Dnevni list Pobjeda 12.06.2021. by Pobjeda

PRAVNI I SOCIJALNI HAOS: Oštre reakcije na zakulisne izmjene Zakona o radu, obrazovni sistem pred kolapsom, nesagledive finansijske implikacije M.BABOVIĆ

URUŠAVANJE SISTEMA: Premijer Krivokapić suprotno Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbjednost imenovao direktora agencije bez prethodnog mišljena Skupštine

Vukšić nezakonito na čelu ANB-a Neodgovoran potez na štetu građana i vladavine prava

STR. 7.

Zamjenica pomoćnika američkog sekretara za odbranu povodom godišnjice crnogorske nezavisnosti i članstva u NATO

Zdravko Krivokapić

Kuper: Beograd mora da poštuje suverenitet Crne Gore

Dejan Vukšić

Prijedlog za imenovanje direktora Agencije Vlada dostavlja Skupštini Crne Gore radi davanja mišljenja. Skupština, nakon rasprave u nadležnom radnom tijelu, daje mišljenje. Direktor Agencije imenuje se na period od pet godina i može biti ponovo imenovan, navodi se u članu 25 Zakona o ANB STR. 2.

M.BABOVIĆ

Lider PZP-a saopštio da je DF davno trebalo da uskrati podršku premijeru

STR. 3.

Mitropolija crnogorsko-primorska i Eparhija budimljansko-nikšićka upisane u evidenciju vjerskih zajednica

SPC više ,,nije diskriminisana“, zaboravljeno na postojanje CPC

Medojević: Prelazna vlada da pripremi izbore na jesen

STR. 3.

STR. 8.

Građani tvrde da se američka vakcina, iako nije zvanično dostupna za prvu dozu, ipak može primiti STR. 9.

Za Fajzera je dovoljna šifra ,,F”

SKANDALOZNO: Nakon što je premijer optužio funkcionera vladajućeg DF-a da je tajno pregovarao o prodaji Elektroprivrede

SDP traži kontrolno saslušanje Đukanovića i Bojanića

STR. 4. i 5.

Politika

Subota, 12. jun 2021.

URUŠAVANJE SISTEMA: Premijer Krivokapić suprotno Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbjednost imenovao direktora agencije bez prethodnog mišljenja Skupštine

Vukšić nezakonito na čelu ANB-a Prijedlog za imenovanje direktora Agencije Vlada dostavlja Skupštini Crne Gore radi davanja mišljenja. Skupština, nakon rasprave u nadležnom radnom tijelu, daje mišljenje. Direktor Agencije imenuje se na period od pet godina i može biti ponovo imenovan, navodi se u članu 25 Zakona o ANB PODGORICA – Predsjednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić imenovao je Dejana Vukšića za direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost, objavljeno je sinoć u Službenom listu. Vlada je tu odluku donijela bez održavanja sjednice. Krivokapić je time prekršio Zakon o ANB u kome se decidno navodi da prethodno Skupština Crne Gore mora dati mišljenje. -Direktora Agencije imenuje i razrješava Vlada, na prijedlog predsjednika Vlade. Prijedlog za imenovanje direktora Agencije Vlada dostavlja Skupštini Crne Gore, radi davanja mišljenja. Skupština, nakon rasprave u nadležnom radnom tijelu, daje mišljenje. Direktor Agencije imenuje se na period od pet godina i može biti ponovo imenovan, navodi se u članu 25 Zakona o ANB. Juče ujutro nije održana sjednica Odbora za bezbjednost na kojoj je trebalo da bude raspravljano o prijedlogu Krivokapića jer nijesu došli predsjednik Odbora Milan Knežević i poslanici DF-a. Pobjeda je juče dobila pouzdanu informaciju da Knežević neće do 17. juna zakazati sjednicu, do kada je trebalo da budu završene sve procedure.

IZOSTANAK

Izostanak Kneževića i članova DF-a bio je revolt zbog Krivokapićevog odbijanja da prisustvuje sjednici Odbora na kojoj je trebalo da se raspravlja o švercu cigareta i optužbama Nebojše Medojevića da vrh Vlade toleriše nelegalni posao. Istovremeno, bojkot rada Odbora, bio je odgovor Fronta na najavu premijera da neće rekonstrukciju Vlade. Knežević je u četvrtak odbio da

BOŠKOVIĆ: Premijer primijenio čistu silu suprotno zakonu Visoki funkcioner Demokratske partije socijalista i nekadašnji ministar odbrane Predrag Bošković ocijenio je u izjavi za Pobjedu da je potez premijera Zdravka Krivokapića nezakonit i da je izraz primjene ogoljene sile koju Vlada demonstrira od prvog dana kada je izglasana u Skupštini Crne Gore. -Vlada Crne Gore je odavno pokazala da za nju ne važe pravni propisi države u kojoj su izvršna vlast. Slučaj sa imenovanjem Vukšića samo je još jedan skandal u nizu mnogih koje je ova Vlada napravila. To je pokazatelj svima nama da sa ovom parlamentarnom većinom nema dogovora jer sve, pa i ovo kadrovsko pitanje, rješavaju primjenom čiste sile

Dejan Vukšić i Zdravko Krivokapić

poslanici Demokrata Dragan Krapović i Boris Bogdanović, Ure Miloš Konatar i Socijalističke narodne partije Dragan Ivanović.

NA POTEZU DF

zakaže sjednicu Odbora. On je u dopisu obavijestio predsjednika Skupštine Aleksu Bečića da neće zakazati sjednicu Odbora zbog ,,ignorantskog odnosa premijera Zdravka Krivokapića prema tom odboru i odbijanja da dođe na kontrolno saslušanje“ i dodao da on neće zakazati pomenutu sjednicu. Sjednicu je onda, koristeći poslovničku mogućnost, zakazao Bečić. Iako su imali prethodno informaciju da nema kvoruma, premijer Zdravko Krivokapić i Dejan Vukšić su došli u Skupštinu Crne Gore na sjednicu.

Premijer je novinarima u Skupštini rekao da je njegova obaveza bila da se pojavi na sjednici Odbora kao predlagač za izbor direktora ANB-a. Na pitanje zašto se nije pojavio na prethodnoj sjednici, na kojoj je bilo planirano njegovo kontrolno saslušanje u vezi šverca cigareta, Krivokapić je odgovorio da je nedostojno da neko na taj način proziva premijera. Predsjednik Vlade je naglasio da je u dopisu koji je dostavio Odboru, ukazao i na pravne propuste i na one koji su potpuno politički. - Ja ne mogu da kao premijer

budem neodgovoran i da na svaku priču rekla - kazala skačem. U tom vremenskom periodu sam imao pored ostalog, kao što ste i vidjeli, možda jednu najznačajniju proslavu koja se dešava ove godine u Crnoj Gori, a to je 50 godina od osnivanja CANU - rekao je Krivokapić. On je kazao da ga niko nije pitao za vrijeme, niti je ko sa njim dogovarao bilo šta. - Oni misle da sam ja na tasteru, kliknu me dođem i trebaju da mi sude za nešto što nikad u životu ne bih pomislio, a ne učinio kategoričan je Krivokapić. Na sjednicu Odbora došli su i

Vlada je 17. decembra prošle godine imenovala Vukšića za vršioca dužnosti direktora ANB-a, do imenovanja direktora Agencije u skladu sa zakonom, a najduže na šest mjeseci. To znači da taj rok ističe 17. juna do kada treba da budu završene sve procedure, uključujući i mišljenje parlamenta. Imajući to u vidu, premijer Krivokapić je povukao radikalan potez, kakav do sada nije zabilježen: ignorisao je odredbe Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbjednost i, mimo sjednice Vlade, imenovao Vukšića za direktora ANB-a. Sada je na potezu Demokratki front: ako mirno prihvate nezakonitu odluku pokazaće da

Poslanik i budući predsjednik BS poručio da je najbolje i za građane i za ovu Vladu da se raspišu novi izbori PODGORICA - Ko želi da vodi državu, mora donositi hrabre odluke. Oni koji nemaju hrabrosti da kažu da je Ratko Mladić osuđeni ratni zločinac, nemaju kapaciteta da vode državu, kazao je za Gradski radio poslanik i budući predsjednik Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović. Ibrahimović ističe da je upravo suština njegovog prijedloga rezolucije o Srebrenici da Crna Gora jasno pokaže da dijeli evropske i evroatlanske vrijednosti i da je na visini istorijskog zadatka. - A istorijski zadatak je, kao i do sada, da Crna Gora bude luča i oaza temeljnih vrijednosti i centar na prostoru Balkana, koji je spreman da se suoči sa prošlošću, jer bez toga ne možemo gledati u bolju budućnost i ne može biti pomirenja u regionu - kazao Ibrahimović. Iz tog razloga, smatra, glasanje u parlamentu za razrješenje ministra Vladimira

Ibrahimović: Državu ne mogu voditi oni koji ne mogu reći da je Mladić zločinac Leposavića biće elementarni test demokratije. - Da li je Leposaviću, nakon svega što je izgovorio, mjesto u Vladi? Mislim da većina građana smatra da nije. Njihovo mišljenje trebalo bi da uvaže predstavnici političkih partija koje se nalaze u parlamentu. Ovo je još jedan test za poslanike vlasti, a za nas je to realno i Bošnjačka stranka će glasati za razrješenje - ističe Ibrahimović. Vlada, prema Ibrahimovićevim riječima, nema kapacitet da izdrži čitav mandat. To je, smatra, jasno svakom građaninu, jer su rezultati rada Vlade poražavajući. Bilo bi

pošteno prema građanima koji su ih birali, kaže, da konačno to i priznaju. - Mislim da je realno i odgovorno prema građanima, koji su birali novu vlast, da priznaju da ovako ne ide i da pokažu spremnost da na novim izborima i, možda u nekom novom sastavu, naprave tim, koji će brže da razvija ekonomiju Crne Gore i da se na bolji način suoči sa mnogobrojnim problemima - smatra Ibrahimović. Poručuje da je, s obzirom na katastrofalne rezultate u proteklih 200 dana, najbolje i za građane i za ovu Vladu da se raspišu novi izbori. R.P.

suprotno Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbjednost. Bahatost koja je na djelu od prvog dana preuzimanja vlasti, danas je dobila novi oblik. Siguran sam da će im se ovo ponašanje brzo obiti o glavu, kazao je Bošković za Pobjedu.

nemaju političke moći da utiču na poteze premijera kojeg su izabrali 4. decembra 2020. kao najjača politička grupacija parlamentarne većine. Ukoliko pokušaju da ospore odluku o imenovanju, moraće da se obrate Upravnom sudu, što znači da će se na rasplet čekati više mjeseci. Ima još jedna mogućnost - da pokrenu pitanje opoziva zbog kršenja zakona, ali tada im je neophodna većina od 41 poslanika, što je teško vjerovati da mogu imati unutar parlamentarne većine jer su već nekoliko puta Bečićeve Demokrate i Abazovićeva Ura odbijali da se pridruže inicijativama DF-a. Kao posljednja opcija ostaje im da povuku podršku i ne glasaju za budžet koji je predložila Krivokapićeva Vlada. To bi tek uvelo Crnu Goru u doba neizvjesnosti, a vladajuću koaliciju do samog pucanja. U parlamentu i van njega. N. ZEČEVIĆ

Predsjednik Skupštine Aleksa Bečić zakazao sjednicu parlamenta

Premijerski sat 24. juna PODGORICA - Predsjednik Skupštine Aleksa Bečića zakazao je za 24. jun osmu - posebnu sjednicu prvog redovnog (proljećnjeg) zasijedanja u 2021. godini, a na dnevnom redu će biti premijerski sat i poslanička pitanja. Bečić je podsjetio da je rok za dostavljanje pitanja predsjedniku Vlade u pisanoj formi najkasnije 72 sata prije početka sjednice. Rok za dostavljanje poslaničkih pitanja u pisanoj formi je najmanje 48 sati prije sjednice. Sjednica će se održati u zgradi Skupštine Crne Gore, sa početkom u 12 sati. R.P.

Politika

Subota, 12. jun 2021.

Lider Pokreta za promjene saopštio da je DF davno trebalo da uskrati podršku premijeru

Medojević: Prelazna vlada da pripremi izbore na jesen

Odluka Administrativnog odbora

Joksimović imenovana za Bečićevu savjetnicu PODGORICA - Na prijedlog predsjednika Skupštine Crne Gore Alekse Bečića, Administrativni odbor Skupštine Crne Gore imenovao je Dubravku Joksimović diplomiranu politikološkinju za savjetnicu predsjednika Skupštine Crne Gore. Iz Skupštine je saopšteno da je Joksimović rođena je 05.04.1994. godine u Beranama, gdje je stekla osnovno i srednje obrazovanje, a diplomu postdiplomskih specijalističkih studija stekla je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crne Gore u Podgorici, smjer Novinarstvo. Tokom studija je pohađala brojne obuke, a prakse i radni angažman obavljala je u više štampanih i elektronskih crnogorskih medija. Bila je radno angažovana u kompaniji „Dukley Gardens“, jedna je od autora Strategije za mlade Opštine Budva 2018-2021. Učestvovala je na interšip programu u Sjedinjenim Američkim Državama, u trajanju od 15 mjeseci, organizovanog od strane „American Hospitality Academy“. R.P.

KOMENTAR

» Piše: Milorad PUSTAHIJA

Međunarodna ruka pravde Poslanik vladajuće koalicije, prevrtljivi i bezlični Milačić, povodom rušenja bespravno podignute crkve na imanju bake Fate Orlović, kojoj je u srebreničkom masakru pobijeno oko 20 članova porodice, prijeti: „Nećemo zaboraviti ni oprostiti“. Kome? Je li baki Fati, salonski četniče? E, treba održavati u formi Haški tribunal jer na to ukazuje glasno veličanje „heroja Mladića“ od strane Srpske pravoslavne crkve i zvaničnih državnih funkcionera i političkih stranaka ,,Srpskog sveta“

PODGORICA - Predsjednik Pokreta za promjene Nebojša Medojević kazao je u izjavi za Pobjedu da se zalaže za formiranje prelazne vlade koja bi pripremila vanredne parlamentarne izbore da budu održani na jesen. Dodao je da nije iznenađen najavom premijera da neće rekonstrukciju Vlade niti lidere DF-a u njoj. - Politički posmatrano, DF je morao da mu uskrati povjerenje nakon izlaska na izbore sa svojom listom i to u koaliciji sa kojom nije učestvovao na izborima 30. 08. Politika ima svoja pisana i nepisana pravila. Već tada je DF trebalo da obavijesti premijera da nema našu podrsku i da mu nećemo glasati nijedan prijedlog zakona. Tada je trebalo sa ostatkom većine dogovoriti prelaznu tehničku vladu za pripremu izbora na jesen - rekao je Medojević upitan o narednim koracima DF-a. Dodao je da se ušlo u neke bezvezne pregovore, trgovine, petljavine i sad imamo samo veću krizu, što je loše za sve a posebno za privredu i građane. Medojević kaže da bi prelazna

Nebojša Medojević

Vlada trebalo da očisti biračke spiskove i zaustavi šverc cigareta. - Treba izabrati novog v.d. SDT koji će spriječiti kupovinu birača, smijeniti menadžment RTCG i lijepo na izbore na jesen. Crna Gora nije zaslužila ovakvu sprdnju od Vlade i političkog sistema - rekao je Medojević. Premijer Zdravko Krivoka-

pić kazao je da ne planira rekonstrukciju Vlade, dodajući da u izvršnoj vlasti ne može biti nikoga osim eksperata. - Moj stav je bio i prije kretanja u ovu priču i poslije izbora da jedino ekspertska vlada Crnoj Gori može donijeti dobro. Ako postoji neko mjesto koje može prirodno da bude upražnjeno, kao za gospodina Leposavića, onda je prirodno da na to

mjesto uđe neki ekspert, a ne neki političar. U Vladi u kojoj sam ja premijer neće biti nikog osim eksperata - kazao je Krivokapić u emisiji ,,Načisto“ Televizije Vijesti. Naveo je da ,,može da se desi da 41 poslanik ima jasno iskazani stav da žele da vide Vladu po svom nahođenju ako bi se poptisao neki novi koalicioni N.Z. sporazum“.

Poruka zamjenice pomoćnika američkog sekretara za odbranu povodom godišnjice crnogorske nezavisnosti i članstva u NATO

Kuper: Beograd mora da poštuje suverenitet Crne Gore PODGORICA - Sjedinjene Države su čvrsto posvećene NATO-u, što su potvrdili i predsjednik Džo Bajden i američki sekretar za odbranu Lojd Ostin, a dio tog bezbjednosnog okvira je i Crna Gora, izjavila je u ekskluzivnom intervjuu za Glas Amerike zamjenica pomoćnika američkog sekretara za odbranu, zadužena za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju Lora Kuper, povodom godišnjice crnogorske nezavisnosti i članstva u NATO. Kuper je upozorila na spoljne uticaje u Crnoj Gori i širem regionu Zapadnog Balkana čiji je cilj, kako je navela, podrivanje suvereniteta država i naglasila da Vašington, između ostalog, pomaže Podgorici da osnaži otpornost na ruski uticaj. - U pogledu ruskog uticaja, prvo bi trebalo jasno reći da to nije mala kampanja dezinformacija ili širenja uticaja. Crna Gora je bila žrtva pokušaja puča čiji cilj je bio da se zemlja spriječi da ide izabranim putem ka članstvu u NATO. To je jedan od najšokantinijih primjera koje smo imali u evropskoj bezbjednosti - kazala je zvaničnica Pentagona odgovarajući na pitanje kako Pentagon pomaže Crnoj Gori

Lora Kuper

da se suprotstavi prije svega ruskom uticaju i njenoj kampanji dezinformacija. Nevjerovatno je, istakla je Kuper, koliko je Crna Gora bila uspješna urpkos tom pokušaju. - I ono što mi pokušavamo da radimo je da podržimo otpornost koja već postoji u Crnoj Gori u svijetlu tog pokušaja puča. Neki naši napori odnose se na borbu protiv dezinformacija, a pojedini sa sajber pitanjima. I tu postoji značajan pritisak, ne samo na Crnu Goru već i niz saveznika i partnera širom regiona. Radimo rame uz rame sa Crnom Gorom na odbrani u sajber prostoru protiv tih malicioznih napada - kazala je ona. Govoreći o miješanju Srbije u unutrašnje stvari Crne Gore Kuper je kazala da je njena prva poruka Beogradu da moraju da poštuju suverenitet Crne

Gore i činjenicu da je ona izabrala svoj put - put u NATO koji će je dovesti do prosperita. Na pitanje da li je Pentagon zabrinut u pogledu bilo kojih poteza nove crnogorske Vlade u odbrambenom i bezbjednosnom sektoru, ona je odgovorila da na osnovu onoga što vidi i njenih razgovora sa crnogorskim liderima, uvjerena je da je Crna Gora na čvrstom putu NATO integracije. Ona nije željela da komentariše izvještaje o curenju povjerljivih podataka NATO-a u Crnoj Gori. - Neću komentarisati izvještaje o tim pitanjima. Mi to ne komentarišemo. Međutim, mogu samo da naglasim da sam uvjerena da mogu snažno da sarađujem sa crnogorskim Ministarstvom odbrane i oružanim snagama - kazala je Kuper. Z.D.

U utorak, 8. juna 2021. godine potvrđena je presuda Haškog suda generalu vojske Republike Srpske Ratku Mladiću za genocid u Srebrenici i brojne zločine u toku rata u Bosni. Mladić je osuđen na kaznu doživotnog zatvora. Da, 26 godina nakon sramnog i bestijalnog genocida. Potvrda presude se čekala četiri godine. Vjerovatno zbog vladavine američkog predsjednika Trampa koji je imao čudne i imbecilne poglede na sve što se dogodilo prije njegovog dolaska na vlast i vodio poprilično opskurnu politiku prema našem regionu, a bogami i prema Evropi. Dolaskom Bajdena na vlast izgleda je osvježilo i u Hagu. Međunarodna zajednica je, naravno, pozdravila ovu presudu a Srpski svet, kome zaslugom te iste zajednice odnedavno i mi pripadamo, je ogorčen zbog sudbine svog heroja, ali i dalje mudruje neubjedljive proevropske misli. Žrtvama tog genocida ova presuda ne znači ništa, a vjerovatno ni njihovoj preostaloj ožalošćenoj rodbini ne znači mnogo, jer su ti isti međunarodni pokrovitelji ovoga slavnoga suda u neposrednom komšiluku ponovo omogućili jačanje i instaliranje ideologije koja je iznjedrila Mladića i slične. Stoga treba održavati u formi Haški tribunal jer su čak i u skoroj budućnosti mogući slični krvavi događaji jer je otužna patetika podržavalaca presude blijeda naspram javnog jasnog i glasnog veličanja „Heroja Mladića“ od strane Srpske pravoslavne crkve, zvaničnih državnih funkcionera i političkih stranaka Srpskog sveta i, naravno, dijela poslanika nove većine. Stoji činjenica da su neki zločini nad srpskim stanovništvom ostali nekažnjeni, ali to ne može biti opravdanje za Srebrenicu. Zato me nerviraju deklarativni humanisti i mirotvorci jer je doprinos njihovih apela i zgražavanja, u iskorjenjivanju opasnosti od izbijanja nacionalističkih sukoba, a samim tim i mogućnosti ponavljanja sličnih zločina, apsolutno minoran. Mi jednostavno nismo moralno društvo. Ministar pravde ne priznaje genocid u Srebrenici, a i skoro cijela Vlada misli kao on pa će se izgleda u suzama rastati. Najbrojnija vladajuća stranka u parlamentu veliča Mladića; izjednačavaju se četnici i partizani; negira se samo postojanje najbrojnijeg naroda u zemlji, a njegove istorija, kultura i crkva postaju njihove. Poslanik vladajuće koalicije u Skupštini, prevrtljivi i bezlični Milačić, povodom rušenja bespravno podignute crkve na imanju bake Fate Orlović, kojoj je u srebreničkom masakru pobijeno oko 20 članova porodice, prijeti: „Nećemo zaboraviti ni oprostiti“. Kome? Je li baki Fati, salonski četniče? O opštoj korumpiranosti i bivše i sadašnje vlasti, lopovluku i strašnom kriminalu da ne govorimo. Mnogo vrijednih resursa pokrali su bivši, a i novi eksperti strašne razorne moći danonoćno rade. Mi ekonomisti znamo da postoji donja granica GDP-a per capita ispod koje ne mogu postojati ni organizovano društvo ni država. Već smo veoma blizu tome. U ovakvoj situaciji, kako bi rekao čuveni ruski aristokrata i anarhista Petar Kropotkin: „Moralni napredak je neophodan, ali je bez moralne hrabrosti nemoguć... Zahtijeva se novo poimanje morala u njegovim osnovnim pojmovima koji moraju biti dovoljno široki kako bi dali novi život našoj civilizaciji, kao što i njegovi prilozi moraju biti oslobođeni od tragova natprirodnog transcendentalnog mišljenja jednako kao i od uskih shvatanja buržoaskog utilitarizma“. Kako je očigledno da prosvjetiteljstvo nije ostavilo dubljeg traga u našim krajevima i da je sekularnost države kod nas fiktivan pojam, moramo obuzdati novoklerikalizam. Jer kako kaže Kropotkin: „Farisejski moral religija koje u većini nastoje da pomoću varljivih sudova (sofizama) opravdaju porobljenost čovjeka od čovjeka i zadovoljavaju se samo negiranjem najgrubljih manifestacija nasilja. Oni s čovjeka skidaju sve obaveze prema drugim ljudima i nalažu samo obaveze prema vrhovnom biću, tj. prema nevidljivoj apstrakciji, čija se srdžba može ukrotiti samo pokornošću ili darežljivom davanju onima koji se predstavljaju kao njegove sluge“. Osim grubljih metoda društvene borbe biće nam neophodna i pomoć psihijatara, jer prema stavovima pokojnog megapopularnog srpskog pseudoistoričara Jovana Deretića srpska antička istorija počinje oko 2000. godine p.n.e.?! Homer je Srbin, a i Aleksandar Makedonski se - tvrdio je - zvao Aleksandar Karanović? Ostali slovenski narodi su proistekli iz srpskog naroda, odnosno srpske civilizacije. Čak su i Englezi nastali od Srba jer, kako tvrdi Deretić, Salzberi se davno prije zvao Serberijam. Možda bi nam prvi potez trebao biti izgradnja fabrike bensedina i apaurina. Bez tih preparata nemamo šanse protiv ovoliko ludaka.

Ekonomija

Subota, 12. jun 2021.

Nakon pisanja Pobjede Nacionalni savjet za borbu protiv korupcije uputio prijedlog Vladi PODGORICA - Nacionalni savjet za borbu protiv korupcije predložio je Vladi da se stavi van snage Odluka o dodjeli stanova i kredita javnim funkcionerima, na prijedlog rukovodioca stručnog tima Vanje Ćalović-Marković. To je dobrodošla reakcija na analizu Pobjede pod naslovom ,,Ni nova vlast nije gadljiva na stanove“, objavljenu u četvrtak, 10. maja, koju su prenijeli brojni portali u Crnoj Gori i regionu. Ćalović-Marković i potpredsjednik Vlade Dritan Abazović su u aprilu ove godine na dvije konferencije za novinare prezentovali listu dobitnika stanova iz prethodnog perioda, koja je izazvala istu žestoku reakciju javnosti tada, kao i 2019. godine, kad je prvi put objavljena u medijima. Međutim, nije van snage stavljena ni sporna odluka, niti je amandmanski djelovano na izmjene zakona o održavanju stambenih zgrada, u čijim je članovima 28 i 29 dat pravni osnov za odluku o dodjeli stanova funkcionerima. Iz Vlade su kazali da je Savjet takvu preporuku dao na osnovu analize prakse prethodne Vlade koja je dijelila stanove funkcionerima koji su već imali riješeno stambeno pitanje.

Jedan od dva presa Ćalović-Marković i Abazovića o stanovima (arhivski snimak)

Staviti van snage odluku o dodjeli stanova funkcionerima

Savjet je, kako se navodi, posebnu zabrinutost iskazao zbog prakse prethodne Vlade da protivno zakonu dodjeljuje stanove sudijama i tužiocima. - Savjet je formiran u cilju koordinacije rada organa izvršne vlasti u otkrivanju i prevenciji korupcije - napomenuli

su iz Vlade. Dodaje se da je stručni tim Savjeta zbog toga analizirao praksu prethodne Vlade u pogledu dodjeljivanja stanova i preporučio konkretne mjere kako se navedena praksa ne bi ponavljala u budućnosti. S.P.

Pokrenut postupak za ocjenu ustavnosti Zakona o turizmu u dijelu o kondo hotelima

Vlasnicima zabranili raspolaganje i korišćenje apartmana PODGORICA – Ustavni sud je usvojio zahtjev podgoričkog advokata Marka Markovića i pokrenuo postupak za ocjenu ustavnosti dijela člana 97. Zakona o turizmu i ugostiteljstvu (ZTU) kojim je vlasnicima stanova u kondo hotelima, u slučaju gubitka kategorije četiri i pet zvjezdica ili dozvole za rad, zabranjena njihova prodaja i korišćenje. Zakonodavac je ovom odredbom, smatra Marković, ograničio uživanje prava svojine. ZTU predviđa da se kondo model može sprovoditi u hotelu minimum pet zvjezdica (Primorje i Podgorica), odnosno četiri (središnji i sjeverni dio), uz obavezu da su u funkciji cijele godine. Zakon predviđa da su smještajne jedinice u privatnom vlasništvu u komercijalnoj upotrebi najmanje deset mjeseci, s tim da vlasnici dobijaju procenat ne manji od deset odsto od zakupa, dok su im preostala dva mjeseca na raspolaganju.

- Primjena osporene odredbe znači da ukoliko investitor izgubi odobrenje za rad ili hotel kategoriju pet zvjedica, kupac rezidencijalne jedinice ne može da koristi ni da je proda, pri čemu takva zabrana traje neodređeni vremenski period. Od tri prava koje čine pravo svojine - pravo da se drži, koristi i raspolaže, miješanje zakonodavca u potpunosti lišava vlasnika prava da svoju imovinu koristi i njom raspolaže, pa je jasno da se ovo miješanje može tretirati kao de fakto lišavanje vlasnika njegovog prava na imovinu – stav je Markovića.

Stav vlade

Vlada je u februaru prošle godine, u izjašnjenju koje je potpisao tadašnji rukovodilac Ministarstva turizma i bivši premijer Duško Marković, ukazala da su kondo i mješoviti model hotelskog poslovanja uvedeni kako bi se stambena izgradnja stavila u funkciju turizma tokom cijele godine, ne samo sezonski, te da bi se minimizirala mo-

gućnost stvaranja „gradova duhova“. Navode da se eventualnim gubitkom dozvole ili kategorije svojina ne ostavlja bez titulara, već se među ugovornim stranama situacija može rješavati i mirnim putem i poravnanjem, te da negativnu posljedicu snosi upravljač hotela, a ne vlasnik pojedinačnih jedinica. - Prodajom se ne može mijenjati namjena i djelatnost, kako ne bi došlo do prenamjene prostora i prestanka obavljanja ugostiteljske djelatnosti – bio je stav prošle Vlade.

Odluka

Ustavni sud je ocijenio da je zakonodavac ovom odredbom prekoračio ovlašćenja i povrijedio ustavni i konvencijski princip o pravu svojine. Navode da država može da se umiješa u pravo svojine ukoliko postoji javni interes, što u ovom slučaju nije utvrđeno. - Iako je nepostojanje javnog interesa za miješanje zakonodavca u pravo svojine dovoljan razlog za pokretanje postupka za ocjenu ustavnosti, Ustavni sud je ocijenio da je došlo i do neproporcionalnog miješanja države u pravo svojine, čime su vlasnici de fakto lišeni prava raspolaganja i korišćenja na jedinicama čiji su vlasnici - navodi se u odluci suda. M.lk.

Odluka Odbora direktora Aerodroma Crne Gore

Jandreoski novi izvršni direktor PODGORICA - Za novog izvršnog direktora Aerodroma Crne Gore izabran je Goran Jandreoski, kandidat iz Makedonije, sa bogatim radnim iskustvom u vazduhoplovstvu, saopšteno je iz kompanije. Jandreoski je inžinjer elektrotehnike, ima diplome menadžmenta civilnog vazduhoplovstva iz Singapura i vazduhoplovstva na Univerzitetu Dunav Krems, a bivši je direktor Agencije za civilno vazduhoplovstvo u Makedoniji. Konkurs za direktora raspisan je 5. maja, prijavilo se 14 kandidata, a do sada je v.d. direktora bio Ognjen Jovović. S.P.

SKANDALOZNO: Nakon što je premijer optužio fun vladajućeg DF-a da je tajno pregovarao o prodaji Ele

SDP traži sasluša Milutina Đukano i Mladena Bojan

Milutin Đukanović

Zdfravko Krivokapić

Mladen Bojanić

Još jednom da saopštim opštepoznatu činjenicu, Zakonom o državnoj imovini član 29 je predviđeno da o raspolaganju stvarima i drugim dobrima u državnoj imovini iznad 150 miliona eura, na prijedlog Vlade, odlučuje Skupština - kaže Đukanović PODGORICA - Optužbe premijera Zdravka Krivokapića o namjeri da prodajem Elektroprivredu su besmislene, saopštio je predsjednik Odbora direktora elektroenergetske kompanije Milutin Đukanović, reagujući na izjavu premijera da je pregovarao o prodaji te kompanije. Predsjednik SDP-a Raško Konjević je najavio da će tražiti kontrolno saslušanje ministra kapitalnih investicija Mladena Bojanića i Đukanovića zbog navoda da je tajno pregovarano o prodaji EPCG.

- Sve i da hoće, a neće, Milutin Đukanović nema zakonska ovlašćenja to da uradi. I kada bi svih sedam članova Odbora direktora EPCG bilo za to, ne bi imali zakonsko utemeljenje, a važnost bi bila kao da smo odlučili da prodamo Mančester Junajted ili Real Madrid - naveo je u reagovanju Đukanović. Premijer Krivokapić je u emisiji Načisto na TV Vijesti rekao da je reagovao kada je čuo da će zbog većine članova Upravnog odbora, postojati potencijalna opasnost da se možda EPCG proda i u posljednji čas promijenio pred-

Sastanak guvernera regiona u Rovinju

Antikrizne mjere podrške ekonomiji PODGORICA – Izazovi sa kojima se kreatori monetarnih politika suočavaju u postpandemijskom okruženju su tema godišnjeg sastanka guvernera u regionu, kojem prisustvuje i Radoje Žugić. -Guverner Žugić učestvovao je na panelu na kome su razmatrana pitanja uticaja

pandemije na ekonomije zemalja regiona, kao i na njihov oporavak. Učesnici panela su diskutovali o antikriznim mjerama za podršku ekonomiji, kao i o procesu postepene normalizacije fiskalne i monetarne politike. Istaknuto je da je važno prilagoditi tempo postepene normalizacije politika dinamici oporavka privrede, ka-

loženi sastav borda. - Već sam upozorio određene vlade da ne mogu da pregovaraju sa predsjednicima borda, ako žele dobre odnose sa našom Vladom. To je nedopustivo - kazao je Krivokapić. Đukanović je kazao da je ostalo nejasno ko je i kakvu ulogu imao u pripremi prodaje EPCG. - Kakva je uloga ministra Mladena Bojanića koji je predložio jedan bord, a Krivokapić ga na Vladi promijenio da bi mu pokazao ko je glavni i bez koga ne može ništa da se radi sa ,,kokom nosiljom“ – pitao je predsjednik EPCG i naveo da ko bi se izbjegle potencijalne neželjene posljedice – navodi se u saopštenju CBCG. Tokom panela je konstatovano da su se negativni efekti pandemije najviše osjetili u ekonomijama koje su bazirane na uslužnim djelatnostima i sa naslijeđenim sektorskim ranjivostima. Učesnici panela su se saglasili u ocjeni da mjere podrške moraju biti adekvatno usmjerene, ka najugroženijim sektorima, ali da se nikako ne smije zanemariti sektor malih i srednjih preduzeća koji je tradicionalno ranjiv na sve šokove zbog svog slabog finansijskog kapaciteta. R.e.

Bojanić u Luci Rovinj PODGORICA - Ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić sastao se sa direktorom i članom uprave BINA Istre Dariom Silićem i Kristijanom Santalezom, čija kompanija upravlja i održava Istarski ipsilon, putnu infrastrukturu koja spaja Pulu sa Umagom i Rijeku sa Pulom.

Silić je crnogorsku delegaciju upoznao sa alternativnim načinima finansiranja i izgradnje auto-puta, nadzoru i upravljanju saobraćajem na istarskom auto-putu kao i sa rješenjima putne infrastrukture u turističkom području. R.e.

Ekonomija

Subota, 12. jun 2021.

nkcionera ektroprivrede

Spajić demantovao da je bio na imanju Carevića

anje ovića nića odluku o prodaji donosi Skupština akcionara, uz saglasnost Vlade i Skupštine. - Još jednom da saopštim opštepoznatu činjenicu, Zakonom o državnoj imovini članom 29 je predviđeno da o raspolaganju stvarima i drugim dobrima u državnoj imovini iznad vrijednosti od 150 miliona eura, na prijedlog Vlade, odlučuje Skupština rekao je Đukanović, koji je na ovu poziciju došao kao član vladajućeg DF-a. - Nema sumnje da Zdravko Krivokapić ovo ne zna, jer da zna, ne bi ovako javno rizikovao da se kompromituje - rekao je Đukanović, koji smatra da bi Krivokapić trebalo da se ponosi činjenicom da je on, kao predsjednik EPCG u ne-

Ministar finansija Milojko Spajić demantovao je da je bio na imanju predsjednika Opštine Budva Marka Carevića u Krimovici. - U emisiji ,,Načisto“ Petra Komnenića je izrečena neistina po pitanju mog boravka na imanju Carevića u Krimovici. Ovim putem demantujem tu informaciju, apelujući da ubuduće dobro provjeri svoje izvore. Smatram da je to obaveza novinara, kao i odgovornost svakog pojedinca – tvitnuo je ministar.

davnoj posjeti Srbiji bio primljen na ,,tako visokom nivou“. Đukanović je, naime, polovinom maja bio sedmicu u Beogradu i tom se prilikom sreo sa potpredsjednicom Vlade Srbije i ministarkom rudarstva i energetike Zoranom Mihajlović i šefom diplomatije Nikolom Selakovićem. Pomisliti da se u tim susretima moglo razgovarati o prodaji EPCG, prejaka je konstrukcija i za najlakovjernije, a ne za jednog čovjeka koji je i premijer S.P. - rekao je Đukanović.

Predsjednik borda: Idiotske konstrukcije iz mozga ždrala Đukanović je kazao da kada je u posljednjih nekoliko kolumni Željka Ivanovića, u moru besmisla, pročitao i da je njegov susret u Beogradu sa ministrom inostranih poslova Srbije Nikolom Selakovićem bio u funkciji prodaje EPCG, nije smatrao za potrebnim da se oglašava. - Mislio sam da takve idiotske konstrukcije nemaju uticaj na normalni mozak, već da dovoljno govore o mozgu ždrala koji ih plasira. Zbog čega takvo pisanje, sa idiotskim konstrukcijama, dovoljno govori o lošim namjerama i sračunatoj diskreditaciji elementarnih poslovnih procedura i mene kao predsjednika Odbora direktora EPCG - rekao je Đukanović i konstatovao da ,,Zdravkova, neopravdana zabrinutost i ljutnja zbog susreta, dva mjeseca poslije imenovanja, sa ministrima iz Vlade Srbije govori dovoljno o njegovoj fascinaciji Željkom Ivanovićem i namjeri da da smisao Željkovim besmislenim konstrukcijama“.

Izglasali jedan zakon i sve ostalo odbili

Vraćaju uvalu Valdanos PODGORICA - Skupština je juče usvojila Zakon o vraćanju imovine u uvali Valdanos ranijim vlasnicima, koji je podnio Genci Nimanbegu (Albanska lista). Za usvajanje je glasalo svih prisutnih 49 poslanika. Nimanbegu je kazao da je pozitivno da u vremenu podjela i političkih nesporazuma u Crnoj Gori Skupština jednoglasno usvoji prijedlog opozicionog poslanika i zahvalio svima što su podržali predloženi zakon. Nije usvojen prijedlog dopune zakona o porezu na zarade (SD), kojom se predviđa uvođenje neoporezivog dijela zarade, kao ni za otvaranje parlamentarne istrage o zaduženju od 750 miliona eura, a nije prošao nijedan izvještaj regulatornih agencija za 2019. godinu. Milan Knežević (DF) je kazao da je bio iznenađen javnim obraćanjem penzionera KAP-a da su odustali od isplate 5,45 miliona eura otpremnina penzionerima KAP-a. Naveo je da su im stručne službe Skupštine objasnile da je amandman koji su predložili neustavan, pa su odlučili da do kraja godine predlože leks specijalis. S.P.

Nova linija nacionalne avio-kompanije

Od 17. jula lete za Istanbul iz Tivta

PODGORICA - Air Montenegro počeće od 17. jula letove ka Istanbulu, dva puta sedmično iz Tivta. Cijena povratne karte je 149 eura, navodi se u saopštenju nacionalne avio-kompanije. Podsjetili su da su počeli redovni letovi za Beograd, kao i da su ugovorili linije ka Ljubljani, Banjaluci i Frankfurtu. S.P.

Stečajni upravnik Saša Zejak o rezultatima komisije za procjenu aviona

Od pet „fokera“ MA samo jedan u solidnom stanju Sudbina ,,fokera“ može biti prodaja, ali stečajna uprava smatra da bi najbolja valorizacija tog dijela imovine bila popravljanje jednog aviona, koji bi mogao biti izdat u zakup, kaže Zejak PODGORICA – Preliminarni izvještaji komisije za procjenu aviona u vlasništvu Montenegro erlajnza (MA) u stečaju pokazali su da je jedan od pet ,,fokera 100“ u plovidbenom stanju, dok ostala četiri nije moguće popraviti, kazao je Pobjedi stečajni upravnik Saša Zejak. Stanje aviona utvrdili su direktor tehnike MA u stečaju Srđan Gojković i doktor vazduhoplovnog prava Nela Marković. Stečajna uprava, prema riječima Zejaka, planira da ispravni ,,foker“ izda zainteresovanim kompanijama. - Sudbina ,,fokera“ može biti prodaja zainteresovanim kupcima, ali stečajna uprava smatra da bi najbolja valorizacija tog dijela imovine bila

Jedan od fokera MA

popravljanje jednog ,,fokera“ koji bi mogao biti izdat u zakup To Montenegru, iako to do sada nije traženo – rekao je Zejak. On kaže da još nije dogovorena poslovno-tehnička saradnja sa To Montenegrom, kroz koju bi MA održavao avione novoj avio-kompaniji i pružao usluge keteringa i prevoza putnika do aviona. - Uložili smo maksimalne napore kako bismo To Montenegru izašli u susret po pitanju svih neophodnih resursa. S obzirom da je stečaj strogo

formalan postupak, stečajna uprava nije sigurna da je novoosnovani nacionalni prevoznik najbolje shvatio kako može da pristupi nekretninama i opremi MA u stečaju, a da to bude usklađeno sa zakonom i na obostranu korist – tvrdi Zejak. To Montenegru je, dodaje, omogućen pristup hangaru, ali ta kompanija nije obezbijedila regulatorne uslove da koristi ono što joj je MA ponudio. Govoreći o planovima MA nakon okončanja stečaja, Ze-

B. D.

Putnici da prijave potraživanja Na pitanje da li putnici koji su kupili karte, a nijesu ih iskoristili zbog prizemljenja flote MA, mogu očekivati da će im novac biti vraćen, Zejak je kazao da oni treba da prijave potraživanja. - Svi putnici koji su kupili karte, a nijesu ih

iskoristili, imaju pravo da, u skladu sa rokovima datim Zakonom o stečaju, dostave prijave potraživanja po navedenom osnovu. Naplate ove kategorije potraživanja zavisiće od daljeg toka stečajnog postupka - rekao je Zejak.

Udruženje banaka reagovalo na mogućnost da se skratio predloženi rok za obustavu vraćanja kredita

Rizike ne smanjuje ni tri mjeseca moratorijuma PODGORICA-Udruženje banaka (UBCG) predložilo je da se sagledaju grupacije kojima je potrebna pomoć i da im se izađe u susret, ali ne kroz masovni bezuslovni moratorijum koji će, kako su kazali, izazvati više štete nego koristi. Iz Udruženja su reagovali na najavljenu raspravu o moratorijumu na kreditna zaduženja kod banaka. Oni su kazali da moraju reagovati na prijedlog istrajavanja na moratorijumu, sada svedenog na tri mjeseca, ali rizici su, kako su naveli, isti. -Iznenađeni smo ovakvim izjavama, s obzirom na konstruktivne diskusije koje su se vodile u parlamentu, gdje

jak je kazao da nije nemoguće da ta kompanija opet poleti. - MA će uložiti maksimalni napor da u slučaju neodrživosti To Montenegra održi kontinuitet komercijalne avijacije u Crnoj Gori. U tom kontekstu, u narednoj fazi stečaja biće traženi partneri, dok sam ja predložio prodaju MA kao pravnog lica – ukazao je Zejak. Prethodno je bilo planirano da se predloži plan reorganizacije kompanije, ali je, tvrdi Zejak, to osujetilo podnošenje zahtjeva države za isplatu 107 miliona eura potraživanja. - To je bio veliki udar na pripremani plan reorganizacije čime je dovedeno u pitanje njegovo podnošenje – naveo je Zejak, koji namjerava da izvrši detaljne analize ranijeg poslovanja MA jer, kako tvrdi, preliminarni rezultati pokazuju nelogičnosti u odnosu na domaćinsko poslovanje. Stečaj u MA uveden je 28. aprila, na zahtjev Uprave prihoda i carina zbog poreskog duga od 11,9 miliona eura.

Rasprava u Skupštini o moratorijumu

je zaključeno da će se, kroz dijalog svih relevantnih adresa, naći optimalan okvir za pomoć onima koji eventual-

no nijesu obuhvaćeni kroz devet paketa mjera koje je Centralna banka realizovala preko banaka - rekli su iz

I strani investitori protiv Savjet stranih investitora još jednom je apelovao i pozvao poslanike da odustanu od usvajanja ovog lex specialisa. - Čak i novi prijedlog kojim je moratorijum skraćen na tri mjeseca nije dobro rješenje i nanio bi direktnu štetu bankarskom sistemu – saopšteno je iz Savjeta, uz podsjećanje da su stavovi međunarodnih finansijskih institucija jasno protiv moratorijuma, pa je Evropska centralna

banka (ECB) ograničila postojeće moratorijume kako za pravna tako i za fizička lica. - Upravo zbog očuvanja finansijskih sistema i njihovog jačanja, ECB evropska centralna banka ne podržava uvođenje novih moratorijuma. Nametanje masovnog moratorijuma u bankraskom sistemu u Crnoj Gori, mimo preporuka međunarodnih institucija,

Udruženja. U UBCG smatraju da je od predloženog važnije razgovarati o tome koje mjere su preduzete, koji su efekti i šta nam je dalje činiti od strane Vlade i banaka na ublažavanju negativnih efekata nakon moratorijuma. Iz UBCG su naglasili partnersku ulogu koju su banke imale tokom cijelog perioda pandemije. -Kao važan akter budućeg ekonomskog oporavka, banke su otvorene za aktivno učešće u argumentovanom dijalogu i uspostavljanju optimalnog rješenja koje je održivo i koje će dati pozitivne efekte - zaključuje se u saopštenju. Građanski pokret URA , najavio je u četvrtak da će podržati Predlog zakona o odlaganju plaćanja kreditnih obaveza. To će uraditi, kako su objasnili, nakon amandmanskog djelovanja kojim je rok za moratorijum sa šest mjeseci skraćen na tri. Ovo zakansko rješenje predložio je SDP. S.P.

konsultacija sa Centralnom bankom, Ministarstvom finansija i bankama, suprotno je svim dobrim praksama u kontekstu unapređenja poslovnog ambijenta, posebno u situaciji kada cijelo društvo treba da bude udruženo u aktivnostima oporavka ekonomije. Ovakve izmjene zakonskih rješenja koje direktno ugrožavaju poslovanje i likvidnost bankarskog sektora treba da prati adekvatna debata u javnosti – upozorili su strani investitori.

Ekonomija

Vlada utvrdila prijedlog zakona o završnom računu budžeta za prošlu godinu

Sjednica Vlade

Prošle godine deficit 440 miliona PODGORICA-Vlada je utvrdila prijedlog izmjena Zakona o porezu na promet nepokretnosti, kojim se proširuje pravo na poresko oslobođenje od plaćanja poreza i poresko oslobođenje kod nasljeđivanja, poklona i u drugim slučajevima sticanja nepokretnosti bez naknade i za životne partnere. -Ovim izmjenama doći ce do oslobađanja od plaćanja poreza na promet nepokretnosti za punoljetne državljane koji prvi put rješavaju stambeno pitanje kao članovi domaćinstva, gdje se bračni partneri izjednačavaju sa životnim partnerima. Takođe, propisuje se da se nasljednikom smatraju bračni drugovi, odnosno životni partneri, kao i da pri diobi zajedničke imovine prilikom razvoda braka, odnosno raskida životnog partnerstva, važi oslobođenje od plaćanja poreza na promet nepokretnosti – kazali su iz Vlade. Utvrđen je i prijedlog zakona o završnom računu budžeta za prošlu godinu, po kojem je deficit 426,15 miliona eura, dok je korigovani deficit 14 miliona veći. Navedeno je da je iz 2019. godine prenešeno 545,14 miliona eura, da su prihodi iznosili 1,58 milijardi eura. Tekuća budžetska potrošnja u prošloj godini iznosila je 1,79 milijardi eura, dok su kapitalni izdaci iznoslili 272,38 miliona eura. Izmijenjena je uredba o objavljivanju liste poreskih dužnika, gdje sada treba da se nađu i dužnici koji su pokrenuli upravni spor, kao i dužnici u stečaju. Usvojena je informacija o potrebi ažuriranja jeS.P. dinstvene liste prioritetnih infrastrukturnih projekata.

Razriješena Đordan Savjetnica predsjednika Vlade i šefica Službe za odnose s javnošću Andrijana Đordan razriješena je juče dužnosti na lični zahtjev. -Velika je čast i zadovoljstvo imati priliku za saradnju sa Zdravkom Krivokapićem, kog smatram izuzetnim čovjekom i veoma sam mu zahvalna na ukazanom povjerenju – kazala je Đordan za CdM i istakla da u medijima ranije spominjane nesuglasice nijesu istina.

Erste grupa se pridružila inicijativi EK

Doprinos ,,zelenoj potrošnji“ PODGORICA - Erste grupa se, kao prva finansijska institucija u Evropi, pridružila inicijativi Evropske komisije ,,Obećanje o zelenoj potrošnji“, kako bi ubrzala svoj doprinos održivom ekonomskom oporavku. Iz Erste grupe je saopšteno da je obećanje o zelenoj potrošnji prva inicijativa u sklopu Nove strategije za potrošače EU i dio je Evropskog sporazuma o klimi. Uz prvih pet kompanija koje su se inicijativi pridružile početkom ove godine, Erste grupa je među šest kompanija koje učestvuju u pilot projektu ove inicijative. -Erste grupa se obavezuje na osiguravanje raspoloživosti održivih investicionih proizvoda i pružanje boljih informacija svojim klijentima kako bi bili u mogućnosti da donose utemeljene i održive odluke – kaže se u saopštenju. Glavni izvršni direktor Erste grupe Bernd Spalt, rekao je da je djelovanje u oblasti zaštite životne sredine i klime potrebno odmah. On je naveo da žele da budu aktivan član te zelene tranzicije i vjeruju da to mogu postići finansijskim proizvodima i uslugama koje pružaju klijentima. s.P.

Subota, 12. jun 2021.

Poslovanje finansijskih institucija u prvom kvartalu

Banke od kamata i naknada naplatile 36,5 miliona eura Skoro polovinu ukupnih prihoda banaka od kamata, naknada i provizija ostvarila je CKB – 16,3 miliona eura ilustracija

PODGORICA – Dvanaest banaka koje posluju na domaćem tržištu u prvom kvartalu ove godine su od kamata prihodovale 36,5 miliona eura, dok su po osnovu naknada i provizija od klijenata uzele 12,1 milion. Ukupan profit banaka od januara do kraja marta iznosio je 15,27 miliona eura. To je, kako su Pobjedi kazali u Centralnoj banci (CBCG), 1,7 miliona ili 13 odsto više nego u prvom kvartalu prošle godine. Negativan rezultat zabilježila je samo Komercijalna banka, dok je ostalih 11 bilo u plusu.

CKB dominantna

Skoro polovinu ukupnih prihoda banaka od kamata, naknada i provizija ostvarila je CKB – 16,3 miliona eura. Najveća banka na tržištu je po osnovu naplate kamata od klijenata

inkasirala 11,6 miliona eura, a od naknada i provizija 4,7 miliona. Neto profit CKB u prvom kvartalu bio je 5,8 miliona. Slijedi Erste banka sa 6,49 miliona eura, od čega od kamata 5,9 miliona eura i 595.000 eura od naknada i provizija. Njena dobit iznosila je 2,07 miliona. Na trećem mjestu je Hipotekarna banka koja je ukupno prihodovala 6,45 miliona eura.

Od toga se na kamate odnosi 3,5 miliona, a na naknade i provizije 2,95 miliona. Ta banka je na kraju marta imala 1,7 miliona eura profita. NLB banka uzela je 5,47 miliona eura – 5,03 miliona od kamata i 444.000 eura od naknada i provizija, dok je njen profit bio 2,12 miliona eura. Prihodi Adiko banke iznosili su 2,85 miliona eura. Kamate

U CKB 916 miliona depozita Najviše depozita u prva tri mjeseca ove godine bilo je u CKB, u kojoj su građani i privreda držali 916 miliona eura. Slijedi NLB sa 435 miliona eura, Hipotekarna sa 409 miliona i Erste sa 380 miliona eura. Štednja u Universal Kapital banci bila je 334 miliona eura, u Prvoj 289 miliona, Lovćen 179 miliona, Adiko 155 miliona, Komercijalnoj 122 miliona i Zapad banci 107 miliona. Depozite manje od 100 miliona eura imale su dvije banke - Adriatik 94 miliona, Ziraat 29,8 miliona eura.

su zaračunate u vrijednosti od 2,6 miliona, a naknade i provizije od 254.000 eura. Dobit Adiko banke bila je 698.000 eura. Nešto manje od kamata i naknada zaradila je Prva banka – 2,52 miliona. Na kamate se odnosi 2,09 miliona, a naknade i provizije 436.000 eura. Prva banka je prvi kvartal završila u plusu 209.000 eura. Sedmo mjesto zauzela je Universal Kapital banka sa 2,36 miliona eura prihoda. Kamate su obračunate na iznos od 1,3 miliona, a naknade i provizije na 1,06 miliona. Profit banke bio je 1,48 miliona eura. Osma je Lovćen banka sa 2,32 miliona eura, od čega se na kamate odnosi 1,8 miliona, a na naknade i provizije 525.000 eura. Dobit banke bila je 212.000 eura.

U minUsU KomerCijalna

Komercijalna banka naplatila je 1,32 miliona eura, od kamata 1,2 miliona, a od naknada i provizija 126.000 eura. To je jedina banka koja se na kraju marta našla u minusu od 176.000 eura. Zapad banka prihodovala je 1,1 milion eura. Od kamata 793.000 eura, a od naknada i provizija 315.000 eura. Dobit banke je bila 370.000 eura. Prihod Adriatik banke ukupno je iznosio 1,08 miliona 531.000 eura kamata i 558.000 eura naknada i provizija. Profit banke bio je pola miliona. Na posljednjem mjestu i jedina sa prihodima manjim od miliona eura po osnovu naplate kamata i naknada je Ziraat banka. Ona je od kamata uzela 495.000 eura, a od naknada i provizija 152.000 eura. Dobit Ziraat banke bila je 63.000 euB.d. ra.

Rojters tvrdi da se EU obratila njemačkim, francuskim i italijanskim bankama PODGORICA - Crna Gora sa velikim dugom prema Kini, pregovara o korišćenju stotina miliona eura jeftinog kredita EU i priprema se za rasprodaju državne imovine kako bi ublažila svoju finansijsku zavisnost od Pekinga, rekli su visoki zvaničnici EU Rojtersu. Crnogorski dug prema Kini u fokusu je rasprave o kineskom uticaju u Evropi i mogao bi zakomplikovati širenje EU na Balkan, rekli su agenciji Rojters zvaničnici EU koji su tražili da ostanu anonimni. Crna Gora je, prema pisanju Rojtersa, kandidat za pridruživanje EU, proces koji zahtijeva ispunjavanje fiskalnih standarda. Brisel se, prema saznanju Rojtersa, obratio Njemačkoj kreditnoj banci za obnovu (KfV) i Francuskoj razvojnoj agenciji (AFD) – obje su državne razvojne banke - kao i italijanskom državnom zajmodavcu CDP da predvode finansijsku pomoć, rekao je zvaničnik EU Rojtersu.

Traže kredit za refinansiranje prioritetne dionice auto-puta

Most Moračica

- Plan je da od njih troje dobijemo ponude, a zatim ih spojimo. Nadamo se da bi ponuda mogla biti spremna u narednim nedjeljama, prije ljeta -

rekao je zvaničnik. Ni Njemačka banka, ni Francuska razvojna agencija nijesu željele da komentarišu saznanja Rojtersa. Kineska državna

banka za uvoz, koja je odobrila 20-godišnji zajam od 944 miliona dolara sa dva odsto kamate, nije odgovorila na zahtjev Rojtersa za komentar. r. e.

Društvo

Subota, 12. jun 2021.

PRAVNI I SOCIJALNI HAOS: Oštre reakcije na zakulisne izmjene Zakona o radu, obrazovni sistem pred kolapsom, nesagledive finansijske posljedice

Neodgovoran potez na štetu građana i vladavine prava Ako je cilj bio da se, po svaku cijenu, penzioniše glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić, radi se o neprihvatljivom cilju s aspekta demokratije i vladavine prava, kao što je to već objasnila Venecijanska komisija

PODGORICA – Posljedice „tajnog“ amandmana poslanika Demokratskog fronta na Zakon o radu već izazivaju socijalni i pravni haos. Sindikalci upozoravaju da obrazovnom sistemu prijeti kolaps, Fond Penzijsko-invalidskog osiguranja nema informaciju koliko će od ponedjeljka biti novih penzionera, niti koliko će biti finansijsko opterećenje te institucije, a dio NVO sektora upozorava da je posrijedi neodgovoran potez na štetu građana i vladavine prava u Crnoj Gori. Direktor jedne osnovne škole kazao nam je da administracija te obrazovne ustanove nije zvanično dobila nikakav dopis o primjeni izmijenjenog Zakona o radu. U školi, kaže, postoji jedna osoba, dio nastavnog kadra, koja prema novim mjerilima od danas ispunjava uslove za penzionisanje po sili zakona. Ona će, ipak, nastaviti da radi dok škola ne dobije dalje instrukcije. Druga sagovornica Pobjede koja je zaposlena u velikom državnom preduzeću, kazala je da joj je u ponedjeljak rečeno da joj je petak posljednji radni dan i da više ne dolazi na posao i da je od narednog ponedjeljka penzionerka. Kazala nam je da je bila iznenađena, kao i kolege u pravnoj službi koji nijesu mogli da joj daju više detalja o tome što slijedi. Ona je nakon toga otišla u Fond PIO, da bi se upoznala sa procesom penzionisanja, a tamo joj je rečeno da na oglasnoj tabli ima neko obavještenje i da im prvo mora donijeti rješenje o penziji koje joj izdaje poslodavac. Pobjedi je kazala da je zatečena, nepripremljena za penziju, da ima kreditna zaduženja, za koja ne zna kako će pokrivati kada bude primala penziju, daleko manju od plate koju je primala. Ona je istakla da je tek sledeće godine

Od ponedjeljka crnogorski radnici po sili zakona masovno idu u penziju

Ključni problem u prosvjeti, usljed izmjena Zakona o radu koji stupa na snagu danas, je činjenica da sredinom ovog mjeseca radni angažman, osim prosvjetnih radnika koji će od ponedjeljka, po sili zakona, biti penzionisani, završavaju i zaposleni koji rade na određeno vrijeme, do 30. juna, što će prouzrokovati pravi kolaps obrazovnog sistema, saopšteno je iz Sindikata prosvjete. - Postavlja se pitanje da li će vaspitno-obrazovne ustanove, odnosno nastavnička vijeća biti u mogućnosti da donesu najbitnije odluke za kraj nastavne godine zbog mogućeg nedostatka kvoruma – navodi se u saopštenju. U Sindikatu su zabrinuti činjenicom da se krupne izmjene opšteg zakona koji reguliše odnose na tržištu rada, kakav je Zakon o radu, dešavaju bez prethodne konsultacije sa socijalnim partnerima. Kažu da je usvajanje Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o radu, kojim je snižena starosna granica sa 67 na 66 godina, kao osnov za prestanak radnog odnosa po sili zakona, zaposlene i vaspitno-obrazovne ustanove dovelo u nezavidan položaj. - Ovakve iznenadne izmjene Zakona o radu onemogućiće poštovanje zakonske procedure koje se moraju realizovati prije zakjučenja radnog odnosa. Isto tako, zaposleni u prosvjeti nijesu u mogućnosti da iskoriste svoja osnovna ustavom zagarantovana prava (godišnji odmor, otplata kredita...), već će doći do dodatnog neplaniranog opterećenja budžeta, zbog isplate naknada za neiskorišćene godišnje odmore, kao i otpremnina na koje zaposleni imaju pravo zbog odlaska u penziju – rekli su oni. N.Đ.

DPS: Tražićemo obustavu primjene Zakona od Ustavnog suda Tim pravnika priprema incijativu za ocjenu ustavnosti izmjena Zakona o radu, kojom će tražiti obustavu primjene tog zakonskog rješenja u skladu sa zakonskim procedurama i po hitnom postupku, kazao je Pobjedi

trebalo da bude penzionisana. Da je ovako donijet Zakon o radu udarac na socijalni i ekonomski status brojnih zaposlenih, potvrdilo nam je još nekoliko sagovornika čije su plate opterećene kreditima, a koji od ponedjeljka nepripremljeni moraju u penziju.

APEL POSLANICIMA

Akcija za ljudska prava (HRA) apelovala je na poslanike vladajuće većine da ne podržavaju zakonske inicijative koje se plasiraju bez neophodnih analiza, rasprava i uz kršenje

šef poslaničkog kluba Demokratske partije socijalista Danijel Živković. Komentarišući činjenicu da Ustavnom sudu fali sudija, kao i to da je zatrpan ustavnim inicijativama, Živković je naglasio da ima dovoljno

Ustavom i zakonom propisanih procedura, kao u slučaju izmjena Zakona o radu. - Takva praksa ne doprinosi povjerenju u najviše zakonodavno tijelo, smanjuje kvalitet propisa, sužava kulturu dijaloga i protivi se demokratskim principima koji podržavaju uključivanje što više društvenih činilaca u donošenje odluka koje se tiču društva u cjelini - navode iz HRA. Ova organizacija protestovala je juče zbog usvajanja ,,na mala vrata“, bez neophodne javne rasprave, izmjena i dopuna Zakona o radu kojima je sma-

Ni PIO ne zna koliko je novih penzionera Kako su Pobjedi kazali iz Fonda PIO, nijesu u mogućnosti da dostave podatke o broju „novih“ penzionera sa izmijenjenom starosnom granicom i sa benificiranim radnim stažom koji su takođe morali ranije u penziju jer je Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o radu objavljen u „Službenom listu Crne Gore“, 4. juna i stupa na snagu tek danas. - Napominjemo da se utvrđivanje prava na penziju vrši nakon ažuriranja podataka o stažu osiguranja i zarada, koje se pokreće na osnovu podnijetog zahtjeva za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, odnosno na lični zahtjev osiguranika - precizirali su iz Fonda PIO i

Kolaps obrazovnog sistema

dodali da u ovom momentu nije moguće dati precizan odgovor o finansijskom opterećenju Fonda po osnovu navedenih izmjena Zakona o radu, s obzirom da je za to neophodno prethodno sprovesti detaljnu analizu statističkih i finansijskih pokazatelja. Zakon o radu propisivao je da zaposlenom radni odnos po sili zakona prestaje sa navršenih 67 godina starosti, dok je Zakon o penzijskoinvalidskom osiguranju omogućavao da muškarac ode u penziju i ranije, sa 66 godina starosti i najmanje 15 godina staža, odnosno žena sa 64 godine starosti i 15 godina staža. Do tog rješenja se došlo poslije dugih konsultacija socijalnih partnera - Vlade,

reprezentativnih udruženja poslodavaca i sindikata. Sada su na osnovu iznenadnog amandmana, koji je usvojila vladajuća većina, i muškarci i žene obavezani da odu u starosnu penziju sa navršenih 66 godina. Udruženje poslodavaca Crne Gore još je u februaru pozvalo na povlačenje svih izmjena Zakona o radu iz skupštinske procedure zato što Ustavom i zakonom predviđen konsultativni proces u Socijalnom savjetu nije bio sproveden. Nedavno je reagovala i Unija slobodnih sindikata koja je istakla i sve mane posljednjeg amandmana, dok je način njegovog usvajanja nazvala ,,nedopustivim zakulisnim izmjenama“. N.K. – D.M.

sudija da bi mogao da odlučuje. - Pozvaćemo ih da hitno reaguju, pošto se radi o veoma važnoj stvari. Ukoliko to ne urade, oni će snositi odgovornost – zaključio je Živković.

njena starosna granica za obavezan odlazak u penziju sa 67 na 66 godina. - Ovakve izmjene su zahtijevale prethodni ekonomski proračun uticaja na budžet, usklađivanje u Socijalnom savjetu i procjenu saglasnosti sa Ustavom Crne Gore, što je sve izostalo. Ako je cilj bio da se, po svaku cijenu, penzioniše Glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić, radi se i o neprihvatljivom cilju s aspekta demokratije i vladavine prava, kao što je to već objasnila Venecijanska komisija – kažu u HRA.

TAJNI AMANDMAN

Usvojenim amandmanom koji su na Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o radu podnijeli poslanici Demokratskog fronta Milan Knežević i Maja Vukićević, predviđeno je smanjivanje granice za prestanak radnog odnosa po sili zakona sa 67 na 66 godina, i dodatno za određeni broj godina ako je zaposleni radio na radnim mjestima sa beneficiranim radnim stažom. U kratkom obrazloženju amandmana je navedeno da je izmjena neophodna da bi se izvršilo „usklađivanje Zakona o radu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju jer se norma za odlazak u penziju u pogledu navršenih godina života razlikuje u pomenutim zakonima“. Međutim, u pitanju su propisi koji regulišu različita pitanja.

,,Tajni“ potez poslanika samo da bi Katnić otišao u penziju

Zakon o radu propisuje kada zaposleni mora da ode penziju, a Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju kada može da ode u penziju. - Jasno je da se ovdje ne radi o potrebi ujednačavanja propisa, već o veoma ozbiljnoj izmjeni zakona koja će poremetiti živote znatnom broju ljudi, koji sada radni vijek moraju da okončaju godinu dana ranije, što znači da će morati da plate zamijene penzijom koja u prosjeku čini polovinu plate. Ova promjena će neminovno opteretiti državni penzioni fond, mada u neidentifikovanom iznosu, jer ekonomski proračun posljedice ovakve izmjene zakona nije objavljen. To su sve razlozi zbog kojih se u demokratskim državama ovako ozbiljne izmjene zakona ne usvajaju na prečac, bez procjene troškova i javne rasprave – kažu u Akciji za ljudska prava.

NETRANSPARENTNOST

Kako navode u toj organizaciji, poslanici vladajuće većine su na jednako netransparentan način krenuli u izmjene

zakona koji uređuju državno tužilaštvo. Iako je proces učinjen transparentnijim poslije protesta domaće javnosti i međunarodnih organizacija, neprimjereno je zaobiđen proces pripreme zakona i javne rasprave od najmanje 20 dana koji se morao održati da je predlagač propisa bila Vlada. - U odnosu na prijedlog da se putem izmjene zakona smijeni Glavni specijalni tužilac, Venecijanska komisija je izrazila zabrinutost zbog takve ,,zloupotrebe zakonodavnih ovlašćenja“ i objasnila da je takvo ponašanje ,,suprotno prirodi zakonodavne djelatnosti, koja definiše opšta pravila ponašanja, a ne preduzimanje izvršnih radnji u odnosu na određene pojedince ili situacije“. Posljednju odluku vladajuće većine, da se veliki broj ljudi bez opravdanog razloga otjera u penziju samo da bi joj se približio i Glavni specijalni tužilac, smatramo izrazito neodgovornim potezom na štetu građana i vladavine prava u Crnoj Gori – zaključuju u HRA. D. MIHAILOVIĆ

Društvo

Subota, 12. jun 2021.

Mitropolija crnogorsko-primorska i Eparhija budimljansko-nikšićka SPC upisane u evidenciju vjerskih zajednica, saopštili da im je ,,priznat vjekovni subjektivitet“

SPC više ,,nije diskriminisana“, zaboravljeno na postojanje CPC Više sagovornika Pobjede upozorilo je juče da činjenica da se SPC i dalje nije registrovala u našoj zemlji, što je prvi korak i podrazumijeva i novi ulazak u pravni sistem države, kao i jedini legalan put, već da je država prihvatila da evidentira dva subjekta ove crkve, suštinski znači da im je Crna Gora, odnosno aktuelna Vlada, kroz evidenciju dala istorijski kontinuitet. Upravo je to jedan od ključnih elemenata na kojem je SPC insistirala i zbog kojeg je ranije odbijala da se upiše u registar vjerskih zajednica podgorica - Mitropolija crnogorsko-primorska i Eparhija budimljanskonikšićka Srpske pravoslavne crkve upisane su u Jedinstvenu evidenciju vjerskih zajednica, u skladu sa Zakonom o slobodi vjeroispovijesti koji je nova vlast, kako je to i obećala Srpskoj crkvi, izmijenila čim je konstituisana. Više sagovornika Pobjede upozorilo je juče da činjenica da se SPC i dalje nije registrovala u našoj zemlji, što je prvi korak i podrazumijeva i novi ulazak u pravni sistem države, kao i jedini legalan put, već da je država prihvatila da evidentira dva subjekta ove crkve, suštinski znači da im je Crna Gora, odnosno aktuelna Vlada, kroz evidenciju dala istorijski kontinuitet. Upravo je to jedan od ključnih elemenata na kojem je SPC insistirala i zbog kojeg je ranije odbijala da se upiše u registar vjerskih zajednica. Kategorični su da su oni tradicionalna crkva u našoj zemlji, čime isključuju Crnogorsku pravoslavnu crkvu i prisvajaju skoro kompletno sakralno i kulturno nasljeđe naše države, kao i svu ostalu crkvenu imovinu. Čin evidencije Mitropolije i Eparhije, objašnjavaju naši sagovornici pravnici, znači da su one već morale biti registrovane u pravnom sistemu Crne Gore, u ranijim propisima i zakonima – ali nijesu. Država im je na ovaj način, kategorični su oni, priznala subjektivitet. - Posebno ukazujemo na to da su Mitropolija i Eparhija ovim



Zeković je istakao da se SPC ne može pripisati subjektivitet koji istorijski nesporno pripada drugoj vjerskoj zajednici, Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi

činom djelatno potvrdile stav koji je više puta, a posebno tokom litija za odbranu svetinja, saopštavano da će prijave za upis u evidenciju predati nadležnom organu onog trenutka kada iz pravnog sistema budu uklonjene neustavne i diskriminatorne zakonske odredbe kojim je poništavan njihov ranije stečeni pravni subjektivitet u pravnom poretku Crne Gore – piše u saopštenju Svetigora presa. Oštro je juče reagovao Aleksandar Saša Zeković, član Savjeta GI ,,21.maj“ i aktivista za ljudska prava, koji je kazao da ovom aktivnošću Ministarstva i saopštenjem SPC, aktuelni ministar, iako bez povjerenja predsjednika i potpredsjednika Vlade, ali i demokratske javnosti, pokušava da ukrupni, zbog daljeg djelovanja, političku i socijalnu korist, ali i prepoznatljivost u nacionalističkim krugovima. On je istakao da se SPC ne može pripisati subjektivitet koji istorijski nesporno pripada drugoj vjerskoj zajednici, Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi. Na teritoriji Crne Gore osim Mitropolije crnogorsko-primorske i Eparhije budimljansko-nikšićke, u okviru Srpske crkve djeluju još i Mileševska eparhija sa sjedištem u Prijepolju i Zahumsko hercegovačka kojoj je sjedište u Mostaru. MCP i Eparhija budimljansko-nikšićka pokrivaju samo teritoriju Crne Gore – prvoj je sjedište na Cetinju, a drugoj u Beranama. Mitropolija i ova Eparhija podnijele su prijave, kako je saopšteno, sa dokazima za upis u

provokaciju i diskriminaciju ostalih, jer slično nije učinjeno i prema ostalim vjerskim zajednicama – istakao je Zeković. Dodao je i da saopštenje SPC predstavlja demonstraciju pobjedničkog i slavljeničkog favorizovanja SPC u odnosu na sve druge. Zeković je zahvalio Dritanu Abazoviću na poštovanju Ustava i Vlade Crne Gore čime je zaustavljeno najavljeno potpisivanje Ugovora o definisanju međusobnih odnosa sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Beogradu.

Vučinić: FalsiFikoVanje istorije

Leposavić uručio uvjerenja o upisu u Javnu evidenciju

knjigu evidentiranih vjerskih zajednica Jedinstvene evidencije vjerskih zajednica, nakon čega im je Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava izdalo adekvatna uvjerenja o upisu u Javnu evidenciju.

Priznanje

U saopštenju je istaknuto i kako je navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama, kao i postupanjem Ministarstva pravde, ljudskih i manjinskih prava, „u potpunosti priznat i ispoštovan ranije stečeni i kroz vjekove bezbroj puta potvrđeni pravni subjektivitet Mitropolije i Eparhije u Crnoj Gori“. Prvi Zakon o pravnom položaju vjerskih zajednica je donešen 1977. godine, kada je u Crnoj Gori bila 31 vjerska zajednica. Ni tada nije bilo na spisku Mitropolije crnogorskoprimorske. Srpska pravoslavna crkva, niti njene jedinice u Crnoj Gori se nijesu registrovale ni u oktobru 2020. godine, nakon donošenja Zakona o slobodi vjeroispovijesti. Iz tadašnje Vlade je Pobjedi rečeno da Zakon o slobodi vjeroispovjesti ili uvjerenja i pravnom položaju vjerskih zajednica predviđa mogućnost evidencije onih vjerskih zajednica koje su već bile registrovane po ranije važećem Zakonu o pravnom po-

ložaju vjerskih zajednica, a da one koje nijesu registrovane to mogu da učine. Iz SPC su tada saopštavali da se neće registrovati, jer se ovim Zakonom ,,ignoriše istorijsko postojanje i pravni subjektivitet Mitropolije crnogorskoprimorske i eparhija“, navodeći da u Crnoj Gori ,,postoje punih osam vjekova“.

aPel Vladi

Član Savjeta Građanske inicijative 21.maj i bivši državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Aleksandar Saša Zeković apelovao je juče na potpredsjednika Vlade Dritana Abazovića i njegovog savjetnika Filipa Adžića da nalože nadležnima u Ministrastvu pravde, ljudskih i manjinskih prava da hitno reaguju na saopštenje povodom evidentiranja dva subjekta SPC. Prema njegovim riječima, saopštenje, bez adekvatne reakcije Ministarstva odnosno Vlade Crne Gore je politički i društveno štetno jer nije zasnovano na činjenicama i doprinosi gubitku povjerenja Vlade u javnosti. - Saopšenje nije moglo biti objavljeno bez dobijene saglasnosti resornog ministra, kao domaćina prijema, pa zato je i neophodno da u odnosu na isto reaguje Vlada Crne Gore

Džomić: Nijesmo se registrovali Da Mitropolija i Eparhija budimljansko nikšićka nijesu registrovane, već evidentirane, potvrdio je juče i koordinator Pravnog savjeta Mitropolije crnogorskoprimorske dr Velibor džomić. - Dakle, ne radi se ni o kakvom registru, gdje su Mitropoliju i Eparhiju budimljansko-nikšićku htjeli smjestiti, sa čime se nijesmo mirili ni poslije donošenja takozvanog i bezbožnog Zakona o slobodi vjeroispovesti. Znači mi smo u evidenciji – rekao je on za Novosti On je istakao da postoje bitne razlike između evidencije i registracije. Velibor Džomić

ako zbog ukupnog stanja i odnosa u Ministarstvu nije moguće da to uradi taj državni organ – rekao je Zeković. On je istakao da saopštenje SPC, koje je nesporno objavljeno uz saglasnost aktuenog ministra, predstavlja direktnu i otvorenu provokaciju prema demokratskoj javnosti i građanima Crne Gore koji su vjernici ili istorijski poštovaoci Crnogorske pravoslavne crkve.

degradiranje CPC

SPC se, dodaje on, ne može pripisati subjektivitet koji istorijski nesporno pripada drugoj vjerskoj zajednici, Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi. - Za vrijeme prethodne Vlade premijera Duška Markovića periodično su objavljivana saopštenja tadašnjeg Ministarstva ljudskih i manjinskih prava u kojima su kratko, jednostavno i bez manipulacija predstavljane tehničke informacije o evidentiranju i registrovanju vjerskih zajednica, bez privilegovanja i favorizovanja bilo koje od njih – rekao je on. Zeković smatra da degradiranje CPC i privilegovanje SPC ne treba i ne smije biti zadatak jedne demokratske Vlade već osiguranje ravnopravnog tretmana svih vjerskih zajednica. - Ovom aktivnošću Ministarstva i saopštenjem SPC, aktuelni ministar, iako bez povjerenja predsjednika i potpredsjednika Vlade, ali i demokratske javnosti, pokušava da ukrupni, zbog daljeg djelovanja, političku i socijalnu korist ali i prepoznatljivost u nacionalističkim krugovima – rekao je on. Zeković ističe da je neophodna reakcija Vlade ili Ministarstva u odnosu na saopštenje i navode iz SPC, jer bi to doprinijelo zaštiti kredibiliteta, spuštanju tenzija i otvaranju potrebnog dijaloga. - Organizovanje prijema za predstavnike eparhija SPC u Ministarstvu pravde, ljudskih i manjinskih prava predstavlja

Izjave čelnika beranske i cetinjske filijale Beogradske pratrijaršije, da je nedavno usvojenim zakonskim i podzakonskim odredbama, kao i postupanjem Ministarstva pravde, ljudskih i manjinskih prava, u potpunosti je priznat i ispoštovan ranije stečeni i kroz vjekove bezbroj puta potvrđeni pravni subjektivitet Mitropolije i Eparhije u Crnoj Gore, izazivaju ozbiljnu zabrinutost, rekao je Pobjedi Stevo Vučinić, potpredsjednik Savjeta Crnogorske pravoslavne crkve. Vučinić je naglasio da je takva izjava izvedena iz falsifikovanog tumačenja istorije. - Očito da ta crkva ima namjeru da dokazuje što ne može dokazati, oslanjajući se na zaštitu vojno-policijske sile crnogorske Vlade, kao »dokaz« svoga »vjekovnoga« postojanja. I ona i njeni organski djelovi, protegli su se na Crnu Goru u dužini srpskih bajoneta 1918. godine, koji su silom uklonili Crnogorsku pravoslavnu crkvu, i u cetinjskome manastiru ustoličili beogradsku kolonijalnu duhovnu vlast. Od tada i toliko traje njen, po svim osnovama nezakonit pravni subjektivitet, samo 104. godine, ni manje ni više – rekao je Vučinić. On je ukazao na istorijske dokumente koji potvrđuju domicilni status Crnogorske crkve sve do 1918. godine: Ustav Kraljevine Crne Gore iz 1905. godine, u kome je Crnogorska pravoslavna crkva kao takva upisana, Ustav Svetoga sinoda Crnogorske pravoslavne crkve iz 1904. godine, akt kralja Aleksandra o ujedinjenju crkava u kome se izrekom pominje i Tomos Vaseljenske patrijaršije iz 1922. godine, u kome je upisana kao jedna od konstiutenata takozvane Pravoslavne crkve kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. - Mjesecima, gledamo i slušamo kako Beogradska patrijaršija i Vlada djeluju usnopljeno, raspirujući mržnju među narodima i podrivajući ustavni poredak – smatra Vučinić. On je na glasio da se time opterećuje politička scena sve dok se pravedno ne riješi crnogorsko crkveno pitanje, i Crnogorska pravoslavna crkva ne dobije status domicilne. j.MartinoVić

Društvo

Subota, 12. jun 2021.

Građani tvrde da se američka vakcina, iako nije zvanično dostupna za prvu dozu, ipak može primiti

Za Fajzera dovoljna šifra ,,F“ U glavnom gradu je obustavljena vakcinacija prvom dozom svih vakcina jer su količine pri kraju i ostavljene su za revakcinaciju. Međutim, nakon dolaska 10.000 Astra Zeneke, koje je donirala Hrvatska, juče je bilo moguće primiti tu vakcinu, dok kineske Sinofarm više nema za prvu dozu PODGORICA – Iako Fajzer vakcina zvanično nije dostupna građanima za prvu dozu vakcine, prema nezvaničnim saznanjima Pobjede, nju ipak mogu da prime privilegovani. Jedan građanin ispričao je Pobjedi da se ,,preko veze“ vakcinisao u četvrtak. Bilo je, kaže dovoljno da kaže šifru ,,F“. On je kazao da je otišao da se vakciniše na vakcinalni punkt Univerzitetski centar u Podgorici. Kada je došao, vakcinacija je naprasno obustavljena. On se tada interesovao i kada će stići Fajzerova vakcina, jer su mu rekli da je nema. On je tada pričao sa prijateljima i jedan od njih mu je kazao da će mu ,,završiti Fajzera“ i pozvao nekoga. Prijatelj mu je rekao da se nakon sedam časova uveče, pred kraj radnog vremena, vrati na punkt i da medicinskom osoblju samo kaže ,,F“. On je tako i učinio i vakcinisao se Fajzerom. Prvih 2.340 doza Fajzera je stiglo u Crnu Goru 4. maja i one su bile namijenjene ugroženim grupama i medicinskom osoblju. Tada je najavljivano da će

ta vakcina stizati svake nedjelje do kraja avgusta. Naredna isporuka vakcina, koje su dio donacije EU za Crnu Goru, je stigla 10. maja a još jedna 18. Tada je najavljeno da će Crna Gora dobiti 42.000 vakcina. Nakon toga javnost nije obavještavana o isporuci Fajzera. Početkom maja, premijer Zdravko Krivokapić je izjavio da je Vlada Crne Gore

dogovorila nabavku još 150.000 Fajzer vakcine. Na pitanja Pobjede kada će i zbog čega nijesu stizale Fajzer vakcine, nadležne institucije – Institut za javno zdravlje i Ministarstvo zdravlja nijesu odgovarali.

Dezinformacije?

Juče je i jedna Pogoričanka došla do Univerzitetskog cen-

Savjet roditelja podgoričke gimnazije se neće izjašnjavati

tra da se vakciniše jer je prethodnog dana pozvala broj 1717 i tada joj je rečeno da će se Fajzer davati u četvrtak i petak. Kada je došla, na vakcinalnom punktu su joj rekli da je riječ o dezinformaciji i da te vakcine nema. Građani Podgorice su se ovih dana žalili i da nijesu mogli da dobiju prvu dozu neke vak-

Zahvalnost kineske ambasade Ambasador Kine Liu Đin sastao se sa dr Danilom jokićem, v.d. direktorom Doma zdravlja Podgorica (DZPG), i tom prilikom se zahvalio crnogorskoj strani na vakcinaciji kineskih državljana koji žive u Crnoj Gori. Ambasador Liu je pomenuo da je, u koordinaciji Vlade Crne Gore, medicinsko osoblje DZPG-a vakcinisalo više od 400 kineskih državljana koji žive u Crnoj Gori. Komunikacija između kineske ambasade i crnogorske strane ostaje odlična i crnogorsko medicinsko osoblje pokazalo je ljubaznost i profesionalnost, što je istinski pokazatelj prijateljskih odnosa, saopšteno je iz ambasade.

cine, te da su im na vakcinalnim punktovima rekli da dođu za tri dana jer ih više nema. Da je u glavnom gradu obustavljena imunizacija prvom dozom potvrdila je i glavna sestra za imunizaciju u podgoričkom Domu zdravlja Aida Piranić. Ona je rekla da je imunizacija za prvu dozu obustavljena do dolaska novog kontingenta. - U Podgorici ima vakcina, ali su pri kraju. Ostavljene su te količine da ne fali za drugu dozu – rekla je Piranić. Međutim, u međuvremenu je stigao kontingent od 10.000 doza Astra Zeneke koje su donacija Hrvatske, pa je juče u Univerzitetskom centru bilo moguće primiti tu vakcinu. Međutim, kineske Sinofarm

vakcine više nema za prvu dozu, osim za revakcinaciju U Crnu Goru je ukupno stiglo 230.000 doza ove vakcine.

Donacija

Vrijednu donaciju od 10.000 doza Astra Zenke ministarki z d r a v l j a Je l e n i B o r o vinić-Bojović juče je uručio privremeni otpravnik poslova Ambasade Republike Hrvatske u Crnoj Gori Tomislav Pavković. Dr Borovinić-Bojović zahvalila je hrvatskom državnom vrhu i svim građanima Hrvatske na vrijednoj donaciji koja, kako je kazala, dolazi u teškom periodu pandemije, ali koja će i te kako pomoći procesu masovne vakcinacije u našoj zemlji. Sl.r.

Moj Lab opremljen najsavremenijim CT skenerom u Crnoj Gori

Pavićević povukao inicijativu PODGORICA – Član Savjeta roditelja Gimnazije ,,Slobodan Škerović“ Vladimir Pavićević povukao je inicijativu kojom je traženo da zauzmu stav o tome da li direktor/ica koji radi svoj posao na odgovoran način treba da bude razriješen samo zbog toga što pripada određenoj partiji, jer žele da čuju kakvo mišljenje o tome imaju svi roditelji. On je to učinio nakon što je direktorica Gimnazije Zoja Bojanić-Lalović zatražila od roditelja da se ne izjašnjavaju o njenom eventualnom razrješenju i da se na taj način zaustave podjele među profesorima i djecom u ovoj obra-

zovnoj ustanovi. Prema usvojenom Opštem zakonu o obrazovanju i vaspitanju, koji danas stupa na snagu, svi direktori/ice škola biće smijenjeni, te će novi biti izabrani u roku od 30 dana. - Ne bih voljela da sada kada je Zakon jasan, na bilo koji način ugrozim ugled ove institucije, njenih profesora i učenika. Poštujem Zakon i vjerujem da će novo rukovodstvo sa istom energijom nastaviti da vodi ovu svima nama važnu instit u c i j u - n av e l a j e B o janić-Lalović. Savjet roditelja u ponedjeljak se nije izjašnjavao o inicijativi Pavićevića, već je to odgođeno kako bi se omogućilo svim roditeljima da zauzmu stav

ovoj temi. Inicijativu su u utorak počeli da šalju roditeljima na Vajber grupu roditelja. Iako je povukao svoju inicijativu, Pavićević za Pobjedu kaže da stoji iza svakog slova tog dokumenta. - Obraćanje direktorice je dokaz posvećenosti školi, kolegama i učenicima. Ovakve ljude treba čuvati, čuvaju dostojanstvo struke. Bo janić-Lalović pokazuje svima što znači čuvati druge i imati stav – rekao je on. Inače, stav Savjeta roditelja nema pravnu osnovu, odnosno ni na koji način ne mogu da utiču na izbor direktora, ali je ovom tijelu bilo važno da se o ovako ozbiljnom pitanju n.Đ. odrede.

Popust za snimanje kovid pacijenata Vuković predsjednik žirija Imenovan novi Savjet RTCG i komisija za Trinaestojulsku nagradu

PODGORICA – Poslanici u Skupštini, imenovali su devet novih članova Savjeta Javnog servisa, sa 43 glasa za i četiri uzdržana. Imenovan je i žiri za dodjelu Trinaestojulske nagrade, najvećeg državnog priznanja koje slavi antifašizam, a čiji će predsjednik biti Bećir Vuković – pjesnik poznat po veličanju četničkog pokreta. Za njegovo, i imenovanje šest članova žirija, glasalo je 36 poslanika, sedam je bilo protiv, a pet uzdržano. O ovim važnim tačkama, poslanici su prethodno u parlamentu raspravljali i nijesu svi bili saglasni oko čovjeka koji predsjedava žirijem za Trinaestojulsku nagradu. Protiv su bili Damir Šehović, Ivan Bra-

jović, Boris Mugoša, Draginja Vuksanović-Stanković, Raško Konjević, Andrija Popović i Genci Nimanbegu. Veći dio parlamentarne većine smatra da je izabran pravi čovjek za tu poziciju, a izuzetak je bila poslanica Ure Božena Jelušić koja je tokom rasprave o ovom pitanju rekla da kandidati za žiri odražavaju strukturu političke moći. Poslanica opozicione Socijaldemokratske partije Draginja VuksanovićStanković oštro se usprotivila tome da Vuković bira u čije će ruke ova prestižna nagrada da ode, jer je on, kako je poručila, sljedbenik četničkog pokreta. Za članove žirija imenovani su Dragan Koprivica, Isidora Damjanović, Mileta Marko Ivanović, Milena Burić, Goran Batrićević i Miomir Vojinović.

Skupština je imenovala i novi Saziv Javnog servisa, pa će rad u toj kući naredne četiri godine kontrolisati Bojan Baća (prijedlog Univerziteta Crne Gore), Žarko Mirković (prijedlog CANU), Naod Zorić ( prijedlog NVO iz oblasti kulture), Filip Lazović (prijedlog Unije poslodavaca), Veselin Drljević (prijedlog NVO iz oblasti medija), Milica Špajak i Amina Murić (prijedlozi NVO iz oblasti zaštite ljudskih prava), Marijana CamovićVeličković (prijedlog Unije slobodnih sindikata), i Predrag Marsenić (prijedlog Crnogorskog olimpijskog i paraolimpijskog komiteta). Uzdržani su bili Andrija Popović, Boris Mugoša, Damir Šehović i Ivan Brajović. Niko nije bio protiv. K. J.

Uređaj za kompjuterizovanu tomografiju Somatom Definition Edge vodećeg proizvođača medicinske opreme u svijetu (Siemens), karakteriše ultra niska doza zračenja (redukcija u količini zračenja za čak 85 odsto).

Nevjerovatna brzina rotacije od 0.28 sekundi i 128 slajseva, pružaju uvid u nasitnije detalje ljudskog tijela i imaju ključnu ulogu u dijagnostici niza oboljenja u najranijoj fazi nastanka. Ovaj uređaj posljednje generacije zbog svojih karakteristika jedinstven u Crnoj Gori i okruženju, od sada je dostupan pacijentima poliklinike Moj Lab. Zahvaljujući brzini rotacije, ovaj uređaj minimizira potrebu za sedacijom i držanjem daha tokom pregleda, jer teh-

nologija najnovije generacije omogućava istovremenu akviziciju visokog i niskog energetskog spektra čime se dobija dodatna dijagnostička informacija bez povećanja doze zračenja za pacijenta. Svojim izuzetnim tehničkim i aplikativnim karakteristikama, ovaj skener predstavlja savršeno rješenje za brojne dijagnostičke dileme i nepoznanice u oblasti kardiologije, onkologije, radiologije i urgentne medicine. CT Skener dostupan u poliklinici Moj Lab predstavlja tehnološki iskorak kada je u pitanju dijagnostika koronarnih arterija srca - MSCT koronarografija. Zbog svojih karakteristika ovaj skener može da snima sve pacijente koji zbog svog zdravstvenog stanja ne mogu biti adekvatno pregle-

dani na drugim skenerima. Ovo se posebno odnosi na pacijente sa oboljenjem koronarnih arterija koje je teško snimiti na drugim skenerima. Somatom Definition Edge može se koristiti za obavljanje MSCT Koronarografije CTCA pregleda za dijagnostiku ili evaluaciju bolesti koronarnih arterija neinvazivno. U poliklinici Moj Lab, ordinira tim iskusnih radiologa, dr Vuk Kadić i dr Srđa Ilić. Dokazana stručnost dr Kadića i dr Ilića i sofisticirani dijagnostički aparati koji su u samom vrhu svjetske medicinske tehnologije, a po prvi put dostupni kod nas, omogućavaju najkraći put do uspostavljanja precizne dijagnoze i liječenja. Za kovid i post kovid pacijente u poliklinici Moj Lab snimanje pluća CT skenerom je 80 eura.

Hronika

Subota, 12. jun 2021.

Crnogorski pomorac je trebalo da dobije više od milion dolara za nadgledanje krijumčarenja i skrivanje kokaina

Boško Marković

Narkotici su skrivani na brodu ,,MSC Gayane“

Markoviću sedam godina zatvora zbog učešća u švercu kokaina u SAD PODGORICA - Crnogorskom primorcu Bošku Markoviću (39) izrečena je kazna od sedam godina zatvora na američkom sudu zbog njegove umiješanosti u šverc 20 tona kokaina 2019. godine u Filadelfiji. Njegova uloga je, kako su saopštili tužioci na jučerašnjem suđenju, bila nadgledanje krijumčarenja i skrivanja narkotika na brodu ,,MSC Gayane“, prenosi list Inkvajer (Inquirer). On je, prema pisanju tog lista, za taj posao trebalo da dobije više od milion dolara. U julu 2019. godine u Filadelfiji u Sjedinjenim Američkim Državama zaplijenjeno je 20 tona kokaina. Kako prenosi list Inkvajer, Marković je bio najstariji član posade na brodu „MSC Gayane“ koji su uhapsile savezne vlasti nakon istrage, a tužioci su na suđenju saopštili da je njegova uloga u krijumčarenju bila neophodna. - Krijumčarenje ovih razmjera vjerovatno ne bi bilo moguće bez glavnog oficira „MSC Gayane“ u toj šemi – saopšteno je na suđenju. Marković i njegov advokat Benjamin Brait Kuper, obraćajući se na sudu američkom okružnom sudiji Harviju Bartleu III, ispričali su priču sličnu onoj koju su ispričali i drugi članovi posade „MSC Gayane“, koji su već osuđeni na zatvorske kazne u rasponu od dvije do šest godina. Marković je kazao da je odrastao u primorskoj crnogorskoj zajednici poznatoj po dvije primarne industrije – hiljadama članova posade koje pruža međunarodnim brodarskim kompanijama i nasilnim narko-bandama koje nadgledaju krijumčarske rute u većem dijelu Evrope. Kao i četvorica ostalih, rekao je da su mu se obratili na Balkanu, prije nego što je sa „MSC Gayane“ uopšte krenuo na plovidbu i ponudili mu više od milion dolara, što je višestruko premašivalo njegovu godišnju platu od otprilike 108.000 američkih dolara godišnje. Kada se obratio sudiji nije pomenuo kriminalnu organizacju koja ga je angažovala, samo je rekao da se kaje i da sanja o povratku u Crnu Goru. Njegov branilac opisao je da je, dok je glavni brodski saradnik nadgledao „gotovo sve“ u vezi sa svakodnevnim operacijama broda, Marković bio u ključnoj poziciji da osigura da se utovar droge u tajnosti odvija kako je planirano, zbog čega je ilegalni teret ostao neotkriven dok se brod „MSC Gayane“ probijao od luke do luke. C.H.

Nakon više od pet godina od zločina izrečena presuda optuženom za ubistvo Gorana Đuričkovića u Budvi

Banjalučanin osuđen na 15 godina i deset mjeseci zatvora PODGORICA – Banjalučanin Srđan Popović (28) osuđen je juče na 15 godina i 10 mjeseci zatvora zbog ubistva Gorana Đuričkovića, u Budvi prije više od pet godina, i nedozvoljenog držanja oružja. Prvostepenu presudu izreklo je krivično vijeće sudije Višeg suda u Podgorici Vesne Moštrokol. Prema navodima presude, tokom suđenja je dokazano da je Popović 27. oktobra 2015. godine, oko 20 časova u ulici Slovenska obala u Budvi, na šetalištu ispred ugostiteljskog objekta „The Old Fishermans Pub“, sa umišljajem ubio vlasnika tog objekta Gorana Đuričkovića. Popović je sa prostora stare puškarnice koja se nalazi na zidinama Starog grada, iznad lokacije zvane „Zvono“, iz automatske puške njemačke proizvodnje „hekler & koh“, obrušenog fabričkog broja, ispalio tri hica u Đuričkovića. Pokojni Đuričković se u tom momentu nalazio na šetalištu ispred ugostiteljskog objekta „The Old Fishermans Pub“. Jedan od ispaljenih hitaca pogodio ga je u predjelu desne strane grudnog koša, nanoseći mu teške i po život opasne povrede. Od zadobijenih povreda, kod oštećenog je na mjestu nastupila smrt. Preostala dva hica pogodila zid i okolinu ugostiteljskog objekta – navodi se u presudi.

Srđan Popović Sa mjesta ubistva

Poslije ispaljenih hitaca, Popović je pobjegao sa unaprijed pripremljenim skuterom za vodu „seadoo“, u pravcu Kotora. U mjestu Platamuni, između plaža Trsteno i Ploče u uvali, ostavio je skuter. Sa ciljem uništavanja bioloških tragova, zapalio ga je benzinom i udaljio se u nepoznatom pravcu. Automatsku pušku je bacio u more, koju su ronioci Regionalnog centra iz Bijele prilikom podvodnog protivminskog pretraživanja, pronašli u moru 12.

septembra 2016. godine u prostoru između rta Platamuni i plaže Mogren II. Srđan Popović uhapšen je u Austriji u avgustu 2017. godine, a onda izručen Crnoj Gori. Njegova žrtva, kako su tada tvrdili izvori iz istrage, znala je šta mu se sprema. Da mu je život u opasnosti znala je i policija. Njegov kum Saša Marković ubijen je u aprilu 2015. godine u Budvi. Đuričković je bio na spisku plaćenih ubica gotovo godinu dana, ali su istražitelji su uspjeli da osujete prvi pokušaj

njegove likvidacije hapšenjem Podgoričanina Aleksandra Markovića i Majkla Gregorija Ferarisa iz Johanesburga. Ipak, pet mjeseci nakon što su uhapšene osobe za koje se vjeruje da je trebalo da ga ubiju, likvidiran je ispred svog restorana. Đuričković je, prema evidencijama bezbjednosnih službi bio pripadnik škaljarskog klana koji je u sukobu sa kavačkim klanom. Stradao je u obračunu koji je započet radi borbe za prevlast nad B.R. poslovima sa drogom.

Sud za prekršaje u Budvi kaznio jednu osobu zbog vožnje pod uticajem alkohola

Novljaninu 20 dana zatvora

HERCEG NOVI - Sutkinja suda za prekršaje u Budvi – odjeljenja u Herceg Novom Jasna Vrbica je okrivljenom

Đ. B. iz Herceg Novog (31) juče izrekla zatvorsku kaznu u trajanju od 20 dana zbog vožnje pod uticajem al-

kohola 2.13 g/kg. -Istim rješenjem mu je izrečena zaštitna mjera zabrane upravljanja motornim vo-

zilima B kategorije u trajanju od 4 mjeseca – saopštio je zamjenik predsjednika suda Marko Đukanović. C.H.

Apelacioni sud potvrdio pritvor pripadnicima grupe odgovorne za šverc 840 kilograma kokaina PODGORICA – Nikici Todoroviću i Ranku Stojoviću, koji se terete da su pripadnici trinaestočlane kriminalne organizacije odgovorne za krijumčarenje 840 kilograma kokaina iz Južne Amerike u portugalsku luku Porto, u septembru 2019. godine produžen je pritvor zbog opasnosti od bjekstva. Na čelu ove grupe, kako se navodi u optužnici, su Todorović i Damjan Vukašinović, dok su kao pripadnici označeni Dragana Prostran, Zarina Karkelje, Jovan Ercegović, Darko Giljača, Ranko Stojović, Milica Bukilić, Milovan Lolo Laković, Radoje Radulović, Mario Lazović i još dvije osobe koje su procesuirane u inostranstvu. -Okrivljeni T. N. i S. R. osnovano su sumnjivi da su izvršili krivična djela stavljena im na teret optužnicom Specijalnog državnog tužilaštva Crne Gore, a koja proizilazi iz materijala koji je policija prikupila primjenom mjera tajnog nadzora, audio zapisa i transkripata komunikacija

Todorović i Stojović ostaju u zatvoru

Istražni zatvor

okrivljenih i drugih lica, evidencija o prelasku granice za okrivljene, dokaza i dokumentacije policija Holandije, Portugala, Francuske, Srbije – navodi se u odluci Apelacionog suda. Sudije ovog suda ističu da imajući u vidu težinu krivičnih djela

koja se ovim okrivljenima stavljaju na teret, i da N. T. i R. S. za slučaj da budu oglašeni krivima mogu očekivati relativno visoku kaznu zatvora, koja činjenica ih objektivno posmatrano ne može ostaviti ravnodušnim u odnosu prema sudu, u smislu odazi-

vanja na pozive od strane suda ili mogućnosti da se daju u bjekstvo za slučaj da se nađu na slobodi.Početak suđenja grupi Nikice Todorovića je posljednji put, krajem maja, odgođeno na neodređeno vrijeme zbog štrajka advokata. Prethodno je suđenje odgađano na zahtjev advokata optuženih koji su ukazali sudu da njihovi klijenti pregovaraju sa tužilaštvom o sporazumnom priznanju krivice. Viši sud je početkom februara prihvatio sporazume Dragane Prostran, Zarine Karkelje, Jovana Ercegovića i Darka Giljače kojim su priznali članstvo u kriminalnoj organizaciji odgovornoj za krijumčarenje narkotika. Karkelja i Prostran su u zamjenu za priznanje sa specijalnom tužiteljkom Mirom Samardžić dogovorile po pola godine kućnog zatvora i da plate po 1.000 eura na ime novčane kazne dok

su Ercegović i Giljača pristali da odleže zatvorske kazne u trajanju od 12 mjeseci i da uplate po 3.000 eura na ime kazne. Odluku o prihvatanju sporazuma donijela je sutkinja Višeg suda Evica Durutović. Prema navodima optužnice, Todorović i Vukašinović su početkom marta 2018. godine, kako se osnovano sumnja, organizovali kriminalnu organizaciju, čiji je plan bio da djeluje na međunarodnom nivou radi krijumčarenja kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Ercegović je čuvao i prenosio kriptovane telefone, rezervisao kupovinu rezervnog nautičkog uređaja za brod kojim će se pratiti tok realizacije kriminalnog plana. Zadatak Giljače je bio da sa Lazovićem, kao član posade, isproba korišćenje nautičkih uređaja za praćenje na brodu i pripremi ga za krijumčarenje kokaina.

Zadatak Prostran i Karkelje bio je da se predstavljaju djevojkama Marka Stevića i Veljka Jovanovića i umanje sumnju ukoliko bi pomorska policija upala na jahtu kojom su prevozili 700 paketa kokaina. Droga je pronđena 1. septembra 2018. u luci u Hanoveru. Karkelja je uhapšena krajem avgusta prošle godine na graničnom prijelazu kada je pokušala da napušti Crnu Goru. Prostran je puštena krajem jula prošle godine da se brani sa slobode. Ona je prethodno uhapšena u njemačkoj pokrajini Hesen po međunarodnoj potjernici koju je za njom raspisala kancelarija Interpola u Podgorici. Nakon hapšenja dijela ove grupe 11. marta prošle godine u Podgorici, iz SDT-a je saopšteno da je da su članovi kilogram kokaina kupovali za 5.000 do 6.000 eura, a prodavali za B.R. 30.000 do 40.000 eura.

Svijet

Subota, 12. jun 2021.

Predsjednik SAD i premijer Velike Britanije postigli dogovor uoči samita G7

Bogati siromašnima da doniraju milijardu vakcina Samo nekoliko sati nakon što je američki predsjednik Džozef Bajden najavio da će Amerika siromašnim zemljama donirati 500 miliona Fajzerovih vakcina, Džonson je obećao da će i Velika Britanija slijediti tu odluku sa najmanje sto miliona vakcina LONDON – Premijer Velike Britanije Boris Džonson najavio je kako očekuje da će se lideri zemalja članica Grupe 7, na tekućem samitu, usaglasiti da siromašnim zemljama doniraju milijardu vakcina protiv korona virusa. Samo nekoliko sati nakon što je američki predsjednik Džozef Bajden najavio da će Amerika siromašnim zemljama donirati 500 miliona Fajzerovih vakcina, Džonson je obećao da će i Velika Britanija slijediti tu odluku sa najmanje sto miliona vakcina. Od 100 miliona britanskih vakcina, 80 miliona će ići u Kovaks program, dok će ostatak biti podijeljen zemljama kojima su potrebne. Džonson je već pozvao lidere G7 da se obavežu na to da će obezbijediti da se vakcinacija u svijetu završi do kraja 2022. godine. Džonson očekuje i kako će se zemlje članice G7, na samitu koji je počeo juče u ,,Karbis beju“ u Engleskoj, obavezati na donaciju miljardu vakcina. Neke organizacije su, međutim, taj plan već odbacile kao nedovoljan, jer „Oksfam“ procjenjuje da će oko 4 milijarde ljudi zavisiti od vakcina iz Kovaksa, programa namijenjenog siromašnim i manje razvijenim zemljama. - Zbog uspjeha vakcinacije u Britaniji, u poziciji smo da viškove damo onima kojima su

Lideri Evropske unije su se, uoči samita G7, saglasili da je Kina sistemski rival i konkurencija, ali i partner u globalnim pitanjima, saopšteno je iz predsjedništva Francuske. Evropski lideri će svoj stav o Kini saopštiti predsjedniku SAD Džozefu Bajdenu tokom samita, dodaje se u saopštenju koje je prenio Rojters. Francuski predsjednik Emanuel Makron, njemačka kancelarka Angela Merkel i premijer Italije Mario Dragi, kao i šefovi Evropske komisije i Evropskog savjeta saglasili su se da povećaju napore u raspodjeli vakcina zemaljama u razvoju. Postigli su i dogovor da se u južnom dijelu planete, naročito u Africi, postigne cilj od 60 odsto vakcinisanih, navodi se u saopštenju Makronovog kabineta.

Bajden i Džonson uoči samita G7

potrebni - kazao je Džonson. U Britaniji je bar jednu dozu vakcine primilo 77 odsto odraslih, a u SAD 64 odsto. Obije zemlje tvrde da će pandemija prestati kada svi budu vakcinisani. S obzirom da na svijetu ima

osam milijardi stanovnika, a većini su potrebne dvije doze vakcine, aktivisti kažu da donacija od milijardu vakcina nije dovoljna i da mora biti veća. U organizaciji „Oksfam“ procjenjuju da je svijetu potrebno

još 11 milijardi doza kako bi pobijedili pandemiju. Džonson je podržao Bajdenov apel farmaceutskim kompanijama da proizvode vakcine po modelu i trošku Astra Zeneke. Ukoliko se siromašne zemlje ostave bez vakcina, to poveća-

va rizik da se virus i dalje širi i da mutira. Međutim, osim vakcina, biće potrebna i logistička podrška kako bi se organizovala vakcinacija. Bajden i Džonson su se na sastanku koji su održali u četvrtak, uoči samita G7, obavezali i da će braniti trajne vrijednosti svojih zemalja od starih i novih izazova. Dvojica visokih zvaničnika su potpisali i novi dokument koji se nadovezuje na obaveze i težnje zacrtane prije 80 godina od strane njihovih prethodnika Frenklina D. Ruzvelta i

Tramp Bajdenu: Nemoj da zaspeš na sastanku sa Putinom Američki predsjednik Džozef Bajden će se 16. juna u Ženevi u sklopu svoje evropske turneje sastati sa ruskom kolegom Vladimirom Putinom, zbog čega mu je njegov pret-

hodnik Donald Tramp juče poželio sreću i upozorio ga da ne zaspe prilikom tog susreta. Tramp je u izjavi, uoči predstojećeg susreta dvojice predsjednika, istakao kako je

on, kao predsjednik SAD, imao uspješan i produktivan sastanak sa ruskim kolegom. - Nemoj da zaspeš na sastanku i molim te da mu preneseš moje najbolje želje - poručio je

Najava guvernera Teksasa Grega Ebota OSTIN - Guverner Teksasa Greg Ebot najavio je nastavak gradnje zida prema Meksiku, kontroverznog projekta koji su pokrenuli bivši predsjednici SAD Džordž Buš i Donald Tramp. Ebot je, tokom sastanka sa predstavnicima policije u Del Riju, najavio da će više detalja o projektu obznaniti sljedeće nedjelje, a za sada nije poznato da li ima zakonska ovlašćenja za takav potez. Osim nastavka izgradnje barijera, Ebot je najavio i da će na granici prema Meksiku rasporediti dodatne snage, navodeći da je situacija u

Lideri EU: Kina je rival, ali i partner

Nastavlja se gradnja Trampovog zida

tom dijelu Teksasa „van kontrole“. Teksaški guverner je još u martu uputio dodatne snage na granice u pokušaju da stane na kraj švercu ljudi, droge i oružja. Izgradnju zida prema Meksiku počeo je Buš mlađi, ali je taj projekat postao jedan od zaštitinih znakova administracije Donalda Trampa, koja je planira da postavi još oko 600 kilometara ograde. Džozef Bajden je radove obustavio odmah nakon ulaska u Bijelu kuću, što je pokrenulo ozbiljnu raspravu sa Ebotom oko načina na koji bi se SAD u budućnosti nosile sa talasom nelegalnih imigranata.

Francuski predsjednik Emanuel Makron promijenio stav

Vrijeme je da S. Makedonija počne pregovore sa EU

PARIZ – Francuski predsjednik Emanuel Makron izjavio je preksinoć u Parizu kako je vrijeme da Sjeverna Makedonija započne pregovore sa Evropskom unijom i dodao da ta zemlja doprinosi stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Makron je to rekao u zajedničkoj izjavi sa premijerom Sjeverne Makedonije Zoranom Zaevim, ispred Jelisejske palate, pred početak radne večere. - Vaša zemlja zaslužuje da počne pregovore sa EU. Vrijeme je da se konkretizuje odluka koju smo donijeli. Tu sam i da se

pronađe rješenje sa Bugarskom - rekao je francuski predsjednik i istakao kako Francuska podržava Sjevernu Makedoniju na putu ka EU. Početak pregovora Sjeverne Makedonije sa EU je u decembru prošle godine blokirala Bugarska, a godinu dana ranije to je uradila i Franacuska. Juče se oglasio i portparol Stejt dipartmenta Ned Prajs koji je poručio kako Sjedinjene Američke Države podržavaju otvaranje pregovora Sjeverne Makedonije i Albanije sa Evropskom unijom bez odlaganja.

Zoran Zaev i Emanuel Makron

- Angažujemo se na najvišim nivoima vlade da bi demonstrirali našu posvećenost tim aspirantima na evropskom putu – napisao je Prajs na zvaničnom Tviter nalogu.

Tramp Bajdenu. Američki mediji podsjećaju kako je Tramp svog rivala Bajdena, tokom predizborne kampanje, više puta nazvao „pospani Džo“.

Vinstona Čerčila u Atlantskoj povelji, prenosi AP. - Naša nova Atlantska povelja potvrđuje trajnu posvećenost održavanju vrijednosti i njihovoj odbrani od starih izazova navodi se u zajedničkom saopštenju Bajdena i Džonsona. Dokument koji je potpisan 1941. godine bio je smjernica za formiranje Ujedinjenih nacija i NATO-a, a ova povelja se odnosi na nove izazove kroz izraženu težnju da će promovisati slobodnu trgovinu, ljudska prava i međunarodni poredak zasnovan na pravilima, i suprotstaviti se onima koji žele da potkopaju saveze i institucije dvije zemlje. Nova povelja odnosi se i na tehnologiju, putovanja i mnoge trgovinske veze između SAD i Velike Britanije, a bavi se i novim izazovima, poput klimatskih promjena, sajber napada i miješanja u izborni proces.

Albanski predsjednik poručio da ne priznaje odluku Skupštine

Meta ostaje na funkciji uprkos svemu TIRANA - Albanski predsjednik Ilir Meta poručio je da ne priznaje odluku parlamenta kojom je u srijedu smijenjen sa te funkcije zbog serije zloupotreba tokom nedavnih parlamentarnih izbora. Odluku parlamenta o smjeni predsjednika trebalo bi da u naredna tri mjeseca potvrdi Ustavni sud Albanije. Odgovarajući na pitanje novinara u Tirani da li će poštovani rješenje Ustavnog suda ukoliko njime bude potvrđena odluka parlamenta, Meta je rekao: „Razgovaraćemo o tome 25. jula iduće godine“. Meti inače 24. jula 2022. godine ističe mandat na čelu Albanije. On je, takođe, odluku parlamenta o njegovoj smijeni okarakterisao kao „sramotnu“ i iskakao kako je izjašnjavanje o tom pitanju u Skupštini predstavljalo „jedan od najmračnijih dana u parlamentarnoj istoriji Albanije“. Opoziv Mete podržalo je 105 poslanika albanskog parlamenta, ali je za konačnu smjenu predsjednika neophodno da tu odluku podtži i ustavni sud Albanije. Metu optužuju za seriju zloupotreba koje je navodno počinio

Ilir Meta

tokom nedavnih parlamentarnih izbora. Albanski premijer Edi Rama je nakon pobjede na parlamentarnim izborima odlučio da sa političke scene skloni predsjednika države, koji je tokom kampanje zdušno podržavao opozicione demokrate. U izvještaju koji je usvojio albanski parlament navodi se da je predsjednik prekršio 17 članova Ustava, dok je Meta uzvratio da ne priznaje odluke „mafijaške skupštine“, kao i da je pokretanje procesa opoziva „svojevrsna povreda Ustava“. » Priredila: Đurđica ĆORIĆ

Crnom Gorom

Subota, 12. jun 2021.

Vlada stavila moratorijum na područje dva detaljna urbanistička plana

Stop za gradnju u Budvi centar i Bečićima D. MIJATOVIĆ

PODGORICA/BUDVA – Vlada je stavila moratorijum na detaljne urbanističke planove Budva centar i Bečići. U obrazoloženju juče usvojene odluke navodi se da je na tom području zabranjena gradnja koja će važiti do donošenja prostorno urbanističkog plana. - Finansijska sredstva za izradu tog planskog dokumenta, 150.000 eura, biće obezbijeđena iz državnog budžeta sa pozicije Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma – navedeno je u odluci. Zabrana gradnje ne odnosi se na objekte obrazovanja, nauke, zdrav-

Bijelo Polje: Akcija Crvenog krsta

Krv daju u ponedjeljak BIJELO POLJE - Opštinska organizacija Crvenog krsta, u saradnji sa Klubom dobrovoljnih davalaca krvi, povodom Svjetskog dana dobrovoljnih davalaca organizuje u ponedjeljak, 14. juna, akciju dobrovoljnog davanja. Ovodišnji globalni slogan je ,,Daruj krv da život teče dalje“, a poseban fokus je na mladima i njihovoj ulozi u obezbjeđivanju dovoljnih količina krvi. Koordinator u Crvenom krstu Mašan Živković kaže da je cilj kampanje obilježavanja 14. juna podizanje svijesti građana o važnosti obezbjeđivanja sigurnih količina krvi i krvnih komponenti, kao i važnosti dobrovoljnog davalaštva krvi. - Pored toga cilj je da se pozovu svi relevantni subjekti na društvenu odgovornost i time obezbijede sigurne količine zdrave krvi, naročito u doba pandemije - saopštio je Živković. Iz Crvenog krsta su pozvali zainteresovane sugrađane da podrže ovu akciju, kako bi zajednički obezbijedili dovoljne količine ove dragocjene tečnosti za sve kojima je ona potrebna. B. Č.

Održan ,,Evropski dan“, govorila glavna pregovaračica Zorka Kordić

PRiVRŽeNoST PRoCeSU eVRoPSKiH iNTeGRACijA: Kordić i Jokić

Kotor - grad dobrih evropskih praksi KOTOR - Interes je, ne samo civilnog sektora, već i građana Kotora, da se unaprijedi ambijent u kojem žive, iskoriste fondovi Evropske unije koji su na raspolaganju, oplemeni prostor kulturnog nasljeđa ovog grada. Da evropski predznak Kotora bude snažniji i jači jer ovo jeste evropski grad, grad evropske kulture i grad dobrih evropskih praksi – kazala je glavna pregovaračica Crne Gore sa Evropskom unijom Zorka Kordić na skupu ,,Evropski dan“ koji je organizovala Opština u saradnji sa Generalnim sekretarijatom Vlade i Kancelarijom glavne pregovaračice. Po njenim riječima najočigledniji primjer dobrih evropskih praksi i onoga što znači mudro i praktično korišćenje fondova EU je upravo Instutut za biologiju mora. - Impresionirana sam kako taj Institut zajedno sa svojim timom umješno i vješto vodi

gospodin Aleksandar Joksimović. Posvećenim radom u sinergiji sa Univerzitetom, su na održivi način unaprijedili prostor za istraživače, prostor gdje će naše more dobiti jednu novu liniju odbrane kroz sistem istraživanja , sistem monitoringa i praćenja optimalni nivo prirodnog ambijenta našeg mora, ali ne samo to, grad će dobiti jednu novu evropsku dimenziju - kazala je Kordić. Predsjednik Opštine Vladimir Jokić je izrazio spremnost i privrženost lokalne uprave procesu evropskih integracija. - Namjera Opštine je da proaktivno učestvuje u tom procesu i međunarodnoj saradnji u okviru svih projekata koje finansira ili na bilo koji drugi način podržava EU. Spremni smo da budemo na pomoć ali i da usvajamo sva znanja koja ekipa glavne pregovaračice sa EU može da nam ponudi - kazao je pored ostalog Jokić. Iv. K.

stva, socijalnog staranja, culture, energetike, sporta i rekreacije, objekte infrastrukture, trafostanice i razvodna postrojenja, objekte za zahvatanje i tretman vode za piće i druge potrebe, objekte za prečišćavanje u tretman otpadnih voda, ulice u naseljima i trgove, parking prostore, pijace, gradska groblja, javne garaže, javne zelene površine, blokovska zelenila na javnim površinama, terene za rekreaciju, dječja igrališta, gradske parkove, šetališta, biciklističke staze. Takođe, zabrana ne važi ni za objekte koji se rekonstruišu, radi sanacije, održavanja i korišćenja u okviru postojećih horizontalnih i vertikalnih gabarita, a koji

su izgrađeni u skladu sa zakonom. Odluka stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom listu. Iz Opštine Budva sredinom maja uputili su resornom ministarstvu dopis u kojem su naveli da moratorijum može imati dalekosežne posljedice po buduće funkcionisanje Opštine. Obrazložili su da je program investicionih aktivnosti i program uređenja prostora direktno vezan sa naplatom naknade za komunalno opremanje građevinskog zemljišta i on, shodno budžetu Opštine za 2021, iznosi 5,5 miliona eura, što predstavlja ukupno 15,3 odsto godišnjeg budžeta Opštine. C. G.

DANiloVGRAD: Donacija za prvu generaciju škole pčelarstva

Mladim pčelarima košnice i oprema Od kada sam u Crnoj Gori bila sam svjedok značajnog napretka u ovoj grani privrede. Probala sam med sa ovih prostora i veoma je ukusan i poseban – kazala je ambasadorka Turske u našoj zemlji Songul Ozan SPUŽ – Polaznici prve škole pčelarstva dobili su košnice i rojeve sa pratećom opremom. Riječ je o donaciji Turske agencije za međunarodnu saradnju i koordinaciju (TIKA) koja je za ovaj projekat opredijelila oko 16.000 eura. Budućim pčelarima košnice su juče u Kući meda u Spužu uručili ministar poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Stijović, ambasadorka Republike Turske u našoj zemlji Songul Ozan i predsjednik Saveza pčelarskih organizacija Crne Gore Radule Miljanić. Stijović je podsjetio da je 27 mladih dobilo sertifikat i zvanje pčelar/pčelarka na osnovu Programa obrazovanja koji je izrađen u saradnji sa resornim ministarstvom i Centrom za stručno obrazovanje. - Očekujem da će mladi pčelari stečeno znanje primijeniti u praksi u interesu produktivnijeg pčelarenja. Edukacija je osnov svega i mi ćemo posebnu pažnju posvećivati stručnom osposobljavanju kako bi na pravi način unaprijedili ovaj sektor poljoprivrede. Uzimajući u obzir bogatstvo medonosnog bilja, razvoj ovog sektora treba da ide ka profe-

PČelARSTVo iMA BUDUĆNoST: Sa podjele košnica

sionalizaciji pčelara, diverzifikaciji proizvoda i promociji organskog pčelarenja - dodao je Stijović. Ambasadorka Turske koja je na ovoj funkciji dvije i po godine je istakla da je bila svjedok značajnog napretka u toj grani privrede.

- Probala sam med sa ovih prostora i veoma je ukusan i poseban. TIKA duže vrijeme realizuje razne projekte u oblasti obrazovanja, afirmacije državnih institucija i prisutna je u skoro svim crnogorskim sredinama - rekla je Ozan.

Mladim pčelarima uspjeh u poslu poželio je i predsjednik Saveza pčelara Crne Gore Radule Miljanić dok se u ime kolega zahvalio na podršci Đorđe Kotlaja iz Pljevalja. Nakon podjele košnica gosti su obišli pogone za proizvodnju voska i pakovanje meda. B. K.

PljeVljA: Za ekološki ogrijev najbolju ponudu dao ,,Jasen“

Isporuka peleta naredne sedmice PLJEVLJA - Pljevaljska firma Jasen DOO jedina je poslala ponudu za nabavku peleta koji Opština Pljevlja dodjeljuje sedmu godinu uzastopno, po subvencioniranim cijenama. Kako je saopšteno iz Sekretarijata za stambeno – komunalne poslove, saobraćaj i vode, za korišćenje tog ekološkog ogrijeva upućeno je 928 zahtjeva, od čega je 774 starih i 154 nova korisnika. Očekuje se da isporuka počne tokom sljedeće sedmice. Jedna paleta, odnosno 1.005 kilograma peleta, iznosiće 183,95 eura sa uračunatim PDV-om, od čega će Opština platiti polo-

vinu, a ostatak korisnik. - Korisnik će biti u obavezi da plati 92 eura za jednu paletu, čija težina je 1.005 kilograma – pojasnili su iz Sekretarijata. Raspodjelu peleta građanima po subvencioniranim cijenama Opština realizuje od 2015. godine. Danas je za te namjene utrošeno više od 1,8 miliona eura, od čega je polovinu sredstava obezbijedila lokalna samouprava u saradnji sa Vladom. Građani koji su konkurisali za pelet a nijesu izmirili poreske obaveze na objekte, izgubiće parvo na subvenciju za pelet ukoliko to ne urade u narednih dva mjeseca. A. S.

Crnom Gorom

Subota, 12. jun 2021.

KOTOR: Prva faza višemilionskog projekta Bigova Bay

Izgrađen put do rta Trašte Građani Bigove i Donjeg Grblja konačno su dobili put. Stvaraju se preduslovi da se cjelokupna teritorija u doglednom roku opskrbi vodovodom, stabilnim elektrosnabdijevanjem i drugim potrebnim preduslovima za normalan život – kazao je predsjednik Opštine Vladimir Jokić

PREDSTOJI IZgRADNJA vODOvODA: Dionica puta

KOTOR - U Bigovi je obilježen završetak saobraćajnice koja vodi do poluostrva Trašte. Radovi su otpočeli u septembru 2020. godine, završeni su u ugovorenom roku, a koštali su 1.564.571 euro. Riječ je o projektu kompanije Bigova Bay DOO i njene kćerke kompanije BBi Development DOO, koji se realizuje u saradnji sa Opštinom Kotor.

POČETAK

Predstavnik vlasnika projekta Bigova Bay Walid Al Naj-

jab, kazao je da je to prvi, ali vrlo važan početni korak ka ostvarenju sna o pretvaranju poluostrva u vrhunsku i vrlo posebnu destinaciju za odmor. - Infrastruktura koju gradimo će se koristiti ne samo za razvoj našeg odmarališta već mnogo više u korist ljudi koji žive i rade na području Donjeg Grblja - kazao je Al Najjab. Predsjednik Opštine Kotor Vladimir Jokić kazao je kako je posebno srećan što su nakon više godina priprema i pregovora građani Bigove i Donjeg

Grblja dobili saobraćajnicu. - Ovo je prvi infrastrukturni projekat u ovom dijelu i najveća investicija u turizam u ovom trenutku u Crnoj Gori. Riječ je o višemilionskoj investiciji, vrijednosti oko 14 miliona eura investicija u infrastrukturu do poluostrva koja se finansira u partnerstvu od strane Opštine i Bigova Bay. Ovim će se stvoriti preduslovi da se cjelokupna teritorija Donjeg Grblja u doglednom roku opskrbi vodovodom, stabilnim elektrosnabdijevanjem i svim onim drugim

HERCEg NOvI: TO očekuje uspješnu sezonu

CETINJE: Uređen prostor namijenjen djeci

potrebnim preduslovima za normalan život.Vjerujem da ćemo u ovakvom partnerskom odnosu vrlo skoro moći da obradujemo cijeli region Donjeg Grblja i Kotora viješću o tome da započinju radovi na izgradnji vodovoda, da se nastavljaju radovi na izgradnji pristupnih puteva ka poluostrvu i nadam se da ćemo, za ne tako puno vremena, svi zajedno biti u mogućnosti da budemo na poluostrvu u prvom hotelu koji će se tamo otvoriti i da će tada Bigova Bay startovati u svom punom kapacitetu - kazao je Jokić.

VODOVOD

Pristup poluostrvu je obezbjeđen izgradnjom nove dionice puta preko polja i rekonstrukcijom makadamskog puta, tako da je nova saobraćajnica dužine 882 m i širine šest metara (dvije trake). Oivičena je betonskim elementima - ivičnim gradama i rigolom, koja je uz propuste i kanale sastavni dio sistema za odvodnju atmosferske vode. U trupu saobraćajnice su postavljene hidrotehničke instalacije – vodovodni tranzitni cjevovod, tri kanalizaciona cjevovoda; elektro instalacije – 2x10kV napojni kablovi i kablovski vodovi slabe struje kao i telekomunikaciona kablovska kanalizacija. BBI Development DOO u narednom periodu nastavlja aktivnosti na realizaciji sporazuma sa Opštinom i to projektovanje saobraćajnica na poluostrvu i tenderski postupak za izbor izvođača za izgradnju vodovoda, 35kV kablovskih vodova i glavnog optičkog spojnog puta od ,,Jugodrva“ do Bigove u dužini od 6,5 km na osnovu građevinskih dozvola koje je izdala Opština Kotor. Iv. K.

1,56

miliona eura koštala je izgradnja puta, a ukupan projekat je vrijedan oko 14 miliona

ZAMIJENJEN MOBILIJAR: Igralište u Njegoševom parku

Otvoreno igralište u Njegoševom parku CETINJE - Prijestonica je obnovila dječje igralište u Njegoševom parku. Osim nove podloge, na prostoru koji se nalazi u neposrednoj blizini predsjedničke rezidencije, postavljen je i novi mobilijar koji čine tobogan, ljuljaške, klackalice i druge sprave za razonodu djece, ali i klupe za odrasle. Obnova igrališta dio je planiranih aktivnosti Prijestonice Cetinje, za šta je lokalna uprava opredijelila oko 20.000 eura. Planirana je i izgradnja novih igrališta, koja bi trebalo da košta više od 60.000 eura. Gradonačelnik Prijestonice Aleksandar Kašćelan potpisao je sa direktoricom Javne predškolske ustanove „Zagorka Ivanović“ Senkom Vuksanović ugovor o donaciji dječjeg igrališta, koje bi u najraćem roku trebalo da bude postavljeno. Planirana je i rekonstrukcija igrališta u Parku „13. jul“, kao i igrališta ispred Sportskog centra. Nova igrališta sa sportskim terenima planirana su da se grade u naselju „4. jul“ i u dvorištu Austrougarskog poslanstva, odnosno u Diviziji. C. G.

Pivara i Who See u ekološkoj kampanji

,,Kad udicu zabačim neko smeće se zakači“ NIKŠIĆ – U godini kada se obilježavaju tri decenije od proglašenja ekološke države, Pivara „Trebjesa“ i Nikšićko pivo pokrenuli su novu platformu Nikšićko Green, u okviru koje će biti realizovani projekti iz oblasti zaštite životne sredine. Prvi projekat je velika „Amo da čistimo“ kampanja, koja će obuhvatiti fazu podizanja svijesti javnosti o životnoj sredini, a potom i akcije sanacije odabranih tačaka širom Crne Gore. Kako saopštavaju iz Pivare „Trebjesa“, za tu kampanju, Nikšićko pivo ponovo je udružilo snagu sa poznatim hip hop bendom, Who See, pa će kroz pet originalnih aminiranih spotova slati važne poruke o našem odnosu prema prirodi. - Na plaži gazim svašta što more izbači, kad udicu zabačim neko smeće se zakači, šut je preko krša, a kese su na drači, kad se to počisti evo pivo ja častim - poručuju nam Nikšićko i Who See u jednom od spotova. Ove ekološke poruke našle su se i na posebnoj seriji limenki Nikšićkog piva, koje su od ove sedmice u prodaji. Menadžer korporativnih poslova u Pivari „Trebjesa“ Natalija Đordan kaže da su u ovoj fazi izabrali Nikšić, Podgorica, Cetinje, Herceg Novi, Kotor, Budvu, Ulcinj, Žabljak, Plužine, Plav, Rožaje i Andrijevicu Ra. P. kao opštine u kojima ćemo imati akcije sanacije.

NIKšIć: Čelnik Skupštine najavio otvaranje lokalne uprave prema građanima

Funkcioneri će više boraviti na terenu KONKURENTNA PONUDA:Herceg Novi

Smještaj jeftiniji do 30 odsto HERCEG NOVI - U Turističkoj organizaciji Herceg Novi očekuju uspješnu ljetnju sezonu, koja bi, prema projekcijama, trebalo da bude 50-60 odsto bilansa ostvarenog u 2019. godini, sa cijenama smještaja nižim od 10 do 30 procenata. Menadžer u lokalnoj TO Dalibor Vuković kaže da su pripreme za dolazak turista intenzivne a posebno u dijelu marketinških aktivnosti. Smatra da je Herceg Novi kao i Crna Gora konkurentna što se tiče cijena. – Na osnovu našeg manjeg istraživanja, cijene će ove godine biti od 10 do 30 odsto niže, u zavisnosti o kojim smještajima je

riječ. Privatni izdavaoci pokazali su veću felksibilnost. Njima je jednostavnije da cijenama prate dešavanja na tržištu. Mislim da smo konkurentniji, da su cijene, ako ne na nivou konkurencije, onda su niže u nekim sektorima u odnosu na Hrvatsku ili neke druge destinacije – kazao je on. On smatra da su hotelijeri oprezniji pri formiranju novih cijena, ,,jer kada se jednom cijene smanje teško ih je vratiti“. Boravišna taksa i ovog ljeta biće euro za odrasle, za djecu uzrasta od 12 do 18 godina je pola eura, dok djeca do 12 godina ne plaćaju taksu. Prema posljednjim podacima Turističke organizacije u Herceg Novom odmara oko 4.500 turista. Ž.K.

NIKŠIĆ - Suštinski još ne znamo šta smo zatekli, ne znamo kako se realizuje budžet, ali znamo da je dug lokalne uprave veći od 30 miliona eura, da imamo problem s deponijom u Mislovom dolu, poteškoće u brojnim preduzećima a podjele u društvu su, nakon parlamentarnih i lokalnih izbora, velike. Vjerujem da će nestati kad počnemo otvarati nova radna mjesta, zapošljavati mlade, a Vlada već ulaže napore u tom smislu – kazao je čelnik nikšićkog parlamenta Nemanja Vuković. On je na skupu ,,Kafa s predsjednikom“ u okviru projekta VALID, koji finansira fond Evropa za građane, u IPC Tehnopolis, diskutovao o različitim problemima sa predstavnicima NVO, raznorodnim institucijama, sugrađanima… Odgovarajući na pitanje što će učiniti da smanje nezaposlenost

Nemanja Vuković

odgovorio je kako su podaci u toj oblasti zabrinjavajući, ali i da aktuelna vlast ne može snositi odgovornost za takvu situaciju. Najavio je osnivanje fonda za podršku poljoprivrednicima, osnivanje zadruga, udruživanje… Po njegovim riječima nova lokalna uprava prekinula je praksu prethodne koja je bila zatvorena, nijesu sarađivali ni sa građanima, ni sa

medijima, ni sa NVO sektorom… - U to sam imao priliku da se uvjerim i kao opozicioni političar. Dešavalo se da do nekih podataka nikako ne možemo doći, čak ni zahtjevom o slobodnom pristupu informacijama, već su se morale angažovati inspekcije. To je sada prošlost - kazao je Vuković. Tvrdnju je potkrijepio činjenicom da je sjednicu Skupštine novog saziva prenosila TV Nikšić. - Na društvenim mrežama ćemo biti aktivniji, ažuriraćemo brže sajtove, a planirali smo i uvođenje modela tzv. elektronske opštine, kako bi skratili brojne procedure. Takođe, sistem ,,48“, čini mi se da bi nam dobro došao - riječi su Vukovića. Istakao je i mišljenje da lokalni funkcioneri treba češće da posjećuju mjesne zjednice, razgovaraju o problemima, unapređuju uslove za život… Ra. P.

Kultura

Subota, 12. jun 2021.

Novi koncert Crnogorskog simfonijskog orkestra

Tribina povodom 110 godina od rođenja Milovana Đilasa održana u biblio

Dirigent Lajovic na probi sa orkestrom juče u Muzičkom centru

Betoven, List i Šubert u Muzičkom centru PODGORICA - Renomirani dirigent Uroš Lajovic i pijanistkinja Plamena Mangova predstaviće se večeras u 20 sati na koncertu Crnogorskog simfonijskog orkestra u Muzičkom centru Crne Gore. Maestro Uroš Lajovic (1944) iz Slovenije, nekadašnji šef-dirigent Slovenačke i Beogradske filharmonije, Simfonijskog orkestra HRT-a i kamernih orkestara RTV Slovenija i „Slovenikum“, gostujući dirigent brojnih uglednih orkestara, tokom svoje četrdesetogodišnje karijere je održao preko 1.400 koncerata. Paralelno je radio na Univerzitetu za muziku i izvođačke umjetnosti u Beču i Muzičkoj akademiji u Zagrebu. Dobitnik je prestižne

nagrade – Austrijskog krsta časti za nauku i umjetnost, koju dodjeljuje Austrijsko federalno ministarstvo obrazovanja, umjetnosti i kulture. Na programu sjutrašnjeg koncerta Crnogorskog simfonijskog orkestra su uvertira „Koriolan“ Ludviga van Betovena, „Koncert za klavir i orkestar br. 2 u A-duru“ Franca Lista i „Velika simfonija u C-duru“ Franca Šuberta. Solističku dionicu u Listovom koncertu interpretiraće bugarska pijanistkinja Plamena Mangova (1980), laureatkinja brojnih evropskih takmičenja i solistkinja koja je sarađivala sa najpoznatijim evropskim i svjetskim orkestrima i dirigentima, nastupajući na prestižnim festivalima i scenama širom svijeta. D. E.

CNP gostuje na Cetinju

„Đokonda“ večeras u Zetskom domu

PODGORICA – Milovan Đilas zaslužuje institut, bez obzira na to da li ćemo mi suditi o njemu kao čovjeku koji je kontroverzan ili nekome ko je vrhunski i sjajan pisac, sociolog. Zaslužuje institut jer to zaslužujemo mi – kazao je prof. dr Vladimir Vojinović na tribini „Čovjek crnih brda“, koja je juče priređena u bibioteci „Radosav Ljumović“ povodom 110 godina od Đilasovog rođenja. - Siguran sam da bi se Đilas borio za slobodu naše riječi, ma kojoj epohi pripadao, pa i protiv njega samog. On je bio autokritični autor i mislilac – kazao je Vojinović, koji je bio i moderator tribine. Pored Vojinovića, o poznatom revolucionaru, književniku i disidentu govorili su književnik i predsjednik SUBNOR-a Zuvdija Hodžić, književnik i predsjednik Matice crnogorske Dragan Radulović, prof. dr Draško Došljak, prof. dr Dragutin Papović i književnik i kolumnista Andrej Nikolaidis.

O CRNOJ GORI

Analizirajući pripovijetku „Gubavac“, koja je je nedavno objavljena u drugom tomu Đilasovih sabranih pripovjedaka, Nikolaidis je istakao da je u pitanju djelo koje ne govori samo o Crnoj Gori pod austrijskom okupacijom, već i o današnjoj Crnoj Gori. - Ne vjerujem u čitanje po biografskom ključu, niti da ono sadrži šifre za „ispravno čitanje“ teksta. Međutim, takvo čitanje je ovdje nužno, jer Đilas insistira

M. babovIć

I. M.

Borio bi se za slobodu ma kojoj epohi pripa

Tribina o Đilasu juče u Podgorici

Đilas mora biti zanimljiv u svakom slučaju, bez obzira na to kako cijenite njegovo djelo. Kada se sve kritički uzme, prema mom mišljenju, teško da može biti uzor, ali može da bude referenca jednog vremena i pokreta, ideologije – rekao je Dragutin Papović na tome i sam uspostavlja paralelu između glavnoga junaka Lazara i sebe. Lazara više nema, od njega je ostao plamen koji je dugo svijetlio kroz noć, ali kratak baš kao i ljudska pobuna. U pitanju je gorka priča koja daje jasan iskaz – neću popustiti, nećete me slomiti. To se dešavalo kroz našu, ali i istoriju ljudskog roda, a dešava se i danas – ljude

je u principu lako, a neke je nemoguće slomiti – kazao je Nikolaidis. Došljak je govorio o Đilasevom tumačenju Njegoševog djela, a u fokusu je bila knjiga „Njegoš, pjesnik, vladika i vladar“, koja je nastajala u periodu od 1957. do 1959. godine, kada je autor bio u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. - Sudbina ove knjige je i njegova

sudbina. Objavljena najprije na engleskom jeziku, a tek kasnije, nakon 29 godina i na srpskohrvatskom. Đilas se izučavajući Njegoša bavio i ženskim likovima, kao i kultom sestre. Kod Njegoša jedino u „Gorskom vijencu“ ima ženskih likova, pa i tu su sporedni. U javnom životu, kako je primijetio Đilas, crnogorska žena je igrala čak i manju

U Baru ozvaničen kraj Interreg IPA prekograničnog projekta COMPLICITIES

Scena iz predstave „Đokonda“

CETINJE – Predstava „Đokonda“, u produkciji Crnogorskog narodnog pozorišta i režiji Dušanke Belade, biće izvedena večeras u 20 sati u Kraljevskom pozorištu Zetski dom. Nastala je po motivima drame „The Woman Who Amuses Herself“ Viktora Lodata. U komadu, koji je premijerno izveden na matičnoj sceni u februaru ove godine, uloge tumače Zoran Vujović, Slavko Kalezić, Branka Otašević, Slobodan Marunović, Hana Jovićević i Pavle Bogićević. U predstavi je korišćen glas Nebojše Šofranca. Rediteljka Dušanka Belada ujedno potpisuje i adaptaciju originalnog teksta, autorka scenografije je Ivanka Vana Prelević, a kostimografkinja Gordana Bulatović. Kompozitorka angažovana na komadu je Marija Mitrović, lektorka Jelena Šušanj, dok su izvršne producentkinje predstave Janja Ražnjatović i Jelena Milošević. Ulaznice su u prodaji na blagajni Kraljevskog pozorišta Zetski dom od 10 do 13 i od 18 do 20 sati, a kontakt telefon za informacije je 067/428-655. R. K.

Crteži Tamare Radusinović u Beogradu

Radovi nastali iz iskustva pandemije PODGORICA – Crteži likovne umjetnice Tamare Radusinović, iz kolekcije pod nazivom „(Samo)izolacija & distanca 2020“, predstavljeni su u okviru regionalnog programa 53. Majske izložbe ULUPUDS-a, koja je otvorena u prostoru RK ,,Kluz“ u Beogradu. Postavku je otvorila Lidija Jovanović, predsjednica ULUPUDS-a, a otvaranju su prisustvovali gosti iz zemlje, regiona i inostranstva. Izložba je organizovana pod pokroviteljstvom Grada Beograda, Ministarstva za kulturu i informisanje republike Srbije, Zepter International i Struje. R. K.

Doprinos lokalne zajednice kreiranju kulturne ponude PODGORICA - Prekogranični IPA projekat „Savremena umjetnost i modeliranje periferija gradova – COMPLICITIES“ zatvoren je prigodnom svečanošću u Starom Baru. Kao glavni rezultati projekta ističu se inovativni umjetnički pristup i novi sadržaji u oblasti filma, muzike, vajarstva i slikarstva u cilju razvoja urbanih cjelina i predgrađa, kao i ojačani tehnički kapaciteti Kulturnog centra u Baru. Vodeći partner projekta, ukupne vrijednosti 637 hiljada eura, koji je finansiran iz Interreg IPA programa prekogranične saradnje Italija – Albanija – Crna Gora, bio je JP Kulturni centar Bar, dok su projektni partneri bili italijanska opština Leće, Univerzitet iz Salenta, kao i albanska NVO Partneri za konsultaciju i razvoj (Consulting and Development Partners). U ime Kancelarije za evropske integracije na svečanom zatvaranju govorio je savjetnik glavne pregovaračice i nacionalne IPA koordinatorke Bojan Vujović, koji je naglasio da su aktivnosti projekta imale svoj konkretni doprinos koji se ogleda u uključivanju lokalne zajednice u defi-

Svečanost na zatvaranju projekta u Starom Baru

nisanju kulturne i turističke ponude, podsticanju kreativnosti kroz organizovanje umjetničkih kolonija i radionica, i u krajnjem, unapređenju turističke ponude na području Opštine Bar. Istakao je da Bar, sa svojim prirodnim ljepotama, kulturnim i istorijskim cjelinama, sadrži veliki potencijal za nastavak i nadogradnju rezultata koji su postignuti ovim projektom. - Organizovane radionice, zatim muzičke, dizajnerske, teatarske, filmske i likovne sekcije će, na-

dam se, imati za rezultat podsticaj kreativnosti kod mladih ljudi, njihovo usmjeravanje ka pravom vrednovanju onoga što nude prekogranični projekti i saradnja – poručio je Vujović. Direktor JP Kulturni centar Bar Erol Marunović je, u ime korisnika, naglasio dodatnu vrijednost projekta na polju unapređenja kulturnih sadržaja Bara te istakao da je ulogom vodećeg partnera projekta Kulturni centar ojačao kapacitete i u potpunosti uspješno sproveo

projekat, poštujući sva pravila i procedure. Marunović je izrazio uvjerenje da će osnaženo partnerstvo sa organizacijama iz Italije i Albanije biti dobra osnova za afirmisanje rezultata projekta COMPLICITIES, ali i potencijal za nove slične projekte, navodi se u saopštenju. Na svečanom zatvaranju su predstavljeni neki od rezultata projekta i otvorena izložba umjetničkih radova u Arhiepiskopskoj palati u Starom Baru. D. E.

Kultura

Subota, 12. jun 2021.

oteci „Radosav Ljumović“

REFERENCA VREMENA

Đilas je, prema riječima Papovića, bio nesumnjivo značajan barem zbog činjenice da je prema anketi „Njujork tajmsa“ njegova knjiga „Nova klasa“ ušla u izbor 100 najznačajnijih knjiga 20. vijeka. - Kada pročitate ovu knjigu vidjećete da je Đilas tu u intelektualnom, teoretskom i politikološkom smislu najbolji. Tu je njegova misao najzrelija i najprofesionalnija. Iako su teoretičari sa Zapada i ranije govorili o tome da je u socijalističkom sistemu došlo do skretanja sa izvornog učenja, novo je što je o

Njegovo djelo još nije izučeno Prof. dr Vladimir Vojinović kazao je da je stalno u kontaktu sa Đilasovim sinom Aleksom, koji je bio stručni saradnik u okviru prethodnog projekta. Aleksa mu je ukazao na to da su brojni Đilasovi rukopisi još po političkim i policijskim arhivama širom bivše zemlje. - To nas poziva na odgovornost – je li njegovo djelo izučeno i možemo li donijeti konačne sudove. Mislim da nije dok sve to ne pronađemo, analiziramo, protumačimo i ponudimo ovima koji za nama ostaju. Izučavati njegovo djelo, usmjeravati naučne potencijale na njega, siguran sam da bi rezultiralo odgovorima kojim treba da krene nova Crna Gora – kazao je Vojinović.

tim stvarima govorio jedan od četiri najuticajnija čovjeka socijalističke države. Đilas je upravo po tome značajan i veličanstven. On sa pozicije na kojoj je bio kritikuje sistem kojim je upravljao. Đilas mora biti zanimljiv u svakom slučaju, bez obzira na to kako cijenite njegovo djelo. Kada se sve kritički uzme, prema mom mišljenju, teško da može biti uzor, ali može da bude referenca jednog vremena i pokreta, ideologije. Mislim da treba kritički sagledavati sve njegove mijene, sa pažnjom posmatrati i o tome razmisliti – ispričao je Papović. Akademik Hodžić prisjetio se dva susreta sa poznatim književnikom, dok su glumci Branka Femić-Šćekić i Dušan Kovačević kazivali djelove iz pripovjetki „Djevojka sa zlatnim zubom“ i „Starac i pjesma“. S. V.

Kolašin: Donacije biblioteci „Ljubo Anđelić“

Dom kulture u Kolašinu

Tri stotine novih naslova u policama KOLAŠIN - Tradicija se nastavlja – Narodna biblioteka „Ljubo Anđelić“ uvažava, a građani na poseban, civilizovan i kulturan način, donacijom knjiga, čuvaju sjećanje na svoje drage pokojnike. Učinak svega toga su novi naslovi i nove knjige koje su na raspolaganju Kolašincima svih generacija. Zadovoljna je svim tim i Gorica Ilinčić, direktorica JU Centar za kulturu u čijem je sastavu i Narodna biblioteka „Ljubo Andjelić“. Ona ističe da se donacijom knjiga potvrđuje pozitivan odnos prema vodećoj kulturnoj ustanovi u gradu. - U vremenima ograničenih sredstava za kupovinu knjiga, svaka donacija i više znači i više donosi. Ovog puta se radi o donaciji potomaka Ljuba Anđelića, kao i braće počivšeg Predraga Lovića, Marku i Žarku. Knjižni fond biblioteke je bogatiji za trista novih knjiga. Radi se o knjigama za predškolski uzrast, lektiri za osnovnu i srednju školu, kao i drugim vrijednim knjigama koje Biblioteka nije posjedovala u svom fondu – kazala je Ilinčić. Vrijedne donacije, prema njenim riječima, dvostruko znače. - Našim „malim i velikim“ sugrađanima nudimo mogućnost da dođu do knjige koja im je potrebna, a istovremeno doživljavamo priznanje jer smo prepoznati da se kroz naše djelatnosti čuvaju i imena i porodične tradicije. Novih trista knjiga su evidentirane sa naznačenim darodavcima, stručno su obrađene i dostupne čitaocima u prostorijama biblioteke – istakla je Ilinčić. Dr. D.

Predstava na startu, „Lajbah“ na kraju

Jučerašnja konferencija za novinare u Modernoj galeriji

PODGORICA – Manifestacija „Podgoričko kulturno ljeto“ počinje danas i trajaće do 23. septembra, kada bi poznati slovenački bend „Lajbah“ trebalo da ga svečano zatvori. Program počinje predstavom Gradskog pozorišta „Bajku životom pravimo, velika istorijska slikovnica“, u 19 sati na Trgu nezavisnosti, saopšteno je na jučerašnjoj pres konfenerciji koja je održana u Modernoj galeriji.

Sekretarka za kulturu i sport Glavnog grada Ana Medigović kazala je da publiku čeka izuzetno bogat program. - Pred nama je u narednih tri mjeseca preko 65 programa podijeljenih u pet segmenata. Počinjemo sa predstavom „Bajku životom pravimo, velika istorijska slikovnica“ u subotu i nedjelju na Trgu nezavisnosti – rekla je Medigović i dodala da će se dramski program odvijati na otvorenom zbog epidemio-

loške situacije. Kao i prethodne godine, prema riječima Medigović, veliki prostor biće posvećen kreativnim mladim pojedincima i organizacijama, pa će kroz tradiconalnu manifestaciju imati priliku da predstave svoj rad. - U okviru „Podgoričkog kulturnog ljeta“ biće premijerno izvedena predstava „Ana Karenjina“ koja će se igrati 12, 13. i 14. juna u Vojnom hangaru u Zagoriču, u 19 sati. Novina „Podgo-

ričkog kulturnog ljeta“ su dva performansa – „Guranje pod tepih“ Jelene Topić, koji će biti izveden 14. jula na Trgu nezavisnosti i „Razotkrivena prirod a – p r i č e o b i l j ka m a i radnicima“ Vladimira Bjeličića, koji će biti održan 7. i 8. jula u 19 sati na brdu Gorica – kazala je Medigović i naglasila da ovim segmentima spajaju aktivizam i umjetnost. Program će, pored muzičkog i dramskog performansa, obilježiti i književne promocije, filmske projekcije i vizuelna umjetnost. Programi će biti izvođeni na platou ispred Narodne biblioteke „Radosav Ljumović“, u dvorštu Kuće Rista Stijovića i Kuslevove kuće. Direktor Gradskog pozorišta Dušan Kovačević istakao je da je predstava „Bajku životom pravimo, velika istorijska slikovnica“ trebalo da bude odigrana na nekoliko značajnih punktova u gradu, međutim, zbog kontorole saobraćaja i propisanih mjera odlučili su da bude odigrana na Trgu nezavisnosti. - Ideja je nastala iz potrebe da se djeci na jedan bajkovit način predstave značajne ličnosti iz crnogorske istorije i kulture – kazao je Kovačević. Prema njegovim riječima, današnjoj djeci i omladini se putem raznih medija plasiraju neke stvari koje unižavaju sistem vrijednosti. - U Gradskom pozorištu se borimo da vratimo prave vrijednosti, pogotovo najmlađim i da ih usmjerimo na pozorište koje je najbitnije za formiranje građanske svijesti – kazao je KovaB. B. čević.

U Podgorici predstavljena knjiga „Inicijali“ autora Kemala Musića PODGORICA – Nova knjiga „Inicijali“, autora Kemala Musića, predstavljena je u Narodnoj biblioteci „Radosav Ljumović“ u organizaciji CEKUM-a. Knjigu je štampao Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Podgorica. Pored autora, o knjizi su govorili savjetnica za izdavaštvo u ZUNS-u i urednica izdanja Nađa Durković i jedan od recenzenata Radoman Čečović. Veče je moderirala Vesna Šoškić. Čečović je kazao da onaj ko u „Inicijalima“ pokuša da traži istinu, naići će na zapreku. - Inicijali nisu ime, oni su njegova mogućnost. Varka znaka. Iluzija istine o definiciji. Mala potraga, uvijek čitalačka. I sloboda rasipanja u mogućim značenjima. Tako je uvijek, na margini, na granici, na Sjeveru, u komšiluku, u priči koja zazvuči kao lični mit: o vremenu u kome je identitet jedino moguć u nominaciji egzistencije kroz prvo slovo ili posljednji glas – rekao je Čečović i naglasio da iz te poetike oskudnosti dolazi najnovija knjiga Kemala Musića. Prema njegovim riječima, Musićeva priča ne traži epohalnost. - Tome su skloni oni koji kontekst ne čitaju nego žive. Musićeve priče, kao utočišta bezvremenog, staju u jedan pogled s prozora ili sa distance. Mali razgovor sa prijateljem. Nebitno koje doseže do bitnosti – moje, tvoje, naše. Tako se brani sopstvo onoga koji vidi – rekao je Čečović. On je kazao da su „Inicijali“ Musićeva zakletva. - „Inicijali“ apsorbuju ćutanje. Ne dozvoljavaju mu da bude zabrinutost. Mali zapisi ne pate od ambicije da se dopadnu. Fragmenti se slažu u tekst o čovjeku

Priče kao utočišta bezvremenog D. maliDžan

ulogu nego u poznatom djelu, mada se ne može sporiti da je tu dobila ulogu koju je i u stvarnosti imala - rekao je Đošljak. Autobiografija „Besudna zemlja“, kako je objasnio Radulović, rodno je mjesto i tajna njegovih docnijih romana. - Đilasova proza je znatnim dijelom utemeljena na autobiografskim elementima, samo što su u „Besudnoj zemlji“ likovi dati pod svojim imenima, opisani bez naglašene metaforizacije i umjetničkog transponovanja, ali zbog toga ne manje umjetnički uspjeli. Naposljetku, u ovoj knjizi je precizno naznačen patos umjetničke dileme čiju je razarajuću snagu autor nastojao da prevaziđe. A to je sukob između književnika i političara u sebi. Te dvije slične, a opet dijabolično suprotstavljene i neprijateljske strasti Milovan Đilas je tokom cijelog života pokušavao da pomiri – kazao je Radulović.

Više od 65 programa na ovogodišnjem „Podgoričkom kulturnom ljetu“

i. manDić

u riječi, adao

Književno veče Kemala Musića u Biblioteci

koji misli. Onom koji reaguje recimo na novinski natpis – kazao je Čečović. Durković je kazala da knjiga sadrži 28 kratkih priča smještenih u šest cjelina. - Zapravo većih cjelina ima četiri i one se nalaze između prologa 'Jutro' i epiloga 'Noć'. To su: 'Inicijali', 'Kad je smrt u kući', 'Usputno', 'Sasvim usputno' i 'Prepoznao sam je po vuhanskom naglasku' – rekla je Durković. Ona je pojasnila poetiku Musićevog djela i postavila pitanje o čemu se pripovijeda između jutra i noći.

- O djeci, o bliskosti sa Bjelopoljcima, o ljubavi prema muzici, kafanama, riječima, o časovima književnosti u jednoj bjelopoljskoj srednjoj školi, o koroni, o životnim navikama, lijepim i onim manje lijepim, o ambiciji koja prelazi sve granice, o brodovima, pa neizvjesnosti, nostalgiji, dodiru prijateljstva, malograđanštini, prošlosti. I sve to najčešće iz komotnog pripovjedačkog prvog lica jednine – kazala je Durković. Ona je ukazala da u „Inicijalima“ ima i drugačijih priča kada odmotavanje radnje otpočne u trećem licu jednine, ali se sve br-

zo prelije u prvo lice. Durković je pojasnila da je epilog ,,Noć“ u „Inicijalima“ signal za odmotavanje priča unatrag. Musić je kazao ga je Nađa Durković podstakla da napiše ovu knjigu. - Kad imate nemilosrdnog urednika koji vam želi dobro, onda dobijete knjigu za koju Jovica Aćin kaže da se može tretirati kao roman, knjiga priča i kao knjiga poezije – rekao je Musić i dodao da je srećan zbog tog komentara. Autor je na kraju pročitao i jedan fragment iz romana „Žig“. B. B.

Hronika Podgorice

Potpisan kolektivni ugovor kojim se uređuju međusobna prava i obaveze iz radnog odnosa lokalnih službenika i namještenika

ZA BOLJE USLOVE RADA ZAPOSLENIH U GLAVNOM GRADU: Sa potpisivanja ugovora

Vuković: Našli smo način da odgovorimo očekivanjima kolega i partnera Gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković i predsjednik Sindikalne organizacije Glavnog grada Željko Krgović potpisali su juče kolektivni ugovor kojim se uređuju međusobna prava i obaveze iz radnog odnosa lokalnih službenika i namještenika. Naglašavajući da Sindikala organizacaja Glavnog grada predstavlja jedan od veoma važnih djelova sistema lokalne uprave kao i pouzdanog partnera u realizacija zacrtanih planova i ciljeva, Vuković je kazao da su iz gradske uprave našli način da odgovore očekivanjima kolega i partnera, pa su kroz pojedine odredbe ko-



Gradonačelnik je istakao da su na sastanku definisani i prioriteti budućeg djelovanja, među kojima je najvažniji onaj koji se tiče rješavanja stambenog pitanja za značajan broj kolega koji su i dalje u podstanarskom statusu

lektivnog ugovora stvorene pretpostavke za kvalitetniji i efikasniji rad. Na sastanku su, navodi on, definisani i prioriteti budućeg djelovanja, među kojima je najvažniji onaj koji se tiče rješavanja stambenog pitanja za značajan broj kolega koji su i dalje u podstanarskom statusu. - Koliko sam kao gradonačelnik ponosan na kolege koje rade u sistemu Glavnog grada i administraciju u privrednim društvima, toliko me raduje i čini zadovoljnim i to kako djeluje naša sindikalna organizacija, pogotovu u posljednjih nekoliko mjeseci u punom kapacitetu i mogu slobodno reći za primjer svim drugima, tako da koristim i ovu priliku da uvjerim kolege da će sve njihove buduće aktivnosti imati moju ličnu i punu podršku uprave Glavnog grada - poručio je Vuković. Predsjednik Sindikalne organizacije organa lokalne uprave Glavnog grada Željko Krgović izrazio je zahvalnost gradonačelniku Vukoviću i upravi Glavnog grada na potpisivanju prvog kolektivnog ugovora i iskazao veliko zadovoljstvo zbog činjenice da je potpisivanjem ovog ugovora omogućeno još efikasnije funkcionisanje sindikalne organizacije na čijem je čelu, ali i značajno bolji uslovi rada za zaposlene I. Kr. u Glavnom gradu.

Ura Traži od Ministarstva da ne daje saglasnost za prodaju zemljišta i gradnju sedmospratnica na obali Morače

Pojas uz rijeku namijeniti isključivo javnim sadržajima Podgorički odbor Građanskog pokreta Ura zahtijeva od Ministarstva finansija i socijalnog staranja da ne da saglasnost na prodaju skoro 13.000 kvadratnih metara na obali Morače (između Krivog i novog pješačkog mosta) i pozivaju Ministarstvo ekologije i urbanizma da pokrene proceduru izmjene planske dokumentacije i izbriše čitav niz sedmospratnica, koje su planirane od mosta u ulici Vojislavljevića, pa skoro do mosta Junion bridž. Kako navode, gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković zatražio je od Vlade, Ministarstva finansija i Ministarstva ekologije i urbanizma, da dozvole prodaju 12.574 metra kvadratnih uz obalu Morače, na prosto-

ru između Krivog i novog pješačkog mosta, kako bi se uz samu rijeku gradile zgrade od sedam spratova. Podizanje reda takvih sedmospratnica na javnoj površini, smatraju oni, trajno bi i bespovratno uništilo pojas uz rijeku Moraču, koji mora ostati namijenjen isključivo javnim sadržajima. - Insistiramo da Ministarstvo finansija i socijalnog staranja ne da saglasnost na otuđenje navedenih 12.547 kvadrata zemljišta na prostoru uz rijeku Moraču, a pozivamo Ministarstvo ekologije i urbanizma da pokrene proceduru izmjene planske dokumentacije i izbriše čitav niz sedmospratnica, koje su planirane od mosta u ulici Vojislavljevića, pa skoro do mosta Junion bridža – poručuju iz Ure. I. M.

Subota, 12. jun 2021.

Revitalizacija zanemarenog segmenta kulturne baštine Podgorice uvrštena u pri

Pretvaranje Jusovače u hab kasni zbog državn Glavni grad je u više navrata uputio dopise Vladi i Ministarstvu prosvjete, nauke, kulture i sporta, u kojim ih je podsjetio na ugovorom preuzete obaveze, koje su preduslov za početak realizacije projekta. Na upućene dopise, ističu, odgovore nijesu dobili, te je zbog takvog odnosa sudbina ovog projekta neizvjesna. Iz Ministarstva poručuju da su uputili prijedlog za kapitalni budžet za 2021. godinu u okviru kojeg je i projekat rekonstrukcije Jusovače, te da je prijedlogom zakona o budžetu Crne Gore za ovu godinu planirano pretvaranje tamnice u kreativni hab Jedan od simbola Podgorice - tamnica Jusovača još uvijek čeka na planiranu valorizaciju. Na tom mjestu planiran je savremeni kreativni hab, u kom bi radili mlađi umjetnici i IT stručnjaci. Njena obnova, prema prošlogodišnjem ugovoru koji je potpisao Glavni grad sa nekadašnjim Ministarstvom kulture i Upravom javnih radova, trebala je da se realizuje od 2020. do 2022. godine. Glavni grad je u više navrata uputio dopise Vladi i Ministarstvu prosvjete, nauke, kulture i sporta, u kojim ih je p o d s j e t i o n a u g ovo ro m preuzete obaveze, koje su preduslov za početak realizacije projekta. Na upućene dopise, ističu, odgovore nijesu dobili, te je zbog takvog odnosa sudbina ovog projekta neizvjesna. S druge strane, iz Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta poručuju da su uputili prijedlog za kapitalni budžet za 2021.godinu u okviru kojeg je i projekat rekonstrukcije Jusovače, te da je prijedlogom zakona o budžetu Crne Gore za ovu godinu planirano pretvaranje tamnice u kreativni hub. Na pitanje kada će početi rekonstrukcija nijesu mogli precizno odgovoriti, ističući da je budžet u proceduri usvajanja, te da od toga zavisi obezbjeđivanje novca.

ULAGANJE

Prošlogodišnjim Ugovorom o realizaciji kapitalnog projekta „Izvođenje radova u okviru kompleksa tamnice Jusovača u cilju uspostavljanja kreativnog haba za razvoj ICT-a“, između Ministarstva kulture, Uprave javnih radova i Glavnog grada Podgorica, ističu iz PG Biroa, ugovorena su međusobna prava i obaveze u pogledu realizacije i finansiranja

ZAPUŠTENO: Jusovača

navedenog projekta. - Kako je riječ o višegodišnjem projektu, tim ugovorom je definisano da se isti realizuje u periodu od 2020. do 2022. godine. Glavni grad je u više navrata uputio dopise Vladi i Ministarstvu prosvjete, nauke, kulture i sporta, u kojim ih je p o d s j e t i o n a u g ovo ro m preuzete obaveze, koje su preduslov za početak realizacije projekta. Na upućene dopise nijesmo dobili odgovore, te je zbog ovakvog odnosa sudbina ovog projekta neizvjesna. Pa ipak, Glavni grad će nastaviti da insistira ovom projektu, zbog njegove važnosti za građane, ali i posjetioce i turiste – kazali su iz Glavnog grada. Projektantski predračun radova je 1.950.000 eura. - Od toga, učešće Vlade Crne Gore planirano je 65 odsto, odnosno 1.267.500 eura, a Glavnog grada 35 odsto, odnosno 682.500 eura. Obaveza

Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta obuhvata troškove stručnog i konzervatorskog nadzora nad izvođenjem radova. Definisani rok za obnovu Jusovače predviđao je realizaciju do 2022. godine, što je podrazumijevalo obezbjeđivanje finansijskih sredstava za 2021. i 2022. godinu, o čemu smo i informisali Vladu Crne Gore i Ministarstvo, podsjećajući ih da za ovu namjenu obezbijede sredstva u kapitalnom budžetu Vlade. Na to takođe nijesmo dobili odgovor – ističu iz Glavnog grada.

KAPACITET

Iz Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta poručili su da nijesu odustali od obnove Jusovače, te da je projekat uvršten u prijedlog zakona o budžeta Crne Gore za 2021. godinu. - Nekadašnje Ministarstvo kulture, sada Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i

sporta, sprovodi aktivnosti i ulaže napore za obezbjeđivanje sredstava iz sopstvenih i eksternih izvora finansiranja u cilju zaštite i očuvanja kulturnih dobara Crne Gore. U tom kontekstu je i prepoznata lokacija kulturnog dobra, tamnica Jusovača kao potencijala za revitalizaciju zanemarenog segmenta kulturne baštine Glavnog grada, kroz afirmaciju različitih oblika kulturno-umjetničkih sadržaja i kreativnih industrija. U saradnji sa UNDP-om, obezbijeđena je tehnička dokumentacija za izvođenje radova sanacije, prenamjene i rekonstrukcije objekata br. 2 i 3, ogradnih zidovi i kula stražara i za te namjene nekadašnje Ministarstvo kulture obezbijedilo je sredstva u iznosu od 76.882 eura – ističu iz Ministarstva. U cilju privođenja objekta namjeni i njegovog funkcionisanja na održivoj osnovi projek-

Za izgradnju sistema otpadnih voda najpogodnija lokacija zona KAP-a Vlada je usvojila Informaciju o izgradnji sistema za prikupljanje i tretman otpadnih voda u Podgorici. Kako se navodi u saopštenju Vlade, u narednom periodu planirana je izrada glavnog projekta za izgradnju sistema za tretman otpadnih voda, a nakon toga i elaborata procjene uticaja na životnu sredinu. U tom dokumentu se navodi da, na osnovu dogovora Ministarstva ekologije, prostornog pla-

niranja i urbanizma i uprave Glavnog grada, nezavisna organizacija uradi analizu svih do sada urađenih dokumenata, kako bi se kroz višekriterijumsku analizu preispitala lokacija za budući sistem tretmana otpadnih voda. - U raspravi je naglašeno da je bodovanje tri lokacije (lokacija u obuhvatu DUP-a „Industrijska zona – KAP“ i dvije lokacije koje su predložili mještani Botuna) na osnovu datih 19 kriterijuma je pokazalo da lokacija

u industrijskoj zoni KAP-a ima najviše bodova i da nijesu evidentirani ograničavajući faktori, druge dvije lokacije imaju manje bodova i ograničavajuće faktore, od kojih neki imaju eliminatorni karakter. U predstojećem periodu planirana je izrada glavnog projekta za izgradnju sistema za tretman otpadnih voda, a nakon toga i elaborata procjene uticaja na životnu sredinu - zaključuje se u saopštenju Vlade. H. P.

Hronika Podgorice

Subota, 12. jun 2021.

u kreativni nog budžeta Projekat na koji se čeka decenijama Obnova Jusovače, ocjenjuju iz Glavnog grada, od izuzetnog je značaja za Podgoricu i predstavlja jedan od projekata na koji se čeka decenijama. - Ovaj objekat je jedan od simbola glavnog grada, prostor koji je svjedočio različitim fazama društveno-političkog razvoja, ali i jedan od prostora sa kojim se posjetioci Podgorice prvo i susretnu, jer se nalazi u neposrednoj blizini autobuske i željezničke stanice. Planirano je da Jusovača u budućnosti funkcioniše na održivoj osnovi, kroz inovativan koncept koji bi objedinio umjetnost, ICT i preduzetništvo. Činjenica da bi imala i rezidencijalni karakter, ali i da bi privlačila aktere regionalne i međunarodne scene, doprinijela bi revitalizaciji ovog dijela grada, unaprijedila turističku i kulturnu ponudu i dala značajan doprinos razvoju Podgorice i Crne Gore – poručuju iz Glavnog grada.

Sa tradicijom dugom svega tri godine, ali posvećenim radom, trudom i ulaganjem PVK Budućnost ulazi na velika vrata crnogorskog vaterpola

Podgorica će uskoro biti prepoznatljiva i po vaterpolu Napredak naših vaterpolista posebno je uočljiv posljednjih godinu. Tome je najviše doprinijela finansijska podrška Glavnog grada, upornost u radu i predanost Uprave kluba, kao i angažovanje trenera Aleksandra Aleksića, koji svojim planom i programom rada, kao i neposrednim vođenjem trenažnih procesa dovodi kvalitet naših vaterpolista do nivoa koji je malo ko mogao da predvidi – poručio je predsjednik PVK Budućnost Vesko Lekić

D. MALIDŽAN

ijedlog zakona o budžetu za ovu godinu

Na zatvorenom bazenu u okviru SC ,,Morača“ mlađani vaterpolisti kluba Budućnost ove sedmice odmjerili su snage sa vršnjacima iz klubova Budvanska rivijera iz Budve, Aqvatik Verde iz Podgorice i Primorac iz Kotora. Trening utakmice organizovane su na inicijativo domaćina, PVK Budućnost, jer skoro godinu zbog pandemije korona virusa nije bilo mogućnosti organizovanja zvaničnih takmičenja, a na ovakvim susretima najbolje se pokazuje napredak djece. Rukovodstvo Budućnosti iskazuju zadovoljstvo zbog napretka djece iz ovoga kluba, koji postoji tek tri godine a koji je na prošlogodišnjem državnim takmičenjima već ostvario zapažen rezultat.

GENERACIJA KOJA OBEĆAVA: Vaterpolisti Budućnosti sa rukovodstvom kluba

grane kontrolne trening utakmice izvršena analiza nivoa usvojenog znanja i elemenata koji su uvježbavani tokom trenažnih procesa. Na osnovu dubljih analiza, pojašnjava on, prave planove i programe za dalji period. Na trening utakmicama stičemo utisak o djeci i njihovoj percepciji u igri.

PODRŠKA

tnim zadatkom, pojašnjavaju, planirano je da se u okviru objekta 2 predvidi radni ,,košer“ prostor za autore koji djeluju u oblastima kreativnih industrija za sektor dizajna i ICT-a, uz formiranje rezidencijalnih kapaciteta. - Cilj je obezbijediti prostor za rad autora koji djeluju u sektoru dizajna ( grafički, industrijski,arhitektura) i ICT-a (razvoj startap-ova, video igara i sl.), kao i autora koji su dio programa Kreativna Crna Gora. Na poziciji nekadašnjeg objekta 3 prepoznata je mogućnost organizacije multifunkcionalnog sadržaja koji će biti podrška postojećim zahtjevima u prostornom smislu – kazali su iz tog resora.

ČEKANJE

Ministarstvo, ističu, uputilo je 11. marta prijedlog za kapitalni budžet za 2021. godinu, u okviru kojeg je i projekat rekonstrukcije tamnice Jusova-

ča za potrebe uspostavljanja kreativnog haba. Prijedlogom zakona o budžetu Crne Gore za 2021. godinu, dodaju, planirana je aktivnost rekonstrukcija objekata za potrebe uspostavljanja kreativnog haba u okviru koje se realizuje projekat rekonstrukcije tamnice Jusovača. - Kako je realizacija ovog projekta planirana fazno, a jedan od glavnih uslova za izvođenje predmetnih radova, obezbjeđivanje finansijskih sredstava, podsjećamo da je Vlada Crne Gore na 17. sjednici održanoj 30. marta 2021. godine utvrdila prijedlog zakona o budžetu i dostavila ga Skupštini Crne Gore na usvajanje, te da je isti u proceduri usvajanja. Iz tog razloga do usvajanja budžeta, ne možemo preciznije da govorimo o terminima vezanim za realizaciju navedenog projekta – kazali su iz tog resora. Nj. BOŠKOVIĆ

Predsjednik PVK Budućnost Vesko Lekić podsjeća da skoro godinu, zbog pandemije, nije bilo mogućnosti organizovanja zvaničnih takmičenja u vaterpolu. - Pokrenuli smo inicijativu organizovanja trening utakmica sa domaćim vaterpolo klubovima, jer na takvim susretima se najbolje pokazuje napredak djece, kao i tehnički detalji koje treba poboljšati i unaprijediti – kazao je Lekić. Podsjetivši da PVK Budućnost postoji svega tri godine, on naglašava da je napredak vaterpolista evidentan i u skladu sa njihovim ambicijama, a da je posebno uočljiv u posljednjih godinu. - Tome je najviše doprinijela finansijska podrška Glavnog grada, upornost u radu i predanost Uprave kluba, kao i angažovanje trenera prof. Aleksandra Aleksića, koji svojim planom i programom rada,

ZALAGANJE

Sa turnira

kao i neposrednim vođenjem trenažnih procesa, dovodi kvalitet naših vaterpolista do nivoa koji je malo ko mogao da predvidi. Vjerujemo da će pored ostalih uspješnih sport ova s p o r t s ko g d r u št va Budućnost, u bliskoj budućnosti Podgorica biti prepoznatljiva i po vaterpolu – poručuje Lekić. Klubovi sa kojima su odigrali utakmice, ističe predsjednik PVK Budućnost, sa zadovoljstvom su prihvatili inicijativu koju je njihov klub pokrenuo. - Imali smo susrete sa VPK Budvanska rivijera iz Budve,

VPK Aqvatik Verde iz Podgorice, kao i sa VK Primorac iz Kotora, sa kojim naš klub ima izuzetnu saradnju zahvaljujući predsjedniku njihovog kluba Mlađanu Janoviću. Naš klub je na ovim trening utakmicama učestvovao sa takmičarskim ekipama godišta 2006, 2007, 2008 i 2009 – kazao je Lekić, uz podsjećanje da je generacija takmičara PVK Budućnost - 2009 godišta nosilac trećeg mjesta na državnom prvenstvu i Kupu CG za tu generaciju. Trener Aleksandar Aleksić kaže da je nakon svake odi-

Želja im je da se oprobaju na prestižnom turniru u Dubrovniku Trener PVK Budućnost Aleksandar Aleksić kaže da ih u narednom periodu očekuje poziv za državno prvenstvo i Kup CG, na kojima će se njihov klub pojaviti sa generacijama 2006, 2007, 2008. i 2009. godišta. Kako dodaje, učestvovaće i na svim ostalim turnirima u

organizaciji VPSCG. - Želja nam je da se ove godine, sa dvije ekipe, pojavimo na prestižnom turniru ,,Tomo Udovičić“, koji se održava u Dubrovniku, a gdje dolazi više od 60 vaterpolo ekipa iz cijelog svijeta – poručuje Aleksić.

- Kada sagledamo činjenice da je ranijih godina rezultatska razlika između PVK Budućnost Podgorica i klubova sa kojima su odigrane utakmice bila pet i više golova koliko je klub rezultatski gubio, a da se sada sa istim ekipama u Crnoj Gori igra potpuno ravnopravno ili se pobjeđuje, zaključujemo da smo na dobrom putu da i rezultatski potvrdimo kvalitetan rad u klubu. Veliku zaslugu za rezultat koji niko nije predviđao za relativno kratko vrijeme od osnivanja kluba, imaju i sami sportisti našeg kluba, koji svojim talentom i zalaganjem savladavaju vaterpolo vještine na najbolji mogući način – poručuje Aleksić. Sekretarka PVK Budućnost Nataša Goleš podsjeća da su Sportski objekti d. o. o. Podgorica pokrenuli školu vaterpola, gdje sva djeca koja vole taj sport mogu početi sa učenjem elemenata vaterpola i steći potrebni nivo znanja koji će im omogućiti da se učlane u klub, gdje mogu postati dio njihovih takmičarskih timova. Kako dodaje, upis u školu vaterpola je u toku. I. MITROVIĆ

Vandalizam u Parku Ivana Crnojevića

D. MIJATOVIĆ

Planirani izgled obnovljenog prostora

Klupe nijesu napravljene da se lome i gaze U nedavno otvorenom Parku Ivana Crnojevića (preko puta Gimnazije ,,Slobodan Škerović“) na većini klupa za sjedjenje juče su bili otisci stopala, dok su na dvijema bile polomljene drvene letvice. Iako u svim djelovima ove uređene površine, koja se prostire na oko 2.000 kvadratnih metara, ima kanti, papirića kao i kesice od slatkiša i slaniša bilo je na betonskim stazama i travnjacima. I. M.

Polomljena klupa u Parku Ivana Crnojevića

Arena

Fudbal

Subota, 12. jun 2021.

PODGORICA IMENOVALA NOVOG TRENERA: Lješkopoljci sa Dejanom Roganovićem ulaze u novu sezonu

Iznenađen pozivom, ali spreman za izazove

PODGORICA - Podgorica je par sati pred početak priprema ostala bez šefa stručnog štaba Milorada Pekovića, ali je već juče imenovala Dejana Roganovića, sa kojim će ući u novu sezonu, istorijsku koju počinje nastupom na evropskoj sceni. - Iskren da budem iznenadio me poziv, ali svakako da se nijesam dvoumio, jer je Podgorica jedna nova, pozitivna fudbalska priča u Crnoj Gori. Podgorica je mladi klub, koji se podiže iz godinu u godinu i hvala Upravi na povjerenju istakao je za Arenu Dejan Roganović. Novi šef stručnog štaba Podgorice, koji je sa uspjehom vodio Zetu, bio i na klupi Lovćena, debitovaće kao trener Lješkopolja u evropskim mečevima. - Evropa je veliki uspjeh za ovaj klub, ali i svakako izazov za mene. Vjerujem da će se napraviti dobra i lijepa priča i da će Podgorica i pod mojim vođstvom nastaviti da raste - dodao je mladi stručnjak.

Podgorica je dobila pojačanje u liku Luke Bulatovića iz Koma, ali zato su izvjesni brojni odlasci - Sekulić, Kordić, Vujović, Kaluđerović, Živković... - U razgovoru sa sportskim direktorom Vojom Pejovićem nastojaćemo da osvježimo određena mjesta, posebno ona koja su deficitarna. Međutim,

nećemo žuriti, ne interesuje nas kvantitet, već kvalitet. Nadam se da ćemo pogoditi sa pojačanjima - naglasio je Roganović. Podgorica će prvi put igrati Evropu i to u novom takmičenju - Ligi konferencija. - To takmičenje i nama, Dečiću i posebno Sutjesci, koja je povlašćena na žrijebu, donosi

određenu nadu da možemo proći prvo kolo. Svi se nadamo pozitivnom žrijebu, odnosno ne tako aktraktivnom rivalu ili neke slabije zemlje, mada je jasno da u današnjem fudbalu nema loših ekipa. Baš zbog toga moramo ozbiljno da se spremimo, jer je za naš fudbal svaki uspjeh nekog kluba veliki i značajan iskorak. Treba mnogo toga da se poklopi, ali nastojaćemo iz više razloga da dođemo do drugog kola - objasnio je novi trener Podgorice. Podgorica će pripreme najvjerovatnije obaviti na svom terenu. - Imamo idealne uslove za rad, tako da vidjećemo da li ćemo negdje ići i da li je potrebno. Međutim, sada još nijesmo kompletni, jer su reprezentativci nakon naporne sezone dobili dodatnih par dana odmora, tako da ćemo sredinom nedjelje biti svi na okupu objasnio je Roganović, sa kojim će u stručnom štabu biti Zoran Tripković, Goran Miranović i trener golmana Dragan Drašković. R. P.

Održana sjednica Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Crne Gore

Prva liga kreće 24. jula, drugoligaši 15. avgusta PODGORICA - Petnaesta sjednica Izvršnog odobra Fudbalskog saveza Crne Gore za mandatni period 2017-2021 održana je u Kući fudbala u Podgorici. Izvršni odbor jednoglasno je prihvatio izvještaje komisija o proljećnjoj polusezoni u svim stalnim takmičenjima koja su u nadležnosti FSCG. Na sjednici je odata zahvalnost klubovima na ulaganju maksimalnih napora da se u teškim uslovima pandemije kovid-19 odigraju sve zakazane utakmice a takmičenja završe u planiranim terminima. Na sjednici je usvojen i kalen-

dar takmičenja za jesenji dio sezone 2021/2022 – takmičenje u Telekom 1. CFL počinje 24. jula, dok će se prvo kolo Druge lige odigrati 15. avgusta. Prihvaćen je i Izvještaj o finansijskom poslovanju FSCG za 2020. godinu i isti je proslijeđen Skupštini na usvajanje. Prethodni period su obilježila velika ulaganja u infrastrukturu i direktna finansijska pomoć k l u b ov i m a ka ko b i s e u značajnoj mjeri ublažile posljedice koje je sa sobom donijela pandemija kovid-19. Danas je

usvojen prijedlog da reviziju finansijskog poslovanja Fudbalskog saveza Crne Gore za 2021. i 2022. godinu obavlja revizorska kuća „EuroREV“ iz Podgorice, i on će takođe biti proslijeđen Skupštini na usvajanje. Na sjednici je usvojen i prijedlog propozicija Telekom 1. CFL koje definišu promjenu pravila za igrače mlađe od 21 godine, pa će od sezone 2021/22. klubovi imati obavezu da tokom cijelog meča na terenu imaju jednog igrača mlađeg od 21 godinu na dan odigravan-

ja utakmice i jednog igrača rođenog 2000. godine ili kasnije. Takođe, usvojen je i prijedlog izmjena Pravilnika o fudbalskim takmičenjima, Pravilnik o statusu trenera i izmjene i dopune Pravilnika o registraciji, statusu i transferu igrača Fudbalskog saveza Crne Gore. Na sjednici Izvršni odbor je uvažio zahtjeve više klubova za ulaganje u infrastrukturu, što će značajno poboljšati ambijent u kojem treniraju i odigravaju utakmice. Izvršni odbor je utvrdio konačni Dnevni red Izborne skupštine FSCG koja će se održati 30. juna 2021. godine u Podgorici. R. P.

Budućnost angažovala mladog defanzivca

Muzurović: Srećan zbog dolaska u redove šampiona PODGORICA - Novo lice u dresu Budućnosti - ,,plavi“ su potpisali ugovor sa devetnaestogodišnjim Amirom Muzurovićem, koji je prošle sezone igrao u Titogradu. Talentovani Bjelopoljac, koji pokriva mjesto u centralnom dijelu odbrane, obavezao se na vjernost crnogorskom šampionu do 2024. godine. - Na moje veliko zadovoljstvo potpisao sam ugovor sa ekipom Budućnosti. Uzbuđen sam i srećan što sam dobio priliku da započnem saradnju sa višestrukim šampionom i najvećim klubom u Crnoj Gori - rekao je Muzurović za klupski sajt. Visoki ljevonogi defanzivac se upoznao sa ekipom i stručnim štabom. - Ekipa me je odlično prihvatila. Neke momke znam i od ranije i mislim da ću se brzo uklopiti u novu sredinu. Siguran sam da od novih saigrača mogu dosta toga da naučim i da će mi dodatno pomoći da se prilagodim na novu sredinu - kaže Muzurović.

Karijeru je počeo u matičnom Jedinstvu, prvoligašku afirmaciju je stekao u OFK Titograd, a konkurencija za mjesto centralnog defanzivca u Budućnosti biće mu Vladan Adžić, Anto Babić i Velimir Vlahović. - Cilj mi je da se nametnem treneru i zaslužim mjesto u ekipi. Nadam se da da ću dobiti određenu minutažu. Iskreno, očekujem da se i ove godine osvoji dupla kruna i da ću doprijeniti tome, a što se tiče Evrope nadam se dobrom rezultatu. Muzurović je prethodne sezone odigrao 28 utakmica u eliti, upisavši 2.463 minuta. Njegov prethodni klub je ispao u Drugu ligu, ali je mladi štoper skrenuo pažnju zapaženim partijama. - Puno mi je značila prethodna sezona upravo zbog velikog broja utakmica i minuta. Mislim da se tako mladi igrači poput mene najbolje razvijaju, stiču samopuzdanje i formiraju igrački. Nadam se da ću i ove sezone biti konkurentan i opravdati povjerenje koje su mi pružili klub i uprava - zaključio je D. K. Muzurović.

Arena

Subota, 12. jun 2021.

GRUPA B: Skandinavski okršaj u Kopenhagenu, Rusija kreće protiv ,,crvenih đavola“

Italija bolja od Turske na otvaranju EP

Belgijanci kreću bez De Brujnea i Vitsela

PODGORICA - Derbi B grupe Evropskog prvenstva igra se već u prvom kolu. Rusija se u Sankt Peterburgu sastaje sa Belgijom, jednim od favorita šampionata.

Belgijanci na posljednjem treningu pred prvi meč (rbfa.be)

Raspored 18.00 (Kopenhagen) - Danska - Finska 21.00 (Sankt Peterburg) - Belgija - Rusija

kvalifikacijama za EP, u prijateljskom meču bilo 3:3) i sve tri utakmice bile su zanimljive. Moraćemo da budemo na maksimumu da bismo pobijedili kazao je iskusni stručnjak. Kao i na SP 2018, Rusi se najviše uzdaju u napadača Artjoma Dzjubu. - Ne želim da se borimo sa Belgijom, želim da igramo fudbal. To je drugačiji sport - izjavio je prekaljeni napadač. - Postoji određena tenzija, ali ne osjećam nikakav pritisak. Analizirali smo sve mečeve, znamo tačno što treba da radimo. Sviđa mi se što smo taktički fleksbilni i što možemo da igramo na više načina. U Kopenhagenu se igra komšijski derbi. Danska, šampion Evrope iz 1992, favorit je protiv Finske, koja prvi put igra na velikom takmičenju. - Ne smijemo da izađemo na teren i izgubimo jer nijesmo dovoljno pripremljeni. Ne smijemo da izgubimo zato što nijesmo više željeli pobjedu od protivnika. I ne smijemo da izgubimo zato što nijesmo igrali najbolje što možemo. Moramo da uradimo sve što možemo kako bismo pobijedili. Trebalo bi da prođemo grupu, što je naravno cilj, a potom se ništa ne zna, sve nokaut utakmice odlučuju



Ruski reprezentativac Andrej Mostovoj, igrač Zenita iz Sankt Peterburga, pozitivan je na kovid-19 i u reprezentaciji će ga zamijeniti Roman Jevgenij

Leteći start ,,azura“ Evropsko prvenstvo u fudbalu počelo je očekivanim rezultatom. Italija je ,,odbranila“ Rim, savladala Tursku 3:0 i potvrdila da iz sjenke može daleko da dogura. ,,Azuri“ su od starta napadali, a Turska se neočekivano sve vrijeme branila. Italijani su prvu veliku šansu stvorili u 18. minutu kada je Insinje sa desetak metara šutirao pored gola, a blizu pogotka bili su u 22. nakon što je šut glavom Kjelinija pod prečku odbranio golman Ćakir. Selekcija Roberta Manćinija nastavila je u istom ritmu i u drugom poluvremenu i povela u 53. minutu. Srećno i zasluženo - Berardi je napravio dobru rolu na desnoj strani, uputio loptu u peterac, gdje je pogodila Demirela i završila u mreži Turske. Prvi put u istoriji, EP je otvoreno autogolom. Trinaest minuta kasnije postalo je definitivno jasno da će Turci, rival Crne Gore u kvalifikacijama za Mundijal 2022, prve bodove u grupi A morati da traže u narednim duelima, protiv Švajcarske i Velsa.

Imobile je bio na pravom mjestu poslije odbitka, a u 79. se upisao i Insinje poslije greške golmana Turske i još jedne sjajne akcije ,,azura“. Ne. K.

Turska

Italija

00 3 0

Stadion: Olimpiko Sudija: Dani Makelie (Holandija) Golovi: 0:1 Demirel u 53. (ag), 0:2 Imobile u 66, 0:3 Insinje u 79. Žuti kartoni: Sojundžu, Dervišoglu (Turska)

Turska

Italija

Ćakir Ćelik Demiral Sejundžu Meraš Jokuslu (od 65. Kaveći) Tufan (od 64. Ajhan) Jazidži (od 46. Under) Karaman (od 76. Dervišoglu) Džalanoglu Jilmaz

Donaruma Florenci (od 46. Di Lorenco) Bonući Kjelini Spinacola Žoržinjo Barela Lokateli (od 74. Kristante) Berardi (od 85. Bernardeski) Insinje (od 81. Kjeza) Imobile (od 81. Beloti)

GRUPA A: Vels protiv Švajcarske u Bakuu (15 h)

Start od kojeg mnogo zavisi Rim, pa Baku. Italija i Turska sinoć su na ,,Olimpiku“ otvorile Evropsko prvenstvo, koje se nastavlja duelom u glavnom gradu Azerbejdžana (15 h). Okršaj Velsa i Švajcarske mogao bi da nagovijesti domete obje ekipe, a pobjeda jedne od njih možda bude i odlučujuća za prolaz iz grupe A. - Igrači će biti spremni, ali ne mogu biti previše opušteni jer moraju da igraju i glavom. Važno je pronaći pravi balans - izjavio je selektor Rob Pejdž. - Postoje aspekti naše igre u kojima moramo da budemo bolji. Vidjeli smo to i u prijateljskom meču sa Albanijom. Rješavamo to zajednič-

detalji - izjavio je selektor Kasper Hjulmand. Finci žele da debitantski nastup na EP ukrase makar jed-

(Foto: uefa)

,,Crveni đavoli“ su najbolje rangirana selekcija na svijetu, treća sa posljednjeg šampionata svijeta, na kojem je i ,,zbornaja“ imala zapažen nastup - pred domaćom publikom eliminisana je u četvrtfinalu poslije penala. Belgijanci su u Sankt Peterburg doputovali oslabljeni, bez Aksela Vitsela i Kevina de Brujnea, koji su ostali u kampu kako bi se oporavili od povrede. - Pripreme za ovo prvenstvo nijesu bile lake. Mnogo igrača ima problema sa povredama. Imao sam istu koja sada muči De Brujnea. To je nešto što oduzima vrijeme i otežava pripremu, ali srećom imamo dovoljno ,,širok“ sastav sa mnogo talenta - izjavio je Jan Fertongen. Selekcija Roberta Martinesa ima jedan od moćnijih sastava na turniru - na golu je Kurtoa, u sredini Karasko, Menije, Torgan Azar, ka naprijed De Brujne, Vitsel, Tileman, pa Eden Azar, Mertens, Lukaku... - Ne mislim da je Belgija favorit na Evropskom prvenstvu. Smatram da ta uloga pripada Francuskoj ili Engleskoj. Ali vjerujem da možemo da ih pobijedimo. Savladali smo Engleze nekoliko puta posljednjih godina. Mislim da imamo rješenje i za Francuze. Nijedna reprezentacija ne bi voljela da se sastane sa nama, budite uvjereni. Čvrsto sam siguran da možemo svakog da pobijedimo - naglasio je Fertongen. Rusija je favorit ,,broj 2“ u grupi B, s tim što u odnosu na konkurente ima prednost domaćeg terena, iako će navijači moći da prisustvuju u ograničenom broju. Heroj Rusije iz 2018, selektor Stanislav Ćerćesov, svjestan je da je njegov tim autsajder u prvom kolu. - Belgija ima 18 igrača sa Mundijala 2018. Izuzetno su jaka ekipa. Igrali smo tri puta sa njima u posljednjih nekoliko godina (Rusija izgubila 3:1 i 4:1 u

Fudbal

Garet Bejl, prva zvijezda Velsa

ki i vjerujem da ćemo dovesti na zadovoljavajući nivo. Velšanima je ovo drugi nastup na Euru. Na prvom su oduševili stigavši do polufinala. Mogu li Garet Bejl i drugovi da se približe tom rezultatu? - Idemo korak po korak. Prva nom pobjedom. - Moramo da igramo dobro kao tim, da se branimo kolektivno. Neophodno je da budemo

na redu je Švajcarska, ekipa ofanzivne orijentacije. Razumljivo je da je Italija favorit grupe. Pokazaćemo rivali poštovanje koje zaslužuju, ali imamo i mi svoje planove i u dobroj smo formi. Rivali će nas zbog toga poštovati - dodao je Pejdž. skromni i disciplinovani u onome što radimo, ali u isto vrijeme da pokažemo hrabrost kada napadamo. Znamo da

Selektor Švajcarske Vladimir Petković najavio je da neće odustati od dosadašnje taktike. - Pokazali smo da volimo da dominiramo, da držimo loptu i diktiramo tempo. Da bismo sve to uradili potrebno je da budemo vrlo fokusirani, da smo sigurni da se branimo čak i kad smo u posjedu lopte. Zaista je važno kako ćemo pristupiti meču od prvog zvižduka - naveo je pedeset sedmogodišnji Sarajlija. - Treba li da budemo oprezni ili avanturistički raspoloženi? Mislim da je potrebno da budemo spremni za oboje. Ovo je prvi meč, tako da ne možete sigurno znati kako će se predstaviti neka reprezentacija. To važi i za nas i za Ne. K. Vels. imamo priliku za dobar rezultat, ali moramo da odigramo savršeno - izjavio je defanzivac Paulus Arajuri. Ne. K.

Pripreme za novu sezonu Rudar počinje 17. juna

Govedarica: Imamo razvojnu strategiju, a mislimo i na Evropu

PODGORICA - Rudar u novu sezonu kreće sa promjenom na klupi - umjesto Vuka Bogavca na mjesto šefa stručnog štaba postavljen je Zoran Govedarica. Pedeset trogodišnji trener vraća se u Crnu Goru, gdje je prethodno radio u Grblju, Budućnosti i Titogradu.

Rad sa fudbalerima pljevaljskog prvoligaša započeće 17. juna. - Nijednog trenutka nijesam se dvoumio kada me je pozvao Duško Šarić. Svi znamo kakav je sportski radnik, koliko voli klub. Čast mi je što ću voditi Rudar, klub duge i svijetle tradicije. Daću sve od sebe da ispunimo ciljeve.

Poznat mi je ambijent u Crnoj Gori i vjerujem da ćemo biti prijatno iznenađenje - rekao je Govedarica. Rudar ima razvojni projekat, ali i ideju da se umiješa u borbu za Evropu. - Primarni zadatak je da afirmišemo igrače. Naravno, lijepo bi bilo i da sve to isprate rezultati i dobra igra. Ukoliko se ukaže šanse - potrudićemo se da izborimo izlazak na međunarodnu scenu. Pred nama je rad, a radićemo najbolje što možemo. Klub je stabilizovan, organizovan, sa sjajnom energijom i atmosferom. Uslovi su odlični i nastojaćemo da iskoristimo sve pozitivne stvari - poručio je Govedarica. Pljevljake su napustili Marko Merdo-

vić (otišao u Slovačko) i Matija Pejović (Riga), a na radaru su Vuk Striković i Miloš Zečević. I ne samo oni… Uprava je u pregovorima sa nekoliko potencijalnih pojačanja. - Postoji interesovanje za nekoliko naših momaka, a od odlazaka zavisiće dolasci. Osvježićemo ekipu. Korake pravimo planski. Čekamo neke odgovore. Do prozivke će dosta toga biti jasnije - kaže Govedarica. Rudar će glavnu fazu priprema realizovati na Zlatiboru. U startu je u prednosti, budući da sa treninzima kreće na vrijeme, a to nije bio slučaj prethodnog, pa ni pretprošlog ljeta.

- Liga kreće ranije, a treneri uvijek kažu da im je malo vremena za treninge. Uklopićemo se i nadam se biti spremni do prvog kola. Na Zlatiboru smo zakazali prijateljske utakmice. Pratimo tržište, a imamo i odličnu saradnju sa Čukaričkim, gdje je sportski direktor jedan od najboljih sportskih radnika u Srbiji - Vladimir Matijašević. Očekujem da budemo konkurentni na crnogorskoj sceni - zaključio je Govedarica. Rudar je imenovao i novog sportskog direktora - tu funkciju dobio je dugogodišnji fudbaler pljevaljskog kluba Željko Tomašević, koji je ovog ljeta završio igračku karijeru. D. K.

20 Sportski miks

Arena

Subota, 12. jun 2021.

Košarkaši Mornara večeras (20.30 h) dočekuju Budućnost V

Dečić počeo pripreme za debitantski nastup na evropskoj sceni

Aktuelni odlasci, pojačanja se čekaju PODGORICA - Dečić je nakon mini-pauze opet ,,upalio motore“. Tuzani su, nakon nikad kraće pauze, od juče opet na okupu a pod vođstvom Edisa Mulalića, sa kojim je klub produžio saradnju, počeli su pripreme za sezonu koju će otvoriti nastupom u kvalifikacijama za Ligu konferencija. Već na prvom treningu bilo je

vidljivo manje igrače - nekoliko prvotimaca, koji su bili u raznim reprezentativnim selekcijama, dobili su dodatnih par dana odmora, dok su čelnici kluba odlučili da sa šest igrača i ne produže saradnju. Opremu Dečića razdužili su Elvir Maljoku, Ognjen Rolović, Balša Banović, Mladen Zeljković, Igor Mrvaljević i Tode Đaković. Sa druge

strane, pojačanja se tek očekuju. - Postoje određena interesovanja i želje, ali za sada ništa konkretno. Vidjećemo u narednih par dana da li ćemo uspjeti da realizujemo nešto od onoga što je na listi želja, ali izvjesno je da će biti novajlija - kazao je Marko Camaj, sportski direktor Dečića. R. P.

Presudio blickrig ,,crvenih“ na startu 1 2

TAKALI - Stadion ,,Sentenari“. Sudija: Aleks Džonson (Malta). Strijelci: Zamit u 23. (Malta), Bulatović u 13. i Kuč u 15. minutu. MALTA: Ksereb, Zara (od 46. Ksereb), Lipman, Faruđa, Vilis (od 46. Teuma), Kušeri, Faruđa, Zamit, Zamit, Šiberas (od 57. Milfsud), Bugeja (od 46. Flask). CRNA GORA: Čabarkapa, Radunović (od 86. Janjušević), Šaranović, Maraš (od 69. Popović), Bulatović, Tošković, Stanović (od 86. Bošnjak), Karličić (od 72. Kočanović), Kuč, Božić, Đukić. Ženska seniorska reprezentacija Crne Gore savladala je Maltu rezultatom 2:1 u prijateljskom meču u Takaliju. Ekipa Mirka Marića odigrala je veoma dobar meč

protiv ekipe sa kojom će se sastati u kvalifikacijama za Svjetsko prvenstvo. Zanimljivo, sva tri gola postignuta su u prvom poluvremenu i to u razmaku od desetak minuta. Naša selekcija povela je pogotkom Slađane Bulatović u 13. minutu, da bi ubrzo prednost udvostručila Armisa Kuč. U 23. minutu konačan rezultat postavila je Šona Zamit. - Utakmica je bila kao da je kvalifikaciona. Mi smo odlično ušli u meč i sa dva gola šokirali domaće igračice. One su uspjele da smanje do poluvremena i vrate neizvjesnost. U drugom dijelu igračice Malte pokušavale su da nas pritisnu, ali smo se organizovano branili. Mislim da smo zasluženo stigli do pobjede koja nas ohrabruje pred start kvalifikacija - kazao je selektor Marić. Revanš meč Malta i Crna Gora odigraće sjutra od R. P. 18:30 časova.

PODGORICA – Utisak je da svi jedva čekaju kraj finalne serije plej-ofa Prve A crnogorske košarkaške lige. Budućnost Voli zbog duge i naporne sezone, znajući da je apsolutni favorit za domaću titulu, ali i Mornar, svjestan da u desetkovanom sastavu u odnosu na ABA ligu teško može da ozbiljnije priprijeti Podgoričanima, kamoli da se nada da može do šampionskog trofeja. To je potvrdila i prva utakmica finalne serije u ,,Morači“, koju je Budućnost lagano dobila 20 razlike (99:79), u meču u kojem su ,,plavi“ vodili i 30 razlike (82:52), a drugi duel bi mogao da pruži definitivni odgovor u kom pravcu će ići ova serija…

Naša ženska reprezentacija slavila u prvom od dva pripremna meča na Malti

Malta Crna Gora

Početak drame ili kraja?

BARANI ĆE SE BORITI, PA ŠTO BUDE

Petrovac riješio pitanje šefa stručnog štaba

Vukčević ostaje trener

Mornar večeras (20.30 sati) pred svojim navijačima (ne zna se u kojem broju) ima priliku barem da popravi utisak iz prvog meča, jer su Barani odigrali ispod mogućnosti i kvaliteta koji imaju i u ovom sastavu, bez

Rezultati i raspored Prvi meč: Budućnost Voli – Mornar 99:77 Drugi meč: (12. jun) – Bar (20.30) Treći meč: (14. jun) – Podgorica Četvrti meč: (16. jun) – Bar (eventualno) Peti meč: (18. jun) – Podgorica (eventualno)

Amerikanaca i povrijeđenog Seada Šehovića u odnosu na regionalno takmičenje. - Očekivana pobjeda Budućnosti u prvom meču, igrali su bolje od samog početka, opravdali su ulogu favorita. Mi možemo da se radujemo što su mladi igrači poslije dužeg vremena dobili šansu da imaju veliku minutažu, i na momente je to stvarno bilo dobro što se njih tiče. U nastavku finala ćemo se boriti, probaćemo da pružimo što veći otpor Budućnosti – kaže plejmejker Mornara Nemanja Gordić. Dodatni problem za Mornar je što, vjerovatno, do kraja finalne serije neće moći da računa na Milka Bjelicu, koji je povrijedio skočni zglob desne noge. To dodatno skraćuje ionako skraćeni roster Barana, pa će ostatak ekipe morati da uloži dodatan napor kako bi izvoje-

PODGORICA - Od trenerske rokade u Petrovcu neće biti ništa! Iz kluba pod Malim brdom potvrdili su da će Nenad Vukčević ostati na kormilu kluba, koji je prije par dana kroz baraž mečeve sa Arsenalom uspio da sačuva status prvoligaša. Za sportskog direktora imenovan je nekadašnji prvotimac Petrovca Aleksandar Mikijelj, dok će doskorašnji prvi operativac kluba Mitar Goliš u narednom periodu biti na novoj funkciji. Mikijelj je, inače, bio u jednom periodu sportski direktor Grblja. R. P.

vao pobjedu i izjednačio rezultat u seriji. - Sada smo ostali i bez Milka, to je veliki hendikep. Svakako nam je skraćena rotacija, ali borićemo se, daćemo sve od sebe, pa šta bude. Mladi će dobiti još veću šansu, i to je dobro zbog njih – dodao je Gordić, koji je u

Kvalifikacioni turnir u Parizu

Dulović i Rad vize za Olimp PODGORICA - Crnogorski karatisti, Nenad Dulović u borbama i Biserka Radulović u katama, nijesu uspjeli da se plasiraju na Olimpijske igre u Tokiju. Dulović je na završnom kvalifikacionom turniru u Parizu, u kategoriji do 67 kilograma, zaustavljen u

Problemi već na startu Evropskog prvenstva u jedrenju

Vjetar od 26 čvorova zaustavio takmičare PODGORICA - Evropsko prvenstvo u olimpijskim klasama za jedriličare do 21 godine, koje se održava u Tivtu, u zalivu Trašte, počelo je sa dosta uzbuđenja. Prvi dan takmičenja donio je veliku borbu sa vjetrom i vremenskim uslovima u kojoj je na kraju pobjedu izvojevalo vrijeme, koje je uspjelo da zaustavi takmičare da stignu do cilja, iako su dva puta u toku dana kretali sa starta. Prvi start uz zapadni vjetar jačine od pet do osam čvorova je krenuo oko 13 sati. Startovale su jedriličarke u klasi ILCA 6 i obje grupe jedriličara u klasi ILCA 7. Međutim, sredinom regate, jačina vjetra

je naglo oslabila, pala je ispod dva čvora, pa je jedrenje zaustavljeno. Poslije dva sata čekanja, uz pomjeranje regatnog polja, ponovo je dat start, krenule su jedriličarke u klasi ILCA 6 uz zapadni vjetar gotovo idealne jačine od šest do osam čvorova, uz tendenciju jačanja. Međutim, vjetar se pojačao, dostigao olujnu brzinu od 26 čvorova, uz okretanje na sjeverozapad. Situaciju je dodatno poremetila kiša sa grmljavinom, pa je Regatni odbor donio jedinu moguću odluku – da prekine prvi dan takmičenja. Šampionat se nastavlja danas, kada treba da se odjedre tri regate. R. P.

Subota, 12. jun 2021.

Arena

Sportski miks

Voli, u drugom meču finala plej-ofa Prve A crnogorske lige

Pohvale za Živanovića Najveći dobitak za Mornar u ovom plej-ofu je mladi Balša Živanović. Dvadesetogodišnji plejmejker je iskoristio priliku nakon odlaska Dereka Nidama, pa je dobio veliku minutažu, i iskoristo je na najbolji način, sa 17 poena, po tri skoka i asistencije, i nekoliko hrabrih i atraktivnih ulazaka pod koš Budućnosti, zbog čega je nagrađivan i aplauzom malobrojne podgoričke publike. - Živanović igra odlično, stvarno je hrabro ušao u meč i odigrao odlično od početka do kraja – ne štedi komplimente Danilo Nikolić na račun mladog barskog košarkaša, koji je ove sezone upisao i nastup u Top 16 fazi Evrokupa, u gostima protiv španske Unikahe.



Večerašnja će biti deveta utakmica ove sezone između Budućnosti i Mornara. Budućnost vodi 5-3 u pobjedama. Pored trijumfa na startu finalne serije plej-ofa (97:77), Podgoričani su nedavno pobijedili i u finalu Kupa (102:93), dobili su i jedan meč u ligaškom dijelu ABA lige (81:74), te dva u polufinalu plej-ofa regionalnog takmičenja (97:88, 91:82). Mornaru su pripala oba meča u Evrokupu (85:82, 84:78) i jedan u ligaškom dijelu ABA lige (100:92)

prvom meču protiv bivšeg kluba upisao osam poena (šut iz igre 9-2), šest asistencija, tri skoka i dvije ukradene lopte.

MAKSIMALNO I U ,,TOPOLICI“

Kako trenutno izgleda Budućnost u odnosu na Mornar (kao

u u karateu

dulović bez pijske igre trećem kolu. Član Omladinca je bio slobodan na startu takmičenja, u drugom kolu pobijedio je Fredrika Abubakara iz Kenije 4:2, dok je u trećem izgubio od Rusa Jevgernija Plahutina 4:3. Ruski borac nije uspio da se domogne finala, poražen je u polufinalnom duelu od

da nije finiš sezone), bilo bi iznenađenje da finalna serija potraje više od tri meča. Izabranici Dejana Milojevića su bili nadahnuti u prvom duelu, serijom 16:0 za vođstvo od 48:29 su još prije poluvremena riješili pitanje pobjednika u ovom meču. - Ozbiljno smo ušli u meč, od samog starta smo imali odličnu energiju i držali je tokom cijele utakmice. Nismo dozvolili Mornaru da nam priđe, kontrolisali smo rezultat do samog kraja – kaže krilni centar ,,plavih“ Danilo Nikolić, najefikasniji na meču protiv Mornara sa 20 poena (šut za dva 6-4, za tri 6-4), uz pet skokova i ukradenu loptu.

U Baru će, znaju to u Budućnosti, biti teže nego u prvom susretu. Nebrojeno puta je Mornar znao da zagorča život Podgoričanima, nerijetko u situaciji kada su ,,plavi“ bili apsolutni favorit, kao što je to slučaj u ovom finalu. - Sigurno je da će biti mnogo teže nego u Podgorici, znamo to iz iskustva. Iako im nedostaje dosta igrača, oni imaju igrače koji znaju da igraju košarku. Siguran sam da će iskoristiti svako naše opuštanje, pogotovo u Baru. Ali profesionalci smo, nema opuštanja, želimo maksimalno da odradimo i utakmicu u Baru, i da sezonu završimo na najbolji način – dodao S. J. je Danilo Nikolić.

Eraja Samdana iz Turske 2:0, čime je Duloviću zatvorio vrata repesaža. Dulović je u meču protiv Plahutina od početka bio u vođstvu, vodio je 1:0 i 3:1, a odlučujući poene ruski borac zabilježio je u posljednjih pet sekundi. Radulović je, sa katom gojušiho dai, takmičenje završila u prvom krugu. Članica Budućnosti je bila petoplasirana sa 22,8 bodova u grupi od 11 takmičarki, a prve četiri izborile su prolaz, pa za našu takmičarku ostaje veliki žal. Za olimpijsku vizu na turniru u

Parizu borilo se 49 takmičarki u katama i 68 karatista u kategoriji do 67 kilograma. Danas će na tatami Mario Hodžić u kategoriji do 75 kilograma, koji je slobodan u prvom kolu, dok u drugom čeka boljeg iz duela Meksikanca Huliana Karlosa Viljareala i Danca Jonasa Frisa-Pedersena. U neđelju će se za olimpijsku vizu boriti Nikola Malović (preko 75) i Marina Raković (preko 61 kilogram). Plasman na Olimpijske igre izboriće osvajači medalja po kategorijama. R. P.

Košarkašice Crne Gore sjutra kreću na put za Valensiju, gdje 17. juna počinje Eurobasket

Energijom i željom preskočiti grupnu fazu PODGORICA - Poslije mjesec i po priprema crnogorske košarkašice sjutra veče otputovaće za Tiranu, odakle će u poneđeljak nastaviti put za Valensiju, koja će uz Strazbur biti domaćin Eurobasketa. Crnogorske košarkašice šesti put uzastopno biće na kontinentalnoj smotri, što je za našu zemlju veliki uspjeh, posebno ako se zna da smo u većem dijelu kvalifikacija bili prilično oslabljeni, a tek u posljednja dva odlučujuća meča zaigrala je i Jelena Dubljević. Ali ,,crvene“ su pobjedama protiv Švedske i Izraela uspjele da izbore prve prolaz, a od 17. juna pokušaće da u grupi sa Srbij o m , G rč ko m i It a l i j o m naprave dodatni iskorak i prolaz u narednu fazu. - Zadovoljna sam odrađenim i ukoliko budemo ispoštovali dogovor imamo veliku šansu da napravimo nešto na šampionatu. Kad to kažem onda mislim da pokažemo veliku borbenost, da se nijedan protivnik ne može naigrati protiv nas, da poslije utakmice možemo da kažemo da smo dali sve od sebe i da je to naš maksimum - rekla je selektorka Crne Gore Jelena Škerović na konferenciji za novinare. Veliki problem je što je već neko vrijeme Jelena Dubljević imala problem sa povredom, zbog čega je propustila svih šest kontrolnih mečeva, a jasno je koliko će nam značiti na šampiontu. - Dubljević nije igrala pripremne mečeve, ali je trenirala

Spisak Crne Gore Jelena Škerović juče je definitivno odlučila i kojih 12 djevojaka putuje na Eurobasket. Na spisku za šampionat Evrope, koji počinje 17. juna nalaze se: Jovana Pašić, Dragana Živković, Snežana Aleksić, Kristina Raković, Božica Mujović, Milena Jakšić, Bojana Kovačević, Violeta Lazarević, Marija Leković, Milica Jovanović, Markiša Getling i Jelena Dubljević. Prvi put na šampionatu Evrope imaće priliku da zaigra talentovana plejmejkerka Budućnost Bemaxa Marija Leković (2003. godište), koja je već nastupala za Crnu Goru, ali u kvalifikacionim ciklusima...

tako da računamo na njen kvalitet i iskustvo. Htjeli smo da je sačuvamo, jer su nam važnije utakmice sa Grčkom i Italijom. Radi normalno, očekujem njen doprinos. Propustila je kraj šampionatra i bez utakmica je dva i po mjeseca, ali očekujem da će nam iskustvom i kvalitetom pomoći - kazala je Škerović. Konačan sastav je spoj mladosti i iskustva, a želja je da se uz veliku energiju na pravi način predstavi Crna Gora. Uz postojeće snage jedina igračica koja će prvi put biti na šampionatu Evrope je Marija Leković, članica Budućnost Bemaxa. - Imali smo mjesec i po da se spremimo, falile su nam neke igračice, ali sada smo sve na okupu. Mislim da smo dosta dobro trenirale, iskoristile vrijeme na pravi način i te utakmice su nam došle odlično da se spremimo i uigramo. Vjerujem u ovu ekipu, mislim da možemo da napravimo neki rezultat i smatram da treba u

svakoj utakmici da se borimo i da pokušamo da dobijemo što više utakmica - kazala je Bojana Kovačević, centar Crne Gore. Naša selekcija će igrati u grupi sa Grčkom, Italijom i Srbijom. Grkinje su prvi rival u četvrtak od 15 sati. - Imali smo sreću da je Grčka prvi rival, možda i najslabiji protivnik sa kojim igramo u grupi. Ipak veoma su nezgodni, igraju atipično, slično Izraelu, što nama ne odgovara. Nadam se da ćemo disciplinovanom i odgovornom igrom uspjeti da im se suprostavimo - rekla je Škerović. Prvoplasirana ekipa iz grupe plasiraće se u četvrtfinale. Druga i treća pozicija vode u osminu finala. Naše košarkašice učestvovaće šesti put na šampionatu Evrope. Najbolji rezultat ostvaren je 2011. kada je osvojeno šesto mjesto, dok je četiri godine kasnije naš tim bio sedmi. R. P.

Plej-of NBA lige – Milvoki smanjio na 2:1 protiv Bruklina, Juta vodi 2:0 protiv Klipersa

Djurent promašio produžetak, Mičel vodio ,,džezere“ do pobjede

Milvoki je smanjio vođstvo Bruklina na 2:1, Baksi su slavili 86:83 u trećoj utakmici druge runde plej-ofa Istočne konferencije.

Šut za produžetak promašio je Kevin Djurent iz teške pozicije, a prethodno je postigao posljednjih sedam poena za Netse, uključujući i trojku za

vođstvo 83:80. U naredna dva napada omogućio je saigračima dobre pozicije – prvo je Džo Heris promašio otvorenu poludistancu, zatim i Brus Braun flouter na 20 sekundi do kraja pri rezultatu 83:82. Baksi nijesu tražili tajm-aut, a Džru Holidej je poslije rolinga poentirao za vođstvo 84:83. Loše su izveli Netsi loptu iz auta, na kraju se Braun zaletio na koš i promašio, a Kris Midlton je fauliran i pogodio je dva penala na 2,1 sekundu do kraja… Milvoki je predvodio Midlton

sa 35 poena i 15 skokova, a Janis Adetokumbo je upisao 33 poena, 14 skokova i dvije asistencije. Kod Netsa, najefikasniji je bio Djurent sa 30 poena, uz 11 skokova i pet asistencija, Kajri Irving imao je 22 poena i pet skokova, dok je Brus Braun dodao 16 poena, 11 skokova i tri asistencije. Četvrta utakmica igra se, takođe, u Viskonsinu, u neđelju od 21 čas po srednjoevropskom vremenu. Na krilima nove izvanredne partije Donovana Mičela, ko-

šarkaši Jute savladali su Los Anđeles Kliperse 117:111 i poveli su sa 2-0 u seriji polufinala Zapada. Mičel je postao prvi igrač Džeza od Karla Malouna 1988. godine koji je dao 35 i više poena na dvije uzastopne plej-of utakmice – sada je imao 37 (1529 iz igre), uz četiri asistencije i tri skoka. Juta je opet slavila bez povređenog Majka Konlija, a Džordan Klarkson ubacio je šest trojki i meč završio sa 24 poena. Rudi Gober upisao je 13 poena i plej-of rekord karijere

od 20 skokova, Džo Ingls imao 19 poena, te po četiri skoka i asistencije, a Bojan Bogdanović 16 poena i četiri skoka. Kod Klipersa, istakli su se Redži Džekson sa 29 poena, Pol Džordž imao je 27 poena, devet skokova i šest asistencija, dok je Kavaj Lenard upisao 21 poen, uz pet asistencija i četiri skoka. Serija se sada seli u Los Anđeles, a treća utakmica na programu je u noći između subote i neđelje, od 2.30 časova po srednjoevropskom vremenu. S. J.

Arena

Sportski miks

Subota, 12. jun 2021.

Reprezentativke Jovanka Radičević i Đurđina Jauković uglas

Samo da nas zdravlje posluži

PODGORICA - Jovanka Radičević jedna je od četiri ,,lavice“ koja je nastupala na Olimpijskim igrama u Londonu i Riju. Kapitenka nacionalnog rukometnog tima upoznala je specifičnost najvećeg sportskog događaja i zna što je potrebno da se preskoče prepreke i dođe do cilja. - Spremne smo za Igre i u dva sata da nas probude. Za ovo se živi i trenira, a neko nikad ne ode. Eto, muška reprezentacija Hrvatske ostala je kod kuće, što najbolje i dovoljno govori o značaju Igara. Prije dva dana ,,lavice“ su počele pripreme za Tokio. Kompletne, a to je najvažnije.

Klupski šampion Evrope Aleksandar Ivović priključio se ,,ajkulama“ na pripremama u Herceg Novom

Jaka konkurencija za svako mjesto PODGORICA - Aleksandar Ivović duplirao je uspjeh: prvo je sa reprezentacijom Crne Gore izborio plasman na Olimpijske igre, a zatim i sa Pro Rekom podigao trofej namijenjen najboljoj ekipi Lige šampiona. Sjajna sezona mogla bi da potraje, u julu su zakazane Olimpijske igre gdje je sve moguće.

KoraK po KoraK

- Poslije marta i velikog uspjeha jedva smo čekali da dođe i ovaj dan. Okupile smo se sa ciljem da se što bolje spremimo za Tokio. Suvišno je pričati koliko za nas i državu znači nastup na Igrama. Zdravlje je najvažnije, smatra Radičević, jer ako se zaobiđu povrede, imaće veliku šansa da do prave forme dođe na debiju 25. jula sa Angolom. ,;Lavica“ se potajno nada dobrim rezultatima. - Kao i svi. Ne želim ništa da obećavam, ali znam da ćemo se boriti. Ponavljam, zdravlje je najvažnije. Sigurna sam da ćemo se do puta za Japan odlično spremiti. Naša reprezentacija je i iskusna i mlada. Čak i one mlađe imaju dovoljno potrebnog staža da se do kraja iskažu. - Nekoliko nas je već prošlo kroz iskustvo Igara. Sigurna sam da će mlađe, uz našu podršku, dati maksimum. Jer, Olimpijske igre su posebna priča.

Jovanka Radičević i Đurđina Jauković

Nema pritiska, mirna glava je za Jovanku najvažnija. - Znamo između sebe za što se spremamo. Kao sportisti imamo pravo da sanjamo najveće domete, svjesni da je najbolji put korak po korak. Kapitenka očekuje raspoložene rivale u grupi, a manji problem je termin zakazanih mečeva. - Moraćemo polako kroz treninge da se prilagođavamo terminima. Očekuju nas utakmice u 9 i 11 sati. Sama grupa je jaka. Igraćemo protiv tri reprezentacije koje nijesu iz Evrope, a uz to su nepredvidljive. Mislim da, ipak, treba da zadržimo fokus na nas. Zašto bi razmišljali o bilo kome. Pokazali smo da možemo sa svima da igramo.

Svi naS poštuju

Neko ko je u ovogodišnjoj Lige šampiona stigao daleko

bila je Đurđina Jauković. Sjajna forma u Brestu hrabri za Tokio. Naša reprezentativka je u finalu sa francuskom ekipom izgubila od Vajpersa, a domaću titulu osvojila u dramatičnom revanšu sa Mecom. Jedva je čekala da se vrati kući, nakon prve ino sezone. - Prije svega bila sam nestrpljiva. Ovo je najljepši period godine. Naježim se kada pomislim na Olimpijske igre. Zaista sam jedva čekala da sve prođe i da krenemo sa pripremama. Imaćemo dosta vremena da radimo i vjerujem da ćemo zdrave dočekati put za Tokio. Osim što je najdalje, od svih reprezentativki, otišla u LŠ, Đina je i najumornija. - Duga sezona! Sedmično po dvije utakmice na dva jaka fronta, ali ne osjećam umor.

Nakon godine provedene u Saudijskoj Arabiji

Balša Radulović ponovo na klupi Budućnosti PODGORICA – Nakon sezone u inostranstvu, u Saudijskoj Arabiji, prve u karijeri, Balša Radulović se vraća na klupu Odbojkaškog kluba Budućnost volej, kao što je Arena najavila prije dva dana. - Velika je čast i zadovoljstvo ponovo biti dio ,,plavo-bijele“ porodice. Prošlo je samo godinu od kako sam napustio klub, ali je prethodna godina definitivno bila prekretnica kada je u pitanju OK Budućnost. Kompletna organizacija, ozbiljnost i posvećenost ljudi koji vode klub je na mnogo većem nivou u odnosu na period prije 3-4 godine, tako da nije bilo dileme da li prihvatiti poziv voljenog kluba – rekao je Radulović. Radulović je prvi put 2017. godine preuzeo seniorski tim Budućnosti, nakon što je godinama bio trener mlađih kategorija u podgoričkom klubu. Vodio je prvi tim tri sezone, a

onda se prošle oprobao u inostranstvu, u Al Etifaku. - Uspjeli smo da izborimo plejof i sačuvamo status prvoligaša, što je i bio cilj kluba. Prva internacionalna sezona predstavlja veliko iskustvo za mene kao mladog trenera, a nadam se da će se to iskustvo osjetiti u toku naredne sezone kad je u pitanju organizacija treninga, tehničko-taktička priprema. Jedno je sigurno, period proveden u Saudijskoj Arabiji za

mene će uvijek biti poseban. Postojala je opcija i nastavka saradnje, ali je uslijedio poziv i razgovor sa čelnim ljudima Budućnosti, a uzimajući u obzir očekivanje prinove u porodici, prva opcija je bila ostanak u Crnoj Gori. Lako smo se dogovorili o uslovima, na obostrano zadovoljstvo – dodao je Radulović. Kao prije četiri godine, Radulović će ponovo na klupi naslijediti Zorana Vukčevića, koji

Ne bih ni voljela da sam dobila više slobodnih dana. Iskreno, najljepše je kod kuće - sa porodicom i mojom familijom na terenu. Jedna je od igračica koja je debitovala na OI 2016. Tada kao klinka, a pred Tokio kao neko od koga se očekuje maksimum. - Pamtim najljepše stvari, ali bilo je dosta problema. Tada smo stigle sa velikim ciljem i pritiskom, a sada je mlađi tim, sa iskusnijim igračicama i atmosfera je odlična. Pokazale smo kvalitet na kvalifikacionom turniru i baražu - samo da tako ostane. U Tokio se ne ide sa bijelom zastavom, poručila je Jauković. - Znam koliko nas poštuju i strijepe. Sigurna sam da ćemo kvalitet pokazati na a. M. terenu. je zbog odlaska trenera morao da obavlja i ulogu direktora i trenera u minuloj sezoni. - S obzirom na to da je gro ekipe nepromijenjen u odnosu na period kad sam radio u klubu, vrlo dobro sam upoznat sa kvalitetom igračkog kadra. Ukoliko uspijemo da angažujemo još par igrača koje želimo, vjerujem da će to biti jedna homogena ekipa koja će imati najveće moguće ambicije u svim takmičenjima. Prethodna godina je bila izuzetno uspješna za Radulovića, kako privatno tako i poslovno. Pored rođenja kćerke Đurđe (u braku sa bivšom odbojkašicom Nedom Vujadinović) i prvog inostranog angažmana, dobio je priznanje za najboljeg trenera u domaćem šampionatu za 2020. godinu. - To je nagrada svih nas koji smo u tom trenutku radili na tome da Budućnost vratimo na mjesto koje joj pripada. Smatram da sam ostao nedorečen u jednom dijelu, pa ću dati sve od sebe da ovog puta ostvarimo još bolje rezultate, da naredne godine imamo još više seniorskih reprezentativaca i da napravimo iskorak kad je u pitanju borba za trofeje – zaključio je Radulović. S. j.

- Kratak je bio period odmora. Ali velike su obaveze ispred nas tako da mogu da razumijem da više dana nijesmo mogli da dobijemo. Dolazim iz pozitivne atmosfere i ambijenta iz proteklih šest mjeseci gdje smo uspjeli da se kvalifikujemo na Olimpijske igre i sa Rekom konačno popnem na krov Evrope, što je bio jedan od najvećih ciljeva posljednjih pet, šest godina. To nam nikako nije polazilo od ruke, a u ovoj godini smo uspjeli, možda kada smo najmanje očekivali. Reko je otišao na završni turnir bez domaće titule koju je izgubio nakon 14 godina. Možda je i to

pomoglo da ostvarimo cilj jer smo otišli bez pritiska. Samim tim očekivanja su splasnula, što je skinulo pritisak koji nas je kočio godinama - kazao je naš reprezentativac. Jedan od najboljih vaterpolista svijeta, a vjerovatno i najkompletniji, vjeruje da će ,,ajkule“ spremno dočekati OI, a vidi priliku da se ekipa podigne na završnom turniru Svjetske lige. - Počele su pripreme za ono najbitnije - Svjetsku ligu i Olimpijske igre. Prvo takmičenje iskoristićemo da vidimo koji će igrači biti konkurentni za Tokio. Crna Gora, iako mnogima to tako ne izgleda, ima veliki broj igrača koji konkurišu za Igre. Ima i mlade, talentovane igrače i sigurno će turnir, pored imperativa rezultata biti iskorišćen za još jednu svrhu. A to je da vidimo u kojoj su formi mlađi koji bi mogli da daju dodatni impuls i entuzijazam da se na predstojećim OI ode korak dalje - poručio je Ivović. a. M.

Trener Jedinstva novi selektor muške pionirske reprezentacije Crne Gore

Prebiračević: Radujem se novom početku

PODGORICA – Odlukom Upravnog odbora Odbojkaškog saveza Crne Gore, a na prijedlog Trenerske komisije, trener Jedinstva iz Bijelog Polja Darko Prebiračević novi je selektor muške pionirske reprezentacije Crne Gore. - Hvala Odbojkaškom savezu i Trenerskoj komisiji na ukazanoj prilici da vodim jedan ciklus u nacionalnoj selekciji. Pokušaću da svoje znanje stečeno u klubu i seniorskoj ekipi prenesem na najbolji način na mlade igrače i da ih pripremim što bolje za ono što ih očekuje u starijim selekcijama - kazao je Prebiračević. Prva akcija Prebiračevića biće Balkansko prvenstvo ovog ljeta. Još uvijek nijesu određeni

termini odigravanja i domaćini balkanskih prvenstava, koja će, kako je odlučeno nedavno na Kongresu Balkanske odbojkaške asocijacije u Skoplju, biti pripremna za Evropsko i Svjetsko prvenstvo, koja će se odigrati ove godine. - Moja prva akcija sa igračima će ujedno biti i prva akcija dječaka koji se zbog situacije sa korona virusom nijesu prošle godine okupljali. Očekuje nas nastup na Balkanijadi, ali kako još nije određen termin i mjesto odigravanja, tako će i plan okupljanja i rada biti određen naknadno. U svakom slučaju, radujem se novom početku i izazovu koji se nalazi pred svima nama - zaključio je Prebiračević, inače član stručnog štaba seniorske reprezentacije. S. j.

Feljton

Subota, 12. jun 2021.

18.

IZ MEMOARA RADA TUROVA PLAMENCA

Mogli su pričat samo oni koji su zaslužili opšte poštovanje » Priredio: Slobodan ČUKIĆ Crnogorci i Brđani uobšte bili su još bolji stočari nego zemljoradnici. Oni su se natjecali ko će više stoke podić. Oni su bili pravi kozari, imali su i bogatu šumovitu goru, ali s vremenom oni su kao obštinsku goru nemilice sjekli, a s kozama ogoljeli uobšte svu goru i načinjeli od nje suru stijenu. Crnogorci uobšte bili su silno štedljivi. Oni se nijesu upuštavali i koi su mogli ni u kakav luksuz. Glavari i glavni ljudi bili su luksuzni u oružju i u odijelu. Imali su po njeki dolame, toke, binjiše, a docnije i po koji ćinterac skadarski. To su nosili po skupovima i pazarima. Po jedno odijelo moglo je trajat i za tri pasa. Oružje im je luksuzno bilo, srebrni handžari, ledenice, džeferdari i srebrne fišeklije. Oružje im je bilo oteto s Turaka ili kupjeno kod Mlečića, a tako i prah i olovo. Ostalo obšte ruho muško i žensko to su načinjale same Crnogorke i Brđanke od vune, lana i konopolje. Rana narodnja bila je uobšte kao seljacima sasvijem bogata, osobito u Crmnici i Riječkoj nahiji. Crnogorci bili su veoma gostoprimni u svoim domovima, a na pazar nijesu ništa trošili, niti im je ko za to sprema, nako ono koi što ponese u svojoj torbi sa sobom. Tu su se sastavljali pod vedrim nebom poznanici i prijatelji i sijedali u kolo svaka vrsta ljudi posebno. Tu su čašćavali među sobom iz svoih torba, uz priče i raspitivanja obšteg stanja, koje su rado pretresali. Tako istom i kad su polazili na Cetinje, mogli su se ranit samo oni u Manastir koi su tu mjesta imali, a ostali samo iz svoje torbe. I na skupovima i na pazarima bili su među sobom ljubazni. Bratstvo, prijateljstvo, kumstvo i pobratimstvo bilo im je među njima svetinja ničim nepovrijeđena. Na skupovima i sjednicima vodili su priče stariji glavni ljudi, a mlađi su ih rado slušali sa osobitim poštovanjem. Mlađi

Na skupovima i sjednicima vodili su priče stariji glavni ljudi, a mlađi su ih rado slušali sa osobitim poštovanjem. Mlađi su znavali ko je dostojan toga starješintva i poštovanja, pa se drugi ostali ne bi smjeli usudit da ulaze u takvoj priči, jer bi ih izrugali i ismijali

Crnogorci pored ognja

su znavali ko je dostojan toga starješintva i poštovanja, pa se drugi ostali ne bi smjeli usudit da ulaze u takvoj priči, jer bi ih izrugali i ismijali. To su mogli pričat samo oni ljudi koi su zaslužili takvo opšte poštovanje kod naroda. Ugledni ljudi, oni su se vazda držali tvrdo morala, pravde, istine i ljubavi. Oni su bili u narodu živa narodna historija koju su objašnjavali u svim pričama, podizali ugled plemenitija predaka i suvremenika svoih uobšte i iznosili im pohvalu u narod, a osuđivali one zle i opake i ponizavali im ugled po zasluzi njinoj tako pravo da je narodu pred očima sve što ima dobro i što ima zlo. Opšte je poznato, da je ona ženska poginula slučajno među bojeve jer nije ostalo u pričama starija, da iko zna da je vojnik ubio žensku, kako

Đed sa unukom



Crnogorci uobšte bili su silno štedljivi. Oni se nijesu upuštavali i koi su mogli ni u kakav luksuz. Glavari i glavni ljudi bili su luksuzni u oružju i u odijelu. Imali su po njeki dolame, toke, binjiše, a docnije i po koji ćinterac skadarski. To su nosili po skupovima i pazarima. Po jedno odijelo moglo je trajat i za tri pasa

među Crnogorcima i Brđanima tako i među Hercegovcima, Skendercima i Primorcima. Crnogorke su pred vojnicima otvarale klance, koi su zgodni da ih neprijatelj u njih čeka u zasjedi, nalazile su u njima neprijatelja i otvarale ga svojoj vojsci, ali svakojako nepovrijeđene. To se isto tako radi i sa turske strane i još više, ali se svaki vojnik čuva da ne opogani svoje junačko oružje od “ženske krvi”. Bilo je da dođe žena od turske strane u ruke crnogorskoj vojsci, njoj je potpuno bila sačuvana čast i po njenoj želji dana joj sloboda. Tako istom Crnogorkama na turskoj strani. Ženske



Ugledni ljudi, oni su se vazda držali tvrdo morala, pravde, istine i ljubavi. Oni su bili u narodu živa narodna historija koju su objašnjavali u svim pričama, podizali ugled plemenitija predaka i suvremenika svoih uobšte i iznosili im pohvalu u narod, a osuđivali one zle i opake i ponizavali im ugled po zasluzi njinoj

Ludvik Kuba - Crnogorka s kolijevkom, crtež

Crnogorka

su daklen bile slobodne poć po potrebi do neprijateljske vojske sa obije strane bez bojanja i povratiti se časno (str. 549). Za našu vojsku u borbi s neprijateljem najzgodnije je mjesto kamenito, golo bez gore, da gleda drug na druga, da se pozivaju i sokole među sobom, da paze na prvake svoje kako im prednjače i da se pomažu u nastupanju sa zaklonima, pa kad vojska napane neprijatelja na mjestu đe je čeka, osnaži se moralno hrabrošću i ponosom, te ga napada bez straha i hita da ga digne iz mjesta, da ga pobijedi, bije i goni, a kad ga digne iz mjesta … goni ga i siječe dok

vojska sasvijem iznemogne i dok ju ne savlada umor, da ne može dalje micati. Vojska pobjedonosna hrabra je, vesela je, veže je osobita ljubav međusobna i ponos duševni, ne osjeća duševnog gubitka za svojim palima u borbi s neprijateljem, no ponosom drži da su izvršili svoju dužnost društvenu i hvali im junaštvo, uzvisuje slavom Gospodara i otadžbinu, ljubi i ponosi se svojim dobrim vojskovođama, osjeća da su svi braća, poštuje i hvali odlične svoje junake, a slabe prezire. (str. 127)

BOJ NA VIRU

U Crmnici bila je crkovina manastira u Vranjini Virsko polje i na druga mjesta, pa su spahije od Spuža osvoili ovu crkovinu za sebe, i dolazili svake godine na svoje vrijeme kad se predaje rod sa zemlje crkvi na Vir, te ga Spužani uzimali za sebe u svoj spahiluk. Ovo je ponizivalo Crmnicu da joj Spužani otimaju crkovinu i osjetilo se u narod da je dozrio protivu ovoga nasilja, te glavari crmnički sakupi se na zbor za ovu stvar. Oni su znali da im treba pobit one otimače spuške, koi su zadružno dolazili na Vir za ovi prihod ... Zato predlože Dupiljanima kao plemenu u tvrdi zaklon da oni to sami izvrše, a da će im za to sva Crmnica stajat na branik ako turska vojska pokuša da na njih udari i da će im ovo, kao i sve ostalo, bit zajedno dobro i zlo. Dupioski glavari prime se toga, samo da im ostala plemena crmnička dadu po šest svojih junaka, da i oni sa njima zajedno učestvuju u toj borbi protivu Spužana,

da sa tim utvrde svoju zajednicu. Na ovo pristane cio zbor crmnički i sprema tome spreme se određeni za ovo da sretu Spužane. Ovi na svome skupu na Vir urede ko će prvi zađest boj sa Spužanima i kako da svi jednim mahom napanu Turke. Ovu dužnost uzme na sebe Milija Miletić iz Papratnica, da on uzme bagaš da mjeri žito Spužanima, pa da se okolo mjere svadi sa njima, pa onda ovi zajednički borci da obore vatru u Turke, i ako preteče Milija u ovi boj da će ga stavit za vojvodu. Određen je bio dan za predaju ovog života Spužanima. Skupe se taj dan određeni borci na Vir, a dođu im i Turci, te se tu smiješaju. No iako se nijesu činjeli Crnogorci vješti za ovo Turcima, ovijema ne bješe ugodno što ih je srelo oni dan onoliko Crnogoraca na Vir, te zatražiše da im se namah izmjeri žito. Milija Miletić namah uzme bagaš i počne da mjeri žito, ne napunjujući mjeru pravo. Opomene ga Turčin koi je prima žito da pravo mjeri, a kad Milija nehće ispravit mjeru ni na treću opomenu, dodajući podrugljivo: “Dosta je i ovoliko pun Turčine, i ovako će prelit danas”. Na taj odgovor Turčin udari Miliju šakom po obrazu, a Milija Turčina bagašem u glavu i taj čas opali Crnogorci oganj u Turke onako izmiješane sa njima, a Turci istom u njih, i prekidao se nije ovi junački dvoboj od dvije vojske dok je i jedan Turčin bio živ. Crnogorci iznesu svoje mrtve, koih je bilo poginulo 72 vojnika, i ovo je ostalo u predanje nasljeđu kako je u taj boj poginulo 72 Dupiljanina, a za godinu dana poslje toga da se rodilo u Dupilo sedamdeset i dvoje muške đece, a Milija u ovi boj da je preteka i bio vojvoda do svoje smrti. (469-470) (Kraj)

Oglasi i obavještenja

Subota, 12. jun 2021.

Ivm.br.1158/2014 JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “OTP DEBT COLLECTION” DOO PODGORICA, ul. Studentska bb, protiv izvršnog dužnika Milorada Šekularca, Njegošev Trg bb, Berane, radi naplate novčanog potraživanja, (vrijednost spora: 32,138.59€), dana 11.06.2021. godine, donio je u smislu čl. 169-177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017)

I.br.1571/2016 JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ , sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “OTP Debt Collection” DOO Podgorica, ul. Studentska bb, protiv izvršnog/hipotekarnog dužnika Saše Obradovića, iz Berana, Lužac bb, radi naplate novčanog potraživanja, (vrijednost spora: 21.157,19€), dana 11.06.2021. godine, donio je u smislu čl. 169-177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017)

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI

Određuje se trinaesta prodaja, usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti izvršnog dužnika Milorada Šekularca iz Berana, upisanih u LN 1672 KO Berane i to: kat.parcele br. 1462, broj zgrade 1, po načinu korišćenja porodična stambena zgrada površine u osnovi 166 m2, sa sledećim posebnim djelovima objekta: poslovni prostor PD 4, spratnosti P, površine 35 m2, nestambeni prostor PD 5, spratnosti P, površine 29 m2, stambeni prostor u izgradnji PD 7, spratnosti P1, površine 26 m2, stambeni prostor u izbradnji PD 8, spratnosti PN, površine 26 m2, kat. parc. br. 1462, broj zgrade 2, po načinu korišćenja porodična stambena zgrada površine u osnovi 20 m2, sa posebnim djelovima objekta: stambeni prostor u izgradnji PD 1, spratnosti P, površine 15 m2, stambeni prostor u izradnji PD 2, spratnosti P1, površine 23 m2, stambeni prostor u izgradnji PD 3, spratnosti PN, površine 23 m2, svojina izvršnog dužnika Milorada Šekularca sa obimom prava 1/1, kao i na idealnom dijelu nepokretnosti i to: nestambeni prostor PD 9, spratnosti P1, površine 11 m2, nestambeni prostor PD 10, spratnosti P, površine 21 m2, na kojima je izvršni dužnik Milorad Šekularac suvlasnik sa obimom prava 1/2. Trinaesto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 01.07.2021. godine u 12:00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja Dušana Nišavića, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova. Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po rješenju o izvršenju Javnog izvršitelja Isada Jašarovića Ivm.br.1158/2014 od 06.09.2016. godine, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 32,138.59€ na ime glavnog duga sa zakonskom kamatom od 10.07.2014. godine pa do konačne isplate, troškova izvršnog postupka koliko budu iznosili do okončanja postupka i nagrade za sprovedeno izvršenje. Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je zaključkom Javnog izvršitelja Isada Jašarovića Ivm.br. 1158/2014 od 22.03.2017. godine, shodno čl. 168 ZIO-a, i iznosi 80.500,00 €. Na trinaestom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti shodno ćl. 173 stav 7 ZIO-a. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja br. 520-37458-27 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti tj. 8.050,00€. Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl. 180 ZIO-a. Zaključak o prodaji nepokretnosti objaviti u dnevnom listu „Pobjeda“ dana 12.06.2021. godine. U Beranama 11.06.2021. godine Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

JAVNI IZVRŠITELJ Dušan Nišavić

I.br.1491/2016 JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “OTP DEBT COLLECTION” DOO Podgorica, ul. Studentska bb, protiv izvršnog/hipotekarnog dužnika Šekularac Milorad, Njegošev Trg, Berane, radi naplate novčanog potraživanja, (vrijednost spora: 35,982.41€), dana 11.06.2021. godine, donio je u smislu čl. 169-177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017)

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI Određuje se trinaesto ročište za prodaju, usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti izvršnog/hipotekarnog dužnika Šekularac Milorada, upisanih u LN br. 1672 KO Berane, kat parcela br. 1462, zgrada br. 1, po načinu korištenja stambeni prostor PD 6, spratnosti P, površine 71 m2, svojina hipotekarnog dužnika Šekularac Milorada, sa obimom prava 1/1. Trinaesto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 01.07.2021. godine u 13:00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja Dušana Nišavića, ul. M. Zečevića br. 30, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova. Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po rješenju o izvršenju Javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.1491/2016 od 14.10.2016. godine, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 35,982.41€ na ime glavnog duga, sa zakonskom kamatom od 26.09.2016. godine, pa do konačne isplate, troškova izvršnog postupka koliko budu iznosili i nagrade za sprovedeno izvršenje.Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je zaključkom javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.1491/2016 od 08.12.2016. godine, shodno čl. 168 ZIO-a, i iznosi 37.500,00 €. Na trinaestom javnom nadmetanju za prodaju nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti shodno čl. 173 st. 7 ZIO-a. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja br. 520-37458-27 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti (3.750,00€). Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl. 180 ZIOa. Zaključak objaviti u dnevnom listu „Pobjeda“dana 12.06.2021. godine. U Beranama 11.06.2021. godine. Javni izvršitelj Dušan Nišavić Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor I.br. 2029/2016 JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “OTP Debt Collection” DOO Podgorica, ul. Studentska bb, protiv hipotekarnog dužnika Cimbaljević Vladimira, ul. Svetog Save br 31, Berane, radi naplate novčanog potraživanja, (vrijednost spora: 21,299.27€), dana 11.06.2021. godine, donio je u smislu čl. 169-177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017)

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI Određuje se devetnaesto ročište za prodaju, usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti, hipotekarnog dužnika Vladimira Cimbaljevića, koja je upisana u LN br. 1826 KO Berane, na kat. parceli br. 1344/1, stambeni prostor PD 33, zgrada broj 2, spratnosti P3, površine 37m2, kao svojina, sa obimom prava 1/1. Devetnaesto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti, održaće se dana 01.07.2021. godine u 10:00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja Dušana Nišavića, ul. M. Zečevića br. 30, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova. Nepokretnosti hipotekarnog dužnka navedene u ovom zaključku su predmet prodaje po rješenju o izvršenju javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.2029/2016 od 12.01.2017.godine, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu 21,299.27€, na ime glavnog duga, sa zakonskom kamatom od 28.12.2016. godine pa do konačne isplate i troškova izvršnog postupka. Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je rješenjem Javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.2029/2016 od 15.05.2017. godine, shodno čl. 168 ZIO-a i iznosi 20.000,00 €. Na devetnaestom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti shodno čl. 173 st. 7 ZIO-a. Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja, a prodaja na drugom javnom nadmetanju nije uspjela, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz prethodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja br. 520-37458-27 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti, odnosno 2.000,00 €. Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl. 180 ZIO-a. Zaključak o prodaji objaviti u dnevnom listu „Pobjeda“ dana 12.06.2021. godine. U Beranama 11.06.2021. godine Javni izvršitelj Dušan Nišavić Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor

Određuje se peto ročište za prodaju, usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti izvršnog/hipotekarnog dužnika Saše Obradovića, upisanih u LN. br. 258 KO Lužac, kat. parcela br. 110, br. zgrade 1, po načinu korišćenja porodična stambena zgrada, površine u osnovi 87m2, sa posebnim djelovima objekta i to: stambeni prostor PD 1, spratnosti P, površine 70 m2 i stambeni prostor PD2, spratnosti P1, površine 70m2. Peto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 01.07.2021. godine u 09:00 časova, u kancelariji javnog izvršitelja Dušana Nišavića, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Nepokretnosti izvršnog dužnka navedene u ovom zaključku su predmet prodaje po rješenju o izvršenju javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.1571/2016 od 31.10.2016.godine, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 21.157,19€, na ime glavnog duga sa zakonskom kamatom 03.10.2016. godine pa do konačne isplate, troškova izvršnog postupka i nagrade za sprovedeno izvršenje. Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je zaključkom Javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.1571/2016 od 18.04.2017. godine, shodno čl. 168 ZIO-a, i iznosi 33.000,00 €. Razgledanje predmetne nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova. Nanepokretnosti koja je predmet prodaje (LN br. 843) upisana je hipoteka u korist povjerioca OTP Debt Collection DOO Podgorica, Ov.br. 4544/07 od 04.10.2007. godine, kao i obavještenje o početku namirenja u korist povjerioca i zabilježba rješenja o izvršenju. Na petom javnom nadmetanju za prodaju nepokretnost se može prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti shodno čl. 173 st. 7 ZIOa. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na petom javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati novo javno nadmetanje na kojem se nepokretnost može prodati pod uslovima iz čl. 173 st. 7 ZIO-a. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja br. 520-37458-27 kod Hipotekarne banke AD Podgorica, u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti, odnosno u iznosu od 3.300,00€. Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl. 180 ZIO-a. Zaključak o prodaji nepokretnosti biće objavljen u dnevnom listu „Pobjeda“ dana 12.06.2021. godine. U Beranama 11.06.2021.godine.

JAVNI IZVRŠITELJ Dušan Nišavić

Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor

I.br.1587/2016 JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “OTP Debt Collection” DOO Podgorica, ul. Studentska bb, protiv izvršnog/hipotekarnog dužnika Bubanja Slobodana, iz Berana, ul. Ustanička bb, radi naplate novčanog potraživanja, (vrijednost spora: 49.278,52€), dana 11.06.2021. godine, donio je u smislu čl. 169-177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017)

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI Određuje se petnesto ročište za prodaju, usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti izvršnog/hipotekarnog dužnika Bubanja Slobodana, upisanih u LN br. 2042 KO Berane, kao svojina sa obimom prava 1/1 i to: kat.parcela br. 1628/29, dvorište površine 340 m2, kat. parcela br. 1628/3, br. zgrade 1, označena kao porodična stambena zgrada, površine u osnovi 90m2, kat. parcela br. 1658/4, br. zgrade 1, objekat u izgranji površine 27m2. Petnaesto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 01.07.2021. godine u 11:00 časova, u kancelariji javnog izvršitelja Dušana Nišavića, ul. M. Zečevića br. 30, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova. Nepokretnosti izvršnog/hipotekarnog dužnka navedene u ovom zaključku su predmet prodaje po rješenju o izvršenju Javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.1587/2016 od 11.06.2016.godine, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 49.278,52€, na ime glavnog duga sa zakonskom kamatom od 10.10.2016. godine, pa do konačne isplate, troškova izvršnog postupka i nagrade za sprovedeno izvršenje. Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je rješenjem Javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.1587/2016 od 28.04.2017. godine, shodno čl. 168 ZIO-a i iznosi 60.500,00 €. Na navedenim nepokretnostima upisana je hipoteka u korist povjerioca „OTP Debt Collection“ DOO Podgorica, (Ov.br. 2726/2007) od 25.06.2007. godine i zabilježba obavještenja o početku namirenja potraživanja u korist povjerioca „OTP Debt Collection“ DOO Podgorica, (Ov.br. 2726/2007) od 26.06.2007. Na petnaestom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti shodno čl. 173 st.7 ZIO-a. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja br. 520-37458-27 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti (6.050,00€). Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl. 180 ZIO-a. Zaključak objaviti u dnevnom listu „Pobjeda“ dna, 12.06.2021. godine. U Beranama 11.06.2021. godine. Javni izvršitelj Dušan Nišavić Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor

Oglasi i obavještenja

Subota, 12. jun 2021.

Mali oglasi

AD ‘’PREKOOKEANSKA PLOVIDBA’’ BAR Br; OD/V Bar, 30. III 2021. god.

NEKRETNiNE

Na osnovu cl.36-40 Zakona o privrednim drustvima i cl. 18 i 38 Statuta AD ‘’Prekookeanska plovidba’’ Bar, Odbor direktora na svojoj V sjednici odrzanoj dana 30. III.2021 god. donio je sljedecu; O D L U K U O S A Z I V A NJ U XX R E D O V N E S K U P S T I N E A K C I O N A R A AD ‘’ P R E K O O K E A N S K A P L O V I D B A ‘’ B A R

IZDAJEM namješten jednosoban stan 42 m2 u City kvart. Zvati poslije 16 časova. Tel. 067 / 251-125 2

XX Redovna – ponovljena, Skupstina akcionara AD Prekookeanska plovidba Bar, odrzace se dana 18/6/2021god. u prostorijama Putnickog terminala u Baru, sala Barske plovidbe AD Bar, sa pocetkom u 10,00 casova. Identifikacija i evidentiranje akcionara ce poceti istog dana u 9,00 casova. Za Skupstinu se predlaze sljedeci DNEVNI

RED

1. Usvajanje informacije o jedinstvenom spisku akcionara Drustva dostavljenog od CKDD, 2. Usvajanje Zapisnika sa prethodne sjednice Skupstine akcionara Drustva, 3. Razmatranje i usvajanje; Zavrsnog racuna Drustva za 2020 godinu i Izvjestaj o poslovanju u 2020 g. 4. Razmatranje i usvajanje Izvjestaja o radu Odbora direktora, 5. Donosenje Odluke o razrjesenju clanova Odbora direktora, 6. Donosenje Odluke o izboru clanova Odbora direktora, 7. Donosenje Odluke o naknadama clanova Odbora direktora. Pozivaju se akcionari da prisustvuju sjednici Skupstine ili da budu zastupljeni preko punomocnika. Identifikacija akcionara vrsi se na osnovu licnih isprava,a punomocnika na osnovu ovjerenih punomocja i licne isprave. Materijali za Skupstinu stavice se na raspolaganju akcionarima u prostorijama Drustva, radnim danima od 8,oo do 14,oo casova. Predsjednik Odbora direktora

Ivm.br.763/2021 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Sekulić, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3 januara, ulaz A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca ERSTE BANK AD PODGORICA, ul.Vladimira Rolovića F-5, Bar, PIB: 02351242, protiv izvršnih dužnika 1. Društva za proizvodnju, promet i usluge export-import „IKS MARKOVIĆ“ D.O.O. - MOJKOVAC, ul.Dušana Tomovića bb, Mojkovac i 2. Žane Marković iz Mojkovca, ul.Dušana Tomovića bb, radi naplate novčanog potraživanja, dana 11.06.2021.godine, shodno čl.45 ZIO-a

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca ERSTE BANK AD PODGORICA protiv izvršnih dužnika 1. Društva za proizvodnju, promet i usluge export-import „IKS MARKOVIĆ“ D.O.O. - MOJKOVAC i 2. Žane Marković iz Mojkovca, na osnovu vjerodostojnih isprava, i to: - mjenice serijskog broja BB 2406102 i mjenice serijskog broja BB 2406106, radi naplate novčanog potraživanja. U predmetu izvršenja Ivm.br.763/2021 javni izvršitelj Ivan Sekulić iz Bijelog Polja, nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena izvršnim dužnicima 1. Društvu za proizvodnju, promet i usluge export-import „IKS MARKOVIĆ“ D.O.O. - MOJKOVAC i 2. Žani Marković - Rješenja o izvršenju Ivm.br.763/2021 od 23.04.2021. godine.S’ tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnici 1. Društvo za proizvodnju, promet i usluge export-import „IKS MARKOVIĆ“ D.O.O. - MOJKOVAC i 2. Žana Marković, u roku od tri dana obrate ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnici. U Bijelom Polju, Javni izvršitelj Dana 11.06.2021.godine Ivan Sekulić

Javni izvršitelj Bijelo Polje Dejan Čogurić Ul.Slobode br.10,II sprat I.br.2078/2016 Javni izvršitelj Čogurić Dejan iz Bijelog Polja, Ul.Slobode br.10, u izvršnoj stvari izvršnog povjerioca DOO „HoldCo East“ iz Podgorice, koga zastupa punomoćnik Vanja Mugoša, advokat iz Podgorice, protiv izvršnih dužnika Bećirović Fahrudina iz Bijelog Polja i Bećirović Fahrije iz Bijelog Polja, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca, prodajom nepokretnosti izvršnih dužnika, u smislu čl.45 ZIO-a, dana 11.06.2021 godine, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnim dužnicima Bećirović Fahrudinu i Bećirović Fahriji, oboje sa poslednjom poznatom adresom Potkrajci bb, Bijelo Polje, vrši se dostavljanje pismena: zapisnik o prodaji nepokretnosti I.br.2078/2016 od 26.04.2021 godine i zaključak o predaji nepokretnosti I. br.2078/2016 od 06.05.2021 godine. Izvršni dužnici Bećirović Fahrudin i Bećirović Fahrija, mogu se obratiti Javnom izvršitelju Čogurić Dejanu na adresi Slobode br.10 u Bijelom Polju, i to u roku od 3 dana od dana objavljivanja oglasa radi podizanja navedenih pismena. Upozoravaju se izvršni dužnici da se ovakav način dostave smatra urednim, a dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja na oglasnoj tabli suda, nakon što je izvršeno objavljivanje u ovom štampanom mediju. U Bijelom Polju 11.06.2021 godine Javni izvršitelj Čogurić Dejan

Na osnovu člana 11 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (‘’Sl. list CG“, br. 75/18) Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj Glavnog grada Podgorica

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosilac projekta „TELENOR“ D.O.O. Podgorica, podnio zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu bazne stanice mobilne telefonije „Kržanja“, koja je planirana na dijelu katastarske parcele broj 1205 KO Kržanja, Podgorica. Zahtjev sa potrebnom dokumentacijom o predmetnom projektu biće dostupan javnosti u prostorijama Sekretarijata za planiranje prostora i održivi razvoj – Sektor za održivi razvoj, ul. Vuka Karadžića broj 41, kancelarija broj 1, svakog radnog dana u terminu od 12 do 15 časova, u vremenskom okviru od pet dana od dana objavljivanja ovog obavještenja. Primjedbe i mišljenja u pisanoj formi, mogu se dostaviti na adresu ovog organa, kao i na e-mail maja.lakicevic@podgorica.me

UslUgE STRUČNO, SAVJESNO i ODGOVORNO radim skoro sve vrste gradjevinskih poslova sa zapadnim iskustvom. U Podgorici. Tel. 069/926-382; 020/629-558 3 KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke. Podgorica-Primorje. Tel 069/269-550 , 067/579-709 4

Na osnovu člana 226 Zakona o privrednim društvima („Službeni list Crne Goreu , br. 065/20 od 03.07.2020) i člana 13 Statuta Crnogorskog Telekoma a.d. Podgorica (u daljem tekstu: „Društvo”), Skupština akcionara Društva na Redovnoj sjednici, održanoj dana 23. juna 2021. godine, donijela je

Odluku O davanju Ovlašćenja za sticanje sOpstvenih akcija član 1 Skupština akcionara ovlašćuje Odbor direktora da za račun Društva otkupi akcije Društva (sopstvene akcije) saglasno ovoj Odluci. član 2 Društvo je ovlašćeno da u periodu od stupanja na snagu ove Odluke do isteka roka iz člana 3 stav 1 ove Odluke, preko ovlašćenog brokera izdaje kupovne naloge za kupovinu sopstvenih akcija. Iznos opredijeljen za kupovinu sopstvenih akcija je 1.200.000 EUR (million i dvjesta hiljada eura). Maksimalan broj akcija koji se može kupiti jeste 1.043.581 akcija. Minimalna cijena koju će Društvo platiti za kupovinu sopstvenih akcija je 1,1499 EUR, a što predstavlja srednju vrijednost akcije na Montenegroberzi u periodu od 1.1.2021. godine zaključno sa 31.05.2021. godine. Maksimalna cijena koju će Društvo platiti iznosi 1,5 EUR. Društvo je ovlašćeno da kupi akcije po ponuđenoj cijeni, na način što će postavljati naloge za kupovinu akcija po cijeni koja ne može biti veća od 10% u odnosu na prosječnu vrijednost ostvarenu trgovinom prethodnog dana. Društvo će kupiti maksimalan broj ponuđenih akcija u okviru opredijeljenog iznosa za kupovinu uz poštovanje člana 226 stav 1 tačka 3 Zakona o privrednim društvima. član 3 Društvo će kupovati akcije u periodu od dana donošenja ove Odluke do utroška iznosa ili do isteka jedne godine od dana donošenja ove Odluke, u mjesečnim iznosima od 100.000 EUR. U slučaju da u prethodnom mjesecu ne budu kupljene akcije do iznosa predviđenog ovim stavom, preostali iznos se ima prenijeti u tekući mjesec i biće na raspolaganju za kupovinu. U pojedinačnom mjesecu, Društvo će dnevno kupovati akcije u broju od maksimum 50% ponudjenih akcija do utroška opredijeljenog mjesečnog iznosa. Nalozi za kupovinu akcija će se uspostavljati prije otvaranja predmetnog tržišta Berze i neće se mijenjati tokom radnog dana Berze. član 4 Budući da je Društvo dužno otuđiti-poništiti sopstvene akcije u roku od tri godine od dana sticanja, Odbor direktora će na sledećoj redovnoj skupštini akcionara predložiti Skupštini da PREDLOG sopstvene akcije poništi i umanji osnovni kapital za iznos nominalne vrijednosti sopstvenih akcija. Društvo je dužno da u roku od tri dana od dana poništavanja obavijesti Komisiju za tržište kapitala i CKDD o poništenju sopstvenih akcija. član 5 Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i primjenjivaće se saglasno rokovima iz iste. PREDSJEDAVAJUĆI SKUPŠTINE AKCIONARA Obrazloženje Crnogorski Telekom je akcionarsko društvo, čijim se akcijama trguje na Prime tržištu Montenegroberze. Tokom dužeg niza godina, akcija Crnogorskog Telekoma je investitorima bila najprivlačnija hartija od vrijednosti na crnogorskom tržištu iz razloga prinosa koji je davala na uloženi iznos, odnosno brzine povrata same investicije. U posljednjih par godina, profit Društva koji se kroz dividendu raspoređivao vlasnicima bio je manji, iz razloga pada korišćenja određenih servisa, pojačane regulacije, te rastuće konkurencije (kako nelojalne, tako i one zdrave), a što se odrazilo i na cijenu akcije. Na cijenu akcije, koja je za vrijeme epidemije novog korona virusa dostigla istorijski minimum, imala je uticaja i neaktivnost same berze, odnosno rezervisanost samih investitora koja je rezultirala minimalnim berzanskim trgovinama uopšte. Poništenjem sopstvenih akcija stvoriće se koristi za sve akcionare Društva u vidu dodatnog povrata sredstava pored redovne dividende i kroz poboljšanu kapitalnu strukturu Društva. Upravo iz razloga niske cijene, te želje da kao neosporni lider na tržištu telekomunikacija povrati povjerenje i interesovanje investitora, kako u samo Društvo, tako i berzu uopšte, Društvo je pokrenulo program sticanja sopstvenih akcija, te je odlučeno kao u dispozitivu Odluke.

Oglasi i obavještenja

Subota, 12. jun 2021.

Dana 11. juna 2021. poslije kraće bolijesti, u 80. godini života, umrla je naša draga i voljena

Dana 11. juna 2021. u 84. godini života, napustio nas je naš voljeni

ILIJA Vasov PANTOVIĆ

SENKA Ilijina ĐURANOVIĆ rođena Radoman

Sahrana će biti obavljena u krugu porodice, 12. juna u 13 časova, u porodičnoj grobnici u mjestu Dobrsko Selo.

Ožalošćena porodica: suprug ILIJA, kćer RAJKA, sinovi SLOBO i VESKO, braća JOVO, RADE i NEĐO sa porodicama i porodica pok. BRANKA, đever DRAGO sa porodicom, zaova DESE sa porodicom, snahe MIRJANA i VJERA, unučad, praunučad i ostala mnogobrojna rodbina ĐURANOVIĆ i RADOMAN 510

Pokojnik će biti u kapeli u Gornjem Polju 12. juna od 11 do 14.30 časova, gdje će se i obaviti sahrana u 15 časova.

Ožalošćeni: supruga DANICA, sinovi DRAGOLJUB i ALEKSANDAR, kćerka SANJA, brat MILORAD, sestra ZAGORKA, snahe SLAVICA i TIJANA, unuk JAKŠA, unuke MARIJA i ANJA, zet NENAD, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične i ostala mnogobrojna rodbina

528

Dana 10. juna preminuo je dugogodišnji član našeg kolektiva Дана 11. јуна 2021. преминуо је у 78. години, наш драги

МАРКО Ђуров ЂУРИШИЋ

MILORAD DAŠIĆ bravar u Službi podrške održavanju

Саучешће се прима уз поштовање епидемиолошких мјера 12. јуна 2021. године на мјестом гробљу Сињац-Љешанска нахија од 11 до 14 часова, када ће се и обавити сахрана. ОЖАЛОШЋЕНИ: Супруга МИЛОДАРКА-БЕБА, ћерка САЊА, синови МИРО и СРЂАН, брат СПАСОЈЕ-ПАЈО, сестре МИЛЕВА и БРАНКА, брат од стрица ПЕКО, сестре од стрица ВИДОСАВА, ЗОРКА и РАЈКА, снахе РАДМИЛА, СОЊА и ЈЕЛЕНА, братанићи, братаничне, сестрићи, сестричне, унучад и остала родбина

Posljednji pozdrav dragom bratu i đeveru

GARU Dragi brate, neka te anđeli čuvaju. DRAGAN i DUŠKA 511

Milorad je odgovorno i kvalitetno obavljao svoj posao. Njegovim odlaskom CEDIS je ostao bez dobrog i pouzdanog kolege.

Našem

KOLEKTIV CRNOGORSKOG ELEKTRODISTRIBUTIVNOG SISTEMA

BRANKU Tužno je i teško u našim srcima tebi izgovoriti posljednje zbogom. Počivaj u miru. Sestra VERA i sestrić ĐIĐI sa porodicom 484

495 Dana 10. juna napustio nas je u 60. godini naš kolega

Posljednji pozdrav

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

MILORAD DAŠIĆ

ILIJI PANTOVIĆU

bravar u Službi podrške održavanju

Hvala ti na našem iskrenom prijateljstvu.

e-mail: oglasno@t-com.me

Prijateljica DRAGICA BORJANIĆ

1111 529

Ostaće upamćen kao dobar i odgovoran radnik, drag čovjek i omiljen kolega.

SEKTOR ZA ODRŽAVANJE OBJEKATA CEDIS-a

508

Oglasi i obavještenja

Subota, 12. jun 2021.

Danas se navršava osam godina od smrti naše drage

2019 – 2021.

Dana 11. juna 2021. u 73. godini umro je naš dragi

SILVANA – SEKA VUKOVIĆ IRENE BURZAN BRANKO Jovanov RAIČEVIĆ SAŠA, SAVO i VLADAN

Sahrana će se obaviti 12. juna u krugu porodice u 15 časova na groblju Krakorovina pod Ostrogom.

Dvije godine je od kako smo iznenada ostali bez naše voljene Seke, a već je petnaest dana od kako je u čvrstom zagrljaju svoje majke, a naše mile sestre Dese.

519

Ujaci ĐORĐIJE i GOJKO, tetka ĐINA, ujne MILIJANA, LJILJANA i SLOBODANKA, braća i sestre sa porodicama

Dvije godine od kada se preselila u vječnost naša voljena

515 Ožalošćeni: supruga JOVANKA, sinovi GORAN i BOGDAN, ćerke GORICA, MAJA i DRAGANA, sestre VERA i NADA i ostala rodbina RAIČEVIĆ

rođena Marković

Navršilo se 40 dana od smrti našeg dragog

486

SILVANA – SEKA VUKOVIĆ

Našem dragom suprugu i ocu

rođ. Marković

GOJKA MILOJKA

Počivaj u zagrljaju svoga oca i majke koja je žurila u tvoj zagrljaj, a mi ćemo bolovati našu bol.

Počivaj u miru.

Ponosni smo što smo te imali, a tužni što smo te izgubili. Bio si naša podrška. Hvala ti za sve nezaboravne dane koje smo proveli s tobom. Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju. 483

BATO, DARKA i ILIJA

Tvoj brat ILIJA sa familijom

BRANKU RAIČEVIĆU 522

507

Danas se navršava četrdeset dana od smrti

Godina je od smrti naše

Tvoji: JOVANKA, GORAN, BOGDAN, MAJA, DRAGANA i GORICA

Posljednji pozdrav dragom ocu

MIRJANA ĐURANOVIĆ

GOJKA S ljubavlju i poštovanjem. Sestra DARA sa porodicom

BRANKU RAIČEVIĆU Bio si moja podrška i moj oslonac, hvala ti za sve što si uradio za mene. Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju.

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol i prazninu koju si ostavila za sobom, svakim danom sve više nam nedostaješ. Sjećanje na tvoju beskrajnu dobrotu, toplinu i ljubav prate tuga i praznina. Ponosni što smo te imali, s ljubavlju živjećeš u našim srcima.

523

Otac ANDRIJA, majka MARA, brat DARKO i sestra VJERA s porodicama 516

Ćerka GORICA i zet NIKOLA GARDAŠEVIĆ 482

Godina je od smrti moje sestre

POMENI Danas su tri godine od iznenadne i prerane smrti našeg

LAZAR MUDREŠA Četrdeset je dana od kada si nas napustio. Nedostaje nam tvoja ljubav i pažnja koju si nam nesebično pružao. Ponosni, što smo te takvog imali. Tvoja ćerka NADA, unuk LUKA i zet ŽELJKO 525

MIRJANE ĐURANOVIĆ Vrijeme ne umanjuje bol i tugu za tvojim prerano ugašenim životom. Neka te anđeli čuvaju, a mi ćemo te čuvati u srcu i mislima. Sestra VJERA, zet NENAD i sestrić LUKA 517

SRĐANA Miladinovog STANIŠIĆA

Svom voljenom đedu

Sjećanje na tebe i tvoj dragi lik ostaće vječno u mislima i srcima nas koji te volimo. Majka DESA i brat MILUTIN sa porodicom 520

LAZAR MUDREŠA

Навршава се четрдесет дана од када није са нама наша вољена

Volimo te i dok živimo živjećeš i ti i svaki put kada pomislimo na tebe, kada nam dođeš u snove, sjećanja, uspomene... Počivaj u miru i hvala ti za sve. RADMILA i DRAGO 527

МИЈОЈКА Миленкова ОСТОЈИЋ

LAZARU Zauvijek ćeš biti u mom srcu, a tvoja dobrota i sjećanje na tebe će živjeti u meni. 526

IGOR sa porodicom

Dragi đede

рођена Јовановић

Дана 12. јуна 2021. године у 10 часова посјетићемо њену вјечну кућу на градском гробљу Чепурци. Са поносом те помињемо и сјећамо се твог достојанственог живота. Живиш и живјећеш у нашим срцима и сјећањима. Нека Бог подари мир и вјечни спокој Твојој племенитој души. Твоја ПОРОДИЦА 521

LAZARE Tvoje veliko srce i plemenita duša zaslužuju vječno sjećanje i poštovanje. Tvoja unuka MILICA sa porodicom 524

Oglasi i obavještenja

Dana 13. juna 2021. navršava se šest mjeseci od smrti našeg dragog

Subota, 12. jun 2021.

Navršava se pola godine od smrti našeg dragog

Uskoro se navršava pola godine kako je prestalo da kuca srce našem voljenom suprugu i ocu,

ZLATKU KRALJU

SREĆKA Milanovog VUKČEVIĆA

MIRČETE Jovanovog NOVOSELA

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje našu tugu za tobom. S ponosom se sjećamo tvog lika, dobrote i čestitosti i čuvamo te od zaborava. Neka tvoja plemenita duša počiva u miru.

Dani prolaze, ali ne blijede sjećanja na tvoju plemenitost, dobrotu, nesebičnost. Bio si nam oslonac i neizmjerna podrška u svemu. Ponosni što smo te imali, neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od zaborava.

Pozivamo rodbinu, prijatelje i kolege da u petak, 18. juna 2021. godine, u 9:30 časova, posetimo mesto Zlatkovog večnog počinka na groblju Čepurci radi polugodišnjeg pomena. Supruga IVANA KRALJ sa porodicom 502 Četrdeset je dana od smrti voljene

Porodica VUKČEVIĆ

PORODICA

518

469

Prošlo je šest mjeseci od smrti našeg voljenog

Навршава се четрдесет дана откад смо остали без нашег драгог

KOVILJKE-KOKE VIŠNJIĆ S ljubavlju koju smrt ne prekida i tugom koju vrijeme ne liječi živjećeš vječno u našim srcima i čuvaćemo te od zaborava. ČEDO, ANA, RAJKA, RADOVAN, ANĐELA i ČEDO 477

SREĆKA VUKČEVIĆA

СРЕТЕНА ЖУГИЋА

Dragi naš Srećko! Daleko si živio, sam si bio u bolesti, bio si sam i kad si otišao, ali si uvijek u našim srcima, gdje ćeš zauvijek ostati, voljen i nezaboravljen. Počivaj u miru sa svojim voljenim.

Много нам недостаје твој ведри лик, твоја доброта, мудрост и племенитост. Овим путем желимо да искажемо велику захвалност рођацима, кумовима, комшијама, колегама, пријатељима који су у великом броју саучествовали у нашем болу непосредно, путем читуља, телеграма и телефонским путем. Посебну захвалност дугујемо рођацима са Жабљака који су организовали све да Сретена испратимо достојанствено и хришћански на вјечни починак.

512

Ujak BATO SEKULOVIĆ sa porodicom

ПОРОДИЦA

497

Navršava se 40 dana od smrti naše

KOVILJKE VIŠNJIĆ Dana 12. juna 2021. godine, u 10 časova, uža rodbina će posjetiti njenu vječnu kuću. Počivaj u miru, ponosu naš. Porodice VIŠNJIĆ i MILIČIĆ 487 Najmilija moja

ČEDO MATIŠOROVIĆ 12. 10. 1952 – 12. 6. 2011. S ljubavlju čuvam te u srcu.

LJUBINKA Momova VASILJEVIĆ

Tvoja sestra ČEDA ŠARČEVIĆ

rođena Dragović

KOVILJKA VIŠNJIĆ

475 Sa tugom i bolom zauvijek ćemo pamtiti i čuvati od zaborava tvoju dobrotu, iskrenost i plemenitost.

I dalje ne želim prihvatiti da dani počinju i završavaju se bez tebe, tvog pogleda, osmijeha, savjeta. Čuvaćemo te u srcu, dok nas bude. DADO, STAŠA i VASA

MOMO sa porodicom 488

506

ČEDO MATIŠOROVIĆ 12. 10. 1952 – 12. 6. 2011. Vječno u našem sjećanju. Sestra MILKA BIJELIĆ, zet DRAGAN i sestričići BRANKO i NIKOLA sa porodicom 476 Četrdeset dana je od kada nije sa nama naš voljeni

MAJKO

KOVILJKA VIŠNJIĆ Sa tobom si odnijela slobodu, razgovor i savjet, ostavila u nama bol i patnju za cio život. Čuvamo te od zaborava. Tvoji: BILJA, DAČO i LENA

491

Četrdeset dana, kao četrdeset godina tuge i bola. I dan bez tebe je vječnost… Čekam te svake noći u snovima. Znam, doći ćeš. Obećala si mi to. Voli te sin, do beskraja. DEJO, CACA, KAJA, OGI

LAZAR MUDREŠA

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Tužni što nas je napustio i ponosni što smo ga takvog imali, vječno će ostati u našim srcima.

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

PORODICA 513

e-mail: oglasno@t-com.me

Četrdeset je dana od smrti naše drage

Sestro moja

KOVILJKE VIŠNJIĆ Počivaj u miru, naša voljena Kojo, sa tvojim suprugom Majom. Tvoj brat NEŠO sa porodicom

1111

489

492

KOVILJKA Dan za danom, bol je sve veći. Ni kilometri daljine ne mogu ublažiti bol koji osjećamo. 490

Tvoj RADE sa porodicom

Oglasi i obavještenja

Subota, 12. jun 2021.

Prošlo je četrdeset dana od kada nije sa nama naš voljeni

Dana 14. juna 2021. navršava se godina dana od kada je preminuo naš

TIHOMIR Ilijin MILOVIĆ

DRAGO GAŠO JOVANOVIĆ

Tuga se ne mjeri vremenom, ni riječima. Ponos i sjećanje na Tebe je uvijek prisutno, a ljubav vječna. Mislimo na tebe kad nam život donosi i radost i tugu i dostojanstveno čuvamo sjećanje na tebe. Čuvaćemo naše piliće i pričaćemo im kakva si ti ljudina bio, čvrst, jak i sposoban a za nas nježan, osjećajan i brižan.

Ti si bio i ostaćeš naš uzor. Ogroman je broj sjećanja i uspomena koje naviru svakog dana. Puno nedostaješ. Ponosni smo i srećni što smo te baš takvog imali. S ljubavlju tvoji: supruga SNEŽANA, sinovi SRĐAN i JOVAN i kćerka JELENA sa porodicama.

Zauvijek te nose u srcima,

Dana 12. juna 2021. godine posjetićemo njegovu vječnu kuću u krugu uže porodice.

tvoja supruga LINA, kćerke MILICA, MILENA i JELENA i tvoji unučići IGOR, NAĐA i SARA

496

470

Navršava se 40 dana od kako nas je napustio naš dragi i dobri prijatelj

12. 6. 2016 – 12. 6. 2021.

Godina dana bez naše voljene majke i bake

ANDRIJA DRAŠKOVIĆ

TIHOMIR MILOVIĆ

MILEVE TAPUŠKOVIĆ

Sjećanje na pet godina od tvoje smrti. Tvoja PORODICA

Mnogo nam nedostaješ.

509 Neka mu duša mirno počiva, a nama za utjehu ostaju lijepa sjećanja na njega, njegov vedar duh i veliko srce.

VESNA i ANA

Pet godina je od smrti našeg dragog strica i đevera 494

SJEĆANJE 12. 6. 2020 – 12. 6. 2021. PORODICA MIJOVIĆ

ANDRIJE DRAŠKOVIĆA Živiš i uvijek ćeš živjeti u nama kroz uspomene i lijepa sjećanja.

493

472

MILKA, IVANA i LJUBIŠA sa porodicama

MILEVA TAPUŠKOVIĆ Dvije godine je od smrti našeg voljenog supruga, oca i đeda

Voljeni tata

S ljubavlju i ponosom čuvamo te od zaborava Tvoji: BENJA, IVANA i BRANKO 505

DRAGAN NIKOLIĆ

BLAGOTE MIRKOVIĆA Ponosni smo što smo te imali. Počivaj u tišini vječnog mira, pratiće te naša ljubav jača od zaborava. Supruga NADA, ćerka SUZANA, sinovi MIJAT i MIRKO, snaha ZLATKA, unučad STEFAN, KRISTIJAN, VIKTOR i ANJA 478

Četrdeset dana od smrti naše voljene i plemenite snahe

Prošlo je puno vremena od kada si otišao, valjda, na neko bolje mjesto, ali te nisam zaboravila. Rastem, učim, želim da budeš ponosan na mene i srećan, jer sam i ja srećna. Uvijek ćeš biti sa mnom u svim mojim radostima i često mnogo nedostajati. Volim te, tata. Tvoja NIKOLINA 479

NEDE MIJUŠKOVIĆ Hvala ti za svu ljubav i poštovanje koje si nam poklanjala. Čuvaćemo te od zaborava. 473

Zaove IKONIJA-MILA, ANKA i DESANKA

30 Oglasi i obavještenja

Subota, 12. jun 2021.

Zdravko,

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Moj Zdravki, moje okano, moje sve!

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456 e-mail: oglasno@t-com.me 1111

Sjećanje na dragog sestrića

SRĐANA STANIŠIĆA Sa ljubavlju i tugom čuvamo uspomenu i sjećanje na tebe. Tetka RADMILA sa porodicom 503

Prošlo je četrdeset dana od kada je sve prestalo da postoji; samo su tuga i bol prisutni. Ti si najbolje što mi se ikada desilo u životu i zato toliko boli. Koliko si mi samo ljubavi, topline, podrške, razumijevanja i sreće pružio! Hvala ti što si bio moj! Teško je naći smisao života kada si ti moj život bio. Pokušavam da te nađem u svemu što me okružuje - u leptiru, vrapcu, treperenju svijeće. Tražim tvoj znak da si tu kraj mene. Ako je život igra, onda se grubo poigrao sa nama. Zar uvijek velike ljubavi moraju biti nesrećne? Moj anđele, jer ti to jesi, vidimo se u nekom drugom svijetu i na nekom drugom mjestu, a do tada ja ću pokušati da živim život dostojan tebe i naše ljubavi. „Kad mi istekne vrijeme i krenem lagano, još jednom bih htjela da dotaknem samo u mislima taj savršen dan, dan ljubavi.“

Prošlo je 40 dana, a mi još uvijek čekamo da se probudimo iz ružnog sna, da se pojaviš i da nam vratiš osmijeh. Čekamo... ali izgleda uzalud. Teško je riječima opisati koliko boli što te nema, koliko si nam značio i značiš. Teško je riječima objasniti koliku si prazninu ostavio. Ali, ponosni smo što si bio i ostao naš, što smo te takvog imali i imamo, što svi o tebi pričaju najljepše, što se čojstvo, dobrota i plemenitost piše tvojim imenom. Fališ i uvijek ćeš faliti. Tu prazninu niko ne može popuniti. Boli, i uvijek će boljeti. Ali, hvala ti za svu ljubav, pažnju, za svu sreću i za ponos koji će uvijek ostati.

Tvoji, BRANO, SVETLANA, SLAĐA, ZORAN i JANJA

499

Zauvijek tvoja!

DANICA JOVOVIĆ Pola godine prođe kao tren. Nedostaješ zauvijek. Tvoja unučad ĐURO, DRAGANA, LJILJA i VJERA

ZDRAVKO BULAJIĆ 498

514

Četrdeset predugih, preteških dana

VUJOVIĆ

Naš plemeniti kume, ne možemo a i nećemo zaboraviti tvoj blagorodni lik i tvoju ličnost. Ti si od onih koji će dovijeka živjeti. Pažnja i ljubav koju si nesebično poklanjao danas sve ovo čine težim. Ne prihvatamo da te nema. Ostaćeš u našim srcima zauvijek. Tvoji Kumovi: NOVAK, RENATA, FILIP, STEFAN i MATIJA 504 Pola je godine od smrti naše drage

ZDRAVKO

PETAR – PERIŠA

Naš zaštitnik, naš svetionik, naš najjači zagrljaj i najljepši osmijeh. Uvijek i zauvijek, volimo te.

12. 6. 2013.

DRAGAN, BORKA, DRAGANA

JELENE JEŠKE RADONJIĆ

500

rođene Đurović

Četrdeset dana od smrti našeg dragog

DRAGAN

MARIJA

31. 5. 1997.

25. 11. 2011.

Ostala je naša neizmjerna ljubav prema najdivnijoj supruzi i majci. Vječito s njom u mislima i srcima.

BLAGOTA – BATO 24. 3. 2003.

Prolaze godine, a vi ste i dalje sa nama, nevidljivo, ali snažno.

Čuvaćemo te od zaborava.

Supruga, majka i baba ZORKA, ćerka, sestra i tetka ANGELINA MEĐEDOVIĆ sa porodicom

Suprug RADOVAN, sin ZORAN i kćerka ZORICA

ZDRAVKA

DRAGAN, NATAŠA i VOJIN 501

480

Четрдесет дана је од упокојења нашег

Navršava se 40 dana od odlaska našeg voljenog

485

САВА Илијиног НЕНАДОВИЋА ZDRAVKA BULAJIĆA LAZAR MUDREŠA Voljeni brate, otišao si iznenada, ali iz mog srca nikada. Počivaj u miru sa braćom, a moje suze neka vam ne remete mir. 481

Tvoja sestra VIDE sa porodicom

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Био си оличење скромности, смирености и доброте. Нека би Бог упокојио твоју душу на мјесту гдје праведници почивају. У недељу, 13. јуна 2021. у 10 часова, породица ће одржати помен на гробљу у Бериславцима – Зета.

Sestra od strica DRAGICA, zet MIODRAG i sestrična LIDIJA sa porodicom 471

ПОРОДИЦА 474

TV program

Subota, 12. jun 2021.

Dnevni list

SERIJA

FILM

RTCG 2 20:05

RTCG 1 23:20

Muzej čudesa

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Kardinal II

Zamjenik direktora: LAZAR MIŠUROVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom)

07:00 Dobro jutro Crna Goro, vijesti svakog sata 08:05 Jutarnji program 10:05 Gavejn, crtani film 10:40 Najjači glas, r. 11:35 Meridijani, r. 12:05 Tv arhiv 13:00 Profil, r. 14:05 Agosaznanje, r. 15:00 Lajmet 15:10 Muzika 15:30 Dnevnik 16:00 Mozaiku, e. 17:00 Zapis, e. 17:30 Montenegro all in one, e. 18:00 Program za djecu 18:15 Dokumentarni program 19:00 Program za djecu i mlade 19:30 Dnevnik 2 20:05 Muzika 22:35 Dnevnik 3 23:05 Sportski dnevnik 23:20 Muzej čudesa, film 01:00 Zapis, r. 01:30 Montenegro all in one, r. 02:00 Koncert 03:25 Mozaiku, r.

TV PRVA

RTCG 2

RTCG 1

06:20 Glas Amerike, r. 06:35 Van dometa, r. 07:00 Dokumentarni program, r. 08:10 Sportski dnevnik, r. 08:30 Muzika 09:00 Dnevna soba, r. 12:00 CMC festival, e. 12:45 Najveći film ikad prodat, film 14:15 Muzika 15:00 Tenis: Rolan Garos – Finale ženskog singla, prenos 17:00 Koncert 18:00 Dokumentarni program, r. 19:00 ABS – automobilizam, bezbjednost, saobraćaj 19:30 Dnevnik 2 20:05 Kardinal II, s. 21:00 CMC festival, r. 00:30 Tenis: Rolan Garos – Finale ženskog singla, snimak 02:30 Muzika 03:00 E sport

06:30 08:00 09:30 10:30 14:00 15:30 17:00 17:10 18:00 19:00 19:30 20:00 21:00 00:45

Igra sudbine, r. Sanjalica, r. Zvjezdice, e. Muzički program Pogrešan čovjek, r. Besa, r. Žurnal Besa, r. Koncert Žurnal Slatke muke, s. Slobodna zona, e. Muzički program Grad blizanaca, film

NOVA M 07:00 07:40 07:45 08:00 08:20 09:00 11:00 11:50 12:45 13:00 13:15 14:35 14:45 17:00 17:45 20:00 20:45 23:00 00:00 00:05 01:45

Centralni dnevnik, r. Sportisimo, r. Kapital, r. Zoom, r. Agencija za SIS, s. Nakit tv Vijesti Balkanskom ulicom, r. Veče sa Ivanom Ivanovićem, r. Vijesti Veče sa Ivanom Ivanovićem, r. Sportisimo Euro 2020: Vels – Švajcarska Centralni dnevnik Euro 2020: Danska – Finska Volkano erupcija, e. Euro 2020: Belgija – Rusija 24 minuta sa Zoranom Kesićem, e. Sportisimo, r. Lov do smrti, film Podzemni svijet 2, film

VIJESTI 07:00 07:20 08:00 08:30 09:30 10:00 11:35 12:00 12:06 12:40 13:30 14:00 14:07 16:30 16:45 17:20 17:55 18:30 19:10 20:00 21:35 22:00 22:15 22:30 00:15 02:10 03:05

Nuki i prijatelji, r. Pčelica, e. Snovi, kuća, dom, r. M:tech, r. Upoznajte tužilaštvo, e. Zvaću te Po, r. Kinestezija, r. Vijesti Život sa morem, r. Biljana za vas, r. Za volanom, r. Vijesti Reflektor, r. Vijesti Pčelica, e. Kinestezija, magazin Snovi, kuća, dom, magazin Vijesti Biljana za vas, e. Ljubavna priča, film Upoznajte tužilaštvo, e. Vijesti Sport, e. Ovo je tvoja smrt, film Savršene majke, r. Muzički program Život sa morem, r.

A1 TV 07:30 10:00 12:00 14:00 14:30 15:00 16:30 17:00 17:15 18:00 18:15 20:00 20:15 21:00 21:15 22:00 22:30 01:00

Dječja TV Jelena, r. Vikend film, r. Igra i struktura, r. Auto šop Neđelja u petak, r. Dokumentarna serija Zvjezdice Prč u petak sa Miljom Radojičićem Zvjezdice Vikend film Zvjezdice Auto šop Zvjezdice Dokumentarna emisija Al Jazeera news Kapadokija, r. Jelena, r.

NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944)

RTV BUDVA

PINK M 05:45 11:15 13:15 15:10 17:30 19:10 21:00

Novo jutro Zadruga, uživo Amidži šou, r. Zadruga, uživo Magazin In Film Zakletva, s.

PORTAL POBJEDE

Urednica

22:15

Zadruga, pitanja novinara 23:00 Zadruga, pitanja novinara

07:05 08:30 09:35 10:05 11:00 12:00 13:00 14:00 14:30 15:00 17:00 18:25 19:00

Muzički program Sesil i Pepo, s. Družina Plavi delfin Celebrity Bandolera, r. Bandolera, r. Bandolera, r. Perspektiva Muzički program Filmski program Naše ljeto, r. Muzički program Polis

777 19:35 Sportski program 20:00 Dokumentarni program 21:00 Kuhinjica 22:00 Polis 23:00 Film 00:55 Koncert

07:00 12:00 14:00 14:30 14:45 15:00 15:15 15:45 16:00 16:10

JOVANA ĐURIŠIĆ

Jutarnji program Boško Buha, film Muzika Servisne informacije Škrinja – Dušan Vukotić Ljepote i legende Crne Gore Hrana kao lijek 13 jul, dokumentarac Zanimljiva hronika svijeta Ljepote i legende Crne Gore

16:25 17:00 19:00 19:30 20:00 20:15 20:30 20:45 21:15 21:30 21:45 22:00 01:30

Muzika modernija Sutjeska, film Aktuelno Muzika 13 jul, dokumentarac Ljepote i legende Crne Gore Skrinja – Ljubo Ćupić Muzika Škrinja – Sava Kovačević Ljepote i Legende Crne Gore 13 jul, dokumentarac Neretva, film Muzika

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ

Vremenska prognoza

Crna Gora

prognoza za 12. 06. 2021.

OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ

Temperatura Crna Gora / danas

KULT

Andrijevica Bar Berane Bijelo Polje Budva Cetinje Danilovgrad H. Novi Kolašin Kotor

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19.decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

10° 19° 10° 11° 20° 11° 18° 18° 9° 16°

24° 29° 23° 24° 29° 24° 30° 28° 20° 27°

Nikšić Plav Plužine Pljevlja Podgorica Rožaje Šavnik Tivat Ulcinj Žabljak

13° 9° 10° 11° 18° 8° 9° 19° 17° 7°

24° 20° 21° 21° 30° 19° 20° 28° 27° 18°

Nedjelja 13. 06. 2021.

PROGNOZA VREMENA ZA SJUTRA: IZLAZAK SUNCA

5.05 sati

ZALAZAK SUNCA

20.20 sati

Sjutra promjenljivo oblačno sa sunčanim intervalima, uz uslove za mjestimičnu kišu ili kratkotrajan pljusak i grmljavinu, u kontinentalnim predjelima i planinskom zaleđu Boke. Vjetar sjevernih smjerova, tokom dana u pojačanju, u noćnim satima umjeren do jak, na udare ponegdje i veoma jak. Jutarnja temperatura vazduha od 7 do 19, najviša dnevna od 17 do 31 stepen. www.meteo.co.me

Ponedjeljak 14. 06. 2021.

Marketing

Subota, 12. jun 2021.

12. јун 2021. | година II | број 67

ПАКТ ИЗГУБЉЕНИ У ВРЕМЕНУ ТРАНЗИЦИЈЕ

РАЈКО РАДОВИЋ

ISSN 2704-5226

ко још неког рата на Балкану буде и било, онда ће га Србија, засигурно, водити хладним оружјем. Дакле, мачем, камом, луком и стријелом и изнад свега исуканим крстом васколиког православља. То је изгледа скривена порука горостасне, неки ће рећи гротескне, скулптуре Великог жупана Стефана Немање, рад руског скулптора Александра Рукавишникова, познатог још из совјетске епохе по својим монументалним визијама у бакру и месингу. Његов Немања, тежак ни мање ни више него 68 тона, недавно је стигао у урбицидом разорени савамалски басен и ту, око железничке станице, у срцу Београда, створио својим доласком нови психо-топографски контекст праћен контроверзама. Расправа се у српској јавности водила око уметничке вредности Рукавишниковога остварења, око његових гаргантуанских димензнија, самог места, урбанистичке уклопљености овог бронзаног дива у genius loci главног града, и уопште о смислу подизања једног таквог обележја овде и данас, средњовековном владару нечега што се у оно доба градова држава није ни звало Србијом већ Рашком. Али оно што је свима, при том, чини се промакло је чињеница до које мере је овај чин демонстрације меке српске силе расположивим руским уметничким средствима и те како у складу са ширим глобалним трендовима и струјањима. Нико није смогао снаге да подигне поглед даље од сопственог пупка парохијских интереса и увиди ноторну чињеницу шире геостратегијске ироније. А то је оно да је колективни напор националног уздизања у средњевјековно небо златног српског доба династије Немањић уз свесрдну помоћ агитпроп уметности великог руског брата, заправо, у прећутној спрези са дијаболичном идејом иза НАТО бомбардовања у пролеће 1999, идејом да се СР Југославија деградира бомбама и миц по крвави миц врати најмодернијим технологијама ратовања из ваздуха и са неба, ни мање ни више, него баш у средњи век! И управо та фриволна идеја арогантног завојевача, овде је, неких 20 година касније, као по неком едиповском усуду подиг-

Илустрација: Ивана Божовић

СУКОБ БОРАТА СА ЊЕГОШЕМ У СЕБИ КРИВОКАПИЋ ЈЕ СВОЈИМ БЛИЦКРИГ НОЋНИМ ДЕСАНТОМ НА ЗАСЕДАЊЕ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА НЕ САМО НАПРАВИО ТРИЛЕР ОД ПОЛИТИКЕ, НЕГО ЈЕ ПОВУКАО И ПРВИ ПОЛИТИЧКИ ПОТЕЗ ДОСТОЈАН ЦРНОГОРСКОГ ПРЕМИЈЕРА нута до нивоа бронзаног фетишизма и фетишизирана.

НЕИНТЕГРИСАНА ДРУГОСТ Рукавишниковљев Немања је овде оно што Лакан зове предмет а или она не-интегрисана другост туђинца, пројекција трауматичне жеље завојевача на покорени, распамећени и девастирани народ, полу-луд од пораза и изгубљен у времену транзиције. Зато није с горег да се присетимо да је систематским уништавањем инфраструктуре, рушењем мостова и бомбардовањем путева, симболичним таргетирањем здања од кључне војно-политичке важности као, рецимо, ремек дела југо модернизма, зграде генералштаба архитекте Николе Добровића, путем сателитски навођених пројектила цела једна земља и њено становништво, као у филму научне фантастике, неким крвавим времепловом, преко ноћи такорећи, враћено пар векова уназад. И у том контексту пораза шта боље потврђује потпуни тријумф НАТО пакта над пропалим Милошевићевим режимом него хладно оружје у бронзаној руци Великог рашког жупана уперено бесциљно и параноидно у празнину загађеног београдског ваздуха. Стефан Немања ту није војсковођа свесрпског сећања на бивше војне успехе, он је амблем српске апокалипсе и весник нових пораза, бронзани дошљак из кривотворених исто-

ријских књига преко доктринарне свести Рукавишникових руку да као лош двојник краља Арагорна у тумачењу Виго Мортенсена у „Господару прстенова“ (2001) Питер Џексона уједини сенке и авети правоверног ратништва против виртуелизоване свемоћи Новог светског поретка, или Могадора узавреле маште, односно оног далеког ока олимпијских висина и камере с неба, која све види као на длану. Важно је и то да је у левој руци Рукавишникове скулптуре и Хиландарска повеља, што је допунски симболички индикатор начина на који ће тај нови рат за земљу путем крви и свим расположивим средњовековним средствима српска страна водити у будућности. Нова тактика те доктрине свенародне фантазије о задружној и договорној држави довољно великој да под једну капу и на једном месту свим Србима, ма где они били, понуди осећај домаћинске сигурности, најбоље формулише неко ко се засигурно већ осећа политички збринут у сенци Немањиног споменика, односно епископ бачки Иринеј. Он дословно вели: „У историји нема коначних решења, историјске околности су промењиве и већ су се у односу на крај прошлог века промениле, можда још увек недовољно, али не смемо да губимо стпљење“. Дакле, тактика је овде у пролонгирању тренутка истине и одуговлачењу у недоглед суочавања са стварношћу. Али пошто истина није истина ако није српска, че-

кање на својих историјских 5 минута може и те како да се исплати. Нека се смени пар кољена. Нека се заметне траг већ проливене крви и нека се на ватру мита долије још мало свеже телесне текућине. Па ћемо и ово све наново, да кренемо из почетка и као да ништа није било. Историја је флуидна категорија по Иринеју и у њој нема коначних решења. И само српска догма претварања пораза на терену у митоманске пирове победе у усијаним главама народних маса је категорија вечности и тиме неупитна. Само то траје. Причи и политичком бајању зато нема, нити сме да буде краја. А кад прича замре, има да пукне неки нови геноцид. Тако Иринеј резонује, али и многи други Срби. Нарочито они који праве тренутни профит на продаји монистичке визије националистичке магле.

СРПСКА СТВАР А један од, можда, најтврдоглавијих стратега тог српског монизма био је Амфилохије Радовић, који је за српску ствар извојевао и највећу рецентну српску победу која има име и презиме, односно зове се Здравко Кривокапић. У међувремену, микрокосмос се уротио против Амфилохија и он је издахнуо усљед здавствених компликација насталих као последица најезде нечега што су научни кругови крстили као covid-19. А његово политичко чедо и нека врста политичког Франкенштајна, Кривокапић живи и даље

и стицајем околности и игром случаја нашао се пре неки дан у ноћном лету за Београд, да тамо где треба изрази вољу црногорског народа о томе ко би требао да буде најпримеренији Амфилохијев наследник. Оно што је српска елита из српске престонице, међутим, очекивала је то да Кривокапић, коначно, више падне на сопствени мач и престане да жонглира на идентитетској жици између брђанског Бората и неверног Томе, part time двојника троглавог митског бића, које из кулоарских дубина црногорског парламента, чека оних својих, иринејевских 5 минута и чија су презимена Мандић, Кнежевић и Медојевић, само шифре дневности за њихов напорни подземни рад раздвајања српског жита од српског кукоља, а све под сателитским надзором већих зверки, тамо негде северно, где руске тајне службе брину бригу о свесловенској безбедности. Оно што се, заправо, од премијера Кривокапића очекивало није можда толико то да се саплетне о сопствене пертле и падне на свој мач, колико да пољуби метафорички балчак онога исуканог свесрпског сечива полубожанског и полухоливудског Рукавишниковог Немање у Сава Малој, оног позитивистички ново барокног жупана из скулпторског фундуса психолошког ратовања који исијавајући својом зеленкастом патином са позлаћеног постоља византијског шлема шири Путинов утицај на плану културе и мекшим средствима него што је то овај демијург свих тоталитарних стратегија чинио у Украјини или у Сирији. У том ексклузивном смислу, Немањина скулптура није тек било какав кич. Она је ремек дело онога што би назвали camp, односно тако савршен кич да га превазилази и постаје тако нови уметнички квалитет. А то како Борат није испао Борат који губи свој нос у гузном раздељку својих пратилаца и патрона и како је то чудно створење превазишло само себе, то како је изневеривши српска очекивања нашло своју црногорску кичму у срцу Београда, остаје да се нагађа. Оно што је сигурно је то да је Кривокапић својим блицкриг ноћним десантом на заседање Светог архијерејског сабора не само направио трилер од политике, него је повукао и први политички потез достојан црногорског премијера. Пакт са Рукавишниковим Немањом тако не само да није могућ, него ће увек зависити од оног другог дубљег пакта Бората у самом себи са Његошем у Борату и са клицом црногорског дигнитета у светосављем слуђеном духу Крвокапићевог бића, бића које ће се, на крају, ипак борити са собом и са светом као што су се његови црногорски преци борили у Вељем рату - из свег срца, хладним оружјем углавном, на јуриш и на препад. 

12. јун 2021.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

ШТО ОДЈЕКУЈЕ У ВЕЧНОСТИ? И

колаборација и херојство су врсте одговора на стање принуде, ропства, ускраћености или неслободе, а колаборационисти се кроз историју памте готово једнако као и хероји. Ни једни ни други не буду заборављени, без обзира на инверзије којима често прибегавају они којима је у политикантском интересу да вредности и врлине прикажу другачијима него што они заиста јесу. Чак и фонетски, речи колаборација и колаборационист, херојство и херој битно се разликују. Прве две су истовремено оштре и суве, звуче бирократски условљено и усиљено, а семантички су, временом, заувек лишене лепоте. Друге две су збуњујуће амбивалентне, топле и упозоравајуће, свечане и обавезујуће, временом, семантички нераскидиво здружене са представом о избору, досљедности, жртвовању и цени коју избор подразумева. У друштвеној теорији, колаборационизам најчешће означава сарадњу са неким обликом тоталитарног режима, а неки аутори подвлаче разлику између присилног и добровољног колаборационизма који је покушај искоришћавања новонастале ситуације, или између понизног и идеолошког. Стенли Хофман, рецимо, каже да је понизни

wikimedia.org

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

ИЗВЕСНО, УВЕК ЋЕ БИТИ ОНИХ КОЈИ ЋЕ ПРИСТАТИ НА МЕФИСТОВ ЗНАК И НЕКИ НЕЧАСНИ УГОВОР, БАШ КАО ШТО ЋЕ УВЕК БИТИ И ОНИХ КОЈИ ЋЕ СЕ ОПСЕСИВНО ВРАЋАТИ НЕКИМ СТАРИМ ФОТОГРАФИЈАМА И НА ЊИМА САЧУВАНИМ ОСМЕСИМА ХЕРОЈА. А НЕЗАВИСНО ОД БИОГРАФСКИХ БЕЛЕШКИ, НАШИ ИЗБОРИ ЧИНЕ ДА НАША ДЕЛА, ОВАКО ИЛИ ОНАКО, ОДЈЕКУЈУ У ВЕЧНОСТИ

Фауст и Мефисто, 1848.

колаборационизам служење непријатељу, а да се идеолошки манифестује у намери и вољи колаборационисте да у сарадњи са окупатором

себе промовише или представи као ,,првака“ неких пожељних, унутрашњих трансформација. Иако је првенствено везана

за подручје политике, колаборација је често почињала у сфери културе. Тако је у нацистичкој Немачкој тезама о „унутрашњем царству“ и „не-

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

.С. је била прилично згодна на изглед и прилично незгодна на ријеч. Згодним је довољно само огледало да овјере изглед, а за ријеч важност велика. На добар изглед све иде. С.С. је била од тих. Огледала је имала на сваком мјесту. Као какви ретровизори бечили су свуда по кући. Гледала је у њих завирујући у себе... да види је ли што изгубила. Понешто је губила а повише добијала... боре. Вјешто их је укривала шминком. Била је у вакат згодна у сваком смислу; од кревета и кухиње до плаже. У кревет да не залазимо. То није могла да сакрије. Вриштала би увијек тим поводом. То је било згодно и незгодно. Незгодно за сусједе... вриска је допирала до њих. Згодно за партнера... задовољавао је до даске! Вриштање је било признање за учинак. На плафону изнад брачног кревета имала је огледало, колико кревет. Одраз у огледалу је узбуђивао и њу и дилбера јој, који је вјенчао. Једне је ноћи у кревету намирисала злато код њега. Пробунцао је у сну... злато не дам никоме... и квит! Од тада му је тепала D’oro (злато). У домаћем значењу таква хипокористика је ближе дору-дорату, но злату. Јашала га је на сваком кораку а он њу само у кревету. По њеном нахођењу каткад би мијењали положај па би га и тамо јашала. Трошили су се до

artsy.net

ЗГОДНЕ И НЕЗГОДНЕ

Д’ОРО

иживљавања. Кад би се задовољила излазила је у променаду, с ним или без њега, да се мало пролуфтира. Д’оро је био стручан за воду. А у Либији ђе је радио, H2O је била важнија од нафте. Воду је налазио у пустињи ђе је никад није било а то је плаћано сувим златом. Вратио се дома кад се у Либији нагутао праха кибли, пудерасте пустињске прашине која лети у небеса, а на земљи се сваком живом створу забија у очи а залази и у џигерице. (Ако баш треба подробније објашњење, тај прах прелети читав Медитеран и код нас стиже у виду оне глибаве кише). Наравно, тамо Д’оро није плаћан у злату, али је овамо знатан дио зараде претворио у златнике. Злу не требали, а у добру се нашли! О злату није знао пучку приповијест... да је уклето од оних који га копају а проклето за оне који их на то приморавају. Јер свуда на свијету се најсиромашније живи тамо ђе се копа а најбогатије тамо ђе се троши. Проклетство на обје стране. То вјеровање је често овјеравала стварност. Б. Травен је, том уклетом металу, у ,,Благу Сиера Мадре“ посветио читав роман. Од свих копача злата преживио је само један који га се добровољно отарасио. С.С. је имала злата на себи а око себе све што јој треба... и

што јој не треба. Облачила је све што је хтјела... и што јој стоји и не стоји. Није имала ђеце. Запрагла је за материнство од знаних и незнаних бракова. Имала је и пашче за усамљене шетње. Моћан пас. Узајамно су се теглили пјешачким стазама ођевена у шарениш и са модрим фиоком на врх главе ка каћун. Уз то је и димила, држећи цигарету међу високо уздигнутим прстима. С.С. је била скупа у сваком погледу. Тешка је била за одржавање. Грабиле су је године а она свом Д’ору живот. Стално јој је плаћао неке ремонте. Постајала је згоднија поиздаље но изблиза. С три знана брака уграбила је четврти. Д’ору је пријавила други... Јасно је зашто се тако удавала. Кад се разуда добије пола имовине. Онда, заузда сљедећег и од првог дана брака рачуна на задњи и на половину... итд. Била је озбиљан погон мале привреде... а једини призвод... она. Имала је и свој аутомобил којим није знала да управља. Д’оро је био приправан кад јој на’м пане. Вози Д’оро... добри доро. Вожња му није тешко падала, падала му је она и њена прича. Тешкоће су почињале у старту. Све му је стартовала, од сванућа до клонућа. Аутомобил није могао да покрене док она не каже крени! Није могао да стане, док не каже стани! Говорила је то и на семафору

мачком држању“ придружена најпре идеја „културне посебности“, а потом и идеја „културне доминације“. Међутим, према увиду Волфа Лепениса култура којом се „мења“ политика и која је њен „савршенији“ облик, представља, када је реч о култури нацистичке Немачке, само један случај међу осталима. Као и у случају Стаљиновог политичко-идеолошко-културолошког карусела, и у нацистичкој Немачкој било је много аутора који су, добровољно жртвујући уметничку аутентичност и интелектуални интегритет, подлегли ригидној политичкој идеологији а тада су, као логична последица естетске и етичке аутодеструкције, нестајале и књижевне и филозофске вредности. За оне друге, малобројне, послије 1934. почео је период „унутрашње емиграције“, у форми ћутања. Љубитељима књижевности позната је прича о Кнуту Хамсуну, норвешком писцу и добитнику Нобелове награде за књижевност 1920. године. Изврсни писац, уз Ибзена, можда најбољи у норвешкој књижевности, тридесетих година двадесетог века био је ангажовани политичар који је промовисао десничарске идеје, а за време Другог светског рата пружао је подршку

Гил Евгрин пинуп ђевојка

иако семафор казује све... Па опет крени... Желудац му се покретао до повраћања. Узалуд је био возач без грешке. Никад није ни огребао некога а камоли имао удес. Али вјенчао је удес. С.С. као есесовац. Кад С.С. уђе у та два квадрата аутомобила, била је шеф ка-

бине. Покушавао је, али баш сваки пут, мирно да јој објасни како је немогуће возити с четворо очи и с двије главе. Не може се возити по томе што ти гледаш већ само по ономе што ја видим. Вожња са њом је била усиљени марш, тежи од присилног пјешачења. На-

норвешкој квислиншкој влади. Због колаборације, многи његови сународници и некадашњи читаоци су му у знак протеста поштом вратили некада купљене књиге. У историјским белешкама овековечена је коначна слика – тек неколико људи било је присутно на његовој сахрани. У септембру 1944. у замак Зигмаринген доведени су, према тексту Хјуа Шефилда, најтврдокорнији колаборационисти из Француске. Наиме, Французима је дозвољено да на неколико месеци овде оснују уврнуту копију француске државе у егзилу – са све заставом, границама и страним амбасадама. Више од хиљаду Француза је живело у овој импровизованој колонији, а међу њима и француски писац Луј Фердинанд Селин, који је током немачке окупације Париза био отворено на страни окупатора, познат по мајсторским делима али и окрутним антисемитским ставовима. О животу у Зигмарингену написао је књигу Од замка до замка. У замку, пише Шефилд, ,,Селин – по образовању лекар – посећује пацијенте: неки се претварају да и даље све може бити спашено и говоре о тајном оружју и групама војника у шуми; други прибегавају суморном хумору; неки буквално полуде. Сви знају да су доласком у Зигмаринген изгубили могућност да буду рехабилитовани“. Другачији избор учинио је Клаус Ман, који је 1933. године напустио Немачку и чији су први роман Побожни плес нацисти тих година спаљивали на трговима. Ман је емигрирао у САД, почео да пише на енглеском, а затим се, током Другог светског рата, као добровољац

у оквиру савезничких снага вратио у Европу. Његово најпознатије дело, роман Мефисто (Роман једне каријере), посвећен је механизмима колаборације. Тих ратних година, на другом крају Европе, настала је фотографија која је постала симбол отпора и обишла свет. Чедомир Љубо Чупић, сасвим ,,обичан“ човек, студент права, политички комесар Никшићког партизанског одреда и народни херој Југославије, заробљен је априла 1942. У историјским белешкама се наводи да је ,,својим пркосним држањем и бритком речју извргао руглу оне који су му судили“. И да је чак и онда када су га погодили први рафали стајао ,,усправно и гордо“ довикујући да ће доћи дани слободе. Уз заувек овековечени победоносни осмех. Херојства се, као и колаборације, догађају непрестано и нијесу тек романсиране биографије из којих се учи о цени потписивања недостојних уговора или о цени бескомпромисности и борбе. Виктор Франкл је читаву причу о борби између пристајања и непристајања можда најбоље формулисао онда када је написао: ,,Све се човеку може узети, осим последње од људских слобода – право на избор става у било каквим датим околностима, право на избор властитог пута“. Извесно, увек ће бити оних који ће пристати на Мефистов знак и неки нечасни уговор, баш као што ће увек бити и оних који ће се опсесивно враћати неким старим фотографијама и на њима сачуваним осмесима хероја. А независно од биографских белешки, наши избори чине да наша дела, овако или онако, одјекују у вечности. 

сиље без станке и престанка. Псовао је у себи...*ебем ти брак и све што из њега долази. Заустављао би кола. Избацивао је. Остављао је. Гледао би у ретровизору како грана рукама и сица док се пролазници окрећу и за њим и за њом. Потом би се враћао по њу да гаси сичан. Опет би осула по њему. Кући би мљела док му не самље сваки нерв и стрпљење. Раније би их мирио кревет а касније само раздвајање. Понекад би спаво у гаражи, у колима. Имала је ђавољу кондицију... На крају би обавезно плакала... Прољев од суза би раскиша шминку и маскару... Накаље од жене... да је не сретнеш а не дома држиш. А Д’оро је држао јер није шћела да га пушти. Од свега што је њој било доступно нудио јој је половину за разлаз али то није био излаз док не прикаже све... и златнике. До њих се није могло. Лежао је на њима. Вјешто их је похранио у спаваћој соби испод пода од камерунске ебановине коју је видио у једној од Гадафијевих резиденција. Увезао је то раскошно дрво директно из Либије... па нека неко развали такав под. Сковала је план и пакт о ненападању. Одједном се умилетила. Ни једну није проговарала. Ни у кућу ни пред кућу. Није му излазила из воље, било шта урадио. Мога је да вози у манити лик без ријечи. Сад је он сумњао на њу. А она није одустајала. По ноћи, кад утврди сан, сугестивно га је хушкала, постављајући му питања испод гласа: ђе је злато? Није проговорио... сем једне ноћи кад је тобож про-

бунцао: ћуд је женска смијешна работа... и наводно наставио да хрче. Провалио је а она је то примила као бунцање. Ништа за то! Организовала је свечани ручак у најскупљем ресторану изван града, да прославе седам година вјерности. Јели су, пили су и доливали се. Она је пила, пушила, препила се... и одријешила језик ка из најгорих дана. Рекла је све што је имала да му каже... и да је лаже... из свега мозга... да сви гости чују. Власник је појачао иначе дискретну музику да јој мало пригуши којевитез, али није ишло. Једна глава девет језика. Њен Д’оро је устао, пришао шанку, платио рачун и изашао. Појурила је за њим и ускочила са њим у ауто. Стартовао је први пут без њеног питања. Притискао гас и нестао низ цесту. Она је безумно сицала исту причу а онда вриснула, пази кривина! Запазио је кривину, али није пазио. Придао је гас и уз стравичан тресак пролетио је кроз колобран. Прелетио стјеновиту падину и нестао у ријеци. Ријека је била моћна, валовита, брза. Очевици су пријавили случај а у ресторану потврдили свађу. Потрага је кренула низ ријеку. Километрима и сатима, ни трага, ни гласа. У сутон, километрима низводно, мјештани су опазили женску особу како плута на резервном точку, немоћну да се домогне копна. Запловили су чуном и извукли је. Послије три дана у болници, опоравили су је. Послије три године продала је кућу са гомилом златника, испод кревета, у бесцјење... и нестала. 

Цртеж: Јована Мугоша

12. јун 2021.

НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

НАДА БУКИЛИЋ

то – тако сам ја потписао договор са Анђелом, чим ми је понудио. Што ту има да се размишља и развлачи...? Ђаво ми, ако ћемо искрено, ништа није ни нудио – биће мисли да нијесам неки таленат или тако нешто. Он је, за разлику од Анђела, претенциозан, захтјеван, тјера мак на конац, тражи длаке... Не знам... Тешка нарав. И да видите, откад сам тај пакт потписао, ја, бре, постадох човјек! Озбиљно вам кажем! Ниђе онога момчета што је трчкарало и возило бицикло по окрајцима подгоричким! Река‘ би човјек: посред неког стоног града растао! То је било таман неђе након што сам изучио тесарски занат! Аааа, какав сам крст ја истестерисао! Брже бих ја то, спретније, но сам за потребе снимања морао да одужим. То су историјски моменти – не смије се офрље и површно док се год снима нешто. Тесарио сам крст и мислио о судбинама. Тешким и страшним, не поновиле се, које су имали и преживјели или никад нијесу преживјели, моји сународници, моја браћа, сестре, мирна моја нација, поштена и недјељива... Еееех, то је за богу плакат‘. То ме и опредијелило на ови пут. Кад да видиш, све би онако како ми је Анђео зборио: уљудих се ја, ољудих, обукох, утегох, омужевих се... некако постадох и љепши и лакши на ноге и спретнији и сигурнији и важнији! Сад би‘ мога‘ да истестеришем и цијело распеће! Те одијело, те кошуљица, ципелице, кравата... Ееех, кравата! Дивна! (Никад ми није било јасно што је зову „машња“?) Углавном, ја постадох оно што нијесам ни снијевао. Ево вам доказа: на примјер, ја никада, али никада не бих отишао на неки скуп народни, осим ако није важним поводом. Да народ зна да сам уз њега. Недјељиво. Мирно. Вазда. И уредно! Уредно, прије свега. Али, није моје да се мијешам тамо ђе ме не зовну. То сам временом научио. Јер, дешавало се: одем ја неђе, а тамо затекнем свашта! Мноштво народно, окупљени пролетеријат, поштену интелигенцију... Збуни се човјек у таквим ситуаци-

ЦИЦА ПОТПИСАЋЕШ? – ПИТАМ ЈА СЕБЕ. ПОТПИСАЋУ! – РЕКОХ ЈА СЕБЕ! ПОТПИСУЈЕМ! – ЈАВИХ ЈА СЕБЕ! ПОТПИСАО! – ЧЕСТИТАХ ЈА СЕБЕ!

јама. Збунио би се свако, па да је и од Петровића или Ђукановића или... многе ми кућовиће имамо, да не набрајам. Зато: ја лијепо сачекам, ако ме зовну, процијеним ризик, тј. је ли то мирни скуп недјељивих или није, и ако је случај ово прво, ја одем. (Понекад мислим да ми анђели шапућу ђе да одем, а ђе да не одем.) Наравно, прво одаберем адекватно одијело, провјерим кошуљу, намакнем кравату... Да народ види да има у кога да гледа, да има кога да загледа... Да има, на крају крајева, коме да вјерује. Гледају ме, бече сви у мене, а ја мислим: Како су ми сад срећни сви окрајци подгорички, и што само за њих значи мој успјех! Ајде, јадан, чудо сам урадио и за пролетеријат и за интелигенцију и за камермане и за тесаре! Чудо! Каткад се деси: нађем се и ја у неки лимбо. (Можда се рече: у неком лимбу?) Кунем вам се. Ево како сам паметан, ал‘ деси се. Гужва буде, народ притисне, свак свакога ‚оће у очи да загледне... да додирне, помилује, ка‘, боже ми прости, оне америчке успаљенице рок-звијезде. А наши су људи скрррооооз друго од рок-звијезда. А ђе... То свак нормалан види! И, тако, у једној таквој гужви, видим ја: проплакаше неки. Погледнем десно – сузе; бечнем још десније - исто! Богами, сузе искрене. Са сред срца! Мене то гану, осудих се. И она кравата ми нешто спласну у тој општој ганутости, и ципелице ми изгазише, и ране ме братске забољеше... Али, видиш, ја, с обзиром на потписани пакт – одољех, не засузих! Части ми! Имам још бенефита од тога потписаног пакта. Пардон – уговора! На примјер, стекао сам нове пријатеље. Ја, вјеровали ви или не, имам чак и друга, колегу, који је моја нација, а уопште није моје националности!? А да не помињем исламисте и остале муџахедине којима се јављам, срдачно ка‘ да

су ми род рођени! Зар то није богатство? Или, рецимо: раније сам имао обичај, па одем ђе било и код кога било на ручак, на вечеру, на роштиљ. Сад: не! Сад идем само ако сам позван и ако тај позивач има изразиту жељу да ме види за својом трпезом. Само тада! И, кад одем, понашам се како и приличи уговору... Пардон, пакту, који сам потписао. Гледам у тањир, лактови испод ивице стола, вјешто баратам есцајгом, кашика ми не испада, виљушка је ту, салвета, и сваки други начин. И не укључујем се у свакодневну радост окупљених. А, не! Ја гледам у свој тањир, једем пристојно омање залогаје; мало попивнем водице ил‘ сока, упрем поглед у ћуфте, бечнем у вјешалице, у уобичајена јела са менија подгоричких окрајака, држим се свега традиционалнога (никад нијесам разумио како неко једе хоботнице и шкампе?) и − скроз сам глув! Док се једе, не прича се, а то значи да се, дефинитивно, не може пјеват‘! Како, онда, да ишта чујем? Страшно сам извјежбао уздржаност и самоконтролу. Међутим, кад би се запјевало нешто модерније, нешто што није смислио ни стари Никола, ни неки од млађих кућовића, могао бих се заиграт‘ тј. подлегао бих искушењу и запјевао! На ‚м ми пада она прекрасна пјесма: Можеш ти то, Цицо, можеш, ал‘ нећеш ал‘ нећеш да ми даш... Ах, малера... Ти се ломиш, ломиш, никако да преломиш... хоћеш, па нећеш... мало да, мало не… ‚Ајде, Цицо, бреее. Знате ли је? Е. То, кад би ко запјевао, вала бих и ја. Јер, не знам што је то, зајаде, толико тешко потписат неки уговор, договор...?! Разумијем да се човјек двоуми, ломи; али – у једном тренутку – мора и да преломи! ‚Ајде, бреее... И Цица се ломила, ломила, па је пјесму добила... 

12. јун 2021.

НАША СТВАРНОСТ

ЛЕТ ЗА ЧИКАГО ЈАНКО ЉУМОВИЋ

ВЈЕРУЈУЋИ НАРОД ТЕК ТРЕБА ДА ИЗНЕСЕ ДЕМОКРАТИЈУ НА СВОЈИМ ЛЕЂИМА. ДЕМОКРАТИЈА НА КРИЛИМА НАЦИОНАЛИЗМА И КЛЕРИКАЛИЗМА, ИЛИ ЈОШ ЈЕДАН КРУГ, НЕДОВОЉНО ИСПРИЧАН ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА XX ВИЈЕКА. МАМАЦ ЗА ТУРИСТЕ, ЈЕДИНСТВЕНОСТ ДЕСТИНАЦИЈЕ, БАШ КАО И КЉУН НОВЕ ТИЦЕ ЛЕТЈЕЛИЦЕ НА КРИЛИМА Air Montenegra

Све у свему, потписујемо и не читамо. И онда када се укаже потреба за читањем појави се темељни уговор. Тада схватимо да постоје и називи уговора. Темељни се зову ваљда само они уговори када су двије потписнице, држава и вјерска заједница. Могуће да су још неки темељни или могу то бити, али они нијесу од значаја за наше вријеме. Њихова темељност је таквог карактера да се о њима не расправља, како нам то са одређених адреса објашњавају. О њима се само шпекулише и калкулише, они су можда и улазница за рај, иако неки сумњају да је у питању пакт са ђаволом. Они су простор богобојажљивих, понизних. Уколико то нијесте, или се којим случајем питате за карактер таквог уговора, сигурно сте безбожник, комуњара итд. Све у свему мистика и метафизика. Збиља црногор-

printskrin youtube

говори, још један појам наше стварности. Није то прича о досадним уговорима које нико не чита, попут уговора са мобилним и интернет оператерима. Унапријед знате да сте њихови обично двије године. Затим исто тако из досаде гунђамо на њихове пакете, размишљамо о промјени оператера. И све би то било идилична доколица грађанина и грађанке, којима је таква врста уговора један од највећих животних и правних проблема.

ска. Опасност или ништавност многобројних уговора и наше (не)културе читања уговора. О култури уговарања тек. Правна култура и њено достизање, традиција ништа мање важна од многих других, и поред постојања живог правног споменика који припада црногорском насљеђу, дјелу Општи имовински законик за Црну Гору Валтазара Богишића. Али има нешто добро са овим темељним уговором, оголио

је до краја позиције његових иницијатора и промотера. Његов work in progress карактер дефинитивно више личи на пакт, а мање на уговор. И колико год се трудили да нам објасне његову специфичност, његова тајност му даје карактер пакта. Сјећате се сигурно и Тројног пакта. Врста уговора, увијек на штету другога. Штета је и без уговора увелико направљена, деценијама уназад. Пактирање које постаје неподношљиво. Дизајн

свакодневног живота и вријеме које као да је стало. Управо прочитах добар статус на фб: Новости из просвјете: крст и минус одсад. Можда њим пониште и Мештровића, нешто попут гратис телефона из најновије понуде. Мештровића као њихову велику трауму. Можда укину и право на игру, или изведбеност Горског вијенца у савременом позоришту, што би већ било равно бесплатним још више минута ка свим мрежама.

Колико је ,,драматична“ била изведба Мићуновићевог Горског вијенца свједочи и рефлексија на представу од дијела јавности која не само да није разумјела поетику савременог позоришта, већ је у самој представи ,,препознала“ њену политичку опасност, али и више од тога. Јеромонах (Јован) Ћулибрк у часопису Луча (1997) каже: ,,Светиња се не може претворити у игру“. Даље истиче да је Горски вијенац свештенички умјетнички текст, да је Војвода Драшко у представи жртва Маршаловог плана, јер се како истиче аутор есеја и датум премијере поклопио са педесетогодишњицом Маршаловог плана. ,,Ради се о томе да је ова представа истовремено изабрала за узор два потпуно опречна поетичка и политичка модела, чија је смјена на глобалној културној сцени половином осамдесетих означила дефинитиван тријумф Америке над Европом.“ Иначе, Луча је била часопис Филозофског факултета у Никшићу. Вријеме када су студенти љубили руке неким професорима. Идемо још даље. Трајна забрана учешћа на Еуросонгу, наравно само за Црну Гору. Бесплатни роминг од 1. јула за Западни Балкан да важи само у кругу манастирских посједа. Духовност, екуменизам, теологија неки други пут, вјерујући народ тек треба да изнесе демократију на својим леђима. Демократија на крилима национализма и клерикализма, или још један круг, недовољно испричан деведесетих година XX вијека. Мамац за туристе, јединственост дестинације, баш као и кљун нове тице летјелице на крилима Air Montenegra. Лет за Чикаго, лет за Чикагоооо! 

УГОВОРИ СА ОНОСТРАНИМ

ЗАПТИВАЊЕ СЛОБОДЕ ВУКОТА ВУКОТИЋ

циљу остваривања одређеног интереса, идеје, програма, задатка, људи праве између себе пактове. Такво споразумијевање двију страна ради остварења неких углавном политичких агенди, обично је краткорочно и усмјерено на постизање једног циља. Међутим, ту се ствар са пактовима не завршава. За разлику од осталих врста споразума и удруживања међу људима, друштвима, групама, народима, пакт може да буде склопљен и са другим ентитетима. Нарочито оним оностране природе. Већ одавно је ушло у урбану легенду чувено пактирање са самим ђаволом, на раскрсници у Мисисипију, ради задобијања вјештине свирања џеза. Сјећам се још одавно једне приче из Политикиног забавника, о момку који је покушао да направи пакт са оностраним, како би научио геометрију, али је грешком или незнањем, нацртао пентаграм и изгубио душу. И док су то све плодови фикције писаца, постоје и стварни пактови са натприродним бићима. Један од најстаријих и најпознатијих таквих чинова је пакт или уговор између Мојсија и

РАЗЛОЗИ ЗА НЕПОТПИСИВАЊЕ СУ ИТЕКАКО ОВОЗЕМАЉСКИ. ЈЕДНОСТАВНО, ЈАКО ЈЕ ТЕШКО СКЛОПИТИ ПАКТ КОЈИ ТРЕБА ДА ЗНАЧИ ОКУПАЦИЈУ СОПСТВЕНЕ ЗЕМЉЕ. КАКО БИ РЕКАО БЕСМРТНИ БАЛАШЕВИЋ У СВОЈОЈ ПЈЕСМИ О ГЕДИ: „БИЛО ЈЕ СЛУЧАЈЕВА ДА ЈЕ НЕКО ТАКО ЗЕМЉУ СПИСК’О, АЛИ ДА ЈЕ НАШУ ЗЕМЉУ, ТО ВЕЋ НИЈЕ БИЛО!“

Јахвеа на Синајској гори, којим је јеврејски народ изабран за Божји народ и када су добили данашњу територију Израела за своје насељавање након 40 година у пустињи. Своје вјеровање у ту ексклузивност, и поред бројних недаћа које су доживјели, Јевреји његују и дан-данас, мада има и оних који би да се некако угурају у то друштво. Пошто је тешко замислити анекс уговора старог скоро 3000 година, онда се приступило стварању лажне слике да су и они тобож једнако толико стари, па да се ваљда и на њих могу односити исте одредбе. Још један Јеврејин, нешто касније око 30. године, столар из Назарета Исус бен Јосеф је направио још један пакт са истим богом како би откупио душе наше и тиме поставио темеље једне од највећих свјетских религија – хришћанства. Ипак, Јевреји нијесу задржали ту ексклузивност директних преговора са божанским. Свака жртва у паганским храмовима била је доказ пакта са оностраним оних који посвећују ту жртву. Тако је Џингис-кан, према легенди склопио пакт са монголским богом грома,

помоћу кога је ујединио сва племена степе и направио највеће царство у историји људског рода. Но, такви пактови обично нијесу доносили просперитет на дуге стазе, већ су били израз привременог договора око постизања појединачног успјеха. Све то није обесхрабрило људе да изнова покушавају да склопе пакт са натприродном силом. Зато и у XVII вијеку настаје један од најпознатијих таквих споразума. Наиме, далеке 1621. године, на пучини Атлантског океана, на броду Мејфлауер, настаје још један пакт са Богом лично. Пуритански колонисти и изгнаници из Енглеске, због својег вјеровања, обавезали су се да ће у Новом свијету направити Нови Јерусалим, град и државу устројене по божјим законима. На жалост, њихов план је резултирао стравичним злочином над невиним дјевојкама у Салему. Ипак, ни данас се један дио модерне америчке мисли не одриче тог чина. Снага тог пакта лежи у томе да и сада постоји вјеровање да је то један од предуслова и темеља на којима почива величина САД. Њихово увјерење је да из тога

проистиче морална снага модерне Америке и да је то она потребна митолошко-идеолошка матрица за изградњу чврстог друштва. Е сад, цијела ова прича о покушајима склапања пакта са натприродним или оностраним ентитетима, не би имала великог смисла, да нам се и данас не дешава слично. И то не само што је Конгрес САД -а најавио да ће средином јуна објавити своја, дуго очекивана, сазнања о ванземаљском постојању. Не, ми имамо, на почетку XXI стољећа, своје примјере таквих пактова. Тако смо прошле године добили владу, након постизања споразума у Манастиру Острогу. Додуше, није нико помињао Бога као једног од потписника. Све то је проистекло из једног покушаја, народског, да не кажем вулгарног, да се директно преко улице повеже са Богом, кроз покрет литија. И ниђе ту не би, можда, био проблем, да се тако уз божију помоћ добијена влада није латила директног задатка, потписивања темељног уговора, као трајног и чврстог савеза са Богом лично. Чисто да формализује већ извикани пакт.

Међутим, за ево пола године, то још није успјела да реализује. Што већ почиње да забрињава, јер што ако су тачне ријечи старог јеретика Ничеа да је Бог мртав! Како направити пакт кад нема друге стране?! Наравно, сигуран сам ништа такво није посриједи и да је на небесима све у најбољем реду. Што значи да су разлози за непотписивање итекако овоземаљски. Једноставно, јако је тешко склопити пакт који треба да значи окупацију сопствене земље. Како би рекао бесмртни Балашевић у својој пјесми о Геди: „Било је случајева да је неко тако земљу списк’о, али да је нашу земљу, то већ није било!“ И управо је сад код нас такав случај да постоје они који се свим силама труде да потру све што је црногорско, све што је овај народ вјековима градио и стварао на овом камену. Па да га, као дар, предоче другима и под ноге им га изастру. Такав је овај пакт који нам се потајно спрема и са којим се жели постићи поновно заптивање слободе Црне Горе и то прво духовно, па онда и материјално. Но, на велику жал оних који овакве снове снивају, није Бог то што они мисле да је, па се не упушта у овакве мрачне ујдурме. Али ту не престаје списак оностраног са којим би се могли овакви договори водити. Ипак, што каже народ: „Ко с ђаволом тикве сади...“ 

12. јун 2021.

ило је очекивано, с обзиром на Кривокапићеву молбу митрополиту Јоаникију за опроштај и с обзиром на цјелокупну атмосферу у вези са тријумфалним очекивањима да ће темељни уговор најзад бити потписан, посебно на тренутак коначног растерећења Бечићевих демократа, у коме су, мимо оних пионирских пјесмица, могли да слободно манифестују своје до сада упорно скривано српство - да ће слоган о Сребреници заиста одјекнути двораном. Ипак није, што садашњој парламентарној већини, тачније њиховим лидерима, бар у односу на њихову прокламовану евроатлантску политичку оријентацију треба одати признање. Чак, без обзира на то што актуелна парламентарна већина, очигледно, не може једногласно усвојити у Скупштини Декларацију о Сребреници. Но, ако је на побједничкој вечери избјегнут кикс у вези са Сребреницом, није у случају министра вањских послова Црне Горе господина Ђорђа Радуловића, који је телефоном, преко секретарице, позвао своје амбасадоре да хитно напусте положај, дођу у Црну Гору и остану мјесецима без контакта и са МИП-ом и министром лично, уз генијално образложење да ће новоименовани амбасадори водити „аутентичну“ спољну политику. Не треба, дакле, ни мало сумњати у оштру промјену курса спољне политике ове владе, у односу на прошлу, која је гласно прокламовала тијесну сарадњу са Европском унијом и НАТО-ом? Не мало чуде реаговања и министра Радуловића и не малог броја посланика, који тешко оптужују црногорске најугледније амбасадоре, замислите, због тога што су вјерно служили бившој власти? Нека ми некад неко покуша објаснити што је улога дипломатских представника једне земље него да служе својој власти и својој држави? Ваљда им је то

ОЧЕКИВАЊА С РАЗЛОГОМ

но на Главном одбору партије предложио Филипа Вујановића за предсједничког кандидата ДПС-а. Рекла је, поред осталог: „Ја ти га нећу гласати!“

НИЈЕ СЕ, ЗА САДА, ДЕСИЛО

БИО САМ ЗАДОВОЉАН, МАЛТЕНЕ СРЕЋАН, КАД НА ДИЈЕЛУ ПРОСЛАВЕ ПОВОДОМ ДОЛАСКА НОВОГ ЦЕТИЊСКО-ПРИМОРСКОГ МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА, УЗ ОНЕ ПРИГОДНЕ СРПСКЕ ПЈЕСМУЉКЕ, СРПСКЕ ЗАСТАВЕ И ОДГОВАРАЈУЋЕ АПЛАУЗЕ, ТРИЈУМФАЛНО ДИЗАЊЕ ТРИ ПРСТА, НИЈЕ, ЗАИСТА НИЈЕ БИЛО КЛИЦАЊА НОЖ, ЖИЦА, СРЕБРЕНИЦА... CORAX ИЗВОР ДАНАС.РС

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Карикатура Предраг Кораксић

основна дужност и врлина којом се диче и професионално доказују? При свему томе најочигледнија намјера и министра Радуловића и ове владе садржана је у спровођењу буквалног реваншизма и, ако би то било могуће, физичког уништења својих предчасника на важним државним функцијама. Посебно је, као што смо успјели видјети на парламентарном каналу, онај љути противник старе власти, посланик Зоговић, оптуживао

досадашњу амбасадорку при Уједињеним нацијама, госпођу Милицу Пејановић-Ђуришић, због њеног крупног гријеха, замислите, служења старој власти? Господин Зоговић би, поред неподијељене мржње на све што је до сада дисало у старом режиму, кад се већ пача у сличне послове, морао располагати неким елементарним обавјештењима. Није Милица Пејановић-Ђуришић, као један од оснивача и најугледнијих чланова ДПС-а, постала амбасадор, прво у Француској, па у

Уједињеним нацијама, због своје полтронерије бившој власти, него обратно, због свога честог неслагања са врхом ДПС-а. Она је, једноставно, упућивањем на истакнуте дипломатске положаје, склоњена да што мање таласа, а врх ДПС-а је добро знао да ће повјерене послове госпођа Пејановић-Ђуришић обавити и довољно професионално и довољно патриотски. Знамо, примјера ради, да се госпођа Милица оштро супротставила предсједнику ДПС-а Милу Ђукановићу, који је својевреме-

Што да кажемо на љути реваншизам госпође Братић, која с обзиром да се раширила на четири министарства, тренутно има више власти чак и од предсједника Кривокапића? Министрица је толико енергична да ће, без сумње, почети да шкопи своје идеолошке, пардон националне, алијас етничке противнике, које не може трпјети ни у свом дворишту. Може господин Здравко Кривокапић савијати „горе и вр’ове“ у складу са својим богомољачким увјерењем, али ће му, ако садашњу кризу власти и преживи, кад тад пући срамотна погибија, ако ни због чега другог, а оно због избора овакве министрице на четири нимало занемарљиве фотеље. Но, да видимо што ће се догађати са фамозним Темељним уговором, којег мјесецима предсједник Вучић, а од недавно и патријарх Порфирије, држе пажљиво склоњеног у доње гаће, да га, изузевши већ ражалованог Лепосавића, са карактеристичним црногорским презименом, нико од представника Црне Горе не смије виђети. Уочио је предсједник Кривокапић, коме су у Београду већ подносили Темељни да потпише, да, замислите, има у њему неког неслагања са црногорским Уставом и укупним црногорским државним устројством? Е, мој Кривокапићу!? Све, ама баш све што је садржано у томе „историјском“ документу противурјечи не само црногорском Уставу, него и свакој црногорској логици. Савјетовао бих ти: Не помишљај на тај потпис, јер колико си год вјешт, не можеш издржати ореол издајника на својим, ипак, нејаким плећима. Запамти да треба да живиш и по могућем силаску са власти. Твоје непотписивање, на које ћеш, можда и мимо своје воље бити принуђен, представља тек један од првих пораза предсједника Вучића у његовом амбициозном походу прављења велике Србије. 

САСВИМ ЛИЧНО

„СПАСИОЦИ“ ДОЛАЗЕ ТИЈАНА ТОДОРОВИЋ

одине 2015. на Паришкој климатској конференцији (ЦОП 21) усвојен је први универзални, правно обавезујући глобални споразум о климатским промјенама. Европски климатски пакт има за циљ да буде отворена и амбициозна иницијатива за свакога. Позива све грађане да учествују у мјерама за заштиту климе и изградњу зеленије Европе. Пакт има за циљ што већу ефикасност а свако од актера и учесника мора поштовати њихове записане вриједности: наука, одговорност и залагања; транспарентност; без манипулативног зеленог маркетинга, амбициозност и хитност, мјере прилагођене локалном контексту, разноликост и укључивост. Овако изгледају основне вриједности и обавезе споразума - пактова савременог, модерног друштва коме је стало до сопственог као и напретка планете. У

МИ, 2021. ГОДИНЕ СВЕ ВИШЕ ЛИЧИМО НА ЦРНУ ГОРУ 1916. ГОДИНЕ, А У МЕДИЈИМА СЕ ОПЕТ МАНИПУЛИШЕ И ТРАЖИ ДА КРАЉ НИКОЛА МРТАВ ЗАВРШИ ОНО ШТО НИЈЕ ЗА ЖИВОТА ХТИО НИ УРАДИО, А ТО ЈЕ ДА ,,ДОБРОВОЉНО“ ПОТПИШЕ КАПИТУЛАЦИЈУ ЦРНЕ ГОРЕ

основи ријеч пакт (лат. значи споразумити се), представља међународни уговор већег значаја између двије и више држава, странака или особа; то је свечани договор, споразум, нагодба којом се ступа у савез. Поред поменутог, све актуелнији код нас, а и вани предбрачни споразуми, углавном склопљени због имовине и богатства у циљу заштите имовине онога имућнијег - јачег. Па оно што се споразумно спаја споразумно ће се и раздвојити. Обично богатство једног брачног партнера стеченог прије ступања у заједницу уколико се заједница раскине остаје у његовомњеном власништву, а оно што стекну током трајања заједнице се дијели договором или под условима наведеним у спора-

зуму добровољно потписаном прије ступања у заједницу. Сваки уговор, споразум, договор или пакт служи како би се све потписане стране помирљиво о нечему договориле, како би се међусобно поштовале разлике приликом испуњавања заједничког циља од којег све стране имају корист. Код нас се већ мјесецима говори о потписивању неког тзв. темељног уговора, чији текст никоме није познат, а он треба бити потписан између вишевјековне земље, историје, културе, државе Црне Горе и вјерске заједнице нама сусједне државе. По ономе како се може наслутити из писања страних медија у Црној Гори овај уговор се склапа, простим језиком речено, како би овај

богатији ,,споразумно“ након склапања ,,брака“ своје богатство, име, традицију, некретнине и културу ,,добровољно“ пренио сиромашнијем и тиме поништио себе у корист страног тијела, тј. вјерске заједнице са сједиштем у другој држави. Јасно је да сваки уговор може бити поништен и прекинут, али зашто би неко пристајао да своју кућу препише другоме и у њој живи као подстанар под високом рентом и ограниченим условима становања? Савремено друштво води битке о екологији, бави се вриједностима општег напретка, у новијој историји тврдим да свијет још није видио овакав облик уговора између двије по свему некомпатибилне партије, које њиме желе да пониште историјске, друштвене, културне тековине и факте. Умјесто да идемо у корак с временом, да причамо о плановима за нека будућа времена, или да склапамо уговоре о климатским промјенама, здравој средини, да потписујемо уговоре и споразуме о културној размјени и сарадњи. Ми,

2021. године све више личимо на Црну Гору 1916. године, а у медијима се опет манипулише и тражи да краљ Никола мртав заврши оно што није за живота хтио ни урадио, а то је да ,,добровољно“ потпише капитулацију Црне Горе, како би нас тако помирене и релаксиране још једном неки тамо Александар, коначно, а овај пут успјешно исправљајући грешке прошлости ,,спасио“ баш као и оне 1918. године. Умјесто коментара оставићу цитат из Лелејске горе, Михаила Лалића: „Како би било да је бар мало другачије било све ово што је било прошло? Никако. Друго се сјеме ту не би родило. И све што је прошло, неће да призна да је прошло, док се не освети ономе што на његово мјесто долази. Нико је од оних што изгледају тврђи него што чојек треба да буде. Сличан камену, а ником не пада на ум да зажали камен, чак ни у тренутку кад се котрља у провалију: доље му неће бити горе, него што му је било горе. Све то због огромног размака између онога што имамо и онога што хоћемо да имамо, јер ми нијесмо ни слутили каква је то провалија и како је треба испунити прије него се пређе…“ 

12. јун 2021.

У ЗЕМЉИ ЧУДА

ени се чини да сам писала о пакту. Инспирисана слоганом – боље рат него пакт, и догађајима из марта 1941. године и традицијом антифашизма. Али тада је свијет био подијељен, макар су нас тако учили, и знало се ко је на страни правде, и отпора, а ко је непријатељ. Понављам, тако смо учени. Сада, више од пола вијека касније, интензивније од Њемаца преиспитујемо сопствену историју - јер све јаче су тезе да би нацистичка Њемачка баш нас и само нас поштедјела да нијесмо ушли у рат. Када кажем нас, мислим на НОР и НОБ, ко не зна шта ове скраћенице значе, нека потражи на интернету, јер званично краљевина Југославија је капитулирала након 10 дана, а краљ напустио земљу. Ја бих рекла - побјегао. Али данас у разним новим споразумима и пактирањима, један краљ је побјегао - зове се Никола Петровић, а други је био млад и нејак. Једном смо избрисали 40 година владавине и одржања Црне Горе, у име

НАНОВО МАЊИНА С. Васиљевић

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

Прослава на Цетињу 21. 05. 2021.

десет можда не тако мудрих, а другог желимо као свог. Одлетио је у ту хладну и неправославну Велику Британију са Капиног Поља у Никшићу. Увијек смо имали приручне аеродроме за бјежаније, мени туђих владара. А сад у процентима ни сама не знам колико становника Црне Горе те владаре осјећа својим владарима. И шта ћу? Наново сам мањи-

на у сопственој држави. Споразумно рјешавам проблем, у пакту са сопственим ђаволима, који ме окупирају и омогућују бјежање. Од свега оног што ме боли и идентитетски помјера. Бјежим у посао, једино конкретно у чему се, како тако ових дана сналазим. А велике теме остављам мудријима и вишима, јер се све заврши као у Гундулићевој поеми

- ко би доли, сад је гори... или у злу се не понизи, а у добру се не узвиси. Што јесте моја девиза која нема везе са идентитетом и споразум је који сам направила и са ђаволом и богом у себи. Метафорично. И све ово овако... јер јесмо у пакту, а нијесмо у споразуму. Са које год стране да окренете, неспоразуми су на све стране. Често сам у неспоразуму, да ли су сви данас овако „храбри људи“ до прије пар година такође били ту „или по неким казаматима и затворима“, јер тако ми се по причи чини, мучени и злостављани. Или су имали проблем са осјећајем сопствене државе, док су пактирали са другима. Сада сам ја и још много нас у истом проблему, а немам са ким да пактирам. Јер осим мојих, немам мојих других. А више пута сам поменула да пријатеље имам са разних страна и разних опредјељења. И пада ми на памет, још један стих - пјесника за дјецу – „Домовина се брани лепотом, и чашћу и знањем, домовина се брани

животом, и лепим васпитањем“... Моја домовина никада на прави начин није искористила знање свих нас, и није нам дозволила да је бранимо. Професионализмом и умијећем - ангажманом, и раније, а и сада... увијек су то били пактови са филозофијом, крвљу, традицијом... приче без прича, када би кренуло, стало би... или корак напријед, назад два.... А сада је назад – па пред Други свјетски рат. Или велики грађански рат... у та се претвара реченица са почетка – боље рат него пакт. А јер нијесмо способни за споразум, еуфемизам од пакта, и лијепо васпитање... има толико трулог у држави... и док као Хамлет не доносимо одлуку, владаће Клаудије... преко свих пактова и споразума, никако не бих поменула ђавола, јер су они пактови из литературе увијек због стицања знања и великог умијећа, или вјечне младости... преко преваре, прељубе, лажних информација... док у државу не стигне неко с мора, да је опет учини својом. 

ТАЈНО ВОЂЕЊЕ ПОЛИТИКЕ

ајно вођење политике, тајне дипломатске активности и мисије, као и шпијунажа, одавно су били носећи стубови важних државних послова. Колико су ове активности старе, довољно говори податак да најстарији писани траг о шпијунажи потиче са једне глинене плочице чија старост се процјењује на више од четири хиљаде година. На тој плочици остављен је траг о обавјештајцу Бонуму из државе Мави на ријеци Еуфрат, који је свом владару јавио да је примијетио сумњиве свјетлосне сигнале у сусједном непријатељском селу. Таква информација била је довољна да се Бонумов господар и његови сународници припреме за евентуалне непријатности и спремније реагују. Зашто је Бонум овако реаговао можемо да претпостављамо, али је једно сигурно, а то је да се лепеза његових интереса кретала од оних општих до личних. Дакле, и у древној прошлости интерес је играо важну улогу и успио да се одржи до наших дана. Колико историја шпијунаже, дуга је и историја дипломатије, посебно оне тајне о којој се може говорити као историјској категорији и тајној дипломатији као савременом алату у међународним односима. Историја као наука обилује примјерима у којима је тајна дипломатија имала своју улогу и мјесто у разним ситуацијама и околностима. Свакако, у овом контексту је битно истаћи да дипломатске активности најчешће нијесу имале сврху мирољубивих акција и кооперативности, већ су заоштравале међусобну сумњичавост међу странама и биле су изједначене са свим оним акцијама које рат и борба за превласт оправдавају. У црногорској прошлости има много примјера у којима се помиње тајна дипломатија, коју у нововјековном периоду јасније и конкретније можемо пратити од краја XV вијека, прецизније од покушаја уплитања Ђурађа Црнојевића у планове француског краља Карла VIII о подизању устанка у Албанији којим би

БАЛКАНСКА КРЧМА БРОЈНИ ДОГАЂАЈИ У НЕ ТАКО ДАВНОЈ ПРОШЛОСТИ, А И АКТУЕЛНА ДЕШАВАЊА, УПУЋУЈУ НА ЗАКЉУЧАК ДА САВРЕМЕНИ БАЛКАН НИЈЕ ЗОНА БЕЗБЈЕДНОГ ЖИВЉЕЊА. ВЕЛИКУ ЗАБУНУ СВАКАКО УНОСЕ И РАЗНЕ ТАЈНЕ ДИПЛОМАТСКЕ РАДЊЕ, УЗ ЧИЈУ СЕ РЕАЛИЗАЦИЈУ ПОКУШАВАЈУ ЗАШТИТИТИ ЛИЧНИ, КОРПОРАТИВНИ ИЛИ ИНТЕРЕСИ ВЛАДАЈУЋИХ ЕЛИТА

била срушена османска власт. Тајни планови су црногорског владара Ђурађа коштали много. Због њих је морао поћи у изгнанство. Примјера тајне дипломатије има и у каснијем времену. Присјетимо се само устанка војводе Грдана и намјере пећког патријарха Јована да уз помоћ папе или неког од хришћанских владара покуша да распламса устанак чији би крајњи исход био стварање независне државе. За своје циљеве патријарх Јован је помоћ затражио од шпанског краља и Карла Емануела I, савојског војводе. Након низа акција, ови тајни дипломатски планови доживјели су неуспјех. Важна тајна дипломатска епизода из црногорске прошлости јесте и потписивање црквене уније са католичком црквом 1640. године. Идеју о тој унији покренуо је паштровски збор још 1636. године у преговорима са папиним мисионаром Леонардијем, а прихватио и владика Мардарије Ускоковић, познат и као Мардарије Корнећанин, који је 1639. године упутио двојицу изасланика и свога синовца у Рим, обраћајући се папи ласкавим ријечима зашто си ти наше сунце, наш отац и мати. У тренутку када је пристао да прихвати унију, владика Мардарије је 1640. године био ухваћен од стране османских власти и убрзо након тога ослобођен. Тешко стање у коме се нашла Црна Гора уклијештена између османских и млетачких интереса, битно је утицало на владику Мардарија да донесе одлуку да своју цркву стави у зависност од Римокатоличке цркве. О том његовом кораку и одлуци мало је ко знао у земљи. Многи историчари тај догађај данас тумаче као политику тражења ослонца на Западу. Владика Мардарије је у свом политичком промишљању вјероватно видио јачање сопственог угледа изван Црне Горе и наду у извјесну ма-

grafitinatpisizidovibalkan pinterest

САИТ Ш. ШАБОТИЋ

теријалну добит, највјероватније везану за лични интерес који не треба искључити као мотив за предузете кораке. Откривање закулисних радњи владике Мардарија за посљедицу је имало стварање ружног сјећања на њега међу Црногорцима, због блиских веза које је успоставио са Римом. Од тренутка када је Црна Гора успоставила дипломатске односе са Русијом почетком XVIII вијека, десиле су се и многе јавне и тајне дипломатске мисије, закључивања важних уговора и договора, добијане су новчане помоћи и друге вриједности. Управо у том контексту посебно су занимљиве тајне мисије руских агената и дипломата који су долазили у Црну Гору, коју су сматрали сфером свог политичког утицаја или својом геостратешком сфером. Међу тим мисијама посебно је била занимљива посјета руског пуковника Стефана Јустиновича Пучкова 1759. године, чији је задатак био да одобрену једногодишњу помоћ Црној Гори у износу од 15.000 рубаља са цар-

ском граматом, однесе у Црну Гору. Мисија Пучкова држана је у тајности. Ова мисија је допринијела да се владика Василије Петровић, без већих проблема, врати у Црну Гору и у њој сачува значајан ниво свог политичког кредибилитета међу Црногорцима. Пучковљев задатак је био и да нареди Црногорцима да исплате харач Порти, с којом изгледа има уговор о миру, и да живе у најбољим односима са млетачким поданицима. Пучковљеву појаву у Црној Гори владика Василије је искористио на начин што је заслуге за посјету приписао себи, али је ипак остао незадовољан јер није могао располагати подјелом одобрене помоћи која је стигла из Русије. По повратку у Русију, Пучков је о својој мисији поднио опширан извјештај у коме је изнио оштре оптужбе против владике Василија кога је окарактерисао као мутитеља и клеветника. Тајна мисија пуковника Пучкова утицала је на захлађивање односа Црне Горе са Русијом. Наравно, да његов извјештај постоји,

а посебно каква је његова садржина, није могао знати широки слој Црногораца. Ток историје није се много промијенио. Доба у коме живимо одликује се динамичним геополитичким трансформацијама. На глобалном нивоу се води борба за прерасподјелу утицаја у појединим дјеловима свијета. Ни једна сила не пропушта прилику да у томе учествује, било да утицај задржи или да га ојача. У том контексту се одвија и борба за интересне сфере, истина у измијењеним геополитичким околностима и у наводном одсуству одређених примарних предзнака као што су вјерска и идеолошка убјеђења. За нас у Црној Гори свакако су најзначајнија бројна питања која се намећу када се разматра тема Балкана и његове подјеле на интересне сфере. Како је Балкан регион у коме се укрштају геополитички интереси бројних држава рефлексије и суштине појединих догађаја различито се читају и тумаче. Бројни догађаји у не тако давној прошлости, а и актуелна дешавања, упућују на закључак да савремени Балкан није зона безбједног живљења. Велику забуну свакако уносе и разне тајне дипломатске радње, уз чију се реализацију покушавају заштитити лични, корпоративни или интереси владајућих елита и појединих институција, односно остваривање јасније подјеле простора, тј. територија по разним основама – економској, духовној, националној... У жижи црногорске јавности ових дана је потписивање темељног уговора између СПЦ и државе Црне Горе. Иза брда се, како се у народу каже, нешто крупно ваља. О самој садржини будућег документа мало се зна у широј јавности, али знајући да нам мудрост савјетује да је незнање најскупље, треба инсистирати на јавној дипломатији и истини у процесу доношења важних одлука, преговора и сличних процеса. Ако ни због чега другог, а оно да макар једном избјегнемо да будемо у балканској крчми у којој је увијек дим, галама, јад, чемер и белај, неизбјежно. 

12. јун 2021.

ПОНАВЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ

рна Гора нигда није мировала! Можда је правилније рећи да јој није дозвољавано да мирује. Но, ко гођ је на њу насртао склапао је пакт са домаћим одродима, помоћу којих је настојао да оствари своје накане. Циклично понављање историје, са својим фарсично-трагичним смјенама, може се пратити када се посматрају два периода само наизглед различита, а у својој суштини дубоко прожета и драматично подударна. Ради се о периодима у којима су се насртаји на Црну Гору, њено уништење и деградација представљали као ослобођење и пут у напредак. То је вријеме анексије Црне Горе након 1918. године и период по доласку намјесничке власти послије избора проведених прије скоро годину дана. Издвојићемо један дио података (које раније нијесмо у толикој мјери помињали) и оставити онима који читају да процијене да ли можда прећерујемо у ставовима или је истина далеко трагичнија од онога што се на први поглед види. Уз напомену да нама за наше суноврате није толико криво присуство „зле рашке струје“ и други спољни фактори, колико наше слабости. И још нешто. Црногорци ће и с црним ђаволом склопити пакт против своје државе само ако им је повријеђена сујета или им је измакла фотеља или им није објављена књига или збирка итд. У цитираним изводима се могу назријети пароле „ослободилаца“ које су у суштини испразне флоскуле, без стварног садржаја, којима се замагљује дилетантизам и злогука намјера. Има једна незнатна разлика. Тадашња београдска штампа није се либила да изнесе истину и стварно стање у Црној Гори, за разлику од садашњих медија пуних прљаве хушкачке пропаганде.

„ЗА СРЕЋУ И ДОБРО“ Радничке новине, из маја 1920. године, између осталог наводе: „Влада у Београду позвала је 80 ,,виђених“ људи из Црне Горе да помогну у тешкоме послу који она обавља, ,,за срећу и добро“ народа ове покрајине. Чудна је ствар колико је несрећан народ у Црној Гори! За вријеме рата преполовљен, имовина му сва уништена, још и сада необновљен саобраћај, он је данас у таквом положају да, приморан да плаћа кукуруз 4 динара, мора формално да умре од глади. Власт је над народом сурова. Све методе уништавања живота примјећују се; чак се и куће пале. То се чини у намјерама да се казне присталице бившег краља Николе. Но, у ствари, ту не може бити ријечи о присталицама бившег краља. Кад је у питању народ, то је једно просто подметање лажних увјерења од стране власти а ствар је, пак, проста и другог карактера.“ Даље се наставља са описом стања (ово наглашавамо да се не мисли да се коментар односи на доба садашње, немање буџета, инвестиција итд): „Народу који је упропашћен није давана помоћ. Јавних радова нема, саобраћаја нема, увоза нема. И природна је ствар да народ тражи спасење из такве ситуације. У уједињењу очекивао је не само националну него и културно-социјалну добит. И данас круна може једино да благодари томе што су у

ПАКТИРАЊЕ С ЂАВОЛИМА

НАМА ЗА НАШЕ СУНОВРАТЕ НИЈЕ ТОЛИКО КРИВО ПРИСУСТВО „ЗЛЕ РАШКЕ СТРУЈЕ“ И ДРУГИ СПОЉНИ ФАКТОРИ, КОЛИКО НАШЕ СЛАБОСТИ. И ЈОШ НЕШТО. ЦРНОГОРЦИ ЋЕ И С ЦРНИМ ЂАВОЛОМ СКЛОПИТИ ПАКТ ПРОТИВ СВОЈЕ ДРЖАВЕ САМО АКО ИМ ЈЕ ПОВРИЈЕЂЕНА СУЈЕТА ИЛИ ИМ ЈЕ ИЗМАКЛА ФОТЕЉА artmontenegro.me

ДРАГАН Б. ПЕРОВИЋ

њених тиранима на Цетињу.“ Занимљив је и став о онима који нијесу ни лијево ни десно, али су за дубинске распореде: „Међу овим двјема странкама (праваши и клубаши) образовала се једна каста, коју можемо назвати ,,каста управљача“ или расадник кандидата за више државне положаје. Она се састојала из лица којима њихов лични опортунизам бијаше, у главном, карактеристична црта њиховог убјеђења, а који они често замјењиваху демагогијом – обичаји такођер увезени из Биограда у Црну Гору.“ „Сви они које не хоћаху, из поштовања према самом себи, узети учешћа у овим оргијама постадоше подозриви и одмах оглашени за издајнике националне ствари. Обиљежена од србијанских официра, пијана улица их узнемириваше, пријетећи им смрћу (нарочито ноћу). Нови завојевачи земље унесоше у Црну Гору прави режим терора, а да би лакше радили унутра, и без икаквих свједока, они потпуно блокираше земљу споља… Међу тим истим елементима регрутоваху се најактивнији фактори аустроугарске шпијунаже, који данас играју улогу највећих патриота.“

МИТРОПОЛИТ УЦИЈЕЊЕН

Битка на Вучијем долу, П.Лубарда

почетку народом владале такве двије наде, иначе никаква династија не би била те среће да послије европског рата рашири своју власт над народом у Црној Гори. Несрећа је за народ била што је он у првим данима био растројен и без и најмање објективних познавања свега овога што се могло предвидјети као сигуран циљ ондашњих и данашњих мјеродавних, те су ови могли и успјети да пријеваром рашире своју власт над народом и да га изложе тако страшној биједи. Данашња државна власт узела је према народу став поробљавања. Какви су тамошњи органи власти, може се закључити из тога што они свим силама раде да се народ умири и тако ,,умирен“ да у масама умре (чије ли је нације био овај /у/мир? прим. наша). Народ је и у том погледу био несрећан, што није имао способних и идеалних људи, када би прихватајући судбину његову остали досљедни позиву човјека. Они су у већини неспособни, слабог карактера, у великом броју кривци за раније несреће причињене народу, и готови су да за разне буржоарске партије насилним мјерама стварају терен у народу.“

СВЕ УЗАЛУД Закључни ставови из овог текста дјелују као горка опомена и упозорење: „Може влада сазвати своје људе из Црне Горе, може плаћати посланике, може још за које вријеме успијевати да завађа поједине крајеве у Црној Гори и између њих развија ратне операције, може кочити цјелокупни привредни живот, може, на крају свих ових тешкоћа, тражити од на-

рода да је он страначки помаже: све ће то бити узалуд. Гријеси ће бити кажњени, главе ће се плаћати главама, јер тако бива у Црној Гори. Ишчекивати је да народ увиди у посљедњем часу шта треба радити. Једна сасвим оправдана сатисфакција била би та: да се сва она лица која су се суровим мјерама испољила уклоне, смијене, ако то народ потврди и захтијева, као и за то да се власти крећу у испуњавању својих права над народом и појединцима у погледу слободе мисли само до оних граница до којих народ допусти. Данашња управа над народом у Црној Гори дошла је условно; она мора остати у тим границама. Влада је обавезна пружати помоћ народу, дати му могућност за живот. Иначе, ако то не учини, данашње власти и данашња држава нијесу испунили све оне дужности каквих су се примале и народ у том случају позван је да новом друштвеном организацијом одстрани сваки корумптивни утицај данашњих власти и државе из средине свога културног и привредног живота.“ Из докумената сабраних у књизи Неколико страница из крвавог албума Карађорђевића погледаћемо ставове који не губе на актуелности, од пактирања са ино-фактором и на све спремних домаћих извођача радова за утапање Црне Горе у „српски свет“, до неких црквених питања. Све то изазива неспокојство и питање ђе смо то залутали на странпутицама историје. „Још у давној прошлости, црногорски је народ умио својим сопственим силама борити се против једне велике царевине и основати своју националну државу – много прије но сви

остали народи Балкана. Свето је право црногорског народа на опстанак... Но србијанске власти нијесу гледале да убију само престиж државе црногорске, него и цркве, која је, као што је познато, аутокефална... На првом мјесту оне су наставиле свој већ започети рад убијањем престижа црногорске државе и најстрашнијим клеветањем представника Црне Горе (као што су то и прије рата чинили). Представници Црне Горе били су јавно озлоглашени, малтретирани и изругивани. Забранили су предавање у школама историје Црне Горе, Источни дијалекат (који се говори у Србији) увели су у администрацији и у школама на мјесто јужног... Понижавање Црне Горе не би успјело без активне помоћи групе црногорских одрода.“

АКТИВНА ПОМОЋ „Али она огромна морална надмоћност Црне Горе не могаше бити уништена никако другчије но само тако, ако буде осрамоћена и представљена као да у националном погледу не води искрену политику. Поуспјети у томе није се могло без активне помоћи једне групе црногорских одрода, које је г. Пашић купио по цијену одрицања од њихове отаџбине и од њиховог личног достојанства, тј. од оних врлина које човјека чине човјеком. Ова пошљедња бијаше у главном регрутована из црногорске омладине која долазаше из Србије и која се тамо васпитаваше. Ови омладинци долазаху са срцем пуним мржње, са џеповима често набивеним србијанским новцем и пуних руку бомби из краљевског србијанског арсенала, а намије-

И на крају да се подćетимо једног тражења опроста, са митрополитом у главној улози. Није у питању дочек актуелно постављеног шефа филијале стране вјерске удруге у Црној Гори, чији је избор канонски врло проблематичан. Ријеч је о Митрофану Бану, посљедњем митрополиту аутокефалне Црногорске православне цркве. Како се у „Албуму“ наводи и њему је као и једном броју угледника пријећено смрћу: „Србијанске власти почеле су, преко нарочито организованих банди, пријетити смрћу свима онима, који се не би изјаснили за анексију Црне Горе Србији... Истим начином на пристанак приморан је и митрополит црногорски Митрофан, што је, у повјерењу, он и признао грофу Салису, изасланику В. Британије у Црној Гори.“ У фусноти се даје комплетно објашњење о том догађају и преноси митрополитово ćедочење са самртне постеље: „Митрополит црногорски умро је концем мјесеца септембра 1920. у 76. години на Цетињу. На самртном часу изјавио је, да је у мјесецу децембру 1918. под пријетњом смрти од стране Србијанаца признао анексију Црне Горе Србији и да је ову изјаву учинио грофу Салису, изасланику Велике Британије за анкету у Црној Гори. Потоње ријечи митрополитове су биле дирљиви апел на краља и народ црногорски, тражећи да му опросте оно што је сматрао издајством своје отаџбине.“ Данас се тобожњи насљедници овога трона диче својом издајом и очекују да се њима извињавамо што су нас издали и продали. Иначе, фактографски, Црногорска православна црква нелегално је укинута, јер ćедница Синода на којој је донијета одлука о укидању ЦПЦ није одржана у пуном саставу. У томосу који је новооснована СПЦ добила 1922. године од Васељенске патријаршије пише: „У границама овог уједињеног Краљевства СХС ушле су Автокефалне Православне Цркве: Карловачка и ЦРНОГОРСКА, као и две далматинске епархије: Задарска и Бококоторска.“ Но, кога брига за чињенице. 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

12. јун 2021.

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ОДБИО ДА ПОРАСТЕ: АНТОАН ДЕ СЕНТ ЕГЗИПЕРИ

ПАКТ СА ОРГИЈОМ НЕЖНИХ ЗВЕЗДА

ТЕШКО ДЕТИЊСТВО Егзипери је рођен у Лиону 1900. као треће по реду од петоро деце. Имао је три сестре и једног брата. Детињство Антоана де Сент Егзиперија је било тешко - остао је без оца када је имао четири године, са 17 година губи млађег и јединог брата Франсоа, а једна од сестара умрла је пре Другог светског рата. Рођен је у племићкој породици, имао је титулу грофа, до које никада није држао. Мајка га је обожавала, одевала га у чипке. Бејаше младо, врело лето, таласи бејаху још неколико нијанси дубље мастиљавоплави. ,,Волим тебе, мама. Највише. Па онда

leprogres

амтим то лето, у чијој је самој сржи нешто болело од лепоте, разлиставало се, распрскавало. Бејах позвана на вечеру са тек неколико званица и уведоше ме у собу са гомилама најстидљивијих ружа, боје жада и сунца, што су најинтимније шапутале. Збуних се и поздравих са конобаром. (Нисам предвидела да ће моји домаћини, које сам једва познавала, унајмити послугу за то вече). Повремено би разговор прекидале птице са шареним кљуновима и пурпурним перјем, које су нешто једна другој поверавале у кавезу од позлате, воде и огледала. Онда је бљеснула прва муња, ударио гром и нестало је струје. ,,Шампањац, шампањац“, викнуло је неколико гошћи и запљескало длановима пуним прстења што је треперило у тами. Свеће су шиштале у угловима. Онда је домаћин, Швајцарац, рекао успут: ,,Пре неколико дана, посетио сам своју родну кућу. Ишли смо и купали се. Песак, сунце, лако бело вино, са укусом љубичица… Знате тај крај… Азурна обала. Моја кућа близу је дворишта у коме је одрастао Егзипери.“ ,,Управо читам мемоаре његове супруге“, рекох, ,,Мемоари његове руже“. ,,Немојте то читати… Ја сам је упознао… мајушна, тамнопута жена, мислим да је много тога измислила у мемоарима, кад год је спомињала у разговорима Егзиперија, лице јој се грчило.“ ,,Звали су је мали Вулкан из Салвадора који избацује лаву по крововима Париза,“ рекох. ,,Мислим да је њу разум одавно напустио“, био је благ, али упоран мој домаћин. Помислих – можда ништа друго и не може да се догоди уколико онај кога волите нестане заувек у пустињи, а ви останете сами у Њујорку и уређујете излоге по Петој авенији. Можда је то све што јој је остало… Лудило, једино место дубље од љубавне патње. Егзипери ју је звао ,,ти драго, пролазно биће…“ Читава планета зна Егзиперија због романа који је написао у Њујорку и сам за њега урадио илустрације. То је Мали принц, дело које је, заправо, најмање заводљива карика у његовом узбудљивом литерарном опусу, али књига која је после Библије најпревођенија на свету – на укупно 257 језика и дијалеката.

НЕГДЕ ИЗНАД СРЕДОЗЕМНОГ МОРА НЕСТАО ЈЕ ЊЕГОВ АВИОН… ДИО ОЛУПИНЕ ИЗВУЧЕН ЈЕ СА ДНА МОРА ЈУЖНО ОД МАРСЕЈА 2003. ГОДИНЕ. ПОСМРТНИ ОСТАЦИ НИКАДА НИСУ ПРОНАЂЕНИ. И НИКАДА И НЕЋЕ, ЈЕР СЕНТ ЕГЗИПЕРИ ПОЧИВА У НАЈПЛАВЉОЈ ОСЕЦИ, ДУБОКО У НОЋИ ПУНОЈ ПОТКОЖНИХ ПОДРХТАВАЊА, У НЕБЕСИМА

А.Егзипери

тату на небу. А затим небо“, говорио је као дечачић. Неколико година касније, мајка ће га молити: ,,Обећај ми да никада нећеш бити пилот“. ,,Само то не могу да ти обећам, мала моја мама.“ Егзипери не само што је постао пилот, он је био пробни пилот, што је једно од најрискантнијих занимања на планети. Потписао је пакт са опасношћу, уговор са пакленом авантуром. Већ 1923. године доживио је прву авионску несрећу у Буржеу. Прву у низу. Јер погрешно се мисли да је Егзипери нестао у оном последњем ноћном лету 31. јула 1944. са којег се није вратио. Томе је претходио низ падова. Он је био један од пионира међународне авионске поште, у данима када су авиони имали сасвим скромне инструменте и више личили на играчке за одраслу дјецу, којима је авантура била најопојнија радост. Готово на саму новогодишњу ноћ децембра 1935. године доживео је ваздухопловну несрећу у Либијској пустињи. Након пада авиона, Егзипери и копилот су остали само са кафом, чоколадом и шаком крекера. Проживљавали су тешке облике халуцинација и толико дехидрирали да су престали да се зноје. На срећу, на њих је налетио син неког бедуина и спасао их. Након овог догађаја, Егзипери је почео да пише за ,,Париз Суар“, а како је био незасит авантуриста, упорно је наговарао Air France да му допусти да поново буде пробни пилот. Чим је дошао до пара, купио је себи нови авион, али је и са њим доживио неколико несрећа у Гватемали.

ПИСАЊЕ И ЛЕТЕЊЕ Но, паралелно са летењем, он је писао. Јер и писати значи летети. Током 1925. године упознао се са чувеним писцима међу којима је био и Андре Жид. За роман, Ноћни лет, Жид ће написати предговор. Егзипери за ово дело добија престижну награ-

mentalfloss.com

САЊА ДОМАЗЕТ

Мали принц

ду ,,Фемина“. За роман Земља људи добио је Велику награду за књижевност Француске академије. Упркос успеху награђеног романа, принуђен је да се бави разноразним пословима. Наиме, авионска компанија за коју је радио је банкротирала. Ради као новинар, пише пикарске, узбудљиве репортаже из Вијетнама, СССР-а и Шпаније, где бесни грађански рат. Између две књиге, два лета, једрења по небесима, раскида веридбу и то ће описати у роману Пошта за југ. Упркос очигледном, природном, блиставом таленту за писање, Егзипери је између летења и уметности стављао једнакост. На земљи је патио од меланхолије, на небу није. ,,Сету са собом шетам попут неког кофера. А звезде лече све. Желим да се залетим у месец. Жудим за месецом као за женом.“ Његови романи су о летјењу. Јужна пошта, ,,славила је храброст првих пилота, летове на граници између живота и смрти, брзину преноса поште и победу комерцијалне употребе авиона над железницом и поморским саобраћајем. Умеће летења бива награђено - 1930. године добио је орден Легије части за заслуге у цивилном ваздухопловству. Сент Егзипери је летио преко Анда и ова искуства је описао у свом бестселеру из 1931. године Ноћни лет. Колико је роман био популаран сведочи и његова екранизација која је уследила већ 1933. годи-

не, са Кларком Гејблом у главној улози. Ипак, све време је свестан опасности. Али човек може бити заљубљен у опасност, зависити од оне количине адреналина који она упумпа у његове дрхтаве вене. У Ноћном лету као да слути и описује сопствени крај: ,,Ривијер је дубоко замишљен. Нада га је напустила: та посада ће се негде у ноћи сурвати… Нешто ће из видљивог света отећи у онај други. Ривијер размишља о благу које је нестало у дубинама ноћи као у бескрајним морима… О ноћном јабуковом дрвећу које чека дан са свим својим цветовима… Ноћ је богата, пуна мириса, успаване јагњади и цвећа које још увек нема боју… лута по сјају мора облака у ноћи, али мало ниже налази се вечност. Изгубљен је међу сазвежђима чији је једини становник. Још увек држи свет у својим рукама… Стеже на свом волану тежину људског богатства и шета, обузет очајањем, од звезде до звезде, тог бескорисног блага које ће морати да врати… Ривијер размишља како га неки фонограф још увек слуша. Никаква жалба. Никакав крик. Већ само најчистији звук који је икада створило безнађе…“

ОДРАЗ ОЧАЈА Његов брак са Консуелом није могао бити срећан. Тврдио је да ,,треба волети људе, али да им то не треба рећи“. До ње је долазио и одлазио, али он је већ толико

тога био позајмио од Бога… поглед из његовог ока, из бесконачних висина; медитативну тишину светлих летњих ноћи без месеца; миловање са анђеоским крилима која су меко и паперјасто крили облаци; љубав, људску љубав, огромну љубав, страст, чији бејаше рафинирани колектор. Ваљало је вратити све то. Годину дана пред смрт, са Консуелом је у Њујорку. Она покушава да се не свађа због његових безбројних превара, кашњења, туга… (У основи сваке преваре налази се чист очај. Авантура је само изговор.) Егзипери сједи на прозору, сјече маказама авионе од папира и баца их са прозора. Њих је толико, да ветар читаву малу ескадрилу подиже у небо и полицајац се пење да их опомене да прљају улице Њујорка хартијом. Од 1943. буквално живи једну по једну недељу. Консуело је покушавала да га подсети на веселе тренутке, када им је Пеги Гугенхајм помогла да у снег затрпају шампањац да га расхладе, јер у замрзивачу није било места, а долазили су у госте Жан Габен, Марлен Дитрих и Грета Гарбо. Али Пеги је заборавила где је тачно закопала флаше и онда су читаву ноћ весели, копали по снијегу, у дворишту. Али Егзипери се није ни насмејао. ,,Тони, само један осмех…“ Ћутао је. Грета Гарбо им је изнајмила кућу. Али, Егзипери је узнемирен. Једног јутра, мирним и равним гласом, каже јој: ,,Морам да одем. Хоћу да пуцају на мене, морам да се осетим опраним, да се осетим чистим, у овом чемерном рату“. Привикавао је булдога на свој одлазак. Дувао је балончиће од сапуна и пас их је гњечио о потпуно беле зидове куће Грете Гарбо. ,,Кад се вратим“, говорио је, ,,кад те угледам са псом, нећу га тући ако ме не препозна, дуваћу му балончиће од сапуна и он ће знати да му се то газда вратио…“ Консуело је гутала сузе. На растанку, тражио је од ње марамицу да на њој напише наставак Малог принца и давао јој упутства шта да учини уколико се случајно догоди да се не врати.

ОДЛАЗАК Обоје су знали. Дана 31. јула 1944. године, тек што је напунио 44 године, авион „П-38 лајтнинг“, којим је управљао Сент Егзипери је нестао. Тај дан проглашен је и даном његове смрти. Никада се поуздано није сазнало шта се тог дана догодило. Да ли га је оборио немачки ловац? Или је извршио самоубиство? Или се срушио због квара као онда 1935. године када је пао у Сахару? Нагрижен тугом, јадом, алкохолом, депресијом, нарушеног психичког и физичког здравља, разочаран што је доживио да га Шарл де Гол неправедно оптужује за симпатије према Немцима, Антоан де Сент Егзипери кренуо је тог јутра из ваздушне базе на Корзици у извиђачку мисију са циљем да прикупи информације о кретању немачких трупа. Негде изнад Средоземног мора нестао је његов авион. Први трагови изронили су на површину тек 1998. године. Тада је рибар Жан-Клод Бјанко у близини острва Риу пронашао сребрну наруквицу са именом Антоана и његове жене Консуело. Дио олупине авиона извучен је са дна мора јужно од Марсеја 2003. године. Посмртни остаци никада нијесу пронађени. И никада и неће бити пронађени, јер Сент Егзипери почива у најплављој осеци, дубоко у ноћи пуној поткожних подрхтавања, у небесима, у паганској оргији нежних звезда. 