Dnevni list Pobjeda 17.04.2021.

Subota, 17. april 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVII/Broj 19906 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

DIPLOMATSKA POŠTA

Episkopski savjet predstavio 11. marta Svetom arhijerejskom sinodu nacrt Ugovora sa Srpskom crkvom, vrh SPC imao primjedbe

EUROPA ZDAJ, GOSPOD JANŠA!

Beogradska patrijaršija dorađivala Temeljni ugovor Srpske crkve sa Crnom Gorom

STR. 3.

Tužilaštvo u Kotoru provjerava slučaj djevojčice iz Budve koja je već dva i po mjeseca žrtva maltretiranja na Tik Toku

» Piše: Miodrag VLAHOVIĆ

Prijete da će je kidnapovati i da je niko ne može spasiti

» Manje je bitno da li je g. Janez Janša, predsjednik Vlade Slovenije, pisac zlokobnog ,,non-pejpera“ o kojem bruje regionalni mediji ili je samo pismonoša koji nam donosi vrlo ružne vijesti... Sadržaj tog ,,dokumenta koji nije dokument“ najavljuje novu spiralu istorijske muke, raspada i civilizacijskog nazadovanja na našim prostorima

Neko je lansirao lažnu vijest da je djevojčica nestala, a postavljeni su njena slika i broj telefona majke. Vijest je proširena na društvenim mrežama, nakon čega je porodicu pozivala uznemirena rodbina i građani. Djevojčica je sve vrijeme bila kod kuće

STR. 2.

STR. 7.

OSVRT

Agencija za civilno vazduhoplovstvo konstatovala nepravilnosti u pogledu održavanja vazduhoplova

Ministarkina podmetanja

Avioni To Montenegra nijesu u plovidbenom stanju

» Piše: Kaćuša KRSMANOVIĆ

STR. 9.

DEŠAVANJA U LJEKARSKOJ KOMORI: Advokat Dragović poručuje da su izvršne i pravosnažne odluke suda obavezujuće

CRPS odbio da registruje Mugošu kao predsjednika

Ukidanje rješenja kojima su privremeno ukinuta uvjerenja o plovidbenosti ovih vazduhoplova i izdavanje potvrde o provjeri plovidbenosti, neće biti moguće dok ne budu ispunjeni svi regulatorni zahtjevi, poručeno je iz Agencije za civilno vazduhoplovstvo STR. 5.

Nadzornici službe zaštite NP „Durmitor“ nakon potjere uhvatili krivolovca koji je već osuđivan za to krivično djelo

Novaković odstrijelio i iskasapio srndaća

STR. 8. i 9.

Masovna vakcinacija počinje početkom narednog mjeseca nakon dolaska kineskih vakcina, širom zemlje biće postavljeno 139 punktova

U maju stiže i 25.000 doza Astra Zeneke

STR. 8. i 9.

Aleksandar Mugoša

STR. 8.

2

Politika

Subota, 17. april 2021.

DIPLOMATSKA POŠTA

» Piše: Miodrag VLAHOVIĆ

T

eško je, zaista, oteti se utisku da ,,Non Paper“ o prekrajanju državnih međa, eliminaciji i stvaranju novih država na Zapadnom Balkanu, čiji je, po svemu sudeći, autentični sadržaj postao poznat prije dva ili tri dana, predstavlja najgori mogući sinopsis za neposrednu budućnost Zapadnog Balkana.

Oni koji su koncipirali i lansirali ovaj dokument - a naš je utisak da je slovenački premijer Janša, sa ili bez namjere, tu neka vrsta PR službenika, koji balkanskom susjedstvu obznanjuje što im misle na zvanično nepoznatim, ali, manje-više dokučivim adresama, od koji je jedna u našem susjedstvu ( jednima neposrednom, drugima bliskom, a trećima jedinom bliskom) - ne mare mnogo ni za jedan od evropskih standarda, vrijednosti, uslova i procedura na maratonu ka članstvu u EU. Nema tu ništa od toga ,,puta u svijetlu budućnost“. Brutalna sila koja treba još brutalnije da pogazi sve agende, ,,regata“ i ostale stare i nove principe, strategije i tehnike, kojima su se, na cijelom Balkanu, pa i kod nas, optimistični ,,europejci i intelektualci“ - manje ili više iskreno i umješno - zanosili svih ovih godina.

Europa zdaj, gospod Janša!

Manje je bitno da li je g. Janez Janša, predsjednik Vlade Slovenije, pisac zlokobnog ,,non-pejpera“ o kojem bruje regionalni mediji ili je samo pismonoša koji nam donosi vrlo ružne vijesti, ili mu je to sve neko, da i to ne isključimo kao pretpostavku, podmetnuo… Sadržaj tog ,,dokumenta koji nije dokument“ najavljuje novu spiralu istorijske muke, raspada i civilizacijskog nazadovanja na našim prostorima

ODBRANA ILI…

RECEPT ZA HAOS

Umjesto „stabilizacije i pridruživanja“ i ostalih brojnih dugoročnih platformi i projekcija, koje su sve, bez izuzetka, podrazumijevale da se države koje su nastale ili obnovile/povratile svoju državnost tragičnim raspadom Jugoslavije, nađu u evropskom društvu kao multietničke i građanske zajednice, dobili smo novi/stari recept za još jedan balkanski rasap i haos. ,,Non Paper“ eliminiše evropske vrijednosti i rezone, bez trunke samilosti. Crtanje novih granica, koje slijede logiku etničko-religijske pripadnosti, nema i ne može imati drugo značenje.

Ne pretjeruju, nažalost, oni kojima je prva asocijacija na ovo parče papira bez potpisa, a za koje bar (vjerujemo da) znamo ko nam ga donosi - rat. U pravu su, ma sa koje strane da dolaze i što god da su im motivacije da javno izgovore tu riječ. Rat! Ne bi trebalo da zaboravimo ovakva ideja i projekcija nije nova. Za podsjećanje na to ne treba da kopamo po davnoj balkanskoj prošlosti, po kojoj se, i inače, može svašta naći, đe god da prstom ubodete.

RAZGOVORI IZA KULISA

Još koliko prije dvije ili tri godine, mnogi na Zapadnom Balkanu, ali i u evropskim i američkim analitičkim i diplomatskim krugovima, zabrinuto su posmatrali i pokušavali da odgonetnu o čemu tačno i kako, zapravo, pregovaraju nekadašnji kosovski predsjednik Hašim Tači i njegov sagovornik iz Srbije Aleksan-

lako pretpostavljenim posljedicama - duboko i definitivno anti-evropske. (Da ne bude zabune: Janez Janša sve ovo može, još uvijek, jednostavno i direktno, negirati i osuditi. Ili je, dakle, protagonista, ili je žrtva nečije diplomatske diverzije. Oboje ne može biti.)

Posebno je poglavlje, u ovom zbituju, što ovaj nezvanični papir, povezan sa likom i djelom slovenačkog premijera znači za Sloveniju povodom njene nastupajuće polugodišnje obaveze i odgovornosti u EU, kao predsjedavajuće. Sa koliko će se povjerenja i entuzijazma - i Slovenija i diplomatije zemalja članica - odnositi prema Zapadnom Balkanu od 1. jula do kraja ove godine, ako ovo dešavanje ne bude rastumačeno, a ,,non pejper“ rezolutno odbačen? A što tek da pomenuti i nepomenuti očekuju od odjeka ovog nezvaničnog plana u Vašingtonu i u Moskvi - i onih zvaničnih reakcija i onih ,,bez elemenata javnosti“?

Janez Janša

dar Vučić, sa ili bez prisustva i koordinacije gospođe Federike Mogerini, tadašnje visoke predstavnice EU za vanjsku i bezbjednosnu politiku.

Tu je ostalo previše nedoumica i onespokojavajućih najava o ,,korekciji granica“ i ,,pravednoj razmjeni teritorija“.

Odlazak Trampove administracije - u čije je ime ambasador Ričard Grenel preuzeo ulogu ,,sive eminencije“ sređivanja balkanskih računa ,,preko trupice“, što nije, pa čak ni na javnoj ravni, isključivalo prekrajanje granica, a što je i našeg starog prijatelja, Miroslava Lajčaka, stavljalo u drugi plan i marginalizovalo njegove napore za korisni dijalog Beograda i Prištine - za trenutak je razbistrio stvari. Činilo se da koncepti koji podrazumijevaju nove teritorijalne raspodjele ne mogu više biti na balkanskom dnevnom redu.

Pošto smo se vratili na tačku u kojoj se opet crtaju mape, treba jasno reči, dok je vrijeme: novi balkanski sukob, sada proširen na Albaniju, bilo bi vrlo saglediva opcija ukoliko se krene u raspodjelu i razmjenu teritorija, koja bi, po receptu koju sugerišu autori ili naručioci ovog nezvaničnog dokumenta, zadovoljila ape-



tite onih koji su posljednjih godina, u Tramp-Putinovim geopolitičkim projekcijama, hranili velikodržavne i revanšističke projekte.

DVIJE ŽRTVE

Papir koji, dakle, nije zvanični dokument, što ga, zapravo čini još opasnijim, projektuje - među postojećim državama našeg regiona - dvije neposredne žrtve.

Prva je, sasvim jasno i bez uvijanja saopšteno - Bosna i Hercegovina. To je i na samoj mapi jasno nacrtano. Te smo ,,meandre“ i prije gledali.

Spoljnji okvir Dejtonskog sporazuma, koji nam je svima ostavio razjedinjenu i nefukcionalnu državu u susjedstvu, u kojoj je dozvoljeno da opstanu i prežive, one političke snage i partije, ideje i programi koji su izazvali rat (da ne bude greške: prije svih i dominantno ona kojoj je danas centar Banjaluka, a zaleđe Beograd i udaljena Moskva), a koji je - taj okvir - držao, kako-tako, namučenu i izranjavanu Bosnu i Hercegovinu na okupu, sada treba da bude eliminisan.

Ne treba da postoji BiH, dakle, ,,jer narodi ne mogu da žive za-

,,Non Paper“ eliminiše evropske vrijednosti i rezone, bez trunke samilosti. Crtanje novih granica, koje slijede logiku etničko-religijske pripadnosti, nema i ne može imati drugo značenje

jedno“. A, ako ne mogu u Bosni i Hercegovini, zašto bi i kako bi mogli da žive jedni s drugima na pedeset ili stotinu kilometara prave linije od granica države koju treba i definitivno razoriti?

Pošto je odgovor i na ovo retoričko bio jasan i 1995. u Dejtonu, Ohajo, bjelodano je i kristalno jasan i danas: ,,ne mogu i ne treba“! Model koji su Brisel i Vašington promovisali svih ovih godina i decenija, uz nolens-volens pristanak i toleranciju Moskve, poslije regresije tokom Trampove administracije, sada treba, po nepotpisanom Ne-Papiru, da bude i definitivno napušten. U prevodu: poraz Balkana, ali i Evro-Atlantske zajednice. Što nas prečicom vodi do drugog žrtvenog jarca ove anti-evropske projekcije. Jeste, tako je: Crna Gora je logična uzgredna kolateralna korist za dva nacionalizma, kojima ,,non-paper“ daje lavovski dio kolača ovog, za sada papirnate nacionalističke gozbe na Balkanu.

Više puta ponovljeni i poten-

cirani iskaz srpskog predsjednika Vučića, dok su trajali polu-tajni razgovori sa njegovim kosovskim pandanom Tačijem - ,,da se konačno razgraničimo sa Albancima“ - sada dobija konačni smisao. (Nota bene: ne, dakle, sa Kosovom ili, još gore, sa Albanijom, jer je to razgraničenje završeno 1913, već ,,sa Albancima“! ) To nije značilo, a ni sada ne znači, kako je obično tumačeno, da treba ,,zauvijek“ razdvojiti sâmo Kosovo - manastiri da ostanu u onom dijelu đe nema rudnika Trepča, ako nam dozvolite podsjećanje na te nezgodne geografsko-kulturno-privredne fakte i poređenja - već i da treba omeđiti i sve teritorije đe žive Albanci. Time se, uzgred budi kazano, uz eliminisanje Crne Gore, cijepa i Sjeverna Makedonija, pa i južna Srbija (Preševska dolina, dakle).

,,HUMANA PRESELJENJA“

Istorija nas uči da uz promjenu granica i razmjenu teritorija idu i masovna ,,premještanja“ i egzodusi stanovništva, na svim stranama, za čiju bi ,,promjenu mjesta prebivališta“ bila neizbježna bar ( još) dvatri ,,slučajna“ genocida. Jer, tako to ide: veliki zločinački poduhvati su logična posljedica nacionalističkih projekcija.

Time dolazimo na kraj ovog zlokobnog scenarija, natrag u sumornu stvarnost u kojoj premijer zemlje-članice, koja je naredni predsjedavajući EU, ima bilo kakve veze sa idejama koje su u svojoj srži, logici i po

Non-pejper je, u tom smislu, prije svega pokazatelj ozbiljne krize i bezidejnosti evropske politike i gotovo zakoniti fenomen, kako je to ovih dana elegantno primijetio nekadašnji ministar vanjskih poslova, naš uvaženi kolega Dimitrij Rupel, u tekstu ,,Balkanski non-non-pejper“: ,,Naravno, ne možemo isključiti da se ponekad i tu i tamo - u trenutku očaja nad balkanskom stvarnošću tj. mentalitetom pojave drske misli o promjeni granica i zemalja.“ Finalni se zaključak nameće sam od sebe: ili će zvanični Brisel, ali i Pariz i Berlin, pojedinačno, pa i sve druge diplomatije u EU koje nam žele dobro, uz potporu Vašingtona, pa, čak (i zašto da ne?) Kremlja, poručiti da ovaj ,,Non Paper“ ne dolazi u obzir, ili nam slijedi nova spirala balkanske istorije u kojoj za nas - u Crnoj Gori, za koju, ne samo kao etnički, Crnogorci, već i u njenom građanskom i multikultirnom iskazu, imamo misao i ideju da treba da postoji i opstane kao zajednička država svih koji u njoj žive - nema druge opcije osim one za koju, bar nama, nije potreban prevod: ,,obrana je s životom skopčana“.

Do tada, gledaćemo i trpićemo i naše, domaće ,,diplomate“ i ,,šefove diplomatija“ kako na sve ovo ćute, dok sriču jednolične diktate o ,,jasnoj evropskoj budućnosti“. Oni brane Evropu od Evropljana među nama, dok zadovoljno, u potaji, prate krivulje novih zamišljenih granica na Balkanu, koje daju logiku i ,,opravdanje“ njihovoj glumi da su evropski orijentisani i da im je do Evrope uopšte i stalo. (U međuvremenu, naravno, imaju psihološke i druge probleme da, recimo, kažu: ,,U Srebrenici je počinjen genocid.“ Ali ne i da, se odmah potom, repetitivno zakunu u iskrenu evropsku orijentaciju!)

Ako tim i takvim političkim snagama, ne samo u Crnoj Gori, Evropa vjeruje ili kaže da vjeruje, onda se ne treba čuditi što je ,,non-pejper“ iz ove priče takav kakav jeste.

Dakle, da prevedemo: ,,Evropa sada!“, gospodine Janša. To od Vas očekujemo - da i nama kažete. A mi znamo kako ćemo sa papirima i ratnim mapama.

(Nekadašnji ministar vanjskih poslova Crne Gore, ambasador u Vašingtonu i pri Svetoj Stolici je vanjsko politički kolumnista Pobjede)

3

Politika

Subota, 17. april 2021.

Episkopski savjet predstavio 11. marta Svetom arhijerejskom sinodu nacrt Ugovora sa Srpskom crkvom, vrh SPC imao primjedbe

Beogradska patrijaršija dorađivala Temeljni ugovor SPC sa Crnom Gorom Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve je najviša izvršna vlast u SPC i čine ga patrijarh kao predsjednik i četiri eparhijska arhijereja. Temeljni ugovor bi trebalo, prema ranijem planu, da potpišu premijer Krivokapić i patrijarh Porfirije ili neko iz Episkopskog savjeta koga on ovlasti PODGORICA - Episkopski savjet u Crnoj Gori na čelu sa administratorom Mitropolije crnogorsko-primorske Joanikijem predstavio je 11. marta Svetom arhijerejskom sinodu nacrt Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, koji je pripremio ministar pravde Vladimir Leposavić, ali je na taj dokument vrh SPC imala određene primjedbe.

To je objavio portal Vidovdan blizak vrhu SPC implicirajući da vrh Beogradske patrijaršije nije zadovoljan nacrtom Sporazuma. Iz teksta koji je objavio taj portal, a koji se, između ostalog, poziva i na izjavu istoričara Aleksandra Rakovića bliskog vrhu SPC - proizilazi da Beogradska patrijaršija nije zadovoljna zbog čestog korišćenja termina Pravoslavna Crkva u Crnoj Gori.

KOVANICA

- Kovanica Pravoslavna crkva u Crnoj Gori četiri-pet puta je više upotrijebljena od imena Srpska pravoslavna crkva, otkrio je Raković detalje pozivajući se na saznanja iz vrha SPC. Prema saznanjima Pobjede nacrt teksta se nalazi kod Sinoda, odnosno vrha Beogradske patrijaršije, koji bi trebalo da prečisti dokument i pošalje ga Episkopskom savjetu.

Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve je najviša izvršna vlast u SPC i čine ga patrijarh kao predsjednik i četiri eparhijska arhijereja.

Temeljni ugovor bi, prema ranijem planu, trebali da pot-

Patrijarh Porfirije

pišu premijer Krivokapić i patrijarh Porfirije ili neko iz Episkopskog savjeta koga on ovlasti.

Pravoslavna crkva u Crnoj Gori, odnosno Episkopski savjet, kako je Pobjeda ranije objavila, je konstituisana odlukom Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne

crkve (AS br. 95/zap. 208) od 26. maja 2006. godine kojom je predsjedavao pokojni patrijarh srpski Pavle.

Po toj odluci Sabora iz 2006. godine, koja je uvažavala okolnost da je Crna Gora postala nezavisna država, Pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori sačinjavaju eparhije Srpske pravoslavne

crkve: Mitropolija crnogorsko-primorska i Eparhija budimljansko-nikšićka, kao i dijelovi eparhija Mileševske i Zahumsko-hercegovačke.

NEZADOVOLJSTVO

Vrh SPC ne krije da nije zadovoljan tadašnjom odlukom Sabora.

Smjena Leposavića odgađa potpisivanje dokumenta?

Raković je tvrdio i da „najnoviji skandalozni potez“ Zdravka Krivokapića, da pokrene proceduru smjene ministra Leposavića, moguće da je usmjeren za izazivanje krize kako ne bi bio potpisan temeljni ugovor Crne Gore sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

- S tim u vezi mogu biti i najnoviji napadi na srpski identitet Crne Gore koji stižu iz cetinjskog kruga Mitropolije crnogorsko-primorske, a pritom su kulminirali objavljivanjem skandaloznog teksta „Identitet – juče, danas, sjutra“, s pozivanjem na 1918. skoro sa istom argumentacijom kao što to čine notorni crnogorski separatisti. Da bi se upodobile ove prilike, potrebno je realno sagledati situaciju, bez idolopokloničkog odnosa prema premijerskoj funkciji ili svešteničkoj mantiji. Stoga bi bilo razumno rasteretiti se političkog tereta koji srpskom narodu prave crnogorski separatisti Zdravko Krivokapić i Gojko Perović - rekao je Raković.

- Namjera Svetog arhijerejskog sabora bila je, da osnivanjem episkopskog savjeta i arhiepiskopskom titulom „zbune“ Đukanovića. Međutim, Đukanović kao što smo videli nije bio nimalo zbunjen. S druge strane, kovanicom „Pravoslavna crkva u Crnoj Gori“ i počasnom titulom „arhiepiskopa cetinjskog“ zbunjen je vjerujući narod, pa čak i manji ali uticajni broj sveštenstva koji je pomislio da djeluje u okviru Arhiepiskopije cetinjske Pravoslavne crkve u Crnoj Gori, a ne Mi-

Leposavić: Postojala opasnost da zbog jedne riječi Ugovor ne bude sklopljen u skorije vrijeme Ministar pravde Vladimir Leposavić priznao je da je bilo opasnosti da zbog jedne riječi Ugovor ne bude potpisan u skorije vrijeme.

-Na isti način sam pristupio obavezi pripreme Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Iako je nacrt tog Ugovora bio pripremljen mnogo rani-

Po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva vicepremijer pozvan u Specijalno policijsko odjeljenje

Abazović da se izjasni o saznanjima o organizatorima protesta u Bogetićima PODGORICA - Potpredsjednik Vlade Dritan Abazović pozvan je da se u svojstvu građanina u ponedjeljak javi Specijalnom policijskom odjeljenju.

Poziv je upućen po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva, a u odnosu na provjere u vezi organizacije i finansiranja protesta u Bogetićima.

Abazović je u četvrtak, u emisiji „Načisto“ na Televiziji Vijesti, rekao da imaju operativna saznanja da je bivši direktor Uprave policije, a sadašnji savjetnik predsjednika države, Veselin Veljović, povezan sa tim okupljanjima. On je rekao i da imaju operativna saznanja za još četiri osobe, od kojih su neki bivši a neki sadašnji pripadnici Uprave policije i Specijalne antiterorističke jedinice.

Prethodno je i premijer Zdravko Krivokapić optužio Veljovića da stoji iza protesta i kazao da sve finansira organizovani kriminal u sprezi sa nekim političarima.

Veselin Veljović je odbacio sve te optužbe.

R.P.

je, on nije bio u potpunosti usaglašen.

Predsjednik Vlade je bio upoznat sa činjenicom da je postojala opasnost da taj Ugovor ne bude sklopljen u skorije vrijeme, imajući u vidu brojne političke faktore, moguće zloupotrebe i činjenicu da spor oko čak i jedne jedine riječi može da spriječi zaključenje takvog

sporazuma. Posao usaglašavanja teksta sporazuma sam uspješno obavio, čime je predsjedniku Vlade omogućeno da zaključi Temeljni ugovor sa drugom stranom kad god to ugovorne strane požele – bez bojazni da taj sporazum, kao i novi Zakon o slobodi vjeroispovijesti, ikada može biti pravno osporen – rekao je Leposavić.

tropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve - navodi Raković pozivajući se na crkvene izvore.

Raković kaže da se takav tip zabune, ili nešto nalik tome, uočava u tekstu Gojka Perovića povodom dolaska mitropolita Onufrija u Crnu Goru prošle godine, kada piše da „dolazak crkvenih velikodostojnika iz Ukrajine, predstavlja podršku sestrinske Crkve – Crkvi u Crnoj Gori“.

- Trebalo bi da Sveti arhijerejski sinod utvrdi da, kada je reč o Temeljnom ugovoru, ime eparhija u Crnoj Gori može biti samo Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori, da se iz upotrebe nadalje isključi zbunjujuća kovanica Pravoslavna crkva u Crnoj Gori i da se počasna arhiepiskopska titula veže personalno samo za mitropolita Amfilohija a ne za naredne mitropolite crnogorsko-primorske - rekao je Raković sublimirajući primjedbe.

N.ZEČEVIĆ

Predsjednik Crne Gore predsjedavao sjednicom Savjeta za odbranu i bezbjednost

General Đurović načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore PODGORICA - Savjet za odbranu i bezbjednost je na današnjoj sjednici unaprijedio pukovnika Milutina Đurovića u čin brigadnog generala i postavio na dužnost načelnika Generalštaba Vojske Crne Gore - saopšteno je iz Kabineta predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića. Đurović je postavljen na dužnost načelnika, kako je precizirano, na prijedlog ministarke odbrane Olivere Injac.

- Na mjesto zamjenika načelnika Generalštaba postavljen je pukovnik Željko Radulović. Dosadašnji načelnik, general major Dragutin Dakić razriješen je od dužnosti zbog ispunjenja uslova za odlazak u penziju - napisano je u saopštenju.

Na sjednici Savjeta za odbranu i bezbjednost, kojom je predsjedavao Đukanović, a u čijem radu su učestvovali članovi premijer Zdravko Krivokapić i predsjednik Skupštine Aleksa Bečić, te po pozivu ministarka Injac, razmatran je izvještaj o učešću pripadnika Vojske Crne Gore u međunarodnim snagama, mirovnim misijama i drugim aktivnostima u inostranstvu.

- Savjet je prihvatio izvještaj i konstatovao da su učešćem u međunarodnim vježbama pripadnici Vojske unaprijedili sposobnosti, stekli nova iskustva i znanja koja su usvojili od partnera i saveznika koja kasnije primjenjuju u izvršavanju redovnih zadataka u sve tri misije Vojske Crne Gore. Pored izvršavanja redovnih zadataka, pripadnici Vojske su kroz saradnju sa

drugim institucijama dali ogroman doprinos u borbi protiv pandemije korona virusa - istaknuto je u saopštenju. Članovi Savjeta upoznati su sa izvještajem o stanju u Vojsci Crne Gore za 2020. godinu.

- Savjet za odbranu i bezbjednost utvrdio je Pravila angažovanja i nacionalna ograničenja pripadnika Vojske Crne Gore za vrijeme učešća u NATO misiji u Republici Irak - NMI i misiji Evropske unije za obuku u Republici Mali - EUTM - napisano je u saopštenju.

Savjet za odbranu i bezbjednost danas je razmatrao i druga pitanja iz svoje nadležnosti i na prijedlog Injac donio odluke o razrješenjima oficira u Vojsci Crne Gore koji su stekli uslov za penziju.

R.P.

4

Politika

Subota, 17. april 2021.

Građanski aktivista Aleksandar Saša Zeković upozorava da policija mora poštovati pravo građana/ki na slobodu okupljanja

Sudovi da vode računa da ne obesmisle pravo na slobodu okupljanja

PODGORICA – U situaciji kada se protiv znatnog broja građana vode postupci koji su u direktnoj vezi sa slobodom izražavanja od suda se očekuje posebna pažnja kako se ne bi u budućnosti obesmislilo pravo na slobodu okupljanja, a postupanje policije prepoznalo kao zastrašivanje – istakao je u izjavi za Pobjedu aktivista za ljudska prava Aleksandar Saša Zeković.

Poručuje da je važno da sud insistira na preciznom činjeničnom opisu i smislu prekršaja u datoj situaciji i posebno na dokazima koji se ne bi smjeli svesti isključivo na svjedočenju dva policajca.

- Ovo naročito zato jer je Uprava policije i javno potvrdila da je sva javna okupljanja foto i video dokumentovala, a dodatno Podgorica je pokrivena video nadzorom na gotovo svim saobraćajnicama – naglašava on.

Od kada je 8. aprila predsjednik Vlade Zdravko Krivokapić zaprijetio građanima da im neće „zaboraviti suze i strah“ njegove kćeri koja je bila u službenom vozilu Vlade koje je upalo među građane i građanke na magistralnom putu Nikšić-Podgorica, u mjestu Bogetići, okupljene na protestu protiv odluka Vlade, policija je u kontinuitetu u skoro svim gradovima privodila na informativne razgovore ili dolazila na kućne adrese da uruči prijave onima koji su

Preporuka građanima Aleksandar Saša Zeković preporučuje građanima koji smatraju da prekršajni nalozi nemaju osnova i da nijesu mogli biti u situaciji

bili na protestima. U Danilovgradu je čak privođena i maloletna srednjoškolka.

- Ovoliki broj procesuiranih građana zbog, na primjer, prekršaja nepotrebnog zadržavanja na kolovozu pretjeran je i predstavlja ozbiljno i prekomjerno ograničavanje slobode izražavanja. Takve mjere mogu odvratiti građane od učešća u javnim okupljanjima – upozorio je Zeković.

Kaže da je sve više primjedbi na postupanje policije u ovim slučajevima i da je nepohodno propuste otkloniti u najkraćem roku.

Objašnjava da mehanizmi koji nadziru rad policije i tako štite ljudska prava mogu posebno tome da doprinesu kroz pojedinačne preporuke ili da kroz zajednički nastup usmjere policiju ka boljoj praksi koja uvažava prava građana i potvrđuje integritet svakog policijskog postupanja.

u kojoj se prijavom tvrdi da ih je, neposrednim opažanjem, zatekao ovlašćeni policijski službenik treba da razmotre mogućnost da ne prihvate odgovornost i da zatraže sudsko odlučivanje.

- To rade na način što popune odgovarajuću rubriku

na samom nalogu i predaju ga na pisarnici nadležnog suda za prekršaje. U postupku treba da insistiraju na dokazu koji nedvosmisleno potvđuje da su počinili prekršaj koji im se stavlja na teret – objasnio je Zeković.

U zasipanju patriotske auto-kolone fekalijama nema krivičnog djela U zasipanju patriotske auto-kolone fekalijama u bjelopoljskom mjestu Rakonje, prošle nedjelje, nema elemenata krivičnog djela koje se goni po službenoj dužnosti.

To je juče saopšteno iz Uprave policije, kao i da je protiv dva policajca koji su bili raspoređeni na poziciji nadvožnjak Rakonje, podnešen prijedlog za pokretanje disciplinskog postupka zbog počinjene teže povrede službene dužnosti.

Istakli su da se nadležni tužilac izjasnio da u radnjama osobe koja je vozilo zasula fekalijama nema elemenata krivičnog djela.

Policija još nije utvrdila identitet te osobe.

- Građani u objavama na društvenim mrežama osporavaju navode iz prijava. Posebno su zanimljivi navodi da im se na teret stavlja prolazak kroz crveno na semaforu dok su bili učesnici auto kolone koju je navodno obezbjeđivala i kretanje joj usmjeravala policija.

Rotacija na policijskom patrolnom vozilu ima prednost u odnosu na ostalu signalizaciju, pa je to važno napomenuti u zapisniku, a važno bi bilo i da građni obezbijede i dokaze - video zapis i fotografije, koji potvrđuju taj navod – objašnjava Zeković.

Komentarišući činjenicu da su se neki od prekršaja odnosili na to da su građani mahali državnom zastavom izvan motornog vozila, naš sagovornik naglašava da mnogi demantuju takve tvrdnje.

- Kažu da nijesu bili izvan vozila, na prozoru. Ukoliko su sjedjeli u vozilu i nijesu upravljali, a kroz prozor istakli državnu zastavu, smatram da na taj način nijesu mogli ugroziti ni sebe ni druge, pa Aleksandar Saša Zeković

se takva vožnja ne može smatrati rizičnom po bezbjednost saobraćaja – kategoričan je Zeković.

Građani sa kojima je razgovarao rekli su mu i da ih je policija obavijestila da je njihov prekršaj evidentirala kamera.

- Nikome od njih na licu mjesta nije ponuđen dokaz o tome. Zato ponavljam poziv Upravi policije da svakom građaninu kojem se uručuje prekršajni nalog bude pripremljen, bar na uvid, i dokaz (fotografija ili kadar iz video zapisa) koji potvrđuje postojanje tog prekršaja. To je važno i zbog eventualnog sudskog postupka – ističe on i podstiče građane da lično ili preko advokata zatraže i ostvare uvid u spise predmeta.

Zeković je na čelu Savjeta za građansku kontrolu rada policije bio godinama, pa i prošle godine tokom protestnih litija koje je mjesecima organizovala Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori i posebno ističe da je policija i tada privodila građane.

- Nije bilo ovoliko prekršajnih naloga zbog isticanja zastava ili zadržavanja na kolovozu, ali jeste zbog korišćenja zvučnih i svjetlosnih signala – dodaje on.

K. K.

Zasijedao skupštinski Odbor za bezbjednost i odbranu

Ministra Sekulovića će saslušati 26. aprila PODGORICA - Skupštinski Odbor za bezbjednost i odbranu odlučio je da se kontrolno saslušanje ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića u vezi sa bezbjednosnom situacijom u Crnoj Gori održi 26. aprila, iako je prethodno planirano za danas.

Predsjednik Odbora Milan Knežević (DF) koji je i inicijator saslušanja rekao je na početku sjednice da se 8. aprila desio veliki izazov za izvršnu vlast kad se ima u vidu i kršenje epidemioloških mjera i stvaranje ,,atmosfere nesigurnosti“.

- Smatrao sam da imam obavezu da iniciram sjednicu o saslušanju Sekulovića i to ne samo zbog tih dešavanja već i zbog krize u bezbjednosnom sektoru i narušavanju reda i mira gotovo svakog dana. Vidjeli smo da je Sekulović iskazao spremnost da dođe iako je po zakonu dužan da dođe bez iskazivanja spremnosti, pošto ga je ova Skupština izabrala. Svako iz svog ugla treba da ministru postavi odrđena pitanja pred javnošću i da ta pitanja dobiju karakter obaveznosti kako bi svi zajedno mogli da stvorimo osnove da se svi građani bez obzira na političku, nacionalnu i vjersku pripadnost osjećaju sigurno.

Nažalost meni se čini da se rijetko ko može osjećati sigurnim. Čini mi se da te reforme u bezbjednosnom sektoru unose dodatnu konfuziju - kazao je Knežević.

Predrag Bošković (DPS) rekao je da je inicijativa krenula i sa njegove strane zbog događaja koji su se desili na Bogetićima, ali i da je sjednicu na kojoj će Sekulović biti saslušan potrebno odgoditi da bi ministar pripremio izvještaj.

- Imao sam inicijativu da zbog razloga korektnosti ne pamtim da je u ovako kratkom roku zakazivana sjednica za saslušanje pa mislim da je neophodno da ministar pripremi i neki izvještaj koji bi nam poslao. Par dana odlaganja sjednice neće mnogo promijeniti. Većina članova Odbora koji dolaze iz opozicije će morati da napusti odbor u 11 sati zbog preuzetih međunarodnih obaveza i sastanaka sa ambasadorima - rekao je Bošković.

Ivan Brajović (SD) pridružio se zahtjevu Boškovića i poručio da je dobro da kao pripremu za sjednicu imaju informaciju koju bi uputio ministar Sekulović.

R.P.

Poruka iz Savjeta Evrope o tužilačkim zakonima koje prezentuje potpredsjednik Vlade Dritan Abazović

Nije traženo mišljenje VK o tužilačkim zakonima PODGORICA - Venecijanska komisija nije dobila zahtjev za davanje mišljenja povodom najnovijih izmjena i dopuna Zakona o državnom tužilaštvu, saopšteno je RTCG-u iz pres službe Savjeta Evrope. Nacrt zakona prethodno je poslat Evropskoj komisiji.

- Venecijanska komisija nije primila zahtjev za davanje mišljenja o ovim izmjenama i dopunama zakona Crne Gore, saopšteno je iz Strazbura.

Potpredsjednik Vlade Dritan Abazović na Tviteru je prekjuče objavio da je nacrt zakona predat Savjetu Evrope.

- Prvi draft izmjene i dopune Zakona o državnom tužilaštvu predate i Savjetu Evrope. Nastavljamo dalje. Široka inkluzija svih zainteresovanih strana.

Može Crna Gora - napisao je na Tviteru Abazović.

U mišljenu koje je Venecijanska komisija saopštila 20. marta, to savjetodavno tijelo Savjeta Evrope upozorilo je na politizaciju tužilačkih reformi

Dritan Abazović

i ohrabrilo vlasti da te zakonske prijedloge upute na javnu raspravu uz brojne preporuke.

Iz Evropske komisije ranije je saopšteno da su primili prijedloge izmjena i da ih razmatraju.

U Briselu su više puta istakli da vladavina prava ostaje glavni prioritet, a da je naredna prekretnica ispunjavanje privremenih mjerlila u poglavljima 23 i 24.

Izvještaj o vladavini prava, kako je najavljeno, Komisija će objaviti tokom proljeća. R.P.

Reagovanja na skandalozni dokument slovenačkog premijera Janše koji predviđa prekrajanje granica u regionu PODGORICA - NATO nije upoznat sa navodnim slovenačkim ,,non-pejperom“, saopšteno je iz Alijanse.

Na pitanje RTCG-a upućeno NATO-u da prokomentarišu navode o promjeni granica na Zapadnom Balkanu, budući da se navodni ,,non-pejper“ odnosi na četiri države regiona koje su članice Alijanse, u sjedištu u Briselu su kazali da nemaju Hitan sastanak lidera liberalnih partija Jugostične Evrope LIBSEEN održan je preksinoć u onlajn formi, a tema je bio „non-pejper“ koji govori o prekrajanju granica na područ-

NATO: Nijesmo vidjeli navodni ,,non-pejper“ o Zapadnom Balkanu

komentar o tom dokumentu.

- Navodne papire nijesmo vidjeli, pa nemamo komentar - saopštio je neimenovani zvaničnik NATO-a.

Njemački ministar za Evropu Mihael Rot poručio je da zem-

lje Zapadnog Balkana imaju budućnost jedino kao multietničnka i multireligiozna društva. Naglasio je da je crtanje novih granica „opasan put“.

- Pomirenje i saradnja u regionu su ključni za mir,

demokratiju i napredak - naveo je Rot na Tviteru.

Slovenački premijer Janez Janša, za čije se ime vezuje „non- pejper“ koji predviđa prekrajanje granica u region, pozvao je juče člana

Hitan sastanak lidera liberalnih partija ju Zapadnog Balkana. Sastankom je predsjedavao Roman Jakič, a Liberalnu partiju Crne Gore je predstavljao Andrija Popović.

- Liberalni lideri odlučno su odbili sadržaj „non-pejper“ dokumenata koji cirkulišu regionom i medijima i koji govori o opasnim

idejama koje daju vjetar u leđa velikodržavnim idejama i nacionalizmu. Usaglašeno je da će konačan stav i dalje poteze lib-

Predsjedništva BiH Šefika Džaferovića i kazao mu da ne postoji takav dokument koji bi se mogao dovesti u vezu sa Vladom Slovenije.

Janša je Džaferoviću kazao da Slovenija podržava suveren-

eralne stranke regiona iznijeti na međunarodnoj pres konferenciji koju će zajednički održati danas od 11:30 sati, a alarmirani su i liberalni predstavnici u EU i NATO - navodi se u saopštenju LP.

itet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, kao i njen evroatlantski put, poštujući u potpunosti Dejtonski mirovni sporazum.

I predsjednik Slovenije Borut Pahor izjavio je juče da tokom posljednje posjete Sarajevu nije znao za „non-pejper“ u kom se zagovara raspad Bosne i Hercegovine, navodeći da je Slovenija dokazani prijatelj BiH. Pahor je dodao da bi članstvo u EU umanjilo „naivne ideje o mijenjaju granica“, koje se, kako je naglasio, ne mogu dogoditi mirnim putem.

- Odbijam sve opasne ideje o promjeni granica - istakao je predsjednik Slovenije.

Z.D.

Agencija za civilno vazduhoplovstvo konstatovala nepravilnosti u pogledu održavanja vazduhoplova

Avioni To Montenegra nijesu u plovidbenom stanju PODGORICA - Tokom inspekcijskog pregleda Agencija za civilno vazduhoplovstvo (ACV) konstatovala je nepravilnosti u pogledu održavanja svih aviona iz flote Montenegro erlajnza, pa i dva aviona koja su u međuvremenu prešla u vlasništvo nove avio-kompanije To Montenegro, saopšteno je Pobjedi iz ACV. Inspekcijski nadzor flote obavljen je sredinom marta.

Kursna lista

- Na osnovu konstatovanih nepravilnosti, donesena su rješenja kojima su privremeno ukinuta uvjerenja o plovidbenosti svih kontrolisanih vazduhoplova, uključujući i avione registarskih oznaka 4O-AOA i 4OAOB. To znači da su svi kontrolisani avioni trenutno neplovidbeni – kazao je Pobjedi direktor Sektora za sigurnost vazdušnog saobraćaja u Agenciji Mileta Nikolić.

On je naveo da je ovlašćeni inspektor za vazdušni saobraćaj Agencije izvršio inspekcijski nadzor radi utvrđivanja ispunjenosti propisanih zahtjeva za kontinuiranu plovidbenost aviona iz flote Montenegro erlajnza. Nikolić je pojasnio da je u međuvremenu, došlo do promjene vlasništva i operatora nad dva nadzorom obuhvaćena aviona, registarskih oznaka 4O-AOA i 4O-AOB. Ova dva vazduhoplova sada su u vlasništvu kompanije To Montenegro, koja je postala i njihov operator.

Nikolić navodi da je Agencija već angažovana na provjeri određenih aktivnosti koje obavlja operator ovih vazduhoplova, kompanija To Montenegro, kako bi ovi avioni bili dovedeni u plovidbeno stanje.

- U svakom slučaju, ukidanje rješenja kojima su privremeno ukinuta uvjerenja o plovidbenosti ovih vazduhoplova i izdavanje potvrde o provjeri plovidbenosti, neće biti moguće dok ne budu ispunjeni svi

Dva aviona Montenegro erlajnza, koje je kupio ToMontenegro

Ukidanje rješenja kojima su privremeno ukinuta uvjerenja o plovidbenosti ovih vazduhoplova i izdavanje potvrde o provjeri plovidbenosti, neće biti moguće dok ne budu ispunjeni svi regulatorni zahtjevi, poručeno je iz Agencije za civilno vazduhoplovstvo

Mileta NIkolić

regulatorni zahtjevi u pogledu plovidbenosti vazduhoplova.

Sigurnost vazdušnog saobraćaja jeste apsolutni prioritet za Agenciju za civilno vazduhoplovstvo i u tom smislu će biti okosnica u našem postupanju – rekao je Nikolić.

Naveo je da Agencija u kontinuitetu sprovodi redovan nadzor nad sigurnošću vazdušnog saobraćaja.

- Po potrebi organizujemo i vanredne inspekcije. U konkretnom slučaju inspekcija je realizovana na osnovu inicijative lica koje je podnijelo prijavu u pogledu pitanja održavanja vazduhoplova u sklopu flote Montenegro erlajnza – saopštio je Nikolić, ne precizirajući

USD

1.19860

CHF

1.10110

GBP

0.86793

AUD

1.54590

JPY 130.37000

CAD 1.49860

Ministarstvo ekonomskog razvoja

Imenovano šest v.d. direktora PODGORICA - Vlada je na sjednici u četvrtak imenovala vršioce dužnosti generalnih direktora šest direktorata u Ministarstvu ekonomskog razvoja.

Za v.d. direktorice Direktorata za razvojne politike u turizmu imenovana je Aleksandra Gardašević-Slavuljica, Direktorata za trgovinsku

5

Ekonomija

Subota, 17. april 2021.

saradnju i ekonomske odnose sa inostranstvom Jelena Janković, Direktorata za industrijski i regionalni razvoj Renata Milutinović, a Direktorata za rad i zapošljavanje Jevrosima Pejović. V.d. direktora Direktorata za unutrašnje tržište i konkurenciju je Veselin Koprivica, dok će Direktorat za investicije u turizmu preuzeti Marko Vukašević.

- Ova kadrovska rješenja odabrana su u transparentnom procesu, uz kriterijume profesionalnosti, nepristrasnosti i meritokratije - kazali su iz Ministarstva.

R.E.

o kom licu se radi.

Na pitanje Pobjede da li će dva aviona kompanije To Montenegro biti spremni za polijetanje do kraja maja ili početka juna, za kada se najavljuje da će kompanija To Montenegro biti operativna, iz Agencije su naveli da nijesu u mogućnosti da odgovore na to pitanje.

- Agencija nije u mogućnosti da odgovori na ovo pitanje, jer dinamika rješavanja konstatovanih nepravilnosti i vraćanje aviona u plovidbeno stanje zavisi isključivo od vlasnika, odnosno operatora aviona kompanije To Montenegro – kazao je Nikolić.

Vlada je 16. februara odobrila kupovinu dva aviona ,,em-

braer 195“ za kompaniju To Montenegro, koji su prethodno bili u floti Montenegro erlajnza i bili uzeti na opeartivni lizing od GECAS-a, uz godišnju najamninu od ukupno 3,7 miliona eura.

- Vlada je, u svojstvu jedinog osnivača To Montenegro, odobrila kupovinu dva aviona za ukupno 21,78 miliona dolara, plativih u eurima po kursu na dan uplate. Isplata će se obaviti iz sredstava osnivačkog kapitala To Montenegra - navedeno je ranije iz Vlade, koja je ranije i ovlastila bord da uplati 241,99 hiljada eura premije osiguranja avio-flote Generali osiguranju.

Poreska uprava je 25. decembra prošle godine po nalogu Mini-

starstva finansija blokadom žiro-računa MA naplatila 3,18 miliona eura, kojim su pokrivene poreske obaveze po osnovu poreza i doprinosa na zarade zaposlenih radnika za 11 mjeseci, od novembra 2016. do septembra 2017. godine.

Istog tog dana kompanija MA je bila primorana da donose odluku da od 26. decembra prizemlji avione.

Prethodno je ministar Bojanić 24. decembra saopštio da Vlada ne može da donese nijednu zakonitu odluku u korist Montenegro erlajnza, odnosno njegovog spašavanja, navodeći da su Vladi ,,vezane ruke odlukama Agencije za zašitu konkurencije“.

S. POPOVIĆ

Reakcija KOR-a na ponudu Vlade da se mHE gradi na Crnji

Dobili smo nove zaštitnike tajkuna PODGORICA - Minimum koji smo očekivali od ljudi koji su preuzeli vlast, bio je da zgaze na rep privilegovanim pojedincima zbog čije halapljivosti je uništen veliki dio prirodnog bogatstva Crne Gore.

Umjesto toga, dobili smo nove zaštitnike tajkuna, koji građanima nude ,,kompromise“ umjesto da oslobode sve rijeke iz cijevi i već jednom stave tačku na pokušaj gaženja Ustava, saopšteno je iz Koalicija za održivi razvoj (KOR).

- Za nepunih četiri mjeseca oni su od ljudi iz naroda, postali ljudi koji su protiv naroda, pa im sada ne smetaju ni bušotine u Jadranu, a kako su krenuli, ne bi nas iznenadilo ni da ponovo krenu sa zarobljavanjem već odbranjenih rijeka, koje bi dali nekim, sebi bliskim, novim jednakijim od drugih, građanima Crne Gore – kazali su iz KOR-a, reagujući na ponudu Ministarstva kapitalnih investicija mještanima Bara Kraljskih da odustanu od odbrane rijeke Crnje, a da za „nagradu“ spasu rijeke Ljubošticu i Čestogaz.

Predsjednik te MZ Milovan Labović je u četvrtak saopštio da mještani Bara Kraljskih nijesu prihvatili taj „kompromis“ i istakao da neće da učestvuju u kršenju Ustava i zakona.

- Koliko nas je razočaralo saznanje da i dalje u ministarstvima sjede ljudi spremni da uništavaju prirodu zarad profita tajkuna, toliko nas je obradovala istrajnost mještana Bara Kraljskih – poručeno je iz KOR-a.

S.P.

Zetagradnja prvostepeno izgubila spor PODGORICA – Nema odgovornosti Glavnog grada zbog dvogodišnjeg kašnjenja izgradnje poslovno-stambenog objekta u centru Podgorice, utvrdila je sutkinja Privrednog suda Dijana Raičković i odbila tužbeni zahtjev Zetagradnje za isplatu 1,54 miliona eura za naknadu štete i izgubljene dobiti.

Glavni grad nije kriv zbog dvogodišnjeg kašnjenja

Ovo je druga presuda sutkinje Raičković u sporu koji je trajao duže od sedam godina, nakon što je Apelacioni sud ukinuo njenu raniju presudu kojom je Zetagradnji dosudiula šest miliona eura. U ponovljenom postupku tužbeni zahtjev je umanjen na 926,2 hiljade eura za naknadu, za eksproprijaciju 110 hiljada, za zakup krana 140 hiljada,

za angažovanje radne snage 321,2 hiljade, režije 32,1 hiljadu i za obezbjeđenje gradilišta 14 hiljada eura sa kamatama od marta 2013. godine.

Sud je stava da je Glavni grad preduzeo sve neophodne radnje da se izvrši parcelacija, zbog koje se kasnilo sa izgradnjom, imajući u vidu da to i nije bilo u njegovoj, već u nadležnosti

Zgrada Zetatransa oko koje se vodi spor

Uprave za nekretnine. Navodi se da je Zetagradnja u momentu kupovine građevinskog zemljišta znala da parcelacije nije bilo, te du su pojedini djelovi upisani na državu, a ne na grad.

Prihvaćen je nalaz vještaka građevinske struke koji je utvrdio da objekti koji su bili predviđeni za rušenje, nijesu onemogućavali izvođenje radova, već je njihovo

uklanjanje samo olakšavalo radove. Bez osnova je, kako smatra sud, bio i zahtjev Zetagradnje da im se nadoknadi 110 hiljada eura plaćenih po osnovu eksproprijacije bivšim vlasnicima, imajući u vidu da je sa njima zaključila ugovor kojim se obavezala na isplatu, ali taj novac ne može tražiti, imajući u vidu da isplata nije učinjena u ime grada. M.Lk.

6

Ekonomija

Subota, 17. april 2021.

Portparol SDP-a smatra da su za pad vrijednosti crnogorskih hartija od vrijednosti krivi predstavnici Vlade

Abazović obara vrijednost državnih obveznica PODGORICA - Bježanje investitora od crnogorskih obveznica i pad njihove vrijednosti moraju upaliti alarm kod Vlade da se sa neozbiljnim, nedržavničkim i neodmjerenim izjavama mora prestati pod hitno, kako bi se spriječio nastavak štete po državne i ekonomske interese, saopštio je Pobjedi portparol SDP-a Mirko Stanić, komentarišući veliki pad i rasprodaju crnogorskih obveznica.

- Državni zvaničnici u svakom trenutku moraju biti svjesni da izjave koje daju u bilo kojem kontekstu i na bilo kojem mjestu predstavljaju zvanični državni stav. Upravo takav ,,stav“ je veoma nespretno pred evropskim parlamentarcima iznio potpredsjednik Vlade Dritan Abazović, kada je tražio ,,pomoć oko zamjene kineskog kredita za auto-put evropskim – kazao je Stanić.

On navodi da je narušeno povjerenje u mogućnost države da servisira svoje obaveze dodatno pogoršano poslije dvominutnog gostovanja na BBC u kojem je Abazović opet govorio o ,,zajmu koji je katastofa za javne finansije“.

- Krenula je i ozbiljna priča da će Kina zbog ,,te katastrofe“ preuzeti crnogorsku obalu – rekao je Stanić.

On smatra da se ovako ozbiljne teme obrađuju bez ikakve analize i stvarnih podataka, budući da rata kredita iznosi oko 67,5 miliona dolara, ili nešto oko 55 miliona eura u ovom trenutku.

- Za budžet koji je preko dvije milijarde eura to je trošak

Nagrada kineskog magazina WiTrip

Crnoj Gori TOP 10 svjetskih destinacija iz snova PODGORICA - Kineski turistički magazin WiTrip dodijelio je Crnoj Gori prestižnu nagradu TOP 10 svjetskih destinacija iz snova, saopšteno je iz Nacionalne turističke organizacije.

Iz NTO su kazali da je riječ o magazinu namijenjenom putnicima koji teže luksuznom odmoru, sa kreativnim konceptom „kulturni turizam, samopouzdanje i uživanje u životu“.

Svečana ceremonija dodjele nagrada održana je u Šangaju, u prisustvu 200 predstavnika turističke i hotelske industrije Kine. Pored Crne Gore dobitnici prestižne nagrade su Francuska, Južna Afrika, Finska, Švajcarska, Izrael, Uganda, Holandija, Irska i Norveška.

N.K.

Da budemo do kraja precizni, Crna Gora trpi značajnu finansijsku štetu nastalu zbog neodgovornih i neodmjerenih izjava potpredsjednika Vlade Dritana Abazovića, smatra portparol SDP-a Mirko Stanić



Spajić nije odgovorio Pobjedi na pitanje da li kao bivši investicioni bankar osjeća odgovornost zbog pada vrijednosti državnih obveznica nakon teksta Fajnenšel tajmsa

od nešto manje od dva odsto i sigurno da njegovo servisiranje ne može odvesti državu u bankrot. Ali u ozbiljnu i tešku poziciju će je odvesti nepovjerenje ulagača zbog neodgovornih izjava poput Abazovićeve, a cijenu već plaćamo – istakao je Stanić.

On je podsjetio da je za samo nekoliko dana vrijednost crnogorskih obveznica pala za 6,4 odsto.

- A samo dan nakon dvominutnog obraćanja Abazovića su doživjele najveći dnevni pad u istoriji od 2,3 odsto. Da budemo do kraja precizni, Crna Gora trpi značajnu finansijsku štetu nastalu zbog ovakvih neodgovornih i neodmjerenih izjava – upozorio je Stanić.

Prema njegovim riječima štetu koju trpimo kao država prema partnerima iz Kine nemoguće je opisati, jer je, kako kaže, prirodno da se o svim eventualnim izmjenama fi-

Mirko Stanić

nansijskih aranžmana dogovarate najprije sa onima koji su vam novac pozajmili.

- Valjalo bi stoga da i najviši zvaničnici države, poput ministra finansija Milojka Spajića prestanu sa neduhovitim pošalicama na Tviteru, jer to može imati posljedice po crnogorske odnose sa državama

koja su nam izuzetno bitne.

Ozbiljnost svake države se mjeri i ozbiljnošću onih koji je u inostranstvu predstavljaju – poručio je Stanić.

Pismo iz Crne Gore vezano za kredit za auto-put stiglo je u Evropsku komisiju nakon katoličkog Uskrsa, a iz EU su saopštili da će na njega

Skupština akcionara Plantaža izabrala novi Odbor direktora

Predsjednik Nebojša Vuksanović PODGORICA - Skupština akcionara kompanije Plantaže razriješila je juče na vanrednoj sjednici članove dosadašnjeg Odbora direktora i imenovala nove, među kojima su Miloš Popović, Nebojša Vuksanović, Marija Nikčević (ispred IRF), Dar-

ko Rašović, Boris Boričić (ispred Fonda PIO), Snježana Pavićević (ispred Zavoda za zapošljavanje) i Nikola Perišić (CKB), koji je jedini od stare uprave ,,preživio“.

Bord je juče na konstitutivnoj sjednici izabrao Nebojšu

Vuksanovića za predsjednika, a Snježanu Pavićević za zamjenicu.

Skupština je prethodno razrješila dosadašnji bord u kojem su bili Božo Mihailović, Dušan Perović, Đorđije Rajković, Boban Melović, Veselin Orlandić, Sead Šahman, Zoran Senić, Vladislav Dulović i Nikola Perišić.

Usvojene su izmjene Statuta kojima je broj članova boirda smanjen sad devet na sedam i odluka o utvrđivanju naknada za članove borda. Po toj odluci predsjednik će primati prosječnu kompanijsku platu od 676,99 eura, a članovi 70 odsto, odnosno po 473,9 eura. S.P.

odgovoriti do kraja aprila. To je pismo izazvalo niz reakcija u EU, Kini, Crnoj Gori i regionu i uzdrmalo ionako slabašan crnogorski finansijski ugled, a posljedica je bila pad cijena CG obveznica od 6,4 odsto za samo četiri dana, nakon što je Finanšl tajms 11. aprila javio da je „Crna Gora zatražila pomoć EU u otplati kineskog zajma od milijardu dolara za nedovršeni auto-put, koji je ugrozio finansije male zapadnobalkanske države“. Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić je u tom tekstu izjavio da je ,,Crna Gora dovoljno mala da bi odluka za refinansiranje tog zajma trebala biti laka“.

Pobjeda je juče pitala Spajića da li osjeća ličnu odgovornost zbog pada vrijednosti crnogorskih euroobveznica, zašto je do pada došlo, te da li je kao nekadašnji investicioni bankar trebao da daje takvu izjavu, ali iz Ministarstva nijesmo dobili odgovore.

Portparoli EK Ana Pisonero Hernandes i Peter Stano su sapoštili da EU ne vraća kredite uzete od trećih zemalja, a RSE je prenio da su im „zvaničnici koji su imali uvid u pismo kazali da postoji volja da se omogući održivost javnog duga, ali da ni u jednom slučaju to ne podrazumijeva da će EU otplatiti dug Crne Gore“.

Crna Gora je 2014. godine podigla kredit od kineske Exim banke od 944 miliona dolara, sa kamatom od dva odsto i rokom otplate 20 godina. S.P.

Zavod za zapošljavanje objavio javni poziv

Za 60 radnih mjesta 1,18 miliona

PODGORICA – Javni poziv za dodjelu bespovratnih sredstava za samozapošljavanje, koji je juče objavio Zavod za zapošljavanje, ima za cilj da pomogne razvoju ekonomski efikasnih i održivih mikro i malih preduzeća.

Pomoćnica direktora ZZZ Svetlana Krgović kazala je na konferenciji za novinare da će poziv biti otvoren do 31. maja u 15 sati. Dodjeljuje se tri do 7,5 hiljada eura iz pretpristupnih fondova EU, odnosno ukupno 1,18 miliona eura, čime se omogućava otvaranje 60 novih radnih mjesta.

- Pravo da se prijavi ima svaka nezaposlena osoba koja je na evidenciji Zavoda najmanje četiri mjeseca. Ciljne grupe su mladi, žene i dugotrajno nezaposleni rekla je Krgović i objasnila da će 30 dana od potpisivanja ugovora biti uplaćeno 80 odsto sredstava.

Obaveza korisnika je da ta sredstva namjenski utroši i novoosnovana preduzeća moraju postojati minimum 12 mjeseci na tržištu. Do sada je, u okviru prvog i drugog javnog poziva, sklopljeno 308 ugovora, odnosno osnovano 308 novih preduzeća.

Državna sekretarka u Ministarstvu ekonomskog razvoja Milena Lipovina-Božović saopštila je da je za otvaranje novih radnih mjesta izdvojeno 8,7 miliona eura. Istakla je da je planirana podrška pametnom i inkluzivnom rastu iz budžeta IPA 2020, vrijedan 7,7 miliona eura. Treći javni poziv, vrijedan 3,5 miliona eura, dio je 18 miliona vrijednog programa EU-CG za zapošljavanje, obrazovanje i socijalnu zaštitu, koji se finansira iz pretpristupnih fondova IPA II. Kofinansiraju ga EU i Vlada.

N.K.

EPCG raspisala tender za nastavak rekultivacije deponije pepela i šljake

Maljevac deponija

Za Maljevac još 895 hiljada eura PODGORICA - Elektroprivreda je raspisala tender za rekultivaciju i nastavak korišćenja deponije Maljevac, a procijenjena vrijednost ove nabavke je 895.000 eura bez PDV-a, rekao je izvršni direktor EPCG Nikola Rovčanin.

Konstitutivna sjednica borda Plantaža

Iz EPCG podsjećaju da to nastavak aktivnosti započetih 2019. godine na korišćenju kasete III na Maljevcu, a čiji cilj je da se obezbijedi nesmetano odlaganje produkata rada TE Pljevlja.

Rovčanin je podsjetio da EPCG uporedo vrši rekultivaciju kasete II, odnosno nizvodnih kosina, sanaciju klizišta, izmještanje Paleškog potoka sa izgradnjom pumpe procjednih voda, trafostanice i infrastrukture za potrebe pumpne stanice drenažnih voda. Do sada su zatvorene dvije trećine deponije pepela i šljake na Maljevcu. Projekat je vrijedan 20 miliona eura, a obuhvata tehničku i biološku rekultivaciju zemljišta. Počela je sadnja osam hiljada sadnica crnog bora, javora i ruja i sijanje trave, s potom slijedi postavljanje parkovskog mobilijara.

S.P.

Društvo

Subota, 17. april 2021.

Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta nije odobrilo zahtjev oko 215 asistenata koji su zatražili ugovore na neodređeno

Anđelić: Ne treba miješati angažman asistenata i nastavnika PODGORICA – Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta na zahtjev 215 asistenata u nastavi, koji su zatražili da im se omogući da dobiju ugovore na neodređeno, odgovorilo je da ne treba miješati angažman asistenata sa poslovima koje obavlja nastavnik, stručni saradnik.

Državni sekretar u ovom resoru Miroslav Anđelić naveo je u dopisu, u koji je Pobjeda imala uvid, da bi ovaj zahtjev asistenata tražio promjenu Zakona o vaspitanju i obrazovanja djece sa posebnim potrebama, što su asistenti uostalom i zatražili.

Naveo je da bi trebalo da se regulišu organizaciona pitanja, ,,a da se sve vrijeme vodi računa o tome da inkluzivno obrazovanje cijeni najbolji interes učenika, njegovu pripremu za samostalni život“.

Anđelić je podsjetio da od školske 2017/2018. godine je počela praksa da vaspitno obrazovne ustanove angažuju asistente za nastavnu godinu po ugovoru.

Razlozi su, kako je naveo, brojni.

- Broj učenika u vaspitno-obrazovnoj ustanovi varira. Potom,

postoje primjeri preseljenja iz jedne škole u drugu. Zatim, uzeta je u obzir i činjenica da učenici prelaze iz jednog u drugi nivo obrazovanja – iz vrtića u osnovnu školu, iz osnovne u srednju. Tokom razvoja može doći do promjene u funkcionisanju učenika. Konačno, osnovni princip angažovanja asistenata je da osamostaljuje dijete, umanjuje njegovu potrebu za ovom vrstom podrške, a ne vezivanje, pasivizacija, segregacija i navikavanje na tehničku podršku – naveo je Anđelić.

Asistenti, međutim, smatraju da za njihovim radnim mjestima postoji trajna potreba, te da je neophodno razmotriti izmjene Zakona kako se ne bi više stavljali u nepovoljniji položaj u odnosu na ostale zaposlene u vaspitno-obrazovnim ustanovama. Podsjećaju da je u posljednjih nekoliko godina u Crnoj Gori angažovano na poslovima asistenata oko 320 osoba i taj broj se ne mijenja.

- Svjedoci smo da se svake godine broj djece kojima je potrebna pomoć asistenta povećava – poručili su oni.

N.Đ.

Saradnja UNHCR i Ombudsmana

Unaprijediće prava izbjeglica, raseljenih…

PODGORICA - Predstavništo Agencije Ujedinjenih nacija za izbjeglice u Crnoj Gori (UNHCR) i institucija Zaštitnika ljudskih prava i sloboda Crne Gore potpisali su sporazum o tehničkoj saradnji u oblasti zaštite, praćenja i unapređenja ljudskih prava i osnovnih sloboda tražilaca azila, izbjeglica, osoba bez državljanstva i raseljenih lica.

Sporazum su potpisali predstavnik UNHCR-a Žan-Iv Bušardi i ombudsman Siniša Bjeković. Načelno je dogovoreno da UNHCR i institucija Zaštitnika konkretno sarađuju i na praćenju sprovođenja prinudnog udaljenja i preduzimanje mjera za zaštitu ljudskih prava i sloboda stranaca koji se prinudno udaljavaju iz Crne Gore, u skladu sa svojim mandatima.

N.Đ.

PODGORICA - Djeca i mladi sve manje čitaju, a u isto vrijeme previše su izloženi uticaju medija, pa je neophodno da učitelji i roditelji sa njima od najranijeg uzrasta analiziraju medijski sadržaj kako bi naučili da ga kritički sagledavaju, poručeno je sa panela koji je organizovao Institut za medije Crne Gore.

Inspirisan manifestacijom „Dani Dragana Radulovića - Dijete je čovjek važan“ koja se organizuje povodom 70 godina od njegovog rođenja Institut je uz podršku Ambasade SAD u Podgorici organizovao panel diskusiju „Djeca u svijetu medijskih čuda“.

Vesna Rajković-Nenadić iz IMCG je kazala da su mnoge generacije djece odrasle uz Dragana Radulovića kao prepoznatljivo televizijsko lice koje je bilo simbol kvalitetnog sadržaja za djecu i mlade, a prije svega izvor humanih vrijednosti i dodala da je bitno da se zapitamo što danas čitaju i gledaju djeca, ko su im idoli, kako mediji utiču na njihovu socijalizaciju i edukaciju, zašto i kako medijski opismenjavati djecu od najranijeg doba.

Učitelj Sava Kovačević iz Osnovne škole „Oktoih“ iz Podgorice rekao je da djeca danas više gledaju nego što čitaju, upravo zahvaljujući ogromnoj ekranizaciji sadržaja.

Osnovno tužilaštvo u Kotoru provjerava slučaj djevojčice koja je već dva i po mjeseca žrtva maltretiranja na društvenoj mreži Tik Tok

Prijete joj kidnapovanjem i da je niko ne može spasiti PODGORICA – Osnovno državno tužilaštvo u Kotoru utvrđuje činjenice u slučaju djevojčice iz Budve koja je već dva i po mjeseca žrtva maltretiranja na društvenoj mreži Tik Tok, gdje joj se prijeti da će biti kidnapovana i da je niko ne može spasiti.

Iz ovog tužilaštva su za Pobjedu kazali da ih je policija obavijestila o ovom slučaju.

- Dežurni tužilac Osnovnog državnog tužilaštva naložio je preduzimanje određenih radnji u cilju utvrđivanja svih činjenica bitnih za donošenje odluke o daljem postupanju – rekla je portparolka i državna tužiteljka Ana Marinović.

LAŽNA PRIJAVA

Roditelji djevojčice su u proteklih desetak dana prijavljivali u više navrata slučaj policiji. Njena majka ispričala je za Pobjedu da je neko na društvenoj mreži Tik Tok otvorio lažni profil na ime djevojčice gdje objavljuju vulgaran i opasan sadržaj. Nedavno su objavili njenu sliku, uz broj njene majke i napisali da je navodno nestala. Vijest je potom počela da se šeruje i na Fejsbuku nakon čega je porodicu pozivala uznemirana rodbina i građani.

Djevojčica je, međutim, sve vrijeme bila kod kuće.

- Nakon što smo prijavili to policiji, u popodnevnim satima na Instagramu je djevojčica dobila podršku i uslijedile su molbe da se ugasi taj nalog na Tik Toku.

Međutim, i onima koji su je podržavali počele su da stižu prijetnje u smislu da joj neće niko pomoći, da će je kidnapovati.

Otišli smo ponovo u policiju.

Prijeti joj se da će ona stvarno nestati, da joj neće pomoći ni policija - dok stigne ona će već

Uznemiravanje je išlo dotle da je neko lansirao lažnu vijest da je djevojčica nestala, a postavljeni su njena slika i broj telefona majke.

Vijest su građani i stranice širili i na društvenim mrežama nakon čega je porodicu pozivala uznemirana rodbina i građani.

Djevojčica je, međutim, sve vrijeme bila kod kuće biti u njihovim rukama. Tako su napisali – ispričala je Pobjedi majka.

Nalog na Tik Toku je i pored velikog broja zahtjeva korisnika i dalje aktivan.

Uplašeni roditelji su djevojčici ograničili kretanje, odnosno prate je svuda gdje se kreće.

Porodica sumnja da je riječ o vršnjačkom nasilju, ali se, kako navode, do odluke tužilaštva ništa ne zna.

- Nijesmo razgovarali sa direk-

Na brigu građana odgovorili sprdnjom i nastavkom prijetnji

torom škole, ali kada je objavljeno da je nestala, zvali su nas, jer su se bili organizovali da je traže. Škola zna što se dešava – kaže majka djevojčice.

PRAĆENJE

Po saznanju za sporni profil na Tik Toku nijesu odmah reagovali, jer su očekivali da je to kratkotrajna dječja šala i da će sve riješiti sa roditeljima, a bili su se razboljeli i od korona virusa. Ipak, maltretiranja su

Panel IMCG o uticaju različitih dostupnih informacija na najmlađu populaciju

Djeca previše izložena medijskom sadržaju

- Sadržaj je raznolik i možda je nabolje voditi se parolom da ako ih ne možete pobijediti pridružite im se. Zato je bitno raditi na osvješćivanju učenika i djece od najranijih dana na način što ćemo zajedno sa njima analizirati ono što gledamo i ponuditi im da i sami budu učesnici u kreiranju sadržaja - rekao je on.

On kaže da je najbitnije osluškivati djecu i biti prisutan.

Dijana Vučković, metodičar-

7

ka nastave književnosti, profesorica na Univerzitetu Crne Gore, je ukazala na poznatu misao: sva su djeca - djeca svog vremena.

- Odgovornost je odraslih za okruženje u kojem se nalaze jer djeca rade ono što im mi nudimo. Tako je i u procesu čitanja bitno prepoznati odgovornost odraslih i zapitati se koliko odrasli čitaju. Bojim se da bi odgovor bio – malo, brzo i površno - rekla je ona.

Ukazala je da kriza knjige postoji a da je dio rješenja i formule za izlazak iz nje osvješćivanje cjelokupnog društva.

Profesor kreativnih industrija i komunikacija (UDG) Nenad Vujadinović ukazao je na preveliku izloženost djece medijima i objasnio da sindrom zamorenosti informacijama utiče na procese čitanja i udaljava nas od njega zbog prevelike zasićenosti sadržajem.

- Mi koji dosta znamo o tome

Sa panel diskusije „Djeca u svijetu medijskih čuda“ održane u organizaciji Instituta za medije

kako da biramo sadržaj desi nam se da nekada nijesmo u mogućnosti da se izborimo sa svim što se nudi i tada prestajete da raspoznajete realnost od imaginacije. Mediji vam daju pravo izbora ali personalizovani sadržaji ga sužavaju. Zato je bitna medijska pismenost i preuzimanje kontrole, jer medijski pismen čovjek ne može da bude obuzet informacijama koje ga ne interesuju - kazao je on.

Kristina Mihailović iz Udruženja „Roditelji“ kazala je da se djeca ne mogu izopštiti iz društva i da nije lako napraviti dobre izbore.

- Zato se moramo pitati što dodatno treba da uradimo da bismo pokazali djeci prave vrijednosti. Stopostotne zabrane nijesu način da okrenemo djecu čitanju i učenju, jer se djeca vrlo lako prilagođavaju vremenu u kojem žive i roditelji treba da budu tu kako bi im pomogli da se snađu pred novim izazovima - kazala je ona.

Učesnici su ukazali na značaj i ulogu Javnog servisa u proizvodnji kvalitetnog sadržaja za djecu koji treba da šalje pozitivne poruke i vrijednosti i da je to način za stvaranje balansa u medijskom prostoru.

Panel diskusija je organizovana u cilju promocije medijske pismenosti za djecu i mlade. R. D.

se nastavila. Ona kaže da kao roditelj ne može da shvati da su djeca spremna da idu do ove granice uznemiravanja.

Na lažnom profilu objavljuju razne ,,informacije“ o djevojčici. Snimana je kako prelazi ulicu, kao i mjestu na kojem se ljulja na ljuljašci uz natpis: ovdje se ona ljulja; ili: ovdje ona jede kolač.

- Bilo je i vulgarnih natpisa da se ona zabavlja sa drugaricom – kaže majka djevojčice. N. Đ.

Skupština Crne Gore lansirala novi vebsajt

Adresa za pitanja građana PODGORICA - Skupština Crne Gore lansirala je novi vebsajt i na novoj platformi građankama i građanima omogućila postavljanje pitanja, sugestija ili prigovora u vezi sa radom parlamenta, radnih tijela i službe Skupštine.

Forma za postavljanje pitanja nalazi se na adresi https:// www.skupstina.me/me/postavite-pitanje. Nakon što posjetilac ostavi tražene podatke – ime, imejl adresu i poruku, nadležna služba će, kako objašnjavaju iz Skupštine, u zavisnosti od teme na koju se odnosi, obraćanje proslijediti na odgovarajuću adresu i obavijestiti korisnika o tome.

Iz Skupštine naglašavaju da obraćanje toj instituciji treba da bude jasno i obuhvati sve podatke koji su potrebni da bi se po njemu moglo postupiti i da bi se mogao pripremiti odgovor. Obraćanje, takođe, mora biti u jasnoj vezi sa nadležnostima Skupštine.

R.D.

8

Društvo

Subota, 17. april 2021.

PRAVNO TUMAČENJE DEŠAVANJA U LJEKARSKOJ KOMORI: Advokat Dejan Dragović poručuje da su pravosnažne i izvršne odluke suda obavezujuće

CRPS odbio da registruje Mugošu kao predsjednika

Nadzornici službe zaštite NP „Durmitor“ nakon potjere uhvatili krivolov PODGORICA – Vladan Novaković iz Podgorice uhapšen je nakon što su ga nadzornici Nacionalnog parka „Durmitor“ zatekli u krivolovu u kanjonu Tare, a kod njega je pronađena puška sa snajperom, glava ubijenog srndaća i dio mesa koje je istranžirao na licu mjesta.

Kako je potvrđeno iz policije, osumnjičeni će krivičnu prijavu biti priveden tužilaštvu zbog sumnje da je izvršio krivično djelo nezakonit lov u sticaju sa nedozvoljenim držanjem oružja i eksplozivnih materija.

Policija je saopštila da je „kod V. N. pronašla lovački karabin marke „CZ“, kalibra 243 vinčester sa optičkim nišanom“.

Novaković o i iskasapio sr

-On je prije kontrole odbacio prigušivač za pušku, 13 komada puščane municije i glavu srndaća sa rogovima, koji su kasnije pronađeni i izuzeti sa lica mjesta. U blizini su pronađeni ostaci skeleta srneće divljači, kao i kesa u kojoj se nalazilo 7,5 kilograma čistog mesa – saopštila je policija.

Iz Nacionalnih parkova je saopšteno da je Novaković povratnik

koji je 2017. godine pravosnažno osuđen za krivolov u zoni NP parka „Durmitor“.

Kako je saopšteno, Novaković je sustignut na lokalitetu Šiplje, na lijevoj strani kanjona, dok je drugi krivolovac koji je bio s njim uspio da umakne.

-Pretragom terena pronađeno je i mjesto odstrijela srndaća, dok su na lokalitetu iznad Šiplja pronađena dva džipa koja pripadaju

Masovna vakcinacija počinje početkom narednog mjeseca

Dejan Dragović

Aleksandar Mugoša

Milena Popović-Samardžić

Organ uprave mora ispoštovati imperativni nalog suda, a nalog suda je iznad bilo koje odluke Skupštine Komore, piše u žalbi koju je dr Aleksandar Mugoša podnio Ministarstvu finansija i socijalnog staranja, a u koju je Pobjeda imala uvid PODGORICA – Centralni registar privrednih subjekata odbio je da registruje Aleksandra Mugošu kao predsjednika Ljekarske komore, uprkos privremenoj mjeri koju je donio Osnovni sud i vratio ga na tu funkciju.

Kako saznaje Pobjeda, na ovakvo rješenje CRPS, Mugoša se žalio Ministarstvu finansija i socijalnog staranja.

Osnovni sud u Podgorici prije nekoliko dana je privremenom mjerom vratio Mugošu na mjesto predsjednika Ljekarske komore do isteka njegovog mandata 4. januara 2022. godine.

Mugoša je pokrenuo spor u kome se žalio na Ljekarsku komoru da su ga razriješili nezakonito i da su nezakonito imenovali novu v. d. predsjednice tog esnafskog udruženja Milenu Popović-Samardžić i tražio određivanje privremene mjere. Sutkinja Osnovnog suda u Podgorici Dijana Rovčanin u rješenju je navela da je ovaj Mugošin zahtjev osnovan i donijeta je privremena mjera, koja ima za cilj da trenutno reguliše sporne odnose i ugrožena prava kako bi se spriječilo dalje ugrožavanje prava.

ŽALBA

Međutim, CRPS nije uvažio rješenje Osnovnog suda koje je Mugoša priložio uz zahtjev za registraciju.

U obrazloženju rješenja CRPS u koje je Pobjeda imala uvid, donešeno 14. aprila, navodi se da odredbama člana 321 stav 4 Zakona o privrednim društvima, je propisano da će Uprava prihoda odbiti registraciju „ako su podaci unijeti u prijavu nepotpuni, uz prijavu nije dostavljena kompletna dokumentacija, ako je pod istim nazivom registrovan neki drugi oblik obavljanja privredne djelatnosti, ako je ispunjen potreban uslov za odbijanje za registraciju, propisan drugim zakonom“.

Mugoša se požalio na to što CRPS nije uvažio odluku suda već je kao razlog za odbijanje registracije naveo taj što Skupština Ljekarske komore nije donijela odluku o razrješenju Popović-Samardžić i imenovanju Mugoše.

- Popović-Samardžić prvo nikad nije ni registrovana kao predsjednik Komore kod prvostepenog organa, već kao v.d. predsjednika Komore. Sa navedenog razloga ona ne može biti razriješena sa funkcije predsjednika Ljekarske komore jer ista nikad nije ni bila na navedenoj funkciji. Mugoša je 4. 1. 2018. izabran za predsjednika Komore, pa shodno navedenom Osnovni sud u Podgorici nije naložio poslodavcu, odnosno Komori ponovni izbor tog lica na mjesto predsjednika Komore već ga je svojim rješenjem vratio na mjesto predsjednika. Dakle, izjašnjenje u smislu izbora Mugoše na mjesto predsjenika Komore od strane Skupštine Komore ne samo da bi bilo nepotrebno, već bi bilo i nezakonito postupanje tog organa Komore - ističe Mugoša u žalbi u koju smo imali uvid.

Piše i da poslodavac ne može da ne izvrši sudsku odluku i da su posljedice takvog ponašanja predviđene članom 395 Krivičnog zakonika.

- Organ uprave mora ispoštovati imperativni nalog suda, a nalog suda je iznad bilo koje odluke Skupštine Komore.

Odnosno sud ima nadležnost ispitivanja zakonitosti odluka Skupštine Komore, a samim tim i ukidanja istih ukoliko utvrdi da su nezakonite - navodi se u žalbi.

Sindikat doktora medicine na čijem je čelu Popović-Samardžić ne priznaje odluku suda.

Prije dva dana, na konferenciji je saopštila da nije tačno da je sud utvrdio da je Mugoša nezakonito smijenjen te da je vraćen na čelo Ljekarske komore jer suđenje nije ni počelo, te da sud ne može da ga vrati na funkciju već to, prema njenim riječima, mogu samo delegati u Skupštini slobodnom izbornom voljom.

Popović-Samardžić je upozorila Ministarstvo zdravlja i CRPS da Mugoša nema odluku Skupštine sa kojom bi mogao biti predsjednik.

TUMAČENJE ZAKONA

Za ovu, malo je reći, neobičnu situaciju u Ljekarskoj komori, Pobjeda je juče pitala za pravno tumačenje advokata Deja-

na Dragovića koji je poručio da „postoji obaveza svih pa i CRPS da izvršavaju pravosnažne i izvršne sudske odluke“.

- Privremena mjera je obavezujuća izvršna odluka i protivnik obezbjeđenja je u obavezi da postupi po privremenoj mjeri kao izvršnoj odluci suda. Žalba, odnosno prigovor na rješenje o određivanju privremene mjere ne odlaže njeno izvršenje. Pravosnažne i izvršne sudske odluke su obavezujuće i one se moraju izvršavati.

Neizvršenje sudske odluke je krivično djelo shodno članu 395 Krivičnog zakonika Crne Gore. Krivičnim zakonikom čl. 395 propisano je da službeno ili odgovorno lice koje odbije da izvrši pravosnažnu i izvršnu sudsku odluku kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do dvije godine - pojasnio je Dragović.

Navodi i da je privremena mjera hitna mjera u postupku.

- Privremenom mjerom kao sudskom odlukom pruža se hitna pomoć određenom tj. ugroženom licu. Iako se radi o hitnoj mjeri privremenom mjerom se ne prejudicira ishod konkretnog postupka.

Privremena mjera stupa na snagu donošenjem, nevezano za ishod postupka. Privremena mjera koju je donio Osnovni sud u Podgorici a koja se tiče Mugoše je izvršna odluka, i ne postoji mogućnost njenog odlaganja i protivnik obezbjeđenja je dužan da postupi po odluci Osnovnog suda - istakao je Dragović.

Dragović pojašnjavai i da je Mugoša izabran na period od četiri godine pa je sud odredio privremenu mjeru do 04.01.2022. godine.

- Ova privremena mjera je određenog trajanja, iz razloga jer nije moguće predvidjeti trajanje parničnog postupka, a takođe treba znati da tokom trajanja postupka, Osnovni sud može ukoliko se promijene okolnosti izmijeniti donijetu privremenu mjeru ili je obustaviti. U svakom slučaju ova privremena mjera je obavezujuća i kao izvršna sudska odluka ona se mora izvršiti i primijeniti - zaključuje naš saK. JANKOVIĆ govornik.

PODGORICA – Ministarka zdravlja dr Jelena Borovinić– Bojović saopštila je juče da će masovna vakcinacija početi u maju, odnosno tri do pet dana nakon dolaska 201.000 kineskih Sinofarm vakcina.

Iz kineske ambasade juče je saopšteno da se vakcine očekuju krajem ovog mjeseca.

Borovinić-Bojović je na konferenciji na kojoj su saopštene nove epidemiološke mjere Institita za javno zdravlje istakla i da imaju informaciju da će još 25.000 doza Astra Zeneke stići u prvoj nedjelji maja.

- U intenzivnoj smo komunikaciji sa Kovaks inicijativom. Preostalih 40.000 takođe će stići u dogledno vrijeme - rekla je ona.

Govoreći o dvojezičnim potvrdama i QR kodovima, kojim se potvrđuje da je neko vakcinisan, Borovinić-Bojović je istakla da su one gotove i da će moći da se podignu kod izabranih ljekara, na vakcinalnim punktovima gdje su vakcinisani, ili kod bilo kojeg ljekara, dok će oni koji se vakcinišu moći da ih dobiju na punktu.

U maju s doza Ast

KAMPANJA

Na pitanje na koji način planiraju da motivišu građane na vakcinaciju, jer se cifra od 91.000 prijavljenih već neko vrijeme ne pomjera, ministarka zdravlja je naglasila da do sada nijesu pokretali veću kampanju jer ona mora da prati vakcinaciju.

- Sve je spremno za ozbiljniju

Pripremljene dvojezične potvrde i QR kodovi, kojim se potvrđuje da je neko vakcinis

kampanju koja će biti na višem nivou nego sada. Kampanja mora da prati vakcine – poručila je dr

Preminulo devet pacijenata U Crnoj Gori je od jučerašnjeg presjeka preminulo devet osoba od posljedica kovida-19, i to četiri iz Nikšića, po dva iz Podgorice i Kotora, jedan iz Bara, od kojih je najmlađi imao 38, a najstariji 88 godina starosti. Ukupan broj preminulih od početka pandemije u Crnoj Gori je 1.421.

U posljednjih 24 sata identifikovana su 163 nova slučaja infekcije na 1.255 obrađenih

uzoraka, a oporavljeno je 330 pacijenata. Uzimajući u obzir novootkrivene slučajeve i broj oporavljenih, ukupan broj trenutno aktivnih kovid-19 slučajeva u Crnoj Gori je 3.493.

Od početka epidemije, u martu 2020. godine, ukupan broj registrovanih slučajeva infekcije novim korona virusom u Crnoj Gori je 95.205.

Novoregistrovani slučajevi

Borovinić-Bojović, objasnivši i da će se samim započinjanjem masovne vakcinacije mijenjati su zabilježeni u Podgorici 52, Bijelom Polju 21, Nikšiću 20, Beranama 15, Tivtu i Rožajama po osam, Pljevljima sedam, Andrijevici četiri, Budvi, Kotoru, Cetinju, Danilovgradu i Kolašinu po tri, Herceg Novom, Mojkovcu, Plavu, Petnjici i Žabljaku po dva i Baru, Ulcinju i Šavniku po jedan.

U Kliničkom centru Crne Gore trenutno se nalazi 140 pacijenata sa kovid-19 infekcijom, od kojih je 68 životno ugroženo.

D.M.

Nalaz tijela KCCG formiranog da ispita probleme sa respiratorima koje je isporučila t PODGORICA - Komisija Kliničkog centra Crne Gore je utvrdila da nije bilo prezentacije i obuke nakon dolaska aparata UVENT u prvoj polovini prošle godine, a koje je isporučila turska kompanija Denizler, saopšteno je iz te ustanove. To je učinjeno tek 1. aprila ove godine.

Dva anesteziologa, pomoćnik direktora za inženjering i servisiranje aparata i direktorka KCCG, koji čine sastav komisije, istupili su nakon tvrdnji vlasnika firme Denizler Serkana Deniza da su respiratori isporučeni potpuno novi i ispravni.

On je ranije kazao i da je do pro-

Tvrde da nije do in blema u njihovom radu najvjerovatnije došlo zbog nestručnog rukovanja, te su poslali nove respiratore u originalnoj ambalaži.

- Prije slanja respiratori se provjeravaju i to radi Uprava carina Turske ali i Uprava carina Crne Gore, te je jasno da se radi o novim uređajima. Razočaran sam jer se zna pod kojim uslovima su nabavljeni. Povodom ovog problema usaglasili smo se sa KCCG i zaključili da je potrebno organi-

zovati obuku. Nije nas kontaktirao Klinički centar prije nego su iznijeli optužbe da ne rade respiratori. Došli smo na poziv firme koja je kod nas kupila respiratore.

Došli smo u okviru garantnog roka, i garancija na proizvode nije istekla - zaključio je Deniz.

Komentarišući njegove tvrdnje da respiratore prije slanja provjerava Uprava carina Turske, ali i Uprava carina Crne Gore, iz Komisije KCCG je navedeno da je nemoguće da je neko u tim službama znao

Društvo

Subota, 17. april 2021.

OSVRT

ovca koji je već osuđivan, osumnjičeni zadržan

odstrijelio rndaća Novakoviću i NN licu koje je uspjelo prilikom akcije da pobjegne. Policija je preduzela dalje aktivnosti u skladu sa svojim nadležnostima – saopšteno je iz NPCG. Iz Javnog preduzeća za nacionalne parkove Crne Gore ističu da su odlučni da nezakonitim aktivnostima, a posebno krivolovu i devastaciji najvrijednijeg prirodnog i kulturnog bogat-

stva, stane na kraj.

-U toj namjeri potrebna nam je podrška svih nadležnih državnih organa - sudova, tužilaštva, policije, inspekcijskih službi, kao i savjesnih građana koji neće tolerisati i žmuriti na slučajeve uništavanja prirodnog bogatstva Crne Gore. JPNPCG od tužilaštva očekuje oštru rekaciju, jer je riječ o povratniku, kao i izricanje zatvorske kazne. Otežavajuća

Ministarkina podmetanja Snajper, prigušivač, meso srndaća i pripremljeni „trofej“ – lobanja s rogovima

okolnost je i to što je srndać odstrijeljen na nelovnoj teritoriji i zabranjenim sredstvom – saopšteno je iz te institucije.

Ovo je za dva mjeseca drugi drastičan primjer krivolova. Pret-

hodno su u blizini Berana uhapšeni Milosav Čukić (30) i Dragutin Golubić (36) kojima je bio određen i pritvor zbog sumnje da su usmrtili ženku medvjeda.

I. P.

a nakon dolaska kineskih vakcina, širom zemlje biće postavljeno 139 punktova

stiže i 25.000 tra Zeneke

san

struktura prioritetnih grupa, odnosno poziva na vakcinaciju.

Sa druge strane, dok se čekaju vakcine, punktovi za imunizaciju na nivou cijele zemlje su spremni i cijeli postupak pripreme biće gotov za dva, tri dana.

Kako je kazao direktor podgoričkog Doma zdravlja i koordinator za organizovanje vakcinacije na nivou države dr Danilo Jokić biće postavljeno 139 punktova, anagažovano 277 ljekara.

PUNKTOVI

U glavnom gradu po šest punktova biće u Sportskom centru, Muzičkom centru i Univerzitetskom centru, kao i Vojno medicinskom

turska firma Denizler

nstalacija da istestira rad aparata.

Komisija je saopštila da je prvi ponovni kontakt sa tim aparatima bio 1. aprila 2021. godine, kada je organizovano servisiranje, i prvi put obavljena obuka i primopredaja aparata.

Tada su na Odjeljenju centralne intenzivne terapije KCCG, nakon svih provjera stavljena u funkciju dva aparata. Jedan od njih je prestao da radi nakon 24 sata upotrebe prijavljujući hardversku grešku, saop-

Policijski čas nakon ponoći, kafići će raditi do 23 sata

Komentarišući prijetnje koje su joj upućene, a zbog kojih je Osnovno državno tužilaštvo pokrenulo izviđaj, ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović poručila je da je one nijesu uplašile, te da je njen odgovor ,,nulta korupcija, transparentnost i angažovanost u radu“.

- Svakodneno smo svjedoci i slušamo poruke koji su upućene građanima i građankama - „branićemo državu, ako vam je napadnuta kuća ne biraš

sredstva da je odbraniš“. Ovakvim manipulativnim izjavama se utiče na javnost i potpiruju takve prijetnje i prijetnje koje sam i lično dobila - rekla je Borovinić- Bojović, naglasivši da se od 4. decembra vodi kampanja protiv nje.

Ona je saopštila i da će jednokratna pomoć od 250 eura zaposlenim na prvoj liniji sa kovid pacijentima biti isplaćena naredne nedjelje. Ona je rekla da su tek juče dobli konačne spiskove, koje će odobriti Ministartvo finansija.

Odgovarajući na pitanje u kojoj fazi su postupci u vezi sa kašnjenjem vakcina i neispravnim respiratorima, Borovinić-Bojović je rekla da su nadležni organi preduzeli neophodne radnje u vezi sa tim temama.

Na teritoriji cijele Crne Gore od danas će izlazak iz objekta stanovanja biti dozvoljen do ponoći, trgovine će raditi do 22 sata, ugostiteljski objekti do 23 sata, a dostava hrane biće moguća do ponoći.

Kada su u pitanju Podgorica i Danilovgrad dozvoljava se rad vaspitno-obrazovnih ustanova, rad dječijih igraonica će biti od 7 do 22 sata. Rad fitnes centara i teretana će biti dozvoljen od 7 do 22, isto kao i rad kladionica. Ugostiteljski objekti radiće do 23 sata, a biće dozvoljeno četvoro ljudi za stolom, samo sjedeća mjesta ali ne i šankovi i stajaća mjesta. Tržni centri će raditi do 22 sata, a međugradski saobraćaj biće dozvoljen radnim danima, dok ostaje zabranjen vikendom.

U Nikšiću, Mojkovcu, Beranama, Pljevljima, Kolašinu, Šavniku i Andrijevici produžavaju se aktuelne mjere, s obzirom na to da je u tim opštinama broj zaraženih na 100 hiljada stanovnika veći od 800.

centru. Dom zdravlja Tuzi imaće dva punkta, a Dom zdravlja Golubovci jedan.

U Andrijevici će biti dva punkta, i to u Domu kulture, a u Baru i Sutomoru 14 (pet u hotelu Princes, sedam u gimnaziji „Niko Rolović“, dok će u Virpazaru i Ostrosu biti po jedan punkt).

Berane će imati 12 punktova u sportskom centru u toj opštini, a Bijelo Polje 10, od kojih po pet u gimnaziji „Miloje Dobrašinović“ i Sali Rasovo.

U Budvi i Petrovcu biće šest punktova, Cetinju i Danilovgradu po četiri, Herceg Novom 10, Kolašinu i Mojkovcu po dva, Kotoru šest, Nikšiću 20, Petnjici jedan,

Plavu četiri, Plužinama, Šavniku i Žabljaku po jedan, Pljevljima osam.

Glavni grad, Tuzi i Golubovci imaće 26 punktova, Rožaje i Ulcinj po tri, Tivat četiri.

Građani će u Budvi, Petrovcu i Cetinju moći da se vakcinišu u Crvenom krstu. Punktovi u Danilovgradu biće u OŠ „Vuko Jovović“, a u Herceg Novom u staroj fazi Instituta Igalo.

Punktovi u Kolašinu biće u sali OŠ „Risto Manojlović“, Mojkovcu u OŠ „Aleksa Đilas Bećo“, a u Kotoru u Centru za kulturu Škaljari. Šest punktova u Nikšiću biće u zgradi Tehnopolis, osam u sali

OŠ „Luka Simonović“ i šest u sali OŠ „Mileva Lajović Lalatović“.

Punkt za vakcinaciju u Petnjici biće u OŠ „Mahmut Adrović“, dok će četiri punkta u Plavu biti u SMŠ „Baćo Bašić“ .

Građani Plužina mogu da se vakcinišu u zdravstvenom centru, a u Pljevljima na po četiri punkta Doma vojske i Prve osnovne škole.

Stanovnici Rožaja vakcinisaće se u sali OŠ „Mustafa Pećanin“, Šavnika u Obrazovnom centru, Tivta u Centru za kulturu Partizan.

Vakcinacija građana Ulcinja sprovodiće se na autobuskoj stanici, a na Žabljaku u OŠ „Dušan Obradović.

Sl.R.

BorovinićBojović: Prijetnje me nijesu uplašile

štila je Komisija.

- Nemoguće je da je zastoj aparata nastao zbog neadekvatnog centralnog snabdijevanja kiseonikom, jer je isti takav aparat i još deset drugih respiratora na istom centralnom razvodu radilo i radi normalno – saopštila je Komisija.

Istaknuto je da je drugi aparat i dalje u funkciji, te da se na odjeljenju nalaze još dva tehnički ispravna aparata, dok se preostalih 14 ne koristi. Dva se moraju po preporuci predstavnika firme Denizler vratiti u Tursku jer popravke nijesu mogle da se urade na licu mjesta.

- Preostalih 12 aparata ne koristimo dok se predstavnici turske

9

firme ne vrate u KCCG i završe testiranje aparata. KCCG neće dozvoliti da život bilo kog pacijenta bude ugrožen usljed eventualne primjene nepouzdanih aparata – saopštila je Komisija.

Istaknuto je da su respiratori u svakodnevnoj upotrebi u KCCG više od 30 godina, i da pojedini od anesteziologa koji ih koriste imaju i preko 40 godina radnog staža, te da se nikad nije desilo da je pokvaren ijedan aparat koji je u upotrebi.

- U našoj ustanovi se nalazi i drugih 130 aparata renomiranih svjetskih proizvođača, sa kojima imamo dugogodišnja iskustva i koji su u radu dokazali da su pouzdani – saopštila je Komisija.

Oni su saopštili da je izjava generalnog direktora i vlasnika firme Denizler „nekorektna i da ne predstavlja dobar osnov za buduću dalju saradnju“.

Vlasnik firme Denizler je početkom aprila kazao medijima da su tokom boravka u KCCG utvrdili da su neki tokom upotrebe pokvareni zbog neznanja sa rukovođenjem, jer nije odrađena obuka za njihovo korišćenje.

- Testirali smo sve respiratore, nijesmo ništa popravljali, postavili smo neke djelove koji su nestali vjerovatno tokom korišćenja. Pet dana smo zbog ovoga u Crnoj Gori. Respiratori su kvalitetni - naglasio je on.

On je najavio da firma planira

Vjerujem da će osoba koja je poslala ministarki prijeteće pismo biti identifikovana. Takvo ponašanje je nedostojno. Ali, to ne može biti opravdanje, izgovor ili, još gore, povod za beskrupulozni izliv ministarkinih lažnih optužbi protiv građana i građanki koji iskazuju bunt protiv, po državu Crnu Goru, pogubne politike koju sprovodi njena Vlada » Piše: Kaćuša KRSMANOVIĆ Neprihvatljivo je prijetnjama, sakriven ili sakrivena, obračunavati se sa neistomišljenicima. Međutim, još je neprihvatljivije kada žrtva prijetnji, koja je pri tom na visokoj državnoj funkciji, sa konferencije za novinare posegne za beskrupuloznom zamjenom teza, kako bi pojačala utisak „žrtve koju trpi za opšte dobro“.

- Svakodnevno smo svjedoci i slušamo poruke koje su upućene građanima i građankama: „Branićemo državu, ako vam je napadnuta kuća, ne biraš sredstva da je odbraniš“. Ovakim manuplativnim izjavama se utiče na javnost i potpiruju takve prijetnje i prijetnje koje sam i lično dobila - rekla je juče ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović, komentarišući pitanje novinara povdom prijetnji koje su joj upućene.

Nesposobna da uspostavi održiv zdravstveni sistem koji bi pod kontrolom mogao da drži smrtonosnu epidemiju, probala je ministarka da od žrtava njene i politike ove Vlade napravi dželate.

Ne ide to tako, gospođo ministarko.

Crna Gora i njeni građani mjesecima su žrtve bezumne politike aktuelne Vlade, a upravo zahvaljujući nesposobnosti Borovinić-Bojović i njenog tima, naš zdravstveni sistem je na koljenima.

I to je svima jasno. Bez izuzetka.

Sistem preživljava samo zahvaljujući posvećenosti, hrabrosti i humanosti ljekara i zdravstvenog osoblja na prvoj liniji. Onih koji duže od godinu nemaju kad da se bave politikom ili besramnim podmetanjima.

No, uprskos njihovim nadljudskim naporima, skoro svakodnevno stižu informacije kako je kovid-19 mnoge crnogorske porodice sveo na po nekoliko preživjelih. Dva brata iz Danilovgrada umrla su u dva dana, otac i sin na Cetinju u razmaku manjem

krajem aprila da pošalje doktore u Crnu Goru koji aktivno koristi ove respiratore kako bi se obezbijedila obuka za nijhovo korišćenje.

I bivši šef Kriznog medicinskog štaba doktor Ranko Lazović potvrdio je 19. marta da su svih 30 respiratora isporučenih iz Turske bili ispravni dok je on bio na toj funkciji.

On je objasnio da su u maju 2020. godine aparati poslati u Tursku na servis nakon što je na 12 uređaja prijavljivano da su nepouzdani.

- Za šest je na servisu utvrđeno da su ispravni, a na šest je urađena kalibracija. Uređaji su vraćeni u avgustu, o čemu postoji zapi-

od 24 sata, jedna žena je u desetak dana sahranila oca, majku, rođenu sestru...

Mnoge su posljednjih mjeseci sahranjivali rođaci i komšije, jer nije imao ko...

Zato ministarko zdravlja, ili kako brojni građani kažu „ministarko smrt“, nije tačno da se, kako ste ustvrdili, protiv Vas vodi kampanja.

Vaš beskrupolozni pokušaj zamjene teza i besmislena konstatacija da Vas prijetnje neće uplašiti i da je Vaš odgovor: „nulta korupcija, transparentnost i angažovanost u radu“ još su jedan jadan bijeg od odgovornosti za sve što nam se u sistemu zdravstva dešava.

Stotine mrtvih svakog mjeseca od kada ste preuzeli resor, prebukirani bolnički kapaciteti, kašnjenje procesa vakcinacije, smjene i otkazi uglednim ljekarima i stručnjacima koji su znanjem prijetnja Vašim neznavenim kadrovima, progon svih koji drugačije misle – to je ministarko Vaš učinak.

I nemojte drskom manipulacijom da podmećete građanima koji svoju zemlju brane od Vaše pogubne politike.

Vi i Vaši ste klero-nacionalističkom politikom ugrozili zajedničku kuću. Urušavate je iz dana u dan. Ugrožavate osnovna ljudska prava, čak i pravo na život odlukom da odbijete donacije vakcina.

I, onda, jednu bezumnu prijetnju anonimca, želite da, teorijom zavjere, prilijepite kao kolektivnu odgovorsnost onima koji se bune protiv Vaše politike, onima koje Vlada u kojoj sjedite doživljava kao političke neprijatelje i pokušava da svede na građane drugog reda.

Vjerujem da će osoba koja je poslala ministarki prijeteće pismo biti identifikovana.

Takvo ponašanje je nedostojno. Ali, to ne može biti opravdanje, izgovor ili, još gore, povod za beskrupulozni izliv ministarkinih lažnih optužbi protiv građana i građanki koji iskazuju bunt protiv, po državu Crnu Goru, pogubne politike koju sprovodi njena Vlada.

Neće proći, ministarko.

snik o svakom pojedinačno - rekao Lazović.

Mira Mijušković iz firme Glosarij kazala je tada da su u teškim trenucima pokušali da pomognu i preuzmu na sebe rizik finansiranja nabavke respiratora koji su po tehničkim karakteristikama odgovarali zdravstvenom sitemu Crne Gore.

- Imali smo saglasnost iz Agencije za ljekove da nabavimo respiratore, što je potvrda da su oni bili ispravni - rekla je Mijušković.

Crna Gora, koja sada ima 160 respiratora, u martu prošle godine je za 600.000 eura kupila 33 uređaja ukrajinskog proizvođača UTAS, koje je isporučila turska firma Denizler.

J. M.

10

Hronika

Subota, 17. april 2021.

Čitanjem izvještaja nastavljeno suđenje optuženima za pokušaj likvidacije Igora Krstovića

Odbrana: Ključni dokaz pronađen na smetlištu

PODGORICA – Flaša sa DNK tragovima Dragiše Bulatovića i Vidoja Stanišića, optuženih za pokušaj ubistva Igora Krstovića 28. janura prošle godine, pronađena je na smetlištu, tvrdi odbrana okrivljenih. Oni su juče u podgoričkom Višem sudu predložili da se izađe na mjesto na Kakarickoj gori gdje je pronađeno zapaljeno vozilo iz kojeg je pucano na Krstovića, i ukazali da je mjesto gdje je pronađena flaša sa DNK tragovima optuženih, lokacija na kojoj se odlaže otpad.

-Predlažem izlazak na lice mjesta da bi se neposredno utvrdilo o kakvom se lokalitetu radilo. Radi se o deponiji, smetlištu gdje ljudi odlažu razni otpad – kazao je branilac Bulatovića, advokat Marko Kovač.

Sa druge strane, specijalni tužilac Saša Čađenović je istakao da ovaj prijedlog odbrane nije od uticaja, jer su okrivljeni izjavili da na toj lokaciji nijesu nikada bili. On je ocijenio da se više radi o komentaru dokaza.

Optuženi Bulatović i Stanišić su dan ranije prilikom davanja odbrane optužili policiju i tužilaštvo za podmetanje flaše sa njihovim DNK tragovima.

U nastavku suđenja, okrivljenima za pokušaj ubistva Igora Krstovića pročitani su pismeni dokazi, a odbrana je najavila da će sudu predložiti saslušanje svjedoka, kao i da se pojedini dokazi izuzmu iz spisa predmeta kao pravno nevaljani.

U dokaznom postupku pročitani su kriminalistički izvještaji, te izvještaji Uprave policije Crne Gore – Specijalnog policijskog odjeljenja o privremeno

Sa uviđaja ranjavanja Krstovića u Zeti

oduzetim stvarima od okrivljenih, kao i izvještaji o pretresu stanova i drugih prostorija.

Banilac Stanišića, advokat Nikola Ivanović, predložio je da se kao pravno nevaljani dokaz iz spisa predmeta izuzme službena zabilješka i sadržina usb fleš memorije, jer se u njoj nalazi snimak, koji je sačinjen neovlašćeno. Ova „fleška“ je izuzeta prilikom pretresa iz kuće Maksima Stanišića, i oduzeta od Radoslava Stanišića.

-Smatram da se ovaj dokaz ne može koristiti u ovom postupku. Radi se o neovlašćenom snimanju. Ovaj dokaz nije važan za ovaj postupak – istakao je advokat Ivanović. Advokat Kovač pridružio se ovom prijedlogu.

Specijalni tužilac Čađenović se protivio prijedlogu, dodajući da je okrivljeni Sta-

nišić rekao da je boravio u toj kući prije i nakon kritičnog događaja.

Sud će naknadno odlučiti o prijedlozima odbrane.

U optužnici se navodi da su Bulatović i Stanišić postali pripadnici kriminalne organizacije koju je formirala NN osoba.

Dodaje se da su optuženi 28. januara, otišli vozilom „golf“, te na Kakarickoj gori u Podgorici, uzeli dvije NN osobe a zatim otišli u mjesto Balijače gdje su pratili Krstovića. Kada je naišao svojim autom, krenuli su u njegovom pravcu, i tada je jedna NN osoba, sa zadnjeg sjedišta auta, iz automatske puške ispalila prema Krstoviću najmanje 28 hitaca, koji su ga pogodili nanoseći mu teške povrede.

Nastavak suđenja zakazan je za 5. maj.

Proces vodi sutkinja Biljana UskokoB.R. vić.

Tužilačko zadržavanje Bjelopoljcu

Preko Vajbera upućivao prijetnje BIJELO POLJE - Osnovni državni tužilac u Bijelom Polju je Bjelopoljcu A. C, nakon saslušanja, odredio zadržavanje u pritvoru, u

trajanju od 72 sata, zbog osnovane sumnje da je počinio krivično djelo ugrožavanje sigurnosti.

Krivičnom prijavom je pred-

Suđenje u bjelopoljskom Višem sudu Viši sud u Bijelom Polju

Optuženi za silovanje tvrdi da nije kriv BIJELO POLJE - G. M. (58) iz Podgorice, optužen za obljubu nad djetetom, juče je pred sudijom Višeg suda u Bijelom Polju Ivanom Adamovićem tvrdio da nije kriv.

– Nijesam kriv i ne priznajem djelo za koje me teretite – rekao je optuženi.

Djevojčica je ranije putem video-linka potvrdila navode koje je ranije saopštila.

Kako je navedeno optužnicom, G. M. je od marta 2018. do 7. oktobra naredne godine, u mjestima Pjenavac i Jabuka(opština Kolašin), izvršio obljubu nad oštećenom maloljetnicom više puta. A.R.

stavljeno da je osumnjičeni od 3. do 9. aprila ove godine ugrozio sigurnost više lica.

Navodi se da je oštećenim S. Š, S. Š, T. Š. i S. Š. u Podgorici

prijetio da će napasti na njihov život i tijelo. Putem Vajber aplikacije sa svog telefona uputio je više poruka prijeteće sadržine, pri čemu je bio svjestan svog djela, njegove zabranjenosti i htio njegovo izvršenje.

B. Č.

Realizovana ekstradicija osumnjičenog za pokušaj ubistva Miloša Radonjića iz Španije u Crnu Goru

Ljubomir Krivokapić

Krivokapić poslat u istražni zatvor PODGORICA – Ljubomir Krivokapić (29) iz Kotora, koji se sumnjiči za pokušaj ubistva Miloša Radonjića i nedozvoljeno držanje oružja, izručen je iz Španije Crnoj Gori.

Krivokapić je poslat u istražni zatvor.

Iz policije je pojašnjeno da se Krivokapić potražuje zbog osnovane sumnje da je 31. maja 2016. godine u Kotoru, u naselju Dobrota, zajedno sa optuženim Balšom Malovićem pokušao da ubije Radonjića. Oni su, kako se sumnja, u pravcu vozila kojim se oštećeni kretao, ispalili više projektila.

Krivokapić je uhapšen 22. avgusta 2020. godine na osnovu višemjesečne istrage ciljanog traganja u Španiji.

On je, prema informacijama iz bezbjednosnih službi, član škaljarskog klana, a Radonjić kavačkog. Radonjić je čak četiri puta bio meta napada.

Iz policije dodaju da su službenici Sektora za borbu protiv kriminala – Odsjeka za međunarodnu operativnu policijsku saradnju INTERPOL Europol SIRENE, uz asistenciju službenika Sektora policije posebne namjene, realizovali ekstradiciju Krivokapića.

– Lj. K. se potražuje po međunarodnoj potjernici raspisanoj od strane NCB INTERPOL-a Podgorica, po naredbi Višeg suda u Podgorici, radi obezbjeđenja njegovog prisustva krivičnom postpuku koji se protiv njega vodi pred ovim sudom zbog krivičnih djela ubistvo u pokušaju i nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija – precizirali su iz policije.

Navode da su u potrazi učestvovali policijski službenici Sektora za borbu protiv kriminala - Odsjeka za međunarodnu operativnu policijsku saradnju, Više državno tužilaštvo iz Podgorice, timovi za ciljano traganje u okviru ENFAST-a – Evropske mreže A.R. timova za ciljano traganje.

Uhapšen zbog vožnje u pijanom stanju DANILOVGRAD - Danilovgradska saobraćajna policija je na putu Danilovgrad – Podgorica, u mjestu Spuž, kontrolisala vozača M. G. (54) iz Nikšića.

On je alkotestiran i utvrđeno je

Viši sud prihvatio dokaze protiv četvorice optuženih

Lažni policajci pokušali od Rusa da iznude 100.000 eura PODGORICA – Viši sud potvrdio je optužnicu protiv Dragoljuba Mićovića, Nikole Radovića, Balše Kosovića i Gojka Čavića jer su, uz prijetnje, od Rusa A. M. (24) pokušali da iznude 100.000 eura.

Prema navodima optužnice – Mićović, Radović, Kosović i Čavić su u periodu od sredine jula do 7. septembra 2020. godine, u Tivtu, na organizovan način, u namjeri da sebi pribave imovinsku korist u iznosu od preko 30.000 eura, silom i prijetnjom pokušali da prinude oštećenog M. A. da im preda novčani iznos od 100.000 eura.

Optuženi Čavić je, kako se

navodi u dokumentu tužilaštva, upoznao Rusa sa Kosovićem, predstavljajući mu ga kao osobu koja će uz novčanu nadoknadu od 20.000 eura da mu obezbijedi falsifikovana dokumenta.

- Za ovu uslugu mu je prethodno tražio 10.000 eura.

Nakon nekoliko dana, po dogovoru, A. M. je okrivljenom G. Č. predao par svojih fotografija koje je trebalo da se upotrijebe za lažni pasoš, a sredinom avgusta dao mu 13.600 dolara – piše u optužnici.

Međutim, kako im ovaj iznos novca nije bio dovoljan, Kosović, Radović i Mićović su 20. avgusta naoružani upali u stan A. M. predstavljajući se

kao policajci i optužujući ga da je ruski terorista.

Oni su pretresli stan i iz laptopa uzeli 11.400 dolara i 300 eura, a iz džepa 200.

Optuženi su tom prilikom saopštili A. M. da će mu, kao policajci, završiti da ne bude krivično gonjen zbog lažnog dokumenta, ukoliko im on za to da 100.000 eura, u roku od sedam dana.

Uz prijetnje da ne smije da napušti Crnu Goru i da je dužan da im preda još 90.000 eura, optuženi su napustili stan A. M. Međutim, A. M. je slučaj prijavio policiji koja je optužene uhapsila u restoranu gdje su dogovorili preuzimanje novca.

B.R.

prisustvo alkohola u organizmu u koncentraciji od 2,20 g/kg.

M. G. je zbog prekršaja iz Zakona o bezbjednosti saobraćaja na putevima lišen slobode i biće priveden nadležnom sudiji za prekršaje.

C.H.

Na crnogorskim putevima juče bilo osam saobraćajnih nezgoda

Jedna osoba teže povrijeđena PODGORICA - Na crnogorskim putevima, tokom 15. aprila, dogodilo se osam saobraćajnih nezgoda, u kojima je jedna osoba teže, a pet lakše povrijeđeno. Kako je saopšteno juče iz Operativno-komunikacionog centra Uprave policije, u Podgorici se dogodilo šest nezgoda, a na Cetinju jedna. Policija je izdala 181 nalog za uplatu novčanih kazni, podnijela 11 prekršajnih prijava i oduzela par registarskih tablica.

C.H.

Svijet

Subota, 17. april 2021.

Objavljen snimak policijskog ubistva trinaestogodišnjeg dječaka u Čikagu

Prije nego je ubijen, Adam je poslušao naređenje policajca ČIKAGO - Zvaničnici Čikaga objavili su video policijskog ubistva trinaestogodišnjeg dječaka koje se dogodio prije dvije sedmice u čikaškom predgrađu Litl Vilidž.

Na snimku se vidi da je Adam Toledo, prije nego što je policajac pucao u njega, podigao obje ruke u znak predaje.

Snimak počinje tako što 34-godišnji policajac Erik Stilman izlazi iz automobila i počinje da trči ka tinejdžeru koji pokušava da pobjegne.

Policijac na snimku viče „stop“ i Toleadu naređuje da podigne ruke. Neposredno nakon što ga je dječak poslušao i podigao ruke, policajac puca na njega nakon čega dječak pada. Policajac je potom potrčao ka dječaku i počeo panično da doziva pomoć.

- Pucnji, pucnji, dovedite hitnu pomoć - čuje se policajac, koji dječaku govori „Ostani sa mnom, ostani sa mnom“, a potom ponovo poziva hitnu.

Neposredno nakon ovog ubistva iz čikaške policije je saopšteno da je na dječaka pucano jer je u ruci imao pištolj.

Isječak iz snimka na kome se vidi da Adam Toledo ne drži oružje u rukama

Međutim, na objavljenim snimcima se ne vidi da dječak, u trenutku ubistva, u rukama ima bilo kakvo oružje.

Ubistvo trinaestogodišnjaka dodatno je podgrijalo tenzije i pobunu Amerikanaca zbog sve učestalije policijske brutalnosti zasnovane na rasnoj diskriminaciji.

Nakon što je snimak objavljen,

advokat porodice Toledo saopštio je da se jasno vidi da je dječak poslušao naredbu, okrenuo se i podigao ruke, prije nego je policajac pucao.

- Ne znam da li je policajac imao dovoljno vremena. Znam samo da je policajac obučen da ne puca na nenaoružanu osobu - rekao je advokat.

On ističe i da porodica Toledo

zahtijeva „pravdu za Adama“.

- To je veoma bliska, uzajamno povezana hispanska porodica.

Svi oni su obožavali to dijete – rekao je advokat.

Iz policije je saopšteno da je, nekoliko dana prije Adamovog ubistva u predgrađu Litl Vilidž prijavljena pucnjava. U noći ubistva policija je, kako su naveli, reagovala po pozivu.

Nekoliko političara i policijskih udruženja reagovalo se na video zapis incidenta.

Guverner savezne države Ilinois Džej Rober Pricker je, nakon što je odgledao snimak, ocijenio kako je vrijeme da se traži pravda za djecu, ali i odgovornost u institucijama.

Predsjednik čikaškog policijskog sindikata Džon Katanzara izjavio je da je policajac imao samo osam desetinki sekunde da donese odluku da li će pucati i da su njegovi postupci bili opravdani.

Zvaničnici Čikaga i porodica Toledo pozvali su građane da ostanu mirni, dok se grad pripremao za nove građanske nemire nakon objavljivanja snimka.

11

Pucnjava u prostorijama kompanije „Fedeks“ u Indianapolisu

Nastradalo osam osoba Sa mjesta pucnjave

INDIANAPOLIS – U pucnjavi koja se dogodila preksinoć u objektu komapnije „Fedeks“ u Indianapolisu, ubijeno je osam osoba, dok je napadač izvršio samoubistvo, saopštila je policija.

Portparol policije Dženaj Kuk je saopštio da je nakon pucnjave hospitalizovano najmanje četvoro ljudi, od kojih je jedna osoba u kritičnom stanju.

Napadač nije odmah identifikovan, a Kuk je rekao i kako je prerano reći da li je napadač bio zaposlen u objektu.

Ovo je posljednja u nizu masovnih pucnjava koje su se dogodile širom SAD. Osam ljudi je ubijeno u napadu na salone za masažu širom područja Atlante, a 10 je poginulo u pucnjavi u supermarketu u mjestu Bolder u Koloradu.

Policiji je pucnjava prijavljena u četvrtak nešto nakon 23 sata, a policajci su došli dok je pucnjava još trajala, rekao je Kuk. Napadač se ubio.

- Još pokušavamo da utvrdimo tačan razlog i uzrok ovog incidenta - rekao je Kuk.

Fedeks je objavio saopštenje u kom se navodi da sarađuje sa vlastima i da radi na dobijanju više informacija.

- Svjesni smo tragične pucnjave u našem objektu u blizini aerodroma u Indianapolisu. Bezbjednost nam je glavni prioritet i naše misli su sa svima onima koji su ovim pogođeni navodi se u izjavi. Članovi porodica okupili su se u obližnjem hotelu da čekaju vijest o voljenima. Neki su rekli da zaposlenima nije dozvoljeno da imaju telefone kod sebe dok rade, što otežava kontakt sa njima, izvijestila je VTHR-TV. U snimku uživo sa mjesta pucnjave koji su prenijeli mediji vidi se policijska traka koja ograđuje mjesto napada na parkingu unutar objekta.

Svjedok koji radi u objektu rekao je za VISH-TV da je vidio čovjeka sa pištoljem nakon što je čuo nekoliko hitaca.

Drugi čovjek je rekao da je njegova neć aka sjedjela na vozačkom mjestu svog automobila kada se pucnjava dogodila i da je ranjena.

Priredila: Đurđica ĆORIĆ

12

Crnom Gorom

Subota, 17. april 2021.

ŽABLJAK: Komunalci utovarnom lopatom čiste seoske puteve

Do Male Crne Gore kroz pet metara visoke namete

NAJTEŽA DIONICA JE DO ŠTUOCA: Put do Male Crne Gore

ŽABLJAK – Radnici i mehanizacija žabljačkog Komunalnog ovih dana rade intenzivno na čišćenju puteva. Najzahtjevnija je dionica do sela Mala Crna Gora gdje se bore sa nametima visokim i do pet metara. Iz tog preduzeća objašnjavaju da je put uzak pa se može čistiti samo utovarnom lopatom.

- Kada se čisti snjegočistačem snijeg se gura naprijed i put istovremeno otvara.

Utovarnom lopatom, međutim, svaki put kad se lopata napuni mora da se isprazni pa čišćenje traje mnogo duže –

objašnjavaju radnici.

Juče je očišćena dionica do prevoja Štuoc koji je na najvišoj koti, višoj od 2.000 metara.

- Za očekivati je da nakon što pređemo Štuoc posao ide lakše i da se do Male Crne Gore probijemo za dva, tri dana - kazali su iz Komunalnog.

Inače, put ka Maloj Crnoj Gori uglavnom je neprohodan od novembra do maja.

Fotografije čišćenja puta do tog žabljačkog sela na društvenim mrežama objavili su juče mještani.

Ra. P.

BUDVA: Prijedlog ministra Jakova Milatovića Savjetu za borbu protiv korona virusa

NIKŠIĆ: Ambasadorka SAD posjetila izložbu o djelovanju Crvenog krsta u Crnoj Gori

Olakšati dolazak i turistima iz Rusije, Bjelorusije i Ukrajine

BUDVA – Tržište regiona je za nas veoma značajno, u turističkom prometu čini 40 odsto. Ulaz iz zemalja sa kojima se Crna Gora graniči biće dozvoljen bez bilo kakvih prepreka – kazao je u Budvi ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović.

On je rekao i da su prethodnih dana dobili veliko interesovanje sa tržišta Rusije, Bjelorusije i Ukrajine. Zato je predložio da se i turistima sa tih područja olakša ulazak u državu.

- Predložio sam Savjetu za borbu protiv korona virusa da, s obzirom na poboljšanje epidemiološke situacije i veliko interesovanje s tih tržišta, razmisle da liberalizujemo ulaz tim turistima u našu zemlju. To je uzeto u razmatranje, ja se nadam na korist turista iz svih tržišta i na korist opština poput Budve, gdje ti turisti najčešće i dolaze. To su stvari o kojima ćemo razgovarati u nerednom periodu, ne samo za ta tri tržišta koje sam spomenuo već za sva ostala koja su važna za realizaciju turističkog prometa u Crnoj Gori - istakao je ministar.

Milatović je, saopšteno je iz tog Vladinog resora, juče boravio u Budvi gdje je razgovarao sa predsjednicima Opštine i Skupštine Markom Carevićem i Krstom Radovićem.

Ministar je dodao da Vlada svim raspoloživim formalnim i neformalnim sredstvima pokušava da doprinese ponovnom uspostavljanju avio-linija sa ovim tržištima.

- Mislim da se u tom smislu krećemo u dobrom pravcu. Imamo dobre naznake kada je u pitanju uspostavljanje direk-

ZADOVOLJNI RAZGOVORIMA: Radović, Milatović i Carević

tnog avio-saobraćaja između Rusije i Crne Gore. Intenzivno se radi na pregovorima sa privatnim laboratorijama po pitanju snižavanja cijene PCR testa za strane turiste, koja bi bila uporedna sa cijenom naših turističkih konkurenata – kazao je Milatović.

Kako je saopšteno Milatović, Carević i Radović imali su ,,lijep i konstruktivan razgovor“.

- Budva, u prometu našeg turizma, čini 50 procenata i zaista je prijestonica crnogorskog turizma. Razgovarali smo o svim stvarima koje zajednički treba da uradimo, o svemu tome što je do sada urađeno, što možda može bolje kako bismo goste doče-

kali što spremniji i kako bi, na benefit cjelokupne ekonomske aktivnosti, imali što bolju turističku sezonu - rekao je Milatović.

Ministar ekonomskog razvoja je istakao da kada je u pitanju epidemijska situacija ,,posljednjih dana, imamo dobar trend“ te da se na svim nivoima preduzimaju mjere da se privreda očuva.

- Paket podrške Vlade za drugi kvartal je u procesu pripreme i usvajanja. Razgovarali smo o podršci koju priprema lokalna uprava. Da dam dozu optimizma, možda ćemo biti iznenađeni na kraju i da će ti brojevi ove godine biti i veći u odnosu na ove koje smo budžetom planirali - istakao je Jakov Milatović.

C. G.

CETINJE: Razgovarali Aleksandar Kašćelan i Roberto Ćambeti

EU da pomogne ekonomski oporavak Zapadnog Balkana CETINJE - Crnu Goru, kao i većinu zemalja Zapadnog Balkana, očekuje dugotrajni ekonomski oporavak od pandemije korona virusa, i naša zemlja očekuje izdašniju podršku Evropske unije kako bi se što prije normalizovala

ekonomska situacija - saopštio je Aleksandar Kašćelan, gradonačelnik Prijestonice Cetinje i član Upravnog odbora Zajednice opština Crne Gore, na bilateralnom sastanku sa predsjednikom Regionalnog vijeća Veneta iz Itali-

POSAO ĆE ZAVRŠITI ZA DVA DANA: Utovarna lopata na putu

je Robertom Ćambetijem.

Kašćelan i Ćambeti su razmijenili najnovije informacije o stanju sa korona virusom u Italiji i Crnoj Gori i konstatovali da se situacija popravlja, izražavajući nadu da će vakcinacija doprinijeti bržem za-

vršetku pandemije.

Kašćelan je podsjetio da je Prijestonica pripremila treći paket mjera pomoći privredi i građanima koji su pogođeni pandemijom.Takođe je ocijenio da je najveći izazov za predstojeću turističku sezonu još nepovoljna epidemiološka situacija, ali i ukazao da se na nivou lokalnih samouprava i države koordinirano sprovode aktivnosti kako bi se stanje poboljšalo.

Tema razgovora bila je i priprema naredne sjednice Zajedničkog savjetodavnog odbora. C. G.

Prijateljstvo država u slikama i riječima NIKŠIĆ – Na Trgu slobode je organizovana izložba fotografija, koje su snimili članovi istorijske misije američkog Crvenog krsta u Crnoj Gori po završetku Prvog svjetskog rata, a koja je dio višegodišnje komunikacione kampanje Ambasade SAD pokrenute u julu prošle godine.

Izložbu je posjetila ambasadorka SAD u Crnoj Gori Džudi Rajzing Rajnke zajedno sa generalnom sekretarkom Crvenog krsta Crne Gore Jelenom Dubak.

Ambasadorka Rajnke ocijenila je da kroz izložbu ne saznajemo samo istoriju već i koliko dugo i jako prijateljstvo dijele dvije države.

-Na ovaj način želimo upoznati i mlade s vrijednostima koje naši narodi dijele duže od vijeka.

Nakon Drugog svjetskog rata ljekari i medicinsko osoblje SAD došlo je u Crnu Goru kako bi ovdašnjem narodu pružili pomoć. I danas kada se svi suočavamo sa zdravstvenom krizom naši odnosi su snažni kao i uvijek. SAD su pružile pomoć Crnoj Gori i tokom ove pandemije. Širom Crne Gore realizujemo brojne programe, ali i u Nikšiću smo pomogli izgradnju heliodroma za potrebe Opšte bolnice, kao i rekonstrukciju Odjeljenja urologije i oftalmologije. Donirali smo i opremu

Kroz priče i fotografije možemo vidjeti kako su izgledali neki predjeli Crne Gore, kako su tada ljudi pomagali jedni drugima - kazala je Jelena Dubak neophodnu za liječenje i tretmane oboljelih od kovida-19 i njihov oporavak - kazala je ambasadorka Rajnke, te najavila da ćeuskoro pomoć opredijeliti bolnici u Brezoviku.

Jelena Dubak smatra izložbu značajnom, jer ona svjedoči o istoriji Crvenog krsta i Crne Gore.

- Naša organizacija postoji 145 godina, prva je osnovana na Balkanu i u kontinuitetu radi.

Drago mi je da kroz ove priče i fotografije možemo vidjeti kako su izgledali neki predjeli Crne Gore, kako su tada ljudi pomagali jedni drugima, kako su se tada povijale bebe... Ambasada SAD nam je omogućila da uradimo i publikaciju sa mnogo više fotografija i na taj način promovišemo svoj rad i uopšte istoriju Crne Gore - istakla je Ra. P. Jelena Dubak.

HUMANOST KROZ VJEKOVE: Sa izložbe na trgu

Crnom Gorom

Subota, 17. april 2021.

13

Prema izvještaju za 2020. godinu, stanje zdravlja šuma u Pljevljima je nezadovoljavajuće

CEDIS

Danas radovi u Budvi i Tuzima PODGORICA – Crnogorski elektrodistributivni sistem radove za kvalitetnije i sigurnije napajanje električnom energijom izvodiće u subotu u Budvi i Tuzima.

Budva: Od 2:30 do 5 h kom­ pletno područje gradskog jez­ gra Budve i Bečića zaključno sa Rafailovićima, Markovići, Brajići, Lapčići, Stanišići, Pobori, Prijevor, Seoce, Jaz, Poljice i dio Grblja (Lastva Gr­ baljska, Krimovice, Glavatiči­ ći, Trsteno, Gorovići i Zagora).

Tuzi: od 5 do 7 h:kompletno područje Tuza ­ centar Tuza, Hoti, Dušići, Lekovići, Vuk­ sanlekići, Dinoša, Podhum, Vranj, Sukuruć, Karabuško Po­ lje, Kuće Rakića, dio Kakaricke gore, Dubrave i dio Mataguža.

U slučaju loših vremenskih uslova radovi će biti odgođeni.

C. G.

TIVAT: Kuvar hotela „Regent“ osmislio kolač

Slatki omaž Pinama

TIVAT – Fasciniran harmonijom šetališta Pine i hladom borova u Velikom gradskom parku Marko Živković, lider kulinarskog tima hotela „Regent“ osmislio je kolač „Pine“ kao slatki omaž Tivtu.

Njegov kolač nazvan po Pina­ ma od juče je dio stalne postav­ ke restorana i poslastičarnice „Gourmet korner“ na ćošku hotela „Regent Porto Monte­ negro“. ­ Ideja se rodila u susret vebi­ naru za britanske agente koji su specijalizovani za prodaju luksuznih putovanja koji se održao proteklog mjeseca u cilju predstavljanja turističke i gastronomske mape Jadrana.

S obzirom na to da živim i ra­ dim u Tivtu već sedam godina, fasciniran sam harmonijom kojom odiše šetalište Pine.

Uživanje u suncu kojim je oku­ pana omiljena riva Tivćana i posjetilica, te mirisu i hladu borova Velikog gradskog par­ ka, inspirisalo me da ta zapa­ žanja pretočim u osvježavaju­ ću poslasticu. Tako su borovi parka poslužili kao inspiracija za bazu ovog kolača koju čini keks pravljen od pinjola, dok je toplina sunca kojom Tivat obiluje sadržana u marmeladi od fortunela. Kuglica od bijele čokolade i krem sira punje­ na je sirupom od istog voća te prelivena sirupom od ovih aromatičnih narandžastih bobica a krunisana karameli­ zovanim pinjolama – opisao je Živković svoj slatki izum.

Kolač „Pine“, najavili su iz hotela „Regent Porto Monte­ negro“, biće zaštitni znak ljet­ njeg menija restorana i posla­ stičarnice „Gourmet korner“.

S. K.

Ljubišnja plaća danak nemaru ,,Vektre Jakić“ PLJEVLJA – Zdravstveno stanje šuma u Crnoj Gori još uvijek je očuvano, ali je na prostoru Pljevalja stanje nezadovoljavajuće i stoga se nakon raskida koncesionog ugovora sa „Vektrom Jakić“ moraju prevashodno sprovesti sanitarne mjere kako bi bio obezbijeđen održiv način gazdovanja.

To je navedeno u izvještaju ,, Zdravstveno stanje šuma u Cr­ noj Gori u 2020. godini“ koji je Vlada usvojila u četvrtak.

U dokumentu koji je pripre­ mila Uprava za šume navodi se da dva značajna problema uslovljavaju hitnu reakciju: pojava sušenja šuma na pro­ storu opštine Pljevlja te činje­ nica da postoji značajan dio opožarenih površina na koji­ ma nijesu sprovedene mjere sanacije do kraja.

Autori dokumenta konstatuju da se višegodišnja nebriga (iz­ ostanak sanitarne sječe i dru­ gih zaštitnih mjera) posebno na dijelu gdje je koncesije ima­ la „Vektra Jakić“, negativno odrazila na zdravstveno stanje šuma Ljubišnje. ­ Posebno izražen primjer neblagovremenog uklanjanja sanitara jeste u gazdinskoj jedinici Ljubišnja. Nespro­ vođenje preventivnih mjera

Nesprovođenje preventivnih mjera u proteklih šest godina od pojave sušenja, a prije svega prioritetnih sječa fiziološki oslabljenih stabala i uspostavljanja šumskog reda, kao i neblagovremeno saniranje požarišta, osnovni su uzroci što su sastojine izložene razmnožavanju štetnog insekta potkornjaka

Bespravno posječeno 4.160 kubika

VIŠEGODIŠNJA NEBRIGA LOŠE SE ODRAZILA NA STANJE ŠUMA: Ljubišnja

u proteklih šest godina od pojave sušenja, a prije svega prioritetnih sječa fiziološki oslabljelih stabala i uspo­ stavljanja šumskog reda, kao i neblagovremeno saniranje

požarišta, osnovni su uzro­ ci što su sastojine izložene razmnožavanju potkornjaka (veliki osmozubi i šestozubi mali smrčin). U bitne uz­ ročnike posebno treba istaći

Šteta od šumskih požara 1,32 miliona eura Požarima je lani bilo zahvaćeno 0,64 odsto šumske površine. U 146 požara u državnim šumama opožareno je ukupno 2.497 hektara, drvne zapremine 36.009 kubika drveta, i pričinjena materijalna šteta od ukupno 1,32 miliona eura. Najvišu štetu pretrpjele su šume u Rožajama – 1,27 miliona eura (požari zahvatili 160 hektara), Danilovgradu – 42.597 (470 hektara) i Nikšiću – 15.050 eura

(193 hektra).

U privatnim šumama lani je bilo 74 požara, ukupno je opožareno 2.146 hektara a nastala je šteta od 106.204 eura.

Za zemlje Sredozemlja, u koje spada i Crna Gora, smatra se da je procenat opožarene površine od 1 odsto do 1,5 odsto u odnosu na ukupnu površinu pod šumama, u granicama normale.

BAR: Opština pomaže zapošljavanje

uticaj aerozagađenja i raznih polutanata nastalih od utica­ ja TE Pljevlja, Rudnika uglja, Rudnika olova i cinka Gradir ­ Šula i dr, čije se djelovanje osjeća i na mnogo većoj raz­ daljini od samog izvora zaga­ đivača – piše u izvještaju.

Autori dokumenta konstatuju i da nije uklonjena opožarena drvna masa iz šuma koja je nastala u požarima od 2012. godini do 2020. godine te pro­ cijenjeno da se oko 20 odsto šumskih sastojina nalazi u ra­ znim fazama degradacije, pa je prioritetan zadatak elimini­ sanje ključnih uzročnika.

Pogubne posljedice nemarnog odnose koncesionara ilustru­

U crnogorskim šumama prošle godine bespravno je posječeno ukupno 4.160 kubika drveta. Od toga u državnim 3.332, 84 a privatnim 828,10. U istom periodu zaplijenjeno je 320,30 m3 bruto drvne mase, podnešeno 295 krivičnih a sedam prekršajnih prijava.

U odnosu na 2019. godinu bespravna sječa je smanjena – u državnim šumama posječeno je 6.037,50 a u privatnim 436,08 kubika drveta. Smanjen je i broj krivičnih prijava – 269.

ju podatkom da je sanitarnom doznakom i urgentnim sani­ tarnim sječama u 2019. i 2020. godini posječeno oko 10.000 m³ dobrim dijelom propalog sanitarnog materijala.

U izvještaju o stanju šuma konstatuje se da je zbirno ana­ lizirani podaci pokazuju da je zdravstveno stanje šuma u Crnoj Gori još uvijek očuvano.

Na Ljubišnji se nalazi Zajedni­ ca bora krivulja koja ima status spomenik prirode. Planskim odrednicama Prostornog pla­ na Crne Gore do 2020. godi­ ne, kao i Prostornim planom opštine Pljevlja predloženo je proglašenje regionalnog par­ ka Ljubišnja.

A. S. -D. Š.

HERCEG NOVI: Izabran predsjednik Mjesnog udruženja penzionera Igalo

Socijalnu pomoć Podrška zanatlijama prima 130 članova BAR - Opština je osmislila nove programe za subvencioniranje privrednih aktivnosti - zanatstvo i mlade poljoprivrednike od 18 do 30 godina.

Programi su stavljeni na javnu raspravu, do 1. maja. to­ kom koje svi zainteresovani mogu dati sugestije i ko­ mentare na predviđene procedure za dodjeljivanje ovih subvencija.

Podrška zanatstvu podrazumijeva finansijsku pomoć nezaposlenima da pokrenu zanatski biznis, a registro­ vanim zanatlijama da unaprijede poslovanje. Obuhvata nabavku opreme i alata, pohađanje obuka za sticanje znanja i vještina i troškove za promotivne aktivnosti na sajmovima i manifestacijama.

Programom za mlade poljoprivrednike biće obezbijeđe­ na direktna finansijska i savjetodavna podrška za pokre­ tanje sopstvene aktivnosti u primarnoj i prerađivačkoj djelatnosti. Predviđena je nabavka opreme i mehani­ zacije, košnica i pčelinjih društava, kupovina domaćih životinja, sjemenskog i sadnog materijala za povrtatsku proizvodnju, izgradnja plastenika, adaptacija postoje­ ćih objekata, podizanje i revitalizacija zasada voćnjaka, vinograda i maslinjaka, podizanje zasada ljekovitog i aromatičnog bilja, kao i za dobijanje gotovih proizvoda sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom. V.K.V.

HERCEG NOVI – U Mjesnom udruženju penzionera Igalo ima oko 900 članova od kojih su 48 podstanari. U nehumanim uslovima, u barakama PKB-a, živi njih osam, čulo se na juče održanoj izbornoj Skupštini Mjesnog udruženja Igalo na kojoj je ponovo za predsjednika u naredne četiri godine izabran Fuad Agić.

Kako je rekao Agić, oko 130 članova su u stanju socijalne potrebe i primaju humanitar­ nu pomoć. ­ Prioritet je briga o ljudi­ ma koji imaju male penzije, podstanarima i onima koji su slabog zdravstvenog stanja.

Prošle godine smo od članari­ ne dali novčanu pomoć za 24 penzionera u iznosima od 20 do 50 eura, u ukupnom iznosu od 740 eura. Iz humanitarne pomoći koju je u dva navrata

Fuad Agić

obezbijedila Vlada Crne Gore, raspodijeljeno je 6. 720 eura.

U prvom navratu u martu, po 30 eura pomoći dobilo je 123 penzionera a isti iznos u junu 101 penzioner ­ kazao je Agić.

Finansijskim planom predvi­ đen je prihod Mjesne zajedni­ ce 8.500 eura, od zakupa bifea. ­ Međutim, pošto je bife za­ tvoren, ostvarenje plana će zavisiti od donacija Opštine,

opštinskih preduzeća i člana­ rina. U saradnji sa Opštinskom organizacijom Crvenog krsta u proteklom periodu obezbi­ jeđena je pomoć za 55, odno­ sno 40 penzionera, iz dva puta – kazao je Agić.

Mjesno udruženje će, kako je rekao, nastojati i u narednom periodu da u saradnji sa Crve­ nim krstom i Opštinom obez­ bijedi neka sredstva. ­ Nadamo se i da će uplate Fon­ da PIO biti redovne kad je riječ o interventnoj pomoći od 30 do 50 eura, kako bismo mogli proslijediti onima kojima tre­ ba za lijek, eventualno za pla­ ćanje računa ­ naveo je on.

Agić kaže da će predstavnici mjesnih udruženja narednih dana obići lokaciju u Bijeloj koju je Opština opredijelila za izgradnju stanova za penzio­ nere, na koje, najstarija popu­ lacija čeka dugi niz godina. Ž. K.

14

Kultura

Subota, 17. april 2021.

U Gradskom pozorištu počele probe za predstavu „Konji ubijaju, zar ne?“

Antijunaci u našem trenutnom nevremenu

U Crnogorskoj kinoteci sinoć priređen omaž nedavno preminuloj glumic

Žena koja je rušila sv Ona je bila posebna osoba, izuzetnog vaspitanja i obrazovanja. Bila je načitana i sve ju je na svijetu zanimalo. Bila je otvorena, željna života. Jedna čudna djevojka koja otvorenih očiju ide kroz život. Velika glumica – ispričao je Rajko Grlić

Reditelj Kokan Mladenović juče na probi u Gradskom pozorištu

PODGORICA – Probe za predstavu „Konji ubijaju, zar ne?“, koju inspirisan romanom Horasa Mekoja režira Kokan Mladenović, počele su u Gradskom pozorištu, a premijera predstave se očekuje u maju.

Inspiracija i kreativni povod za ovu predstavu, kako je za Pobjedu kazao direktor Gradskog pozorišta Stevan Koprivica, je roman Horasa Mekoja „Konje ubijaju, zar ne?“ po kojem je krajem šezdesetih godina Sidni Polak snimio istoimeni kultni film.

- Međutim, dramska spisateljica Maja Pelević je roman koristila samo kao povod da bi napisala originalnu priču o našim antijunacima u našem trenutnom nevremenu. Naslov njene verzije je „Konji ubijaju, zar ne?“, a predstavlja svojevrstan surovi rijaliti u kojem se „poniženi i uvrijeđeni“ bore za goli opstanak – kazao je Koprivica.

Predstavu režira Kokan Mladenović koji je, kako je podsjetio, poznat po svom nekonvencionalnom, a često i

subverzivnom teatarskom sagledavanju stvarnosti.

- Pošto je okosnica događanja takmičenje u plesu, predstava je neka vrsta mjuzikla sa brojnim muzičkim i koreografskim numerama. „Konji ubijaju, zar ne?“ je pokušaj Gradskog pozorišta da se napravi produkcioni i kreativni iskorak, da se dobije predstava na kakvu nijesmo baš navikli i koja će nam ponuditi svojevrsnu katarzu, što je, možda i malo zaboravljena, suštinska svrha pozorišta – kazao je Koprivica.

Glumačku ekipu predstave čine Emir Hadžihafizbegović, Marija Đurić, Omar Bajramspahić, Vanja Jovićević, Goran Slavić, Jelena Simić, Dejan Đonović, Branka Femić-Šćekić, Vukan Pejović, Katarina Krek i Željko Radunović.

Osim režije, Mladenović je uradio dramaturgiju i koncept, muzika je djelo Irene Dragović, scenski pokret i koreografiju radi Miloš Isailović, scenografiju Andreja Rondović, a kostimografiju Lina Leković.

S. V.

Promocija novog romana Jasenke Lalović

„Kastigulja“ pred čitaocima u Podgorici PODGORICA - Treća crnogorska promocija romana „Kastigulja“ Jasenke Lalović, nakon Petrovca i Budve, biće održana u velikoj sali KIC-a „Budo Tomović“ u ponedjeljak, 19. aprila, u 17 časova.

Uz autorku, o knjizi će govoriti Tanja Vujović, autorka knjige „Ulica Slobode“, teoretičar književnosti dr Draško Došljak i publicista i književni kritičar Vlatko Simunović.

Veče će moderirati Natalija Đaletić, a odlomke će čitati glumica Dubravka Drakić.

- Sa ovim romanom, zaokružuje se moja trilogija o crnogorskim ženama, sa tom razlikom što se radnja prebacila na primorsku stranu, protežući se od Grblja, preko Paštrovića, do Spiča. Knjiga prati sudbinu četiri generacije žena u jednoj

porodici, obuhvatajući period od kraja devetnaestog vijeka, pa sve do kapitulacije Italije u Drugom svjetskom ratu – navodi se u saopštenju autorke povodom izlaska završne knjige iz trilogije „Brda od pelina“.

Paštrovka Jasenka Lalović rođena 1965. godine, djetinjstvo je provela u Buljarici, studirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odsjeku sociologije. Radila je na Radio-televiziji Srbije. U pedesetim godinama je objavila prvi roman „S one bande moje gore“, koji je ovih dana peti put doštampan.

Iz KIC-a „Budo Tomović“ apeluju da se besplatne ulaznice preuzmu na dan promocije od 9 do 15 časova na biletarnici KIC-a. Velika sala može da primi 50 posjetilaca, a sve mjere koje je propisao Institut za javno zdravlje će se poštovati. D. E.

Sjećanje na podvig Spasića i Mašere KOTOR - Ove godine obilježava se 80 godina od podviga narodnih heroja Milana Spasića i Sergeja Mašere. Tim povodom, JU Pomorski muzej Crne Gore organizovaće posjetu đaka iz kotorske Osnovne škole „Narodni heroj Savo Ilić“ iz Dobrote.

Učenicima će biti održano predavanje o herojskom podvigu Spasića i Mašere, koji su 17. aprila 1941. godine, sa namjerom da spriječe okupatore da preuzmu razarač Zagreb, isti minirali i potopili. Tom prilikom su i obojica izgubili živote.

U okviru obilježavanja ovog značajnog jubileja, na zgradi Pomorskog muzeja postavljen je prigodni baner sa fotografijama mornaričkih oficira Spasića i Mašere.

R. K.

PODGORICA – Sjećanja na velike uvijek su emotivna, a takav je bio i omaž nedavno preminuloj glumici Miri Furlan, koji je juče upriličen u Kinoteci. Premijerno je prikazan film ,,Pred nama“ Aleksandra Adžića, posljednji film u kome je glumila, a potom je publika imala priliku da pogleda i „Lepotu poroka“ Živka Nikolića.

Nakon premijere Adžićevog filma, o poznatoj umjetnici govorili su i glumica Marija Bergam, sa kojom je sarađivala na posljednjem ostvarenju, a putem video-poziva iz Istre prisutnima u Kinoteci obratio se i poznati reditelj Rajko Grlić.

ZAŠTO JA

Kratka, ali intenzivna saradnja i druženje sa Mirom, kako je Bergam ispričala, promijenili su joj poglede na život.

- Zavoljele smo se, a trebalo je da dođe sa suprugom da obiđemo Boku, Durmitor. Vjerujem da će se to i desiti, da nas to čeka. Sjećam se da kada je prvi put ušla u prostoriju, to je bio duh mladosti, jedna harizma, jednostavnost i radoznalost.

Ovo je posljednji film koji je snimila. Žena koja je pisala scenario mi je ispričala da kada joj ga je poslala, Mira je pitala ono što je uvijek pitala sve reditelje – zašto ja? Poslije mi je pričala da je od toga odgovora mnogo zavisilo da li će prihvatiti ulogu ili ne – prisjetila se Bergam.

Takvu ljubav prema poslu, skrušenost, posvećenost i

Direktor Crnogorske kinoteke Andro Martinović i glumica Marija Bergam

skromnost, kako je kazala, nikada nije vidjela, iako je imala sreću da sarađuje sa najvećim živim glumcima jugoslovenskog pozorišta i kinematografije.

- Ona je bila kao početnica – tiha, nesigurna, uvijek sa pogledom na reditelja. Glumci se obično ponašaju suprotno, stalno zanovijetaju, imaju hiljadu pitanja, uvijek imaju bolja rešenja od reditelja. Mira je upijala svaku riječ i trudila se da dokuči šta reditelj želi u tom trenutku. To je beskrajno dirljivo – kazala je Bergam.

U odnosu sa njom i koleginicom Jovanom Stojiljković, kojoj je bila povjerena takođe uloga na filmu, kako je Bergam ispričala, odmah je porušila

sve zidove, počela da dijeli sebe sa njima.

- Tih pet dana je intenzivno govorila i prepričavala svoj život. Potpuno me izmjestila iz realnosti. Što se mene tiče, Mira je sloboda, žena koja je sve granice rušila. Imala je tajnu – ne nešto skriveno, nego neiskazivo. Umjela je da iz svih nas izvlačila najbolje – sjetila se u suzama Bergam i dodala da Mira Furlan nije igrala za sebe, već za film i partnera.

Miru Furlan, Grlić je, kako je ispričao, poznavao dugo, još kroz odnose njihovih roditelja.

- Poznavao sam je otkako je bila mala, a onda sam je izgubio. Sjećam se kada mi je majka rekla: „Ti radiš filmo-

ve, imaš neku ulogu, mala je počela da studira“. Sjećam se da sam je zvao za jednu malu rolu u filmu „Samo jednom se ljubi“, ali ona je tada dobila prvi angažman na Dubrovačkim ljetnjim igrama – kazao je Grlić.

Prvi put zajedno su radili na filmu „U raljama života“.

- Bila je jako ljuta što hoće da je naprave velikom. Moja supruga je vodila kod svoje frizerke da vidi kako to može da izgleda, a onda je to polako zavoljela. Divno smo se igrali. To je jedan od prvih filmova, a možda i posljednji, koji je radila bez dinara, za „dž“. To je bila velika igra u koju se i te kako uklopila.

Ona je bila posebna osoba,

Izložba „Tragovi jednog vremena – Filmski plakat 1945-1970.“ otvorena u Beogradu

Uspjeh kinematografije bivše države PODGORICA – Jugoslovenska kinematografija, a naročito umjetnost filmskih plakata na našem podneblju u drugoj polovini XX vijeka, uprkos skromnim mogućnostima, bila je i te kako razvijena. Tome svjedoči i izložba „Tragovi jednog vremena – Filmski plakat 1945-1970.“, koja je nedavno otvorena u Filmskoj galeriji Dvorane kulturnog centra u Beogradu.

Na postavci, koja će biti otvorena do 15. maja, kako prenosi nova.rs, izloženo je 50 plakata iz arhive Filmskog centra Srbije za ostvarenja, kao što su „Skupljači perja“, „Kad budem mrtav i beo“, „Bitka na Neretvi“ (autor plakata slavni Pablo Pikaso), „Kozara“, „Marš na Drinu“, „Prekobrojna“, „Ljubav i moda“, „Kapetan Leši“…

Plakatski trend, kao značajna filmska logistika, kako je kazao urednik izdavaštva u Filmskom centru Srbije Miroljub Stojanović, je u globalnoj defanzivi. Paradoks je što danas kao da nemamo potrebu za plakatima koji bi propratili filmove, iako su mogućnosti njegovog stvaranja, zbog tehnologije, neo-

Plakat za film „Bitka na Neretvi“ Veljka Bulajića

graničene i daleko lakše nego u drugoj polovini 20. vijeka kada su pronosili slavu naše kinematografije.

– Filmove u nekadašnjoj Jugoslaviji pratili su fantastični plakati, čiji su autori bili raznovrsni, od nepoznatih do priznatih dizajnera i likovnih umjetnika. Iz tih plakata vidimo koliko je jugo-

slovenska kinematografija bila bogata i značajna. Oni i danas imaju neko dizajnersko dostojanstvo koje nije lako prenebregnuti, djeluju svježe, atraktivno – kazao je Stojanović.

Ti plakati, prema njegovim riječima, pokazuju značaj i raznovrsnost naše filmske prošlosti koja se danas potcjenjuje i briše, prevashodno iz ideoloških razloga.

– Plakati su ne samo pratili film, već su nekad išli i ispred njih. Nepouzdanost faktografije nam nije omogućila da znamo pouzdane sve tvorce plakata. Ako pogledate raspon filmskih plakata, tu imate zastupljene gotovo sve dizajnerske pravce, stilove, rješenja – od onih najzadrtijih socrealističkih prikazivačkih, do plakata potpune apstrakcije kakav je onaj za film Vatroslava Mimice „Jubilej gospodina Ikla“. I to govori da je plakat bio komplementarno djelo, da nije rađen ofrlje, nije bio puka ilustracija kinematografije, već značajna logistika u promovisanju samog filma i naznačavanju onoga što film može da ponudi – kazao je on.

Od 50 naslova, čiji plakati krase postavku „Tragovi jednog vremena“, umjesto ne-

kih „izvikanijih“ ostvarenja, Stojanović izdvaja tri koja pokazuju da je jugoslovenska kinematografija bila na svjetskom nivou. Od toga dva je potpisao jedan sineasta – hrvatski reditelj Branko Belan, koji je još pedesetih godina pokazao da smo imali fascinantno filmsko pismo koje je korespondiralo sa svjetskim kinematografskim tokovima.

– U pitanju su filmovi „Koncert“, koji je snimljen 1954. godine i „Pod sumnjom“. Belanove filmove odlikuje estetika koja je išla modernističkim putem, a modernizam nije bio uobičajena programska i kinematografska praksa u tadašnjoj Jugoslaviji. Filmska režija ima odlike zapadnjačkog ugođaja, a može se čak reći da nije bio dobrodošao u ideološko-političkom smislu riječi, jer je ta vrsta estetike bila okarakterisana kao neka vrsta buržoaskog revizionizma – ukazuje Stojanović.

Treći film kome vrijeme ništa nije naudilo, čak mu je dalo na vrijednosti, jeste „Rani radovi“ Želimira Žilnika.

Upravo to ostvarenje je, prema riječima Stojanovića, pronijelo slavu jugoslovenskog filma.

Priredila S. V.

Kultura

Subota, 17. april 2021.

ci Miri Furlan

Festival nijemog filma za mlade prvi put dostupan i za zainteresovane iz Crne Gore

ve granice Holivudski dani Rajko Grlić se osvrnuo i na holivudski život Mire Furlan.

- Sjećam se kad je otišla u Njujork, kad ju je život otjerao odavde, onda je, i to jedva, našla posao konobarice da bi prehranila muža i sebe. Ja sam došao da je vidim, ona je došla do stola, u polupraznom restoranu, gledali smo se ćutke i počeli da plačemo. Onda je došao

izuzetnog vaspitanja i obrazovanja. Bila je načitana i sve ju je na svijetu zanimalo. Bila je otvorena, željna života.

Jedna čudna djevojka koja je otvorenih očiju ide kroz život. Velika glumica – ispričao je poznati reditelj.

PERFEKCIONISTA

Drugi put, Grlić i Furlan zajedno su radili na filmu „Za sreću je potrebno troje“.

- Bila je nevjerovatan perfekcionista. Sjećam se da smo jednom snimali scenu pokretnom kamerom, sa vrlo malo svjetla, ona je stalno izlazila iz fokusa i morali smo mnogo puta da ponavljamo da bi nešto dobili. Uveče, oko 11 sati neko zvoni na vrata. Mira sva uplakana – došla je da se izvini što to tog dana nije bilo dobro.

Uz to kaže da joj je rođendan.

Moja supruga potom pođe u kuhinju i vrati se sa improvizovanom tortom. A Mira je bila stalno na dijetama i strašno je pazila. Rekla je da ne može tortu i odrezala krišku tanku kao papir, samo da proba. I ja sam uzeo isto. U tri sata nije bilo ništa od torte, ona je bila smirena i sjutradan smo sve

gazda i grubo joj rekao: „Slušaj mala, nemoj se zadržavati dugo oko stola“.

Nepunih 10 godina kasnije, sjedio sam sa ćerkom u izlogu italijanskog restorana u Njujorku. Zaustavio se jedan gradski autobus preko kog je bila njena velika fotografija povodom serije „Vavilon 5“. Krupnim slovima je pisalo njeno ime – prisjetio se Grlić.

snimili – prisjetio se Grlić.

Mira je, kako je kazao, bila velika pozorišna glumica, kao i Rade Šerbedžija, a pamtiće je po posljednjoj ulozi, u „Medeji“, u Šerbedžijnom teatru.

- To je bilo fantastično – njena nesreća, grčka tragedija, veliki otvoreni prostor u kom je njen glas zvonio. Bila je velika pozorišna glumica. Bila je jako osjetljva i ta nesreća i nedaća, progon koji se dogodio nad njom – tih neiživljenih glumaca, izgubljenih ljudi koji su postali veliki nacionalisti, je tako duboko pogodio, da se nikada od toga nije oporavila. Nesreća je duboko tinjala u njoj. Probala se vratiti, ali je odustala kada je shvatila da je ovo tako zagađen prostor nacionalizmom – ispričao je Grlić.

Publika u sali, pozdravila je poznatog reditelja dugim aplauzom, u znak zahvalnosti, ali i poziva za druženje u Podgorici. Nakon razgovora, u rekonstruisanoj velikoj sali, koju Kinoteka dijeli sa Muzičkim centrom, prikazan je film „Lepota poroka“, čijom projekcijom je ova sala svečano otvorena.

S. V.

Crnogorska umjetnica gostuje u Češkoj

Ivana Radovanović na izložbi u Zlinu Riječ je o skulpturama koje su nastale u prethodnih pet godina u okviru radionice izlivanja u gvožđu PODGORICA - Vajarka i docent na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju Ivana Radovanović učestvovaće na izložbi manjeg formata skulptura koja će biti otvorena u ponedjeljak, 19. aprila, u galeriji ,,G18“ u češkom gradu Zlinu.

Riječ je o skulpturama koje su nastale u prethodnih pet godina u okviru Internacionalne radionice izlivanja u gvožđu, koja se održava u Banskoj Bistrici (Slovačka). Na izložbi će se predstaviti profesori sa nekoliko akademija koje su učestvovale u ovim radionicama, a biće uključeni i radovi svih studenata u video formatu tokom njihovog gostovanja u proteklih pet godina.

Ivana Radovanović rođena je 1983. godine u Titogradu. Diplomirala je na FLU na Cetinju u klasi prof. Pavla Pejovića.

Magistrirala je kod istog mentora. Radi kao saradnik u nastavi na FLU od 2006. godine.

Doktorirala je na FLU – Beograd pod mentorstvom prof.

Dušana Petrovića. Izlagala je

15

na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je Fulbrajtove stipendije za post-doktorsko istraživanje (2018/19) NY. Predstavljala je Crnu Goru na 57. Venecijanskom bijenalu u Veneciji – VIVA ARTE VIVA. Dobitnica je velikog broja nagrada. Organizator izložbe je Akademija u A. Đ.

Banskoj Bistrici.

Rad Ivane Radovanović „Still Life“

PODGORICA – Međunarodni festival nijemog filma za mlade (International Youth Silent Film Festival – IYSFF) specifičan je događaj koji se godinama realizuje u različitim zemljama u SAD, a od ove godine i zainteresovani mladi ljudi iz Crne Gore biće u prilici da budu dio ove manifestacije.

Žiri traži kratke i zabavne priče

Riječ je o takmičarskom festivalu koji je nastao 2010. godine, a realizuje se u prvoj polovini juna, u Portlandu. Do sada su se regionalna takmičenja održavala u Melburnu, Adelaidi, Novom Zelandu, Sjedinjenim Američkim Državama i Srednjem Istoku, a od ove godine učestvuju i evropske zemlje.

SPECIFIČNA FORMA

Forum mladi i neformalna edukacija (Forum MNE) organizuje takmičarski dio u našoj državi, a kako je u ime Foruma Pobjedi objasnila Jelena Fuštić, mogu učestvovati stvaraoci nijemog filma od 16 do 20 godina. Za film moraju koristiti muziku koja se može preuzeti sa www.makesilentfilm.com i koja se ne smije modifikovati. Dužina filma traje koliko i muzika koju odaberu, u prosjeku do tri minuta.

- Festival se odvija u dva nivoa – regionalni i međunarodni. U okviru regionalne faze, 1. aprila otvorena je platforma u okviru koje će mladi iz Crne Gore moći da prijave filmove. Poziv je otvoren do 20. maja. Nakon zatvaranja aplikacije, stručni žiri će odabrati filmove koji će ući u uži krug takmičenja. Forum MNE je ostvario saradnju sa UnderhillFest-om, u okviru kojeg će filmovi biti prikazani i gdje će biti odabrana tri najbolja filma. Nakon regionalnog dijela, najbolji film će biti prikazan na Međunarodnom festivalu nijemog filma za mlade u Portlandu, gdje će se takmičiti sa nagrađenim regionalnim filmovima iz Austrije, Novog Zelanda, SAD, zemalja Bliskog istoka i Mađarske – objasnila je ona.

U fokusu ostvaranja mogu biti različite teme.

- Žiri traži filmove koji su originalni, zabavni za gledanje i na efektan način pripovijedaju kratku priču. Moraju biti „porodični“ (family-friendly) odnosno prikladni za gledaoce svih uzrasta, a mogu targetirati i neku aktuelnu društvenu temu. Važno je napomenuti da filmovi mogu biti igrani ili animirani - kazala je Fuštić.

Festival, kako je ispričala, nema ograničenja što se tiče iskustva.

Sa jednog od ranijih izdanja Festivala nijemog filma

- Bitno je samo da su učesnici, pričam konkretno za Crnu Goru, uzrasta od 16 do 20 godina.

Učesnicima nijesu potrebne profesionalne kamere, najsavremeniji i najmoderniji studio za editovanje da bi sklopili kadrove u cjelinu, dovoljno je da koriste telefone – rekla je Fuštić.

Do prije mjesec, prema riječima Fuštić, bili smo prva evropska zamlja koja se priključila inicijativi, a budući da se priča polako širi, ove godine na festivalu će biti i Mađarska.

- Osnivač festivala Jon Palanuk je po preporuci kontaktirao našu organizaciju i predočio samu ideju. Kao organizacija koja je ranije sprovodila projekte iz oblasti kulture (Hip-hop radionice za mlade, Step Afrika – projekat step plesa, nastalog iz afroameričke kulturne tradicije) i ovaj prijedlog nam je privukao pažnju i započeli smo sa planiranjem, da bi na što bolji način koncept približili crnogorskoj omladini, a za šta smo imali i podršku Ambasade SAD u Podgorici – objasnila je ona.

BEZ RIJEČI

Forum MNE realizovao je i projekat „Omladinska fikcija bez riječi“, koji je nastao iz ideje

Mladima su sinonim za nijemi film Čarli Čaplin i Greta Garbo S obzirom na to da mladi nemaju priliku gledati nijeme filmove na domaćim festivalima i u bioskopu, projektom „Omladinska fikcija bez riječi“, između ostalog, Forum MNE želi da popularizuje ovu filmsku formu.

- U decembru smo imali preko 40 zainteresovanih mladih za filmske radionice. Takođe, ostvarili smo saradnju sa pet srednjih škola koje su zainteresovane da se direktno uključe i budu promoteri Međunarodnog festivala nijemog filma za mlade. Nijemi film u Americi i dalje živi, a ono po čemu je bila specifična ova forma filma jeste što se muzika izvodila uživo.

Međutim, filmska industrija se razvijala i mijenjala, pa je i ta forma nijemog filma postala manje popularna. U razgovoru sa mladima, najčešći sinonim za nijemi film su legendarni Čarli Čaplin i Greta Garbo, ali ne znaju mnogo o ovoj filmskoj formi – ispričala je Fuštić.

Međunarodnog omladinskog festivala nijemog filma za mlade, a čija svrha jeste da se promoviše koncept nijemog filma, kao univerzalnog alata za komunikaciju.

- Forum MNE je organizacija koja se bavi neformalnom edukacijom, pa projekat nije isključivo usmjeren ka promociji ovog festivala. Htjeli smo mladima da približimo priču, a istovremeno im pružimo edukaciju. Projekat je obuhvato edukativne radionice, koje su

završene u decembru, zatim smo dva mjeseca radili mentoring sastanke sa mladima koji su razrađivali svoje ideje za film. Kako bi smanjili uticaj jezičke barijere, preveli smo dio sajta koji je namijenjen Crnoj Gori i time omogućili podjednako učešće i mladima kojima engleski jezik nije blizak. Osim edukativnih radionica za mlade, ostvarili smo saradnju sa četiri srednje škole iz Crne Gor. Svaka škola imala je po dva predstavnika – objasnila je Fuštić. S. VIŠNJIĆ

Film Aleksandra Vujovića imaće regionalnu premijeru u Beogradu

„Duga“ na otvaranju Martovskog festivala PODGORICA – Film „Duga“, reditelja Aleksandra Vujovića, otvoriće međunarodni takmičarski program u kategoriji kratkometražnog igranog filma na predstojećem 68. izdanju Martovskog festivala, koji će biti održan od 19. do 25. aprila u Beogradu. Projekcija u Velikoj sali Doma omladine biće i regionalna premijera ovog ostvarenja.

Pored toga, Vujovićev film dobio je još jednu međunarodnu nagradu za najbolji inspirativni film na „Super Indie Film Festivalu“ u Los Anđelesu.

Film „Duga“ je nastao po motivima istinite priče iz knjige „Dipingo dunque esisto!“ prestižnog italijanskog umjetnika Gaetana Grila. Kako je Vujović objasnio u ranijem razgovoru za Pobjedu, zamišljen kao svojevrstan omaž umjetnosti, stvaralačkom procesu, upravo kroz lik glavnog junaka – šestogodišnjeg dječaka koji

Plakat filma „Duga“ za Martovski festival

odrasta na selu sredinom 50-ih godina prošlog vijeka.

- On kroz jedan prirodni fenomen spoznaje umjetnika u sebi, ono što će jednog dana zaista postati. Kroz samu priču, to je svojevrstan omaž umjetnosti i stvaralačkom radu. Sa druge strane, radi se o istinitoj priči koja je vezana za savremenog italijanskog umjetnika Gaetana Grila, kojeg godinama poznajem i čiji rad godinama pratim. Presrećan sam što sa sam u odnosu na njegovu priču koja je sublimirana u knjizi

„Dipingo dunque esisto!“ uspio da realizujem film – ispričao je Vujović.

Od svjetske premijere krajem oktobra 2020, „Duga“ je dobla ukupno 11 međunarodnih nagrada i priznanja. Film je selektovan je na preko 30 festivala u takmičarskim kategorijama na međunarodnim festivalima u Italiji, Španiji, Turskoj, Češkoj, Kini, Indiji, Grčkoj, Sloveniji, Velikoj Britaniji, Rusiji, Ukrajini, Sjedinjenim Američkim Državama. Imao je špansku premijeru na 32. izdanju pre-

stižnog „Aguilar Film Festivala“, jednom od najkvalitetnijih nacionalnih festivala sa GOYA licencom. U decembru 2020, film je dobio nominaciju i bio finalista na 6. „Mercy to Universe International Short Film and Screenplay Competition“ u Istanbulu. Takođe, u decembru 2020. film je dobio nominaciju i bio finalista na 11. „China International New Media Short Film Festivalu“ u Kini.

Film „Duga“, čiju i montažu i izvršnu produkciju potpisuje Vujović, realizovan je u okviru međunarodnog projekta „CIRCE“, finansiran iz evropskih fondova u produkciji Apulia Film Commission, u izvršnoj produkciji Boka F i uz podršku Filmskog centra Crne Gore. Scenario je po ideji i sinopsisu Vujovića napisala Jelena Lela Milošević. Uloge tumače: Nikša Radojičić, Miloš Pejović, Ana Vučković i Đorđije Tatić.

S. V.

16

Hronika Podgorice

Subota, 17. april 2021.

Na gradilištu u podnožju Ljubovića juče bile parkirane građevinske mašine

Radovi obustavljeni do daljnjeg Radnici kompanije ,,Aviopetrol“, angažovane za izgradnju saobraćajnica i parkinga u podnožju Ljubovića (iza zgrada ,,Ljubović hil houms“), juče su parkirali građevinske mašine. Kako su Pobjedi rekli radnici sa gradilišta, radovi neće biti nastavljeni dok Glavni grad ne riješi situaciju sa protestom građana.

Vuković: Kao građanin nijesam srećan, ali kao gradonačelnik dužan sam da se ponašam u skladu sa zakonima

PREKID

Naglasili su da nemaju preciznu informaciju koliko će trajati obustava radova.

- Ne radimo od četvrtka zbog blokade od strane građana. Iz firme nam je rečeno da obustavimo radove, dok Glavni grad ne riješi problem blokade. Naša firma nema ništa s tim. Izvođenje radova sigurno nećemo nastaviti ni za vikend, a obustava može da potraje i 15 dana, dok ova situacija ne bude riješena – kazali su Pobjedi radnici sa gradilišta pod Ljubovićem.

Juče oko 14 časova na toj lokaciji bilo je nekoliko građana koji su ponovili da će istrajati u svojoj namjeri da zaštite Ljubović od devastacije.

- Ovo je bruka, na što ovo liči - uništavati Ljubović i Goricu, pluća i ukras grada, mjesta za rekreaciju. Ovo je ljepota bez

Bageri i juče mirovali

koje ne možemo. Da se ja pitam, ne bi beton bio svuda, ali se ne pitam – kazala je Sanja Minjević.

IZMJENE DUP-A

Izmjenama i dopunama Detaljnog urbanističkog plana ,,Pobrežje – zona G“ pristupilo se na inicijativu kompanije UTIP Crna Gora.

- Zakonom o uređenju prostora i izgradnji objekata propisano je da se uređenje

prostora zasniva na načelima kojima se između ostalog navodi usaglašavanje razvojnih i investicionih programa korisnika i vlasnika prostora, odnosno usaglašavanja interesa korisnika prostora i prioriteta djelovanja u prostoru u cilju njegovog efikasnijeg uređivanja. U tom cilju, Sekretarijatu za planiranje i uređenje prostora i zaštitu životne sredine Glavnog grada obratilo se preduzeće

UTIP Cma Gora iz Podgorice inicijativom za izradu pomenutih izmjena i dopuna Plana – piše u obrazloženju odluke o pristupanju izradi navedenih izmjena, uz napomenu da će finasijska sredstva obezbijediti podnosilac inicijative.

Agencija je, postupkom sprovođenja javnih nabavki, izradu DUP-a ,,Pobrežje - zona G, izmjene i dopune“, ugovorno dodijelila najpovoljnijem po-

Gradonačelnik Ivan Vuković kazao je juče da se radovi kod Ljubovića izvode po planu, te da je DUP zakon u oblasti planiranja - takav kakav je. On je naveo i da je investitor izmirio finansijske obaveze prema Glavnom gradu, te da Glavni grad u skladu sa tim ima obavezu komunalnog opremanja.

- Ako mene pitate je li dobro ovo plansko rješenje, reći ću vam da nijesam njime oduševljen i bilo kakva intervencija one vrste ne nailazi na moje oduševljenje, niti na podršku. Da sada možemo da vratimo stvari na tu 2016. godinu, kad mnogi od nas nijesu bili na ovim funkcijama, vjerovatno bi neko intervenisao i sugerisao da se ta stvar preduprijedi na vrijeme.

Međutim, i taj i svi drugi planovi su prošli postupak javne rasprave. Ljudi su imali priliku da se o tome izjasne i izjasnili su se i to je usvojeno u zakonskoj proceduri, tako da je plan prepoznao mogućnost one vrste gradnje na onom prostoru.

Treba reći da je u pitanju javna saobraćajnica i trebalo bi po planu da se nastavi i spoji sa Ulicom Radoslava Burića. Osim saobraćajnice, tamo treba da dobijemo i 50 parking mjesta i novi drvored. Hoće li se to ikada desiti, ostaje da se vidi. Ako me pitate da li mi se plan dopada i da li mi se sviđa ono što se tamo dešava - apsolutno ne! Ako me pitate da li to znači da nas zakon ne obavezuje i to što smo naplatili komunalije sada možemo da ignorišemo - apsolutno ne! Ovim nijesam srećan kao građanin, ali kao gradonačelnik sam dužan da se ponašam u skladu sa zakonima – kazao je Vuković.

nuđaču, konzorcijumu koji su činili ,,Vinsoft“ (nosilac posla), „CAU - Centar za arhitekturu i urbanizam“, „Studio synthesis

arhitecture & design“, „Simes inženjering“ i „Sami inženjering“ za sredstva u visini od 6.000 eura.

Nj. BOŠKOVIĆ

Završen prvi ciklus subvencioniranja sterilizacije vlasničkih pasa Policijske službenice i službenici uključili se u obilježavanje Svjetskog dana šuma

Stiglo samo 26 prijava

U okviru prvog ciklusa dodjele subvencija za sterilizaciju vlasničkih pasa stiglo je samo 26 prijava, saopšteno je juče iz Glavnog grada. Za pomoć u sterilizaciji pasa čiji su vlasnici iz Podgorice. budžetom za 2021. godinu opredijeljeno je 10.000 eura. Cilj akcije je obezbjeđivanje smanjenja nekontrolisanog razmnožavanja kućnih ljubimaca i smanjivanje broja bezdomnih pasa na teritoriji glavnog grada, ali i doprinos zdravlju kućnih ljubimaca.

Iz Glavnog grada podsjećaju da prijavljeni koji ispunjavaju uslove propisane konkursom dobijaju 50 odsto ukupne cijene sterilizacije, a najviše do 75 eura. U drugoj polovini godine, planirano je raspisivanje drugog javnog poziva za subvencioniranje sterilizacije vlasničkih pasa.

I. Kr.

Još nijesu okončana građevinska mjerenja i ispitivanja stabilnosti škole u Maslinama

OŠ ,,Vladimir Nazor“ nastavu nastavlja onlajn Naime, kako prenosi Gradski radio, osnovci iz Maslina do daljeg će učiti od kuće jer još nijesu okončana građevinska mjerenja i ispitivaM.BABOVIĆ

Za razliku od ostalih podgoričkih osnovaca, učenici Osnovne škole ,,Vladimir Nazor“ neće se vratiti u školske klupe od poneđeljka.

OŠ ,,Vladimir Nazor“

nja stabilnosti te vaspitnoobrazovne ustanove, nastala zbog oštećenja na trećem paviljonu.

Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta odluku o načinu nastavka nastavnog procesa donijeće u zavisnosti od konačnog izvještaja nadležne komisije sa Građevinskog fakulteta.

U OŠ ,,Vladimir Nazor“ u februaru je došlo do oštećenja na konstruktivnim elementima trećeg paviljona. Tada su, kako je saopšteno iz resornog ministarstva, angažovana stručna lica kako bi procijenila stabilnost objekta i naloženo je i da se ne koriste ni ostali objekti škole. U međuvremenu, polumaturanti iz škole u Maslinama nastavu su pratili u OŠ ,,Savo Pejanović“.

H. P.

Nakon sadnje u dvorištu Gimnazije ,,Slobodan Škerović“

Ukazali na značaj očuvanja životne sredine

Policijski službenici i službenice, predstavnici Policijske akademije u Danilovgradu i predstavnici Sindikata Uprave policije, uključili su se u aktivnost koju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprava za šume organizuju povodom Svjetskog dana šuma. Članovi i članice Udruženja policijskih služ-

Oblačno s kišom, do 13 stepeni

benika Crne Gore i Internacionalne policijske asocijacije - sekcija Crna Gora, sa polaznicima Policijske akademije i predstavnicima Sindikata UP juče su posadili sadnice ispred objekata MUP-a, Uprave policije, Policijske akademije, Udruženja penzionisanih službenika, predškolskih i školskih ustanova, Glavnog grada...

Za danas je najavljeno oblačno vrijeme, povremeno sa kišom, češće, u drugom dijelu dana. Vjetar uglavnom slab do umjeren, sjeveroistočni.

Jutarnja temperatura vazduha oko devet stepeni, najviša dnevna 13. H. P.

H. P.

Hronika Podgorice

Subota, 17. april 2021.

Obnova voznog parka kroz kreditni aranžman koji je predviđen budžetom Glavnog grada u vrijednosti od pet miliona eura, sprovođenje javnog poziva za reorganizaciju linijskog prevoza koji će biti raspisan u toku naredne nedjelje, kao i modernizacija autobuskih stajališta - tri su ključna segmenta kroz koja će biti sprovedena modernizaciju javnog prevoza u Podgorici. Izradi javnog poziva pristupilo se sveobuhvatno, detaljno su analizirana sva zakonska rješenja kako bi bili precizno definisani kriterijumi, međusobna prava i obaveze Glavnog grada i budućih prevoznika, rečeno je juče na konferenciji za medije.

Glavni grad ulazi u proces modernizacije javnog prevoza

Pet miliona za nove autobuse i moderna stajališta

Govoreći o stanju u javnom prevozu na teritoriji glavnog grada i prigradskih opština, gradonačelnik Ivan Vuković kazao je da niko ko živi u Podgorici nema razloga da bude zadovoljan situacijom.

NAPREDAK

- Imajući u vidu tu okolnost, ali i potrebu da držimo korak sa razvijenim evropskim gradovima i da pokušamo da im se približimo u različitim oblastima, prionuli smo na posao. Onako kako smo pristupali svim sličnim izazovima i problemima - sistematski, strpljivo i u tišini, pripremali smo neophodne pretpostavke kako bismo, nadam se, do kraja tekuće godine na ulicama Podgorice vidjeli konkretne rezultate u tom smislu - kazao je Vuković.

Gradonačelnik je najavio da je plan da u toku naredne sedmice bude raspisan javni poziv za reorganizaciju linijskog prevoza.

- Uporedo sa tim, pripremili smo teren i za modernizaciju autobuskih stajališta, koja se ne nalaze u zadovoljavajućem stanju, tako da smo u budžetu za ovu godinu opredijelili

Juče na konferenciji za medije

značajna sredstva i za te namjene. Kruna naših napora u ovoj oblasti trebalo bi da bude konačno jedna značajnija obnova voznog parka, i to kroz kreditni aranžman koji je predviđen budžetom Glavnog grada u vrijednosti od pet miliona eura - naglasio je Vuković.

Vuković je podsjetio i na Plan održive urbane mobilnosti (SUMP), koji

kao jedan od prioriteta definiše modernizaciju i popularizaciju javnog gradskog prevoza.

- Bilo je neophodno promijeniti naviku učestalog korišćenja automobila u odnosu na korišćenje javnog prevoza, pješačenje ili biciklizam. Tu smo napravili ozbiljne iskorake posljednjih godina i nastavićemo da to činimo. Ipak, od 2019. godine kada je SUMP

Rade Vojvodić novi v. d. direktora RTV Podgorica Na sjednici Savjeta Radio-televizije Podgorica za novog v. d. direktora lokalnog javnog emitera imenovan je Rade Vojvodić. Dosadašnji v. d. izvršnog direktora Predrag Vučinić prethodno je iz ličnih razloga podnio ostavku na tu funkciju.

Vojvodić je bio generalni direktor Radio-televizije Crne Gore od 2011. do 2016. godine, kada je smijenjen odlukom tadašnjeg Savjeta RTCG. Vrhovni sud je 2019. godine potvrdio prethodne odluke Osnovnog i Višeg suda da je Vojvodić nezakonito smijenjen sa funkcije generalnog direktora RTCG. H. P.

predložen, do 2020. kada je usvojen, modernizacija javnog prevoza prepoznata je kao prioritet i bez konkretnih promjena u tom segmentu, nećemo dobiti željene rezultate - kazao je Vuković.

ALTERNATIVA

Sekretarka za saobraćaj Lazarela Kalezić istakla je da je Glavni grad u Planu održive

Juče u Zavodu za transfuziju

Gradonačelnik Vuković je kazao da je sprovedena anketa među građanima otkrila široku lepezu propusta u dosdašnjem funkcionisanju javnog prevoza.

- Jasno je da ljudi nijesu zadovoljni jer se voze u starim autobusima, jer ti autobusi često ne nude onaj nivo komfora koji je potreban i koji je primjeren činjenici da živimo u 2021. godini. Smatraju, takođe, da cijena vožnje u gradskom pervozu nije primjerena kvalitetu te usluge. Ukazano je i na nedovoljnu frekvenciju autobusa, ali često i na neredovne polaske...

Javni prevoz u glavnom gradu nije nešto na što bi se u ovom trenutku mogli osloniti ljudi koji su u obavezi da odgovore nekim profesionalnim zadacima, koji imaju potrebu da se kreću gradom. To je trenutni presjek stanja u ovoj sferi – kazao je Vuković.

vima i rokovima koji odgovaraju Glavnom gradu, a one su pokazale zainteresovanost i dostavile svoje ponude u skladu sa tim uslovima. Uskoro će na nivou glavnog grada biti donešena odluka o tome koja je ponuda najpovoljnija – kazala je Popović.

Ona je podsjetila da procedura podrazumijava da nakon odabira banke, o kreditnom aranžmanu odlučuje Skupština Glavnog grada, nakon čega se za realizaciju kredita traži i saglasnost Vlade Crne Gore. I. Kr.

Podrška institucionalnom pristupu zaštiti životne sredine odmah krenulo u izradu plana upravljanja za Park prirode ,,Komovi“, jednog od najvažnijih dokumenta za dalji rad Agencije.

- Istovremeno, vrijedno se radi i na stvaranju uslova za formiranje Rendžerske službe, koja će vršiti direktan nadzor i implementaciju svih odluka i vrsta zaštite koje zakon propiše za pojedina zaštićena područja na teritoriji grada, što će biti jedan novi način i pristup očuvanju zaštićenih područja – kazao je Đeković.

Studenti dali krv

U organizaciji studenata Medicinskog fakulteta juče je uspješno realizovana akcija studenata Univerziteta Crne Gore. Iz Zavoda za transfuziju saopšteno je da je u humanoj akciji učestvovalo više od 30 studenata. Istovremeno, zahvalili su organizatorima akcije i svim studentima dobrovoljnim davaocima i podsjetili da u jednom od osam organizacionih djelova Zavoda krv može donirati svaka zdrava osoba starosti između 18 i 65 godina. H. P.

Anketa pokazala brojne propuste

Delegacija EU u Crnoj Gori podržaće aktivnosti Agencije za upravljanje zaštićenim područjima Podgorice

Ambasadorka Evropske unije u Crnoj Gori Oana Kristina Popa posjetila je juče Agenciju za upravljanje zaštićenim područjima Podgorice i poručila da je važno institucionalno pristupiti zaštiti životne sredine.

Uz podsjećanje da je Agencija formirana prošle godine kao upravljačko tijelo za sva zaštićena područja na teritoriji glavnog grada, direktor Dragutin Đeković kazao je da su kancelarije formalno otvorene prije mjesec, te da se

Sa sjednice Savjeta

urbane mobilnosti sublimirao sve što želi postići kako bi se građanima obezbijedila kvalitetna alternativa da svoje dnevne aktivnosti obavljaju kroz linijski prevoz putnika.

- Ovo je samo jedan od elemenata modernizacije saobraćajnog sistema u Podgorici i nastavićemo da afirmišemo i alternatne vidove saobraćaja i prevoza kao što su biciklizam i pješačenje - istakla je Kalezić, uz napomenu da je krajnji cilj zadovoljstvo građana javnim prevozom.

Ona je naglasila da je posebna pažnja posvećena dostupnosti javnog linijskog prevoza osobama sa invaliditetom i osobama smanjene pokretljivosti, kao i pristupačnijoj cjenovnoj politici.

Sekretarka za finansije Snežana Popović saopštila je da je po Strateškom planu razvoja Podgorice jedan od prioriteta unapređenje saobraćajne infrastrukture, a da je kao primarni cilj u okviru nje prepoznata modernizacija javnog prevoza.

- Odlukom o budžetu Glavnog grada za 2021. godinu planirali smo kreditno zaduženje od pet miliona eura kako bismo realizovali navedeni cilj. Bankama smo poslali zahtjev za indikativnu ponudu po uslo-

17

Dragutin Đeković i Oana Kristina Popa

Ambasadorka Oana Kristina Popa naglasila je važnost institucionalnog pristupa zaštiti životne sredine uspostavljanjem Agencije za upravljanja zaštićenih područja na teritoriji glavnog grada.

- Time će se raditi i na efikasnom upravljanju postojećim i budućim zaštićenim područjima, njihovom očuvanju, održivom razvoju i promociji i na taj način će se doprinijeti ispunjavanju mjera iz EU poglavlja 27 – saopšteno je nakon sastanka.

I. Kr.

18

Sportski miks

Arena

Subota, 17. april 2021.

BUDVA SILNA U „MORAČI“: Odbojkaši Budućnosti nemoćni protiv šampiona u četvrtom meču finala plej-ofa

Titula ne mijenja vlasnika Budućnost volej 0 Budva 3 PODGORICA – Dvorana: „Morača“. Odigrano bez publike. Sudije: Simonovska (Bar), Vučinić (Podgorica). Rezultat po setovima: 20:25, 19:25, 21:25. Poeni iz napada: Budućnost 36, Budva 37. Poeni iz bloka: Budućnost 4, Budva 14. Poeni iz servisa: Budva 5. Servis greške: Budućnost 9, Budva 11.

Greške: Budućnost 10, Budva 9.

BUDUĆNOST VOLEJ: Dubak, Čičić, Peruničić 12, Nikčević, Hadžisalihović 6, Perunović, Vlahović (libero), Babić 3, Ćinćur 8, Jovović 9, B. Radović, N. Radović.

BUDVA: Jelić 11, Oković 2, Lečić, Radonić, Jevtović (libero 2), Zvicer 8, Pavićević 15, Milivojević, Milić 11, Popović (libero 1), Zlobin, Mihajlov 9.

Budva je trostruki uzastopni šampion i osvajač duple krune, i to za tri godine postojanja.

Ekipa Miloša Markovića je savladala Budućnost u „Morači“ sa 3:0, u četvrtom meču finala plej-ofa, pa je sa 3:1 u finalnoj seriji opravdala ulogu favorita u sezoni u kojoj je doživjela samo jedan poraz.

Pet setova u drugom meču i poraz u trećem, i te kako su uozbiljili šampiona, koji u četvrtom nije dozvolio bilo kakvo iznenađenje. Zapravo, nije ni dao šansu Podgoričanima da mogu da produže seriju.

Da li zbog prevelike želje da izbore majstoricu, ili nečeg drugog, tek izabranici Zorana Vukčevića su odigrali najslabiju partiju u finalu, pa je maksimalan poraz bio neizbježan.

Budućnost je u prvom setu vodila samo na startu, do 5:3, a onda je Budva serijom 5:0, uz tri poena Jelića (dva asa i poen iz napada), preokrenula na 8:5.

Budućnost je izjednačila na 8:8, držala priključak do 17:16

za Budvu, a onda je do izražaja došao kvalitet šampiona. Budvani su novom serijom od 5:0, uz tri poena iz bloka odličnog Jelića u prvom setu (osam poena), stigla do nedostižnih 22:16...

Gosti su još lakše dobili drugi set, u kojem Budućnost nijednom nije vodila. Sve je odlučeno sredinom seta, kada su Budvani sa pet uzastopnih poena pobjegli na 14:7 i rutinski pri-

veli set kraju, a tačku na set je as poenom stavio Pavićević.

Budva je bila sigurna i u trećem setu, u kojem je Budućnost povela jedino 2:1. Budvani su od starta vodili od dva do tri poena, ali su podgorički odbojkaši bili u igri do 21:19. Tada su gosti osvojili dva uzastopna poena, Mihajlov iz prvog napada i Jelić iz bloka, pa je Budva stekla velika četiri poena prednosti (23:19), koje je rutinski sačuva-

la do kraja seta, samim tim i meča...

- Čestitam Budućnost na fer i korektnoj borbi tokom čitave serije finala plej-ofa. Mislim da smo u ovom trenutku kvalitetniji i iskusniji od njih, opravdali smo ulogu favorita. Poslije poraza u Budvi, vratili smo se još jači i bolji, sve smo popravili u igri u odnosu na treći meč. Čestitam mojoj ekipi, treneru na prvoj tituli i upravi kluba

koja nam je stvorila izvanredne uslove tokom čitave sezone – rekao nam je srednji bloker Budve Miodrag Jelić. Šampionski pehar ekipi Budve, odnosno Jeliću, kome je bio rođendan, pa je prilikom uručenja odmijenio kapitena Aleksandra Milivojevića, predao je predsjednik Odbojkaškog saveza Crne Gore Cvetko Pajković.

- Iako smo imali želju i živjeli za ovaj meč, ipak nijesmo uspjeli. Jednostavno smo pregorjeli. Oni su sa puno strpljenja odigrali čitav meč. Mi smo uvijek držali priključak do 18. poena, što je naša boljka, ali nijesmo dolazili u situaciju da riješimo neke brejk lopte. Nakon toga više nijesmo imali snage, a jesmo želje, ali smo izgorjeli. Ponosan sam na momke, i prije početka finalne serije i prvenstva cilj nam je bio da igramo dva finala, da finalnu seriju plej-ofa učinimo zanimljivom koliko god možemo, da to bude prava promocija za mlađe momke koji pristižu polako. Mislim da smo u tome uspjeli, sa njima sam zadovoljan i ponosan na njih - rekao je Zoran Vukčević, trener Budućnosti voleja.

Zlatne medalje Budvanima je uručio Igor Vušurović, savjetnik za razvoj odbojke u OSCG i osvajač zlatne olimpijske medalje, a srebrna odličja igračima Budućnost voleja predao je Nemanja Zenović, član UO S. JONČIĆ OSCG.

MotoGP velikan prvi put na zvaničnom treningu nakon teške povrede u julu

Markez treći na povratku Mark Markez je već pokazao da devet mjeseci odsustva od MotoGP takmičenja ne mogu umanjiti njegovu klasu. Nastup na prvom treningu uoči Velike nagrade Portugala bio je izuzetan. Šestostruki šampion svijeta najjače klase motociklizma je na motoru Honde u portugalskom Portimau ostvario treće vrijeme na treningu. Imao je svega 0,251 sekundu zaostatka u odnosu na velikog rivala, Maverika Vinjalesa iz Jamahe. Očekuje se da Vinjales bude u najužem krugu konkurenata Markezu za titulu na kraju sezone.

- Prije svega želim istaći da je rano za razmišljanje o pobjedi i tituli. Najbitnije je da se osjećam komotno i dobro na stazi.

Da steknem utisak da je povreda zaista prošlost. Za sada sam

vrlo zadovoljan i srećan zbog povratka – rekao je slavni Španac Markez.

Takođe, istakao je da motor Honde još nije u idealnom stanju, ali da se u ekipi naporno radi da se izvuče maksimum iz mašine do početka ljeta.

Uvodne dvije trke sezone Markez je propustio, ali imaće dovoljno prostora i vremena

da nadoknadi zaostatak. Glavna trka u Portimau na programu je u neđelju.

Prošle godine, sredinom jula, Markez je u padu na trci u Herezu doživio tešku povredu, lom nadlaktice. Nakon toga tri puta je operisan, a u jednom trenutku je čak bilo neizvjesno, da li će uopšte moći da se R. A. vrati takmičenjima.

Na drugom treningu uoči Velike nagrade Imole

Lekler udario u zid

Šarl Lekler, prvi vozač najslavnijeg tima Formule 1 Ferarija, imao je udes na drugom treningu uoči Velike nagrade Emilija Romanje u Imoli.

Na stazi nedaleko od Bolonje mladić iz Monaka je, srećom, prošao bez posljedica po zdravlje u ovom incidentu. Trening je u tom trenutku prekinut, a nije nastavljan jer se incident desio tri minuta prije ranije predviđenog kraja. Lekler je trening završio na petom mjestu.

Prvi na drugom treningu, kao i na prvom, bio je Finac Valteri Botas sa vremenom 1:15,551 minut.

Botasov timski kolega iz Mercedesa Luis Hamilton, aktuelni i sedmostruki šampion svijeta, bio

je drugi sa svega deset hiljaditih djelova sekunde zaostatka. Kvalifikacije će se u subotu voziti od 14, a glavna trka u neđelju od 15 časova.

R. A.

Sportski miks

Subota, 17. april 2021.

19

USPJEŠAN DEBI BOJANE POPOVIĆ: ,,Lavice“ sa solidnom zalihom slavile u prvom meču baraža za SP

,,Lavice“ su dosta patile u prvih 30 minuta, a najviše u defanzivi gdje za bekove reprezentacije Bjelorusije nijesu imale prava rješenja. Čak ni onda kada su gošće napadale sa igračicom manje.

Na sreću pa je raspoložena Đurđina Jauković sa šest golova (dva promašaja) držala pravi smjer, ali uporne gošće nijesu se predavale. Prednjačila je Kulak sa šest golova (iznudila sedmerac) i Dziana sa tri gola manje. Problemi iz odbrane, u ovom dijelu igre, prebacili su se i u napadu, što pokazuje šut sa igračicom više - iz prva dva pokušaja dale su samo gol više od rivalki! Zanimljivo, naše djevojke do odmora bile su bez gola iz tranzicije, a rivalke su dva puta bile precizne.

Selektorka Bojana Popović do odmora s razlogom je puno mijenjala, tražila dobitnu kombinaciju, i pronašla nakon kratke pauze. ,,Lavice“ su u nastavku meča za manje od osam minuta serijom 7:3 stigle do viška od pet golova i preuzele stvari u svoje ruke. Prvo su pravim odgovorima zaustavile bekove (Kulak je do prvog šuta stigla tek u 45. minutu), a onda brzom igrom, lako rješavale dobre situacije koje su faliile do odmora. Majda Mehmedović je sa tri vezana gola u 51. minutu obezbijedila timu najveću prednost - 27:19.

Posljednja dva gola postignuta su sa igračicom manje. Selektor Bjelorusije je nakon to-

Dvorana: „Bemax arena” Gledalaca: Igrano bez prisustva publike Sudije: Backović i Palacković (Slovenija)

Budućnost

29

Bjelorusija

Sedmerci: Crna Gora 4-3, Bjelorusija 1-0

14

Isključenja: Crna Gora 6, Bjelorusija 6 minuta

13

23

CRNA GORA

BJELORUSIJA

Nenezić .............................(sedmerac) Batinović (10 odbrana i sedmerca) Radičević .........................................5 (2) Jauković ...........................................9 (2) Pletikosić ..................................................Mugoša......................................................Džaferović ...............................................1 Klikovac.....................................................Bulatović...................................................Brnović .................................................... -1 Pavićević ..................................................Ramusović .............................................3 Mehmedović ........................................5 Despotović .............................................1 Grbić ......................................................... 4 Vukčević ...................................................-

Kuncevič ........................(11 odbrana) Vajtulevič................................................. Šinkaruk ..................................................1 Kulak ........................................................8 Vasiljevskaja .......................................... Dziana .....................................................5 Kotina ......................................................2 Satnjikava ............................................... Kanaval ................................................... 3 Hutava ...................................................... Sinjavskaja.............................................. Samsonova ............................................ Ahramenka ........................................... 3 Sivuha ....................................................... Jelisejeva ................................................. Mokat ........................................................1

Selektor: Bojana Popović

Selektor: Aleksandar Sicko

 7

Uoči početka utakmice, akteri su odali počast Gojku Vučiniću, treneru golmana u muškoj i ženskoj reprezentaciji Crne Gore. Vučinić je preminuo u 51. godini u španskom Eibaru

2

zicera promašile su ,,lavice“

gola više (ukupno pet) postigle su gošće iz brze igre

ga zatražio tajm-aut i brzo je stigao gol. Gošće su do dvadesetog gola došle nakon trinaest minuta igre, a neočekivano brzo, iz kontre, postigle su još dva za minus od pet golova. Imale su malo sreće naše reprezentativke jer su Bjeloruskinje pogodile prečku, a Tatjana Brnović brzo, sa svoje polovine bila precizna za 28:22. Tačku na meč stavila je Ema Ramusović 30 sekundi

prije kraja.

- U prvom poluvremenu smo pravile greške koje su posljedica velike želje. Bjelorusija je pokazala da je kvalitetna ekipa i da ima vrhunske bekove i krila. Imale smo velika očekivanja i željele smo da budemo agresivne od početka, ali je Bjelorusija pogađala i iz nekih težih situacija. Nijesmo igrale pametno u prvom dijelu, a čim je odbrana profunkcionisala u

PODGORICA - Sat i 11 minuta bilo je dovoljno Danki Kovinić da prebrodi još jednu prepreku na ,,MUSC Health openu“ u Čarlstonu i plasira se u

polufinale WTA turnira iz kategorije 250.

Crnogorska teniserka savladala je treću nositeljku, Amerikanku Šelbi Rodžers - 7:5, 6:1.

Crna Gora - Bjelorusija Mađarska - Italija Turska - Rusija Austrija - Poljska DANAS 14.00 - Ukrajina - Švedska 17.00 - Rumunija - S. Makadonija 17.30 - Slovenija - Island 18.00 - Slovačka - Srbija 21.30 - Portugal - Njemačka

29:23 46:19 23:35 29:29

nastavku, rezultat se promijenio. Bilo je drugačije nakon što smo ih osjetile u prvom poluvremenu i kada smo ispoštovale dogovor iz svlačionice. U nastavku je odbrana bila značajno bolja i navodile smo ih na greške, iz čega su dolazili lakši golovi iz tranzicije. Na kraju smo zasluženo slavile, ali ima dosta stvari koje možemo da ispravimo i vjerujem da će u Minsku izdanje biti na višem nivou. U revanšu nećemo razmišljati o prednosti koju imamo, već gledamo na meč kao na priliku da se pripremimo i za Tokio i za Svjetsko prvenstvo u Španiji - kazala je Jauković.

Mnoge stvari u revanšu, poput kontinuiteta i koncentracije u šutevima iz dobrih pozicija naš tim mora da popravi.

Bilo je dobrih detalja, posebno u odbrani kada su gošće zaustavile na samo šest golova za 22 minuta, ali i onih u istom segmentu gdje je bilo iskakanja i manje odlučnosti.

Popović: Svaku pobjedu morate da gradite

Selektorka Bojana Popović opominjala je igračice na tajm-autu u prvom poluvremenu da pokažu strpljenje.

- Bjelorusija je odigrala odličnu utakmicu, znale smo da neće biti lako, jer smo na osnovu snimaka iz kvalifikacija vidjeli da igraju dobar i taktički disciplinovan rukomet. To su i pokazale u prvom poluvremenu i malo su griješile. Postigle su golove iz svih šansi koje su stvorile, bilo je teško zaustaviti ih, pa smo morali da mijenjamo nešto u našem sistemu igre.

U nastavku smo tokom nekih 20-ak minuta pronašli recept i igra je bila na dobrom nivou. Sa nekim lakim golovima smo došli do konačnih šest golova razlike. Moglo je da bude i ubjedljivije, da nije bilo stresa u završnici napada i nekim zicer situacijama, što je protivnik iskoristio da smanji razliku.

Očekivanja su bila prevelika.

- Osjetila se napetost u našoj igri u prvom poluvremenu i evidentno je bilo razmišljanje da će utakmica da se dobije sama od sebe. Međutim, svaku pobjedu morate da gradite, to sam i potencirala djevojkama. Kada su to djevojke shvatile, počele su da se fokusiraju na svaki sljedeći napad i svaku narednu odbranu. Neke stvari ćemo moći da iskoristimo, neke da mijenjamo, čekamo revanš koji nam mnogo znači, jer kroz te utakmice rastemo i gradimo ono što nam je potrebno za ono što slijedi.

A. MARKOVIĆ

Rukomet: Mini liga za prvaka (1. kolo)

WTA turnir u Čarlstonu

Novo polufinale za Danku Kovinić

Rezultati

S. IVANOVIĆ

Teško prvo, a mnogo bolje izdanje u drugom poluvremenu. Rukometašice Crne Gore sa dobrom zalihom (29:23) putovaće u utorak u Bjelorusiju na revanš baraža za Svjetsko prvenstvo čiji je domaćin Španija.

S. IVANOVIĆ

Pravo lice u nastavku

Na startu meča obje teniserke su osvojile gem na svoj servis, da bi uslijedila po dva uzastopna brejka.

Danka je u sedmom gemu potvrdila svoj, a u 12. na servis rivalke iskoristila drugu set loptu za ukupnih 7:5.

Na krilima osvojenog prvog seta, Kovinić je u drugom ,,oduvala“ domaću takmičarku, rođenu baš u Južnoj Karolini, koja je prvi gem osvojila pri vođstvu Crnogorke od 5:0.

U posljednjem, sedmom, Novljanka nije prepustila ni poen Amerikanki, za potvrdu dominacije, životne forme i plasman među četiri, gdje će joj rivalka biti Tunišanka Ons Žabur, koju je savladala upravo u polufinalu turnira koji je prethodio ovom, održanom takođe u Čarlstonu. Žabur je sinoć bila bolja od Japanke Nao Hibino - 6:0, 6:1.

Ne. K.

Budvani lako sa Berancima B. rivijera 35 (15) Berane 1949 24 (10)

B U DVA - M e d i t e r a n s k i sportski centar. Igrano bez prisustva publike. Sudije: M. Ražnatović i I. Pavićević (obojica iz Cetinja). Sedmerci: B. rivijera 2 (2), Berane 1 (1).

Isključenja: B. rivijera 6, Berane 6 minuta.

BUDVANSKA RIVIJERA BUDVA: Pešić (11 odbrana), Vukajlović (tri odbrane), Vidović 4, Peruničić 11 (2), Novaković 8, Pajović 2, Simović 1, Nikolić, Lakić, Zeković, Kapisoda, Radoman 1, Đođić 4, Vukić 4, Katnić, Ivančević.

BERANE 1949: Lutovac (pet o d b r a n a ) , D. D o š l j a k , Bućković, Marsenić 3, Femić 1, Danić, Popović, Lekić 3, L. Došljak 1, Čampar, D. Došljak, Šćekić 2, L. Folić 1, Đ. Folić 10 (1), Premović 3.

Rukometna Mini liga za prvaka počela je pobjedom Bud-

Marko Radoman (Budvanska rivijera)

vanske rivijere nad Beranama 1949. Tim Dejana Dragnića slavio je 35:24 protiv rivala od kojeg je pet dana ranije bio bolji samo za gol (25:24).

Budvani na tabeli Mini lige za prvaka imaju 10, jedan više od Komova (meč manje), a pet od Berana 1949. Lovćen ima 16,

Partizan dva boda.

U drugom meču prvog kola Komovi će sjutra (18h) dočekati Partizan 1949.

Oba meča premijerne runde Mini lige za opstanak igraju se takođe sjutra: Rudar - Danilovgrad (17 h) i Mornar 7 - JeNe. K. dinstvo (18 h).

20

Arena

Telekom 1. CFL

Iskra dočekuje Sutjesku i nada se važnim bodovima u borbi za Evropu

Desetkovani žele cijeli plijen

Iskra

Sutjeska

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion Braće Velašević. Igraće se bez prisustva publike. Sudija: N. Dabanović.

Pomoćnici: N. Radulović i V. Radenović.

Početak: 17 sati Kordić

Malešević

O. Obradović

Bakrač

Rogošić Petrović

Đurišić

Šahman Jamamoto

Šaletić

Milić Osmajić Stijepović

Bulatović

Marković Augusto

Cicmil

Janjić

Mihelič

Pajović

Grivić

Giljen

Trener Aleksandar Nedović

Trener Miljan Radović

pristupom igri i maksimalnim zalaganjem tokom čitavog meča stiže do trijumfa - dodao je strateg Iskre.

DANILOVGRAD - Iako Iskra već sedam kola nije upisala pobjedu, bod osvojen u Tuzima je toliko dragocjen da se može smatrati velikim uspjehom s obzirom na ostale rezultate 29. kola koji su ovoga puta ,,crvenobijelima“ išli u prilog. To znači da su izabranici Aleksandra Nedovića donekle amortizovali skroman učinak iz prethodnih utakmica i da sada imaju solidne šanse da se domognu one pozicije koja garantuje plasman na evropsku scenu.

Međutim, da bi se ispunile želje „serdara“ Danilovgrađani moraju konačno zablistati naročito u susretima protiv direktnih konkurenata koji takođe imaju iste ambicije.

Upravo je Sutjeska jedna od prepreka koju treba preskočiti i koju treba arhivirati sa tri nova boda. Ali kako? Sigurno ne na način kao protiv Dečića ili drugih objektivno slabijih ekipa koje su bile ravnopravan rival Iskri, a neke čak i mnogo bolje i efikasnije. Jedno je sigurno, kako ističe šef stručnog štaba, mladići će danas biti na velikom iskušenju tim prije jer je ekipa desetkovana zbog žu-

tih kartona tako da na zeleni tepih stadiona ,,Braće Velašević“ neće istrčati kapiten Drinčić, zatim iskusni Vuković te Luković i Boričić.

- Činjenica je da smo znatno oslabljeni ali to ne znači da smo dalje od želje da napravimo podvig, naprotiv njihovo odsustvo treba da motiviše ostale prvotimce da pruže maksimum protiv renomiranog protivnika iz grada pod Trebjesom. I tradicija u međusobnim susretima ove sezone ide nam u prilog pa očekujem jednu dobru utakmicu u kojoj ćemo, nadam se, uspjeti da budemo na visini zadatka kada je najteže i najpotrebnije - rekao je Nedović uvjeren da će i napadači biti efikasniji.

On podsjeća da njegov sastav tokom ove sezone praktično i nije bio kompletan i da su konstantno kuburili sa povredama ili disciplinskim kaznama.

- To ne smije biti izgovor i opravdanje nego obaveza svih u klubu da prebrodimo teškoće i vratimo se na pravi kolosijek koji stremi vrhu tabele.

Imali smo igrača manje protiv Dečića pa smo pokazali karakter i odgovorili izazovu. To nam je najbolji putokaz i strategija da se samo odgovornim

NIKŠIĆANI ŽELE BREJK

Nikšićani puni optimizma danas odlaze na gostovanje Iskri.

Svjesni su kvaliteta danilovgradskog sastava, da ih Nedović prilično dobro poznaje, jer i nije tako davno rukovodio stručnim štabom kraj Bistrice, ali znaju i da im treba još dosta bodova ukoliko žele zadržati mjesto koje im garantuje izlazak na međunarodnu scenu.

- Iskra je odlična ekipa, ali i mi smo u dobroj formi. Koncentrisani smo za ono što nas najviše interesuje, a to je Evropa.

Igramo protiv odličnog tima i neće biti lako, ali vjerujem da se vraćamo sa sva tri boda. Poraz od Budućnosti nije nas mnogo pokolebao, mislim da će moji igrači, čak, imati i veći motiv da danas odigraju znatno bolje - rekao je Radović.

Bodovima se nada i najbolji strijelac Sutjeske Božo Marković.

- Izgleda, nekoliko njihovih prvotimaca danas neće nastupiti, ali to nas ne smije zavarati. Imaju dobre pojedince, veliki roster, tako da mi moramo nastaviti u žestokom ritmu I to ne samo danas, već sve do kraja šampionata. Iskreno, očekujem maksimalan učinak ističe Marković. B. K. - Ra.P.

Subota, 17. april 2021.

Budućnost dočekuje Podgoricu u prvom meču nakon PODGORICA - Nakon osvojene titule, trener Budućnosti Mladen Milinković ima više prostora da razigra mlade ili pruži šansu nekima od junoša koji su tokom treninga najavili potencijal.

I taj proces podmlađivanja ,,plavi“, međutim, žele da sprovedu sa stilom - uz poštovanje lige i renomea kluba.

Sastav koji istrči danas protiv Podgorice sigurno će imati ozbiljnost…

- Još jednom čestitke igračima na tituli. Uradili smo to na impresivan način. Sa tim je ispunjen prvi cilj. Sada je vrijeme da minutažu dobiju fudbaleri koji nijesu imali puno prilike da igraju. I oni će imati priliku da pokažu da su zaslužno dio šampionske generacije. Biće dosta izmjena, ali koji god tim da izađe - očekujem da nastavimo da pobjeđujemo. Imamo kvalitet na klupi, a vjerujem da su ti momci spremni da preuzmu veću odgovornost u trenutku kada su starteri - rekao je Milinković.

Jedan od tri poraza od početka prvenstva, Budućnost je doživjela od Podgorice. ,,Plavi“ su na ,,DG areni“ izgubili kao nikada ranije u domaćem šampionatu - 4:0, ali su nakon toga prirerdili rekord druge vrste - 23 vezane utakmice bez negativnog epiloga u ligi.

- Podgorica je tim koji nam ne leži. Ali ovo je novi meč, novo dokazivanje. Kao i svaki put do sada - naša obaveza je da idemo na pobjedu. Odmorićemo neke standardnije igrače za polufinale Kupa sa Zetom kako bismo se što bolje pri-

,,Plavi“ m mlade i r

premili sa cilj broj dva, a to je da se plasiramo u finale masovnijeg takmičenja. O tome ćemo, naravno, poslije

Podgorice. Ova generacija je ušla u istoriju po nekim rekordima, ali ima mogućnost da pomjeri još neke granice.

Infantino čestitao Budućnosti Predsjednik Svjetske fudbalske federacije (FIFA) Đani Infantino uputio je čestitku FK Budućnost povodom osvajanja titule u Telekom 1. CFL. Infantino u čestitki upućenoj predsjedniku FSCG Savićeviću navodi: - Poštovani predsjedniče, dozvolite mi da čestitam FK Budućnost osvajanje titule šampiona Crne Gore u sezoni 2020/21. Ova titula, bez sumnje, dolazi kao proizvod napornog rada, strasti i posvećenosti i svi u klubu

mogu biti ponosni na ovo važno dostignuće.

Bio bih Vam zahvalan ukoliko biste prenijeli moje čestitke svima koji su uključeni uz podsticaj da nastave sa radom u timskom duhu, strastveno i posvećeno.

Na kraju, koristim ovu priliku da se u ime međunarodne fudbalske zajedniice zahvalim Vama i Fudbalskom savezu na doprinosu razvoju i prosperitetu fudbala u Crnoj Gori, regionu i širom svijeta - naveo je Infantino.

Petrovac dočekuje Titograd u derbiju začelja PODGORICA - Sedam kola prije kraja, fudbaleri Petrovca imaju priliku da se pomjere sa posljednjeg mjesta u Telekom 1. CFL. ,,Nebo-plavi“ se pod Malim brdom sastaju sa direktnim konkurentom za izbjegavanje direktnog ispadanja iz lige, Titogradom, od kojeg imaju bod manje, ali i utakmicu više.

- Vrlo oprezno ulazimo u utakmicu budući da nemamo pozitivan skor sa Titogradom, što nas obavezuje na ozbiljan pristup i pružanje maksimuma kako bismo došli do povoljnog rezultata - podsjetio je trener Nenad Vukčević na učinak od dva poraza i remi sa ,,romantičarima“ ove sezone.

- Pobjeda nad Podgoricom u prošlom kolu i igre iz prethodnih utakmica ohrabruju nas i daju vjetar u leđa da ćemo odigrati dobru utakmicu.

Dobro je što smo prišli na bod zaostatka za Titogradom i što u neku ruku zavisimo od sebe, ali neće biti nimalo lako.

Vukčević ističe da ,,nebo-pla-

Prilika da prepuste ,,fenjer“ KLJUČNI MEČ ZA SPAS

Sa prošlog meča između Petrovca i Titograda

ve“ i u slučaju pobjede čeka veliki posao do kraja sezone.

- Ova utakmica nije odlučujuća, ali je mnogo bitna za nastavak sezone. Može dosta toga donese i nama i njima,

ali neće riješiti ko će ispasti, a ko će u baraž. Moramo ući psihološki rastrećeno, a fizički mnogo jako da bismo došli do pozitivnog rezultata. Titograd takođe u posljednje

vrijeme igra dobro, stvara šanse, ali nema sreće da postigne golove. Čeka nas mnogo teška utakmica budući da nosi određeni pritisak - naveo je Vukčević.

Titograd je protiv Rudara pokazao napredak u igri, ali nije došao do bodova. Danas Titograd gostuje Petrovcu, koji ima meč više i samo bod manje. Baš zbog toga jasno je da Titograd očekuje veliki derbi začelja, koji može odrediti sudbinu kada je u pitanju borba za spas.

- Svjesni smo značaja utakmice.

Neće biti lako. I Petrovac i mi smo u teškoj poziciji, potrebni su nam bodovi i znamo da je ovo meč u kojem nema kalkulacija.

Protiv Rudara smo djelovali bolje, pokazali napredak, nijesmo imali sreće u određenim situacijama, ali se nadam da će nam se vratiti sada kada je najpotrebnije, jer je važno da izbjegnemo poraz - naglasio je desni bek Titograda Marko Roganović.

Titograd ima i meč manje protiv Jezera, ali bi porazom pod Malim brdom preuzeo ,,fenjer“ i bio u najtežoj situaciji. Baš zbog

Petrovac

Titograd

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion: Pod Malim brdom. Igraće se bez prisustva publike. Sudija: M. Šćepanović. Pomoćnici: V. Todorović i M. Paunović. Početak: 16 sati Đurović Mikijelj

Savović

Marković Đurđević

Bumbar

Tačibana

Mijušković Zvrko

Divanović Vukčević Bojović Popović

Magdelinić Boričić

Škrijelj

Šimokava

Novović

Roganović Alić

Muzurović

Spasojević

Trener Nenad Vukčević

Trener Vladimir Janković

toga u timu sa Starog aerodroma svi su mobilisani i željni da ostvare rezultat kojim bi uspjeli da naprave važan iskorak ka opstanku.

Ne. K. - R. P.

Arena

Subota, 17. april 2021.

Jezero sa maksimalnim ambicijama dočekuje Dečić u Beranama

n osvojene titule

misle na rekorde

Budućnost

Podgorica

(4-3-3)

(4-2-3-1)

Stadion: Pod Goricom. Igraće se bez prisustva publike. Sudija: M. Bošković.

Pomoćnici: J. Tatar i U. Rašović.

Početak: 18 sati Dragojević Vlahović

Babić

Milić

Ćetković

Mijović

Vučić

Đuričković

Terzić

Janketić

Mrvaljević Krivokapić

Maraš

Vujović

Suzuki

Kaluđerović

Jovanović

M. Vukčević Živković

Sentoku Čelebić Ivezić

Trener Mladen Milinković

Trener Milorad Peković

Raspored Rudar - Zeta

(14h)

Jezero - Dečić

(14h)

Petrovac - Titograd

(16h)

Iskra - Sutjeska

(17h)

Budućnost - Podgorica

(18h)

Tabela 1. Budućnost 29 23 3 3

Sigurno da i to imamo na umu - ističe Milinković.

IZBJEĆI PORAZ

Podgorica je u prvom dijelu sezone savladala Budućnost sa čak 4:0 i tada najavila da bi ovo mogla da bude sezone snova.

Imala je Podgorica uspone i padove, bila prvo u vrhu, pa u velikoj krizi, ali je opet u igri za Evropu. Podgorica je u minulom kolu porazom od Petrovca napravila korak unazad, pa će danas pokušati da izbjegne novi neuspjeh. Ipak, jasno je da će protiv Budućnosti imati težak zadatak, a stari - novi šampion nije za vađenje.

- Očekuje nas teška utakmica, a istovremeno jako bitna, jer je

PLJEVLJA - Rudar ima šansu da jednog od konkurenata otpiše iz trke za Evropu nakon direktnog duela pod Golubinjom.

Uslov je da Pljevljaci pobijede Zetu od koje bi u tom slučaju imali osam bodova više, šest kola prije kraja prvenstva.

- Pred nama je teška utakmica.

Rival je ekipa koja bolje igra u gostima nego na svom terenu.

Ovo je maltene posljednja prilika za Zetu da ostane u trci za četvrto mjesto koje trenutno pripada nama, a koje u krajnjem može da bude dovoljno za izlazak na međunarodnu scenu. Kao i do sada - gledamo sebe. Svjesni smo da epilog i od nas zavisi, a spremni smo da idemo na pobjedu - rekao je trener Vuko Bogavac.

Rudar je u prošlom meču savladao Golubovčane na ,,Trešnjici“, ali je prije toga Zeta vezala tri trijumfa u međusobnim sudarima.

- Riječ je o dobrom timu, sa nekoliko igrača koji mogu da riješe utakmicu u svakom trenutku. Vjerujem da ćemo zaustaviti njihove glavne

21

Telekom 1. CFL

sada svaki bod dragocjen u borbi za Evropu - objasnio je reprezentativac iz redove Podgorice Marko Vukčević.

Nekadašnji biser Budućnosti ne smatra da će biti lakše zbog činjenice da su ,,plavi“ u prošlom kolu i teoretski osigurali novu titulu.

- Budućnost je već šampion, ali to ne znači da će igrati smanjenim ritmom. Budućnost želi pobjede, rekorde, sve bolju formu i svjesni smo da bez obzira na to što su osigurali titulu da nas čeka paklen posao. Imaće super raspoloženje, bez pritiska su, a mi ćemo da probamo da napravimo neko iznenađenje.

Naravno, ne razmišljamo o tome da li će biti kod njih

51:19 72

2. Sutjeska

29 12 10 7 46:30 46

3. Dečić

29

4. Rudar

29 12 5 12 35:39 41

11 13 5 33:22 46

5. Podgorica 29

11 7 11 31:28 40

6. Iskra

29

8 13 8 24:25 37

7. Zeta (-1)

29 10 7 12 25:29 36

8. Jezero

28

8

9. Titograd

28

5

6 14 19:28 30 7 16 17:43 22

10. Petrovac 29

4

9 16 22:40 21

LISTA STRIJELACA 15 - Marković (Sutjeska) 11 - Božović (Budućnost), Striković (Rudar) 10 - Kordić (Podgorica), Vuljaj (Dečić) 9 - Camaj (Dečić)...

određenih promjena u timu, već se nadamo dobroj i kvalitetnoj utakmici i sigurno ćemo dati sve od sebe da izbjegnemo poraz - naglasio je Vukčević.

D. K. - R. P.

Vjera u bijeg iz zone baraža

PODGORICA - Primarni cilj Jezera do kraja sezone je bijeg iz zone baraža.

Plavljani su nakon pobjede nad Zetom u prošlom kolu uhvatili priključak za lukom spasa, a šanse za očuvanjem prvoligaškog statusa biće još izglednije ukoliko danas u Beranama savladaju Dečić.

- Motiv i samopouzdanje su bolji nakon uspjeha u Golubovcima. To je pobjeda koja mnogo znači, ali dobiće na značaju ako nadovežemo dobar rezultat protiv Dečića. U takvoj smo poziciji da nam danas odgovara samo trijumf.

Vjerujem da možemo da ga ostvarimo - rekao je trener Milija Savović.

Prethodna četiri duela Jezera i Dečića završena su bez golova. Možda je sada trenutak da se nešto promijeni…

- Potrudićemo se da protivnik ostane na nuli što se tiče datih golova, a da mi postignemo makar jedan. Znamo da će biti teško. Tabela najbolje govori o kvalitetu protivnika koji je na diobi drugog mjesta. Biće teško, ali za nas je izbor samo jedan - ističe Savović.

Ekipa iz Plava je na ,,Trešnjici“ pokazala da zna da odigra na rezultat, ali i da bi trebalo da smanji oscilacije u zadnjoj liniji, budući da je u posljednja dva duela skrivila tri penala.

- Promijenili smo način igre sada više napadamo, realizacija je bolja, ali pozadi nijesmo tako sigurni kao jesenas. Tokom prošle sezone smo bili tim koji nije primao golove iz prekida, a od početka proljeća slabije branimo taj segment.

To je samo do koncentracije.

Nadam se da ćemo defanzivu podići na viši nivo, a da ćemo prema naprijed biti učinkovitiji - kazao je Savović, koji ne može da računa na Matanovića zbog kartona.

SVAKI BOD DRAGOCJEN

Dečić nastavlja da sanja evropske snove. Tuzani su i remijem protiv Iskre ostali u

Jezero

Dečić

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Gradski stadion u Beranama. Igraće se bez prisustva publike. Sudija: M. Milačić.

Pomoćnici: D. Dević i N. Vujović.

Početak: 14 sati Asanović Drešković Radunović

Dedić

Vuković

Đurković Vukčević

Muković Mendi

Pavlović Redžepagić Camaj

An. Rudović

Vuljaj

Đoljaj Božanović

Marković Prenkočević Ad. Rudović

Drešaj Tući

Popović

Trener Milija Savović

Trener Edis Mulalić

vrhu, sa istim brojem bodova kao Sutjeska, pa svu sve bliži evropskoj zoni. Baš zbog toga, Dečiću je svaki meč do kraja od izuzetnog značaja.

Tuzani gostuju Jezeru i svjesni su da su favoriti, a brejk bi značio mnogo.

- Gledajući tabelu mi smo favoriti. Ali Jezero je zaista kvalitetna ekipa koja može da napravi problem svima. Slavili su u Nikšiću protiv Sutjeske, stigli do brejka protiv Zete i pokazali da ne zaslužuju da budu u donjem dijelu. Baš zbog toga ta pozicija nas neće zavarati. Znamo da će biti teško, ali naravno želimo da potvrdimo da smo bolji - naglasio je Admir Adrović, napadač Dečića.

Dečić ima priliku da nakon ovog kola opet bude sam na drugoj poziciji, ali protiv Jezera ih ne očekuje rutinski posao.

- Nadam se da ćemo ispuniti sve ono što šef traži od nas, da ćemo otvoriti meč na pravi način, jer Jezero je jedna od ekipa koja najteže prima golove, tako da će biti zaista komplikovano. Ali nadam se da ćemo pronaći rješenje da stignemo do brejka - naglasio D. K. - R. P. je Adrović.

Rudar i Zeta u međusobni duel pod Golubinjom ulaze bez kalkulacija

Evropa san sa obje strane poluge, a iskoristiti neke svoje adute. Igramo kući, želimo da ostanemo četvrti i održimo priključak za Sutjeskom i Dečićem koji su na pet bodova ispred nas. A tim koji planira tako nešto, mora da ide na maksimalan učinak u ovakvom duelu - ističe Bogavac.

Pljevljaci su pokazali da do cilja znaju da stignu na više načina.

Kako protiv Zete - napadom, odbranom, srednjim blokom, kontrama, polukontrama, prekidima… ?

- Zeta na strani igra slično nama. Vidjećemo kako će se nametnuti. Imamo ideju kako treba da izgledamo, a potrudićemo se da te zamisli sprovedemo u djelo. Očekujem klackalicu, sa malo golova, a može da presudi jedan detalj. Biće šahovska partija na fudbalski način. Mi potpisujemo 1:0 u našu korist - naglašava Bogavac.

- Izostaće Golubović zbog kartona, a pod znakom pitanja je Kašćelan. Ostali su spremni poručio je Bogavac.

ZEĆANI LIJEČE RANE

Vuko Bogavac

Kako se bliži kraj prvenstva Evropa je sve veća realnost Rudara.

Jesen nije ukazivala na tako nešto…

- Da se ne vraćamo na ono što je bilo prošle polusezone. Manje - više je svima poznato. Sada imamo mnogo ljepšu, pozi-

tivniju priču. Dajemo sve od sebe da ona traje i što se tiče terena, igre, rezultata… Stvari idu kako treba, a bilo bi lijepo da sezonu krunišemo izlaskom u Evropu - kaže strateg Rudara.

Bogavac ne može da računa na sve fudbalere za duel za današnji meč.

Zeta je porazom od Jezera napravila korak unazad u borbi za izlazak u Evropu kroz prvenstvo, ali kiks može da ispravi pod Golubinjom.

- Nije nam prijao poraz od Jezera, ali finiš je sezone i nemamo vremena za tugovanje. Odmah smo se okrenuli meču sa Rudarom, koji bilježi sjajne rezultate ove sezone. Nijedna ekipa se nije naigrala protiv njih, ali i mi ove sezone igramo bolje u gostima, tako da vjerujem da imamo čemu da se nadamo - kazao je golman Zoran Aković. ,,Vukove“ naredne sedmice čeka prvi meč polufinala Kupa protiv Budućnosti.

- Fokusirani smo samo na Rudar,

Rudar

Zeta

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion: Pod Golubinjom. Igraće se bez prisustva publike. Sudija: M. Savović.

Pomoćnici: A. Đikanović i I. Bogdanović.

Početak: 14 sati Baltić

Kašćelan

Vukotić

Kartal Macui

Suraka

Merdović

Kotorac Živković

Zečević Striković

Kalezić Sopo

Mi. Lambulić Milojko

Burzanović L. Lambulić

Đinović

Milić Simović

Ceklić Aković

Trener Vuko Bogavac

Trener Ratko Dostanić

o Kupu ćemo razmišljati nakon što se završi meč u Pljevljima. I dalje imamo šanse da kroz prvenstvo izborimo plasman u Evropu, to je naš cilj - podvukao je Aković.

D. K. - Ne. K.

22

Arena

Sportski miks

Subota, 17. april 2021.

FK Mornar, zahvaljujući saradnji sa Fudbalskim savezom Crne Gore, uskoro dobija još bolje uslove BAR - Mornar je u trci da se nakon pet godina vrati u elitni fudbalski rang. Barski klub, osvježen novim ljudima u rukovodećim strukturama, pokazao je i prije početka borbe za bodove, da postaje ozbiljan kolektiv.

Mnoge stvari vidljivo su drugačije u funkcionisanju kluba, a po opremi i samoj organizaciji, Mornaru bi mogli da pozavide i mnogi prvoligaši.

Sve to bio je preduslov i za ozbiljnije rezultate. Mornar je uspio da uđe u trku za Prvu ligu i sada je konačno konkurentan za takav uspjeh.

Ali ljudi u klubu za razliku od većine čelnika naših sportskih kolektiva nijesu usredsređeni samo na rezultate, već rade maksimalno, kako bi Mornar imao i sve bolje uslove svakog dana. I, Mornar koji se ,,selio“ od Radanovića do Pljevalja da igra mečeve u ulozi domaćina, sada ima stadion sa modernim svlačionicama, a uskoro ,,Topolica“ će biti i pod sjajem reflektora...

- Naš cilj je bio da se borimo za Prvu ligu, ali na startu sezone nijesmo imali rezultate kakve smo očekivali. Ali naš entuzijam nije padao. Radili smo punom parom, trudili se da stvorimo što više. I, sada se situacija popravila i na planu rezultata, ali ono na šta moramo biti posebno ponosni jeste da Mornar konstantno dobija sve bolje uslove - kazao je Mitar Novaković, sportski direktor.

Nekada sjajni vezista i crnogorski reprezentativac, objasnio je da je Mornar u tome uspio zahvaljujući izuzetnoj saradnji sa Fudbalskim savezom Crne Gore.

- Imamo podršku Opštine Bar i p re d s j e d n i ka Dušana

Novo lice ,,Topolice“

Raičevića, ali moram istaći izuzetan odnos Fudbalskog saveza. Ljudi iz Saveza pružili su nam veliku pomoć, tako da smo nakon rekonstrukcije terena, dobili podršku i u realizaciji koja je u završnoj fazi oko postavljanja reflektora.

Međutim, to nije bilo sve,

predsjednik Dejan Savićević pružio je maksimalnu podršku da se ,,Topolica“ kao kompleks prilično modernizuje. U tom cilju, promijeniće se vještačka podloga na pomoćnom terenu, na kojem će biti sagrađene i svlačionice za mlađe kategorije, a osim svega

Puna podrška Savićeviću Iako je u fudbalskim krugovima u Crnoj Gori već neko vrijeme glavna tema predstojeći izbori za predsjednika Fudbalskog saveza, u Mornaru su potpuno mirni. Članovi Upravnog odbora barskog kluba nemaju dilemu, već na čelu sa Mićom Perovićem i sportskim direktorom Mitrom Novakovićem punu podršku daće aktuelnom predsjedniku Dejanu Savićeviću.

toga biće na glavnom terenu urađena i montažna tribina, kako bi se povećao kapacitet.

To je zaista velika stvar i činjenica da smo odgovornim radom zaslužili veliku pažnju i povjerenje Saveza - naglasio je Novaković.

Vezista koji je gradio karijeru u više klubova, a stekao status zvijezde u ruskom Amkaru, upisao je 25 nastupa za našu ,,A“ reprezentaciju, poznat kao vječiti pobjednik, nada se da će u debitantskoj ulozi direktora, biti uspješan i na rezultatskom planu.

- Mornar je uspio da se uzdigne. U vrhu smo tabele, a naravno želimo Prvu ligu. Bar kao grad zaslužuje da ima prvoligaša. Sada kada se mnogo uradilo na poboljšanju uslova vjerujem da bi Mornar zaista bio osvježenje za ligu i nadam se da ćemo uspjeti da već na kraju ove sezone stignemo do elite - podvukao je Novaković.

R. P.

Svjetsko prvenstvo u boksu za mlade

In memoriam

Izejdin Dika Adžagić U Kotoru, u 62. godini, preminuo je Izejdin Dika Adžagić. Čovjek čije ime je simbol Fudbalskog kluba Bokelj posljednje četiri decenije, jer je u tom kolektivu ostavio neizbrisiv trag. Dika je u Bokelju prvo bio igrač, za kojeg su mnogi govorili da je izuzetan majstor i veliki talenat. Bio je i trener, a od 2015. godine imao je zvanje trenera sa UEFA ,,A“ licencom.

Nakon toga bio je u rukovodstvu kluba, a svi ljubitelji fudbala dobro ga pamte i kao izuzetnog sportskog radnika, koji je vodio računa o svakoj sitnici, a zbog čega su ga i sve generacije Bokelja doživljavale kao roditelja.

- U ranim jutarnjim satima napustio nas je naš dragi prijatelj, drug, dugogodišnji fudbaler i trener našeg kluba Izejdin Dika Adžagić. Hvala ti za svu ljubav, želju, požrtvovanje i predanost, koju si svih ovih godina nesebično davao. Ostaćeš zauvijek u našim srcima.

Tvoj FK Bokelj - naveli su iz kotorskog kluba, koji se na dirljiv način oprostio od Dike, kojem je Bokelj bio sve i sigurno da u ovom kolektivu njegovim odlaskom ništa više neće biti isto.

Zbog epidemioloških mjera Izejdin Dika Adžagić sahranjen je u Vranju.

R. P.

Pobjeda Liješevića

Selektor pionira Goran Perišić objavio spisak

Druga grupa od poneđeljka na kampu PODGORICA - Selektor pionirske reprezentacije Crne Gore Goran Perišić i stručni štab odabrali su 27 igrača rođenih 2007. godine i ranije, koji će od 19. do 23. aprila trenirati na kampu u Budvi.

Na spisku su - golmani: Toni Brkan (Arsenal), Uroš Ilinčić (Kom), Denis Muković (Ibar), Vasilije Božović (Zeta); odbrana: Matija Mugoša (Kom), Zarija Stamatović (Budućnost), Mihailo Živaljević (Obilić), Mićan Stokanović (Igalo), Adnan Sejdović (Mornar), Vasili-

je Novaković (Arsenal), Andrija Ašanin (Adrija), Lazar Caković (Sutjeska); vezni red: Aleksa Vlahović (Podgorica), Balša Janketić (OFK Titograd), Meldin Kojić (OFK Berane), Feđa Musić, Miomir Lutovac (Karioke), Bojan Konjević (Budućnost), Alen Karajica (Breznica), Marko Zejak (Brskovo), Din Murić (Mornar), Bećir Akšabanović (OFK Titograd); napad: Luka Kruščić (Karioke), Mihailo Veljović (Adrija), Jovan Milošević (Budva), Alen Bišević (Mornar), Vasilije BaR. P. bović (Kom).

Predsjednik Barselone želi hitan dogovor sa velikanom fudbala

Laporta Mesiju nudi nižu platu

Đoan Laporta, novi-stari predsjednik Barselone, već je ponudio Lionel Mesiju novi ugovor u gigantu Primere.

Po pisanju španskih medija, Mesi će, ukoliko odluči da ostane u Barsi, biti prinuđen da prihvati manji ugovor od svote koju je do sada primao po sezoni.

Sa druge strane, Laporta je velikanu modernog fudbala obećao dovođenje zvučnih pojačanja već ovog ljeta. Slavni Argentinac biće upućen u sve transfer planove. Barselona planira da već naredne sezone ima tim koji će konkurisati za titulu u Ligi šampiona.

Mesiju ovog ljeta ističe aktuelni ugovor, po kom navodno prima 71 milion eura po sezoni, što je cifra o kojoj već mjesecima spekuliše evropska fudbalska javnost. Ove sezone na 39 utakmica postigao je 29 golova. R. A.

Crnogorski karatisti spremaju se za važna takmič

Visoka očekiva EP i kvalifikacij

PODGORICA - Crnogorski bokser Petar Liješević plasirao se u osminu finala Svjetskog šampionata za mlade, čiji domaćin je poljski grad Kjelce. Član BK Budva je u kategoriji do 81 kilogram jednoglasnom odlukom sudija pobijedio Bakita Toktosuna iz Kirgistana.

Crnogorcu će naredni rival biti Finac Nikita Ništed koji je bio slobodan u prvom kolu. Meč je na programu sjutra.

Danas će u ring ući Nina Radenović koja će se u osmini finala boriti sa Rumunkom Julijom Gute.

R. A.

Evropsko prvenstvo u džudou

Nurković eliminisan u prvom kolu PODGORICA - Crnogorski džudista Jusuf Nurković u prvom kolu završio je nastup na seniorskom Evropskom prvenstvu u Lisabonu.

On je juče na startu takmičenja u kategoriji do 66 kilograma poražen od Moldavca Vadima Buneskua.

Danas će na tatami Marko Gušić do 73 i Nikola Gardašević do 81 kilogram.

Gušić je u prvom kolu slobodan, dok ga u drugom čeka Kedrik Besi iz Monaka.

Na startu je slobodan i Gardašević, koji će se u drugom kolu boriti protiv Čeha Adama Kopeckog.

Za sjutra zakazan je nastup Jovane Peković, koju na startu takmičenja u kategoriji do 78 kilograma čeka duel sa Austrijankom Bernadet Graf.

Saopšteno je da su šampionat zbog povrede propustili Nikola Gušić i Danilo Pantić.

Prvenstvo Evrope u Lisabonu okupilo je 359 takmičara iz 45 država Evrope. R. A.

PODGORICA - Crnogorski karatisti imaju izgledne šanse i visoka očekivanja od Evropskog prvenstva (EP) u Poreču i kvalifikacionog turnira u Parizu za plasman na Olimpijske igre u Tokiju, kazao je predsjednik Karate saveza Ivan Krstajić.

On vjeruje u još jedan dobar nastup karatista na kontinentalnom šampionatu i da će bar jedan takmičar izboriti vizu za Tokio.

- Predano i posvećeno se radi, uz otežane okolnosti, shodno mjerama koje propisuje Institut za javno zdravlje - rekao je Krstajić na konferenciji za medije.

On je podsjetio da su karatisti zbog epidemije korona virusa od početka godine odradili samo tri takmičenja.

Krstajić je kazao da je u cilju što boljeg nastupa na predstojećim takmičenjima Karate savez orga-

nizovao zajedničke pripreme sa nacionalnim timovima Ukrajine, Makedonije i Bosne i Hercegovine (BIH).

- Više od 30 karatista iz Ukrajine, Makedonije i BIH priprema se u Podgorici sa našim takmičarima.

To je dobra provjera i naše forme i postavljenih internih ciljeva. Slijedi državno seniorsko prvenstvo, u neđelju u Podgorici, nakon toga Premijer liga i završne pripreme sa Ukrajinom u Podgorici - rekao je Krstajić.

On je istakao da će crnogorski karatisti trenirati sa jednom od najboljih selekcija u svijetu, u borbama.

- Sve u cilju da EP u Poreču, od 19. do 23. maja i kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre, od 11. do 13. juna u Parizu dočekamo što spremniji - kazao je Krstajić.

On je dodao da će u Parizu

Arena

Subota, 17. april 2021.

Sportski miks

23

Košarkaši Mornara sjutra u ,,Topolici“ (17 h) dočekuju Budućnost Voli u meču u kojem moraju da pobijede kako bi ostali u trci za plej-of ABA lige

Vranješ: Znamo koliko je teško, ali svi vjerujemo da možemo PODGORICA – Košarkaši Mornara su u nekoliko proteklih utakmica, pa i mjeseci, propustili puno prilika da osiguraju plej-of, ili da barem budu u mnogo boljoj poziciji u borbi za jedno od prva četiri mjesta. I pored toga, izabranici Mihaila Pavićevića nijesu ostali bez šansi da se nađu u plej-ofu, niti su izgubili nadu da zaigraju u borbi za titulu…

- Kao sportista i profesionalac, naravno da vjerujem. Ne samo ja, nego svi u klubu – kaže za Arenu Nemanja Vranješ, bek barskog kluba.

Računica je jasna, Barani u preostala dva kola, u neđelju u ,,Topolici“ protiv Budućnost Volija, te sedmicu kasnije u Laktašima protiv Igokee, moraju da pobijede da bi izborili plej-of. Sve manje od toga zna-

Nijesmo slučajno bili u vrhu, očekujem reakciju ekipe Da je ostvario makar jednu pobjedu u prethodna tri meča, Mornar bi bio u mnogo boljoj poziciji. Ovako, porazi od Partizana, FMP-a i Cedevita Olimpije doveli su Barane u tešku poziciju.

- Svima u klubu su nam teško pali ti porazi. Iz jedne pozicije gdje smo bili prvi na tabeli i igrali zaista dopadljivu košarku, preko noći smo došli u situaciju da smo jako zakomplikovali stvari za Top 4. Ali profesionalci smo, nijesmo slučajno bili u samom vrhu i očekujem da ekipa napravi reakciju – rekao je Nemanja Vranješ.

či kraj svih nadanja.

- Tačno je da smo u posljednje vrijeme izgubili neke važne

mečeve, ali to je sport. Koliko god da je teško, jednostavno to moramo da ostavimo iza sebe i

da pokušamo u posljednja dva kola da izvučemo ono najbolje – nastavlja Vranješ.

Povrede Pulena i Vajtheda su se odrazile na našu igru Za Mornar su kola krenula nizbrdo krajem januara, kada su se povrijedili Džejkob Pulen i Ajzea Vajthed.

Obojica su od prošlog kola zajedno u ekipi (Vajthed se vratio meč prije), ali je pauza ostavila traga na obojici američkih košarkaša.

- Da ne ispadne da sada tražim alibi,

ali, jednostavno, ne mogu a da ne podvučem to da smo imali toliko veliki peh da smo bukvalno u dva dana ostali bez naša dva najbolja igrača, Pulena i Vajtheda, i to na duži vremenski period.

A do tog trenutka mi smo igrali najljepšu košarku i jednostavno smo djelovali nezaustavljivo. To su dva igrača

čenja

anja od ja za OI

crnogorski karate predstavljati pet takmičara - Nenad Dulović, Mario Hodžić, Nikola Malović i Marina Raković u borbama i Biserka Radulović u katama.

Direktor reprezentacije Dragoljub Fatić smatra da će pripreme pomoći crnogorskim karatistima da poprave formu za EP u Poreču.

- Cilj je da, osim uspješnih nastupa u Poreču, da u Parizu budemo pravi i izborimo plasman u Tokio.

Daćemo sve od sebe da ispunimo bar jedna olimpijsku normu rekao je Fatić.

On je kazao da će i druga polovina godine, ukoliko epidemiološka situacija dozvoli, biti izazovna za crnogorski karate.

- Očekuje nas Svjetsko prvenstvo u Dubaiju. To je još jedan veliki izazov za nas. Odrađeno je koliko se moglo zbog trenutne situacije - rekao je Fatić.

koja su nosila našu igru čitavu sezonu, pogotovo u napadu. Kada smo ostali bez njih dvojice, to se odrazilo na našu igru, najviše se to osjetilo protiv Mege i FMP-a u gostima, gdje smo izgubili na jednu loptu. Mislim da smo tu izgubili bodove koji su nam garantovali sigurno učešće na F 4 – rekao je Vranješ.

Prvi od dva odlučujuća meča je i najvažniji za Mornar, koji bez pobjede protiv Budućnosti gubi sve nade da se nađe među četiri najbolja tima u ABA ligi.

- Utakmice protiv Budućnosti, u kakvom god momentu da dolaze, uvijek donose posebnu draž. To je godinama veliki crnogorski derbi i gotovo uvijek odlučuju nijanse, tako da očekujem jednu poštenu borbu svih 40 minuta – ističe Vranješ, koji je dvije sezone, od 2015. do 2017. godine, nosio dres Budućnosti, odakle je i stigao u Bar. Pred crnogorski derbi, Mornar ima skor 17-7, a Budućnost je prva na tabeli sa 21 pobjedom i tri poraza. Podgoričani su u ni-

zu od 11 pobjeda u regionalnom takmičenju, u ovom trenutku djeluju nepobjedivo.

Mornar, međutim, mora da nađe način da prevaziđe probleme i slavi u velikom derbiju.

- Ne treba trošiti riječi o formi i rezultatima ekipe Budućnosti.

Znam da nas očekuje, možda, i najteža utakmica u sezoni, koja nosi toliku težinu. Njima za potvrdu prvog mjesta, nama za priliku da se, ipak, domognemo plej-ofa. Ali ako želimo da se nađemo među četiri najbolje ekipe, onda, jednostavno, moramo da pobijedimo takvog protivnika i pokažemo da nam je mjesto među četiri najbolje ekipe – zaključio je Vranješ.

S. JONČIĆ

NBA: Fantastična partija beka Bostona, poraz Atlante i slavlje Finiksa Selektor u borbama Slobodan Vlahović kazao je da je zadovoljan odrađenim od početka priprema za EP. - Odrađen je prvi ciklus priprema u Budvi, imali smo dva probna turnira u Sarajevu i Čačku, a u toku je drugi ciklus priprema zajedno sa takmičarima iz BiH, Ukrajine i Makedonije. Do EP očekuje nas zahtjevan period. Biće teže ostvariti dobar rezultat, olimpijska je godina i svi takmičari biće u dobroj formi - rekao je Vlahović.

On je naglasio da su u odnosu na prethodna takmičenja Nenad Dulović i Mario Hodžić promijenili kategorije.

- Dulović će na EP nastupati do 67, a Hodžić do 75 kilograma. Odradićemo sve što je do nas da što spremniji dočekamo EP i nastavimo sa ostvarivanjem dobrih rezultata - kazao je Vlahović.

Selektor u katama Jugoslav Bukilić saopštio je da su kataši odradili dva ciklusa priprema u Budvi i imali nastup na dva turnira.

- Na državnom prvenstvu provjerićemo formu, a kasnije kroz nastupe na turnirima u Lisabonu i završnim pripremama dodatno popraviti rekao je Bukilić.

On je naglasio da je bilo teško vratiti takmičare u formu.

- I dalje je to u procesu. Takmičari polako ulaze u formu, nadam se da ćemo, kako vrijeme bude odmicalo, biti još bolji - rekao je Bukilić.

Sportski direktor Karate saveza BiH Rajko Radulović kazao je da su se rado odazvali pozivu za zajedničke pripreme.

- Respektujemo crnogorski karate i smatramo da je među najuspješnijim sa ovih prostora. Koristimo priliku da zajedno treniramo i što bolje se pripremimo za izazove koji nas očekuju - rekao je Radulović. R. A.

Braunov šou protiv Lejkersa Džejlen Braun je jednu od najboljih partija NBA karijere odigrao protiv Los Anđeles Lejkersa, u pobjedi Boston Seltiksa u 121:113 u duelu najtrofejnijih klubova lige.

Bek je meč završio sa 40 poena šutirajući 20-17 igre. Imao je i devet skokova i tri asistencije, a šest izgubljenih lopti nijesu uticale na sveukupan utisak o njegovoj partiji. Seltiksi su u velikom usponu forme, sada imaju skor 30-26 i dijele četvrto mjesto Istočne konferencije sa Atlantom. Lejkersi, sa učinkom 34-22, zaostaju u borbi za četvrto ili treće mjesto na Zapadu.

Golden Stejt je stigao do polovičnog učinka 28-28 pobjedom nad Klivlendom 119:101. Stefon Kari odigrao je novi izuzetan meč: ubacio je 33 poena uz pet asistencija, a šutirao je 25-12 iz igre. Ovo je za njega bila deveta uzastopna utakmica sa makar 30 poena.

Finiks Sansi imaju izuzetan

skor 40-15, i dalje su u trci za najbolji učinak u regularnom dijelu sezone. Ekipu iz Arizone, koja blista timskom igrom, u pobjedi nad Sakramentom 122:114 predvodili su centar Ejton sa 26 poena i 11 skokova i bek Buker sa 23 poena. Plejmejker Pol je pored 13 poena imao 11 asistencija.

Odlična partija Bogdana Bogdanovića (28 poena, šest trojki, sedam asistencija i šest skokova) nije bila dovoljna Atlanti da izbjegne poraz od Milvokija u derbiju dana na Istoku, 120:109.

Jang je dodao 15 poena i devet asistencija, a centar Klint Kapela po 16 poena i skokova.

Baksi su, ipak, bili zasluženo

bolji i došli do skora 35-20.

Nakon šest mečeva pauze, za Milvoki se na teren vratio prva zvijezda Janis Adetokumbo.

Odlično je odigrao, za 25 minuta upisao je 15 poena i pet skokova, a čini se da je problem sa lijevim koljenom prošlost za njega. Holidej je dodao 23 a LoR. A. pez 19 poena.

Čak 16 ekipa imaće trogodišnje licence za nastup u takmičenju

Vrijeme za novi Evrokup sa 20 timova Evrokup, košarkaško takmičenje u kojem su ove sezone nastupali naši klubovi Budućnost Voli i Mornar, naredne sezone gotovo sigurno imaće novi format.

Po saznanjima iz Italije i Grč-

ke, već je dogovoreno da naredne sezone Evrokup okupi 20 timova.

Od toga, prvi put klubovi će imati višegodišnje licence za nastup u ovom takmičenju – 16 klubova

potpisaće trogodišnje ugovore za nastup.

Specijalne pozivnice za nastup u Evrokupu dobiće makar četiri kluba, spram plasmana u domaćim ligama.

Predviđeno je da se Evrokup naredne sezone odigra u dvije faze. U prvoj, igraće se dvije grupe sa po deset timova. Potom će po osam najbolje plasiranih ekipa igrati eliminacionu fazu od osmine finala.

R. A.

24

Marketing

Subota, 17. april 2021.

Feljton

Subota, 17. april 2021.

KULTIVISANE I PODZIDANE TERASE - ZABORAVLJENO CRNOGORSKO NASLJEĐE

25

9.

Crnojevićki posjedi su zahvatali najbolje zemljište » Piše: Slobodan ČUKIĆ Možemo s razlogom pretp o s t av i t i d a s u i m a n j a Crnojevića bila prostrana i da su zahvatala najbolje zemljište.

Postavlja se pitanje, đe se tačno nalazila ta imovina? Da li i nakon pet stoljeća možemo prepoznati te lokacije?

Držimo da je to moguće i da treba poći od okolnosti da nivelisano i podzidano zemljište zadržava takav izgled stoljećima, baš kao što su se do danas održale one terase na Vranićkim njivama pored rijeke Zete, koje su načinjene u kasnoj antici. Jedino što se u vezi tih terasa moglo mijenjati bilo je vlasništvo, kao i zasnivanje naselja na prostranijim terasama i ograđivanje njihovih djelova u okviru privatnih imanja.

Na osnovu terenskog uvida, može se naslutiti da su neki terasasti kompleksi po Lješanskoj nahiji nekada bili dio crnojevićkih posjeda. To se prije svega odnosi na veće vinograde i livade među kamenitim brdima ili na brdskim stranama. Crnojevićko zemljište (njiva, mezra) u Desićima se najvjerovatnije nalazilo u sklopu onih stotinak rala nivelisanog i podzidanog zemljišta. Moguće je da se pod „vinogradom Crnojevića“ u kornetskom zaseoku Visosalići iz 1523. misli na veliki i očuvani terasasti kompleks od tridesetak rala u današnjem naselju Popratnica, smještenom u udolini između brda Spasa i Velje strane. Moguće je, doduše, da se to odnosilo na prostrane podzidane terase u samom Kornetu, u dijelu koji nosi naziv Kornetske doline, na kojima je kasnije nastao Mardarijev manastir. Takođe, moguće je da se pod „livadom Crnojevića“ između Stanjevića i Korneta misli na prostrane zaravnjene i podzidane površine podno sela Liješnje (u okviru „Luškog polja“), koje su i danas očuvane u izvornoj cjelovitosti.

Kompleksi podzidanih terasa su danas malo kome poznati i pored znatnih gabarita. Često su skriveni među kamenitim brdima - poput onog u Arbanasima (Jankovića Krš) preko koga je nekada prolazio važan drum od Šin Đona ka unutrašnjosti Obično su zapušteni i prekriveni šumom i šikarom, u tolikoj mjeri da se mogu uočiti tek iz neposredne blizine

Terase u Arbanasima

 Podzidane terase u Kornetu kod kućišta Uskokovića

Kompleksi podzidanih terasa su danas malo kome poznati i pored znatnih gabarita. Razloga je više. Kako je naprijed rečeno, o njima nema ni riječi

u literaturi, pa ne postoji ni način da se uoči i razumije njihov značaj. Dodatni razlozi su u tome što se današnja saobraćajna mreža ne poklapa sa drevnom mrežom kaldrmisanih „džada“. Zbog toga se ovi kompleksi obično nalaze podalje od modernih puteva, često skriveni među kamenitim brdima - poput onog u Arbanasima (Jankovića Krš) preko koga je nekada prolazio važan karavanski drum od Šin Đona ka unutrašnjosti.

Obično su zapušteni i prekriveni šumom i šikarom, često u tolikoj mjeri da se mogu uočiti tek iz neposredne blizine.

Autor ovih redova je o ovim kultivisanim kompleksima sticao znanje postepeno, najčešće slučajno, nailazeći na njih usputno tokom traganja za starim crkvama i selištima. Upravo je takav bio slučaj sa velikim terasastim kompleksom na brdu kod Tomića o čemu smo naprijed već nešto rekli. U prvom p o k u š a j u d a p ro n a đ e m Istaću crkvu koja se nalazi u podnožju tog brdašca, moj

„Zgrade“ su nekada bile obrađene i izgledale kao uređeni vrtovi. Na njima nije bilo ni korova ni šikare, već najčešće vinove loze i drugih kultura – na terasama u Tomićima još se poneđe mogu viđeti podivljale loze.

Bilo je tako sve do iza Drugog svjetskog rata, dok seosko stanovništvo nije počelo da masovno prelazi u gradove, najviše u periodu 19601980. godine

Zgrade (podi) u Popratnici

ZAPUŠTENOST



Moguće je da se pod „vinogradom Crnojevića“ u kornetskom zaseoku Visosalići iz 1523. misli na veliki i očuvani terasasti kompleks od tridesetak rala u današnjem naselju Popratnica, smještenom u udolini između brda Spasa i Velje strane. Moguće je da se to odnosilo na podzidane terase u samom Kornetu, u dijelu koji nosi naziv Kornetske doline

vodič je zaboravio put i njen položaj. Nakon nekoliko uzaludnih pokušaja, počeo sam sistematski da prečešljavam teren po brdskoj strani između Brčela i Tomića. Išao sam od vrha naniže po terasama cik-cak putanjom, po stotinu i više metara. Uprkos upornosti, tada nijesam uspio da nađem crkvu. Ali, uočio sam nešto drugo za šta nijesam ni slutio da postoji. Potraga za crkvom navela me je da detaljno upoznam ogroman kompleks nivelisanih i podzidanih terasa („zgrada“) obrastao šumom i šikarom.

Osobito je impresivan način planiranja terasa po izohipsama, uz što ide i estetski momenat, koji bi došao do punog izražaja kada bi se to sve raščistilo.

Ponekad su saznanja o terasastim strukturama bila rezultat prijateljskih druženja.

Takav je bio slučaj u Mokanjima u Bandićima sredinom 2019, đe se u okviru imanja Đuranovića nalazi poveći kompleks, koji je po svoj prilici oblikovan prije više stoljeća,

još u predcrnojevićkom dobu. Dokumenti svjedoče da su Crnojevići u Mokanjima imali vinograde, pa bi se moglo razmišljati i u tom pravcu.

Doduše, u Bandićima se zna za „lozu Ivana Crnojevića“ koja se nalazila na drugom mjestu, a koja je posječena prije nekoliko decenija.

Ovako ili onako, tokom višegodišnjeg istraživanja polagano se oblikovala slika i svijest o tome da je riječ o davnašnjim infrastrukturnim zahvatima, koji su bili inicirani „s vrha“, a koji su tokom osmanskog doba, prije ili kasnije, prešli u plemensku i privatnu svojinu. „Zgrade“ su nekada bile obrađene i izgledale kao uređeni vrtovi. Na njima nije bilo ni korova ni šikare, već najčešće vinove loze i drugih kultura – na terasama u Tomićima još se poneđe mogu viđeti podivljale loze.

Bilo je tako sve do iza Drugog svjetskog rata, dok seosko stanovništvo nije počelo da masovno prelazi u gradove, najviše u periodu 1960-1980.

Kompleks u Popratnici

godine. Živko Andrijašević piše da je u Crnoj Gori 1981. godine procenat poljoprivrednog stanovništva bio mali, oko 13 odsto „što je ogromno smanjenje u odnosu na period prije deset godina (1971) kada je bilo 35 odsto poljoprivrednog stanovništva, odnosno, stanovništva koje živi na selu“ (Ž. Andrijašević, Crnogorska istorija, 2019).

Današnja zapuštenost seoskog područja predstavlja veliku prepreku za istraživanje, jer drveće, žbunje i šiblje skrivaju od pogleda ove komplekse, izjednačavajući kultivisani i podzidani teren sa okolnim šumskim područjem.

Kroz brojne razgovore sa mještanima po različitim starocrnogorskim naseljima i područjima, stekao sam prilično preciznu predstavu o vremenu koje je potrebno da se potpuno očišćene i obrađene „zgrade“ pretvore u neprohodnu šikaru. Tako mi je, na primjer, NeđeljkoNeđo Borozan iz Bokova, posvjedočio u aprilu 2019. da su terase u starom selištu

Pecinje, udaljene oko 700 metara od Bokova, bile potpuno čiste od šiblja i korova do oko 1984. godine. Neđeljko pripovijeda da je prije tri i po decenije, sa terase porodične kuće u Bokovu „mogao viđeti svoga oca kako radi na zgradama u Pecinju“. Danas su te terase zahvaćene gustom šikarom i drvećem i od krošnji se ne mogu viđeti iz daljine.

Slično svjedočanstvo čuo sam u Tomićima. Podzidane terase na obližnjem brdašcu u pravcu prema Brčelima, bile su čiste i obrađene do oko 19801985. godine, od kada je počela da ih zahvata šuma i šikara – danas su skoro neprohodne.

Ovo iskustvo je dragocjeno u sagledavanju usmenih predanja o daljoj prošlosti, poput onog koje je zabilježio Petar Šobajić, da je Kosovi lug nekada bio potpuno obrađen, da bi ga, nakon izgona Malonšića (u drugoj polovini 16. stoljeća), zahvatila šikara i šuma koja je bila puna divljači. Za tako drastičnu promjenu bilo je potrebno oko 50-60 godina.

(Nastavlja se)

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 17. april 2021.

Oglasi i obavještenja

Subota, 17. april 2021.

Poslovna oznaka I.br. 2328-1/2019 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca “Prva banka Crne Gore, osnovana 1901. godine” AD Podgorica, koju zastupa Dragoljub Đukanović, adv. iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Milan Turković, ul.

Primorska br.43, Podgorica, radi naplate novčanog potraživanja, dana 16.04.2021. godine, u smislu odredbe čl. 45 ZIO-a, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku Milan Turković iz Podgorice, vrši se dostavljanje Rešenja o dopuni sredstava izvršenja I.br. 2328-1/2019 od 23.12.2020. godine Javnog izvršitelja Aleksandra Boškovića, isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.

Stim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem na oglasnoj tabli suda.

Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

Poslovna oznaka I.br. 1007/2021 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore - osnovana 1901.godine AD Podgorica, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br.141, koju zastupa advokat Dragoljub Đukanović iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Radović Nevenka iz Podgorice, Zagrebačka bb, radi naplate novčanog potraživanja, dana 16.04.2021. godine, u smislu odredbe čl. 45 ZIO-a, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

Poslovna oznaka I.br. 3/2021 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore AD Podgorica-osnovana 1901. godine, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br.141, koju zastupa Tarik Telaćević, glavni izvršni direktor, protiv izvršnih dužnika 1. Sreten Kovačević iz Podgorice, ul. B.Bracanovića 96, 2.Slobodanka Kovačević iz Podgorice, ul. B.Bracanovića br.96 i 3. Lela Kovačević iz Podgorice, ul. Bracana Bracanovića br.96, radi naplate novčanog potraživanja, dana 16.04.2021. godine, u smislu odredbe čl. 45 ZIO-a, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

Izvršnom dužniku Lela Kovačević iz Podgorice, vrši se dostavljanje Rešenja o izvršenju sa prilozima I.br. 3/2021 od 04.01.2021. godine Javnog izvršitelja Aleksandra Boškovića, isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.

Stim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem na oglasnoj tabli suda.

Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ, Aleksandar Bošković

27

Poslovna oznaka I.br. 1060/2021 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca Država Crna Gora – Osnovni sud u Podgorici, koju zastupa Zaštitnik imovinsko-pravnih interesa CG, protiv izvršnog dužnika Sanja Bulatović iz Podgorice, na adresi Ruđera Boškovića bb, radi naplate novčanog potraživanja, dana 16.04.2021. godine, u smislu odredbe čl. 45 ZIO-a, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku Sanja Bulatović iz Podgorice, vrši se dostavljanje Rešenja o izvršenju sa prilozima I.br. 1060/2021 od 12.03.2021. godine Javnog izvršitelja Aleksandra Boškovića, isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.

Stim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem na oglasnoj tabli suda.

Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ, Aleksandar Bošković

Poslovna oznaka I.br. 2680/2020 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca “FML” DOO NIKŠIĆ, adresa za prijem službene pošte – ul. Partizanski put br. 64, koga zastupa Ivan Šljukić, advokat iz Nikšića, ul. Novice Cerovića br. 17, protiv izvršnog dužnika SZR “PEKARA KOLIBRI” iz Podgorice, adresa za prijem službene pošte – ul. Pera Ćetkovića br. 173, radi naplate novčanog potraživanja, dana 16.04.2021. godine, u smislu odredbe čl. 45 ZIO-a, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

Izvršnom dužniku Radović Nevenka iz Podgorice, vrši se dostavljanje Rešenja o izvršenju sa prilozima I.br. 1007/2021 od 10.03.2021. godine Javnog izvršitelja Aleksandra Boškovića, isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.

Stim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem na oglasnoj tabli suda.

Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ, Aleksandar Bošković

Izvršnom dužniku SZR “PEKARA KOLIBRI” iz Podgorice vrši se dostavljanje Rešenja o izvršenju sa prilozima I.br. 2680/2020 od 16.11.2020. godine Javnog izvršitelja Aleksandra Boškovića, isticanjem na oglasnoj tabli Privrednog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.

Stim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli suda.

Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ, Aleksandar Bošković

Na osnovu člana 36, stav 1 Pravilnika o uređivanju postupaka nabavki roba, usluga i radova u Hotelskoj grupi „Budvanska rivijera” (Broj 02-920/15 od 05.04.2021. godine) naručilac Hotelska grupa „Budvanska rivijera” a.d. Budva, Trg Slobode 1 , Budva, oglašava

Na osnovu člana 36, stav 1 Pravilnika o uređivanju postupaka nabavki roba, usluga i radova u Hotelskoj grupi „Budvanska rivijera” (Broj 02-920/15 od 05.04.2021. godine) naručilac Hotelska grupa „Budvanska rivijera” a.d. Budva, Trg Slobode 1 , Budva, oglašava

OBAVJEŠTENJE O NABAVCI

OBAVJEŠTENJE O NABAVCI

Suhomesnati proizvodi, ukupne procijenjene vrijednosti sa PDV-om 100.000,00 €. Tenderska dokumentacija broj 04/1-1299 objavljena je na web adresi www.hgbudvanskarivijera.com, dana 16.04.2021. godine. Lice za davanje informacija Vladimir Janjušević, telefon: 033/452-831, email: sektornabavke@budvanskarivijera.co.me.

Mesa, ukupne procijenjene vrijednosti sa PDV-om 305.000,00 €. Tenderska dokumentacija broj 04/1-1302 objavljena je na web adresi www.hgbudvanskarivijera.com, dana 16.04.2021. godine. Lice za davanje informacija Vladimir Janjušević, telefon: 033/452-831, email: sektornabavke@budvanskarivijera.co.me.

Ivm.br.591/2021 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Sekulić, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3 januara, ulaz A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca „HIPOTEKARNA BANKA“ A.D. PODGORICA, ul.Josipa Broza Tita br.67, PIB: 02085020, protiv izvršnog dužnika Šilobod Andrije iz Bijelog Polja, ul.Svetog Petra Cetinjskog bb, radi naplate novčanog potraživanja, dana 16.04.2021.godine, shodno čl.45 ZIO-a

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca „HIPOTEKARNA BANKA“ A.D. PODGORICA, protiv izvršnog dužnika Šilobod Andrije, na osnovu vjerodostojne isprave - mjenice serijskog broja BB 2376873 sa mjeničnim ovlašćenjem, radi naplate novčanog potraživanja. U predmetu izvršenja Ivm.br.591/2021 javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena izvršnom dužniku Šilobod Andriji - Rješenje o izvršenju Ivm.br.591/2021 od 02.04.2021.godine.

S’ tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik Šilobod Andrija u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

U Bijelom Polju, dana 16.04.2021. godine.

MAli OglAsi RAZNO KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel. 069/269-550, 067/579-709 1 ODČEPLJIVANJE kanalizacije električnom sajlom, WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazak odmah.

Povoljno, Vukčević.

Tel. 069/991- 999, 067/000-008 2

ZANATsKE UslUgE VODOINSTALATER: popravka i zamjena česama, vodokotlića, umivaonika i wc šolja kao i renoviranje kupatila.

Tel. 069/ 759 - 055 3

HUGO kafic u Bokeškoj ulici traži šankere,konobare, kuvare i kuvarice i pomoćne radnike u kuhinji sa iskustvom Tel. 067/067-163, 067/411-574 6

RUŠENJE pregradnih zidova, otvaranje vrata i prozora, skidanje pločica i parketa kao i odvoz šuta Tel. 069/ 759- 055 4

Izašla je četvrta knjiga “Za pravdu, čast i slobodu Crne Gore” Krsto Zrnov Popović. Cijena 5€ , šaljem pouzećem .Autor Milivoje Popović 069-524-724 7

RUŠENJE – otvaranje prozora, vrata armiranog betona pregradnih zidova pločica-odvoz šuta. Tel. 067/457-796 5

VODOINSTALATER- električar instalacija stanova, kuća, sve vrste popravki.

Tel. 069/ 623-160 8

Javni izvršitelj Ivan Sekulić

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 17. april 2021.

Subota, 17. april 2021.

Oglasi i obavještenja

29

30 Oglasi i obavještenja

Subota, 17. april 2021.

Posljednji pozdrav mom jedinom bratu

Dana 16. aprila 2021. u 85. godini preminula je naša draga

Дана 16. априла 2021.године у 46. години изненада нас је напустио наш вољени

MIĆU J. RUŽIĆU

ДАРКО Велимира КАЛЕЗИЋ Због епидемиолошке ситуације сахрана ће се обавити у најужем кругу породице на гробљу Зури-Грбе Спуж 17. априла 2021. године.

Ож а л О ш ћ е н и: мајка ЗаГОРКа, супруга ВеРа, син УРОш, кћерке анаСТаСиЈа и елена, сестре ДРаГиЦа и ДалиБОРКа, баба ЈелКа, стричеви, тетке, браћа од стричева, сестра од стрица, браћа и сестре од тетака, стрине, снахе, и остала многобројна родбина КалеЗић и Минић

Iznenada ode na daleki put bez povratka, a ja ostadoh sa pitanjem kako dalje bez tvog blagog osmijeha i podrške koju si davao. Sa tobom sam mogla lako sve. Samo ponos, što si bio takav – najbolji, daje snagu da preživim rastanak sa tobom.

Tvoja sestra DUŠANKA MILOVIĆ

MILKA Vojislavova KOSTIĆ rođena Vukmirović

Zbog epidemiološke situacije sahrana će se obaviti u porodičnoj grobnici, u selu Rvaši 17. aprila u krugu porodice.

Kuća žalosti: Ulica slobode 17, Podgorica.

Ožalošćeni: sin MIODRAG, ćerka VESNA, sestre ZLATANA i ROSANDA, đeveričić NIKOLA, snahe ZAGORKA, RADMILA i LIDIJA, unučad VOJISLAV, DRAGANA, SLOBODAN i MILICA, praunučad, bratanići, sestričići, sestrične, đeverične i ostala mnogobrojna rodbina KOSTIĆ i VUKMIROVIĆ

1058 Posljednji pozdrav bratu i šuri

1071 Mojoj majki

MIĆU J. RUŽIĆU Počivaj u miru, naš dobri Mićo.

RAŠO i DUŠANKA MILOVIĆ

MILKI Vojislavovoj KOSTIĆ

1059

Ostavila si dubok trag u našim srcima i životima.

Dragom ujaku

Tvoja VESNA sa porodicom 1074 Bako

DRAGUTINU – GAJU PEROVIĆU S poštovanjem 1043

RAJO, MAJA, PETAR i MINA

Posljednji pozdrav dragom stricu

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456. e-mail: oglasno@pobjeda.me

MILKA Obojila si naše živote najljepšim tonovima ljubavi. Zauvijek ćeš ostati u našim srcima.

Tvoja unučad SLOBODAN i MILICA i praunučad ALEKSA, IVA, MARIJA, DUNJA i ALEKSANDAR 1075

BOŽIDARU Ilijinom MADŽAROVIĆU

Draga bako

Neka tvoja dobra duša počiva u miru.

PREDRAG MADŽAROVIĆ sa porodicom 1034

MILKA KOSTIĆ Hvala ti što si nam učinila da odrastamo sa tri roditelja. Pažnja i ljubav sa tvoje strane uvijek je bila neiscrpna. Hvala ti što si nas sa tako malo riječi naučila da poštujemo i čuvamo jedno drugo.

Sa najljepšom uspomenom na našu baku, njena unučad 1076

VOJISLAV i DRAGANA

Posljednji pozdrav dragoj strini

MILKI KOSTIĆ Čuvaćemo od zaborava tvoj dragi i plemeniti lik. Počivaj u miru. Đeveričić NIKOLA KOSTIĆ sa porodicom 1077

Oglasi i obavještenja

Subota, 17. april 2021.

Дана 16. априла 2021. године преминула је наша драга

Дана 16. априла 2021. преминуо је у 80. години живота наш драги

Dana 16. aprila 2021. preminuo je u 89. godini naš voljeni

РУМИЦА Ђорђијева СЕКУЛИЋ

RADOVAN Lukin BULATOVIĆ

рођена Мараш 1926–2021. Због новонастале ситуације сахрана ће се обавити 17. априла у 14 часова у кругу породице на сеоском гробљу Ливаде – Бандићи.

Ожалошћени: син НОВАК, кћерке МИЛОДАРКА и ЗОРИЦА, сестре ДЕСА и ГОРКА, снахе ДАНИЈЕЛА, БОСА, АНКА, МОМИРКА и ЈЕЛЕНА, брат од стрица МИЛЕНКО, братанићи СРЂАН и ЗДРАВКО, унучад и остала многобројна родбина СЕКУЛИЋ и МАРАШ

РАДОСЛАВ – РАКО Милованов МИЛИЋЕВИЋ

MILORAD – MIŠO Markov PAVLOVIĆ

Zbog novonastale epidemiološke situacije sahrana je obavljena 16. aprila na mjesnom groblju u Tološima u krugu porodice.

Kuća žalosti: Milana Raičkovića 67.

OŽALOŠĆENA PORODICA

Због новонастале ситуације сахрана је обављена у кругу породице истог дана у 14 часова на градском гробљу Чепурци. Кућа жалости: Херцеговачка бр. 109. Подгорица.

1069 Dana 16. aprila 2021. u 89. godini preminuo je naš dragi

31

Ожалошћени: синови НЕБОЈША и ДАНИЛО, кћерке МАЈА, НАТАША и МАРИЈА, снахе НАТАША и ИВАНА, унучад ЈОВАНА, РАШО, МАРИЈА, КСЕНИЈА, ПЕТАР, НАЂА, МИНА, МИХАЈЛО и МИЛА и остала многобројна родбина МИЛИЋЕВИЋ и НОВОВИЋ

1072

Dana 16. aprila 2021. u 86. godini života nakon kraće i teške bolesti preminuo je naš voljeni

1038

VLADIMIR Radosavov MILIĆ 5. 6. 1935 – 16. 4. 2021.

Zbog epidemiološke situacije sahrana će se obaviti 17. aprila u 14 časova u krugu uže porodice na gradskom groblju u Nikšiću.

Posljednji pozdrav mom dragom stricu

Zbog epidemiološke situacije, sahrana će se obaviti u najužem krugu porodice na groblju u Miločanima, 17. aprila u 14 časova.

Ožalošćeni: sin ZORAN, kćerke TATJANA i VESELINKA, sestra BOSILJKA, snahe BILJANA i ALEKSANDRA, unuci DEJAN, SLAVEN, NEMANJA, MATEJ i DUŠAN, zetovi VLADIMIR i VELIBOR i ostala rodbina

Ožalošćeni: supruga STANKA, kćerka SNEŽANA, sin DRAGOSLAV, sestra SENKA, snahe BISA i LIDIJA, unuka TIJANA, unuk ZORAN i ostala mnogobrojna rodbina

RADOSLAV RAKO MILIĆEVIĆ 1062

1070 RANKA sa porodicom Dana 13. aprila u Beogradu je preminuo

Sa posebnim uvažavanjem upućujemo posljednji pozdrav našem bivšem kolegi 1055

RADENKO – RAJKO Milanov KOPRIVICA Istina je teška, tuga velika, a riječi premalo, naš Rade, da ti kažemo koliko ćeš nam nedostajati.

Sestra od tetke LIDIJA, zet MIKAN sa porodicom

VLADIMIRU MILIĆU

RADOSLAV RAKO MILIĆEVIĆ 1047

Posljednji pozdrav mom voljenom i poštovanom đeveru.

Umro je

Snaha LJUBA

Svojom dugogodišnjom pravničkom karijerom pružio je važan doprinos razvoju crnogorskog sudstva.

Počivao u miru.

Porodici naše iskreno saučešće.

1056

VRHOVNI SUD CRNE GORE

Posljednji pozdrav našem dragom drugu, prijatelju i kolegi

RADENKO – RAJKO Milanov KOPRIVICA S ljubavlju i poštovanjem od njega se opraštaju,

1061

Tetka VIDOSAVA, braća BATRIĆ i BRANKO, sestra LIDIJA sa porodicama

ADŽAGIĆ IZEJDINU – DIKI 1048

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Tvojim odlaskom ostala je velika praznina u fudbalu i u našim životima.

Počivaj u miru.

Nek ti je vječna slava i hvala.

KANCELARIJA UDRUŽENJA KLUBOVA FSCG JUG – KOTOR

1068

32

Oglasi i obavještenja

Naš dragi prijatelj

Subota, 17. april 2021.

Posljednji pozdrav dragom kolegi

GANO MULEŠKOVIĆ

RADOVANU VUČIĆU

Počivaj u miru, veliki čovječe i iskreni prijatelju.

SABAHETA i REŠAD EFOVIĆ

Dvije godine su od smrti naše drage majke

KOLEKTIV - MAKSI – TAKSI

1044

SIMUNE – BULE TRIPKOVE TOMAŠEVIĆ Nedostaje nam tvoja podrška, utjeha, vjetar u leđa.

Bila si uvijek puna razumijevanja i mudrih savjeta.

S ljubavlju koju smrt ne prekida živjećeš vječno u našim srcima.

Tvoji: RAJO, LJILJA, VERICA, BILJANA, SNEŽANA i SANJA

1050

1073 Posljednji pozdrav dragom komšiji

GANU MULEŠKOVIĆU Ponosni smo što si bio dio nas. Čuvaćemo tvoj lik od zaborava.

СТАНА ВУКОВИЋ Хвала ти за доброту, љубав и срећу којом си нас увијек несебично даривала. Нека те чувају анђели како си ти чувала и пазила нас. Унучад: ДАМЈАН, ДЕЈАНА, ДАНИЈЕЛА, ДАЛИБОРКА и ДРАГАНА

KOMŠIJE IZ ULAZA BR. 7, ZGRADE METALKE 1039 1033

Posljednji pozdrav dragom

RACU GUTOVIĆU Zar je vikend morao proći da se nas dvoje ne čujemo? Da pitamo jedno drugo šta radimo i kako smo?

Tebe nema iako Te sestra zove, pa Te molim makar nekad dođi sestri bar u snove.

Sestra STANA IVANOVIĆ sa porodicom

Ostavio je nezaboravnu uspomenu

1057 Četrdeset je dana od smrti dragog brata, đevera, strica i đeda

MIJO JOVANOVIĆ član Glavnog odbora SUBNORA

KIRU TODOROVIĆU

Antifašista od ugleda, čuvar slobodarske tradicije, graditelj domovine, častan čovjek i prijatelj.

SUBNOR-a i ANTIFAŠISTI CRNE GORE

DUJA KAŠĆELANA Nikada te nećemo zaboraviti. Vječno ćeš živjeti u našim srcima. ĐOKO sa porodicom

Duboko nas je potresao tvoj prerani odlazak. Vrijeme koje prolazi ne donosi zaborav već sjećanje na tvoju plemenitost i dobrotu. Počivaj u miru.

1052

1060

POMENI

Četrdeset dana od smrti naše

Dvije godine od smrti našeg

Četrdeset dana je od smrti moje majke

PORODICA MIJOVIĆ

MARTE DANICE ĐUROVIĆ

Posljednji pozdrav našem dragom kolegi

PETRA

ŠAROVIĆ

Draga majko, teško je prihvatiti da te više nema.

Hvala ti za svu dobrotu, pažnju i ljubav koje si nesebično davala.

S poštovanjem i ljubavlju ću čuvati uspomenu na tebe.

1045

i

Tvoja kćerka OLGA KOSTIĆ sa porodicom 1051 Navršava se 10 godina od smrti naše majke i 7 godina od smrti našeg oca

Privilegija je bilo biti vaš i živjeti sa vama. Hvala vam za sve što ste utkali u naše živote, gdje su prave vrijednosti porodica, čast i poštenje.

Trudićemo se da živimo takvim životom, zahvalni vama.

Za ljude kao što ste bili vi, zaborava nema, ostaćete u našim srcima kao najljepša uspomena.

Vaši: sin NOVICA – MIŠKO, kćeri SNEŽANA i SVETLANA, snaha RUMICA, unučad i praunučad

1035

Četrdeset dana je od smrti naše majke

Dvije godine od smrti našeg oca

KIRU TODOROVIĆU JOVANKA ĆETKOVIĆ

Ostaješ u našem sjećanju kao drag i plemenit kolega koji je našem kolektivu ostavio veliki ljudski trag. Počivaj u miru.

KOLEKTIV KOMPANIJE DOO „LJETOPIS AUTOMOTIVE“

DRAGAN

Voljeni roditelji, hvala vam za sve što ste uradili za nas.

Ostavili ste nas ponosne na vaše časne živote, sada ste zajedno u vječnom miru i spokoju.

Neka vas u tišini prati naša ljubav jača od zaborava.

VAŠA ĐECA

MARTA

i

PETAR

ŠAROVIĆ Dragi roditelji, hvala vam za svu ljubav i pažnju koju ste pružali nama i našoj djeci.

Neka vam naše suze ne remete vječni mir.

Kćerke SNEŽANA i SVETLANA sa porodicama

1046

1049

1036

Oglasi i obavještenja

Subota, 17. april 2021.

Dragi tata

33

Dana 17. aprila 2021. navršava se tri godine od smrti voljene,

Četrdeset je tužnih dana od smrti našeg dragog supruga, oca i đeda

MARKOVIĆ RAJKE

ZORAN MIJOVIĆ

Nebeski anđele, svojom toplinom nam obasjavaš put.

Ljudi kažu da ne znaš šta imaš, dok to ne izgubiš. Ustvari, istina je da si znao šta si imao, samo ti nije palo na pamet da ga možeš izgubiti.

Još je tako, samo što više nedostaješ

Tvoji, sin MILO, kćerka NIKOLETA, snaha MARIJANA, unuke ANASTASIJA i LORENA 1064

ŽELJKA sa porodicom

Četrdeset dana od smrti našeg voljenog

1037

2006–2021.

ĐORĐIJE - ĐOKA BURZANOVIĆA BORISA

U neđelju 18. aprila posjetićemo njegovo vječno prebivalište u Gornjoj Draževini.

Umjesto pomena uža rodbina će dati novčani prilog za održavanje seoskog groblja.

RANKO A. MUGOŠA

Tvojim odlaskom ostavio si bol koja neće nestati iz našeg srca. Počivaj u raju, jer si to zaslužio.

Tvoji: tečo VESKO i tetka MILA 1063

Ponosni i tužni.

Našem

Neizmjerno ožalošćeni, tvoji najmiliji

Tvoji: LJUBINKA, MILENA, PETAR i LJUBICA

supruga ANKA, sin NEBOJŠA, kćerka NATAŠA i unuka TIJANA 1032 Četrdeset je dana od smrti naše drage i voljene

BORISU Prolazi vrijeme, ali bol ne!

Nedostaješ u svakom trenutku.

BINJO, MILEVA, MILOVAN i IVAN sa porodicom

1053

1065

VERE Jankove STANOJEVIĆ Vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol i tugu, ali potvrđuje istinu da te više nema.

Bila si veliki oslonac i podrška svima nama.

S neizmjernim ponosom na tvoj častan život i tugom što si nas napustila, živjećeš zauvijek u našim srcima.

Porodica će u 10 časova posjetiti tvoju vječnu kuću.

Dana 18. aprila navršava se 40 dana od smrti našeg voljenog sina

TVOJA PORODICA 1040

BORISA Nikovog VUČKOVIĆA Vrijeme prolazi a tuga, bol i suze ostaju dok smo živi.

Ostavio si velik trag koji se ne briše, bio si poseban po svemu. Znao si koliko te volimo al’ ne znaš koliko nam nedostaješ.

Neka te, naš sine, anđeli čuvaju i prate kad ne mogu da te vrate.

Zbog novonastale situacije pomen će se održati 18. aprila u 11 časova u krugu porodice.

Navršava se 40 dana od kada nije sa nama voljena majka, tašta i baba

Tvoji: OTAC, MAJKA, BRAT, ŽENA i SIN 1067

VERA Jankova STANOJEVIĆ

Nedostaješ mi.

Prošlo je 40 tužnih dana od kada nisi sa nama

Tvoja ljubav, požrtvovanost i plemenitost će uvijek živjeti u našim srcima i nikada nećeš biti zaboravljena.

Ponosni na tebe i vječno zahvalni.

Počivaj u miru i spokoju

ANKA

Tvoji: MARINA, MILAN, BORIS i DARKO 1041

BORIS VUČKOVIĆ Četrdeset je dana od kada nas je napuštila naša voljena sestra, svastika i tetka

Teško je živjeti sa ranom u duši, vidjeti te svuda a nigdje te ne naći.

Vječno ćemo te čuvati od zaborava u našim srcima.

Stric BOŽO i strina RADMILA

1054

VERA Jankova STANOJEVIĆ Tvoja bolest je bila jača od naših želja da još budeš sa nama.

Otišla si tiho i nečujno. kao što si živjela.

Počivaj u miru draga naša, a mi ćemo te čuvati vječno od zaborava.

Tvoje sestre MIRA i STANKA sa porodicama 1042

1066

34

TV program Dnevni list

Subota, 17. april 2021.

SERIJA

RTCG 2 20:05

FILM

PRVA TV 00:30

Grad anđela

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Šetland

Zamjenik direktora: LAZAR MIŠUROVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice)

07:00 Dobro jutro Crna Goro, vijesti svakog sata 08:05 Jutarnji program 10:05 Gavejn, crtani film 10:40 Tjelohranitelj, r.

11:35 Meridijani, r.

12:05 Tv arhiv 13:00 Profil, r.

14:05 Agosaznanje, r.

15:00 Lajmet 15:30 Dnevnik 16:00 Dokumentarni progr.

17:00 Zapis, r.

17:30 Dokumentarna emisija, r.

18:00 Program za djecu i mlade 19:00 Politički marketing – Herceg Novi 19:30 Dnevnik 2 20:05 Katarina Velika, s.

21:00 Zle pare, film 22:40 Dnevnik 3 23:10 Sportski dnevnik 23:25 Made in New York – Jazz festival Montenegro 2020 01:00 Zapis, r.

01:30 Tv arhiv, r.

02:20 Koncert 03:20 Dokumentarni pr, r.

TV PRVA

RTCG 2

RTCG 1 06:20 06:35 07:00 08:00 08:30 09:00 12:30 14:30 15:50

18:00 19:15 19:30 20:05 21:00 22:00 22:30

23:00 00:40

02:10

Glas Amerike, r.

Muzika E sport Sportski dnevnik, r.

Muzika Dnevna soba, r.

Rej Donovan, r.

Dokumentarni program, r.

Fudbal: Petrovac – OFK Titograd, CFL, 30. kolo, direktno Koncert Kratki igrani film Dnevnik 2 Šetland IV, s.

Skrivena kamera, e.

Muzika ABS – automobilizam, bezbjednost, saobraćaj Trka Kenonbol, film Fudbal: Petrovac – OFK Titograd, CFL, 30. kolo, snimak E sport

07:30 Igra sudbine, r.

09:30 Zvjezdice, e.

10:30 Muzički program 14:00 Povratak Lukasa, r.

15:30 Urgentni centar, r.

17:00 Žurnal 17:10 Majkl, film 19:00 Žurnal 19:30 Slatke muke, s.

20:00 Slobodna zona, e.

21:00 Muzički program 00:30 Grad anđela, film

NOVA M 06:50 07:30 07:35 07:50 08:20 09:00 11:00 11:50 13:00 13:15 14:30 15:00 15:20 16:25 16:30 18:00 18:40 19:45 21:00 22:00 23:50 23:55 01:35

Centralni dnevnik, r.

Sportisimo, r.

Kapital, r.

Zoom, r.

Zdravo misli, r.

Nakit tv Vijesti Zdravo misli, r.

Vijesti Balkanskom ulicom, r.

Konak osvete, r.

Vijesti Konak osvete, r.

Sportisimo Veče sa Ivanom Ivanovićem, r.

Centralni dnevnik Pare ili život, s.

Konak osvete, s.

24 minuta sa Zoranom Kesićem, e.

Keš i metak, film Sportisimo, r.

Izdaja, film Posle smrti, r.

VIJESTI 07:00 07:40 08:50 10:15 12:00 12:06 12:40 13:10 14:00 14:07 16:00 16:30 16:45 17:55 18:30 19:10 20:00 22:00 22:15 22:30 00:00 02:00 03:10

Nuki i prijatelji, r.

Pčelica, e.

Snovi, kuća, dom, r.

Film, r.

Vijesti Život sa morem, r.

Biljana za vas, r.

Za volanom, r.

Vijesti Reflektor, r.

Pčelica, e.

Vijesti Pčelica, e.

Snovi, kuća, dom, magazin Vijesti Biljana za vas, e.

Film Vijesti Sport, e.

Dom za tinejdžere, film Ubice fazana, film Muzički program Život sa morem, r.

JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19.decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

RTV BUDVA

PINK M 06:45 11:15 13:15 15:10

Novo jutro Zadruga, uživo Amidži šou, r.

Zadruga, uživo 17:30 Magazin In 19:10 Film

21:00 Zakletva, s.

22:15 Zadruga, pitanja novinara 23:00 Zadruga, pitanja novinara

07:05 08:30 09:35 10:05 11:00 12:00 13:00 14:00 14:30 15:00 17:00

Muzički program Sesil i Pepo, s.

Družina Plavi delfin Celebrity Bandolera, r.

Bandolera, r.

Bandolera, r.

Perspektiva Muzički program Filmski program Naše ljeto, r.

777 18:25 19:00 19:35 20:00 21:00 22:00 23:00 00:55

Muzički program Polis Sportski program Dokumentarni program Kuhinjica Polis Film Koncert

07:00 12:00 14:00 14:30 14:45 15:00 15:15 15:45 16:00 16:10

Jutarnji program Boško Buha, film Muzika Servisne informacije Skrinja – Dušan Vukotić Ljepote i legende Crne Gore Hrana kao lijek 13 jul, dokumentarac Zanimljiva hronika svijeta Ljepote i legende Crne Gore

A1 TV 07:30 10:00 12:00 14:00 14:30 15:00 16:30 17:00 17:15 18:00 18:15 20:00 20:15 21:00 21:15 22:00 22:30 01:00

16:25 17:00 19:00 19:30 20:00 20:15 20:30 20:45 21:15 21:30 21:45 22:00 01:30

Dječja TV Jelena, r.

Vikend film, r.

Igra i struktura, r.

Auto šop Neđelja u petak, r.

Dokumentarna serija Zvjezdice Prč u petak sa Miljom Radojičićem Zvjezdice Vikend film Zvjezdice Auto šop Zvjezdice Dokumentarna emisija Al Jazeera news Kapadokija, r.

Jelena, r.

Muzika modernija Sutjeska, film Aktuelno Muzika 13 jul, dokumentarac Ljepote i legende Crne Gore Skrinja – Ljubo Ćupić Muzika Skrinja – Sava Kovačević Ljepote i legende Crne Gore 13 jul, dokumentarac Neretva, film Muzika

Subota, 17. april 2021.

Marketing

35

36

Magazin

Subota, 17. april 2021.

Crnogorski dizajner Lazar Ilić lansirao kozmetičku liniju

,,Naroz“ – posveta ocu Zoran. Ove godine navršava se 10 godina od moje prve revije i za taj jubilej odlučio sam da osmislim nešto novo, s ličnim pečatom, najličnijim do sad – pojašnjava Lazar Kozmetička linija za sada broji tri proizvoda: hidrantnu kremu, puter kremu i magičnu so.

- Hidrantna i puter krema namijenjene su mahom normalnom do suvom tipu kože i mogu se koristiti kao dnevne i noćne kreme. So je namijenjena hedonistima koji za sebe biraju opuštanje u kadi punoj vode. So je zapravo 3 u 1 proizvod jer čisti, umiruje/uspavljuje i njeguje. Kompletna linija je linija mandarine i to je zajedno sa lavandom glavna mirisna nota koja preovladava. Kreme su univerzalne, jer mi nemamo starosnu/polnu niti bilo kakvu odrednicu. Cijene će biti povoljne i prilagođene našem tržištu, pa se nadamo da će kozmetika Naroz uskoro dobiti veliki broj poklonika – kaže Ilić.

Kozmetička linija „Naroz“

UZOR

Naziv brenda nosi ime njegovog oca, koji je, kako dodaje, uvijek bio njegov uzor

Nova poslastica za obožavaoce LONDON - ,,The Width of a Circle“ novo je najavljeno izdanje kolekcije rariteta preminulog muzičara Dejvida Bouvija, a sadržaće singlove koji nisu na albumima, alternativne verzije, nove remikse i nastupe na BBC-u.

Predstojeća kompilacija će sadržati obradu pjesme ,,Waiting For The Man“ grupe Velvet Underground i odabrane snimke Bouvijevih nastupa iz vremena kada je sarađivao sa producentom Tonijem Viskontijem, u triju poznatom kao The Hype, sedamdesetih godina.

U ,,The Width of a Circle“ će se takođe prikazati Bouvijeva uloga u drami ,,The Looking Glass Murders“.

Ovaj televizijski program,

stvoren sa umjetnikom Lindsejem Kempom, emitovan je na BBC-u 1970. godine i pruža publici fascinantnu perspektivu o ranim fazama njegove umjetničke evolucije.

- Čak i prije nego što smo se upoznali, Dejvid i ja smo osjećali potrebu da radimo zajedno. Identifikovao sam se sa njegovim pjesmama, a on se, kroz moje nastupe, identifikovao sa mojim stvaralaštvom. Prenosio sam emocije svojim tijelom, a on je to upotpunio svojim glasom. Publika je bila oduševljena – rekao je Kemp, koji je preminuo 2018. godine. ,,The Width of a Circle“ će biti objavljen 28. maja, a moguće je izvršiti prednarudžbu.

PORUKA

Lazar Ilić

u upornosti, istrajnosti i uspješnom biznisu.

- Ostao je voljen i ljudi ga

Mik Džeger i Dejv Grol predstavili duet ,,Eazy Sleazy“

Postpandemijska himna LONDON - Zvijezde bendova Roling Stones i Foo Fighters – Mik Džeger i Dejv Grol, predstavili su singl ,,Eazy Sleazy“ koji govori o pandemiji korona virusa.

Nova pjesma je zapravo postpandemijska himna, odnosno numera koja govori o brojnim stvarima koje su često spominjane u protekloj godini: lokdaun, zaštitne maske, mreže TikTok i Zoom, debljanje u karantinu, antivakseri...

- Želio sam da podijelim ovu pjesmu koju sam napisao povodom izlaska iz lokdauna, s mnogo željenim optimizmom. Dejv, hvala ti što si uskočio da odsviraš bubnjeve, bas i gitaru, bilo je vrlo zabavno sarađivati s tobom na ovom projektu – rekao je Džeger.

Pjesma već ima više od milion pregleda na platformi Jutjub, a sudeći po komentarima, fanovi su oduševljeni saradnjom.

pamte isključivo po lijepom i humanom. Zato je ime moje kozmetičke linije Naroz tj.

Svaki sastojak kozmetike ima potvrdu o bezbjednosti Instituta za javno zdravlje, a proizvodi se mogu kupovati u Kozmetiks marketima i parfimerijama i to u pet gradova: Podgorici, Budvi, Baru, Kotoru i Herceg Novom Poruka ove kozmetičke linije je ,,budi drugačija, ali svoja!“.

- Biraj kozmetiku u koju je utkana emocija, porodično nasljeđe i pažljivo birani sastojci. Koža će vam biti zahvalna za blistavost i svježinu koju stvaraju tragovi prirode. Ta posebnost i prirodnost je tvoj put do ljepote – zaključio je Ilić.

Za njega je prošla godina bila veoma inspirativna, pa se pored kreiranja odjeće, oprobao i u dizajniranju torbi, nakita i aksesoara.

Z. K.

Bibi Reksa predstavila novi singl

The Frajle zbog odlaska članice postaje trio NIKOLA JOVANOVIĆ

PODGORICA – Crnogorski kreator Lazar Ilić ove godine obilježava 10 godina na modnoj sceni, pa je povodom jubileja lansirao kozmetičku liniju ,,Naroz“. Riječ je o proizvodima koji su napravljeni od prirodnih sastojaka i sertifikovani su u Institutu za javno zdravlje Crne Gore.

Kako je u razgovoru za Pobjedu kazao Ilić, kozmetička linija je još jedan ,,proizvod iz karantina“.

- Linija nije nastala preko noći, kao ni same formule krema, tj. recepti. Dugo radim na ovome i sa velikim brojem ljudi. „Naroz“ je prirodna kozmetika koja se proizvodi kod nas i to me dodatno čini ponosnim, jer imamo zaista prvi kozmetički brend na ovom nivou i to baš u Crnoj Gori – kazao je Ilić.

Najavljena prodaja kompilacije neobjavljenih pjesama Dejvida Bouvija

Marija Mirković napustila bend NOVI SAD - Novosadski ženski bend The Frajle nakon 12 godina postojanja postaje trio, nakon što je jedna od četiri članice odlučila da karijeru nastavi u drugom pravcu.

Vijest da se nakon dugogodišnje saradnje jedna članica oprašta od benda objavile su u video-zapisu na Instagram profilu.

U videu se obratila Marija Mirković, pojašnjavajući svoju odluku da napusti bend nakon 12 godina.

- Kako je ova godina bila takva kakva jeste, a i godina prije toga, puna nekih ružnih informacija, imam i ja jednu ne baš lijepu informaciju. Nakon 12 godina divnog prijateljstva, druženja i puno koncerata, donosim tešku odluku, a to je da napustim grupu – kazala je Mirković.

Mirković je odluku pojasnila postojanjem privatnih i drugih poslovnih obaveza, istakavši da ,,nema svađe, nema ničega“, te da je ovo bila najbolja odluka kako bi ljubav između članica grupe ostala i opstala.

Bend koji čine Nataša Mihajlović i sestre Jelena i Nevena Buča, kao trio nastavlja dalje sa nastupima i koncertima čim to epidemiološka situacija bude dozvolila.

- Dragi naši, poslije 12 divnih godina u nova jutra ulazimo kao trio. Marija, želimo ti svu sreću – piše na zvaničnoj Instagram stranici popularne ženske grupe.

,,Sabotage“ najavljuje album LOS ANĐELES - Američka pjevačica Bibi Reksa najavila je novi album naziva ,,Better Mistakes“ objavivši pjesmu ,,Sabotage“, prvu od ukupno 13, dok će cijeli album biti dostupan 7. maja.

Album sadrži ukupno 13 numera, na kojima je Reksa sarađivala sa brojnim drugim muzičarima kao što su: Travis Barker, Ty Dolla $ign, Trevor Daniel, Lil Uzi Vert, Doha Ket, Pink Sweat$, Lunay i Rik Ros. Novu pjesmu ,,Sabotage“

pisala je uz pomoć Džona Hjuma, Majkla Matosika, Majkla Tigha i Grega Kurstina, koji su je i producirali.

Novi album stiže nakon tri godine pauze.

- Moj album je zasnovan na iskrenosti, ranjivosti, nesigurnosti i pričanju o njima, vrlo je jak. Kad ste u studiju i pišete sa nekim, morate pronaći ,,munju u boci“. Morate pronaći trenutak koji iskri. Tako sam ušla u studio i napisala ovo sa Kid Pablom i Džastinom Tranterom. A ono što smo željeli učiniti sa ovim albumom je stvarno pisati pjesme koje su zasnovane na nesigurnostima i svemu onome zbog čega se ikad osjećam neugodno ili me je strah – kazala je Reksa.

17. април 2021. | година II | број 59

КРАХ ЛИНГВИСТИЧКИ ПОПУЛИЗАМ И ЛАЖИ

ISSN 2704-5226

Н

е вуци ме за језик – је идиоматски израз који користимо онда када се плашимо да ћемо рећи оно што не би требали, као рецимо оно што стварно мислимо у тренутку када нам то не иде у прилог. У питању је, исто тако, и моћна слика створена ријечима. Слика метафоричног цимања једног дијела нечијег тијела које води у рискантну интимизацију, али и у призор истине као тјелесног феномена унутар којега као да језик, као орган говора, почиње, под притиском споља, да мисли за себе, независно од свог власника. Али у српском језику „језик“ није само орган, он је и систем знакова, фонетика и синтакса. И све би било у реду са оба та језика да српски правопис како га је Вук Караџић осмислио није тако плодно тле за додатно вучење првог и слободну злоупотребу оног другуг. Сама српска граматика је, у ствари, рудиментарна, сведена и штура. Само три времена - оно просто прошло, просто и често простачко садашње и проста и тиме никада довољно испитана, ни сагледана будућност. А оно чувено Вуково „пиши као што говориш, говори како је написано“ није само фундаментално граматичко правило практично организованог фонетског писма, то је и недвосмислени знак једног дубљег лингвистичког популизма, подилажења пуку под кожу коришћењем језичких олакшица и фонетичких пречица. А од пречица фонетског типа до хватања кривина у избору ријечи, бастардизације говора, искривљавања смисла по потреби и измишљању онога чега нема у стварности али у причи добро звучи, један је корак. И управо ту, на сцену ступа она популистичка идеологија језичког колективизма која Србима никада не дозвољава да савладавање сопственог језика доживе као чин испита зрелости, као врсту еманципујуће индивидуације и дубоко личног просвјетљења. Народ који је највећи дио своје тегобне историје провео у стању неписмености или изнуђене полуписмености не само да је тако развио посебну врсту анимозитета према феномену писменог изражавања већ и према језику самом. Ријечи су код Срба сумњива работа, одатле онај други идиоматски израз ,,немој, бре, ту да ми филозофираш“. Другим ријечима, немој да мислиш. Мишљење уопште, а камоли оно систематизовано, повезано или школовано, нека је врста анатеме, знака лацманске подвојености свенародног непријатеља и визит карта вампирских мрсомуда са академским звањима који хватајући на зуб свезнања лаковјерни народ, заправо, на кварно, исисавају му крв. Много прије теорија завјере о Новом свјетском поретку, утицају масона и Јевреја на глобалну политику или данас модерне о чиповању путем ковид вакцина,

ЈЕЗИК ИЛИ КРАХ

НЕ ПОМИЊУЋИ СРЕБРЕНИЦУ ПО ИМЕНУ, НЕ ИЗРАЖАВАЈУЋИ ЛИЧНИ СТАВ О ЊОЈ, КРИВОКАПИЋ СВОЈОМ ГЕНЕРАЛИЗОВАНОМ ОСУДОМ СВИХ ЗЛОЧИНА, МА ГДЈЕ ОНИ БИЛИ ПОЧИЊЕНИ, ЗАПРАВО, ПРЕЋУТНО, НА КВАРНО, СТАЈЕ РАМЕ УЗ РАМЕ СА КОНТРОВЕРЗНИМ МИНИСТРОМ ВЛАДИМИРОМ ЛЕПОСАВИЋЕМ, ОД ЧИЈЕ ЈЕ СКАРЕДНЕ ИЗЈАВЕ О РАВНОПРАВНОСТИ ПО НЕДЈЕЛУ ИЗМЕЂУ СРЕБРЕНИЦЕ И РАТНИХ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА НА КОСОВУ СВЕ И ПОЧЕЛО MICHEL EULER / apnews

РАЈКО РАДОВИЋ

Евакуисани из Сребренице 20. марта 1993.

фантазија о блажености игнорисања стварности као такве, а нарочито путем злоупотријебљеног Вуковог правописа, узела је маха.

ВЈЕЧИТА МАНТРА Дионизијска опуштеност, распојасаност и нехај су код Срба парагони слободе под небом, гдје је свијет хоризонтално простирање српских њива, српских села и свега онога што се чини пожељним и тиме одмах нашим, српским. Све оно друго и другачије, недоступно и далеко, мање очигледно и теже за варење, тихо и нечујно, оно што тражи разум и анализу, око свијести и снагу филозофије, то је „бијели свијет“, или пространство трауматичне отуђености, гдје никако не може да важи она крилатица „говори српски да те цијели свијет разумије“. А ништа тако сочно и рјечито не оцртава те виртуелне границе малог српског свијета који у дубинама своје заосталости увијек тежи апсолутној супериорности као они сублимни стихови фолк хита Мирослава Илића: „Село моје лепше од Париза, лепо из далека, још лепше изблиза“. Ова строфа би могла да буде, у ствари, мантра свих српских идентитетских дилема као тајни садржај све цивилизацијске неуклопљености. Невоља, међутим, са језиком као средством комуникације је баш у томе што језик не лаже. Појединачне ријечи могу да преваре, чак по која вјешто срачуната и пласирана фра-

за извучена из контекста као „соунд бите“ може да вас повуче за нос. Језик као такав међутим не. Истинољубивост језика је у његовом самом конструкту, у начину на који је формулисана синтакса и у подтексу који сугерише имплицитно значење. Морал је у граматици, у звуку говора морални став или његов недостатак, а у избору вокабулара смисао за правду. Чин говора није тако само опис нечега што је било, он је и чин дјелања. Језик није само ту да констатује стварност, он је и ствара. Баш зато Џонатан Калер у својој „Литерарној теорији“ примјећује да постоје ,,литерарни искази... који стварају стање ствари на које се односе“. И додаје да литература не описује само свијет у који смјешта своје ликове, она га ствара да би ликови у њему постојали. То да литература креира реалност најбоље се да видјети по соби детектива Шерлока Холмса која је у лондонском Баjкер Стриту одистински уприличена као мјесто становања на стварној адреси фиктивног лика Конана Дојла. Али, онда се можемо запитати и какву то врсту перформатива чини, и какву то стварност, заправо, ствара недавна званична изјава црногорског премијера Здравка Кривокапића. Она гласи: „Влада на челу са премијером Кривокапићем осуђује све злочине учињене од било кога и солидарише се са породицама свих жртава било ког злочина“. Како вам ова изјава звучи? Прочи-

тајте је, молим вас, пажљиво још једном и онда поново. Шта упада у очи? Па, прије свега одређене речи које се упадљиво, чак нападно, скоро панично понављају у стилу мантре као она „све“, „било ког“, „свих“ и „било ког“ још једном. Ту, ове именичке замјенице и именички придјеви, изгледа служе као нека врста лингвистичке димне завјесе у сузавцу од језика, баченог ту да одвуче пажњу од онога што се врло јасно да прочитати између редова, а у ствари се жели сакрити. Још црње од тога.

МОЖЕ ГОРЕ Овдје именичке замјенице служе, у ствари, да омаловаже значај самих именица, да им умање аутентичност и девалвирају конкретност. Када испред именице „злочин“ додате придјев „сви“ или умјесто именице ставите именичку замјеницу неутралног и неутрализујућег типа „било који“, онда тај „злочин“ губи своју ауру неумољиве самосвојности и постаје опште мјесто злочина, нешто дигнуто, а у ствари спуштено, на ниво квазиуниверзалног. Тиме кроз језик и његовим путем, Кривокапић перфидно вријеђа жртве геноцида у Сребреници номинално и наводно дајући им за право. Не помињући Сребреницу по имену, не изражавајући лични став о њој, он својом генерализованом осудом свих злочина, ма гдје они били почињени, заправо, прећутно, на кварно, ста-

је раме уз раме са контроверзним министром правде, мањинских и људских права у својој влади, господином Владимиром Лепосавићем, од чије је скарадне изјаве о равноправности по недјелу између Сребренице и ратних злочина над Србима на Косову све и почело. Ко је министра Лепосавића вукао за језик да баш сада лупи такву политички неупутну глупост, остаје да се види. Али зар није заједнички именитељ и тајни поетски предложак обје ове изјаве, министра Лепосавића и премијера Кривокапића, нека врста обсценог непоправљиво римујућег фантома српске свијести, управо она строфа из Илићевог народњачког евергреена о мојему селу лепшем од Париза? Зар на улазу у опустошену босанску варош српски generalisimus Ратко Младић, као подгузни двојник Марлона Бранда из Кополине „Apocalypse now“ (1979), не приноси жртву геноцида на муслиманским цивилима небеском народу као круну повратка домаћинској Србији крви и тла? На улазу у Сребреницу, тог судбоносног љетњег дана, пошто је претходно прошетао кроз пустош умуклих улица, изљубио се са својом браћом по оружју и наредио да се скине зелена муслиманска застава са неке оближње зграде да се не вијори, Младић се обратио директно камери као војник али и као глумац у психо-драми сопствене грандоманије: „Ево нас 11. јула 1995. у српској Сребреници. Уочи још једног празника српскога поклањамо српскоме народу овај град... (пауза) ...и напокон дошао је тренутак да се после буне против дахија Турцима осветимо на овом простору“. Каква је то била освета и какве везе буна против дахија има са дјечацима, младићима и мушкарцима муслиманске вјероисповијести који су на силу ту одвојени од својих мајки, сестара и жена и онда брутално погубљени у честарима, на сунцу, масовно, у нијемом ужасу тога дана и онда закопани да их мрак поједе, њих преко 8000 хиљада, то само Ратко Младић зна, а можда ни он. Једно је сигурно. Упркос оставци коју је премијер Кривокапић накнадно, са закашњењем, несигурно и слабо, као у неком делиријум тременсу политичке обезнањености затражио од свога министра правде, његовој влади је рок сада орочен. А ми ћемо као грађани или ствари назвати правим именом или нас као таквих, као свјесних и освијешћених бића више неће бити. 

2

17. април 2021.

(К

ад бих овај наслов објавио тамо ђе се случај десио, не би постигао никакав ефекат. Напросто, не би знали о чему се ради. Колегиница из ове професије, оданде, једном ме упитала: ,,Зашто Црногорци слатко млеко зову Вероника?“) Све је личило на крах. Тито је још био ту. Апсолутизам. Социјалистички мрак 1971. Поспремио је Хрватско Прољеће и Српски Либерализам у два потеза. Ућуткао националисте. Најсигурније је било политички ћутати и слушати. Овај о коме ће бити више ријечи, мало потом, постаје градоначелник главног града. Београд је пријестоница тзв. ,,трећег свијета“; центар Балкана у који стиже сав свијет. У Београду је дошло до несташице млека. Нема га, за литар у ред па ко га дочека. Штампа је проговорила, градоначелник је препознао и свој гријех као срамоту. На подручју великих пољопривредно-прехрамбених комбината који га окружују, Београд нема једну од основних намирница. Једино друг Тито не стоји у реду за варенику. Градоначелник, са својим руководством, сазива све произвођаче на окуп. Штампа све надгледа и јавност све сазнаје како и шта се десило у врху главног града. Градоначелник је узео ријеч... Заправо, никоме није дао да објашњава како је дошло до несташице. Рекао је само, кратко и изричито (лично ми је то испричао): ,,Уколко овај проблем не решимо у року од недељу дана, ја подносим оставку... али ћете је ви сви поднети пре мене а ја ћу је крунисати својим повлачењем. Тако смо се растали. Онда је устала штампа са написима од похвале до покуде... Неко је објавио да сам ‚црвени капиталиста’ коме неће поћи за руком да хара по беспрекорном социјализму... и већ како новинари знају да ‚заките’ своје текстове, када их западне тема преко које могу да подилазе вишој власти од нивоа једног обичног градоначелника. Настао је тајац у градској управи. Такође и Градском комитету партије па

СЛУЧАЈ ВАРЕНИКА ЈЕДНА ОБИЧНА ПРИЧА

све до Централног комитета Савеза комуниста. Никога није занимала несташица млека, желели су моје нестајање. Био сам отписан. Осећао сам се као ,,Тачно у подне“, сам против свих. Сви су сматрали, речено ми је све без речи, да сам ударио у темеље самоуправног социјализма. Чекала се одмазда, кад већ сви ћуте, са самог врха, од самог Броза!... Дочекао сам је. Шеф кабинета А. Вратша упутио ми је позив да се тог и тог дана, у толико сати, јавим код Председника... И то је стигло до јавности. Сви су се, нарочито у партији, радовали мојој пропасти. Са нелогодом, нареченог дана сам се појавио у кабинету. Примљен сам и тамо уздржано, као да не знају о чему се ради. Понуђено ми је да седнем и попијем пиће. Попио сам га и с нестрпљењем чекао суочење са другом Титом. Шеф кабинета је, у међувремену, разменио са мном једва неколико речи и понудио ми још једно пиће. Одбио сам га, и после пристојног чекања запитао га, кад ћу бити примљен код председника? Одговорио ми је да председник није ту, већ је отишао на кратки одмор на Брионе. Био сам потпуно збуњен, па сам затражио натраг већ одбијено пиће. Тада сам упитао шефа кабинета, због чега сам онда позван? Па, друг председник вам је оставио једну запечаћену коверту да вам је лично уручим. Ово ‚запечаћену’ значило је да ни они не знају шта је унутра. Кад ми је уручио, искапио сам пиће с ногу и прилично разочаран напустио кабинет. Дистанцирао се од мене и онај који ме позвао. Претпостављајући шта ме чека, коверту нисам ни погледао а камоли отворио. Тек у свом кабинету, осамљен и помирен са судбином, равнодушно сам је отворио. У коверти ничега није било осим Титове званичне фотографије, без иједне речи, осим његовог изванредно дизајнираног потписа, попут стилизоване арабеске. Иако је свима

brandesautographs.com

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

ТУ СМО…

Јосип Броз Тито

добро познат његов потпис, сада сам га и анализирао, дивећи се са колико га је смисла, председник свих Југословена, осмислио! Била су у њему оба писма, ћирилица и латиница, да ниједно нема предност а оба се читају једнако. Тада сам схватио да је тај велики државник XX века и мајстор дипломатске дискреције, дизајнирао сваки свој поступак па и овај према мени. Подробно се информисао како сам се понео према својим сарадницима и привредницима у скупштини града и препознао мук партије којој је био на челу. Очигледно је презрео такво понашање свих, а онда је само, упутио ту дискретну подршку са потписом, да издржим и да продужим тако... а он

ће на свој начин, далеко од разуздане медијске гомиле, ушуткати ту устајалу политичку камарилу. Тако је било. 17 година после његове смрти ћу бити амбасадор СФРЈ у Вашингтону. Нажалост, био сам тамо, у центру света, последњи амбасадор, последње велике Југославије... А Титов поклон подршке ћу држати до последњег дана, на најугледнијем месту у свом дипломатском кабинету. Кад је прокључао српски национализам под Милошевићем, 1989. опозвао ме са пола мандата да се хитно вратим у Београд.“ Ту је застао и чинило ми се приповијест окончао, а онда је завршио реченицом, коју као да је отео Достојевском и која ме

оставила без ријечи! ,,Већ у Америци сам савладао занат за урамљивање слика, јер нисам знао шта ме овде чека?“ P.S.1 (примј. аутора) Југославија ће постојати, једва још годину и неки мјесец, након његовог мандата у Вашингтону и то само на међународној географској карти. На домаћој мапи све чешће ће се појављивати велика Србија. У Београду га ништа није чекало иако је за своју земљу учинио много. Упознао сам га као пријевременог пензионера, када ми је и испричао насловљену и ниђе забиљежену исповијест. Зачудио ме, да је од тако богатог живота нашао за сходно да ми баш то исприча о несташици млијека. Тада је био предс́едник угледног Форума за међународне односе – невладине и нестраначке институције која је окупљала 55 најпознатијих експерата за међународне политичке и економске односе, дипломате, угледне спољнополитичке новинаре и професоре међународног права. Ријеч је о Живораду Ковачевићу, политичару, дипломати, ерудити; готово заборављеном у земљи свог поријекла. Аутор је књига ,,Урбанизација у свету и у Југославији“, ,,САД и југословенска криза“, ,,Србија и свет: између ароганције и понизности“, ,,Међународно преговарање“ и ,,Америка и распад Југославије“, као и три рјечника на којима је радио 14 година: ,,Српско-енглески речник идиома, израза и изрека“, ,,Енглеско-српски фразеолошки речник“ и ,,Српско-енглески фразеолошки речник“. Говорио је беспрекорно енглески, француски и руски језик. Лично је познавао шест предс́едника САД-а: Џона Кенедија, Ричарда Никсона, Џералда Форда, Џимија Картера, Роналда Регана и Џорџа Буша старијег… и петорицу државних секретара – Хенрија Кисинџера, Сајруса Венса, Џорџа Шулца, Џејмса Бејкера и

ПРОЦЕС

ДОЋЕРАЛИ ЦАРА ДО ДУВАРА

Т

олико је актуелна власт довела себе до апсурда, да се с правом поставља питање да ли се може уопште говорити о влади која још траје или као о некаквом бившем тијелу од кога су остале само крхотине.

Пођимо редом: поводом случаја Лепосавић више него је јасно објелодањено да иза министровог става о геноциду у Сребреници, са малим изузецима, буквално стоји читава владајућа већина. Сам Лепосавић „гордо“ тврди да му је комплетна влада честитала на поменутој изјави. Што је још накарадније, владајућа већина не крије да се о јасном постојању геноцида ипак „позитивно“ изјаснила, али, како сама каже, под притиском међународне заједнице. Заиста, више него брука, јер влада коју је формирала једна, није важно колико историјски доказано фашисоидна црква, нема довољно образовања, културе и стила да, колико толико, свој гријех забашури. Тако се, без превелике потребе, свукла до гола, чак без имало свијести да је требало покрити бар своје стидне дјелове.

Посебна је прича везана за тоталну политичку неукост и пословичну празнину Демократа, који неће гласати за смјену министра Лепосавића да им не кажу како гласају са ДПС-ом? Има ли ишта, заиста, глупље и површније од несрећних Демократа? Знају ли они бар толико да и њих, као све остале, будно прати међународна заједница или бар Европска унија? Нека не мисле да Европску унију могу преварити као недавно никшићке бираче који су их онако частили бројним гласовима. А и све остало, што се ове власти тиче, муњевито је кренуло низбрдо. Вршилац дужности руководиоца АНБ, уз знање читаве домаће и међународне јавности, успио је присилити своју недужну сарадницу да за незаконито одавање тајних података преузме шефову кривицу на себе. Дакле, опет брука без лијека. Да не говоримо о дугом експлицитном тврђењу Владе да, упркос јасно израженом негативном ставу Венецијанске комисије,

прво не треба тужилачкој институцији Специјално тужилаштво, па ето сад треба! Због тога што не умију, а и не могу лако смијенити Катнића, измишљају потпуно ново и у свјетској правној пракси непознато тужилаштво, па затим пик поново, признају да не знају баш ништа. Да је ријеч о влади која, без обзира на могућност да ће можда још који дан трајати, увелико означава прошлост, представља начин и стил непосредног обраћања „народу“ предсједника Кривокапића: „Поштовани народе“!? Као да видимо ону националистичку олупину од пјесника Милована Витезовића, који се, баш истим ријечима, обратио маси на чувеном Слободановом митингу на Ушћу, непосредно пред почетак крвопролића коме смо били свједоци. Не могу се српски националисти лако ослободити клишеа. Они од клишеа не само интензивно живе, него и свакодневно загорчавају живот, прије свега Црногорцима.

Facebook / „Слободан Милошевић“

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

ДА ЈЕ РИЈЕЧ О ВЛАДИ КОЈА, БЕЗ ОБЗИРА НА МОГУЋНОСТ ДА ЋЕ МОЖДА ЈОШ КОЈИ ДАН ТРАЈАТИ, УВЕЛИКО ОЗНАЧАВА ПРОШЛОСТ, ПРЕДСТАВЉА НАЧИН И СТИЛ НЕПОСРЕДНОГ ОБРАЋАЊА „НАРОДУ“ ПРЕДСЈЕДНИКА КРИВОКАПИЋА: „ПОШТОВАНИ НАРОДЕ“!? КАО ДА ВИДИМО ОНУ НАЦИОНАЛИСТИЧКУ ОЛУПИНУ ОД ПЈЕСНИКА МИЛОВАНА ВИТЕЗОВИЋА, КОЈИ СЕ, БАШ ИСТИМ РИЈЕЧИМА, ОБРАТИО МАСИ НА ЧУВЕНОМ СЛОБОДАНОВОМ МИТИНГУ НА УШЋУ

МИТИНГ „БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА“

Но, уосталом, да видимо што предсједник Кривокапић под народом подразумијева? Витезовић је, без сумње, кад је говорио на Ушћу обраћајући се окупљенима ријечима „Поштовани народе“, под народом подразумијевао Србе. Вјероватно Србе подразумијева и Кривокапић, али у Црној Гори постоје још и Црногорци, али и Бошњаци и Мусли-

Београд, 19. новембар 1988.

мани, и Хрвати и Албанци обију вјера. Зна ли то, забога, Кривокапић? Колико год је Црна Гора мала, ако неко хоће да се у њој обрати маси мора именицу народ употријебити у множини. Ако све то напријед речено за тренутак апстрахујемо, остаје велико питање због чега се и влада и владајућа парламентарна већина

3

17. април 2021.

баш нимало не стиде због свога транспарентног скретања са евроатлантског пута на који се у својој наводној дјелатности позивају. И једни и други најозбиљније мисле да и ако господин Лепосавић буде добио црвени картон да се суштински ништа неће промијенити. То је ужасно далеко од реалности. Лепосавићев било одлазак или останак, тражи да се промијени још много ствари, при чему је владин пад најреалнија опција. Што се тиче најаве да ће влада, без Скупштине, донијети одлуку о црногорском држављанству, којом се одузима право гласа десетинама или стотинама хиљада црногорских грађана на раду у иностранству, а фаворизују избјегли у Црну Гору током ратних догађања, није тешко уочити да у корист, у најмању руку, стварања „српског света“ очекивани етнички инжењеринг тријумфује. Познато је да су наши исељеници у западне земље спремни да оставе посао и жртвују још понешто да би дошли у Црну Гору на гласање онда кад процијене да Црној Гори за њену независност и опстанак то заиста треба. Тако је било и за референдум, јер понос који наши исељеници осјећају баштинећи своју заставу на Ист Риверу и дипломатску службу своје државе надокнађује сваку њихову жртву. Не знају то ни Кривокапић ни Лепосавић ни Абазовић. 

УМЈЕТНОСТ И ЊЕНЕ КОНТРАДИКТОРНОСТИ

НЕУНИШТИВА МОЋ СТВАРАЊА

ЈЕР И КАД УМЈЕТНОСТ ДОЖИВИ СЛОМ ИЛИ ЗАБОРАВ, ШТО ЈЕ ГОТОВО ИСТО, ОНА УВИЈЕК, ЗАХВАЉУЈУЋИ НЕПРЕСУШНИМ СОКОВИМА У СВОЈИМ ДУБОКИМ КОРИЈЕНИМА, ПОНОВО ПРОКЛИЈА ИЗ ТРАДИЦИЈЕ ИЗРАСТАЈУЋИ У НОВОМ ОБЛИКУ italianmodernart.org

Лоренса Иглбергера, и три савјетника за националну безбједност: поред Хенрија Кисинџера, још и Збигњева Бжежинског и Брента Скоукрофта. Специјализирао је међународне односе на Харварду, ментор му је био Хенри Кисинџер. ,,Много касније, Кисинџер ми је изузетно помогао као амбасадору СФРЈ. Био сам управо дошао у Вашингтон, а Кисинџер је држао неко предавање којем је присуствовао цео дипломатски кор у Вашингтону. Пре него што је кренуо с излагањем, обратио се свима: Не смем да започнем ово предавање, а да претходно не поздравим свог великог пријатеља, амбасадора Југославије! Био сам збуњен, али тиме ми је, практично, отворио сва врата.“ У обимном политички-научном дјелу Живорад Ковачевић је оставио и ове записе... још док је Југославији било спаса! Из Европе нам поручују: ,,Ми желимо да заузмете место које вам припада, ми ћемо вам у томе помоћи без икаквих предрасуда и преференција, сви у региону имају једнаке шансе, али, ваша земља се тим шансама не користи, она не извршава обавезе које је преузела – од оних у Дејтонском споразуму, до оних у Гонзалесовом извештају… Дакле, за своју бедну позицију не кривите Европу и свет, већ себе саме – крива је политика коју води ваша влада и која је произашла из националистичких позиција, којима једноставно нема места у Европи.“ Шефови дипломатија европске ,,15-орице“ усвојили су специјалну декларацију којом се први пут директно обраћају грађанима Југославије, поруком: ,,Европска породица вас чека, на вама је да се определите“. У Београду су му сва врата остала затворена. Тако то бива у средини ђе се за успјех може сигурно гарантовати, једино неуспјехом. На крају ми је, као успут, рекао како су његови преци из Црне Горе, у разним сеобама преко Босне и Хрватске стигли до Србије. Имао је кућу у Прчњу. Позвао ме да га тамо посјетим кад будем у прилици. Никад то нијесам урадио. Направио сам велики пропуст! 

ДИМИТРИЈЕ ПОПОВИЋ

П

онекад су умјетници и ликовни критичари склони видјети процесе смјењивања умјетничких стилова као нужни крах једног свјетоназора да би се могао успоставити други. Другачији поглед на умјетност и свијет из којег умјетност произилази. Класични идеал ренесансне умјетности, онај Албертијев идеал савршенства, хармонија простора и објеката у њему, пропорција људског тијела, прецизност и аналитичност методе стварања, све је те темељне одреднице стила шеснаестог стољећа у Италији смијенио маниристички идеал који се темељио на супротном, на ,,екстремном субјективизму“, на ономе што афирмише унутарњи немир, промовише ексцес, изобличава складно, љупкост и узвишеност мирне љепоте преображава у напету тајанственост бизарног. Маниризам за разлику од ренесансе види антику другачијим очима. Он у њој тражи и налази оно што се означава са ,,меравиглиа“, оног загонетног, ријетког чак све до настраног. Ова су два одабрана примјера, (могу се навести и други, неокласицизам и романтизам или фовизам и кубизам итд.), на извјестан начин парадигматска јер ће се у бурној историји умјетничких збивања или револуционарних обрата перманентно догађати различитости приступа у којима ће се умјетнички изрази остваривати, да се послужимо Ничеовом бинарном опозицијом на оно: Аполонијско ред-мир-узвишено и Дионизијско страст-емоција-драматичност. Оно што се чини у историјском сљеду времена сломом једног стила не значи нужно и његов нестанак. Управо ти, условно казано, крахови једног умјетничког свјетоназора и успостава другог, радикално другачијег, парадоксално потврђују увијек витално, немирно и стваралачки активно биће умјетности. Унутар своје богате историје умјетност је доживљавала такве корјените промјене које су у догматизму својих досљедности прорицали не само њен крај него чак проглашавали њену општу смрт. Подсјетимо на дадаистичке амбиције пројицирање из њиховог нихилизма, на ону врсту умјетности коју је Хуго Бал дефинисао као ,,вољу за стварањем“ новога ,,из основних претпоставки нове технологије“.

НЕОСВОЈИВИ УНИВЕРЗУМ Други се радикализам огледао у футуристичкој адорацији машине, у љепоти брзине и динамици покрета што је протагонисте овога умјетничкога правца заносило до те мјере да је нихов духовни отац, пјесник Филипо Томасо Маринети (апологет фашизма) изјавио да је ,,рат хигијена свијета“. Један је луцидни критичар устврдио како ,,смо ми из 1947. године пуно мање футуристи него што су то футуристи из 1916. године мислили да ћемо бити“. Дакле, биће умјетности не само да

СТВАРИ У ШУМИ Алберто Савинио, 1928.

надилази него и помирује у себи је баштинила великим дијелом све своје контрадикторности, све модерна и савремена умјетност противурјечности стварајући бо- од Матиса, Пикаса, Де Кирика гату сопствену традицију и онда или Далија, до Бејкона, Балтукад се однос према слици или са, Фројда или Хокнеја догодио скулптури као класичном меди- се по многима теоретичарима ју из темеља промијенио, кад су и филозофима умјетности онда доживјеле пораз оне авангардне кад је 1910. године са слике, акваамбиције које су хтјеле да ставе рела Василија Кандинског, незнак једнакости између живота стала људска фигура. Настала је и умјетности. апстрактна умјетност. Човјеков Када руска авангарда, која је слу- лик, односно фигуративни свијет жила револуцији, постане жртва уопште, престали су бити предте исте револуције, када племе- мет интереса умјетника. ните идеје добију свој епилог у краху сопствених амбиција, као СМИСАО ПОСТОЈАЊА што је било са забраном рада Баухауса у Њемачкој итд. неуни- Од свега онога што се писало и штиво биће умјетности је наджи- размишљало о овом новом начивјело све своје сломове, посебно ну ликовног изражавања, pro et оне условљене друштвеним окол- contra, нефигуративне умјетности, ностима. Чак и онда када се до- од њених фанатичних посвећенигоди екстремни чин, свјесном ка и заговарача до игноранције и одлуком о суициду, када се ин- презира који је доживљавала, овај дивидуализује умјетнички акт је феномен XX стољећа уз све њесамоубиством, и у таквом слу- гове успоне и падове, умјетност чају потврђује се на мрачан на- нивелирала показујући своје нечин виталност и неуништивост исцрпно богатство могућности умјетничког бића и његовог не- израза. Узмемо ли у обзир актуосвојивог универзума. елне дијалектичке крајности суЗа дадаисту самоубиство постаје времене ликовне праксе, све консавршен чин, остварење беском- троверзе концепата о смислу и промисног стајалишта, непоко- значају умјетности hic et nunc, далебљиве досљедности. ,,Умријет кле у новим друштвеним околноћу кад ја то будем желио“, гово- стима, са новим технологијама у рио је Жак Ваше. Овај је денди домену доминантне техносфере, умјетност сматрао безвријед- умјетност подједнако егзистира ном активношћу. Како је за њега у свој својој неупитној моћи. Јер и његове истомишљенике живот, и кад доживи слом или заборав, дакле човјек сам, био својеврсно што је готово исто, она увијек, заумјетничко дјело, много важније хваљујући непресушним соковии вриједније од онога што за со- ма у својим дубоким коријенима, бом оставља (осим писама и ме- поново проклија из традиције измоара од Вашеа није остало ни- растајући у новом облику. шта), дадаистички проматрано Једини крах који би био узрок неон убијајући себе убија умјетнич- станка умјетности је крах свијета. ко дјело. Физичка и метафизич- Расправљајући о неким Маркука смрт су сједињене. У њима зеовим ставовима о умјетности нестаје један живот и једна оп- ,,новог друштва“ Херберт Рид упосесивна идеја укида саму себе. зорава на једну битну одредницу. ,,Самоубиство је вокација“, изја- Умјетност се не бави, пише енглевио је Жак Риго, друга необич- ски ликовни критичар, борбом за на личност онога времена. Своју опстанак у економском смислу те је смрт на одређени начин схва- изреке, већ прије загонетком поћао као умјетнички идеал и тај стојања у људском и метафизичје идеал досегнуо убијајући се. ком смислу. Као нека симболична Убиство сликарства што је под- слика, као метафора те метафиразумијевало крах класичних зичке прожетости умјетности и вриједности медија слике, које живота, крахова и узлета, нега-

ције и афирмације, наметнула ми се слика ,,Ствари у шуми“ талијанског сликара Алберта Савинија настала 1928. године. Та непретенциозна композиција својом љупком наивношћу као да упућује на неминовне процесе стварања и уништења, разграђивања саграђеног, деконструкцију конструисаног. Хрпа предмета пажљиво и прецизно обрађених облика људском руком, обојаних равних површина који су били дијелови неког сложеног предмета, можда неке дјечије играчке постало је отпад. Али та хрпа одбачених ствари није лишена извјесног метафизичког озрачја. Буквални слом неке материјализоване идеје ствара попут ових одбачених ствари у шуми утисак рушевине. Када се кућа поруши, писао је Мартин Хајдегер, оно што остаје није само рушевина него и идеја градње. Потреба човјекова за стварањем даје смисао његовом постојању. У другом плану слике простире се у сивкастом тону густа бујна шума. Богати колорит насликаних одбачених предмета у односу на монохромни пејзаж чини да те одбачене ствари дјелују животније, да у односу на природу одражавају рационалну и емотивну човјекову потребу за уобличавањем сопствених замисли. Одраз су његовог креативног духа. Природа је извориште умјетниковог надахнућа. Са њом и кроз њу он спознаје себе транспонујући доживљено и мишљено у умјетничко дјело. Али, такође, овај отпад култивисаних предмета може упозоравати и на могући крах човјековог односа с природом. Његовог отуђења. Ако изгуби благотворно дјеловање креативне имагинације и сведе себе на физиолошки механизам испражњеног духа те постане монструм електронске интелигенције, оно што му се најгоре може догодити јест да постане жртва краха којег је сам произвео. Прије тог дефинитивног краха још му умјетност може пружити спас. Можда звучи наивно, али је недвојбено истинито. 

Е

4

17. април 2021.

САСВИМ ЛИЧНО

У

Јапану баштине старо умијеће поправљања сломљених предмета златом (кинтсуги), а поред саме занатске, ова техника укључује елементе јапанске филозофије, која се одликује у прихватању грешака и несавршености. За разлику од нама познатих и блиских естетика, јапанска естетика прихвата све знакове трошења и употребе неког предмета. За њих ломљење не означава и дефинитиван крај његове било функционалне или естетске опстојаности или смисла. Ова техника давању новог живота поломљеном кореспондира и са Нихого (без ума, иза ума) менталним стањем, које укључује концепте попут прихватања промјена, те судбине као аспекта људског живота.

1769. године у малом селу на Корзици, у сиромашној фамилији родило се дијете ситне грађе и великих амбиција... Tоком војних обука брзо је напредовао. Његови војни успјеси и нагло стечена популарност учинили су га фаворитом међу политичарима и народним масама, које су жељеле стабилност након година револуционарне анархије и насиља. Већ 1799. године је извео државни удар послије кога је себе прогласио првим конзулом и тиме завео диктатуру. Опсједнут собом и својом моћи, често прерушен у клошара шетао је градом испитивајући људе шта о њему мисле, тиме провјеравајући своју моћ. Завођење диктатуре омогућило му је да 1804. године себе крунише и прогласи за цара. Те исте године по усменом наређењу дворски сликар Жак-Луј Давид је започео са радом на слици крунисања све до 1808. када је завршио своје сликарско ремек дјело. Слика величине 6 x 10 метара умјесто тренутка крунисања цара, упризорила је моменат крунисања Жозефине у царицу. На слици Жозефина клечи у подређеном по-

ВЕЛИКЕ АМБИЦИЈЕ МАЛОГ ЧОВЈЕКА ЗБОГ СВОЈЕ КРАТКЕ, АЛИ БУРНЕ ВЛАДАВИНЕ НАПОЛЕОН ЈЕ И ДО ДАНАС ОСТАО ПРЕДМЕТ ВЕЛИКИХ КОНТРОВЕРЗИ. OБИЧНО ГА КАРАКТЕРИШУ КАО БЕСКРУПУЛОЗНОГ ТИРАНИНА И МИЛИТАРИСТУ ЧИЈА ЈЕ СПОЉЊА ПОЛИТИКА ИЗАЗВАЛА КРВОПРОЛИЋЕ И ПУСТОШЕЊЕ КОЈЕ СЕ У ЕВРОПИ НИЈЕ ПОНОВИЛО СВЕ ДО ХИТЛЕРА

ложају а круну прима од свог супруга а не од папе како је то обичај. Њен супруг на слици стоји изнад ње, а испред папе Пиа VII, одјевен у крунидбену одору визуелно и симболично налик оној коју су носили римски цареви. На актуелној - финалној верзији слике јасни су обриси првобитне верзије крунисања, на којој цар држи круну изнад своје главе и сам себе крунише. На овом импозантном платну приказан је велики број званичника, породице, страних амбасадора Аустрије, Отоманског царства и Америке. Неки од важних званичника држе и ка цару симболично приносе земаљску куглу, руку правде, као и разне симболе Француске и других народа. Но на слици су приказани и они који нијесу присуствовали церемонији као што су његова мајка и брат. Најзначајнији моменат овог приказа церемоније, по први пут одржаног у Нотр Даму у Паризу, а не као по обичају у Ремису, је заправо приказ папе, најмоћније фигуре западне Европе, који је на догађај позван само како би благословио церемонију, а био је окружен свештенством које је изабрао и именовао сам цар. 1804. година је уједно била и година његове најмоћније владавине, убрзо након величанствене церемоније крунисања, његово царевање

behance.net

ТИЈАНА ТОДОРОВИЋ

НАПО (НАПОЛЕОН БОНАПАРТЕ) Игор Маринеску, 2018.

је доживјело суноврат и крах. Због своје кратке, али бурне владавине Наполеон је и до данас остао предмет великих контроверзи. Oбично га карак-

теришу као бескрупулозног тиранина и милитаристу чија је спољња политика изазвала крвопролиће и пустошење које се у Европи није поновило све до

Хитлера. Французи му и даље замјерају његову унутрашњу политику, посебно усмјерену ка разноврсној француској култури и језику, као и репресији над становништвом које је говорило и писало својим аутентичним језицима и дијалектима, док је по овом питању био либералнији у земљама које је покоравао. Завршио је свој живот у изолацији и умро, како се претпоставља, тровањем арсеном. Прича о Наполеону и његовим освајањима је позната, оно што је заправо интересантно је управо симболика коју носи Давидова слика у односу на касније историјске догађаје. Човјек за разлику од вриједних керамичких предмета и умјетнина ако се не води овом јапанском филозофијом прихватања, завршава трајно сломљен као посљедица великих амбиција спрам околности и сопствених могућности. Па као што и над папом има папа и над попом има поп, људе не можемо ни златом спасити од фаталног пораза и коначног краха.

P.S. ,,Но кршна и сиромашна Црна Гора не хаје ни за Немање ни за Мурате ни за Бунапарте; они сви бише и преминуше, и мач свој о Црногорце ђекоји опиташе, па несташе, а Црна Гора остаде довијека и страшнога суда, у својој вољи и слободи; а то ти је у слави.“ Петар II Петровић Његош - С. Милутиновићу 1843. године.

ПОГЛЕД УНАЗАД

ПОД ТОЧКОВИМА ИСТОРИЈЕ ВУКОТА ВУКОТИЋ

В

јечити круг настајања и нестајања, опште пролазности, правило је саме природе и стално питање човјекове философије. Данас знамо да је и сам космос настао и да ће једном доживјети свој крах. Исто тако, у људској историји све је имало свој почетак и крај. Нестајали су цијели народи и њихове културе, остављајући за собом тек понеки траг у земљи или у камену који би свједочио о њиховом постојању на одређеном простору. Баш из жеље да научимо што више о онима који су ту били прије нас, наша цивилизација изњедрила је више наука и научних дисциплина које се баве том проблематиком. Употребом најсавременије технологије откривају се нови локалитети и археолошка налазишта која би иначе остала невидљива људском оку. Из непроходне џунгле ничу прастари градови, детектујемо корита некадашњих ријека, из дубине мора ваде се артефакти како би свједочили

о постојању и краху прошлих цивилизација. Јер никада као данас нијесмо опсједнути крахом тих старих култура, када смо притиснути све већим проблемима и изазовима у свакодневном животу. И то је оно што нас чини јединственим у односу на све остале који су били прије нас. Свака досадашња цивилизација, на шару земаљском, живјела је свој вијек несвјесна да јој пријети крах. Од Сумера и Акада у Месопотамији, цивилизације Харапе у долини Инда, Египта, Маја, древне Кине, првих цивилизација које је изњедрила Земља, почиње тај циклус настајања и пада. Иза њих су остајале грађевине, споменици, записи, традиције, како би уздигле неке нове државе и културе након њиховог краха. Зато ништа не пропада до краја. Увијек остану дјелови и трагови насљеђа које баштине сљедеће генерације. Још су древни философи античке Грчке утврдили да је вријеме велики круг који редовно понавља своје циклусе. Опсједнутост вјечношћу старих народа била је њихов одговор на свепрожимајућу пролазност. Због тога су градили импозантне спомени-

ке, мумифицирали људе и животиње, трагали за извором вјечите младости, испредали своје митове. Једна цивилизација се надовезивала на другу, злобници би рекли да су дивљи насљеђивали питоме, усвајајући од претходника оно најбоље из њиховог система вриједности. Асирци, Вавилонци, Персијанци, наслиједили су културе древне Месопотамије. Египат је промијенио три сукцесивна царства, све док није потпао под власт Римљана. Загонетну културу Крита и Микене наслиједили су полиси Старе Грчке, цивилизацију Етрураца наставио је да баштини Рим, узимајући од њих систем бројева, начине градње и вјештину прорицања. Олмеке су у Централној Америци наслиједиле Маје, а њих Астеци све до доласка шпанских конквистадора. Сви ови народи сукцесивно су се смјењивали на тим просторима, одржавајући једну танку нит континуитета, а истовремено задржавајући своју оригиналност у изразу, култури и умјетности. Чак и на нашим просторима, помало скрајнутим од великих токова цивилизације, налазимо трагове тог континуи-

тета живљења који се протежу још од праисторије, било да је ријеч о култним мјестима или илирској традицији тетовирања. Иако смо прошли многе бурне промјене, издржали различите завојеваче, испратили многа царства, одржан је континуитет насељавања ових крајева и од сваке нове придошле цивилизације узет је нови дио, стварајући тиме јединствени амалгам култура. Као и државе, бројни друштвени системи током историје доживљавали су свој крах. Након миленијума постојања у многим облицима, почетком средњег вијека робовласништво је доживјело свој крах и постепено је било замијењено феудализмом. Монотеистичке религије, попут хришћанства и ислама, потиснуле су старе паганске религије, понешто задржавајући од некадашњих традиција. Управо наши крајеви су били поприште почетка тих промјена у IV и V вијеку. Точкови историје мљели су једнако државе, појединце, породице, цијеле народе, а они који су остајали за њима проглашавали су то прогресом. Чак и када су се тражили коријени у древним временима, као у ре-

несанси, увјек се тежило стварању новог и бољег. Људска тежња за бољитком довела је и до краха феудализма након хиљаду година постојања. Читав низ револуција у Америци и Европи, на прелазу из XVIII у XIX стољеће, скршило је стари систем у име прогреса. То је отворило бројне путеве и пролазе за многе системе мишљења и вредновања, како политичких тако и друштвених. Од тада свијет је искусио пуно образаца и система владања, политике и економског уређења, од капитализма до неоствареног комунизма. Ипак, многи од њих нијесу могли да нађу своје мјесто под Сунцем и рано су доживјели свој крах. Свако то искуство учинило нас је јачим и отпорнијим на безбројне покушаје да се влада над људима, а не у име људи. Зато и јесмо окренути прошлости, древним народима и њиховим судбинама, како бисмо разумјели њихове грешке и примијенили њихова искуства у рјешавању наших тренутних проблема. Због тога морамо да наставимо да ослушкујемо нашу историју, како бисмо се што боље снашли у великом експерименту званом демократија. 

5

17. април 2021.

У ЗЕМЉИ ЧУДА

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

С

лом, крах, страх... једно слово као оправдање за „страх животу каља образ често, слабостима смо земљи привезани“. Никада нијесмо били више под земљом. У Подгорици је усред бијела дана силована дјевојчица од 9 година. На основу пријаве постоји сумња да је силовање извршило службено лице. Не бавимо се много ни дјевојчицом, ни родитељима, ни оцем. Више се бавимо другим оцем који неће опростити демонстрантима сузе његове кћерке која је у мерцедесу „морала“, да употријебим еуфемизам, „да се пробије кроз људе“. Отац је забринут. Та кћерка је одрасла. Ова друга је дијете. Отац одрасле кћерке на службеној дужности, јавно мора да се огласи због силовања нечије кћерке, ако се већ оглашава у контексту заштите женске нејачи. Није му кћерка. Јесте нечија кћерка. И свима је занимљивија одрасла кћерка, од дјевојчице. Слом, крах... страх. Дјевојчице. И њених родитеља... И свих нас, као друштва. Крах. Још једна жена била је мета. Ниједан од „метака“ из стрељачког вода не заслужује. Мета је погрешна. Та жена диригује. Талентованим људима, онима који имају таленат, усаглашава разне гласове да би се чула музика. Прва је жена која то ради у Црној Гори. И сви ти различити гласови се чују као музика. Знамо ли више шта је музика. Не. Али добро знамо шта је одстријел, гажење, пријетња, агресија. Градиво смо утврдили на више начина. Са разних страна.

УБИЈАЊЕ КУЛТУРЕ ТЕШКО ЈЕ ЗАДРЖАТИ КОНСЕКВЕНТНУ НИТ И НЕ ИЗМИЈЕШАТИ СВЕ МОГУЋЕ СУНОВРАТЕ. БОДОВАТИ ИХ, КАО ШТО БОДУЈЕМО МРТВЕ. КОНАЧНО СУ МРТВИ ПОСТАЛИ СТАТИСТИЧКИ ИЗВЈЕШТАЈИ, И ТО ЈЕ РЕГУЛАРНО. КРАХ ЗДРАВЉА ПОТИСНУО ЈЕ КРАХ ДУХА. А БИЛО ЈЕ И ОНО „У ЗДРАВОМ ТИЈЕЛУ, ЗДРАВ ДУХ“

Транспарент са протеста због благе казнене политике за случајеве педофилије Трг независности, Подгорица 12. april 2021.

Да ли је крах, у контексту рангираних догађаја, статистика...

0,8 посто за културу. Поништавање конкурса у 2021. у децембру за стваралаштво. Гријешим и ја док куцам, али и ја ко „непожељна умјетница“ када пишем званичан допис, кажем – чекирајте датуме. Свим сарадницима на факултету бескрајно захвална када ме исправе. Да, и ја сам професорица на том факултету који подржава стваралаштво. Не-

потребно је. Ништа лично, нити самоугрожено. У овом сазиву карте су тако издијељене. Тешко је задржати консеквентну нит и не измијешати све могуће суноврате. Бодовати их, као што бодујемо мртве. Коначно су мртви постали статистички извјештаји, и то је регуларно. Крах здравља потиснуо је крах духа. А било је и оно „у здравом тијелу, здрав дух“. Да ли је то античког Рима? Да ли је постојала римска

империја, католичанство, барска надбискупија на овим просторима? Да ли сам сада издајица, и да ли се дешава крах мог располућеног, недовољно утемељеног православног духа, јер сам одрасла у генетском инжињерингу прво социјализма, а након тога... погубих се у разним краховима више држава. Појавила се и реклама против мржње на друштвеним мрежама. И у јавном говору. Људи мрзе и ту рекламу. Док остављају негативне коментаре и порука је доживјела крах. А данас смо само – усташе, четници, партизан је нестало... опстало је - зли комунисти. Издајице, лопови... и да се вратим на најјачи осјећај... који буди немоћ. Силовани. Дјевојчица у току дана у Подгорици. Свакако на њену бол и тугу, и немоћ... и недостатак твитова тих родитеља. Која мулти-агресија, примитивизам. Који крах достојанства. Којим се сукобљене стране диче. Притом нијесам никакав јогин, будиста или православни мистик. Сјећам се оних који су на почетку гледали и себи у пупак, и онда су имали визије. Нијесам ни ној, да забијем главу у пијесак. Али пијеска нема. Више је камена, све мање асфалта, асфалт је посљедица модерног доба и „инжињеринга“, а никада нијесам била добра у „каменовању“. Испао би ми камен, јер сам неспретна, па бих повриједила себе или себи ближњега. Очекујем да су људи склони преиспитивању или самоспознаји. Раду на себи, као раду за

себе. Рад на себи је у ранку псовке, елитизма, непознатих ријечи... када поменем рад на себи. Да, то је термин из психологије, а психологију као утемељену хуманистичку науку смо превазишли. Јер полазимо од оног - ја знам најбоље. Не постоји народ попут црногорског, који најнормалније користи нешто што је свуда на свијету, па и у најближим им државама неприродно попут оног – ЈА и неко други. Свуда је елементарно васпитање, на језику које и када не говорим, али му схватам логику... кћерка и ја, пријатељ и ја... Увијек сам ја послије неког другог, у набрајању и свему осталом. У језику је често суштина. А овај којим се у Црној Гори говори, матерњи свима, по томе је уникатан. И као такав, коришћењем личне замјенице ја и присвојних замјеница много прије евидентног краха, предвиђао је крах. Само смо о њему ћутали и нијесмо се обазирали. Док год је оног, а како је мени и мојима... ту је слом. Суживота, добре намјере, заједничког циља. И остаје само силовање - евидентно на свим нивоима, који је један од највећих гријехова, иако га Библија ни не помиње, помиње прељубу... било да се дешава познатим, непознатим... а законски је прилично нерегулисано. И... док год нам закон лежи у топузу, трагови нам смрде. А закон није топуз. Закон је култура, цивилизација... али за њу не издвајамо ни 0,8 посто менталног буџета. 

страције, у влади Србије, на челу са Зораном Ђинђићем, је расуло, а ништа боље није ни у РТС-у.

догађајима, дистанца од двадесет година требало је да буде сасвим довољна, а показало се да није. Разни свједоци и учесници тих догађаја, као и Милошевићеви саборци нијесу разумјели да серија није документарна већ да њени аутори желе, бар би требало, да нам нешто испричају, да теже некој умјетничкој истини. Данима су опсjедали тв студије да објасне своју или већ нечију улогу, да они кажу кад је ко дошао у вилу, ко је коме телефонирао, шта је ту тачно да је Слоба рекао, а шта је ипак само умјетничка слобода.

НА ЗРНУ ГРАШКА

К

ад сам давних дана из Београда стигла у Подгорицу без идеје да баш у том граду (скоро десет година) и останем, давала сам све од себе да упознам и град и људе. Како је језик моје основно средство за рад највише пажње ми је привлачио начин на који се говори, не само у Подгорици већ широм Црне Горе коју сам захваљујући послу и пријатељима цијелу обишла и видјела. Било је у почетку и неспоразума и покушаја да ми, тек шале ради, увале ијекавицу гдје јој мјесто није, али и ситуација у којима сам се због свог језика нашла у непријатнoти. Сада су то само приче и анегдоте.

НЕМА КРАЈА Сјећам се добро тог сунчаног децембра у Подгорици 1999, пуних башта кафића у Његошевој, људи који се смију и све им је ,,бања“. На сваком кораку чујеш да је нешто ,,врх врхова“ или ,,врхунски“! Србија, из које сам управо дошла, тада није знала гдје јој је дупе, а гдје глава. Ријетко да се у то вријеме, по бомбардовању, игдје на улици могло срести насмијано лице. У свакодневном говору чуло се често ,,дно дна“

као коментар на оно што смо доживјели, што смо мислили или осјећали... Чинило се да нема даље, да не може горе, да је то крај. Али није био ни тада, ни послије 5. октобра 2000, ни када је Милошевић изручен Хагу који је, сјећате ли се, Коштуници био ,,девета рупа на свирали“ (Хаг, не Милошевић). Краја нема. Бар га неће бити у мом животу. У то сам, ево непосредно послије емитовања серије ,,Породица“, потпуно сигурна. За неупућене, у пет епизода приказају се догађаји који су непосредно претходили Милошевићевом хапшењу у марту 2001, три мјесеца прије него заувијек напусти Србију. Слоба је у вили са супругом Миром и ћерком Маријом, испред виле су демон-

ЈОВАНА МУГОША

МИЛИЦА ПИЛЕТИЋ

Не бавим се ни филмском ни телевизијском критиком, али бих као дисциплинована и нимало просјечна гледатељка могла дати себи за право да о овој серији напишем штошта. Најприје као драматуршкиња, а потом као драматуршкиња учесница свих демонстрација против Милошевића, почев од 9. марта 1991. и јер сам и на својој кожи осјетила зло те криминалне политике. То што су Борис Исаковић и Мирјана Карановић, иначе међу најбољим глумцима које Србија има, пљунути Слоба и Мира, није неки домет. Ко мисли да сам малициозна нека погледа шоу ,,Твоје лице звучи познато“. Када је ријеч о говору, дикцији, гестовима, а и до сада смо видјели бројне мање и више вјерне Слободане, Борису можемо само да скинемо капу до пода. Сигурна сам да би онога ко не зна да је то фикција и погледа неку сцену тешко било разувјерити да то није Слоба. Ипак, ниједној серији или филму не би требало да буде важније колико глумац личи на стварну личност већ коју причу о тој личности жели да нам исприча. А ја не знам шта су овом серијом хтјели да нам испричају, само видим шта су постигли. Није толико важно достиже ли овај тв формат квалитет политичких серијала у продукцији HBOа, или Netflixа, већ колико је, по реакцијама у јавности, прецизно показао да и даље не знамо гдје нам је дупе, а гдје глава. Односно колико као друштво нијесмо одмакли много од Милошевићеве Србије. С обзиром на то о чему се и о коме се све данас снимају добре и успјешне серије, такође инспирисане истинитим

У једној емисији се врло озбиљно поставило и питање: ко је издао Слобу? Јер овдје се, изгледа, никада неће прихватити да је све нас издао Слоба. Нажалост, он није одговарао за оно што је урадио Србији, јер Србија ни сада, као ни онда, није спремна да се погледа у огледало. Да су којим случајем браћа Коен овдје могли да умијешају своје прсте, свака епизода ове мини серије почела би овако: ,,Ово је истинита прича. Догађаји које ћете видјети десили су се у Србији 2001. На захтјев преживјелих имена су промијењена. Из поштовања према мртвима све остало је описано тачно онако како се десило“. Глумци не би морали да се маскирају и вјежбају имитације, а пошто би имена стварних личности, сва до једног, била промијењена, били бисмо поштеђени постсеријским испирањем мозга од стране учесника догађаја и њихових сјећања на Слобу и Миру. Тако би можда највеће зло које се десило Србији у 20. вијеку, спаковано у мини серију ,,Породица“ изгубило на непотребној претенциозности. Овако оставља само горак укус. 

6

С

рпска православна црква у Црној Гори током Другога свјетског рата ширила је интензивно светосавску идеологију и православни ексклузивизам. Промоција светосавља и православља вршена је кроз отровни антисемитизам. Светосавље је доктринарно пласирао свештеник Митрополије црногорскоприморске Јован Тодоровић који је у колаборантским гласилима комунисте називао одродима од Светога Саве који су из тамница извукли робијаше туђе вјере, крви и језика и поставили их на чело српскога народа. Тодоровић је под туђом и „нечистом“ крви подразумијевао: „јевреје, Турке, Цигане и друге“ који „пију крв српскога народа и руше Светосавље“. За њега није било сумње да је тај туђински и против-светосавски дух подигао устанак 13. јула када су ти нови „Синан-паше“ опустошили Црну Гору те подигли гробља и поломили плугове на необрађеним њивама како би свједочили „да је ту до скоро живио народ Св. Саве.“ По мишљењу свештеника Тодоровића, долазак „туђинскога“ духа у Југославију десио се због тога што та држава послије Првога свјетског рата није утемељена на светосављу. То је омогућило увожење Дарвина са запада и Маркса са „сјевера и истока“ који су потиснули Св. Саву. Тодоровић је сматрао да је Марксова наука рушила из темеља све националне и расне вриједности, а да се Маркс специјално окомио „да сломи кичму Српства и Православља и да створи нови поредак на гробници Светосавља“. Упозорење на опасност по православље од комунизма и позив

ДРАГАН Б. ПЕРОВИЋ

У

посљедње вријеме учестала су поређења актуелних дешавања на црногорској политичкој сцени са догађајима из доба трагичне 1918. године. Најмањи заједнички садржалац нијесу само тзв. „ослободиоци“, већ удар на уставне и правне норме, поништење свих црногорских значајки и намјера насилног утапања у другу државу, данас познату као „СС“ заједницу. Као што смо 1918. имали организовану, рушилачку и убилачку групу плаћену и припреману изван Црне Горе, тако смо разним постизборним калкулацијама и инсталирањем по моделу специјалног хладног рата на власт добили удружени злочиначки подухват. Занимљиво, улога неких међународних фактора као да се преклапа. Краху Црне Горе, осим дуго спреманих намјера спољњег непријатеља, допринијело је морално посрнуће и издајничка дјелатност домаћих одрода. Поновићемо сликовиту констатацију коју је дао 1924. године београдски новинар Пантелија Јововић: „Слом Црне Горе 1915. и начин њеног уједињења са Србијом 1918. г. два су кобна датума у њеној историји. Први датум може се некако и правдати али овај други јесте најгрознији спомен срама и стида званичнога Београда. Голгота, коју је преживљавала Србија за време евакуације кроз албанске гудуре, ни приближно није равна оној Голготи, коју је Црна Гора преживела за време Уједињења. Но све до 1921. г. о тим нечувеним злочинима режима није се ништа знало.“ Тај „слом и начин“ најбоље се огледају у спровођењу тзв. Подгоричке скупштине, претенциозно назване „Велика Народна Скупштина Српског Народа у Црној Гори“. Народ је мало учествовао, покошен

СПЦ У ЦРНОЈ ГОРИ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

СУНОВРАТ ИДЕОЛОГА „НЕЧИСТЕ КРВИ“ УКУПНО ЈЕ 34 ПОПА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ СТУПИЛО У ПАРТИЗАНСКЕ РЕДОВЕ, ОД ЧЕГА ИХ ЈЕ ШЕСТ НАКОН РАТА ДОБИЛО СПОМЕНИЦУ УЧЕСНИКА РАТА ОД 1941. ГОДИНЕ. СВЕШТЕНИЦИ МЦП КОЈИ СУ САРАЂИВАЛИ С ОКУПАТОРОМ И ПОТПИРИВАЛИ АНТИПАРТИЗАНСКУ ПРОПАГАНДУ ПОДИЈЕЛИЛИ СУ СУДБИНУ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА

на његово ликвидирање ширено је и путем летака. Један од сачуваних насловљен је са „Зашто се борите православци!“ Преко цијеле предње стране летка исцртан је крст, док је на задњем дијелу приказан дјечак у сељачкој ношњи разапет на звијезди петокраки. Летак позива православце који се налазе у „бољшевичким редовима међународног олоша“ да се одрекну своје борбе јер су заведени од стране Ј. Б. Тита. Православци се упозоравају да ће постати робови колхоза без породице и вјере и да ће радити „за међународне јеврејске лешинаре“. Борба против „јеврејског комунизма“ проглашена је светим ратом и представљена као општа хришћанска, а не само православна ствар. У гласилу Бокешки вјесник које је излазило у вјерски мјештовитој Боки Которској објављивани су апели о неопходности формирања „чврстих фаланги (...) на олтару и једне и друге Христове цркве“ против „јеврејског комунизма“. Хришћани су позвани у рат јер „Јевреј у плашту је грлати атеиста“ и на сав глас објављу-

portalanalitika.me

БОБАН БАТРИЋЕВИЋ

17. април 2021.

Митрополит Јоаникије Липовац дочекује фашисте приликом окупације Цетиња април 1941.

је да је религија опијум за народ, док „Јевреј без плашта љубоморно чува Јахвеов култ и троши нештедимице благо за подизање раскошно уређених синанога“. Јеврејин је оптужен да „ратује против религије и цркава“, али туђих, притом не жалећи туђе жртве. На крају текста који позива на хришћанску слогу против јеврејства је назначено да ће се „о

бедеме православно-католичке слоге у борби за Христа против Антихриста“ сломити сви непријатељи – „и ми ћемо као срећни људи и прави хришћани сачекати као побједници свршетак и посљедњег чина ове крваве свјетске драме коју режира Израиљ.“ Један други текст поручивао је комунистима које финансирају „Јевреји и масони“ да ће изгуби-

ти рат, јер су „нове снаге“ савезници бога: „Ми смо јачи од вас, јер Бог је јачи од сотоне!“ За разлику од свештеника и пропагатора антисемитизма с хришћанском подлогом у Црној Гори је било попова који су одбили сарадњу с окупатором и промоцију његових вриједности. Такви су се опредијелили за народноослободилачку борбу и својим дјеловањем помагали Титову војску у коју су примани сви народи Југославије. Укупно је 34 попа Митрополије црногорскоприморске ступило у партизанске редове, од чега их је 6 након рата добило споменицу учесника рата од 1941. године. Свештеници Митрополије црногорскоприморске који су сарађивали с окупатором и потпиривали антипартизанску пропаганду подијелили су судбину четничког покрета. Њих 60 (што је чинило једну трећину укупног свештенства) кренуло је на позив митрополита Јоаникија Липовца с четничком групом Павла Ђуришића у одступницу према Босни, а потом и према Словенији. Од оних који су претекли повлачење и стигли до Зиданога Моста на граници између Аустрије и Словеније, њих 56 је маја 1945. године ухапшено заједно с једном групом четника и стријељано те је тако СПЦ доживјела невиђени крах. 

ОСВРТ НА ТРАГИЧНУ 1918. ГОДИНУ

ТРАГИЧНО ПОНАВЉАЊЕ КАО ШТО СМО 1918. ИМАЛИ ОРГАНИЗОВАНУ, РУШИЛАЧКУ И УБИЛАЧКУ ГРУПУ ПЛАЋЕНУ И ПРИПРЕМАНУ ИЗВАН ЦРНЕ ГОРЕ, ТАКО СМО РАЗНИМ ПОСТИЗБОРНИМ КАЛКУЛАЦИЈАМА И ИНСТАЛИРАЊЕМ ПО МОДЕЛУ СПЕЦИЈАЛНОГ ХЛАДНОГ РАТА НА ВЛАСТ ДОБИЛИ УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ. ЗАНИМЉИВО, УЛОГА НЕКИХ МЕЂУНАРОДНИХ ФАКТОРА КАО ДА СЕ ПРЕКЛАПА

шпањолицом, изгладнио. На граници су заустављени официри и интелектуалци који нијесу били поткупљени или се добровољно изјаснили да су за присаједињење. Да би се уз новац обезбиједила „демократичност“ избора, командант Јадранских трупа Драгутин Милутиновић тражи појачање, да се „најажурније упуте још два батаљона пешадије и једна до две батерије“. „24. XI скупштина се састала. Једногласно је 26. XI 162 присутна, донијела одлуку. Од 168 посланика било је 11 сељака, попова 22, учитеља 28, адвоката и судија 22.“ Ђаци се вратили кући да је обурдају. У Извршни одбор ушли су војвода Стево Вукотић (он је посебно био „угрожен“, као краљичин брат), Марко Даковић, Лазар Дамјановић, Ристо Јојић и Спасоје Пилетић. Извршни одбор се захвалио команданту Јадранских трупа, јер је слободну вољу осигурала војска. Већина народа била против начина такозваног уједињења.

ДО ЈУЧЕ И ОД ЈУЧЕ На самој скупштини могло је што ниђе није, али је патентирано за неке касније изборе. Тако је испало да је на самом скупу гласао један од главних „црнорукаца“ Марко Даковић, иако није био још стигао из заробљеништва. Записник је изгледа био написан раније, јер ништа што је дискутовано и говoрено није нашло мјеста у њему, ако је имало одскакало од задате тезе. Чланови Одбора утр-

кивали су се у изјавама типа: „Интереси Црне Горе захтијевали су да се припојимо Србији, а да би се то провело ми смо морали сврћи краља Николу, па све да је најбољи владар“. Или други: „Ми смо револуционарна скупштина, која законе проводи силом“. Најзанимљивије су изјаве члана главног одбора Милосава Раичевића: „Ми смо овдје окупљени мимо закона, али ипак правилно!“ и Сава Фатића који тражи: „Ја вас молим, господо, да ставимо на страну Историју Црне Горе. Што се пак тиче њезине политичке историје, ја је дијелим на два дијела: на до јуче и од јуче. Ми више нијесмо Црногорци него Срби“. Да се вратимо такозваној скупштини. Оним изјавама је од самих учесника све речено о легитимитету и легалитету ове, противуставно направљене „скупштине“. Поред рушења свих законских норми и немања никаквог упоришта за сазивање било какве скупштине, апсурд је то да страни држављани, у страној држави организују изборе. То су својим радовима најбоље показали Живојин Перић, који је један од најзначајнијих српских правних мислилаца прије Другог свјетског рата, па Мијат Шуковић и многи други. Чак се у књизи Слободана Турлакова, објављеној 2012. у Србији, каже: „Да је до „уједињења“ Црне Горе и Србије (1918) дошло без сазивања српске Народне скупштине, чиме је „повређен Устав Краљевине Србије те је и само уједињење у Краљевину СХС био противзаконити

акт, па према томе и ништаван и неважећи“. Наравно и по црногорском, тада још увијек важећем уставу, тај чин, као и сама такозвана Подгоричка скупштина, били су противзаконити, ништавни и неважећи. И ништа до данас није промијенило тај статус.

ОПШТЕ НЕЗАДОВОЉСТВО Милутиновић 15. јануара 1919. извјештава команданта Друге армијске области у Сарајеву: „Незадовољство са Србијом опште... јер су разочаране све наде: и политичке и економске… Извршни народни одбор погрешно схвата ситуацију и не показује довољно такта за управљање овом покрајином. Због тога нема ни ауторитета, нити власти, које он поставља, имају какав значај… Против њега устају чак и огорчени противници старог режима…“ Било је забрањено кретање из села у село, из среза у срез, без пропуснице. „И то се све називало ослобођењем и уједињењем и остваривањем вјековног сна! Додуше, има и ружних снова! – констатује Радослав Ротковић у својој књизи „Велика завјера против Црне Горе“. Француска се прије извјесног времена извинила за злочин који је својим поступањем учинила према Црној Гори и краљу Николи. Но, изгледа да поново играју закулисне игре и користе Црну Гору за неке своје комбинације. О улози Француске уочи завршетка Првог свјетског рата писао је и др Новица Радовић у књизи „Црна Гора на

савезничкој голготи“ (Пећ, 1938). Он пише о ноти коју су Французи поднијели Аустро-Угарској, нудећи мир, у којој је наведено да ће помоћи да се исправе границе између Црне Горе и АУ Монархије, с тим да Ловћен припадне Аустрији, а Црна Гора се припоји Србији, која би добила и једно пристаниште на Јадрану. Зато су Србија и Француска настављале са прљавом пропагандом против краља Николе и Црне Горе. Радовић сматра да владарима Србије народ не би опростио што су на онакав начин оставили земљу и да је било потребно да се не врате празних руку: „Требала је побједа или каква компензација, па да се могу повратити у отаџбину, да им се не „цвикују“ карте при повратку, како је то јавно говорио у Солуну пок. Драгутин Димитријевић – Апис. Изгледи на побједу Антанте били су у то доба минимални... Концесија, дакле, Аустрији треба да буде Ловћен и „Солунски процес“..., а компензација Србији остатак Црне Горе и излаз на Јадранско море“. Уз ово др Радовић цитира ријечи принца Сикст Бурбонског: „Ево још један народ, црногорски народ, којим се располаже прије но се сам јасно изјасни. Исти чин одиграо се са арбанашким народом 3 јуна 1917.“ Данас се неке зле компензације врте око наводног „малог Шенгена“ и домаћих извођача туђих накана, чија „ослободилачка“ дјелатност све више наилази на огорчење пробуђених црногорских грађана, који неће ни чекати ни дозволити да други одлучују у његово име.

7

17. април 2021.

АТАК НА КУЛТУРУ

ИРЕНА ДЕЉА

Г

ротескне персифлаже представника нове Владе Црне Горе нијесу ништа друго до фашистоидна рефлексија доктрине о етничкој и религијској посебности друштва из којега су поникли. Поједини потези и изјаве „изабраних од народа“ за кратко су вријеме постале виралне бламаже које су самозване експерте оголиле у мајсторе бесмисла. Ипак, опијене ос́ећајем моћи који су им донијеле управљачке функције, ове се „елегантне“ појаве труде да се представе као савремени месијанисти и миленаристи чији сваки потез носи историјски судбоносну тежину. Супротно њиховој жељи, испод углађене спољашњости вири њихово право одијело – светосавска риза ретроградних свјетоназора.

ОТРОВ МРЖЊЕ ЈЕ ПОСУТ СВУДА

НАЈГОРЕ ЈЕ ПРОШАО ФАКУЛТЕТ ЗА ЦРНОГОРСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ И ЊЕГОВА ИЗДАВАЧКА ДЈЕЛАТНОСТ, БУДУЋИ ДА СУ ГА ОНИ КОЈИ ВИШЕ ШТУЈУ РЕЛИГИЈСКУ ДОГМУ НЕГО НАУЧНУ СУМЊУ И ИСТИНУ ПРОГЛАСИЛИ КОЊУШАРНИЦОМ. ИЗГЛЕДА ДА ЋЕ МАШИНЕ ЗА РЕЦИКЛАЖУ ПАПИРА ИПАК ИМАТИ СВОЈУ ПРИМЈЕНУ, ПА ЋЕ ИХ ЧЛАНОВИ ЦРНОГОРСКЕ ВЛАДЕ КОРИСТИТИ ЗА УНИШТЕЊЕ СВАКЕ ИДЕЈЕ КОЈА ОДСТУПА ОД ЊИХОВЕ ИДЕОЛОШКЕ СВИЈЕСТИ

Трулеж њихове демагогије о прогресу и помирењу захвата и најплеменитије сегменте друштва – просвјету и културу. Иако црногорска културна сцена ни раније није имала пуну аутономију, при чему се неријетко потчињавала појединим интересним силама, свједоци смо да се данас над њом спроводи процес систематскога уништења. Отров мржње просут је на све културне институције и појединце који су доприносили развоју црногорске културе. Најгоре је прошао Факултет за црногорски језик и књижевност и његова издавачка дјелатност, будући да су га они који више штују религијску догму него научну сумњу и истину прогласили коњушарницом. Изгледа да ће машине за рециклажу папира ипак имати своју примјену, па ће их чланови црногорске владе користити за уништење сваке идеје која одступа од њихове идеолошке свијести. Но, оштри

Протест професора и студената Факултета за црногорски језик и књижевност

ножеви резача не могу уништити хуманистичку мисао ни традицију, а нажалост ни застрашујуће јавне ставове којима се

релативизује геноцид у Сребреници или којима се други народ проглашава производом етничкога инжењеринга.

Цетиње, 8. март 2021.

Суноврат културе подједнако је очигледан и на случају апанажиста бивше власти. Некадашњи апологети и фестивал-

ски умјетници ћуте на сваки скандал који производи нова Влада. Вјероватно чекају погодан моменат да подигну бијелу заставу и договоре услове капитулације како би се поново могли вратити на буџетске јасле. Тај вирус ћутње, чији је нулти пацијент Црногорска академија наука и умјетности, преселио се и у свијет невладиног сектора, доизборних критизера и активиста за људска права који су своју експертизу градили на друштвеним мрежама и у „независним“ медијима. Они су данас углавном нијеми на разарајуће ефекте нове власти, па оно што је искривљено остаје некажњено и готово незапажено. Нема их да упозоре на свакодневне друштвене девијације, нема их да укажу на најаве радикалнога смањења буџетских средстава предвиђених за културу, нема их да као некад иницирају „нову“ културну политику ослобођену партијских прстију. Нема их, јер они сада кроје стандарде, уткани у миље који шије клерикална власт потпомогнута тобожњим грађанистима и европеистима чији пут за Брисел води преко Москве. Иако је Црна Гора територијално мала, њихов отклон од сопства и идолатријска заслијепљеност београдском културном сценом коју је Вучић претворио у етнички чист пропагандни полигон, не само да ову земљу провинцијализује него јој пријети ампутирати сваку намјеру повезивања с европским културним вриједностима и токовима. На концу, за сликовиту визуализацију учинка наших ућуталих културних дјелатника и интелектуалаца може нам послужити пасаж из „Вјечитог малограђанина“ Едена фон Хорвата: „– Да, умјетност лагано нестаје – промрмља Шмиц, прдну громогласно и поново постаде сентименталан.“ 

ПРЕМА БУДУЋНОСТИ

МЕРДАН ЗЕЈНЕЛАГИЋ

В

ећ дуго времена човјек усамљено лута између онога што јесте и онога што би желио бити а да и не примјећује стварно стање у коме се налази. Недостатак љубави, поштовања, достојанства, све више и правде далеко га одводи из граница социјализације у канџе самоће и незнања да заборавља куда је уопште и кренуо. Највећу неправду коју једно друштво може себи нанијети јесте неулагање у сопствену будућност.

designmodo.com

Животни пут сваког човјека проткан је борбом за парче достојанства које му по сили природе за живота и припада. Патријархалне вриједности као што су: људскост, достојанство, правичност, благост, хуманост и борба за правду, којима нас породица учи од малена, требале би бити циљ ка којем сви скупа заједно стреми-

КРАЋИМ ПУТЕМ ГЛЕДАЈУЋИ У СЛИКУ МЛАДОСТИ ЈЕДНОГ ДРУШТВА И ЊИХОВ ОДАБИР ИДЕАЛА И БУДУЋНОСТИ, МОЖЕМО ВИДЈЕТИ И СТАЊЕ ВРИЈЕДНОСТИ У КОМЕ СЕ НАЛАЗИМО. САВРЕМЕНА СЛИКА ВРИЈЕДНОСТИ МЛАДИХ ЉУДИ СВЕ ВИШЕ ОДСТУПА ИЗ ГРАНИЦА ТРАДИЦИЈЕ И ПРЕЛАЗИ У ГРАНИЦЕ МАТЕРИЈЕ, ШТО И ДЕФИНИШЕ ТРЕНУТНО СТАЊЕ МАТЕРИЈАЛИЗМА КОЈЕ НАС ОКРУЖУЈЕ

мо. Живот, као највеће право које у бити сваком човјеку и припада, нуди нам могућност сопственог одабира идеала за које бирамо да се боримо. Индивидуални одабир идеала и борба за исти никада не смију бити разлог нашег размишљања да је то једини прави пут којим сви морају да корачају. Прихватање различитости људских идеала, различитих култура, различитих религија представља окосницу међусобног поштовања међу људима, почевши од поштовања породице, поштовања заједнице у којој обитавамо па све до поштовања цјелокупног друштва које нас окружује. Губљење правих идеала представља губитак идентитета, а правда и борба за правду представљају мјерило на основу којег је човјек дужан из поштовања према себи да одабере животни пут којим жели да плови. Гледајући у слику младости једног друштва и њихов одабир идеала и будућности, можемо видјети и стање вриједности у коме се

налазимо. Савремена слика вриједности младих људи све више одступа из граница традиције и прелази у границе материје, што и дефинише тренутно стање материјализма које нас окружује. Губитак породичних аманета којима смо учени дао је за резултат рађање једног новог друштвеног поретка које је засновано на погрешним идеалима. Модеран начин живљења и бирање краћег пута до успјеха, сваком идеалу даје материјалну вриједност која се плаћа сопственом егзистенцијом. У тој борби са егзистенцијом човјек је често пута приморан да се одрекне својих амбиција и да повуче погрешан потез не би ли опстао. Жеља за индивидуалним напретком и борба за сопствену егзистенцију из сваког од нас одлијева врлину пажње, те тако постајемо лутке идеала савременог друштва. Поремећен систем вредновања правих ствари, у којима би породица требала да има најзначајнију улогу, непристрасно узи-

ма данак поштовања међу људима и међусобно нас удаљава. За посљедицу, такав систем вредновања даје за плод крах друштва у коме живимо. Хтјели ми то или не, са таквим болом сви морамо да се носимо. Каткад нас и вријеме примора да нијемо посматрамо туђу бол, а бол је свака иста. Да ли је разлог скривен у тој отуђености у којој тражимо сами себе или смо на многе разлоге живљења постали равнодушни ни сами не знамо. Постављајући листу животних циљева, као друштво, константно гријешимо, али своје грешке још увијек не прихватамо. Страх од похлепе скривен у људима који константно хара људским осјећањима егоистично нас међусобно удаљава и прави дубок раздор у нашим срцима. Гледајући сами у себе неријетко можемо видјети оно што уствари ми и јесмо, људи без права на сопствени живот, константно прилагодљиви животним промјенама и незадовољству које нас у стопу прати. Епоха транзиције којом људско друштво савремено лута тражећи бољу будућност и живот у њој промијенила је видике некадашњих идеала, а животу дала другу димензију. Прилагођавањем таквом начину живљења човјек се свакодневно супротставља својој свијести и прихвата одлуке које му се саме намећу, а као плод таквих одлука рађа се емоционално и психолошко незадовољство

самог друштва. У том кругу отуђености и самоће човјек се свакодневно бори са слободом ћутања и супротстављања бојећи се на осуду друштва. Отуђеност од културе, традиције, религије и науке суштински је ослабила међу људима, а страх од туђе мисли једна је од највећих препрека у остваривању сопствених амбиција. За радикално мијењање стања у ком се друштво налази потребно је проактивно дјеловање на свим нивоима друштва, почевши од самога себе. Хуманост као највећи чин људскости потребно је да плански завлада међу људима како бисмо вриједности толеранције и самопоштовања вратили из граница безнађа у границама социјалне културе. Самоевалуацијом сопствених интересовања и међусобним потпомагањем и допуњавањем увијек је могуће постићи немјерљиве успјехе, а погрешним битисањем ка индивидуалном успјеху и бивствовањем на том путу друштво ће све више доживљавати дебакл правих система вриједности. Уколико на вријеме не увидимо своје грешке, брод којим плови модерно друштво временом ће све више одбацивати терете традиционалних вриједности и епитета који су красили такву породицу и на крајње одредиште доводиће своје путнике празних руку. Очигледно је да губитком идеала друштво губи и право да мијења своју будућност те као такво доживљава крах морала и људских вриједности у којима безуспјешно тражи своје ја. 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

17. април 2021.

ЛЕГЕНДАРНИ И КОНТРОВЕРЗНИ ПИСАЦ И БОЕМ: ЧАРЛС БУКОВСКИ

ПИЈАНИ ТАКСИ АПСОЛУТНЕ СТВАРНОСТИ poetryfoundation.org

Н

а самом крају, када му је леукемија већ захватила коштану срж, под хемиотерапијом, лутао је ноћу пустим улицама малих америчких градова, у шевролету који се распадао и понављао стихове посвећене Џејн, жени коју никада није престао да воли: „225 дана под травом и знаш више од мене... одавно су ти узели крв... сува си гранчица у корпи... Да ли то тако бива?“ Касније, када је алкохол успијевао да боје неонских свјетала претвори у влажни сјај дуге на препуклим путевима и пепељастим брдима, враћао се у празну собу и настављао да пије. Негдје горе, изнад њега, на спрату, његова млада жена спавала је дишући дјетиње лако, мала ласта. До смрти је писао нове верзије романа „Палп“. Неколико недјеља пред смрт, дуго је посматрао своје лице у огледалу, понављао да има чудовишно меснати нос и кикотао се додирујући ожиљке од акни по образима, а затим ожиљке од операција које је издржао зато да би му уклониле трагове акни вулгарис... А затим је додиривао ожиљке ожиљака и у сиво огледало шапутао: ,,Личиш на стару фреску, Чарлсе Буковски... За овако ружног мушкарца, успио си да имаш поприличан број жена... Неке бијаху демони... али само неке... Остале су доносиле онолико свјетлости колико се може донијети, у овом животу у коме дан мора да непрекидно смјењује ноћ... свијету у коме се не може остати будан...“ Преминуо је као што је желио, одјевен у једноставну, карирану кошуљу, са пером и хемијским оловкама у џеповима, у џинсу и са високим процентом алкохола у крви. „Пијем да бих писао... пијем да бих могао да поднесем живот... пијем да бих поднио сјећања на дјетињство... она пропалица Фројд је био у праву... То како нас млате или милују родитељи када смо дјеца, начин је како ће се судбина односити према нама... Мене је млатио прљави, проклети Хенри... Свих ових година нисам успио да му кажем тата... Али, налазим да је то у реду, свако понешто не може у овом животу...“ Књижевник кога ће литература запамтити као Чарлса Буковског, онога ко је показао да су морал и људскост метастазирали у зло код већине људи, рођен је као Хајнрих Карл Буковски млађи, 1920, у Њемачкој, у Андернаху. Када је имао двије године, породица се сели у Сједињене Државе, у Лос Анђелес. Хајнрих постаје Хенри Буковски. Отац му је војно лице, груб је и

насилан човјек. Дјечак одраста уз честа физичка кажњавања. И страх. А онога кога се бојимо док је присутан, мрзимо у његовом одсуству. И Хенри, који ће се касније потписивати као Чарлс да би прекинуо сваку везу са оцем, памти одрастање као доба страха и патње. ,,Тада сам научио да зазирем од људи…“

СУДБИНСКА ОТКРИЋА У школи није омиљен. Има свуда по лицу упадљиве акне које остављају ожиљке. Доживљава себе као непривлачног и ружног. Покушај операције да се акне одстране оставио је нове ожиљке на лицу. „Свакога јутра проналазио сам на лицу нове… Имао сам утисак да су бубуљице онај унутарњи отров кога сам пун изнутра, токсин несреће који је негдје морао да изађе… Или би заувијек експлодирао у мени и отровао ме…“ Онда је открио барове и библиотеку. „Заувијек сам заволио Хемингвеја, Дон Пасоса, Синклера Луиса, Д. Х. Лоренса… Научили су ме да су ријечи играчке којима творимо древне, свилене одежде неке паралелне реалности, свака ријеч била је позив на сањарење, бијег из тоналитета баналности у сферу seyler.eksisozluk.com

САЊА ДОМАЗЕТ

ПИШЕ ПОЕЗИЈУ О МАМУРЛУКУ, СУРОВОМ И СИРОВОМ МЕСУ СТВАРНОСТИ ЖИВОТА У АМЕРИЦИ, КОЈА НИЈЕ СЈАЈНА КАО ПОРЦЕЛАНСКИ ЗУБИ ХОЛИВУДСКИХ ПРОДУЦЕНАТА СА ТУПЕИМА, НИТИ МЛАКА КАО ЗАТУПЉУЈУЋЕ УТЈЕШНИ БАТ СИГУРНОГ ЖИВОТА СРЕДЊЕ КЛАСЕ, УДАВЉЕНЕ У КРЕДИТИМА И ИСПАРЦЕЛИСАНОМ ВРЕМЕНУ. ЖИВИ САМОУБИЛАЧКИ ТЕЖАК ЖИВОТ ОТПАДНИКА

утјешне софистицираности. Ријечима сам успијевао да уловим суптилност свијета, његових безброј нијанси, да преживим метафизику самоће од које сам тешко побољевао…. Књиге су биле једини саговорници… Али какви… Моћни, прштави, треперави… Затворен у штиво, осјећао сам се као срећни воајер опкољен мрежом моћних окултних сила… Треба ли да кажем да су књиге биле стварније од мог тадашњег живота?“ Друго мјесто у коме тражи утјеху су барови… Опоре, самотне ноћи младости стоје преко пута њега. Жели да побиједи ту већ задату маргиналност, пропаст алијенације, тугу пустих улица иза поноћи… И тако пијанство улази у његов живот. Не постоји алкохолизам, постоји мезафизичка жеђ… А метафизичка жеђ Буковског бијаше огромна… Дању чита, ноћи проводи у тамним, прашњавим баровима, у којима заборавља на све губитке што их доноси дневна свјетлост… Алкохол отупљује бол… И он има по први пут илузију да побјеђује ноћ… „Ноћи у којима се бориш најбоље су када је сво оружје уперено на тебе, кад сви гласови бљују своје увреде док се сан гаси…“ Настављао је безобзирно. Када отац сљедећи пут покушава да га удари, он га обара на под. Затим… Изнајмљивао је собе, опипавао осјетљиве елипсе сексуалности, покушавао да кроз златну таму косе конобарице која је лежала у мраку крај њега осјети љубав као неку врсту поезије, као било какав облик стварности…

КРОЗ ЖИВОТ На матурско вече није отишао. Није имао партнерку, а сматрао је да је исувише непривлачан за тако велику, важну приредбу свјетлости и сјаја. Претварао се да му није стало, али је цијеле ноћи скривен стајао и кроз мали прозор посматрао, болесно згрченог непца, како плешу парови, готово

чулно уживајући у њиховим окретима и смијеху. ,,Дјевојке бијаху као млади лептири… Окретне… Цијелу боговетну ноћ зурио сам у њихова тијела у дрхтавом ваздуху… Али до њих као да је водио лавиринт који нисам био у стању да савладам… Тада сам обећао себи да ћу једном и ја овако бити срећан, овако опојно, смјело, да ћу се пун ентузијазма кретати по плесним подијумима, у скупим одијелима, миришући на оштар, јарки повјетарац с мора… Обећао сам то себи… А дјевојке су се смијале, цвркутале, кикотале, као да су чуле моју мисао… Њихове груди, младе, блиједоплаве под неонима и сада ми личе на анђеоски калеидоскоп… Недостижан у животу… Могућ само у литератури…“ Студира енглески језик, политичке науке, економиу и дипломатију, али – студије убрзо напушта… Када отац схвати да умјесто факултетских радова куца на машини приче, баца све његове ствари кроз прозор, у двориште испред куће… Некада је у ту кућу ушао као преплашени дјечак. Сада одлази заувијек као мушкарац жељан живота и умјетности… Шестари Америком… Упознаје људе, живот, љубав… „Она лежи као клада. Осјећам велику шупљу планину њене главе. Али жива је. Зијева и чешка нос и навлачи покривач. Ускоро ћу да је пољубим и спаваћемо. Далеко је Шкотска а под земљом кртице јуре; Чујем машине у ноћи док небом бијела рука маше: лаку ноћ, драга, лаку ноћ…“

ПРЕКРЕТНИЦА Пише поезију о мамурлуку, суровом и сировом месу стварности живота у Америци, која није сјајна као порцелански зуби холивудских продуцената са тупеима, нити млака као затупљујуће утјешни бат сигурног живота средње класе, удављене у кредитима и испарцелисаном времену. Живи самоубилачки тежак живот отпадника: ,,Вероватно сам их имао више од било кога живог и још ме нису убили, мада нека од тих јутара као да су била одвратно близу смрти… Као што знате, најгоре је пити на празан стомак, палећи једну за другом и сабијајући многобројне разнолике здравице… Најгори мамурлуци су када се пробудиш и схватиш да си урадио нешто апсолутно одвратно, идиотско и можда опасно претходне ноћи али не можеш тачно да се сјетиш шта је то било. И будиш се у различитим стањима нереда - оштећених дјелова тијела, без новца и/или могуће и често без аутомобила, ако га имаш… Можеш да назовеш своју даму, уколико си са неком, најчешће да би ти треснула слушалицу кад те чује…“ Онда се догађа прекретница. У часопису ,,Портфолио“ излази му прича, заједно са причама Хенрија Милера и Џемса Џојса. Жени се Џејн коју воли, али дани су дуги и он почиње редовно да одлази на хиподром. Првих мјесеци, почетничка срећа је на његовој страни. А онда га напушта. Када Џејн схвати да је он, док је она на послу, са другим женама, одлази. Он пише исповједну пјесму о љубави: „Љубав је свјетлост у ноћи што пробија кроз маглу“. Онда се догађа чудо. Радник јавног предузећа Џон Мартин чита његове пјесме и одлучује да постане издавач да би могао да објављује Буковског. Буковски даје отказ као поштар

и почиње само да пише. Мјесечну надокнаду исплаћује му Џон Мартин. Пише роман ,,Пошта“ и први роман му је објављен. Почиње реченицом: „Почело је као грешка…“ Убрзо, Буковског препознају млади читаоци. Књиге које објављује затим постају омиљене. Гостује на универзитетима. Понекад се пред студентима појављује пијан, збуњен, бунтован… Али, млади га прихватају. Аутентичан је, емотиван, неконвенционалан… Долази тренутак да и он проживи петнаест минута ворхоловске славе… Збирку ,,Пјесме посљедње зимске ноћи“ написао је 1993, први пут користећи рачунар. Хиподром, љубав, умирујући звук тастатуре, лакоћа, независност сачињавају његов живот… Али већ на углу, чекао га је простор хаоса и страха... Већ у првим знацима умора и слабости, препознао је сигурне монтажне кадрове смрти. У пристојном црном одијелу и бос, саопштава супрузи да умире. Она га пита жели ли да отпутују. Кратко каже: ,,Ја већ путујем… без кофера…“ У мартовско јутро, неколико мјесеци касније, пронађен је главе наслоњене на тастатуру. Посљедња ријеч коју је откуцао била је ,,пурпурно“. Напољу је почињао дан. Сунце је на небу исцртавало свијетле хороскопске знаке, а дан је имао свијетли укус гутљаја ултрамаринског мастила… Мир бијаше у његовим полуотвореним очима. Исписао је тужну биографију умирања љубави у двадесетом вијеку, љубави – реликвијару дјетиње невином, страсти – нежној меморабилији, али заувијек изгубљенима испод демонске позлате дланова трговаца душама. 

Циклуси … Пиће за њега постаје трајни начин живота. Свјетла Њу Орлеанса, превеличанствена свјетла Сан Франциска, тихе кише Сент Луиса, само су неки од градова у којима испробава будућност. Ради најразличитије послове, у Сан Франциску вози камион Црвеног крста. Затим одлучује да не ради и зато једе што је мање могуће. Каткад је на ивици потпуне глади. Живи по монтажним кућама, пије јефтина пића по страћарама, води љубав у јефтиним хотелским собама… ,,Овдје свиће са лажном театралношћу“, каже једној младој жени. Када не зна куда да оде, ставља пред себе мапу Америке и жмурећи ставља прст на неки град… И онда тамо креће поново исти циклус… Писање, пиће, покушај да нешто заради. Послије бројних одбијања, објављена му је прича „Посљедице дугог одбијања“. Усхићен, жели да се пресели у Њујорк и живи као професионални писац. Када се прича појави у рубрици ,,Занимљивости“, ојађено одлази у Филаделфију. Дане проводи у баровима. Не пише. Машта о ,,невјероватним, пикарским књигама, написаним руком писца који једе конзерве и непрекидно пије…“