Dnevni list Pobjeda 06.02.2021.

Subota, 6. februar 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVII/Broj 19836 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

Apelacioni sud ukinuo presudu u „procesu vijeka“ - za pokušaj terorizma na dan izbora u Crnoj Gori u oktobru 2016. godine

Naloženo da sutkinja Mugoša ne može suditi u novom postupku

SKANDAL: Kako je Savjet za davanje prijedloga naziva naselja, ulica i trgova u Beranama dao zeleno svjetlo Mladiću i „četničkoj eliti“

Eho iz ulice genocida i ratnih zločina

Ideja da general Mladić dobije ulicu potekla je od dvije nevladine organizacije: Monarhističkog pokreta i Srpskog kulturnog centra ,,Župan Prvoslav“. Na volšeban način dobila je prolaz. U „sjenci“ Mladića ostali vojvoda Pavle Đurišić (koji se nije kvalifikovao) ili general Milan Nedić i vojvoda Momčilo Đujić koji su uz manje buke dobili većinsku preporuku beranskog Savjeta za davanje prijedloga naziva naselja, ulica i trgova...

STR. 8. i 9.

OSVRT

Status svjedoka saradnika u ovom predmetu dobio je Aleksandar Saša Sinđelić, koji je tokom tromjesečnog svjedočenja razotkrio do detalja plan prema kojem je, nakon proglašenja rezultata parlamentarnih izbora, trebalo da likvidiraju pripadnike Specijalne antiterorističke jedinice kod kampa Zlatica STR. 2. i 3.

Novo miješanje Beograda u unutrašnje stvari Crne Gore, jedan od lidera opozicije u Srbiji angažovao se pred lokalne izbore u gradu pod Trebjesom STR. 4.

Udar na državni udar STR. 10. i 11.

STR. 3.

Predsjednik Milo Đukanović na konferenciji Ekonomski i investicioni izazovi poslije kovida

» Piše: Draško ĐURANOVIĆ

Nastavljena saslušanja o navodnim zloupotrebama sredstava dobijenih iz fonda Abu Dabi

Ojačati ekonomsku saradnju sa Kinom Brković:

I Boško Obradović aktiviran za ,,srpski svet“ u Nikšiću Valgo: Grit bezopasan, Ukrajina nije primijenila protokole EU i Bazela

STR. 12.

STR. 11.

Tužilačke organizacije zatečene saznanjem da bi se zakoni o tužilaštvu mogli usvojiti bez konsultacija eksperata, o izmjenama saznali preko sajta Skupštine STR. 10.

Cilj je politizacija pravosuđa

STR. 4. i 5.

D.MIJATOVIĆ

Francuska kompanija tvrdi da su netačne informacije o izvozu otpada iz bivšeg brodogradilišta Bijela i Porto Montenegra

STR. 6 i 7.

Kredit sam dobio zakonito i potrošio namjenski

2

U fokusu

Subota, 6. februar 2021.

Apelacioni sud ukinuo presudu za pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori u ok

Naloženo da sutkinja Mugoš može suditi u novom postup PODGORICA – Apelacioni sud ukinuo je presudu kojom je 13 optuženih za planiranje više terorističkih akcija na dan parlamentarnih izbora 2016. godine oglašeno krivim i osuđeno na ukupno 69 godina i sedam mjeseci zatvora.

Tako će „suđenje vijeka“, kako je opravdano nazvan ovaj proces, ponovo u sudnicu Višeg suda u Podgorici, ali tom postupku neće moći da sudi sutkinja Suzana Mugoša koja je donijela prvostepenu presudu, jer je Apelacioni sud naložio da novi proces vodi potpuno izmijenjeno sudsko vijeće.

Prvostepena presuda izrečena je 9. maja 2019. godine, a sutkinja Mugoša obrazložila je tada da je tokom procesa utvrđeno da su optuženi, među kojima su se našli i lideri prosrpske političke koalicije Demokratski front Milan Knežević i Andrija Mandić, bivši general srpske Žandarmerije Bratislav Dikić i dvojica agenata ruske obavještajne službe GRU Eduard Šišmakov i Vladimir Popov počinili krivična djela koja im se stavljaju na teret.

UKIDNI RAZLOZI

Razmatrajući žalbe optuženih, Vijeće Apelacionog suda je, većinskom odlukom, ocijenilo da su u postupku donošenju prvostepene presude počinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

U vijeću su bile sudije Seka Piletić, Zoran Smolović i Milenka Žižić, koja se nije sa-

Jedan od lidera DF Milan Knežević tokom obraćanja u Višem sudu

glasila sa stavom dvoje kolega.

U obrazloženju Apelacionog suda navodi se da vijeće nije moglo prihvatiti činjenične i pravne zaključke prvostepene presude ,,kako u odnosu na postojanje krivičnih djela za koje su optuženi oglašeni krivim, tako i u odnosu na postojanje njihove krivice za ta djela“.

- Odlučujući u drugostepenom postupku o izjavljenim žalbama protiv presude spe-

cijalnog odjeljenja Višeg suda u Podgorici Ks.br.14/17 od 09. maja 2019. godine, vijeće Apelacionog suda je uvažilo žalbe branilaca optuženih i žalbu optuženog Bratislava Dikića, u dijelu kojom su optuženi Eduard Šišmakov i Vladimir Popov oglašeni krivim da su počinili krivično djelo stvaranje kriminalne organizacije iz člana 401a stav1 Krivičnog zakonika Crne Gore, a optuženi Bratislav Dikić, Predrag

Bogićević, Nemanja Ristić, Kristina Hristić, Branka Milić, Milan Dušić, Dragan Maksić, Srboljub Đorđević, Mihailo Čađenović, Andrija Mandić i Milan Knežević da su počinili isto krivično djelo iz člana 401a stav 2 u vezi stava 1 i 6 Krivičnog zakonika Crne Gore, u odnosu na optužene Eduarda Šišmakova i Vladimira Popova i da su počinili krivično djelo terorizam u pokušaju iz člana 447 stav 1 u vezi

Kako su SAD i Velika Britanija reagovale na osuđujuću presudu za pokušaj terorizma

Ambasada SAD: ,,Istorijski dan za vladavinu prava“ Forin ofis: ,,Dokaz o bezobzirnom nastojanju Moskve da podrije evropsku demokratiju“ Nakon presude za pokušaj terorizma Višeg suda u Podgorici, istog dana, 9. maja 2020. godine, reakcije su stigle iz Sjedinjenih Američkih država i Velike Britanje, država osnivača NATO. Ambasada SAD u Podgorici saopštila je na Tviter nalogu da su ,,nastojanja podrivanja demokratije neprihvatljiva“. Komentarišući presude optuženima u slučaju pokušaja terorizma, američka ambasada je objavila da je to „istorijski dan za vladavinu prava u Crnoj Gori“.

- To je važan korak naprijed u vladavini prava koji šalje jaku poruku da su nastojanja podrivanja demokratije neprihvatljiva – istaknuto je na Tviter nalogu Ambasade SAD. Iz Velike Britanije se oglasio ministar vanjskih poslova Džeremi Hant, koji je poručio da je presuda dvojici ruskih obavještajnih oficira, zbog neuspjelog pokušaja terorizma u Crnoj Gori, još jedan primjer ,,nečuvenih pokušaja Rusije da naruši evropsku demokratiju“.

- Neuspjeli pokušaj državnog udara u

Crnoj Gori u julu 2016. predstavlja jedan od najdrskijih primjera kako Rusija pokušava da podrije evropsku demokratiju.

Ovaj bezobzirni pokušaj GRU-a da se umiješa u crnogorske parlamentarne izbore i podrije crnogorsku kandidaturu za članstvo u NATO je samo još jedan primjer kako se destabilizujuće i agresivno Rusija ponašala tokom protekle decenije - kazao je Hant.

Povodom jučerašnje odluke Apelacionog suda za sada nema reakcija iz SAD i Velike Britanije.

D. Đ.

člana 20 i člana 23 Krivičnog zakonika Crne Gore, a u odnosu na optužene Bratislava Dikića, Predraga Bogićevića i Nemanju Ristića da su počinili isto krivično djelo iz člana 447 st. 1 u vezi člana 20 i 25 Krivičnog zakonika Crne Gore – saopštio je Apelacioni sud.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Šišmakov i Popov osuđeni su na 15, odnosno 12 godina zatvora

za krivična djela stvaranje kriminalne organizacije i terorizam u pokušaju.

Bivši šef srpske žandarmerije Bratislav Dikić osuđen je na osam godina, dok su Nemanja Ristić i Predrag Bogićević dobili po sedam godina za stvaranje kriminalne organizacije i terorizam u pokušaju putem pomaganja.

Za pripadništvo kriminalnoj organizaciji koja je pokušala teroristički napad, lideri DF-a Andrija Mandić i Milan Knežević osuđeni su na po pet godina, Branka Milić tri godine, Srboljub Đorđević, Milan Dušević, službeni vozač DF-a Mihailo Čađenović dobili su po godinu i šest mjeseci, Dragan Maksić godinu i devet mjeseci, dok je Kristina Hristić osuđena uslovno na godinu.

Ruski državljanin Eduard Šišmakov prvostepenom presudom je oslobođen optužbe da je pripremao djela protiv ustavnog uređenja i bezbjednosti Crne Gore putem podstrekavanja, a dio plana bilo je i ubistvo tadašnjeg premijera Mila Đukanovića.

Kako je sutkinja Mugoša pojasnila, Šišmakov je oslobođen optužbe, jer ubistvo Đukanovića nije pokušano.

Prema navodima iz oborene presude Šišmakov i Popov organizovali su u Crnoj Gori, Srbiji i Rusiji kriminalnu organizaciju početkom 2016. godine, a njeni članovi tokom februara postali su i Mandić, Knežević i Čađenović.

Status svjedoka saradnika u ovom predmetu dobio je

Dikić sproveden u Prihvatilište za strance Bivši general Žandarmerije Srbije Bratislav Dikić juče je po nalogu Apelacionog suda napustio Upravu za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) i nakon razgovora sa inspektorom za strance sproveden u Prihvatilište za strance, potvrđeno je Pobjedi.

Umjesto da odmah po ukidanju pritvora napusti Crnu Goru i krene prema Nišu gdje stanuje, Dikić je sproveden u Prihvatilište za strance jer kod sebe nije imao pasoš i lična dokumenta koja se nalaze u Višem sudu.

Viši sud je po službenoj dužnosti, po puštanju Dikića iz pritvora bio u obavezi da mu dostavi lična dokumenta ali to nije učinjeno.

Dikiću je juče odlukom Apelacionog suda ukinut pritvor u kojem se nalazi od 16. oktobra 2016. godine.

On se našao na slobodi nakon što je vijeće Apelacionog suda oborilo prvostepenu presudu Višeg suda u slučaju pokušaja terorizma na dan parlamentarnih izbora 2016. godine.

Jedan od specijalnih tužilaca podnio krivičnu prijavu protiv svog šefa Milivoja Katnića, kolege Saše Čađenovića i sutkinje Suzane Mugoše Specijalni tužilac Živko Savović podnio je prije dva dana krivičnu prijavu protiv svog šefa – glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića i kolege Saše Čađenovića, kao i protiv sutkinje Višeg suda u Podgorici Suzane Mugoše zbog njihovog, kako on smatra, nezakonitog postupanja u predmetu pokušaja državnog udara.

Pobjeda saznaje da će protiv Savovića biti pokrenut disciplinski postupak jer je prijavu podnio zloupotrebljavajući službeni položaj i službeni

Savović se preporučio novoj vlasti za poziciju pečat, kao i zbog činjenice da prijava nije evidentirana u pisarnici, što je obavezno.

Interesantno je da je Savović prijavu inicirao prije dva dana, odnosno odmah pošto je objelodanjeno da će nova vlast izmijeniti zakone koji se odnose na tužioce i na taj način ukinuti Specijalno državno tužilaštvo i riješiti se glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića i njegovog tima. Plan nove vlasti je da formira novo speci-

jalno tužilaštvo, koje će se drugačije zvati – tužilaštvo za organizovani kriminal i tako angažuje podobne tužioce.

Moguće je da se Savović ovom krivičnom prijavom preporučio Vladi i parlamentarnoj većini za neku od pozicija u tužilačkoj organizaciji.

Krivičnu prijavu protiv Katnića i Čađenovića u oktobru prošle godine podnijeli su lideri Demokratskog fronta i taj predmet dodijeljen

je tužiteljki Nataši Bošković, a krivična prijava koju su podnijeli protiv sutkinje Suzane Mugoše i njenog vijeća dodijeljena je u rad Savoviću.

On je radeći na ovom predmetu ocijenio da je došao do optužujućih dokaza protiv Katnića, Čađenovića i Mugoše u njihovom postupanju u odnosu na jednog od optuženih u predmetu pokušaja državnog udara Bratislava Dikića.

Prema saznanjima Pobjede, Savović tereti svog šefa Katnića i kolegu Čađenovića za nezakonite radnje, a sutkinju Mugošu da je znala za te nezakonitosti, a nije ih prijavila.

Procedure nalažu da specijalni tužilac kada postupa u predmetu neke krivične prijave može ili da odustane od nje ili da donese naredbu za sprovođenje istrage, ali ne nikako da on podnosi krivičnu prijavu.

Specijalno tužilaštvo postupiće po Savovićevoj prijavi i taj predmet već je u radu.

K. K.

U fokusu

Subota, 6. februar 2021.

ktobru 2016. godine

ša ne upku Andrija Mandić u sudnici



Šišmakov i Popov organizovali su kriminalnu organizaciju početkom 2016. godine, a njeni članovi tokom februara postali su i Mandić, Knežević i Čađenović

Aleksandar Saša Sinđelić, koji je tokom tromjesečnog svedočenja razotkrio do detalja plan prema kojem je, nakon proglašenja rezultata parlamentarnih izbora, trebalo da likvidiraju pripadnike Specijalne antiterorističke jedinice kod kampa Zlatica, dok je dio članova kriminalne grupe, ispred Skupštine Crne Gore, trebalo da puca na pripadnike bezbjednosnih snaga i okupljene građane, kako bi stvorili privid da je dio policije prešao na stranu demonstranata.

Bio je plan da DF zatim proglasi izbornu pobjedu, a onda i hapšenje Mila Đukanovića.

U iscrpnom obrazloženju koje je sutkinja Mugoša napisala na 120 strana, a koje je izlagala više od šest sati, predočila je brojne dokaze na kojima je temeljila presudu.

DOKAZI IZ SRBIJE, POLJSKE, BUGARSKE...

Detaljno je objasnila saradanju crnogorskih vlasti sa više država koje su pomogle dokazima razrješavanje ovog slučaja, ističući da je u identifikaciji Šišmakova pomogla Poljska.

Ova zemlja je, po zamolnici crnogorskih vlasti, uputila dopis na osnovu kojeg je ustanovljen njegov identitet. Šišmakov je tokom akcije pripreme ataka na Crnu Goru koristio lažno ime – Eduard Širokov, kako je pisalo u pasošu koji je koristio. Taj lažni dokument izdat mu je 20. avgusta 2016. godine, a Poljaci su

Reagovali DPS, SNP, DF, PzP Nakon jučerašnje odluke Apelacionog suda oglasile su se DPS, SNP, PzP i DF. Demokratska partija socijalista ocijenila je da presudu Apelacionog suda, koja je donijeta u atmosferi kontinuiranih pritisaka vladajuće većine na pravosudne institucije, nije neočekivana kada se uzme u obzir nedavna, skandalozna naredba ministra pravde Vladimira Leposavića da se poništi prvostepena presuda za pokušaj terorizma.

- Bojimo se da će današnja presuda, biti dokaz da se „preventivno“ djelovanje ministra pravde, u vidu nečuvenog pritiska na pravosuđe, isplati, i da će patentirano od novih vlasti kompromitovati i urušiti čitav pravosudni sistem.

- Izražavamo zabrinutost da ovakvo poimanje „vladavine prava“ i funkcionisanja institucija, može da ima fatalne posljedice po demokratiju, pretvarajući Crnu Goru u diktaturu, diskvalifikovanu iz procesa evropskih integracija – saopštili su iz ove partije.

Socijalistička narodna partija pozdravila je odluku Apelacionog suda, tvrdeći da je to ,,dokaz da je pravda spora, ali dostižna.

Sramna i skaradna presuda o kojoj se pričalo dugo vremena više ne postoji - kazao je jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić na vanrednoj konferenciji povodom odluke Apelacionog suda da ukine presudu kojom su optuženi za pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora 2016. godine, među kojima su se našli i lideri DF-a Milan Knežević i Mandić.

- Imamo veoma ozbiljnu namjeru da se suoči-

crnogorskim vlastima proslijedili kopiju njegovog originalnog pasoša, sa pravim imenom, izdatog 2012. godine sa rokom važenja do 2017. Šišmakov je oktobra 2014. protjeran iz Poljske, dok je bio zamjenik vojnog atašea Ruske Federacije.

Sud u Podgorici je na osnovu tih dokaza utvrdio da je Šišmakov dobio lažni pasoš upravo zbog tajne misije koju je imao za izbore u Crnoj Gori 2016, zbog čega je promijenio identitet.

Ruske vlasti u početku su odbijale saradnju sa Crnom Gorom u slučaju Šišmakova.

No, dok je trajalo suđenje stigla su svjedočenja Šišmakova i Popova pred Generalnim tužilaštvom Rusije, u kojima su potvrdili da su 2016. godine boravili u Srbiji, ali su osporili da su osmislili kriminalnu operaciju. U tom dopisu interesantno je priznanje Moskve da su Šišmakov i Širokov ista osoba, što znači da ima - dva važeća ruska pasoša.

I jedan i drugi boravak u Beogradu objasnili su potrebom za skupljanje materijala za tekstove koje je trebalo navodno da pišu, te da su se zbog toga našli sa Sinđelićem.

Važan dokaz pribavljen od međunarodnih partnera, koji je potvrdio optužnicu je i dokumetacija dostavljena crnogorskom tužilaštvu iz Bugarske, a koja se odnosi na telefonske SIM kartice sa brojevima koji počinju sa +44783… a koje su 18. januara naručene sa adrese iz Ruske Federacije.

Ove kartice aktivirane su nekoliko dana prije izbora u Crnoj Gori.

OSVRT

mo sa svima koji su montirali lažni sudski proces i nemamo dilemu da se svi tragovi i akcije ne završavaju kod Milivoja Katnića, Saše Čađenovića i sutkinje Mugoše, već vode do predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića. Imamo energije da to vodimo do kraja - poručio je Mandić.

Crna Gora je, prema njegovim riječima, zaslužila da bude oslobođena u oktobru 2016. godine.

- Sigurnu pobjedu DF-a zaustavio je lažni državni udar i DPS je nezasluženo dobio da vlada Crnom Gorom i još da budemo proglašeni teroristima. Svi oni koji su učestvovali u ovome treba da se suoče sa pravdom. Neki bi odmah trebalo da počnu s ostavkama, kao oni iz sudskog vijeća koji su vodili ovaj postupak - naveo je, pored ostalog, Mandić.

Pokret za promjene pozvao je ambasadore SAD i UK da ,,sad pozdrave ukidanje sramne presude“, kao što su ,,pozdravile sramnu presudu privatnog suda Mila Đukanovića, kojom se Andrija Mandić i Milan Knežević osuđuju na pet godina robije”.

Povodom oslobađajuće presude u slučaju pokušaja terorizma oglasio se i protjerani ambasador Srbije u Crnoj Gori Vladimir Božović i kazao da je zadovoljan oslobađajućom presudom, naročito Branki Milić sa kojom je određeno vrijeme dijelio i radni prostor u Ambasadi Srbije u Podgorici kao i generalu Bratislavu Dikiću koga je, kako je rekao, svojevremeno posjetio u Istražnom zatvoru u Spužu.

Uvidom u dokumentaciju iz Bugarske utvrđeno je i da je u akciju pokušaja terorističkog udara na Crnu Goru bilo angažovano više, do danas, neidentifikovanih osoba, vjeruje se ruskih agenata, a koje su bile stacionirane na Zlatiboru u Srbiji.

Jednu od tih osoba 15. oktobra 2016. sa kriptovanog telefona pozvao je jedan od lidera DFa Milan Knežević, a onda je ta osoba kontaktirala Šišmakova, a ovaj Sinđelića.

U vrijeme pripreme plana terorističkog ataka na Crnu Goru konstatovana su i česta putovanja Mandića i Kneževića u Rusiju.

Prestanak putovanja u Rusiju nakon jula 2016. Mandića i Kneževića i Ananija Nikića sud je ocijenio kao dokaz konspirativnosti, tajnosti i prikrivanja dogovora da bi se stvorio utisak da ne idu u Rusiju nekoliko mjeseci prije izbora.

SVJEDOCI

Tokom procesa saslušan je u u svojstvu svjedoka srpski državljanin Mirko Velimirović koji je uoči planirane akcije odlučio da pođe u podgorički Centar bezbjednosti i otkrije namjere kriminalne organizacije čiji je bio član.

Iskaze su dali i Ticijan Masu – počasni konzul Malte u Crnoj Gori, Brajan Skot – bivši operativac CIA, bivši ministar zdravlja Budimir Šegrt...

Skot, sada vlasnik bezbjednosne kompanije Patriotik difens iz Orlanda potvrdio je da se radilo o ozbiljnoj operaciji i da je od njegove kompanije ame-

rički državljanin Džozef Asad tražio da „djeluje u Crnoj Gori“ 16. oktobra, što je odbijeno.

O tome je razgovarao sa prijateljem kompanije Ticijanom Masuom, koji je kasnije, posredstvom video-linka, naveo da je o svemu obavijestio tadašnjeg ministra zdravlja Budimira Šegrta. Te navode povrdio je i Šegrt.

Na sudu je predstavljena i dokumentacija o prelasku granice Crne Gore koja je pokazala da je Džozef Asad napuštio našu zemlju odmah nakon hapšenja grupe srpskih državljana...

U dokaznoj građi postoji i uplatnica od 800 dolara koje je Sinđelić preko Western Uniona primio od Šišmakova za put u Moskvu. Taj novac Šišmakov mu je uplatio iz pošte koja se nalazi u Moskvi, tačno preko puta sjedišta GRU-a.

I Srbija je Crnoj Gori dostavila brojne materijalne dokaze među kojima su novac i telefonske komunikacije koje su obavljane u Srbiji, a na osnovu kojih je provjeren iskaz svjedoka saradnika.

Dostavili su i iskaz pukovnika Slavka Nikića koji je tamo saslušan i potvrdio navode o zavjereničkoj grupi za koju je i sam bio vrbovan.

Bugarska je našoj zemlji dostavila dokaznu građu koja je razotkrila način komunikacije zavjereničke grupe - specijalni brojevi zakupljeni su od operatora „Zadarma“, platforma je bila instalirana u Bugarskoj, a simulirano je da je u Njemačkoj i Engleskoj. B. ROBOVIĆ K. KRSMANOVIĆ A. RAIČKOVIĆ

Bugajski: Cilj je povećanje uticaja Beograda i Moskve VAŠINGTON - Odluka Apelacionog suda je među nekoliko uznemiravajućih nedavnih događaja u Crnoj Gori čiji cilj je da se poveća uticaj Beograda i Moskve - ocijenio je za Glas Amerike Januš Bugajski, saradnik vašingtonskog nevladinog Centra za analizu evropske politike.

Bugajski ukazuje da deluje da se nove crnogorske vlasti udaljavaju od svojih proklamovanih ciljeva.

- Nova vladajuća koalicija je možda obmanula Vašington i Brisel da veruju da

će njen prioritet biti borba protiv korupcije i nepotizma. Naprotiv - postaje očigledno da pojedini članovi nove Vlade pokušavaju da zataškaju korumpirane veze sa ruskim oligarsima i obavještajnim službama što slabi nezavisnost Crne Gore - ukazao je u odgovoru Glasu Amerike međunarodni stručnjak za Balkan.

Bugajski nije precizirao o kojim članovima Vlade je riječ, niti na čemu zasniva svoju tvrdnju.

Ukazao je međutim da bi aktu-

3

elni razvoj događaja mogao zavrijediti pažnju američkih zvaničnika.

- Bajdenova administracija bi trebalo da sprovede sveobuhvatnu istragu aktuelne operacije Kremlja da podrije članicu NATO-a iznutra i ulogu Vučićeve vlade u pružanju podrške i izvlačenju koristi iz Putinove destabilizujuće politike na Zapadnom Balkanu – zaključio je on.

Bugajski

» Piše: Draško ĐURANOVIĆ

Udar na državni udar Znalo se da će odluka Apelacionog suda o ,,suđenju vijeka“ izazvati burne političke reakcije: u Crnoj Gori je sve politika, kamoli proces za pokušaj terorizma. Čudila je neka vrsta usporenosti, predmet je dodijeljen prije više od godinu, a vijećanje je počelo 7. septembra i trajalo je pet mjeseci, iako nije otvaran proces.

Nije se, međutim, očekivalo da će Apelacioni sud – načinom odlučivanja, nedopustivo kratkim obrazloženjem i nalogom o izmjeni Vijeća Višeg suda za ponovno suđenje - sam produkovati sumnje u direktnu političku pozadinu odluke.

Prema informacijama Pobjede iz nezvaničnih, ali pouzdanih izvora, odluka da se ukine presuda nije bila jednoglasna: sutkinja - izvjestiteljka Seka Piletić i sudija Milan Smolović bili su za ukidanje, sutkinja Milanka Žižić – oštro protiv takvog stava.

Preglasavanje u sudskim vijećima nije presedan, ali je politički i društveni značaj procesa za pokušaj terorizma – upravo zbog toga što nije jednoglasno odlučeno – prosto zahtijevalo precizno i opširno obrazloženje odluke. Time bi se izbjegla dodatna politizacija. Međutim, iz Apelacionog suda su obrazloženje najavili ,,u dogledno vrijeme“, što baca prvu sjenku na rad i stavove Vijeća.

Valja se samo nadati da će nešto biti jasnije, kada stigne detaljno obrazloženje. U ovom jučerašnjem šturom se ističe da su ,,u postupku donošenja i u samoj presudi počinjene povrede odredaba krivičnog postupka“, te da zbog toga Vijeće nije moglo prihvatiti ,,ni činjenične ni pravne zaključke“ iz presude, niti je tročlano vijeće moglo da se odredi ,,u odnosu na postojanje krivičnog djela“ i na ,,postojanje krivice optuženih“.

Koje su to bitne odredbe – prećutano je. No, već iz ove tri, četiri rečenice, jasno se može očitati politički uticaj na rad Vijeća Apelacionog suda. Jer, ako su postojale bitne povrede krivičnog postupka, koje relativno lako utvrđuju pravnici sa malo staža, o čemu su to vijećali pet mjeseci iskusne sudije Apelacionog suda?

I zašto se zaklanjaju iza ,,bitnih povreda“? Osim izbora između ukidanja i potvrđivanja presude, Apelacioni sud je imao na rapolaganju još jednu mogućnost: da Vijeće otvori pretres, ukloni uočene ,,povrede krivičnog postupka“ i donese odluku.

To ne bi bio presedan, već savjesni čin odgovornih sudija.

I, ako zaključe da dokaza nema, da su optuženi nevini – da donesu oslobađajuću presudu.

Da nijesu bježali od odgovornosti, da nije bilo sitnih kalkulantskih igara, danas bi imali neku vrstu epiloga.

Ovako, ispada da je Vijeće Apelacionog suda većinski odlučilo - da nijesu sigurni u postojanje krivičnog djela, da nijesu na osnovu prezentovanih dokaza ubijeđeni u krivicu optuženih i da sve vraćaju na ponovno suđenje. Što će reći da, recimo, građani Crne Gore Andrija Mandić, Milan Knežević i Mihailo Čađenović više nijesu osuđeni, ali i dalje ostaju optuženi.

I to u predmetu u kojem su čak devet osuđenih, sve građani Srbije, već priznali krivicu. Mirko Velimirović, Nikola Đurić, Siniša Ćetković, Aleksandar Čurović, Dejan Stanojević, Aleksandar Aleksić, Miloš Aćimović i Perica Andrić, su još 2017. pred Višim sudom potpisali sprazum o priznanju krivice i time potvrdili da su bili dio kriminalne organizacije u pokušaju terorizma.

Nagradno pitanje za crnogorske pravnike: ako u ponovnom suđenju Viši sud oslobodi optužene za pokušaj terorizma i to Apelacioni sud potvrdi, da li to znači da je devet državljana Srbije pred crnogorskim sudom priznalo učešće u kriminalnoj organizaciji koja, opet po odluci crnogorskog suda, nije ni postojala?!

Već iz ovog kroki osvrta odluke Apelacionog suda lako je uočiti da je Vijeće bilo pod žestokim pritiskom dnevne politike, ali i političkih stavova sudija. O tome svjedoči i odluka da se predmet vrati na ponovno suđenje Višem sudu u Podgorici, ali pred drugim sudskim vijećem.

Vrlo su rijetki slučajevi da se, već nakon prvog ukidanja presude, predmet dodjeljuje drugom vijeću istog suda. Kako, za sada, nema detaljnog obrazloženja presude Apelacionog suda, ostaju dvije varijante da se tumači ovakva odluka.

Prvo: da su sutkinja Piletić i sudija Smolović iz spisa predmeta ocijenili da je sutkinja Višeg suda Suzana Mugoša bila pristrasna, te da su ,,strahovali” da će, iako je vrsna pravnica, ponoviti povrede krivičnog postupka i donijeti istu presudu kao i 9. maja 2020. godine.

Ili, što izgleda logičnije, da su odlukom o prebacivanju suđenja drugom krivičnom vijeću Višeg suda, u kojoj neće biti Mugoše, praktično već preporučili sudiji koji će da vodi predmet kako bi nova presuda trebalo da glasi.

Opisano ponašanje i potezi sudija Apelacionog suda posredno slikaju stanje u današnjem crnogorskom sudstvu, govore o stručnosti, ali, još više, o stvarnoj nezavisnosti crnogorskih sudija od političkih uticaja. Zato ostaje da se čeka obnovljeno suđenje i odgonetne - hoće li biti po diktatu politike?

4

Politika

Subota, 6. februar 2021.

Novo miješanje Beograda u unutrašnje stvari Crne Gore, jedan od lidera opozicije u Srbiji angažovao se pred lokalne izbore u gradu pod Trebjesom

I Boško Obradović aktiviran za ,,srpski svet“ u Nikšiću Prema saznanjima Pobjede, ključni zadatak Obradovića je da koordiniše između tri prosrpske liste u Nikšiću: koalicije ,,Za budućnost Nikšića“ koju čine Demokratski front i Socijalistička narodna partija, Narodnog pokreta biznismena Miodraga Dake Davidovića i liste ,,Za bolji Nikšić“ iza koje stoji premijerova savjetnica Gordana Radović. Obradović je juče tokom dana viđen u Podgorici u hotelu ,,Hilton“ u društvu lidera Narodnog pokreta Miodraga Dake Davidovića, rekao je izvor Pobjede navodeći da je zbog odnosa sa Vučićem sasvim siguran da ga nije angažovala koalicija ,,Za budućnost Nikšića“ predvođena DF-om PODGORICA - Predsjednik ultradesničarskog pokreta Dveri i jedan od lidera opozicije u Srbiji Boško Obradović doputovao je prije par dana u Crnu Goru da bi prosrpskoj opoziciji u Nikšiću pomogao da pobijedi Demokratsku partiju socijalista na lokalnim izborima u tom gradu, saznaje Pobjeda.

- Nakon što je prije par dana doputovao u Crnu Goru Obradović se prvo sreo sa predstavnicima Mitropolije crnogorsko-primorske na Cetinju, razgovarao sa popom Gojkom Perovićem, potom je bio gost u Hramu Hrisovog vaskrsenja u Podgorici a juče je i prespavao u konaku Manastira Ostrog, otkrio je izvor našeg lista.

ZADATAK

Prema saznanjima Pobjede, ključni zadatak Obradovića je da koordiniše između tri prosrpske liste u Nikšiću: koalicije ,,Za budućnost Nikšića“ koju čine Demokratski front i Socijalistička narodna partija, Narod-

Borba: Obradović i sa Ivanovićem Lider Dveri Boško Obradović i jedan od vlasnika ,,Vijesti” Željko Ivanović sastali su se juče u lokalu ,,Hemera”, saznaje Borba, portal blizak DF-u i Aleksandru Vučiću.

U njihovom drušvu bile su još dvije osobe, a kako Borba napominje, nije bilo dozvoljeno da se priđe stolu za kojim su sjedjeli Ivanović i Obradović. Nije poznato o čemu su razgovarali, ali je interesantno da se Ivanović koji je poznat po teškim optužbama na račun srpskih nacionalista sastaje sa jednim od njih i pravi dilove.

Na zajedNičkom zadatku u Nikšiću: Aleksandar Vučić i Boško Obradović

nog pokreta biznismena Miodraga Dake Davidovića i liste ,,Za bolji Nikšić“ iza koje stoji premijerova savjetnica Gordana Radović.

Odnosi te tri liste su poremećeni nakon što je Davidović oštro napao predsjednika Srbije Aleksandra Vučića koji snažno logistički i finansijski pomaže koaliciju ,,Za budućnost Nik-

šića“. Napadu Davidovića na Vučića prethodila je kampanja tabloida pod kontrolom predsjednika Srbije na nikšićkog biznismena u kojoj je Davidović optuživan za teška krivična djela ali i za poslovnu saradnju sa vrhom DPS-a.

Koaliciji koju predvodi DF se nije dopalo ni osnivanje liste koju vodi premijerova savjetnica a

Lider Dveri najviše rangirani političar iz Srbije koji se umiješao u izbore Jedan od lidera opozicije u Srbiji Boško Obradović je najviše rangirani političar iz Srbije koji se umiješao u lokalne izbore u Crnoj Gori.

Prije njega to su bili funkcioneri Vučićeve Srpske napredne stranke Vladimir Mandić i Nemanja Stajić koji su članovi Glavnog odbora SNS-a.

Pobjeda je otkrila da su svi državljani Srbije koji su u petak veče 29. januara zbog neposjedovanja dozvola za privremeni boravak i rad, kao i potvrde o prijavi rada protjerani iz Crne Gore - funkcioneri Srpske napredne stranke.

Riječ je o sljedećim članovima Vučićeve stranke: Vladimiru Vojvodiću (38), Jeleni

Denić (41), Oliveri Đorđević (38), Jeleni Nešić (41), Andrijani Stanković (26), Bojanu Deliću (22), Vuku Mladenoviću (23) i Nikoli Aleksiću (35). Široj javnosti je ipak najpoznatiji mladi junoša SNS-a Vuk Mladenović, poznat kao jedan od provokatora na protestu opozicije „1 od 5 miliona“, održanom u Nišu 19. aprila 2019. godine. Ti protesti su, kao nikada do tada, najozbiljnije ugrozili Vučićevu vlast.

Mediji su tada zabilježili da se prilikom govora Boška Obradovića desio ozbiljan incident kada je grupa mladih aktivista SNS-a, predvođena upravo Mladenovićem, uz uzvike ,,fašisto, fašisto“ i ,,lopove, lopove“ nasilno prekinula skup.

koju će, kako smatraju, makar indirektno podržati i predsjednik Vlade.

SASTANCI

Prema nezvaničnim informacijama Pobjede, Obradović se juče sastao sa liderima koalicije ,,Za budućnost Nikšića“ ali i sa liderom Narodnog pokreta Dakom Davidovićem, za koga se pretpostavlja da je angažovao Obradovića.

- Obradović je juče tokom dana viđen u Podgorici u hotelu ,,Hilton“ u društvu lidera Narodnog pokreta Miodraga Dake Davidovića - rekao je izvor Pobjede navodeći da je zbog odnosa sa Vučićem sasvim siguran da ga nije angažovala koalicija ,,Za budućnost Nikšića“ predvođena DF-om.

Obradović je veliki politički protivnik Aleksandra Vučića ali je snažan zagovornik njegovog velikosrpskog projekta ,,srpski svet“. Lider Dveri je kada je u pitanju odnos prema Crnoj Gori još radikalniji od svog velikog političkog protivnika Aleksandra Vučića.

Obradović se tako odmah nakon

Miodrag Daka Davidović

parlamentarnih izbora založio za ,,ujedinjenje Srbije i Crne Gore“.

NOVI PROGRAM

- Novi program Dveri je da je vrijeme za ukidanje graničnih prelaza između Srbije i Crne Gore, vrijeme da počne da se razmišlja o novom referendumu i u Srbiji i u Crnoj Gori o novoj zajedničkoj državi, rekao je prije par mjeseci Obradović komentarišući izborne rezultate u Crnoj Gori.

On je rekao da bi to trebalo učiniti ako ne odmah, onda nakon što uradimo one važnije stvari, pomenuvši pritom obnovu demokratije u Srbiji i Crnoj Gori, stvaranje ekonomskih uslova za preživljavanje krize i obračuna

sa kriminalom i korupcijom u obje države. Obradović je tom prilikom čestitao svim građanima Crne Gore koji su se izborili ,,za slobodu, demokratiju i čast“, i čitavoj opoziciji u toj zemlji.

- Počelo je u Crnoj Gori, slijedi u Srbiji, i neka se pripremi i Srbija rekao je tom prilikom Obradović.

Zdravka Krivokapića, Obradović je označio kao ,,izuzetnu, nezavisnu i pravu ličnost koja je sebe žrtvovala da stane na čelo velikog opozicionog fronta“.

Obradović misli da je to što je učinila crnogorska opozicija ,,veličanstveno“ i da to istovremeno daje primjer svima u Srbiji kako opozicija može i treba da sarađuje na rušenju ,,kriminalnog i nedemokratskog režima“.

N. ZEČEVIĆ

Predsjednik Vlade i pored jezičkih akrobacija grubo obmanuo regionalnu i domaću javnost PODGORICA - Predsjednik Vlade Zdravko Krivokapić grubo je obmanuo crnogorsku i regionalnu javnost kada je jedanaest dana nakon razgovora sa Željkom Cvijanović novinarima u parlamentu izjavio da nije čestitao dan Republike Srpske predsjednici tog bosansko-hercegovačkog entiteta.

Odgovarajući na direktno pitanje novinara da li je čestitao neustavni praznik, Krivokapić je odgovorio odrečno, ali je dodao da je predsjednica entiteta BiH Republike Srpske Željka Cvijanović ,,od riječi do riječi prenijela ono što joj je rekao“.

– Nijesam čestitao praznik. Uoči Božića sam želio da je nazovem, ali sticajem okolnosti prvi slobodan momenat je bio deveti januar – rekao je Krivokapić novinarima u parlamentu u Podgorici započinjući svoju jezičku akro-

Krivokapić ipak čestitao dan Republike Srpske baciju, podsjetivši da je Cvijanović bila među prvima koja mu je čestitala poziciju predsjednika Vlade Crne Gore.

Međutim, tu ne prestaju kontradiktornosti jer je Krivokapić otkrio doskora javnosti nepoznati detalj da je Cvijanović tokom razgovora od njega zatražila dozvolu da prenese njegove riječi.

– Cvijanović je tražila dozvolu od mene da li može da prenese ono što sam rekao, što sam odobrio. I ona je to uradila od riječi do riječi – rekao je Krivokapić čime je priznao da karakter njegovog razgovora nije bio privatan.

Naime, citat koji je Cvijanović objavila na svom sajtu i za koji Krivokapić tvrdi da je autentičan, odnosno da je prenesen od riječi do riječi svjedoči da je premijer ipak čestitao Dan RS. – Zahvalna sam crnogorskom premijeru Krivokapiću koji je pozvao i čestitao sve naše praznike i izrazio opredjeljenje da svi zajedno radimo i unapređujemo u svim oblastima našu saradnju i to na dobrobit svih građana Crne Gore i Srpske, odnosno BiH – objavila je decidno Krivokapićeve riječi Cvijanović na svom sajtu 9. januara.

U Republici Srpskoj, jednom od

dva entiteta u Bosni i Hercegovini, u subotu, 9. januara obilježen je ,,Dan Republike Srpske“, uprkos dvjema odlukama Ustavnog suda Bosne i Hercegovine kojima je on proglašen neustavnim, a nakon mišljenja Venecijanske komisije koja je ocijenila da je ,,diskriminatorski, jer nije u skladu s univerzalnim vrijednostima dijaloga, tolerancije i razumijevanja“.

Na taj datum 1992. godine u Sarajevu samozvana Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini donijela je ,,Deklaraciju o proglašenju Republike srpskog naroda Bosne i Hercegovi-

Zdravko Krivokapić

ne“ - na područjima ,,srpskih autonomnih regija i oblasti, te drugih srpskih etničkih cjelina u Bosni i Hercegovini, kao nezavisne cjeline unutar Bosne i Hercegovine, a s ciljem da je pripoji Jugoslaviji“, koja se tada raspadala.

Na čelu samoproglašene republike su bili Radovan Karadžić, Biljana Plavšić i Momčilo

Krajišnik, kasnije osuđeni u Haškom tribunalu zbog ratnih zločina. U donošenje te deklaracije nijesu sudjelovali predstavnici Bošnjaka i Hrvata. Ova dva naroda na 9. januar gledaju kao na početak rata u Bosni i Hercegovini, te početak etničkog čišćenja, ratnih zločina i genocida nad nesrpskim stanovništvom.

N. Z.

Politika

Subota, 6. februar 2021.

Osnovno državno tužilaštvo u Nikšiću donijelo još jednu kontroverznu odluku

U Kovačevićevom sufliranju napadaču na Ašanina nema elemenata krivičnog djela Kada mlađani Trebješanin, očito nevičan da pred kamerama čita tuđe tekstove „zapne“, Kovačević i drugi sufler, kako saznajemo riječ je o Vladislavu Dajkoviću, nekadašnjem visokom funkcioneru Milačićeve Prave Crne Gore, ohrabruju ga da nastavi dalje PODGORICA – Osnovno državno tužilaštvo u Nikšiću odlučilo da nema elemenata krivičnog djela u postupku Marka Kovačevića, nosioca liste „Za budućnost Nikšića“ i poslanika, i još jedne osobe, koji su pred kamerom nagovarali i „trenirali“ Luku Trebješanina, jednog od uhapšenih zbog napada na direktora nikšićke bolnice Iliju Ašanina, da optuži policiju da ga je privela po ,,partijskoj i nacionalnoj osnovi“.

- Policija je dostavila snimak Osnovnom državnom tužilaštvu u Nikšiću koje se izjasnilo da nema elemenata krivičnog djela. Tužilac Željko Pejović ocijenio je da ni kod Trebješa-

nina ni kod ostalih osoba koje ga snimaju i nagovaraju, nema krivične odgovornosti - saopšteno je nezvanično Pobjedi.

U samo nekoliko dana Osnovno državno tužilaštvo u Nikšiću donijelo je drugu kontroverznu odluku o akterima napada koji je bio inspirisan političkom i nacionalnom netrpeljivosti. Podsjetimo, Trebješanin koji je zajedno sa Nikolom Tomićem, napao dr Ašanina, tužiteljka Vanja Sinđić, nije krivično gonila već je ocijenila da je u pitanju prekršaj.

Fejsbuk stranica „Kotorski liberali“ objavila je prekjuče video-snimak koalicije „Za budućnost Nikšića“ u kojem se vidi kako Trebješanina, Ko-

vačević i još jedna osoba treniraju i sufliraju mu da objasni kako je privođen po ,,partijskoj i nacionalnoj osnovi, a ne zato što je napao dr Ašanina.

Na snimku se vidi i čuje kako Trebješanin čita unaprijed pripremljen tekst u kojem navodi da je uhapšen „na pravdi Boga“ jer je aktivista koalicije „Za budućnost Nikšića“, a za sve optužuje policiju koja je, kako je kazao pod uticajem DPS-a. Kada mlađani Trebješanin, očito nevičan da pred kamerama čita tuđe tekstove „zapne“, Kovačević i drugi sufler, kako saznajemo riječ je o Vladislavu Dajkoviću, nekadašnjem visokom funkcioneru Milačićeve Prave Crne Gore, ohrabruju ga da nasta-

Članica Glavnog odbora DPS-a poručila da je pred Nikšićanima lak i jednostavan izbor

Šćepanović: Evropska i građanska politika će pobijediti nacionalističku PODGORICA - Evropska i građanska politika će pobijediti nacionalističku i rušiteljsku, ocijenila je članica Glavnog odbora DPS-a Crne Gore Kristina Šćepanović.

- Način na koji smo Nikšić pozitivno mijenjali svih ovih godina, uočljiv je i vidljiv svakom našem sugrađaninu. Ali i pored mukotrpnog rada, ipak nijesmo uspjeli da iskorijenimo destrukciju, nacionalnu, vjersku i etničku netrpeljivost koja dolazi kao rezultat djelovanja naših

političkih konkurenata, a koja kulminaciju ovih dana doživljava u našem gradu. Kuriozitet je taj, da nas baš DF okrivljuje za nezaposlenost i odlazak mladog radno sposobnog stanovništva - navodi ona.

Dakle, kako je kazala, ista politička struktura koja je u protekloj nedjelji, po ličnom priznanju, za rad u kampanji i predizbornim aktivnostima, zaposlila pojedine ljude iz Srbije, a ne svoje sugrađane.

- Međutim vjerovatno, osim u nedostatku podobnog kadra koji je spre-

man služiti antievropskoj politici, ta zaposlenja su im i bila nametnuta od strane mentora iz Beograda u cilju rada na velikosrpskom nacionalizmu - rekla je Šćepanović.

U Nikšiću, kao i u čitavoj Crnoj Gori, kako je kazala, primjetna je demarkaciona linija, sa jedne strane je evropska politika i borba za građanski koncept države, a sa druge imamo palanačku, rušiteljsku svijest naših političkih konkurenata.

- Pred Nikšićanima je lak i jednostavan izbor, kazala je ona.

R.P.

vi dalje. U jednom trenutku Trebješanin iznerviran kaže: „... A ne mogu ja, brate, ovo. Piše drugo, ja ga prepravljam“.

– Pa prepravi ga, to je još bolje. Ajde samo ovo „Pozivamo nadležno...“ – ponovo govori osoba za koju se pretpostavlja da je Kovačević.

Trebješanin zatim nastavlja da čita: „Pozivamo nadležno Ministarstvo da pod hitno napravi neophodne promjene u Centru bezbjednosti Nikšić kako više niko ne bi bio progonjen“. Međutim, režiseru Kovačeviću se to nije svidjelo pa mu naređuje: „Ajde kako više niko ne bi bio progonjen ponovi pa i ovo zadnje“.

Tek nakon dva-tri pokušaja Trebješanin je uspio da izgovori „ključnu“ rečenicu i da zadovolji Kovačevićeve „visoke režiserske standarde“: „...kako više niko ne bi bio progonjen po partijskoj i nacionalnoj osnovi kao ja i moji drugovi“.

Za nikšićko Osnovno državno tužilaštvo ni očigledno podstrekavanje na lažni iskaz i lažno optuživanje ovoga puta nije krivično djelo.

Podsjetimo, Krivičnim zakonikom Crne Gore, njegovim članom 24, krivično djelo je podstrekavanje, koje se vidi na snimku koji je objavljen na Fejsbuk stranici „Kotorski liberali“. Evo kako glasi član 24 KZ: „(1) Ko drugog sa umišljajem podstrekne da učini krivično djelo, kazniće se kao da ga je sam izvršio.

(2) Ko drugog sa umišljajem podstrekava na izvršenje krivičnog djela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a djelo ne bude ni pokušano, kazniće se kao za pokušaj krivičnog djela“. Z. DARMANOVIĆ

5

Predsjednik Skupštine komentarisao incidente u Nikšiću

Bečić: Protivnik sam desničarenja bilo koje vrste PODGORICA - Predsjednik Skupštine Aleksa Bečić komentarišući dešavanja u Nikšiću uoči lokalnih izbora kazao je da je veliki protivnik desničarenja bilo koje vrste, jer, kako je rekao, u tim procesima dobijaju samo njihovi predvodnici, kojoj god strani oni pripadali, a gube građani, bez obzira za koga navijali ili bili indiferentni.

Bečić je, govoreći o usvajanju akata čiju je ocjenu ustavnosti tražila Demokratska partija socijalista, rekao da je kvorum na sjednici 28. decembra u potpunosi utvrđen u skladu sa članom 90 Poslovnika Skupštine koji omogućava da se na zahtjev deset poslanika kvorum utvrdi prozivkom.

- Skupština je sve zakone koji su usvojeni na sjednici 28. decembra, a zatim ponovo izglasani 20. januara, donijela u skladu sa Poslovnikom, zakonom i Ustavom - ocijenio je Bečić u intervjuu agenciji Mina.

On je istakao da je na početku zasijedanja od poslanika Anke Vukićević i Jevta Erakovića dobio zahtjev za učešće u radu sjednice na daljinu, u skladu sa izmjenama Poslovnika koje su zajednički usvojene kako bi bila izbjegnuta blokada rada Skupštine zbog epidemija korona virusa.

- Kada sve to sagleda, nema dileme da je sve urađeno u skladu sa Poslovnikom - rekao je Bečić.

Ocijenio je da je mandat poslanice Građanskog pokreta

URA Suade Zoronjić verifikovan u skladu sa Zakonom o izboru odbornika i poslanika i Ustavom.

- To što je Državna izborna komisija, prvi put u istoriji pokušala da blokira Skupštinu, što me je obavijestila da nije u mogućnosti da me tehnički informiše ko je naredni kandidat na listi, ne znači da može da suspenduje zakonsku obavezu da parlament konstatuje početak mandata Zoronjić - kazao je Bečić.

Govoreći o načinu na koji su usvojene izmjene Zakona o slobodi vjeroispovijesti, Bečić je rekao da „ako je neki akt u suštinskom smislu te riječi, bio na javnoj raspravi, onda je to bio taj Zakon“.

On je rekao da su praktično godinu svi segmenti društva analizirali zakon, sučeljavali argumente, a da su izbori 30. avgusta bili, na neki način, referendumsko izjašnjavanje u odnosu na taj zakon.

Upitan da li je međunarodna zajednica konstultovana prilikom izrade izmjena zakona o tužilaštvu, Bečić je odgovorio da sve urađeno u skladu sa Zakonom i Ustavom.

- Poslanici su neposredno izabrani građani, oni imaju ustavno pravo da predlažu zakone, Skupština da ih razmatra, da ih usvoji ili ne usvoji. Ne vidim da je povrijeđena metodologija koja je propisana zakonom.

Više bih volio da vidim kakvi su rezultati institucija o kojima govorimo - kazao je Bečić. R.P.

Predsjednica Foruma mladih SDP-a o ponašanju Ure i njenog lidera

Cikotić: Žao nam je što Abazović postaje Mandićeva Ana Brnabić PODGORICA - Umjesto da sa pozicije vlasti osude gnusne uvrede prema Miljani Krivokapić koje dolaze iz kruga njihovih novih potencijalnih političkih pristalica, iz Ure optužiše nas u SDP-u za nacionalizam.

Da nije tužno, da ne kažemo jadno, bilo bi smiješno - saopštila je predsjednica Foruma mladih SDP-a, Amina Cikotić.

Ona je odgovorila na reagovanje Ure u kome se navodi da SDP-u debeo obraz ne smeta da nacionalizmom zamagljuje kriminal i korupciju.

- Da li je to Ura došla u fazu kada više ne smije ni da pomisli da osudi kleronacionalističke performanse svojih koalicionih partnera, nego se čak istima mora dodvoravati, kao nedavno u izbornoj kampanji kada je njihova nositeljka nikšićke liste negirala genocid u Srebrenici? Pitanje je više retoričko budući

da je odgovor prilično jasan - kazala je Cikotić.

Kazala je da se podrška ekstremne desnice u slučaju Ure mora nečim platiti.

- Za kolege iz Ure je izgleda najjeftinije da to plate svojim programskim principima, a javnosti je poznato da su taj put od građanske partije do šegrta velikosrpskom nacionalizmu, već prije njih neki prešli. I naravno u međuvremenu nestali sa političke scene. Pripisivati nekome imaginarni nacionalizam, a pri tom ćutati na ovakve gnusne uvrede i na nacionalizam njihovih koalicionih partnera koji je 90-ih odnio 100 hiljada žrtava, a par miliona raselio, može samo neko kome je ostrašćenost, frustracija i vlastoljublje pojelo elementarnu logiku i zdrav razum - poručuje Cikotić.

Ona je podsjetila da Ura iz SDP-a ima punu podršku i poručuje da hapse svakoga ko se ogriješio o zakon.

- Neka ne zaborave nikoga iz bivše vlasti, ali neka se osvrnu malo i oko sebe, budući da ima milionera i u njihovom najbližem medijsko-tajkunskom okruženju. A neka malo objasne javnosti i kako su „njihovi“ milioneri to bogatstvo stekli u jednoj, kako sami kažu, diktaturi - bilo bi to više nego interesantno čuti.

SDP jedino može da iskaže žaljenje što je kolege iz Ure ponijela atmosfera ili, kako bi neko rekao, „minut slave“, pa umjesto u građanskim partijama saveznike vide u ekstremnoj nacionalističkoj desnici. Žao nam je i što je Dritan Abazović postao Mandićeva Ana Brnabić - navodi Cikotić.

Ona smatra da ne čudi što se Uri izborna lista za Nikšić koju su objavili juče, „već danas počela osipati“.

- Do 14. marta ima vremena da spane na nositeljku - zaključuje Cikotić.

R.P.

6

Ekonomija

Subota, 6. februar 2021.

Negativno mišljenje DRI na završni račun budžeta Opštine Andrijevica za 2019. godinu

Predsjednik Milo Đukanović na konferenciji Ekonoms

Ojačati ekon saradnju sa K Andrijevica

Nijesu prikazali deficit od 625 hiljada eura Zbog karaktera nepravilnosti DRI će izvještaj dostaviti Vrhovnom državnom tužilaštvu, Vladi, ministarstvima finansija i javne uprave, kao i skupštinskom odboru za ekonomiju PODGORICA – Državna revizorska institucija dala je negativno mišljenje na završni račun budžeta Opštine Andrijevica za 2019. godinu i na usklađenost poslovanja Opštine sa propisima – saopšteno je iz ove institucije.

Imajući u vidu obim i karakter utvrđenih nepravilnosti, kolegijum DRI koji su činili predsjednik Senata dr Milan Dabović i senator Zoran Jelić, naložio je da se sa ovim izvještajem upoznaju Vlada, Ministarstvo finansija i socijalnog staranja, Ministarstvo javne uprave, digitalnog društva i medija, te skupštinski odbor za ekonomiju, budžet i finansije, Zajednica opština Crne Gore, ali i Vrhovno državno tužilaštvo. Opštini je dat rok od 30 dana da dostavi plan aktivnosti za realizaciju datih preporuka.

Finansijskom revizijom je utvrđeno da Opština Andrijevica nije prikazala deficit od 652 hiljade eura, koji je finansiran iz pozajmica u iznosu od 555,5 hiljada eura i gotovine od 96,2 hiljada eura, čime je prekršen Zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti.

- Deficit umanjen za kamate u poređenju sa prihodima budžeta Opštine procentualno iskazan iznosi 84,39 odsto, što je osam puta više od dozvoljenog članom 27 Zakona o budžetu i fiskalnoj odgo-

vornosti. Na računu 741 – donacije, Opština je prikazala donacije ispod linije finansijskog rezultata, što bi uticalo na uvećanje deficita da je finansijski rezultat izračunat.

Zbog neusklađenosti evidencija izvršena je ispravka iskazanih izdataka u ukupnom iznosu od 366,5 hiljada eura – navodi se u izvještaju i dodaje da revizor nije mogao utvrditi modifikovani gotovinski deficit kojim bi se dobila realna fiskalna slika budžeta, jer Opština ne evidentira obaveze na klasi 2, kao i zbog neprecizne evidencije obaveza iz prethodne godine.

Opština Andrijevica je 2019. godine dva puta radila rebalans, što je odobrilo Ministarstvo finansija, a čime su višestruko probijena zakonom dozvoljena ograničenja budžeta. Tako je budžetski gotovinski deficit prvobitno planiran na 440 hiljada eura činio 17 odsto ukupno planiranih prihoda, a drugim rebalansom 990 hiljada što je iznosilo 31,5 odsto planiranih prihoda. Time su probijena ograničenja budžeta koja prema zakonu ne mogu prelaziti deset odsto opštinskih prihoda.

Revizijom je utvrđena nekontrolisana i neograničena potrošnja službenih telefona, imajući u vidu da nijesu identifikovani svi korisnici brojeva mobilnih telefona koje Opština plaća. Nije

sprovedena ni javna nabavka za izbor mobilnog operatera, niti uspostavljena kontrola upotrebe sedam službenih vozila, pa nema evidencije ko ih koristi, koliko košta gorivo i servisiranje, niti se pravilno izdaju putni nalozi za njihovo korišćenje. Opština Andrijevica nije blagovremeno ni naplaćivala porez na nepokretnosti, koji zastarijeva u roku od pet godina, pa je samo tokom 2019. godine otpisan poreski dug za 251 korisnika od 34,6 hiljada eura.

Na kraju iste godine dug za porez na nepokretnost iznosio je 816,4 hiljade eura. Bilo je neregularnosti i prilikom obračuna plata, pa su pogrešno korišćeni koeficijenti za određena radna mjesta, a nijesu uredno obračunavali ni poreze i doprinose. Nijesu kontrolisali ni izvještaje sportskih organizacija koje finansiraju, kao ni nevladinih organizacija kojima dodjeljuju sredstva za realizaciju projekata niti uputili te izvještaje lokalnoj Skupštini na usvajanje. Nije evidentirana opštinska imovina na način propisan zakonom niti sve nabavke male vrijednosti koje su sprovodili, a novac su sa računa Opštine prebacivali na preduzeća čiji je osnivač Opština, bez validne dokumentacije.

DRI je naložio Opštini da donese novu internu proceduru za reprezentaciju, sa limitima potrošnje i isplatom na osnovu fiskalnih računa, kojih nije bilo u dokumentaciji. Opština mora obezbijediti da plaćanja iz budžeta budu u skladu sa namjenom, da sprovodi nadzor izvođenja radova, koje će plaćati samo uz ovjerene izvještaje nadzornog organa o izvedenim radovima. M.Lk.

Podaci Uprave carina za decembar 2020. godine

Naplaćeno 62 miliona eura PODGORICA - Uprava carina je u decembru prošle godine naplatila 62,26 miliona eura prihoda, što je 9,88 odsto manje u odnosu na isti period 2019.

Prema mjesečnom izvještaju objavljenom na sajtu Uprave carina, u decembru je izvršeno carinskih povraćaja sredstava u iznosu od 69,45 hiljada eura i akciznih u iznosu od 577 hiljada

eura, pa je neto naplata bila 61,6 miliona.

Na PDV pri uvozu se odnosi 40,8 miliona eura, na akcize 19,3 miliona, na carinu 1,9 miliona, na porez na kafu 110 hiljada, a na ostale prihode 13,2 hiljade eura.

U strukturi naplaćenih akciza 66,6 odsto se odnosi na gorivo, 21,8 odsto na cigarete, a 5,6 odsto na alkoholna puća i 3,3 odsto na gaziranu vodu.

S.P.

Predsjednik Đukanović je naveo da kroz saradnju sa kineskim institucijama i kompanijama, žele i da povećaju izvoz crnogorskih proizvoda visokog kvaliteta na tržište Kine, ali i da intenzivnije sarađuju u oblasti nauke i primjene takozvanih pametnih rješenja zasnovanih na savremenim tehnologijama (Od naše dopisnice iz Pekinga) PEKING - Crna Gora želi da ojača saradnju sa Kinom u različitim oblastima ekonomije, prije svega u saobraćajnom povezivanju i energetici, a po okončanju pandemije očekuje se i dinamičnija turistička saradnja, saopštio je crnogorski predsjednik Milo Đukanović.

- Iako smo najmanja država Balkana, imamo velike razvojne mogućnosti koje želimo da valorizujemo u saradnji sa kredibilnim partnerima rekao je Đukanović na onlajn video konferenciji Ekonomski i investicioni izazovi poslije kovida. Riječ je o sastanku putem video veze između Đukanovića i predstavnika kineskih kompanija u organizaciji crnogorske ambasade u Kini. Đukanović je kazao da kroz saradnju sa kineskim institucijama i kompanijama, žele i da povećaju izvoz crnogorskih proizvoda visokog kvaliteta na tržište Kine, ali i da intenzivnije sarađuju u oblasti nauke i primjene takozvanih pametnih rješenja zasnovanih na savremenim tehnologijama.

- Tako vidim ulogu politike - da jasno ukaže problem, razmotri moguće odgovore i ukaže

na pravac kojim treba ići, u interesu dvije države i dva naroda - naveo je Đukanović.

On je sve pozvao da dođu u Crnu Goru i sami se uvjere u mogućnosti koje pruža, i ocijenio da će biti prijatno iznenađeni.

- Kao što znate Crna Gora koristi euro kao svoju valutu. Registracija preduzeća je veoma brza, imamo najniže poreze na profit u Evropi, bankarski sistem je stabilan i pouzdan i otvoreni smo za kredibilne investitore iz svih krajeva svijeta - rekao je Đukanović.

On je kazao da se podstiče prenos znanja i novih tehnologija, da se intenzivira saradnja između univerziteta i sve više jača kulturna saradnja. Đukanović je naveo i da u grad-



Predsjednik Đukanović je podsjetio da ove godine Crna Gora i Kina obilježavaju 15 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa

Kompanija M:tel pripremila jedinstvenu ponudu

Sa jučerašnje konferencije

nji prvog auto-puta učestvuje kompanija CRBC, kompanija VNR obavlja distribuciju vina Plantaža, dok je Nucteck donirao opremu Upravi carina.

On je podsjetio da ove godine Crna Gora i Kina obilježavaju 15 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa.

- Prijateljstvo Crne Gore i Kine učvršćuje se iz godine u godinu. Naša saradnja je dodatno ojačana u mnogim oblastima kroz Mehanizam 17+1. Uvjeren sam da ćemo nastaviti da stvaramo prilike od obostranog interesa i doprinosimo jačanju povjerenja, prijateljstva i izgradnje zajedničke budućnosti - naveo je Đukanović i zahvalio za pomoć i podršku koju su Crnoj Gori tokom pandemije pružili Vlada Kine, kompanije, instiYu Xi tucije i pojedinci.

Institut za standardizaciju

Tablet uz 50 GB interneta Članarina PODGORICA - U M:telu su pripremili ponudu za sve korisnike koji žele tablet uređaj, uz koji će pored 50 GB u okviru paketa dobiti i 100 GB putem MOVE aplikacije i besplatan Superstar dodatni MOVE TV paket i to sve za 12,9 eura mjesečno, saopšteno je iz ove telekomunikacione kompanije.

- U ponudi su dva vrhunska modela tablet uređaja i to Samsung Tablet T295 ili Huawei MatePad T10. Ova ponuda je idealna, kako za đake i studente, tako i za one starije, jer nakon učenja i surfovanja za novim informacijama, idealno je da se malo odmori uz najaktuelnije filmove i domaće serije na Superstaru kao što su: Državni posao, Tajne vinove loze, Drim Tim i druge – kaže se u saopštenju.

Navodi se da se aktivacija interneta za MOVE TV vrši slanjem sms poruke ,,MOVE TV AKTIVACIJA“ na broj 14555.

- Za pristup aplikaciji MOVE TV, potrebno je da korisnici preuzmu aplikaciju Moj Mtel sa Google Play prodavnice i kreiraju nalog. Nakon toga, vrši se preuzimanje aplikacije MOVE TV sa Google Play prodavnice – pojasnili su iz M:tela.

Internet resursi uključeni u pretplatu ne važe za potrošnju u romingu. Nakon potrošenih 50 GB mjesečno po maksimalnoj brzini internet potrošnja se nastavlja po brzini od 64 Kbps – navodi se u saopštenju.

Ponuda važi uz ugovor na 24 mjeseca. Aktivacija postpejd kartice se plaća šest eura. Akcija traje do isteka zaliha. S.P.

smanjena deset odsto PODGORICA - Institut za standardizaciju odlučio je da za ovu godinu smanji članarinu za deset odsto.

-Institut je, na ovaj način, pokazao da je integrativni faktor u razvoju društva i prioritet mu je interakcija sa svim zainteresovanim stranama, odnosno proširenje kontakata u cilju jačanja svijesti o važnosti standardizacije - navodi se u saopštenju i dodaje da na taj način daju doprinos u prevazilaženju aktuelne zdravstvene i ekonomske situacije.

R.E.

Ekonomija

Subota, 6. februar 2021.

ski i investicioni izazovi poslije kovida

nomsku Kinom

Ni poslovne asocijacije ni sindikati nijesu sasvim zadovoljni povećanjem minimalne zarade na 250 eura

Poslodavci traže analize, sindikalci veći minimalac PODGORICA - Unija poslodavaca (UPCG) uputila je predsjedniku parlamenta Aleksi Bečiću dopis u kojem traži povlačenje iz skupštinske procedure prijedloga izmjena Zakona o radu, kojim se predviđa povećanje minimalca na 250 eura i njegovo vraćanje u okvir Socijalnog savjeta.

Iz Privredne komore podržavaju povećanje minimalca, ali isključivo uz adekvatno smanjenje doprinosa. Iz dvije radničke asocijacije ocijenjeno je da najavljeno povećanje minimalca predstavlja samo jedan od koraka ka unapređenju socioekonomskog položaja zaposlenih. O ovom prijedlogu parlament bi trebalo da raspravlja 18. februara.

Socijalni Savjet

Na konferenciji 40 kineskih kompanija Ambasadorka Huo Yuzhen, posebna predstavnica Saradničkog mehanizma izemđu Kine i zemalja centralnoistočne Evrope (17+1), predstavnici CRBC, Sinopharma, PowerChina, Poly Group, Huawei, Eximbanke, CCECC, ukupno stotinu predstavnika iz 40 kineskih kompanija su prisustvovali konferenciji.

Kako je ambasadorka Huo navela, Kina i Crna Gora gaje duboko i tradicionalno prijateljstvo.

- Kina je među zemljama koje su najranije uspostavile diplomatske odnose sa Crnom Gorom. Ovih godina dvije zemlje su neprestano produbljivale saradnju i međusobno razumijevanje. Od 2018. do 2019, broj kineskih turista u Crnu Goru je zabilježio najveći rast među svim zemljama van Evrope – rekla je Huo. Istakla je niz saradničkih projekata između dviju zemalja kao prioritetnu dionicu auto-puta Bar -Boljare, vjetroelektranu na Možuri i potencijal za saradnju u raznim oblastima.

Crnogorski ambasador u Kini Darko Pajović je naveo da je ubijeđen da će konferencija pomoći da Kina i Crna Gora prošire perspektive i osnaže saradnju.

Sastanak ambasadora Vladislava Maslenikova sa direktorom Plantaža

Razgovarali o obnovi izvoza u Rusiju PODGORICA - Kompanija Plantaže je ponovo istakla spremnost da obnovi izvoz vina i rakija u Rusiju, saopšteno je nakon sastanka ambasadora Rusije u Crnoj Gori Vladislava Maslenikova sa izvršnim direktorom kompanije Plantaža Miroslavom Vukovićem.

- Tokom sastanka kompanija Plantaže ponovo je istakla svoju spremnost da radi na pitanju obnove izvoza svojih

7

- UPCG cijeni da su direktnim podnošenjem prijedloga izmjene zakona poslanici postupili suprotno od uspostavljenih i propisanih procedura za utvrđivanje minimalne zarade i zanemarili ulogu Socijalnog savjeta koja je definisana Ustavom, kao i zakonima o radu i o socijalnom savjetu – kazali su iz UPCG. Podsjetili su da utvrđivanje minimalne zarade na navedeni način predstavlja opšteprihvaćeni međunarodni standard koji je do sada primenjivan i u našoj zemlji.

- To što Socijalni savjet nije utvrdio prijedlog za povećanje minimalne zarade, niti je prethodno upoznat sa sličnom inicijativom, može se percipirati kao grubo urušavanje socijalnog dijaloga i uloge Socijalnog savjeta, uprkos činjenici da je ona uređena i Ustavom koji u članu 65 navodi da se socijalni položaj zaposlenih usklađuje u Socijalnom savjetu kojeg čine predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade – rekli su iz UPCG i naglasili da se ovom važnom pitanju postupa ishitreno, bez ozbiljne analize uticaja na privredu i na troškove javnog sektora.

- Iako predlagači nijesu pokrenuli inicijativu da se prvo, primjera radi, pristupi izmjenama Zakona o porezu na dohodak, kako bi se uveo neoporezivi dio zarade (koji Crna Gora, za razliku od većine zemalja EU i regiona, još nema), ili da se započne proces izm-

Iz UPCG nezadovoljni što je preskočen Socijalni savjet, iz PKCG strahuju od ugrožavanja likvidnosti preduzeća, iz SSCG traže da minimalac bude 60 odsto prosječne zarade, a iz USSCG najavljuju da je to tek početak poboljšanja standarda zaposlenih

Predviđeno povećanje minimalca na 250 eura

jena Zakona o doprinosima, ili smanje neki od postojećih parafiskalnih nameta, u njihovom prijedlogu je sadržano ,,uvjerenje“ da povećanje minimalne zarade neće predstavljati značajno povećanje troškova ni u privatnom ni u javnom sektoru – konstatuju iz UPCG.

analiza

Iz PKCG su kazali Pobjedi da se minimalac može povećati ,,isključivo uz adekvatno smanjenje fiskalnog opterećenja po osnovu rada, što bi u krajnjem doprinijelo jačanju konkuretnosti domaće privrede i povećanju potencijala za njen rast“. I oni predlažu da se razmotri uvođenje neoporezivog dijela zarade. Ističu da je poreska stopa od devet odsto na zaradu u Crnoj Gori najkonkurentnija u regionu, ali je učešće doprinosa za obavezno socijalno osiguranje izrazito visoko.

- U poređenju sa zemljema regiona, porezi i doprinosi na minimalnu neto zaradu najveći su u Crnoj Gori. Imajući u vidu navedeno, povećanje osnovice moglo bi da dodatno ugrozi likvidnost privrednih subjekata, posebno u trenutku kada je usljed pandemije korona virusa, smanjena prodaja i prihodi, a produktivnost izrazito niska – upozorili su iz PKCG. Strahuju da će, zbog povećanja troškova za zarade, što je u većini firmi jedna od najznačajnih stavki na troškov-

Duško Zarubica

noj strani, pojedini subjekti premjestiti dio poslovanja u neformalni sektor.

- Vjerujemo da je kriza u velikoj mjeri iscrpila finansijske resurse kompanija i učinila ih manje fleksibilnim na povećanje poreskih stopa ili drugih naknada. U takvim uslovima upitno je da li će povećanje minimalne zarade uticati na recipročno povećanje prihoda budžeta – kazali su iz PKCG.

tek početak

Kako je Pobjedi najavio generalni sekretar Saveza sindikata Duško Zarubica sjednica Socijalnog savjeta će biti do kraja mjeseca. Istakao je da će SSCG insistirati da minimalna zarada bude 60 odsto prosječne zarade.

- Prema članu 101 Zakona o radu iznos minimalne zarade utvrđuje Vlada na prijedlog Socijalnog savjeta i kao predstavnik sindikata pozdravljam svaku inicijativu bilo kog socijalnog partnera za njeno pov-

ećanje. Kao potpredsjednik Socijalnog savjeta kontaktirao sam predsjednika i očekujemo da se održi sjednica do kraja mjeseca - poručuje Zarubica.

Podsjeća na zaključak od prošle godine da se minimalna zarada poveća poslije dugo godina, a da drugo povećanje bude početkom ove godine.

- Mislim da će se svi socijalni partneri složiti sa povećanjem minimalca, iz prostog razloga što im je u interesu. Veće zarade i veći doprinosi samim tim su i veća izdvajanja za Fond PIO, pa i država tu ima takođe svoj interes. Poslodavci dobijaju lojalnu konkurenciju i smanjuje se siva ekonomija - kazao je Zarubica napominjući da značajan broj poslodavaca obračunava zarade zaposlenih na minimalac, a ostatak isplaćuju na ruke. Najavljuje da će ,,ući“ u pregovore da minimalna zarada bude 60 odsto od prosječne zarade jer se svuda u regionu te zarade kreću oko 50 i više odsto od prosječne zarade.

Unija slobodnih sindikata pozdravlja namjeru parlamentarne većine da se poveća minimalna zarada.

- Posljednje povećanje 2019. godine bilo je na zahtjev sindikata i dogovoreno je da se nastave pregovori na povećanju minimalca na najmanje 250 eura. Nastavak pregovora, međutim, onemogućila je pandemija, ali i aktuelne političke prilike u zemlji. Stoga inicijativa parlamentarne većine za USSCG predstavlja ostvarenje dugogodišnjeg zalaganja – istakli su iz USSCG. Navode da je minimalna zarada u Crnoj Gori među najnižim u regionu, a ako bi u minimalnu potrošačku korpu uključili i troškove stanovanja, porodici bi bila potrebna gotovo četiri minimalca.

- Stoga, planirano povećanje minimalne zarade neophodan je i samo jedan od koraka ka unapređenju socioekonomskog položaja zaposlenih - poručili su iz USSCG. n.k. – S.p.

Udruženje inženjera Boksita iz Nikšića

Tražiće preispitivanje privatizacije Maslenikov i Vuković

proizvoda na tržište Ruske Federacije, čija je obustava bila uvedena od strane ,,Rospotrebnadzora“ 2017. godine zbog utvrđenog neodgovaranja kvaliteta vina ruskim sanitarnim normama – kaže se u saopštenju kompanije i dodaje da su obje strane izrazile spremnost da doprinesu definisanju redosljeda neophodnih koraka nadležnih državnih istitucija obje zemlje u cilju prevazilaženja aktuelnog problema.

S.p.

PODGORICA - Udruženje inženjera Boksita iz Nikšića, koje će od Vlade tražiti hitno preispitivanje privatizacije tog preduzeća, upozorilo je da bi mađarska firma Vagon impeks mogla kupiti upravnu zgradu i onemogućiti naplatu potraživanja bivših radnika od 2,23 miliona eura. Jedan od inženjera Radivoje Knežević rekao je da je Privredni sud prije dva dana preinačio odluku i prebacio potraživanja radnika Boksita iz trećeg u prvi isplatni red, ali da novca na stečajnom računu može biti jedino ako se proda upravna zgrada.

- Treba preduhitriti Vagon impeks, jer postoji velika opasnost da na tenderu kupi upravnu zgradu po povoljnoj cijeni, od oko milion eura, a potom je odmah preproda za znatno veći iznos i tako nadoknadi potraživanja od oko 850 hiljada. Vagon impeks bi tako ponovo zaradio na račun bivših radnika - rekao je Knežević na konferenciji za novinare u Nikšiću.

S.p.

Bivši radnici Boksita

8

Društvo

Subota, 6. februar 2021.

Od 1.810 uzetih uzoraka otkriveno 535 novih slučajeva korona virusa

Preminulo pet pacijenata PODGORICA - U Crnoj Gori je juče registrovano 535 novopozitivnih slučajeva infekcije korona virusom, a preminulo je pet pacijenata. Testirano je 1.810 uzoraka. Oporavljena su 404 pacijenta.

Najviše novoinficiranih je u Podgorici 169, a zatim slijede; Budva i Nikšić po 84, Herceg Novi 32, Bar 25, Kotor, Bijelo Polje i Tivat po 23, Berane 18, Cetinje 16, Danilovgrad 9, Ulcinj pet, Rožaje četiri, Pljevlja, Mojkovac, Andrijevica, Tuzi i Žabljak po tri, Kolašin i Gusinje po dva i Šavnik jedan inficirani.

- Od jučerašnjeg presjeka Institutu je prijavljeno pet smrtnih ishoda povezanih sa kovidom-19 i to kod pacijenata iz Bara (2), Nikšića (2) i Bijelog Polja od kojih je najmlađi imao 75, a najstariji 81 godinu starosti – saopšteno je iz Instituta.

Ukupan broj preminulih povezanih sa kovid-19 infekcijom u Crnoj Gori od početka pandemije je 831.

Uzimajući u obzir sve novootkrivene slučajeve kao i broj oporavljenih, ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva kovida-19 u Crnoj Gori iznosi 7.659.

Od početka epidemijskih dešavanja (mart 2020. godine) ukupan broj registrovanih slučajeva infekcije novim korona virusom u Crnoj Gori je 64.168.

U Podgorici je trenutno 3.129 inficiranih, Nikšić ima 758, Budva 648, Bijelo Polje 522, Kotor 392, Herceg Novi 321, Berane 294, Cetinje 269, Bar 240, Pljevlja 204, Tivat 181, Danilovgrad 157, Rožaje 107, Tuzi 95, Mojkovac 68, Ulcinj 65, Kolašin 63, Plav 42, Andrijevica 31, Plužine 30, Žabljak 24, Petnjica osam, Gusinje R.d. šest i Šavnik pet.

Miljana Krivokapić podnijela novu prijavu zbog prijetnji i uvreda, rektor Nikolić osudio govor mržnje

Napad na studente je i napad na Univerzitet PODGORICA - Studentkinja Miljana Krivokapić preksinoć je podnijela novu krivičnu prijavu u Upravi policije protiv lica koja su joj upućivala uvrede i prijetila ispod objava na njenom Tviter nalogu. Od sredine januara, ona se već tri puta obraćala Upravi policije za pomoć.

Krivokapić je studentkinja Fakulteta političkih nauka na Univerzitetu Crne Gore i članica Savjeta mladih Demokratske partije socijalista.

Ona je i u utorak prijavila Upravi policije brutalne prijetnje, seksističke uvrede, koje je dobila na ličnom Tviter nalogu, za koje je kazala da su zasnovane na njenoj nacionalnoj i partijskoj pripadnosti.

Prvi put je to učinila sredinom januara, ali da su joj tada u Upravi policije rekli da joj ne mogu pomoći i da ne mogu da otkriju identitet osoba koje su joj prijetile, kazala je ona Pobjedi.

U utorak je prijavila nove prijetnje i dala izjavu. Ona je Pobjedi kazala da su joj u Upravi policije tražili da vide prijetnje te da je nakon toga dala izjavu.

U Upravi policije su u utorak prilikom podnošenja prijave, ipak kazali da će joj pomoći i pitali je ko su bili inspektori koji su joj u januaru kazali da joj ne mogu pomoći.

Nakon prikupljenih obavještenja službenici Centra bezbjednosti Podgorica su obavijestili državnog tužioca u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici koji je djelo kvalifikovao kao krivično djelo ugrožavanje sigurnosti.

Rektor Univerziteta Crne Gore prof. dr Danilo Nikolić sa saradnicima primio je juče Miljanu Krivokapić studentkinju Fakulteta političkih nauka kao i dekana tog fakul-



Nakon prikupljenih obavještenja službenici CB Podgorica su obavijestili državnog tužioca koji je atak na Krivokapić kvalifikovao kao krivično djelo ugrožavanje sigurnosti

teta prof. dr Milana Markovića, povodom zastrašujućih prijetnji i uvreda koji su anonimno upućeni studentkinji putem društvenih mreža.

Na sastanku je najoštrije osuđena svaka vrsta diskriminacije, netolerancije i podsticanja na mržnju, prijetnje i nasilje, a naglašeno je i da je svaka vrsta ovakvog napada na bilo kojeg člana ne samo studentske zajednice, već i akademskog i neakademskog osoblja Univerziteta Crne Gore, ujedno i direktan atak na Univerzitet Crne Gore i vrijednosti koje se na njemu njeguju.

U saopštenju Univerziteta se navodi da je rektor izrazio puno razumjevanje i zabrinutost za situaciju u kojoj se našla studentkinja Krivokapić, budući da lično dijeli iskustvo neosnovanih napada, govora mržnje i prijetnji.

- Neophodno je da se što prije ugledamo na evropske inicijative i države, koje u uslovima sve veće eskalacije govora mržnje na društvenim mrežama, uvode stroge zakonske i institucionalne mehanizme za borbu protiv agresivne i neprimjerene komunikacije i komentara na društvenim mrežama i onlajn portalima – piše u saopštenju UniverziR.d. teta.

SKANDAL: Kako je Savjet za davanje prijedloga naziva naselja, ulica i

Eho iz ulice gen PODGORICA - Prijedlog da general Ratko Mladić još za života, sa „ubitačnim“ referencama, kakva je prvostepena presuda za genocid u Srebrenici i druge zločine, dobije ulicu u Beranama teško da se može pravdati nesmotrenošću i neznanjem, niti obrazloženjem da je uloga lokalnog Savjeta za davanje prijedloga naziva naselja, ulica i trgova navodno samo savjetodavna; da je sjednica tog tijela na brzinu održana ili su članovi vladajuće većine prečuli ko je sve na listi „zaslužnih junaka“...

Skandalozna je činjenica što su na spisak usvojenih prijedloga dospjele ličnosti koje, uprkos protivljenju opozicije, po zakonu ni ne mogu doći u razmatranje. A takvi su živi ljudi, ratni zločinci ili druge ličnosti koje izazivaju podizanje dijafragme dobrom dijelu populacije u Crnoj Gori, regionu i svijetu.

U kojoj mjeri je informacija odjeknula kao bomba, govori činjenica da su „u sjenci“ predloženog „zaslužnog“ Mladića ostali pripadnici „četničke elite“ poput vojvode Pavla Đurišića (koji nije prošao) ili generala Milana Nedića i vojvode Momčila Đujića koji su uz manje buke dobili, makar prema zapisniku, većinsku preporuku beranskog Savjeta za davanje prijedloga naziva naselja, ulica i trgova.

Iako i članovi vladajuće većine u Savjetu (tijelo sa sedam članova) dovode u pitanje vjerodostojnost ishoda glasanja, odnosno tvrde da nijesu dali podršku, bespovratna šteta je načinjena, a svojom izjavom zabetonirao je i predsjednik Savjeta iz redova Demokratskog fronta Goran Kiković koji je medijima potvrdio da su odluke dobile prolaz.

Njegova napomena da je riječ „o savjetodavnom tijelu koje nema pravo odlučivanja“, već, mišljenje o prijedlozima prosljeđuje nadležnom Sekretarijatu, a da konačnu riječ o dodjeli imena ulica ili njihovom preimenovanju donosi nadležno Ministarstvo, nije pomogla da se skandal opravda. Štetu načinjenu usvajanjem prijedloga pokušao je da

Berane

Ideja da general Mladić dobije ulicu potekla je od dvije nevladine organizacije: Monarhističkog pokreta i Srpskog kulturnog centra „Župan Prvoslav“. Na volšeban način dobila je prolaz. U „sjenci“ Mladića su ostali vojvoda Pavle Đurišić (koji nije prošao) ili general Milan Nedić i vojvoda Momčilo Đujić koji su uz manje buke dobili većinsku preporuku beranskog Savjeta za davanje prijedloga naziva naselja, ulica i trgova... ispravi i predsjednik Opštine Berane Dragoslav Šćekić koji je u izjavi za portal Pobjede kategoričan da takav prijedlog nikada neće imati podršku Opštine i da ga čudi odluka predsjednika Savjeta da uopšte uvrsti prijedloge koji ne ispunjavaju zakonske osnove...

Ipak, vijest iz Berana daleko se čula, pa su na beransku epizodu reagovali ne samo iz Crne Gore, već i zvaničnici iz Sarajeva i Brisela.

- Inicijativa za imenovanje jedne od ulica u Beranama po osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću nije ništa drugo nego uvreda za sve Mladićeve, odnosno za sve žrtve genocida, ocijenio je u izjavi za Fenu član Predsjedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić.

Prema njegovim riječima, to je i šamar za sve poštene građane Crne Gore, a oni koji su

BS: Da li je ovo put mirenja i zaštite manjinskih naroda Poslanik BS Ervin Ibrahimović kazao je na konferenciji za novinare da je jedna ovakva odluka skandalozna, ali da neće uplašiti Bošnjake koji će ostati važan stub Crne Gore i nastaviti da podržavaju snažnu multietničku multivjersku, antifašističku i proevropsku Crnu Goru.

On je pozvao partije koje učestvuju u radu SO Berane, a koje u svojim programima ističu da se zalažu za evropske i građanske vrijednosti, da se jasno ograde od ovakvih stavova i da saopšte da li je za njih Ratko Mladić heroj ili presuđeni ratni zločinac.

- Da je ovakav prijedlog krenuo od DF-a, to nas ne bi iznenadilo. Ali, nažalost,

ovu inicijativu su podržali i predstavnici Demokrata i SNP-a koji se deklarišu kao građanske partije. Pozivam skupštinsku većinu u SO Berane da kažu čime je to presuđeni ratni zločinac zadužio Berance.

Portparol BS-a Adel Omeragić kazao je da Berane u posljednje vrijeme obiluje šovinističkim ispadima, a ,,ovo je kap koja je prelila čašu“.

- Ovo je prilika da pitamo predsjednika SO Berane da li je znao za ovu inicijativu, je li ovo rukopis Udbe i DPS-a i koji je njegov lični stav po ovom pitanju. Pitamo predsjednika Demokratske Crne Gore i Skupštine Aleksu

to predložili nijesu ništa bolji od zločinaca.

- Očito je da se nova vlast u Crnoj Gori naprosto takmiči s vlastima u manjem bosanskohercegovačkom entitetu u veličanju i slavljenju genocida i veličanju ratnih zločinaca.

Iskreno se nadam da vladavina takvih u Crnoj Gori neće potrajati, jer ono što rade ne vodi ničemu dobrom - kazao je Komšić.

Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero Hernandez kazala je da EU očekuje od političkih lidera, uključujući i one na lokalnom nivou, da poštuju žrtve prošlih konflikata i da iskreno afirmišu demokratiju, pravdu i pomirenje na Zapadnom Balkanu.

- Glorifikovanje ratnih zločinaca, revizionizam i negiranje dokumentovanih i utvrđenih činjenica o ratnim događajiBečića čiji je funkcioner glasao za ovu odluku je li ovo put kojim se miri Crna Gora i štite manjinski narodi u njoj naveo je Omeragić.

Pitao je i premijera Zdravka Krivokapića kako bi reagovao njegov politički idol, bivši njemački kancelar Helmut Kol, da se u nekom od njemačkih gradova pokrene inicijativa o davanju imena ulici po ,,heroju“ Adolfu Hitleru.

- Pitamo GP URA gdje su im ti mehanizmi kojima se štiti Crna Gora od retrogradnih snaga da se ne sunovrati u ambis velikosrpskog nacionalizma šovinizma i bezumnosti. Pitamo Lidera Nove Andriju Mandića da li smo i ovo trebali da prihvatimo da smo prihvatili njegov poziv da razgovaramo i budemo dio nove vladajuće većine rekao je Omeragić.

ma, uključujući i ratne zločine, u suprotnosti je sa najosnovnijim evropskim vrijednostima – navela je Pisonero u pisanom odgovoru za Glas Amerike.

KaKo je do svega došlo

Ideja da general Mladić dobije ulicu potekla je od dvije nevladine organizacije: Monarhističkog pokreta i Srpskog kulturnog centra „Župan Prvoslav“.

Njihova inicijativa od 15. novembra 2019. godine, uvrštena u odlučivanje Savjeta na sjednici od prije nekoliko dana, sadržala je niz prijedloga za izmjenu naziva škola, uključujući i promjenu naziva beranske gimnazije, reviziju natpisa partizanskih spomenika, kao i imenovanje novih ulica.

Među četrdesetak naziva u prijedlogu te dvije NVO našla su se imena istorijskih i mitskih ličnosti, garnirana Mladićem i četničkim komandantima iz Drugog svjetskog rata.

Zanimljivo je da su se među prijedlozima našli, zalutali, ili namjerno upakovani Đurđe Crnojević i Kralj Bodin. Ili je to bila stvar demokratskog kapaciteta i širokogrudosti predlagača, da dodaju ličnosti iz Zetsko-dukljanskog perioda ili ih tretiraju (Bodina Vojislavljevića) kao dio sprskog korpusa prije Stevana Prvovenčanog.

Predložili su da se imena ulica koje nemaju nazive nađenu po: Divni Veković, Milisavu Lutovcu, Dragiši Boričiću, Dimitriju Jevtoviću - Miti Polimcu, Milošu Obiliću, Karađorđu, Caru Dušanu, Svetom Vasiliju Ostroškom, Jug Bogdanu, Gavrilu Principu, Đurđu (kako su naveli) Kastratoviću Skenderbegu, Đurđu Crnojeviću, Kralju Bodinu, Vladiki Nikolaju, Stevanu Sinđeliću, Filipu Višnjiću, Knezu Mihajlu, Caru Lazaru,

Društvo

Subota, 6. februar 2021.

9

trgova u Beranama dao zeleno svjetlo Ratku Mladiću i „četničkoj eliti“

nocida i ratnih zločina

Ratko Mladić

Sporni prijedlog imenovanja čiji su djelovi prošli na Savjetu

Vjerujem da je sada ogromnoj većini građana Crne Gore jasno kakve političke snage žele da upravljaju Crnom Gorom. Njihovo deklarativno zalaganje za građansku i evropsku Crnu Goru svakodnevno pada na praktičnom polju – kazao je Bogdan Fatić Mehmed-paši Sokoloviću, Mitropolitu Pajsiju, Marku Kraljeviću, Leksu Saičiću, Stevanu Prvovenčanom, generalu Radomiru Vešoviću, Milutinu Baboviću Telegrafu, Aleksi Šantiću, Jovanu Jovanoviću Zmaju, Isu Kalaču, Đuri Jakšiću, Meši Selimoviću, Branislavu Nušiću, Dositeju Obradoviću, Josifu Pančiću, Marku Miljanovu, Ivu Vojnoviću, Ruđeru Boškoviću, vojvodi Pavlu Đurišiću, generalu Milanu Nediću, vojvodi Momčilu Đujiću, generalu Ratku Mladiću. Na koncu se predlaže i da jedna ulica bude posvećena Žrtvama komunističkog terora.

OBRAZLOŽENJE

- Savjetu je pristigao veliki broj prijedloga od institucija i pojedinaca i tačno je da su među njima bili i prijedlozi da jedna od ulica dobije ime generala Ratka Mladića i taj prijedlog je prošao, dok prijedlog da i jedna ulica ponese ime vojvode Pavla Đurišića nije dobio saglasnost, jer je za taj prijedlog glasalo tri člana, od sedam, koliko je prisustvovalo sjednici - kazao je Kiković prenio je portal Espona.

On je ocijenio da u podržanom prijedlogu da ime Ratka Mladića dobije jedna od beranskih ulica, ali i da prijedlog da Pavle Đurišić ne dobije većinu, prema njegovom mišljenju, nema ništa čudno.

- To samo pokazuje koliko je vojvoda Đurišić satanizovan, jer je, na primjer, prijedlog da jedna od ulica dobije ime vojvoda Momčilo Đujić dobio podršku većine članova Savjeta - istakao je Kiković.

Već sam prijedlog je krivično djelo izazivanja nacionalne, rasne i vjerske mržnje Savjet za davanje prijedloga naziva naselja, ulica i trgova Opštine Berane ne samo da je prekršio Zakon o spomen-obilježjima već je prihvatanjem prijedloga počinio krivično djelo a dalje insistiranje na ideji da ulica nosi ime ratnog zločinca značila bi svrstavanje u red profašističkih društava, ocijenjeno je iz nevladinog sketora.

- Apelujemo da Skupština opštine Berane ne prihvati ovu inicijativu i spriječi da se ovakvim provokacijama negiraju presude međunarodnih sudova za ratne zločine i opasno izaziva nacionalna i vjerska mržnja. Posebno ukazujemo da je već samim prijedlogom izvršeno krivično djelo Izazivanje nacionalne, rasne i vjerske mržnje iz člana 370 stav 2 Krivičnog zakonika Crne Gore, jer se na taj način javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težina krivičnih djela genocida, zločina protiv čovječnosti i ratnih zločina koja su utvrđena presudama međunarodnog krivičnog suda. U tom dijelu pozivamo i Tužilaštvo da ovaj slučaj procesuira - kazale su izvršne direktorice HRA Tea Gorjanc-Prelević i CGO Daliborka Uljarević.

Iz Juventasa upozoravaju da postupak Savjeta nije samo pogrešan i neodgovoran, već i izuzetno opasan.

Ističu da je Savjet prekršio Zakon o spomen-obilježjima.

- Zakonom o spomen-obilježjima, nazivi ulica i trgova smatraju se spomen-obilježjem a u članu 10 stav 1 tačka 6 ovoga zakona propisano je da se spomen-obilježje ne može podići licu koje je osuđeno za krivično djelo protiv čovječnosti ili drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom ili je proglašeno ratnim zločincem. Opšte poznata je činjenica da je Ratko Mladić presudom Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju od 22. novembra 2017. godine osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovječnosti – saopšteno je iz Juventasa.

Iz Centra za demokratsku tranziciju vjeruju da u Crnoj Gori ima još makar malo razuma i građanske svijesti i da ovaj pokušaj neće proći.

- Ukoliko se to zaista i desi, Crna Gora će sebe definitivno izbrisati sa mape građanskih i prosvijećenih društava, i svrstati se u red profašističkih društava koja slave zločince kazao je Dragan Koprivica iz CDT-a.

Kako je dodao, članovi Savjeta su pred sobom imali veliki broj prijedloga dobijenih od strane građana i institucija i da su članovi glasajući pojedinačno o svakom prijedlogu nerijetko bili jednoglasni, da su neki prijedlozi dobili većinu glasova, a da neki nijesu imali dovoljan broj glasova podrške.

Savjet za davanje prijedloga naziva naselja, ulica i trgova pored Kikovića čini još šest članova i to: Petar Labudović, Bogdan Fatić, Fahrudin Hadrović, Draško Došljak, Miloš Raković i Zoran Milović.

Bogdan Fatić, Fahrudin Hadrović i Draško Došljak, koji su predstavnici DPS, upozorili su da prijedlozi nijesu po zakonu i nijesu glasali za sporne

prijedloge kojima se krši zakon i zdravi rezoni.

Petar Labudović, predstavnik Socijalističke narodne partije saopštio je da je kategorično bio protiv imenovanja ulice po Pavlu Đurišiću.

On je Pobjedi rekao da je sjednica Savjeta održana na brzinu, previše imena je bilo u opticaju, bez biografija i detalja, „a kao predsjednik beranske Organizacije boraca narodnooslobodilačkih ratova od 1941-45. godine nikako ne bih mogao glasati za četničke vojvode i generale, pa ni za Mladića“.

Labudović je potvrdio da su Došljak, Fatić i Hadrović upozorili da se mora korigovati, da prijedlozi ne ispunjavaju zakonske uslove, ali to pred-

EP: Ostavke neminovne

Dobio prijetnje zbog „vrijeđanja ulica“

Evropski pokret u Crnoj Gori ističe da zabrinjava činjenica da je jedan ovakav prijedlog uopšte razmatran u državi koja baštini antifašizam i koja je sebe preporučila kao ozbiljnog kandidata za ulazak u Evropsku uniju, koja počiva na istim antifašističkim i antiratnim principima.

- Davanjem legitimiteta ratnim zločincima šalje se poruka da se određeni zločini nijesu ni dogodili, čime se nastavlja narativ koji postoji od 1990-ih – upozorava EP. Navode da je Berane grad Gavra Vukovića i Ivana Milutinovića, ,,a ne grad velikosrpskih fašista, šovinista, ubica i zločinaca poput Ratka Mladića“.

- Ukoliko vladajuće partije ovog grada zaista žele biti građanske, one moraju preduzeti najhitnije mjere ka ozdravljenju političke klime. Hitna smjena svih članova pomenutog Savjeta koji su glasali za ovakvu odluku je samo prvi korak u tome – kažu iz Evropskog pokreta.

Beranac Miodrag Miki Čukić podnio je krivičnu prijavu protiv sugrađanina M.I. koji mu je telefonom prijetio da će mu „vaditi zube“ i „grkljan naživo“ ukoliko ne ukloni negativan komentar objavljen na jednom portalu ispod vijesti da je Savjet za imenovanje ulica u Beranama predložio, između ostalih, i da Ratko Mladić dobije mjesto u tom gradu.

-Nema potrebe da bilo ko prijeti zbog iznošenja građanskih stavova u kojima sam kritikovao pojavu, a nijesam nikoga lično pomenuo. Takođe, nema potrebe ni da se za ovakve stvari tražimo po ulicama i razračunavamo, već smatram da je podnošenje prijave civilizovan način i u skladu sa zakonom – kazao je Čukić Pobjedi. Čukić je potvrdio da je M.I. priveden, da je u policiji potvrdio da je on uputio prijetnje i da je, navodno, tražio da se izmire.

Na to je Čukić kazao da ne dolazi u obzir i da će sve što ima saopštiti u tužbi i preko advokata.

sjednik Savjeta nije prihvatio.

Jedan od članova Saveta za davanje prijedloga imena Miloš Raković ispred Demokrata, danas je, prema pisanju Novosti, demantovao da je glasao za prijedlog za davanje Mladićevog imena jednoj ulici u Beranama, rekavši da je bio uzdržan tokom glasanja i izražavajući sumnju u falsifikovanje zapisnika sa ove sjednice.

OPASNE PORUKE

Kako je Pobjedi kazao Bogdan Fatić, koji je i poslanik u Skupštini Crne Gore, na sjednici Savjeta držali su se Zakona o spomen-obilježjima, ali se ispostavilo da „nažalost, dio beranske aktuelne vlasti u kontinuitetu baštini ideologije koje su poražene“.

- Zamislite da neki Bošnjak – Musliman, ili bilo koji zdravorazumni čovjek, bilo koje vjere i nacije, u Beranama stanuje u nekoj ulici koja nosi naziv Rat-

BANA: Hitno potreban zakon protiv negiranja genocida i zločina protiv čovječnosti Bošnjačko-američka nacionalna asocijacija (BANA) pozvala je vlast u Crnoj Gori da u što kraćem roku usvoje Zakon protiv negiranja holokausta, genocida i zločina protiv čovječnosti, kako bi se na taj način u državi odbranile civilizacijske vrijednosti i spriječilo jačanje retrogradnih četničkih i nacionalističkih pokreta.

Iz te asocijacije se pitaju da li je moguće da sljedbenici genocidne politike pokušavaju u gradu na Limu sa imenom osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića udare na građanski i međukomšijski sklad.

- Oni koji veličaju ratne zločine i zločince ne razlikuju se od onih koji su ih počinili, i spremni su počiniti ih, odnosno ponoviti. Komšije, pravoslavci, da li se stidite onih kojima dajete vaš glas a koji su sada članovi pomenutog Savjeta, koji pokušavaju u ime vas da nameću nazive ulica po ratnom zločincu Ratku Mladiću, kao i zločincima Pavla Đurišića, Momčila Đujića i dr. koji su u Bihoru i dolinom Lima u toku Drugog svjetskog rata mnoge porodice zavili u crno. Ako se vi ne stidite takvih zločinaca, onda se mi stidimo vas takvih komšija. Žive ratne zločince ćemo proganjati dok je vijeka i svijeta, a ni mrtve nećemo ostaviti na miru, podsjećat ćemo na njihove zločine! – navodi se između ostalog u regovanju.

ka Mladića! Zamislite, da učesnik narodnooslobodilačkog rata i partizanskog pobjedničkog pokreta, potomak neke od žrtava četničkog terora, živi u ulici koja nosi ime poraženih četnika i saradnika okupatora!

– kazao je Fatić Pobjedi.

Prema njegovim riječima, ovakvim potezom je, takođe, legitimisano sa koje strane dolaze svi oni fašističko-šovinistički grafiti koje smo u Beranama gledali prethodnih mjeseci, „jer je riječ o istovjetnoj ideologiji koju su zastupali Đujić i Mladić, a čiji su današ-

nji nosioci predstavnici lokalne vlasti u Beranama, što su i sami potvrdili“.

On kaže da ga ne bi začudilo da aktuelna državna vlast da na izmjenu i ovaj Zakon o spomen-obilježjim, imajući u vidu sastav parlamenta.

- Vjerujem da je sada ogromnoj većini građana Crne Gore jasno kakve političke snage žele da upravljaju Crnom Gorom. Njihovo deklarativno zalaganje za građansku i evropsku Crnu Goru svakodnevno pada na praktičnom polju – zaključio je Fatić.

I. PERIĆ

10

Društvo

Subota, 6. februar 2021.

Tužilačke organizacije zatečene saznanjem da bi se zakoni o tužilaštvu mogli usvojiti bez konsultacija eksperata, o izmjenama saznali sa sajta Skupštine

Cilj je politizacija pravosuđa PODGORICA - Tužilački savjet, proširena sjednica Vrhovnog državnog tužilaštva i Udruženje državnih tužilaca, saopštili su juče da su zatečeni saznanjem da bi Skupština Crne Gore, na vanrednom zasijedanju, mogla usvojiti prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o Državnom tužilaštvu i prijedlog Zakona o Tužilaštvu za organizovani kriminal i korupciju, mimo konsultacija i mišljenja državnih tužilaca Crne Gore, eksperata Evropske komisije, Venecijanske komisije i svih koji bi stručnim mišljenjem mogli dati doprinos poboljšanju zakonskih rješenja u ovoj oblasti.

Oni su istakli da je bez presedana činjenica da su se o predloženim izmjenama zakona „na kojima se temelji organizacija, funkcionisanje i položaj državnotužilačke organizacije mogli informisati samo putem sajta Skupštine Crne Gore“.

Udar na reforme

- Uvjereni smo da sadržina zakonskih prijedloga, sa datim obrazloženjem, ima samo jedan cilj – ostvarivanje direktnog uticaja politike na funkcionisanje tužilačke organizacije i predstavlja ne samo udar na dostignuća izvršenih reformi u ovoj oblasti već i udar na tok pristupnih pregovora koji bi se, usvajanjem ovih zakonskih rješenja, nesumnjivo usporili, jer svi koji poznaju obim i složenost posla Specijalnog državnog tužilaštva znaju da bi ponuđena zakonska rješenja obavezno dovela do prekida, a u nastavku, kako ga zamišljaju zakonopisci, do neminovnog usporavanja procesa rada, što bi za posljedicu imalo izostanak rezultata koji se očekuju u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, posebno od ovog dijela tužilačke organizacije – saopštili su oni.

Istakli su da je predloženim izmjenama Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o Državnom tužilaštvu, koje se odnose na sastav Tužilačkog savjeta, predviđeno da ga čine četiri državna tužioca koje bira Konferencija državnih tužilaca, pet članova koje bira Skupština Crne Gore i jedan predstavnik Ministarstva pravde, te da bi tako učešće državnih tužilaca bilo irelevantno u smislu profesionalnog uticaja na donošenje odluka.

Ukazali su na činjenicu da je Crna Gora 2013. godine izmijenila Ustav u cilju jačanja demokratije i vladavine prava. Naglašeno

Izmjene dovode tužilaštvo u podređeni položaj

Predloženi sastav Tužilačkog savjeta u kojem bi članovi iz reda državnih tužilaca bili u manjini, doveo bi do uspostavljanja pune političke kontrole nad Državnim tužilaštvom i dovođenja u položaj u kojem bi Državno tužilaštvo zadovoljavalo periodične interese pojedinih političkih struktura, a što je u suprotnosti sa obavezujućim međunarodnim standardima i praksom Evropskog suda za ljudska prava je da je tadašnjim izmjenama prethodilo mišljenje Venecijanske komisije, Izvještaj EK o napretku Crne Gore, mišljenje EK o zahtjevu Crne Gore za članstvo u EU i ekspertska mišljenja dobijena kroz projekte EK. U tim mišljenjima bila je istaknuta zabrinutost za mogući politički uticaj u oblasti pravosuđa.

- Najpozvanija tijela za oblast pravosuđa Savjeta Evrope jedinstvena su u stavu da u pogledu izbora Tužilačkog savjeta i državnih tužilaca treba ići u pravcu smanjenja političkog uticaja na izbor Tužilačkog savjeta i državnih tužilaca i da većinu članova Tužilačkog savjeta treba da čine državni tužioci.

Brojni zvanični izvještaji državnih i međunarodnih organizacija pohvalili su ovakva ustavna rješenja, kao i zakonska rješenja koja su uslijedila nakon toga, a i njihovu primjenu. Zahvaljujući važećim ustavnim i zakonskim rješenjima, na osnovu kojih je izabran vrhovni državni tužilac, uspostavljeno Specijalno državno tužilaštvo, Tužilački savjet i Sekretarijat Tužilačkog savjeta, realizovane su i obaveze predviđene u akcionim planovima za

pregovaračka poglavlja 23 i 24, što je u krajnjem rezultiralo i unapređenjem rezultata koji su se reflektovali i na veći stepen vladavine prava – saopštili su oni.

Potčinjavanje

Naglasili su da ponuđene izmjene predstavljaju pokušaj da Državno tužilaštvo bude dovedeno u potčinjeni položaj, a rezultati istog se obesmisle i nerealno predstave.

- Predloženi sastav Tužilačkog savjeta u kojem bi članovi iz reda državnih tužilaca bili u manjini, doveo bi do uspostavljanja pune političke kontrole nad Državnim tužilaštvom i dovođenja u položaj u kojem bi Državno tužilaštvo zadovoljavalo periodične interese pojedinih političkih struktura, a što je u suprotnosti sa obavezujućim međunarodnim standardima i praksom Evropskog suda za ljudska prava. Podsjećamo na mišljenje broj 13 Konsultativnog savjeta evropskih tužilaca (CCPE) „Nezavisnost, odgovornost i etika državnih tužilaca“ u kojem je definisano da: „nezavisnost znači da je tužilac slobo-

dan od nezakonitog uticaja prilikom obavljanja svoje funkcije koja se sastoji u obezbjeđenju punog poštovanja i primjene zakona i principa vladavine prava i da nije predmet bilo kojeg političkog pritiska i bilo kojeg nezakonitog uticaja“ – piše u saopštenju.

Istakli su da se u Povelji iz Rima navodi da je generalna tendencija da se ohrabri jačanje nezavisnosti i efikasne autonomije tužilaštva, da tužioci moraju biti samostalni u donošenju odluka i obavljati svoju funkciju, slobodni od spoljnih pritisaka i miješanja.

Politički a ne tUžilački savjet

Smatraju da bi prihvatanjem predloženih rješenja i sam naziv Tužilački savjet bio upitan, jer predloženim izmjenama izgubio bi ustavni karakter i, osim u nazivu, funkcionalno bi prestao da postoji, odnosno to bi bio svojevrsni politički savjet.

- Zabrinutost izaziva predložena izmjena člana 48 važećeg Zakona o Državnom tužilaštvu kojom se predviđa da se za vršioca dužnosti vrhovnog držav-

nog tužioca može odrediti lice koje nema svojstvo rukovodioca državnog tužilaštva, niti državnog tužioca, što je u suprotnosti sa ustavnom odredbom sadržanom u amandmanu 10 stav 1 na Ustav Crne Gore, prema kojoj poslove državnog tužilaštva vrše, isključivo, rukovodioci državnog tužilaštva i državni tužioci – piše u saopštenju.

Neprihvatljiva je, kako smatraju i predložena odredba člana 21 Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o Državnom tužilaštvu, kojom se ukida postojeći Tužilački savjet, kao tijelo koje ima ustavni položaj i obezbjeđuje samostalnost Državnog tužilaštva. Time je, ističu onemogućeno ostvarivanje ustavnih i zakonskih nadležnosti ovoga tijela i prekinut kontinuitet u radu koji je neophodan za zakonito funkcionisanje državnotužilačke organizacije.

neUstavnost

- Prijedlog Zakona o Tužilaštvu za organizovani kriminal i korupciju, ni po strukturi ni po sadržini normi, nema karakter novog zakona. Naime, tekstom prijedloga kako u odnosu

Planirali javnu raspravu...

Premijer prof. dr Zdravko Krivokapić i ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava, dr Vladimir Leposavić, sastali su se juče sa šeficom Delegacije EU u Crnoj Gori Oanom Kristinom Popom povodom hitnih izmjena dva zakona o Državnom tužilaštvu.

Ministar pravde je kazao da je namjera njegovog resora bila da organizuje javnu raspravu povodom ovih zakonskih prijedloga.

- Međutim, pošto su ove prijedloge inicirali poslanici Skupštine koji su, Ustavom propisano, predlagači Zakona, Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava i Vlada Crne Gore su sada u poziciji da svojim preporukama i zajedničkim

mišljenjem doprinesu da se nastavi efikasno sprovođenje reformi, ali na način koji će biti u skladu sa Ustavom i međunarodnim obavezama koje Crna Gora ima u procesu pristupanja EU – rekao je on.

Ambasadorka Popa je ponovila da je za dalji napredak na putu EU integracija od presudne važnosti da Crna Gora ostvari dodatne rezultate, a ne da nazaduje, u sprovođenju reforme pravosuđa. Ona je podsjetila da su ustavne izmjene iz 2013. bile preduslov za otvaranje pristupnih pregovora Crne Gore sa EU. Popa je istakla da Crna Gora već ima uspostavljena tijela i mehanizme za obezbjeđivanje sudske i tužilačke neza-

Premijer, ministar pravde i šefica delegacije EU na sastanku

visnosti i odgovornosti.

Premijer Krivokapić je naglasio da je Evropska komisija ključni strateški par-

tner Vlade u reformi vladavine prava.

Sastanku je prisustvovala i glavna pregovaračica sa EU Zorka Kordić.

na način osnivanja, organizacije i nadležnost organa, uslove i postupak izbora nosilaca tužilačke funkcije, odnose sa drugim državnim organima i organima državne uprave, kao i druga pitanja od značaja za rad, osim u pogledu izmjene naziva organa i nosilaca funkcije u organu, nije izmijenjena ni jedna norma važećeg Zakona o Specijalnom dražvnom tužilaštvu. Zato, predloženi Zakon uopšte nema ustavni osnov za njegovo donošenje sadržano u članu 16 Ustava Crne Gore, jer prema izgrađenoj teoriji i praksi zakonodavne aktivnosti, novi zakon donosi se kad se pretežno ili u cjelini vrše izmjene i dopune postojećeg zakona – piše u saopštenju.

Oni smatraju da se odgovor na pitanje čime se pet poslanika Skupštine Crne Gore rukovodilo, stavljajući Prijedlog novog zakona, jasno razotkriva u jedinoj novoj odredbi člana 48 Prijedloga, kojom bi smisao i svrha novog zakona bio u činjenici da glavni specijalni tužilac i specijalni tužioci izabrani po Zakonu o Specijalnom državnom tužilaštvu, dobiju status neraspoređenih tužilaca.

- Dakle, cilj prijedloga je u direktnom političkom obračunu sa postojećim tužilačkim kadrom u Specijalnom državnom tužilaštvu i ugrožavanje ustavnog položaja i nadležnosti Državnog tužilaštva i Tužilačkog savjeta – istakli su oni.

Podsjetili su na mišljenje Venecijanske komisije povodom usvajanja Zakona o državnom tužilaštvu, para. 18 mišljenja, 2014: ,,Tužioci će, poput sudija, povremeno donositi nepopularne odluke i one će vjerovatno biti kritikovane u medijima i postati predmet političke kontroverze. Moraju biti uspostavljeni i osigurani odgovarajući mandati i odgovarajući mehanizmi za unapređenje, disciplinu i smjene, koji će osigurati da tužilac ne može biti žrtva zbog donošenja nepopularne odluke“.

ohrabrivanje kriminala

- Predloženo rješenje da Vrhovno državno tužilaštvo, do izbora rukovodioca Tužilaštva za organizovani kriminal i korupciju, preduzima samo radnje koje ne trpe odlaganje u predmetima koji su bili u nadležnosti Specijalnog državnog tužilaštva, dovelo bi do prekida procesa rada u predmetima iz stvarne nadležnosti Specijalnog državnog tužilaštva i Vrhovnog državnog tužilaštva, što bi imalo nesagledive posljedice u borbi protiv najtežih oblika kriminala, a ohrabrilo učinioce ovih krivičnih djela istakli su Tužilački savjet, proširena sjednica Vrhovnog državnog tužilaštva i Udruženje državnih tužilaca.

- Očigledno je da bi predložena zakonska rješenja ugrozila ustavni položaj, odnosno ustavna načela o jedinstvu i samostalnosti Državnog tužilaštva i nezavisnosti u radu državnih tužilaca i otvorila prostor za nedopustivi politički uticaj – zaključuje se u reagovanju Tužilačkog savjeta, proširene sjednice Vrhovnog državnog tužilaštva i Udruženja državnih tužilaca. j. m.

Hronika

Subota, 6. februar 2021.

11

Presuda Plavljaninu optuženom za ubistvo unuka Rusmira Huseinovića

Huseinović osuđen na četiri godine i tri mjeseca zatvora BIJELO POLJE - Plavljanin Omer Huseinović (76) koji je ubio unuka Rusmira Huseinovića (29) osuđen je juče na jedinstvenu kaznu od četiri godine i tri mjeseca zatvora. Nesreći je prethodila kafanska svađa i tuča u lokalu ,,Mehov han“. Omer je pokušavao da razdvoji unuka i sugrađanina Mu-

hameda Cirikovića (28) u koga je pucao, međutim metak je prošao kroz njegovo rame i završio u Rusmirovom srcu.

Odluku je donijelo vijeće Višeg suda u Bijelom Polju kojim predsjedava sudija Ivan Adamović. Nakon saopštene presude prema Huseinoviću je ukinut pritvor.

Prema navodima optužnice, Huseinović je 12. februara prošle godine oko 23,45 časova u Plavu ispred ugostiteljskog objekta ,,Mehov han“, u uračunljivom stanju, sposoban da shvati značaj svog djela i da upravlja postupcima, sa umišljajem pokušao da ubije Cirikovića.

Kako je navedeno u obrazlo-

ženju presude tokom svađe i tuče Cirikovića i Muhamedovog unuka Rusmina Huseinovića, optuženi je prišao do Cirikovića i više puta ga drškom udario u glavu, a zatim ispalio jedan projektil u Cirikovića, koji ga je pogodio u rame.

Navodi se da je optuženi sa umišljajem pucao iz pištolja

U Specijalnom tužilaštvu nastavljena saslušanja o navodnim zloupotrebama sredstava dobijenih iz fonda Abu Dabi

Brković: Kredit sam dobio zakonito, potrošio namjenski i radio po zakonu

Dragan Brković

PODGORICA – Vlasnik Vektre Jakić Dragan Brković tvrdi da je njegova firma 2.500.000 eura kredita od fonda Abu Dabi za formiranje peletare u Pljevljima dobila u skladu sa zakonom, a novac iskoristila namjenski.

On je ovo saopštio nakon što je juče saslušan u Specijalnom tužilaštvu pred tužiteljkom Stojankom Radović.

Istakao je da nema razloga za krivično gonjenje bilo koga od odgovornih lica u kompanijama koje su dobile kredite fonda Abu Dabi, jer je prema njegovim saznanjima, svaki cent utrošen namjenski i da država nije pretrpjela bilo kakvu štetu.

Na pitanje da li smatra da se našao na meti u obračunu sadašnje vlasti sa privrednicima koji su bliski DPS-u, Brković je kazao da je sve ovo što mu se dešava iz perioda prethodne Vlade.

-Mi smo imali problem sa lokalnom upravom koja je nezakonito blokirala račun kompanije. Odluke su bile političke a ne pravne i činjenične. Blokiranje našeg računa prije šest godina je početak problema u koji je Vektra Jakić imala u prethodnom periodu, za vrijeme prethodne Vlade – kazao je on.

On navodi da nije tačno da je Vektra Jakić bila u stečaju već da je zadovoljavala sve uslove za dobijanje spornog kredita.

-Peletara je završena i proizvodi pelet koji se na tržištu rangira među najboljima u Evropi.

Za formiranje peletare utrošili smo mnogo više od ta dva i po miliona eura kredita koje smo dobili od fonda Abu Dabi. Kredit nijesmo vraćali jer nam lokalna uprava u Pljevljima već šest godina drži blokiran račun.

Tražili smo od IRF-a saglasnost ili da potpišemo aneks ugovora kojim se Vektri Jakić omogućava da dobijeni kredit vrati preko ćerke firme.

Međutim, nikad se nijesu javili, niti pokazali trunku volje i želje da izađu u susret i omoguće nam izmirivanje obaveza za dobijeni kredit – kazao je on.

Brković je naveo da je IRF-u prije odobrenja kredita dostavljena kompletna dokumentacija: fakture, privremene situacije,

Više državno tužilaštvo

Biznismen optužio prethodnu vlast Brković je kritikovao prethodnu Vladu navodeći da se nije bavila proizvodnjom, niti je zanimao izvoz i zapošljavanje.

-To je bila šminkerska Vlada, koju su kaznili glasači. Nijesu litije bile zbog crkve već zbog socijalnog nezadovoljstva. Vidite kako se živi, vidite da preko 50.000 radnika prima ispod 250 eura, vidite da nema izvoza. Sve su to stvari kojima je Vlada trebala da se bavi. Trebala je da daje podršku i podsticaj a ne da se obračunuva sa neposlušnicima odnosno onima koji nisu u njihovim vizijama i reprolancima – kazao je Brković.

konačne situacije, kao i uplate iz kojih se vidi kako su radili.

-Naposlijetku, fabrika je nešto što se vidi.

Može je ovog trenutka iskontrolisati bilo koja komisija. Zbog nedostatka volje IRF-a za komunikacijom imamo situaciju u kojoj se urušavva sistem u koji je uloženo 100 miliona eura. Od fabrike koja zapošljava 360 radnika sada radi samo njih 60 na održavanju sistema – kazao je on.

On je istakao da je za dobijeni kredit dat dva puta veći koleteral.

-Nema tu štete po državu, jer IRF ima koleteral na opremu u iznosu od 5.200.000 eura.

To je 100 odsto više nego što smo dobili kredita. Prvu ratu kredita vratili smo preko računa kćerke kompanije. Imamo šest, sedam kompanija preko kojih bi mogli da servisiramo obavezu vraćanja kredita jer peletara u Plevljima proizvodi 60.000 tona peleta koji na tržištu vrijedi 10 miliona eura. Međutim, nijesu dali ni da se ta fabrika razvije, niti da krene punim kapacitetom – kazao je on.

Ocijenio je da se radi o političkoj ujdurmi jer ni IRF ni Ministarstvo poljoprivrede ne mogu da nekome poklanjaju novac i

daju kredite mimo procedura.

-Mislim da je IRF ili Ministarstvo poljoprivrede vratilo preko 20 miliona eura Abu Dabi fondu koje nijesu imali gdje da potroše.

A i ovo što su potrošili, evo na koji način se diže ujdurma i kako se kvalificiraju ljudi koji pokušavaju da urade nešto od privrede.

On je istakao da je Vektra Jakić ozbiljan sistem, utemeljen na tržišnim principima.

Radi se o evropskoj fabrici u koju je uloženo 100 miliona eura i koja može da ostvari i do 50 miliona eura izvoza na godišnjem nivou. Time bi pomogli lokalnoj upravi kada je u pitanju zapošljavanje, državi kroz plaćanje poreza i doprinosa, Vladi i naravno vlasniku – kazao je Brković.

On je poručio da treba svi da se okrenemo radu i stvaramo bolje uslove za život, jer smo sa dosadašnjim načinom funkcionisanja i sa oronulom privredom došli na ivicu ponora.

-Država treba da pomogne da se proizvodnja vrati, da krene zapošljavanje i izvoz, a ne da se bavi političkim manipulacijama i ćeranjem duhova i ljudi za koje oni misle da im smetaju u nekakvim njihovim političkim postavkama. Svaka politička priča će se završiti kao što se završila i priča prethodne vlasti ukoliko ne budemo stavili činjenice i argumente na sto – zaključio je on.

Pojedini mediji objavili su da je juče saslušan Ljubo Perišić (vlasnik firme „Eko Per“ iz Šavnika koja flašira vodu Diva), čija je kompanija u novembru 2016. godine od Ministarstva poljoprivrede iz Abu Dabi fonda dobila kredit od 2,5 miliona dolara za proširenje fabrike i kupovinu susjednih nekretnina.

Prema saznanjima Pobjede, on juče nije mogao biti saslušan jer se nalazi van Crne Gore.

Specijalno tužilaštvo početkom 2019. godine počelo je da ispituje da li je bilo nezakonitih radnji prilikom dodjele i realizacije 50 miliona američkih dolara kredita koje je Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore 2015. dobilo iz Abu Dabi fonda za razvoj – za podsticaj razvoja poljoprivrede na sjeveru Crne Gore.

Sporazum o dugoročnom kreditiranju crnogorske poljoprivrede u Ujedinjenim Arapskim Emiratima sa predstavnicima Abu Dabi fonda za razvoj potpisali su tadašnji ministar poljoprivrede Petar Ivanović i predsjednik Odbora direktora crnogorskog Investiciono-razvojnog fonda Zoran Vukčević, koji su saslušani u četvrtak.

Oni su negirali da je tokom raspodjele kredita bilo nezakonitih radnji.

Izviđaj je pokrenut zbog podjele 23 miliona dolara koje je Ministarstvo poljoprivrede dodijelilo za devet crnogorskih firmi. Sumnja se da su neke od njih, suprotno ugovoru, novac iz povoljnih kredita za koje garantuje država, iskoristile za neke druge namjene.

B.ROBOVIĆ

CZ kalibra 7,65 milimetara.

Projektil koji je ispalio prošao je kroz tijelo Cirikovića i pogodio u grudi Rusmina Huseinovića (29), nanoseći mu tešku tjelesnu povredu .

- Usljed iskrvarenja i rascjepa pluća i srca i raskidanih krvnih sudova duž kanala strijelne rane i stanjem šoka zbog gubitka krvi kod Rusmina je nas-

tupila smrt, prouzrokujući iz nehata tu posljedicu - navodi se u obrazloženju presude.

Na glavnom pretresu, okrivljeni je iskazao žaljenje za tragičnim događajem.

- Žao mi je i žaliću dok sam živ zašto se sve ovo dogodilo.

Izgubio sam nesrećno unuka i zato mi ne treba veća kazna kazao je Huseinović.

B. Č.

Presuda dvojici mladića optuženih za šverc kokaina

Husoviću sedam, Drljeviću 18 mjeseci BIJELO POLJE - Denis Husović (20) iz Rožaja osuđen je na sedam mjeseci zatvora zbog šverca droge, a njenov prijatelj Filip Drljević (30 ) iz Kolašina na godinu i po zbog krivičnog djela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

Prema navodima iz optužnice, kolašinska policija je 24.

februara prošle godine prilikom saobraćajne kontrole u mjestu Vladoš kontrolisala vozilo u kojem se nalazio Husović.

Pregledom vozila pronađeno je 92 grama biljne materije za koju se ustanovilo da je marihuana. Kriminalističkom obradom policija je došla do saznanja da je Husović drogu nabavio od Drljevića.

B. Č.

Saslušan Bjelopoljac zbog ugrožavanja sigurnosti

Vozio u vrijeme zabrane kretanja i prijetio policajcu BIJELO POLJE - Osnovni državni tužilac u Bijelom Polju, nakon saslušanja, donio je rješenje kojim je Bjelopoljcu V. D. određeno zadržavanje u trajanju do 72 časa, zbog sumnje da je počinio krivično djelo nepostupanje po zdravstvenim propisima za suzbijanje opasne zarazne bolesti i krivično djelo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti.

Krivičnom prijavom je predstavljeno da je osumnjičeni 1. Februara u 23.30 sati na magistral-

nom putu Bijelo Polje – Ribarevine, u mjestu Rakonje, upravljao svojim motornim vozilom u vremenu zabrane kretanja nakon 22 časa, suprotno Naredbi za preduzimanje privremenih mjera za sprečavanje unošenja u zemlju, suzbijanje i sprečavanja prenošenja novog korona virusa.

Osumnjičeni je tokom kontrole odbio da se podvrgne alkotestiranju, te nakon što je priveden u prostorije dežurne službe CB Bijelo Polje, više puta prijetio je policajcu. Ž. B. B. Č.

Reagovanje na izjavu jednog od lidera Demokratskog fronta

SDT: Tvrdnje Andrije Mandića usmjerene na našu diskreditaciju PODGORICA – Tvrdnje predsjednika Nove srpske demokratije Andrije Mandića da Specijalno tužilaštvo predmetima koje drži u fiokama ucjenjuje političke protivnike usmjerene su na diskreditaciju rada SDT-a koje je u prethodnom periodu ostvarilo značajne rezultate – saopštila je portparolka SDT-a, tužiteljka Sanja Jovićević.

Ona je navela da je broj istraga i krivičnih gonjenja za teški i organizovani kriminal eksponencijalno se povećao u periodu 2018-2019. godine, u poređenju s periodom 20162017.godine, za 150 odsto i 100 odsto.

- Kako se kroz izjavu predsjednika Nove srpske demokratije A. M. implicira da u Specijal-

nom državnom tužilaštvu postoje predmeti koji stoje u fiokama, sa kojima se ucjenjuju i prisiljavaju politički protivnici, javnosti radi, smatramo da je neophodno ukazati da ovo tužilaštvo svoje odluke nikada nije i neće donositi u zavisnosti od političkih ili drugih dešavanja, već isključivo na osnovu podataka i dokaza do kojih dođe kroz zakonito sprovedene postupke – navodi se u saopštenju SDT-a.

Mandić je na konferenciji za medije, koja je održana u četvrtak, saopštio da od 2005. godine postoje formirani predmeti koji čekaju u fiokama Specijalnog tužilaštva.

On je pozdravio hapšenja u akciji vezano za kredite Abu Dabi fonda i upitao tužilaštvo zašto nije bilo aktivno svih ovih godina.

C. H.

12

Crnom Gorom

BIJELO POLJE: Sastanak predstavnika Opštine i IZ

Subota, 6. februar 2021.

Francuska kompanija tvrdi da su netačne informacije o izvozu otpada iz bivšeg brodogradilišta Bijela i Porto Montenegra

Valgo: Grit bezopasan, Ukrajina nije primijenila NČ: Saniraće i urediti protokole EU i Bazela RADOVE ĆE SPROVESTI HITNO: Sa sastanka

groblje u Loznicama

BIJELO POLJE – Muslimansko groblje u Loznicama biće sanirano i uređeno, a dinamika radova zavisiće i od vremenskih prilika – dogovoreno je na sastanku predstavnika Komunalnog preduzeća Lim, Opštine i Islamske zajednice.

Usljed obilnih padavina i otapanja snijega groblje je gotovo potopljeno, pa su mještani proteklih dana reagovali zahtijevajući da se problem hitno riješi.

- Konstatovano je da je saradnja između institucija veoma dobra, a da će se sve aktivnosti na uređenju gradskog muslimanskog groblja obavljati kroz zajednički dijalog i saradnju u cilju stvaranja što boljih uslova na istom – saopšteno je iz Komunalnog Lim. Takođe, navodi se da su predstavnici Islamske zajednice u Bijelom Polju iskazali punu podršku za napore i aktivnosti koje ulaže DOO Komunalno - Lim, kako bi se riješili trenutni problemi na groblju i izrazili uvjerenje da će sve aktivnosti biti izvedene što je prije.

Nakon sastanka zajedno su obišli gradsko muslimansko groblje na Loznicama kojim upravlja DOO Komunalno - Lim, a vlasnik je Opština Bijelo Polje.

B.Č.

KOLAŠIN: Nevolje vozača u Rovcima

HERCEG NOVI – Fizički je nemoguće da se opasni grit iz Bijele i neopasni iz Porto Montenegra pomiješaju ili zamijene, što je potvrdila nadzorna kompanija – saopštili su iz francuske kompanije Valgo povodom tvrdnji da je u Ukrajinu izvezen opasan umjesto bezopasnog grita.

Dodaju kako su i sve prethodne analize ,,koje su izvršile prvoklasne laboratorije iz EU pokazale da je grit iz Porto Montenegra neopasan“.

U Ukrajinu je krajem 2019. godine izvezeno 4.000 tona grita iz Porto Montenegra. Ta isporuka je pod istragom ukrajinske policije jer je, kako je navedeno, otpad izuzetno opasan i ima izražen mutageni i kancerogeni efekat.

METODOLOGIJA

Klizište suzilo put Cerovica - Liješnje KOLAŠIN – Vozači sa strepnjom prolaze putem Cerovica – Liješnje koji je znatno sužen nakon što je usljed obilnih padavina proradilo klizište i odnijelo dio saobraćajnice.

Potpuno je zabranjen prolaz teretnim vozilima.

Potpredsjednik Opštine Kolašin Bojan Kuburović nakon obilaska puta u Rovcima kazao je da je situacija kompleksna jer klizište može da nastavi da „radi“.

- Klizište se nalazi 200 metara od skretanja ka Cerovici. Načet je i odnesen dio asfalta i zemljane podloge. Klizište se pokrenulo najvjerovatnije usljed velikih kišnih padavina - kazao je Kuburović.

On, kaže, pretpostavlja da će sanacija klizišta biti vrlo zahtjevna, te da će lokalna uprava učiniti sve da se put što prije učini bezbjednim i otvori.

Dionica Cerovica – Liješnje je dio puta od Jadranske magistrale i Međuriječja pa do Veljeg Dubokog i Kapetanovog jezera. Nekoliko godina traje modernizacija tog puta, prošle godine je asfaltiran put kroz selo Liješnje.

Dr. D.

U saopštenju kompanije dostavljenom Pobjedi navode da je ukrajinska laboratorija koristila metodologiju zasnovanu na nacionalnim standardima za procjenu kvaliteta tla, a ne na klasifikaciji otpada.

- Standardi koje koriste CETI i EU laboratorija za karakterizaciju otpada zasnivaju se na međunarodnim standardima i preporukama Bazelske konvencije.

Zaključci ukrajinske laboratorije nijesu poštovali zahtjeve EU i Bazelske konvencije, protokol ispitivanja nije u skladu sa preporukama Bazela i Evropske unije - navode iz francuske kompanije. Činjenica, kako kažu, da Valgo sakuplja vlastite uzorke je potvrda „da smo jedna od najiskusnijih kompanija u uklanjanju onečišćenja tla i da uvijek karakterišemo sve materijale koje tretiramo kako bismo procijenili njihovu opasnost, sastav i potencijalni tretman“.

Za grit koji se izvozi u Španiju (opasan) i u Ukrajinu (neopasan) proporcije su različite, a finalni tretmani su takođe različiti.

SPREMAN ZA IZVOZ: Grit u bivšem brodogradilištu

- Analiza otpada nedvojbeno je dokazala da otpad apsolutno nije radioaktivan. Zapravo, nezavisni akreditovani crnogorski institut je provjeravao radioaktivnost prije svakog izvoza - naveli su između ostalog iz Valga.

Ocjenjuju da je iznošenje tvrdnji da su umjesto neopasnog u Ukrajinu izvezli opasan grit ,,podvale oko suštinskog projekta sanacije bivšeg brodogradilišta Bijela koje su stvorile vrlo negativne sporedne uticaje u Španiji i Ukrajini, zemljama u koje se izvozio grit“.

U saopštenju ističu da je Valgo ponosan što radi u Crnoj Gori, „uz potpunu transparentnost, zapošljavajući i obučavajući crnogorsko osoblje koje implementira EU standarde, privilegujući kvalitet, sigurnost i etiku u upravljanju ovim složenim projektom“.

- Valgo se uvijek ponašao u skladu sa zakonima i propisima Evropske unije, Bazelskom konvencijom, crnogorskim i ukrajinskim propisima za izvoz / uvoz otpada. Valgo je izveo oko 1.000 projekata sanacije do

2020. godine svaki put u skladu sa važećim zakonima i propisima u zemlji u kojoj radi, i u skladu sa Valgoovim metodama i sigurnosnim pravilima –istakli su iz te firme.

Takođe navode da nikada nije sakrivena nijedna informacija crnogorskim vlastima koje su u potpunosti pratile i potvrdile proces izvoza tog neopasnog otpada.

- Izvoz i dozvola su u potpunosti pod kontrolom Agencije za zastititu prirode i životne sredine koja kontaktira strane vlasti države uvoznice bez ikakvog miješanja kompanije Valgo u proces. Agencija će sa sigurnošću potvrditi da je Valgo u potpunosti poštovao postupak izdavanja TFS-a Ukrajini i da strogo poštuje potpuno razdvajanje dva ugovora koja ima u Crnoj Gori: čišćenje brodogradilišta Bijela iz kojeg se opasni otpad izvozi u Španiju i izvoz 10.000 tona neopasnog otpada, u ime privatne kompanije Porto Montenegro, za izvoz otpada u Ukrajinu sa njihove lokacije u Tivtu koji je

privremeno skladišten i odvojen na lokaciji Bijela – navode iz kompanije.

Iz Agencije za zaštitu prirode prošle sedmice saopšteno je da je otpad iz Porto Montenegra bio odvojen ali i da su ,,po saznanju o mogućoj povezanosti kompanije Valgo sa nezakonitim postupanjima u drugoj državi, još u decembru 2019. godine obavijestili i Svjetsku banku“.

REMEDIJACIJA

Valgo je prije dvije godine izabran za glavnog izvođača na remedijaciji zemljišta u krugu nekadašnjeg brodogradilišta Bijela u okviru koga je trebalo da se očisti i izveze grit i kontaminirano zemljište. Od marta 2019. godine, kada je počeo projekat remedijacije zemljišta, izvezao je u Španiju oko 38.000 tona grita iz brodogradilišta i za Ukrajinu 4.000 tona grita iz Porto Montenegra. Oko 40.000 tona kontaminiranog zemljišta iz Bijele čeka da bude premješteno na novu lokaciju, u neku od zemalja Evropske unije koja bude izdala dozvolu. Ž. K.

CETINJE: Mještanima Žabljaka Crnojevića stigla pomoć Opštine i Crvenog krsta

Dobili hranu i vodu

CETINJE - Prijestonica Cetinje u saradnji sa Opštinskom organizacijom Crvenog krsta dostavila je juče prehrambene i higijenske pakete mještanima Žabljaka

Crnojevića. Osim paketa je dostavljena i flaširana voda za piće.

Stanovnici tog mjesta otežano obavljaju redovne aktivnosti usljed visokog vodostaja zbog

Formirati skupštine stanara Opštinske službe prate situaciju i na gradskom području, a posebno Ponor i upojne bunare i sistem za odvođenje atmosferskih voda u Giposu. U tom naselju, gradska uprava je nakon obilaska terena, naložila čišćenje i spajanje postojećeg sistema za odvođenje atmosferskih voda na novoizgrađeni drenažni sistem u rekonstruisanoj Puškinovoj ulici.

Iz lokalne uprave ponovo su apelovali na stanare Giposa i drugih naselja da formiraju skupštine stanara kako bi se lakše dogovarali o održavanju infrastrukture unutar i ispred zgrada koja je u njihovoj nadležnosti, kao što su upojni bunari, odvodni cjevovodi ili oluci.

obilnih kiša koje su padale prethodnih dana.

Dostavljanje pomoći organizovano je u saradnji sa Službom zaštite i spašavanja koja je i prethodnih dana obilazila teren i bila u kontaktu sa predstavnicima mjesnih zajednica gdje je zabilježen rast vodostaja. Voda za piće obezbijeđena je ranije i mještanima Dodoša.

Mještanin Dragan Dragojević, koji je u ime sugrađana preuzeo pomoć u Ponarima da bi je sa tog mjesta prevezao čunovima do onih kojima je potrebna, zahvalio se na podršci.

- Zahvaljujem se što se svaki dan čujemo, što smo u komunikaciji vezano za poplave. Tu ste uvijek bili da nam pomognete koliko ste mogli. Evo i

VODA OTEŽAVA REDOVNE AKTIVNOSTI: Žabljak Crnojevića juče

sad ovu vodu, što je najbitnije.

Ima tu staraca o koje ste se osevapili što ste im dopremili hra-

nu - rekao je on.

Komandir Službe zaštite i spašavanja Miloš Ćećenović ka-

zao je da su lokalna uprava i njene službe uvijek na raspolaganju građanima.

C. G.

Crnom Gorom

Subota, 6. februar 2021.

TIVAT: Tim za zaštitu i spašavanje zabrinut zbog broja inficiranih kovidom-19

Situacija alarmantna, traže oštrije mjere

TIVAT – Epidemiološka situacija u Tivtu je alarmantna, imajući na umu značajan porast broja zaraženih i činjenicu da je shodno stopi kumulativne incidencije Tivat već duže vrijeme u IV crvenoj zoni, predsjednik Opštine Željko Komnenović predložio je Institutu za javno zdravlje da preispita važeće epidemiološke mjere u Tivtu i Ministarstvu zdravlja predloži njihovo pooštravanje.

To je saopšteno nakon sjednice Opštinskog tima za zaštitu i spašavanje.

Po podacima lokalne epidemiološke službe Doma zdravlja trenutno je 309 aktivnih slučajeva obolijevanja od korona virusa.

TESTIRANJE

Po riječima direktorice Doma zdravlja prof. dr Jasminke Anđelić, veliki je pritisak na medicinsko osoblje te ustanove, a problem predstavljaju i smanjeni prihodi, što otežava angažovanje dodatnog broja medicinskih radnika.

- Korišćenje brzih testova je smanjeno, budući da je preporuka nadležnih PCR testiranje, a rezultati PCR testa, od otvaranja laboratorije u Kotoru, budu gotovi za 24 časa - navela je Anđelić.

Na donatorskom računu Doma zdravlja za pribavljanje neophodne medicinske opreme i zaštitnih sredstava za rad od prikupljene 42.000 preostalo je 13.000 eura.

Predsjednik Opštine Željko Komnenović, pozvao je građane i privredu da uplate sredstva podrške Domu zdravlja.

On je iskazao zabrinutost zbog velikog broja građana koji šetaju i borave u ugo-

MEDICINSKI RADNICI PREOPTEREĆENI: Sa konferencije za novinare

stiteljskim objektima i na drugim javnim mjestima, te apelovao na oprez i izbjegavanje ovakvih aktivnosti.

Potpredsjednik Opštine Goran Božović konstatovao je da je više od 10 odsto tivatske populacije do sada preležalo korona virus. On je zamolio upravu Doma zdravlja da se i zvanično obrati Ministarstvu zdravlja sa upitom o planiranim aktivnostima vakcinacije u Tivtu, te pristupu finansijskim sredstvima sa donatorskog računa NKT-a za zarazne bolesti.

KONTROLA

Službenici policije, po riječima načelnika OB Tivat Dragana Kontića, sprovode represivne mjere kontrole iz svoje nadležno-

sti. Od početka godine izvršena je kontrola 699 lica u samoizolaciji, a četiri su procesuirana zbog nepoštovanja mjera i naredbi.

- U prethodnoj godini, od početka epidemije, policija je izvršila kontrolu 2.860 lica u samoizolaciji, a procesuirano je 57 krivičnih djela zbog nepoštovanja važećih mjera - kazao je Kontić.

Na jučerašnjem sastanku je saopšteno da Sekretarijat za komunalnu policiju i inspekciju sprovodi intenzivirane aktivnosti kontrole nošenja maski i održavanja fizičke distance na javnim površinama, sa posebnim akcentom na Pine i dječja igrališta i da je tokom proteklog vikenda evidentiran povećan broj stolova u ugostiteljskim objektima na gradskoj rivi. S. K.

13

HERCEG NOVI: Sanacija tla oko Kanli kule

Još pet bušotina pa izrada projekta HERCEG NOVI - Druga faza istražnih radova u cilju sanacije šireg područja lokacije oko Kanli kule i same tvrđave počeće tokom naredne sedmice, a završetak radova očekuje se za oko mjesec.

Tim povodom je održan sastanak predstavnika hercegnovske lokalne samouprave, izvođača radova i Uprave javnih radova.

Do sada je urađeno sedam od 12 predviđenih bušotina, a dogovoren je nastavak radova na još pet u Starom gradu, za što je nadležni sekretarijat izdao dozvolu. Dragomir Vukašinović, iz firme ,,Geotehnika Montenegro“ iz Nikšića, koja izvodi istražne radove zemljišta, je kazao da naredne sedmice planiraju početak radova na preostalih pet problematičnih lokacija. Nakon istražnih radova biće omogućena izrada projekta sanacije tla i tvrđave Kanli kula.

Kako je kazao savjetnik predsjednika Opštine Nenad Vitomirović, trenutno postoji problem prilaza jednoj bušotini.

- Transport i pristup mašinama problematičan je zbog uskih prolaza i stepenica, što je i specifičnost našeg Starog grada. Posebno je problematična uličica u kojoj je planirana istražna bušotina B11, u neposrednoj blizini Ma-

garećih vrata. Probna bušotina B10 planom je locirana na Trgu Nikole Đurkovića, a jedna buštotina je planirana i na košarkaškom terenu na Karači. Ovo je nužno kako bi projekat sanacije bio što kvalitetnije urađen, zato molim sve građane, naročito stanovnike Starog grada da imaju razumijevanja. Nije ovo samo projekat sa ciljem zaštite našeg kulturno-istorijskog nasljeđa, već i projekat za sanaciju dijela klizišta koje bi moglo da ugrozi i dio starog jezgra grada, jer su primjetna oštećenja na pojedinim objektima, ulicama i trgu ispod Kanli kule. Sama rekonstrukcija Kanli kule ne znači ništa bez sanacije terena - pojasnio je Vitomirović.

Prvi istražni radovi obavljeni su 2017. godine kada je utvrđeno da postoji veliko klizište od magistrale do Crkve Sv. Arhanđela u Starom gradu.

Pomjeranje tla koje je zahvatilo površinu od oko tri hektra prouzrokovalo je i oštećenja na Kanli kuli.

Projekat finansira Uprava javnih radova Crne Gore sa oko 220.000 eura. Reviziju glavnog projekta radiće podgorički ,,Civil inžinjer“ za 27.600 eura. Kako je navedeno u dokumentaciji Uprave javnih radova do sada je utrošeno 50.190 eura. Ž. K.

Bečić posjetu Nikšiću završio susretom sa predstavnicima tri vjerske zajednice NIKŠIĆ - Predsjednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić radnu posjetu Nikšiću završio je susretom sa predstavnicima tri vjerske zajednice.

Iz Odjeljenja za odnose sa javnošću Skupštine Crne Gore saopšteno je da je u odvojenim susretima, Bečić razgovarao sa protojerejom Ostojom Kneževićem i sveštenstvom, župnikom Crkve Svetog Ćirila i Metodija don Ivanom Ćapalijom, kao i sa imamom Damirom Hod-

Udruženje pčelara Bihor - Petnjica

Prikupljaće novac za izgradnju kuće meda PETNJICA - Udruženje pčelara Bihor - Petnjica formiraće fond koji će se baviti prikupljanjem novca, kako bi u narednom periodu dobili svoj objekat – kuću meda.

Odluka je, kaže sekretar Adis Ličina donijeta na jučerašnjem sastanku. Izgradnja ili kupovina objekta za pčelare bila je tema sastanka sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji je održan dan ranije sa Aleksandrom Stijovićem.

- Svjesni smo da u prethodnoj godini nije bilo mnogo aktivnosti zbog epidemiološke situacije, međutim želje su da se nastavi sa aktivnostima u ovoj godini. Kao što sam napomenuo, jedna od bitnih tačaka bila je kupovina objekta za potrebe Udruženja pčelara.

Uduženje broji 70 aktivnih članova sa otprilike 1.800 pčelinjih zajednica. Želja svih članova jeste da Udruženje dobije svoj objekat – objasnio je Ličina.

B. Č.

Građanska Crna Gora ne smije imati alternativu

žićem i Mirsadom Agovićem, predsjednikom džamijskog odbora.

Prilikom posjete Hramu Svetog Vasilija Ostroškog, Župnoj crkvi Ćirila i Metodija i Hadži-Ismailovoj džamiji, Bečić se uvjerio da multikonfesionalni sklad u Nikšiću, uprkos broj-

nim izazovima u prošlosti, na najbolji način predstavlja Crnu Goru.

- Zajedništvo i solidarnost, kao temeljne vrijednosti crnogorskog društva, predstavljaju najvažnije stubove multikonfesionalne i multietničke Crne Gore, čije različitosti su njene

najveće prednosti - istakao je Bečić i dodao kako su ,,poruke tolerancije i međusobnog poštovanja koje su obilježile susrete sa predstavnicima vjerskih zajednica, najbolja potvrda da građanska Crna Gora nikada ne može i ne smije imati alternativu “.

C. G.

KLIZIŠTE PRIJETI: Pukotine na kuli

HERCEG NOVI: Praznik mimoze održava se pod sloganom „Veza koja ostaje“

Onlajn programi, sportski događaji...

HERCEG NOVI - Praznik mimoze, 52. izdanje cvjetne manifestacije ove godine biće održano pod sloganom „Veza koja traje“ a uprkos pandemiji korona virusa tokom februara i marta biće održano niz kulturnih, muzičkih i sportskih događaja.

Na konferenciji za novinare Direkcije praznika je saopšteno da će uz jedan broj onlajn programa biti i onih koji će biti organizovani „uživo“ ali uz poštovanje mjera koje su propisane u cilju sprečavanja širenja epidemije. Prije početka konferencije minutom

DA MANIFESTACIJE TRAJE: Konferencija za novinare

ćutanja odata je pošta Zoranu Živkoviću, dugogodišnjem članu Direkcije Praznika mimoze i čovjeku koji je ostavio

dubok trag u kulturnim dešavanjima grada.

Predsjednik Opštine Stevan Katić kazao je da su se dugo

dvoumili da li da organizuju manifestaciju.

- Svi smo se složili da je to manifestacija koja traje i da se praznik održavao i 90-ih godina kada je bilo ratno stanje. Tradiciju Praznika nećemo prekidati i zaista mi je zadovoljstvo što smo uspjeli da napravimo program u skladu sa epidemiološkim mjerama - kazao je Katić.

Po riječima direktorice JUK „ Herceg fest“ Gordane Porobić-Krcunović slogan manifestacije „Veza koja traje“ pokazuje da Praznik mimoze povezuje grad sa regionom i svijetom i da veza ne može

Martens nije pozvan na otvaranje kuće Iva Andrića U okviru Praznika mimoze planirano je otvaranje rekonstruisane kuće Iva Andrića i niz programa koji će uveličati taj događaj. Na pitanje novinara da li je tačna informacija da je na okrugli sto „Andrić -biografija, diplomatija, književnost“ , koji je planiran 10. marta, između ostalih pozvan

i njemački književnik i novinar Mihael Martens, koji u knjizi o Andriću donosi negativne i skandalozne ocjene o nobelovcu, predsjednik Opštine Stevan Katić je kazao da zvaničan program okruglog stola nije definisan.

- Mislim da je više bilo spinovanje javnosti ili neka

greška koja se potkrala, što su nažalost zloupotrebili neki Novljani. Zvanično nikome nijesmo uputili poziv niti je bio dogovoren konačan program okruglog stola. Nekima je značajnije da zadovolje svoj ego, ne brinući što će napraviti štetu gradu – kazao je Katić.

Za direktoricu JUK Herceg

Fest Gordanu Porobić-Krcunović je ideja o organizovanju okruglog stola postala predmet brutalne politizacije, najprimitivnijeg nivoa.

- Zadatak kulture je da ostane izvan politizicije i funkcija kulture je da pruži otpor primitivizmu i provincijalizmu – kazala je Porobić-Krcunović.

da se prekine. Uz programe onlajn, biće održani brojni sportski događaji, pet izložbi, književne promocije.

- Umjesto tradicionalne fešte organizovaćemo sadnju mimoze na više lokacija. Biće održani i humanitarni koncerti a sredstva opredijeljena školama kao podrška za onlajn nastavu. Planirano je i otvaranje kuće Iva Andrića - kazala je Porobić-Krcunović.

Neće izostati karavan praznika, a po riječima direktora TO Herceg Novi Pavla Obradovića planiran je odlazak u Trebinje, Nikšić, Podgoricu, Žabljak i Kolašin.

Sekretar sekretarijata za društvene djelatnosti i sport Darko Klasić kazao je da će biti održano osam sportskih događaja, a fokus je na jedrenju, ribanju, šahu, fudbalu i bućanju. Kruna je ,,Novska skalinada“ 28. februara, a zbog epidemioloških mjera izostaće plivački miting.

U okviru praznika biće održana i izložba cvijeća.

Ovogodišnji Praznik, prema najavama organizatora, koštaće 40.000 eura. Ž. K.

14

Svijet

Subota, 6. februar 2021.

Pravoslavna crkva u Rumuniji pod pritiskom javnosti da promijeni ritual krštenja

Beba preminula nakon potapanja u „svetu vodu“ SUČAVA - Rumunska pravoslavna crkva našla se na meti kritika javnosti nakon što je beba stara svega šest nedjelja preminula nakon ceremonije krštenja koja podrazumijeva tri uzastopna potapanja u „svetu vodu“.

Krštenje u Rumuniji podrazumijeva tri uzastopna potapanja u „svetu vodu“

Nesreća se dogodila u gradu Sučava na sjeveroistoku Rumunije.

Bebi je nakon krštenja pozlilo zbog čega je hitno prebačena u bolnicu u kojoj je preminula nekoliko sati kasnije. Obdukcijom je u bebinim plućima prona-

đena voda. Nakon ovog incidenta, Rumunska pravoslavna crkva se našla na meti kritika i pod pritiskom javnosti da promijeni ritual krštenja, dok je protiv sveštenika, koji je krstio bebu, pokrenuta istraga.

Onlajn peticija, kojom se poziva na promjene rituala krštenja prikupila je do četvrtka uveče više od 56 hiljada potpisa.

- Smrt novorođene bebe zbog ovakve prakse velika je tragedija. Rizik mora biti isključen da bi radost krštenja pobi-

jedila - navedeno je u peticiji.

Lokalni mediji su izvještavali posljednjih godina o nekoliko sličnih incidenata u Rumuniji.

Portparol Crkve je rekao da bi sveštenici mogli da poliju bebu svetom vodom po čelu umjesto potpunog potapanja, ali je iz tradicionalističkog krila Crkve već saopšteno da se ritaul neće mijenjati.

Prema nedavnim istraživanjima javnog mnjenja, više od 80 odsto Rumuna je pravoslavne vjere, a Crkva je jedna od institucija kojima se najviše vjeruje.

Američki predsjednik Džozef Bajden najavio promjene u spoljnoj politici SAD Apel demokrata pred proces u Senatu

Rat u Jemenu se mora okončati VAŠINGTON – Novi predsjednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden najavio je kako će Amerika ukinuti svaku podršku ofanzivnim operacijama u Jemenu i imenovati izaslanika koji će se usredsrediti na dugogodišnji sukob.

Ovo je jedna od nekoliko promjena koje je Bajden njavio u četvrtak veče u svom prvom velikom spoljnopolitičkom govoru od stupanja na dužnost, prenosi CNN. Bajden je tom prilikom najavio kako će Sjedinjene Države okončati podršku operacijama koje u Jemenu vode snage Saudijske Arabije.

- Rat se mora okončati – poručio je Bajden ističući i da će SAD nastaviti da podržavaju Jemen.

- Da odbrani svoj suverenitet i teritoriju - dodao je američki predsjednik u svom prvom govoru u Stejt dipartmentu.

Bajden je tom prilikom istakao i kako se diplomatija vratila u središte američke spoljne politike.

On je najavio značajne promjene koje će, kako je rekao, uvesti u američku spoljnu politiku, uključujući prekid preraspodjele trupa iz Njemačke i podizanje gornje dozvoljene granice za izbjeglice u SAD. - Potrebno je ponovo uspostaviti američko liderstvo - rekao je Bajden.

Američki predsjednik je uka-

Bajden je, tokom prvog govora u Stejt dipartmentu, najavio značajne promjene koje će, kako je rekao, uvesti u američku spoljnu politiku, uključujući prekid preraspodjele trupa iz Njemačke i podizanje gornje dozvoljene granice za izbjeglice u SAD

skog razgovora ruskom kolegi Vladimiru Putinu prenio da je „vrijeme okretanja glave od ruskih aktivnosti završeno“.

Bajden je poručio i da su Sjedinjene Države spremne da sarađuju sa zvaničnim Pekingom onda kada je to u interesu Amerike.

Tim SZO uskoro predstavlja prve rezultate istrage iz Vuhana

Potraga za porijeklom virusa trajaće godinama

VUHAN - Član tima, koji u ime Svjetske zdravstvene organizacije vodi istragu o porijeklu korona virusa u Vuhanu, izjavio je kako je iznenađen kompleksnošću tog zadatka, te kako će istraga trajati godinama.

Dominik Dujer, mikrobiolog i stručnjak za zarazne bolesti, rekao je kako je istraživačka grupa u Vuhanu od kineskih vlasti dobila pristup koji je zatražila kako bi istraživala početke pandemije korona virusa, prvi put zabilježenog u tom kineskom gradu, prenosi Hina.

- Svi znaju kako je pandemija buknula sa tržnice Huanan u

Vuhanu. Međutim, ključno je saznati što se događalo tada i prije toga - rekao je Dujer.

Porijeklo korona virusa posta-

Stručnjaci SZO po dolasku u Vuhan

lo je visoko politizirano pitanje nakon međunarodnih kritika upućenih Kini zbog nedovoljne transparentnosti u prvim

Tramp da svjedoči pod zakletvom VAŠINGTON - Menadžeri za impičment Predstavničkog doma američkog Kongresa zatražili su od bivšeg predsjednika SAD Donalda Trampa da o svojoj ulozi tokom nereda u Vašingtonu i upada njegovih pristalica u zgradu Kongresa, svjedoči pod zakletvom.

- U svjetlu Vašeg osporavanja ovih činjeničnih navoda, pozivamo Vas da svjedočite pod zakletvom prije ili tokom suđenja za opoziv u Senatu, u vezi sa Vašim ponašanjem 6. januara 2021. godine - napisao je u pismu Trampu i njegovim advokatima demokratski kongresmen Džejmi Raskin, inače vo-

Džozef Bajden tokom govora u Stejt dipartmenutu

zao i da je odobrio uredbu kojom će ponovo biti pokrenut program prijema izbjeglica.

- Broj izbjeglica koje ćemo godišnje prihvatati biće povećan na 125 hiljada - najavio je Bajden.

Govoreći o Rusiji, američki predsjednik je precizirao da je tokom nedavnog telefon-

Donald Tramp

Govoreći o aktuelnoj situaciji u Mjanmaru, gdje je tamošnja vojska u ponedjeljak pritvorila političke lidere i uvela vanredno stanje, Bajden je rekao da vojni zvaničnici treba da se odreknu vlasti koju su preuzeli i oslobode uhapšene političke lidere i aktiviste. danima epidemije. Peking zagovara teoriju da je virus možda nastao negdje drugdje.

Dujer, australijski stručnjak za HIV koji je sarađivao sa SZOom tokom epidemija SARS-a i ptičje gripe, rekao je da je glavna zagonetka kovida-19 u tome što prvi asimptomatski pacijenti nisu znali da nose virus.

- Naivno je misliti da ćemo doći do nultog zaraženog - kazao je Dujer. Rani slučajevi su zabilježeni u novembru 2019. godine, no najvažnije je ono što se dogodilo nedugo prije toga - rekao je on.

Istražitelji SZO su u Vuhanu posjetili bolnice, istraživačke centre i tržnicu sa morskom hranom gdje je zabilježen prvi slučaj, ali su njihovi kontakti ograničeni na posjete koje su organizovali kineski domaćini.

Dujer je kazao da je tim završio sa obilaskom lokacija i da će uskoro predstaviti prve zaključke istrage.

deći menadžer za impičment.

Senat je prošlog mjeseca optužio Trampa za podstrekivanje pobune vatrenim govorom u kome je svoje sljedbenike pozvao da se „bore“ protiv njegovog izbornog poraza, malo prije nego što su upali na Kapitol.

Trampovi advokati odbacili su te optužbe, tvrdeći da je „u potpunosti i vjerno obavljao svoje dužnosti predsjednika“ i da su njegove izjave u vezi sa tim bile zaštićene Prvim amandmanom američkog Ustava.

Suđenje Trampu, prvom američkom predsjedniku koji je za vrijeme jednog mandata opozvan čak dva puta, trebalo bi da počne iduće sedmice.

Zbog učešća na nedavnim protestima

Rusija protjerala trojicu diplomata MOSKVA - Rusko ministarstvo inostranih poslova protjeralo je diplomate iz Švedske, Njemačke i Poljske zbog učešća u protestima koji su uslijedili nakon hapšenja opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

Zbog učešća na tim demonstracijama juče su protjerana trojica diplomata, potvrdilo je švedsko ministarstvo inostranih poslova i poljska agencija PAP. - Ministarstvo inostranih poslova može da potvrdi da je Rusija odlučila da protjera švedskog diplomatu - potvrdila je portparolka tog ministarstva Lin Duvhamar.

- Smatramo da su optužbe neosnovane i to smo rekli ruskoj strani - dodala je ona, navodeći da Švedska ima mogućnost da na ovaj potez Moskve reaguje na odgovarajući način.

Eksplozija gasa u Njemačkoj

Povrijeđeno pet osoba MEMINGEN – U eksploziji gasa, koja se dogodila u prostorijama njemačkog Crvenog krsta u Memingenu, povrijeđeno je pet osoba, javio je dnevni list Bild, pozivajući se na portparola policije, a prenijela agencija Rojters.

Prema pisanju Algojer cajtunga jedna žena je teže povrijeđena, i ona je prebačena heli-

kopterom u bolnicu u Murnau.

List navodi kako je riječ o higijeničarki koja je održavala prostorije Crvenog krsta.

Nakon eksplozije, koja se dogodila juče oko pet sati ujutru, evakuisani su stanari svih zgrada u okruženju, budući da se ne isključuje mogućnost novih eksplozija.

Priredila: Đurđica ĆORIĆ

Kultura

Subota, 6. februar 2021.

Djela crnogorskog slikara na virtuelnoj izložbi

Jedan od predstavljenih radova Đurovića

Tri rada Đurovića u postavci ,,Nova era“ PODGORICA - Akademski slikar iz Podgorice, Darko Đurović, jedini je učesnik iz Crne Gore na nedavno otvorenoj virtuelnoj izložbi pod nazivom ,,New Era“ (Nova era).

Izložbu je organizovala galerija Artnumber23 iz Londona i Atine i internacionalnog je karaktera. Predstavilo se trideset učesnika sa po nekoliko radova. Izložba se može pogledati na artnumber23.online. Đurović se predstavio sa tri rada velikog formata – ,,Iracionalno ponašanje 2”, ,,Iracionalno ponašanje 3” i ,,Iracionalno ponašanje 4”. Djela su nastala u slikarskoj uljanoj tehnici u periodu od 2004. do 2007. godine. Radovi na izložbi podijeljeni su u tri grupe – Room 1, Room 2 i Room 3, a slike Darka Đurovića nalaze se u Room 2 izlagačkom prostoru. Izložba podrazumjeva promociju i mogućnost prodaje umjetničkih djela. Prezentacija umjetnika ove izložbe se predviđa u biltenima. Izložba će trajati tri nedjelje.

Slične izložbe već su organizovane u decembru prošle i januaru tekuće godine.

Darko Đurović je rođen 1982. godine u Podgorici. Završio je Srednju likovnu školu „Petar Lubarda“ na Cetinju i Akademiju likovnih umjetnosti u Trebinju u klasi profesora Marka Musovića. Član je ULUCG od 2006. godine. Živi i stvara u Podgorici.

Ima status samostalnog umjetnika. Imao je više samostalnih izložbi, a učestvovao je i na brojnim kolektivnim u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrade ULUCG-e „Milunović, Stijović, A. Đ.

Lubarda“ za sliku.

Proglašen najbolji regionalni roman iz prošle godine

Nagrada „Fric“ Marku Greguru

15

Direktor Nacionalne biblioteke javno se obratio ministarki prosvjete, nauke, kulture i sporta Vesni Bratić PODGORICA - Direktor Nacionalne biblioteke „Đurđe Crnojević“ Bogić Rakočević uputio je javno pismo ministarki prosvjete, nauke, kulture i sporta Vesni Bratić, u kojem traži da ga Vlada hitno razriješi funkcije. Rakočeviću je, kako navodi, mandat istekao u decembru prošle godine, a pokušaji da problem svog statusa u ovoj ustanovi riješi mimo javnosti bili su bezuspješni.

- Pošto mi je mandat direktora Nacionalne biblioteke „Đurđe Crnojević“ istekao na kraju prošle godine, a proces mog razrješenja još nije okončan, prinuđen sam da Vam se ovim putem obratim i apelujem da se taj problem riješi. Na to sam na vrijeme ukazao 8. decembra 2020. u dopisu br. 01-3324/1.

Istim povodom ponovo sam Vam se pismeno obratio 31. decembra aktom br. 01-3526. Pošto nije bilo odgovora na moje apele, tražio sam 27. januara ove godine u dopisu br. 01-169 da konačno definišete moj radni status – navodi se u javnom obraćanju Rakočevića.

Njegovi pokušaji da telefonski kontaktira nadležne u resoru ministarke Bratić su, kako navodi, bili bezuspješni.

- U ponedjeljak 1. februara telefonom su me obavijestili iz Vašeg kabineta da će me Vlada razriješiti na sjednici koja je juče održana, ali do toga nije došlo. Zbog postojeće situacije, jedna od najznačajnijih ustanova kulture u našoj zemlji, nalazi se u problemu. Ja ne mogu da se „samorazriješim“ i ostavim zaposlene na cjedilu (bez plata, raznih uobičajenih ovjera, obaveza prema drugim pravnim licima i tome slično).

Kako zaposleni ne bi ispaštali, još jednom Vam upućujem apel da se iz postojeće situacije što prije izađe - poručio je u pismu Bogić Rakočević ministarki Bratić.

U istoj situaciji je i direktorica Prirodnjačkog muzeja Lidija Polović, koja je ranije za Vijesti potvrdila da još zvanično nije

Bogić Rakočević traži razrješenje Pošto mi je mandat direktora Nacionalne biblioteke istekao na kraju prošle godine, a proces mog razrješenja još nije okončan, prinuđen sam da Vam se ovim putem obratim i apelujem da se taj problem riješi – poručio je Rakočević

očekivao da ga razriješe 4. februara: Bogić Rakočević

razriješena funkcije, te da Muzej u tim uslovima, kako je kazala, funkcioniše – minimalno.

Resor kulture na Cetinju, podsjetimo, čitav januar bio je bez državnog sekretara ili osobe koja je zadužena za koordinaciju svih dnevnih aktivnosti. U međuvremenu, krajem prošle nedjelje Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta angažovalo je književnika i šefa medijskog centra Demokratske narodne partije prof. dr Dragana Koprivicu kao koordinatora u resoru kulture na period od dva mjeseca.

Podsjetimo, kandidat za državnog sekretara u resoru kulture

Nikola Vukčević raskinuo je početkom januara tzv. ekspertski ugovor sa Ministarstvom prosvjete, nauke, kulture i sporta, budući da mu aktuelne odredbe Zakona o radu ne omogućavaju mirovanje radnog odnosa na Univerzitetu Crne Gore. Ovih dana je parlamentarna većina predala u skupštinsku proceduru zakon o izmjeni i dopuni Zakona o radu, kojim je omogućeno da državnim sekretarima u ministarstvima i starješinama državne uprave, dok su na tim funkcijama, miruju radne obaveze na prethodnim poslovima.

Nakon što je Vukčević raskinuo ekspertski ugovor, Vlada je na sjednici održanoj 5. januara razriješila sve direktore direktorata u resoru kulture. Razriješeni su direktorka za kulturno-umjetničko stvaralaštvo Dragica Milić, direktorka za kulturnu baštinu Dobrila Vlahović i direktor za projekte od kapitalnog značaja za kulturu i promociju i razvoj kreativnih industrija Aleksandar Pavićević.

Ispostavilo se da su direktori nekoliko dana dolazili na posao, a da nijesu bili upoznati sa činjenicom da su razriješeni.

D. E.

Marija Krivokapić ambasadorka mira Svjetskog literarnog foruma Nova revija u KIC-u

Pjesnikinja sirovih emocija

Nagrada „Fric“

PODGORICA - Nagrada „Fric 2019/2020.“ dodijeljena je u četvrtak, 4. februara, književniku iz Koprivnice, Marku Greguru, za roman „Vošicki“, romansiranu biografiju Vinka Vošickog, izdavača i velikog ljubitelja knjige, koji je dvadesetih godina prošlog vijeka bio blizak s Miroslavom Krležom.

Upravo po nadimku ovog velikana jugoslovenske književnosti nagrada nosi ime.

Poštujući sve epidemiološke mjere, nagradu je Greguru uručio predsjednik Hrvatske, Zoran Milanović, na prigodnoj svečanosti u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu.

Podsjećamo, nagrada „Fric“ se dodjeljuje za najbolju knjigu fikcije, a u užem izboru za ovogodišnjeg laureata je bio i Andrej Nikolaidis sa svojim posljednjim romanom „Odlazak“. Osim Nikolaidisa, u konkurenciji za nagradu od 75 hiljada kuna (oko 10 hiljada eura) bili su Darko Cvijetić sa romanom „Što na podu spavaš“, Almin Kaplan sa romanom „Meho“, Želimir Periš sa romanom „Mladenka kostonoga“ i Ivica Prtenjača sa romanom „Plivač“. Žiri je radio u sastavu: novinarka i urednica Biljana Romić, književna kritičarka Jagna Pogačnik, urednik kulture „Expresa“ Igor Vikić, konceptualni umjetnik Vlado Martek, doktorka Vesna Degoricija i istoričar Hrvoje Klasić.

Laureatu je pripala i skulptura savršeno balansiranoga žiroskopa koji kad se jednom pokrene, može zauvijek da se vrti, a njime se referira na Krležu kao žiroskopa svog vremena.

D. E.

PODGORICA - Svjetski literarni forum za mir i ljudska prava (World literary forum for peace and human rights) imenovao je krajem prošlog mjeseca Mariju Krivokapić, pjesnikinju iz Nikšića, za počasnu međunarodnu ambasadorku mira.

Cilj ovog Foruma je osvješćivanje u promovisanju globalne ekonomske i političke stabilnosti u promociji univerzalnih moralnih vrijednosti, međuvjerske tolerancije u okviru obrazovanja, te uspostavljanju kulture mira i sigurnosti.

Krivokapić je bila aktivna učesnica prošlogodišnjih književnih susreta „Poetski prozor u svijet“ koje su četvrtu godinu zaredom okupili, ovog puta preko „Zum“ aplikacije, stotinjak umjetnika iz dvadesetak zemalja. Njeno posvećeno angažovanje i iskrena lirika prošarana programskim porukama je sjajno prihvaćena od strane svih učesnika, što je rezultiralo da je ove godine imenuju ambasadorkom mira.

Osim Krivokapić, u ovom programu koje organizuje Hrvatsko književno društvo, učestvovala su još tri pjesnika iz

Marija Krivokapić

Nikšića: Gordana Sarić, Srđa Simunović i Saša Šćepanović.

Marija Krivokapić je krajem prošle godine bila jedan od laureata 23. Nikšićkih književnih susreta i kao nagradu za pjesme „Odavno se nijesmo čule“ i „Zona puta vremena“ dobila je priliku da do kraja godine, u izdanju biblioteke iz svog grada, štampa zbirku poezije.

Krivokapić već godinama radi kao profesorica na Filološkom fakultetu u Nikšiću i objavila je veliki broj naučnih radova. Posebno su značajni njeni eseji i studije u kojima obrađuje književnost starosjedilaca Sjever-

ne Amerike. Kao pjesnikinja je prvi put javno istupila u zborniku „Personalni karusel – šizofrena zbirka“, zajedno sa još tri autorke.

Zbirka poezije „Prolasci“ koju je krajem 2019. godine objavio OKF, nije nikada imala svoju promociju zbog pandemije korona virusa. Radi se o sentimentalnoj skupini poetskih gromada čija je najveća vrijednost u neposrednosti u odnosu na čitaoca, jeziku koji ne gubi svoju poetičnost iako zalazi u sfere digitalne komunikacije i svakodnevnog govora, te u neselektivnosti emocija i utisaka koji će proizvesti stih. Krivokapić je pjesnikinja impulsa i emocija koje ne pokušava da estetizuje po svaku cijenu, već ih nerijetko ostavlja u sirovoj verziji, zarad preciznijeg podražavanja stvarnosti. Ta je stvarnost mračna, ali uz kritiku, Krivokapić nudi i nizove potencijalnih rješenja, i iz njenog se načina, više nego iz finalnih verzija, uvijek nazire optimizam.

Zato je jedna od omiljenih pjesnikinja u onlajn svijetu i ovo priznanje je došlo osobi koja će znati kako da se postavi u odnosu na izazove koji joj predstoje.

D. E.

„Pozorište na filmu“ u Dodestu

PODGORICA – Remek-djela filmske industrije nastala na osnovu reprezentativnih pozorišnih komada biće predstavljena od 8. do 10. februara u okviru šeste KIC-ove revije „Pozorište na filmu“.

Revija će početi u ponedjeljak, u 17 sati u sali Dodest, projekcijom poznate Šekspirove komedije „San ljetnje noći“ (1999) koja govori o pogrešnim ljubavnim vezama, snovima i magiji. U filmu sve izgleda tako komplikovano, a opet kada magija umiješa svoje prste, sve je apsolutno moguće.

Glavne uloge u filmu tumače Kevin Klajn, Mišel Fajfer i Rupert Everet.

Drugi dan revije obilježiće film austrijskog filmskog glumca i režisera Bernarda Vikija „Posjeta“ (1964) sa Ingrid Bergman u glavnoj ulozi. Ovo je priča o osveti imućne žene koja se vraća u svoj rodni grad sa šokantnom ponudom.

Adaptacija romana Dafne Di Morije „Moja rođaka Rejčel“ (1952) biće prikazana u srijedu, 10. februara.

R. K.

16

Hronika Podgorice

Subota, 6. februar 2021.

Glavni grad raspisao konkurs za preduzeća u kojima su žene nosioci poslovanja

Preduzetnice da se prijave do 11. marta Glavni grad i ove godine raspisao je konkurs za preduzetnice i preduzeća u kojima su žene nosioci poslovanja kojim je predviđena raspodjela sredstava namijenjenih ženama koje žele da pokrenu ili razvijaju sopstveni biznis.

Četvrti po redu konkurs za podršku ženskom preduzetništvu, saopštavaju iz PG biroa, biće otvoren do 11. marta a usmjeren je na preduzetnice i preduzeća u kojima su žene nosioci biznisa, odnosno osnivač ili jedan od osnivača i izvršni direktor, sa prebivalištem, odnosno sjedištem na teritoriji Podgorice.

Iz Glavnog grada podsjećaju da se sredstva predviđena budžetom za ovu godinu u iznosu od 20.000 eura raspodjeljuju za bisnis planove kojima se naročito podstiče ekonomski razvoj Podgorice, poljoprivrede i ruralnog područja, organske poljoprivredne proizvodnje i turizma. Kako dodaju, ti biznis planovi trebalo bi da podstiču razvoj lova i ribolova i fizičke kulture i sporta, kao i da doprinose afirmaciji i valorizaciji kulturnog potencijala i tradicije i očuvanju životne sredine i održivog razvoja.

- Maksimalan iznos dodijeljenih sredstava za biznis planove ne može iznositi više od 25 odsto od ukupnog iznosa predviđenog budžetom Glavnog grada za podršku ženskom preduzetništvu. Kompanija, odnosno preduzetnica, može konkurisati za ukupan

Sredstva predviđena budžetom Glavnog grada za ovu godinu u iznosu od 20.000 eura raspodjeljuju se za bisnis planove kojima se naročito podstiče ekonomski razvoj Podgorice, poljoprivrede i ruralnog područja, organske poljoprivredne proizvodnje i turizma – poručuju iz gradske uprave

DO SADA PODRžALI VIŠE OD 30 žENA: Sa sastanka sa preduzetnicama

iznos ili za dio sredstava za realizaciju aktivnosti iz biznis plana i dužna je da to naznači. Preduzetnice koje žele da započnu sopstveni biznis i koje planiraju razvoj poslovanja u zapečaćenoj koverti prilažu dokumentaciju koja je detaljno opisana u javnom konkursu koji je objavljen na sajtu Glavnog grada (Oglasna strana). Informacije o svim pitanjima u vezi konkursa mogu se dobiti svakog radnog dana na telefon 020 625 718 ili me-

Podučavaće djecu pravljenju čestitke i engleskom jeziku

Kombinacijom različitih sadržaja podržavaće spontano usvajanje engleskog jezika i podsticati maštu i kreativnost.

U srijedu u 18 sati biće održana kreativna radionica ,,Sve za dječju ljubav“, koju organizuju u saradnji sa ,,Animatorima rent a parti“.

- Radionica je osmišljena tako

PRIMJER USPJEŠNOG POSLOVANJA: Sa uručenja sertifikata

Dobili sertifikat za uspješno poslovanje Privredno društvo Sportski objekti d. o. o. Podgorica dobitnik je sertifikata poslovne izvrsnosti od strane kompanije Solvent rejting za 2020. godinu.



Maksimalan iznos dodijeljenih sredstava za biznis planove ne može iznositi više od 25 odsto od ukupnog iznosa predviđenog budžetom Glavnog grada za podršku ženskom preduzetništvu

jl danijela.radec@podgorica. me. – poručuju iz gradske uprave.

Kroz ovaj vid podrške Glavnog grada više od 30 žena dobilo je priliku da unaprijedi svoju biznis ideju, a zadovoljne prošlogodišnje dobitnice

Još dvije besplatne radionice naredne sedmice u Razvojnom centru

Igračkoteka i Razvojni centar Udruženja Roditelji naredne sedmice organizovaće dvije kreativno-edukativne radionice, za djecu predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta.

Sportski objekti jedna su od visoko rangiranih i najbolje ocijenjenih crnogorskih firmi

da djeca uz podstrek i stimulaciju radioničara, koristeći posebno pripremljeni materijal od papira, raznih oblika, kreiraju čestitke. Napravljene čestitke mogu iskoristiti kao poklon i izraz ljubavi svojim bliskim osobama. Cilj radionice da djeca iskoriste kreativnost, ljubav i volju, dok će njihove želje i zamisli pretvoriti u umjetničko djelo kojim će iskazati svoja osjećanja – saopšteno je iz Udruženja Roditelji, uz napomenu da je ova radionica namijenjena djeci od četiri do sedam godina.

U četvrtak u 18 sati biće održana dvojezična radionica ,,Ivica i Marica“ koju organizuje nezavisni projekat Čigralište, a namijenjena je djeci od šest do osam godina.

- Sigurni smo da znate da su se Braća Grim – Vilhelm i Jakob bavili su sakupljanjem narodnih priča i legendi i njihovim zapisivanjem. Bajku Hansel i Gretel (u našem prevodu Ivica i Marica) objavili su prvi put 1812. godine, a njeno porijeklo je mnogo starije - i uprkos svemu tome ni danas ne gubi na aktuelnosti. Uz čitanje i razgovor na našem i engleskom jeziku, za naše drugare pripremili smo zanimljive jezičke i likovne zadatke i posebno osmišljenu igru, a njihov trud će kao i uvijek biti nagrađen diplomama.

Kombinacijom različitih sadržaja podržavaćemo spontano usvajanje engleskog jezika i podsticati maštu i kreativnost – poručuju iz Udruženja Roditelji.

Radionice će biti organizovane u skladu sa svim propisanim mjerama protiv širenja epidemije kovid-19. Besplatne radionice se održavaju u prostoru Igračkoteke i Razvojnog centra, u Ulici Bracana Bracanovića 74/a. Zbog ograničenog broja mjesta, obavezno je prijavljivanje na imejl igrackoteka@t-com.me, broj telefona 020 22 10 00 ili u inboks Fejsbuk stranice Igračkoteka i Razvojni centar. I. M.

Ana Klikovac i Sabina Jovićević, pozvale su sve zainteresovane žene da ne propuste priliku da se prijave na konkurs. Video možete pogledati na https://www.youtube. com/watch?v=-hM_mjEMI. M. 4Ws.

Ovim povodom je direktoru Sportskih objekata Vojislavu Markoviću sertifikat juče uručio Zoran Buturija - fild sejls ove reprezentativne kompanije.

- Prema finansijskoj analizi svih javno dostupnih informacija, koje za crnogorsko tržište radi navedena kompanija, Sportski objekti d. o. o. su jedna od visoko rangiranih i najbolje ocijenjenih crnogorskih firmi koje su stekle pravo na sertifikat izvrsnosti. Nosici sertifikata poslovne izvrsnosti se nalaze u najužem miljeu od dva odsto najuspješnijih firmi u Crnoj Gori – saopšteno je iz PG biroa.

Sertifikat poslovne izvrsnosti je pokazatelj uspješnosti, finansijske stabilnosti i kvaliteta firme, osigurava ugled i prednost u odabiru u odnosu na konkurentske firme.

- Kriterijume koje firma mora da zadovolji za ovaj sertifikat su da ima odličan poslovni rezultat u posljednjoj finansijskoj godini (18 parametara uspješnosti), poslovanje bez blokada od nastanka firme, zatim poslovanje bez sudskih sporova kao tužena strana u posljednjih 18 mjeseci i da uredno izmiruje sve zakonske obaveze koje se tiču poreza i doprinosa – navodi se u saopštenju.

Društvo sa ograničenom odgovornošću ,,Sportski objekti“ osnovano je Odlukom Skupštine Glavnog grada 11. jula 2013. godine.

- Osnovna djelatnost Društva je od javnog interesa i ostvaruje se kroz pružanje usluga u vrhunskom sportu i rekreaciji. Pored osnovne Društvo se bavi i dopunskim djelatnostima kao što su ugostiteljstvo, izdavanje poslovnih i reklamnih prostora, izdavanje prostora za prezentacije, seminare, izložbe i sl. iznajmljivanje opreme za sport i rekreaciju i dr – podsjećaju iz gradske uprave.

Sportski objekti d. o. o. upravljaju kompleksom sportskih objekata u Podgorici koji čine: Sportski centar ,,Morača“ sa gradskim bazenima, Gradski stadion, Stadion malih sportova, Stadion u Tuzima i Streljački centar ,,Ljubović“.

I. M.

Bezbjednije kretanje slijepih i slabovidih osoba od 10. marta

Taktilne staze na četiri lokacije u gradu U glavnom gradu će do 10. marta na četiri lokacije biti postavljene taktilne staze za lakše kretanje slabovidih i slijepih osoba, takozvane vodilje. Vrijednost radova je 55.448 eura.

- Firma ,,G. K. M“, sa kojom je Glavni grad potpisao ugovor za nabavku i ugradnju taktilnih staza za lakše kretanje slabovidnih i slijepih osoba, postaviće vodilje na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog - od Ulice slobode do Bulevara Jovana Tomaševića (pored Centralne banke Crne Gore, Skupštine CG, Predsjedništva, preko mosta Blaža Jovanovića), zatim u Njegoševoj ulici (od Bulevara Svetog Petra Cetinjskog do Gradskog parlamenta, uključujući i trasu do stare zgrade Glavnog grada), zatim u Vučedolskoj ulici, od Ulice slobode do Njegoševe, sa konekcijom do Gradskog parlamenta (prednja strana, prema Trgu nezavisnosti), kao i u Ulici Stanka Dragojevića, od Bulevara Svetog Petra Cetinjskog do zgrade Crnogorskog narodnog pozorišta. Rok izvršenja ugovora je 10. mart – piše u dokumentu.

DUžINA STAZA JE 1.100 METARA: Taktilne staze

Tenderom je predviđeno da taktilne staze budu izrađene od vulkanizirane gume, otporne na habanje, kidanje, istezanje, atmosferske i UV uticaje.

- Reljefne ivice na stazama oborene su pod uglom 45 stepeni i tako obrađene da ne ometaju kretanje invalidskih kolica i pješaka preko njih.

Montiraju se na propisanu širinu od minimalnih 40 centimetara u skladu sa Pravilnikom o bližim uslovima i načinu prilagođavanja objekata za pristup i

kretanje lica smanjene pokretljivosti i lica sa invaliditetom – navodi se u dokumentu.

Ukupna dužina trase taktilnih staza iznosi oko 1.100 metara.

Podsjetimo, Glavni grad je, u skladu sa planovima koji se odnose na ugradnju elemenata pristupačnosti na gradskim trotoarima i raskrsnicama, raspisao u novembru prošle godine javni poziv za postavljanje taktilnih traka vodilja i upozoravajućih polja koji će olakšati kretanje slabovidih i slijepih osoba.

Nj. B.

Hronika Podgorice

Subota, 6. februar 2021.

17

Akcija pošumljavanja gradskog Zelenila, Udruženja gorana i volontera

Na Gorici zasadili 500 sadnica - Ovom prilikom posađeno je 500 sadnica crnog bora, smrče, košćele, dudovca, primorskog hrasta i drugih autohtonih vrsta. Sadnice je objezbijedilo Udruženje gorana, a akciji sadnje pridružili su se članovi Udruženja ljubitelja Gorice i prirode, kao i građani – saopštili su iz Zelenila.

Direktorica ovog gradskog preduzeća Daca Popović ističe da su ovakve akcije izuzetno značajne u očuvanju parkšuma i najavila je nove akcije.

- Očuvanje park-šuma na teritoriji glavnog grada za nas ima posebnu ulogu, naročito jer se radi o najvećim zelenim površinama u gradu, odnosno najvećim prečišćivačima vazduha. Prošle sedmice posadili smo 500 sadnica u park-šumi Zlatica, danas sadimo 500 sadnica na Gorici. Ovdje se nećemo zaustaviti, već ćemo se i u narednom periodu aktivno baviti pošumljavanjem – poručila je Popović.

Iskoristila je priliku da se zahvali volonterima iz Udruženja gorana i Udruženja ljubitelja Gorice i prirode, kao i sugrađanima koji su im se pridružili u akciji sadnje.

Sljedeću akcija pošumljavanja, najavila je direktorica gradskog Zelenila, realizovaće na Ljuboviću.

Podsjećamo, gradsko Zelenilo je prošle sedmice u parkšume Zlatica, uz maksimalno poštovanje epidemioloških mjera, a uz pomoć volontera iz nevladinih organizacija ,,Grin houm“ i ,,Naša akcija“, zasadili 500 sadnica crnog bora, smrče, košćele, dudovca i jasena.

I. M.

Očuvanje park-šuma na teritoriji glavnog grada za nas ima posebnu ulogu, naročito jer se radi o najvećim zelenim površinama u gradu, odnosno najvećim prečišćivačima vazduha. Prošle sedmice posadili smo 500 sadnica u park-šumi Zlatica, danas sadimo 500 sadnica na Gorici. Ovdje se nećemo zaustaviti, već ćemo se i u narednom periodu aktivno baviti pošumljavanjem – poručila je direktorica Zelenila Daca Popović

Uklonili četiri vreće smeća iz podnožja Gorice Grupa radnika Čistoće juče je bila angažovana na čišćenju prostora na prilazu brdu Gorica.

- Uklonjeno je četiri vreće komunalnog kao i manja količina biljnog otpada – kazali su za Pobjedu iz Čistoće, uz napomenu da je uz angažovanje mehanizacije uklonjen i nepropisno odložen otpad oko kontejnera koji se nalaze u blizini ove lokacije.

Poslovi redovnog održavanja čistoće na brdu Gorica (u dijelu ručnog sakupljanja komunalnog otpada i pražnjenja korpi), dodaju iz gradske Čistoće, obavlja se svakodnevno.

Sljedeća akcija pošumljavanja realizovaće se na Ljuboviću ZA ZELENIJE LICE PODGORICE: Sa akcije sadnje

Oštećeni stolovi za stoni tenis na vrhu brda I. MANDIĆ

Ekipe gradskog Zelenila juče su u saradnji sa Udruženjem gorana organizovali akciju pošumljavanja parkšume Gorica.

Dok jedni sade i čiste Goricu kako bi bila ljepše mjesto za boravak građana,

Montaža trećeg segmenta čelične konstrukcije pješačkog mosta na Morači

Sjutra zatvoren saobraćaj u dijelu Ulice 8. marta Saobraćaj za sve vrste motornih vozila na dijelu Ulice 8. marta, od raskrsnice sa Ulicom Ilije Plamenca do prvog pristupnog puta u dužini od 350 metara, sjutra će biti zatvoren zbog montaže trećeg segmenta čelične konstrukcije pješačkog mo-

sta, preko rijeke Morače – saopšteno je iz Sekretarijata za saobraćaj.

Navodeći da zatvaranje važi za period od sedam do 17 časova, oni poručuju da će se za vrijeme izvođenja radova saobraćaj odvijati okolnim saobraćajnicama.

H. P.

Radovi na gradskoj vodovodnoj mreži

pojednici gledaju kako će uništiti ono što je napravljeno. Tako su juče neki

Radnici Agencije za stanovanje prethodnih dana uredili su sportski poligon na Kakarickoj gori i fasade zgrada na Bulevaru Ivana Crnojevića.

Uz pomoć gradske uprave nabavili su novu skelu, koja će im koristiti za realizaciju projekata ,,Za ljepše lice Podgorice“ i ,,Poboljšanje uslova stanovanja“, za koje je od početka godine pristiglo više od 150 zahtjeva etažnih vlasnika.

- Našim najmlađim sugrađanima na Kakarickoj gori stvaramo uslove za igranje basketa. Možda neki novi Ivanović, Pajović, Vukčević baš na ovom terenu napravi prve košarkaske korake – objavljeno je na Fejsbuk stranici Agencije za stanovanje, koja je u saradnji sa gradskim pre-

od njih polomili stolove za stoni tenis, koji su sa ciljem stvaranja što boljih uslova za rekreaciju, nedavno postavljeni na više lokacija u gradu. Takođe, na više lokacija na Gorici naišli smo na veći broj polomljenih klupa, koje su takođe posljedica vandalizma.

Iz Glavnog grada oštro osuđuje ovaj vid vandalizma koji su nesavjesni pojedinci po ko zna koji put demonstrirali i pozivaju građane da čuvaju ove i slične sadržaje.

Aktivnosti Agencije za stanovanje

Uređuju fasade i igrališta širom grada duzećima tokom prošle godine uredila i izgradila veliki broj igrališta širom grada.

Navodeći da je u okviru akcije ,,Za ljepše lice Podgorice“ u toku sređivanje fasade na desetoj zgradi na Bulevaru Ivana Crnojevića, a iz Agencije ističu da ovaj prelijepi kvart u samom centru grada dobija nove boje.

Tokom 2020. godine, podsjećaju oni, obnovljene su fasade na 25 objekata širom grada.

- Do kraja ove godine, radićemo i u ulicama Obala Ribnice, Kralja Nikole, Bratstva i jedinstva, Svetozara Markovića, 13. jula … - najavili su iz Agencije za stanovanje, uz napomenu da je uz podršku Glavnog grada nabavljena nova skela, koja im je bila potrebna za uspješniju realizaciju akcija ,,Za ljepše lice Podgorice“ ,,Poboljšanje uslova stanovanja“ (u okviru koje se trenutno uređuje

Naselja Kunj i Stara Zlatica danas četiri sata bez vode Potrošači iz naselja Kunj i Stara Zlatica danas će biti bez vode od 12 do 16 časova, zbog radova na gradskoj vodovodnoj mreži – saopšteno je iz preduzeća Vodovod i kanalizacije d. o. o. Podgorica.

H. P.

 ISKLJUČENJA STRUJE  Zbog planiranih radova na mreži preksjutra će bez napajanja električnom energijom ostati: - dio Hercegovačke ulice - od 09 do 12 sati.

H. P.

ZA LJEPŠE I ZDRAVIJE LICE PODGORICE: Radovi na Kakrickoj gori i uređena fasada na zgradi pod Goricom

fasada solitera iznad TC Mol of Montenegro).

Podsjećamo, iz Agencije za stanovanje nedavno su nam kazali da im je od 11. januara ove godine, u okviru akcije ,,Poboljšanje uslova stanovanja“, pristiglo oko 150 zahtjeva za uređenje fasada, dok je krajem prošle i početkom ove godine već potpisan jedan broj ugovora, a uglavnom se radi o većim objektima - soliterima, I. M.

18

Sportski miks

Arena

Subota, 6. februar 2021.

Naše košarkašice u ,,Bemax areni“ igraju posljedn

Rukometašice Budućnosti u jačem sastavu čekaju duel sa CSKA u Moskvi

Popović na klupi, Maslova u odbrani PODGORICA - Jače za Bojanu Popović sa klupe i Valeriju Maslovu u odbrani, rukometašice Budućnosti otputovale su u Rusiju na megdan domaćinu CSKA u pretposljednjem kolu grupne faze Lige šampiona.

Rasterećene ,,plave“ (obezbijedile prolaz u osminu finala) u neđelju će probati da iznenade favorita i lidera grupe 2, sa željom da ponove izdanje iz mečeva sa Odenzeom i Brestom i sjajno drugo poluvrijeme protiv Đera.

Ivona Pavićević i Nađa Kadović vjeruju u kapacitet ekipe, prije svega u snažnu odbranu koja je recept za opasnog rivala.

- Čeka nas težak meč. CSKA je lider grupe, sjajan tim pokriven sa kvalitetnim igračicama na svakoj poziciji. Za ovakvu ekipu potreban je maksimum, fokus u odbrani i napadu.

Ključ je, naravno, kao i uvijek u dobrom vraćanju i jakoj odbrani. U proteklom periodu dobro smo radile i nadam se da ćemo mirnom i mudrom igrom doći do cilja - kazala je Pavićević.

Neće Budućnost odustati od sistema, potvrdila je to Pavićević.

- Naš adut je odbrana. Prije svega za ovakvog protivnika je važno da se dogovor ispoštuje.

Vjerujem da možemo da igramo sa dobrom energijom i bez straha.

Lider je u naletu, ima bod više od drugoplasiranog Đera i najprijatnije je iznenađenje Lige šampiona. Ruski tim je, inače, debitant u elitnom takmičenju i istrajan u principima.

- Odigrali su mnogo više utakmica od nas, ali mi to vraćamo dobrim radom i izvlačenjem maksimuma iz svakog treninga. Smatram da ne treba da imamo prevelika i nerealna očekivanja. Pretposljednji du-

el čekamo sa željom da odigramo borbeno i sa dobrim idejama kakvih je bilo u drugom poluvremenu sa Đerom i posljednjih deset minuta prvog poluvremena. Ili kao što smo igrale sa Brestom i Odenzeom - kazala je mlada Kadović.

Recept je jasan. Protiv najbolje druge napadačke ekipe Lige šampiona (skoro 30 golova po meču) ,,plave“ se moraju držati principa u odbrani. Agresivno prema bekovima i čuvati se od kontri koja je poslastica debitanta u LŠ.

- CSKA je lider i neko ko je u ovoj sezoni najprijatnije iznenadio. Dobra priprema za ovakvog rivala je izuzetno važna, a na terenu moramo da poštujemo mnoge stvari kako bi bili do kraja u igri za dobar rezultat poručila je Kadović. ,,Plave“ naredne sedmice kod kuće sa Podravkom završavaju priču u grupnoj fazi Lige šampiona. U martu ih čeka dvomeč osmine finala, a protivnik je još uvijek nepoznat - nekoliko ekipa je u igri. Ali ono što je izvjesno, ako prođu dalje, u četvrtfinalu će igrati sa najboljom ekipom grupe 2 - Đerom ili CSKA. A. M.

Rukometni savez Crne Gore i „SBbet“ nastavljaju saradnju

Udariti pe vizu za Euro

Večeras (19 h): Izrael - Crna Gora PODGORICA - Crnogorske košarkašice imaće priliku da večeras u ,,Bemax areni“ proslave šesti uzastopni plasman na Evropsko prvenstvo. Zahvaljujući pobjedi protiv Švedske prije dvije noći naše dame su sada u idealnoj situaciji, jer neće morati da osluškuju druge rezultate, već zavise isključivo od sebe. Pobjeda (makar minimalna) protiv Izraelki vodi naše košarkašice na prvenstvo Evrope, koje će se u junu ove godine održati u Francuskoj i Španiji. Švedska je već u našoj grupi osvojila prvo mjesto i osigurala plasman na kontinentalnu smotru, ali će Crna Gora učinkom 3-1 izvjesno biti u pet najboljih drugoplasiranih selekcija. Izrael je posljednji put igrao Eurobasket prije 10 godina, kada se Crna Gora prvi put pojavila, a sa dosadašnjim učinkom 0-3 jasno je da će ova selekcija još čekati da napravi taj podvig. Ipak, prije samo tri mjeseca Crna Gora je u Grčkoj savladala Izrael (73:66) u meču u kojem nije baš rutinski stigla do pobjede, zbog čega su u našoj selekciji uoči odlučujućeg meča vrlo oprezne.

Grupa B 19.00 - Izrael - Crna Gora 1. Švedska 2. Crna Gora 3. Izrael

4 3 3

3 2 0

1 +87 7 1 -4 5 3 -83 3

- Presrećene smo i oduševljene što smo došle do situacije da igramo za prolaz u ovom meču. Stvarno smo radile puno za tu pobjedu, dale smo maksimum što se moglo i vidjeti. To je velika stvar za nas, za reprezentaciju, za crnogorsku košarku, ali još nije gotovo, ostala nam je ta utakmica protiv Izraela koju moramo dobiti da bi bili sigurni za Evropsko prvenstvo - kazala je Jovana Pašić, bek Crne Gore.

PREDNOST U REKETU

Švedska je najjači rival u grupi, ali iako je Izrael na nuli, u našem timu su malo vremena nakon prvog meča u ,,balonu“ iskoristili da se spreme za utakmicu odluke.

- Po kvalitetu ne možemo porediti Švedsku i Izrael, ali Izraelke igraju atipičnu košarku i maksimalno smo koncentrisane, jer one mogu biti nezgodne - upozorava mlada Novljanka, članica Sepsija, sa kojim je izborila plasman među 16 najboljih u Evrokupu.

Za vikend se igra 12. kolo Prve lige za odbojkašice

„SBbet“ je partner Saveza od novembra 2019. godine, a uzimajući u obzir činjenicu da je saradnja bila na obostrano zadovoljstvo, nastavak je bio očekivan.

Novina u odnosu na prethodni ugovor kojim je između ostalog bilo propisano da će sve reprezentativne selekcije na opremi nositi logo „SBbet-a“ je što će ta kompanija biti i sponzor Prve muške i Prve ženske lige. U nastavku sezone zvanični naziv liga će dakle,

biti SBbet Prva muška i SBbet Prva ženska liga.

- Posebno je zadovoljstvo kada nastavljate saradnju sa nekim od sponzora i partnera. To je potvrda da je protekli ugovor ispunio svoj cilj, odnosno da je saradnja bila na obostrano zadovoljstvo i da je doprinijela ostvarivanju prioriteta u djelovanju Saveza, ali i našeg partnera. ,,SBbet“ je jedan od prvih sponzora sa kojim smo zaključili ugovor u mandatu ovog rukovodstva Saveza, što je bilo izuzetno značajno, jer smo počeli da rješavamo finansijske probl e m e, o b e z b j e đ u j e m o uslove za realizaciju svih aktivnosti koje imamo u kalendaru, te privlačimo i druge partnere i sponzore. Zato je ova saradnja za mene posebna, a ,,SBbet“ partner sa kojim ćemo vjerujem ne samo nastaviti istu na obostrano zadovoljstvo, već je podići

U noći između četvrtka i p

Lejkersi u nas otpor Denver Stejt ,,torpedo

Obostrano zadovoljstvo PODGORICA - Rukometni savez Crne Gore i „SBbet“ nastavljaju saradnju. Novi ugovor o sponzorstvu sa jednim od najznačajnijih partnera potpisan je u prostorijama Saveza, a paraf na isti stavili su predsjednik Saveza Petar Kapisoda i predstavnik kompanije „SBbet“ Igor Mujović.

Izraelke su bez prave igračice na poziciji 5, jer jedinu visoku košarkašicu imaju u liku Aleksandre Kohen (196 cm), koja igra sa Božicom Mujović u Elicur Ramli.

Upravo to mora biti prednost Crne Gore.

- Mislim da smo mnogo jači u reketu. Imamo sjajne igračice na pozicijama 4 i 5, prije svega Dubljević, jednu vrhunsku košarkašicu, koja se

na viši nivo - kazao je Kapisoda.

Mujović je, takođe, izrazio zadovoljstvo što su i u ovoj godini sponzori Saveza.

- U prvom redu aktivnosti reprezentativnih selekcija koje su uvijek bile pravi predstavnici države na međunarodnoj sceni. Želimo na ovaj način da podržimo crnogorski rukomet u godini koja je sticajem okolnosti i olimpijska, i u kojoj nacionalne selekcije očekuju brojne obaveze. Vjerujem da ćemo se već u martu radovati uspjehu rukometašica i plasmanu na Olimpijske igre, što bi bila dobra najava i za ostale izazove koje očekuju reprezentativne selekcije.

Saradnja je ove godine proširena na način što će naziv naše kompanije biti u nazivu nacionalnih liga, čime pokazujemo brigu i o razvoju rukometa u domaćim okvirima - kazao je Mujović.

Lako za favorite, derbi u Podgorici

PODGORICA – Danas i sjutra na programu su mečevi 12. kola Prve lige Crne Gore za odbojkašice.

Vodeći dvojac iz Bara, Galeb i Luka Bar (po devet pobjeda i poraz), na papiru imaju lak posao protiv Mediterana, odnosno Jedinstva. Tabela govori da derbi igraju u Podgorici trećeplasirana Morača (skor 8-2) i trećeplasirani Albatros (7-3).

- Protiv Albatrosa uvijek pružimo dobre partije. Ne sumnjam da će tako biti i ovoga puta. U dobrom smo ritmu treninga i idemo na pobjedu kazao je Marko Radusinović, trener Morače.

Morača je dobila prvi međusobni meč u Herceg Novom, u prvom dijelu prvenstva, sa 3:1.

- Utakmica je u nezgodnom terminu, samo dva dana nakon meča sa Jedinstvom iz Bjelog Polja. Biće teško za djevojke i nadam se da ih neće stići umor, ali ćemo se sigurno potruditi da pružimo maksimum - izjavila je Branka Obradović, trener Albatrosa.

Sve utakmice igraju se bez prisustva publike.

Parovi 12. kola - subota: Luka Bar – Mediteran (17), Morača – Albatros (18), Gimnazijalac – Rudar (18). Neđelja: Jedinstvo – Galeb (17). U ovom kolu slobodna je Budućnost. S. J.

U reprizi finala Zapadne konferencije, Los Anđeles Lejkersi su savladali Denver 114:93, iako su Nagetsi na poluvremenu vodili 10 razlike (58:48), kada je mirisalo na iznenađenje u Stejlps centru.

Lejkersi su meč preokrenuli u svoju korist u trećoj četvrtini (37:17). Denver posljednjih pet minuta ove četvrtine nije postigao nijedan poen, pa su domaći imali 10 poena prednosti na kraju ove četvrtine.

Dileme nije bilo ni u posljednjoj dionici, u kojoj je šampion nastavio dominaciju (31:18).

Na j b o l j i j e b i o L e b ro n Džejms, koji je ostvario tripldabl sa 27 poena i po 10 skokova i asistencija. Šruder je meč završio sa 21 poenom, HortonTaker sa 17, a Entoni Dejvis i Herel sa po 13.

Najefikasniji u timu iz Kolorada bio je Marej sa 20 poena, Nikola Jokić je sa 13 poena (iz igre 16-6) imao najlošiji košgeterski učinak u sezoni, uz 10 skokova i šest asistencija.

Subota, 6. februar 2021.

Arena

19

Košarka

nji meč u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo

vratila i odmah pomogla i Markišu koja je nezaustavlja. Tako vjerujem da će to biti recept za nas, da se spusti lopta i da se napadnu centri objasnila je Pašić, koja je u meču protiv Švedske pokazala da može biti važan adut u našem timu.

Velika pobjeda protiv Švedske dodatno je podigla samopouzdanje u našoj selekciji, pa izabranice Jelene Škero-

vić sa ogromnim motivom očekuju meč odluke.

- Sigurno da smo puni samopouzdanja poslije ovakve jedne pobjede. Švedska je izuzetna reprezentacija, od njih smo tri puta izgubili tek sada ih pobijedile. Šveđanke su uvijek na Evropskim prvenstvima, imaju kvalitetan tim, dosta igračica koje igraju Evroligu, tako da smo pune samopouzdanja. Ipak opre-

ULOGA MLAĐIH

Crna Gora je protiv Švedske bila u skraćenoj rotaciji sa samo sedam igračica. Dubljević i Jovanović igrale su svih 40 minuta, Getling je mijenjala Kovačević, dok su se na pozicijama 1-2 mijenjale Mujović, Aleksić i Pašić. Sada se očekuje da značaj daju i mlađe igračice...

U našoj selekciji je i mlada Sofija Živaljević, članica Ružomberoka, koja će imati priliku da u ovom meču upiše prve minuta u kvalifikacijama.

- Mislim da smo svi srećni jer smo pobijedili kvalitetnu reprezentaciju koja je popunjena izuzetno dobro na svim pozicijama i vođena dugogodišnjim evroligaškim bekovima. Mislim da smo odigrale odlično, posebno u odbrani u odlučujućim momentima, a u napadu Jelena je pokazala zašto je to što jeste u evropskoj košarci u posljednih 15 godina - kazala je Živaljević, a zatim stavila akcenat na rivala.

- Očekujemo izuzetno tešku utakmicu, oni nijesu toliko kvalitetni, kao Švedska, ali igraju atipičnu košarku, nemaju izraženu visinu, ali to pokušavaju da nadomjeste agresivnom odbranom, pobijedili smo ih u prvoj utakmici, ali nije bilo nimalo lako. Ne očekujemo ni da će ovaj put biti drugačije, ali ako budemo fokusirane i budemo imale energiju kao protiv Švedske vjerujem da pobjeda neće doći u pitanje. Bićemo spremne, uradićemo sve da se pripremimo na najbolji mogući način i vjerujem da ćemo ispuniti sve što treneri traže od nas - naglasila je 23-godišnja Podgoričanka.

Rezultati 91:112 116:147 105:121 103:115 114:93

sao svaki igrač Golden Stejta.

U poraženoj ekipi, Luka Dončić se zaustavio na 27 poena, od čega samo dva u drugom poluvremenu. Slovenački as je dodao po šest skokova i asistencija.

Juta je i dalje najbolji tim u ligi.

Džezeri su lako izašli na kraj sa Atlantom na gostovanju. Slavili su 112:91 i sada imaju skor 17:5. Klarkson sa 23, Bojan Bogdanović sa 21 i Mičel sa 18 poena predvodili su Jutu. Kolins sa 17 poena se istakao u redovima gostiju.

Hjuston je nedavno prekinuo impresivnu seriju pobjeda, ali se protiv Memfisa vratio na pobjednički kolosjek (115:103).

Ipak, nije sve završeno bilo sjajno po Hjuston, pošto je

PODGORICA - Ništa od groznice subotnje večeri – derbi 18. kola regionalne košarkaške lige između Budućnost Volija i Cedevita Olimpije je odložen, zbog zabilježenih slučajeva korona virusa u slovenačkom klubu.

Vijest o odlaganju su u podgoričkom klubu imali u petak rano ujutru, a potvrda iz ABA lige je stigla u minut do 11 sati. Meč u „Morači“ je trebao da se odigra večeras od 21 čas.

Vrlo je moguće da će taj meč biti odigran u martu, kada se između dva tima igra i duel posljednjeg kola grupe G Top 16 faze Evrokupa. Iz ABA lige je saopšteno da će novi datum odigravanja saopštiti ,,što je prije moguće“. Budućnost će morati da nadoknadi i mečeve sa

Igokeom (6. kolo) i Zadrom (7. kolo), koji su, takođe, odloženi zbog korona virusa.

Podgoričani će, tako, čekati novu priliku da se revanširaju Cedevita Olimpiji za dva poraza u januaru, po jedan u Evrokupu i ABA ligi. Ostaće dilema u kojem igračkom raspoloženju bi Podgoričani dočekali velikog rivala za vrh tabele. Da li na krilima pobjede protiv FMP Železnika u ABA ligi (pobjeda od 99:88), na debiju novog trenera Dejana Milojevića, ili, pak, sa sjećanjem na poraz od Virtusa u ,,Morači“ (99:89), u meču u kojem ,,plavi“, realno, nijesu bili favorit.

Da su drugačije okolnosti, odlaganje meča sa Cedevita Olimpijom bi omogućilo Milojeviću da ima više vremena za rad sa ekipom, koja treba da usvoji njegovi filozofiju

igre. Međutim, zbog kvalifikacija za Eurobasket će ne samo biti odsutni crnogorski reprezentativci, već i Milojević, koje je dio stručnog štaba selekcije Srbije. Milojević će, uz to, biće šef stručnog štaba ,,orlova“ na meču sa Gruzijom u ,,balonu“ u Tbilisiju.

Ta utakmica na programu je 19. februara, a Milojević će biti na klupi umjesto selektora Igora Kokoškova, koji u Evroligi tog dana ima obaveze sa Fenerbahčeom. Kokoškov će biti na okupljanju 15. februara u Beogradu, odradiće trening sa ekipom, ali mu turski klub nije dozvolio da putuje na prvi meč u Gruziju. On će se ekipi priključiti nakon obaveza sa Fenerom i vodiće Srbiju protiv Švajcarske, u drugom meču u ,,balonu“, 21. februara.

S. J.

Mornar se u Beogradu sprema za neđeljni meč sa Megom u ABA ligi

stavku slomili ra, Golden ovao“ Dalas

Monte Moris imao je 16, a Džamajkl Grin 13 poena.

Lejkersi su na skoru 17:6, a Denver 12:9.

Zahvaljujući sjajnoj igri u trećoj četvrtini, Golden Stejt je ,,torpedovao“ Dalas 147:116. A nakon prvog poluvremena nije izgledalo da će biti tako, jer je na odmoru, u pravoj pucačkoj rapsodiji, Dalas vodio 76:74. Međutim, u trećoj deonici Voriorsi su pojačali odbranu odbranu, dozvolili rivalu samo 20 poena i stigli do velikih 14 poena prednosti, koje su samo uvećali do kraja.

Sjajan je bio Ubre sa 40 poena (iz igre 21-14), pogodio je sedam od 10 trojki, meč je zaokružio sa osam skokova i dvije asistencije. Pratio ga je Kari sa 28 poena, Grin je uknjižio 15 asistencija, a u strijelce se upi-

Odlaganje kad mu vrijeme nije

R. P.

petka odigrano pet mečeva NBA lige

Atlanta - Juta Dalas - Golden stejt Filadelfija - Portland Memfis - Hjuston Los Anđeles Lejkers - Denver

Zbog korona virusa u slovenačkom timu odložen današnji meč između Budućnost Volija i Cedevita Olimpije

Kris Vud, jedan od najboljih njihovih igrača ove sezone, utakmicu napustio prije vremena zbog povrede skočnog zgloba.

Goste je do pobjede predvodio Vol sa 22 poena, Gordon je upisao 20, a Tejt 19 koševa. Za Grizlije je Bejn postigao 16, a Morent 15 poena.

Džoel Embid je sa 37 poena nosio Filadelfiju, ali to nije bilo dovoljno za nešto više od ubjedljivog poraza i iznenađujućeg od Portlanda (121:105), pošto je Portland bio lišen usloga Lilarda i Mekkoluma, dvojice najboljih igrača. Odgovornost su preuzeli Trent sa 24 i Karmelo Entoni sa 22 poena. Kanter je uz 17 poena imao čak 18 skokova.

S. J.

PODGORICA - U odnosu na meč sa Uniksom u Evrokupu, Mornar će u neđelju protiv Mege, u meču 18. kola ABA lige, biti jači za Dereka Nidama. Trener Barana Mihailo Pavićević, međutim, do samog meča sa beogradskim timom neće znati da li će moći da računa na Ajzeu Vajtheda, koji se povrijedio u finišu meča u Kazanju.

Mornar je u četvrtak veče iz Rusije stigao u Beograd, gdje je Vajtehu obavljen ljekarski pregled da bi se ustanovila težina povrede američkog košarkaša...

- Vajthed je bio na terapiji, trenutno ne može da trenira. Ima istegnuće ligamenta u ramenu, u ovom trenutku ne znamo ništa. Radiće terapije, a vidjećemo hoće li moći da trenira u subotu, odnosno da li će uspjeti da se oporavi do utakmice. U ovom trenutku, ni od doktora nemamo informaciju da li će moći da igra u neđelju - kaže za Arenu trener Mornara Mihailo Pavićević.

Izostanak Vajtheda, pored već povrijeđenog Džejkoba Pulena, bio bi dodatni hendikep za barski tim, iako protiv Uniksa nije imao dobro šutersko veče (3-1 za dva, 5-1 za tri). Vajthed je jedan od najboljih strijelaca Mornara, na 13 mečeva u ABA ligi prosječno postizao 11,4 poena, i imao 3,5 asistencija 2,1

Nidam se vratio, Vajthed pod znakom pitanja FOTO: MORNAR/MEDIA PRO

ečat na obasket

zne smo pred duel sa Izraelom, mislim da je to najvažnije da se ne opustimo i neće biti problema - naglasila je Jovana Pašić.

PONOVO U TIMU: Derek Nidam

skok. U pobjedi Mornara nad Megom u Baru (80:73) upisao je 17 poena (11-8 za dva) i osam asistencija.

Dobra vijest za Mornar je što se ekipi u Beogradu priključio Derek Nidam, koji je zbog zdravstvenih problema preskočio meč u Rusiji.

- Nidam će biti u sastavu za meč sa Megom - potvrdio nam

je Pavićević, uz napomenu da je ostatak ekipe spreman za ovaj važan meč.

Nidam je na 14 mečeva u ABA ligi prosječno bilježio 7,6 poena, 4,2 asistencije i 3,1 skok.

Uoči meča u neđelju u podne, Mornar je prvi na nekompletnoj tabeli sa skorom 11-3, Mega je četvrta sa 11 pobjeda i šest poraza.

S. J.

20 Fudbal

Subota, 6. februar 2021.

Mladi fudbaleri Budućnosti na pripremama u Turskoj potvrđuju talenat

Momci koji treba da bljesnu PODGORICA - Budućnost je na pripreme u Antaliji povela nekoliko ,,junoša“ koji se na svakom treningu trude da opravdaju epitet zvijezde u povoju.

Tinejdžeri, ali već spremni da bljesnu na velikoj sceni. Neki su već zaigrali za prvi tim, neki tek treba da debituju, a svi zajedno u Turskoj potvrđuju da su ozbiljan zalog za budućnost.

Defanzivac Damjan Dakić, vezista Aleksa Ćetković, krilo Viktor Đukanović i napadač Vladimir Perišić su učenici omladinske škole ,,plavih“ koji su rođeni 2004. godine, dok je momak iz ,,veze“ Jovan Dašić godinu stariji.

Oni su mladost kluba. Momci o kojima tek treba da se čuje…

- Zadovoljan sam zbog minutaže koju sam dobio u pobjedi nad Olimpik Donjeckom.

Odigrao sam smireno i agresivno zahvaljujući stručnom štabu i saigračima koji su vjerovali u mene - poručio je Ćetković za klupski sajt.

Na njegove riječi nadovezao se Đukanović, koji je u prvom timu upisao pet utakmica, a postigao je i dva gola (po jedan u prvenstvu i Kupu).

- Svaki minut u seniorskom uzrastu za nas mlađe je

izuzetno bitan. Mislim da sam odradio solidan posao kada sam ušao u igru protiv Olimpika - kazao je Đukanović.

Rad u turskom mondenskom ljetovalištu je težak, pogotovo za klince koji prvi put prolaze ovakvu vrstu drila.

Ipak, ništa im ne pada teško slušaju stručni štab i starije saigrače, nose lopte, čunjeve,

rekvizite, treniraju maksimalno...

- Srećan sam što sam dio ekipe kakva je Budućnost.

Prezadovoljan sam pripremama, trudim se da radim i učim od svih - rekao je šesnaestogodišnji Dakić, koji je za prvi tim debitovao protiv Rudara u okviru osmine finala Kupa, dok najmlađi iz klase 2004. još čeka da sjedne na

klupu seniorskog tima.

- Pripreme podnosim dobro, trudim se maksimalno da ispunim zadatke stručnog štaba. Treninzi sa starijima mi mnogo znače, pomažu svima nama, daju mi smjernice, što mi olakšava posao. Naravno, većinom mi pomažu napadači Vujačić, Grbić, Božović, Ivanović, Zarubica... a kroz njihovo iskustvo

lakše mi je da se razvijem kao igrač - poručio je Perišić.

Sedamnaestogodišnji Dašić je za plavi tim debitovao još prošle sezone...

- Pripreme su ponekad naporne, ali su neophodne kako bismo bili spremni za utakmice u predstojećem periodu. Teško je, ali mi sve lakše pada zahvaljujući atmosferi u ekipi, kako na treninzima, ta-

ko i u hotelu. Najviše učim od trenera koji se maksimalno trude, ali i od svih igrača. Stvarno nam svima pružaju podršku, kako na stručnom, tako i na psihološkom planu - kaže Dakić Ćetković je za prvi tim, baš kao Dakić, odigrao jedan meč - takođe protiv Rudara.

- Veliki su zahtjevi, ali spremio sam se i dobro podnosim rad. Treninzi su jaki, prisutan je umor, ali to je onaj lijepi umor kada je čovjek ispunjen i srećan. Svi zajedno učimo od stručnog štaba i starijih igrača - rekao je Aleksa.

Zadovoljstvo se osjeća i kod Đukanovića: - Prve seniorske pripreme dobro podnosim, a uz starije igrače, od kojih mogu puno da naučim, te druženje sa mojim vršnjacima, sve je lakše dodao je Viktor.

Dakić je u ime mlađih imao poruku za plavu ekspediciju u Antaliji - prije svega za trenere i saigrače…

- Hvala im na strpljenju i svakoj upućenoj riječi - poručuju mlade snage Budućnosti.

Treću pripremnu utakmicu na pripremama u Antaliji, Budućnost će odigrati danas.

Protivnik je ruski premijerligaš Rotor Volgograd, a meč po našem vremenu počinje u 15 časova.

D. K.

Argentinac na kraju sezone napušta Mančester siti

Korpulentni Nikšićanin napustio Lokomotivu iz Taškenta

Damjanović pojačao TSC iz Bačke Topole Doskorašnji fudbaler uzbekistanske Lokomotive Slavko Damjanović predstavljen je kao novo pojačanje TSC-a iz Bačke Topole.

Korpuletni defanzivac jesenas je upisao 14 nastupa za klub iz Taškenta, a sada je prihvatio ponudu srpskog Superligaša koji je prethodne sezone bio najprijatnije iznenađenje lige.

TSC je prvi dio prvenstva završio na osmom mjestu, sa skorom - po osam pobjeda i poraza, te tri poraza, uz gol razliku 40:30.

Klub je krajem prošle godine

zadesila velika tragedija nakon što je iznenada preminuo trener Zoltan Sabo.

Ekipu sada sa klupe predvodi Mladen Krstajić, bivši fudbaler i strateg Partizana, koji je kao igrač ostavio i dubog trag u Bundes ligi, braneći boje Šalkea.

Dvadeset osmogodišnji Damjanović, rođen u Nikšiću, pokriva mjesto lijevog štopera.

Stameni Nikšićanin je ranije nosio dres Sutjeske i Budućnosti, bio je član Mornara, kao i mađarske Bekeščabe.

Jedno vrijeme proveo je u D. K. Južnoj Africi.

Agero hoće u Barselonu Misija Serhija Agera na ,,Etihadu“ polako se završava.

Argentinski napadač je desetak godina član Mančester sitija, ali na kraju sezone promijeniće klub kao slobodan igrač.

To je i plan ,,građana“, koji traže zamjenu, a bacili su oko na Erlinga Halanda iz Borusije Dortmund.

,,Cadena Ser“ je objavila da Agero ima želju da karijeru nastavi u Barseloni, ali pod uslovom da zaigra sa Lionelom Mesijem kojem na ljeto ističe ugovor sa Kataloncima.

Trideset dvogodišnjem Ageru Španija nije nepoznanica, budući da je prije odlaska u Englesku bio član Atletiko Madrida.

D. K.

Fudbal

Subota, 6. februar 2021.

21

Crnogorski timovi i juče igrali prijateljske mečeve u Tivtu

Sutjeska proradila tek u nastavku

Arsenal Sutjeska

Pregovori Uefe i najjačih evropskih liga

Liga šampiona sa 36 timova i bez grupa Elitni fudbal uskoro neće biti onakav kakav poznajemo. Čelnici Uefe i predstavnici najjačih evropskih liga počeli su pregovore oko promjene formata Lige šampiona od 2024. godine.

Tim promjenama broj utakmica u elitnom takmičenju povećao bi se sa 125 na 225.

Ponuda Uefe je da se u LŠ od 2024. takmiči 36 klubova, četiri više od dosadašnjeg broja, a ne bi se igralo po grupama, već u ligaškom sistemu - timovi bi u toku lige imali po 10 utakmica, a parovi bi se odredili po tzv. švajcarskom sistemu. Što to znači?

U preliminarnoj rundi takmičenja svaki učesnik odigrao bi najmanje 10, a ne šest utakmica kao do sada, prvih osam na tabeli plasirali bi se direktno u osminu finala, a sljedećih 16 bi razigravali za prolaz.

Predstavnici nacionalnih liga pokušavaju da onemoguće najavljeno formiranje Super lige, takmičenja zatvorenog tipa, i odgovara im ponuđeni model ,,nove“ Lige šampiona, ali je pitanje koliko će sve moći da se uklopi u kalendar.

Povećanje broja utakmica u Ligi šampiona uticalo bi na domaća takmičenja, a mogli bi da trpe nacionalni kupovi.

U nekim zemljama igraju se i liga kupovi, a Englezi navodno ne žele da se odreknu svog koji iz sponzorskih ugovora trenutno nosi naziv Karabao kup...

Kad su u pitanju četiri nova mjesta u LŠ, izvjesno je da bi jedno pripalo Francuzima, koji bi tako garantovano dobili četiri učesnika u Ligi šampiona.

Preostala tri bi se dijelila na osnovu Uefine rang liste klubova. Oni sa najvišim koeficijenom - koji mjesto u Ligi šampiona nijesu izborili kroz domaće prvenstvo - tako bi ipak igrali elitno taknmičenje.

U sadašnjoj situaciji, to znači da bi mjesto u Ligi šampiona našli Čelzi, Totenhem, Borusija Dortmund ili Napoli, timovi koji trenutno nijesu među vodeća četiri u svojim ligama.

Tako bi moglo da se desi da iz jednog prvenstva u LŠ nastupa čak šest timova - četiri kroz ligu, jedan preko koeficijenata i još jedan kao eventualni osvajač Lige Evrope. Ne. K.

0 2

TIVAT - Pomoćni teren Arsenala. Igrano bez prisustva publike. Strijelci: Raičević u 48. i Marušić u 66. minutu.

ARSENAL: Zoran, S. Mršulja, Manojlović, Hadžibegović, Radinović, V.Mršulja, Mirković, Moračanin, Tačibana, Montenegro, Musić.

Igrali su još: Kovačević, Krgović, Muhović, Mudreša, Mujović, Delić, Todorović.

SUTJESKA: Ličina, Vlahović, Pajović, Stijepović, Cicmil, Janković, Eraković, Ćetković, M. Vuković, Raičević, Marušić.

Igrali su još: Grivić, Janjić, Bulatović, Šofranac, Bubanja, Augusto, Mihelič, D. Vuković, Osmajić, Marković.

Sutjeska je sa kombinovanim sastavom savladala lidera Amplitudo Druge lige, ekipu Arsenala (2:0) u Tivtu, nakon što su slomili otpor domaćina u nastavku meča.

Sutjeska, koja će već danas igrati pripremni meč protiv Podgorice, iskoristila je priliku da protiv Arsenala odigra i sa igračima koji su imali manju minutažu, kako bi trener Miljan Radović mogao da vidi, posebno od mlađih igrača na koga može ozbiljno računati.

Gosti su već u 6. minutu mogli do gola. Raičević je ostavio loptu za Jankovića koji je šutirao sa ivice kaznenog prostora, ali nije bio precizan. Mladi Vlahović, u 24. minutu je uputio centaršut sa lijeve strane, Raičević šutirao glavom, ali je golman Arsenala odlično reagovao. Vrlo zapaženi Raičević je imao još jednu priliku nakon kontre u 31. minutu, kada je šutirao pored gola.

Ženska omladinska reprezentacija od danas na kampu u Budvi

Domaćin je mogao da kazni rivala u 34 .minutu, ali je Tačibana šutirao slabo u dobro postavljenog Ličinu. U finišu prvog dijela meča istakao se Ćetković, koji je izveo dva prekida, šansu imao i Cicmil, ali Sutjeska nije mogla do gola. Realizacija je će očigledno biti problem Nikšićana, ali su u nastavku slomili otpor rivala. Pajović je u 48. minutu poslao loptu sa sredine terena preko defanzivaca gostiju, Raičević iz prve lobovao golmana i postigao lijep gol.

Nakon odličnog posjeda lopte u 55. minutu, Vlahović se izborio za poziciju, centrirao sa desne strane i pronašao Raičevića koji nije iskoristio priliku da postigne svoj drugi gol na današnjem meču. Odmah zatim istakao se mladi Dušan Vuković, da bi u 66. minutu Marušić postigao gol za konačnih 0:2.

Ulaskom Augusta i Miheliča Sutjeska je dobila mnogo na sredini, pa je bilo i više šansi, ali su Marković, Bubanja,

Sutjeska u Lješkopolju Sutjeska će danas završiti dvoneđeljne pripreme u Budvi. ,,Plavi“ će na putu za Nikšić odigrati u Lješkopolju kontrolni meč protiv Podgorice, a zatim ih 12. i 13. februara očekuje nastup na Memorijalnom turniru u Gabeli, gdje će ujedno imati posljednje provjere uoči nastavka šampionata.

Osmajić, te Mihelič bili neprecizni...

R. P.

Iskra Petrovac

2 1

TIVAT - Pomoćni teren Arsenala. Strijelci: Luković i Petrović za Iskru, a Mikijelj za Petrovac.

ISKRA: Kordić, Popović, Drinčić, Rogošić, Jovanović, Luković, Šaletić, Boričić, Jamamoto, Milić, Petrović.

Igrali su još: Rosandić, Malešević, Račić, O. Obradović, Bogićević, B. Obradović, Tomašević, Šahman, Đorić, Vuković, Stojanović.

PETROVAC: Popović, Vojvodić, Bracanović, Mikijelj, Medigović, Marković, Ivanović, Tačibana, Misa, Divanović, Bašić.

Igrali su još: Mijušković, Marveđo, Đurđević, Rudović, Vukčević.

Iskra je savladala Petrovac u pripremnom meču u Tivtu.

Danilovgrađani su djelovali bolje, imali prednost golovima Lukovića i Petrovića, ali je Petrovac u nastavku zaigrao bolje, ,,probudio se“, a nakon izvanrednog prekida Mijuškovića, koji je kao na tanci servirao loptu za Mikijelja, Petrovčani su uspjeli da smanje prednost.

R. P.

Pep Gvardiola želi mladog napadača Borusije Dortmund

Marić pozvao 29 igračica Siti spremio 115

PODGORICA - Ženska omladinska fudbalska reprezentacija Crne Gore od danas do 10. februara boraviće na kampu u Budvi.

Selektor Mirko Marić za ovu akciju odlučio je da pozove 29 igračica.

Marić je pozvao 29 igračica - golmani: Anastasija Krstović (Budućnost), Svetlana Miličić (Breznica), Ajla Hrastovina (Ekonomist), Andrea Dacić (Durmitor); odbrana: Irena Laketić, Marija Maraš, Džejrana Čengić, Maja Miletić (Breznica), Jovana Vučinić, Jovana Miladinović, Majda Drešević (Budućnost),

Andrea Janjušević, Jelena Sarić, Sara Marković (Ekonomist), Jovana Bjelanović (Cveteks); vezni red: Umihana Mekić, Marijana Cimbaljević (Cveteks), Enida Bošnjak (Breznica), Jovana Sarić (Ekonomist), Nađa Đurđevac (Budućnost); napad: Jelena Karličić, Ana Knežević, Marica Bajić (Breznica), Nikolina Caković, Svetlana Bečić, Jelena Petrović, Anđela Tošković (Budućnost), Aida Kalač (Cveteks), Ivana Petković (Ekonomist).

Kao i pionirke i kadetkinje prethodnih dana, omladinska selekcija na kampu će trenirati dva puta dnevno na terenima na Jazu.

R. P.

miliona za Halanda Mančester siti ne krije engleski klub će na ljeto pokušati sa angažuje Erlinga Halanda. ,,Građani“ su u seriji od 13 pobjeda, preuzeli su vrh Premijer ligi i važe za glavnog favorita za titulu.

I pored činjenice da ekipi ide dobro, trener Pep Gvardiola uveliko planira pojačanja za sljedeću sezonu.

Cilj je da se pronađe prava zamjena za Serhija Agera, koji je već 10 godina igra na ,,Etihadu“, ali neko vrijeme ima velikih problema sa povredama.

Gvardiolin izbor je dvadesetogodišnji Norvežanin, koji je od početka prvenstva postigao 14

golova na isto toliko nastupa u Bundes ligi.

Engleski mediji pišu da ,,građani“ neće žaliti novca, te da su spremni da plate Borusiji oko 115 miliona eura na ime obeštećenja.

Siti će uraditi sve i da Haland bude zadovoljan na Etihadu, budući da će mu ponuditi platu od 24 miliona eura po sezoni.

U svim takmičenjima ove godine, momak rođen u Lidsu je potpisao 38 golova na 39 mečeva, a ima i osam asistencija.

Zato i ne čudi što je ,,zaludio“ najveće klubove poput Real Madrida, Juventusa, Mančester junajteda, Čelzija i Barselone.

D. K.

Onana godinu suspendovan zbog dopinga UEFA je suspendovala golmana Ajaksa Andreu Onanu na 12 mjeseci zbog kršenja doping pravila.

Tokom doping kontrole 30. oktobra prošle godine, u urinu Kamerunca pronađena je zabranjena supstanca Furosemid - objavio je holandski klub. Odmah je reagovalo Disciplinsko tijelo Evropske fudbalske asocijacije i rigorozno kaznila čuvara mreže ,,kopljanika“.

Suspenzija stupa na snagu istog trenutka i odnosi se na sve fudbalske aktivnosti, kako nacionalne, tako i međunarodne. Onana i Ajaks su najavili žalbu Međunarodnom sportskom sudu (CAS).

Dvadeset četvorogodišnji Kamerunac je prvi čuvar mreže lidera Eredivizije, a branio je na svih 20 mečeva dosadašnjeg dijela prvenstva.

Ajaks će u šesnaestini finala Lige Evrope igrati dvomeč sa Lilom. D. K.

22

Feljton

Subota, 6. februar 2021.

14.

HRONIKA JEDNE NOSTALGIJE

Od iskona je prostor ognjišta povlašćen u odnosu na vrijeme » Piše: Ramiz HADŽIBEGOVIĆ

OGNJIŠTE - NAJMOĆNIJI SIMBOL ŽIVOTA

Stara kamena kuća. Miris praznine i minulih vremena. Nasred kuće ognjište sa sačom i čađavim verigama, na kojima visi veći garav bakrač. Podalje, na zemljanom podu, drvene klupe i tronošci. U budžaku stap, poređane kace pune smoka, vreće sa krompirom i žitom, nekoliko krupnih tikava, drveno bure s vodom, karlica, naćvar. U drugom dijelu – testije, limeno posuđe, pegla na žar. Na kamenom duvaru okačene dvije sofre, lampe petrolejke, fenjer, srp, sito, gusle i gudalo. Uza zid savijene slamarice, pored njih kolijevka, preslice, plehano korito. Na drugom zidu trofejni rogovi jelena. Na hrastovim rogovima iznad ognjišta visi meso koje se suši. Sve navedeno u skladnoj harmoniji sa ambijentom, ljudima, njihovom tradicijom i vrijednostima.

Ova imaginacija uzeta iz vremena i šire stvarnosti sadrži čaroban svijet snova, slika i priča, u kojima moguće i nemoguće imaju svoje opravdanje, smisao i čar. To je bilo čovjekovo najčvršće tlo pod nogama, oko koga su se plele najljepše i najdragocjenije porodične priče, gdje su se ukrštali svi putevi i zadovoljavale sve potrebe, nudeći ljudima nadu, svjesnost, intimnost, mir. Stjecište radosti, svakojakih rana i urušenih snova, ljudi povezanih krvlju, istim karakterom, ponekad razdvojenim sitnim nerazumijevanjem.

Opisana prostorija u kojoj se nalazilo ognjište bila je nauka familijarnog života a u harmoniji sa spoljnim svijetom i prirodom, izvor moralnosti, znanja, milosti i ljepote mnogim pokoljenjima. Svako se u njoj osjećao najsigurnije, pun dostojanstva, iskrenosti i ljubavi.

Od iskona se znalo da je prostor ognjišta povlašćen u odnosu na vrijeme i na svaku ljudsku konačnost jer je to egzistencijalni minimum ljudske potrebe. U evolutivnom i egzistencijalnom smislu, ognjište je odvojilo čovjeka od animalnog i odigralo najzna-

Ognjište je kolijevka ljudske civilizacije i njene raskoši. To je centralno, najstarije i najvažnije mjesto u kući, oko koga se okupljala porodica, i središte svakog druženja. Ognjište je monumentalni objekat ljudske intime i vrhunski hroničar svoje svakodnevice. Zadugo je bio porodični oltar, najmoćniji simbol života čajniju ulogu u njegovom razvoju. Koliko je danas internet značajan za globalni svijet, toliko je ognjište bilo dragocjenost za istoriju čovjeka i za njegovu duhovnost. Ta prirodna, najprisnija, najintimnija, vječna i nepromjenljiva veza između ljudi i ognjišta relativizirala je i relaksirala njihov odnos, pun uzajamnog zajedništva i bliskosti, zbog čega su postali srodnici u patnji i smirenoj nužnosti. Od pamtivijeka poštuju život, igrajući iz početka do kraja, dobro se poznaju i tu promašaja nema.

Uvijek su bili u delikatnoj sprezi ironije, tragizma i neodoljive paćeničke ljudskosti.

Kazati šta ognjište nije, svakako je jednostavnije nego nabrajati sve ono što jeste. Ognjište je kolijevka ljudske civilizacije i njene raskoši. To je centralno, najstarije i najvažnije mjesto u kući, oko koga se okupljala porodica, i središte svakog druženja.

Ognjište je monumentalni objekat ljudske intime i vrhunski hroničar svoje svakodnevice. Zadugo je bio porodični oltar, najmoćniji simbol života; utočište; mjesto zajedničke molitve; najjača unutrašnja tačka oslonca; kodirani energetski potencijal. To je centar oko kojeg se vrti najveći dio porodičnog života i ambijent u kojem je čovjek pronašao svoje sklonište i konačište.

Ili, kako bi rekao Branko Ćopić: Ognjište je ježeva kućica.

Ima karakter svetinje, bez obzira na svoje profano porijeklo i funkcionalnu običnost. Kakva god kuća bila – mala, velika, bogata, od kamena, drveta, siromašna – pored ognjišta je bilo komotno, prostrano, širo-



Donosimo izbor iz veoma zapažene knjige eseja Ramiza Hadžibegovića ,,Blisko kraju“. Autor u ovoj vrijednoj studiji, manirom vrsnog i rijetkog znalca i fenomenologa, sagledava našu iščezavajuću tradiciju i običajnost.

Pred čitaocima su eseji ,,Muštuluk“, ,,Ljubav sestre“, ,,Korzo“, ,,Moba“, ,,Vršidba“, ,,Ognjište“, ,,Sofra“, ,,Ćilim“ i ,,Kolijevka“

Ognjište

Ognjište



U evolutivnom i egzistencijalnom smislu, ognjište je odvojilo čovjeka od animalnog i odigralo najznačajniju ulogu u njegovom razvoju. Koliko je danas internet značajan za globalni svijet, toliko je ognjište bilo dragocjenost za istoriju čovjeka i za njegovu duhovnost

ko, visoko. Bilo otvoreno, provizorno ograđeno ili poluzatvoreno, ono grije, svijetli, na njemu se kuva, peče. Oni koji nemaju previše, ili oni koji su lišeni svega, jednako su imali svoja ognjišta na koja su bili ponosni i koja su ih činila srećnim. U brojnijim familijama postojala su dva ognjišta ili više ognjišta. Tamo gdje su bila dva, oko jednog su se okupljali mlađi, oko drugog stariji članovi familije.

Od drevnih vremena ognjišta su bila nasred kuće. Dim se slobodno dizao do krova, a odatle na različite načine odlazio u atmosferu. Kod kuća pokrivenih slamom ili šindrom postojala je latentna opasnost da iskre plamena zapale krov zbog čega se ognjišta izmiještaju ka zidovima, a dim se odvodi van krova. Bila su različitog oblika i visine, od nivoa poda pa do pola metra. I ono sklepano na tri kamena imalo je istu funkciju kao i ognjište u zamku. Današnji kamini su surogati i loše kopije.

Kao sociološka, etnološka, identitetska i istorijska odrednica, ognjište je ugrađeno u temelje svake ljudske tradicije, kulture, duhovnog i materi-

Crnogorci pored ognjišta

jalnog nasljeđa. To je najdragocjenija i najkompleksnija metafora, sa značenjem i jezikom koji poznaju i priznaju svi narodi svijeta. Kao globalni i metaistorijski fenomen, univerzalna i kosmopolitska pojava, retorička i frekventna tema, sa mnogo idioma, sinonima, sintagmi, simbola, fraza, ono ima humanu, integrativnu, kulturnu, socijalnu, edukativnu funkciju. U mislima i osjećanjima svakog naroda i pojedinca – ognjište je živo, naglašeno prisutno, ativno mjesto života, koje uprkos opšteprihvaćenoj univerzalnosti posjeduje lokalne boje i karakter. Njegova dimenzija je veličanstvena, vanvremenska, sveprisutna, izvanprostorna.

Na njemu je sve ono što nam preci, rođaci, pradedovi ostaviše. Ognjište je svetinja koja se preliva preko granica riječi, života, naroda, slobode, sudbine, gladi. Ne postoji kôd kojim se može dekodirati ulaz u njegovu tajnu. Prvo je nastala va-

tra, pa ognjište, a tek poslije oko njega napravljena kuća – da bi se sačuvala vatra. Zato je ognjište svedena kuća, dom.

Od tada počinje priča o životu, a ognjište postaje kulturološki aksiom i privilegija čovjeka.

Ognjište se ne može tumačiti izvan ritualnog značenja vatre jer je ona njegov glavni ahetipski simbol. Neizvjesnost, nesigurnost, nestalnost prestaju pojavom vatre i ognjišta. Sve ono što vatra predstavlja čovjeku, to simbolizuje i ognjište na kojem se ona loži. Tiha vatra na ognjištu i sa ognjišta štitila je ljude, održavala život i sve to zatvorila u krug. Ljudi su pored nje prepoznavali najprirodniji oblik svoje egzistencije i vlastitog postojanja.

Plamen je nudio ljudima iluziju o tome da život ima smisla, da postoji ljubav i način da se on osmisli, ispuni, realizuje.

Iako dani i noći u tjeskobi, plamen ognjišta je grijao ljudsku dušu i njihove nade u bolje sjutra. Pored vatre ognjišta život je svakog dana prizivao sunce, koje je, i tada jednako kao i danas, nejednako grijalo na zemlji. U plamenu ognjišta tekao je život, a u pepelu se taložile uspomene. Posmatrajući ognjište u svom istorijskom razvoju, možemo slobodno reći da ništa nije unijlo u svaki dom toliko ljubavi, mira, strasti, sna i radosti, spokoja i odanosti, kao ono. Ima li nešto što dublje uvire u ognjište i izvire iz ognjišta nego što je život budući da je život bio uvijek tamo gdje se ono nalazilo? Ognjište se svega može lišiti sem ljudskog prisustva i života. To malo vatrište sreće osvjetljavalo je trnovit put naših predaka, njihovih neuspjeha i trijumfa, neostvarenosti sa osloncem ili bez oslonca. Bio je to autentičan život koji je prevazilazio privid stvarnosti jer se ognjnište prelivalo preko života, ponekad više, ponekad manje, nerijetko skrivenije.

(Nastavlja se)

Subota, 6. februar 2021.

Oglasi i obavještenja

23

Na osnovu člana 3, 4, 17, 39 stav 2 i člana 40 stav 1 Zakona o državnoj imovini (“Službeni list Crne Gore”, broj 21/09 i 40/11), Uredbe o prodaji i davanju u zakup stvari u državnoj imovini (“Službeni list Crne Gore”, broj 44/10), Odluke o izmjeni odluke o uslovima i postupku davanja u zakup građevinskog zemljišta (“Službeni list Crne Gore-opštinski propisi”, broj 11/14 i 28/17) i Programa privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. (»Službeni list Crne Gore – opštinski propisi«, broj 26/20), Komisija za sprovođenje postupaka javnih nadmetanja, objavljuje

JAVNI POZIV za davanje u zakup građevinskog zemljišta PREDMET Komisija za sprovođenje postupaka javnih nadmetanja oglašava davanje u zakup građevinskog zemljišta: - Broj lokacije 4 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), ulica Pavla Rovinskog, kat. parcela 2676/1 iz lista nepokretnosti broj 2450, K.O. Cetinje I, zemljište površine 12 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; - Broj lokacije 7 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine),, ulica Pavla Rovinskog, kat. parcela 2676/1 iz lista nepokretnosti broj 2450, K.O. Cetinje I, zemljište površine 9 m2, namjena objekta – kiosk; - Broj lokacije 14 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), ulica Peka Pavlovića, kat. parcela 4694 iz lista nepokretnosti broj 403, K.O. Cetinje I, zemljište površine 9 m2, namjena objekta – kiosk; - Broj lokacije 31 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), ulica Aleksandra Puškina, kat. parcela 1707/1 iz lista nepokretnosti broj 2464, K.O. Cetinje I, zemljište površine 12 m2, namjena objekta – kiosk; - Broj lokacije 32 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), ulica Aleksandra Puškina, kat. parcela 1707/1 iz lista nepokretnosti broj 2464, K.O. Cetinje I, zemljište površine 30 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; - Broj lokacije 33 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), ulica Aleksandra Puškina, kat. parcela 2811 iz lista nepokretnosti broj 1968, K.O. Cetinje I, zemljište površine 30 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; - Broj lokacije 37 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), ulica X crnogorske, kat. parcela 2113/1 iz lista nepokretnosti broj 2439, K.O. Cetinje I, zemljište površine 9 m2, namjena objekta – kiosk; - Broj lokacije 39 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), ulica Mirka Petrovića, kat. parcela 2113/1 iz lista nepokretnosti broj 2439, K.O. Cetinje I, zemljište površine 20 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; - Broj lokacije 41 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), Naselje IV jul, kat. parcela 1838 iz lista nepokretnosti broj 452, K.O. Cetinje I, zemljište površine 24 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; - Broj lokacije 42 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), Naselje IV jul, kat. parcela 1845/2 iz lista nepokretnosti broj 2433, K.O. Cetinje I, zemljište površine 30 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; - Broj lokacije 43 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), Naselje IV jul, kat. parcela 1845/2 iz lista nepokretnosti broj 2433, K.O. Cetinje I, zemljište površine 9 m2, namjena objekta – kiosk; - Broj lokacije 50 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), Autobuska stanica, kat. parcela 2329/1 iz lista nepokretnosti broj 404, K.O. Cetinje I, zemljište površine 30 m2, namjena objekta – objekat za trgovinu i pružanje usluga; - Broj lokacije 56 (Program privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. godine), Bulevar crnogorskih junaka, kat. parcela 1165/1 iz lista nepokretnosti broj 404, K.O. Cetinje I, zemljište površine 150 m2, namjena – autoperionica.

POČETNA CIJENA Građevinsko zemljište daje se u zakup u postupku javnog nadmetanja u viđenom stanju, a početna cijena mjesečne zakupnine utvrđuje se zavisno od zone u kojoj se građevinsko zemljište nalazi, i ona iznosi 1,60 €/m2.

I.br. 945/20 JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “HoldCo East“ DOO Podgorica PIB: 03189414, sa sjedištem na adresi ul. Cetinjska br. 11, koga zastupa punomoćik Vanja Mugoša, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Milana Aćimića, iz Berana, koga zastupa punomoćnik Nikola Nedeljković, advokat iz Berana, radi novčanog potraživanja izvršnog povjerioca, (vrijednost spora: 49,703,74€), dana 05.02.2021. godine, donio je u smislu čl.

169-177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017)

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI Određuje se drugo ročište za prodaju, usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti izvršnog dužnika Milana Aćimića, koje su upisane, kao svojina izvršnog dužnika, sa obimom prava1/1, u LN br. 8 KO Pešca i to: nepokretnosti koje se nalaze na kat. parceli br. 485, označena kao porodična stambena zgrada, broj zgrade 1, spratnost P1, površine u osnovi 140 m2; -nestambeni prostor, broj zgrade 1, spratnost P, PD1, površine 39 m2; -garaža kao dio zgrade, broj zgrade 1, spratnost P, PD2, površine 39m2; stambeni prostor, broj zgrade 1, spratnost P, PD3, površine 48m2; -nestambeni prostor, broj zgrade 1, spratnost P1, PD4, površine 32m2 i stambeni prostor, broj zgrade 1, spratnost P1, PD 5, površine 48m2, dvorište površine 391m2 i zemljište ispod zgrade na kojoj se nalazi porodična stambena zgrada, broj zgrade 1, površine 140 m2, kao i nepokretnost koja se nalazi na kat. parceli br. 486, označena kao voćnjak 1. klase, površine 205 m2. Drugo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 03.03.2021. godine u 12:00 časova, u kancelariji javnog izvršitelja Dušana Nišavića ul. M.Zečevića br. 30, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova. Nepokretnosti izvršnog dužnika, navedene u ovom zaključku su predmet prodaje po rješenju ovog Javnog izvršitelja I.br. 945/20 od 08.05.2020. godine,radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 49,703,74€ na ime glavnog duga, sa zakonskom kamatom od 10.03.2020. godine, pa do konačne isplate; troškova izvršnog postupka, kao i nagrade za sprovedeno izvršenje. Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je rješenjem ovog Javnog izvršitelja I.br. 945/20 od 25.11.2020. godine, shodno čl.

168 ZIO-a, i ukupno iznosi 46,964,00€. Na navedenim nepokretnostima upisana je hipoteka u korist Hypo Alpe Adria bank AD (Ugovor o ustupanju potraživanja UZZ.br. 245/13 od 25.04.2013. godine) i zabilježba obavještenja o početku namirenja povjerioca. Na drugom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti shodno čl. 173 st. 3. Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja, a prodaja na drugom javnom nadmetanju nije uspjela, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz prethodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja br. 520-37458-27 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti, odnosno 4,696,40€. Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl. 180 ZIO-a. Zaključak o prodaji nepokretnosti objaviti u dnevnom listu „Pobjeda“ dana 06.02.2021. godine.

U Beranama 05.02.2021. godine.

Javni izvršitelj Dušan Nišavić Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor

ROK ZAKUPA Građevinsko zemljište se izdaje u zakup na određeno vrijeme do 5 (pet) godina.

USLOVI ZAKUPA Prijestonica Cetinje sa odabranim ponuđačem će zaključiti ugovor o zakupu na rok iz prethodnog stava, kojim ugovorom će biti precizirani uslovi, kao i sva prava i obaveze ugovornih strana. Isključiva namjena privremenih objekata na predviđenim lokacijama jeste trgovina i usluge. Izabrani zakupac ima obavezu da, nakon zaključenja ugovora, pribavi tehničku dokumentaciju - idejni projekat i urbanističke uslove. .

NAČIN, MJESTO I VRIJEME PODNOŠENJA PRIJAVA Rok za podnošenje prijava je 8 (osam) dana od dana objavljivanja javnog poziva.

Javni poziv biće istaknut na oglasnoj tabli i internet stranici Prijestonice Cetinje, i objavljen u dnevnom listu “Pobjeda”.

Prijave se dostavljaju u zatvorenoj koverti sa naznakom “prijava za prikupljanje ponuda za davanje u zakup građevinskog zemljišta” - Komisiji za sprovođenje postupka javnog nadmetanja, neposredno na arhivi Građanskog biroa Prijestonice Cetinje u zgradi Prijestonice, Bajova br. 2.

Ponuđač može u roku za dostavljanje prijave da istu mijenja i dopunjava ili u pisanoj formi odustane od prijave.

Promjena i dopunu prijave ili odustajanje od prijave, ponuđač dostavlja na isti način kao i prijavu.U slučaju odustanka od prijave prije isteka roka određenog za dostavljanje prijave, ista se vraća ponuđaču neotvorena.

Prijave dostavljene nakon navedenog roka (neblagovremene), kao i prijave koje nisu dostavljene u zapečaćenom omotu, neće se razmatrati i biće vraćene ponuđaču.

PRIJAVA I TROŠKOVI-OBAVEZE POSTUPKA Pismena prijava treba da sadrži: - lične podatke (za fizička lica ime i prezime, adresa stanovanja, jmbg-broj lične karte ili pasoša, a za pravna lica naziv i sjedište, potvrda o registraciji iz Centralnog registra Privrednog suda), - iznos depozita po jednoj lokaciji iznosi 20,00 €, - dokaz o uplaćenom depozitu sa naznakom “učešće na javnom nadmetanju” na žiro račun Prijestonice Cetinje broj 540-7751-75 otvoren kod Erste banke, ili garanciju banke bez prigovora naplativu na prvi poziv, - broj žiro računa za vraćanje depozita.

ROK ZA POVRAĆAJ DEPOZITA NEUSPJELIM UČESNICIMA Učesnicima koji nijesu uspjeli na javnom nadmetanju, biće vraćena sredstva u roku od 10 dana od dana nadmetanja.

MJESTO I VRIJEME JAVNOG NADMETANJA Otvaranje ponuda će se obaviti dana 15.02.2021.godine sa početkom u 09:00 h, u kancelariji broj 110, zgrada Prijestonice Cetinje.

PRAVO UČEŠĆA Pravo učešća po javnom pozivu imaju sva fizička i pravna lica koja u naznačenom roku podnesu prijavu i prilože dokaz o uplaćenom depozitu u visini od 20,00 €.

ODABIR NAJPOVOLJNIJEG PONUĐAČA Najpovoljnijim ponuđačem smatrat će se učesnik koji ponudi najviši iznos zakupnine.

Učesnici na tenderu imaju pravo prigovora na odluku Komisije za sprovođenje postupka javnog nadmetanja za davanje u zakup građevinskog zemljišta za potrebe lokacija predviđenih Programom privremenih objekata na teritoriji Prijestonice Cetinje 2020-2024. u roku od 5 dana od dobijanja izvještaja o izboru najpovnijeg ponuđača. Odluka komisije po prigovoru je konačna.

Ponuđač koji ponudi najveći iznos zakupnine, uz ispunjenje ostalih uslova, potpisuje izjavu kojom potvrđuje ponudu.

Sa odabranim ponuđačem biće zaključen ugovor o zakupu građevinskog zemljišta u roku od sedam dana od dana konačnosti izvještaja.

U slučaju da najpovoljniji ponuđač odustane od zakupa njegova garancija će biti aktivirana, odnosno uplaćeni depozit će se zadržati, a na zaključenje ugovora o zakupu biće pozvan drugi ponuđač u skladu sa redosledom plasmana.

PRIJESTONICA CETINJE KOMISIJA ZA SPROVOĐENJE POSTUPAKA JAVNIH NADMETANJA

24

Oglasi i obavjeĹĄtenja

Subota, 6. februar 2021.

Subota, 6. februar 2021.

Oglasi i obavjeĹĄtenja

25

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. februar 2021.

Uprava Javnih radova Bulevar Arsenija Boljevića 2a, 81000 Podgorica, Crna Gora Kao Naručilac objavljuje

Na osnovu člana 135 Zakona o stečaju (“Službeni list Crne Gore”, br. 001/11, 053/16, 032/18, 062/18), Rješenja Privrednog suda Crne Gore u Podgorici br. 253/19, od 13.11.2019. g. stečajni upravnik DOO “Mermeri i Graniti Košuta” u stečaju, Podgorica, nakon izvršene procjene vrijednosti imovine stečajnog dužnika

JAVNI POZIV ZA PODNOŠENJE PONUDA U NACIONALNOM OTVORENOM POSTUPKU ZA IZBOR STALNOG STRUČNOG NADZORA NA IZGRADNJI 13 INDIVIDUALNIH STAMBENIH OBJEKATA U OPŠTINAMA BERANE, DANILOVGRAD, NIKŠIĆ I PLJEVLJA JN broj: MNE 8 I faza -usluge

stečajnog sudiju Privrednog suda Crne Gore, dužnika, sve povjerioce, sva lica koja imaju zalogu, pravo vlasništva ili interes u vezi sa predmetnom imovinom ili drugo pravo, o namjeri prodaje imovine DOO “Mermeri i Graniti Košuta” u stečaju, Podgorica i na osnovu člana 134 Zakona o stečaju istovremeno, objavljuje

Predmet nabavke je izbor stalnog stručnog nadzora nad izgradnjom 13 individualnih stambenih objekata u Opštinama Berane, Danilovgrad, Nikšić i Pljevlja.

Procenjena vrijednost nabavke iznosi 26.000,00 eura bez PDV-a.

Ugovor o nabavci biće zaključen u skladu sa uslovima ugovora koji su određeni u tenderskom dosijeu i svim ostalim dokumetima koji će činiti ugovor o nabavci radova.

Kriterijum za izbor najpovoljnije ponude je najniže ponuđena cijena.

Zainteresovana lica mogu dobiti tenderski dosije na slijedećoj adresi: Uprava javnih radova, bulevar Arsenija Boljevića 2a/City Mall III sprat, 81000 Podgorica, Crna Gora, svakog radnog dana od dana objavljivanja javnog poziva u vremenu od 11:30 do 15 časova uz podnošenje ovlašćenja za preuzimanje tenderskog dosijea i dokaz o uplati 50 eura na dan uplate, bespovratno. Uplata se vrši na žiro račun broj 832-1029-20, kod Podgoričke banke (uz napomenu za preuzimanje tenderskog dosijea po Javnom pozivu MNE 8 I faza - usluge).

Ponuda se dostavlja na slijedeću adresu: Uprava javnih radova, bulevar Arsenija Boljevića 2a/City Mall III sprat, 81000 Podgorica, Crna Gora.

Krajnji rok za dostavljanje ponuda je 19.03.2021. godine godine do 12:00 časova.

Ponude koje stignu poslije roka navedenog u predhodnom stavu smatraće se neblagovremenim. Neblagovremene ponude se neće otvarati i po okončanju postupka otvaranja biće vraćene ponuđaču, sa naznakom da je ponuda podnijeta neblagovremeno.

Javno otvaranje ponuda obaviće se 19.03.2021. godine u 12:30 časova.

Komunikacija u postupku nabavke vrši se isključivo pisanim putem Kontakt adresa: Uprava javnih radova, bulevar Arsenija Boljevića 2a/City Mall III sprat, 81000 Podgorica, Crna Gora, Faks: +382 20 230 228, E-pošta: ujr@ujr. gov.me.

Sve eventualne izmjene i dopune tenderskog dosijea biće objavljene na portalu Direktorata za politiku javnih nabavki www.ujn.gov.me i web site Uprava javnih radova www.ujr.gov.me.

Na osnovu člana 39 Zakona o državnoj imovini (“Službeni list Crne Gore”, br. 021/09 od 20.03.2009, 040/11 od 08.08.2011), člana 30 i 35 Uredbe o prodaji i davanju u zakup stvari u državnoj imovini (“Službeni list Crne Gore”, br. 044/10 od 30.07.2010) i Zaključka Vlade Crne Gore broj 07-1028 od 12.03.2020.godine, JU Srednja stručna škola ‘’Ivan Uskoković’’ –Podgorica objavljuje JAVNI POZIV za prikupljanje ponuda za zakup školskog prostora Predmet zakupa je školski prostor upisan u List nepokretnosti 202 KO Podgorica I i to: 1.Prostorija površine 12m2 u edukativne svrhe- minimalna cijena zakupa 100,00e mjesečno; 2.Trening centar površine 41m2- minimalna cijena zakupa 150,00e mjesečno; 3.Teniski tereni površine 1600m2 sa pomoćnom kućicom površine 9m2- minimalna cijena zakupa 300,00e mjesečno; 4.Dva školska poligona površine 1000m2- minimalna cijena zakupa 300,00e mjesečno; 5.Prostorije u zgradi površine 47,34m2- minimalna cijena zakupa 150e mjesečno; 6.Multimedijalna sala površine 63,27m2 -minimalna cijena zakupa 150e mjesečno; Školski prostor se izdaje u zakup do 12.03.2022.godine.

Ponude se dostavljaju u zatvorenoj koverti sa naznakom ‘’Ponuda za zakup’’ na adresu : JU Srednja stručna škola ‘’Ivan Uskoković’’Podgorica, Vasa Raičkovića br.1 ili predajom na arhivu škole od 09h do 12h u roku od 8 dana od dana objavljivanja javnog poziva tj. do 15.02.2021.godine u 09 časova.

Ponuđači su dužni da dostave lične podatke ( za fizička lica: ime i prezime, adresa stanovanja, matični broj, odnosno broj lične karte ili pasoša, za pravna lica: naziv i sjedište i potvrda o registraciji iz Centralnog registra privrednih subjekata za domaća, odnosno dokaz o registraciji nadležnog organa matične države stranog ponuđača za strana lica).

Prednost za dobijanje prava na zakup imaće ponuđači koji ponude najveću zakupninu. Javno otvaranje izvršiće nadležna Komisija 15.02.2021.godine u 12 časova.

Sa izabranim ponuđačima zaključiće se ugovor o zakupu u roku od 5 dana od dana javnog otvaranja ponuda.

Kontakt telefon 067/254-778

OBAVJEŠTAVA

Peti oglas za prodaju imovine stečajnog dužnika doo “Mermeri i Graniti Košuna“ u stečaju Podgorica, javnim prikupljajem ponuda I. Predmet prodaje: Predmet prodaje je imovina stečajnog dužnika (dalje: Imovina Dužnika) koju čine: 1. Nepokretnost – zemljište u Golubovcima, Balijače bb, i to: 1.1.Nepokretnosti-zemljište evidentirane u LN 3235, KO Golubovci, na kat.parceli: 9083, površine 2.495 m2, po kulturi livada 4. klase, obim prava, svojina 1/1, zemljište ispod objekta ukupne površine 525 m2, obim prava, svojina 1/1 i zemljište na kat.parceli 9084/1, površine 2.816 m2, po kulturi livada 4. klase, obim prava, svojina 1/1; 1.2.Nepokretnosti-objekti u Golubovcima, Balijače bb, evidentirani u LN 3235, KO Golubovci, na kat.parceli: 9083, način korišćenja: poslovna zgrada u vanprivredi, obim prava: svojina 1/1; površine u osnovi P=525 m2 i 472 m2 na spratu.

Ukupna cijena gore navedenih nepokretnosti iz tačke 1. iznosi 97.160,00 €.

2. Vozila, oprema i roba: Kamion Atego Mercedes 815, PG FD 904, kom 1. Viljuškar Caterpilar, kom 1, Mermerni otpad, 132 m2 i sobna vrata bijela, kom 30.

Ukupna prodajna vrijednost imovine iz tačke 2. iznosi 4.467,70 €.

Ukupna imovina Stečajnog dužnika DOO “Mermeri i Graniti Košuta” u stečaju, Podgorica iz tačke 1. i 2. prodaje se kao jedna cjelina. Početna, a ujedno i najniža cijena iz tačke 1 i 2. iznosi:101.627,70 EUR bez zaračunatog poreza na promet, PDV-a ili drugih poreza.

II. Način prodaje Prodaja imovine stečajnog dužnika vrši se prikupljanjem pisanih ponuda u zatvorenim kovertama.

Ponuđač može modifikovati ili povući ponudu najkasnije do isteka krajnjeg roka za dostavljanje ponuda, obavještavajući Prodavca u pisanoj formi, na istoj adresi i na isti način na koji je predao ponudu.

Predmetna Imovina se prodaje u viđenom stanju, sa statusom u kojem se nalazi u trenutku prodaje, bez garancija kupcu i bez prava kupca na naknadnu reklamaciju po bilo kom osnovu, a stečajni upravnik ne odgovara za nedostatke na imovini koje kupac eventualno ustanovi nakon izvršene kupoprodaje Stečajni upravnik zadržava pravo odustajanja od prodaje u bilo kojoj fazi postupka.

III.Uslovi za dostavljanje ponuda Prodaja Imovine Dužnika vrši se: Javnim prikupljanjem pisanih ponuda, koje ponuđači dostavljaju u zatvorenoj koverti, na adresu: PRIVREDNI SUD CRNE GORE, Podgorica, ul. IV Proleterske br. 2 neposredno na arhivi Suda ili putem pošte, preporučenom pošiljkom, sa naznakom DOO „MERMERI I GRANITI KOŠUTA“ u stečaju Podgorica - JAVNO PRIKUPLJANJE PONUDA - NE OTVARAJ, St.br.253/19.

Rok za dostavljanje ponuda je 26.02.2021 godine do 13 časova, Otvaranje ponuda će se izvršiti dana 01.03.2021.godine u 13 časova u Privrednom sudu Crne Gore – na I spratu, kancelarija br 30 u prisustvu ponuđača koji to žele.

IV.Pravo učešća na javnom prikupljanju ponuda Pravo da učestvuju na javnom prikupljanju ponuda, imaju pravna i fizička lica koja blagovremeno dostave odgovarajuću ponudu u zatvorenoj koverti i uplate predviđeni depozit.

Depozit: Za kupovinu Imovine Dužnika ponuđači su dužni da uplate depozit u iznosu od 10% od iznosa početne cijene.

Umjesto uplate depozita ponuđači mogu dostaviti neopozivu garanciju banke, plativu na prvi poziv. Uplata depozita vrši se isključivo na žiro račun stečajnog dužnika: DOO „MERMERI I GRANITI KOŠUTA“ u stečaju Podgorica, kod Crnogorske Komercijalne banke AD Podgorica, broj:510000000011266105, ili se prilaže neopoziva garancija banke plativa na prvi poziv. Dokaz o uplati depozita (u origilnalu ili ovjerenoj kopiji) prilaže se uz ponudu.

Ponuda, za učešće na javnom prikupljanju ponuda, treba da sadrži: -Za pravna lica: ponudu potpisanu od lica ovlašćenog za zastupanje, firmu i sjedište, broj računa, matični broj (PIB), PDV broj i fotokopiju registracije, -Za fizička lica: potpisanu ponudu, ime i prezime, adresa stanovanja, JMBG, broj računa i fotokopija lične karte.

-Ponuda treba da sadrži: tačan naziv predmeta prodaje i ponuđenu cijenu, bez PDV-a i/ili drugih poreza.

Neblagovremene i nepotpune prijave neće se razmatrati.

U slučaju da najpovoljniji ponuđač odustane od kupoprodaje Prodavac NEMA OBAVEZU da sa drugorangiranim ponuđačem zaključi ugovor o kupoprodaji, ali to može učiniti samo ako je ponuda veća od početne cijene.

Javno prikupljanje ponuda održaće se ako najmanje 1 (jedan) ponuđač ispuni propisane uslove.Predstavnici ponuđača, pravnih i fizičkih lica, koja žele da prisustvuju otvaranju ponuda, moraju imati uredna punomoćja, a fizička lica ličnu kartu ili neku drugu ispravu, pogodnu za identifikaciju.

U slučaju da stečajni upravnik odluči da izvrši izbor najpovoljnijeg ponuđača, imovina Dužnika će se prodati ponuđaču koji ponudi najviši novčani iznos za njenu kupoprodaju.

U slučaju da se utvrdi da među prispjelim ponudama postoji više istovjetnih ponuda, za Imovinu dužnika koja je predmet prodaje, ponuđačima će biti data mogućnost da u razumnom roku, na licu mjesta, daju dodatne ponude u zatvorenim kovertama.

V.Odluku o izboru najpovoljnijeg ponuđača donijeće stečajni upravnik, najkasnije u roku od 8 (osam) radnih dana od dana javnog otvaranja ponuda. Sa najpovoljnijim ponuđačem zaključiće se notarski zapis ugovora o kupoprodaji najkasnije u roku od15 (petnaest) dana od dana pravosnažnosti odluke stečajnog upravnika o izboru najpovoljnijeg ponuđača, sa tim što je najpovoljiniji ponuđač dužan da prilikom zaključivanja ugovora priloži dokaz da je uplatio cjelokupnu kupoprodajnu cijenu, u protivnom stečajni upravnik će smatrati da je ponuđač odustao od ponude i zadržaće uplaćeni depozit, i imovinu dodijeliti drugorangiranom ponuđaču. Depozit kupca se zadržava i uračunava u kupoprodajnu cijenu, a u slučaju da kupac odustane od kupovine Imovine Dužnika, depozit mu se neće vratiti, a ako je umjesto depozita data bankarska garancija, ista će se naplatiti.

Ponuđačima čija ponuda nije prihvaćena, izvršiće se povraćaj uplaćenog depozita najkasnije u roku od 5 (pet) dana od prvosnažnosti odluke stečajnog upravnika o izboru najpovoljnijeg ponuđača, na račun koji navedu u ponudi.

VI.Porez i svi troškovi vezani za prenos vlasništva padaju na teret kupca.

VII.Kada kupac uplati kupoprodajnu cijenu, na njega se prenosi pravo svojine na Imovini Dužnika bez tereta i ograničenja i bez obaveza nastalih prije izvršene kupoprodaje.

VIII.Imovina dužnika koja je predmet prodaje može se razgledati svakog radnog dana za vrijeme trajanja oglasa u vremenu od 09:00 do 14:00 sati uz prethodnu najavu stečajnom upravniku.

IX.Sve potrebne informacije mogu se dobiti na telefon: 067 613 748 i putem E-mail-a: vidob@t-com.me STEČAJNI UPRAVNIK

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Mali oglasi NEKRETNiNE IZDAJEM na duži period polunamješten jednosoban stan u zgradi Gurman - bul. Sv.Petra Cetinjskog Tel.067/061-067, 069/391-759 1 PRODAJEM dvosoban stan sa garažom, ul. Georgija Dimitrova 58, Podgorica.

HITNO. Cijena 25.000e Tel. 068/040-754 2

RaZNo KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel 069/269-550, 067/579-709 3 OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah.

Povoljno.Vukčević.

Tel. 069/991-999, 067/000-008 4 PRODAJEM neupotrebljivanu grobnicu sa dva ukopna mjesta Novo groblje Cetinje.

Tel. 067/541-959 5

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. februar 2021.

AKCIONARIMA DRVOIMPEX A.D. Na osnovu člana 25 Zakona o preuzimanju akcionarskih društava (“Službeni list CG”, br. 18/11, 52/16), Lazar Pejović, Dušana Milutinovića br.20, Podgorica , lk.br. 099798816, jmb: 0302998211022, (u daljem tekstu: Sticalac), dana 06.02.2021.godine, objavljuje:

PROSPEKT ZA PREUZIMANJE akcija akcionarskog društva Drvoimpex a.d, sa sjedištem u Podgorici, Bulevar revolucije br.9 Lazar Pejović, Dušana Milutinovića br.20 Podgorica, lk.br. 099798816, jmb: 0302998211022, vlasnik je ukupno 733267 akcija akcionarskog društva Drvoimpex a.d.sa sjedištem u Podgorici, Bulevar revolucije br.9 (u daljem tekstu: emitent), što predstavlja 78,13879985% od ukupnog broja akcija emitenta sa pravom glasa.

Emitent je, do dana podnošenja zahtjeva za odobrenje javne ponude za preuzimanje, emitovao ukupno 938416 akcija sa pravom glasa.

Sticalac svim ostalim vlasnicima akcija emitenta sa pravom glasa upućuje javnu ponudu da kupi 205149 preostalih otplaćenih akcija emitenta sa pravom glasa, odnosno 21,86120015%.

Predmet ponude: Predmet ove ponude su sve otplaćene akcije emitenta sa pravom glasa koje nijesu u vlasništvu Sticaoca, tj. 205149 akcija sa pravom glasa.

Ponuđena cijena akcija: Za svaku akciju na koju se odnosi ova ponuda Sticalac se obavezuje da plati iznos od 0,6376 € po akciji.

Vrijeme trajanja ponude: Prihvat ponude može se dati u roku od 15 dana, od dana objavljivanja ovog prospekta u dnevnim štampanim medijima, odnosno do 21.02.2021. godine.

Ako Sticalac do navedenog roka stekne više od 75% akcija sa pravom glasa, vlasnici akcija koji se, do roka okončanja javne ponude, nijesu javili na javnu ponudu imaju pravo da, u dodatnom roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata javne ponude, ponude Sticaocu svoje akcije na otkup, koji je obavezan da ih otkupi pod istim uslovima pod kojima je izvršio preuzimanje.

Način i mjesto dostavljanja prihvata ponude: Akcionari emitenta koji žele da prihvate ovu ponudu i prodaju svoje akcije Sticaocu, obavezni su da, do isteka roka važenja ponude, dostave prihvat ponude davanjem pisane izjave o prihvatu ponude i naloga za prenos akcija.

Akcionar prihvat ponude dostavlja Centralnom klirinškom depozitarnom društvu u Podgorici, Svetlane Kane Radević bb, IV sprat, lično ili preko drugog lica na osnovu punomoćja ovjerenog u skladu sa zakonom.

Data izjava o prihvatu ponude je osnov Centralnom klirinškom depozitarnom društvu da akcije koje su predmet prihvata vodi u izdvojenoj evidenciji prihvata ponude za preuzimanje, a dati nalog osnov je Centralnom klirinškom depozitarnom društvu za prenos akcija sa računa prodavca na račun sticaoca.

Odustanak od ponude: Do isteka roka važenja ove ponude, akcionar može odustati od prihvata ponude za preuzimanje i povući akcije koje su predmet prihvata iz izdvojene evidencije. Povlačenje iz izdvojene evidencije obavlja se dostavljanjem pisane izjave o odustanku od prihvata ponude, na isti način na koji je izvršen prihvat ponude.

Objava rezultata javne ponude: Sticalac će objaviti rezultate javne ponude, najkasnije u roku od tri dana od dana prijema rješenja Komisije za tržište kapitala o okončanju javne ponude za preuzimanje, u istim dnevnim štampanim medijima u kojima je objavljen ovaj prospekt.

Isplata cijene: Isplatu cijene ponuđene u ovom prospektu izvršiće na račun prodavca akcija Centralno klirinško depozitarno društvo, najkasnije u roku od tri dana od dana prijema rješenja Komisije za tržište kapitala o okončanju javne ponude za preuzimanje.

Obezbjeđenje plaćanja akcija koje su predmet javne ponude: U svrhu obezbjeđenja plaćanja Sticalac je u Centralnom klirinškom depozitarnom društvu deponovao novčana sredstava i bankarsku garanciju na iznos koji je potreban za plaćanje svih akcija na koje se odnosi javna ponuda za preuzimanje.

Svrha ponude: Politika koju sticalac namjerava da sprovede u emitentu ukoliko ga preuzme: Sticalac će nastojati da unaprijedi poslovanje Emitenta, kroz povećanje rasta prihoda, aktivno upravljanje troškovima i stvaranje podsticajnog radnog okruženja za zaposlene u Emitentu. Uzimajući u obzir pravne i poslovne okvire, Sticalac će podržati rast investicija u aktivnostima Emitenta kao osnov za dalji rast i ostvarivanje prihoda istog.

Politika u vezi sa zaposlenima i izvršnim menadžmentom: Strateški planovi sticaoca u vezi sa emitentom i posljedice na zaposlenje i mjesto obavljanja poslovnih aktivnosti: Sticalac ne planira značajnije promjene u broju zaposlenih ili smanjenje radnih mjesta. Zaposleni i izvršni menadžment će zadržati isti radni i materijalni status u skladu sa važećim propisima Crne Gore, te nije planirano da predmetno preuzimanje ima značajniji uticaj na zaposlenje i mjesto obavljanja poslovnih aktivnosti.

Rješavanje sporova: U sličaju spora u vezi sa sprovođenjem ove javne ponude strane će pokušati da nastali spor riješe mirnim putem. Ukoliko strane ne uspiju da mirnim putem riješe nastali spor, nadležan će biti Privredni sud Crne Gore.

Za sva dodatna obavještenja o objavljenoj javnoj ponudi za preuzimanje, zainteresovani akcionari Emitenta mogu dobiti na telefon 069-510672 ili e-mail: dxaorta@yahoo.com , odnosno od Lazara Pejovića kao Sticaoca.

Za sticaoca: Lazar Pejović

27

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. februar 2021.

Dana 5. februara 2021. umro je u 72. godini naš dragi

Дана 4. фебруара 2021. преминуо је у 88. години живота наш драги

СЛАВКА Милованова ЂУРИШИЋ ВОЈИСЛАВ С. МАРКОВИЋ

RADOVAN Milanov MRAKOVIĆ Сахрана је обављена у кругу уже породице на гробљу у Даниловграду, 5. фебруара 2021. године.

Ожалошћени: син ГОРАН, кћерка БУБА Ожалошћене породице: ЂУРИШИЋ, ВУЈАНОВИЋ и ГВОЗДЕНОВИЋ

344

Zbog novonastale situacije sahrana će se obaviti 6. februara u krugu porodice na seoskom groblju Donji Zagarač.

Ožalošćeni: supruga NATAŠA, sin DARKO, kćerke SLAĐANA i MILICA, brat BRANISLAV, sestre JOVANKA i RATKA, snahe ANĐELA i MILEVA, bratanići DEJAN i DRAŽEN, sestrići, sestrične, unučad i ostala rodbina

415

Posljednji pozdrav dragoj

наставник у пензији

Сахрана је обављена у кругу уже породице, 5. фебруара на сеоском гробљу Сотонићи – Црмница.

Ожалошћени: братанићи ЖЕЉКО и САВО, сестрићи ИЛИЈА, БРАНКО, РАДИВОЈЕ и МИЛИВОЈЕ, сестрична ДАНИЦА и остала породица МАРКОВИЋ

375 Tužnim srcem javljamo da je 5. februara 2021. godine poslije duže bolesti preminula naša draga

KIĆI Počivaj u miru.

JOVANKA Mihailova KRIVOKAPIĆ rođena Jovović BISA sa porodicom

399

Zbog novonastale situacije, sahrana je obavljena u krugu porodice 6. februara u 14 časova na groblju u Trešnjevu – Cuce.

Ožalošćeni: sinovi VESELIN i BOŽIDAR, kćerke VASILJKA i ZORA, snahe NADA i LJUBICA, unučad MIRKO, MILIJANA, LJUBICA, MILICA, ŽELJKO, RATKO, JANKO, VOJIN i ŽIVKO, bratanić SAVO i bratanična MILEVA

413

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. februar 2021.

Дана 4. фебруара 2021. у 77. години испустила је своју племениту душу наша вољена

Dana 5. februara 2021. umro je u 93. godini, naš voljeni

29

Посљедњи поздрав нашој вољеној тетки

ДЕСАНКИ SAVO Petrov VUKAŠEVIĆ

РУЖИЦА – РУЖА Андријина РОГАНОВИЋ

Снаха МАРИЈА, братанић ВЛАДО и братанична ИВАНА 365

Сахрана драге нам покојнице је обављена у кругу најуже породице, 5. фебруара у породичној гробници у Зурима.

Ожалошћени: сестра ВУКОСАВА, братанић РАТКО – РАЈКО, снахе ОЛГА, БРАНКА и СТОЈАНКА, братаничне, сестрићи, сестричне и остала многобројна родбина

Sahrana je obavljena na gradskom groblju Čepurci u krugu uže porodice.

TUŽNO SJEĆANJE 7. 2. 2003 – 7. 2. 2021.

Ožalošćeni: ćerka DOBRILA, snaha MILODARKA, unučad FILIP, IVANA, MIHAILO i JELENA, praunučad i ostala rodbina

356

376

MIĆA Tomašev ŠĆEPANOVIĆ

Posljednji pozdrav najboljem đedu

Najdraži brate, obraćamo ti se sa velikim bolom u duši i srcu, sa suzama u očima i velikom željom da te zagrlimo i poljubimo.

Tuga za tobom i velika bol su sa protekom vremena sve jači.

Sudbina te nepravedno i prerano odvojila od nas.

Brate… nedostaju nam tvoji dolasci, toplina i plemenitost.

Nikad nećeš saznati kako je teško živjeti život od uspomena.

Dana 5. februara 2021. u 59. godini, iznenada je preminuo naš dragi

Tvoji NATALIJA i RADAN

SAVU VUKAŠEVIĆU DRAGAN Milisavov MIHAILOVIĆ Zbog novonastale situacije, sahrana će se obaviti u krugu uže porodice 5. februara u 16 časova na groblju iza Manastira.

412 Beli, hvala za svu ljubav, pažnju i bezbrižno djetinjstvo.

Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

Ožalošćeni: majka MILICA, supruga RADOJKA, sinovi MILIVOJE, MARKO i MILOŠ, brat MILAN, sestra MARA, snahe DRAGANA, SARA, SANJA i NIKOLETA, unučad, bratanići, bratanična, sestrići, sestrična i ostala mnogobrojna rodbina

S ljubavlju i ponosom,

338

357

Tužni pozdrav našem dragom kumu

Posljednji pozdrav dugogodišnjem članu

DRAGANU MIHAILOVIĆU

MILENKU ĐUROVIĆU

Od kumova AGRAMOVIĆA

LOVAČKO DRUŠTVO „CETINJE“

377

Четрдесет је дана од када није са нама наш вољени

tvoji: FILIP, IVANA, MIHAILO i JELENA

МАКСИМ Лазов ДРАШКОВИЋ

Umro je naš stric

SAVO VUKAŠEVIĆ Čuvaćemo od zaborava tvoj lik i častan život.

Bratanići ZORAN i GORAN sa porodicama

343

Сваки дан си у нашим мислима и у лијепим успоменама на твоју доброту, љубав, несебичност и пожртвовање. Вријеме које пролази пуно је бола и туге за тобом. Хвала ти на свему што си учинио за нас. Овим путем се захваљујемо родбини, кумовима и пријатељима који су били са нама у овом тешком периоду, који су лично, путем телеграма, поруке или позива изјавили саучешће за нашим драгим Максимом. Велику захвалност дугујемо др. Емилији и др. Воју Суђићу, Самостану часних сестара Св. Вид - Петровац, а посебно сестри Дрити, особљу ковид болнице Бар, особљу Дома здравља Петровац, који су нам у нашим тешким тренуцима пружили велику подршку и помоћ. Због новонастале ситуације четрдесетодневни помен ће се одржати у недјељу 7. фебруара 2021. године у Манастиру Градиште Буљарица у 11 часова у кругу уже породице. Нека твоја племенита душа почива у миру. Амин ТВОЈИ НАЈМИЛИЈИ

395 Posljednji pozdrav dragoj sestri

410 Posljednji pozdrav mojoj sestri Прошло је 40 дана од смрти мога вољеног ђеда,

SLOBODANKI – SLOBI OSTOJIĆ Živjećeš u nama dok mi živimo.

Počivaj u miru i spokoju pored svog plemenitog sina Veska.

BRANKO MARUNOVIĆ sa porodicom

VASILJKI Konstantinovoj DAVIDOVIĆ rođena Lekić Draga sestro, tvojim odlaskom nedostajaće mi sestrinska ljubav i tvoja briga za mene.

Počivaj u miru.

414

МАКСИМА

Tvoj brat SLOBODAN

358 Posljednji pozdrav dragoj tetki i zaovi

Posljednji pozdrav voljenoj babi

LJUBINKI Neka tvoja duša nađe mir, pored tvojih najmilijih, jer si ih dosta željna ostala. Ćuvaćemo uspomenu na Tebe i dobro koje si nam učinjela.

JOŠO, RAJKA, DANIJELA, ANDREJA i MILICA BUŠKOVIĆ 409

Posljednji pozdrav dragoj majci i babi

Тешка је истина да те више никад нећу видјети. Био си моја снага, понос и подршка. Хвала ти на свему што си за мене урадио како бих се осамосталио као личност и остварио свој сан. Слиједићу твој пут и чувати те од заборава.

GOSPAVI

Твој унук БАЛША

GOSPAVI Hvala ti za sve najljepše trenutke provedene sa tobom osjećajući se najvoljenijom uvijek.

Počivaj u miru, a ja ću te čuvati od zaborava.

Tvoja JANE 405

Počivaj u miru.

Tvoj ĐURO sa porodicom 406

411

30 Oglasi i obavještenja Dana 4. februara 2021. u 80. godini preminuo je

Subota, 6. februar 2021.

Posljednji pozdrav našoj majci i babi

Dana 4. februara 2021. u 69. godini preminula je naša draga

LJUBINKI ĐURKOVIĆ

ŽARKO Milisavov BULATOVIĆ

Hvala ti za svu ljubav i dobrotu koju si nam pružila. Hvala ti za sve tople dočeke i tople zagrljaje.

Uvijek ćemo se sa osmijehom sjećati tvoga nasmijanog lica.

Vole te i uvijek će te voljeti

LJUBINKA Milova ĐURKOVIĆ rođena Bušković

Tvoja neutješna kćerka JELENA, unučad ELENA, MILOŠ i BOBICA i zet BOJAN LAKOVIĆ

Zbog novonastale epidemiološke situacije, sahrana je obavljena u krugu uže porodice, 5. februara u 12 časova na mjesnom groblju Zuri.

Sahrana je obavljena u prisustvu najuže porodice u Kosijerima 5. februara.

Posljednji pozdrav

Ožalošćeni: suprug MILO, sinovi JANKO i DARKO, kćerke JELENA i MILENA, snahe JELENA, RAJKA i NADA, đever BOŠKO, jetrve MIRA i ZINA, unučad i ostala rodbina ĐURKOVIĆ i BUŠKOVIĆ

Ožalošćeni: supruga DRAGICA, sinovi SRĐAN i DARKO, strina MILEVA, sestra od strica SLAVICA, braća od stričeva RAJKO, RANKO i SLAVKO, snaha NATAŠA, unuci BALŠA i DANILO

383 Posljednji pozdrav našoj majci

DAMJANU

POČIVAJ U MIRU PRIJATELJU.

359 Posljednji pozdrav voljenom suprugu, ocu, svekru i đedu

Od GAVRILA ASANOVIĆA sa familijom

LJUBINKI ĐURKOVIĆ

388

ŽARKU BULATOVIĆU

Posljednji pozdrav dragom drugu 384

Teško je prihvatiti tvoj odlazak i nemoguće je ispuniti prazninu koja je nastala.

Mnogo je lijepih uspomena da te vječno pamtimo, da o tebi sa ponosom govorimo i nikad ne zaboravimo.

Hvala ti za beskrajnu ljubav koju si poklanjao svima nama a posebno Balši i Danilu.

Počivaj u miru.

Tvoji: supruga DRAGICA, sinovi SRĐAN i DARKO, snaha Nataša, unuci BALŠA i DANILO

Tvoji: JANKO, DARKO, JELENA i MILENA

Dragoj snahi i jetrvi

DAMJANU DAMJANOVIĆU Uvijek ćeš mi ostati u najljepšem sjećanju.

Počivaj u miru.

379

LJUBINKI ĐURKOVIĆ

BRACO ŠPADIJER sa porodicom

Posljednji pozdrav

Posljednji, tužni pozdrav.

BOŠKO i MIRA ĐURKOVIĆ

337

386

Posljednji pozdrav dragom stricu

Posljednji pozdrav dragoj strini

ŽARKU BULATOVIĆU Pedeset godina druženja i prijateljstva, prekide se u jednom trenu.

Teško je saznanje da više nijesi među nama, tvojim drugovima koji su bili dio tvog života.

Dragi druže, nikada te neću zaboraviti, laka ti zemlja po kojoj si časno koračao.

DRAGIŠA LAKIĆEVIĆ sa porodicom 392

DRAGIĆU PULETIĆU LJUBINKI

Sinovci ALEKSANDAR, SPASOJE i DRAGAN Počivaj u miru.

403

JASMINKA, SAŠA i MAJA Sa tugom i bolom u srcu, opraštamo se od

i sjećamo 387 Posljednji pozdrav dragoj zaovi i tetki

LJUBINKE Milove ĐURKOVIĆ

LJUBICE Jovanove ĐURKOVIĆ 4. 1. 2021.

Vašu dobrotu, plemenitost i doprinos vaših porodica dobrobiti Kosijera nećemo nikada zaboraviti.

Počivajte u miru.

LJUBINKI ĐURKOVIĆ Počivaj u miru.

„FONDACIJA KOSIJERI” 389

NADA, IVANA i MILAN BUŠKOVIĆ 396

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. februar 2021.

POMENI

Navršila se godina od kada nas je napustio naš

31

Dragi moj TAJO

Navršava se četiri godine od kada nijesi sa nama

BRANO JOŠANOVIĆ VUKICA DEDOVIĆ

DUŠAN

Sa ponosom čuvamo uspomenu i sjećanje na tebe.

Tvoji: BRANKA, OLGA i VLADO 407 Deset godina je od smrti mog oca

ČEDA PANTOVIĆA

Preteška godina u kojoj je bol nemjerljiva, u kojoj je sažeto sve izrečeno, ali i nešto što smo ti ikada mogli reći, sva tuga, očaj i ljutnja zbog tragične sudbine, svi teški trenuci patnje koju si proživljavao, osjećaj krivice jer smo bili nemoćni, sva ljubav koju osjećamo, a više ti ne možemo pružiti.

Trebali smo uživati u tvom odrastanju, tvojim uspjesima, formiranju tvog karaktera, osnivanju tvoje porodice... umjesto toga naše živote će obilježiti tuga, gubitak i praznina. Bolno nedostaje tvoja vedrina, duhovitost, nevjerovatna snaga volje i velika ljubav koju si nam uzvraćao. Svaki naredni dan je podsjetnik na ono što ti propuštaš, a nama da vrijeme ne umanjuje tugu već nas samo uči kako da je sakrijemo i u tišini prigrlimo, jer tuga je ljubav.

Ljubav zapisana u vječnosti.

Bio si sa nama i uz nas svakoga trena.

Već godinu si nam samo uspomena.

Tješi me misao samo, da nećeš biti sam na onom svijetu tamo. Pozdravi mi tetku, koja dugo nije sa nama.

Sad sigurno znam, neće sijati s neba sama.

MILKA

402

SJEĆANJE 6. 2. 2006 – 6. 2. 2021.

S ljubavlju koju smrt ne briše i bolom koji vrijeme ne liječi, čuvam te od zaborava.

BUDO sa porodicom 408

Tvoji RODITELJI i BRAĆA

Šest mjeseci je od smrti oca i supruga

332

BRANKO M. ĆOSOVIĆ

Godina je od kada nas je napustio naš

SAVA MARTINOVIĆA

Tvoji: STANISAVA, ZVEZDAN i BRANKA

Dragi tata, tvoje posljednje „zbogom’’ nijesmo shvatili kao odlazak zauvijek.

Umjesto da dođeš da nas poljubiš i čvrsto zagrliš, ti si odabrao put na kojem si našao mir u zagrljaju tvog oca i brata.

380

Tvoje dostojanstveno življenje daje nam snagu da koračamo naprijed.

417

Tvoji: VLADO, BATO i DANKA

Посљедњи поздрав куму

DUDI БОЖИДАРУ – БОЖУ ПЕРОВИЋУ SAVO Sine, ti znaš da ne mogu doći da poljubim crnu ploču ni tebi ni Marku, najmlađe i najstarije sreće.

Tvoja MAJKA

400

Želja za tobom je naša svakodnevica, za tvojim milim osmijehom, za tvojom snagom.

Dušo mila, počivaj u miru sa blagim anđelima.

Volimo te.

Почивај у миру поред своје кћерке, а ми ћемо се трудити да вас сачувамо од заборава. Од породице пок. РАДОВАНА РАДУЛОВИЋА 416

Pola godine od kada nijesi s nama

Dana 6. februara 2021. navršava se četrdeset dana od smrti

UJO, UJNA, NANA i LUKA

TATA Evo pola godine sam ljut na tebe i biću ljut zašto me nijesi nazvao prije nego što si se odlučio na ovaj prokleti put, jer znam da bih stigao i spasio te.

Tvoj sin MILOŠ sa porodicom 401

1992–2021.

SAVA Špirovog MITROVIĆA

404 Dana 6. februara navršava se 20 godina od kada je tvoje srce prestalo da kuca

Porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću na groblju Praskvica.

NJEGOVI NAJMILIJI

2011–2021.

397

DRAGAN BJELICA

BEŚE KOKE Hvala za vašu ljubav i pažnju.

Godine nijesu uspjele da te izbrišu iz naših misli, jer voljeni nikad ne umiru.

382

Tvoji: ŽANA, MARINA, LJUBIŠA, NEBOJŠA, SLAĐA, MAJA, DRAGAN i NIKOLA

VELJKO ČAVOR

Vaši NAJMILIJI 333

Godine prolaze al’ sjećanje ne prolazi. Živiš u mom srcu, velika ljubavi moja, 44 godine od kada se zovem tvoja.

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Čuva te od zaborava tvoja SENKA 385

32

Oglasi i obavještenja

Vrijeme prolazi, a tuga ostaje.

Danas je sedam godina od smrti naše mile

a 17. februara je trideset i osam godina od kako je tragično stradao naš dragi

MARICE Božove PEROVIĆ

MARKO – MACKO PEROVIĆ

Subota, 6. februar 2021.

У недјељу 7. фебруара навршава се 40 дана од смрти нашег вољеног оца

Sjećanje na naše voljene oca, majku, brata i sestru

РАДОМИРА Миловановог ВУЈОВИЋА

JOŠAN R. JOŠANOVIĆ

VASILJKA J. JOŠANOVIĆ

1920–2007.

1930–2019.

BRANKO J. JOŠANOVIĆ

NATAŠA R. ROGANOVIĆ

1948–2020.

rođ. Jošanović 1951–2015.

S vječitim bolom u srcu, sin i brat DRAGAN sa porodicom 334 Godina je od kako nije više sa nama

MILOŠ – MIKI IVANOVIĆ

Prođe godina duga, tužna, pretužna bez tebe, Miko naš.

Sa ljubavlju ćemo te spominjati, po dobru pamtiti i nikad zaboraviti.

Porodica će u nedjelju, 7. februara, u 10 sati, posjetiti njegovu vječnu kuću u Tološima.

Драги наш оче, Твојим изненадним одласком у нашој души и срцима остала је непреболна туга и велика празнина. Још увијек је тешко схватити да си нас заувијек напустио, а још теже прихватити да ћемо остатак нашег живота провести без тебе. Вријеме за нас као да је стало. Хвала ти на несебичној љубави коју си нам читавог свог живота пружао и свим оним лијепим тренуцима које смо заједно провели, био си отац за понос, човјек великог срца и чисте душе, наш највећи и најискренији пријатељ, наша највећа породична вриједност. Својом надљудском борбом у животу, као и посљедњих мјесеци твоје болести, показао си нам са каквом снагом морамо и ми наставити даље, чувајући сјећање и успомене на тебе. Хвала свима на изјавама саучешћа и који су читаво ово вријеме били искрено уз нас. Породица ће у недјељу 7. фебруара за четрдесетодневни помен посјетити вјечну кућу нашег Радомира, на гробљу у селу Ковачи, Општина Никшић.

Vrijeme ne briše ni ljubav, a ni sjećanja na sve što ste značili svima nama. Hvala je malo reći za sve ono što tokom života učiniste za nas.

352

Vaš RANKO sa porodicom

Godina, najduža i najteža, bez našeg voljenog supruga i oca

Твоји најмилији: синови МИЛОВАН и ДРАГУТИН и снаха ЗОРИЦА 393 Четрдесет дана је од смрти нашег драгог

Tuguju za tobom: supruga MIRJANA, ćerke SANDRA, LJUBICA i SLAĐANA, sestra BEBA i unučad

BRANKO – BRANO JOŠANOVIĆ Sve što bi napisali, malo je naspram onog što osjećamo u srcu i duši.

Bio si naš oslonac, sigurnost, podrška…

Bez tebe više ništa nije isto.

342

390

Dragi naš

РАДОМИРА ВУЈОВИЋА

Tvoje DESA i SAŠA

Voljenom ocu, tastu i đedu

Пролазе дани, а бол и туга је све већа. Нека твоја племенита душа почива у миру, а ми ћемо те чувати од заборава. Твоји: мајка БОСИЉКА, брат МИЛАН, снаха ЗДРАВКА и братанична ВАЊА

LOLO

BRANKU – BRANU JOŠANOVIĆU

394 Teško je vjerovati da te nema više među nama. Svima nam nedostaje tvoj ljudski odnos i topli zagrljaj koji si nam pružao. Žalićemo te do kraja života.

Godina je od smrti

i

četrdeset dana od smrti

NEVENKA, IGOR, JOVANKA i NIKICA

Ima neka moć u dobrim ljudima, oni su jaki i poslije smrti. Događa se da i dalje žive, po svojim riječima i djelima, a najviše po dobroti srca.

391

Kćerka BRANKA, zet MILAN, unučad SERGEJ i SOFIJA UROŠEVIĆ

371 Dana 9. februara navršava se dvije godine od smrti našeg dragog

BRANA Špirovog

SLAVA Novovog VUJAČIĆ

Počivajte u miru, dobre duše. Žali za vama brat VUKAŠIN i snaha STOJANKA Batova

PAVLA ROGANOVIĆA

BRANO JOŠANOVIĆ

346

Bale, Godina prođe, ali tuga ne prođe. Nadam se da si na nekom boljem mjestu, sa tvojom Najom, zbog koje ti je često bila suza u oku.

Прошла је година од нашег растанка

348

Tvoji sestrići: JELENA, MIĆKO, MARIJA

Šest mjeseci je od smrti našeg oca, đeda i prađeda

Tvoj vedri lik i tvoju neizmjernu ljubav nećemo nikad zaboraviti.

Tvoji MILUTINOVIĆI 347

МИШО пок. Лазара САМАРЏИЋ

Navršava se pola godine od smrti našeg

Вријеме које пролази не доноси заборав, већ љубав и сјећање на тебе. Остаћеш вољен и никад заборављен.

351

Твоја СЛАВКА

Mislimo da niko blizak nikada neće otići, makar ne naglo, jer je to najteže, kada izgubimo nekog bez nagovještaja, bez prilike da se oprostimo, bez riječi. Živimo s ponosom na tebe i tvoj častan život.

S ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo te od zaborava.

Стрини

MILORADA GARDAŠEVIĆA Otišao si nečujno i tiho, ali dostojanstveno.

Ostavio si veliku ranu u našim srcima koja nikada neće zarasti, ali i ljubav jaču od vremena i zaborava. Nedostaješ nam...

Tvoji: MIRA, ŽELJKO, MIJO, TANJA i SANJA 350

BRANKA DUBAKA

PORODICA

КОСАРИ МАРКУШ

336

Вријеме које пролази не брише сјећање на тебе.

381

ДЕСА, НИКОЛА, МАКСИМ , САЊА и ИРЕНА

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 6. februar 2021.

Četrdeset dana je od smrti našeg voljenog

Dana 10. februara 2021. navršava se četrdeset dana od kada je preminuo

33

Navršava se četrdeset dana od odlaska u vječnost našeg voljenog

mr MIHAILA Ilijinog JOVIĆEVIĆA

BLAGOTE – BANJA Petrovog MITRIĆA

1941-2021.

Dobri naš Baka, teško je prihvatiti tvoj odlazak.

Ostaje velika praznina i bol, ali i ponos na tvoj častan život.

Zahvalni smo svima koji izraziše saučešće zbog našeg gubitka.

Posebnu zahvalnost dugujemo medicinskom osoblju kovid odjeljenja OB - Nikšić i KCCG. U subotu, 6. februara, uža porodica posjetiće njegovu vječnu kuću.

Umjesto pomena dajemo prilog JU Dnevni centar – Nikšić.

Baka, ne damo te zaboravu.

Uvijek si sa nama.

akademskog slikara

BORISLAV – BORO IVANČEVIĆ

Sa ponosom čuvaćemo u našim srcima sjećanje na tebe, tvoju dobrotu, ljubav i plemenitost koju si nam pružao.

Počivaj u miru.

Zbog novonastale situacije, uža porodica će u nedjelju posjetiti njegovu vječnu kuću, a umjesto pomena uplatiti donaciju u humanitarne svrhe.

Svaki život ima i početak i kraj. Za Mihailov kraj mi nijesmo bili spremni, vjerujući u njegovu neiscrpnu stvaralačku energiju. Tekao nam je život uz nježnog i brižnog supruga i oca, pažljivog brata.

Davao je i dao, cijeli život, svojem stvaralaštvu i svojoj porodici.

Pružio nam je bezgraničnu ljubav i sigurnost, a mi njemu neizmjernu ljubav i razumijevanje. To je bio svijet u kojem smo proveli život.

Ostavio nam je svoje ime, koje ćemo sa ponosom i zahvalnošću nositi. Ostavio nam je svoja djela u kojima ga vidimo, osjećamo, čujemo. Ostavio nam je duh svoje jedinstvene i neponovljive ličnosti.

Toplu zahvalnost upućujemo dragim ljudima na primjerenom saučešću u vanrednim prilikama.

Njegovi: MACA, ĐORĐE sa ANĐOM i LOLA 378

Tvoja PORODICA

Tvoj sin JOVAN sa porodicom

Dana 8. februara je 40 dana od smrti

398

360 U četrdeset dana izgubismo naše voljene oca

i

Četrdeset dana je od odlaska mog tetku

MIHAILA JOVIĆEVIĆA

BANJE BLAGOTU MITRIĆA

NADU NEDIĆ rođenu Mitrić

Divno je bilo ići kroz život uz Vas.

Ne mogu da ti kažem zbogom, samo veliko hvala.

362

Tvoj MIĆO

Čerdeset dana je od smrti našeg dragog

Zahvalni i tužni,

Naše ratno djetinjstvo bilo je u progonima i strahu.

Bili smo taoci u logoru u Kavaji (Albanija). U Češljarima nas je dočekala spaljena kuća, a ispred nje grob strica Mitra. A našeg đeda Joka objesili su na Rijeci Crnojevića, sa grupom Ceklinjana.

Naš otac Ilija, teško ranjen na Zelengori umro je neposredno iza rata i sahranjen je u Beogradu u Aleji heroja.

Ostali smo sa našom požrtvovanom Majkom koja nas je vaspitala da budemo uspravni ljudi.

Ožiljke tog vremena Mihailo je liječio snagom svog slikarstva.

Svi koji su ga bliže znali zavoljeli su njegovu jednostavnost, skromnost i fini smisao za humor.

Otišao si, brate moj, to boli, ali svjetlost bratske ljubavi čuvam u srcu.

vaši: MARIJA, MARKO i MILOŠ

Sestra OLGA JOVIĆEVIĆ-BOKAN

361

BLAGOTE – BANJA MITRIĆA Četrdeset dana nije sa nama naš dragi

Sa poštovanjem, ljubavlju i bolom.

363

Tvoj brat RADENKO sa porodicom

331 Navršava se 40 dana od smrti našeg

Dana 11. februara 2021. navršavaju se četiri godine od kada nas je napustio naš voljeni suprug i otac

BANJO

RANKA GOGIĆA

Mnogo je lijepih uspomena da o tebi s ponosom pričamo i da te nikad ne zaboravimo. Vrijeme ne može izbrisati sjećanje na tvoju plemenitu dušu i veliko srce.

S tugom, VERA, MILOVAN, TAMARA i IVAN VUKOVIĆ

RADOMIR - RAŠKO ĐUKANOVIĆ Vrijeme koje je prošlo nije umanjilo našu bol.

Tuguju za tobom tvoji: SEKA, MILOŠ i OGNJEN

Teška je i bolna istina da te nema, da si otišao zauvijek. Otišao si tiho i mirno, onako kako si i živio. Nama si ostavio veliku prazninu i bol što te nijesmo ispratili na vječni počinak onako kako smo mislili.

Dugo si nam bio daleko, pa i sad opet, ali za tvoje veliko srce i plemenitu dušu nema zaborava.

Počivaj u vječnom miru!

Zahvaljujemo se svima koji su nam putem telegrama, telefona, ličnim prisustvom ili na neki drugi način izjavili saučešće za našim Rankom.

Porodica GOGIĆ

364

349

328

Mojim roditeljima

Dvije godine su od smrti našeg voljenog supruga, oca i đeda

Prije 40 dana tiho i dostojanstveno nas je napustio naš dragi

JAKŠA ČANOVIĆ

BRANKA ČANOVIĆ

6. 2. 1997 - 6. 2. 2021.

29. 7. 2019 - 6. 2. 2021

Lutam još sjećanjem i nekim zorama koje nijesu svanule.

Samo ljubav može da ogrne moju tugu.

ANA 345

ZORANA Špirovog ŠPADIJERA Zauvijek ćeš živjeti u našim najljepšim sjećanjima.

RANKO GOGIĆ Ostaju uspomene pune topline, ljubavi i tuge.

Neka tvoja dobra duša počiva u miru!

S ljubavlju, ponosom i poštovanjem, Sestra RANKA sa porodicom

tvoji: supruga RAJKA, ćerka JELENA, sin MILOŠ i unuk LUKA 353

329

34

Oglasi i obavještenja

Dvije godine prođoše od kada nijesi sa nama, draga mama

Subota, 6. februar 2021.

Дана 7. фебруара је 40 дана од како није са нама

Sjećanje na našeg ujaka

VJERA pok. Branka KALUĐEROVIĆ Sve naše nade da ćemo zajedno uspjeti da se otrgneš od zagrljaja smrti, bile su uzaludne. Tvoj bol je prestao, a naš bol i tuga za tobom, ostaju vječno. Nedostaješ nam Tvoja djeca: MARKO, MILENA i JELENA 355 Dana 6. februara 2021. navršavaju se dvije godine od smrti naše drage

RANKA JOVOVIĆA

ЗОРКА БАБИЋ

Анђеле наш, све нам ово дјелује као ружан сан из којег не можемо да се пробудимо. Ништа више није исто без тебе, само је бол све јачи. Тешко је, анђеле наш, схватити да те никад више загрлити нећемо и да нас са осмијехом нећеш дочекати. Вријеме ће да пролази, а ти ћеш да живиш у нашим срцима, поносни што смо те такву имали. Хвала на свему што си нам дала а ништа за узврат тражила ниси. Ако постоји анђео на небу онда, Зоре, анђео ти си.

pjesnika 10. 2. 2020 – 10. 2. 2021.

Godina prođe, a jednako nedostaješ...

LANA i MIĆKO

366

VJERE pok. Branka KALUĐEROVIĆ

Твоји: АЛЕКСАНДАР, АЛЕКСАНДРА, САРА и АНЂЕЛА

Danas se navršava sedam godina od kada nas je napuštila

Sa tobom smo se radovali i uz tebe rasli, ostaju nam lijepe uspomene i sjećanje na tvoju ljubav i pažnju prema nama.

DANICA, ILIJA sa porodicom i GORAN

335 Dana 7. februara 2021. navršava se 40 dana od smrti naše drage majke

354

VERICA BENIĆ rođena Radić

Desetog februara je pola godine od smrti našeg ujaka

Vrijeme koje prolazi ne može umanjiti sjećanje na tebe i na tvoju posvećenost porodici.

Hvala ti na svemu.

GOSPAVE Dragove BANIĆEVIĆ

OŽALOŠĆENA PORODICA

rođene Krivokapić

UROŠA P. BOŠKOVIĆA Ogromna praznina i tuga za tobom.

Nedostaješ nam svakim danom sve više.

Tuguju za tobom tvoje sestrične: LJILJA LAKIĆ, SNEŽANA i TAMARA PAVIĆEVIĆ 327

Počivaj u miru, draga majko!

330

Tvoji: RADOJKA, ŠPIRO, ĐURO, RADE, NEVENKA i ostala porodica BANIĆEVIĆ 367 Navršava se 40 dana od smrti naše drage

U nedjelju, 7. februara 2021. navršava se četrdeset dana od smrti voljenog

Dana 6. februara 2021. je deset godina od smrti našeg

BRANKA Savovog ŠEVALJEVIĆA GOSPAVE Dragove BANIĆEVIĆ rođene Krivokapić

ČEDA PANTOVIĆA Vrijeme ne liječi rane, samo nas uči da živimo sa njima.

372

Supruga IVKA, kćerka RADA i sin ZDRAVKO

Danas je deset godina od kada je otišao moj tata

Počivaj u miru, voljena majko.

Neka ti duša caruje u raju, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Vječno ćeš biti u srcu svojih najmilijih, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Počivaj u miru.

Porodica ŠEVALJEVIĆ 339

Sinovi ŠPIRO i RADE 368

Četrdeset dana je od smrti voljenog oca

Voljenoj baki

BRANKA ŠEVALJEVIĆA ČEDO PANTOVIĆ

GOSPAVI

Nedostaješ za sve dane prošle i dane buduće...

373

Tvoja TANJA sa porodicom

Neka te anđeli čuvaju, kao što si ti nas.

Počivaj u miru, vječno ću te voljeti.

Tvoj MARKO

340

Tvoji: MARIJA, MARKO i MILOŠ

Deset godina od smrti moga oca 369

Dragom đedu

Četrdeset je dana od smrti moje majke

ČEDOMIRA – ČEDA PANTOVIĆA Sve ove godine jednako bole... Protkane tugom i onom neizrečenom patnjom koja kida dušu...

Vrijeme ne liječi, samo dodaje... Ćerka LIDIJA sa porodicom 374

BRANKU ŠEVALJEVIĆU GOSPAVE BANIĆEVIĆ Počivaj u miru, draga mama.

370

Ćerka NEVENKA sa porodicom

Počivaj u miru, voljećemo te zauvijek i čuvati od zaborava.

Tvoji unuci: NIKOLA, BOJANA, NEMANJA 341

TV program

Subota, 6. februar 2021.

SERIJA

FILM

RTCG 2 23:00

35

RTCG 1 20:50

Tri boje: Plavo

Izdavač: „NOVA POBJEDA“ d.o.o.

PODGORICA 19. decembar br. 5

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ

Zamjenik direktora: LAZAR MIŠUROVIĆ

Podmornica

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom)

07:00 Dobro jutro Crna Goro, vijesti svakog sata 08:05 Jutarnji program 10:05 Grad prijatelja, crtani film 10:35 Najjači glas, r.

11:20 Meridijani, r.

12:05 Tv arhiv 13:00 Sat tv, r.

14:05 Agosaznanje, r.

15:00 Lajmet 15:30 Dnevnik 16:00 Mozaiku, e.

17:00 Zapis, r.

17:30 Muzička industrija 18:00 Dokumentarni program 18:50 Program za djecu 19:30 Dnevnik 2 20:05 Božićni ustanak, r.

20:50 Tri boje: Plavo, film 22:45 Dnevnik 3 23:00 Sportski dnevnik 23:15 Moja krivica, film 00:45 Zapis, r.

01:15 Profil, r.

TV PRVA

RTCG 2

RTCG 1 06:30 06:45 08:30 09:00 12:15 13:00 14:30 15:45 17:40 18:15

18:50

20:50

23:00 00:00 00:30

03:00

Glas Amerike, r.

E sport Muzička industrija Dnevna soba, r.

Sin II, r.

Sin II, s.

Podmornica, s.

Gospodin Verdu, film Muzika ABS – automobilizam, bezbjednost, saobraćaj Košarka (ž): Crna Gora – Izrael, kvalifikacije za EP, direktno Košarka: Budućnost – Cedevita Olimpija, ABA liga, 18. kolo, direktno Podmornica, s.

Muzička industrija Košarka (ž): Crna Gora – Izrael, kvalifikacije za EP, snimak E sport

07:30 Igra sudbine, r.

09:00 Spajdermen: Napadi zlikovaca, crtani film 10:30 Muzički program 14:00 Čikago u plamenu, r.

17:00 Pod suncem Toskane, film 19:00 Žurnal 19:30 Moj prijatelj, r.

20:00 Slobodna zona, e.

21:00 Muzički program 00:30 Ljubav nije na prodaju, film

NOVA M 06:00 07:20 07:25 07:40 08:10 09:00 11:00 11:50 12:50 13:00 13:15 15:00 15:25 15:30 16:30 18:00 18:40 19:45 21:00 22:00 23:30 23:35 01:05

Centralni dnevnik, r.

Sportisimo, r.

Kapital, r.

Zoom, r.

Domaćinske priče, r.

Nakit tv Vijesti Balkanskom ulicom, r.

Okrutni Istanbul, r.

Vijesti Okrutni Istanbul, r.

Vijesti Sportisimo Domaćinske priče, e.

Veče sa Ivanom Ivanovićem, r.

Centralni dnevnik Pare ili život, s.

Okrutni Istanbul, s.

24 minuta sa Zoranom Kesićem, e.

Specijalne operacije, film Sportisimo, r.

Blic, film Londonski bulevar, r.

VIJESTI 07:10 Prodavnica najmanjih kućnih ljubimaca, r.

08:00 Bejblejd, r.

08:30 Pčelica, r.

09:10 Snovi, kuća, dom, r.

10:30 Film, r.

12:00 Vijesti 12:06 Život sa morem, r.

12:40 Biljana za vas, r.

14:00 Vijesti 14:07 Reflektor, r, 16:30 Vijesti 16:45 Pčelica, e.

17:55 Snovi, kuća, dom, magazin 18:30 Vijesti 19:10 Biljana za vas, e.

20:00 Orkestar u gostima, film 22:00 Vijesti 22:15 Sport, e.

22:30 Pravedno ubijanje, film 00:20 Pozicija djeteta, r.

02:30 Bez granica, r.

A1 TV 07:30 10:00 12:00 14:00 14:30 15:00 16:30 17:00 17:15 18:00 18:15 20:00 20:15 21:00 21:15 22:00 22:30 01:00

Dječja TV Jelena, r.

Vikend film, r.

Igra i struktura, r.

Auto šop Neđelja u petak, r.

Dokumentarna serija Zvjezdice Prč u petak sa Miljom Radojičićem Zvjezdice Vikend film Zvjezdice Auto šop Zvjezdice Dokumentarna emisija Al Jazeera news Kapadokija, r.

Jelena, r.

NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE

RTV BUDVA

PINK M 06:45 Novo jutro 11:15 Zadruga, uživo 13:15 Amidži šou, r.

15:10 Zadruga, uživo 17:30 Magazin In 19:10 Film 21:00 Zakletva, s.

Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

22:15

Zadruga, pitanja novinara 23:00 Zadruga, pitanja novinara

07:05 Muzički program 08:30 Sesil i Pepo, s.

09:35 Družina Plavi delfin 10:05 Celebrity 11:00 Bandolera, r.

12:00 Bandolera, r.

13:00 Bandolera, r.

14:00 Perspektiva 14:30 Muzički program 15:00 Filmski program 17:00 Naše ljeto, r.

18:25 Muzički program

777 19:00 Polis 19:35 Sportski program 20:00 Dokumentarni program 21:00 Kuhinjica 22:00 Polis 23:00 Film 00:55 Koncert

07:00 12:00 14:00 14:30 14:45 15:00 15:15 15:45 16:00 16:10

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ

prognoza za 06. 02. 2021.

21:30 21:45 22:00 01:30

Temperatura Crna Gora / danas

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ

Andrijevica Bar Berane Bijelo Polje Budva Cetinje Danilovgrad H. Novi Kolašin Kotor

KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno desk@pobjeda.me

3° 10° 2° 3° 10° 4° 7° 10° 1° 8°

14° 19° 15° 16° 18° 14° 19° 19° 14° 17°

Nikšić Plav Plužine Pljevlja Podgorica Rožaje Šavnik Tivat Ulcinj Žabljak

4° 1° 1° 1° 7° 1° 2° 9° 9° 0°

14° 13° 15° 14° 18° 14° 13° 18° 18° 10°

Nedjelja 07. 02. 2021.

PROGNOZA VREMENA ZA SJUTRA: IZLAZAK SUNCA

6.51 sati

Media Nea 100 odsto Tiraž: 5.620 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

20:30 20:45 21:15

Muzika modernija Sutjeska, film Aktuelno Muzika 13 jul, dokumentarac Ljepote i legende Crne Gore Skrinja – Ljubo Ćupić Muzika Škrinja – Sava Kovačević Ljepote i legende Crne Gore 13 jul, dokumentarac Neretva, film Muzika

Vremenska prognoza

Crna Gora

OBJEKTIV

Vlasnička struktura:

Jutarnji program Boško Buha, film Muzika Servisne informacije Škrinja – Dušan Vukotić Ljepote i legende Crne Gore Hrana kao lijek 13 jul, dokumentarac Zanimljiva hronika svijeta Ljepote i legende Crne Gore

16:25 17:00 19:00 19:30 20:00 20:15

ZALAZAK SUNCA

17.03 sati

Sjutra u prvom dijelu dana sunčani intervali, poslijepodne postepeno naoblačenje, uglavnom krajem dana ponegdje u zapadnim predjelima, a tokom noći u većem dijelu zemlje kiša, mjestimično pljuskovi, ponegdje i grmljavina.

Tokom noći se očekuju intenzivne padavine. Na sjeveru, po kotlinama i dolinama, ponegdje jutarnja magla. Vjetar umjeren do jak, na sjeveru na udare veoma jak i olujni, južnih smjerova.

www.meteo.co.me

Ponedjeljak 08. 02. 2021.

36

Magazin

Subota, 6. februar 2021.

Kreatorka Ivana Murišić o porodičnom modnom brendu ,,Nidl“

Dominiraju modeli za svaki dan

Kako ističe, ljudi su se u ovim teškim vremenima okrenuli domaćim proizvodima i počeli više da cijene sve što je domaće. Ipak, kao i njenim kolegama, fali joj publika i javno predstavljanje modela, pa se nada da će se već na proljeće steći uslovi za održavanje „Montenegro fešn vika“, gdje će moći da prikaže modele koje je pripremala tokom cijele godine.

POBJEDA: Otkud ideja za porodični modni biznis i kako je nastao brend ,,Nidl“?

MURIŠIĆ: Ideja za brend ,,Nidl“ zasniva se na želji da po prvi put predstavimo modele koji se mogu nositi svakodnevno. Nastala je kao produkt porodičnog zajedničkog angažovanja.

Svi smo u modnoj priči već godinama. Moji roditelji imaju butik više od 20 godina i u njemu su u ponudi modeli raznih brendova. Došli smo na ideju da zajedničkim snagama osnujemo brend i da dugogodišnje znanje i iskustvo iskoristimo za realizaciju istog. Počeli smo sa zimskom, a sada smo u realizaciji proljećne kolekcije koja će imati 30 modela u svim

Došli smo na ideju da zajedničkim snagama osnujemo brend i da dugogodišnje znanje i iskustvo iskoristimo za njegovu realizaciju. Počeli smo sa zimskom, a sada radimo proljećnu kolekciju koja će imati 30 modela u svim konfekcijskim veličinama MILOŠ ZVICER

PODGORICA- Crnogorska kreatorka Ivana Murišić pokrenula je porodični biznis, brend ,,Nidl“, u čijoj osnovi su modeli za svaki dan. U razgovoru za Pobjedu, Murišić kaže da je pandemija u velikoj mjeri podstakla da se odluči na ovaj korak, kao i da posao prilagodi trenutnoj potražnji.

Ivana Murišić

Kao i u svim kriznim periodima tako i u ovom, najbitnija je - fleksibilnost. Potrebno je prilagoditi proizvod trenutnoj potražnji i naći načina da se u ovom čudnom periodu realizujete kao stvaralac

Modeli brenda „Nidl“

konfekcijskim veličinama.

Modeli će se moći naći u Nikšiću, Podgorici i Tivtu.

POBJEDA: Koliko je situacija sa pandemijom uticala da se promijeni modni svijet kod nas i u svijetu?

MURIŠIĆ: Pandemija je

Popularna komedija s kraja osamdesetih dobija nastavak

svijet mode jako poremetila. Zbog činjenice da su zabranjeni skupovi, svečani događaji i slično… U modnoj industriji je stopirana izrada modela visoke mode. To je dovoljno promijenilo tok i smjer kojim se

moda kreće. Na neki način, i mene je motivisalo da se okrenem ,,ready-to-wear” kolekciji, tj. modelima za svaki dan. Svakako je ta linija bila u planu ali sama pandemija je učinila da se ona brže realizuje. Sa druge strane, otežana je proizvodnja u mnogim fabrikama, to je doprinijelo da zimske kolekcije nijesu potpune pa su se teže realizovale. Pozitivna strana,

Kerber novom pjesmom slavi 40 godina rada

,,Coming 2 America“ stiže u martu LOS ANĐELES - Nastavak popularne komedije sa kraja osamdesetih, u kojoj Edi Marfi glumi afričkog vladara u obilasku Sjedinjenih Država, ,,Coming 2 America“, pojaviće se u ponudi platforme Amazon Prime 5. marta, prenosi Bosonoga.

Nastavak dolazi 33 godine nakon originalnog filma, a donedavni distributer, Paramount, prodao je prava na ovaj naslov striming servisu Amazon. ,,Coming 2 America“ je dio neslužbenog ,,kambek paketa“ za Marfija,

koji se već nekoliko godina sprema vratiti slavi i statusu najpoželjnijeg glumca osamdesetih i devedesetih.

U filmu će svoje uloge reprizirati i glumci Arsenio Hol i Džejms Džons.

Dok je prvi film donio priču o putovanju princa Akima u Kvins kako bi našao svoju kraljicu, trejler nastavka otkriva da se sada kao kralj Akim vraća kako bi pronašao sina za kojeg nije ni znao da postoji.

Postavlja se pitanje ko je Liza, majka njegovog sina, kako je on završio u Njujorku i u kakvim nevoljama se nalazi.

,,Bestraga sve“ za jubilej NIŠ - Jedan od najpopularnijih rok bendova na prostoru bivše Jugoslavije, sastav Kerber iz Niša, poslije duže pauze snimio je novu pjesmu i spot ,,Bestraga sve“, čime je započeo obilježavanje velikog jubileja – 40 godina postojanja benda.

Premijera spota prikazana je krajem prošle sedmice na zvaničnom Jutjub kanalu grupe Kerber, a spot je sniman krajem 2020. godine na vrlo atraktivnim lokacijama, i oko njega se okupila ekipa umjetnika iz Niša.

Kompozitor muzike je Tomislav Nikolić, jedan od članova benda, a tekst pjesme ,,Bestraga sve“ potpisuje muzičar Nikola Čuturilo Čutura.

Bend Kerber veoma je koncertno aktivan tokom svoje karijere duge četiri decenije i posljednjih godina često sviraju po Srbiji i regionu na raznim festivalima.

u periodu pandemije, jeste što su se ljudi više okrenuli domaćim proizvodima i počeli više da cijene ono što je domaće.

POBJEDA: Da li je potražnja za unikatnim komadima odjeće sa potpisom kreatora opala i u kojoj mjeri, koliko je teško opstati u tom poslu?

MURIŠIĆ: Naravno da je opala potražnja za svečanim, unikatnim komadima. Iz jasnog razloga - modeli se ne-

maju gdje nositi. Ljudima su onemogućene zabave, proslave i okupljanja. Teško je bilo suočiti se sa tim i prilagoditi se situaciji. Kao u svim kriznim periodima tako i u ovom, najbitnija je – fleksibilnost. Potrebno je prilagoditi proizvod trenutnoj potražnji i naći načina da se u ovom čudnom periodu realizujete kao stvaralac.

Kada se stvari ne mogu promijeniti, onda najbolje da se prilagodite istim.

POBJEDA: Odgođeno je održavanje Nedjelje mode kod nas, čini se da kreatori i nemaju baš priliku da prikažu rad, šta bi se moglo uraditi po tom pitanju?

MURIŠIĆ: Imala sam sreću da sam u 2020. godini uspjela da održim reviju na ,,Montenegro fešn viku“. To je bio period kad smo još i mogli da se okupljamo. Mnogo sam srećna što smo to uspjeli da realizujemo, jer je moja kolekcija ,,Sloboda“ upravo bila inspirisana željom za slobodom, poletnošću i pticama kao oličenjem svega toga.

Upoznata sam sa tim da sada postoji problem u realizaciji jesenjeg „Fešn vika“, ali se nadam da ćemo uspjeti na neki način proljećni „Fešn vik“ da realizujemo. Svakako onlajn predstavljanje uvijek stoji kao opcija, ali ipak se nadam da neće biti potrebe za tim.

Zaista vjerujem da bolja vremena slijede i da će ovo ubrzo B. PRELEVIĆ biti iza nas.

Alis Kuper predstavio novi singl

,,Social Debris“ najavljuje album

DETROIT - Alis Kuper besplatno je podijelio novi singl ,,Social Debris“ na 24 sata u čast svog 73. rođendana koji je proslavio 4. februara. Pjesma ,,Social Debris“ naći će se na njegovom predstojećem albumu ,,Detroit Stories“ koji slavi ,,zlatnu eru Detroit roka“, Kuperovog rodnog grada, prenosi headliner.rs.

– Singl ,,Social Debris“ je poklon Detroitu, mojim fanovima i meni samom.

Pjesmu je napisao originalni Alice Cooper bend. Bend se nije uklopio ni sa kim, jer smo radili stvari koje nije radio nijedan drugi sastav. Nismo se uklopili u folk scenu, nismo se uklopili u metal scenu, stvarno se nismo uklopili ni u šta što se u to vrijeme događalo. Jednostavno smo se uvijek osjećali kao autsajderi – rekao je on i dodao: – Osjećali smo se kao da smo društveni otpad, bili smo u svom malom svijetu.

Dakle, ,,Social Debris“ je samo izvorni bend koji je u stvari napisao pjesmu o nama. I ispalo je da zvuči kao da pripada 1971. To ne možete promijeniti, sjajno je.

Album će biti objavljen putem earMUSIC-a 26. februara, a između ostalih pjesama sadrži i obradu pjesme ,,Rock & Roll“ grupe The Velvet Underground i nove pjesme ,,Our Love Will Change The World“. Kuper je nedavno ovu posljednju nazvao ,,jednom od najčudnijih pjesama koje sam ikad snimio“.

ДОДАТАК ЗА КУЛТУРУ И ДРУШТВО

6. фебруар 2021. | година II | број 49

ПРИМИТИВИЗАМ

ОРИГИНАЛНОШЋУ НА ПРИМИТИВИЗАМ ЗАФРКАНЦИЈА NEW AGE НАЦИСТА

ISSN 2704-5226

П

римитивизам може да буде виђен и као једна наивна слика свијета или слика пријамчиве изворности, првобитности и препорода. Тахити Гогенових снова, фантазија и либида, рецимо. Пасторале егзотике гдје у једној равни од јаких боја пси, жене, храна и дионизијска доколица заједно коегзистирају. Овај појам – примитивизам, зато, у свом изворном смислу није имао, нити има негативно значење. Његов смисао је био оригиналност, аутентичност ауре, мистерија есенцијалног и есенцијалистичког. Везивао се за оно прво и право прије свега. Тек доцније, током развоја цивилизације и њених многих дискурсивних наратива, кроз причање прича, и развој хришћанства, кроз настанак жанрова и белетристике, кроз оно аполонијско уздизање, а нарочито у вријеме колонијализма, из свог односа према аутохтоном, абориџинском становништву, према домороцима необиљежених предјела, погрешно названим Индијанцима, оно што је друго и другачије бива означено као „примитивно“. И са тим испразним, генерализованим означитељем ступа на сцену и негативни смисао те ријечи. За Хернана Кортеса, вођу конквистадорске експедиције која је дошла да осваја и отме Мексико од Астека, Мотезума, њихов посљедњи краљ био је не само безбожник и антипод хришћанског суверена, већ и „примитивац“, владар - чудака и канибал, баснословно богати егзотични уљез кога није зато било тешко како изиграти и издати, тако и киднаповати и убити. Док је за Монтезуму, према писању хроничара експедиције и једног од свједока освајања Бернала Диаза, Кортес био нешто још примитивније. Астечки владар је у појави болесно амбициозног шпанског конквистадора у нападно црном одијелу, самртно бијелог лица, са још бјељом перушком у капи препознао отјелотворење пернате змије, односно бога зла Quetzalcoatla, који је по античком астечком предсказању требао да дође из правца излазећег сунца, са истока. Без обзира на вјеродостојност ове верзије отимања Мексика од аутохтоног становништва, бијели људи су у контексту освајања туђих земаља видјели себе не само као нове господаре заузетих, колонизованих територија, већ и парадигматичне рашириваче наратива о поробљеним „примитивцима“ и примитивности цивилизација које су покоравали и асимиловали. Примитивизам је тако све

Поплава прокријумчарених, одокативних полуистина и бесрамних измишљотина, сулудих трачева, непровјерених гласина и новинарских патки укида повјерење јавности у истинитост информација као и сам појам информисања. На мрежама, међутим, без икакве контроле или обзира и даље ничу као печурке послије кише нове теорије завјере и неки нови култови, попут оног о томе да је Земља равна плоча

ЈОВАНА МУГОША

MИРЈАНА ПОПОВИЋ-РАДОВИЋ

више и дубље попримао негативни, пежоративни предзнак и симболично обиљежје на карти новог свијета везано за заосталост, неразвијеност и недостатак формалног образовања. У модерној епохи, међутим, такозване cyberspace комуникације преко интернета, атмосфера примитивизма добија и посебну врсту виртуелне форме. Она се шири као информатички облак и цунами преко државних граница и кроз локалне културе не хајући за њихову различитост. Локални друштвени контекст, традиција и обичаји постају сувишни и превазиђени на глобализованој јавној сцени која функционише као врста токсичног и анаморфног мутљака. Dark web и white web су ту оба, заправо, дигитализована легла полуинформација и лажних вијести. А овај постмодернистички сој примитивизма у свој својој запањујућој флуидности шири се као software малигнитет заснован на мета језику друштвених мрежа гдје емотикони замјењују не само појединачне ријечи већ и читава стања свијести.

Поплава прокријумчарених, одокативних полуистина и бесрамних измишљотина, сулудих трачева, непровјерених гласина и новинарских патки тако укида повјерење јавности у истинитост информација као и сам појам информисања. На мрежама, међутим, без икакве контроле или обзира и даље ничу као печурке послије кише нове теорије завјере и неки нови култови, попут оног о томе да је Земља равна плоча. Док ћете негдје другдје читати о чиповању путем ковид-19 вакцина, а на трећем мјесту ће се путем алтернативних web платформи нео-нацисти организовати да изведу пуч на Capitol Hillu или преуреде глобално село у интернационални концентрациони логор за обојене, мигранте и хомосексуалце. На тај начин слика стварности се не само мијења него и разбија и мултипликује. Званични наратив је само тек један од мање или више лажних вијести. Све се релативизује и све је релативизовано, подвргнуто развезаном језику редефинисања и mainstream као такав,

као ни званична култура, више не постоје. Како је, међутим, једно од битних обиљежја примитивизма као друштвене атмосфере – нетолеранција према другима, монолошки однос, дијалог је потиснут из дискурса дневности, а самим тим је и демократија као животни амбијент модерног друштва доведена у питање. У том смислу спремност предсједника Црне Горе Мила Ђукановића да, упркос другачијим политичким увјерењима, ипак уђе у активан, конструктиван дијалог са новом владом премијера Здравка Кривокапића, прихватајући тиме могућност кохабитације у име вишег државног циља очувања црногорских институција, је свијетао примјер отпора примитивизму. Његова разборита иницијатива часног компромиса буди наду и пружа примјер другим балканским транзиционим лидерима да је дијалог на највишем нивоу и у најдраматичнијим околностима, упркос изазовима дневне политике, ипак могућ. На исти начин је новоизабрани предсједник САД

Џо Бајден смогао личне снаге да нађе праву мјеру у свом инаугурационом говору без реваншизма, али са пуном свијешћу о озбиљности ситуације и пружи руку помирења компромитованим и дезорјентисаним републиканским опонентима у име очувања ширих демократских тековина америчког друштва. Примитивизам у вези са нативистичким тенденцијама Доналда Трампа у том контексту је ипак нешто ново. А покрет звани трампизам ће вјероватно тек бити фактор нове вулгаризације и виолентности на политичкој сцени. Нови неопримитивизам, чијем ширењу смо свједоци, јесте и биће тако, у вези са новим технологијама и доћи ће нам право ниоткуда, из дигитализованих сјенки потпуне транспарентности, обучен у кловна среће и зафрканције, али са камама, тејзерима и ватреним оружјем, као онај viking man на Capitol Hillu са роговима на глави и бојама на лицу, new age нациста, у духу повампиреног индијанског врача, Џејк Ангели који је, заправо, Џејкоб Е. Ченсли. 

2

6. фебруар 2021.

ТУ СМО…

ГРМАЉ ЗА СТОЈУ!

StajevskiArt / toonpool.com

В

јероватно сам тада први пут ушао у Сарајево као гимназијалац. А то је било прије више од пола вијека. О Босни и Сарајеву сам знао понешто преко Андрићева дјела и Принципова недјела над Фердинандом 1914. које је изазвало свјетски рат. Али то је описано и преписано у хиљадама примјерака, али ово о чему ћу вам приповиједати ниђе нијесам пронашао осим у својој давној и готово изнемоглој успомени. Удудучена мушка особа је стајала испред сарајевског кина Романија у Титовој улици, одакле се десно од ,,вјечног пламена“, грана у улицу нар. хероја Васе Мискина, данас Ферхадију. Том косматом људском створу ућебаних власи сједињених с таквом брадом, нијесу се могле разабрати године а ни ријечи које је изговарао у виду неког неартикулисаног позива, за мене, ненавиклог на скраћивања у говору, гутање самогласника и пренесених акцената тога поднебља. А онда сам постепено ухватио смисао ријечи које је понављао: ,,Оће ‚л’ ко да ме шине за стоју... Има ‚л’ ко, ал’ само једном... за стоју... два пут’ за двије... три за три?“ (стоја, 100 динара). Бленуо сам у њега, затечен неочекиваном уличном приредбом, не схватајући смисао позива. Стајао је, тај што позива, леђима уза зид поред билетарнице кина, звијерајући као из џунгле, црним очима у пролазнике. Јаког торза, прикратких ногу, орангутанског стаса и руку, са шакама попут маља. Упитах га збуњен, ,,како то да га неко шине?“ ,,Лако! Шаком, ногом, главом... чим ‚о’ш... ал’ само у стомак... Ај’ провај мали, за стоју?“ Одустао сам од изазова. Имао сам у џепу свега пет стоја за екскурзију, тј. по 100 дин. за сваки већи град који ћемо обићи у Југославији. Да ли сам ја изазвао грмаља не знам, али сад је почео да извикује понуду као да продаје неки властити производ на пијаци. Окупи се групица знатижељних а између њих се издвоји један још јаторнији грмаљ од изазивача. ,,Шта велиш болан, за стоју да те звекнем?“ ,,Ја, баш за стоју!“... ,,Е хај’ напери ми се!“ Ишчупа згужвану новчаницу из џепа и даде му је. Први се грмаљ намјести да прими ударац, а дру-

„МАРКО КРАЉЕВИЋ“

ги грмаљ да га зада. Било је мало театра док се спремао за напад. Мало се к’о загријавао, мало је завртао рукав да му се види десница и набилдована мишица, мало боксерског плеса... па кад се зарио свом снагом у стомак изазивача, сви присутни су уздахнули с пригушеним вриском. Чуло се ,,Аа, јооој!“ Сви смо очекивали да ће такав ударац и у зид продријети, али грмаљ се није ни помјерио. Ударач се зачуђено повукао корак назад и спуштајући рукав упита га: ,,О’кле с’ ти болан?“ ,,Ја с Романије болан.“ ,,А о’кле с’ ти?“ ,,Ја испод Романије.“ ,,Па види се... јебо га ти“, одговори први грмаљ цинично и немарно. ,,А могу ли да в’дим шта имаш на стомаку“. ,,Како болан не мо’ш... дај ‚вамо стоју, па гледај до ćутра... ак’ о’ш?“ Овај приложи опет стоју а онај заврну кошуљу. Ништа. Никакве заштите. Све гола кожа и попругасти мишићи набрекли у гомилу... додуше мало мрки од удараца. ,,Ма нема болан ништа, све голо к’о Романија. Ђе да улажем у се, ја само излажем оно што имам... ‚ајдук болан, ајдук. Од тога живим.“

Отишао сам, свега неколико стотина метара даље, на Башчаршију; да је видим први пут и разгледам, а и да мало одахнем од горе Романије. На чаршији све дућан до дућана. Сасвим неки други свијет који мирно ради, кује, чак и позлаћује ономе ко може да плати. Мирни, услужни, учтиви, нечујни... само нуде оно што сами справљају, од јела до ођела. На повратку у Титову, још је била гомила пред кином. Опет је неко грувао у грмаља за стоју и опет сам чуо уздахе. У школи смо учили напамет пјесме о хајдуцима а на факултету, кад сам се већ опредијелио за тај студиј, изучавали смо темељно све циклусе народнијех пјесама, од Марка Краљевића до XIX вијека. Марко је био вјешт феудалац који је умио да се обрне на сваку страну. Био је и турски вазал. Али народ га је опјевао као грмаља, јер народу такви пашу: ,,У зубима носи нешто мрко, ка’но јагње од пола године“. Тако су народски опојани Маркови раскошни бркови а у ствари он је запуштен, зарастао у њих... благо речено као онај с Романије. Тако узоран Марко не може, по народном појању, ни да

умре. Ни он, ни коњ му, ни мајка му. Сви живе задовијек. А кад му се узблути мозак у тиквини разори друмове, да се не може пасат ни на једну страну. То се десило и 90-их у нас. Разорили су ‚ајдуци и аутопутеве, да се с мјеста нема куд а на лицу мјеста убијају. Једном сам чак пао на испиту из Народне књижевности. Оборио ме на БГ универзитету, изванредни професор др Владан Недић. Али не зато што сам о хајдучији говорио лоше, већ што сам, као будући професор, направио неопростиву грешку. ,,Било ми је јако тешко“, рекао ми је, ,,што сам вам умјесто највише оцјене, морао уписати најнижу. Ви сте колега, вјероватно због брзине, написали Турци малим словом. Жао ми је, али морам да вас вратим.“… И вратио ме, али у будућност. Данас бих за ту кардиналну омашку добио високу оцјену... јер је у успону мржња и потцјењивање другачијих, које се награђује у назадним школама. А можда бих и напредовао кроз живот, као ови грмаљи који су стигли на власт. Касније када сам престимао студије, биће ми јасно да је онај давнашњи с Романије, њи-

MИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК хов данашњи вјерни узор, те да ће та серијска производња заосталих трајати до наших дана и лиферовати такве потомке, као јунаке нашег доба. Такви не чине народ, већ од њега творе пучину, стоку једну грдну, која може високо да се успење, чак и да завлада. Просвјета нам их је наметала као узор јунаштва а најчешће и чојства, без обзира што су такви били и остали отимачи, пресретачи, кабадахије и зликовци без милости. Данас других узора нема. Једноставно, изграђени су на примитивизму као примијењена умјетност текуће политике. Једну, до скора дибидус анонимну особу, (није важно коју, их има више) препоручило је за министарско мјесто, не знанствено постигнуће, већ средњешколско писмо јавности 90-их, у доба црногорске повијесне срамоте на Дубровник. Писала је тада: ,,Црногорке траже да се формирају добровољачки одреди. Позовите и мене!...“ ,,Усташка крв је подивљала, то више није крв човјека, то је звјерска крв, па апелујем да се најоштрије осуде сви издајници“... ,,Поносим се свим добровољцима из Никшића, Титограда и свих осталих мјеста моје Црне Горе.“ Написала је јавности још и више, и горе, ова малољетница у својој нацистичкој задаћи. Стога је као старољетница постала министрица. Онај грмаљ с којим је започета ова прича, је перјаник каква је ова савремена перјаница црногорске власти. Нажалост, ова црногорска власт, данас има европски permesso di soggiorno 2020/21... Да ли то и Европа постаје грмаљ?

P.S. Све је то на вријеме речено да би се на вакат било у праву. Но, ништа није горе него на крају бити у праву, кад је све отишло у криво. М.Р.Ш. 

ЧАС АНАТОМИЈЕ: О ТРАГИЧАРКАМА ХАЈКЕ

ЧИРГИЋ НИЈЕ И НЕЋЕ БИТИ САМ

Р

ајка Глушица, предćедница УО УЦГ: „Факултет за црногорски језик и књижевност ствара болесне људе и националисте“. Ксенија Ракочевић, докторандица књижевности: „Кад ме ухвати паника што немам залихе тоалет папира сјетим се да имам нека издања Факултета за црногорски језик и књижевност са Цетиња“. Чак и када би се ове струје свијести упаковале у најфинију књижевну форму, звучале би тенденциозно и опасно. Можда би се могле смјестити у драму апсурда у којој ликови изговарају кратке, безначајне реплике, при чему се не зна да ли су изговорене ријечи производ помјерених

ност Аднана Чиргића због, како кажу, „дванаестогодишњег малтретирања“. Грађанке кажу да покушавају да се „заштите од разарајућег дејства увреда“ којима их Чиргић засипа. Кажу да Чиргић у текстовима „црта мете“. Кажу да као грађанке имају „право на заштиту од вербалног и психичког насиља“. Све би то можда имало смисла да су грађанке/(анти) јунакиње пријавиле прво себе – због, на примјер, бруталног вријеђања и понижавања студената Факултета за црногорски језик и књижевност називајући их болесницима и националистима. Или у томе не препознају говор мржње и његове разарајуће друштвене ефекте? Из оваквог обртања узрока и посљедице као и низа узастопних покушаја дискредитације Факултета, јунакиње су креирале амбијент у којем се као грађанке не могу снаћи. И нема бога оца који би могао. Али, изрећи толико увреда и неутемељених чињеница против црногорскога језика, називајући га националистичким, приватним пројектом, а потом одговоре на ове денунцијаторске оптужбе квалификовати извјесном пријетњом, потпуно је

ирационално. Њима је то, ваљда, дио свакодневне друштвене праксе и иманентнога обрасца размишљања. Одлуком Основног државног тужилаштва у Подгорици да у објавама Чиргића нема елемената кривичнога дјела (анти)јунакиње/ грађанке изнова су обесмишљене и у говору и у поступку. Остаје отворено питање којим ће методама даље монтирати своје садржа-

је, али све што треба да знају јесте да јавно упућивање на друштвене аномалије и њихово интенционално креирање нијесу исто. Ако остану досљедне овој другој форми друштвенога дјеловања, ваља имати на уму да ће Факултет као увијек досад имати примјерен одговор на примитивизам и да пред тим налетом лудила, варваризације духа и јавног прогона, професор Чиргић неће бити сам. 

МАРА БАБОВИЋ

ИРЕНА ДЕЉА

психичких стања или искривљене представе реалности. Али, ове (анти)јунакиње су стварне, идеолошки се рефлектују једна кроз другу и попут Борхесових ликова дјелују као фантомске фигуре двојника. Цијенећи да обје јунакиње долазе из опште сфере наука о језику, можемо закључити да служење оваквим изражајним средствима (језик и књижевност ствара болесне људе и националисте; паника непосредно прије нужде; књиге умјесто тоалет папира) има за циљ да пренерази и зачуди публику. Међутим, овакав израз хуманистичког надахнућа далеко је од Кафкине „естетике шока“, па више ствара мучнину и гађење. У оба исказа интерес је исти – Факултет за црногорски језик и књижевност на Цетињу. Апсолутно академски функционализоване и до краја политички инструментизоване у служби новог поретка (зли језици би рекли и старог, али су нама занимљивији њихови умјетнички и дискурзивни поступци), (анти)јунакиње настављају своју покретачку мисао и дају јој законски оквир. У својству грађанки пријављују декана Факултета за црногорски језик и књижев-

Аднан Чиргић

3

6. фебруар 2021.

В

НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

ДА САМ ЈА НЕКО

Времена се мијењају, машта и наука лијече или убијају, и можеш цијелу Земљу спасити или разорити, само су људи непромјењиви и недодер сам знала разлог. Рекох себи: знаће љекар! Трпим, ћутим, чекам. И замишљам! У том мом замишљеном свијету дивно је ходати босих ногу и покиснути; потом, кад киша престане, сјести на обли камен и окренути лице ка сунцу. Или, просто, гледати у далеко небо. И баш кад сам стала замишљати сунце ка заласку, прозваше ме. Устанем једва, кренем ка ординацији, такође једва. Одједном, врата се отворише, изађе млада и лијепа љекарка, и подигавши мало руку, позва жену која је стојала негдје иза нас чекача љекарске пажње. Она позваsaatchiart.com

ољела бих да сам живјела средином XIX или чак XVIII вијека, кад је лед био још на своме мјесту, а вода таква да се могло сићи до потока и напити се, као што лане пије или жедни вук; кад су бродови још ријетко пролазили океанима, јегуље се мријестиле како им драго, а птице биле гласници и тужних и радосних вијести; кад се јело из заједничке дрвене посуде и кад су сва ђеца била само ђеца... Вољела бих да је за мене цијели свијет било само оно што оком могу сагледати, а она најдаља ивица коју видим, његов сами крај. Кад су планине биле домови и пријатељи, кад су у шумама живјеле вјештице, а на језерима виле. А људи били само људи – луди, груби, сањалице, преваранти, знатижељници, комедијаши, луталице – људи који су имали толико маште и наивности да вјерују у гатања и добре духове... Ето, о томе сам мислила сједећи у чекаоници Дома здравља, трпјећи необичне болове, којима није-

„ОРИГИНАЛНА ЖЕНА“

Romana Brunnauer

на жена ме лако заобиђе и смуцну се унутра.

– Ајде, тетка... како си? – чух младу и лијепу љекарку. Мени одмах рече: – Сачекај! Добро. Сачекаћу. Саосјећам, и ја имам тетку. Док је тетка била у ординацији, имала сам времена да ми сунце зађе и да размотрим како је могла изгледати породична вечера у мом свијету на прелазу из осамнаестог у деветнаести вијек? Вјероватно смо сви користили дрвене посуде, а они са више стила и глинене. Воду смо пили из исте посуде, а јели прстима и жвакали сласно. Разговарали смо и смијали се пуних устију. Мајке су својим вјештим прстима трпале ђеци храну у уста, а онда их брисале о грубу тканину на својим прсима. Ђеца су се смијала, плакала, кијала или гологуза трчала наоколо. Боса. Сита су заспивала ђе је које стизало. Погледах: спава много ђеце! И баш кад се и мени придријемало, изађе тетка. Љекарка ми довикну: – Ајде, ти! Што си стала? Стварно, зашто стојим? Што ће ми ноге? Уђох у здравствено светилиште. Млада и лијепа љекарка, гледајући у екран компјутера, махну руком ка столици: – Ćеди! На шта се оно ти жалиш? Ух, тешко питање! Жалила бих се ја на много тога, али сад, гледајући младу и лијепу љекарку право у профил, једва објасних што ме боли и од кад је то, и како не могу да...

– А ђе су ти налази? Како си дошла код мене без налаза? Стварно, како сам дошла без налаза? Зар није требало да извадим себи крв, мало је кући промућкам,

запишем што сам током мућкања примијетила и онда, као свако нормално створење, дођем у светилиште? Са записом. Стидећи се што то не учиних, кренух да објашњавам како сам чула да ми треба упут за то, кад млада и лијепа љекарка зину од чуда: – Ааааа? Ти ниси она од јуче?! Стварно, ја нијесам од јуче, ја сам одавно. Одмах ми је било јасно да ће ова љекарка убрзо бити врхунски дијагностичар. Као да ми чита мисли, она ми пружи неке папире и прозва сљедећег чекача. Узех папире и поцијепах их. Љекарка зину још више. Нијесам имала кад објашњавати свој примитивни гест. Изађох. Једва. И кренух у приватну ординацију. Исто једва. Успут сам размишљала о мом свијету из осамнаестог вијека: да ме тада забољело нешто, отишла бих код најпаметније жене у селу и она би, нема сумње, знала што ми је! Ко ме замађијао. Скувала би ми неке траве, на узглавље би ми ставила пробрано мирисно цвијеће, запалила би ватру и пјевала ми пјесме плешући. Добри дух би дошао и однио са мог чела сваку бол. Од кад сам сазнала да нијесам од јуче, и на овај свијет наш и на овај вијек садашњи, гледам сасвим другачије. Јер сам схватила да је моја изабрана, млада и лијепа љекарка, у апсолутном сагласју са модерним временима. Са двадесет и првим вијеком. Ја нијесам. А нијесам ни неко пресудно битан. Ни министарка, ни посланица, ни секретарица чак нијесам. Моја љекарка јесте неко. Неко сличан модерном човјеку, који не вјерује у духове, шамане и вјештице, већ сједи за компјутером и пише

НАДА БУКИЛИЋ опскурне коментаре на сваку од понуђених тема. Неко ко није примитиван као ја, већ супериоран и сигуран да му цијела планета припада! И сада ми је много лакше. Кад прочитам да се књиге третирају као тоалет папир и да се професори универзитета свађају преко фб-страница, ја видим другу слику: пучином плови велики брод! Кад антиновинари налупетају глупости, ја чујем како се уз обалу мрешкају вали; кад једнострука министарка имитира елоквентност оне четвороструке, чујем како птице пјевају у грању високог дрвета; кад младић за кафанским столом добацује господину, старијем од себе, док овај пролази тргом, ја лако замислим како се подиже вјетар са сјевера и носи ситни пијесак са собом; кад умре стари пјесник и псеудо-умјетници се стану подругивати његовом стиху, ја осјећам како сунце пржи црну кожу мога лица... Осуђена на саму себе, и не од јуче, замишљам што бих радила да сам неко!? Конструисала бих тај ђавољи времеплов и вратила се у осамнаести вијек, у доба још голо и примитивно, да слушам како врач пјева огњу и Мјесецу, да учим тајне пепела и језик пјешчаних зрнаца, берем кокосове орахе или се на обали играм са ђецом. Са ђецом која су само ђеца. Јасно: не бих се вратила овдје! А, не, не! Више никада међу сердаре и војводе! Да сам неко, и локацију бих одабрала – усамљено острво усред океана. И хаљину. Која се слаже са мојом кожом. Црном. 

САСВИМ ЛИЧНО

ШТО ПРИМИТИВНИЈЕ ТО БОЉЕ ТИЈАНА ТОДОРОВИЋ

нархо-примитивизам је врста покрета који се у идеји залаже за радикални примитивизам, представља антицивилизацијски покрет или једноставно примитивизам, што представља радикалну струју анархизма која критикује цивилизацију.

њих граница, усавршавање примитивног понашања без жеље за стварањем, за циљ има уништење сваког облика културног, цивилизованог и слободног понашања, по принципу примитивнији качи. Свакодневно гледамо овај декадентни облик понашања који као циљ поставља тоталну деструкцију човјека.

Ипак, aнархо-примитивизам за циљ има изградњу друштва, по принципу комуна и залаже се за екологију, залаже се за повратак ,,нецивилизованом“ начину живота кроз деиндустријализацију, одбацивања подјела рада и одбацивање сваког облика технологије што самим тим захтијева и високу организованост друштва. Стога ако би ово што се код нас дешава назвали анархо-примитивизмом то би звучало као комплимент. Наше стање представља гурање примитивизма (најпростијег облика понашања и дјеловања унутар неког цивилизованог друштва) до крај-

У згради у којој станујем, живе људи који се буне против зеленила и уређења дворишта, и то због страха да ако посадимо дрвеће њихови многобројни аутомобили остаће без паркинга. ,,Добар дан“ звучи као казна, персирање, извињење ишчезава, док кување у казан на балкону звучи као генијална идеја. Претицање и лактање у редовима израста у нову спортску дисциплину која представља озбиљну конкуренцију саобраћајној (не)култури. Посматрајући околину, овом приликом желим Комуналном предузећу главног града да одам јавно почаст и за-

А

pink.rs

Нови талас примитивизма запљуснуо нас је деведесетих, а све је то фино обликовала и представила као вриједност Пинк телевизија са музичким и ријалити програмима, а ми смо то усвајали без размишљања. Један од филмова из тог периода остао је у нама да живи кроз реченицу ,,јоооој што волим што сам примитиван!“

хвалност, имају моје дубоко поштовање, јер одржавати Подгорицу чистом равно је Сизифовом напору! Но, све ово и не би било толико проблематично да овакав облик понашања нијесу преузеле разне јавне личности, укључујући и политичаре. Наравно да ми нијесмо једини у свијету који се суочавају с оваквим проблемом, али јесмо специфични. У другим земљама свијета примитивно понашање и обраћање званичника наилази на осуду јавности, цивилног сектора и медија, док се код нас примитивизам третира као добра и општеприхватљива особина. Што примитивније то боље, и онда поносно заштићени туђим леђима корачати и очекивати подршку навијача са друштвених мрежа. Нови талас примитивизма запљуснуо нас је деведесетих, а све је то фино обликовала и представила као вриједност Пинк телевизија са музичким и ријалити програми-

ма, а ми смо то усвајали без размишљања. Један од филмова из тог периода који обрађује, а заправо слави ову тему и до дан-данас остао је у нама да живи кроз реченицу ,,јоооој што волим што сам примитиван!“ Па је овај лаки хумор заживио и попримио нове дораде и облике овог сад већ ако можемо назвати новог вала примитивизма. Свако непоштовање постигнутих цивилизацијских вриједности савременог друштва сматра се примитивизмом. Примитивно се облачимо, понашамо, уживамо у томе и поносимо се тиме и самим тим мисли су нам примитивне а стварност само слика тог великог таласа. Оно што је за нас важно подвући је да примитивизам настаје из жеље за истицањем (нај-

чешће у привинцијалној средини). Примитивци вјерују да ће уз поменуте облике понашања најлакше доћи до масовног успјеха код шире масе, јер се надају да ће њихов примитивизам бити препознат као авангарда или посебан дар од… Недавно, у разговору на ову тему, чула сам причу од старијих Подгоричана како је прије тридесетак година један наш суграђанин увијек у џепу носио неколико мини издања бонтона, и тако би сваком ко би се понашао некултурно или примитивно без ријечи удијелио један примјерак. А данас нас не би покрио ни повећи тираж.

P.S. Свака сличност са стварним особама и догађајима је намјерна. 

4

6. фебруар 2021.

КУЛТУРА СЈЕЋАЊА И ЗАБОРАВА

ТЕШКО НАМА С НАМА

П

осљедњи је дан јануара 2021. године што је добро само из једног разлога – излазимо из мјесеца за који кажу да траје два мјесеца. Све друго, чини се, остаје неизвјесно, недефинисано и са примјесама неког необјашњивог страха. Медији не престају са ревносним извјештајима о корона вирусу и данку који узима, пласирајући нам и причу о новом соју, који само што није покуцао на наша врата или можда већ јесте, а да ми нијесмо чули.

Quo vadis Montenegro? Због свеукупног у мислима нам је опаска преживјелог филозофа и логораша из Аушвица, Емила Факенхајма, који је казао да је морал Јевреја у конц-логорима током Другог свјетског рата очуван захваљујући хумору, који је оружје душе у борби за самоодржање. Питамо се да ли то значи да и ми, на све оно што се дешава на позорници живота који нас окружује, треба да гледамо из угла хумора? У неким приликама, то би био адекватан рецепт, али како смо ми друштво на путу великих интеграција, онда на поменуте ситуације морамо реаговати другачије. Како каже један наш колега – што је ситуација компликованија, рјешење је све једноставније и обрнуто, па у том духу, да би се пронашао ваљан одговор потребно је вратити се један пас уназад. Чини нам се да је сасвим логично питање како смо ми заправо доспјели у овакву позицију, односно да ли смо способни да изнађемо пут из замршеног клупка. Нећемо ништа ново рећи ако поменемо да је позив за суочавање са не тако давном прошлошћу покренут већ од почетка крваве југословенске драме која је започела у посљедњој деценији

AFP / РАДИО СЛОБОДНА ЕВРОПА

САИТ Ш. ШАБОТИЋ

Рат од 1992. до 1995. године био је полигон на којем су опробане нове методе које су осмишљавали напредни умови, али исто тако и полигон на коме су болесни људски умови спроводили оно што су замислили. У непредвидивој појави као што је рат, непредвидив је и менталитетски примитивизам

XX вијека. Црногорски либерални глас је клицао против колективног примитивизма којим смо били захваћени, али су великонационалистички повици били знатно грлатији. Директна посљедица те грлатости била је стварање ратнохушкачког амбијента. Ипак, слободоумни и надасве грађански оријентисани Црногорци, у које убрајамо све оне који Црну Гору истински доживљавају као своју једину домовину којој желе напредак и хармонију, нијесу одустајали од своје идеје, већ су и даље позивали на самобитност и самосвојност. Упркос њиховим вапајима, у периоду од 1992. па све до 2000. године одиграли су се многи догађаји који су остављали своје трагове који нијесу могли бити игнорисани. Жеља за истицањем у скученој средини, произвела је ратни злочин који се догодио у мају 1992. године у Херцег Новом, када је црногорска полиција незаконито ухапсила преко 60 цивила муслиманске вјероисповијести старости од 18 до 66 година, који су у Црну Гору избјегли од рата који је буктио у Босни и Херцеговини и након тога их као таоце предала Војсци босанских Срба под вођством Радована Караџића и Ратка Младића да им послуже за размјену ратних заробљеника. Сви изручени 27. маја 1992. године били су непосредно након тог чина убијени, док је друга депортована, мања група, завршила у логору у Фочи. Рат од 1992. до 1995. године био је полигон на којем су опробане нове методе које су осмишљавали напредни умови, али исто тако и полигон на коме су болесни људски умови спроводили оно што су замислили. У непредвидивој појави као што је рат, непредвидив је и менталитетски примитивизам. Једна од географских тачака у којој се испољила несрећа еx YУ простора, био је и Морињ. У том мјесту у периоду од 3. октобра 1991. до 2. јула 1992. године, за вријеме трајања оружаног сукоба у Хрватској, било је око 350 ухапшених, углавном са подручја дубровачко-хер-

Припадник саморганизованих јединица узвраћа ватру српским снајперистима који су пуцали по мирољубивим демонстрантима испред Скупштине Републике БиХ 6. април 1992.

цеговачког ратишта, који су смјештени у логор. О Морињу се у Црној Гори дуго ћутало, а највиши политички и правосудни званичници су о томе, како сами кажу, сазнали годинама након што је логор затворен. Сматрајући да ће примитивним, приземним и националистичко-искључивим понашањем на најлакши начин постићи успјех у црногорском друштву увелико захваћеном ратном еуфоријом, припадници паравојних формација и њихове присталице су у периоду од 1992. до 1995. године у рејону Буковице код Пљеваља починили злочин над Бошњацима чиме је тај крај означен као једина територија у Црној Гори која је деведесетих година била мета етничког чишћења. Калуђерски лаз, село на територији општине Рожаје, остаће упамћено као мјесто злочина који се догодио 1999. године, који су починили припадници војске тадашње СР Југославије над албанским цивилима. У неколико неповезаних напада убијена су 22 цивилна

лица, да би у једном другом масакру било убијено још шест особа. Злочин је ноторан по томе што су се извршиоци потрудили да га заташкају, тако што су покушали да тијела убијених сакрију, скинувши им цивилну одјећу и одвезавши их на територију Косова, не би ли их представили као убијене војнике, упркос томе што су међу њима била дјеца и старци. Када је Црна Гора обновила своју независност 2006. године, кренуло се и у процес којим је трауме болне прошлости требало ублажити, а оне који су их осјетили и у себи носили, ослободити тешког терета који им је притискао укупно биће. Пружену руку помирења нове Црне Горе није ваљало и није требало одбацити. Колико се ваља суочавати са прошлошћу, исто толико се ваља суочавати и са будућношћу, свакако у мјери у којој је то могуће. На том фону у Подгорици је подигнут споменик свим жртвама рата, иако су многи приговарали да су на тај начин изједначени починиоци злочина и жртве.

Споменик или макар спомен плоча жртвама „Депортације“ у Херцег Новом је изостала. У створеном амбијенту остаје питање смије ли се почињени злочин уопште више и поменути или ће се, можда, показати да и у таквом амбијенту има капацитета за политички антипримитивизам. Слободарска и грађанска Црна Гора је смогла снаге да у Подгорици једном булевару дâ име по Срђану Алексићу, младићу који је оставио свој живот у граду на Требишњици, бранећи свог сабрата друге вјере. Црна Гора још увијек нема обиљежја која би била посвећена адмиралу Владимиру Баровићу и Крсту Ђуровићу, Црногорцима који су одбили да нападају хрватске градове. Чека се боље вријеме, шта ли? Можда је дјелимични кривац за наш примитивизам и култура сјећања, насупрот које је култура заборављања у којој је важно да се не осврћемо и размишљамо како смо имали срећне тренутке и дане. Мудрост, наравно, учи да нове бунаре ваља копати, али у старе притом никако не треба пљувати. Све се то догађа нама и све смо то ми, они који живе једни са другима, кроз чије вене теку исте крвне групе, ми који смо комшије и кумови... Quo vadis Montenegro? Тешко нама с нама. Можда је дјелимични кривац за наш примитивизам и култура сјећања, насупрот које је култура заборављања у којој је важно да се не осврћемо и размишљамо како смо имали срећне тренутке и дане. Мудрост, наравно, учи да нове бунаре ваља копати, али у старе притом никако не треба пљувати. Све се то догађа нама и све смо то ми, они који живе једни са другима, кроз чије вене теку исте крвне групе, ми који смо комшије и кумови... Quo vadis Montenegro? Тешко нама с нама. 

КОМЕНТАР НА ЗБИЉУ

ВЈЕЧИТИ ЗАНОС ПРОСТОТОМ

Л

Елита гора од руље, лијепо је рекао Мирко Ковач. Мрачни типови, чије академске и пјесничке титуле ништа не значе. Њихова мрачна дјела и њихов занос национализмом од политике, и не само политике, креирала су и даље креирају балканство као синоним за примитивизам

Прича о примитивизму је некада врло јасна, а некада врло флуидна. Тешко је наћи граничник. Можда је то сиромаштво духа, одсуство става о вриједностима, али то може бити и прича о политичкој коректности. Осјетљиво би било именовати ко је нама лично све примитиван и због чега. Од комшилука до скупштине.

„НАВОДНИ ПРЕСТУПНИЦИ“

АНГЕЛ БОЛИГАН

ако бисмо са примитивизмом да се појам односи само на антрополошко тумачење карактера примитивних заједница. Развој друштва до дана данашњег није остао без тог садржаја, садржаја који је супротан модерном друштву на начелима демократије и поштовања људских права. Можемо рећи да је неукротив. Изван тих и таквих општих одређења и социолошких разматрања, употреба појма у жаргонском смислу можда најбоље објашњава његов стварни карактер. То је ријеч која је прилично присутна у нашим разговорима, у нашој стварности. Она је тренутни или одложени коментар на збиљу, на облике понашања и дјеловања људи, у коначном она је наш став у зони неслагања и неприпадања одређеној друштвеној, политичкој, духовној, културној или субкултурној групи.

Свједочимо да у банализованом контексту како политике, тако и свакодневног живота, то и није велики проблем. Не помаже ни отклон од реалности, јер у избору неке друге реалности опет нас чека примитивизам. Он је у коначном и вјечити судар цивилизаци-

ја, наратив како једни о другима мислимо. Или у простору социјалног живота, став који износи музички бенд Лету штуке док пјевају стих: Ал не зна примитивизам шта је то минимализам. Недостају сада неки жаргонски изрази да би прича добила на занимљивости. Жаргонски изрази који се могу односити на примитивизам: ђилкош, џибер, фаслак, фуцмут, фукара, сировина, силобатина, џукац, геачина, шабан, папан, кркан, сељачина. И као што је жаргон бунт према стандардном језику, тако и именовање одређених појава управо кроз жаргон представља бунт. Било би добро када би тема остала само у равни културолошких или субкултурних феномена, попут термина дизелаш или дизелаши, који су настали као субкултурни феномен у турбулентним деведесетим годинама XX вијека. Што да радимо са појмовима балија, милогорац, шиптар. И ту долазимо до стварности која лако скли-

зне од примитивизма ка вандализму. Примитивизма као одлике многих национализама и шовинизама. Начини на које се они сукобе са културом укључује и насиље над културом. Историја је то људског рода. Примитивизам постаје све више слика наше стварности, јер ауторитети који су га вршили у пољу политике, културе или медија прије појаве друштвених медија добили су ,,конкуренцију“ у тзв. обичном народу. Изрази и искази примитивизма постали су и говор мржње. Читамо, слушамо и гледамо из дана у дан. Из архива можемо извући и сјећање на сарајевски субкултурни покрет Нови примитивизам, настао осамдесетих година прошлог вијека. Очигледна слика примитивизма, који је довео и до крвавог распада Југославије, није била довољна да се такав сценарио не догоди. Није била довољна њихова јасна порука о долазећем таласу

ЈАНКО ЉУМОВИЋ политичког примитивизма. Стих једне пјесме Забрањеног пушења гласио је: New primitives all over Башчаршија / Сејо се гнуша запада. Када су елите примитивне, онда наша прича из жаргона о обичним људима или шабанима дјелује сасвим невино и наивно. Елита гора од руље, лијепо је рекао Мирко Ковач. Мрачни типови, чије академске и пјесничке титуле ништа не значе. Њихова мрачна дјела и њихов занос национализмом од политике, и не само политике, креирала су и даље креирају балканство као синоним за примитивизам. Од комшилука до скупштине, да опет поновимо. Или од примитивизма до варваризма и вандализма, вјечити занос простотом. 

5

6. фебруар 2021.

Н

ДЕХУМАНИЗАЦИЈА ЦРНОГОРАЦА

ХОЋЕ ЛИ ОНИ ОПЕТ КРЕНУТИ У РАТ? Исти рецепт који је коришћен у ратовима деведесетих, кад је пропаганда од Бошњака, Хрвата и Албанаца исконструисала непријатеље, што је довело до грађанских ратова иза којих су остале масовне гробнице широм бивше Југославије и геноцид у Сребреници, примијењен је посљедњих година на Црну Гору Списку српских непријатеља посљедњих година придружио се један од најмањих народа на свијету – Црногорци, у великосрпским круговима познати као Милогорци, при-пејд патриЈоте, измишљена нација или простим и рјечником српскога клера речено: „Ђиласова копилад“. Отровна пропаганда фабрикована у Београду, а подржана од њихових кругова у Црној Гори, развила је тезу како 300.000 Црногораца угрожава опстанак 10 милиона Срба. Производња Црногораца у непријатеље отво-

рила је српској националистичкој пропаганди и политици широк маневарски простор. Док се десетомилионско угрожено српство реторички и спартански бранило од 300.000 Црногораца, актуелна националистичка власт у Србији мобилисала је невиђену националну компактност и енергију те комплетну пажњу српског друштва преусмјерила на догађаје у суćедној држави, правдајући своју интервенцију тврдњама о угрожености Срба који живе у Црној Гори. Мјесто озбиљних друштвених тема ГОРАН СИВАЧКИ / mondo.rs

ационалистички кругови и њихови пропагандни пунктови, како би задржали своје позиције у политици и друштву те добили на значају у јавноме мњењу, често се користе наративном производњом „непријатеља“. Одличан примјер за ту праксу свакако је машинерија великосрпске институционалне и њој посилне параинституционалне пропаганде која већ деценијама измишља непријатеље, стварајући атмосферу страха због потенцијалног „уништења“ српства и православља. Мало је коме као Светиславу Басари у Атласу псеудомитологије пошло за руком да се поигра с таквим опćенама које су велики дио српскога друштва убиједиле да против српскога народа постоји нека мистериозна и тајанствена завјера читавога свијета. Манир којим квалификују „непријатеље“ најчешће је ксенофобан, шовинистички и дисквалификаторски, наспрам којег позиционирају сопствену етноглорификацију, чији опстанак славе као свој reason d’etre. Албанци тако постају Шиптари, Хрвати – усташе, Бошњаци – Турци итд, а свака од ових метафора са собом носи тешки асоцијативни низ који међу припадницима српскога народа изазива архетипску језу.

као што су недостатак демократије, обрачуни с неистомишљеницима, корупција, готово једнопартијски систем, велика смртност због слабе и индолентне акције против пандемије корона вируса, признање независности Косова, српски грађани бомбардовани су информацијама о православном Термопилу у српској Спарти. Но, није само то једина корист. Потенчена пансрпска идеологија оличена у синтагми „српски свет“, што је само еуфемизам за потрошену крилатицу „Велика Србија“, ударом на Црну Гору добила је своју империјалну сатисфакцију. Константним омаловажавањем Црногораца, креацијом представа о њима као о измишљеној нацији, који живе од пљачке, мафијања и препродаје дроге, српска великосрпска пропаганда операционализује своју давнашњу жељу – асимилацију Црногораца. Сваки критичар такве праксе бива предмет сатанизације, што продуковањем негативних медијских садржаја што подвргавањем електронској ломачи на друштвеним мрежама. У таквоме амбијенту, велики је притисак на свакога појединца који искаже љубав према својој земљи и укаже на све већи пораст великосрпског национализма који подрива грађанске темеље Црне Горе. Како је то примијетио познати београдски антифашиста и велики критичар великосрпске идеологије Александар Секуловић, Србија данас с Црном Гором ради исто оно што је Хитлер чинио Аустрији аншлусом. И много тога заиста подćећа на међуратну праксу сукцесије независних држава и ликвидације њихо-

БОБАН БАТРИЋЕВИЋ вог постојања, коју прати агресивна и отровна пропаганда, препуна манипулација и дезинформација, унутрашњих и спољних непријатеља. Андреј Николаидис сажео је то врло ефектно: „Нацисти и остали европски антисемити Јевреје су видјели као ‚Ђаволову дјецу’. Великосрпски наратив Црногорце види као ‚Ђиласову копилад’, односно ‚комунистичку копилад’. Комунизам је ђавољи – ерго, и Црногорци су Ђаволова дјеца.“ А кад је неко ђаво, лопов, штеточина и угрожаватељ, таквога треба или преваспитати или избрисати. Још уколико тим тврдњама легитимитет дају министри, академици, новинари, умјетници и цјелокупна структура цркве, тезе о „не-народу“ добијају на кредибилитету и постају парадигма размишљања, аксиом у који се не дира, што у највећем дијелу друштва које продукује такве стереотипе изазива потпуну незаинтересованост за тај „не-народ“, јер они као такви не заслужују милост. Исти рецепт који је коришћен у ратовима деведесетих, кад је пропаганда од Бошњака, Хрвата и Албанаца исконструисала непријатеље, што је довело до грађанских ратова иза којих су остале масовне гробнице широм бивше Југославије и геноцид у Сребреници, примијењен је посљедњих година на Црну Гору. Остаје питање – да ли ће исте структуре које су деведесетих провоцирале рат у Југославији, сада дубоко инкорпориране у актуелни српски режим, поново кренути у рат? 

ПОХВАЛА ПОНОСНИМ НОСИОЦИМА САМАРА

УЗ ТУЂЕ ИКОНЕ И ЗАСТАВЕ

И

ма ли, иђе на свијет, тако примитивно наивног народа као што су наши Црногорци? Они су у стању да годинама, о свом трошку, носе туђи самар на плећима, вјерујући да је у питању витешки оклоп и уједно тврдећи да их самар ни најмање не жуља, него их, напротив, њежно милује по ребрима?!

Тако је било почетком деведесетих прошлог вијека. Сваки становник оне наше бивше заједничке државе, био Србин или не, поуздано је знао да Срби изван Србије нигдје не пате, а да у њихове патње могу повјеровати једино наивни Црногорци. Можда то за ангажовање црногорских борбених јединица за, наравно српску ствар, није било довољно, па Црногорцима, по мишљењу ратних стратега из Београда, треба тутнути у главу да је дошао час да се, наводно, боре за Југославију? Свакако им не помињући велику Србију, јер се, колико год били затуцани, могу изненада досјетити. Оно да ће, чак и мимо њихове воље, морати касније да уплове у Србију, треба сакрити до самог тренутка испуњења плана.

И тако Црногорци халакнуше, Бога поменуше, па у братске југословенске народе, разумије се изван Срба, јуриш учинише. Све је прштало од црногорског патриотизма, нарочито око Дубровника, а било га је и даље до, рецимо, Баније. Није их отријезнила ни петогодишња опсада Сарајева, града којег је требало уништити ради опстанка Југославије?! Нијесу их отријезниле ни бескрајне литургије Српске православне цркве које су час славиле квислинге из Другог свјетског рата, час новопечене хероје који су клали и харали по Босни. У међувремену су вршена археолошка истраживања дјечјих лобања и дијељене немањићке медаље.

Црногорцима је од њих самих наметнути самар и даље добро стајао, као саливен, јер нема народа у свијету који се од властитог понижења, створеног о свом трошку, спорије буди од Црногораца? Из поступног вишегодишњег ослобађања од кобног великосрпског дријемежа, како тако су Црногорци дошли себи и стали на ноге. Било је ту много порођајних мука и

још трајних остатака убијеђених и одушевљених носилаца некадашњег црногорског самара, који ће им још дуго загорчавати живот. Знали су, ипак, да ће бити релативно нормални, бар до тренутка док им поново не поруче из Србије. Е, тада ништа нијесу могли гарантовати. И десило се: из Србије су им поручили да не дају светиње. Ништа нијесу схватили, ни чије ни какве светиње, али су, као један, похитали у њима непознате литије и из грла бијела сваке вечери кликтали да не дају светиње. Неки су се у поменутим литијама заразили опасним вирусом, неки и умрли, али им викачка енергија није посустајала. Носили су туђе иконе и туђе заставе, водили у литије ђецу и читаве фамилије, заклињали се да ни једну црногорску цркву или манастир никада неће дати Црногорцима. Издржали су. Касније су преправили и очерупали црногорски Закон о слободи вјероисповијести и Црну Гору трајно претворили у српску колонију. Сад чекају нова упутства из Србије како би

докрајчили оно што су херојски започели. Надају се да ће ускоро доћи вријеме кад ће се опет зорити освојеним самаром, носити туђе иконе и заставе и бити посебно поносни на околност да Црногорци немају својих цркава или манастира, па ни својих гробова и земљишта около, наравно, већ туђих храмова.

Коначно су им Срби великодушно захвалили за велики труд и достојно мученичко самосамарење. Обећали су им, ако се изразито смање на идућем попису, да ће сваки одрасли Црногорац добити по лизалицу. Као вазда! Наравно да се храњење подразумијева. У међувремену Црногорцима треба увести вјеронауку у школе, тјерати их од малих ногу да досљедно изучавају немањићки катехизис, одузети им њихове бивше државе и династије, увјеравати их да су и Дукљани листом екавски говорили. Па онда, што ћете боље, поставити Црногорцима владу од изразитих црквењака, који се сваког јутра куну у вјерност једном преминулом митрополиту, а љубе руку и

РАЈКО ЦЕРОВИЋ сваком звонару њима омиљене цркве? Док перу зубе, ако их уопште перу, дижу поглед према небесима и кличу немањићким свецима, посебно оним познатим оцеубицама и синоосљепљивачима, носе тамјан и кандило и у владу и скупштину, каде и прекађују и гдје треба и не треба. Ваља размислити о високој награди за вјерну служинчад, типа златни и сребрни самар, које би редовно додјељивао Свети синод Српске православне цркве, на челу са одговарајућим предсједником и потпредсједником владе. Нек се зна ред! 

6

6. фебруар 2021.

НАШ ПУТ У ЕВРОПУ

РЕСТАУРАЦИЈА ИДЕОЛОГИЈА СА ИСТОРИЈСКЕ ДЕПОНИЈЕ СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ

З

а разлику од државе и држављанства, које су правне категорије, народ, нација и националност спадају у домен слобода и штите се као људско право. Они су ствар личних оćећања. Нација је народ који има своју државу која носи његово народно име и чијим уставом је прецизирано да је та држава матична држава или домовина одређеног народа. Национални идентитет је вишедимензионалан и по дефиницији промјенљив, замишљен, конструисан, али, наравно, не и потпуно измишљен. Он се увијек базира на историјским ćећањима, заједничким митовима, традицији,... који не морају бити увијек чињенично утемељени. Да јесу, вјероватно не бисмо имали тако дубоку подјелу. Историјске околности у којима је дио становништва Црне Горе, поред црногорског, изградио шири идентитет, базиран на политичком словенству, религији, сличном језику, условио је, подстакнут различитим интересима у самој Црној Гори и ван ње, да су се у Црној Гори, временом, изградила два национална идентитета у оквиру једног етницитета. Иако је Црна Гора од њеног постојања домовина оба та идентитета. Кулминација подјела и идентитетске супротстављености у црногорском друштву обиљежила је вријеме на завршетку I свјетског рата. На то су добрим дијелом утицали утицај споља, сам рат, немаштина,

болести, вјера да ће већа заједница обезбиједити економску сигурност и безбједност, али и убјеђење код једног дијела омладине и образованих Црногораца да ће се тако ослободити конзервативне и ауторитативне владавине краља Николе I, желећи модерније и демократскије друштво од дотадашњег. Наравно, то се није десило, само је губитком државе нестала и могућност да сами утичу на политичке процесе у сопственој земљи, тиме што су својим учинком начинили је безначајним дијелом територије друге земље. Данас, промјеном власти, честе су асоцијације на ту 1918. г. када је под налетом великосрпске идеје поражена и нестала Црна Гора и Црногорци поистовјећени са географским појмом. Уз многе сличности, посебно у намјерама да се потре свако ćећање на посебност црногорског народа, његову културу, баштину, историјске ауторитете, укључујући и сакралне, оно што их чини у некој мјери различитим је перцепција мотива, без обзира што су се прије једног стољећа показали као историјски погрешни. Ćетимо се само захтјева на тзв. Подгоричкој скупштини да се заувијек покопају мошти црногорских светаца, као раскид са паганским слављењем људских остатака и вјеровањима у њихову моћ. Ако је прије сто година и било мрвице мотива у демократскијем и модернијем друштву, данашње актере и идеологију која већ три десетљећа покушава да од Црне Горе направи покрајину у некаквом „српском свету“, апсолутно карактерише потпуно другачији дискурс и политички, културо-

artabstract2009-artabstract2009.blogspot.com

По правилу, свака идеологија која призива авети прошлости је антагонизована према ономе што зовемо вриједностима цивилизације и базира своје дјеловање на популизму, национализму, тривијалности и, што је најважније, клерикализму. Клерикализам је као универзална подлога на коју можете да калемите што хоћете

„ОБЛАЦИ У МРАКУ“

Pracha

лошки и вриједносни бекграунд. Управо на отпору вриједностима савременог свијета и цивилизацијским узусима, на перцепцији Црне Горе базираним на фабулозним причама из прошлих времена, искривљеним под утицајем најпримитивније пропаганде, дефектних тумачења и фрагментарних историјских елузија, направљена је подлога на којој је оживљена амбиција преправљања онтолошког кода Црногораца и Црне Горе и утапања у анахроне амбиције из далеких времена и другачијих историјских околности. Одговори откуд у данашње вријеме рециклирани остаци тих политичких идеја нијесу у сфери историје нити етничког поријекла, већ у политичкој сфери. Наиме, данас се под српском капом у Црној Гори окупљају најреакционарније идеологије са наших простора, укључујући и сакралне.

Политички мит о српству у Црној Гори је измаштана надоградња, необјективна и нетачна опсервација стварности, али и прошлости. Мит је контаминација прошлости потребама наше стварности, каже Ф. Фире. Он на неки начин мистификује и трансцендира индентитет народа, тако да су могућности његове злоупотребе велике. Протекла година је у најбољој мјери показала опскурантну суштину процеса и идеологије која је искључиво на тим основама довела на власт антицрногорску, великосрпску, антиевропску, назадну, па, ако хоћете, и антицивилизацијску свијест. Мизансцен који се ваљао по улицама црногорских градова подćећа на филмове са средњовјековном тематиком у којем је једино подćећало на садашњицу одјећа другог ешалона „литијаша“ и недефинисана какофонија из звучника, „разва-

љена до даске“, попут транзистора радника на грађевинама док слушају Радио Шабац. По правилу, свака идеологија која призива авети прошлости је антагонизована према ономе што зовемо вриједностима цивилизације и базира своје дјеловање на популизму, национализму, тривијалности и, што је најважније, клерикализму. Клерикализам је као универзална подлога на коју можете да калемите што хоћете, само ако је из ризнице времена када је Црква доминирала друштвеним животом, или када су њене идеје уклопљиве у наратив који се продукује. Патос, кич, ритуали су омиљено средство у деградацији и симплификацији људске мисли и њене слободе, каналисања и завођења ка остварењу жељеног. Огроман утицај који је СПЦ стварала деценијама је сво вријеме од обнове независности Црне Горе био снажан потенцијал утицаја на друштвене токове. Оног тренутка када је отворено ступио на политичку сцену десиле су се политичке промјене, које, нажалост, многи још не препознају као рестаурацију идеологија са историјске депоније. Тиме се само потврдила теза да је СПЦ најважнија карика империјалних амбиција великосрпских кругова према Црној Гори. Тзв. духовни простор и метафизичко тумачење свијета је основна потка трговцима у мантијама за завођење простог свијета и кроз вјеру у трансцендентално, мијењање њихове свијести. Секуларно друштво је достигнуће модерне епохе, а без секуларних вриједности и принципа нема демократије и поштовања људских права. Само у секуларном друштву је могућ заједнички живот вјерника сваке вјере, агностика и атеиста. Само у таквој држави свако може имати своју цркву, молити се своме богу, славити своје вјерске празнике и држати се својих вјерских обичаја. 

НАША СВАКОДНЕВИЦА

СЛИКЕ КОЈЕ СЕ ПОНАВЉАЈУ ВУКОТА ВУКОТИЋ

М

анифестацијама примитивизма смо изложени свакодневно. У толикој мјери да га у највећем дијелу више не констатујемо. Није чудо бројним социолозима и психолозима који су нас, мало кроз шалу, одавно упозорили да је еволуција почела да тече уназад. Заједљивци би рекли да никад нијесмо ни изашли из пећине. Међутим, управо зато је важно писати и подсјећати на ту огромну опасност и тихог противника који нам се манифестује и дефилује пред очима сваког дана. Брзо заборављамо да је цивилиза-

ција крхка и ломљива ствар. Као да не можемо појмити колико је било тешко изградити и очувати друштво које се може издићи својом културом изнад варварства. Као да смо неке важне лекције прескочили. Јер како другачије објаснити да исти они који су скоро цијели вијек васпитавани под максимом „Човјек, како то гордо звучи!“ данас скоро да не могу ни да докуче значење тих ријечи. Све више се затварамо и претварамо у аутистична друштва која се воде само хедонизмом и задовољавањем приземних потреба. Због тога, прекрајамо, вулгаризујемо и обесмишљавамо сопствену прошлост, сводећи је на средство за оправдање различитих интереса. Умјесто да извлачимо поуке и глорификујемо свијетле примјере који нас уздижу, као бића, из примодијалне заједнице, поистовјећујемо се са манифестацијама најгорих чинова наше прошлости. Само да наведем један примјер. Славни старогрчки путописац Херодот проглашен је за оца историје, не зато јер је био први који се тиме бавио. Било је писаца и биљежника про-

шлости и прије њега и у Грчкој и међу другим још старијим државама. Ову ласкаву титулу понијеће јер се одмах на почетку свог дјела изјаснио да ће описати непристрасно и без поништавања сва дјела Грка и варвара. Тај његов чин уздигао нас је на већи ниво цивилизације, одбацујући сваки шовинизам и нетрпељивост према другима као примитивно и заостало понашање. Знајући да је од тада прошло скоро 2500 година, мучно је гледати сцене када неко данас ставља рогове на главу и маше заставом оличења робовласништва. Данас на помен примитивизма сви помисле на његове спољашње манифестације, некултурно понашање и вулгарности. Међутим, коријени проблема су много дубљи. Константно стварање атмосфере у којој доминирају шунд и кич, макар били и предмет изругивања, доприноси томе да се људи почну поистовјећивати са таквим садржајем. Глорификовањем незнања и примитивизма добијамо односе у друштву који вуку ка успостављању национализма и шовинизма као темељних вриједности. На тај

начин, примитивизам добија своје идоле и хероје који се намећу као неко кога треба слиједити. Опет се намећу ирационални погледи на свијет, друштво и улогу појединца у њему. Идолатрија и слијепа вјера у ауторитете поткрепљују се различитим полуистинама и квазинаучним ставовима. Прављење отклона од рационалног размишљања и сагледавања ствари још више подстиче примитивизам чинећи тако једну спиралу која вуче на доље. Зато не прихватамо вакцину када нам треба, зато више вјерујемо ријечима надрипророка из разноразних селендри, зато нам је највећи аргумент „вазда се тако у народ причало или, још боље, пјевало“. Неосјетно, примитивизам се увлачи у све поре друштва чинећи нас подложним сваком лошем утицају. Одједном, наш однос према прошлости, сопственим коријенима и поријеклу, обликују пропагандисти кријући се иза лажних ауторитета. Промовише се логика чопора и нуди спас у припадању гомили. У свему томе царује примитивизам. Јер нијесу, како многи мисле, биле примитивне хорде племена које

су долазиле током Велике сеобе народа у Римско царство, иако их називамо варварима, него гомила која је запалила Александријску библиотеку и звјерски убила Хипатију, једну од највећих математичких умова антике. Примитивизам је водио руку оног легионара који је убио Архимеда у Сиракузи, док је овај геније Старог свијета покушавао да заштити своје кругове. Јер ти кругови су били оличење науке, културе и цивилизације тог доба, а мач легионара, надахнут празним незнањем и шовинизмом, лишио је човјечанство скоро 2000 година прогреса. Велики оци патристике чували су својим проповиједима умјетничка дјела антике од разјарених и примитивних гомила својих вјерника који су их рушили као идоле. Читава историја људског рода препуна је оваквих примјера ирационалних излива примитивизма и заслијепљености маса. Зато је горко и тужно што опет морамо да и у наше вријеме гледамо исте слике, као да ништа нијесмо научили из прошлости. А кажу историја је учитељица живота... 

7

6. фебруар 2021.

„НОВИ ПРИМИТИВИЗАМ“ У ПОХОДУ НА ЦРНУ ГОРУ

ДРАГАН Б. ПЕРОВИЋ

Д

Формирање апостолата није било ни у примисли, а велики писац је „убо у сриду“: „Култура примитиваца у мрачним временима постаје државна култура, њихови идоли – идоли маса. Дух примитивизма осећа се тада на сваком кораку, влада над мишљењем, утиснут је у сваки делић живота...“ формално имаоци диплома високог образовања, у ствари најзатуцанији слој, иако се издају за авангарду, елиту, „нови, врли свет”. Неки прелазни облици и друштвене околности примитивизам су посматрали мало другачије, иако је у основи представљао нешто супротно цивилизацији. У једном периоду, крајем ХIХ и почетком ХХ стољећа, тражила су се „примитивна“ друштва и народи, преко којих би се идеализовао природни начин живота и можда открила тајна о постанку свијета. Један од најпознатијих случајева је одлазак француског сликара Пола Гогена на Тахити.

ПРОСВЈЕТОМ ДО СВИЈЕТА Црна Гора је у ХIХ вијеку била у жижи европске јавности, због својих етичких постулата, чојства и слободарства. Било је ту вриједних података оних који су походили малу балканску државу, као и романтичарских прећеривања о необичном племену. Након ратова и она је сматрала да би просвјета требало да отвори пречицу до савременог свијета. Та размишљања о улози школе у просвјећивању нијесу била нова. Нико није мога ни да поми-

сли да ће ХХI вијек све то изокренути до невјероватних крајности. Средином ХVIII стољећа, владика Василије Петровић Његош, тражи помоћ од руске царице за отварање школа и пријем Црногораца на науке у Русију: „Јер истина је да је православни црногорски народ храбар, али је лишен сваке школске науке тако, да се не уче ни граматици, те се с тога налази у великој невољи, а наша је резиденција сиромашна, па нема са чим да отвара школе.“ Тако један калуђер, а од других само наопаки наук. То је, мало послије Василија, добро издефинисала Катерина Радоњић, у свом историографском дјелу „Кратки опис о Зети и Црној Гори“, из 1774. године. Прије два и по вијека она је написала како је „слијепа ревност према вјери”, што ју је наметнуло свјештенство, „лакомо и према среброљубљу незасито, под видом богољубства и посредством лицемјерне побожности”, довело Црну Гору до стања „сажаљења достојно”, у коме су људи, у великој мјери лишени сваког права на самостално расуђивање и могућности да разликују добро од зла. Дакле, на главном удару Катеринине веома оштре критике је преко-

flickr.com

уго бављење неком темом неминовно доводи до понављања одређених ставова, извора и закључака. С обзиром на то, како скоро никаквог наука нијесмо извукли, чак ни из кобних историјских грешака, потребно је понављати бар најважније и најдрастичније опомене и упозорења. Уз то, подćетићемо на непролазне ставове писца Филипа Давида о „новом примитивизму“ и његовим катастрофалним посљедицама. Иако су изречени прије много година, ти ставови угледног књижевника изгледају као пророчке слике актуелног црногорског битисања. Нови примитивизам о јаду је забавио и једну Америку, а камоли Црну Гору. Вјероватно је празна нада да ће истина наћи пут до учаурене свијести и понекога повратити са странпутице заблуда и примитивних вјеровања и дјеловања. „Примитивизам рађа фанатизам, а фанатизам примитивцима даје нову снагу.“ Из тога се рађају злочинства, јер дјеловање у чопору лишава сваког моралног обзира. Но, не смије се одустајати. Данас је значење примитивизма добило сасвим другу конотацију у односу на оно што је у најпростијем виду тај појам обухватао. У нормалнијим временима и друштвима примитивцем је сматран необразовани човјек. Данас то нема везе с образовањем, чак напротив. Ćедоци смо да су многи,

МЕТАФОРА СВЕГА ПОСТОЈЕЋЕГ

„НЕЗНАНОСТ“

Sean Mundy

мјерно мијешање духовних отаца у свјетовне ствари, које је мотивисано личним интересима. Она каже да би људи требало да се ослободе заблуда и оставе свјештенике да раде своје црквене дужности. „Супротно томе, кад би ми слиједили примјер других народа европских, добру владавину, љубав и међусобну слогу и стремили корисним наукама према савјету некога славнога генерала, умјесто свих ових огромних здања и у њима смјештених готована, када би основали војне школе и науке и затим учили потребну умјетност, то би оснивачу велику славу, а вјери хришћанској неупоредиво више користи донијело неголи нове манастире и величанствене цркве с Богом градити, онда би умјесто пада процвјетали...“ Да се нешто Катерина Радоњић данас подигне виђела би да се није мрднуло даље од задриглих калуђера и како она рече „толико заронулог у незнање народа“.

УДАР НА ВРИЈЕДНОСТИ До посљедњег и опаког излива „новог примитивизма“, на Црну Гору у континуитету је насртано, са циљем примитивног посрбљавања. Насртало се на све темељне идентитетске вриједности. Ударало се на међувјерски и међунационални склад који је издржао пробу вјекова. Литијашким манипулацијама, лажима и митоманском пропагандом, вјерска оćећања претворена су у масовну хистерију. Желио се инсталирати вјерски фундаментализам као нешто изворно, црногорско. Циљ је само један, хомогенизовање на најнижим поривима, са крајњим циљем уништења Црне Горе и свега црногорскога. Дуга болест сад је метастазирала. Као гнојни чир пукло је и појавило се све што је гмизало у тами. Изронило је оно притајено зло, које је вребало прилику да преко Црне Горе лијечи своје историјске комплексе. Ту су се на услузи нашли домаћи извођачи радова, баштиници поданичког менталитета, без скрупула и моралних запрека. То стање „новог примитивизма“ препознајемо у опису Филипа Давида: „Простак верује да свет постоји само њега ради. Он нема недоумица, колебања, гриже савести, траума. Свет виђен његовим очима је поједностављен, упрошћен, без моралних дилема. „Или како ја кажем, или никако!“ Удара песницом о стол, или песницом у око како би ставио до знања да мора бити по његовом.“ Ово је писано много година прије мандатаровог „дирљивог сусрета“ са просвјетарима и „релаксираног“ наступа уринашког лидера у парламенту! „Примитиван човек верује да је увек у праву, не признаје другачије мишљење, слеп је и глув за све разлоге и чињенице. Није у стању да има визију будућности, а прошлост своди у неколико стереотипа којима објашњава укупну историју човечанства. Примитивизам је толико жилав, јак, доследан и упоран да се преноси као наследна болест са генерације на генерацију.“ Не чуде флоскуле о тобошњој не-

заинтересованости за прошлост. Одавно је то одлика тоталитарних режима. Национална свијест се ускраћујући људима, тако што им се „ускраћује ćећање“, кроз „метод организованог заборава“, „са својим култом будућности, култом младости и дјетињства, незаинтересованошћу за прошлост и неповјерењем према мишљењу”.

ФАНАТИЗАМ И АКЦИЈА Вриједи се вратити и другим Давидовим опаскама о овим појавама: „Овдашњи примитивци спојили су фанатизам и акцију. У име своје нације, идеологије и вере, ломе кости, стварају масовна гробља, остварују се у насиљу... Шовинизам, фашизам, стаљинизам, обједињују у себи примитивизам и фанатизам. Фанатици слепо хрле ка остварењу свога циља. Уједињени су у мржњи. Масе заслепљене фанатизмом, подјармљене мржњом, храњене примитивизмом, претварају се у људска крда.“ Да нагласимо, формирање апостолата није било ни у примисли, а велики писац је „убо у сриду“: „Култура примитиваца у мрачним временима постаје државна култура, њихови идоли – идоли маса. Дух примитивизма осећа се тада на сваком кораку, влада над мишљењем, утиснут је у сваки делић живота, надмоћно се уздиже као метафора свега постојећег... Све што овакви додирну, претварају у своју супротност. Вера постаје бласфемична, родољубље компромитирајуће, култура понижавајућа, власт заштита безвлашћу, високоучене институције параван за глупости, политика – уточиште за примитивизам и примитивце. Идеолошки буздован у рукама примитиваца витла и млати око себе све чега се дотакне. Једном пробуђени и осокољени примитивизам шири се посвуда незадрживом снагом, пружајући застрашујуће примере безобзирности, понижавања личности и одузимања животу основног достојанства.“ Наравно, они поćедују посебни њух да намиришу себи подобног или оне који су пуни себе празнога. Similis simili gaudet! „Примитивац уважава другог примитивца. У том другом види себе, као у огледалу. Види грубост која му импонује, просташтво коме се диви, аутентичну безобзирност. Примитивац у политици поштује и уважава само начело силе, примитивац у друштву усхићава се општим безумљем, а интелектуални примитивац, тај contradictio in adjecto, али итекако постојећи у друштвима заробљеног ума и сужене свести, колективизма и популизма, уништава свако мишљење, сваки узлет духа и у првим је редовима борбе против индивидуализма.“ „Просташтво, фанатизам, лоповлук, беда духа, врте овај свет. Примитивизам је неукротив, он је у самој сржи нашега света, али и у самоме изворишту највећих и најстрашнијих зала.“ Због свега морамо пуну позорност обратити на ставове умног Филипа Давида, јер и он припада народу који је претрпио страховита страдања, био изложен погромима, стигматизацији, негирању, укидању права на постојање своје државе, језика, културе. Зато он добро препознаје зло које се деценијама безумно ваља овим просторима и рушилачки уништава све око себе, а у овом тренутку се ми са њим боримо. „Иду и према сопственом уништењу јер слепило фанатика и глупост примитиваца једино могу бити заустављени истом таквом бруталном силом којом су кренули да униште сопствену цивилизацију.“ 

Издавач „Нова Побједа“ д.о.о. | Директор и главни и одговорни уредник Драшко Ђурановић | Уредница Тања Павићевић Лектура Љиљана Крачковић | Уредница фотографије Ивана Божовић | Илустрација Јована Мугоша | Графичко обликовање Марко Милошевић

8

6. фебруар 2021.

АЈВЕЋИ ГЕНИЈЕ КОЈЕГ ЈЕ ЧОВЈЕЧАНСТВУ У XX ВИЈЕКУ ДАРОВАЛА ШПАНИЈА: ПАБЛО ПИКАСО

УМЈЕТНИК С ОГЊЕМ У СРЦУ Gjon Mil / Getty Images / vogue.fr

Од самог почетка, ради манијакално. Живи брзо, непрекидно страхујући од смрти, која ће доћи кад буде у десетој деценији. Не губи ниједан дан. ,,Или волим, љубим или сликам. Или је то једно те исто“, каже

дам са звоника од љепоте…“ И већ тада, тврди да сликајући он не тражи. ,,Ја налазим“, кратко каже.

ПРВИ ОД ДЈЕТИЊСТВА

С

матрао је да је живот ,,комедија за оне који мисле и трагедија за оне који осјећају“. Желио је да осјећа само пред платном. Тврдио је да му је било потребно четири године да слика као Рафаело и цио живот да почне да слика као дијете. Током његове дуге и плодне умјетничке каријере, критичари су много пута понављали да је његово сликарство ,,примитивно, некултивисано, анимално“. Одвраћао је кратко: ,,Ја сам Шпанац. Ко нема у срцу огањ, никада неће разумјети поријекло ватре, мелодију лаве, љепоту прапочетка…“ Рођен је у Малаги, октобра 1881. Његовој мајци је бабица шапнула: ,,Син, мртворођенче“. Мати је скочила, наливена шумама јаука. Онда је њен брат, љекар, дунуо у лице дјечачићу који се није мицао - дувански дим. Ово је новорођенче неким чудом натјерало да дише. И зачуо се дјетињи плач. Рођен је Пабло Дијего Хозе Франциско де Паула Хуан Мариа де лос Ремедиос Циприано де ла Сатистима Тринидад Мартур Патрицио Цито Руиз Пикасо. Узеће мајчино презиме Пикасо, неће носити очево Руиз. Свијет ће га упамтити као Пабла Пикаса. Отац му бијаше учитељ цртања. Малага, боје које одјекују као прелудијуми клавира бачених низ литице, балкони у бугенвилијама и херанијама, гдје се по лонгитудама небеса, тресу кастањете облака. Већ као дијете, Пикасо слика невјероватно даровито. Касније, његово дјело ,,Акт, зелено лишће и биста“, урађено 1932. продато је 2010. године на аукцији Кристија у Њујорку за 106,5 милиона долара. Иако лудо самоувјерен, тешко да је икада могао предвидјети милионске своте које данас достижу његова дјела. Пикасо је можда и највећи геније кога је човјечанству у XX вијеку даровала Шпанија. У Паризу, пијући апсинт са Лотреком, понављао је историју свог дјетињства: ,,Прворођени сам син. Моја прва сјећања су како сатима посматрам предјеле Малаге што ми хипнотишу око – лишће што гори на продорној свјетлости јула, титанијумски бијело стијење о које су ударали таласи, мислио сам да па-

Пикасо у свом дому у Француској

она се буни: ,,Али ја овако не изгедам, Пабло.“ ,,Изгледаћеш“, каже јој кратко. Тако је и било. Овај портрет био је његово кретање од чулног ка мисаоном опажању. Сели са са блудног, свијетлог Клишија у атеље у улици Равињан 13. Зове га ,,Брод вешерница“. Непрекидно посјећује циркус ,,Медрано“ - отуда толико много циркуских акробата тих година на његовим сликама. ,,Нешто рањиво, повредиво, а истовремено снажно ме је привлачило. Гледао сам их сатима, данима, опчињен. Волио сам љепоту удружену са опасношћу, близину естетског уз крв и смрт…“

ПОКРЕТАЧ НОВОГ Чувене ,,Госпођице из Авињона“ слика 1907. Стрепио је од реакција, те дјело није приказао све до 1916. године, много након што је довршио бројна кубистичка платна. Зачетници кубизма бијаху Пикасо и Жорж Брак, у то вријеме толико блиски да је Пикасо Брака звао у шали ,,моја супруга, моја милосница, моја жена, а ја њен сирови муж“. У неким писмима један другоме су се обраћали са Оклбер и Билбур, именима браће Рајт, који бијаху пионири америчког ваздухопловства. Један гњевни критичар tate.org.uk

САЊА ДОМАЗЕТ

Када напуни тринаест, отац улази у његову собу, посматра бројне радове који имају зрелост одраслог сликара, иако их је насликао дјечак. Онда узима палету, четкице, боје и каже сину: ,,Пабло, од данас, ти си сликар у овој породици“. Тако ће се и догодити. Пикасов сликарски пут био је на почетку везан за Барселону и Мадрид. У Барселони и Мадриду имао је прве изложбе и у Мадриду учио на Краљевској академији ,,Сан Фернандо“. Пикасо осјећа позив једног другог мјеста, гдје је ,,еротика краљевски пут духа Божијег…“ Париз… Одлази тамо са пријатељем Казагемасом. Казагемас неће издржати ту количину љепоте боемских зора, Сену боје шампањске сукрвице, опоре пољупце блудних жена. Извршиће самоубиство. (Сада се у Пикасовом музеју у Барселони налази Казагемасов портрет који је урадио студент Пикасо, а са прозора музеја поред кога је изложен Пикасов цртеж Колумбовог споменика, види се – Колумбов споменик.) Казагемасов портрет је страхотан. Пикасо сликар, види унапријед оно што Пикасо пријатељ одбија да угледа - кости његовог пријатеља неће остарити. ,,Понекад помислим да се убио умјесто мене. Он је узео на себе смрт да бих ја могао да наставим“, говорио је. У музеју умјетности у Кливленду (један од најраскошнијих музеја у Америци), чува се Казагемасов портрет који је Пикасо започео као аутопортрет. Али… кроз Пикасове црте, помаљао се његов пријатељ, Пикасов лик се преображаво у Казагемасов. Палета је доминантно плава, као кисеоник. ,,Зашто, зашто, зашто…“, шапутао је очајан над пријатељевим ковчегом. Насликаће га преминулог, умотаног у леденоплави покров смрти. Тако ће започети његова плава фаза. Од 1904. је стални становник Париза. Када у Паризу наслика портрет пријатељице Гертруде Стајн, (лице налик на строгу, укочену маску, начињену од оштрих облика),

Вјечита љубав Шпанији се често враћа. ,,Треба ми још снаге, још наде. Још кориде, мириса угља и зноја, тјелесних течности оних жена.“ Та земља малених, камених кућа, напуклих докова, гдје наранџино и лимуново дрво миришу у опојним и слатким акордима, једно је од најљепших мјеста на свијету. Док гладује у Паризу, пијући јефтина вина у која умаче стари хљеб, мисли на свитања у Шпанији, ведра, млада и пуна наде, сирову свјетлост која брзо сазријева у музикалне дане, а ноћу је мјесечина – зрно грожђа.

Акробата умјетности

До краја живота, Пикасо је у свему видио потенцијал, од два синовљева аутомобилчића-играчке, направио је лице павијана. Од зарђалих ручки бицикла с отпада, чувену ,,Главу бика“. Непрекидно је

написао је да два сликара црткају данас само ,,баналне, бесмислене, примитивне коцке…“ Од самог почетка, ради манијакално. Пикасо живи брзо, непрекидно страхујући од смрти, која ће доћи кад буде у десетој деценији. Не губи ниједан дан. ,,Или волим, љубим или сликам. Или је то једно те исто“, каже. Улази у фазу домородачког сликарства. ,,Треба да сликамо као да умјетност прије нас уопште и није постојала.“ Слика бројне афричке актове, под утицајем црначке скулптуре. Са двадесет година већ је имао прву изложбу у Америци. Упознаје цио умјетнички Париз, па и руску балетску трупу, коју предводи Ђагиљев. Ради сценографију за балет ,,Пулчинела“ Игора Стравинског. Костимима се бави нико други до – Коко Шанел. Све жене са којима води љубав слика. ,,Сликарство је само други начин вођења љубавног дневника“, каже. Његове технике завођења бијаху – чудне, у најмању руку. Уколико би му се допала нека жена, он би јој одмах поклањао златну фигурицу малог мушкарца са великим фалусом. Лаконски је говорио: ,,Немам појма шта би то била вјерност жени. Познајем само вјерност умјетности…“ А његове партнерке трпјеле су сва његова сурова понашања. Јер – ако вас наслика Пикасо, била је то улазница за бесмртност и свака од њих је то знала. Према женама осјећа све – од страховите њежности, све до мржње. Заводи их, али воли само једну – мајку. Када једна од његових партнерки, Франсоаз Жиру, остане трудна, (једина од свих његових жена која ће га оставити), Пикасо јој не дозвољава да посјети гинеколога. ,,Била сам час богиња, час отирач“, писала је касније у сјећањима на Пикаса.

СТРАСТ И ПРОМИШЉЕНОСТ

„ЖЕНА КОЈА ПЛАЧЕ“ Пабло Пикасо, 1937.

Пикасо је био ,,најстрахотнији љубавник, али без његове љубави живот није имао смисла“, рекла је Дора Мар. Онда се догодила његова величанствена слика - ,,Герника“. По избијању шпанског грађанског рата,

стварао и увијек имао способност да буде нов. Већ 1939. био је на насловној страни часописа ,,Тајм“ и ту је назван ,,акробатом умјетности“. Године 1956. ,,Лајф“ му је посветио двоброј који је имао 134 странице.

Пикасо је постављен на мјесто директора музеја ,,Прадо“ у Мадриду. Јануара 1937. шпанска влада га је замолила да наслика мурал за шпански павиљон, за Свјетску изложбу у Паризу. Тако је настала огромна црно-бијела ,,Герника“, најснажнија антиратна слика XX вијека. Сада се чува у посебној просторији, у Центру за умјетност краљице Софије, а до Франкове смрти била је у Музеју модерне умјетности у Њујорку. Модерног човјека ријетко да сада може да обузме, обухвати, разнесе било шта – али ова слика то итекако може. На самом крају живота, у једном интервјуу, сјетно је рекао: ,,Сликарство је занат слијепца, који слика не оно што види, него оно што осјећа...“ На питање шта мисли о компјутерима, кратко је одговорио: ,,Никада нисам цијенио справе које дају само одговоре, а нису у стању да поставе питања“. Данашња проучавања његовог дјела кажу да је овај умјетник ишао испред науке и интуитивно знао да апстрактна умјетност повећава активност у хипокампусу, који у мозгу представља складиште сјећања. Управо се врше експерименти који ово желе и да поткријепе конкретним мјерењима. Током читавог живота имао је сјај, магнетизам, снагу бика, бљесак, унутрашњу ватру. Али као да је на тој ломачи горјела љубав. Женска страст. Андрић је тврдио да умјетност често прати ,,сјај људске крви“. Пикасова удовица Жаклин, љубавница Мари-Терез и унук Паблито извршили су самоубиство. Марина Пикасо, кћер његовог сина Паула, тврдила је да је ,,Пикасов брилијантан опус тражио људске жртве. Свакога ко би му се приближио, он би отјерао у очај и прогутао“. На крају живота, Пикаса су питали који му је омиљен период стваралаштва. Рекао је: ,,Сљедећи“. Не знам за суровијег човјека у умјетности XX вијека од Пикаса и за њежнијег ствараоца, са којим много пута летјех високо изнад париских, шпанских, њујоршких кровова… А лет се броји увијек и не заборавља никад, тај бљештави расцвјет крила. Падови су живот. Али коме је заиста до живота? 