Dnevni list Pobjeda 26.06.2021. by Pobjeda

POZADINSKA OPERACIJA: Premijer posjetio novog episkopa budimljansko-nikšićkog SPC u danu kad je održan sastanak lidera parlamentarne većine na kojem je tražena njegova ostavka

O ČEMU VLAST U BEOGRADU ĆUTI: U parlamentu Srbije predate su dvije rezolucije o Srebrenici

Metodije spašava Krivokapića od smjene Naprednjaci negiraju

Enis Imamović

genocid i zataškavaju prijedlog SDA

STR. 2. i 3.

Predsjednik na sastanku sa ambasadorima država EU STR. 2. i 3.

Premijer je u četvrtak javno priznao da mu se niko od lidera nije odazvao na sastanak, pa je posjeta episkopu Metodiju bila u cilju jačanja njegove pozicije pred drugi krug komplikovanih pregovora o rješenju parlamentarne i institucionalne krize, tim prije što mitropolit Joanikije pod pritiskom Beograda sve češće otvoreno kritikuje Krivokapića STR. 2. UDRI MUŠKI II: Predsjednik žirija za dodjelu Trinaestojulske nagrade Bećir Vuković ponovo udario na premijera, ali i predsjednika Skupštine

Đukanović: Učinci nove vlasti su na štetu multietničke Crne Gore

Poljoprivrednim proizvođačima nijesu ispunjeni zahtjevi

U poneđeljak na traktorima ispred Skupštine

Treće vještačenje potvrdilo štetu od 127,4 miliona eura STR. 9.

STR. 3.

Krivokapić je nepomenik, cilj mu je da napravi most između DPS-a i Demokrata

Završen nalaz u predmetu protiv bivšeg ministra ekonomije zbog garancija za kredite KAP-u

STR. 4. i 5.

AKTUELNO: Panel u okviru projekta „Osnažene djevojke za bolji svijet – bolji svijet za snažnije djevojke“ STR. 6.

Policija i tužilaštvo ne prepoznaju nasilje na internetu

Politika

Subota, 26. jun 2021.

POZADINSKA OPERACIJA: Premijer posjetio novog episkopa budimljansko-nikšićkog SPC u danu kad je održan sastanak lidera parlamentarne većine na kojem je tražena njegova ostavka

Zdravko Krivokapić i Metodije

Metodije spašava Krivokapića od smjene Premijer je u četvrtak javno priznao da mu se niko od lidera nije odazvao na sastanak, pa je posjeta episkopu Metodiju bila u cilju jačanja njegove pozicije pred drugi krug komplikovanih pregovora o rješenju parlamentarne i institucionalne krize, tim prije što mitropolit Joanikije pod pritiskom Beograda sve češće otvoreno kritikuje Krivokapića PODGORICA - Premijer Zdravko Krivokapić posjetio je u episkopskoj rezidenciji u Nikšiću novoizabranog episkopa budimljansko-nikšićkog Metodija isti dan kada je u parlamentu, na sastanku lidera parlamentarne većine, tražena njegova ostavka. Krivokapić je, na sastanku u četvrtak, novoizabranom episkopu budimljansko-nikšićkom poželio puno uspjeha u pastirskoj službi u povjerenoj mu eparhiji, istakavši da će Vlada Crne Gore, kako je i obećao u predizbornoj kampanji, pomoći u obnovi Sabornog hrama Svetog Vasilija Ostroškog i platoa ispred Hrama. Tajming posjete Krivokapića Metodiju nije slučajno organizovana u istom danu kada su lideri DF-a na sastanku lidera tražili ostavku premijera i formiranje nove vlade sa političarima. Ukoliko izostane dogovor, predložili

su nove izbore u decembru. Premijer je u četvrtak javno priznao da mu se niko od lidera nije odazvao na sastanak, pa je posjeta episkopu Metodiju u cilju jačanja njegove pozicije pred drugi krug komplikovanih pregovora o rješenju parlamentarne i institucionalne krize. Tim prije što mitropolit Joanikije, pod pritiskom Beograda, sve češće otvoreno kritikuje Krivokapića, pa se kod podržavalaca vlasti lagano stvara slika da premijeru SPC, koja je uticala da Krivokapić postane predsjednik Vlade – okreće leđa. Vladika Metodije, kako je saopšteno iz Vlade, izrazio je zadovoljstvo zbog činjenice da u posjeti Eparhiji budimljansko-nikšićkoj i njemu kao novoizabranom episkopu ima predsjednika Vlade Crne Gore Zdravka Krivokapića. – To je već presedan kada govorimo o odnosu SPC i vlasti u

Crnoj Gori, koja u proteklih 30 godina nije pokazala da uvažava našu Crkvu. Zahvalan sam Vam zbog izmjene Zakona o slobodi vjeroispovijesti, nijesam bio u prilici da to učinim ranije i nadam se da će i temeljni ugovor između Crne Gore i SPC biti potpisan uskoro – kazao je Metodije. Episkop budimljansko-nikšićki saopštio je da je premijeru rekao da njihova eparhija nema namjeru da se bavi politikom, niti da utiče na političke procese. – Nama kao crkvi je važno da u Crnoj Gori svi narodi, pa i naši vjernici, uživaju prava i slobode koja su garantovana i Ustavom i evropskim konvencijama o ljudskim pravima. Vrlo sam zadovoljan što o tome gotovo identično razmišljate i Vi kao premijer i što je opredjeljenje ove vlade upravo promocija prava i pravde – zaključio je Metodije. N. ZEČEVIĆ

O ČEMU VLAST U BEOGRADU ĆUTI: U parlamentu Srb

Naprednjaci ne i zataškavaju p

BEOGRAD - U parlamentu Srbije u proceduri se trenutno nalaze dvije rezolucije o Srebrenici: jedna koju je pripremila Stranka demokratske akcije Sandžaka o osudi genocida u Srebrenici i druga, iz vladajuće strukture, kojom se genocid negira, odnosno relativizuje.

Enis Imamović, poslanik SDA Sandžaka, je u izjavi za Pobjedu kazao da je njegova stranka četvrti put parlamentu Srbije predložila rezoluciju o genocidu u Srebrenici sa gotovo identičnim sadržajem. – U međuvremenu su sve presude Haškog tribunala o genocidu postale pravosnažne i ispunili su se svi uslovi da Srbija konačno prizna da se u Srebrenici desio genocid, da zakonom zabrani njegovo negiranje i veličanje i veličanje osuđenih ratnih zločinaca – rekao je Imamović.

KONTRA-PRIJEDLOG

Nakon što je SDA Sandžaka parlamentu Srbije dostavila prijedlog u kojem se traži da se 11. jul proglasi Danom sjećanja na genocid u Srebrenici i da se poštuju sve pravosnažne međunarodne presude – poslanik Marijan Rističević (koalicioni partner SNS-a) podnio je svoj prijedlog rezolucije u kojem traži da se 11. i 12. jul proglase danima sjećanja na sve žrtve ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije, tvrdeći da je broj ubijenih u Srebrenici višestruko uvećan. Tu Rističevićevu tvrdnju svakodnevno barem na tri televizije sa nacionalnom frekvencijom dokazuje osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj kojem parlament Srbije nije

Skupština Srbije

Vojislavu Šešelju parlament Srbije nije ukinuo imunitet kada mu je presuđeno u Haškom tribunalu iako je po zakonu to morao da učini. Isto kao što nijednom generalu kojem je presuđeno u Hagu vojska nije ukinula činove iako je to bila dužna da učini ukinuo imunitet kada mu je presuđeno u Haškom tribunalu iako je po zakonu to morao da učini. Isto kao što nijednom generalu kojem je presuđeno u Hagu vojska nije ukinula činove iako je to bila dužna da učini. Novi prijedlog rezolucije o Srebrenici koji je podnijela SDA je očigledno izazvao nervozu državnog vrha Srbije, u prvom redu Aleksandra Vučića i Ivice Dačića koji su ve-

oma oštro reagovali na usvajanje te rezolucije u Crnoj Gori, plašeći se da se taj dokument ne nađe u parlamentu Srbije, ali i parlamentima država regiona. Odgovarajući na pitanje Pobjede zašto su podnijeli prijedlog rezolucije, što očekuju i kako gledaju na to što je i Srpska napredna stranka podnijela prijedlog rezolucije kojim praktično želi da zataška genocid u Srebrenici – i to

Predsjednik na sastanku sa ambasadorima država EU u n

Đukanović: Učinci nove Konjević poziva na dijalog su na štetu multietničke C i evropski konsenzus Predsjednik SDP-a uputio poziv liderima parlamentarnih političkih partija

PODGORICA - Predsjednik Socijaldemokratske partije Raško Konjević pozvao je lidere parlamentarnih političkih partija na evropski konsenzus kroz politički dijalog. Iz SDP-a su kazali da se na taj način utvrđuje potreba za uspostavljanjem evropske vrednosne većine u parlamentu oko temeljnih, ustavnih političkih principa. Konjević je u pismu naveo da je zbog krize političkog sistema i institucija, ekonomsko-socijalnog nazadovanja, sve izraženijeg trenda miješanja drugih država u unutrašnja pitanja Crne Gore, zastoja u EU integracijama i sve snažnijeg građanskog nezadovoljstva, SDP, kao odgovoran politički subjekat, pripremio i javno prezentovao Poziv na evropski konsenzus kroz politički dijalog. On je pojasnio da evropski konsenzus podrazumijeva fo-

kus na konkretne reformskodemokratske izazove društva i probleme sa kojima se svakim danom sve više suočavaju naši građani. – Evropski konsenzus takođe ima za cilj da jasno i nedvosmisleno iskaže podršku ustavnim principima suverene Crne Gore, koja je ustanovljena kao država svih ravnopravnih građana, na sekularnim osnovama i antifašističkim vrijednostima koji oslikavaju privrženost Crne Gore najvišim tekovinama savremene civilizacije – kazao je Konjević. On je naveo da političko-socijalna klima koja trenutno preovladava sprečava efikasno funkcionisanje kompletnog državnog aparata gdje imamo najavu i potpune institucionalne blokade. Dok se, prema njegovim riječima, kroz sve snažniji upliv i promociju ekstremno desnih

nacionalističkih struktura i narativa, ugrožavaju i naša ustavna opredjeljenja, a time i naš evropski put kao i međunarodne obaveze u cjelini. – Imajući sve to u vidu, krajnji je trenutak da se ovakvo stanje počne rješavati političkim dijalogom čiji je cilj uspostavljanje evropskog konsenzusa, koji suštinski znači dogovor oko temeljnih vrijednosnih političkih načela i pravaca daljeg demokratskog razvoja Crne Gore – rekao je Konjević. On je kazao da bi konsenzus, kao iskaz podrške od najmanje dvije trećine podrške poslanika u parlamentu, omogućio da se razriješe krupni izazovi pred kojima se država nalazi. – Ovakav evropski konsenzus kroz dijalog nam preporučuju i snažno sugerišu i naši EU partneri u svojim brojnim dokumentima – rekao je Konjević. R. P.

Milo Đukanović sa ambasadorima EU

PODGORICA – Crnogorski predsjednik Milo Đukanović ocijenio je da je i na ekonomskom, političkom i vrijednosnom planu nova vlast ostvarila učinke ispod očekivanja, na štetu građa-

na i multietničke i evropske Crne Gore, koja je od pouzdanog i stabilnog lidera regiona postala zemlja sa ocjenama da treba jasnije da konsoliduje geopolitičku orijentaciju i da je sve

teže predvidiva. Predsjednik naše države, na poziv šefice Delegacije EU u Crnoj Gori Oane Kristine Pope, bio je gost na radnom ručku sa ambasadorima zemalja članica EU u Crnoj Gori, na rezidentnoj i ne-

Politika

Subota, 26. jun 2021.

bije predate su dvije rezolucije o Srebrenici

UDRI MUŠKI II: Novi predsjednik žirija za dodjelu Trinaestojulske nagrade Bećir Vuković ponovo udario na predsjednika Vlade, ali i predsjednika Skupštine

je nepomenik, egiraju genocid Krivokapić cilj mu je da napravi most prijedlog SDA između DPS-a i Demokrata Novi prijedlog rezolucije o Srebrenici koji je podnijela SDA je očigledno izazvao nervozu državnog vrha Srbije, u prvom redu Aleksandra Vučića i Ivice Dačića koji su veoma oštro reagovali na usvajanje te rezolucije u Crnoj Gori, plašeći se da se taj dokument ne nađe u parlamentu Srbije, ali i parlamentima država regiona

Imamović podsjeća da su prvi prijedlog rezolucije podržale kolege iz Lige socijaldemokrata Vojvodine,

u narednom mandatu su se pridružili poslanici LDP-a, ali danas ove stranke nijesu u parlamentu – što po njegovim riječima govori o tome koliko su građanske strukture i političke snage koje su spremne da prihvate istinu i suoče se sa prošlošću danas gurnute na marginu. - Srbija ovom rezolucijom treba da pokaže ozbiljnu namjeru da će zakonom zabraniti negiranje genocida, veličanje genocida i osuđenih ratnih zločinaca. Ovi koji su sada najglasniji protiv rezolucije, najglasniji u negiranju genocida i veličanju ratnih zločinaca zapravo sprovode najveću kolektivizaciju krivice. U ovoj rezoluciji se pruža mogućnost da odgovornost za genocid i sve druge ratne zločine dobiju ime i prezime, što ova vladajuća većina jako glasno odbija. Pravosnažne presude Ratku Mladiću, Radovanu Karadžiću i drugim činiocima tog udruženog zločinačkog poduhvata za genocid i druge ratne zločine dobile su svoje ime i prezime – zaključio je Imamović. V. CVEJIĆ

ra vladajuće koalicije ne može učvrstiti građansku Crnu Goru, posvećenost reformama i dinamičan napredak ka EU – kazao je predsjednik Đukanović napominjući da je trenutak za ohrabrenje političkih snaga na evropskoj platformi, kako bi se spriječila dalja stagnacija Crne Gore. Istakao je da je zadovoljan poboljšanom epidemiološkom situacijom i zahvalio EU na doprinosu procesu imunizacije u Crnoj Gori kroz mehanizam donacije vakcina, uz dalji podsticaj evropskim partnerima za pojačanu distribuciju vakcina. – Ohrabruje trenutna situacija, ali i dalje treba držati strogu pažnju, naročito u kontekstu turističke sezone, jer se pandemija neće završiti dok se u svakom kraju svijeta situacija ne stavi pod kontrolu – kazao je Đukanović. Ambasadorka Popa je istakla da je Crna Gora veoma prisutna na evropskoj agendi i podsjetila na izdašnu finansijsku pomoć Crnoj Gori u borbi sa pandemijom, kao i kroz zajmove i grantove i podsticaj bilateralnim inicijativama država članica.

Poručila je da EU očekuje opipljiv napredak od zemlje koja prednjači i naglasila da EU želi da vidi Crnu Goru u Uniji što prije, te da će podržati njen napredak u reformama. Kazala je da je proces pristupanja dvosmjerna ulica benefita i obaveza. Ambasadori EU zemalja interesovali su se, kako je saopšteno iz Kabineta predsjednika države, za proces postavljenja ambasadora i mogućnosti za njegovu deblokadu, naročito u pogledu popunjavanja pozicije u Briselu. Interesovali su se i za pravce djelovanja za izlazak iz političke krize koja utiče na evropski put Crne Gore, očekivanja uoči samita Berlinskog procesa i što Evropa može da uradi kako bi popustile tenzije i smanjilo se širenje eksternih medijskih uticaja koji targetiraju predsjednika i druge institucije i političare. U kontekstu završetka predsjedavanja EU, ambasadorka Portugalije je kazala da je postignuta većina ciljeva tokom predsjedavanja ističući da se od Crne Gore očekuju opipljivi rezultati za šta će imati poZ. D. dršku te zemlje.

Odgovornost

Enis Imamović

poslije prijedloga SDA Sandžaka - Imamović ocjenjuje da je ta genocidna politika doživjela zvaničnu međunarodnu osudu. – Međutim, oni koji su sljedbenici pa i činioci takve politike danas veoma glasno odbijaju da prihvate istinu, jer bi istina značila definitivan poraz te politike, ali i poraz ideje da se politički ciljevi, pa i interesi jednog naroda i jedne države mogu ostvarivati na štetu drugog naroda, pogotovo ne genocidom i ratnim zločinima. Umjesto toga, oni se kriju iza čitavog naroda, i guraju čitav narod u zamku kolektivne krivice, kako ne bi priznali svoj poraz i snosili političku, a neki i krivičnu odgovornost. Zbog svega toga

– Rekao sam nekoliko puta i želim da ponovim da je nakon svih presuda odgovornost na svim političkim predstavnicima srpskog naroda da se svojim ponašanjem, djelovanjem i ophođenjem prema genocidu i pravosnažnim presudama opredijele da li je u Hagu presuđeno pojedincima ili čitavom narodu. Razlog više je i taj što je Srbija prva zemlja na svijetu koja je proglašena krivom za kršenje Rezolucije UN-a o sprečavanju i kažnjavanju genocida – kaže Imamović.

za društvo u Srbiji izuzetno je važno da se prizna genocid u Srebrenici i da se zabrani njegovo negiranje – kaže on.

PODRŠKA

našoj zemlji

e vlasti Crne Gore rezidentnoj osnovi. Đukanović je, uz ocjenu da ni na ekonomskom planu nema jasne vladine politike oporavka, iskazao zabrinutost zbog sve dubljih i oštrijih podjela u društvu. – Crna Gora nema važnijeg partnera od EU i jedino nastavak procesa proširenja može učvrstiti stabilnost i evropsku perspektivu regiona – poručio je predsjednik Đukanović i istakao da je za izgradnju evropske svijesti na Zapadnom Balkanu neophodan snažniji podsticaj EU. Ponovio je da je spreman da u okviru svojih ustavnih nadležnosti doprinese efikasnom funkcionisanju kohabitacije što, kako je kazao, zahtijeva učenje međusobnom poštovanju i partnerskom radu u interesu razvoja društva. – Posljednja sjednica parlamenta još jednom je pokazala da ovako heterogena struktu-

Sad će po regionu, od sjutra će po brdovitom Balkanu da guraju rezoluciju o srpskom genocidnom narodu, i kurti i murti da guraju, uz brda i planine, crnogorsku sramnu rezoluciju. Aferim. Naročito Bečić, kojeg glasaju Srbi, Bečić – miljenik i mnogih sveštenika Mitropolije, zaključio je Vuković koji je i glasovima Bečićevih poslanika izabran na državnu funkciju

PODGORICA - Književnik Bećir Vuković, koga je Skupština Crne Gore imenovala za predsjednika žirija za dodjelu Trinaestojulske nagrade, u autorskom tekstu za portal blizak vrhu Srpske pravoslavne crkve Vidovdan, optužio je premijera Zdravka Krivokapića da je izdajnik koji je napravio koaliciju sa Demokratskom partijom socijalista. Nazvavši ga nepomenikom, Vuković dodaje da je cilj Krivokapiću da napravi most između Demokrata i DPS-a. – Nakon koalicije koju je Krivokapić realizovao sa DPSom, zaslužio je da ovaj komentator od sada ne pominje njegovo ime. U budućim tekstovima zvaće se – nepomenik. Glasovima DPS-a, koji su krenuli da sruše oltar sveti, nepomenik ruši ministra pravde, člana Pravnog savjeta Mitropolije, koji je branio Crkvu u vrijeme mitropolita Amfilohija. Ruše pravnog zastupnika Mitropolije i advokata mitropolita Amfilohija – napisao je Vuković. Dodaje da ovakve izdaje nije bilo od vremena ,, prokletog Sekule Drljevića“, kako ga je nazvao mitropolit Amfilohije. – Ovaj nepomenik, koji je noću 30. avgusta ugalopirao u Hram do mitropolita Amfilohija, da metaniše, i poljubi ga u sijedu bradu, i ruku, u znak pobjede naroda i – rušenja – potonjeg komunističkog režima u Evropi. Ali, onaj glavni kamerman – sa nebesa, sve je snimio, i os-

Bećir Vuković

tavio snimak u fioku od kamena, koju čuva onaj sa mačem od plamena – piše u vjersko-poetskom zanosu Vuković. Vuković, koji baštini vrijednosti četničke ideologije, je u skandaloznom tonu predložio i isključenje Krivokapića iz Srpske crkve. – Koji ne sklapa krila, niti odlaže tasove na kojima mjeri duše i grehove. Džabe se sad neki popovi odriču nepomenika, oni koji su potpisali ugovor sa njim. A kako je krenulo sa tim ugovorom, za očekivati je da i nepomenik bude izopšten iz crkve, i da se pridruži depeesovcima i esdepeovcima i esdeeovcima i inim esesovcima, svima onima koje je mitropolit Amfilohije isključio iz crkve. To je pravda koja sustiže nepomenike i nepomenike i nepomenike. Amin – navodi se u uratku Vukovića. Nepomenik, kako tvrdi, ima jasan zadatak – da napravi most između Demokrata i DPS-a, i to

,,radi, zida, majstoriše sa velikim uspjehom. Aferim“. – Te dvije partije naočigled sve javnosti izglasale su Rezoluciju o srpskom narodu kao genocidnom narodu i ne može ih nikakva ovozemaljska voda oprati pred ovozemaljskim sudom, istorijom. Treba samo vidjeti ima li među njima Srba. Ni Bosna i Hercegovina zvana Federacija nije izglasala rezoluciju da je srpski narod genocidan, ali jeste Crna nam Gora – jesu Bečić, Milo, Dritan, Brajović. Sad će po regionu, od sjutra će po brdovitom Balkanu da guraju rezoluciju o srpskom genocidnom narodu, i kurti i murti da guraju, uz brda i planine, crnogorsku sramnu rezoluciju. Aferim. Naročito Bečić, kojeg glasaju Srbi, Bečić – miljenik i mnogih sveštenika Mitropolije – zaključio je Vuković, koji je i glasovima Bečićevih poslanika izabran N. Z. na državnu funkciju.

Iz Ministarstva vanjskih poslova reagovali na saopštenje savjetnice za vanjsku politiku predsjednika Crne Gore Tamare Brajović

MVP: O Đukanovićevim pismima čuli od stranih partnera PODGORICA – Iz Ministarstva vanjskih poslova saopštili su da je savjetnica za vanjsku politiku predsjednika države Tamara Brajović iznijela brojne poluistine i manipulacije u komentaru na izlaganje ministra Đorđa Radulovića u Skupštini o diplomatsko-konzularnoj mreži. Kako kažu u MVP-u, njene riječi nastavljaju da govore u prilog činjenici da je taj resor odgovorno pristupio procesu odabira ambasadora. Kao jednu od prvih kontradiktornosti u MVP-u navode tvrdnju da predsjednik Đukanović nije poslao pismo stranim misijama, da bi, kako kažu u tom resoru, u drugom dijelu istog teksta njegova savjetnica rekla da su naši prijatelji i partneri ipak kontaktirani. – Da su pisma ipak otišla na te adrese, obavijestili su nas inos-

trani partneri ističući da su bili iznenađeni, znajući da od nas nijesu dobili zahtjev za agreman. Imajući u vidu da Ministarstvo ima otvoren odnos i učestale kontakte sa zvaničnicima drugih zemalja na najvišim adresama, mogli smo samo da uputimo iskreno izvinjenje za propust predsjednika, odnosno njegovih saradnika koji su ga doveli u ovu poziciju – dodaje se u reagovanju. U Ministarstvu dodaju da bi izjava Brajović da „odbijanje predsjednika da „potpiše ukaz“ nije „neprimjerena diplomatska praksa“, nego pravo koje predsjednik vuče iz svoje ustavne nadležnosti da ,,donošenjem ukaza postavlja ili opoziva ambasadore“ bila tačna, kada predsjednik ne bi koristio to Ustavom propisano pravo da opstruira rad Vlade, da namjerno odugovlači sa povratkom am-

basadora kako bi im omogućio da još neko vrijeme ostanu na toj funkciji, iako oni jasno odbijaju da postupe po nalozima MVP, što su, ističu, obavezni. Predsjednik ne „bira“ ambasadore, kako kažu u MVP-u, već se izjašnjava o prijedlogu za postavljenje konkretnog ambasadora, pri čemu pred sobom nema više kandidata među kojima može da „bira“. Kada je riječ o proceduri, u MVP-u podsjećaju na član 40 Zakona o vanjskim poslovima, u kome se navodi da „Prijedlog za postavljenje ambasadora utvrđuje Vlada, na prijedlog ministra vanjskih poslova“. – Dakle, predsjednik ne samo da to ne čini „na startu procesa“ već, ako ćemo slijediti terminologiju savjetnice Brajović, baš suprotno, to radi pred samim ciljem – naglašeno je u reagovanju. Z. D.

Ekonomija

Subota, 26. jun 2021.

Aktivnosti predsjednika države

Đukanović potpisao Zakon o budžetu PODGORICA - Predsjednik države Milo Đukanović potpisao je ukaz o proglašenju Zakona o budžetu za ovu godinu, saznaje Pobjeda. Zakon o budžetu Skupština je usvojila 17. juna, a Đukanoviću je dostavljen četiri dana kasnije. Ovogodišnji budžet bio je u skupštinskoj proceduri od 31. marta. Njegovo usvajanje odlagano je zbog krize u vladajućoj većini, a usvojen je nakon prihvatanja brojnih amandmana, među kojima je i obezbjeđivanje 25 miliona eura za naknade majkama sa troje i više djece. Zbog neusvajanja budžeta na snazi je šest mjeseci bilo

Milo Đukanović

privremeno finansiranje, a najviše su trpjeli poljoprivrednici. Budžetom je Vlada projektovala 2,46 milijardi eura priliB. D. va i izdataka.

Vlada oglasila prodaju jednog od dva luksuzna automobila

Početna cijena „majbaha“ 456.933 eura PODGORICA - Ministarstvo finansija objavilo je poziv za učešće na javnom nadmetanju za prodaju jednog od dva državna luksuzna automobila ,,mercedes majbaha“, po početnoj cijeni od 456.933 eura. Prodaja će se izvršiti usmenim nadmetanjem u Budvi, u petak 23. jula. Pravo učešća imaju svi zainteresovani koji uplate depozit u iznosu od pet odsto od procijenjene cijene vozila, odnosno 22.846 eura. Depozit se uplaćuje na račun Ministarstva finansija, kod CKB banke, dok se obrazac prijave za učešće u nadmetanju može preuzeti u tom resoru svakog dana do 19. jula u 13 časova. Rok za podnošenje prijava je 20. jul u 13 časova. - Učesnici na javnom nadmetanju mogu, uz prethodnu najavu Komisiji za prodaju

državne imovine (potrebno je obratiti se zahtjevom minimum 48 sati unaprijed), izvršiti razgledanje vozila do 19. jula u 13 časova - navodi se u pozivu. Vrijednost ,,majbaha“ utvrdila je Agencija za procjenu vrijednosti tržišne imovine, kao i sudski vještaci Goran Dedić i Goran Čarapić. Vlada je sredinom februara usvojila prijedlog za davanje saglasnosti za prodaju dva ,,majbaha“. Tada je premijer Zdravko Krivokapić kazao da će sredstva od prodaje biti uplaćena u budžet, te da će se koristiti za pomoć ugroženim građanima. ,,Majbahe“ je krajem 2017. i p o č e t ko m 2 0 1 8. k u p i l a Agencija za nacionalnu bezbjednost za 1,2 miliona eura. Njih su koristili predsjednik države Milo Đukanović i bivši premijer Duško MarB. D. ković.

Air Montenegro se oglasio povodom leta ka Cirihu

Ostvarili prihod iako nijesu imali putnika PODGORICA - Air Montenegro je ostvario prihod od čarter leta koji je 23. juna realizovao ka Cirihu, saopšteno je juče iz kompanije. Pobjeda je objavila da je na letu ka Cirihu Air Montenegro ostvario neslavan rekord jer u avionu nije bilo putnika. U kompaniji su kazali da su zaključili ugovor sa turističkom agencijom sa sjedištem u Cirihu, kako bi za njih organizovali čarter letove na relaciji Podgorica – Cirih – Podgorica.

– Letovi od 23. juna su unaprijed plaćeni našoj kompaniji od turističke agencije, te je shodno uplati kompanija bila obavezna realizovati letove. Air Montenegro apsolutno nije imao gubitke, naprotiv – istakli su u kompaniji. Čarter let, kako su dodali, je zakup cijelog aviona, pa u tom slučaju kompanija ne prodaje karte. – O broju putnika brine zakupac, a ne avio-kompanija – zaključili su u Air Montenegru. B. D.

Poljoprivrednim proizvođačima nijesu ispunjeni zahtjevi

U poneđeljak na traktorima ispred Skupštine Poljoprivrednici od policije dobili odobrenje da mogu preko mosta Milenijum jednom trakom dovesti svoje traktore ispred Skupštine PODGORICA - Poljoprivrednim proizvođačima zahtjevi koje su dostavili u utorak Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivede nijesu ispunjeni, pa će oni u znak protesta u ponedjeljak, kako su najavili, s traktorima i cistijernama doći ispred zgrade Skupštine u 12 sati.

najavili da će prosuti stajnjake ispred zgrade Vlade, rekli su da će naknadno odlučiti o tome, jer bi to, ipak, bilo remećenje javnog reda i mira. Od policije su, kako je istakao, dobili odobrenje da mogu preko mosta Milenijum jednom trakom, kako se ne bi remetio saobraćaj, dovesti svoje traktore ispred Skupštine.

Kako je Pobjedi kazao Željko Radič iz Udruženja poljoprivrednika, od Ministarstva unutrašnjih poslova su na njihov zahtjev dobili dozvolu da dođu ispred Skupštine s traktorima i cistijernama. Iako su

- Veliki broj naših kolega doći će iz Nikšića, Danilovgrada, Zete, a imamo obećanja da će doći i iz Mojkovca, Kolašina… - kazao je Radič. Podsjeća da je više od 30 poljo-

zahtjevi

privrednih proizvođača i stočara iz Crne Gore u utorak zatražilo od Vlade da im iz rezerve budžeta izdvoji po pet centi po litru proizvedenog mlijeka od početka godine do stabilizacije tržišnih cijena, kao i ostavku ministra poljoprivrede Aleksandra Stijovića. Oni su u Podgoricu stigli u kolonama na traktorima i zaustavili se ispred Ministarstva poljoprivrede kako bi predali svoje zahtjeve. Tvrde da sadašnja cijena mlijeka ne može da podmiri velike izdatke za uzgoj stoke jer je cijena koncentrovane hrane trenutno 40 centi, a gornja

granica rentabilnosti je 30 centi. Rašo Miljanić, jedan od stočara, kazao je novinarima da od 1. februara konstantno ponavljaju zahtjeve upućene Vladi, ali da nemaju nikakvog odgovora. - Tražimo po pet centi po litru mlijeka otkupljenog i prerađenog. Naši su zahtjevi urgentni. Od danas, 22. juna, i gorivo je poskupilo tri centa što nam je svakodnevno veliki trošak i za spremanje hrane i za prikolice koje svakodnevno rade - pojasnio je on. Zbog toga traže povraćaj akcize na gorivo po hektru za sve

Sporazum nacionalnih osiguravača Crne Gore i Kosova PODGORICA – Direktori biroa osiguravača Crne Gore i Republike Kosovo Boris Šaban i Sami Mazreku potpisali su juče Memorandum o razumijevanju na osnovu kojeg će, od 1. jula, vlasnicima vozila obje države biti omogućen prelazak granice bez plaćanja 15 eura za granično osiguranje. Tako će crnogorski građani koji na Kosovo budu išli svojim vozilima granicu prelaziti sa važećim zelenim kartonima, dok će građani Kosova u Crnu Goru ulaziti sa polisom Kosovo plus. Pregovori su, kako je naveo Šaban, trajali duže vremena, a dodatno ih je usporila i pandemija, ali su naišli na razumijevanje kolega sa Kosova koji su ispunili uslove koje je i Crna Gora morala da zadovolji prilikom pristupanja sistemu Zelene karte. Kako Kosovo još nije članica tog sistema, ovo pitanje regulisano je potpisivanjem bilateralnog sporazuma. Šaban je ukazao da će na ovaj način biti olakšano kretanje građana obje države, ali da će imati negativan uticaj na prihode osiguravajućih kuća. - Nažalost, tržište osiguranja će

Od 1. jula bez plaćanja graničnog osiguranja Sa potpisivanja Memoranduma

izgubiti nešto novca, ali mislim da smo uložili veliki napor da razumijemo i da ih ubijedimo da će prihodi biti nešto manji, ali da je to za dobrobit društva i naših građana– kazao je Šaban. Potpisivanju memoranduma prisustvovali su i potpredsjednici obje vlade Dritan Abazović i Emilia Redžepi, kao i direktor turističke organizacije Ulcinj Gzim Hajdinaga. Abazović je ocijenio da je učinjena velika stvar za građane obje zemlje te da će im putova-

nje biti olakšano. - Cilj je bio da se ovo završi prije turističke sezone, jer će biti velika fluktuacija u toku sezone, ali nijesmo zakasnili iako je već počela. Ovo je jedna pozitivna stvar, a danas je potpisan i sporazum o ukidanju rominga, pa sve što je u cilju da se građanima olakša i pojednostavi život, treba da bude interes i Crne Gore i svih drugih država u regionu – kazao je Abazović. Redžepi je potpisivanje memoranduma ocijenila novim počet-

kom i novim otvaranjem regiona. - Na ovaj način dajemo dobar primjer kako udruženim snagama možemo ići ka EU. Slobodno kretanje i ekonomska povezanost u narednom periodu će biti dominantnije - kazala je Redžepi. Hajdinaga je ocijenio da ovo dolazi u pravo vrijeme, te da je eliminisana jedna barijera, ne toliko zbog cijene, koliko zbog čekanja na graničnim prelazima koje će, ovim, biti značajno skraćeno. M. Lk.

Predstavnici EPCG na savjetovanju iz oblasti energetike

Razvoj će se zasnivati na projektima zelene energije PODGORICA - Opredjeljenje Elektroprivrede (EPCG) je da svoj razvoj u budućnosti zasniva na realizaciji projekata u oblasti obnovljivih izvora, odnosno zelene energije, saopštio je predsjednik Odbora direktora te kompanije Milutin Đukanović. On je na međunarodnom savjetovanju iz oblasti energetike, koje je održano na Zlatiboru, najavio izgradnju hidroelektrane (HE) Komarnica, vjetroparka Gvozd na Krnovskoj visoravni i solarne elektrane Briska Gora

iznad Bara, kao i niz drugih projekata na čijem razvoju intenzivno rade stručne ekipe EPCG. - Naše investicione ambicije su jasne, čista energija, zdrava životna sredina - poručio je Đukanović. Međunarodnom savjetovanju iz oblasti energetike pod nazivom ,,Energetika 2021 – u susret zelenom oporavku“, pored Đukanovića, prisustovao je i izvršni direktor EPCG Nikola Rovčanin. Navedeno je da je Rovčanin sagovornike upoznao sa projekti-

Predstavnici EPCG na savjetovanju

ma EPCG, naročito onima koji se odnose na Termoelektranu Pljevlja, toplifikaciju tog grada i izgradnju plutajućih solarnih panela.

Savjetovanje je, uz pokroviteljstvo Ministarstva prosvjete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, organizovao Savez energetičara. R. E.

Ekonomija

Subota, 26. jun 2021.

Organizovana prezentacija projekta „Dobro iz Crne Gore“

Jačati svijest o značaju kupovine domaćih proizvoda Predstavnica Plantaža Vesna Maraš kazala je da žig nosi 19 kompanija iz sektora hrane, ali da u toj oblasti Crna Gora i dalje bilježi najveći uvoz

Sa prethodnog protesta poljoprivrednika

obrađene površine u Crnoj Gori, uključujući i pokošene površine. Zahtijevaju i rješavanje viškova crnogorskih sireva kako bi otkup kozjeg i ovčjeg mlijeka mogao da počne od 1. juna.

garancije

Od Vlade traže i pisanu garanciju da će im poboljšati pozicije za prodaju prozvoda kod trgovačkih lanaca i hotela. Zahtjev im je i smanjenje uvoza proizvoda koje crnogorska poljoprivreda proizvodi u potrebnim količinama. Ministar poljoprivrede Aleksandar Stijović je na posljed-

njoj sjednici KEP-a uputio dodatni apel Ministarstvu finansija kako bi se što urgentnije pružila podrška poljoprivrednom sektoru iz budžetskih rezervi zbog nastale situacije na tržištu. U Stijovićevom resoru su povodom aktuelnog problema poremećaja na tržištu nastalog povećanjem cijene stočne hrane kazali da čvrsto stoje u namjeri da pomogu poljoprivrednim proizvođačima, te da u tom cilju preuzimaju sve aktivnosti kako bi pomogli i pružili podršku radi obezbjeđivanja održivosti ovog sektora. N. K.

Inicijativa Udruženja „Moj dom“

Neophodno uraditi registar podstanara PODGORICA - U Crnoj Gori je neophodno uraditi registar podstanara, odnosno popisati sve podstanarske porodice, jer se jedino tako može ozbiljno pristupiti tom ogromnom problemu, ocijenili su iz crnogorskog Udruženja podstanara ,,Moj dom“. Iz Udruženja su kazali da je socijalna politika stambene izgradnje u Crnoj Gori katastrofalna i da se mora pod hitno mijenjati u korist države i građana bez riješenog stambenog pitanja. - Kao prvo, neophodno je uraditi registar podstanara. Samo na taj način ćemo imati pravu sliku i veličinu ovog problema, precizno locirati problem i pristupiti njegovom rješavanju - navodi se u saopštenju Udruženja. U Udruženju tvrde da je Crnoj Gori katastrofalno loša socijalna stambena politika. - M i n i m u m 1 8,6 h i l j a d a

domaćinstava od ukupno 192 hiljade, žive kao podstanari. Skoro svaki šest iili sedmi građanin Crne Gore je podstanar. To je samo jedan od dokaza loše socijalno stambene politike dodaje se u saopštenju. Kako su naveli, socijalne stanogradnje skoro pa i da nema. - Sva stanogradnja u posljednjih 30-ak godina bila je prepuštena tržištu, odnosno tajkunima koji su gradili zgrade sa nerealno visokim cijenama nekretnina - tvrde u Udruženju. Zbog odsustva države na tom polju, privatni investitori su, kako su naveli iz Udruženja, preuzeli kompletno tržište nekretnina. -Iz nejasnih razloga država se odrekla ozbiljnih finansijskih prihoda. Umjesto da ubira dobar dio kolača sa tržišta nekretnina, država je dozvolila da nekoliko privatnih investitora diktiraju tržište nekretnina i ubiraju najljepše plodove - kazali su iz Udruženja. r. e.

Ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović

U Crnoj Gori 80 odsto turista u odnosu na 2019. PODGORICA - Ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović objavio je na Tviteru da u našoj zemlji, prema posljednjim podacima, odmara oko 58.000 turista. - U Crnoj Gori danas boravi oko 58.000 turista, što je 80 odsto u odnosu na isti period 2019. godine! Konkretni i vidljivi rezultati koji donose dobrobit svim građanima su naš najbolji pi-ar - rekao je Milatović. Podsjećamo, Vlada je projektovala da će ovogodišnja turistička sezona biti na nivou od 60 do 65 odsto rekordne 2019. godine. N. K.

PODGORICA - Sinergijsko djelovanje privrede, državnih organa i obrazovanja doprinosi razvoju projekta ,,Dobro iz Crne Gore“ i jačanju svijesti o značaju kupovine kvalitetnih domaćih proizvoda, ocijenjeno je na njegovoj prezentaciji u Privrednoj komori (PKCG). Potpredsjednica PKCG Nina Drakić saopštila je da je cilj prezentacije, organizovane u saradnji sa Centrom za stručno obrazovanje i Zavodom za školstvo, upoznavanje šire javnosti, posebno mladih, sa projektom i benefitima koje donosi. - Projekat treba da stimuliše domaće kompanije da unapređujući kvalitet proizvoda i usluga, postignu konkurentnost koja će im omogućiti bolji plasman na domaćem i stranim tržištima - rekla je Drakić. PKCG od 2008. godine kontinuirano radi na brendiranju domaćih proizvoda natprosječnog kvaliteta zaštićenih kolektivnim žigom Dobro iz Crne Gore. Drakić je kazala da su dosadašnji rezultati potvrdili da proizvodi označeni tim znakom predstavljaju garanciju kvaliteta, čime se doprinosi adekvatnijoj tržišnoj valorizaciji postojećeg vrhunskog kvaliteta crnogorskih proizvoda na domaćem i stranom tržištu. Ona je navela da su posljednja istraživanja pokazala da je značajan dio javnosti upoznat sa projektom, ali da je potrebno raditi na njegovoj prepoznatljivosti među mlađom populacijom. - Mladi od najranijeg doba grade sistem vrijednosti, a domaći proizvodi treba da budu na vrhu prioriteta, jer se nji-

Sa prezentacije

Moramo jednako tretirati domaće i strane proizvode Drakić je objasnila da Crna Gora kao članica Svjetske trgovinske organizacije (STO) i potpisnica brojnih međunarodnih sporazuma o slobodnoj trgovini, mora jednako da tretira domaće i strane proizvode. - Zato se treba okrenuti projektima i kampanjama koje jačaju svijest o ekonomskom patriotizmu, kako bi svi bili svjesni važnosti da prvo moramo kupovati domaće proizvode. Svi koji dođu u neku zemlju očekuju da probaju njene proizvode, to je suština turizma - rekla je Drakić.

hovom kupovinom doprinosi razvoju crnogorske ekonomije - kazala je Drakić. Samostalna savjetnica u Sektoru za obrazovanje i kvalitet Marga Koković kazala je da su osnovni ciljevi projekta ,,Dobro iz Crne Gore“ povećanje izvoza, odnosno smanjenje deficita, razvoj domaće proizvodnje, nove investicije i radna mjesta, kao i rast životnog standarda stanovništva. Projekat je primarno usmjeren na promovisanje domaćih resursa i stimulisanje njihovog profitabilnog korišćenja. Navedeno je da žig Dobro iz Crne Gore trenutno koristi 20 kompanija, kao i da su kam-

Započet postupak utvrđivanja razloga za uvođenje stečaja

Čeka se dokumentacija iz preduzeća Vektra Boka PODGORICA – Ročište na kojem je trebalo da se ispita postojanje razloga za uvođenje stečaja u još jednu od kompanija Dragana Brkovića Vektra Boku, odloženo je jer privremeni stečajni upravnik Vidak Boričić nije uspio da sačini izvještaj. On se, kako je kazao, obraćao ovoj kompaniji tražeći dokumentaciju na osnovu koje je trebalo da utvrdi da li se i u kojoj mjeri krši plan reorganizacije usvojen u septembru 2016. godine, ali mu nije dostavljena. Zastupnik Vektre Ranko Grbavac je kazao da je riječ o obimnoj dokumentaciji te da je bio kratak rok za dostavljanje, ali da će mu u relativno kratkom roku biti predata. S druge strane, zastupnica

Uprave prihoda i carina Anka Medojević stava je da je Boričić imao dovoljno vremena da sačini izvještaj, jer je uz njihov prijedlog za uvođenje stečaja priloženo dovoljno dokaza da se plan krši. On je ipak stava da bez kompletne dokumentacije koju bi trebalo da mu dostave iz Vektre ne može sačiniti izvještaj u kojem bi nesporno mogao da zaključi da li se plan ispunjava ili ne. Sudija Dragan Vučević usvojio je njegov zahtjev i iduće ročište zakazao za polovinu jula. Uprava prihoda i carina je prijedlog za stečaj podnijela krajem aprila navodeći da Vektra Boka ne postupa po planu te da su ugroženi interesi klase u kojoj je povjerilac i da su dospjele, a neizmirene poreske obaveze prešle milion eura. M. Lk.

panje Kupujmo domaće i Domaći ukusi nova dimenzija i kvalitet više dugogodišnjeg zalaganja PKCG za poboljšanje konkurentnosti crnogorskih preduzeća. Iz PKCG su najavili da će aktivnosti u ovoj godini biti usmjerene na inovacije, edukaciju, promotivne aktivnosti, informisanje i popularizaciju projekta ,,Dobro iz Crne Gore“, odnosno kvalitetnih, domaćih proizvoda. Predstavnica Plantaža Vesna Maraš kazala je da žig nosi 19 kompanija iz sektora hrane, ali da u toj oblasti Crna Gora i dalj e b i l j e ž i n a j ve ć i u vo z . - Da bismo intenzivnije radili

na rješavanju tog pitanja, osim edukacije važna je saradnja sa turističkom privredom i trgovinom - kazala je Maraš. Ona je navela da je poseban izazov u sektoru vina i vode, koji se uvoze u značajnim vrijednostima, bez obzira na to što su domaći proizvodi tog tipa kvalitetniji i cjenovno povoljniji. - Potrebne su konkretne akcije uz podršku državnih organa. Ukoliko ne supstituišemo toliki uvoz, aktivnosti i vidljivost projekta ,,Dobro iz Crne Gore“ će biti ozbiljno dovedeni u pitanje - smatra Maraš. Predstavnica Uprave za inspekcijske poslove Lucija Adžić saopštila je da je problematično što pojedini ugostiteljski objekti nemaju ponudu domaćih vina, s obzirom na to da Crna Gora želi da bude prepoznata kao vinska zemlja. Predstavnik Crnagorakopa Đorđe Stanišić smatra da domaći proizvođači nude brojne kvalitetne proizvode, te da je potrebno da budu bolje zastupljeni u trgovinskim lancima i ugostiteljskim objektima. S tim u vezi je, prema njegovim riječima, neophodna jača saradnja sa sektorima trgovine S. P. i ugostiteljstva.

Pošta Crne Gore upozorava na onlajn prevaru

Ne šaljemo poruku za uplatu 2,99 eura

PODGORICA – Pošta Crne Gore je obavijestila građane da nije pošiljalac poruka u kojima se od korisnika zahtijeva da za dostavu paketa uplate 2,99 eura. Navode da su ih građani obavijestili da im je porukom stigao link sa zahtjevom za unos podataka sa bankovne kartice i logo Pošte. – Nažalost, aktuelna sms poruka koju ne komunicira Pošta, a želi se stvoriti takav utisak, je samo jedna u nizu

onlajn manipulacija koje za predmet imaju Poštine resurse. Kolege iz ICT sektora su prethodnih mjeseci primijetile i nekoliko pokušaja napada na komunikacionu infrastrukturu Pošte Crne Gore, odnosno mejl i telefonske linije – navode iz PCG. Ukazuju da će svaki pokušaj ugrožavanja komunikacionih kanala kao i neovlašćenu upotrebu logotipa Pošte prijaviti nadležnim organima. r. e.

Nakon raskida ugovora o koncesiji sa Hidra MNE

Vlada naplatila garanciju od 250.000 eura

PODGORICA - Vlada je od investitora Hidra MNE naplatila bankarsku garanciju od 250 hiljada eura, saopštio je ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić. On je na svom Tviter nalogu napisao da je bankarska garancija naplaćena nakon raskida ugovora o koncesiji. - U skladu sa proklamovanom politikom Vlade u vezi mini hidroelektrana, danas je, nakon raskida ugovora o koncesiji, od investitora Hidra MNE naplaćena bankarska garancija od 250 hiljada eura. Čuvamo rijeke Crne Gore - napisao je Bojanić. r. e.

Društvo

Subota, 26. jun 2021.

Panel u okviru projekta „Osnažene djevojke za bolji svijet – bolji svijet za snažnije djevojke“

Policija nema dovoljno kaPaciteta

Advokat Nikola Martinović je bio jasan – put procesuiranja nasilja je da se samo događaj prijavi policiji. – Naša policija nema dovoljno kapaciteta u prepoznavanju takve stvari, a takvih kapaciteta nema ni tužilaštvo. Nešto je bolji slučaj u Podgorici u odnosu na sjever i jug. Oni shvataju to nešto kao sasvim normalno, nemaju stav da je krivično djelo iako je jasno da jeste. Društvo i NVO moraju da insistiraju na promjenama, treba praviti pritisak na političke elite da se prevaziđe ta situacija, kao što smo prije 20 godina ubjeđivali crnogorsko društvo da je smrtna kazna neprimjerena– poručio je on. U institucije se posljednjih godina ulagalo, ali ne dovoljno, smatra građanska aktivistkinja Maja Miličković, koja je formirala feminističku grupu ,,Bogougodnice“. Ispričala je da je sa prijateljicama izvodila performans ispred Hrama u Podgorici kada su bile izložene teroru najgore moguće vrste.

Prijetili joj smrću – Policija ćuti

Ukazala je na činjenicu da u našem društvu opstaju podjele na način da se reaguje kada su naši, a kada su njihovi – ćuti se. – Je li i jedan nasilnik procesuiran, bar na informativni razgovor i kakvu smo poslali poruku društvu – da se na žene može nasrtati. Poslije toga smo bile targetirane – požalila se Miličković. Podnijela je prijavu jer joj je pristigla prijetnja smrću, ali kaže da je policija još nije pozvala.

Policija i tužilaštvo ne prepoznaju nasilje na internetu

Građanska aktivistkinja Maja Miličković ispričala je da je policiji podnijela prijavu jer joj je pristigla prijetnja smrću, ali kaže da je policija još nije pozvala. ,,Što treba da se desi pa da se izvrši to nešto, onda da bude postupanje, je li to poruka koju šaljemo građanima? Nepostupanjem odobravamo nasilje“, poručila je ona – Prošlo je nekoliko dana, četiri-pet. To je prijetnja smrću, ako treba da za to čekamo postupanje, što treba da se desi - da se izvrši to nešto, pa onda da bude postupanje - je li to poruka koju šaljemo građanima. Nepostupanjem odobravamo nasilje – poručila je ona. Tokom diskusije Martinović je istakao da su zakonom predviđene sankcije za određena počinstva, te da do tri godine zatvora dobija neko ako nekog proganja. Regulisana je i diskriminacija, odnosno kada, na primjer, neko širi ideju superiornosti jedne rase i propagira mržnju ili netrpeljivost po osnovu rada, pola, kažnjava se do tri godine zatvora. - Crnogorsko društvo, prevashodno crnogorske elite, umjesto da vode društvo naprijed, ka civilizaciji, mi imamo kontinuiran proces u kom se vodi u tabore, u segregaciju i neprihvatanje na adekvatan način drugačijeg mišljenja. Internet je nova tehnologija za crnogorsko društvo, jer ako nešto traje 30 godina onda to shvatamo kao novo. Promjene koje se dešavaju godinama crnogorsko društvo nema kapacitet da prevaziđe – smatra advokat, dodajući da crnogorsko društvo ima najveći problem što osobe koje istupaju kao nasilnici predstavljaju se anonimno. Zamjenik urednika portala Pobjede Borislav Višnjić istakao

i. mandić

PODGORICA – Istraživanja pokazuju da je svaka petašesta djevojka ili žena bila žrtva nasilja na internetu, a problem je što, kada se ti slučajevi prijave policiji ili tužilaštvu, oni ne preduzimaju ništa iz razloga što još ne shvataju da su to djela koja treba da budu kažnjiva. To je jedna od poruka sa panela na kojem se govorilo o nasilju na internetu, koji je realizovao Portal Analitika sa NVO Dobar život u okviru projekta „Osnažene djevojke za bolji svijet - bolji svijet za snažnije djevojke“, uz podršku UNDP.

SVAKA PETA ŽENA BILA ŽRTVA NASILJA NA INTERNETU: Sa jučerašnje diskusije

je da istraživanja pokazuju da su žene na internetu najčešće žrtve ucjene, uznemiravanja, uključujući i seksualnog. Kazao je da je sve eskaliralo nakon prethodnih izbora kada su se jasno vidjele podjele. Žene koje su istaknute, u prvom planu, u Vladi ili Skupštini, najčešće su žrtve raznih montaža, govora mržnje na svim mogućim platformama. Zbog toga je važna medijska pismenost, poručio je on.

ne analizira se uloga očinstva

Antropološkinja i etnološkinja, koja je i generalna sekretarka Crnogorske nacionalne

Bivša članica Sudskog savjeta prekršila Zakon o sprečavanju korupcije

Sekulić nije prijavila zarade

PODGORICA – Bivša javna funkcionerka Verica Sekulić, dok je bila članica Sudskog savjeta, prekršila je Zakon o sprečavanju korupcije jer nije prijavila zaradu od 1.838 eura. Ovo je utvrdila Agencija za sprečavanje korupcije, koja je objavila dokument na sajtu. Iz Agencije navode da je Sekulić zarade dobila od nekoliko komisija i to: Komisije za ocjenjivanje sudija, Komisije za napredovanje, Komisije

za raspoređivanje i Vijeća za ocjenjivanja sudija Osnovnog suda u Ulcinju. Naknade koje je uzela za april, maj, jun, jul, septembar, oktobar, novembar i decembar 2019. godine iznosile su ukupno 1.838,40 eura. Nakon što je Agencija zatražila od Sekulić da se izjasni po ovom pitanju, ona je navela da je zapravo došlo do tehničke greške prilikom unošenja podataka o isplaćenim iznosima za rad u Komisiji za ocjenjiva-

nje sudija i da nije bilo namjere da se sakriju podaci o isplaćenom iznosu koji su javni. Nakon što je usvojila njeno izjašnjenje Agencija je ostala pri svom stavu. - Agencija je utvrdila da je javna funkcionerka Verica Sekulić prekršila odredbu člana 23 stav 2 Zakona o sprečavanju korupcije kojom je propisano da je javni funkcioner dužan da u izvještaju navede tačne i potpune podatke - navodi se u dokumentu objavljenom na sajtu ASK. k. j.

Savjet AEM donio odluku da se obaveze emitera umanje za oko 100.000 eura

Zahtjev podnijeti do srijede

PODGORICA - Agencija za elektronske medije pozvala je emitere da do 30. juna podnesu zahtjeve za dodjelu državne pomoći kroz oslobađanje od obaveze plaćanja dijela godišnje naknade za emitovanje radijskih ili televizijskih programa za ovu godinu. Savjet Agencije za elektronske medije je na sjednici donio odluku o da-

vanju saglasnosti da se obaveze emitera za 2021. godinu umanje za oko 100.000 eura. - Naknada će se umanjiti na način što će se javni i komercijalni emiteri osloboditi obaveze plaćanja druge kvartalne rate naknade za emitovanje za 2021. godinu, komercijalni i javni TV emiteri koji emituju programske sadržaje u okviru projekta „Uči doma“ će se

osloboditi obaveze plaćanja prve i druge kvartalne rate naknade za emitovanje za 2021. godinu - navodi se u saopštenju AEM-a. Prilikom donošenja ove odluke Savjet Agencije je, kako navode, uzeo u obzir uticaj do sada sprovedenih mjera i efekte ove odluke na poslovanje komercijalnih i javnih emitera i Agencije u 2021. godini. k. j.

komisije za Unesko Milica Nikolić, podsjetila je na slučaj privođenja samohranog oca u Podgorici, kada se zbog pogrešnih informacija na društvenim mrežama stekao utisak da mu je bivša žena oduzela djecu, a on uhapšen jer je sjekao drva, a onda je uslijedio protest građana. Istakla je da društvo nikad ne analizira ulogu očinstva, te da je u svakom trenutku neka žena žrtva. – Ta žena je na društvenim mrežama prošla čitav pakao – rekla je ona. A Miodrag Strugar poručio je da odgovornost za porast onlajn nasilja leži u svim sferama društva, počevši od poPODGORICA - Zavod za zapošljavanje Crne Gore objavio je, uz podršku institucija iz prosvjete, informator „Kuda nakon osnovne škole“. Vodič predstavlja svojevrsni priručnik za polumaturante i njihove roditelje i olakšaće im da pravilno izaberu srednju školu i buduće zanimanje. - Informator je namijenjen učenicima koji su na životnoj prekretnici kako bi što lakše i ispravnije donijeli odluku o svom budućem pozivu. U njemu su dati podaci o svim srednjim školama u Crnoj Gori kao i informacije šta one pružaju. Publikacija sadrži detaljan opis zanimanja za koja se moguće školovati, informacije o svijetu rada, savjete za bolju spoznaju ličnih osobina kao i najčešće greške koje tinejdžeri prave pri izboru srednje škole. U njemu se nalaze i upitnici samoprocjene kako bi stekli što realniju sliku o sebi i na taj način ojačali odluku koju treba donijeti – saopštio je samostalni savjetnik za profesionalnu orijentaciju u Zavodu Denis Martinović, koji je i glavni urednik ovogodišnje publikacije. Kako je dodao Informator je, takođe, namijenjen i roditel-

rodice. Smatra da se ni u medijskoj zajednici nije nikada povela jedna ozbiljna rasprava o tome. Rosanda Mučalica iz Portala Analitika i kourednica Savremene karijatide 2019-2020, napomenula je da je taj portal jedini crnogorski medij koji ima rubriku posvećenu ženama. Poručila je da treba govoriti glasnije da se suzbije nasilje. Danijela Gašparikova iz UNDP-a rekla je da su posljednjih mjeseci, u toku pandemije, žene posebno postale ranjive u internet prostoru, te da je to kopipejst onoga što se dešava na internetu. U prošlo-

Govor političkih elita poziva na nasilje Advokat Martinović je kazao da su zahvaljujući internetu naša djeca izgubila fond riječi, odnosno da su nam emotikoni uništili kreativnost. – Kada su izgubili fond riječi, izgubili su i mogućnost slobodnog izražavanja i ono što misle kritički ne umiju da kažu to lijepo, nego ga kažu uglavnom uvredljivo. Imate pravo da kritikujete, da provocirate, ali na način koji neće povrijediti drugog. U Crnoj Gori imate potpuno drugačiji slučaj, čak i kada ne provocirate, imate potrebu da budete uvredljivi, jer mislite, ako je uvredljiv da je vaš komentar, stav, argumentovaniji, što je zabluda. To bih mogao da shvatim kod ljudi koji su neuki, ali ne mogu da shvatim da to rade crnogorske elite. Pogledajte kakve su nam političke elite i kakav je njihov govor. Vidjećete da njihov govor i tonom i gestikulacijom i mimikrijom, a naročito verbalnom ekspresijom poziva na nasilje. Pogledajte Hitlerove govore, ako ih čitate, imate jedan doživljaj, ali ako ga vidite i čujete, imate sasvim drugi doživljaj – rekao je on.

sti, kada su se borile za svoja prava dešavali su se napadi na njih i to je i danas prisutno na društvenim mrežama. Narativ, govor mržnje, prema njenim riječima, se nije promijenio. – Put za postizanje ravnopravnosti je dug – zaključila je ona. n. Đ.

Zavod za zapošljavanje objavio informator

,,Kuda nakon osnovne škole“

jima učenika, jer oni predstavljaju nezaobilazan faktor prilikom donošenja što ispravnije odluke. -Apelujemo i na rodtelje da budu od pomoći učenicima, da ih detaljno provedu kroz Informator, da ih upoznaju sa programima koji su u ponudi, a na kraju odluku treba da donesu lično učenici

– poručio je Martinović. Kao i prethodnih godina, partneri tokom izrade Informatora su Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta i Centar za stručno obrazovanje. Naslovnu stranu ovogodišnje publikacije dizajnirala je Ulijana Boženkova učenica II B odjeljenja Srednje likovne škole „Petar Lubarda“ sa Cetinja. n.k.

Društvo

Subota, 26. jun 2021.

Dom zdravlja Podgorica dobio opremu za palijativnu njegu vrijednu 130.000 eura

Pomoć za najteže bolesnike i one u terminalnoj fazi PODGORICA – Ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović predstavila je juče opremu za palijativnu njegu koju je dobio Dom zdravlja Podgorica u vrijednosti od 130.000 eura. Ovaj vid zbrinjavanja u našoj zemlji još nije zaživio, a najteži pacijenti koji su u terminalnoj fazi i kojima medicina više ne može da pomogne, do s a d a s u u g l av n o m b i l i prepušteni službama patronaže ili kućnog liječenja, a najčešće porodici kojoj je podjednako teško kao oboljelom. Ministarka Borovinić-Bojović je objasnila da će oprema koja je pripremljena za prvi dio tog projekta služiti za pomoć pacijentima sa najtežim kliničkim slikama i onima koji se nalaze u terminalnoj fazi hroničnog oboljenja.

Formirani timovi

– Ova vrsta njege zahtijeva i formiranje palijativnih timova koji prolaze obuku i edukaciju. Palijativna njega zahtijeva formiranje palijativnih timova i upravo je formiran prvi koji će se baviti ovom oblašću – kazala je Borovinić-Bojović. Ona je objasnila da postoje registri sa podacima koliko pacijenata zahtijeva ovu vrstu njege, ali da je neophodna njihova analiza kako bi imali tačne brojke. – Ova njega znači poboljšanje kvaliteta života pacijenata u završnim danima, što je veoma važno – kazala je Borovinić-Bojović i dodala da se odnosi na fizičku, psihološku, socijalnu i ekonomsku vrstu podrške. Direktor Doma zdravlja Podgorica Danilo Jokić rekao je da je ovaj projekat bio zapostavljen, ali da je novi menadžment uspio da ga vrati uz podršku Ministarstva zdravlja.

Borovinić-Bojović: O smjeni direktora početkom naredne sedmice Na pitanje novinara da li se očekuju nove smjene direktora zdravstvenih ustanova, Borovinić-Bojović je rekla da su obavljene kontrole kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama i da će se Ministarstvo zdravlja povodom tog pitanja izjasniti početkom sljedeće nedjelje.

aParati

On je naveo da će u sljedećem dijelu projekta oprema podrazumijevati još aparata za fizikalnu terapiju, mobilne EKG aparate… – Svi mi ljekari se bavimo palijativnom njegom, svako na svoj način, ali ćemo prvi put imati nešto što je zvanično palijativna njega – kazao

Kada je u pitanju problem djece koja čekaju transplantaciju organa, kojih je trenutno osmoro u Crnoj Gori, ona je kazala da je taj problem trajan i ne lako rješiv. – Povodom ovog problema dogovoren je nastavak saradnje sa Hrvatskom, sa kojom su u toku pregovori o potpisivanju memoran-

je Jokić i najavio formiranje timova za palijativnu njegu u ostalim opštinama Crne Gore. Jokić je istakao da se palijativna njega ne radi na silu, već da to moraju da rade zdravstveni radnici koji žele i hoće to da rade, da prođu edukaciju i obuku i da posvete svoj život pacijentima, koji imaju pore-

duma o saradnji. Pokrenut je postupak potpisivanja i ugovora sa Eurotransplantom, koji će kontinuirano i za duži vremenski period moći da riješi taj problem – kazala je Borovinić-Bojović, najavivši saradnju Nacionalne komisije za transplantaciju sa Italijom kada su u pitanju djeca.

bu za tom vrstom njege. Uvođenje palijativne njege (pristup koji poboljšava kvalitet života oboljelim od progresivnih bolesti kao i njihovim porodicama) planirano je u master planu razvoja zdravstva za period od 2015. do 2020. godine, međutim do sada po tom pitanju nije urađeno ništa. Sl. R.

Aplikacija eZdravlje neće se ukidati već će se raditi na usavršavanju servisa za građane

Za dva mjeseca zakazano 27.324 pregleda PODGORICA-Postojeći način zakazvanja putem portala eZdravlje neće se ukidati, već će se kao i do sada konstantno raditi na unapređenju i usavršavanju servisa koji se pružaju građanima na toj platformi – kazali su Pobjedi iz Fonda za zdravstveno osiguranje. Generalni direktor Direktorata za digitalno zdravlje u Ministarstvu zdravlja Aleksandar Sekulić najavio je prije dva dana novi sistem zakazivanja pregleda, na kome trenutno radi tim stručnjaka, koji će, prema njegovim riječima, omogućiti veću efikasnost, maksimalno korišćenje ljudskih resursa u zdravstvenim

Crna Gora donirala 400 vakcina protiv korona virusa Kosovskim bezbjednosnim snagama, oštre reakcije predsjednika Srbije

Borovinić-Bojović protiv donacije PODGORICA - Crna Gora je donirala 400 vakcina protiv korona virusa pripadnicima Kosovskih bezbjednosnih snaga (KBS), napisao je kosovski ministar odbrane Armend Mehaj na svom Fejsbuk profilu. Povodom te donacije se oglasila i ministarka zdravlja Crne Gore dr Jelena BorovinićBojović koja je za Sputnjik kazala da je bila izričito protiv ove donacije, jer je ta zemlja teškom mukom došla do vakcina za svoje građane.

Poniženje za Srbiju

Jokić i Borovinić-BoJović: Ova njega znači poboljšanje kvaliteta života pacijenata u završnim danima

ustanovama i bolju komunikaciju između svih nivoa zdravstvene zaštite. On je istakao da su loše povezani sistemi primarnog, sekundarnog i tercijarnog

nivoa naslijeđeni problem koji opterećuje pacijente u smislu ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu. On ističe da je to teret i za medicinsko osoblje u smislu efikasnosti u radu i

pružanju usluga. Unazad par mjeseci građani se žale da putem platforme eZdravlje ne mogu da zakažu pregled niti da naruče terapiju. Problem, kako su ranije objasnili iz Fonda, nije u toj aplikaciji već u tome što izabrani doktori ne ažuriraju unos planova rada kako bi elektronski naručena terapija bila realizovana. To, međutim, ranije nijesu htjeli da komentarišu u podgoričkom Domu zdravlja. Iz Fonda za zdravstveno osiguranje kazali su da je u posljednja dva mjeseca putem aplikacije eZdravlje kod izabaranog doktora zakazano 27.324 pregleda. Naručeno je 8.066 terapija, 62 doznake, 84 potvrde. Sl.r.

Na vijest o donaciji se osvrnuo i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić koji je kazao da je to urađeno da bi se ponizila Srbija. - Zar te vakcine niste mogli da dajete albanskom narodu na Kosovu? Što morate da ih date KBS, koja je formirana uz kršenje rezolucije UN. To radite tek da biste ponizili Srbiju. To radi ministarka zdravlja koja je dolazila da moli u Beogradu za vakcine kada vakcinu nisu imali - rekao je Vučić, prenosi portal Kosovo onlajn. Kosovski ministar odbrane Armend Mehaj je na svom Fejsbuk profilu napisao i da je Crna Gora 23. juna donirala vakcine i da je to „plod bliske saradnje koju su tokom ovog perioda ostvarili sa crnogorskom koleginicom, ministarkom odbrane Oliverom Injac“. Ministarka Borovinić-Bojović je juče novinarima u Podgorici na pitanje da prokomentariše izjavu predsjednika Srbije, kazala da je njena dužnost kao ministarke zdravlja i primarna odgovornost zdravlje građana Crne Gore. - Mi bismo jako voljeli kada bi bili u mogućnosti da vakcine kojima raspolažemo, možemo da doniramo bilo kome, kome su te vakcine potrebne. Sa druge strane, najvažniji su građani i građanke Crne Gore i zato nijesam mogla da se složim sa idejom o donacijama vakcina u ovom trenutku, bez obzira na koju adresu i to je moja obaveza – rekla je ministarka.

antiSrPSki Potez

- Doniranje vakcina ,,kosovskim bezbjednosnim snagama” novi je šamar srpskom narodu i Srbiji i dokaz da se Zdravko Krivokapić, uz podršku Bečića i DPS, bukvalno nalazi u seriji antisrpskih poteza. Nastavilo se na Kosovu i Metohiji, tamo gdje najviše boli svakog Srbina”, ističe prosrpski Demokratski front (DF) u saopštenju od 23. juna, prenosi Slobodna Evropa. Ministarsvo odbrane ocijenilo

Halil Duković

Aleksandar Vučić



Kosovski ministar odbrane Armend Mehaj je na svom Fejsbuk profilu napisao i da je Crna Gora 23. juna donirala vakcine i da je to „plod bliske saradnje koju su tokom ovog perioda ostvarili sa ministarkom odbrane Oliverom Injac“ je “neprimjerenim” korišćenje ovog pitanja u političke svrhe. - Smatramo da je neprimjereno manipulisanje humanitarnim i zdravstvenim razlozima, te korišćenje ovog pitanja u političke svrhe, imajući u vidu značaj donacije vakcina onima kojima su potrebne u okolnostima COVID-19 krize – piše u reagovanju koje je prenijela Slobodna Evropa.

Poražavajuće Pravdanje

Poslanik Demokratske partije socijalista dr Halil Duković je juče kazao da je poražavajuće da se ministarka BorovinićBojović pravda mentorima koji su ponizili nju i Vladu. - Da nije bilo zvaničnika Kosova i Srbije, građani Crne Gore nikad ne bi saznali da je Vlada donirala 400 vakcina za pripadnike snaga bezbjednosti na Kosovu. Potez za pohvalu, a ne za skrivanje, kako su to pokušali da učine iz Vlade – rekao je dr Duković. On je istakao da su na taj način pokušali „zarad opstanka na funkcijama, da sakriju od vladajuće većine da diplomatski odnosi sa Republikom Kosovo nesmetano funkcionišu“. - Poražavajuća je činjenica da se ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović pravda predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću, a ne građanima Crne Gore, kako je bila protiv donacije vakcina Kosovu, nakon njegove ponižavajuće izjave da je 50 puta dolazila u Srbiju da moli za vakcine – rekao je Duković. On je istakao da je Crna Gora uvijek znala da iskaže solidarnost sa prijateljskim državama, posebno u regionu. - To ne može pokvariti ni trenutna Vlada Crne Gore ni Jelena Borovinić-Bojović, koliko god se oni unutar vlasti sukobljavali i utrkivali oko toga ko će se bolje dodvoriti i opravdati mentorima izvan države – j.m. rekao je dr Duković.

Društvo

Subota, 26. jun 2021.

Regionalna konferencija ,,Pomirenje i suočavanje sa prošlošću na Balkanu“ PODGORICA - Rezolucija o genocidu u Srebrenici, koju je usvojila Skupština Crne Gore, je odlična i adresira glavne probleme - prepoznavanje žrtava i postojanje genocida, ocijenio je glavni tužilac Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Serž Bramerc na regionalnoj konferenciji ,,Pomirenje i suočavanje sa prošlošću na Balkanu“. On je govoreći na konferenciji koju je organizovala Inicijativa mladih za ljudska prava kazao da rezolucija razjašnjava da se radi o individualnoj krivičnoj odgovornosti i da nije uperena protiv bilo koje države ili nacije. - Znam da se usvajanje desilo u kompleksnom i teškom političkom kontekstu. Čestitam Skupštini Crne Gore što je to učinila. Želio bih da vidim da više država ima hrabrosti da usvoji ovakvu rezoluciju. To nije neprijateljski čin, uperen protiv bilo koje države ili vlade, već daje žrtvama ono što im je potrebno - prepoznavanje njihove patnje i nepravde koja im je učinjena i nazivajući to genocidom, kao što je i prepoznato u brojnim presudama - kazao je Bramerc. Presuda Mladiću je, kako je naveo, pokazala koliko je vazno rješavanje ovih pitanja iako je to ponovo podiglo tenzije jer je bilo onih koji su bili nezadovoljni. Bramerc je kazao da su im postavljali pitanje da li su sigurni da je presuda Mladiću doprinos pomirenju i jesu li možda ti slučajevi u Hagu postigli suprotan efekat, jer svaki put kada se pojavi presuda, jedna grupa je srećna, a druga nije. – Odgovor koji im mi dajemo jeste - tužilaštvo i krivično gon-

Bramerc: Rezolucija o Srebrenici nije neprijateljski čin jenje i presude ne vode ka pomirenju. Pomirenje treba da dođe iz društva, iz grupa žrtava, iz grupa počinilaca i potrebni su vam odgovorni političari koji će promovisati to pomirenje. Ali, sa druge strane, mora se ustanovljavati odgovornost za ratne zločine – kazao je Bramerc. Ako nema odgovornosti, ako nema prihvatanja istine o odgovornosti, onda pomirenje nema šansu, kazao je on i dodao da treba prihvatiti prošlost da bi se moglo krenuti naprijed, a za to je odgovornost ključna stavka. Bramerc je podsjetio da je Crna Gora otvorila samo nekoliko slučajeva u vezi sa ratnim zločinima koje su počinili državljani Crne Gore i ponudio crnogorskom tužilaštvu pomoć za rješavanje slučajeva ratnih zločina. – Ne možemo reći da je ostvaren veliki uspjeh u rješavanju ratnih zločina počinjenih od strane crnogorskih državljana. To je razlog zašto ćemo se intenzivnije uključiti u rad sa kolegama tužiocima u Crnoj Gori – poručio je Bramerc. On je podsjetio da je u februaru 2019. godine potpisan memo-

Rezolucija razjašnjava da se radi o individualnoj krivičnoj odgovornosti i da nije uperena protiv bilo koje države ili nacije

randum o razumijevanju za Specijalnim državnim tužilaštvom Crne Gore, kako bi unaprijedili razmjenu podataka. - Već smo prenijeli važne podatke vezane za slučaj Morinj, za 15 osumnjičenih i seksualno nasilje, uključujući seksualno ropstvo, silovanje, prostituciju, trgovinu ljudima u seksualne svrhe - rekao je Bramerc, doda-

jući da je pred tužiocima veliki izazov. On je naveo da će biti potrebna i dodatna podrška samom tužilaštvu jer je potrebno više resursa, ali i da postojeće zakonodavstvo ne dozvoljava direktno korišćenje dokaza u sudskim postupcima. Bramerc je istakao da regionalna saradnja ne funkcioniše na način na koji bi trebalo.

Nastavljeno kontrolno saslušanje kandidata za izbor dvoje sudija Ustavnog suda PODGORICA – Ustavni odbor crnogorskog parlamenta nastavio je juče kontrolno saslušanje kandidata koji su odgovorili na javni poziv za izbor dvoje sudija Ustavnog suda Crne Gore. Članovi Odbora intervjuisali su bivšu zamjenicu zaštitnika ljudskih prava i sloboda Zdenku Perović, sutkinju Višeg suda u Podgorici Mirjanu Popović i advokata i bivšeg sudiju Osnovnog suda u Ulcinju Sulejmana Gučija. Govoreći o efikasnosti Ustavnog suda, Zdenka Perović je u odgovorima članovima Ustavnog odbora ocijenila da i pored toga što taj sud nema definisane rokove za donošenje odluka, u obavezi je da odlučuje u razumnom roku „jer ga na to obavezuje moralna strana“. - Mehanizam ustavne žalbe, bojim se, nije se pokazao djelotvornim, pa je potrebno mijenjati i legislativu – ocijenila je ona. Prema ubjeđenju sutkinje Mirjane Popović, postupci pred Ustavnim sudom traju od 4 do 5 godina. - Tu se ne radi o efikasnom postupanju, i to najviše škodi građanima, ali i samom Ustavnom sudu, jer gubi autoritet i povjerenje javnosti. Broj ustavnih žalbi raste iz godine u godinu. Problem zatrpanosti suda može da se riješi uspostavljanjem trijažnog odjeljenja koje bi ocjenjivalo procesne pretpostavke ustavnih žalbi. Efikasnost bi se mogla povećati i uvođenjem odjeljenja sudske prakse i rokova za odlučivanje po ustavnim žal-

- Najviše razočaranje proteklih 13 godina je glorifikacija zločinaca, negiranje genocida, pozivanje ratnih zločinaca na političke događaje, ministarstva koja distribuiraju biografije ratnih zločinaca – kazao je on. Prema njegovim riječima, ide se u pogrešnom smjeru i apsolutno su neophodne snažnije

reakcije. - Jedan od razloga je što su brojni ratni zločinci našli utočište u drugim državama, a kako ne postoje ugovori o ekstradiciji, oni nastavljaju život bez progona - naveo je Bramerc. Šefica Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori Oana Kristina Popa kazala je da je usvajanje Rezolucije o Srebrenici dobra stvar zato što se tim osuđuje genocid. – Politički lideri imaju obavezu da rade ka tom pomirenju. To podrazumijeva procesuiranje i istraživanje zločina koji su počinjeni 90-ih godina. Od ključnog značaja je da žrtve ovih zločina imaju ravnopravan pristup pravdi – poručila je Popa. Ona je kazala da je Crna Gora prošle godine dobila dosjee za 15 slučajeva i da se nada da će biti pokrenute istrage. Popa je poručila da je važno da Crna Gora sarađuje sa Međunarodnim mehanizmom za krivične sudove. Potpredsjednica Skupštine Branka Bošnjak je kazala da je priča o suočavanju sa prošlošću davno trebala da bude završena. – Mislim da je Rezolucija korak naprijed, zato što sadrži ono što je bilo bolno za neke narode – ocijenila je Bošnjak, posebno ističući da sadrži odredbu da se ni jedan narod ne može odrediti kao genocidan, već da su za genocide odgovorni pojedinci. Programski direktor Građanske alijanse Milan Radović kazao je da mladi uglavnom ne znaju šta se dešavalo devedesetih godina. Rekao je da se može zaključti da u Crnoj Gori nije proces suočavanja sa prošlošću, nego proces zaboravljanja ratne prošlosti. On je istakao i da je rezultat ovog projekta otvaranje informaciono-dokumentacionog centra. D. M.

Protest u Herceg Novom zbog filma Borisa Malagurskog „Crna Gora: podeljena zemlja“

Glavni problem su Novljani: Nijeste dugotrajni postupci dobrodošli ovđe HeRCeG NOvI- U Herceg Novom juče je organizovan protest zbog projekcije dokumentarnog filma „Crna Gora: podeljena zemlja“ Borisa Malagurskog.

Zdenka Perović

Mirjana Popović

Sulejman Guči

bama – kazala je ona. Kandidat Sulejman Guči kazao je da smatra da će svojim dugogodišnjim iskustvom u pravosuđu doprinijeti kvalitetnijem radu Ustavnog suda i dodao odgovarajući na pitanja poslanika da tokom svoje karijere nije upoznao nijednog sudiju koji je bio sklon korupciji i da smatra da korupcija u sudstvu ne postoji. On je još kazao da nikada nijedan Albanac nije bio sudija Višeg, Privrednog ili Apelacionog suda, a kamoli Ustavnog ili Vrhovnog suda. - Evo prilika da jedan Albanac bude sudija Ustavnog suda, i da se Crnoj Gori da jedan novi imidž – kazao je Guči. Prema zakonu, sudija Ustavnog suda bira se iz reda istaknutih pravnika sa najmanje 40 godina života i 15 godina rad-

nog iskustva u pravnoj struci. Zakon o Ustavnom sudu Crne Gore određuje da se istaknutim pravnikom smatraju profesori pravnih nauka, sudije, državni tužioci, advokati, notari, pravnici koji rade u državnim organima, organima državne uprave i lokalne samouprave, odnosno lokalne uprave, kao i pravnici koji rade u privrednim društvima i pravnim licima, koji uživaju profesionalni i lični ugled. Prethodnog dana intervjuisani su sudije Višeg suda u Podgorici Ranko Vukić i Tatjana Ljujić, te rukovoditeljka odjeljenja za ustavne žalbe u Ustavnom sudu Jadranka Novaković. Naredne nedjelje biće saslušana još tri preostala kandidata, advokat Nikola Medojević, savjetnik u Ustavnom sudu Ivan Radojičić i načelnica

Fonda za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom Enesa Rastoder. Javni poziv za izbor dvoje sudija raspisan je još u avgustu prošle godine i na njega se prijavilo 12 kandidata, od kojih je jedan povukao prijavu, a dvoje nijesu dostavili potpune podatke, pa nijesu prošli administrativnu provjeru Odbora. Krajem jula 2020. godine Ustavni sud je obavijestio Skupštinu da će u januaru, odnosno februaru ove godine dvoje sudija steći uslove za starosnu penziju. Tako, nakon penzionisanja sudije Hamdije Šarkinovića i sutkinje Mevlide Muratović, Ustavni sud funkcioniše u okrnjenom sastavu gotovo pola godine sa samo pet sudija. Ustavni sud Crne Gore, prema zakonu, ima sedam sudija. D.M.

Na snimcima koji su postavljeni na društvenim mrežama se vide okupljeni građani koji smatraju da projekciji tog filma nije mjesto u Herceg Novom i dvorani „Park“ i druga grupa koja je dočekala autora filma povicima „Ne damo svetinje“, a među kojima su bila i sveštena lica. Boris Malagurski, čiji je film izazvao proteste dijela građana Crne Gore, je na svom Tviter nalogu objavio: - Anti-srpski ekstremisti pokušali da izazovu incidente pre premijere #CGPodeljenaZemlja u Herceg Novom. Nisu uspeli. Premijera protiče mirno – piše na njegovom profilu. Na njegovom Instagram profilu je zabilježen i doček ekipe ispred dvorane „Park“ koju su pristalice dočekale aplauzom i povicima „Ne damo svetinje“, a drugi dio građana im je dovikivao „Nijeste dobrodošli ovđe“ i „Sekta“. Mediji prenose da je policija spriječila incident između dvije suprotstavljene strane građana Herceg Novog. Film „Crna Gora: podeljena zemlja“ je 18. juna prikazan u Podgorici u Hramu Hristovog vaskrsenja. Prema najavi, tre-

Sa protesta u Herceg Novom

balo je da bude prikazan na platou ispred Hrama, međutim, nakon najavljenih protesta građana Crne Gore, u dogovoru sa policijom, odlučeno je da se projekcija održi u samom Hramu. Tu noć su obilježili incidenti pristalica SPC i građanki okupljenih pod imenom „Bogougodnice“, koje su protestovale zbog prikazivanja filma takve sadžine u vjerskom objektu. Gradonačelnik Kotora je preksinoć otkazao projekciju filma u tom gradu nakon najavljenih protesta i plakata u kojima se poziva da ne dijeli Crnu Goru. Na to je oštro reagovao Demokratski front. Projekcija je održana i u Budvi, a na Instagram profilu Borisa Malagurskog se mogu vidjeti građani koji aplaudiraju. Toj projekciji je prisustvovala i poslanica Ure Božena Jelušić. R.D.

Hronika

Subota, 26. jun 2021.

Završen nalaz finansijske struke u predmetu protiv bivšeg ministra ekonomije i 11 državnih službenika zbog garancija za kredite KAP-u

Treće vještačenje potvrdilo štetu od 127,4 miliona eura

PODGORICA – Treći nalaz finansijske struke potvrdio je ranija vještačenja kojim je utvrđeno da su bivši ministar ekonomije Branko Vujović, njegov nekadašnji pomoćnik Dragan Kujović i još 10 službenika Ministarstva ekonomije i Ministarstva finansija, prilikom izdavanja pet garancija za kredite Kombinatu aluminijuma Podgorica (KAP), državnu kasu oštetili za 127,4 miliona eura, saznaje Pobjeda. Pored Vujovića i Kujovića, na listi okrivljenih u ovom slučaju su Refik Bojadžić, Darko Konjević, Zoran Martinović, Goran Nikolić, Damir Rašketić, Mitar Bajčeta, Sonja Baćović, Blagoje Miketić, Irena Bokun i Vukica Perović. Oni su povodom nezakonitosti prilikom davanja garancija privedeni 26. aprila u Specijalno tužilaštvo gdje su nakon saslušanja pred specijalnom tužiteljkom Lidijom Vukčević pušteni da se brane sa slobode. Pobjeda saznaje da bivši funkcioneri, kao i državni službenici koji su sačinjavali Komisiju kontrole državne pomoći, u istrazi nijesu sporili radnje

koje su preduzimali povodom izdavanja spornih garancija, ističući da su radili sve po zakonu. Sa druge strane, tokom izviđaja SDT je angažovalo tri vještaka finansijsko-ekonomske struke koji su utvrdili nepravilnosti prilikom izdavanja spornih garancija, što je po njihovom mišljenju dovelo do štete državne kase. Ovaj predmet formiran je u Specijalnom tužilaštvu 2014. na osnovu izvještaja Državne revizorske institucije (DRI) o reviziji izdatih garancija u 2009, 2010. i 2011. godini. Prema izvještaju DRI koji je objavljen 2013. godine, država je KAP-u izdala garancije za 135 miliona kredita kod OTP, Dojče i VT banke, a da je kao protivgarancije prihvatila akcije ruske „En plus“ grupe i CEAK-a u KAP-u i Rudnicima boksita, koje su 2011. godine vrijedile 22,2 miliona eura. Revizori su tada utvrdili i da prije odobravanja izdavanja garancija KAP-u nije rađena procjena rizika. Zbog toga je država platila oko 127 miliona eura za kredite kod Dojče, OTP i ruske VT banke, a kasnije su zbog toga

uveli takse na SIM kartice, zamrznuli penzije, uveli krizni porez, povećali porez na dodatu vrijednost (PDV)… Pet garancija za pet kredita Vlada je dala na osnovu Memoranduma o razumijevanju iz juna 2009. godine i ugovora o poravnanju iz novembra iste godine. Ugovori o kreditima za koje je država garantovala potpisivani su u novembru 2009. i junu 2010. godine, dok je već u aprilu 2012. država morala da plati 23,4 miliona Dojče banci, koja je aktivirala garancije. Tada je na čelu Vlade bio Igor Lukšić. Državne garancije su iznosile 63,32 miliona, 25 miliona, 21,7 miliona, tri miliona i 22 miliona eura, s tim što su se KAP i Rudnici boksita obavezali da državi obeštete i naknade svako plaćanje koje država izvrši po bilo kojoj od državnih garancija. Kao obezbjeđenje obaveze po garancijama, CEAK se obavezao da državi da u zalog svoje akcije u KAP-u i Rudniku boksita. Država je zbog garancija platila 127,4 miliona eura, i to potraživanje prijavila nakon uvođenja stečaja u KAP polovinom

Izvještaj za 2020. godinu

2013. godine. Međutim, nije poznato da li je država naplatila bilo šta od tog novca. Vještaci su utvrdili i da je budžetima za 2009. i 2010. godinu bilo predviđeno davanje garancija za kreditne obaveze KAP-a. U nalazu vještaka se navodi da je Skupština 29. februara 2012. godine donijela odluku o potvrđivanju odluke Vlade o preuzimanju duga KAP-a prema Dojče banci, da garancije izdate OTP banci za kredit od 49,7 miliona nijesu bile obezbijeđene kontragarancijama korisnika garancije, kako je to bilo predviđeno Uredbom o bližim kriterijumima, namjeni i uslovima dodjele državne pomoći. Zatim su utvrdili da su garancije izdate za kredite kod Dojče banke u vrijednosti od 82 miliona bile djelimično obezbijeđene založenim akcijama CEAK-a u KAP-u i Boksitima nominalne vrijednosti 22,2 miliona, odnosno 26 miliona tržišne vrijednosti, iako takvo obezbjeđenje nije bilo predviđeno tada važećom Uredbom o bližim kriterijumima, namjeni i uslovima dodjele drB.R. žavne pomoći.

Sa privođenja Branka Vujovića

Savjet za građansku kontrolu rada policije

Sud za prekršaje u Budvi Policajac koji je šenlučio riješio 73,34 odsto predmeta nanio štetu ugledu policije

BUDVA - Sud za prekršaje u Budvi je tokom 2020. godine riješio 11.670 predmeta, odnosno 73,34 odsto, što je neznatno manje u odnosu na 2019, pokazao je izvještaj za prošlu godinu. U izvještajnom periodu sud je imao 15.912 prvostepenih prekršajnih predmeta i predmeta izvršenja prekršajnih sankcija, odnosno u prosjeku 1.861,25 predmeta po sudiji. - Broj novozaprimljenih predmeta iznosio je 11.356, što je za 4.800 predmeta manje u odnosu na 2019. godinu, brojka koja nije iznenađenje, jer je poznato da ljetnje turističke sezone gotovo da nije ni bilo, te da je dobar dio godine saobraćaj u državi bio u posebnom režimu (zabrana međugradskog saobraćaja, zabrana kretanja...) – kazala je predsjednica suda Koviljka Đačić. Ona je kazala da je broj predmeta prenijetih iz prethodnih godina smanjen i iznosio je 4.556 predmeta. - Prosječan mjesečni priliv predmeta po sudiji iznosio je 78,86 a u prosjeku je riješeno 109,34 predmeta. Stopa ažurnosti suda, već petu godinu zaredom, prelazi granicu od 100 odsto, pa je prošle godine iznosila 102,76 odsto, što znači da sud iz godine u godinu prati redovan priliv predmeta, te smanjuje broj neriješenih predmeta, koji se prenose iz prethodnih godina – kazala je Đačić.

Prema njenim riječima, nije riješeno 4.180 predmeta, što je u odnosu na 2019. godinu manje za 376 predmeta. - U izvještajnom periodu, kroz 182 odluke u prvostepenom prekršajnom i prvostepenom izvršnom postupku izrečeno je ukupno 3.200 dana zatvora – dodala je Đačić. Sud za prekršaje u Budvi je tokom 2020. godine dostavio Zaštitniku imovinsko-pravnih interesa na izvršenje ukupno 852 izvršna predmeta. - Najveći broj predmeta poticao je iz oblasti Zakona o bezbjednosti saobraćaja na putevima (oko 65 odsto), Zakona o javnom redu i miru (10 odsto), Zakona o zaštiti od nasilja u porodici (4,3 odsto), Zakon o porezu na dodatu vrijednost (3,5 odsto), dok na ostale oblasti otpada nešto preko 17 odsto – rekla je Đačić. U prethodnoj godini, posebna pažnja je posvećena kvalitetu izrade sudskih odluka, pa je tako Viši sud za prekršaje Crne Gore u 570 predmeta u kojima je odlučivao po žalbama na odluke ovog suda, 504 odluke potvrdio, odnosno preinačio, što predstavlja procenat od oko 90 odsto, dok je svega 66 odluka ukinuo i vratio na ponovno odlučivanje. - Izuzetno visok kvalitet rada, praćen je izvanrednom ažurnošću, pa je broj predmeta u kojima je nastupila

zastarjelost vođenja prekršajnog postupka sveden na nivo od 2,08 odsto, iz čega se da zaključiti da su sudije izuzetno posvećene u obavljanju sudijske funkcije. Iako je 2020. godina bila veoma izazovna u pogledu naplate izrečenih novčanih kazni, iz razloga što je sud duže vremena funkcionisao u posebnom režimu rada (rad od kuće, odsustvo za roditelje djece do 11 godina, odlaganja suđenja zbog nemogućnosti poštovanja mjera koje su izdavale zdravstvene vlasti), ostvareni su impozantni rezultati – dodala je Đačić. Tako je, ističe ona, u sjedištu suda, ukupno naplaćeno 280.093,05 eura, u odjeljenju u Ulcinju 172.231,79 eura, odjeljenju u Baru 350.098,49 eura, u odjeljenju u Kotoru 192.997,65 eura i u odjeljenju u Herceg Novom 173.111,00 eura, što ukupno, sa naplaćenim sudskim taksama, iznosi 1.173.909,98 eura. Od 2015. godine, kada je Sud za prekršaje u Budvi osnovan, naplaćeno je 11.355.270,00 eura novčanih kazni i troškova postupka. - Rezultati suda se ostvaruju u izuzetno složenim uslovima. Funkcionisanje suda dodatno je opterećeno situacijom sa pandemijom korona virusa, te aktuelnom obustavom rada advokata, zbog čega se neuobičajeno velik broj suđenja odlaže – zaključila je Đačić. C.H.

PODGORICA - Policijski službenik Dražen Jovanović iz Bara, koji je nedavno šenlučio gasnim pištoljem, je svojim ponašanjem, iako van radnog vremena i van službe, nanio štetu ugledu policije, ali i pokazao da ne poštuje pozitivne propise države u čijoj je službi, ocijenio je Savjet za građansku kontrolu rada policije. Na zahtjev Savjeta, vršilac dužnosti direktora Uprave policije je informisao da su službenici Centra bezbjednosti Bar, postupajući po informaciji objavljenoj u medijima, preduzeli aktivnosti i utvrdili da je D. J, policijski službenik, 19. juna, u kući svog srodnika ispalio četiri patrona iz startnog – gasnog pištolja marke „Bruni MOD 92“ kalibra 9 mm, prilikom porodičnog veselja. Savjet za građansku kontrolu rada policije je ocijenio da je Uprava policija blagovremeno i efikasno reagovala u odnosu na kompromitujuće ponašanje policijskog službenika D. J. iz Bara. -Svaki policijski službenik bi trebao da bude pri-

mjer poštovanja pozitivnih propisa Crne Gore, posebno onih koji se odnose na oružje – ističe Savjet. Policija je 20. juna obavila uviđaj i pronašla čaure gasnog pištolja. D. J. je predao pištolj, uz izdatu potvrdu o privremenom oduzimanju. O događaju je obaviješten osnovni državni tužilac u Baru koji se izjasnio da se u radnjama policijskog službenika ne stiču elementi krivičnog djela. -Utvrđeno je da D. J. predmetni pištolj nije blagovremeno i propisno prijavio Područnoj jedinici za opšte i upravne poslove Bar, iz kog razloga će biti sankcionisan shodno Zakonu o oružju, a s tim u vezi, protiv D. J. je podnijeta i prekršajna prijava zbog počinjenog prekršaja iz člana 13. Zakona o javnom redu i miru. U konačnici odgovora, koji je v. d. direktora Uprave policije uputio Savjetu, navodi se da će spisi predmeta povodom navedenog događaja biti dostavljeni Etičkom odboru u cilju stvaranja preduslova za vođenje disciplinskog postupka C.H. – navode iz Savjeta.

Krivična prijava protiv devetnaestogodišnjakinje

Djevojka lažno prijavila napad i pokušaj silovanja PODGORICA – Protiv H. M. (19) podnijeta je krivična prijava zbog sumnje da je počinila kri-

vično djelo lažno prijavljivanje. Kako se navodi u saopštenju policije, djevojka je lažno prijavila

fizički napad i pokušaj silovanja od strane više osoba. -Ona je u prijavi navela da je dva lica prepoznala. Kriminalističkom obradom je utvrđeno da navodi iz prijave nijesu tačni – saopšteno je iz policije. C.H.

Zbog 10 krivičnih djela odgovaraće osam osoba PODGORICA - Policija u Podgorici je, preduzimajući aktivnosti na rasvjetljavanju krivičnih djela, uhapsila pet osoba, a protiv tri podnijela krivične prijave zbog sumnje da su počinili devet krađa i lažno prijavljivanje. Uhapšeni su B. G. (27), M. D. (25), K. K. (29), R. P. (43) i S. A. (23) iz Podgorice zbog sumnje da su po-

Terete ih da su krali telefone, garderobu, parfeme...

činili šest krađa. Kako se navodi u saopštenju policije, osumnjičeni su krali mobilne telefone, garderobu, parfeme i kozmetiku, akomulatorski odvijač i dio sa vozila. Protiv M. Đ. (44) iz Podgorice je podnijeta krivična prijava zbog

sumnje da je provalio u kuću i ukrao televizor. Za dvije krađe tereti se i E. R. (28) iz Podgorice, koji je, kako se sumnja, provalio u dva vozila i ukrao torbicu sa dokumentima, novac, DVD, dva akumulatora i alat. C.H.

Crnom Gorom

Subota, 26. jun 2021.

niKšić: Na Kapinom polju obilježeno 78 godina od strijeljanja 25 rodoljuba NIKŠIĆ - Udruženje UBNORa antifašista Nikšića organizovalo je juče, kod spomenika na Kapinom polju, komemoraciju, obilježavajući na taj način 78 godina od strijeljanja 25 boraca. Okupljene poštovaoce tradicije i tekovina NOR-a pozdravio je predsjednik te organizacije Slobodan Mirjačić. On je naveo da ponovo četnici dižu glave i skrnave spomenike partizanskim vitezovima, namjeravaju da grade spomenike i veličaju izdajnike NOR-a i antifašizma. No, poručio im je da neće proći. - Svima koji imaju loš naum poručujem da neće proći kao što nijesu prošli ni prije 80 godina, te da ne iskušavaju ničije strpljenje – poručio je Mirjačić. Članica te organizacije Jasmina Nikčević podsjetila je da istog dana, kada je na Kapinom polju ubijeno 25 Nikšićana, u Crnoj Gori strijeljano još 155 boraca, od kojih 19 iz nikšićke opštine. -Sve je to bila odmazda okupatora za pretrpljene poraze u borbi sa partizanskim jedinicama, odnosno velike partizanske pobjede u četvrtoj i petoj ofanzivi. Sva ova časna imena pred čijom žrtvom danas sa najdubljim poštovanjem odajemo počast, u tim davnim herojskim danima ujedinjavali su isti principi, ista stremljenja i ideali. Sve te zvijezde vodilje povezale su naše slavne borce iz različitih krajeva Crne Gore, iz različitih bratstava i plemena, različitih nacionalnih ili konfesionalnih pripadnosti - kazala je Nikčević. Ona je podsjetila da je spomenik na Kapinom polju djelo znamenitog arhitekte dr Slobodana Vukajlovića, te da predstavlja pet stamenih i hrabrih stubova sjedinjenih u ba-

Čuvati slobodarski i antifašistički duh

Slobodan Mirjačić: Ponovo četnici dižu glave i skrnave spomenike partizanskim vitezovima. Izdajnici da ne iskušavaju strpljenje. jasmina nikčević: Današnja Crna Gora, nastala na temeljima antifašističke borbe tokom Drugog svjetskog rata, u svojoj kolektivnoj memoriji mora uvijek imati svetionike iz prošlosti

PriMjer ČojSTva, jUnašTva i ČaSTi PoToMSTvU: Juče na Kapinom polju

klju slobode podsjećajući na pet stubova na koje su prilikom strijeljanja vezivane grupe od po pet logoraša. - A da li će sloboda za koju su se žrtvovali umjeti da pjeva o njima onako kako su oni pjevali o njoj? Hoće i mora, jer ne možemo i nećemo dozvoliti da u ovom pobrkanom nekom vremenu utihne njihov slobodarski antifašistički poj i zgasne

Kolašin: Ni besplatne projekcije ne pomažu

svetost njihove žrtve. Današnja Crna Gora, nastala na temeljima antifašističke borbe tokom Drugog svjetskog rata, u svojoj kolektivnoj memoriji mora uvijek imati svetionike iz prošlosti, sve znamenite pretke koji svojim djelima služe kao primjeri čojstva, junaštva i časti potomstvu i budućim generacijama. Antifašizam kao ključni po-

jam XX vijeka, kao dio antifašističkog nasljeđa u borbi protiv ratnog zla koje se nikada ne smije zaboraviti, nastavlja to da bude i danas u 21. vijeku, kao najbolja univerzalna ideologija, neprikosnovena vrijednost dubokog humanističkog opredjeljenja i vjere u čovjeka, slobodu, toleranciju i ravnopravnost - kazala je Jasmina Ra. P. Nikčević.



Istog dana, kada je na Kapinom polju ubijeno 25 Nikšićana, u Crnoj Gori strijeljano još 155 boraca, od kojih 19 iz nikšićke opštine

ŽabljaK

IRF predstavio programe podrške ŽABLJAK - Predsjednik Investiciono-razvojnog fonda Velizar Kaluđerović i izvršna direktorica Irena Radović boravili su radnoj posjeti opštini Žabljak i obišli privrednike koji su korisnici kreditne podrške IRF-a. Na sastanku sa predsjednikom Opštine Veselinom Vukićevićem je bilo riječi o privrednoj aktivnosti, ljetnjoj turističkoj sezoni kao i potrebama privrednika za prevazilaženje krize izazvane pandemijom korona virusa. Kaluđerović i Radović informisali su Vukićevića o programima podrške IRF-a za ovu godinu, sa akcentom na projekte očuvanja životne sredine i zelene ekonomije, kao i na podršku koja je namijenjena mikro, malim i srednjim preduzećima čija je likvidnost ugrožena usljed negativnog uticaja pandemije kovida-19. Predstavnici IRF-a su posjetili vlasnika preduzeća HM Durmitor Vladimira Kujundžića, koji je iz sredstava IRF-a uspješno realizovao više projekata u oblasti poljoprivrede i turizma u Žaljaku. Takođe su posjetili gazdinstvo poljoprivrednog proizvođača Vasilija Jakšića, koji je sredstva dobijena putem kreditne podrske IRF-a u više navrata koristio za unapređenja djelatnosti proizvodnje krompira. Održan je i sastanak sa direktorom Turističkog centra Durmitor Marinkom Purićem, na kome je bilo riječi o stanju u turističkom centru, kao i o očekivanjima i izazovima u vezi sa predstojećom ljetnjom turističkom sezonom imajući u vidu značaj turističkog centra za privrednu aktivnost Žabljaka. C. G.

Herceg novi: Udruženja ribara odgovorila vlasnicima marine Lazure

Vjeruju Vladi i ne odustaju od zahtjeva Centar za kulturu u Kolašinu

Bioskop radi, publike nema KOLAŠIN - Javna ustanova Centar za kulturu je nedavno, uz pomoć Opštine, kupila moderni kino-projektor. Uloženo je 5.000 eura kako bi se omogućile kvalitetne filmske projekcije u Velikoj sali Doma kulture. Bioskop je proradio po modernim standardima, obezbijeđeni su i kvalitetni filmovi, ulaz na filmske projekcije je besplatan ali publika se još čeka. Direktorica JU Centar za kulturu Gorica Ilinčić kaže da će biti uporni da obnove i povrate filmsku publiku. - Imali smo na repertoaru klasike, drame, akcione filmove. Ponuda je bila raznovrsna i kvalitetna ali odziv publike nije bio adekvatan. Nastavićemo sa projekcijama tokom ljeta, pokušaćemo da kvalitetnije promovišemo naš filmski program. Vjerujemo da će se filmska publika vratiti i u Veliku salu Doma kulture - istakla je Ilinčić. Filmska ponuda tokom narednih mjeseci biće dio zanimljivog kolašinskog kulturnog ljeta. Uskoro će biti precizirani termini održavanja raznovrsnih kulturnih programa koji su temelji tradicionalne kulturne manifestacije. Organizatori kolašinske kulturne produkcije vjeruju da će i tokom bioskopskih predstava biti sve manje praznih mjesta. Dr. D.

HERCEG NOVI - Predstavnici Nacionalnog udruženja proizvođača ribe Crne Gore i Udruženja profesionalnih ribara na moru CG – Škver reagovali su na saopštenje vlasnika marine Lazure, u kome je navedeno da je investitor kompleksa u Meljinama ispunio sve obaveze definisane ugovorom o zakupu morskog dobra, urbanističko – tehničkim uslovima, kao i prostorno planskom dokumentacijom. Ribari su ranije saopštili da je vlasnik marine prema sporazumu morao da 16 vezova ostavi za

ribarske vezove. Iz kompanije su odgovorili da je marina planirana kao nautička a ne ribarska. U jučerašnjem saopštenju koje potpisuju Marko Kise i Silvio Tonsati ribari poručuju da su bahatost vlasnika i nepoštovanje zakona odnosno neispunjavanje ugovora koji su sklopili sa prethodnom Vladom, stigli i do nove Vlade i njenog predsjednika Zdravka Krivokapića. - Prethodna Vlada nije htjela izdati upotrebnu dozvolu vlasniku marine jer je poštovala ugovor, a nadamo se da će to poštovati i nova Vlada. Ribari su obavijestili Vladu i Ministarstvo poljopri-

ribari KaŽU Da SU iZigrani: Brodica

vrede, šumarstva i vodoprivrede, o svojim zahtjevima i ponašanju vlasnika marine nautičkog turizma i ribarske luke Lazure. Tražimo da Vlada prvenstveno zaštiti interese države Crne Gore, a posebno interese ribara i uzme od vlasnika u marini nautičkog turizma i ribarskoj luci Lazure sve ono što joj prema ugovoru o izgradnji pripada, i ustupi ribarima na korišćenje. Ako država

Zamolili Katića da im ne pomaže Nijesu zadovoljni stavom predsjednika Opštine Stevana Katića, koji je pozvan da bude medijator u rješavanju spora između ribara i vlasnika marine. - Zamolili bismo ga da nam više ne pomaže jer nam nije pomogao, sem što je stao na stranu vlasnika marine nautičkog turizma i ribarske luke

Lazure. Umjesto da nas cijeni kao građane i privrednike svoga grada i da nam maksimalno pomogne na svaki mogući način u domenu lokalne uprave, nazvao nas je nasilnicima koji hoće silom da ostvare svoja zagarantovana prava. Jednom nam je pokušao pomoći kad se rješavala ribarska luka u Njivicama i

uspio je da se poništi njena gradnja. Bojimo se da će svojim zalaganjem upropastiti i obaveze vlasnika marine nautičkog turizma i ribarske luke Lazure prema Vladi Crne Gore - navedeno je u saopštenju Nacionalnog udruženja proizvođača ribe Crne Gore i Udruženja profesionalnih ribara na moru CG – Škver.

Crna Gora iznevjeri ribare i ne zaštiti svoje interese i ne ispoštuje ugovor, ribari će se organizovati, procijeniti i dogovoriti kako da dalje dijeluju - navode u saopštenju. Tvrde da je sve što je investitor saopštio kontradiktorno ugovoru sklopljenim sa Vladom i obavezama tog ugovora. - Tačno je da se u marini nijesu stekli uslovi za ribarsku luku. Tačno je da vlasnik nije poštovao ugovor i nije htio da izgradi dio ribarske luke, a odnosi se na logistiku prema članu 7 uredbe Vlade o svrstavanju luka prema namjeni. Vlasnik vješto koristi nastali vakuum prostor i godinama u nazad izdaje svoje i ribarske vezove koje naplaćuje i stiče protivpravnu dobit, i time krši zakon jer još nije dobio upotrebnu dozvolu za rad. Nadamo se da će inspekcijske službe sve to prekontrolisati i obavijestiti svoje nadležne kao i javnost CG - poručuju iz ribarskih udruženja. Ž.K.

Crnom Gorom

Subota, 26. jun 2021.

Projekat „Malim školama u pohode“: Tivćani u Donjem Zaostru

Sami u školi Nađa, Dražen, Vasilije i učiteljica Biljana

CETINJE: Realizovana donacija SAD

IMA PROSTORA ZA UNAPREĐENJE SARADNJE: Juče u Prijestonici

Metal-detektorska vrata na ulazu u zgradu Prijestonice

POSJETA IH OBRADOVALA: Domaćini i gosti

Nije lako organizovati kombinovanu nastavu. Dok jednom predajem, ono dvoje tiho rade. Dam im neki zadatak ili ispravljaju greške u domaćim radovima. Sadržaji se prožimaju, pa ako su nešto zaboravili mogu znanje da obnove, ali bi mnogo ljepše bilo kada bi imala više đaka - kazuje učiteljica Biljana Kasumović BERANE - Jutros smo na geografskoj karti vidjeli gdje je Tivat i koliko je udaljen od Berana. Više od četiri sata su naši gosti putovali da bi nas obišli i obradovali. Zato im velika hvala - riječi su dobrodošlice učiteljice Biljane Kasumović upućene predstavnicama NVU Djeca Tivta, predsjednici Slavici Vulanović i dugogodišnjoj aktivistkinji Tanji Krstović, te Predragu Šušiću, direktoru Osnovne škole „Drago Milović“. Oni su stigli u područno odjeljenje beranske OŠ „Vuk Karadžić“ u Donjem Zaostru, a uz učiteljicu zahvalnost na posjeti izreklo je i troje njenih đaka: Dražen Radičević, koji završava II

Posjeta se realizovala u sklopu akcije koju su „Djeca Tivta“ pokrenula 1999. godine i koja u kontinuitetu traje od 2003. godine, a područno odjeljenje u Donjem Zaostru je 29. koje su posjetili

razred, Vasilije Radičević koji će naredne školske godine u IV i Nađa Radičević koja će u od jeseni pohađati V razred. OŠ „Vuk Karadžić“ ima oko 110 zaposlenih, pohađa je 1.100 učenika i jedna je od najvećih na sjeveru Crne Gore. Imala je četiri područna odjeljenja, ali Crni Vrh duži niz godina nema upisanih đaka, pa nije u funkciji. Tri preostala su u Docu, Gornjem i Donjem Zaostru.

OBAVEZE

U Donjem Zaostru, ne tako davno, bilo je deset do dvadeset đaka u četiri razreda, danas ih je tek troje u tri razreda. Učiteljica Biljana Kasumović kaže kako nije lako organizovati kombinovanu nastavu. - Treba puno volje i ljubavi prema djeci i radu, a kada se radi ono što se voli i teškoće se prevazilaze Dok jednom predajem, ono dvoje tiho rade. Dam im neki zadatak ili ispravljaju greške u domaćim radovima - kazuje Kasumović. Za razliku od đaka, čije su kuće na pet minuta od škole, ona do svog radnog mjesta stiže putujući. U učionici, obaveze se podijele. Svako radi svoje, a, kako reče učiteljica, kombinovana nastava naročito odgovara

Radičevići sa učiteljicom

učenicima starijih razreda. - Sadržaji se prožimaju iz razreda u razred, pa ako su nešto zaboravili mogu znanje da obnove - kazuje učiteljica naglašavajući da bi mnogo ljepše bilo kada bi imala više đaka. A na troje Radičevića, zamjerki nema. I oni se na učiteljicu ne požališe. - Bolje nema niko - uglas kazaše Nađa, Vasilije i Dražen.

ISTORIJAT

Prije područnog odjeljenja Tivćani su svratili do matične škole, koja ime Vuka Karadžića nosi od 1964. godine. - Naša je škola - kazuje direktor Vukadin Božović - 1869. godine iznikla iz temelja manastira Šudikove i Đurđevih stupova. Školske 1962/63. godine postaje područno odjeljenje Druge sabirne škole, a od 1964. godine dobija ime ,,Vuk Karadžić“. Preko područnog odjeljenja u Docu naslijedila je stogodišnju tradiciju i smatra se najstarijom školom u Beranama“. Za dugogodišnji rad i ostvarene rezultate škola je dobila veliki broj nagrada i priznanja, među kojima su i Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima, Nagrada „Oktoih“, Nagrada „21. jul“, Statueta „Kurir Jovica“, Nagrada „Boris Kidrič“ zlatna i srbrna plaketa,

bronzana plaketa „Srećan put“, Zlatna plaketa zbratimljenih gradova Narodne tehnike Jugoslavije... Potvrda svega što su đaci i nastavnici zavrijedili su školske vitrine sa preko 300 pehara, plaketa, diploma i priznanja.

POKLONI

Domaćini su posjetiocima zahvalili na darovima: udžbenicima i lektirama za razrede koje će pohađati naredne školske godine, CD plejerima u globusu, školskom priboru i đačkim torbama, garderobi, lopti i reketima za badminton... Poklone su poslali, kako reče Slavica Vulanović, Opština Tivat, međunarodna „Knigthtsbridge“ škola, Modni klub „Da Qui“, butici „Bellissima“ i „Gold“, profesorica fizičkog u OŠ „Drago Milović“ Olja Mitošević, Turistička organizacija Tivat i Radio Tivat. Sa prevozom, sve da se epidemiološke mjere ispoštuju u potpunosti, pomogla je kompanija „Adriatik marinas“. Posjeta Donjem Zaostru je realizovana u sklopu akcije „Malim školama u pohode“, koju su „Djeca Tivta“ pokrenula 1999. godine i koja u kontinuitetu traje od 2003. godine, a područno odjeljenje u Donjem Zaostru je 29. koje su posjetili. Slavko KRSTOVIĆ

CETINJE – Ambasada SAD donirala je metal-detektorska vrata koja su postavljena u ulaznom holu Prijestonice i osiguraće visok nivo bezbjednosti zaposlenih i stranaka i unaprijediti rad Odsjeka za zaštitu lica i imovine - saopšteno je u toku susreta gradonačelnika Aleksandra Kašćelana sa američkom ambasadorkom u Crnoj Gori Džudi Rajzing Rajnke. Riječ je o uređaju posljednje generacije i visokih performansi. Tokom razgovora Kašćelan je kazao da su djelovi Katunske i Riječke nahije pogodni za podizanje solarnih elektrana, što bi moglo biti interesantno investitorima iz SAD. Podsjetio je na namjeru Prijestonice da raspiše poziv za privatno-javno partnerstvo za gradnju hotela po ugledu na neka-

dašnju Lokandu u kojoj je bilo i američko poslanstvo, te na potencijale Oboda. Cilj je zapošljavanje građana, kazao je Kašćelan. Zatražio je podršku za grant šemu koju razvija Prijestonica za poljoprivrednike koji su ove godine posebno pogođeni neusvajanjem agrobudžeta. Zatražio je i pomoć američkih eksperata pri izradi akcionog plana za borbu protiv korupcije i za organizovanje obuka o antikorupcijskim praksama za službenike lokalne administracije. Ambasadorka Rajnke kazala je da su prijedlozi za unapređenje saradnje veoma interesantni. Ukazala je i na uspješan rad Američkog ugla na Cetinju, kao i na to da je ponosna na učešće cetinjskih učenika u Access programu učenja engleC. G. skog jezika.

BIJELO POLJE: Kanje pogodilo nevrijeme

Grad uništio usjeve BIJELO POLJE - Nevrijeme praćeno gradom veličine oraha pogodilo je juče popodne MZ Kanje i načinilo veliku materijalnu štetu domaćinima. Prema informacijama vremenska nepogoda, koja je pogodila Kanje, Dobrinje, Mio-

če, uništila je usjeve, voćnjake i malinjake i napravljena je ogromna materijalna šteta Koliku je štetu napravio grad znaće se kada stručne službe Sekretarijata za preduzetništvo i ekonomski razvoj Opštine završe sa obilaskom terena. B. Č.

OPŠTINA ZAHTIJEVA DA SE UKLONI: Pješački prelaz na novom šetalištu

BAR: Opština saglasna sa mještanima da horizontalna signalizacija ruži Sutomore

,,Zebre“ nijesu predviđene na šetalištu

OPŠTINA ZAHTIJEVA DA SE UKLONI: Pješački prelaz na novom šetalištu

BAR - Negodovanje građana u Sutomoru zbog iscrtavanja horizontalne signalizacije na dijelu novog šetališta opravdano je. Dijelimo njihov stav da takvo djelovanje narušava kompletan vizuelni identitet projekta, koji od Sutomo-

ra pravi jednu od najatraktivnijih turističkih destinacija u rangu sa elitnim ljetovalištima Jadrana i Mediterana. To je saopšteno iz lokalne uprave nakon što su građani iskazali nezadovoljstvo zbog ,,zebri“ na šetalištu.

- Opština Bar zahtijeva od nadzornog organa, izvođača radova i svih drugih odgovornih za realizaciju ovog projekta, da što hitnije razmotre potencijalne mogućnosti za ispravljanje izvršenih radova. Naglašavamo da ni u jednoj vizuelnoj prezentaciji ni-

ti u komunikaciji o finalnom izgledu rekonstruisanog sutomorskog šetališta nije navođen dio projekta horizontalne signalizacija, te da to nije nešto što je Opština prihvatila i predvidjela - naglašavaju iz barske lokalne uprave. V. K. V.

Kultura

Subota, 26. jun 2021.

Janko Nilović snimio dva spota u Crnoj Gori sa rediteljem Nikolom Vukčevićem

Prva crnogorska saradnja sa legendarnim muzičarem PODGORICA - Čuveni francuski muzičar, porijeklom iz Livara kod Bara, Janko Nilović, boravio je nekoliko dana u Crnoj Gori zbog snimanja spota sa rediteljem Nikolom Vukčevićem. Povod je, kako smo saznali od reditelja, namjenska saradnja. Kompozicija „Montenegro star“ sa albuma „Balkans Impression“ iz 1979. godine, jedna od onih koja kombinuje nježno mediteransko i gorštačku silinu, omiljena među onima koji Nilovićevo djelo fanatično pokušavaju da povežu sa Crnom Gorom, dobiće svoj zvanični video uradak, budući da jedan nezvanični već postoji. Upravo zbog povezanosti sa zemljom porijekla koju je uvijek isticao, muzičkih posveta, ali i činjenice da je vanserijski talenat sa zavidnom svjetskom karijerom dugom skoro 60 godina, Vukčević dosta lično shvata podatak da Nilovića nikad do sada niko nije zvao da svira u Crnoj Gori. - Mene pogađa da zvanična kulturna politika, festivali i muzičari kod nas nijesu bili zainteresovani za jednu ta-

kvu veličinu, za jedan takav talenat. Ovih par dana sa njim za mene su veliki, prosto sam zapitan i upitan kako se sve to desilo – rekao je Vukčević za Pobjedu. Na kraju je prva saradnja sa Nilovićem u Crnoj Gori upriličena na inicijativu našeg poznatog reditelja. - Poziv je bio inicijativa mojih kolega i mene koji smo pomislili da bi mogli da sarađujemo. Zadesila se zanimljiva poslovna prilika namjenskog vida i mogućnost da uz taj video Janku poklonimo muzički spot unutar te saradnje i mislim da će i on biti zadovoljan. Ja jesam zadovoljan i inspirisan što je došlo do saradnje – rekao je Vukčević za Pobjedu. Ekipa je snimala na aerodromu, u vinogradima i na rijeci Tari, uz nekoliko privatnih enterijera. Janko Nilović je već otputovao za Francusku, ali snimanje se nastavlja. Vukčević nam nije mogao precizno reći kad će biti završena montaža, ali do kraja narednog mjeseca možemo očekivati da prva crnogorska saradnja sa ovim vrhunskim muzičarem bude i javno dostupna. D. ERJAVŠEK

Detalj sa snimanja u Crnoj Gori

Koncert i promocija tri publikacije partitura

Krivokapić i Cerović u Muzičkom centru PODGORICA - Crnogorski gitarski duo, Goran Krivokapić i Danijel Cerović, nastupiće večeras u Muzičkom centru Crne Gore. Nakon dva CD-a „Engleskih svita“ J. S. Baha, u transkripciji i izvođenju G. Krivokapića i D. Cerovića, i izdanju „Naksosa“, kao i izvrsnih kritika za oba audio zapisa, članovi dua će u Multimedijalnoj sali, sa početkom u 19 časova, promovisati tri publikacije partitura – transkripcija „Engleskih svita

br. 1, 2 i 3“ za dvije gitare, čiji je izdavač Muzički centar Crne Gore, navodi se u saopštenju organizatora. Nakon promocije izdanja, u Kamernoj sali Muzičkog centra Crne Gore, sa početkom u 20 časova, crnogorski gitarski duo održaće koncert na kojem će odsvirati „Englesku svitu br. 6“ J. S. Baha u sopstvenom aranžmanu za dvije gitare, potom čuveni „Oblivion“ Astora Pjacole (ar. Nejc Kuhar), kao i „Troilovu svitu“ istog autora, u aranžmanu Serđa Asada. R. K.

PODGORICA – Roman „Beton bluz“ Slavice Perović predstavljen je preksinoć u Podgorici, na platou iza Gradske knjižare. Priča koja kao okosnicu ima graditeljstvo i građevinu, uspješno preispituje odnose moći i postavlja vječito pitanje o dometima umjetnosti, počev od njenog edukativnog potencijala. Roman je objavljen prošle godine u izdanju podgoričke „Nove knjige“, unutar pandemijske zatvorenosti, pa se zato dugo čekalo na prvo zvanično predstavljanje. Razgovor sa autorkom vodio je pisac Nikola Nikolić, koji je je bio i urednik ove knjige.

U Podgorici predstavljen roman „Beton Bluz“ Slavice Pe

Metaforika nim lijepe stvarno D. MaliDžan

POTREBA

Poslije uspješnog prvijenca „Life lift“, Perović je, kako je Nikolić istakao, napredovala u odnosu na prvi roman. - Biti pisac, ako ste čitavog života bili lingvista je zaista vrlo teško. Negdje sam bila kriptospisateljica sve ovo vrijeme i onda sam dozvolila spisateljici da se pojavi i da izađe – rekla je Perović. Ona je pojasnila da „Beton bluz“ došao kao svjesni napor i potreba da bude spisateljica. - U tom smislu je bilo mnogo teže da napišem drugi roman. Prvi roman sam pisala intuitivno, a drugi vrlo svjesno. Znala da je to zadatak i da nema veze sa intuicijom, nego samo sa onim što želim da kažem na jedan dobar način – kazala je Perović. Prema njenim riječima, roman je nadgradila na više nivoa i bolji je od prethodnog. PODGORICA - Prva knjiga Adema Ada Softića „U sjenci Feminog oraha“ objavljena je u izdanju IGP „Pegaz“ iz Bijelog Polja. Knjiga sadrži 60 priča i zapisa iz prošlosti Berana. Softić je poznati beranski fotograf, hroničar i pripovjedač koji pokušava da sačuva od zaborava grad i ljude sa kojima je odrastao i da uhvati momenat sadašnji iz najboljeg ugla. Zato je ova knjiga obradovala brojne poštovaoce njegovog objektiva i pera.

KULTURA SJEĆANJA

Dr Draško Došljak u svom pogovoru knjizi „U sjenci Feminog oraha“, s jedne univerzalne tačke gledišta, zaključuje da „svaka nova priča vraća u život Čovjeka i vrijeme“. - Adem Ado Softić svjedoči svojim pričama da su one pohvale prohujalim vremenima i opomena novim stanovnicima budućih knjiga. Njegove priče su „zaštićeni svjedoci“ čovječanstva i potvrda protoka života. Svaka njegova priča je konkretna i korektna. Konkretna jer se vezuje za ljude i korektna jer je primjerom sačuvana u „hladu Feminog oraha“, đe udobno vjekuje – zapisao je Došljak u svojoj recenziji. Prvu knjigu Ada Softića doživljava kao literarne šetnje kroz beranski kraj – kroz vremena i nevremena. - Softićeve priče njeguju kulturu sjećanja. Bez te kulture prošlost je prazna, a literatura siromašna. Beranski „oriđinali“ Miško i Lero su sa ulice i fotografije ušli najprije u Smailagićevo slikarstvo, a sada i u Adov književni tekst. Samo velike sredine imaju svoje „oriđinale“ koji zasluže i književnu pažnju. Ivangradska čaršija je to znala da čuva, a Ado Softić da sačuva. Zato i čežnja i sjeta, koja nikada ne „Prohuji sa duvanskim dimom“ – navodi se u recenziji. Femin orah je bilo mjesto veli-

Sa prve promocije romana „Beton Bluz“

Autorka je slikovito opisala stvarnost oko sebe koja je duboko potresala. - Ponekad sebi djelujem kao Dr. Džekil i Mr. Hajd. Kad se pogledam u ogledalo sebi djelujem kao da nemam problema, a onda više nema ogledala

i znam da ih ima. Problemi me tište, promišljam ih i o njima pišem. To je na neki način pretočeno u ovaj roman, moja tajna, mračna strana. To je nešto od čega se nisam mogla odbraniti, a to znači jednu stvarnost koja nije bila nimalo lijepa. Jedno-

stavno sam je metaforizovala kroz roman – kazala je Perović.

U DVIJE RIJEČI

Naslov romana „Beton bluz“, kako je kazala autorka, nije isključiva asocijacija na građevinu. Odnosi se na sve ono što

Objavljena prva knjiga beranskog fotografa i hroničara Adema Softića „U sjenci Feminog oraha“

Literarne šetnje kroz beranski kraj kih odluka, ako je suditi po poruci koju je estradni umjetnik Ismet Krcić, uz zahvalnost i pijetete, poslao Softiću. - 1952. godine bio sam sa drugovima u hladovini Feminog oraha, kada smo zajednički donijeli odluku da otputujem za Beograd na školovanje. Taj legendarni Femin orah je i sudbinski vezan za moju umjetničku karijeru – zapisao je Krcić na vijest da je izašla Softićeva knjiga.

PROMOCIJA

Prva promocija ove zbirke tekstova, koje prate fotografije, biće već u ponedjeljak, 28. juna u 19 časova u Beogradu, u Čitaonici Fonda umetnosti Biblioteke grada Beograda. Nakon toga se očekuju i promocije u Crnoj Gori. Adem Ado Softić rođen je 1959. u Ivangradu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Ivangradu, a Defektološki fakultet u Beogradu 1982. godine. Sredinom sedamdesetih, fotoaparatom svog oca Safeta, istaknutog kulturnog, sportskog i društveno-političkog radnika, pravio je svoje prve fotografije, a na inicijativu profesorice Ljiljane Mijović-Čukić započeo je i svoje prve književne korake. Svirao je bubnjeve u jednoj lokalnoj gimnazijalskoj grupi, a kao kolekcionar muzike i diskofil „pustao ploče“ na igrankama i zabavnim večerima u gradu i okolini. U Amaterskoj dram-

skoj sceni KUD-a „Dušan Bošković“ radio je muziku za nekoliko pozorišnih predstava u režiji Miša Koraća. Član je redakcije i urednik fotografije u časopisu „Nova Sloboda“, a povremeno piše i objavljuje fotografije u Reviji „Bihor“ iz Luksemburga, Časopisu „Ko-

mun@“, Pobjedi, Planinarskim novinama i raznim drugim časopisima i portalima. Od 2012. do danas imao je nekoliko izložbi starih fotografija u Beranama i Petnjici. Za svoj rad i doprinos kulturnom uzdizanju Berana je višestruko nagrađivan. D. E.

Kultura

Subota, 26. jun 2021.

erović

malo osti Infrastruktura postojanja Slavica Perović je izdvojila da su legenda „Skadar na Bojani“ i mlada Gojkovica bile motiv. - Nju sam prikazala kao metaforu i simbol. Svjedoci smo obilatog štetovanja žena, pa onda i štetovanja ljudi. To me je motivisalo da sam fikcionalizovala upravo taj lik, dala ga kroz vremensku vertikalu i emanirala kroz lik Marije, koja pojma nema o tome da je sve infrastruktura njenog postojanja, na neki način infrakstrutura žrtvovanja.

na neki način erodira. - To može da bude građevina koja gradi divne stvari, ali i devastira, kao i devastiranje dobrih ideja, štetovanje ljudi i prostora – rekla je Perović i naglasila da je živjela metaforu i stvarnost. Ritmični i slikoviti naslov „Beton bluz“ ima ista prva početna slova.

- Ništa tu nije namjerno. Naslov ima duboko značenje jer se do njega teško došlo. „Beton bluz“ je priča romana u dvije riječi – istakla je Perović. Autorka je ukazala da je „Beton bluz“ bildungsroman sa stvarnosnom prozom. - To je i roman koji ima i elemente fikcije. Pokazalo se da je bilo korisno jer je na više nivoa ideja o žrtvovanosti, više lica žrtve utkano u roman. Pritom, nisam u romanu upotrijebila riječ žrtva – kazala je Perović. U romanu su oslikane devijacije i ukazano je na koji se način pobjeđuje zlo. - Možda će neko ko bude čitao ovaj roman da prepozna Crnjanskog, Džojsa, Šimborsku, Šekspira, Ešera, da prepozna Kanu Radević i mnoge druge koji su u konstrukciji romana u ovome što je bila stvarnosna proza, fikcija i ono što je bilo moje narativno tkanje. Koristim njihovu pomoć – kazala je Perović. Prema njenim riječima, na nivou velikih ideja roman je morala da završi pozitivnim ishodom, jer ima dosta pesimizma. - Nosila sam se sa time. Lično sam bila pesimistična. Pozitivni ishod je u ljepoti i ljubavi, dvije su mogućnosti kojom teži svaka umjetnost – rekla je ona. Perović je otkrila da je posljednja riječ u njenom romanu „korona“. - To je bilo namjerno, pečat na samu epohu i pandemiju. Vezala sam je za mjesečevu koronu. Bojim se da taj pesimistički sloj uz onaj optimistički kraj kako se inače razrješava roman i da je pandemija tu da ostane – zaključila je Perović. B. BAJIĆ

Aneke Muriljenem i Kian Tormi biće gosti jubilarnog HSF-a

Projekat „Nova normalnost“ u okviru KotorArt Don Brankovih dana muzike sredinom jula

Posljedice kovida-19 na umjetnost u pet diskusija

PODGORICA - KotorArt Don Brankovi dani muzike će od 15. do 19. jula realizovati projekat pod nazivom „Nova normalnost: promatranje/promišljanje/preoblikovanje uloge umjetnosti i kulture nakon kovida -19“, koji je podržan je od strane UNESCO-a u okviru Programa participacije za period 2020 – 2021. godine. Projekat je zamišljen kao petodnevna konferencija na kojoj će se diskutovati u okviru pet panela: „Globalni osvrt“, „Promatranje“, „Promišljanje“, „Preoblikovanje“ i „Nova normalnost“. Ova Konferencija će okupiti stručne ljude iz različitih oblasti poput umjetnosti, kulture, kulturne politike, kulturnog turizma i sociologije, u cilju sagledavanja nove stvarnosti, što će

rezultirati i posebnom publikacijom koja će sadržati zaključke i preporuke do kojih se došlo tokom diskusija. Publikacija će se regionalno promovisati i distribuirati. Sve panel diskusije će biti emitovane putem interneta, a planirano je i objavljivanje diskusija u vidu podkasta.

SAGLEDAVANJE

Konferencija započinje 15. jula, u 19 časova, u Crkvi sv. Duha panelom „Globalni osvrt“ koji će okupiti predstavnike ambasada Austrije, Bosne i Hercegovine, Francuske, Hrvatske, Kine, Njemačke, Rusije, Sjedinjenih Američkih Država, Slovenije, Ukrajine, Velike Britanije i drugih. Sve naredne konferencije će se održavati na Pjaci od kina s početkom u 20 časova. Drugog dana će se sagledavati

uticaji nove društveno-političke i tehnološke dinamike na kulturu, kulturni turizam i promociju kulturnog nasljeđa. Na ovu temu govoriće Darija Andovska, kompozitorka, univerzitetska profesorka i umjetnička selektorka festivala Dani Makedonske muzike, Vladimir Maraš, kompozitor i direktor Made in New York Jazz festivala, Aida Vežić, generalna sekretarka Balkanske mreže muzeja kao i Ana Vukotić, pozorišna rediteljka i direktorka festivala FIAT. Treća tema „Promišljanje“ podrazumijeva diskusiju o razumijevanju, adaptaciji i izgradnji izdržljivosti umjetničkog i kulturnog sektora u turbulentnim vremenima. Ova diskusija će okupiti Milenu Dragičević-Šešić sa Univerziteta umetnosti u Beo-

gradu, Svetlanu Slapšak, antropološkinju, književnicu i aktivistkinju, Borisa Liješevića, pozorišnog reditelja i univerzitetskog profesora i Sehada Čekića, direktora Filmskog centra Crne Gore. Tokom četvrtog dana konferencije okviru teme „Preoblikovanje“ panelisti će biti Dora Ruždjak-Podolski, pozorišna rediteljka i intendantica Dubrovačkih ljetnih igara, Violeta Đerković, sociološkinja i koordinatorka Mreže kulturnih stanica projekta Novi Sad Evropska prestonica kulture, Antonije Pušić, muzičar, diplomirani turizmolog i ekološki lobista kao i Ivo Županović, turizmolog i univerzitetski profesor.

REZIME

„Nova normalnost“ predstavlja panel na kojem će se rezimirati sve prethodne diskusije i pokušati pružiti konkretniji odgovori na nimalo laka pitanja u ovim izazovnim vremenima, a planiran je za 19. jul. U okviru zavšne večeri govoriće Vesna Bratić, ministarka prosvjete, nauke, kulture i sporta u Vladi Crne Gore, Maja Gojković, potpredsjednica Vlade Srbije i ministarka kulture i informisanja Milena Dragičević-Šešić, Dora Ruždjak-Podolski i Ana Vukotić. Moderatorka konferencije biće novinarka Anka Radović, dok će panel „Globalni osvrt“ moderirati Milica Nikolić, generalna sekretarka kancelarije UNESCO Crna Gora. D. E.

Zvjezdani okvir devete umjetnosti Fotograf sa Cetinja Andrija Kasom ponovo nagrađen na svjetskom konkursu

Novo priznanje za „Play of light“

HERCEG NOVI - Zvijezde američke izdavačke kuće DC Comics, Španjolka Aneke Muriljenem (Aneke Murillenem) i Irac Kian Tormi (Cian Thormey) potvrdili su dolazak na 15. izdanje Hercegnovskog Strip Festivala (HSF) koje se ove godine održava od 3. do 8. septembra na više lokacija u Herceg Novom. Aneke je jedna od najvećih zvijezda u usponu na američkom tržištu, koja u svojoj biografiji ima zabilježen rad na značajnim naslovima kakvi su „Vampirela“ i „Crvena Sonja“ za izdavačku kuću Dynamite, a zatim i „Catwoman“, „Bombe“, „Odred otpisanih“, „Gotamska garaža“, „Betwoman“ i „Kuća šapata“ za DC Comics. Trenutno je angažovana na hit projektu iste izdavačke kuće, sedmodjelnoj crossover seriji „Lige Pravde“ i japanske hit mange „RWBY“. I zvijezda izdavačke kuće DC Comics, ali i konkurentskog Marvela, Kian Tormi iz Dublina. Će biti gost HGF-a. Tormi je uspješan i nagrađivan umjetnički direktor u svijetu marketinga koji je paralelno sa profesionalnom karijerom radio na stripovima. Za DC Comics radi uglavnom na hit naslovima iz Betmen univerzuma, kao što su „Betmen“, „Betgirl“, „Ketvumen“ dok je za Marvel angažovan na serijalima „Doktor Dum“, „Skerletna Vještica“, „Valkira“, kao i kritički visoko ocijenjenom „Ratovi Carstava“.

PODGORICA - Fotograf sa Cetinja Andrija Kasom nastavio je niz uspjeha na međunarodnoj fotografskoj sceni. Na šestom „Pacific-Atlantic Inernational Photographic Circuit 2021 SingaporeGreece-USA“ dobio je priznanje „PSS (The Photographic Society of Singapore) Honor Mention Ribbon“ za fotografiju iz serijala „Play of light“. Aneke Muriljenem

Petnaesto izdanje HSF-a uz najveće svjetske zvijezde stripa i dobro poznate programe donosi i dodatan iskorak kada je riječ o umjetničkom sadržaju. Naime, pored već uobičajenih izložbi radova specijalnih gostiju, Festival će ove godine na otvaranju imati i izložbu svjetski poznatog fotografa Andreja Đerkovića koji iz Švajcarske donosi umjetničke portrete najvećih svjetskih zvijezda stripa kao što su Milo Manara, Enki Bilal, Herman, Tomaž Lavrič i drugi. Dodatak izložbi predstavljaće prikazi strip tabli njihovog stvaralaštva te originalna izdanja njihovih strip albuma. Gostovanja su do sada najavili i sjajni strip umjetnici Artyom Trakhanov, Sedat Ozgen, Izar Lunaček i Miroljub Milutinović Brada koji su bili najavljeni za prošlu godinu, ali i cijela plejada italijanskih zvijezda devete umjetnosti koji prošle godine nijesu mogli biti dio hercegnovske smotre stripa. R. K.

Pored toga, 13 njegovih fotografija će se naći na izložbama – četiri u Singapuru, pet u Grčkoj i četiri u SAD-u. Kasom je kazao da se još jednom pokazalo da je fotografijama iz serijala „Play of light“ zapao za oko svjetskom žiriju, jer ovo je treće priznanje za ovu fotografiju. Prvo je stiglo iz Turske, a drugo iz Bugarske. - Moram naglasiti da su fotografije iz ovog serijala prihvaćene na svim konkursima od Turske, Bugarske, Grčke, Češke, Kanade, USA, Australije, Srbije, Albanije, Kirgistana, Sjeverne Makedonije. Ove fotografije su se našle i na naslovnici australijskog magazina VERTIQLE, kao i njemačkog TSYM – rekao je Kasom. Nijednog trenutka, i pored dosadašnjih međunarodnih nagrada za fotografiju, nije računao da će postići ovakav uspjeh, posebno što je učešće uzelo 724 fotografa iz cijelog svijeta. - Veoma sam ponosan na ovaj uspjeh. Iako su sve prihvaćene fotografije, izuzev

„Ready to fly“, fotografija Andrije Kasoma

fotografije „Greece in my eyes“, rađene u Crnoj Gori, više i od samog priznanja raduje me što su fotografije iz mog serijala „My Montenegro“ prihvaćene, fotografije „Gospa od Škpjela“ i „Manastir Ostrog“. Radujem se što dajem mali doprinos u promociji svoje zemlje, iako sam to već uradio dovođenjem Crne Gore na naslovnicu sa editorijalom u kanadskom magazinu „MARIKA“ u aprilu ove godine – kazao je Kasom i dodao da svaki kon-

kurs ovog ranga i veličine je pravi izazov, jer se uvijek javi veliki broj fotografa iz cijelog svijeta. - Volim izazove i na ovaj način dokazujem sebi gdje mi je mjesto u fotografskom svijetu. A, kad se desi ovakav uspjeh, dobijam nevjerovatnu snagu da idem dalje i slijedim svoj fotografski put, da na najbolji mogući način promovišem svoju zemlju, jer uvijek iza mog imena i prezimena stoji Montenegro – zaključio je Kasom. B. B.

Koncert umjetničke škole „Andre Navara“ PODGORICA - Koncert Umjetničke škole osnovnog i srednjeg muzičkog obrazovanja za talente „Andre Navara“ – Veče

solo violine i violončela, biće održan večeras u 21 sat u Muzičkoj kapeli na Kruševcu. Na koncertu, koji se realizuje

u okviru manifestacije Podgoričko kulturno ljeto, predstaviće se učenici Srednje muzičke škole, sa gudačkog odsjeka, iz klase profesorice

violine Nade Glomazić i mr Bogdana Asanovića, profesora violončela. Ljubitelji muzike moći će da uživaju uz zvuke solo violine i violončela. Izvodiće se djela Baha, Paganinija i drugih. B. B.

Hronika Podgorice

Predstavnici UBNORA Podgorice položili cvijeće na spomen-obilježje ispod Ljubovića

Čuvaju uspomene na rodoljube Predstavnici Udruženja boraca NOR-a i antifašista Podgorice položili su juče cvijeće na spomen-obilježje ispod Ljubovića i minutom ćutanja odali poštu strijeljanim rodoljubima, kao i svim palim borcima i antifašistima tokom Drugog svjetskog rata. Toga tragičnog 25. juna 1943. godine pod Ljubovićem je strijeljano 30 rodoljuba iz Podgorice, Danilovgrada, Cetinja i Budve – radnika, učenika, studenata, prosvjetnih radnika... To je bio dio grupe od 180 rodoljuba i antifašista koji su toga dana strijeljani širom Crne Gore. Prva grupa, takođe od 30 rodoljuba i antifašista, strijeljana je u zoru u Baru. Zabilježeno je da su, napuštajući u lancima zloglasni barski logor, pjevali: „Oj, slobodo, sunce sreće, ko za tebe mrijet neće“. Istoga dana takvu sudbinu doživjelo je preostalih 120 rodoljuba na strelištima u Andrijevici, Beranama, Danilovgradu, Nikšiću i Cetinju. I. Kr.

Subota, 26. jun 2021.

Ustanova na Kakarickoj gori obilježila Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge

Borba sa drogom je zadatak cijelog društva

Agencija za izgradnju donijela odluku po tenderu vrijednom 909.000 eura

Ulicu 5 gradiće ,,Avio-petrol“ Detalj iz spota ,,Vjeruj u anđela“

Javna ustanova za smještaj, rehabilitaciju i resocijalizaciju korisnika psihoaktivnih supstanci Podgorica tradicionalno je i ove godine obilježila Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe droga. - Na inicijativu Ujedinjenih nacija svake godine u svijetu se 26. jun obilježava kao Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge. Obilježavanje ovog značajnog datuma predstavlja izraz odlučnosti da se ojača djelovanje i saradnja svih društvenih subjekata u borbi protiv zloupotrebe i trgovine drogama, ali isto tako i da se skrene pažnja javnosti o štetnosti konzumiranja - kazala je direktorica ustanove na Kakarickoj gori Dijana Milošević. Ona je podsjetila da je jačanje međusektorske saradnje u

Vjeruj u anđela U saradnji sa Ministarstvom zdravlja Crne Gore, povodom ovog značajnog datuma, snimili su spot za pjesmu ,,Vjeruj u anđela“. - Pjesma je snimljena kao preventivna poruka mladima u cilju sprečavanja ulaska u problem bolesti zavisnosti, kao i osobama koje su već u problemu da potraže stručnu pomoć - ističe Milošević. Tekst i muziku uradio je Zdravko Đuranović, aranžman Saša Gajić, a izvođači su muzičari iz Crne Gore - Zdravko Đuranović, Nina Žižić, Jelena Đorđević, Ilija Gojović, Dragica Bojanić, Luka Radović i Boris Božović, a spot je uradila produkcijska kuća ,,Bubulj“.

oblasti smanjivanja ponude i potražnje droga samo jedan segment u borbi protiv zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. - Preventivno djelovanje, ali i stvaranje adekvatnih uslova i poboljšavanje usluga tretiranja bolesti zavisnosti, kao i proces

rehabilitacije i resocijalizacije korisnika psihoaktivnih supstanci je zaokružen proces koji mora dati adekvatne rezultate – istakla je Milošević. Ona kaže da je njihova misija da dobrom i kontinuiranom saradnjom i koordinacijom,

usmjere zajedničke napore ka preventivnom djelovanju, ali i pružanju stručne i kvalitetne podrške i pomoći onima koji su odlučili da izađu iz okova zavisnosti i izaberu pravi i jedini ispravni put, put bez psihoaktivnih supstanci. - Korišćenje psihoaktivnih supstanci ne predstavlja samo opasnost po zdravlje pojedinca, već predstavlja i veliku socio-ekonomsku prijetnju za cjelokupno stanovništvo, te zahtijeva kontinuiranu mobilnost svih nadležnih službi, kako bi se spriječila zloupotreba droga i njene nenadoknadive štetne posledice - kazala je Milošević. U susret ovom datumu u okviru ustanove ,,Podgorica“ organizovan je i turnir u stonom tenisu, u kojem su učestvovali Nj. B. klijenti i zaposleni.

U ljetnjem periodu biće organizovan rad dežurnih vrtića DUP ,,Servisno-skladišna zona“

Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice odabrala je kao najpovoljniju ponudu firme ,,Avio-petrol“ za izgradnju Ulice 5 u okviru DUP-a ,,Servisno-skladišna zona“. Riječ je o tenderu vrijednom 909.000 eura. Izgradnja pomenute saobraćajnice obuhvatiće rušenje postojećeg asfalta i ugradnju novog, postavljanje saobraćajne signalizacije, ugradnju hidrotehničkih instalacija, instalacije jake struje i telekomunikacionu kanalizaciju. Radovi će trajati 180 dana od dana uvođenja izvođača u posao. Nj. B.

Utvrđena rang lista za kupovinu akcija u Novom duvanskom kombinatu

,,Grand internacional“ ponudio dva miliona Komisija za vrednovanje ponuda za kupovinu akcija u Novom duvanskom kombinatu donijela je odluku o utvrđivanju rang liste. Firma ,,Grand internacional FZ-LLC“ ponudila je za akcije 2.021.816 eura. Glavni grad je manjinski akcionar Novog duvanskog kombinata i ima 8,69 odsto akcija. Za prodaju akcija, Glavni grad se odlučio jer Novi duvanski kombinat posluje sa gubitkom, a Sekretarijat za finansije ranije je procijenio da postoji opasnost od umanjenja kapitala kompanije. Novac od prodaje akcija biće usmjeren u kapitalne projekte grada. Nj. B.

Sunčano, do 37 stepeni Za danas je najavljeno pretežno sunčano i veoma toplo. Vjetar slab do umjeren južni i

jugozapadni. Jutarnja temperatura vazduha oko 23 stepena, najviša dnevna do 37. H. P.

U skladu sa epidemijskom situacijom rad vrtića u ljetnjem periodu biće organizovan u dežurnim objektima. Kako su naveli iz JPU ,,Đina Vrbica“, povećan je broj dežurnih vaspitnih jedinica, te će ih biti sedam, i to: „Dragan Radulović“, „Poletarac“, „Đina Vrbica“, „Mali princ“, „Mogli“, „Zvjezdani vrt“ i „Dječja radost“. Ljetnje dežurstvo počinje 1. jula, trajaće do 31. avgusta, a vaspitno-obrazovni rad biće organizovan u 94 vaspitne grupe, shodno uzrastu djece. Vaspitne jedinice će, kao i tokom cijele školske godine, biti otvorene od šest do 17 sati. - Nakon što je sa roditeljima u prethodnom periodu napravljena anketa, za ljetnje dežurstvo prijavljeno je oko 2.000 mališana – navode iz JPU ,,Đina Vrbica“. Iz te vaspitne ustanove naglasili su da će u ljetnjem periodu biti otvorene i vaspitne jedinice „Zvjezdani vrt“ u Golubovcima i „Dječja radost“ u Tuzima. U 19 vaspitnih jedinica JPU ,,Đina Vrbica“ u ovoj školskoj godini bilo je upisano oko 5.700 mališana. Iz JPU ,,Ljubica Popović“ naveli su da će, shodno zahtjevima, potrebama i racionalnijem poslovanju, prilagoditi organizaciju rada tokom jula i avgusta, vodeći računa prven-

Povećan broj vaspitnih jedinica

Iz vrtića ,,Đina Vrbica“

stveno o potrebama korisnika usluga i poštovanju epidemioloških mjera. Tako će vaspitno-obrazovni rad u julu i avgustu biti organizovan u okviru tri vaspitne jedinice - ,,Bajka“,

,,Ljubica Popović“ i ,,Suncokrili“. - Djeca iz vaspitnih jedinica ,,Palčica“ i ,,Zvjezdice“ boraviće i pohađati u VJ ,,Bajka“. Iz vaspitnih jedinica ,,Osmijeh“ i

,,Pčelica“ mališani će biti usmjereni u VJ ,,Ljubica Popović“, a djeca iz vaspitnih jedinica ,,Lane“ i ,,Sunce“ u VJ ,,Suncokrili“ – saopštili sui z JPU ,,Ljubica Popović“. I. Kr.

Svijet

Subota, 26. jun 2021.

Tornado brzine 332 kilometra na sat pogodio češku pokrajinu Južna Moravska Delegacija Narodne stranke se odazvala

Nastradale najmanje tri osobe, na stotine povrijeđenih

U jakoj ljetnjoj oluji, praćenoj gradom, poplavljene su mnoge kuće u pokrajini Južnoj Moravskoj. Vjetar se pretvorio u tornado, rušeći krovove kuća i čupajući stabla iz korijena. Pomoć i pojačanje iz cijele zemlje kao i iz susjedne Austrije zaputili su se ka pokrajini Južna Moravska PRAG – Tornado, koji je u četvrtak pogodio jug Češke, načinio je veliku materijalnu štetu u pojedinim gradovima Južne Moravske. U oluji su nastradale najmanje tri osobe, a na stotine ljudi je povrijeđeno. Tornado je registrovan u mjestima kod Hodonjina u Južnoj Moravskoj, u blizini granice sa Slovačkom i Austrijom, a prema procjenama čeških meteorologa, dostigao je brzinu od 332 kilometra na sat. Agencija Rojters prenosi kako je riječ o nevremenu najjačeg intenziteta u modernoj istoriji Češke i prvom tornadu od 2018. godine. Jaka oluja skidala je krovove sa kuća i zgrada, lomila prozore i prevrtala automobile. Južnomoravski vatrogasci su imali više od 300 intervencija za sat vremena. Mnoga sela sravnjena su sa zemljom, dok su na pojedinim kućama ostali samo bočni zidovi.

Tornado je bacao automobile na kuće, a ljudi nijesu imali gdje da se sklone, pa je za njih obezbijeđen privremeni smještaj, prenose češki mediji. U jakoj ljetnjoj oluji praćenoj gradom, poplavljene su mnoge kuće u pokrajini Južnoj Moravskoj, a procjenjuje se da ima između 100 i 150 povrijeđenih. Vjetar se pretvorio u tornado, rušeći krovove kuća i čupajući stabla iz korijena. Pomoć i pojačanje iz cijele zemlje kao i iz susjedne Austrije zaputili su se ka pokrajini Južna Moravska. Portparolka češke spasilačke službe Hedvika Kropačkova saopštila je da je na terenu trideset ekipa, kojima pomažu i spasioci iz okolnih regiona. Akciji su se priključile i slovačke kolege, dok su austrijski spasioci poslali dva helikoptera. Očekuje se i da bi Slovačka mogla da preuzme određen broj povrijeđenih.

Oluja za sobom ostavila pustoš

Vjetar nosio i automobile

Požar u školi borilačkih vještina u Kini

Poginulo najmanje 18 osoba PEKING - Najmanje 18 osoba je poginulo, a 16 povrijeđeno u požaru koji je izbio u jednoj školi borilačkih vještina u kineskoj provinciji Henan, sa-

opštile su lokalne vlasti. Požar je u međuvremenu ugašen, ali se još ne zna šta je izazvalo nesreću, saopštile su lokalne vlasti okruga Zečeng.

Policija je privela odgovornu osobu te sportske ustanove. Izbijanje požara u Kini nije neuobičajeno, a često su neodgovarajući bezbjednosni protokoli i

Mađarski zakon izazvao oštre polemike među liderima EU

Rute: Ili poštujte LGBT prava ili idite iz EU BRISEL – Holandski premijer Mark Rute poručio je predsjedniku Mađarske Viktoru Orbanu da njegova zemlja poštuje prava seksualnih manjina ili da u suprotnom napusti Evropsku uniju. Mađarska je nadavno usvojila zakon kojim se u školskom sistemu te zemlje zabranjuje korišćenje materijala za koje se procjenjuje da promovišu homoseksualnost. Agencija Rojters prenosi kako je sporni zakon izazvao oštru polemiku među 27 lidera Evropske unije u četvrtak. - Bilo je silovito. Prožimalo me je osjećanje da se ne može dešavati tako nešto. Radilo se o vrijednostima za koje se zalažemo - izjavio je Rute novinarima u petak. - Rekao sam mu da prestane sa tim i povuče zakon. A ako vam se ne dopada i ukoliko ostajete pri tome da ne dijelite evropske vrijednosti, onda treba da razmislite o ostanku u Evropskoj uniji prenio je Rute detalje razgovora

sa mađarskim premijerom Orbanom. Zakon sadrži odredbe, čija je svrha prema tvrdnjama predlagača, da djecu zaštite od pedofilije, što je belgijski premijer Aleksander de Kru ocijenio kao primitivizam. Evropska unija od Orbana traži da ukine zakon, posljednji u nizu, pošto je prethodno u Mađarskoj usvojena i restriktivna legislativa u vezi sa medijima, sudijama, akademicima i migrantima. Mađarska će se sada, najvjerovatnije, suočiti sa pravnim izazovom pred najvišem sudom Evropske unije. Sedamnaest od 27 lidera EU, uključujući i njemačku kancelarku Angelu Merkel, potpisalo je zajedničko pismo kojim su potvrdili posvećenost zaštiti prava seksualnih manjina. - Svi smo vrlo jasno ukazali kojih se temeljnih vrijednosti pridržavamo - rekla je Merkel. Francuski predsjednik Emanu-

el Makron ocijenio je da se radi o borbi za očuvanje civilizacije i kulture. Premijer Luksemburga Ksavijer Betel, izjavio je da bi zvaničnoj Budimpešti trebalo da bude umanjen priliv novčanih sredstava Evropske unije, što je mehanizam koji se primjenjuje na članice koje krše demokratska pravila. Betel, luksemburški zvaničnik neskrivene homoseksualne orijentacije, rekao je da je uz Poljsku Orbana u diskusiji podržala i Slovenija. - Vrijeme je da Brisel testira novu procedure. Novac je uglavnom ubjedljiviji od razgovora - ukazao je premijer Luksemburga. Mađarski premijer Viktor Orban je, prije susreta iza zatvorenih vrata sa premijerima EU u četvrtak, izjavio da zakon ne predstavlja napad na homoseksualce, već roditeljima garantuje pravo da odlučuju o seksualnom obrazovanju svoje djece. Orban, koji je u Mađarskoj na vlasti posljednjih jedanaest godina, a sledeće ga očekuju izbori, sve žustrije promoviše tradicionalne katoličke vrijednosti koje su se, kako tvrdi, našle pod pritiskom liberalnog Zapada.

nestandardna gradnja uzroci nesreća. Tako je na Božić 2000. godine u gradu Luojang u centralnoj Kini u požaru u noćnom klubu poginulo 309 osoba.

pozivu predsjednika

Jeremić sa saradnicima ispred zgrade Predsjedništva

Vučić, ipak, nije smio da odmjeri snage sa Jeremićem BEOGRAD - U zgradi Predsjedništva Srbije umalo juče nije došlo do incidenta kada je delegacija Narodne stranke zatražila prijem kod predsjednika Aleksandra Vučića koji ih je u četvrtak pozvao da odmjere snagu sa njim. Lider Narodne stranke Vuk Jeremić i članovi Predsjedništva Miroslav Aleksić, Vladimir Gajić i Borislav Novaković odazvali su se pozivu predsjednika Srbije i poručili mu da ga se ne boje, tražeći razgovor pred kamerama, prenosi list Danas. Nakon što su izašli iz Predsjedništva, Jeremić je opisao šta se dešavalo u zgradi. - Vučić je sišao, sa četvoricom ili petoricom iz obezbjeđenja i počeo da se trese, dere i unosi u lice. Vikao je: „Ajde, bij me“. Oko njega je bilo obezbjeđenje. Pitao sam ga gdje hoće. Ali nije smio da izađe napolje. Psovao je i vrijeđao, vikao i prijetio Aleksiću. Meni je rekao „lopužo“. Ja sam njemu „izdajniče“. Pitao sam ga da li smije to da kaže na RTS-u i pred kamerama. On je rekao da ne smije - izjavio je Jeremić. Potpredsjednik NS-a Miroslav Aleksić je rekao da je na osnovu stanja u kojem je vidio predsjednika, koji je zajapuren strčao sa stepenica i počeo da se unosi u lice, jako zabrinut. – Očekivali smo da će moći sa nama civilizovano da razgovara. Nevjerovatnim rečnikom nam

se obratio. Pitao sam ga: ,,Zašto ne smijete sa mnom u duel oko Jovanjice i da odgovarate na pitanja na poligrafu koje bih ja postavljao?“ On se okrenuo i pobjegao. Nevjerovatno. Građani treba da budu zabrinuti ko vodi zemlju – zaključio je Aleksić. Vladimir Gajić, član Predsjedništva NS-a, je naveo da su se ljudi iz protkola, za razliku od predsjednika, ponašali u skladu sa dostojanstvom kuće u kojoj su. Potpredsjednik NS-a Borislav Novaković je naveo kako je predsjednik emotivno neuravnotežena ličnost. Vučić je u četvrtak, povodom najava iz Narodne stranke da će se prema pripadnicima SNS-a, nakon njihovog odlaska sa vlasti sprovesti „politički revanšizam“, rekao da će se, ako zakažu kada i gdje, on odazvati i doći „sam protiv petorice“. – Evo ja ih molim, kompletno rukovodstvo te stranke, pošto su mnogo snažni, nemojte druge, na mene jednog vas petorica se skupite. Ovaj crnogorski nacionalista, sljedbenik Sekule Drljevića, Borivoje Borović, onaj iz Trstenika, pa onaj Gajić, Vuk Jeremić i Bora Novaković. Evo vas petorica mene linčujte, nemojte nekog drugog, da vidim kako ćete vas petorica zajedno to da uradite. Nemojte druge, što da gonite ove nedužne, obične ljude. Vas petorica dođite – poručivao im je Vučić ranije.

Urušila se zgrada na Floridi, nastradale četiri osobe MAJAMI – Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden proglasio je vanredno stanje u saveznoj državi Floridi nakon urušavanja zgrade u gradu Surfsajdu kod Majami Biča, kada su stradale najmanje četiri osobe, dok se 159 ljudi još vodi kao nestalo. Američki predsjednik je, takođe, naložio upućivanje federalne pomoći za otklanjanje posljedica nesreće. - Predsjednik je ovlastio Odeljenje za nacionalnu bezbjednost i Federalnu agenciju za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA), da koordiniraju sve napore za pomoć - saopšteno je iz Bijele kuće. Dvanaestospratna zgrada u blizini Majamija na Floridi u četvrtak se djelimično srušila, a na stotine vatrogasaca i spasilaca i dalje je na mjestu nesreće. Vlasti strahuju da se u zgradi od 12 spratova u trenutku rušenja nalazio veliki broj ljudi. Za sada nije poznato zbog čega se zgrada srušila. Dvanaestospratnica je sagrađena 1981. godine i ima 130 stanova. Na njoj su u trenutku re-

Bajden proglasio vanredno stanje

Ostaci urušene dvanaestospratnice

šenja izvođene popravke, dok se pored gradila nova zgrada. Nekoliko puta su je obilazili inspektori zbog procesa sertifikovanja. Čarls Kesl iz policije Surfsajda rekao je da su bile neke popravke u garaži zgrade, ali ništa toliko veliko da bi moglo da uzrokuje ovakvo rušenje.

Načelnik Surfsajda Čarls Barket potvrdio je da su na krovu izvođeni radovi, ali da ništa ne ukazuje da je to uzrok rušenja. - Teško mi je da objasnim kako se ovo desilo. Zgrade se ne ruše tek tako, same od sebe – rekao je Barket, a prenio AP. » Priredila: Đurđica ĆORIĆ

Arena

Fudbal

Subota, 26. jun 2021.

Komplikacije pred Skupštinu Fudbalskog saveza Crne Gore

Inspekcija za sport privremeno stopirala izbore za predsjednika PODGORICA - Izbori u Fudbalskom savezu Crne Gore zakazani su za 30. jun, a za mjesto predsjednika konkurišu Dejan Savićević i Jovan Kaluđerović.

Dejan Savićević

Ipak, pitanje je da li će se toga dana birati prvi čovjek ,,kuće fudbala“ nakon što je Uprava za inspekcijske poslove Crne Gore privremeno zabranila FSCG da održi Skupštinu. - Inspekcija za sport je donijela Rješenje kojim je privremeno zabranila FSCG da 30. juna 2021. godine održi sjednicu Izborne skupštine Fudbalskog saveza Crne Gore, za mandatni period 2021/2025, iz razloga što isti nije

Nekadašnji omladinski reprezentativac Crne Gore dogovorio prelazak na stadion ,,Braće Velašević“

Iskra očekuje osvježenje u veznom redu - dres kluba iz Danilovgrada narednih dana trebalo bi da zaduži Petar Pavlićević.

Pavlićević bi trebalo da se priključi Danilovgrađanima do polaska na visinske pripreme - izabranici Srđana Nikića boraviće od drugog do sedmog jula u Kolašinu, a potom se na sedam dana sele na Zlatibor. Iskra je do sada angažovala Ilij u R a d u n ov i ć a , Vo ji n a Pavlovića, Balšu Sekulića i Nikolu Vukotića. Telekom 1. CFL startuje 24. jula, a ,,crveno-bijeli“ na premijeri igraju sa Jezerom na stadionu ,,Braće Velašević“. D. K.

Dečić već nekoliko dana na pripremama na Zlatiboru, Edis Mulalić timu priključio i par omladinaca

Mladi donose dodatnu energiju PODGORICA - Dečić je, nakon istorijske sezone i plasmana u kvalifikacije za Ligu konferencija, imao nikad manju pauzu. Baš zbog izazova na evropskoj sceni, Tuzani su prije dvije neđelje krenuli sa pripremama, a već par dana Dečić se nalazi na Zlatiboru, gdje se sprema za debi u kvalifikacijama za Ligu konferencija, gdje će mu rival biti kosovska Drita. Dečić je uspio da osvježi tim - stigli su Ivan Novović, Aleksa Maraš, Velizar Janketić i povremeni crnogorski reprezentativac Damir Kojašević. Međutim, osim njih pri prvom timu Dečića je i nekoliko talentovanih omladinaca, koji će na sprskoj planini tokom treninga i pripremnih utakmica pokušati da se nametnu treneru Edisu Mulaliću. Upravo mladi trebalo bi da donesu neku novu, dodatnu energiju uoči novih izazova… Jedan

savez, o donošenju upravnog akta kojim se privremeno zabranjuje održavanje Skupštine zakazane za 30. jun 2021. godine. Ovaj način informisanja, putem društvenih mreža, posebno začuđuje jer je Fudbalski savez Crne Gore već uložio dozvoljena pravna sredstva u zakonom definisanim rokovima na rješenje koje smatra nezakonitim. Fudbalski savez Crne Gore će se sjutra (subota) obratiti javnosti, nadležnim institucijama, kao i Svjetskoj fudbalskoj federaciji (FIFA) i Evropskoj fudbalskoj asocijaciji (UEFA) sa detaljnim informacijama vezanim za kompletan R. A. slučaj - naveli su iz FSCG.

Jovan Kaluđerović

Stručni štab Budućnosti ne štedi fudbalere na mini-pripremama u Staroj Pazovi

Pavlićević u Iskri Riječ je o dvadeset jednogodišnjem Podgoričaninu koji je pod ugovorom sa Vojvodinom, s tim što je prošle sezone bio pozajmljen srpskom drugoligašu po imenu Kabel. Pavlićević je bio omladinski reprezentativac Crne Gore, a svojevremeno je iz Titograda otišao u Benfiku. Nastupao je za mlađe selekcije slavnog lisabonskog kluba odakle se preselio u Novi Sad. Pružao je dobre partije u Kabelu, a to nije promaklo Iskri koja mladog fudbalera želi za narednu takmičarsku godinu. Transfer je u načelu dogovoren, a početkom sljedeće sedmice biće realizovan.

održao sjednicu klubova FSCG - Sjever Crne Gore - piše u na Tviter nalogu Uprave za inspekcijske poslove. Vjerovalo se da je Savićević, jedan od najvećih crnogorskih fudbalera svih vremena, osigurao pobjedu kada je Vojislav Došljak dobio izbore u Udruženju klubova FSCG - Sjever, ali je sada Uprava naložila novo glasanje. Sinoć se oglasio i Fudbalski savez Crne Gore, iz kojeg su saopštili da su iznenađeni načinom na koji je odluka Inspekcije dospjela u javnost. - Fudbalski savez Crne Gore je, najblaže rečeno, iznenađen načinom na koji je Inspekcija za sport informisala javnost, a samim tim i Fudbalski

od njih je i mladi Bekir Lekić, koji je partijama u dresu omladinaca, skrenuo pažnju pa na sebe, pa iako tinejdžer, dobio je šansu da bude na pripremama sa seniorskim timom. - Poziv da budem na pripremama sa prvim timom me usrećio i jako obradovao, a istovremeno dao još veću volju koliko god bilo naporno. Dečić je prošle godine ispisao istoriju i čast je biti dio ovog tima. Hvala stručnog štabu na povjerenju, ali i starijim prvotimcima od kojih mi mlađi imamo veliku podršku. Na kraju svakog treninga osjećam veliko zadovoljstvo što sam tu, svjestan da je ovo neki novi početak za mene - objasnio je Bekir Lekić, nova nada Dečića, čije vrijeme tek dolazi. U pripremnom meču na Zlatiboru Dečić je poražen od Metalca (1:0), a Tuzani žele da se što bolje spreme za istorijske utakmice sa Dritom, gdje, ukoliko bi izborili prolaz, bi imali mogućnost da igraju čak i protiv slavnog holandskog Fejnorda. - Radi se zaista naporno. Ponekad bude zaista teško, ali ipak znam da će se sav uloženi trud isplatiti kad-tad i zato ne gubim volju za fudbalom. Svakog dana samo želim da se dokazujem i napredujem - naglasio je Lekić. R. P.

Grbić: ,,Pobiše nas“, ali tako i treba da bude

PODGORICA - Dvije sedmice rada u Podgorici, pa selidba u Staru Pazovu - Budućnost već nekoliko dana brusi formu u trening kampu Fudbalskog saveza Srbije.

,,Plavi“ su nedavno odigrali prijateljsku utakmicu sa Voždovcem (poraz 1:0), a do povratka u Crnu Goru (poneđeljak) imaće još dva testa - i to iste noći. Naš šampion će večeras od 18 časova odmjeriti snage sa finalistom ruskog Kupa - Krilom Sovjetov, dok će od 20 i 30 časova igrati sa Radničkim iz Kragujevca. U oba duela izabrabranici Mladena Milinkovića ulaze poslije jakih treninga, a da stručni štab ne štedi igrače potvrđuju i riječi kapitena Petra Grbića. - Pobiše nas - kroz smijeh za klupski sajt kaže Grbić, koji nastavlja: - Pripreme su uvijek teške, ali negdje smo svi fokusirani na Helsinki, tako da nam sve lakše pada. Znamo šta možemo da napravimo sa prolazom, zato nas stručni štab ne štedi. Zahtjevno jeste, ali tako i treba. Rezultati u prijateljskim utakmicama nisu bitni. Vidim da ima komentara tipa - ,,Koji Voždovac?“, ali ljudi ne znaju šta su pripreme, da smo tog dana imali možda i najteži trening - ističe jedan od najboljih fudbalera ,,plavih“. Nova sezone počinje dvomečom sa Helsinkijem u prvom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona. Utakmica u Finskoj na programu je 6. jula od 18 časova, dok se revanš igra sedam dana kasnije pod Goricom u 20 i 30 sati. - Drago mi je što smo zakazali još dvije kontrolne utakmice, jer ćemo svi imati po 90 minuta u nogama. Krila su odličan tim, prošetali su se do Premijer lige Rusije, bili finalisti Kupa, a igraju u dva ista sistema kao Helsinki. To će nam biti odlična provjera. Radnički je takođe kvalitetan i vjerujem da ćemo spremno dočekati izazove na

evropskoj sceni - ističe Grbić. Od mogućih rivala - Budućnost je dobila najtežeg. Skandinavci su u jeku prvenstva, prvi su u ligi, bez poraza, imaju nekoliko dobrih stranaca… - Dobili smo najtežeg rivala iz grupe ekipa koja nam je ostala, ali šta sad? Nema nazad, nego svi vjerujemo da možemo da prođemo. Problem može da bude vještačka trava, jer koliko god da je nova generacija, to je vještak - vidjelo se i na utakmicama da gumice lete. Problem može da bude i što su odigrali 15 utakmica i što su u top ritmu, ali mi ćemo da damo maksimum i vjerujem da možemo da prođemo - naglašava krilni napadač crnogorskog prvaka. Grbić dijeli sobu sa Vladanom Adžićem. To je već tradicija… - Najveći je profesionalac, samo se isteže, pije vodu i odmara. Ponekad je i dosadan - šali se Grbić, koji dodaje: - Odlični smo drugovi, još dok smo igrali u OFK Beogradu dijelili smo sobu, srećan sam što sam sa njim. Budućnost je mini-turneji u Staroj Pazovi povela veliki broj mladih igrača. ,,Plavo-bijelu“ opremu nose: 21-godišnjaci Anto Babić i Velimir Vlahović, 20-godišnjak Andrija Ražnatović, 19-godišnjaci Petar Vuković, Bog-

dan Milić i Amir Muzurović, 18-godišnjaci Lazar Mijović i Sava Milić, 17-godišnjaci Aleksa Ćetković, Damjan Dakić, Viktor Đukanović, Mitar Globarević, 16-godišnjak Filip Domazetović... Većina njih je imala ulogu u osvajanju istorijske duple krune prethodne sezone, baš kao što je većina ponikla u omladinskoj školi podgoričkog kluba. - Nikad mlađa ekipa i nikad veća šansa za sve njih. I predsjednik i šef stručnog štaba su rekli da je negdje cilj da dajemo što više šansu mladim igračima. To je dobro za njih, svojom zaslugom i talentom su u prvom timu, ali ako misle da je to nešto što ih sleduje i da im to pripada - onda mogu da imaju problem. Situacija vrlo lako može da se okrene - priča Grbić koji ima i funkciju direktora omladinske škole. Pravilo FSCG da na terenu moraju da budu dva igrača ispod 21 godine je dodatno otvorilo prostor klincima da budu prvotimci. - Treba da budu srećni što su došli u poziciju da budu prvotimci Budućnosti, pogotovo u situaciji kada Budućnost mora da bude prva i kada se nada Evropi. Ako priliku budu shvatili na pravi način i ukoliko budu radili pet puta bolje od nas starijih, onda ne treba da brinemo. Ali ukoliko to ne shvate, veliku

priliku koja im je pružena mogu da propuste - objašnjava nekadašnji reprezentativac Stručni štab non-stop priča sa talentovanim fudbalerima, stariji igrači ih često sa pravom kritikuju, a istovremeno i daju pravi primjer na terenu trudeći se više od njih. - Sve što radimo, radimo za njihovo dobro. Kada odu negdje u inostranstvo, niko ih neće čekati. Ili odmah postaneš dio mašine ili odmah ispadaš iz tima. Zato moraju da budu spremni i da na treningu upijaju sve što im se kaže. Grbić je ponosan na veliki broj igrača iz omladinske škole u prvom timu. - Svi u klubu smo ponosni. Možda sam ja na papiru direktor, ali da nemam pomoć ostalih nikada to ne bih mogao da radim, pogotovo jer sam aktivan igrač. Tu je Nikola Vukčević kao koordinator, Andrija Delibašić koji je prošao sve, svi treneri mlađih kategorija, predsjednik, šef Milinković kome nije teško da pođe sa mnom da gleda nekog igrača - rekao je Grbić. Za kraj važna poruka: - Ne volim kada vidim da nekada više mi vjerujemo u njih, nego oni sami. Kao što im šef stalno govori, moraju što brže da uče, jer je Budućnost klub koji želi da osvaja trofeje - zaključio D. K. je Grbić.

Arena

Subota, 26. jun 2021.

Fudbal

Italija veliki favorit protiv Austrije na ,,Vembliju“ u četvrtfinalu Evropskog prvenstva

Italija u sjajnom ritmu igra Evropsko prvenstvo - euforija na Apeninima počela je od prvog meča sa Turskom (3:0), podgrijana je identičnim trijumfom nad Švajcarskom, a minimalna pobjeda nad Velsom (1:0) potvrdila je da ,,azuri“ imaju i širinu u sastavu, neophodnu za visoke domete. Od nokaut runde ipak počinje ,,novi“ Euro, sve do sada urađeno ne mora ništa da znači. Činjenica je, međutim, da bi eliminacija ,,azura“ od Austrije (večeras, 21 h) bila veliko iznenađenje, rezultat u rangu senzacije. Tim Roberta Manćinija stigao je na ,,Vembli“ kao veliki favorit, sada sa neskrivenom ambicijom da se u ,,hram fudbala“ vrati za mečeve u završnici šampionata. - To je nešto što nas čini ponosnim, posebno zbog mišljenja o nama prije početka turnira. Ali moramo ostati koncentrisani, smireni i razmišljati samo o nama. Nijesmo još ništa uradili. Cilj nam je da idemo do kraja, nijesmo tu samo da bismo prošli grupu - rekao je napadač Italije Lorenco Insinje. ,,Azuri“ u Londonu igraju sa reprezentacijom koja je u konkurenciji Holandije, Ukrajine i Sjeverne Makedonije igrala ozbiljan fudbal. - Alaba je defnitivno njihov najbolji igrač, ali generalno radi se o timu izuzetnih fizičkih karakteristika koji uvijek igra jakim tempom. Biće teško, ali došli smo u London spremni. Moramo imati entuzijazam bez predrasuda. Nikad nijesmo izgubili iz vida naš cilj. U timu vlada pozitivna atmosfera i to moramo da njegujemo - kazao je Đovani di Lorenco. Italija je bez poraza već 30 utakmica pod vođstvom Ro-

,,Azuri“ prvi put pod pritiskom

Raspored Danas 18.00 (Amsterdam) - Vels - Danska 21.00 (London) - Italija - Austrija Neđelja 18.00 (Budimpešta) - Holandija - Češka 21.00 (Sevilja) - Belgija - Portugal Poneđeljak 18.00 (Kopenhagen) - Hrvatska - Španija 21.00 (Bukurešt) - Francuska - Švajcarska Utorak 18.00 (London) - Engleska - Njemačka 21.00 (Glazgov) - Švedska - Ukrajina

TWITTER/AZZURRI

Tri utakmice, tri pobjede, gol razlika 7:0.

Italijani na treningu

berta Manćinija, a ukoliko Austrija ne postigne gol ,,azuri“ će oboriti rekord od 1.143 minuta bez primljenog gola, koji je postavljen u periodu od 1972. do 1974. godine. - Sve je to lijepo, ali u osmini finala neće biti lako. Na ovom nivou nema lakih rivala. Vidjeli smo što se dešavalo u meču Njemačke i Mađarske. Deset minuta prije kraja meča



Italija je pobijedila u dva od posljednjih šest mečeva koje je igrala na ,,Vembliju“. Ima tri remija i poraz, sve u duelima sa Engleskom

Njemci su bili eliminisani. Teren je jedino mjerilo. Moramo da nastavimo da igramo kad do sada. Ukoliko zadržimo isti intenzitet, želju i hrabrost, možemo da odigramo još je-

dan sjajan meč - poručio je Marko Verati. Austrija prvi put igra u nokaut rundi EP i ne želi da se zaustavi na osmini finala. - Kad dođete do osmine finala,

normalno je da želite u četvrtfinale. Odlučni smo da odemo u Minhen. Šanse su možda samo nekoliko procenata, ali i sa nekoliko postotaka možete postići mnogo u životu - rekao je selektor Franko Foda, čiji je otac iz Venecije. - Postigli smo nešto izvanredno. Uzbuđenje je ogromno. Italija ima ogroman kvalitet, naročito u odbrani. Imaju



Austrija je četiri puta igrala na ,,Vembliju“ - ima pobjedu, remi i dva poraza. Posljednji put je igrala 1973, kada je u prijateljskom meču izgubila 7:0

sjajnu tranziciju po osvajanju lopte i zaista su mnogo napredovali u svim segmentima. Najviše sui me impresionirali od svih timova. Ali imamo plan, nadam se da će se jasno vidjeti. ,,Das Team“ je pobijedio u 12 od 36 okršaja sa Italijanima, ali nijesu slavili još od prijateljskog meča u Napulju, decembra 1960. U posljednjih 13 međusobnih duela, Austrija ima tri remija i 10 poraza. - Bilo bi nevjerovatno doći do četvrtfinala u Minhenu. Još jedan san bio bi ostvaren. Ali još ne razmišljamo o tome. Naš fokus je samo na osmini finala - poručio je David Alaba. - Svi smo izuzetno uzbuđeni, atmosfera je odlična. Italija je favorit, ima veoma jak tim. Analizirali smo njihove vrline i mane. Svakoj seriji dođe kraj, u jednom meču sve je moguće. Pobjednik ovog meča igraće 2. jula sa boljim iz duela BelgiNe. K. ja - Portugal.

Vels i Danska u Amsterdamu igraju prvu utakmicu nokaut runde Eura (18h)

UEFA

Ostrvski prkos ili skandinavska bajka Najpotresnija i najemotivnija priča grupne runde Evropskog prvenstva pisala se u Kopenhagenu. Stadion ,,Parken“ bio je mjesto na kojem je Kristijan Eriksen dobio životnu borbu nakon što se srušio na teren u prvom poluvremenu meča sa Finskom u prvom kolu, mjesto na kojem je Danska promašivala šanse u nordijskom, potom i u duelu sa Belgijom, a onda - poslije dva poraza i bez najboljeg igrača - savladala Rusiju i sa tri boda otišla u osminu finala. Nažalost, takve slike iz glavnog grada Danske više nećemo gledati na ovom Euru. ,,Crveno-bijeli“ su napustili svoj dom i preselili u Amsterdam, gdje će danas (18 h) pokušati da nastave bajku na putu za četvrtfinale stoji im Vels. - Tužno je što ne igramo u Kopenhagenu. Uživali smo i zahvalni smo na podršci koju smo imali. Osjetili smo svaki glas koji je dolazio do ,,Parkena“, svaku zastavu koja je bila raširena zbog nas - rekao je defanzivac Andreas Kristensen. Selidba u glavni grad Holan-

Garet Bejl, najjači adut Velsa



Vels i Danska posljednji put su igrali u Ligi nacija 2018. Oba duela dobila je skandinavska selekcija - 2:0 kod kuće i 2:1 na strani

dije ne umanjuje šanse Danaca. Skandinavska selekcija važi za favorita protiv Velsa, iako se ostrvska reprezentacija lakše domogla nokaut runde. Okolnosti su, ipak, bile mnogo drugačije. - Mnogo poštujem Vels i cijenim što su sve uradili posljednjih godina, računajući i polufinale prethodnog Evropskog prvenstva. Imaju stopostotnu

podršku nacije, prava su ekipa, igraju jedan za drugog kazao je selektor Danske Kasper Hjulmand. Četrdeset devetogodišnji stručnjak uvjeren je da njegov tim ima kvalitet da igra četvrtfinale. - Poslije tri veoma emotivna meč na ,,Parkenu“, imamo velika očekivanja od osmine finala. Dobar smo tim, nije toliko bitno ko će početi. Bili

Simon Kjer, lider Danske

smo veoma dobri u posljednjih 20 minuta svakog meča. I zato je jednako bitno ko je na terenu na kraju meča i ko je u startnih 11 - objasnio je Hjulmand. Za Hjulmandovu ekipu neće se navijati samo u Danskoj i Skandinaviji. Trauma koju su proživjeli, te sjajna reakcija tima na Eriksenovu dramu, donijela je Dancima status najomiljenije ekipe na turniru. Velšani će pokušati da rastuže veći dio Starog kontinenta. - Spremni smo za borbu jer to je ono što nas očekuje - borba. Sad se igra na sve ili ništa. Rukavice su skinute. Potpuno

put na velikim takmičenjima sastaće se Vels i Danska

smo spremni na to - najavio je selektor Velsa Rob Pejdž. - Danska je s razlogom u osmini finala. Igramo protiv vrlo dobre ekipe. Gledali smo nekoliko njihovih posljednjih utakmica. Belgija je u drugom poluvremenu mogla da promijeni mnogo stvari da bi pobijedila. Moramo da bu-

demo bolji u svakom segment, Jesu li ,,zmajevi“ spremni za eventualne jedanaesterce? - To je nešto što uvijek vježbamo na treninzima. Ako dođe do penala, siguran sam da će svi momci biti spremni da preuzmu odgovornost jer predstavljaju svoju zemlju izjavio je Garet Bejl. Prva zvijezda Velsa nije postigla gol za nacionalni tim na posljednjih 14 mečeva. Statistika može da zavara jer je doprinos igrača Real Madrida igri Velsa nemjerljiv. Za svaki slučaj, valja pomenuti da je u pomenutih 14 duela imao sedam asistencija, od čega dvije u ključnoj pobjedi na ovom EP, protiv Turske u drugom kolu. Kad igra Bejl, igra i Vels. Sa raspoloženim Garetom ,,zmajevi“ mogu daleko. Ili makar do četvrtfinala... - Ne treba da sanjamo ni o čemu drugom osim o osmini finala. Nema potrebe da gledamo mnogo u budućnost. Važan je samo prvi naredni meč - naglasio je Bejl. Pobjednik ovog meča igraće 3. jula sa boljim iz duela Holandija - Češka. Ne. K.

Sportski miks

Arena

Utvrđen raspored i sistem takmičenja za narednu sezonu WABA lige

Žrijeb za košarkaško takmičenje 7. jula

Mornar u kvalifikacijama za FIBA Ligu šampiona

Banovići prvi rival za Budućnost Bemax

PODGORICA - Košarkaši Mornara igraće kvalifikacije za šesto izdanje FIBA Lige šampiona, objavljeno je na sajtu tog takmičenja. Uz Mornar, kvalifikacije od ekipa iz regiona igraće Split, dok će Igokea biti direktan učesnik ligaškog dijela.

PODGORICA - Košarkašice Budućnost Bemaxa igraće protiv Banovića u Podgorici 22. septembra na startu nove sezone WABA lige. To je odlučeno na jučerašnjoj Skupštini Borda lige, koja je održana u Slavonskom Brodu, na kojoj je po tradiciji održan žrijeb za novu sezonu.

U ovogodišnjem izdanju FIBA Lige šampiona učestvovaće ukupno 52 tima iz 30 zemalja, i biće najjače takmičenje do sada. Nastupiće 17 šampiona svojih zemalja, više od pola timova su učesnici finala plej-ofa nacionalnih prvenstava, a 42 tima su plasirana u pet najboljih u svojim nacionalnim šampionatima. Borba za pehar počeće sa kvalifikacionim turnirima 13. septembra, dok je start regularnog dijela sezone zakazan za 4. oktobar. U regularnom delu sezone će se takmičiti 32 ekipe podijeljene u osam grupa. Pobjednici grupa kvalifikovaće se direktno u osminu finala koje će biti odigrano na dvije pobjede. Drugoplasirani i trećeplasirani će takođe serijama do dva trijumfa popuniti ostatak mjesta u prvoj rundi plej-ofa (osmini finala). I u četvrtfinalu će se igrati na

Poslije tri sezone, takmičenje u regionalnoj ligi biće održano u tri faze - u prvoj je 13 klubova podijeljeno u dvije grupe sa šest odnosno sedam klubova. Slijedeća faza je Superliga u koju, uz prenos međusobnih rezultata, ulaze po četiri najbolja tima, dok će sezona biti završena fajnal-forom, na kojem će plasman osigurati četiri najbolja tima iz Superlige. Žrebom je rukovodio komesar Nadir Koredžija, a odradile su ga predsjednica RMU Banovići Jasna Sliško, predsjednica Triglava Urša Ude i predstavnica Partizana 1953 Anđelija Milovanović. Žrijeb je bio poludirigovan, jer je odlučeno da finalisti od prošle sezone Budućnost Bemax i Beroe budu nosioci grupa, a da u jednoj grupi ne mogu biti dva tima iz iste zemlje (osim predstavnika Bosne i Hercegovine, odakle je učešće uzelo tri tima). U grupi A su Orlovi, Beore, Badel, Cinkarna Celje, Feniks i

dvije pobjede, a onda slijedi fajnal-for. Pobjednik takmičenja će, kao i ove sezone, uz pehar ponijeti kući i ček na 1.000.000 eura. Žrijeb za kvalifikacije i regularni dio sezone biće 7. jula. Mjesto u grupnoj fazi obezbijedili su: AEK, PAOK, Lavrio (Grčka), Stal Ostrov (Poljska), Burgos , Manresa, Tenerife, Unikaha (Španija), Bešiktaš, Darušafaka, Galatasaraj, Karšijaka, Tofaš (Turska), Dinamo Sasari, Brindizi (Italija), Nimburk (Češka), Oldenburg, Ludvigzburg (Nemačka), Falko (Mađarska), Ostende (Belgija), Hapoel Jerusalim, Hapoel Holon (Izrael), Igokea (BiH), Dižon, Strazbur (Francuska), Nižnji Novgo-

Subota, 26. jun 2021.

rod (Rusija), Ritas Viljnus (Litvanija) i VEF Riga (Litvanija). U kvalifikacijama će igrati: Baken Bars (Danska), Mons (Belgija), Bamberg (Nemačka), Trevizo (Italija), Friburg (Švajcarska), Hapoel Eilat (Izrael), Juventus Utena (Litvanija), Kalev (Estonija), Kapfenberg (Austrija), Le Man (Francuska), Levski (Bugarska), London Lajons (Velika Britanija), Mornar (Crna Gora), Opava (Češka), Parma (Rusija), Peristeri (Grčka), AEK Larnaka (Kipar), Prometej Kamijanske (Ukrajina), Salon Vilpas (Finska), Split (Hrvatska), Sporting (Portugalija), Cmoki-Minsk (Belorusija), Kluž (Rumunija), Corg en Zekerhejd Lejden (Holandija). S. J.

Vojvodina 021, a u grupi B pored Budućnost Bemaxa tu su još Partizan, KAM Basket, Triglav, Montana, Banovići i Plamen Požega. U prvom kolu grupe B, pored meča Budućnost Bemax - Banovići, 22. septembra sastaju se još KAM Basket -Plamen Požega, Triglav - Montana, dok je ekipa Partizana slobodna. Grupa A ima šest timova i kreće 30. septembra, a sastaće se Orlovi - Vojvodina, Beroe Feniks i Badel - Cinkarna Celje. U drugom kolu podgorički klub gostuje novajliji, ekipi Plamena, zatim dočekuje Partizan, a onda slijedi odlazak u Sjevernu Makedoniju, na gostovanje ekipi KAM Basketa. U petom kolu ,,plave“ su slobodne, zatim dočekuju Triglav i na kraju prvog kruga očekuje

ih gostovanje Montani. Žrijebu u Slavonskom Brodu ispred crnogorskog tima prisustvao je Zoran Vujičić. - Zadovoljstvo je što ćemo, nakon teške sezone zbog korone, sada imati takmičenje sa znatno više timova. To je dobro za sve ekipe iz regiona. Liga sada pokriva čak sedam zemalja, tako da se očekuje i veći kvalitet. Zbog toga će i nikad ranije krenuti liga, pa će samim tim biti potrebno ranije krenuti sa radom. Mislim da je sistem po grupama dobar, a prijedlog da se vrati Top 8 faza je takođe pozitivan, jer ćemo imati još više utakmica. Što se tiče samog žrijeba, iskren da budem nijesmo imali specijalnih želja, ali je pozitivno što nas poput prošlih godina ne čeka odmah derbi na startu - objasnio R. P. je Vujičić.

NBA: Tim iz Los Anđelesa smanjio na 2:1 protiv Finiksa u finalu Zapadne konferencije Los Anđeles Klipersi pobijedili su prošle noći na svom terenu Finiks Sanse 106:92 i smanjili na 2:1 u finalnoj seriji plej-ofa Zapadne konferencije NBA lige. Favorit iz Kalifornije i dalje je u igri, da izbori prvo NBA finale u istoriji kluba. Gostima iz Arizone nije pomogao oporavak slavnog veterana, plejmejkera Krisa Pola, koji je zbog korona virusa bio prinuđen na pauzu od sedmice. Klipersi su dobro počeli meč, na kraju prve četvrtine su imali osam poena prednosti, ali se Finiks vratio u drugoj dionici pa je na poluvrijeme otišao sa dva poena prednosti. Ipak, domaći tim je preuzeo kontrolu nad utakmicom serijom 21:3 u trećoj četvrtini i bez većih problema je meč priveo kraju.

Klipersi opet u igri

Slavno krilo Pol Džordž je vodio Kliperse do pobjede sa 27 poena, 15 skokova i osam asistencija.

- Znao sam da moram biti bolji. Sva moja energija je bila usmjerena ka boljoj igri - rekao je Džordž koji je u drugoj utak-

mici promašio dva ključna slobodna bacanja. Džordža je najbolje pratio Redži Džekson sa 23 poena, dok je hrvatski centar Ivica Zubac upisao 15 poena uz odličnih 16 skokova. U redovima Sansa najefikasniji je bio centar Deandre Ejton sa 18 poena, dok su po tri manje ubacili Kris Pol i Devin Buker. Pol je upisao i 12 asistencija, ali je pogodio samo pet od 19 šuteva iz igre. - Moram da se popravim. Užasno sam šutirao. Moglo bi se reći da su imali mnogo više energije - rekao je Pol. Loše šutersko veče imao je i Buker, prva ofanzivna opcija Sansa. Četvrta utakmica ove serije, koja se igra na četiri pobjede, na programu je u noći između subote i neđelje takođe u Los R. A. Anđelesu.

Međunarodni turnir Kup Sofije

Paramont u Bugarskoj

PODGORICA - Košarkaški klub osoba sa invaliditetom Paramont iz Podgorice nastupiće za vikend na međunarodnom turniru Kup Sofije Na turniru će nastupiti bugarske ekipe Levski i Sofija i niški Nais. - U okviru turnira biće pokrenuta i inicijativa o formiranju Balkanske lige košarkaša u kolicima - saopšteno je iz Paraolimpijskog komiteta. Organizatori turnira su BKHU Levski, Bugarska košarkaška federacija i Ministarstvo mladih i sporta Bugarske. R. P.

Subota, 26. jun 2021.

Arena

Sportski miks

Kreće finalni vaterpolo turnir Svjetske lige

,,Ajkule“ jure formu i rezultat

Danas (12.45h): Crna Gora - SAD PODGORICA - Prvu zvaničnu utakmicu u sklopu priprema za Olimpijske igre vaterpolo reprezentacija Crne Gore odigraće danas (12.45 h) sa Sjedinjenim Američkim Državama. U pitanju je premijerni meč završnog turnira Svjetske lige čiji je domaćin Gruzija, pored Japana, još jedan rival ,,ajkula“ u grupi A. Naš tim u Tbilisi stigao je oslabljen, ali sa jasnim ciljem: igraće za što bolji plasman i za formu kojoj teže pred četvrti nastup na najvećoj sportskoj smotri. - Nedostaje nam nekoliko igrača, ali smo na zadovoljavajućem nivou. Naravno, nije to još nivo za Olimpijske igre, ali svakako će nam ovo takmičenje poslužiti kao prava priprema za Japan. Ovaj turnir je od velike važnosti jer želimo da steknemo samo-

pouzdanje. Daćemo sve od sebe da osvojimo trofej jer bi nam i to mnogo značilo - kazao je centar Miroslav Perković. Naši momci u uvodnom dijelu pripema u Herceg Novom sparingovali su dvije sedmice sa Amerikancima.

Odigrali su i prijateljski meč u kojem su zabilježili pobjedu nakon peteraca. - Fizički jaka reprezentacija, dobro postavljena od strane selektora Udovičića, sa kvalitetnim igračima koji bi mogli da nam naprave probleme. Mislim da smo favoriti i da

smo spremni, sa punom koncentracijom, da odigramo premijerni duel - poručio je mladi igrač Primorca. Zbog povreda selektor Vladimir Gojković neće računati na golmana Dejana Lazovića,Vlada Popadića i Đura Radovića. Ali ostali sa spiska

spremni su da urade velike stvari i približe se željenoj formi. - Odradili smo sa Amerikancima uvodni dio priprema i dobro ih poznajemo. Biće u drugačijem sastavu u odnosu na taj period, ojačani sa dva, tri kvalitetna igrača. Ameri-

kanci su za respek. Svjesni smo da nas čeka težak meč, međutim, ako uđemo ozbiljno, sa punom koncentracijom i ako ispunimo sve što smo dogovorili, pobjeda ne bi trebala da dođe u pitanje - poručio je Stefan Vidović. Član Ortiđe razmišlja poput mlađeg kolege Petkovića. Vidi šansu za visok plasman. - Dosta ljudi govori da je Svjetska liga šansa za podizanje forme pred Olimpijske igre. Međutim, mi je samo tako ne doživljavamo, već na najozbiljniji način što se može vidjeti po sastavu. Uvijek idemo od meča do meča, od treninga do treninga, ka onome čemu težimo a to je medalja na Olimpijskim igrama. Ali i to je mnogo daleko, najbitnije je ovo sada - utakmica sa SAD. Tako razmišljamo i time se vodimo. Na finalnom turniru Svjetske lige u grupi A nastupaće Italija, Grčka, Francuska i Kazahstan. Po završetku grupne faze reprezentacije očekuju četA. M. vrtfinalni mečevi.

POVRATAK NAKON 28 GODINA: Potvrđen angažman legendarnog trenera, ugovor potpisan na tri godine

Željko Obradović trener Partizana Legendarni NBA plejmejker će potencijalno voditi tim Luke Dončića

Džejson Kid kandidat za trenera Dalasa Džejson Kid je glavni kandidat za trenera Dalas Meveriksa u NBA ligi, objavili su američki mediji. Jedan od najboljih plejmejkera u istoriji je sa klubom osvojio šampionsku titulu 2011. godine, jedinu u istoriji Dalasa. Doskorašnji trener Rik Karlajl upravo lobira da Kid bude njegov nasljednik. - Nadam se da će se Dalas odlučiti za Džejsona Kida kao

novog trenera. Luka Dončić i on imaju toliko toga zajedničkog. Luka i on bi imali odlično razumijevanje, a ja sam jedina osoba na svijetu koja je trenirala obojicu i kompetentan sam da to komentarišem. Što se mene tiče, to je savršen spoj ali, opet, to je samo moje mišljenje – rekao je Karlajl. U aktuelnoj NBA sezoni Dalas je završio nastup u plej-ofu u prvoj rundi Zapadne konferencije. R. A.

Željko Obradović (61), legendarni košarkaški trener i devetostruki šampion Evrolige, novi je trener Partizana. Tako su okončane sedmice spekulacija – Obradović se nakon 28 godina vraća u klub u kom je osvojio prvu od svojih devet titula šampiona Evrope, ,,Crno-bijelima“ je 1992. donio jedinu titulu Evrolige i jedinu kada su klubovi iz Srbije u pitanju. Sljedeće sezone Partizan će nastupati u Evrokupu, a sa slavnim Čačaninom na klupi, pokušaće da obezbijedi plasman u Evroligu već od jeseni 2022. godine. Pred Obradovićem je težak posao selektiranja ekipe koja treba da bude konkurentna i u ABA ligi i u Evrokupu. Speku-

Zakazan meč protiv trenutno 92. igračice svijeta

Danka na Kristinu Pliškovu na startu Vimbldona Danka Kovinić (26) igraće protiv Čehinje Kristine Pliškove, trenutno 107. igračice svijeta, u prvom kolu najvećeg turnira sezone Vimbldona u Londonu. Žrijeb održan u petak oko 11.30 časova bio je naklonjen Novljanki, već godinama našoj najboljoj igračici. Kovinić, trenutno 60. igračica na pla-

Potencijalni duel finalista Rolan Garosa

Đoković na Cicipasa u polufinalu Vimbldona liše se da će za sastavljanje tima imati na raspolaganju budžet od čak oko deset miliona eura. Od 2013. do 2020. godine vodio je Fenerbahče, sa tim klu-

netarnoj WTA listi, igraće sa ulogom blage favoritkinje, protiv igračice kojoj je najbolji plasman karijere bilo 35. mjesto prije četiri godine.. Tokom karijere Danka nikada nije uspjela da pobijedi na meču glavnog žrijeba Vimbldona. Do sada je tri puta igrala u prvom kolu, 2015, 2016. i 2017. godine. Sa druge strane, tri godine starija Pliškova je na Vimbldonu igrala u 3. kolu 2015. godine. Takođe ima i plasman u treće kolo Australijan opena 2017. godine – ne radi se o igračici koja je bila pretjerano uspješna na gren slem turni-

bom osvojio je jednu Evroligu. Čak pet puta prvak Evrope bio je kao trener atinskog Panatinaikosa, a jednom kao strateg Partizana, Huventusa, Reala i Fenerbahčea. R. A.

rima. Kristinina sestra bliznakinja Karolina Pliškova je mnogo uspješnija – bila je 2017. godine prva na svijetu, a trenutno je deseta igračica svijeta. Derbi prvog kola biće duel bivše i dvostruke šampionke Petre Kvitove sa Amerikankom Sloun Stivens. Legendarna Serena Vilijams na startu Vimbldona igraće protiv odlične Bjeloruskinje Aleksandre Sasnovič. Prva igračica svijeta Ešli Barti imaće takođe težak zadatak na startu, protiv Španjolke Karle Suarez Navaro. R. A.

Neće biti reprize finala Rolan Garosa u finalu Vimbldona, Novak Đoković i Stefanos Cicipas potencijalni su rivali u polufinalu turnira u Londonu. Branilac trofeja i prvi igrač svijeta Đoković imao je težak žrijeb. Nakon duela sa Džekom Drejperom u prvom kolu, u drugom ga potencijalno čeka meč protiv bivšeg finaliste Kevina Andersona iz Južne Afrike. Potencijalni protivnik za Beograđanina u trećoj rundi je Davidovič Fokina, u četvrtoj Monfis, a u četvrtfinalu Rubljov. Cicipas bi u četvrtfinalu trebao da igra protiv Bautiste Aguta. U drugoj polovini žrijeba projektovan je polufinalni meč Medvedev – Zverev. Drugi igrač svijeta Medvedev bi protiv legendarnog Rodžera Federera mogao igrati u četvrtfinalu. Slavni Federer, najveći šampion Vimbldona, već na startu ima ozbiljan test – čeka ga duel protiv odličnog Francuza Manarina, specijaliste za šljaku. R. A.

Sportski miks

Arena

Subota, 26. jun 2021.

Crnogorski šampion žrijebom saznao ime rivala u prvom kolu Lige šampiona

Budva na startu protiv zagrebačke Mladosti

Dio ekspedicije ASCG na podgoričkom aerodromu

U Beogradu se danas i sjutra održava 74. Balkanski seniorski šampionat u atletici

Crnu Goru predstavlja deset takmičara, Marija i Danijel za OI PODGORICA - Danas i sjutra biće održan 74. Balkanski šampionat za seniore, na kojem će nastupiti 22 zemlje, sa oko 450 atletičara. Domaćin i organizator šampionata je Atletski savez Srbije, a takmičenje će se održati na nesvakidašnjoj atletskoj stazi unutar Smederevske tvrđave, koja je sagrađena u 15. vijeku. Selektor atletske reprezentacije Crne Gore Osman Erović, nakon konsultacija sa nacionalnim trenerima odredio je spisak atletičara iz ASCG koji će nastupiti na ovom takmičenju - našu zemlju na ovom takmičenju predstavljaće Marija Vuković (vis), Ljiljana Matović (troskok), Kristina Dubak (100 m, 200 m), Ana Bošković (disk), Anđela Rosić (disk), Aleksandra Zejak (disk), Tomaš Đurović (kugla), Danijel Furtula ( d i s k ) , Ivan Kukuličić (disk) i Dragan Pešić (destoboj). Sa takmičarima putuje, kao tim lider, nacionalni trener

Zoran Jojić i treneri Danilo Ristić, te Ioana Siomou, trenerica Marije Vuković. Prisustvo Prvenstvu Balkana potvrdio je predsjednik Evropske atletske federacije Dobromir Karamarinov, kao i mnoge druge evropske i svjetske atletske legende. Prvenstvo Balkana predstavlja jedno od najmasovnijih atletskih takmičenja, koje će služiti kao svojevrsna priprema za organizaciju Svjetskog atletskog prvenstva u dvorani, koje će biti održano u martu 2022. godine. To je ujedno i posljednje takmičenje na kojem neko od atletičara može ispuniti normu za Olimpijske igre. Od crnogorskih atletičara sve oči uprte su u Mariju Vuković i Danijela Furtulu, koji je na Kipru povrijedio skočni zglob desne noge, ali se očekuje da će on ipak uzeti učešće, jer se radi o njegovom potvrđivanju rezultata za nastup na Olimpijskim igrama, gdje se očekuje da uz Mariju Vuković bude siR. P. guran učesnik.

PODGORICA – Odbojkaši Budve u prvom kolu Lige šampiona igraće protiv zagrebačke Mladosti, odlučeno je žrijebom u Luksemburgu, u evropskom Radio-difuznom centru. Budva će biti domaćin prvog meča, između 5. i 7. oktobra, dok se revanš u Zagrebu igra između 12. i 14. oktobra. Mladost je poznato odbojkaško ime i u bivšoj SFR Jugoslaviji, sa 17 titula i osam nacionalnih kupova, te tri druga mjesta u Kupu šampiona (1964, 1984, 1985). Zagrepčani su i u nezavisnoj Hrvatskoj najtrofejniji klub, sa 20 titula i 22 kupa, jednom su bili treći u Ligi šampiona (1997), a igrali su i finale Čelendž kupa 2010. godine. Redovni su učesnici MEVZ-e (Regionalna liga Austrije, Češke, Mađarske, Slovačke, Slovenije i Hrvatske), koju su osvajali četiri puta, a prije dvije godine su izgubili finale. Za Mladost je svojevremeno igrao i bio trener Rade Malević, bivši selektor Crne Gore. Prošle sezone je ekipu vodio Italijan Emanuele Zanini, bivši selektor Turske, u vrijeme kada su Turci bili rivali Crne Gore u trećoj diviziji Svjetske lige. - Zadovoljni smo žrijebom, iako smo za protivnika dobili ekipu Mladosto, koja je jako ozbiljan protivnik. To je klub sa dugom tradicijom, koja godinama unazad igra na evropskoj sceni, koja je pretprošle sezone bila vicešampion MEVZ-a lige, što dovoljno govori o načinu njihovog rada i kvalitetu ekipe. Svakako možemo biti zadovoljni time što smo jako dobro povezani sa Zagrebom, sa te strane ne putovanje olakšano. Siguran sam da su i oni zadovoljni žrijebom, jer su izvukli ekipu Budve koja na odbojkaškoj sceni bitiše tek posljednje tri godine. Mislim da ćemo u imati dobru pri-

Mladi igrači u prvom planu Budvu su u prelaznom roku napustili reprezentativci Milutin Pavićević (otišao u češku Duklu iz Libereca) i Ivan Zvicer, kojima je istekao ugovor. I to je jedino što se u ovom trenutku zna, pored toga da su pod ugovorom jedino Rusi Mihajlov i Zlobin. - Zvicer i Pavićević su otišli na obostrano zadovoljstvo, jer su imali dobre sezone, odradili su puno posla u domaćem prvenstvu prošle sezone. Lijepo su se prikazali i u seniorskoj reprezentaciji u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, sa čime smo dodatno zado-

liku da se fino predstavimo evropskoj javnosti ove godine – kazao je za Pobjedu trener Budve Miloš Marković. Ako preskoči Mladost, crnogorski šampion će u drugom kolu kvalifikacija za najjače klupsko takmičenje igrati protiv boljeg iz dvomeča između češke ekipe Karlovarsko i rumunske Arkade. Do grupne faze potrebno je preskočiti tri kola, nakon čega će dva najbolja tima igrati u takmičenju po grupama, u kojem

voljni. U ovom trenutku su pod ugovorom samo dvojica mladih ruskih igrača, a imamo dio domaćih igrača koju su bili tu prošle sezone i koji su raspoloženi da nastavimo saradnju. Od kraja sezone sportski direktor i ja radimo na sklapanju ekipe, i imamo za cilj da dovedemo što više mladih igrača, generacije 2002. godište i mlađi, kako bismo napravili neku priču za naredne dvije, tri godine. Prvo ćemo se, dakle, orijentisati na mladost u Crnoj Gori, a onda na okruženje – rekao nam je trener Budve Miloš Marković.

su već direktno plasirani Lube, Peruđa, Trentino (Italija), Dinamo Moskva, Zenit Sankt Peterburg, Lokomotiva Novosibirsk (Rusija), Jastržebski, Kozle, Varšava (Poljska), Berlin, Fridrihshafen (Njemačka), Ziratbanka, Fenerbahče (Turska), Ruselar, Mazeik (Belgija), Kan (Francuska), Maribor (Slovenija) i Vojvodina (Srbija). U slučaju eliminacije u prvom kolu Lige šampiona, Budvani će evropski put nastaviti u prvoj rundi CEV kupa, i to protiv

belgijskog Hasrode Levena. Prvi meč bi se igrao u Budvi između 9. i 11. novembra, a revanš 16/18. novembra. Pobjednik ovog dvomeča u drugom kolu CEV kupa igraće sa grčkim Foinikasom. Svaka pobjeda u prvom kolu LŠ ekipama donosi i novčani bonus od 3.000 eura, a poraz 2.000. Ove sezone u evrokupovima nastupiće rekordnih 197 klubova (164 prošle sezone) iz 36 zemalja. S. J.

U Beranama održano prvenstvo Crne Gore vazdušnim oružjem

Šampionat se održava od 20. do 24. juna na Kosovu

Popović objavio širi spisak juniora za Balkanijadu PODGORICA - Selektor muške juniorske odbojkaške reprezentacije Crne Gore Srđan Popović objavio je širi spisak igrača koji konkurišu za pripreme za Balkansko prvenstvo. Šampionat Balkana u konkurenciji juniora održaće se od 20. do 24. jula na Kosovu, a pored domaćina nastupiće i Crna Gora, Albanija, Bugarska, Sjeverna Makedonija, Rumunija i Turska. Pripreme naših juniora održaće se u kompleksu hotela ,, Voko“ u Podgorici, od 12. do 19. jula. Na spisku selektora Popovića su tehničari Rastko Milenković (Mediteran), Danilo Dubak, Marko Joksimović (Budućnost volej), Igor Perović (Sutjeska), primači servisa/korek-

tori Vukašin Cimbaljević, Milutin Milić (Galeb), Miro Miljanić, Peko Zec (Mediteran), Milan Rovčanin, Veselin Šćekić (Jedinstvo), Đorđe Jovović, Nemanja Peruničić, Vladimir Popović, Feđa Čičić (Budućnost volej), Miloš Kosović (Dubočica, Srbija), Filip Mašković (Top volej), Dragan Stojanović, Nikola Taušan (Sutjeska), srednji blokeri Vasilije Novaković (Mediteran), Damir Pilica, Stefan Femić (Jedinstvo), Matija Ćinćur, Ognjen Perunović, Petar Lečić (Budućnost volej), Rade Lukovac (Sutjeska), te libera Petar Nonković (Galeb), Danilo Krivokapić (Mediteran) i Andrija Joksimović (Budućnost volej). S. J.

PODGORICA - Streljački dom Donje Luge bio je domaćin prvenstva Crne Gore serijskim vazdušnim oružjem. Takmičenje u razvojnom, nacionalnom programu, okupilo je veliki broj strijelaca svih uzrasta u obje discipline. Po masovnosti, ovo je vjerovatno bila i najveća manifestacija u streljaštvu od obnove crnogorske državnosti, sa preko 150 takmičarskih nastupa. Učestvovalo je osam klubova koji se bave ovim programom, a naročito ohrabruje prisustvo (najmlađih) predstavnika klubova - Čelika iz Nikšića i Centra iz Pljevalja, kojima je ovo bio prvi nastup nakon duže pauze. Takmičenje je otvorio član Upravnog odbora Željko Obadović, koji je u ime Streljačkog saveza pozdravio strijelce i poželio im dobre rezultate. Najprije su pucali pioniri i pionirke sa naslona, koji su svojim prisustvom od ovog prvenstva napravili svojevrstan dječji praznik. Kod dječaka u ovoj disciplini najbolji su i pojedinačno i ekipno bili predstavnici Donjih Luga i Čelika, dok su kod djevojčica dominirale pionirke Gorštaka, a ekipno su im se pri-

Masovno i kvalitetno

družile strelkinje Donjih Luga i Čelika. Najbolja je bila Andrea Vlahović iz Gorštaka sa 191 bodom, a kod dječaka Radivoje Vučeljić iz Čelika, sa dva boda manje. U kategoriji pionirki, najbolje su bile predstavnice Donjih Luga, koje su i ekipno bile bolje od Čelika, dok su se kod pionira ekipno izdvojili Donje Luge i Gorštak. Ksenija Jukić (Donje Luge) i Milovan Drobnjak (Berane) bili su najbolji i u pionirskoj i u kadetskoj konkurenciji, sa odličnih 357, odnosno 350 krugova, pa su se kao dvostruki pobjednici duplo okitili zlatom. Njima je nagrade uručila Milica Popović, trener Čelika iz Nikšića, koja je poseb-

no angažovana u radu sa najmlađima. Jukićevoj i Drobnjaku su se kod kadeta rezultatski pridružili Mina Balević (Berane) i Remka Ramusović (Donje luge), odnosno Stefan Spalević (Gorštak) i Aleksa Dabetić (Berane). Ekipno su strelkinje Donjih Luga bile bolje od Berana, a muška ekipa Gorštaka osvojila je zlato ispred Donjih Luga i Berana. U juniorskoj konkurenciji, dobre nastupe sa dva prethodna prvenstva potvrdio je Miljan Dević (Donje Luge) sa odličnim 371 krugom, ispred Miljana Ječmenice (Centar) i Matije Sekulovića (Brskovo). Ekipno, Donje Luge bile su pr-

ve, ispred Brskova i Gorštaka. Kod juniorki, Marija Zuković iz Pljevalja, osvojila je zlato ispred Lee Agović (Donje Luge) i Mine Balević (Berane). U seniorskoj konkurenciji Nemanja Obradović (Donje Luge) je sa 375 krugova osvojio zlato, ispred Miljana Devića i Miloša Božovića (Berane, 365 krugova). Zukovićeva je duplirala zlato u seniorskoj konkurenciji, ispred klupske drugarice Marije Ječmenice i Bebe Dabetić (Berane). Ekipno u muškoj konkurenciji prvo mjesto osvojila je ekipa Donje Luge, ispred Berana i Gorštaka, a u ženskoj najbolji je bio Centar. U pištoljskoj konkurenciji Novak Dević (Donje Luge) je kod juniora bio bolji od Ratka Drobnjaka (Berane) i Matije Šćepanovića (Gorštak); kod juniorki Jovana Popović bila je bez konkurencije. Stanislav Bošković (Brskovo) je ponovio uspjeh sa prethodnog prvenstva i sa 369 krugova osvojio prvo mjesto kod seniora pištolj, ispred Novaka Devića i Žarka Vukajlovića (7,9 mm). Ekipno najbolje je bilo Berane, a zatim Brskovo i Gorštak. Nagrade najboljima, pehare, medalje i priznanja, uručili su treneri, Veselin Vlahović i Vojislav Zečević. R. P.

Jubilej

Subota, 26. jun 2021.

POVODI

Piše: prof. Slobodan Simović Balkan je često bio bojno polje nalazeći se na raskršću puteva, kultura i civilizacija. Dakle, kuću smo napravili na svjetskom drumu. Balkan je imao predodređenje za nasilje, za uspjeh neznanja i za razaranje uma, kako je rekao poznati marksista Đerđ Lukač. Krećući se naprijed, Balkan je stalno zaostajao u razvoju. Posljedice tog zaostajanja su i sada prisutne u balkanskim državama. Teško je naći primjer političkog nasilja, terora i državnog udara, koji je zadesio Crnu Goru krajem Prvog svjetskog rata 1918. i koji spada u najveće nepravde ne samo Balkana nego i šire. Crna Gora, koja je u Prvom svjetskom ratu saveznicima pružila više od svojih stvarnih mogućnosti, izgubila je sve pa i geografsko ime. Mađarski akademik Jozef Bajza kaže: ,,Crna Gora je zbrisana“. Uz prećutnu saglasnost velikih sila srpska vojska je okupirala Crnu Goru, a nelegalna i nelegitimna Podgorička skupština donijela odluku o aneksiji Crne Gore Srbiji. Sa Crnom Gorom se postupilo kao sa neprijateljskom zemljom. Ali su Crnogorci sačuvali ideju slobode. Znali su naši preci da života nema bez slobode, da slobode nema bez žrtava, da je život u borbi. Američki novinar Vitli Voren je izjavio: ,,Ako pustimo da balkanska laž (misli se na prisajedinjenje Crne Gore Srbiji) prođe kao istina potkopaćemo temelje sopstvene slobode. Crna Gora se mora obnoviti“. Crnogorski duh otpora je emanirao iz vjekovne prošlosti i nepodnošljivog stanja u crnogorskoj društvenoj stvarnosti. U Crnoj Gori je 1920. bilo 7.000 porodica, tj. oko 35.000 članova. Dolazak crnogorskih prvaka, aktivnost komitskih četa ubrzalo je pripreme za organizaciju i početak oružane borbe protiv odluka Podgoričke skupštine, a za ,,Pravo čast i slobodu Crne Gore“. Ustaničke vođe su formulisale svoje zahtjeve i uputili ih banskoj upravi na Cetinju. Dva glavna zahtjeva su bila: Nezavisnost Crne Gore i sazivanje Narodne skupštine, na Cetinju. Zahtjeve ustanika je potpisao kapetan Krsto Popović. Glavni organizator i vođa ustanka bio je političar i ministar i predsjednik Vlade Crne Gore u egzilu (1919-1921) Jovan Plamenac.

Osamdeset pet godina od belvederskih protesta

Moramo jačati osjećaj odgovornosti prema državi Crnoj Gori Danas, osam i po decenija kasnije, Crna Gora je podijeljena, osiromašena, zahvaćena najtežom – moralnom krizom. U njoj se odvija borba između snaga koje teže izgradnji građanske Crne Gore i nacionalnih odnosno nacionalističkih snaga koje su, zahvaljujući podršci Srpske pravoslavne crkve, u stalnom usponu Božićnom pobunom, kako se ovaj događaj najčešće naziva, i koji je u krvi ugušen, započet je dugotrajan i oštar sukob između pristalica i protivnika bezuslovnog ujedinjanja. Bio je to prvi ideološki sukob u Crnoj Gori i prvi građanski rat u Crnoj Gori, u čijoj osnovi su politički motivi. Božićni ustanak je bio izraz ljubavi crnogorskog naroda prema svoj državi - Crnoj Gori. On je iza teškog sloma i nestanka Crne Gore početak otrežnjenja oslobođenja od kobnih zabluda i iluzija, opijenosti tuđim idejama i ciljevima, obnove državne svijesti i nacionalne samosvijesti.

političke borbe Ekonomska i politička zaostalost u bitnom su uticale i određivale angažman političkih grupacija na području Crne Gore. Javljaju se, između Dva svjetska rata, novi oblici političkih borbi, političkog nadmetanja i dimiziranja parlamentarnog života. Formiranje KPJ na području Crne Gore ima veliki značaj u političkom životu Crne Gore. Za kratko vrijeme KP postala je snažna politička i socijalna snaga koja se zalagala za stvaranje sovjetske republike, za socijalizaciju proizvodnje, zaštitu rada, poštovanje zakonitosti, obavezno obrazovanje omladine oba pola, odvajanje crkve od države i sl. Njeni najači saveznici u Crnoj Gori bili su : Federalistička i Zemljoradnička stranka, naročito lijevo krilo zemljoradnika. U jeku velikih političkih previranja 1936, Crna Gora je postala poprište sukoba između KPJ i reakcionarnih snaga. Poslije policijske provale u martu 1936. došlo je do hapšenja komunista i njihovog odvođenja u zatvore u Dubrovniku i Sarajevu, primjenjujući brutalne metode. Stojadinovićev režim je samo na području Crne Gore uhapsio preko 230 komunista. Surova tortura izazvala je veliko ogorčenje kod naroda. U crmničkom selu Seoca seljaci su iz ruku policije oteli istakntog komunistu Rista Lekića, dok je Nikola Lekić Goranin, sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ

Istorijski čas SUBNOR Crne Gore, Prijestonica Cetinje i UBNORA Cetinja organizuju danas istorijski čas „Belvederski protestni zbor“, povodom 85. godišnjice tog događaja. Istorijski čas počeće u 10 časova polaganjem vijenca na spomenploču na Belvederu, gdje će se potom okupljenima obratiti predsjednik UBNORA i član predsjedništva SUBNOR-a Stevan Radunović i građanski aktivista Peđa Vušurović. U Parku 13. jul na Cetinju u 11 časova istorijski čas biće nastavljen svečanim programom u kojem će učestvovati gradonačelnik Prijestonice Aleksandar Kašćelan, istoričar Novak Adžić, politikolog Alek Barović, dok će se video porukom obratiti istoričarka Latinka Perović. Belvederski demonstranti

za Crnu Goru morao da stalno mijenja prebivališta, uzmičući ispred nosa policijskim potjerama. Kraljevska banska uprava traži od svih sreskih načelstava i policijskih uprava da se uhapse: Vlado Dapčević, Blažo Jovanović, Blažo Lopičić, Janko Kapičić. U februaru 1936. uprava policije na Cetinju traži hapšenje Blaža Jovanovića i njegovo sprovođenje u dubrovački zatvor. Takođe, u februaru 1936. vlasti su raspisale potjernicu za Pavlom Kovačevićem, Savom Kovačevićem, Jovanom Kovačevićem. Protesti omladine Cetinja i drugih gradova su sve češći i organizovaniji. Politički agent na Cetinju, u martu 1936, izvještava upravu policije da učenica III razreda srednje škole Evgenija Popović širi komunizam među učenicima. Da bi ugušili slobodarsku misao i riječ, vlasti su se obračunavale i sa naprednom štampom pa je Uprava policije na Cetinju u novembru 1936. zabranila rasturanje listova Radničke novine i Proleter.

inicijativni odbor Crnogorci su bili svjesni da života nema bez slobode, da slobode nema bez žrtava, pa su nove političke snage: komunisti, federalisti i jedan broj opozicinih prvaka riješili da se suprostave nasilju Milana Stojadinovića i da na Cetinju organizuju protestni zbor. Organizacioni odbor su sačinjavali: Petar Plamenac i komunistički prvaci Blažo Jovanović i Nikola Lekić. Kada je banska uprava jakim policijskim snagama i bjelaškim četama zabranila održavanje zbora na Cetinju, organizacioni odbor je krenuo u još odlučniju akciju pa su u 30 sela Riječke nahije i njene okoline formirani seoski odbori. Za zborno mjesto učesnika zbora određeno je mjesto Košćele udaljeno 7 km. od Cetinja. ,,Tu se sakupilo prema kazivanju Blaža Jovanovića, oko 2.000 ljudi“ (Blažo Jovnović KPJ u Crnoj Gori 19191941, Beograd, 1959.,s.139). Sa Košćela prema Cetinju kolona

demonstranata krenula je snažno i energično noseći krstaš barjak prvi put od 1918. s natpisom crnogorski front narodne slobode, pjevajući revolucionarne pjesme. Na Belvederu je kolona zaustavljena. Demonstranti su, na Belvederu, uzvikivali: ,,Živio crnogorski front narodne slobode“, ,,Dolje fašizam“, ,,Dolje Milan Stojadinović“. Demonstranti su tražili da se iz zatvora puste na slobodu komunisti i rodoljubi, da se otvore javni radovi radi zapošljavanja siromašnog naroda. Ipak, glavni zahtjev demonstranata je bio: ravnopravnost Crne Gore i pravo biranja crnogorske narodne skupštine na Cetinju koja će rješavati pitanja crnogorskog naroda. Poslije neuspješnih pregovora organizatora protestnog skupa i vlasti da demonstranti uđu u Cetinje, policija je na demonstrante otvorila vatru. Šest lica je ubijeno, a više njih je ranjeno. Poginuli su: Stevo Vujović, Jovan Šofranac, Marko Jovićević, Šunja Vukmanović, Ilija Ražnatović, Niko Petričević. Sedamdeset četiri učesnika protestnog zbora su uhapsili, od kojih je optužnica podignuta protiv 47 lica, ali je kasnije Državno tužilaštvo odustalo od optužbe. Krvoproliće na Belvederu bio je povod oštrih protesta. Tako crnogorski narodni front ,,protestuje protiv beogradskih vlastodržaca za mučko i nečovječno prolivanje crnogorske krvi na Belvederu koje će još više ujediniti crnogorski narod za još snažniju borbu za slobodu i demokratiju“. Grupa nezavisnih cnrogorskih intelektualaca u julu 1936. traži od predsjednika ministarskog savjeta Kraljevine Jugoslavije Milana Stojadinovića da, povodom krvoprolića koje je izazvala policija na Belvederu, izvrši istragu, krivce kazni i da se nevini seljaci puste na slobodu. Uslijedili su studentski i srednjoškolski protesti, u kojima se osuđuju okrutne i brutalne metode koje je policija primjenjivala protiv demonstrana-

ta na Belvederu čiji su zahtjevi bili opravdani. Oglasili su se i crnogorski iseljenici u SAD, studentska udruženja u Beogradu koji su ostali uz obespravljeni crnogorski narod. U Narodnoj skupštini u Beogradu, pokrenuta je interpelacija povodom ovog pitanja, terora i ubistava po Crnoj Gori. I pored svih tih brojnih protesta, stanje u Crnoj Gori se nije bitnije promijenilo. Ni smjena bana Muja Sočice (ubijen u Nikšiću 1941. od jednog učesnika u belvederskim demonstracijama) nije imala uticaja na poboljšanje stanja u Crnoj Gori. Utvrđenje odgovornosti je izostalo. Belvederski protestni skup je pokazao da KP postaje dominantna snaga i vođa revolucionarnog pokreta. Aktivnost policijskih snaga poprima oblike beskrupulozne hajke protiv komunista i njihovih simpatizera. Belvederski protestni zbor bio je najveći skup nezadovoljnog crnogorskog naroda između dva svjetska rata. I ovaj i drugi protestni skupovi su bili na liniji povezivanja obespravljenih masa u Crnoj Gori, za jačanje narodnog fronta slobode, a protiv vojno-fašističke diktature Milana Stojadinovića i fašizacije zemlje uopšte. Ovi događaji su snažno uticali na tadašnju slobodoumnu političkju javnost u Kraljevini Jugoslaviji. Oni su ponovo skrenuli pažnju na položaj Crne Gore.

moralna kriza Danas, 85 godina od belvederskog protestnog zbora, Crna Gora je podijeljena, osiromašena, zahvaćena najtežom – moralnom krizom. U njoj se odvija borba između snaga koje teže izgradnji građanske Crne Gore i nacionalnih odnosno nacionalističkih snaga koje su zahvaljujući podršci Srpske pravoslavne crkve (SPC) u stalnom usponu. Kriminal i korupcija, velika nezaposlenost, neopravdane socijalne razlike, jačanje ideologija za koje smo mislili da su zauvijek nestale, ozbiljno potkopavaju iskonske vrijednosti: slobodu, pravo i jednakost. Samo konkretna borba i vidljivi rezultati u borbi protiv, prije svega, visokog kriminala i korupcije vode Crnu Goru u zajednicu ravnopravnih i slobodnih evropskih naroda. To je prevashodni zadatak svih poštenih građana, antifašističkih snaga, civilnog sektora, institucija koje treba da se pokažu i potvrde dosljednoj primjeni zakonskih propisa. U suprotnom iznevjerena su stremljenja širokih narodnih masa. U istoriji su bili pobjednici oni vladari, koji su moralno prihvaćeni, i koji su znali da se zaustave na ljudskoj granici. Nepoštovanje načela i kolebljivost u sprovođenju utvrđene politike, što je karakteristično za Crnu Goru doveli su do obnove radikalne desnice revanšizma kao najveće nepravde. Upadljiva je etnifikacija, konfesionalizacija, partijalizacija prošlosti. Oslabio je osjećaj državničke odgovornosti. Na ovom malom prostoru Crne Gore, multinacionalnom, multikofesionalnom, imamo složenu političku strukturu, sa dosta isključivosti, a malo tolerancije što sve odgovorne građane, partijske rukovodioce posebno obavezuje na dijalog radi stvaranja građanskog ambijenta kao višeg stepena slobode, stvaranja novih pogleda i obrazaca i novog načina razmišljanja. Mjerilo uspješnosti svake vlasti je životni standard građana. SUBNOR i antifašisti Crne Gore mogu da se potvrde na onoj najtežoj strani života koja se zove borba za ostvarivanje ljudske sreće. Probni kamen je u istinoljubivosti, koliko to istina može da ponese naš duh, sa koliko istine raspolažemo, koliko poštujemo život ljudi. Čovjek je cilj sve drugo je sredstvo. Jačati osjećaj odgovornosti prema državi Crnoj Gori. To je najvažniji zahtjev našeg vremena od kojega u velikoj mjeri zavisi sudbina Crne Gore. Država je najvažniji dio politike, ispred toga se ne može. (autor je potpredsjednik SUbnor-a i antifašista crne Gore)

Feljton

Subota, 26. jun 2021.

SLOVO O STEĆCIMA

Krstača vojvode Drakula koji je umro 1612. godine U izvještajima na elektronskim medijima, navodi se da je u lapidarijum 2014. godine prenešeno 40-ak i 30-ak stećaka. Zbog ovoga sam se potrudio da prebrojim stećke u lapidarijumu i ustanovio da ih na tom mjestu ima tačno 52. To znači da bi na samom groblju kod Petrove crkve trebalo da bude oko 70 stećaka, do čega se dolazi kada od Bešlagićeve brojke od 125 stećaka iz 1975. godine oduzme broj stećaka koji su 2014. izmješteni u lapidarijum. Ali, avaj, nije tako. Realnost je potpuno drugačija. Na groblju oko Petrove crkve ih ima desetak, možda i 15-ak! To znači da je od 1975. do 2014. godine nestalo još 55-60 stećaka. Na ovom mjestu započinjemo priču o preostalim stećcima, koji se nekim čudom, i dalje nalaze na groblju kod Petrove crkve u Nikšiću, rasuti među grobnicama iz proteklog stoljeća. Pregledao sam detaljno to groblje 18. maja 2021. godine. Započeo sam od ulaza i sistematski obilazio redove grobnica, približavajući se polagano Petrovoj crkvi. Jedan ukrašeni stećak u obliku sanduka zatekao sam na travi pored široke staze koja vodi od ulaza ka crkvi. Kod crkve ih je bilo još nekoliko. S južne strane hrama stajao je jedan lijepo ukrašeni sljemenjak, koji se vidi i na staroj fotografiji Petrove crkve od prije jednog vijeka. U blizini ovog sljemenjaka, među novijim grobovima, ležao je još jedan stećak u obliku ploče. U blizini crkve je bila i porodična grobnica za koju je, očigledno, iskorišćen poveći stećak u obliku ploče. U zidovima Petrove crkve bilo je još nekoliko stećaka, što je opisano u literaturi. Kako je to nauka odavno utvrdila, crkva je građena u četiri faze produžujući se, postepeno, prema zapadu. Posljednja, četvrta, bila je izgradnja zvonika. Prilikom treće graditeljske faze i produžavanja crkve, najvjero-

Stećak u lapidarijumu

U zidove Petrove crkve ugrađeno je nekoliko stećaka. Crkva je građena u četiri faze (četvrta je izgradnja zvonika). Prilikom treće graditeljske faze, najvjerovatnije u prvoj polovini 18. stoljeća, u zidove su ugrađena četiri stećka, jedan na sjevernoj, dva na južnoj i jedan na prednjoj strani S. ČUKIĆ

» Piše: Slobodan ČUKIĆ

Krstača vojvode Drakula

Krstača vojvode Drakula načinjena je 1612. godine. Ukoliko je druga krstača pripadala vojvodi Grdanu, kao što to govori predanje, onda se pred nama pojavljuje zanimljiva situacija. Jer, vojvoda Grdan je takođe umro 1612. godine Dakle, umrli su iste godine. Ono što izaziva nedoumicu je okolnost da se na istom prostoru javljaju dvije vojvode u istom periodu – Drakule i Grdan

Stećak s likovima konjanika u lapidarijumu

Oko 40 metara od crkve prema sjeveru stoje dvije poveće krstače, okružene recentnim grobovima. Udaljene su međusobno tri metra. Na većem krstu nalazi se natpis, na drugom ga nema. Pažljiviji pogled otkriva da su krstače isklesane od stećaka koji su se nalazili na tom mjestu. Vrlo je moguće da je ovo učinjeno u istom vremenskom periodu vatnije u prvoj polovini 18. stoljeća, u zidove su ugrađena četiri stećka, jedan na sjevernoj, dva na južnoj i jedan na prednjoj, zapadnoj strani. Osobito je impresivan stećak od bijelog kamena u dnu sjevernog zida, koji je očito bio pretežak za prenošenje, pa je prebijen na dva dijela i, kao spolija, ugra-

Jedan od stećaka u lapidarijumu

đen u crkvu. Ovaj stećak je u osnovi bio dug 130 cm, a visok oko 160-170 cm. U samoj crkvi, u oltaru, nalazi se još jedan stećak, u funkciji stuba časne trpeze. Fragmenti jednog stećaka naziru se i u podu crkve. Na širokom prostoru sjeverno od Petrove crkve, među novijim grobnicama, nalazi se još nekoliko stećaka, u vidu ploče. U tom dijelu, na oko 40 metara od crkve, stoje i dvije poveće krstače, okružene recentnim

grobovima. Udaljene su međusobno tri metra i nekim čudom pretekle su do danas. Na većem krstu nalazi se natpis, na drugom ga nema. Pažljiviji pogled otkriva da je krstača s natpisom isklesana od nekog stećka koji se nalazio na tom mjestu. To je, po svoj prilici, bio slučaj i sa drugom krstačom. Vrlo je moguće da je ovo učinjeno u istom vremenskom periodu. O njima piše mr Danica Kaća Čolović: „Na ovom groblju nalaze se i dva kame-

na krsta. Oba su približne visine od oko 1,82 metra. Jedan je pripadao vojvodi Drakuli (Dragićeviću), koji je umro 1612. godine, što je na spomeniku i zabilježeno. To je najstariji čitljivi zapis nađen na ovoj nekropoli. Na drugom krstu nema natpisa, već je ukrašen kružnim ornamentima. Prema predanju, to bi mogao biti spomenik vojvode Grdana. Očigledno je da su oba ova krsta isklesana od starijih spomenika” („Srednjovjekovna nekropola”, izvor: www.novineniksica.me). Dakle, krstača vojvode Drakula je načinjena 1612. godine. Ukoliko je druga krstača pripadala vojvodi Grdanu, kao što to govori predanje, onda se pred nama pojavljuje zanimljiva situacija. Jer, vojvoda Grdan je takođe umro 1612. godine (Istorija Crne Gore, Knjiga treća, Tom I, Titograd, 1975,

Stećak u lapidarijumu s bočne strane

86). Dakle, Drakule i Grdan su preminuli iste godine. Grdan je, kako je poznato, bio ključna ličnost tog doba, oko koga su se, od 1597. godine, odvijale sve ustaničke aktivnosti u periodu od petnaestak godina, a što je podrazumijevalo intenzivne kontakte sa španskim dvorom, a potom i sa savojskim, toskanskim i mantovanskim vojvodama (isto). Od 1613. godine pominje se Grdanov sin Jovan, kao vojvoda od Nikšića (isto, 86). Ono što izaziva nedoumicu je okolnost da se na istom prostoru javljaju dvije vojvode u istom periodu – Drakule i Grdan, što je neodrživo. Stoga se postavlja pitanje, ko je uopšte bio vojvoda Drakule i kako je mogao nositi vojvodsku titulu na istom području u isto vrijeme kad i Grdan? Da li je, konačno, godina smrti (1612.) pravilno pročitana? (Nastavlja se)

Subota, 26. jun 2021.

Oglasi i obavještenja

Na osnovu Zakona o državnoj imovini (“Službeni list CG”, br.21/09 i 40/11), Uredbe o prodaji i davanju u zakup stvari u državnoj imovini („Službeni list CG“, broj 44/10) i zaključaka Vlade Crne Gore, br. 04-812/2 od 19. februara 2021. godine, br. broj 04-915 od 04. marta 2021. godine, br. 04-1961/2 od 15. aprila 2021. godine i br. 04-2106/2 od 06. maja 2021. godine, Ministarstvo finansija i socijalnog staranja objavljuje JAVNI POZIV ZA UČEŠĆE NA JAVNOM NADMETANJU ZA PRODAJU PUTNIČKOG MOTORNOG VOZILA MARKE „MERCEDES BENZ“, MODEL „MAYBACH S 650“, REGISTARSKIH OZNAKA PG-HM 542 1. Predmet javnog nadmetanja Predmet prodaje je državna imovina u svojini Crne Gore i to putničko motorno vozilo marke „MERCEDES BENZ“, model „MAYBACH S 650“, registarskih oznaka PG-HM 542. 2. Početna cijena imovine koja je predmet javnog nadmetanja Početna cijena imovine iz tačke 1. ovog Javnog poziva iznosi 456.933,18 €, shodno Izvještaju o procjeni tržišne vrijednosti putničkog vozila marke „MERCEDES BENZ“, model „MAYBACH S 650“, registarskih oznaka PG-HM 542, broj: 01-03/21 od 29. marta 2021. godine, sačinjenom od strane Agencije za procjenu tržišne vrijednosti imovine, sudska vještačenja, konsalting i energetsku efikasnost „ANZAS AGENCIJA“ d.o.o. iz Podgorice, konkretno sudskih vještaka g-dina Doc. dr Gorana Čarapića, dipl. maš. i saob. ing. i g-dina Gorana Dedića, dipl. maš. ing. 3. Mjesto i vrijeme održavanja javnog nadmetanja Prodaja imovine iz tačke 1. ovog Javnog poziva će se vršiti, javnim usmenim nadmetanjem u Budvi, Babin do, Ulica VIII, br. 1, u petak, 23. jula 2021. godine, sa početkom u 19:00 časova. 4. Uslovi javnog nadmetanja 4.1 Pravo da učestvuju na javnom nadmetanju imaju podnosioci prijava, odnosno sva zainteresovana lica, koja uplate depozit u iznosu od 5% od iznosa početne cijene za predmetnu imovinu, i to 22.846,65 €. 4.2 Depozit se uplaćuje na račun Ministarstva finansija i socijalnog staranja, broj 510-112269, kod CKB banke, sa naznakom – depozit za učešće na javnom nadmetanju. 4.3 Obrazac Prijave za učešće na javnom nadmetanju može se dobiti u kancelariji broj 14, u Ministarstvu finansija i socijalnog staranja ili putem e-maila, svakog radnog dana od dana objavljivanja Javnog poziva, do i uključujući 19. jul 2021. godine (od 10-13 časova). 4.4 Rok za podnošenje prijava je najkasnije do i uključujući 20. jul 2021. godine, do 13:00 časova. 4.5. Učesnici na Javnom nadmetanju mogu, uz prethodnu najavu Komisiji (potrebno je obratiti se zahtjevom minimum 48 sati unaprijed), izvršiti razgledanje imovine iz tačke 1. ovog Javnog poziva, do i uključujući 19. jul 2021. godine, do 13:00 časova. 4.6 Minimalnu promjenu raspona ponuda u postupku javnog nadmetanja utvrđuje Komisija za prodaju državne imovine u skladu sa Uredbom o prodaji državne imovine putem javnog nadmetanja – aukcije. 4.7 Postupak javnog nadmetanja se završava ako nijedan od učesnika ni na treći poziv ne ponudi veću cijenu od do tada ponuđene najveće cijene. U tom slučaju kupcem se proglašava učesnik koji je prvi ponudio najveću postignutu cijenu. 4.8 Smatraće se da su ispunjeni uslovi za održavanje javnog nadmetanja, ako u naznačeno vrijeme pristupi makar jedan učesnik, a koji ponudi iznos početne cijene za predmetnu imovinu. 4.9 Učesnik koji ponudi najveću cijenu proglašava se kupcem, a njegova ponuda smatraće se prihvaćenom ponudom za kupovinu imovine iz tačke 1. ovog Javnog poziva. 5. Ostali uslovi javnog nadmetanja 5.1 Kupac je dužan da sa Vladom Crne Gore - Ministarstvom finansija i socijalnog staranja zaključi Ugovor o kupoprodaji putničkog motornog vozila marke „Mercedes benz“, model „Maybach s 650“, registarskih oznaka PG-HM 542, u roku od 60 (šezdeset) dana od dana održavanja javnog nadmetanja. Poziv zainteresovanim korisnicima prostora za učešće u izradi Izmjena i dopuna Programa privremenih objekata Opština Nikšić donijela je Program privremenih objekata na teritoriji opštine Nikšić („Službeni list Crne Gore-opštinski propisi“ br. 029/19), za period od 2019.godine do 2024.godine. Obzirom na veliko interesovanje korisnika privremenih objekata koji nijesu predviđeni Programom, kako i zainteresovane javnosti za nove lokacije, Sekretarijat za uređenje prostora i zaštite životne sredine, radi izrade što kvalitetnijih izmjena i dopuna Programa privremenih objekata, poziva zainteresovane korisnike prostora da dostave inicijativu za izmjene i dopune Programa, odnosno za ucrtavanje privremenog objekta za koji su zainteresovani, a koja će biti razmotrena u proceduri izrade i donošenja izmjena i dopuna Programa. U tom cilju, potrebno je da zainteresovani korisnici prostora popune Upitnik koji sadrži informacije neophodne za izmjenu i dopunu Programa, a koji se prilaže uz ovaj poziv, a koji možete preuzeti u prizemlju zgrade Opštine. Napominjemo, da se po osnovu podataka dostavljenih Opštini u Upitniku ne mogu ostvarivati bilo kakva prava po osnovu postavljanja odnosno građenja privremenog objekta, već će isti koristiti u cilju adekvatnih izmjena i dopuna Programa. Popunjeni Upitnik se dostavlja Sekretarijatu od 25.06.2021.godine do 03.07.2021.godine na email adresu gorica.fatic@niksic.me i u prostorijama Opštine na prizemlju – građanskom birou.

5.2 Ukoliko kupac ne zaključi ugovor o kupoprodaji u predviđenom roku, gubi pravo na povraćaj depozita, a prodavac ima pravo da zaključi ugovor o kupoprodaji predmetne imovine sa drugim ponuđačem javnog nadmetanja koji je ponudio drugu najveću cijenu. 5.3 Pravo na povraćaj depozita gubi potencijalni kupac koji podnese prijavu, a ne učestvuje, odnosno ne registruje se za javno nadmetanje. 5.4 Uplaćeni depozit će se vratiti ostalim učesnicima u roku od 7 (sedam) dana od dana javnog nadmetanja, a depozit izabranog ponuđača se zadržava i uračunava u kupoprodajnu cijenu. 5.5 Troškovi prenosa imovine (porez, takse i ostalo) padaju u cjelosti na kupca. 5.6 Registracija učesnika će se vršiti u Budvi, Babin do, Ulica VIII br. 1, 15 minuta prije početka održavanja javnog nadmetanja. 5.7 Sva eventualna pitanja u vezi sa ovim Javnim pozivom, potrebno je uputiti Komisiji za prodaju imovine iz tačke 1. ovog Javnog poziva. Adresa i kontakt Komisije za prodaju imovine: Ministarstvo finansija, kancelarija broj 14 Ulica Stanka Dragojevića broj 2, Podgorica Telefon: +382 20 248 512 E-mail: vesna.simovic@mif.gov.me

Oglasi i obavještenja

Crna Gora Vlada Crne Gore AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE Na osnovu člana 13 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (“Službeni list CG”, broj 75/18) Agencija za zaštitu životne sredine OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je Nosiocu projekta, GLAVNI GRAD PODGORICA - Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice d.o.o., donijeto Rješenje, broj: 02-UPI-805/6 od 24.06.2021.godine, kojim se utvrđuje da nije potrebna izrada elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za projekat Rekonstrukcije (usklađivanje prelaza i približavanja) postojećih dalekovoda DV 110kV PG-2 – KAP (Vod 1 i Vod 2) u zahvatu Izmjena i dopuna DUP-a „Donja Gorica za zahvat koridora cetinjskog puta i južne obilaznice“ i PUP-a Podgorica, Opština Podgorica. U sprovedenom postupku odlučivanja o potrebi izrade elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za predmetni projekat utvrđeno je da je Nosilac projekta, dužan da u toku funkcionisanja projekta, kao i u slučaju akcidenta, postupi u skladu sa projektnom dokumentacijom, važećim tehničkim normativima i standardima propisanim za ovu vrstu objekata, da pri realizaciji projekta realizuje sve mjere navedene u dokumentaciji za odlučivanje o potrebi izrade elaborata procjene uticaja na životnu sredinu.

Subota, 26. jun 2021.

D.O.O.”VODOVOD I KANALIZACIJA”ULCINJ SH.P.K.”UJESJELLES DHE KANALIZIMI”ULQIN Br.,Nr.1196 Ulcinj,Ulqin 25.06.2021 godine,viti. Na osnovu člana 39 i 40 Zakona o državnoj imovini (“Sl.list CG br.21/09,40/11),člana 29,30,31,32 Uredbe o prodaji i davanju u zakup stvari u državnoj imovini (“Sl.list CG br.44/10),Zaključka Vlade CG broj 07-1619 od 08.06.2017 godine,akta Predsjednika Opštine Ulcinj broj 01-1361/17-5 od 22.06.2021 godine,odluke odbora direktora o davanju pod zakup broj:1193 od 25.06.2021 godine,D.o.o.”Vodovod i kanalizacija”Ulcinj objavljuje:

JAVNI POZIV za davanje u zakup javnim nadmetanjem I.Predmet javnog nadmetanja su: 1.Sanitarni čvor na maloj plaži ispod starog grada (jednog djela,ljeve polovine objekta gledajući sa male plaže u površini od 39 m2 ) . 2.Sanitarni čvor na maloj plaži ispod starog grada (jednog djela,desne polovine objekta gledajući sa male plaže u površini od 39 m2 ) . Na katastarskoj parceli broj 3595,List nepokretnosti broj 607 KO Ulcinj. Početni iznos zakupnine za objekat pod tačkom 1. je 6.500,00 € bez PDV-a. Početni iznos zakupnine za objekat pod tačkom 2. je 6.500,00 € bez PDV-a. II.Navedeni objekti (sanitarni čvorovi) koji su predmet javnog nadmetanja daju se u zakupu u viđenom stanju,na period do 31.12.2021 godine. Dužina zakupa i sva prava i obaveze iz zakupnog odnosa utvrdit će se ugovorom o zakupu. III.Pravo učešća na javnom nadmetanju imaju sva pravna i fizička lica. Učesnici javnog nadmetanja su dužni da uz prijavu dostave lične podatke za fizičko lice (ime i prezime, adresu stanovanja, matični broj odnosno broj lične karte ili pasoša), a za pravna lica naziv i sjedište, potvrda o registraciji iz Centralnog registra privrednih subjekata Poreske uprave za domaća, odnosno dokaz o registraciji nadležnog organa matične države stranog ponuđača za strana lica. IV.Učesnici javnog nadmetanja su dužni da prije početka javnog nadmetanja uplate depozit od 30 % početnog iznosa za objekat za koji se dostavlja prijava (za objekat pod tačkom 1. ili za objekat pod tačkom 2.) na žiro račun D.o.o.“Vodovod i kanalizacija“Ulcinj broj:510-66073-89 kod CKB-Banke sa naznakom „učešće na javnom nadmetanju“ i dokaz o uplaćenom depozitu podnesu sa prijavom. V.Prijave po javnom pozivu se dostavljaju najkasnije do dana 01.07.2021 godine do 09:00 časova u arhivi D.o.o.“Vodovod i kanalizacija“Ulcinj – ul.Majka Terese bb.,sa obaveznom naznakom „Prijava po javnom pozivu za davanje u zakup javnim nadmetanjem“, kao i naznakom objekta (sanitarni čvor) za koji se dostavlja prijava. Nepotpune i neblagovremen prijave se neće razmatrati. Učesniku javnog nadmetanja koji ne uspije u postupku, vratiće se uplaćeni depozit u roku od 3 dana nakon sprovedenog postupka javnog nadmetanja. VI.Zakup će dobiti učesnik javnog nadmetanja koji ponudi najveći iznos zakupnine za objekat koji je predmet javnog nadmetanja. Prije zaključenja ugovora o zakupu,najpovolniji ponuđač dužan je da uplati cjelokupni iznos zakupnine,a uplaćeni depozit uračunaće se u ukupan iznos zakupnine. VII.Javno nadmetanje za objekte (sanitarne čvorove) koji su predmet ovog javnog poziva odnosno za objekat (sanitarni čvor) pod tačkom 1.održaće se dana 01.07.2021 godine sa početkom u 10:00 časova, a za objekat (sanitarni čvor) pod tačkom 2.održaće se istog dana tj. 01.07.2021 godine sa početkom u 11:00 časova,u prostorijama D.o.o.“Vodovod i kanalizacija“Ulcinj. VIII.Sva bliža obavještenja i informacije u vezi sa javnim pozivom mogu se dobiti u kancelariji v.d.Izvršnog direktora D.o.o.“Vodovod i kanalizacija“Ulcinj.

Uputstvo o pravnoj zaštiti: Protiv ovog rješenja može se izjaviti žalba Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma u roku od 15 dana od dana njegovog prijema, a preko ovog organa.

Kontakt osoba:

JAVNA ZDRAVSTVENA USTANOVA DOM ZDRAVLJA PODGORICA Broj: 05/01Podgorica,2021. godine

Ivm.br.1537/19 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice, ul. Njegoševa br.45 (PC Petrović) odlučujući u izvršnoj stvari “KIPS” doo Podgorica, ul. Veljka Vlahovića br.90, PIB: 02047403, protiv izvršnog dužnika Žarić Mladena iz Podgorice, adresa prebivališta ul.Spasoja Raspopovića br.47, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 1.972,07 eura, prodajom nepokretnosti, dana 24.06.2021.godine, u skladu sa odredbama čl.169 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju („Sl.list CG“ br. 36/11) donosi

Na osnovu člana 104 stav 3, a u vezi sa članom 102 stav 1 Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni list CG” br. 003/16; 039/16; 002/17, 044/18, 82/20 i 008/21), člana 3, a u vezi sa članom 6 Pravilnika o kriterijumima i postupku za odobravanje specijalizacija i pravima i obavezama kandidata kojima je odobrena specijalizacija prema zdravstvenoj ustanovi („Službeni list CG” br. 022/16), Odluke Ministarstva zdravlja Crne Gore o Godišnjem planu specijalizacija i užih specijalizacija za 2021. godinu broj 6/112&21/1525 od 19.05.2021. godine, Javna zdravstvena ustanova Dom zdravlja Podgorica, raspisuje JAVNI KONKURS za izbor doktora medicine radi specijalizacija iz oblasti 1. PORODIČNA MEDICINA - za dodjelu 10 (deset) specijalizacija 2. GINEKOLOGIJA I AKUŠERSTVO — za dodjelu 1 (jedne) specijalizacije 3. RADIOLOGIJA — za dodjelu 3 (tri) specijalizacije 4.INTERNA MEDICINA - za dodjelu 1 (jedne) specijalizacije 5.EPIDEMIOLOGIJA — za dodjelu 2 (dvije) specijalizacije 6.PSIHIJATRIJA — za dodjelu 2 (dvije) specijalizacije Na konkurs se mogu prijaviti zdravstveni radnici koji su u radnom odnosu u zdravstvenoj ustanovi i ispunjavaju sljedeće uslove: Završen Medicinski fakultet sa kvalifikacijom VII nivoa okvira kvalifikacija; Položen stručni ispit; Da imaju najmanje jednu godinu radnog staža u zdravstvenoj ustanovi, nakon položenog stručnog ispita; Kandidati su dužni, uz prijavu na konkurs, dostaviti sledeća dokumenta: 1)dokaz o završenim studijama na Medicinskom fakultetu, ili nostrifikovanu diplomu stečenu na stranom fakultetu, VII nivoa kvalifikacije; 2)dokaz o položenom stručnom ispitu; 3)uvjerenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti; 4)dokaz o uspjehu na studijama izražen prosječnom ocjenom; 5)dokaz o uspjehu iz predmeta iz oblasti za koju se dodjeljuje specijalizacija; 6) dokaz o dužini studiranja; 7)dokaz o poznavanju stranog jezika (engleski, njemački, ruski, francuski, italijanski), o čemu se dostavlja dokaz nadležne visokoškolske ustanove, 8)potvrdu zdravstvene ustanove da su u radnom odnosu, 9)dokaz o crnogorskom državljanstvu i 10)dokaz o radnom odnosu od najmanje jedne godine u zdravstvenoj ustanovi, nakon položenog stručnog ispita. Rok Konkursa je 15 dana od dana objavljivanja. Izbor kandidata izvršiće se u roku od 30 dana, od dana isteka Konkursa. Odluku o dodjeli specijalizacije saglasno zakonu donosi Direktor, u roku od sedam dana od dana prijema Rang liste kandidata, u skladu sa Pravilnikom o kriterijumima i postupku za odobravanje specijalizacija i pravima i obavezama kandidata kojima je odobrena specijalizacija. Prijave sa dokazima dostaviti na adresu: JAVNA ZDRAVSTVENA USTANOVA DOM ZDRAVLJA PODGORICA Trg Nikole Kovačevića br. 6, Podgorica Nepotpune i neblagovremene prijave neće se uzimati u razmatranje. Kontakt telefon: 020/481-905. Direktor Prim. dr Danilo Jokić

Nadilj Ljuković Tel:069-172-182 v.d.Izvršni Direktor Arjan Ljamović,dipl.ecc.

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI I Određuje se TREĆE ročište za prodaju nepokretnosti usmenim javnim nadmetanjem izvršnog dužnika Žarić Mladena upisane u listu nepokretnosti br.41 KO GLIZICE u svojini izvršnog dužnika u obimu prava 1/1 , kat.parcela 310, po načinu korišćenja pašnjak 6.klase površine 1553m2, kat.parcela 311, po načinu korišćenja šume 5.klase,površine 3674m2, kat. parcela 312, po načinu koršćenja pašnjak 6.klase, površine 747m2, kat.parcela 313, po načinu korišćenja pašnjak 5.klase, površine 787m2, kat.parcela 316, po načinu korišćenja livada 6.klase, površine 2330 m2, kat.parcela 418, po načinu korišćenja livada 6.klase, površine 1100m2, kat.parcela 551, po načinu korišćenja pašnjak pašnjak 3.klase, površine 250m2, kat.parcela553, po načinu korišćenja šume 3.klase, površine 449m2, kat.parcela 554/1, broj zgrade 1, po načinu korišćenja zemljište ispod pomoćne zgrade, površine 24m2, kat.parcela 554/1 po načinu korišćenja pašnjak 3.klase, površine 1376m2, kat.parcela 556 broj zgrade 1, po načinu korišćenja zemljište ispod porodične stambene zgrade, površine 118m2, katparcela 556, po načinu korišćenja dvorište površine 282m2, kat.parcela 554/1, broj zgrade 1, pomoćna zgrada , PD 950, površine 15m2, kat.parcela 556, broj zgrade 1, porodična stambena zgrada, PD 948, površine 55m2 II Ročište za prodaju nepokretnosti navedene u stavu I, usmenim javnim nadmetanjem zakazuje se za dan 21.07.2021.godine u 11:00 h, u prostorijama javnog izvršitelja Ivana Petrovića iz Podgorice na adresi Njegoševa br.45 (PC Petrović). III Vrijednost predmetne nepokretnosti utvrđena je Rješenjem Ivm.br.1537/19 od 17.02.2021. godine, na osnovu nalaza i mišljenja vještaka građevinske struke i ista iznosi 21.600,00€. IV Zainteresovana lica mogu razgledati nepokretnost radnim danima u vremenskom periodu od 12 do 15 časova, uz predhodan dogovor sa javnim izvršiteljem. V Na trećem ročistu za prodaju usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnost se može prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca, shodno članu 173 st.4. Zakona o izvršenju i obezbjeđenju. VI Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca kao eventualnog ponuđača , da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun ovog javnog izvršitelja br.520-30682-82 kod Hipotekarne banke AD Podgorica, u iznosu od 2.160,00€ što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah nakon zaključenja javnog nadmetanja osim drugom i trećem ponuđaču. VII Najbolji ponudilac-kupac dužan je da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u depozit javnog izvršitelja na račun br.520-30682-82 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u roku od osam dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu , koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primjeniti ista pravila i na trećeg ponuđača . U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu u roku iz položenog jemstva, izmiriće se troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika izmedu postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti , bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike izmedju svog potraživanja i postignute cijene. VIII Detaljnije informacije zainteresovani mogu dobiti od javnog izvršitelja Ivana Petrovića iz Podgorice, na adresi ul. Njegoševa br.45 (PC Petrović ) ili putem telefona 069-545-346. IX Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u Dnevnoj novini “Pobjeda” dana 26.06.2021. godine , dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. U Podgorici, dana 24.06.2021.godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r. Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

Oglasi i obavještenja

Subota, 26. jun 2021.

Mali oglasi NEKRETNiNE

I.br.79/2015 JAVNI IZVRŠITELJ IVAN SEKULIĆ, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3 januara, ulaz A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca Mirka Gojačanina iz Bijelog Polja, ul.Milorada Šćepanovića, koga zastupa punomoćnik Miloš Kojović advokat iz Bijelog Polja, protiv izvršnog dužnika Alena Drndara iz Bijelog Polja, ul. Muniba Kučevića bb, dana 25.06.2021.godine, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se prva prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika usmenim javnim nadmetanjem, i to: susvojinskog idealnog dijela od 3/5 kat.parcele br.277/3 po načinu korišćenja livada 2.klase, površine 1406 m2, kat. parcele br.1355/2 po načinu korišćenja šume 3.klase, površine 3749 m2, kat. parcele br.1355/8 po načinu korišćenja šume 3.klase, površine 11 m2 i kat. parcele br.1356/7 po načinu korišćenja livada 3.klase, površine 1800 m2, ukupne površine 6966 m2, koje nepokretnosti su upisane u listu nepokretnosti broj 81 KO RAVNA RIJEKA na ime nosioca prava susvojine sa obimom prava 3/5 DRNDAR REFIK ALENA. II Na nepokretnostima navedenim u stavu I ovog zaključka postoje tereti i ograničenja koji su precizno navedeni u listu nepokretnosti broj 81 KO RAVNA RIJEKA. III Prvo usmeno javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 22.07.2021.godine u 11:00 časova, u kancelariji javnog izvršitelja Ivana Sekulića iz Bijelog Polja, na adresi ul. 3 januara, ulaz A/1, kontakt tel: +382 (0)50 435 384 i + 382 (0)68 829 822, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. IV Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrđena je rješenjem o utvrđivanju vrijednosti nepokretnosti ovog javnog izvršitelja I.br.79/2015 od 29.01.2021.godine, u smislu čl. 168 ZIO-a, i to za: susvojinski idealni dio od 3/5 kat. parcele br.277/3 po načinu korišćenja livada 2.klase, površine 1406 m2, kat. parcele br.1355/2 po načinu korišćenja šume 3.klase, površine 3749 m2, kat. parcele br.1355/8 po načinu korišćenja šume 3.klase, površine 11 m2 i kat. parcele br.1356/7 po načinu korišćenja livada 3.klase, površine 1800 m2, ukupne površine 6966 m2, koje nepokretnosti su upisane u listu nepokretnosti broj 81 KO RAVNA RIJEKA na ime nosioca prava susvojine sa obimom prava 3/5 DRNDAR REFIK ALENA, tako da ukupna procijenjena tržišna vrijednost predmetnih nepokretnosti iznosi 45.417,60 eura.

UslUgE KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke. Podgorica-Primorje. Tel 069/269-550 , 067/579-709 1 STRUČNO, SAVJESNO i ODGOVORNO radim skoro sve vrste gradjevinskih poslova sa zapadnim iskustvom. U Podgorici. Tel. 069/926-382; 020/629-558 2 OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah. Povoljno.Vukčević. Tel. 069/991-999 , 067/000-008 3 PREDUZEĆU FREE TECHNICS DOO, Danilovgrad potrebna dinamična osoba, sa znanjem engleskog jezika, poznavanjem rada na računaru i položenim vozačkim ispitom „B“ kategorije. Poželjno poznavanjue DWGa (ACAD-a) ili želja za učenjem. CV slati na adresu FREETECHNICS@t-com.me Tel: 069/013-000 4

V Na prvom usmenom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnosti se ne mogu prodati ispod vrijednosti utvrđene stavom IV ovog zaključka. Ako se nepokretnosti ne mogu prodati na prvom javnom nadmetanju, javni izvršitelj će zakazati drugo javno nadmetanje pod uslovima iz člana 173 st. 3 ZIO-a. VI Ponudioci su dužni, da najkasnije do 19.07.2021.godine, polože jemstvo na račun javnog izvršitelja Ivana Sekulića iz Bijelog Polja broj 520-22028-48 koji se vodi kod Hipotekarne banke AD Podgorica – filijala Bijelo Polje, i to iznos od 4.541,76 eura, što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti predmetnih nepokretnosti. Polaganja jemstva oslobođeni su izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva, a ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponuđačima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču. Zainteresovana lica mogu razgledati nepokretnosti, u terminu koji će dogovoriti sa javnim izvršiteljem. VII Najbolji ponudilac - kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnosti uplati na poseban račun javnog izvršitelja Ivana Sekulića iz Bijelog Polja broj 520-22029-45 koji se vodi kod Hipotekarne banke AD Podgorica – filijala Bijelo Polje u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u određenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primijeniti ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. VIII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene. IX POZIVAJU SE izvršni povjerilac, Ljaljević Drndar Anita i Drndar Krstina da u smislu člana 170 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju, iskoriste zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti koje su predmet izvršenja. X Zaključak o prodaji će se objaviti u dnevnim novinama “Nova Pobjeda” o trošku izvršnog povjerioca, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijestiti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. Javni izvršitelj Ivan Sekulić POUKA O PRAVNOM LIJEKU:Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

Oglasi i obavještenja

Subota, 26. jun 2021.

Dana 25. juna 2021. u 73. godini života poslije duge i teške bolesti prestalo je da kuca plemenito srce našeg voljenog

Ostavio nas je poštovani i uvaženi kolega,

DRAGANA Radovanovog KOPRIVICE

MILIĆ JOVOVIĆ

Posmrtni ostaci dragog nam pokojnika biće izloženi u gradskoj kapeli 26. juna od 13 do 14,30 časova, kada se kreće za Dragovu Luku, gdje će se obaviti sahrana u 15 časova u krugu uže porodice.

Ožalošćeni: supruga DESANKA, sin GORAN, kćerka ANA, sestra DRAGICA, brat ŽELJKO, snaha BILJANA, unuke ELENA i SARA, bratanići, sestrične i ostala mnogobrojna rodbina

Tvojom iznenadnom smrću, Uprava prihoda i carina izgubila je izuzetnog čovjeka i cijenjenog kolegu. Predanim radom u Upravi, ostavio si veliki dio sebe i time zaslužio da ne budeš zaboravljen.

1098

UPRAVA PRIHODA I CARINA CRNE GORE

Dana 24. juna 2021. poslije kraće bolesti u 89. godini života preminula je naša draga

1067

NEVENKA Gojkova JELIĆ 24. 6. 2021.

Opraštamo se od našeg direktora u penziji i velikog prijatelja škole

Zbog epidemiološke situacije, sahrana je obavljena 25. juna na gradskom groblju u Zagoriču. Ožalošćeni: kćerka BILJANA, snaha OLIVERA, unučad TAMARA, LJILJANA, LAZAR, IVANA, MILOŠ i praunuk NIKOLAJ, sestra BOSILJKA i ostala porodica JELIĆ

DRAGANA MATOVIĆA 1099 S ljubavlju i poštovanjem,

Са осјећањем бола и туге обавјештавамо родбину, кумове, пријатеље и познанике да је дана 25. јуна 2021. послије краће болести, у 72. години живота, преминула наша драга и вољена

KOLEKTIV OSNOVNE ŠKOLE „NJEGOŠ“ SPUŽ 1057 Посљедњи поздрав драгој комшиници

ДАРИНКА пок. Томислава ПОПОВИЋ рођена Бакрач

Сахрана драге нам покојнице обавиће се у суботу, 26. јуна у 14 часова, на гробљу у Вељој Загреди – Даниловград.

ВЈЕРИ

Ожалошћени: синови ЗОРАН, РАНКО и БЛАГОЈЕ, ћерка ЈЕЛЕНА, брат САВО, снахе МИРОСЛАВА и МАРИЈА, унучад МИХАЈЛО, НЕВЕНА, ВУКАШИН, ИРЕНА, АЛЕКСАНДРА, ЈАКША и МИЛА, дјевери ВАСИЛИЈЕ и МАРИНКО, заове МИЛЕНА, СЛАВКА и МАРИНА, јетрва СЛОБОДАНКА, зет МАРКО и остала многобројна родбина

од СТАНАРА ИЗ УЛАЗА

1081 Posljednji pozdrav dragoj snahi

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

DARI Tomovoj POPOVIĆ

e-mail: oglasno@t-com.me

VASKA sa porodicom

1111 1096

1087

Oglasi i obavještenja

Subota, 26. jun 2021.

Обавјештавамо родбину, кумове и пријатеље да је 25. јуна 2021. у 64. години преминуо наш драги

Šest mjeseci nije sa nama naš

ДРАГАН ШЋЕПАНОВИЋ У складу са епидемиолошким мјерама, сахрана ће се обавити у кругу породице, 26. јуна 2021. год. у 11 часова на гробљу Чучуци у Бечићима.

prof. dr RATIMIR JOVIĆEVIĆ

Ожалошћени: супруга СИЛВАНА, ћерке МИЛЕНА и МАЈА, брат СЛАВКО, сестра СТАНКА, унучад и остала многобројна родбина

1076

Bio si nam oslonac i neizmjerna podrška u svemu. Sjećanja i uspomene naviru svakog dana. Zauvijek ostaješ tu kroz svaki naš uzdah, tren, sat i dan. Sa ponosom te pominjemo i sjećamo se tvog dostojanstvenog života. Naučio si nas svojim primjerom najljepše lekcije čovječnosti. Mnogo nedostaješ.

Дана 24. јуна 2021. у 80. години, преминула је наша драга

Hvala ti za svu ljubav koju si nam pružio. Beskrajno ponosni što si bio naš, a mi tvoji СЛАВКА Павића МИЈУШКОВИЋ

По жељи покојнице, сахрана је обављена дана 25. јуна у кругу уже продице на гробљу у Повији у 13 часова

TVOJA PORODICA Ожалошћени: брат ЈОВАН-ЈОВО, сестре СТЕВАНИЈА, СЛОБОДАНКА и ВУКОСАВА, братаничне, сестрићи, сестричине и остала многобројна родбина

1097

1066

Sa tugom se opraštamo od našeg dragog kolege

Voljenom stricu

Дана 25. јуна 2021. у 69. години живота изненада је преминуо

VLADO Mitrov RADOVIĆ МИРКО Војиславов МАТОВИЋ

DRAGANA MIJOVIĆA

Imao si veliko srce u kom je bilo mjesta za sve. Počivaj u miru. Bratanične: DRAGANA, DANIJELA i SVETLANA

Саучешће се прима у породичној кући Зеленика, Дајбабска гора бр. 5, 25. и 26. јуна до 13 часова, уз поштовање епидемиолошких мјера. Сахрана ће се обавити на градском гробљу Чепурци у 14 часова.

1095 Počivaj u miru. Porodici iskreno saučešće.

Dragoj sestri, tetki i zaovi

Ожалошћени: супруга ОЛГА, дјеца ВЕСЕЛИН, ПРЕДРАГ, ИВАНА и БИЉАНА, сестре МИЛАНА, МИЛИЦА и МИЛОСАВА, снахе ЈЕЛЕНА и ТИЈАНА, унучад и остала многобројна родбина KOLEKTIV ZAVODA ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ CRNE GORE

1090

OLGI MARTINOVIĆ Dani prolaze, a nijedan bez sjećanja na tebe. Zauvijek živi uspomena na tvoju plemenitost, vedrinu i snagu. Hvala ti na svim trenucima koje si dijelila sa nama.

1079 Tužnim srcem javljamo da je dana 25. juna 2021. u 70. godini života, preselila na Ahiret

Tvoji: VESO, MIRA, RAŠO i MILENA VUJOVIĆ 1083

AGIMA Sada TURUSKOVIĆA

MELIHA B. RAĐENOVIĆ

rođena Orahovac Hajtar se prima 25. juna na Mezarju Cijevna od 10 do 15 časova, kada će se klanjati dženaza. Ožalošćeni: sin DAMIR, ćerka ISMETA, brat BAJRAM-BAKA, sestre ZENAIDA i RABIJA, snaha ERMINA, đeveri BAO i KAPO, zaove BISA i DŽENA, unučad i praunučad i mnogobrojna porodica TURUSKOVIĆ i ORAHOVAC 1055

Bila si čaršijsko dijete i dama Sarajeva! Bila si dama Budve i snaha uvažene familije Rađenović. Bila si sestra meni, a druga majka mojoj djeci! Bila si planetarnog srca ljubavi i dobročinstva zajedno sa svojim pok. Brankom. Bili ste dio naše porodice. Voljeli ste nas kao i mi vas. Uvijek zahvalni i ožalošćeni: IBRAHIM-IBRICA, SELMAN i JASMIN REPIŠTI 1056

Oglasi i obavještenja

Subota, 26. jun 2021.

Šest godina je od kada nas je napustio naš

IN MEMORIAM

BOGDAN LOMPAR

MLADEN S mukom i nevjericom tiho tuguje za tobom,

Bila nam je privilegija upoznati takvog momka i zadovoljstvo raditi sa njim. Skroman, pametan, zabavan, odgovoran. Vratio si nam vjeru da postoje mladi ljudi željni znanja i napredovanja. Nismo spremni na ovakav rastanak sa tobom. Čekaj nas negdje gore da nastavimo naše ,,zeze“. A do tada, Boki, tvoje prisustvo je tu. Tvoj pečat zauvijek ostaje u nama, kroz humor, rad, naša okupljanja…Teško je tebi reći zbogom.

Tetka NATAŠA 1072 SJEĆANJE 25. 6. 2019 – 25. 6. 2021.

VLADO KEČINA

Nedostaješ kao prvog dan. Vrijeme ne može da ublaži tugu i bol za tobom. Volimo te

25. 10. 2006 – 25. 6. 2021. Tvoj MALI KOLEKTIV PORODICA

1075

MUSA

MIRKO VUČINIĆ

Sa ponosom ćemo se sjećati i čuvati od zaborava. Neka vaše dobre duše počivaju u miru.

1085 Четрдесет је дана откако је престало да куца срце нашег племенитог Navršava se 40 dana od kada nije sa nama naša voljena

Pobratim STANKO TERZIĆ sa porodicom 1094 Dana 27. juna navršava se dvije tužne godine od kada nije sa nama naš voljeni

SVETOZAR AVEDISOVIĆ U nedjelju, u 9 časova, posjetićemo njegovu vječnu kuću.

МИЛОРАДА – МИЛА Стевановог АНДРИЈАШЕВИЋА Отишао си тихо и достојанствено као што си и живио. Недостајеш и недостајаћеш. Био си наш ослонац и подршка у свему. Твоја јака личност, љубав и пожртвованост зацртали су пут који ћемо наставити да слиједимо и опомињаће нас да будемо достојанствени и кад је најтеже. Поносни смо на вријеме које смо провели заједно, а тужни што га неће бити више. Почивај у миру и нека ти је вјечна слава и хвала.

RADMILA VUJAČIĆ Vrijeme ne može izbrisati sjećanje, umanjiti osjećaj praznine i tuge. Raśka, hvala ti za svu brigu, ljubav koju si nam pružila. Ponosni smo na tvoj pošteni i dostojanstveni život. Neka te u tišini prati naša ljubav. Hvala svima na iskrenim izrazima saučešća. Tvoji: ćerka MILICA, sin PETAR, snaha MILICA i ostala rodbina VUJAČIĆ i PAVIĆEVIĆ 1084

OŽALOŠĆENA PORODICA Četrdeset je tužnih dana od smrti moje drage sestre

Твоја ПОРОДИЦА

1092 Četrdeset je dana od smrti

1065 Navršava se četrdeset dana od smrti našeg dragog đevera i strica

RADMILE VUJAČIĆ VLADA Mitrovog RADOVIĆA

Rado moja, vrijeme prolazi, a bol za tobom je sve veća. Bila si veliki oslonac i podrška u mom životu. Hvala ti, sestro mila, na svemu. Tvoje veliko srce i plemenita duša živjeće vječno.

Bio si pravi brat i stric, vedrog duha, osjećajan i brižan kako samo dolikuje najvećima. S poštovanjem ćemo te čuvati od zaborava.

MILA Tvoja neutješna sestra RAJKA

DRAGAN i RUŽA ADŽIĆ sa porodicom 1093

ŽANA, UROŠ, JAKOV i TEODORA

Sedam godina je od smrti našeg dragog

1078

1062 Četrdeset dana od smrti naše drage

IN MEMORIAM 6. 2. 1996.

26. 6. 2018.

RADMILE VUJAČIĆ

STEVA BOROZANA Vrijeme prolazi ali uspomene i sjećanja na tebe ne blijede. Zauvijek ćeš ostati u našim srcima. TVOJA PORODICA

KRSTO

ĐUROVIĆ

BOŽANA

1091

Dok je mene pamtiću vaše dobro, lijepo i nježno. Ostaje mi sjećanje, ljubav i ponos.

Dana 26. juna 2021. navršava se 20 godina od kada nije sa nama naš dragi

1070

VUKOTA Radev STOJANOVIĆ Sa ljubavlju, poštovanjem i ponosom čuvamo te u našim srcima i mislima. Tvoji: DRAGICA, RADOJKA, RADE i RADMILO sa porodicama 1064

NADA sa porodicom

Svojom dobrotom i časnim življenjem nijesi zaslužila muke sa kojima si se dostojanstveno borila. Počivaj u miru. Brat RAJKO, snaha NINA, bratanić VANJA 1074 Dana 26. juna 2021. godine navršava se sedam godina od kada nije sa nama naš voljeni

RAJKO Božov RAIČEVIĆ

Četrdeset je dana od smrti naše drage

RADMILE VUJAČIĆ

Uvijek u našim mislima, vječno u našim srcima.

Draga tetka, dani prolaze, a tuga i bol za tobom je sve veća. Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Tvoji NAJMILIJI

Tvoje bratanične ANA i IVANA

1058

1063

Oglasi i obavještenja

Subota, 26. jun 2021.

Godina dana je od iznenadne smrti moje voljene sestre

Draga Njale, Vrijeme koje prolazi ne liječi bol za tobom. Tuga nije u riječima, no u našim srcima. Znala sam da si bila bolesna, a isto tako ne mogu se pomiriti sa istinom da tako brzo ode. Tvoja napaćena i plemenita duša otišla je tamo gdje nema bola, a moj bol je vječan. Sestra DARA MARKOVIĆ sa porodicom

BOŽIDAR – BOŽO PEROVIĆ

LJUBO JOVANOVIĆ

MILENA PEROVIĆ rođ. Kažić 2000 – 2021.

26. 6. 1985 – 26. 6. 2021.

Deset godina je prošlo otkad nijesi sa nama. Tvoja ljepota, dobrota i ljubav kojom si zračio zavrijedila je poštovanje mnogih koji su te poznavali, pa čak i onih koji su za tebe čuli samo iz priča. Mi te u srcu nosimo, beskrajno volimo i tugujemo za tobom. Dana 27. juna 2021. posjetićemo Ljubovu vječnu kuću u 9 časova u Zagoriču.

1080

TUŽNO SJEĆANJE

30. 6. 2011 – 30. 6. 2021.

VASILJKE ĐUROVIĆ

Četrdeset je dana od smrti našeg dragog i voljenog brata od ujaka

PERO PEROVIĆ

DUŠAN – DUKA PEROVIĆ

2011 – 2021.

2016 – 2021.

Uvijek u našim mislima.

Vaši najmiliji: SIMO, JELENA i VASILIJE

Tvoji neutješni 1071 otac MILORAD, majka MARTA i sestra ANA

RADOMIRA – RAJA PRELEVIĆA Tvoju dobrotu i plemenitost koju si uvijek iskazivao prema nama čuvaćemo od zaborava. Tužni smo.

1086

Pola godine od smrti naše voljene

Danas se navršava 40 tužnih dana od kada nas je napustila naša draga

Tvoji: MILKA, STANKA, MILOVAN i BEBA

DRAGICE Zoranove PEJATOVIĆ rođene Nikčević

1054 Navršava se tri godine od smrti naše majke

ĐURĐICA – SEKA Rajkova KOVAČEVIĆ rođena Mahovlić

S ponosom na tvoj častan život i tugom što si nas napustila, živjećeš uvijek u našim srcima i sjećanjima. U nedjelju, 27. juna 2021. godine, u 12 časova, uža porodica će posjetiti njenu vječnu kuću u mjestu Rasno – Prijepolje. Ožalošćena porodica PEJATOVIĆ

1060

ZORKE Milovanove ĐURIĆ

Srce naše, ne postoji vrijeme koje donosi zaborav. Naše živote činila si ljepšim, bila si nam snaga, podrška i najveći oslonac. Tvoje postojanje bilo je naš ponos, a tvoj odlazak naša velika tuga. Bili smo sretni sa tobom, dušom smo te zvali. Ostajemo ponosni što smo te takvu imali, da te vječno pamtimo, volimo i nikad ne zaboravimo. Sa ljubavlju i bolom čuvamo te u najdražim uspomenama.

Voljena moja

Draga majko, dani i godine prolaze, tuga za tobom neće nikada. Zauvijek ćeš živjeti u našim mislima i srcu voljena i nikad zaboravljena.

DUŠICE

Tvoja PORODICA Tvoja PORODICA

Smrt nas ne može rastaviti, jer si i dalje živa i živjećeš u mom srcu i mislima.

1082

1059

Navršava se 40 dana od smrti našeg dragog supruga, oca, svekra i đeda

Navršava se 40 dana od kada je sa ovog svijeta otišao naš mnogo voljeni direktor, prijatelj, drug

Tvoj ZORAN 1061 Četrdeset je dana od smrti naše drage majke, tašte i babe

MILORADA KOVAČEVIĆA Trajno ćeš ostati neraskidivi dio nas, uzor i moralni podsticaj. Tvoj častan život je naš dug i obaveza da nastavimo hrabro i dostojanstveno kako si nas ti učio. Hvala ti za svu ljubav i toplinu koju si nam pružao. Nedostaješ nam što više nijesi sa nama.

RANKO VUŠOVIĆ JELE PROROKOVIĆ

Za takve kao ti smrt ne postoji... Otišao si u drugu kuću da malo svoju dušu i svoje misli oporaviš. Počivaju u miru voljeni naš DIREKTORE. BATO, MIŠO, MARINA, DUBRAVKA, LJILJA, MARIJA i RUŽICA

Tvoji NAJMILIJI 1073

1088

Navršava se 40 dana od smrti mog brata

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

Tvoja plemenita duša i bezgranična ljubav su dio naših sjećanja i uspomena. Sa ponosom mislimo na tebe. Hvala ti za sve što si nam pružala. DRAGANA, RAJO, GOJKO i IVANA sa porodicom 1077 Navršava se 40 tužnih dana od smrti našeg voljenog

RANKU VUŠOVIĆU

MILORADA S. KOVAČEVIĆA Tvoj častan život, čvrstina karaktera i privrženost istinskim vrijednostima, ostaće nam zauvijek u sjećanju. Hvala ti za pažnju i ljubav koju si nam pružao. Neka ti je laka zemlja po kojoj si tiho i časno koračao.

Bila mi je čast imati te za prijatelja. S poštovanjem ću te se sjećati i čuvati od zaborava. BATO ŠUKOVIĆ sa porodicom 1089

VLADO Mitrov RADOVIĆ Tvoj odlazak ostavio je bol i prazninu u srcima tvojih najbližih. Ostaćeš vječno u našim sjećanjima. Počivaj u miru.

Sestra MILOSAVA KAVARIĆ sa porodicom 1069

e-mail: oglasno@t-com.me

Brat GOJKO, snaha ANADA i porodica 1068

Oglasi i obavještenja

Subota, 26. jun 2021.

Javni izvršitelj Dejan Čogurić I.br.1412/2015

Dnevni list

Bijelo Polje Ul.Slobode br.10,II sprat

Javni izvršitelj Čogurić Dejan iz Bijelog Polja , Ul.Slobode br.10, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca „Erste Bank“ AD Podgorica, koju zastupaju punomoćnici Maja Čvorović, Petar Minić i Zoran Radunović, advokati iz Podgorice, protiv izvršnih dužnika Dragoljuba Dabetića iz Kolašina i Katarine Dabetić iz Kolašina, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca, prodajom nepokretnosti izvršnih dužnika, u smislu čl.45 ZIO-a, dana 25.06.2021 godine, donio je ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ

Izvršnom dužniku Katarini Dabetić, sa poslednjom poznatom adresom Ul.Beranska br.31, Podgorica, vrši se dostavljanje pismena: zapisnik o II prodaji nepokretnosti I.br.1412/2015 od dana 25.05.2021 godine. Izvršni dužnik Katarina Dabetić, može se obratiti Javnom izvršitelju Čogurić Dejanu na adresi Slobode br.10 u Bijelom Polju , i to u roku od 3 dana od dana objavljivanja oglasa radi podizanja navedenih pismena. Upozorava se izvršni dužnik da se ovakav način dostave smatra urednim, a dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja na oglasnoj tabli suda, nakon što je izvršeno objavljivanje u ovom štampanom mediju. Bijelo Polje 25.06.2021 godine Javni izvršitelj Čogurić Dejan

Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 5PIB:03022480

Zamjenik direktora: LAZAR MIŠUROVIĆ

Direktorica marketinga: Poslovni broj : Ivm.br.1537/19 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice , Njegoševa br. 45 (PC Petrović) u pravnoj stvari izvršnog povjerioca, “KIPS” doo Podgorica, ul. Veljka Vlahovića br.90, PIB: 02047403, protiv izvršnog dužnika Žarić Mladena iz Podgorice, adresa prebivališta ul.Spasoja Raspopovića br.47, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 1.972,07 eura, u smislu člana 45 ZIO-a dana 24.06.2021.godine, JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik , Žarić Mladen iz Podgorice, adresa ul. Spasoja Raspopovića br.47 u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bu se istom uručio Zapisnik sa prodaje Ivm.br.1537/19 od 24.06.2021. godine, Zaključak o prodaji Ivm.br.1537/19 od 24.06.2021.godine. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a. Podgorica 24.06.2021.godine

Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

Iv.br.660/2020 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Sekulić, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3 januara, ulaz A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca DOO „VERITAS“ BIJELO POLJE, Kruševo bb, PIB: 02111268, koga zastupa punomoćnik Milovan Nišavić, advokat iz Bijelog Polja, protiv izvršnog dužnika Bošković Dušana iz Bijelog Polja, Banje Selo, sa poslednjom poznatom adresom Lješnica bb, radi naplate novčanog potraživanja, dana 25.06.2021.godine, shodno čl.45 ZIO-a

J A V N O O B J A V LJ U J E da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca DOO „VERITAS“ BIJELO POLJE, protiv izvršnog dužnika Bošković Dušana, na osnovu vjerodostojne isprave, i to: Računa - otpremnice: 20-311-000134 od 16.03.2020.godine, radi naplate novčanog potraživanja. U predmetu izvršenja Iv.br.660/2020 javni izvršitelj Ivan Sekulić nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena izvršnom dužniku Bošković Dušanu - Rješenje o izvršenju Iv.br.660/2020 od 19.06.2020.godine. S’ tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik Bošković Dušan u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. U Bijelom Polju, Dana 25.06.2021. godine.

Javni izvršitelj Ivan Sekulić

ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn)

Poslovna oznaka I.br. 2030/2021 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca ZAPAD BANKAAD PODGORICA, sa sjedištem na adresi Moskovska br. 2b/VII sprat, koju zastupaju i predstavljaju Mladen Rabrenović, glavni izvršni direktor i Dmytro Likhota, izvršni direktor za poslovne podrške u poslovanju, protiv izvršnog dužnika DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU, PROMET, USLUGE EXPORT – IMPORT “ŠĆEKIĆ VOĆE I POVRĆE” DOO – PODGORICA, sa sjedištem na adresi Rusa Radulovića br.73, koje zastupa i predstavlja Miodrag Šćekić, radi naplate novčanog potraživanja, dana 25.06.2021. godine, u smislu odredbe čl. 45 ZIO-a, donio je ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Izvršnom dužniku DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU, PROMET, USLUGE EXPORT – IMPORT “ŠĆEKIĆ VOĆE I POVRĆE” DOO – PODGORICA, vrši se dostavljanje Rešenja o izvršenju sa prilozima I.br. 2030/2021 od 08.06.2021. godine Javnog izvršitelja Aleksandra Boškovića, isticanjem na oglasnoj tabli Privrednog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli suda.Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković Poslovna oznaka I.br. 1901/2021 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore AD Podgorice – osnovana 1901.godine, sa sjedištem u Podgorici, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog 141, koju zastupa izvršni direktor Tarik Telaćević, protiv izvršnog dužnika ALUMIN DOO PODGORICA, sa sjedištem u Podgorici, ul. Vojvode Maša Đurovića br.4A/4,, radi naplate novčanog potraživanja, dana 25.06.2021. godine, u smislu odredbe čl. 45 ZIO-a, donio je ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku ALUMIN DOO PODGORICA, vrši se dostavljanje Rešenja o izvršenju sa prilozima I.br. 1901/2021 od 31.05.2021. godine Javnog izvršitelja Aleksandra Boškovića, isticanjem na oglasnoj tabli Privrednog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli suda. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19.decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Subota, 26. jun 2021.

Marketing

Magazin

Subota, 26. jun 2021.

Koncert i klupsko polaganje u organizaciji plesnog kluba „Matriks“ iz Danilovgrada PODGORICA- Sportskoplesni klub ,,Matriks“ proteklog vikenda, u sali Centra za kulturu Danilovgrad, održao je koncert i klupsko polaganje na kojem je učestvovalo oko 130 takmičara uzrasta od četiri do 25 godina. Kako je za Pobjedu pojasnio koordinator kluba Nikola Rakočević, nakon izuzetno teške godine zbog pandemije korona virusa, organizacija jedne ovakve manifestacije je veliki uspjeh. - Mi smo se, zbog mjera koje važe, opredijelili da to učešće bude uz ograničenu posjetu, ali svako nas je bilo u velikom broju. Jako smo zadovoljni prikazanim, jednom velikom energijom i željom roditelja da prisustvuju tom dešavanju – rekao je Rakočević na početku razgovora. Ova manifestacija je održana u saranji sa centrom za kulturu Danilovgrad. -Događaj je bio revijalno-polagačkog tipa, a učestvovali su naši takmičari mlađi i stariji iz Podgorice, Danilovgrada i Spuža s tim što revijalne učesnike i neke iskusne takmičare iz Nikšića nijesmo pozivali ovom prilikom. Ovo je bila jedna zaista uspješna manifestacija – poručio je naš sagovornik. Dodao je da će na osnovu prikazanog djeca dobiti, na prvom narednom plesnom času, priznanja u vidu diploma, kao i stepen, zlato, srebro, brozu ili dijamant, zavisi ko je šta polagao. - Ovi stepeni su naša selekcija

Djeca i roditelji uživali u bogatom programu

Plesna tačka takmičara ,,Matriksa“

Članovi plesne škole ,,Matriks“ u Centru za kulturu Danilovgrad

za buduća takmičarska dešavanja – rekao je Rakočević. Kaže da u ovim teškim vremenima nije bilo lako sačuvati cijeli sistem i trajati kao plesni klub pune dvije decenije.

Premijera filma planirana za 2022. godinu

Harison Ford povrijeđen na snimanju filma „Indijana Džons 5“

- Posle jedna zaista teške sezone koja je bila zbog pandemije uspjeli smo da sačuvamo cijeli sistem, da se pojavimo na državnom prvenstvu, gdje je uz dosta rizika, ali i dobru organi-

zaciju, 16. maja održano prvenstvo gdje smo kao klub uzeli dvije titule državnog prvaka. Prošle godine smo proslavili 20 godina rada, što je jedan veliki jubilej, jedna ti-

pična proba vremena. Nastavljamo dalje, trudimo se da inst r u k t o r s k i ka d a r b u d e obučen, na svaki način, pratimo svjetske trendove, idemo na seminare, kako bismo bili konkurentni i na međunarodnim takmičenjima – poručio je naš sagovornik. Posle ove manifestacije i časova koje slijede, biće pauza do avgusta kada će se opet okupiti takmičari I krenuti sa pripremama za predstojeće plesna

Završeno polufinalno veče muzičkog takmičenja „Zvezde Granda“

Isak, Krstinja i Nemanja u finalu

LONDON- Glumac Harison Ford povrijedio je rame dok je vježbao za scenu borbe tokom snimanja posljednjeg nastavka filmova o Indijani Džonsu. Filmski studio „Dizni“ nije saopštio koliko je ozbiljna Fordova povreda, ali su rekli da će raspored snimanja biti prilagođen „narednih sedmica“, piše BBC. Holivudska zvijezda se vratila ulozi arheologa-avanturiste u 78. godini života. Peti i posljednji nastavak serijala posljednjih nedjelja se snima u Velikoj Britaniji, a premijera je planirana za 2022. Ovo nije prva nezgoda koju je Harison Ford doživio na snimanju. Kada je snimao „Ratove zvijezda“ prije sedam godina, na njega su pala hidraulična vrata „milenijumskog sokola“, letjelice kojom upravlja njegov lik Han Solo.

Isak Šabanović

Krstinja Todorović

Nemanja Petrović

BEOGRAD- Nakon skoro dvogodišnje borbe na velikoj sceni ,,Zvezda Granda“ stručni žiri je, u polufinalnoj noći, odabrao najbolje kandidate za veliko finale. Publika i žiri uživali su u fantastičnim nastupima 12 duelista koji su ostavili srce na bini i dali sve od sebe da se plasiraju u završnicu takmičenja. Krstinja Todorović, Isak Šabanović i Nemanja Petrović, predstavnici Crne Gore u ovom takmičenju, prošli su u veliko finale. - Finale! Dragi moji ljudi, pod utiskom sam. Moj san je ispu-

njen – rekla je Krstinja Todorović. Isak Šabanović takođe nije krio oduševljenje što se našao u finalu ovog prestižnog muzičkog takmičenja. - U finalu smo „Zvezda granda“. Hvala timu koji je bio ovo vrijeme uz mene! Hvala mom mentoru koji je vjerovao u mene i onda kad ni ja sam nisam. I naravno svima vama koji ste nesebično, iz dana u dan, pružali mi veliku ljubav i davali snagu, najbolja ste podrška koju neko može imati! A sad idemo dalje zajedno u veliko finale – napi-

sao je Isak na Instagramu. Nemanja Petrović zahvalio se na Instagramu svima na ogromnoj podršci. - Idemo u finale, dragi moji. Hvala vam svima na ogromnoj podršci i porukama. U subotu se borimo zajedno u finalu. Nastupam pod rednim brojem 16. Hvala mojim mentorkama – Jeleni Kaleuši, Miri Škorić i Zoranu Birtaševiću – napisao je Nemanja Petrović na Instagramu. Podsjećamo, finalno veče ,,Zvezda Granda“ održaće se sjutra veče.

prvenstva. -Matriks je organizacija prepoznata na međunarodom planu. U bogatoj kolekciji nagrada, klub se može pohvaliti sa više od 500 pehara, 18 titula prvaka jugoistočne Evrope, četiri titule prvaka Evrope, dvije titule prvaka svijeta iz 2017. godine, kao i nagradom 9. decembar koji je klub dobio 2017. godine od Opštine Danilovgrad- kazao je Nikola RakoB.PRELEVIĆ čević.

Ed Širan predstavio novu pjesmu

„Bad habits“ prati neobičan spot LONDON- Muzičar Ed Širan objavio je novi singl „Bad habits“, uz prateći spot. Nova pjesma stiže nakon duže pauze pjevača, a 30-godišnjak se, posebno za ovu priliku, transformisao u vampira. -Super je što sam se vratio s novim singlom. Želio sam da se video za „Bad habits“ fantastično poigrava prirodom navika, pa sam se odlučio za vampire – rekao je Širan.

26. јун 2021. | година II | број 69

СУОЧАВАЊЕ ИНТЕРВЈУ: МУНИРА СУБАШИЋ, ПРЕДСЈЕДНИЦА ПОКРЕТА „МАЈКЕ ЕНКЛАВА СРЕБРЕНИЦЕ И ЖЕПЕ“

Имале смо синове! ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ

ајке Сребренице, одмах након усвајања текста Резолуције о геноциду у Сребреници у црногорском парламенту, поручиле су: ,,Хвала вам, пријатељи“. Представнице удружења Покрет „Мајке енклава Сребренице и Жепе“ посјетиле су Црну Гору прошле седмице како би упозориле: „Овако је кренуло код нас. Не дајте! Не дајте да се деси још једна Сребреница на Балкану“. Предсједница удружења, госпођа Мунира Субашић истакла је важност суочавања са истином и одговорношћу јер је то једини пут у будућност. – Негирање је пут у амбис. Суочавање са прошлошћу је боља будућност за оне који остају иза нас – рекла је. Како данас гледате на дешавања деведесетих, Сребреницу, изгубили сте готово све? Ратови су иза нас... – Оно што нам се дешавало се не може исправит. Мртви не могу да оживе, али се нешто може учинити да буде боље не само нама мајкама, већ и онима који ће остати иза нас. Може се помоћи и починиоцима злочина и геноцида да нешто науче, да се промијене, извине и кажу у име кога су то радили.

осјете. Они који желе да сазнају праву истину, требају доћи у Сребреницу. Они који желе нешто да науче како би могли да заштите своју околину. Они који су чинили злочин требају доћи да се поклоне онима којима су то учинили. Они који су згријешили, уколико се искрено покају, утјеху и опрост могу наћи у самој Сребреници. И они који желе бољу будућност, требају доћи у Сребреницу, како се Сребреница никада више не би поновила. Може ли се живјети са губицима које сте преживјели? – Ја сам у Сребреници прво доживјела најљепше дане мог живота. Тамо сам отишла, удала се, добила посао, стан, дјецу и живјела животом који свако може да пожели. У истој тој Сребреници сам доживјела и оно што никада ником не бих пожељела. Доживјела сам и преживјела геноцид. Нажалост, моји најмилији нису преживјели. У Сребреници су убијена 22 члана моје уже фамилије. Пронашла сам њихове кости. Иако свог сина нисам рађала без главе, ногу и руку, ископала сам двије кости. Има мајки које нису нашле ни те двије. Сваки човјек кад умре има право на своје обиљежје, небитно да ли је то нишан или крст. Ја имам забиљежено да сам имала мог сина. Мајке које не нађу ни кост, оне не могу говорити ни да су га имале. И колика је год разлика између мртвог и живог, већа је разлика између мртвог и

несталог. Човјек кад умре зна се да је постојао и живио и да има све оно што припада мртвом човјеку. Кад говоримо о несталима, њихове породице не знају њихову судбину, њихову смрт, не зна под којим условима и под каквим боловима је скончао и зашто је то урађено... Ноћ понекад проведем питајући саму себе зашто, како, због чега, у име кога, шта је сметало, шта није било добро. Често пута легнем са болом и осванем са тугом. Моје ноћи пролазе у питањима без одговора.

ISSN 2704-5226

bristolpost.co.uk / AFP

Мислите ли да је Сребреница научена горка лекција? – Сребреница је нешто за шта је цијели свијет чуо. Сребреница је мјесто гдје је некад био живот. Кад кажете Сребреница, то је нешто што се догодило крајем XX и почетком XXI вијека што људски ум не може ни замислити. Сребреница је мјесто гдје сви требају да дођу, да виде, чују и

У име свог сина немам право опростит, јер је његов живот његов, а његова смрт је и његова и моја. ја као мајка немам право У његово име да опраштам. али, ипак, починилац злочина, кад би ми дошао, покајао се и искрено извинио, као мајка бих мУ можда и опростила. али моја патња и мој бол ће живјети У мени све док сам ја жива. са тим живим, са тим лијежем и са тим се бУдим

сребреница

Је ли могуће говорити о помирењу? – Прво морамо казати да сви злочинци треба да изађу пред лице правде, да се пронађу нестали и да сваки злочинац добије име ратног злочинца, као што наша убијена дјеца имају своја имена и презимена као жртве. Онда се мора сазнати истина. Не можемо живјети у лажима. Морамо прихватити истину каква год она била. Истина је највеће оружје са којим свако треба да се бори. Кроз ту истину, када је прихватиш, добијаш неко повјерење. Повјерење се мора градити, а кад се изгради повјерење онда нормално долази и до помирења. Без истине, правде и повјерења нема ни помирења. Могу владине и невладине организације, људи, политичари, аналитичари, историчари, радити шта год и колико год хоће, али док они који су чинили зло не изађу пред лице правде, док се не пронађу кости убијене дјеце и док се починиоци не покају, не затраже опрост и кажу праву истину својој родбини и фамилији и док њихове фамилије нешто не науче из његове прошлости нема ни боље будућности. Кад то све дође, доћи ће и до помирења. Да ли Ви можете да опростите? - Прво, у име свог сина немам право опростит, јер је његов живот његов, а његова смрт је и његова и моја. Ја као мајка немам право у његово име да опраштам. Али, ипак, починиоц злочина, кад би ми дошао, покајао се и искрено извинио, као мајка бих му можда и опростила. Али моја патња и мој бол ће живјети у мени све док сам ја жива. Са тим живим, са тим лијежем и са тим се будим.

Један Ваш син је преживио. Имате унучад. На који начин њих васпитавате? – Ја својим унукама и унуцима стално говорим све оно што сам преживјела. Не да би мрзили, већ да би нешто научили и да би знали да постоје добри и лоши људи. По томе морају људе да трасирају. Морају да осјете да ли човјек у себи има доброг или лошег и да прихвате. Није важно како се неко зове, важно је какав је и ко је. Да ли је позитиван или негативан, добар или лош, да ли воли или мрзи. Знам да је рођен из љубави, али да ли је одгојен из љубави? Моју унучад не учим да мрзе, нећу да их оштетим као људе. Шта за вас значи пресуда Хашког суда у случају генерала Ратка Младића? - Жртва никада није задовољна. Жао ми је што Младићу није пресуђено и за оно што је рађено у другим општинама. Гдје год је његова војска прошла, направила је геноцид... млади треба да погледају пресуде и виде шта је истина. Као мајка, не желим нико да пати, али желим да онај ко је одговоран – одговара за злочин. Младић је организатор и налогодавац, али су извршиоци слободни. Морамо ићи даље... Бојите ли се за Балкан? - Онима који су чинили зло нестало је морала, пара, пљачки... То су људи лешинари који живе од туђе муке, бола и патње. Њима није проблем да понове злочине како би дошли до свог плијена.

26. јун 2021.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

С ОНЕ СТРАНЕ КАТАРЗЕ К

ао људској врсти, дата су нам многа и разнолика умећа и подешености. Међу овим прирођеним предностима налазе се и способност памћења, умеће емпатије и могућност преобликовања катарзом. Шта се дешава онда када је памћење намерно селективно, онда када емпатију видимо као рефлекс слабости и бескорисну вештину проистеклу из вишка сентимента, онда када катарзу осећамо као претњу, јер – куда бисмо без наших сенки и наших самообмана... Архетипска матрица заборава води нас до грчке митологије и причи о Лети, реци у подземном свету из које пију душе покојника да би заборавиле прошлост. Наиме, тек када би заборавиле своје патње у претходном животу душе су биле спремне да живе нови. Међутим, у архетипским обрасцима као и у реалности, постојале су и постоје и оне патње које смо свесно наносили или наносимо другима, као и њима пропорционални заборави који би, у идеалној пројекцији оних који су забораву склони, истовремено значили и поништавање кривице и одговорности. У студији Култура сећања Тодор Куљић пише да организовано друштвено памћење ни-

када није само складиштење искуства из прошлости и да је његова важна функција структуирање комуникацијских активности којима група одређује сопствени однос према свету и себи. Управо памћење селектоване садржаје прошлости доводи у смисаони поредак и даје му потенцијал тумачења света, али овај процес подразумева двострукост: чување одабраних садржаја и заборав других. Сећање је, формулише Куљић, „захват у прошло увек из нове садашњице“ јер су актери сећања и његове реконструкције претежно друштвене природе: „Могу бити институционализовани (државни ауторитет, систем образовања, масовни медији, партије, црква) и неинституционализовани (породица, круг пријатеља, неформалне групе)“. Уз упозорење да памћење није само пасивни одраз културе и политике, већ увек и истовремено и творац културних образаца и вредности приватног и јавног живота, Куљић прецизно одређује да је прошлост средство владања „јер приче учвршћују ауторитете и стварају социјални смисао“, а „склад и правдање држава, установа и појединаца зависи од прошлости“. Чија су заправо наша сећања и одакле потреба за тачним друштвеним сећањем? У друштвима

tariksamarah.com

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

РЕЗОЛУЦИЈА О СРЕБРЕНИЦИ ЈЕ ЈЕДИНИ ХУМАНИ ОДГОВОР НА ПОЧИЊЕНО АНТИХУМАНО ДЕЛО. ХУМАНИ ОДГОВОР, НАСУПРОТ ПОТИСКИВАЊУ И ЗАБОРАВУ. ЈЕР, У СУПРОТНОМ, С ОНЕ СТРАНЕ КАТАРЗЕ ОДУВЕК БИ СЕ НАЛАЗИЛА ЈЕДИНО МОГУЋНОСТ ВЕЧИТОГ СТИДА. ПРАЗНО А ОПАСНО ПОЉЕ НЕУПОКОЈЕНИХ СЕНКИ СА КОЈИМА СЕ НИКАДА НЕЋЕМО СУОЧИТИ. И КОЈЕ ЋЕ УВЕК БИТИ ТУ

СРЕБРЕНИЦА - ГЕНОЦИД У СРЦУ ЕВРОПЕ Тарик Самарах

која су имала искуство колективних траума високог интензитета, социјално памћење је процес којим се постепено и углавном дуго овладава. Јер, увек подразумева и врло болна и никада једнозначна суочавања са прошлошћу, питања индивидуалне и колективне кривице и одговорности, као и могућности индивидуалног и колективног преображаја путем проласка кроз процес најпре онога што називамо катарзом, па потом и трансформације. Етимолошко порекло речи катарза упућује на прочишће-

ње, односно, ритуално очишћење од неке нечистоће. У психологији она подразумева сложени процес довођења потиснутих садржаја у свест који се абреагују поновним преживљавањима или вербализацијом, а резултат овог процеса је смањење тензија насталих потискивањем патогених искустава и фрустрирајућих емоција. Према Аристотелу, катарзу изазива след трагичних догађаја који нам нуде препознавање и прочишћење утемељено на својеврсној емпатији, онда када

схватимо да страда неко сасвим сличан нама. Због чега је толико болан процес суочавања са прошлошћу и сећањима на масовне злочине, прогоне и геноцидне радње у земљама некадашње Југославије, током деведесетих? Одговор нас опет упућује на истраживање узрока као и на чињеницу да активне националистичке опсесије, које су и родно место конфликата, истовремено кастрирају могућност неселективног друштвеног памћења, једнако као и могућност емпатије и катарзе. Теоријски гледано, препознавање цивилизацијских исклизнућа, попут геноцида, било би олакшано препознавањем његовог унутрашњег механизма и развојних фаза. Према Грегорију Стентону, председнику Genocide Watch-a, геноцид се развија у осам етапа: разврставање (поделе на нас и њих), обележавање (члановима непожељних група се уз генерисану мржњу, противно њиховој вољи, намећу обележја), дехуманизацију (члановима непожељне групе се одриче хуманост, а њени припадници се изједначавају са животињама), организација (обучавање и наоружавање посебних војних или паравојних јединица), поларизација (поларизујућа пропаганда), иденти-

ОГЛЕД О ФЕНОМЕНУ ЗЛА

МУКЕ СА МРЖЊОМ РАТКО БОЖОВИЋ

а Конференцији о мржњи у Ослу октобра 1990, Вацлав Хавел је обзнанио да се о мржњи не може говорити као о недостатку љубави, јер с њом има нешто слично - заљубљени који чезну за љубљенима и не могу без њих, тако и мрзитељи чезну за објектом своје мржње. Као и љубав, мржња је израз чежње за апсолутним, иако у трагично изопаченом облику. Хавел казује да људи који мрзе имају трајни осјећај да им се чини неправда. У подсвијести мрзитеља дријема изопачени осјећај да су они једини прави протагонисти потпуне истине, малтене као надљуди и богови. А због комплекса ниже вриједности не могу стићи ни до себе. Њима је осмијех непознат, а неспособни су за шалу, за иронију и самоиронију. Са озбиљним лицем, снажном увредљивошћу и јаким ријечима, без осјећања стида и укуса. То је слика испразног сиромашка - мрзитеља. Да би невоља била потпуна, човјек који мрзи, сматра Хавел, није способан да схвати разлоге свог ,,метафизичког промашаја“ јер је кривицу искључиво потражио у другима. Ваљда због тога нема ни способности да посумња у своју ирационалну острашћеност. Онај који мрзи није досегао апсурдност сопственог постојања, па зато и не може да препо-

СПОРНОСТ КОЛЕКТИВНЕ МРЖЊЕ ВИДЉИВА ЈЕ НАРОЧИТО У АВЕРЗИЈИ ПРЕМА КОЛЕКТИВНОЈ ,,ДРУГОСТИ“. ТАКО БИ ТРЕБАЛО РАЗУМЈЕТИ СВЕ НАЦИОНАЛИЗМЕ, ЕТНИЧКЕ МРЖЊЕ И КОЛЕКТИВНЕ ОСТРАШЋЕНОСТИ. ЛУДИЛО МРЖЊЕ ИМА ТЕНДЕНЦИЈУ НЕУМЈЕРЕНОГ ШИРЕЊА. ЈЕДНОДУШНОСТ У МРЖЊИ НЕМИНОВНО ПРАТЕ ДЕСТРУКЦИЈА И НАСИЉЕ

зна људске границе - кривице и гријехове. ,,У основи тога је трагични, готово метафизички недостатак смисла за пропорцију. Човјек који мрзи не разумије мјере - мјеру својих могућности, мјеру својих права, мјеру свог постојања“, истиче чешки драматичар. Он је мислио да је колективна мржња много опаснија од мржње појединца. Колективна мржња поданицима помаже да неутралишу своје големе инхибиције. Тако се стиже до ,,заједничког предмета мржње“ и његовог прихватања. Спорност колективне мржње видљива је нарочито у аверзији према колективној ,,другости“. Тако би требало разумјети све национализме, етничке мржње и колективне острашћености. Лудило мржње има тенденцију неумјереног ширења. Једнодушност у мржњи неминовно прате деструкција и насиље. Можда је то и био разлог што је у овдашњој зараћености са собом и другима учињено и превише бестијалности. Није лако ни именовати ужасе сатирања свега, а највише људ-

ских живота и људске памети. Злочин који иде до убиства и деструкције сумрак је патолошког друштва.

ДОБРО И ЗЛО Жан Бодријар је у спису Савршен злочин дошао до закључка да појмови добра и зла ,,нијесу у истој равни и њихова супротност је пука обмана. Зло није ништа друго до страност, радикална неспојивост Добра и Зла, која онемогућава њихово измирење или прелажење једног у друго, па дакле и етичко рјешење проблема њихове супротности“. А кад нема етичког рјешења, нема ни одрживог рјешења. И поред тога што мржњу види као отровну страст, Бодријар је препознаје и као страст која је изузетно витална. Она помаже да се стигне до дубљег јаза између ,,културе универзалног“ и ,,сингуларитета“. То је довољно за пад темељних вриједности. И у чињењу зла и у чину суочавању с њим недостатак емпатије појављује се као велики проблем. У студији Психологија зла,

Сајмон Барон-Коен истражује ,,ишчезавање емпатије“ и долази до закључка да она може постати непролазна емоција. Настала као ,,горка озлојеђеност“ и ,,жеља за осветом“, замрзнута емпатија, ствара претпоставке за безнадежну реалност у којој је сигурност зла увијек на путу до фаталних исходишта. Овај тумач зла види емпатију као изузетно значајан ресурс помоћу кога можемо да ,,ријешимо конфликт, повећамо кохезионост заједнице и растворимо бол друге особе“. Штавише, он овај ресурс види као универзалну и конструктивну алтернативу, као егзистенцијални потенцијал који сматра пресуднијим у рјешавању конфликта од оружја, закона и религије. Емпатија се у нормалним околностима, какве наше нијесу, превасходно успоставља између људи као њихова узајамност, хармонија и солидарност. Што је најгоре, људи који мрзе нијесу способни да се кају за учињена злодјела. И то је наша прича. Кад недавно нијесмо готово ништа учинили да се не догоди ратно лудило и безумна трагедија, сада нам преостаје да се одредимо према томе, али и према посљедицама. Оне нијесу занемарљиве и поред тога што су дио општег друштвеног хаоса. Онима који не цијене туђа осјећања и који живе у својој егоистичкој самодовољности највише би одговарало да се забораве неваљалства острашћених безумника. Заиста и нема смисла враћати се превише у прошлост, али под условом да не

остајемо заточеници претходних сагрјешења, да не таворимо у сјенци злодјела.

КРИЗА ЧОВЈЕЧНОСТИ Да би се стигло до промијењеног стања свијести неопходно је не само познавање чињења и чињеница него вјеродостојно одређење према њма. Кад се привид политичке воље формализује декларативно, а изостане практична досљедност и политичка мудрост, онда постаје јасније зашто је досљедност у суочавању са злодјелима превасходно онтолошко и етичко питање. То је тако, између осталог, због тога што у нас није остварена непосреднија веза између нормативне етике и моралног живота. То је довољно да се деградира и колективни и индивидуални идентитет, а самим тим да се доведе у питање суштина праведности и моралности. А у нас није била присутна само криза законитости него и криза човјечности. У сложеним процесима суочавања са прошлошћу и злочинац и жртва морали би имати своје име и презиме. Тако би постало јасно да је колективно кажњавање и колективна кривица принципијелна погрешка. Није проблем што је неко Србин, Црногорац, Хрват, Албанац или Бошњак, већ то што је злочинац или жртва злочина. Нажалост, још се не зна злосрећна судбина свих пострадалих. Не знају се ни сви који су окрвавили руке. Много тога је остало без одговора. И без одговорности. И казне. Тамо гдје нема слободног друштва и слободне јавности, тамо нема ни истине јер слобода и истина иду заједно. Колико ћемо још на њих чекати? На то нема одговора.

26. јун 2021.

КАКО ЖИВЈЕТИ САДАШЊОСТ

Умаћи кружењу насиља, мржње и освете значајна је мисија. Ставити на то тачку - равно је подвигу. Свакако, нељудски је заборавити злочињење. Било би добро на то се превише не наслањати. Недостатак истрајности у суочавању са људским неваљалствима, најочигледнија је посљедица претходног застарјелог друштва које и даље опстаје у крајностима екстремизма и патологије. То се досад јасно препознавало у одлагању суочавања са прљавштинама драматургије злочина. По гесту одважности у суочавању са мутним временима остаје за дуго памћење др Мирјана Миочиновић. Она је напустила Факултет драмских уметности у Београду јер није хтјела да ,,даје легитимитет властима“ за ратну опцију. Као интелектуалка супериорне савјести, она се одредила према темељима суочавања са тминама новије историје: ,,Волела бих да се успостави јасна, очигледна веза између узрока и последица: да слике прогона Срба из Хрватске дођу хронолошки ту где им је место, значи четири године после свега што смо радили што по Хрватској, што по Босни, да призори нашег прогона са Косова дођу после слика о егзодусу стотине хиљада Албанаца и тако редом. Не зато да би се умањио значај наших патњи, већ, понављам, да би се раздвојили узроци од последица и да бисмо се ослободили илузија о томе да смо јагњад божија“. Да бисмо се ослободили нашег големог самозаборава и погубних илузија требало би стећи способност да се суочимо са истином, која се овдје загубила. И запоставила. Драму бешчашћа хтјели би да прекрију заборавом и њени инспиратори и њени актери. То чине прије него што су се отријезнили од злочиначког пијанства. 

ЦИЈЕНА НЕТРПЕЉИВОСТИ САИТ Ш. ШАБОТИЋ

о рођењу нико од нас не може да бира своје родитеље, националну и вјерску припадност, државу, језик, па ни историју. Да је то могуће, вјерујемо да би свијет био сасвим другачији, можда још шароликији, али бољи од онога какав јесте. Можда би се многи, из ко зна којих побуда, одрекли и историје, односно могућности да комуницирају са прошлошћу. Можда! Због наведеног, не треба да нас зачуди једна мисао њемачког историчара Јиргена Коке, који је својевремено казао: Нови смисао за историју иде често заједно са критиком цивилизације и скепсом у погледу будућности. Од потписивања мировног уговора у Дејтону 1995. године на простору Балкана не престају бројне иницијативе чији је основни циљ изградња мира. Ту нужност не можемо игнорисати, јер је посљедња деценија XX вијека, коју називају и деценијом расплета југословенске ратне драме, исувише била крвава и за собом оставила болне ожиљке, трауматична сјећања и злу ријеч, која, сваки пут када се изговори, запиње као кост у грлу. Баш зато што на прошлост једнако не гледају очеви и синови, пожељно је, ради превазилажења бројних отворених питања проистеклих из поменутих ратова у бившој Југославији, а који нас још увијек оптерећују, повести апсолутно искрен и отворен дијалог о том болном периоду наше прошлости. Једино уз помоћ дијалога могуће је посијати сјеме дуго ишчекиваног процеса изљечења, као и помирења које још увијек није истински остварено. Дијалог је нужно отворити међу припадницима различитих генерација и заједница у региону, како би се уз његову помоћ млади људи охрабрили да никада не престану постављати питања и трагати за одговорима, који треба да буду како појединачна, тако и колективна терапија за све болне ране и невоље. Само суочавањем актера са различитих страна, личних и колективних свједочанстава, чини се да је могуће направити искорак према ономе што доноси мир у души. Доведен у такву позицију, сваки човјек, у контексту односа према одређеном историјском тре-

РАТНА ДЕШАВАЊА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ИМАЛА СУ СВОЈИХ РЕФЛЕКСИЈА И У ОКРУЖЕЊУ, САМИМ ТИМ И У ЦРНОЈ ГОРИ. УПРАВО ТУ, НА РАСКРШЋИМА ИЗМЕЂУ ЖИВОТА И СМРТИ, ПОСЕБНО ТЕШКЕ ПЕЧАТЕ ОСТАВИЛИ СУ ЗЛОЧИНИ И ТО ПРЕМА ЦИВИЛИМА БОШЊАЧКЕ НАЦИОНАЛНОСТИ

нутку, увијек ће покушати да разријеши смисао од бесмисла и да ирационалном супротстави рационално и на тај начин пронађе метафизички спас. Сваки корак у том правцу, јесте и прича о спасу човјека од човјека. Вјерујемо и надамо се да је Бог заиста бог љубави за све људе и да вјеровањем у ту моћ нећемо кренути странпутицом, већ оним путем на коме нема зла. Зло, колико нам је познато, не припада ни једној религији, ни једном људском убјеђењу, већ припада злу. Тражењем хумануса у себи, пожељно је да на искључивост не реагујемо искључивим. Стога је свако призивање Створитеља Узвишеног прилика да помислимо на добра дјела и тако надокнадимо оно што би иначе било нужно стално надомјештати – љубав према другима.

КРВАВА ДРАМА Крвава ратна драма која нам се десила, оставила је за собом бројне злочине. А добрано је знано да је људска крв (х)рана наопака. У рату који се водио у Босни и Херцеговини, према званичним подацима Хага, живот су изгубиле 104.732 особе. Посматрано према националном одређењу, највеће жртве су имали Бошњаци (3,6 одсто), затим Срби (1,7 одсто), Хрвати (1,2 одсто), док су сви они који се нијесу изјаснили као претходно наведени, имали 1,4 одсто жртава. Посебно је било изражено страдање цивилног становништва. Према још увијек некомплетним подацима, које саопштава Информационо документациони центар (ИДЦ), чији је предсједник Мирсад Токача, највећи број цивилних жртава имали су Бошњаци – 33.070, затим Срби 4.075 и на крају Хрвати 2.163. У рату су извршена непојмљива злодјела од којих су приљежни истраживачи евидентирали чак њих 127, која су, до тада, биле непозната правној и медицинској теорији. Ратна дешавања у Босни и Херцеговини имала су својих рефлексија и у окружењу, самим тим и у Црној Гори. Управо ту, на раскршћима између живота

и смрти, посебно тешке печате оставили су злочини и то према цивилима бошњачке националности. На дјелу се потврдила истина коју је давно изрекао перуански романописац Марио Варгас Љоса, да је најдуже укоријењена традиција човјечанства нетрпељивост. Неки од тих грозних злочина били су: дешавања у логору Морињ; убиство породице Клапух; депортација избјеглица из Херцег Новог; дешавања у Буковици; тероризам у Пљевљима, Бијелом Пољу и Беранама; напад на комби са радницима муслиманске конфесије у Пљевљима; отмица путника из воза у станици Штрпци; суђење челницима СДА; злочин у Калуђерском лазу. И колико год да је балкански човјек био свјестан сопствене деструктивности, чини се да он још увијек није у стању да се ослободи те опасне црте која у њему пулсира. Докле ће то тако бити, остаје да наслућујемо. Злочини почињени над Бошњацима у периоду од 1992. до 1999. имајући у виду околности, територијалну дисперзију и тежину, ипак су ушли у судске анале. Ако нам је за утјеху, треба рећи и то да је ипак прва оптужница за ратни злочин подигнута у Црној Гори 1993. године, због злочиначког убиства породице Клапух из Босне и Херцеговине, и то против пет лица којима је суђено за дјело ратни злочин против цивилног становништва.

БИЛО ЈЕ И ЧЕСТИТИХ Но, у времену зла било је и свијетлих примјера, које је срамота прећутати. Браћа Мишо и Бобо Шекарић, добри људи у злом времену, који су били пријатељи својим комшијама друге вјере, страдали су од својих сународника, војних резервиста, који им нијесу опростили то што су били људи и имали жељу за суживотом, разумијевањем, за рациом, за људима. Разоткривање бесмисла и на другој страни истине, био је и остао најважнији задатак историчара. Истина је најдрагоцјенија ствар коју имамо, а свака истина, израdw.com

фикација (жртве се селектују и идентификују због своје етничке или верске припадности), истребљење (оних који нису сасвим људи) и порицање (починиоци не признају да се то догодило). У Филозофији зла, Лаш Свенсен пише да под савешћу подразумева способност осећања кривице и подсећа да прво појављивање појма савести налазимо у Есхиловој реплици ,,Грижа савести! Знам шта сам урадио“. И управо је осећање кривице оно које може да спречи будуће истоврсне поступке. Јер, способност кајања је, каже Свенсен, неопходна да би се спознало сопствено зло и крајњи израз моралне самоспознаје. У црногорској Скупштини усвојена је Резолуција о Сребреници. За неке је, нажалост, ово суочавање повод за нове мржње, нове поделе и нове стигматизације. За грађане Црне Горе би ово могло да значи освајање новог простора грађанске одговорности и свести, саосећања и солидарности са жртвама, цивилизацијски стандард и одговор на један од најтрагичнијих чинова у новијој историји Европе. У метафизичком и психолошком смислу, ово би могао да буде простор за освајање прецизног памћења, емпатије и катарзе. Пост фестум, ово би истовремено био и једини хумани одговор на почињено антихумано дело. Хумани одговор, насупрот потискивању и забораву. Јер, у супротном, с оне стране катарзе одувек би се налазила једино могућност вечитог стида. Празно а опасно поље неупокојених сенки са којима се никада нећемо суочити. И које ће увек бити ту. 

„СНАЈПЕРСКА АЛЕЈА“ Снајпер зона у Сарајеву током Рата у Босни и Херцеговини

жена ријечима, јесте сила чије је дјеловање неограничено. Надати се да ће истина бити и најдрагоцјенија помоћ и везивна нит у процесу суочавања са прошлошћу ма колико болна и каква она била. Суочавање са прошлошћу потребно је остварити на темељу принципа права, принципа правде, права на репарацију и гаранција за непонављање злочина. Остаје чињеница да је то тежак процес, јер уз њега увијек лебди једно тешко питање које је пјесник Врбички исказао у сљедећој дилеми: Како да живимо садашњост?/ Како да у прошлост не гледамо? Имајући то при разуму, о реваншизму и сличним појавама, пожељно је не размишљати, односно од онога што је било и што не можемо исправити, непотребно је градити сценарије који нуде само још већа разочарења и кризе. Свете књиге позивају и обавезују да се такве појаве не дешавају. На једном мјесту у Кур`ану читамо: А када их замолите да вас упуте, они не чују; видиш их као да те гледају, али они не виде. Ти са сваким лијепо! И тражи да се чине добра дјела, а незналица се клони! (Ел-А’раф (Бедеми) 198-199.). Отуђеност, незапосленост те доминација моћи на глобалној политичкој сцени, не смију и не би требало да нам буду оправдање за нове сукобе, иако је њих лако пронаћи и у наизглед баналним стварима. То само могу бити узроци без чијег рјешавања нећемо ријешити ни проблем суочавања са прошлошћу. Суочавање с прошлошћу неизоставан је дио оздрављења сваке државе након сукоба, али и процес који се не може укалупити, због чега је за сваку земљу потребно пронаћи јединствени tailor-made концепт. Успјешност процеса зависи од тога да ли потреба за њим долази изнутра (од самог народа), затим од тога колико су инструменти транзицијске правде прожети културом народа, као и од подршке националних политичких елита, цркве, медија, научних кругова и цивилног друштва. Наравно, и да занемаримо све напријед наведене субјекте, о потреби дијалога и суочавања са прошлошћу потребно је мислити због нове генерације која очекује да насталу конфузију рашчистимо управо ми, како би избјегли евентуалну осуду за њихову упропашћену будућност. Врло важна чињеница јесте и да процес суочавања са прошлошћу мора имати регионални карактер, пошто су и сами сукоби на простору бивше Југославије били регионални. Ових дана, упркос томе, десио се и парадокс да су са усвајањем Резолуције о Сребреници у црногорском парламенту, услиједиле бурне реакције из Србије, која је још 30. марта 2010. године усвајањем Декларације о осуди злочина у Сребреници са 127 гласова за и 21 гласом против, осудила геноцид над Бошњацима позивајући се на пресуду Међународног суда у Хагу. Истина је, у тој Декларацији се не помиње појам геноцид, али садржина усвојеног документа de facto упућује на то. Питамо се чему онда толика политичка бука када грађанска Црна Гора јасно дефинише и искаже свој став? Не заборавимо, ко год се осрамоти због истине, бољи је од оног који добије част због погрешног. 

26. јун 2021.

КУКЊАВА КАО ОБАВЕЗНИ УВОД ШИРОМ ОТВОРЕНИХ ОЧИЈУ

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

ек тада, послије масовне кукњаве, колежа и лелекања, повремених гребања лица, гласних јаука и цвиљења, треба скренути пажњу на актуелни дневни ред. Два пуна дана смо у црногорској Скупштини гледали очајне покушаје црногорских Срба да се, поводом резолуције о Сребреници, спријечи могућност осуде за геноцид читавог српског народа? Нигдје, баш нигдје то не пише: ни у хашкој пресуди ни предлогу резолуције о којој је ријеч. Но, црногорски Срби, и буљук њихових странака у Црној Гори, без обзира на њихове називе, не могу испустити прилику да не покажу пуну димензију своје полтронерије Србији. Сваки од њих обавезно подразумијева да га приликом скупштинских иступа са дивљењем и одобравањем гледа лично Вучић, а господа Андрија Мандић и Милан Кнежевић

витлају и Европом и свијетом – домаћим црногорским, пардон српским, витезовима дефинитивно није јасно. Ово је била њихова посљедња прилика да се попну на власт, коју су одмах, баш одмах, упропастили сопственим политичким незнањем и пословичном кратковидошћу.

БЕЗ ОБЗИРА НА МОГУЋИ ДНЕВНИ РЕД НА ЦРНОГОРСКОМ СКУПШТИНСКОМ ЗАСИЈЕДАЊУ, ТРЕБА ОДРЕДИТИ БАР ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТ МИНУТА У ПОЧЕТКУ СЈЕДНИЦЕ ЗА РЕДОВНУ КУКЊАВУ ЦРНОГОРСКИХ СРБА, ОДНОСНО СРПСКИХ СТРАНАКА У ЦРНОЈ ГОРИ, ЗБОГ НАВОДНИХ СРПСКИХ ЖРТАВА У ПРОТЕКЛИМ СРПСКИМ РАТОВИМА, КОЈЕ КАО НИЈЕСУ ДОВОЉНО ПРИМИЈЕЋЕНЕ?

журе у Београд, да му то лично саопште, и при том се, доказа ради, сликају са вољеним српским предсједником. Све то, нажалост, говори да нијесмо ни корак напредовали од деведесетих протеклог вијека, да смо и даље фолклорно друштво које умјесто да мисли о себи и сопственим потребама, сву своју енергију троши на заштиту Срба које, и поред њиховог трагичног насљеђа из најновијих југословенских ратова, нико не угрожава. Послушајте господина Вучуровића, једног од типичних представника Демократског фронта: он се ужасава од помисли да Црна Гора шаље посматраче на Косово, којима је, поред осталог, задатак да штите и тамошњи српски народ? Или се

грози на могућност присуства званичног представника Црне Горе на дан годишњице операције Олуја у Хрватској. Да су се од деведесетих прошлог вијека ствари из темеља промијениле, Вучуровић никако да схвати, трагично заробљен прастаром црногорском фолклорном представом у којој су, баш увијек, само Срби у праву? Погледајмо у Скупштини зајапурене господина Јоковића, Радуновића, Вучуровића, Кнежевића, или Милачића, који кидишу на предсједника Владе због тога што већ није потписао фамозни темељни уговор, а да појма немају шта у њему пише? Они су спремни да му узму главу, јер није послушао њихову омиљену цркву, и ако је до пароксизма њен вјерни слуга, и што, такође, није послушао њима још омиљеније великосрпске велможе

из Београда? Сигурно да бише ударили ршум на њега што није потписао, макар од таквих ауторитета упућен Црној Гори само тоалет папир? Једна несумњиво значајна и велика ствар се догодила у Црној Гори промјеном власти од 31. августа прошле године. Дефинитивно се у очима бирача срозао овога пута Демократски фронт, заједно са свим својим сателитима, који се од деведесетих година прошлог вијека непрестано надмећу у српству, умјесто у рјешавању насушних потреба грађана Црне Горе? Да не умију организовати власт, да се баве препотопским питањима која су важила само за средњи вијек, да не схватају да су се некадашње менталитетске, политичке и друге прилике дефинитивно промијениле, да други вјетрови данас

Уосталом, гласањем о резолуцији о Сребреници и покушајем задржавања на министарском положају господина Лепосавића, Демократски фронт и његови сателити су изгубили посљедњу шансу да црногорски спољнополитички брод скрену с европске путање. Такав маневар је успио да избјегне и предсједник Кривокапић, који се, изгледа, и поред властитог компромитантног клерикализма, доста добро разумио са бриселским врхом. Да је исход гласања о наведена два питања био друкчији, Кривокапић би морао дати оставку. Није се дефинитивно договарао са ДПС-ом. Није имао потребе, јер је добро знао мишљење читаве опозиције и о Сребреници и Лепосавићу, без икаквог договора. Да су се времена у Црној Гори дефинитивно промијенила, несумњиво свједочи чињеница да, и поред великих београдских медијских и финансијских инвестиција, већина Црногораца још није успјела да постану Срби. То племство је хитро уграбила група разних Радуновића, Кнежевића, Минића, Вучуровића, или Милачића, јер, зна се, „није свако туре за везира“. 

ИЗАЗОВИ КРОЗ ВРИЈЕМЕ

ОПСТАНАК НА ГОЛОМ КАМЕНУ К

онстантно смо у животу суочени са нечим. Било са проблемима, жељама или другим људима. А суочавање са нечим или неким јесте храброст. Једноставно стати на црту и погледати у очи оно што стоји испред тебе, врхунски је чин воље. Макар били и натјерани на то. У сваком случају, суочити се са неким или нечим је посебан доживљај који наше животе гура напријед. Јер стати на пут или испред нечега што представља проблем или препреку значи бити свјестан себе и своје потребе за остварењем својих циљева. То значи да се нијесмо макли, отишли другим путем, нашли заобилазно рјешење, већ да смо се суочили са проблемом и учињели све да га ријешимо у нашу корист. Не могу, а да се не сјетим, овдје дивних ријечи Ива Андрића из његове новеле „Мост на Жепи“, са којима објашњава шта је то мост. Управо те ријечи, да су људи нешто премостили, да су нашли рјешење за своје невоље, да су се изборили са оним што их је мучило, једнако можемо примијенит и на суочавање. И са сваким суочањем увијек добијамо. Или рјешење проблема или важну лекцију из живота. Стога је и битно суочавати се. Показати храброст у одређеном тренутку и конфронтирати се са оним што је испред тебе. Суочавање уједно значи и ослобађање. Значи отрести са себе нешто, проблем, муку, неизвјесност, терет. Не дозволити да те нешто поклопи, да те проблеми схрвају, да тапкате у мјесту или одете уназад због препрека које су пред тобом. Јер препреке су ту да се превазилазе, да нас њихово рјешавање учини бољима, а не да се носе као кошуље од кострети. Тако је од памтивије-

ка. Ми као биолошка врста смо ту, јер смо се константно суочавали са оним што природа ставља пред нас. Јер смо тражили оно најбоље у себи како би превазишли и ријешили проблеме пред нама. То је оно што нас је стално гурало напријед, даље и више, јер смо увијек смогли храбрости да се суочимо са оним што нас тишти. И ријетко када смо губили те изазове. Право значење и важност суочавања тешко да ко зна боље од нас Црногораца. Кроз миленијум и по своје историје, увијек смо били суочени са невољама, непријатељима, освајачима или лажним савезницима. И стално смо били ту, „Једна сламка међу вихорове“ како пјева наш Владика Раде. Опстајемо на овом

камену упркос, понекад и самој природи, а још више многима око нас, који би да нас виде и повријеђене и поклекле и понижене. Па опет, суочили смо се са свим и сваким, како бисмо свима показали да имамо своје мјесто под Сунцем. Чинили смо то борбом са пушком у руци и радом и градњом и са пером у руци. Суочили смо се једнако на мегдану са јатаганом и онда кад смо добављали оловна слова штампарије на Ободу. Овим чином храбрости стекли смо право да се нађемо међу народима Европе и станемо раме уз раме са свима и сваког од њих погледамо у очи с поносом на своју историју и своје претке. Али живот нас тјера у нове изазове. Поставља нове и нове про-

блеме пред нама са којима се изнова морамо суочити. Зато се поново суочавамо из дана у дан. Коначно смо схватили да морамо ићи уз природу, да не морамо да господаримо њоме, јер свакако не можемо, већ да је чувамо и извлачимо од ње плодове које нам сама дарује. Но, са другима, ствари иду нешто теже. Константно смо суочени са пријетњом по сопствени опстанак. Стално смо принуђени да доказујемо своје право на постојање, на живот на истој равни са другима око нас. Понекад то звучи попут изанђале социјалистичке максиме, али заиста јесте тако. Најбољи примјер томе је оно што нам се спремало фамозним темељним уговором са СПЦ. Тим актом је, како премијер неки дан изрече сатјеран уз зид пред новинарским питањем, било предвиђено прекрајање наших државних празника и успостављање нових. Тачније, спремало се увођење светосавља на мала врата. Крадом, заједно са великим црногорским светитељиАРХИВА ПОБЈЕДЕ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

ПРАВО ЗНАЧЕЊЕ И ВАЖНОСТ СУОЧАВАЊА ТЕШКО ДА КО ЗНА БОЉЕ ОД НАС ЦРНОГОРАЦА. КРОЗ МИЛЕНИЈУМ И ПО СВОЈЕ ИСТОРИЈЕ УВИЈЕК СМО БИЛИ СУОЧЕНИ СА НЕВОЉАМА, НЕПРИЈАТЕЉИМА, ОСВАЈАЧИМА ИЛИ ЛАЖНИМ САВЕЗНИЦИМА. И СТАЛНО СМО БИЛИ ТУ, „ЈЕДНА СЛАМКА МЕЂУ ВИХОРОВЕ“

Снимање филма „13. јул“

5. август 1981.

ма Св. Петром и Св. Василијем, требало је увести и старог доброг Растка Немањића. И то тако да му се поклонимо за свих 800 година, од кад га нема. Да једним чином поклекнемо пред окупатором и да се покоримо туђој вољи. Како би могли поново да нас тлаче и да нам уводе култове као симболе подјармљења. Све у циљу утапања у васколико српство, битно је да баш ми овдје пристанемо на то да се одрекнемо себе и признамо оно што није, што ни сами не признају. Јер су сами доказали, преко великих људи попут Илариона Руварца, да култ Св. Саве не постоји прије половине XIX вијека, ниђе широм Србије. Али зато је и важно да ми сада поклекнемо и као покајник што пере своје гријехе, признамо да је све вријеме био ту, цијелих осам вјекова. Зато је битно да се суочимо и подигнемо глас против оваквих бескрупулозних покушаја подметања историјских фалсификата. Да не пристајемо да нам се попут кукавичијег јајета ували не само страни светац, већ симбол неслободе и поробљавања, рушења и разарања свега црногорског. И то поред два наша светитеља. Да, за оне који ће одмах скочити, како је Св. Василије Херцеговац, то су црногорски светитељи, јер су свој живот провели овдје и цијелим својим прегалаштвом чинили на добробит црногорског народа, а онда и свих осталих. Исто тако, јер се њихове мошти налазе у Црној Гори, вјековима, гдје смо се суочавали са многима који су хтјели да их лагумају, па зато и имамо сво право да их зовемо нашима. Због тога, морамо смоћи опет храбрости и поново погледати у очи онима који желе да нас утопе у себе. Да избришу траг нашег постојања, макар и симболично уринирали по нашим споменицима. Са њима нема договора, преговарања, помирења. Морамо се прво суочити. 

26. јун 2021.

НЕШТО, КОБАЈАГИ, ЖЕНСКИ

ИСТОРИЈА ПЕРФОРМАНСА НАДА БУКИЛИЋ

уди моји, гледам ту сјајну, перфектну, маестралну, маштовиту, упорну, истрајну, мајсторку Италију...!!! Девет бодова на данашњи дан и видим: пала Турска, ееееј – Отоманско царство!? Пала Швајцарска – сила сира, злата, банака и чоколаде! Паде и поносити, ратоборни Велс! Одмах уз Италијане су и Низоземци, расцвјетале лале фудбала, па Белгијанци... и сви остали европски залудњаци, који се баве тривијалностима каква је лопта. Умјесто да... Умјесто да се, као ми, запитају чиме да оплемене живот и како да постану бољи људи? Због тог питања и због важности одговора који морамо наћи и који тражимо ево деценијама, нас и нема на тим великим, европским такмичењима. Знате: спорт је, ипак, нешто за што није потребан мозак (бар тако мисле наши спортисти), а ми смо мождана нација и, сљедствено томе, не бавимо се спортом већ можданим темама. Нпр. културом, и то на један врло оригиналан и ендемски начин. Давно сам закључила да је Црној Гори „сврнуло“ оног момента када су мушкарци почели живјети дуже него што треба. Додуше, нијесу сами за то криви, већ су се историјске и геополитичке околности тако намјестиле, те им не треба баш све узети за зло. Раније (ееех, раније...) је било другачије: патријархат! Узмеш какво момче за мужа, направиш од њега човјека, родиш са њим неколико синова и приде још коју одиву; ореш, копаш, сијеш, жањеш, трчиш на воду, музеш, скупљаш кајмак и сир, издижеш, па се спушташ, онда опет исто и све једно по једно... док ти јунак расте и расте и суче брке мрке. Затим тркнеш са планине до

мора да купиш соли или шећера, можда какве цокуле најстаријем сину... и онда опет трчиш на воду, па исто радиш једно по једно... Брчине стигле до на пола груди. Али, дочекаш да сване важни дан, па опремиш јунака за неку ватрену чарку, за бој, можда и за рат! Трчиш да му додаш муницију, хљеб, рухо; плетеш му чарапе и џамадане; молиш се за њега, тјешиш ђецу... скупљаш посљедње мрвице да им затвориш тужна и гладна уста... и онда опет исто и све наново једно по једно. Док трајеш. Јер си жена. Е, али, деси се: јунак погине! Залуд било све што си му оплела, спаковала и дотурила, залуд било све што нијеси појела да би он био сит, и све друго што си за њега учинила и у њега уложила – пао је! Погинуо човјек на вријеме. Није педесету дочекао. Тада почиње нешто што више не личи на дотадашњу лијепу, шарену пасторалу, кад ти је живот био тако лак и сладак и сунчан, већ на магловиту стварност пуну громова: обучеш црнину, закопчаш се и замандалиш душу, окупиш ђецу и станеш приповиједати: „Отац вам је био сила од чо’јека! Сила небеска! И ви такви треба да будете. Или, бар, ка’ вам ђед. И он је био вееелииики јунак...“ Па им причаш, па причаш, па смишљаш и измишљаш, па китиш и у злато окиваш. И размишљаш: ил’ ће да се у’вати ил’ неће. Причаш ђеци тако и ако је јунак погинуо идући у отимачину преко ријеке, и ако је попљачкао благо другог братства, и ако је убијен док је туђе жене обилазио... Говориш посебно лијепо и свечано ако јесте у боју погинуо, говориш тихо, али чврстим гласом који никада не задрхти, причаш све оно што ће прекрити и поништити сву дотадашњу пасторалну љепоту коју си преживјела и истрпјела. Приповиједаш ђеци све онако како она воле да чују; говориш им оно што ће да угрије срца сирочи-

ЈОВАНА МУГОША

ОЧИ У ОЧИ СА ПАТРИЈАРХАТОМ – ‚АЈ, НЕ ЗЕЗАЈ!?

ћа и што ће да им да снаге и полета, што ће да их увјери да су мушкарци пролазни, али да је баш у тој њиховој пролазности сва драгоцјеност њихових врлина – јер оно што не гине и није неки сој! Причаш и мислиш: ил’ ће да се у’вати ил’ неће. И дуго се ‚ватало. Живјело у сваком ђетету сјећање на оца којег није добро ни упознало, сјећање на ђеда који је погинуо прије него се родило; живјела нада у нешто сјајно и бљештаво, у нешто чаробно и моћно, нешто од жудње сковано и у очи утиснуто чистокрвном љубављу. Нада, коју си изаткала за своју ђецу, измисливши спектакуларни и дуготрајни перформанс. Јер си била жена... неважно, нејако биће. А сада, када су гео-стратешки положај државе и полит-економски услови то омогућили, ови мушкарци живе и по сто година!?! Страшно. И сад је залуд причати ђеци било што: својим очима виде ко су им очеви и ђедови. Нијесу то жене васпитавале, но министарства културе и образовања.

Гледајући их, ђеца се и баве можданим темама. Нпр. кладионицама. Нпр. вјерском окупацијом. Нпр. филмском умјетношћу малокалибарске вриједности. Нпр. посред храмова. Неки сасвим другачији и сасвим нови пеформанси! Ендемска врста алтернативне културе. Никада и ни на једном једином ФИАТ-у такав перформанс није виђен! Толико имагинације умјетност нема - има је само магловита стварност пуна громова. Нејака и неважна бића – неколико жена – стале су наспрам окупљених пред храмом. (Храм је, за оне који не знају, једно здање у Подгорици, из периода рано-алтернативне умјетности.) Појединачни примјерци патријархалних потомака, таман се запутили да у храму, пуни духовног просвјетљења, одгледају један филмски класик, екстра садржајан и важан, толико добар да га само ти примјерци потомака и могу разумјети и дубоко доживјети ( јер, нпр. по Војводини никако нијесу капирали о чему се ту ради),

кад су се те жене наређале тачно њима пред очи!?! Њима!?! Невјероватно! Жене дошле да кажу пар ријечи, можда и коју више, али примјерци одлично знају да оне, саме по себи, имају неку задњу намјеру. Па су окренули леђа храму (боже опрости) и зинули у жене. Десетине њих спремни да полете и да покажу колико су храбри. Један примјерак је чак дигао три прста право ка женама и јуначки викао: “Снимај! Снимај, слободно!“ А тек што су други викали, добацивали... милина! Дакле, све глумци алтернативци и мајстори перформанса. Чим их видиш ђе их видиш, знаш да су им и очеви и ђедови живи и здрави и да ниђе ниједан погинуо није! Није чак ни ногу сломио на неком фудбалском терену. Мождани људи. Оно што су жене у тим тренуцима могле да виде у очима патријархалних потомака (тако ми тога патријархата), био је само и једино страх. Јадни, голи, мушки страх. Без сјаја и моћи, без чара и жудње, у очима од пластелина. 

ПОГЛЕД НА НЕПРИЛИКЕ

НА СВЈЕТЛОСТ ЈАНКО ЉУМОВИЋ

еке ствари из куће боље се виде када се суочимо са погледом других. Погледом који нас усмјери на прилике и неприлике у сопственом дворишту. Двориште хоће да дјелује модернизовано, а заправо ништа у њему није модерно. Колико год политичка стварност није једина, њена доминација кроз продукцију садржаја из дана у дан свједочи да су многе друге потиснуте. И не само потиснуте, многе друге се једноставно не дешавају. Продукција невјероватног интензитета и садржаја. Политичка стварност заузима простор других репертоара. У одсуству другог, нормалног, пожељног и потребног, политички дискурс бахато доминира нашом збиљом. И све је то као демократија, а ми демократизовани и ослобођени, а ништа није демократично, а још мање

слободно. Једино ако не рачунамо да је пишање по споменицима и иконама антифашизма врхунски чин ослобођења или ослобађања. Или врхунске дрскости и безочности, како лијепо рече Драгиња ВуксановићСтанковић, урин градоначелника, чије објашњење, и не само овога пута, довољно даје одговор на питање: Колико фашизма? Онолико колико такви запремају јавни простор. Очигледно их јако пече осмијех хероја. Колико год болно било запишавање територије таквим и сличним недјелима у ријечима и радњама, и колико год осјећали стид да такве слике из Црне Горе иду у свијет, све то огољава природу актера који нескривено показују своје лице фашизма и максимуме своје гадости. Неки од њих не бјеже од иконографије која директно реферише на костиме и обиљежја убица, како већ изгледају њихове сликане у слободно вријеме. Са таквим дизајном они су мале реплике чиче Драже, па и када их на тренутак одложе у фиоке зарад функција које су добили,

они су њихова суштина. Рачунају на групе које остају у тим костимима, као и у црним мајицама или бијелим кошуљама, са злосутним паролама пораженог свијета из давне прошлости. Кич естетика кокарде које се за ситне паре продаје на улици.

СУОЧАВАЊЕ СА ОКОЛНОСТИМА ДА СУ НОСИОЦИ ЧЕТНИЧКЕ ИДЕОЛОГИЈЕ И ЊЕНОГ ДИЗАЈНА ВЛАСТ ГОВОРИ ДОВОЉНО О ПРОЦЕСИМА СУОЧАВАЊА СА ПРОШЛОШЋУ. ТЕШКО ЈЕ ЗАМИСЛИТИ У САВРЕМЕНОЈ ЗАПАДНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ ИЛИ КОНКРЕТНИЈЕ У ЊЕМАЧКОЈ НЕОНАЦИСТЕ КАО НОСИОЦЕ ВЛАСТИ ИЛИ ЊЕН ДИО. ЗАТО ЈЕ ЊЕМАЧКА ТОЛИКО ДАНАС ЈАКА

И све би можда било нормално да о томе говоримо као маргиналној појави или субкултурним феноменима, али не. Суочавање са околностима да су носиоци четничке идеологије и њеног дизајна власт говори довољно о процесима суочавања са прошлошћу. Тешко је замислити у савременој западној демократији или конкретније у Њемачкој неонацисте као носиоце власти или њен дио. Зато је Њемачка толико данас јака, јака упркос нацистима који су помрачили ум једне велике културе и народа. Суочавање са нацизмом подигло их је из рушевина у које их је претворила амбиција политичког лудака насталог на таласу кризе.

и политичаре, она је материјал за друштво у цјелости, а ко ће боље представити ту потребу него умјетници или филозофи. Снага њихове ријечи јесте именовање ствари правим именом, снага слика које позивају на људскост и емпатију, упркос енормној количини зла. Као у роману Читач, њемачког писца Бернхарда Шлинка који је преведен на више од тридесет језика, по коме је снимљен и амерички филм у режији Стивена Далдрија, а Кејт Винслет добитница Оскара за најбољу женску главну улогу (2009). Роман је и обавезна школска лектира у неким покрајинама у СР Њемачкој, настао 1995. године, као примјер бављења темом нацизма у савремености. Тема која никада неће бити неважна, за друштва која се озбиљно суочавају са прошлошћу.

Суочавање са прошлошћу није тема само за политичку збиљу

Дугачка је листа наслова, али и отворено питање што чита наша

публика, јавност или носиоци јавног мњења, актери овог есеја који говори само о једном дану и једном догађају који контаминира све или како је написала Љубица Суна Чеховин у писму из Љубљане тог истог дана када се суочила са сликама са никшићког Трга слободе: Жалосно време неистанчане осетљивости. На светлост. За читање још један наслов, или препорука, наслов не тако популаран и са филмском екранизацијом, али исто тако фантастичан. Роман аустријског писца Герхарда Амансхаузера Као варварин у Пратеру… Бјеше то позорница која ми је као дјетету увијек најјаче заокупљала машту, егзотични лунапарк акробата, цигана и марионета – али био сам стигао прекасно и темељно сам упропастио свој наступ јер нисам носио трико дјетета-артисте, него униформу и ознаке убице. 

26. јун 2021.

ПОЛИТИЧКИ ИНТЕРЕСИ

ригадир Црногорске војске, Јово Бећир, 25. јануара 1916, у интервјуу са аустријским новинарем Штаинхартом каже да је Црна Гора морала ући у рат с Аустро-Угарском, јер је пријетила опасност од револуције, пошто је „великосрпска пропаганда у Црној Гори била ухватила дубоки коријен и велики дио становништва затровала“. Нешто више од седамдесет година касније као да је тај револуционаран занос доживио реинкарнацију у познатим догађајима, које памтимо као АБ револуцију. Још једном се показало у којој мјери балкански сукоби утичу на историјску подложност црногорског народа да, сврставајући се на основу традиционалних веза, политичког, медијског и религијског утицаја, ставља на провјеру свој аутентични историјски, национални и културни хабитус. Огроман утицај београдских медија у Црној Гори, раст утицаја Цркве и вјешт избор Амфилохија Радовића за митрополита црногорско-приморског избрисали су деведесетих све политичке разлике између Србије и Црне Горе, начинили од Црне Горе саучесника у великосрпским прекрајањима Југославије и тиме зачели конструисање јединственог простора и у другим сферама друштвеног живота, производећи кризу идентитета код Црногораца. О томе најбоље говоре бројке: учешће Срба у Црној Гори у укупном становништву повећало се са 9,34 одсто 1991. године на 32 одсто у

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

ошо можда није лагао ка нобеловац, како је рекао неки локални хроничар, али је лагао за Нобелову награду. Никад није стека никакво признање, осим да лаже. Писцима се то приписује ка умјетничка машта а Тошу ништа, јер није ниђе записа своју маштовитост… па га није ни пратила умјетничка критика. Ово је први приказ маштовитог дјела друга Тоша. Мотоцикл, Puch 50 М, имао је 60-их само Тошо. Никловани оклоп мотора, резервоар, фар и оба ретровизора на В гуверналу са ручкама високо уздигнутим у нивоу очи. Кад се стушти и прида гас мога је и до 50 на сат. Муња. То су биле брзине тога времена. Био је пословођа расадника градског зеленила испод брда Т. Имао је пре’о 50 жена под собом! Тако се у вријеме диктатуре пролетаријата квалификовала власт над радничком класом. Под њим је била чета; жена, ђевојака, домаћица, распуштеница и пођекоја удовица. Садиле су, плијевиле и окопавале, у плавим радничким мантилима. Кад пребаче норму, пјевале би ударничке пјесме и понеку љубавну. Оне које су се Тошу допадале, би с́едале на пух озад а он би их развозио кућама с обавезном променадом проз пошумљени предио… па дома кад стигну. Лепршали су плави мантили а огољела стегна сијевала док је Тошо пичио знаним стазама. На скровитим мјестима би издахнуо гас а мантил би одиграо простирку... Све остало се подразумијева. Кад би коју питали дома што је одоцнила, вадила би оправдање за ,,прековремени рад“ с Тошовим

КРИЗА ИДЕНТИТЕТА ЈЕДАН ОД СТУБОВА ИМПЕРИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ СРБИЈЕ ПРЕМА ЦРНОЈ ГОРИ ЈЕ СВОЂЕЊЕ ЦРНОГОРСКОГ ИДЕНТИТЕТА НА РЕГИОНАЛНИ КАРАКТЕР У ОКВИРИМА СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОСТОРА И КОНСТАНТНО, ПУТЕМ ЦРКВЕНОГ УТИЦАЈА, МЕДИЈСКЕ ДОМИНАНТНОСТИ, ПОПУЛАРНЕ (НЕ)КУЛТУРЕ, РАЗНИХ ДРУГИХ САДРЖАЈА, МИЈЕЊАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ ЦРНОГОРАЦА, ЊИХОВОГ НАСЉЕЂА, ОБИЧАЈА.. ДАРКО ВОЈИНОВИЋ / AP Photo / slobodnaevropa.org

СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ

Графит у центру Београда

2003. години. Више је него јасно да се радило о политичком утицају на националну свијест, уз реконструисање односа традиције и политике, увођење митолошке опсесије, псеудонаучних конструкција, ретроградне мобилизације традиционалних ос́ећања, псеудовриједности и разних облика конзервативних политичких идеја. Национални идентитет, као доминантни облик перцепције припадности неком ентитету,

сматра се темељном политичком димензијом. Он је централна тачка политичке интеграције народа и зато је разрјешење кризе идентитета од суштинског значаја за стабилност друштва. Криза идентитета код већег дијела становника Црне Горе производи сталну унутрашњу тензију, успорава демократске процесе, фаворизује подобност умјесто меритократске компетентивности и чини Црну Гору рањивом на спољне

утицаје. Она је дијелом посљедица манипулације свијешћу у кризно вријеме, кроз повишене емоције, прљаву пропаганду и мирис крви распадом Југославије, дијелом усљед дефицита свијести политичких и културних елита у Црној Гори о важности разрјешења кризе идентитета и његовог значаја за стабилност друштва и државе. Национални идентитет, као један од најзначајнијих облика колективне идентификације, ука-

зује на сличности припадника једне нације и разлике у односу на све друге нације. Уколико те разлике не постоје долази до нестанка малобројнијег народа. Отуда је један од стубова империјалне политике Србије према Црној Гори свођење црногорског идентитета на регионални карактер у оквирима српског националног простора и константно, путем црквеног утицаја, медијске доминантности, популарне (не)културе, разних других садржаја, мијењање традиције Црногораца, њиховог насљеђа, обичаја... Реинтерпретацијама, кроз промјену колективног с́ећања и колективног идентитета, ставити их у службу политичких интереса. Основни институти социјализације (породица, школа, масовни медији, државни ауторитети, систем образовања, политичке партије, вјерске заједнице итд.) су ти који преносе информације о прошлости и промовишу заједништво у будућности. Уколико не постоје изграђене институције, или уколико не раде ваљано свој посао, тада имамо неинтегрисану политичку заједницу, унутрашње супротстављености и немогућност остварења појединачних и заједничких интереса унутар или уз помоћ те за-

СУОЧАВАЊЕ С ДРУГОМ ХИТЛЕРОМ

ДРАГИ ДРУЖЕ ТОШО, ПРИЈАТЕЉУ НАШ!

парафом и жигом расадника. О њиховом моралном опусу испјевана је народна пјесма: ,,У расадник под Требјесу,/ кажу цуре најљепше су,/ само им једна мана,/ што не могу без дувана.“/ ...Што ће рећи да су све мањевише пушиле, па би свака на крају смотала по један! Тако је друг Тошо, да не побрка социјалистички морал, дискретно о томе говорио, или лагао? Једино његово сабрано дјело је: ,,Ко много не лаже, тај ни мало не ј**е!“ Имао је и конкурента, Илију Бошкова. Обијао је око расадника засађујући поглед у расаднице. Зачињен мирисима и чичковим уљем да ус́аји косу на таласе… и урешен ођелом; тегет сако, сиве панталоне, шими ципеле гланц, машна на дијагонале. Да се не лажемо, господин за расаднице. Лажљив и сналажљив да сколоврчи. Тврдио је да земљина тежа помаже sex. Сходно томе сваку коју би сповршио, обрнуо би главачке низа страну. Тако се уз помоћ гравитација дубље сади. Тај се усудио да другу Тошу уђе у казнени простор. Али ођело није помагало. Само мотор међу ноге. Набавио га је… и сламени шешир, увијен по каубојски, с колијером уз врат уз обавезан звиждук по мелодији ,,У шуми се родио Оклахома кид“, тадашњем хиту о америчком филмском јунаку. Ни тада

није мога у расадник. На Капији је писало, ,,Незапосленима, улаз забрањен!“ Али се упорно мота около, дако и он нешто усади. Пала му је за око распуштеница Ика, прва садилица расадника. Садила је за двије, без обавезног радног мантила, правдајући се да јој се мота око нога и умањује учинак. Садила је у смеђем шорцу попут Силване Мангано у ,,Горком пиринчу“. Шорц се срастао са бакарно засјенченим ногама од сунца, па се поиздаље није разликовала кожа од тканине. Гола да се закунеш. Те дуге ноге, праве као кракови наутичког шестара, боле су Илију у оба ока. Тошо би је такву, да му боље иде расад, истурао под тријем, на продајни пулт, кад би год било муштерија... Илија Бошков је вазда био ту неђе. Сколоврчио је једнога дана у сутон на крају радног времена кад је Тошо неђе одлепрша за послом. Појашала је Ика иза Илије и нестали су. Нико није видио ђе су стркли... Послије неколико дана Ика је садила са сламеним шеширом а Илија је возио гологлав. Тако нам је, кад смо га инрали једном, о томе друг Тошо причао или лагао? ,,Ово вам причам да знате, а свијет зна, да сам ја Тошо Ничевић, широк чоек!… И знају ме, одолен до Лондона“. Онда је наставио о суочењу с другом Хитлером… За све при-

че је користио социјалистички другарски термин; друже!... Да не изађе из поретка у коме је живио. Несклад времена и ликова није га тангирао па је ћерао даље: ,,Друга Хитлера сам интра четерес прве, кад сам боравио ка првоборац у конц логору. Постројили су нас за смотру, под конац. Сви ка кикерзи, ја највиши. На врг хоризонта у самом ћошку неба, указа се изненада једна црна тачка. Увећавала се брзом брзином. Што ће ово бит? Хеликоптер. Батац, право пред нас. Ко ће ово бит’... кад оно друг Хитлер. Стаде пред строј, извади паир и кратко рече: ,,Друг Тошо Ничевић да иступи из строја.“ Ја не буди лијен, иступих и суочих се ш њим. ,,Друг Тошо Ничевић да напушти кон логор због недисциплине. Ја не буди лијен... напуштих. Послије, клео ми се друг Химлер у своју најмлађу шћер Хелгу, да му је друг Хитлер река: ,,Штета што друг Тошо, кад је оволики, није наш... “ Аријевац ка из каталога! Потље су шћели да ме убаче у неки логор за производњу аријевске ђеце а они да ми стално доводе голе Њемице, но ја не могах без Марице. “ ,,Потље сам се врнуо дома и ступио с Марицом у заједнички живот, док једне зиме није завитиљало. Стуштило се, загрмљело, снијег до паса а Марици отказа шпорет. Ао, срамотне

погибије, вели ми Марица, од толико инџилијера које знаш у свијет а тебе нема ко да начини шпорет на дрва. Ја наштива десет метара дрва уз листру али наложи га мајчин сине? Ја не буди лијен, из истије стопа, депешу у Лондон друговима инџилијерима. Све чистом ћирилицом... так’а је и так’а ствар, другови, спашавајте! Они мене исти час поврну депешу с нацртом за шпорет с нагласком: Драги друже Тошо, пријатељу наш, поступи по пројекту! Ја поступи исти дан... шпорет ка кутија да га је жа наложит како је лијеп испануо. Онда викнуг моју вјерну другу Марицу; Ану Марица, наложи!... Кад оно попио ђаво. Дрва убеућена, шибице изгоресмо, ђавоље не запалисмо. Ја опет брзојав у Лондон а он је бржи од депеше. Напиши ја њима димензије ципанцијела шпорета, ложионе, пећнице, плоче итд... кад они опет поврни: Драги друже Тошо, пријатељу наш, продужити ложиону 10 цената. Опет ја поступи а Марица приступи с дрвима. Како ужди шибицу дрвету стрва нема; једно, друго, треће... девето... десет метара... све ђаво понио... ка’да је пукла атомка. Ја изиди пре’кућу, кад имам што виђет. Цио ми се кров рашћета, ђавоље тигле нема... а била је тигла талијанка, да је такве на далеко нема, најскупља. Ја опет на брзојав, а брзојав из Лондона на мене...“

26. јун 2021.

грађанском карактеру. Очекивано је било да ће нова власт, већином подржана од радикалних великосрпских националиста, за разлику од пренемагања претходне кад је у питању јачање идентитета као начина учвршћења стабилности државе, бескрупулозно кренути у промјену карактера црногорског друштва и усађивање вриједности и облике понашања, са намјером утемељења лажне археологије етничког поријекла. Срачунато је узурпиран сав електронски простор, што унутрашњим политичким трансформацијама, што капиталом из Србије, врши се огроман притисак на Јавни сервис, са намјером да се од њега направи идеолошко оруђе, смјењују се кадрови по образовним, културним, научним и другим установама и на њихово мјесто се постављају радикални националисти и протагонисти „српског света“. Ако прошла власт није на најбољи начин разумијевала значај масовних медија, образовања, културних манифестација, Цркве... за колективну идентификацију, чини се да нова власт у томе има велико искуство. Што сопствено, што са простора којем гравитирају. Међу најважније индикаторе који одређују национални идентитет су друштвени карактер, језик, обичаји, религијска припадност, колективно с́ећање, вјеровање у заједничко поријекло итд. Уколико припадници црногорске нације пристане ћутке да им садашња власт укида стечене институте или мијења њихов карактер, мијења обичаје, историју, језик, национални идентитет, онда су се сврстали међу недозреле народе, са неизграђеним и кризом националног идентитета. 

vespapx.net

једнице. За сваку колективну идентификацију су потребни масовни медији (штампа, телевизија, филм...) и систем образовања који доприносе идеализацији, очувању и ширењу идентитета, хомогенизацији, али и подстичу појединце да као политички субјекти учествују у процесима заштите и промоције јавног интереса, што, према Јиргену Хабермасу, претпоставља грађански идентитет. Француски филозоф Блез Паскал пише да „људи зло не чине никада тако потпуно и радосно као из вјерског убјеђења“. Прећерано би било рећи да је садашња власт у Црној Гори, као резултат промјене на парламентарним изборима 30. августа, искључиво мјера лошег рада претходне власти. На то су утицали и други чиниоци, али је чињеница да су одсуство визије и аналитичка неспособност кад је у питању црквено питање, улога и простор дјеловања СПЦ, драматично утицали на оживљавање идеологија с почетка деведесетих година и старих амбиција, сада са наддржавном идејом о „српском свету“. Кокетирање са СПЦ, наивна идеја да ће њене епархије у Црној Гори временом прихватити нову политичку реалност и пацификовати свој радикални империјални карактер, отворили су огроман простор за ширење светосавског, великосрпског утицаја и омогућили СПЦ уплив у све поре црногорског друштва. Уосталом, под диригентском палицом СПЦ у Црној Гори се и формирала нова власт, као дисконтинуитет идеје о аутентичном црногорском простору и његовом мултинационалном, мултиконфесионалном, антифашистичком,

Реклама за црвену линију Веспе

Ми се дотакосмо лактовима... Како ће се Тошо извућ из ове драме и заплета, ође би се Шекспир о јаду забавио... Али њему, препознали смо, било је важније да нагласи протокол обраћања Драги друже Тошо с посебним акцентом на Пријатељу наш... зато нам је толико дуљио лакрдију... Кад Тошо настави као да се ништа није десило и преприча брзојав:

Децембар 2017.

Драги друже Тошо, пријатељу наш... кад се ложиона продужи 10 цената у том се случају дрва вежу! P.S. Драги друже Тошо, пријатељу наш...ј***м ти владу! Тачно овако преговарамо с Европом. С тобом, да си претека, би имали све и друга Хитлера. А еxперата ка Химлера имамо напретек. Ти си прави примјер какав нам треба премијер. М.Р.Ш. 

КРОЗ АТАВИСТИЧКУ ДИМЕНЗИЈУ ЧОВЈЕКА

СВЈЕТЛОСНЕ СКУЛПТУРЕ

Циклус фотографија Лидије Вукчевић

НАЛИЧЈЕ СТРАХА ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

ожда је најтеже суочити се са страхом, атавистичком димензијом човјека. Рекли би антрополози и најдистинктивнијом. Каже се „у страху су велике очи“. Одатле и ријечи суочити се, суочавање. И слична, сучелити се. Обузима човјека страх у различитим аспектима његова постојања. Страх од школе, од одрастања, од родитеља, од бога, од живота. Од болести и смрти. Различито реагирамо на страх. На неки одговарамо супротстављајући се, суочавајући се с ненаданом ситуацијом. На други бјежимо. Ријетко можемо бити равнодушни, индиферентни, суочени са чињеницама спознаје. Горки плодови људског искуства свакодневно нам се намећу као сажетак хисторије, особне и колективне. Није ли борба, умјесто наде, друга страна, наличје страха? Страх од других повезан је с нашим идентитетом. Бивајући с другима „учимо се страху“. Страх од пролазности и коначности доминантан је већ с првим сјединама. Боримо се против страха пркосећи времену. Сучељавајући, суочавајући се, ми се излажемо непрестаној борби. Понекад страх прераста у панику. Посебно у турбулентним временима која живимо непрекидно од 90-их година прошлога стољећа. Многи се као и ја, боје масе, гомиле. Одувијек сам зазирала од мноштва. Који је тренутак кад мноштво постаје руља? Готово да се не може рефлектирати, јер не постоји „страх по себи“, као што не постоји ни „нада по себи“ или „борба по себи“. Појмови који прије улазе у социологију, антропологију, психологију или психијатрију, него што би стали у филозофска разматрања. Филозоф или филозофкиња не би требали имати страха. Јер филозофија улива страхопоштовање својом појмовном игром која је основа свакој теорији. А теоријска игра добар је аналгетик против вањске стварности. Би ли смјели филозофи суоча-

вањем са стварношћу имати страха? Не, јер ratio им налаже да се клоне емоција. Ипак, многи су европски филозофи занијемили пред бујицом политичког зла које се као зараза лудила ваљало стварношћу. Нису му се супротставили суочавајући се, борећи се сучељавањем, филозофским дијалогом. Вјеројатно стога што су чували свој статус свеучилишних наставника, с муком стечене катедре и поља дјеловања у институтима и часописима. За филозофима стоје, од просвијећености наовамо, духовни простори који би морали пружати неку врсту интелектуалне утјехе. Од њемачке класичне филозофије до Ничеа, од марксизма до егзистенцијализма, од Паскала до Башлара... Да бисмо опстајали као људска бића, требали бисмо на већину изазова знати одговорити рационално. Но, може ли се бити логичан у временима која славе ирационално, која потичу страх и доводе до краха? Најприје краха интелектуалних вриједности, на особном и колективном плану. Имала сам срећу интелектуално одрастати 70-их година кад је постојала филозофска школа окупљена око часописа Praxis. Гајо Петровић, Милан Кангрга, Данко Грлић, Бранко Бошњак, Данило Пејовић, били су моји професори на Филозофском факултету у Загребу. Код њих сам полагала предмете и колегије од предсократика до Витгенштајна, од њемачке класичне филозофије до естетике. Испити су били прилика да се избјегне студентска трема, али и страх од дијалога. И да се разговара с професорима у готово увијек равноправном дијалогу. Нисмо имали страха, јер је почетна година студија 1972/73. била година након бурне 1971. У којој су се изњедрили жреци национализама. Најбучнији су били хрватски и српски. Но о том, потом. Вратимо се страху на који одговарамо борбом. Атавизмима које смо сачували миленијима година. Отад, не престајемо се бојати, не престајемо се страшити, не престајемо застрашивати једни друге. Не престајемо се сучељавати са самима собом или с другима. Чак и онда кад волимо, како би рекли кршћански мислиоци, пливајући узводно. Не само ратом и ратовањем, ми се суочавамо и с вратоломним иску-

ствима екстремних спортова, искушавањем граница наше издржљивости. Не личе ли на екстремизам и фанатизам свих вјера, свих фела? Јесу ли страх и отпор задаци нашем уму, ономе што називамо дух? Духу који се разболијева од превеликог страха, који се расипа од жестине борбе. И који се исцјељује унутарњим миром. Но, како стећи храброст унутарњим миром кад неријетко сами производимо своје страхове, безразложно или с ваљаним разлогом? И живимо своје безразложне борбе. Јер је коријен страха, па и отпора, у незнању. Чини се да се не бојимо и не боримо узалуд. Зашто актуална пандемија ствара толики немир, толики страх? Може ли се избјећи разложношћу? Или јој пркосимо отпором према цијепљењу зато што се бојимо посљедица? Вјера је уточиште многима. И као дисциплина духа, вјера може бити средство самосавладавања. Да не прерастамо у чудовишта која се не боје ничега, која немају страха. И која заскаче властити ум, идући испред времена. Нећемо рећи да је вјера уједно и умјетност мишљења. Она је најприје емотивно уточиште. Колективно умијеће опстајања. И бар донекле, умјешност надвладавања страхова. Престрашен човјек се одупире. Уствари, он тражи утјеху у богу јер је нема у себи. Тиме избјегава нелагоду. Иако може звучати контрадикторно, идући у сусрет страху од бога човјек се сусреће с властитим бићем. Пред његовим очима свијет се мијења. Ништа не остаје исто. Не може се упријети о себе јер је изгубио своје сепство и своје бивство. Поставимо ли ствари другачије питамо се: није ли људска природа саздана управо на страховима и отпорима? Изложивши своје биће страху човјек се брани херојством. Покреће га онај исти немир који покреће такозване слободе. Не само једини двоножац еволуције и онај који мисли, човјек је и усправљена звијер која се отима повијести, закону, слободама. И оне су привремене и нестабилне. До јучер су то биле револуције, данас су троме и немуште, мукле страховладе. У њима се може опирати, протестирати, сучељавати само разумом, само смислом. 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

26. јун 2021.

рафички приказ мог живота – или бар његове уметничке стране – наликовао би температурној листи човека који има грозницу: успони и падови, веома дефинисани циклуси. Почео сам да пишем као осмогодишњак - изненада и неподстакнут било каквим примером. Нисам познавао никога ко пише, знао сам неколицину њих који читају. Но, чињеница је да су ме интересовале само четири ствари: читање књига, гледање филмова, степовање и цртање. А онда сам једнога дана почео да пишем, не знајући да сам на тај начин постао доживотним подаником отменог, али и немилосрдног господара. Кад вас Бог дарује нечим, он вам уједно пружа и бич; једина сврха тог бича јесте самокажњавање. Једино пишући, суочавао сам се са животом - овако о својим почецима у књижевности пише онај кога ће историја америчке књижевности упамтити као Трумана Капотија, рођеног у пурпурном одсјају септембарског лишћа у Њу Орлеансу. Његова мати имала је свега шеснаест година када га је родила. У тим годинама, када дете рађа дете, увек се догоди нешто необично са новорођенчетом, али срећа је најређа могућа судбина. Капотово право име је Труман Стрекфас Парсонс, а његова мати беше локална ,,Мис“, што ће оставити трајну пометњу у њеном сну – очекивала је живот неке холивудске звезде, скупе, метализиране аутомобиле и тоалете мекше од пољубаца. Отац му беше службеник паробродске компаније. Али први плач дечака, одвлачиће оца све даље. Желео је на океан, да се отисне низ ту блиставу маглу, плесове на палубама, шампањ, макар и најјефтинији, живот без обавеза. Кад Капот напуни четири године, отац ће већ бити далеко, а дечака ће послати у Алабаму, да се о њему брине неколико остарелих тетака и даљих рођака са мајчине стране. Капот је сада дете разведених родитеља. Мајка ће и оне вечери када дечака одведу у Алабаму побећи на игранку. Дечаку ће преостати она универзална утеха за очајну, интелигентну децу – уметност и слава.

СУСРЕТ СА СОБОМ Има осам година и у себи има осећање чудно, издубљено, задихано... ,,Учио сам да се борим са самоћом... суочавао сам се с болом…“ касније ће написати. Жуди за нечим што никоме не сме да повери. Одлази код жене која је читав крај опчарала гледањем у карте. Госпођа Фергусон прима га љубазно. Али он се не усуђује да јој каже оно што га бесконачно мучи. Онда се одлучује: ,,Желим да будем степ играч. Желим да побегнем, желим да побегнем у Холивуд...“ Госпођа Фергусон одвраћа: ,,Лепота коју имаш довољна је за појављивање на филму. Лепши си него што би један дечак требало да буде.“ „То... то... то је то! Не желим да будем дечак. Желим да будем девојчица! Врло сам забринут. Забринут сам све време. Нешто није у реду. Молим вас. Морате ме разумети. Не желим да будем дечак.“ Али није разумела. Нико није разумео. Читав живот, у Труману Капоту тући ће се оба пола. Следи болно суочавање са различитошћу, са хомосексуализмом. Био је осетљив као најнежнија девојка, а писао је оштро и једним стакато, остенативним

АМЕРИЧКА КЊИЖЕВНОСТ: ТРУМАН КАПОТЕ

ПОНОЋНИ ПЛЕС ЦРНИХ ОГЛЕДАЛА СА СОБАРИЦОМ КОЈА ПОСПРЕМА КУЋЕ, УЛАЗИ У СТАНОВЕ АНОНИМНИХ ЉУДИ И ОПИСУЈЕ ШАРЕНИ, ОПСКУРНИ ХАОС КОЈИ ТУ НАЛАЗИ, ТАЈ СВЕТЛУЦАВИ И СТРАШНИ РУСВАЈ ПОДСВЕСТИ ЊУЈОРКА. ИНТЕРВЈУИШЕ И САМОГ СЕБЕ, СУРОВО, БЕСПОШТЕДНО. ОВО ЈЕ ПОРТРЕТ ОГЛЕДАЛА У ОГЛЕДАЛУ. БЕСКОНАЧНО, СУРОВО ОГЛЕДАЊЕ, СУОЧАВАЊЕ, БЛЕСАК ПОПУТ ОШТРИЦЕ НОЖА, ГДЕ КАПОТ СВЕ СВОЈЕ НАЈИНТИМНИЈЕ МИСЛИ СЛОБОДНО, БЕСТИДНО БАЦА ПРЕД ЧИТАОЦА

ритмом, желећи што даље да побегне од те унутарње мекоће у коју је пропадао... У Алабами, Капот се осећа „као духовно сироче, као корњача преврнута на леђа.“ Касније, биће нераздвојан пријатељ са Монро. Повезиваће их исто осећање – нежељена, изгубљена, преплашена деца увек се пронађу. У Алабами „вампир самоће метаморфозирао је у (добру?) вилу књиге.“ Вежбао је да пише и то је звао – „литерарним свирањима“. Када се његова мајка преудала за Џозефа Капотија, дечак узима његово презиме и прелазе у Њујорк. Град са црном крвљу што шикља из жила куцавица вазда отворених, исијавајући сасвим белу светлост у пет ујутру, опчињава га. Јутра блага попут православних икона. Окрутна задовољства ноћи на сваком су кораку. Уживање по зеленим, црвеним и модрим долинама дискотека, са бојама јарким као Ван Гогов билијарски сто. Напушта школу, запошљава се у ,,Њујоркеру“. Жели да буде писац. Са двадесет четири објављује прву књигу, роман ,,Други гласови, други простори“.

СЛАВА ЈЕ ТУ Слава у његов живот улази брзо, а књига доживљава огромну популарност, због саме садржине, која је великим делом и аутобиографска – јер тема је хомосексуализам о коме се тада ћути, али и због провокативних корица, на којима је аутор у сугестибилно - еротској пози. И његов живот сада почиње да имитира књижевност и у Њујорку ће заувек остати запамћене луде забаве које је правио, иконографија гламура, лако перветуираног скандала, екстраваганције, црног хумора, које је ширио око себе. Андрогино леп, смео, блиставо интелигентан, улази као прелепи, несрећни пајац у све важне ресторане и до јутра плешући – Содомов демонски ритам, игра и смеши се узнемирено, тамно, горко. Огледала остају његова опсесивна тема.

Мерилин Монро и Труман Капоте

устоличити, по његовој најави, као ,,америчког Пруста“. То је пропаст. Многе личности, лажни дендији, скоројевићи са мутним моралним обзорјима се препознају, невешто прерушени у главне јунаке. Труман Капоти доживљава врсту холивудског остракизма. Више није ни омиљен нити позиван нити тражен. Ко ће позвати на забаву оног који нечију исповест сутра може овековечити на страницама новина или, још горе, књига? Капот тоне, у дроге, алкохол, хомосексуалне оргије.

ПРЕД ФИНИШ

Живећи уметност, наравно да није могао да пише много. Трошио је списатељске снове, море и фантазмагорије на јави. Ипак, пошто се 1958. вратио из Европе у Сједињене Државе, пише ,,Доручак код Тифанија“, чија је главна јунакиња „бласфемична дама која се исповеда наратору“. Роман има оштар, опасан, каткад потмуо, почесто јарки укус, као „јабуке и виски заједно“. По роману „Доручак код Тифанија“ снима филм Блејк Едвардс, са Одри Хепберн у улози Холи Голајтли. Одри се три месеца пре тога породила, још је била мека и осетљива и препуна млечног сјаја и блистала као драгуљ од естрогена, али Капотију се филм није допао. Желео је „хилибили“ тип, мушкарачу. Сањарио је да Холи Голајтли игра Џоди Фостер у римејку до кога никада није дошло. Заправо, Капотију се није допао hepiend на филму, пошто је сматрао да је цео његов живот – суочавање са руком смрти, глатком као лед. Ако је ,,Доручак код Тифанија“ био врста оff-езотерије, овога пута он ће се упустити у опасан подухват media.vogue.co.uk

САЊА ДОМАЗЕТ

– створиће потпуно нову форму, nonfiction роман. Направиће сублимат репортаже и романа. Напустиће поигравање са слободним фабулирањем и направиће величанствено дело – роман начињен од стварних, ледених коцака истинског збивања. Крв више није била расути, филмски кечап, а пољупци тек овлашни додири замишљених, папирнатих марионета. Код Капота све постаје – стварно.

ВЕЛИКА ПРИПРЕМА Проучава масовно убиство у Канзасу, одлази на место догађаја, снима сваку реч, сваку гримасу убица, сведока... Присуствовао је погубљењу (вешању првог књижевног јунака романа о коме је писао, а онда је побегао, пре него што је смртна казна извршена над другим). Од 6000 прикупљених страница настао је роман ,,Хладнокрвно“. Књига постаје бестселер и доноси Капотију милионе долара. Крајем новембра 1966, у њујоршком хотелу ,,Плаза“ прави јединствену забаву XX века, колоратурну, црно-белу (црно- бела шаховска поља, демонска и анђеоска, црна и бела огледала), са импресивним списком званица: Френк Синатра, Миа Фароу, Кендис Берген, Волтер Матау, Норман Мајлер... Али, нико, па ни сам Капот, не слути да је почело одбројавање његовог трајања на земљи. Најавиће како постаје амерички Пруст, новим романом који пише, ,,Услишене молитве“, појављује се на телевизији, оштро коментарише колеге, постаје од књижевног аутора скандалмајстор и литература га полако напушта. Јер, како то рече Андрић, писац је човек из мрака, лице без пасоша... Музе нису старлете и суштински, не воле медије. Камере им топе крила. Капоти најављује сопствени дебакл – објавиће првих неколико поглавља тог романа који ће га

Четири године пред смрт, 1980, из штампе излази блистава књига коју нико не опажа, ,,Музика за камелеоне“. Он овде поново помера жанрове, интервјуише „ on the road “, онако како Керуак пише романе, прати особе са којима разговара током двадесет четири сата њихових дана, са једном собарицом која поспрема куће улази у станове анонимних људи и описује шарени, опскурни хаос који ту налази, тај светлуцави и страшни русвај подсвести Њујорка. Интервјуише и самог себе, сурово, беспоштедно. Ово је портрет огледала у огледалу. Бесконачно, сурово огледање, суочавање, бљесак попут оштрице ножа, где Капот све своје најинтимније мисли слободно, бестидно баца пред читаоца. Портрет Монро, јер Капотови интервјуи нису интервјуи, већ конверзациони портрети са све дидаскалијама је изненађујуће нежан: ,,Светлост је одлазила. Она као да је нестајала заједно с њом, стопљена са небом и облацима, губила се иза њих. Желео сам да подигнем глас како бих надјачао крике галебова и да је позовем да се врати: Мерилин! Мерилин, зашто се све морало десити онако како се десило? Због чега живот мора да буде тако огавно труо? Мерилин: Шта би одговорио кад би те неко питао каква сам, каква је у ствари Мерилин Монро? Капот (дуго ћутање): Рекао бих да си дивно дете.“ Ово је конверзациони портрет написан после њене смрти. Самоубиство предозирањем чекало је и Трупана Капотија. Низ степенице од таблета у хад је склизнула и његова мајка. Једне зоре Капоти је само отпловио у небеса Њујорка, лагано, напокон ослобођен терета тела које је било андрогино, лепоте на којој је време почињало да ради својим суровим прстима... Филм о Труману Капотију приказан је на његов 81. рођендан, 2005. године. Главни глумац, који је за улогу Капотија добио Оскара, Филип Сејмур Хофман, 2. фебруара пронађен је мртав у свом дому у Њујорку са иглом у руци. Узрок смрти било је предозирање хероином, кокаином, бензодиазепамима и амфетаминима. Био је најбољи глумац своје генерације. Позајмио је Капотију своју душу, знајући да се најбоље улоге праве само тако. Капоти је у њега ушао сувише дубоко. Није више могао да га се ослободи. Онда је само уснуо једне ноћи и сањао како лети. Видео је нежну, благу, сребрнкастомутну светлост. Беше то црно огледало. 