Dnevni list Pobjeda 29.05.2021. by Pobjeda

NOĆNI POZIV KOJI JE ZAUSTAVIO TAJNU AKCIJU: Brojne reakcije na preksinoćnji odlazak premijera u Beograd, Patrijaršija oštro napala premijera što nije održao obećanje

Ambasade preko Abazovića spriječile Krivokapića da potpiše temeljni ugovor sa SPC

INTERVJU: Josip Juratović, poslanik Socijaldemokratske stranke u Bundestagu

Zloupotrebom vjere i nacije nova vlast je dovela društvo na rub propasti STR. 4.

Predsjednik Vlade Krivokapić u otvorenom pismu obznanio da će temeljni ugovor potpisati jedino u Crnoj Gori i otkrio da je lider DF-a imao politički plan

Dva predstavnika ambasada uticajnih zapadnih zemalja i potpredsjednik Vlade Abazović upozorili su u četvrtak veče premijera Krivokapića da bi bila velika politička greška ukoliko potpiše temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom jer bi taj čin, osim potencijalnog pada Vlade, značio i destabilizaciju prilika u državi, saznaje Pobjeda STR. 2. i 3. Bankari iznenađeni zbog stava Odbora za ekonomiju

Premijer tvrdi da je Mandić pritiskao da se odgodi izbor mitropolita sve do rekonstrukcije Vlade STR. 3.

Uprava cetinjske škole utvrdila da profesorica istorije nije politički zloupotrijebila djecu u šetnji povodom Dana pobjede nad fašizmom

To Montenegro predstavio vizuelni identitet preduzeća STR. 6.

Vujović najavila tužbu protiv Ministarstva

STR. 8. i 9.

Logo isti samo malo drugačiji STR. 5.

Apsolutni moratorijum je opasan i bez presedana Advokati i dalje čekaju poziv Vlade

Optuženi za terorizam u oktobru 2016. došao na poziciju pomoćnika generalnog direktora u JP „Srbijašume“

STR. 6.

Disciplinskom tužiocu prijava protiv tri advokata STR. 10.

Dikić sad čuva šume u Srbiji

Politika

Subota, 29. maj 2021.

NOĆNI POZIV KOJI JE ZAUSTAVIO TAJNU AKCIJU: Brojne reakcije na preksinoćnji odlazak premijera u Beograd, Patrijaršija oštro napala premijera što nije održao obećanje

Ambasade preko Abazovića sprije Krivokapića da potpiše temeljni ug Mislim da na prepad ne treba potpisivati temeljne ugovore. Drugo, da budem vrlo jasan, interesi Crne Gore moraju biti u potpunosti zaštićeni, Crnu Goru niko neće ponižavati, kategoričan je Abazović PODGORICA – Dva predstavnika ambasada uticajnih zapadnih zemalja i potpredsjednik Vlade Dritan Abazović upozorili su u četvrtak veče premijera Zdravka Krivokapića da bi bila velika politička greška ukoliko potpiše Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom jer bi taj čin, osim potencijalnog pada Vlade značio i destabilizaciju prilika u državi, saznaje Pobjeda. Više izvora našeg lista saopštilo je da je Abazović u četvrtak popodne, oko 17,30 sati, pozvao Krivokapića da bi mu saopštio da, osim ličnog protivljenja da se - na ponižavajući način i prepad bez analiza teksta ugovora - potpiše takav dokument prenese i upozoravajuću poruku dvije vrlo uticajne zapadne ambasade.

PONIŽAVAJUĆI POSTUPAK

- Abazović je saopštio Krivokapiću da odlaskom u Beograd preuzima veliki rizik, i da ne može da garantuje dalji opstanak Vlade, saopštili su izvori Pobjede. Krivokapić je, prema našim izvorima, ozbiljno shvatio poruku zapadnih partnera i prvo odgodio let vladinog aviona za Beograd koji je bio planiran za 18sati. No, uslijedili su alarmantni pozivi iz Beograda. Pod pritiskom episkopa Joanikija Mićovića, crnogorski premijer se ipak odlučio da ode i oko 21 sat se pojavio u središtu Beogradske patrijaršije da bi tamo saopštio da predlaže potpisivanje ugovora za 30. oktobar što je patrijarh Porfirije odbio. Nesuvislo objašnjenje i prilično neutemeljeni zahtjev da se potpisivanje odgodi za 30. oktobar, na dan kada je umro mitropolit Amfilohije, u vrhu SPC su shvatili kao izigravanje ta-

jnog dogovora i ,,prst u oko” SPC. Zato je, odmah iza ponoći iz Beogradske patrijaršije saopšteno da je potpisivanje temeljnog ugovora bio ,,jedini razlog Krivokapićeviog dolaska u patrijaršijski dvor u Beogradu” naglašavajući da je tekst ,,tog jutra bio usaglašen sa Vladom Crne Gore”. Da li je Krivokapić o namjeri da potpiše ugovor obavijestio Vladu Crne Gore – nije poznato. Potpredsjednik Vlade Dritan Abazović je u izjavi za TV Vijesti potvrdio dio saznanja Pobjede, navodeći da bi takav način potpisivanja ugovora crnogorske države i Srpske crkve bio ponižavajući. Tim prije što je Abazović priznao da do sada i nije video tekst ugovora! - Mi nemamo nikakav problem da se on potpiše, ali prije toga moramo da vidimo dokument, da ga izanaliziramo i da on bude u skladu sa svim standardima. To ne možemo da uradimo na neki brzinski način, da bi imali kvalitet. Mislim da na prepad ne treba potpisivati temeljne ugovore. Drugo, da budem vrlo jasan: interesi Crne Gore moraju biti u potpunosti zaštićeni, Crnu Goru niko neće ponižavati, kategoričan je Abazović, tvrdeći da nije bilo nikakvih drugih uslovljavanja. - Država je odvojena od crkve, oni imaju svoj proces, autonoman i mi se radujemo što će Crna Gora dobiti novog mitropolita. Drugi proces je proces države i crkve koji treba da se zaokruži nakon Zakona o slobodi vjeroispovijesti potpisivanjem temeljnog ugovora. Povezivanje ta dva procesa nije u skladu sa dobrom demokratskom praksom i dobrim državničkim porukama, rekao je Abazović čime je javno kritikovao Krivokapića zbog zahtjeva da Joanikije bude mitroplit.

Đenović: Predsjednik Vlade je ucijenjen - Mislim da je Krivokapić ucijenjen, vidite da je Abazović rekao da ne treba žuriti. To je jedna opcija. Druga je da Krivokapić ima neki svoj tajni plan, možda da se na neki način progura nezavisna pravoslavna crkva u Crnoj Gori. Međutim, naišao je ne samo na otpor, ne samo Sabora SPC, već i Joanikija, a o patrijarhu Porfiriju da i ne pričam - odgovrio je vjerski analitičar Draško Đenović na pitanje Pobjede zašto se premijer Zdravko Krivokapić predomislio i nije potpisao temeljni ugovor kada je sve bilo dogovoreno. - Treća bitna stvar: nije održao nijednu riječ kao častan i pošten Crnogorac, već laže kao pravi političar. Sve što je obećao, sve je izdao i samim tim ono što se zalagao za Srpsku crkvu pokazalo se da je sve ,,trojanski konj” - objašnjava Đenović. On kaže da je odustajanjem od potpisivanja temeljnog ugovora praktično ucijenjena SPC, odnosno da je Crkvu premijer Krivokapić sveo na nivo Jehovinih svjedoka, Adventista ili Baptista u Crnoj Gori, jer je ,,to sada jedina tradicionalna vjerska zajednica koja nema potpisan ugovor”. Đenović kaže i da se sada jasno ne vidi kako će se razriješiti novonastala situacija, ali i da će država Srbija možda reagovati nekim mjerama zato što je ucijenjena SPC koja je državna crkva. Kao primjer ,,moguće odmazde” Đenović navodi da Srbija može da uvede obavezan PCR test za povratnike iz Crne Gore čime bi broj turista iz Srbije značajno opao, a Crna Gora ne može sebi da priušti još jednu godinu bez turista. V.C.

Krivokapić ulazi u zgradu Patrijaršije

Premijer htio da potpiše, a Vlada nije ni razmatrala tekst ugovora! Prema saznanjima Pobjede, da je Krivokapić preksinoć potpisao temeljni ugovor prekršio bi zakon, jer nije imao ovlašćenje niti zaključak Vlade koji mu to omogućava. Prethodni temeljni ugovori, sa Svetom stolicom i Islamskom zajednicom u Crnoj Gori, prošli su prethodne procedure unutar izvršne vlasti i dobili mišljenje Komisije za politički sistem.

JOANIKIJE vs KRIVOKAPIĆ

Prethodno se oglasio i episkop Joanikije koji je u skandaloznom obraćanju priznao da je on pozvao Krivokapića da u Beograd potpiše temeljni ugovor, iz straha da, kako tvrde izvori Pobjed,e ne izgubi pozicije kada je u pitanju izbor za novog mitropolita SPC. - Ja sam od premijera Crne Gore, zahtijevao da realizuje svoje obećanje i potpiše temeljni ugovor sa SPC, a ne da se miješa u izbor mitropolita crnogorsko – primorskog, što

To je uobičajena praksa i u regionu, o čemu ukazuje I primjer susjedne Hrvatske. Tamošnja Vlada je 12. decembra 2002. Godine, prije potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, usvojila Zaključak kojim se ,,prihvaća Ugovor između Vlade Republike Hrvatske I Srpske pravoslavne crkve” I precizno ovlašćuje tadašnji premijer da ga pot-

piše. ,,Ugovor iz točke 1. Ovog zaključka potpisat će, u ime Vlade Republike Hrvatske, Ivica Račan, predsjednik Vlade Republike Hrvatske”, piše u Zaključku koji je usvojila hrvatska Vlada. Nasuprot tome, tekst temeljnog ugovora se, makar sudeći po objavljenim zapisnicima sa sjednica Vlade, nikada nije razmatrao! D.Đ.

je u isključivoj nadležnosti Svetog Arhijerejskog sabora SPC. Takođe je apsurdan prijedlog gospodina Krivokapića da se temeljni ugovor potpiše 30. oktobra, što je svojevrstan politički manevar i ne može se podvesti pod dobronamjeran gest koji bi vodio smirivanju dugotrajnih tenzija, čije je rješavanje bilo ključni prioritet Krivokapićeve Vlade, navodi se u izjavi Joanikija za srpsko-ruski režimski portal In4S koju je prenio sajt eparhije budimljansko-nikšićke.

Skandalozan stav Joanikija je potpuno na fonu saopštenja Srpske pravoslavne crkve koja je juče nakon ponoći optužila Krivokapića da ih je prevario jer je obećao da će da potpiše temeljni ugovor.

BEČIĆ PRIGOVARA ZBOG BEOGRADA

Na kraju znakovitokg saopštenja vrha SPC se napominje da je ,,Srpska pravoslavna crkva jako zabrinuta zbog položaja Crkve u Crnoj Gori”. ” Juče tokom dana oglasio se i

DPS traži ostavku premijera, SDP smatra da je u pitanju jeftina trgovina Demokratska partija socijalista zatražila je juče od premijera Zdravka Krivokapića da javnosti prezentuje sadržaj temeljnog ugovora i objasni sve okolnosti posjete Beogradu, ili da podnese ostavku. Iz te partije su kazali da je interpretacija događaja Krivokapića potpuno suprotna od one koja je saopštena na sajtu Patrijaršije, i da zbog toga treba da se izjasni ko govori neistinu. - Način na koji je Krivokapić priveden na raport u Beograd, uprkos protivljenju, jasno pokazuje kakav odnos vrh Srpske pravoslavne crkve i srpske vlasti imaju prema premijeru Crne Gore, naveli su iz DPS-a. Prema njihovim riječima, sve što je prethodilo jučerašnjim događajima u Beogradu, od višemjesečnog sakrivanja sadržaja ugovora od građana Crne Gore, zaključno sa saopštenjem Patrijaršije da im je Krivokapić iza leđa javnosti obećao da će u četvrtak biti sklopljen temeljni ugovor, predstavlja ponižavanje Crne Gore i

njenih građana. - Ukoliko nema snage ili hrabrosti da to učini, časnije je da podnese ostavku i prestane da bruka sebe a posredno i državu čiji je premijer - navodi se u saopštenju. Iznenadni odlazak premijera Zdravka Krivokapića za Beograd samo je još jedna ilustracija tužne, inferiorne i nedostojanstvene pozicije u kojoj se Crna Gora našla nakon izbora 30. avgusta, smatraju u Socijaldemokratskoj partiji. Generalni sekretar SDP-a Ivan Vujović kazao je da ništa ne može biti čudno ako se zna da je formiranje Vlade plod sinhronog djelovanja vlasti u Beogradu i Srpske pravoslavne crkve, a da je konačnu riječ o njoj, kao i ključna kadrovska rješenja, dala SPC. - Jeftina trgovina oko temeljnog ugovora i izbora novog mitropolita je, naravno, pozadina ovog svojevrsnog pozorišta koje se odvija od strane različitih aktera takozvanog srpskog sveta - smatra Vujović.

Knežević: Vlada nema namjeru da potpiše Jedan od lidera Demokratskog fronta, Milan Knežević smatra da to što premijer Zdravko Krivokapić nije potpisao temeljni ugovor sa SPC predstavlja skandal. Knežević je za televiziju B92 kazao da to znači da Zdravko Krivokapić nema namjeru da potpiše taj ugovor. - Radi se o prvorazrednom skandalu za koji Krivokapić nema podršku Demokratskog fronta, nema podršku ni Crkve, a ni podršku glasača koji su nam dali glas kako bismo riješili odnose sa SPC. Baš kad mislite da Krivokapić ne može da napravi novi skandal, desi se skandal neviđenih razmjera. Što samo potvrđuje da on ne može da obavlja ovu funkciju - rekao je Knežević. Krivokapić je počeo da saopštava uslove da bi potpisao temeljni ugovor, ističe Knežević, i dodaje da je to jasan znak da je pod nečijim uticajem. - Rečeno je da će ugovor biti potpisan odmah poslije vaskršnjih praznika, pa je onda odloženo, juče je došao da potpiše temeljni ugovor, a onda je tražio da to bude drugog datuma na Cetinju. Tako da očigledno da Krivokapić nema namjeru da potpiše temeljni ugovor - ocijenio je Knežević.

predsjednik Skupštine Aleksa Bečić koji je indirektno kritikovao Krivokapića zbog namjere da se dokument potpiše u Beogradu. - Svi dosadašnji javni istupi državnih i crkvenih vlasti išli su u pravcu da će se, nakon usaglašavanja Vlade i Crkve, temeljni ugovor potpisati u Crnoj Gori. To je logičan, prirodan i racionalan pristup. Zašto je došlo do nekih novih momenata u odnosu na te najave i planove - i to baš u ovim danima - nije na meni da sudim, jer bi moglo biti shvaćeno kao miješanje u pitanja van mojih ustavnih nadležnosti. Na građanima i javnosti je da izvode zaključke - kazao je predsjednik Skupštine Crne Gore, Aleksa Bečić. Tako je prvi čovjek parlamenta lukavo svu odgovornost za ponižavajuće putešestvije u Beograd prebacio direktno na – premijera Krivokapića.

KONJEVIĆ vs LEPOSAVIĆ

O temeljnom ugovoru juče je bilo riječi i u Skupštini kada je poslanik SDP-a Raško Konjević pitao ministra Vladimira Leposavića da li je Vlada usvojila polazne uslove za pregovore sa SPC u susret potpisavanja temeljnog ugovora sa SPC i ko je ovlašćen u ime Vlade da pregovara sa SPC.

Politika

Subota, 29. maj 2021.

Tribina o pravnoj valjanosti i posljedicima potpisivanja temeljnog ugovora sa SPC

ječile govor sa SPC Krivokapić u otvorenom pismu obznanio da će temeljni ugovor potpisati jedino u Crnoj Gori i otkrio da je lider DF-a imao politički plan

Premijer tvrdi da je Mandić pritiskao da se odgodi izbor mitropolita sve do rekonstrukcije Vlade PODGORICA- U političkoj igri koja se otvoreno odigrava van SPC, uporno sam u medijima javnosti Srbije i Crne Gore predstavljan kao, za jedne izdajnik svega narodnog, za druge svega srpskog, za treće svega crnogorskog, a sada, konačno i svega crkvenog, jer to je mjera takve igre, da jedino nije izdajnik onaj koji slijepo prati upute i politiku čiji eksponent je Demokratski front - saopštio je sinoć premijer Zdravko Krivokapić. Premijer se obratio javnosti otvorenim pismom, nakon posjete Patrijarhu SPC Porfiriju, navodeći da će ,,temeljni ugovor potpisati u Crnoj Gori, sa mojom crkvom”. U pozadini toga, dodaje on, jednu od glavnih uloga igra upravo lider Demokratskog fronta, Andrija Mandić, koji je direktno i lično vršio pritisak da se izbor mitropolita odgodi do rekonstrukcije Vlade. Istakao je da je iz najbolje želje i pokazivanja najbolje volje da do potpisivanja Ugovora dođe otišao u Beograd. - Otišao sam kod Patrijarha Porfirija i pored zdravstvenih problema svoje supruge, ne sluteći da time ulazim u političku igru, odavno započetu van Srpske pravoslavne crkve, njegove Svetosti i Vladike Joanikija, o kojoj ni oni, a u to najiskrenije vjerujem, kao ni ja, nisu znali ništa, otišao sam iz želje da razgovaramo o pomenutom Ugovoru. -Predložio sam 30.oktobar kao mogući termin potpisivanja Ugovora, mogući a ne isključivi tremin, jedino i isključivo iz želje da time odamo počast mitropolitu Amfilohiju, na godišnjicu njegove svjetovne smrti; predložio njegovoj Svetosti da sam odredi datum potpisivanja, ako želi i prije tog

- Vrhunac je da niko u Vladi nije upoznat sa sadržinom tog teksta - ističe Konjević. Leposavić je odgovorio da pitanje jeste važno, ali ne želi da komentariše postupak premijera. - Neću komentarisati i neću u ovom trenutku davati odgovor jer nisam ministar u vakumu, nekoj zemlji bez imena, jer sam ministar u Vladi Zdravka Krivokapića. Prepustiću nekom ko je prvi među jednakima da svoje stavove objasni i obrazloži kako bih zadržao pristojnost rada - rekao je ministar. - Niste mi kazali da li ima nešto

datuma, otvoreno navodeći formalnu činjenicu da Ugovor ne mogu potpisati prije održavanja sjednice Vlade na kojoj bi tekst Ugovora bio usvojen, da se o njemu moraju izjasniti svi članovi Vlade, a ne samo ja - ističe Krivokapić. Tvrdi da Porfiriju nije rekao ništa što bi moglo ugroziti interese Crne Gore, vjernika SPC, ali da je “očigledno ugrozio interese DF-a”. - Nisam pristao na takve ucjene, jer Vladu Crne Gore i Crnu Goru, dok sam premijer niko neće ucjenjivati, pa ni dio parlamentarne većine, kojoj potpisivanje ovog Ugovora, sada je jasno kao dan, služi kao izgovor za rušenje Vlade, saopštio je crnogorski premijer. Dio otvorenog pisma adresirao je na lidere Demokratskog fronta. -Biću potpuno direktan: gospodo lideri Demokratskog fronta i svi koji se krijete ispred ili iza njih, nemojte mene učiti o mojoj vjeri i o mojoj Crkvi. Vaš odnos prema Crkvi, Mitropolitu Amfilohiju a time i narodu Crne Gore, iskazali ste na sastanku pod Ostrogom neposredno nakon parlamentarnih izbora - dodaje premijer. On je kazao da je bio dužan da ne pristane na političku podmetačinu, za koju, dodaje, vjeruje da nisu bili svjesni vladike i Porfirihje. -Kao premijer iz naroda radim i radiću po savjesti i srcu i neću pristati da budem pion u političkoj igri dijela parlamentarne većine. Teret i volju svog naroda nosiću onako kako me je učio blaženopočivši Mitropolit Amfilohije, u vjeri da će istina na kraju naći put do srca svih koji u nju vjeruju. Tako mi Bog pomogao, zaključio je Krivokapić.

sporno u tom ugovoru. Jer iz Vašeg odgovora proizlazi da predsjednik Vlade obmanjuje javnost. Predsjednik Vlade je svojim gestom simbolički - i bojim se suštinski - srušio sekularnu i građansku Crnu Goru. Odakle pravo predsjedniku Vlade da određuje kako će crkveno ustrojstvo unutra da se opredjeljuje - kazao je Konjević navodeći i da je premijer prekršio Ustav. - Nijesam ga mogao pitati juče jer mi je rekao da ne zna kad će potpisati, izašao je iz ove sale i tajno pošao u Beograd - zaključio je Konjević. Nenad ZEČEVIĆ

Neophodan je snažan odgovor državotvornih partija PODGORICA – Aktuelna crnogorska Vlada i njeni predstavnici, potpisivanjem temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, žele da načine akt sa okupatorom i na taj način legalizuju okupatorsku instituciju u Crnoj Gori, a to sve zahtijeva ozbiljan i snažan zajednički odgovor svih državotvornih partija. To je poruka tribine „Pravna valjanost i posljedice potpisivanja temeljnog ugovora između SPC i Vlade Crne Gore“, koju je juče u Podgorici organizovala Građanska inicijativa ,,21. maj“, a na kojoj su govorili članovi Savjeta tog političkog pokreta Rade Bojović, Novak Ažić, Nebojša Vučinić, Nebojša Batrićević i Nikola Belada. Bojović je ocijenio kako su događaji iz prošle godine pokazali da je SPC u Crnoj Gori politička organizacija, te da danas svjedočimo urušavanju ukupnog poretka i svih pravila na kojima bi trebala da počiva demokratska država. - Temeljni ugovor ne možemo komentarisati, jer ga još niko nije vidio. Ali imamo skaredno ponašanje premijera, koji je potpuno zanemario svoja ustavna ovlašćenja, a svoju funkciju sveo na svoja lična vjerska osjećanja - kazao je Bojović. On je upozorio i kako Crna Gora sada ulazi u fazu koja zahtijeva „ozbiljan i snažan odgovor državotvornih partija“. Istoričar Novak Adžić navodi da je SPC inportovana institucija nastala kao proizvod nasilne aneksije i okupacije Crne Gore 1918. godine. - SPC nije tradicionalna crkva u Crnoj Gori, jer je nastala nakon nasilnog ukidanja Crnogorske pravoslavne crkve. Činjenica je da aktuelna Vlada i njeni predstavnici kolaborantski žele da naprave akt sa okupatorom i da se legalizuje uzurpatorska institucija kao istorijska. Na ovaj način se inostrana institucija i njen nelegalni posjed želi lega-

Mizerne optužbe Rade Bojović

lizovati, a institucije iz Beograda predstaviti kao domicilne. Na taj način se želi instalirati okupaciona srpska ideologija i dati legalitet i legitimitet instituciji koja je u Crnu Goru uvezena nakon 1918. godine – poručio je Adžić. On dodaje i kako je temeljni ugovor podložan reviziji, te kako jedna od ugovornih strana može da ga raskine u svakom trenutku. - Postoji jasna mogućnost da neka nova politička garnitura raskine taj ugovor ukoliko procijeni da on nije u skladu sa zakonom. Ako se ova vlast promjeni nova suverenistička vlast, po mom mišljenju, treba da raskine taj ugovor - poručio je Adžić. Profesor Prvnog fakulteta Univerziteta Crne Gore i bivši sudija Nebojša Vučinić ističe kako potpisivanjem temeljnog ugovora mogu da nastupe „nesagledive i teške posljedice po pravni, kulturolški i društveni sistem Crne Gore“. On objašnjava i kako je riječ o transnacionalnom ugovoru koji sadrži elemente inostranosti, te da kao takav podliježe nekim pravilima međunarodnog prava. - Mi sada ništa ne znamo o sadržini tog ugovora, a bojim se da to nećemo saznati ni nakon

RTS: Mitropolita biraju danas Međutim, episkop bački Irinej Bulović je tražio od patrijarha Porfirija da se izbor Joanikija odloži, piše portal Nova S pozivajući se na svoje pouzdane izvore i zaključuje da ukoliko se ovo obistini to znači da je Bulović patrijarh iz sjenke. U iščekivanju tog izbora, za koji je javnost najviše zainteresovana, petog dana zasijedanja Sabora SPC njegovi članovi na čelu sa patrijarhom ručali su u Belom dvoru na Dedinju. Domaćin im je bio presto-

Kabinet Đukanovića odgovorio na komentare Abazovića o izmjenama Zakona o državnom tužilaštvu

Milo Đukanović

potpisivanja. Nije neuobičajeno da ugovorne strane dok pregovaraju to drže u diskreciji, ali kad načinite nacrt ugovora onda i sadržina postaje poznata javnosti - rekao je Vučinić. Advokat Nikola Belada ističe da je SPC u Crnoj Gori nepostojeći pravni subjekt, ali da je to nije spriječilo da postane najjača politička i ekonomska sila. - Ostaće našim potomcima da utvrde kako je jednom čovjeku (mitropolit Amfilohije) uspjelo da od građanske napravi teokratsku državu. Po Zakonu o vjerskim zajednicama svaka registrovana organizacija u Crnoj Gori, ima pravo da zaključi ugovor o međusobnim odnosima. SPC ovim zakonom želi da uđe na mala vrata u pravni promet i da se proglasi tradicionalnom crkvom - kazao je Belada i dodao kako temeljni ugovor služi i da se „aboliraju nedozvoljene radnje SPC na spomenicima kulture u Crnoj Gori“. Advokat Nebojša Batrićević ističe da u Crnoj Gori „mitropolita nikada niko nije birao do crnogorski narod na opštem zboru glavara“. - A kako Srpska crkva pokušava da asimiluje i diskriminiše Crnogorce najbolje govori ovaj zakon – rekao je Batrićević. Đ. Ć.

Peti dan zasijedanja Sabora SPC, episkopi ručali sa Aleksandrom Karađorđevićem bez Joanikija

BEOGRAD- Izbor mitropolita crnogorsko primorskog biće obavljen danas, tvrdi RTS pozivajući se na svoje izvore iz SPC.

lonaslednik Aleksandar Karađorđević koji je na fejsbuk profilu napisao, da su ,,crkva i kruna dvije institucije u našoj zemlji koje donose stabilnost”, kao i da se ovim ručkom ,,njeguje tradicionalni događaj jer je primer sloge i saradnje za opšte dobro”. Vladika Joanikije nije viđen na tom ručku, ne zna se iz kojih razloga. Sa druge strane, mediji bliski srpskoj vlasti uputili su premijeru Crne Gore kritike ne baš biranim rečima zbog toga što je bio u Beogradu a nije potpisao već dogovoreni temeljni ugovor, prikazujući sliku kako su dva primjerka ugovora bili na stolu i spremni za potpisivanje.

-Dobro smo razumjeli poruku, po njoj ćemo postupati, rekao je ministar policije Aleksandar Vulin osvrćući se na Krivokapićev potez, naglasivši da je Krivokapić pokazao da mu nije stalo do Srba i do toga šta misle Srbi i Srbija i da oni koji mrze Srbe uvijek nađu zajednički jezik. -Ne bi me čudilo da u antisrpskoj politici potraži pomoć i podršku Mila Đukanovića, rekao je Vulin i zaključio da vjerovatno postoji nešto što je Krivokapić obećao Srbima u Crnoj Gori a nije pogao, ali za sada to nije dokazano. Prema takođe pouzdanim izvorima na koje se poziva tabloid Kurir ,blizak vlastima, patrijarh je rekao premijeru Crne Gore da je najbolje da podnese ostavku, nakon što se Krivokapić žalio patrijarhu da ga pritiskaju Aleksa Bečić, predsjednik parlamenta i Dritan Abazović, potpredsjednik Vlade. V.C.

PODGORICA – Mizerne optužbe premijera i vicepremijera upućene lično predsjedniku Crne Gore ne zaslužuju komentar, osim što ostaju kao sramotna mrlja na obrazu slučajnih prolaznika na čelu izvršne vlasti u našoj zemlji – poručili su iz kabineta šefa države Mila Đukanovića. U reagovanju na izjave potpredsjednika Vlade Dritana Abazovića istakli su da „suočavanje sa nazovi pravdom koju promoviše potpredsjednik Vlade, podržavajući izjave posrnulog premijera, samo je još jedan u nizu propalih pokušaja da besprizornim nasrtajima na predsjednika Crne Gore daju sebi na važnosti“. - Suočeni sa okretanjem leđa i osjećanjem stida koji javno iskazuju dojučerašnje partijske kolege i koalicioni partneri, hrabre sebe i članove Vlade, iznoseći najgnusnije neistine o predsjedniku Crne Gore – ističu u saopštenju. Podsjećaju da je Đukanović, „poštujući Ustav dao jasne i argumentovane razloge zašto nije potpisao Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o Državnom tužilaštvu, na prvo čitanje“. - U skladu sa ustavnom procedurom skrenuo je pažnju donosiocima odluka da ne poštuju osnovne principe podjele vlasti, da ignorišu mišljenje Venecijanske komisije i suštinski zaustavljaju Crnu Goru na evropskom putu. Time je pokazao domaćoj i međunarodnoj javnosti s kakvim problemima se danas suočava Crna Gora u svom demokratskom razvoju – istakli su iz Đukanovićevog kabineta. U odgovoru Abazovićevog kabineta, koji je uslijedio nekoliko sati kasnije, istakli su kako (ne) razumiju „uzrujavanje Đukanovića na pomen pravde“. - Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala bili su i ostaće prioritet rada Vlade i kabineta potpredsjednika Abazovića, uprkos svim preprekama na koje svakodnevno nailazimo – saopštili su oni, uz konstataciju da ne znaju koji su razlozi Đukanovićevog „uzrujavanja od izmjena Zakona o državnom tužilaštvu“. Posebno su istakli da ne razumiju zašto „na svaki mogući način partija koju predstavlja (Đukanović) i on lično pokušavaju obesmisliti doprinos potpredsjednika Vlade Abazovića i koordinatora službi bezbjednosti u borbi sa kriminalnim grupama sa transnacionalnim značajem“. Pohvalili su se i kako je „potpredsjednik Abazović imenom i prezimenom pohvaljen za učinjeno u prethodnih 200 dana“ u nedavno usvojenom Izvještaju EP o Crnoj Gori. R. P.

Politika

Subota, 29. maj 2021.

INTERVJU: Josip Juratović, poslanik Socijademokratske stranke u Bundestagu PODGORICA - Zbog Đukanovićevog autokratskog vladanja i korumpiranog sistema je došlo do promjene vlasti u Crnoj Gori. Nova vlast, međutim, nije krenula putem demokratskih vrijednosti već suprotno, zloupotrebom nacije i vjere u ideološke svrhe i time dovodi crnogorsko društvo na rub propasti, ocijenio je u razgovoru za Pobjedu poslanik Bundestaga iz redova Socijaldemokratske partije Josip Juratović. Govoreći o pojavi većeg broja non pejpera, Juratović ocjenjuje da obično takvi papiri završe u košu, ali da, što se Zapadnog Balkana tiče, non pejperi imaju svrhu da se otvori javna diskusija koja je suštinski uperena protiv EU integracija. -Non pejperi uglavnom na zapadu Europe nikada nisu imali posebnog značaja, pogotovo kao što je to ovaj donedavni od Janeza Janše, koji najčešće završavaju u košu za smeće. Jer bilo kakvo novo povlačenje granica je protiv načela EU, a pogotovo povlačenje etničkih granica je protiv temeljnih vrijednosti demokratskog sustava. Međutim, na Zapadnom Balkanu non pejperi imaju uvijek svoju svrhu i svoj značaj, a to je da se otvori javna diskusija, koja ide u pravcu protiv EU integracija-Ističe Juratović. POBJEDA: U Crnoj Gori je nakon 30 godina došlo do promjene vlasti. Pratite li poteze aktuelne parlamentarne većine? Mnogi ih optužuju da vode zemlju u pogrešnom pravcu, nedovoljnom posvećenošću integracijama, spornim imenovanjima u obavještajnom sektoru, partijskim zapošljavanjem za koje je optuživana i prethodna vlast. Kakav je Vaš stav? JURATOVIĆ: Društvo Crne Gore, koje je bilo najdalje na svom putu u EU, trenutno stoji u mjestu, pri čemu je velika opasnost da krene nazad, u tamu balkanskih nacionalističkih kaljuža, koje su se stvarale u zadnje tri decenije. Autokratski princip Đukanovića je procedurom i procesom na putu u EU s pravom oslabio, međutim demokratske vrijednosti, prije svega slobode, koje su ključ za ulazak u EU, vjersko-nacionalističke strukture su zloupotrijebile u smislu raskola društva, za svoje sitne interese već po poznatom nacionalističkom receptu Zapadnog Balkana koji, na primjer, u BiH gledamo duži niz godina i koji je paralizirao cijelo društvo. Sam neslužbeni naziv crnogorske Vlade, ,,dvanaest apostola“ nam ukazuje u čijem interesu ta vlada radi. POBJEDA: Crna Gora je već nekoliko mjeseci bez ambasadora u Berlinu, nakon što je Vlada odlučila da

Nova vlast zloupotrebom vjere i nacije dovela društvo na rub propasti Berlinski proces kao putujući cirkus POBJEDA: Mislite li da je za vrijeme njemačkog predsjedavanja Savjetom EU moglo biti urađeno više po pitanju balkanskog približavanja Evropi, kao što se to očekivalo od Berlina? JURATOVIĆ: Mislim da je Njemačka ne samo za njenog predsjedavanja Savjetom EU već i kroz različite inicijative, poput takozvanog Berlinskog procesa, koji meni osobno sve više sliči na putujući cirkus, gdje vlade Zapadnog Balkana propagiraju dobru volju za regionalnu suradnju koja je neophodna za europske integracije, a onda se vrate nazad i govore i rade suprotno od onoga što su se dogovorili. Istini za volju, postoji par zajedničkih projekata u regiji uglavnom po pitanju infrastrukture, ali sve je to neznatno i smiješno prema onome što se trebalo odavno uraditi. Sigurno je i na cijeli razvoj i pandemija korona virusa utjecala, međutim mislim da je pogrešno očekivati da će netko iz EU raditi onaj posao za koji su isključivo trebale raditi vlade zemalja regiona koje žele ući u EU. Njemačka i EU su dokazano uvijek spremne dati svoju podršku, ali vlade iz regije moraju reći gdje i u čemu očekuju pomoć. Ipak sam uvjeren u to da u Crnoj Gori postoje zdrave demokratske snage kojima EU mora više pažnje i podrške posvetiti.

Josip Juratović

Naše iskustvo je da su ambasade bitna poveznica između dvije države, odnosno most informacija i stavova dviju država. Taj most je, nažalost, sada prekinut i ne postoji, pa se time sada prepušta taj odnos dezinformacijama i spekulacijama različitih vrsta što, prije svega, najviše šteti Crnoj Gori, rekao je Juratović opozove dosadašnju ambasadorku Veru Kuliš. Koliko se to odražava na saradnju dvije zemlje? JURATOVIĆ: Naše iskustvo je da su ambasade bitna poveznica između dvije države, odnosno most informacija i stavova dviju država. Taj most je, nažalost, sada prekinut i ne postoji, pa se time sada prepušta taj odnos dezinformacijama i spekulacijama različitih vrsta što, prije svega, najviše šteti Crnoj Gori. POBJEDA: Nedavno ste razgovarali sa ministarkom Joksimović, kada ste je, prema pisanju medija, upozorili da Srbija ne može da sjedi na dvije stolice. Takođe ste rekli da je bilo riječi i o odnosima u regionu. Kako vidite odnos Crne Gore i Srbije koji je u posljednje vrijeme pun tenzija? Prepoznajete li u tom odnosu ono o čemu se uveliko govori u obje zemlje – otvoreno miješanje Srbije u crnogorska pitanja, izbore, crkvu? JURATOVIĆ: Mislim da se mora, što se tiče Srbije, od-

PODGORICA – Naša perspektiva je u Evropskoj uniji, i za to nemamo i ne tražimo alternativu - saopštio je premijer Zdravko Krivokapić na sastanku sa slovenačkim predsjednikom Borutom Pahorom. Krivokapić je juče boravio u radnoj posjeti Sloveniji, a Pahoru je zahvalio na podršci te zemlje Crnoj Gori u procesu evropskih integracija. Kako je saopšteno iz njegovog kabi-

vojeno promatrati njen put u EU na jednoj strani i njen odnos sa susjednim zemljama u regionu. Na svom putu u Evropsku uniju Srbija iritira EU i pokazuje da joj očigledno nijesu u prvom planu evropske vrijednosti već isključivo ekonomski interes, koji je bliži takozvanim višegradskim državama, dakle što manje institucionalnog vezanja u EU i što više isključivo političkih interesa pojedinih članica. Osim toga, Srbija se dovodi u opasnost, sa svojim ideološkim povezivanjem sa Rusijom i privrednim sa Kinom - od prevelike ovisnosti tih dviju zemalja. EU najviše iritira što Srbija dobija neuporedivo više nepovratnih sredstava od EU, a u javnosti se glorificiraju Rusi i Kinezi, koji svoje tobožnje prijateljstvo kroz nepovoljne kredite naplaćuju. Koliko je to opasno vidi se iz primjera izgradnje auto-puta u Crnoj Gori koji radi Kina. Druga strana je odnos Srbije prema susjednim zemljama u kojima živi i stanovništvo srpske nacionalnosti gdje

Vučić propagira dobrosusjedske odnose, u isto vrijeme pojedinci iz njegove vlade otvoreno govore o spajanju svih Srba u jednu državu i time daju dojam da još uvijek živi politika u duhu Slobodana Miloševića. POBJEDA: Sve se češće pojavljuju i spominju tzv. non pejperi, u kojima se ponovo govori o razgraničenjima na Balkanu. Što je cilj ovakvih dokumenata? Kome oni mogu donijeti korist, a kome štetu? JURATOVIĆ: Non pejperi uglavnom na zapadu Europe nikada nisu imali posebnog značaja, pogotovo kao što je to ovaj donedavni od Janeza Janše, koji najčešće završavaju u košu za smeće. Jer bilo kakvo novo povlačenje granica je protiv načela EU, a pogotovo povlačenje etničkih granica je protiv temeljnih vrijednosti demokratskog sustava. Međutim, na Zapadnom Balkanu non pejperi imaju uvijek svoju svrhu i svoj značaj, a to je da se otvori javna diskusija, koja ide u pravcu protiv EU integraci-

ja. Koliko takvi non pejperi na Zapadnom Balkanu mogu nanijeti štete je primjer takozvani SANU-non pejper za koji nitko otvoreno nije rekao da je učestvovao u pisanju, ali koji je otvorio novu diskusiju koja je dovela do raspada Jugoslavije. Zato, koliko god su ti non pejperi besmisleni u EU, na Zapadnom Balkanu se poučeni iskustvom moraju ozbiljno shvatiti. POBJEDA: Da li Evropa, svojom nedovoljnom angažovanošću na Balkanu, na neki način podstiče ovakve inicijative? JURATOVIĆ: Osobno sam mišljenja da je EU dovoljno angažirana kroz svoje institucije na Zapadnom Balkanu, ja bih čak rekao da se i previše zalaže s obzirom koliko se vlade zalažu na Zapadnom Balkanu na njihovom putu u EU. Često imam osjećaj da vlade Zapadnog Balkana manje-više govore o njihovom interesu za ulazak u EU, a Boga mole da do toga nikada ne dođe. Zbog Đukanovićevog autokratskog vladanja i korumpiranog sustava je upra-

Premijer u prvoj radnoj posjeti Sloveniji

Članstvo u EU nema alternativu neta, istakao je „da građanska Crna Gora slijedi put tolerancije, razumijevanja, poštovanja i mira, te da bi trebalo da se više okrene socijalnoj pravdi i ekonomskoj politici“. Ističe se da je Pahor podržao „nastojanja Vlade Crne Gore da radi na ja-

čanju građanske države, što je dobra poruka i ostalim zemljama Zapadnog Balkana koje žele u EU“. - Pahor je naglasio i da je pomirenje u Crnoj Gori jedini put – piše u saopštenju. Krivokapić se sastao i sa predsjedni-

kom Državnog zbora Republike Slovenije Igorom Zorčićem kojem je rekao „da je predsjedavanje Slovenije Savjetom Evropske unije od 1. jula 2021. šansa za Crnu Goru“. Na sastanku sa predsjednikom Vlade Slovenije Janezom Janšom, na čiji

vo došlo do promjene vlasti u Crnoj Gori, koja međutim nije krenula putem demokratskih vrijednosti već suprotno, zloupotrebom nacije i vjere u ideološke svrhe dovodi se crnogorsko društvo na rub propasti. Europa može pomoći oko izgradnje jačanja demokratskih institucija, ali nažalost Europa ne može na glasačkim mjestima glasati umjesto crnogorskog stanovništva. POBJEDA: Poslanička grupa liberala (FDP) u Bundestagu uputila je zahtjev za Zapadni Balkan kojim bi trebalo da se tim zemljama ponudi „angažovana“ i realna EU perspektiva. U čemu se taj zahtjev razlikuje od aktuelne politike njemačke savezne vlade? JURATOVIĆ: Taj zahtjev je gotovo identičan s aktualnom politikom njemačke vlade, razlikuje se uglavnom u kontekstu funkcionalnosti europskih institucija na Zapadnom Balkanu, ali cilj je isti. Treba više političke odlučnosti i stvaranje jasne agende na putu zapadnobalkanskih zemalja u EU pri čemu još jednom napominjem – za brzinu na putu u EU su odgovorne najviše zemlje Zapadnog Balkana, a koliko je to problematično najbolje se vidi u Crnoj Gori u kojoj se društvo i politika zaokrenula za 180 stupnjeva. Jovana ĐURIŠIĆ

poziv i boravi u jednodnevnoj radnoj posjeti toj državi, Krivokapić je rekao da je Vlada spremna da odgovori očekivanjima EU „i do kraja mandata završi obaveze u pregovaračkom procesu“. Janša je pozvao Krivokapića na Samit EU Zapadni Balkan koji će biti održan u oktobru. Krivokapić boravi u prvoj radnoj posjeti Republici Sloveniji, a u delegaciji Vlade je i ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović. K. K

Ekonomija

Subota, 29. maj 2021.

Bankari iznenađeni zbog stava Odbora za ekonomiju

Aktivnosti Crnogorskog Telekoma

Prijedlog zakona, koji je u osnovi populistički i neutemeljen, i njegovo izglasavanje šalju negativnu poruku stranim investitorima od kojih su većina akcionari crnogorskih banaka, upozoravaju bankari

testiranje 5G mreže

Apsolutni moratorijum je opasan i bez presedana Počinje PODGORICA - Prihvatanje prijedloga zakona o uvođenju apsolutnog moratorijuma za pola godine na skupštinskom Odboru za ekonomiju iznenadilo je bankare, koji su Pobjedi kazali da je ovakvo rješenje opasno i bez presedana, te da jednostrano kreiranje nepredvidljivog zakonodavnog ambijenta šalje lošu poruku investirorima. Zakon je predložio SDP, a njime se predviđa i da se tokom moratorijuma ne naplaćuje kamata. Na Odboru je ovaj leks specijalis dobio podršku DF-a, PzP-a i SNP-a, dok su Ura i Demokrate bili uzdržani, tražeći dogovor sa CBCG i bankarima. Poslanici će se o njemu izjasniti naknadno.

PODGORICA - Crnogorski Telekom je postavio prve 5G bazne stanice na više lokacija, čime će ta kompanija biti prvi operator u zemlji koji će organizovati testiranje 5G mreže u realnim uslovima. Iz Telekoma je saopšteno da će testiranje sprovoditi u više gradova i na 2.1 GHz srednjem frekvencijskom spektru, koji je u ovom trenutku dostupan korisnicima. Pal Kovač

Zaimović: Šteta i za privredu i građane

LOŠA PORUKA INVESTITORIMA

U CKB ne kriju iznenađenje zbog stava Odbora i ukazuju da javnost, pa ni donosioci odluka, nijesu upoznati sa analizom njegovog uticaja na ekonomiju Crne Gore. - Prijedlog zakona, koji je u osnovi populistički i neutemeljen, i njegovo izglasavanje šalju negativnu poruku stranim investitorima od kojih su većina akcionari crnogorskih banaka. Predlagači zakona i nadležne institucije moraju znati da ne možemo promovisati sigurno i atraktivno okruženje za strane investicije, a donositi jednostrane i neupitno loše odluke ovog tipa – naglasili su u CKB. Izuvršni direktor te banke Pol Kovač Pobjedi je rekao da pad BDP-a od 15,2 odsto u prošloj godini nije pratio jednak pad potrošnje građana, čemu su pomogle banke. - Potrošnja je u 2020. ubilježila pad od tri odsto, što uz pad opštih investicionih ulaganja u zemlji, te stabilan nivo depozita stanovništva, govori da su banke kreditnim aktivnostima održale potrošnju stanovništva i ublažile opšti pad BDP, koji bi bez kreditiranja banka bio dramatičniji – ocijenio je Kovač. Za izvršnog direktora NLB

Dino Redžepagić

Esad Zaimović

Direktor Hipotekarne banke Esad Zaimović kratko je kazao Pobjedi da je njihov stav identičan stavu svih banaka u Crnoj Gori. - Eventualno usvajanje ovog zakona bi urušilo finansijski sistem i nanijelo štetu svima, kako bankama, tako i privredi i građanima - istakao je Zaimović.

banke Dina Redžepagića stavovi članova Odbora već su poslali pogrešnu poruku investitorima i bankarskim grupacijama. - Pokazali su spremnost da kreiraju krajnje nepredvidljiv zakonodavni ambijent, uz nedovoljno razumijevanje uloge bankarskog sektora i njegove profitabilnosti, te uz izostanak kvalitetne analize efekata predloženog zakona. U potpunosti su ignorisane jasne poruke ekonomske struke, regulatora, udruženja, pa i Svjetske banke i MMF-a - naglašava Redžepagić i ističe da bi eventualno usvajanje ovog zakona, kroz negativne posljedice na likvidnost i kapital banaka, nanijelo direktnu štetu sposobnosti finansijskog sektora da obezbijedi nastavak kreditiranja građana i privrede. - Time bi se ugrozio ekonomski oporavak države, ali i os-

tavile dugoročne posljedice na stvaranje stabilnog i predvidivog investiciono-ekonomskog ambijenta, kao prve obaveze institucija sistema - poručio je Redžepagić, koji vjeruje da ovaj prijedlog ipak ne može dobiti podršku parlamenta.

KRIZNE MJERE

Banke od početka krize primjenjuju mjere CBCG, kao i posebne programe kojima klijentima pomažu da prebrode krizu usljed gubitka dijela prihoda ili posla. Trenutno je na snazi moratorijum na otplatu kredita za sve koji su od kraja marta prošle godine ostali bez posla, kao i za one čiji je prihod u prošloj godini prepolovljen. Tokom ovog moratorijuma, koji traje do kraja avgusta, klijentima se obračunava kamata. Uvođenje moratorijuma i za klijente koji nijesu pogođeni pandemijom, izvršni direktor

Aleksa Lukić

Profit ostao u zemlji Profit od 70 miliona eura koji su banke ostvarile u prethodne dvije godine u SDP-u vide kao jedan od glavnih razloga za donošenje ovog zakona. To, kako tvrde u toj partiji, jasno govori da banke ne trpe posljedice krize, te bi zbog toga trebalo da podijele teret sa privredom i građanima. Sa druge strane, u CKB banci smatraju da je neopravdano stavljati fokus na zaradu banaka, koja se u prošloj godini prepolovila. - Treba naglasiti da je kompletan profit banaka iz 2019. i 2020. ostao u zemlji kao rezultat ograničenja CBCG o isplati dividende, te je reinvestiran u kreditne aktivnosti za klijente na tržištu Crne Gore. Fokus treba biti likvidnost, ne samo banaka, već i cjelokupnog ekonomskog sistema u zemlji - zaključili su u CKB.

Erste banke Aleksa Lukić vidi kao mjeru koja ne bi imala pozitivan anti-krizni efekat. - Upravo suprotno, banke bi ostale bez najznačajnijeg izvora likvidnosti, priliva od otplate kredita, što bi direktno i ozbiljno ugrozilo kreditne aktivnosti i mogućnost banaka da finansiraju potrebe građana i oporavak i rast ekonomije. Ovakav zakon i njegovo usvajanje smatram neprimjerenim, bez presedana i opasnim – rekao je Pobjedi Lukić. Naglašava da je bankarski sistem krizu dočekao u dobrom stanju, te da zbog toga danas nije dodatni faktor nestabilnosti ekonomije. - Bankarski sistem je „krvotok“ svake ekonomije i ne treba ga činiti slabijim i destabilizovati. Samo likvidan, solventan i snažan bankarski sektor može biti pokretačka snaga obnove ekonomije i adekvatna podrš-

Održan sastanak direktora članica EUROCHAMBRES

Pandemija najviše pogodila Crnu Goru PODGORICA - Privredne komore imaju nezamjenjivu ulogu u oporavku ekonomija od pandemije kovid-19 - ocijenjeno je na jučerašnjem onlajn sastanku direktora i potpredsjednika članica Asocijacije privrednih komora Evrope EUROCHAMBER. Prema riječima potpredsjednika crnogorske Privredne komore Pavla D. Radovanovića zvanični podaci pokazuju da je među evropskim zemljama, pandemija imala najsnažniji negativan efekat u Crnoj Gori. - Pad ekonomije od 15,2 odsto prati značajno smanjenje bro-

ja zaposlenih, odnosno povećanje stope nezaposlenih, a izuzetno su negativni i drugi indikatori. Neophodna je intenzivna komunikacija između Vlade Crne Gore i ministarstava sa Privrednom komorom u osmišljavanju i realizaciji planova oporavka – kazao je Radovanović. Generalni sekretar EUROCHAMBRES-a Ben Baters prezentovao je aktivnosti evropske komorske asocijacije, a tokom sastanka je razmatrana i uloga komora u njihovim državama, izazovi sa kojima se suočavaju u poslovanju, te njihovi kratkoročni i srednjoročni ciljevi. R.E.

ka klijentima. Kriza još nije završena i razmjere njenog uticaja na privredu i banke tek ćemo vidjeti - upozorio je Lukić. To što bi na šest mjeseci ostali bez osnovnih prihoda, uz gomilanje opštih i troškova depozita i kreditnih linija, odvelo bi dio banaka u gubitke. To bi ugrozilo bankarski sistem jer utiče na rejting tih banaka, sistema, a zatim i ekonomiju zemlje kroz rejting države, cijenu budućeg zaduživanja, obveznica, interesovanje investitora. - Ne treba zaboraviti ni efekat skrivenih rizika. Opšte odlaganje otplate dovelo bi i do odlaganja rješavanja problema i njihovog privremenog „stavljanja pod tepih“, što bi nakon završetka moratorijuma moglo napraviti nagli udar na poslovne banke - zaključili Bo.D. su u Erste banci.

NTO organizovala promociju destinacije u Bijeljini i Beogradu

Pozvali u goste građane BiH i Srbije Pavle Radovanović

- Telekom proaktivno radi na tome da svojim korisnicima omogući pristup 5G mreži, većim brzinama i superiornom korisničkom iskustvu i prije nego što se stvore uslovi za implementaciju 5G mreže u cijeloj zemlji i u punom kapacitetu - navodi se u saopštenju. Crna Gora, kako su podsjetili, još čeka na stvaranje regulatornih i tehničkih uslova za implementaciju 5G mreže na nivou države, kada će se kroz aukciju spektra operatorima na raspolaganje staviti 3.5 GHz-ne frekvencije. - Pripreme za testiranje realizujemo sa partnerima iz kompanije Erikson Nikola Tesla koji su obezbijedili opremu po svim tehnološkim i bezbjednosnim standardima Evropske unije – 5G mreža dostupna je u 24 od 27 zemalja EU – a kako bi testiranje mreže proteklo neometano i u skladu sa svim domaćim propisima, blisko sarađujemo sa Agencijom za elektronske komunikacije - navodi se u saopštenju. S.P.

Kursna lista USD

1.21420

JPY 133.65000 GBP

0.85765

CHF

1.09600

AUD

1.57960

CAD

1.47110

PODGORICA - Nacionalna turistička organizacija je predstavila turističku ponudu destinacije u Beogradu i Bijeljini, u okviru regionalne roadshow kampanje. Navedeno je da su predstavnici NTO, informisali posjetioce o procedurama ulaska u Crnu Goru i zdravstvenim protokolima koji se primjenjuju u destinaciji, a dijeljen je i promotivni materijal. Ponuda će narednih dana biti prezentovana i u Banjaluci i Sarajevu. R.E.

Ekonomija

Subota, 29. maj 2021.

To Montenegro predstavio vizuelni identitet preduzeća

Logo isti samo malo drugačiji Pobjednik autorskog rješenja Maksim Arbuzov iz Rusije, kazao je da se rješenje naslanja na prethodni logotip, tako da je ,,isti, ali sa novim dodirom“ PODGORICA - Orao je ostao dio idejnog rješenja loga nove nacionalne avio-kompanije To Montenegro i njime su, kako je saopšteno, saču-

Avion sa novim logom

vane tekovine prethodnog državnog avio-prevoznika Montengro erlajnza (MA). Izvršni direktor To Montenegra Predrag Todorović kazao je da je na konkurs stiglo 109 idejnih rješenja.

- Komisija je zaključila da bi komercijalno ime trebalo da bude Air Montenegro, jer je to spoj avio-kompanije i imena države, kao i da smo imali

mogućnost da pokušamo da sačuvamo nešto od postojećeg logoa MA. A to radimo i generalno kao kompanija - rekao je Todorović.

Na presu ne odgovara na pitanja Direktor kompanije To Montenegro Predrag Todorović nije želio da odgovara na novinarska pitanja koja nijesu bila vezana za temu konferencije. Novinar Pobjede je konstatovao da ih je pozvao na pres i da bi trebalo da odgovori na sva pitanja, uključujući i ova: kako teku pregovori sa stečajnom upravom Montenegro erlajnza o poslovnotehničkoj saradnji, kad će potpisati ugovor i što ako se ne dogovore, kao i šta će biti sa

PODGORICA - Petog dana obustave pružanja pravne pomoći, stigla je prijava protiv još dva advokata zbog boravka u prostorijama suda, uprkos odluci kojom im je to zabranjeno, potvrdio je Pobjedi predsjednik Advokatske komore Zdravko Begović. On je kazao da se od ove dvojice i njihovog kolege koji je prije nekoliko dana pristupio ročištu u Višem sudu čeka izjašnjenje koje moraju dostaviti u roku od osam dana. Nakon toga bi disciplinski tužilac trebalo da odluči da li u njihovim radnjama ima elemenata teže povrede dužnosti. Iz Vlade ih i dalje niko nije kontaktirao, ali oni poziv čekaju. Spremni su, kazao je Begović, za bilo koji vid komunikacije i pripremaju prijedloge koje bi izložili prilikom tog susreta. Advokati su obustavili pružanje pravne pomoći u ponedjeljak zbog neprihvatanja Vlade da ih izuzme iz Zakona o fiskalizaciji čija primjena startuje za tri dana. To znači da ne smiju odlaziti u sudove, policiju ni tužilaštva, ali mogu podnositi tužbe, žalbe i ostala pravna akta kako bi izbjegli propuštanje rokova. Od tada su i građani bez ustavnog prava na pravnu pomoć, a u svim sudovima odložena su brojna ročišta.

Reagovali zbog gRađana

Ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimir Leposavić je pred Skupštinom morao da objašnjava ranije izrečen stav državnog sekretara Ivana Vukićevića da advokatura ne bi trebalo da

Naveo je da su pokušali da naprave njegovu restilizaciju, a sa pravne strane provjerili su da logo nije zaštićen. - Zahvalio bih porodici autora izvornog znaka sa kojima smo stupili u kontakt - dodao je Todorović. Član žirija i dekan Fakulteta vizuelnih umjetnosti Nikola Latković kazao je da je zadatak konkursa bio sačuvati tekovinu MA, koja traje od 1995. godine, što nije malo za crnogorske prilike i da je u uži izbpor ušlo 25 rješenja. Nagradni fond iznosio je 20 hiljada eura, od čega je za prvu nagradu opredijeljeno 16 hiljada, za drugu 2,5 hiljade eura, a za treću, koja je podijeljena na dva dobitnika, 1,5 hiljada. Pobjednik autorskog rješenja Maksim Arbuzov iz Rusije kazao je da se to rješenje naslanja na prethodni logotip. - To je dio tekovine vaše zemlje i smatrao sam da treba da to sačuvam i da ga nadogradim da bude isti, ali sa novim dodirom - rekao je Arbuzov. Druga nagrada je dodijeljena Nikoli Badi Radonjiću iz Podgorice, dok su treću podijelili Andrej Šeter i Petar Ćalov. S.P.

trećim avionom MA. - Hvala na tim pitanjima, koja moram priznati nijesu baš relevantna za ovu konferenciju. Ne bih išao previše u detalje samo bih rekao da naše pripreme teku po planu, sve je pod kontrolom mi ćemo da počnemo operacije kako je planirano – rekao je Todorović. Novinar Pobjede ga je podsjetio da mu je u nekoliko navrata slao pitanja, ali da nikad nije dobio odgovore.

Bojanić najavio produženje grejs perioda za otplatu kredita Eksim banke

Nijesu odustali od penala PODGORICA - Vlada će izvjesno uspjeti da, u pregovorima sa izvođačem radova na prioritetnoj dionici auto-puta, produži grejs period za otplatu kredita Eksim banke, koji ističe 21. jula, saopštio je ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić u parlamentu, odgovarajući na pitanje Danila Šaranovića (Demokratska CG). - Do sada je završeno 95 odsto radova, a nedavno su ugovorne strane definisale 30. novembar kao novi rok za završetak dionice. Prema procjenama izvođača radova moguće je očekivati da će radovi biti završeno do kraja godine - rekao je Bojanić. Naveo je da produženje roka izgradnje ne znači odustajanje od naplate penala za kašnjenje i dodao da i kineska CRBC ima zahtjeve u tom smislu. Odluku o tome donijeće nadzorni organ. U odgovoru na pitanje Miloša Konatara (Ura) podsjetio je da je Ministarstvo u januaru dostavilo Specijalnom tužilaštvu informaciju o mogućem postojanju krivičnog djela prilikom nabavke četiri broda za Crnogorsku i Barsku plovidbu. S.P.

Advokati i dalje čekaju poziv Vlade

Prijava disciplinskom tužiocu protiv tri advokata Sva tri advokata moraju dostaviti u roku od osam dana izjašnjenje, a nakon toga bi disciplinski tužilac trebalo da odluči da li u njihovim radnjama ima elemenata teže povrede dužnosti, objašnjava Zdravko Begović podliježe fiskalizaciji na ovaj način. Iako sporni zakon nije u njegovoj nadležnosti, Leposavić je naveo da su imali potrebu da reaguju zbog svoje nadležnosti nad zakonom o advokaturi. Kaže da su očekivali da će to biti shvaćeno, ,,ali da li zbog manjka stručnosti van ove sale, u medijima, kod organizacija ili jednostavno zbog nemanja dovoljno dobrih namjera, kao da nije shvaćeno“. - Ministarstvo pravde nije reagovalo zbog advokata, naš stav je izrečen zbog korisnika advokature, a to su građani i to ne bilo koji, već oni najslabije platežne moći, a kojima pravda treba jednako kao i drugima, ako ne i više - kazao je Leposavić odgovarajući na pitanje Vladana Raičevića (DF). Ocjenjujući da su pojedine odredbe tog zakona nedovoljno dobre, Leposavić je ukazao da je važno zaštitom nezavi-

snosti advokature, zaštititi ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, jer su advokati spona između građana i pravde. - Rekli smo da sam zakon, oporezivanje advokata i njihova fiskalna odgovornost uopšte nijesu sporni, ali način na koji je ovaj zakon to predvidio je neadekvatan - kazao je Leposavić i dodao da bi fiskalizacija posebno ugrozila mlade advokate koji najviše pružaju pomoć građanima niže ili srednje platežne moći.

Zdravko Begović

Podsjetio je da ovaj zakon nije predložio ministar finansija Milojko Spajić niti ga je usvojila ova, već bivša vlast prije dvije godine. Zato je pitao advokate zbog čega se za štrajk nijesu odlučili tada dodajući da se ,,boji da je odgovor na to pitanje vrlo jasan“.

Dodatne zabrane Osim prvobitne zabrane advokatima da odlaze u pravosudne institucije, AKCG je dala i preporuke o načinu komunikacije sa klijentima i institucijama. Rečeno im je da je dozvoljena komunikacija poštom, ali ne i preuzimanje pošte u sudovima. Od sada im je zabranjeno i pristupanje javnim izvršiteljima i notarima, osim u ličnom svojstvu. Preporučeno im je da najkasnije do 1. juna na vratima svojih kancelarija istaknu odluku o obustavi pružanja pravne pomoći.

- Ono što smo mi podržali nije štrajk, već dijalog. Stali smo da odbranimo argument advokata i to zbog građana, jer se pravna pomoć koju im oni pružaju tiče osnovnih prava i sloboda – zaključio je Leposavić.

Poziv

Begović je Vladu pozvao da prihvati komunikaciju i sa nedavno održane konferencije za medije koju su podržale kolege iz advokatskih komora Srbije i Vojvodine. Tvrdi da advokati ne pružaju usluge, već pravnu pomoć i odbacio navode Vlade da je njihova odluka o obustavi nezakonita. Tvrdi da to pravo crpe iz zakona o advokaturi i statuta AKCG. Smatra i da se

na njih ne može primijeniti zakon o štrajku, jer se on odnosi samo na zaposlene u odnosu na poslodavca, a komora nije poslodavac advokatima. Vlada je nakon obustave rada advokata, dovela u pitanje zakonitost te odluke navodeći da ne postoji pravni osnov za takvu odluku. Na taj način je, kako su naveli u saopštenju, AKCG izašla iz okvira svojih nadležnosti time što je narušila pravo na rad, na odbranu te pravo stranke da izjavi reviziju. - Niko u pravnom i ekonomskom sistemu Crne Gore nema pravo da ugrožava realizaciju ovog višegodišnjeg i dugoočekivanog procesa, niti da podriva pravne temelje države. Poštovanje zakona se posebno očekuje od profesija koje bi trebalo da obezbjeđuju njegovu primjenu i jačanje principa vladavine prava u ekonomskom i ukupnom sistemu države. Građani ne smiju da trpe zbog odbijanja primjene zakonske obaveze da se evidentira promet ostvaren transparentim poslovanjem – smatraju u Vladi. Tvrde da su neki advokati već ušli u sistem elektronske fiskalizacije i ističu da za porez duguju 5,5 miliona eura. M.lk.

Društvo

Subota, 29. maj 2021.

Potpredsjednik Vlade kazao da se stidi Javnog servisa jer smatra da „gura ljude u sukob“

Crnogorskog umjetnika portal IN4S lažno optužio da „poziva na građanski rat“

Abazović žali za „grčkim scenarijom“ PODGORICA – Potpredsjednik Vlade Dritan Abazović juče je u parlamentu poručio da se stidi Radio Televizije Crne Gore i da ta medijska kuća prezentuje program kroz koji poručuje da je u našoj državi građanski rat i ocijenio da Javnom servisu treba potpuna reforma. - Ja sam i ranije kazao da je „grčki scenario“ potencijalni scenario za Javni servis i kamo sreće da su me poslušali, jer ovo čemu svjedočimo je kataklizma. Ne govorim u ime Vlade, već u svoje lično ime i stidim se RTCG jer polarizuje, elektriše atmosferu i gura ljude u sukobe - naveo je Abazović. Grčka konzervativna vlada iznenada je 2013. godine zatvorila tamošnji javni servis ERT i otpustila 2.700 zaposlenih, uz obrazloženje da zemlja mora i na taj način da smanji troškove u jeku dužničke krize. Abazović je rekao da bi Ombudsman trebalo da reaguje kada je u pitanju rad Javnog servisa. - Ako Skupština nema snage da promijeni Savjet RTCG, ne bilo je. Ljudi stvaraju situaciju da je ovdje građanski rat a to nije uloga Javnog servisa. Oni treba da nas zbliže, a oni pro-

Marunović meta uvreda i prijetnji koje ugrožavaju bezbjednost Portal IN4S ću tužiti za širenje laži koje su izazvale lavinu netrpeljivosti prema meni i dovele u opasnost egzistenciju moje porodice i mene - poručio je Marunović

,,Ako Skupština nema snage da promijeni Savjet RTCG, ne bilo je“, poručio je Abazović

dubljuju podjele među nama. Ovo nije atak na tu kuću, ja samo želim da odbranim one časne ljude koji tamo rade, a ima ih – istakao je Abazović. Nakon ovakvih njegovih riječi izrečenih u Skupštini, juče su se tokom dana oglasili iz DPSa i naveli da potpredsjednik Vlade ovako daje podstrek i alibi onima koji prijete novinarima. - Pritisak koji permanentno vrši na Javni servis sa pozicije

vlasti, nedopustiv je. Ovakav narativ drugog čovjeka izvršne vlasti, predstavlja podstrek i svojevrsni alibi svima onim koji ovih dana upućuju najgnusnije prijetnje novinarima i pozivaju za njihov linč. Žalosno je na koji način Abazović govori o Javnom servisu, ne skrivajući svoje osvajačke namjere prema ovoj medijskoj kući - naveli su između ostalog iz te partije. Poslanik Liberalne partije An-

drija Popović kazao je da Javni servis ima odličan program, ali je nezadovoljan političkim emisijama. - Javni servis ne vidi liberale i za njih ne postojimo. Za njih postoji smo jedna stranka. Ipak, zadovojan sam ostalim rubrikama - navodi on. Popović je ocijenio da Abazović u svojim nastupima manipuliše javnošću te da „taj njegov kapacitet može da se iskoristi u pozitivne svrhe“. K.J.

RTCG: Otele su vam se bezbjednosne službe kontroli Na izjavu potpredsjednika Vlade Dritana Abazovića da je „grčki scenario“ bio potencijalni scenario za Javni servis, reagovali su menadžment i uredništvo Radio Televizije Crne Gore. -Ako ovako nastavite da govorite o Javnom servisu, tačno ćemo pomisliti da imate nešto protiv nas. Ne samo kao „građanin pokorni“ koji, kako čusmo, cijeni da je „RTCG kataklizma“ za koju je, da se Vas pitalo, trebalo provesti „grčki scenario”, nego i kao Dritan Abazović koji je pročelnik ministarstava sile. Srećom, pa ta dva Dritana ne misle isto, zbog čega otpada sumnja da ste u Javnom servisu, kao šef bezbjednosnih službi, aktivirali „agenta spavača“da snimi privatan razgovor između novinarke i njenog gosta,

radi kompromitacije i novinarke i RTCG. Zato nam dozvolite pretpostavku da su Vam se bezbjednosne službe otele kontroli, pa rade na svoju ruku. Stoga ne bi bilo loše da im, kao starješina, sugerišete da izvrše forenziku jednog telefona u pres službi Demokrata, kako bi se saznalo ko je neovlašćeno snimio i ko je distribuirao inkriminisani snimak. Tako biste nam bili na ponos, a ne da se stidimo kao Vi nas – naveli su iz RTCG. Istakli su da „sažaljevaju slučaj“ ako Abazović misli da pričama o Srebrenici, Vukovaru, Dubrovniku, deportaciji izbjeglica, otmici u Štrpcima i Haškom tribunalu, partizanima kao antifašistima i četnicima kao kvislinzima, aneksiji Crne Gore 1918. i komitama, RTCG nastoji

„izazvati građanski rat u zemlji, a da Vaša pregnuća ostaju u sjenci“. -Recimo, kao ono ministarke četiri resora, koja je, iz crnogorskog školstva, „dok dlanom o dlan“, počistila sumnjive i nepoćudne, koju ste javno pohvalili za postignute rezultate u emisiji na Vašoj omiljenoj televiziji. Čak ste, u bogougodnom razgovoru, izrazili simpatije kad Vam neko kaže da ste „albanski četnik“. Budući da u nadimcima, s pomenutom ministarkom, dijelite istu ideološku odrednicu, mogli biste, komotno, zamijeniti i resore. Ona bi, za tili čas, pospremila Javni servis, a Vi biste se lišili noćne more zbog koje se, govorom mržnje, kompromitujete u domaćoj i međunarodnoj javnosti – zaključili su iz RTCG.

PODGORICA - Crnogorski reditelj Danilo Marunović ponovo je bio meta uvreda i prijetnji portala IN4S i njegovih čitalaca, koji su, nakon što je ga je taj medij optužio da „poziva na građanski rat“ počeli da mu šalju poruke neprimjerenog sadržaja, kao i da društvenim mrežama dijele njegove fotografije i pominju njegovo ime u vulgarnom, malicioznom i zastrašujućem kontekstu. Povod za to bila je Marunovićeva kolumna na Portalu Analitika Na ulice u kojoj, između ostalog, poziva na građanski bunt i u metafori „ruke se moraju uprljati“ sugeriše proteste umjesto nijemog posmatranja situacije koja veliki broj građana čini nezadovoljnima. Nakon što je objavljen tekst u kojem je ovaj dio izvučen iz konteksta, Marunović je dobio niz najvulgarnijih uvreda i prijetnji na društvenoj mreži Fejsbuk koje ugrožavaju njegovu bezbjednost. Prepoznat po borbi za tolerantno građansko društvo bez fašizma, primitivizma, netolerancije i nasilja Marunović je godinama unazad bio meta napada onih društvenih struktura koje su se protivile ciljevima za koje se zalaže i o čemu bez dlake na jeziku govori u medijima. - Ovo je samo jedan u nizu napada portala IN4S na mene, gdje u maniru manipulacije mojim izjavama, manipulisanjem kontekstom i dezinformacijama, brutalno kompromituju moje ime i moj ugled. Kao posljedicu, ovakvi napadi imaju pojavu masovnih prijetnji i uvreda, koje ozbiljno dovode u opasnost moju porodicu i mene - kazao je Marunović za Portal Analitiku. On napominje da, kada prosječan čitalac, koji nema vještinu da razazna laž i poluistinu od istine, pročita te naslove koji vrijeđaju njihova politička ili nacionalna osjećanja, takav tabloidni metod kod njih stvara atmosferu netrpljivosti, mržnje i ostrašćenosti. - Znamo koji mediji i u kojim istorijskim trenucima su radili takve stvari, koliko je to opasno i šta može da ima za posljedice. Ukoliko se meni ili mojoj porodici išta dogodi, smatraću portal IN4S direktno odgovornim. Ko je pročitao moju kolumnu, jasno zna da je laž da sam pozvao na građanski rat. Cijeli svoj život i svoju karijeru sam posvetio pacifističkim idejama tolerancije, mira i ljubavi. Takođe, nikada nijesam uvrijedio ministarku Bratić, niti mi moje vaspitanje to dozvoljava, uprkos bilo kojim razlikama u mišljenju. Jednostavno, učen sam da se prema ženama mora odnositi sa viteškim manirom - pojasnio je Marunović. Najavio je da će, kako bi se makar nekako zaštitio, podnijeti krivične prijave protiv onih koji mu prijete i vrijeđaju ga. - Portal IN4S ću tužiti za širenje laži i dezinformacija koje su izazvale lavinu netrpeljivosti prema meni i dovele u opasnost egzistenciju R.D. moje porodice i mene - poručio je Marunović.

Odbor za politički sistem, pravosuđe i upravu raspravlja o izvještajima o radu Državnog tužilaštva i Tužilačkog savjeta za 2019. i 2020. godinu PODGORICA - Predstavnici Tužilaštva odbacili su optužbe poslanika vladajuće većine da su dozvolili upliv politike i selektivno postupali prilikom rasvjetljavanja određenih krivičnih djela, iznesene na sjednici Odbora za politički sistem, pravosuđe i upravu, na kojoj su razmatrani izvještaji o radu Državnog tužilaštva i Tužilačkog savjeta za 2019. i 2020. godinu Poslanica Socijalističke narodne partije Milosava Paunović pitala je predlagače izvještaja, Ivicu Stankovića v.d. VDT-a, Glavnog specijalnog tužioca (GST) Milivoja Katnića, državne tužiteljke Sonju Bošković i Lidiju Vukčević, te sekretarku Sekretarijata Tužilačkog savjeta Tatjanu Topalović zašto su dozvovili da tužilaštvo bude nesamostalno.

Tužioci negiraju da je politika imala uticaja na njihov rad - Zašto ste dozvolili da Tužilaštvo koje treba da bude branič zakonodavnog i ustavnog sistema u Crnoj Gori bude nesamostalno. Upliv politike je toliki da je poljuljano povjerenje u samo tužilaštvo i tužioce. Tužilaštvo je selektivno postupalo prilikom rasvjetljavanja određenih krivičnih djela. To se, prije svega, vidjelo kada su bile litije, kada je gonjenje bilo selektivno i kada su se gonili sveštenici u Beranama iako su nosili maske i poštovali distancu – kazala je ona. Prema njenim riječima, osim fiktivnih presuda u slučajevi-

ma sklopljenih sporazuma o priznanju krivice sa šefovima organizovanih kriminalnih grupa, koji su sada slobodni van Crne Gore, građani ne vide da je na bilo koji način zadovoljena pravda. Državna tužiteljka Sonja Bošković, koja je i predstavila izvještaj, kazala je da ne prihvata izrečene kvalifikacije o uplivu politike i selektivnom postupanju. - Kao dugogodišnji tužilac u tužilačkoj organizaciji mogu samo da kažem da mi radimo u skladu sa Ustavom i zakonom. Poštujemo principe po kojima

moramo raditi i u našim predmetima nema selektivnosti kazala je ona. Milivoje Katnić je naglasio da je tokom 2019. i 2020. godine SDT sprovelo istragu u 65 predmeta, a protiv 493 fizička i 113 pravnih lica. Prema njegovim riječima, u oblasti organizovanog kriminala bilo je 44 predmeta protiv 336 fizičkih i 38 pravnih lic a , v i s o ke ko r u p c i j e 1 3 predmeta protiv 54 fizička i šest pravnih lica i pranja novca sedam predmeta protiv 84 fizička i 69 pravnih lica. Finansijske istrage pokrenute

su u 26 predmeta, protiv 238 fizičkih i 10 pravnih lica i jedno proširenje istrage koje je obuhvatilo dodatnih 17 lica. Katnić je dodao da su tokom 2019. i 2020. godine podignute ukupno 53 optužnice i dva optužna prijedloga protiv 421 fizičkog i 61 pravnog lica, a za organizovani kriminal 17 optužnica protiv 110 fizičkih i tri pravna lica. - Ako uporedite rezultate sa tužilaštvima u regionu, a onda i šire, vidjećete da su ovo najbolji rezultati u Evropi - zaključio je Katnić. Predstavnici vlasti apelovali

su na opoziciju da krenu u dogovor za dobijanje dvotrećinske većine za izbor Vrhovnog državnog tužioca, na što je poslanica Draginja Vuksanović-Stanković reagovala i podsjetila da im je SDP nudio dogovor još dok je prekjuče usvojeni Zakon o Državnom tužilaštvu bio u fazi nacrta. Protiv izvještaja o radu tužilaštva i Tužilačkog savjeta za 2019. i 2020. godinu nakon višečasovne rasprave izjasnilo se sedam članova Odbora za politiku, pravosuđe i upravu iz parlamentarne većine, dok predstavnici opozicije nijesu bili prisutni tokom izjašnjavanja. Odbor se, bez rasprave zbog odsustva predlagača, izjasnio i da ne prihvata ni godišnji izvještaj o radu Sudskog savjeta i ukupnom stanju u sudstvu za 2019. godinu. D. MIHAILOVIĆ

Društvo

Subota, 29. maj 2021.

IJZ objavio da je registrovan 41 slučaj korone od 1.457 uzoraka

Preminule dvije osobe PODGORICA - Novi 41 slučaj korona virusa zabilježen je u Crnoj Gori, dok su od posljednjeg presjeka stanja preminule dvije osobe, saopšteno je iz Instituta za javno zdravlje. U četvrtak je, kako je navedeno, urađeno 1.457 uzoraka. Novooboljelih ima najviše u Podgorici osam, Beranama i Rožajama po šest, Nikšiću pet, Baru četiri, Kotoru i Bijelom Polju po tri, Budvi, Danilovgradu, Pljevljima i Andrijevici po jedan.

Ukupan broj preminulih povezanih sa kovidom-19 dostigao je od početka pandemije 1.580. Do juče u 15 sati prijavljen je oporavak kod 84 pacijenta. Uzimajući u obzir sve novootkrivene slučajeve kao i broj oporavljenih, ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva je 928. Od početka epidemijskih dešavanja (mart 2020. godine) ukupan broj registrovanih slučajeva infekcije novim korona virusom u Crnoj Gori je 99.518. R.D.

Viši konsultant za zdravstvena pitanja predstavništva Unicefa u Crnoj Gori i ambasadorka Velike Britanije revakcinisani

Begić: Astra Zeneka bezbjedna i učinkovita Britanska ambasadorka u Crnoj Gori Karen Medoks kaže da je privilegovana jer ima pristup vakcini Astra Zeneka koju su odobrile medicinske regulatorne agencije Evropske unije, Ujedinjenog Kraljevstva i SZO PODGORICA - Viši konsultant za zdravstvena pitanja predstavništva Unicefa u Crnoj Gori dr Senad Begić i ambasadorka Velike Britanije u našoj zemlji Karen Medoks primili su juče drugu dozu vakcine Astra Zeneka. Begić je rekao da on i njegova porodica vjeruju u vakcine, te da su poruke ključnih institucija za javno zdravlje da je ,,ova vakcina učinkovita kada je riječ o sprečavanju onoga čega se najviše plašimo a to je hospitalizacije, upućivanja na liječenje u jedinicu intenzivne njege i smrtnog ishoda zbog kovida-19.

NIKŠIĆ – Četiri infuzione pumpe, neophodne za intravenozne terapije pacijenata uručene su specijalnoj bolnici za plućne bolesti „Dr Jovan Bulajić“ u Brezoviku kao donacija farmaceutske kompanije „Hoffmann La Roch“ iz Podgorice. Bolnica u Brezoviku referentna je zdravstvena ustanova kod nas u oblasti pulmologije koja liječi bolesnike sa ma-

PODGORICA – Uprava Osnovne škole ,,Lovćenski partizanski odred“ donijela je odluku da obustavi disciplinski postupak protiv profesorice istorije Sanje Vujović, jer je komisija ocijenila da ona nije politički zloupotrijebila djecu kada je sa njima šetala u Podgorici povodom obilježavanja Dana pobjede nad fašizmom, u organizaciji SUBNOR-a. Vujović je najavila da će zbog ovog postupka da tuži Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta. Ona je za Pobjedu kazala da je očekivala da škola donose ovakvu odluku, ističući da je znala da čini pravu stvar i da nije nigdje napravila grešku. Postupak protiv nje je ranije pokrenut na prijedlog Ministarstva kojim rukovodi ministarka Vesna Bratić, odnosno telefonskim putem je sugerisano direktoru škole da to učini, jer je ocijenjeno da je šetnja u Podgorici navodno bila usmjerena protiv Vlade.

POVREDA LIČNOSTI I PROFESIJE

- Smatram da je to trebalo odraditi na ljepši način, transparentnije. Ne možemo preko telefona ljude skidati sa posla. Da smo dobili zvaničan dopis drugačije bih se postavila. Kad je ovakvo stanje, onda ćemo i mi reagovati kako treba. Tužiću Ministarstvo. Povrijeđena je moja ličnost, profesija, moja diploma. Na taj način ne možemo da funk-

Senad Begić

Vujović n protiv Min Sanja Vujović

Povrijeđena je moja ličnost, profesija, moja diploma. Na ovaj način ne možemo da funkcionišemo, kao društvo, prije svega, rekla je za Pobjedu profesorica istorije Sanja Vujović cionišemo, kao društvo, prije svega. Na osnovu neprovjernih nekih informacija treba da se osuđujemo telefonskim putem. Smatram da to nije ispravno – rekla je Vujović.

Odgovarajući na pitanje kada će da pokrene postupak, profesorica je podsjetila da su advokati u štrajku i nada se da će ubrzo biti prilike. - Planiram i dalje da radim.

Prezentovane nove mjere koje će važiti od danas

Supermarketi po star lokali i restorani do p

EFEKTI

- Najčešći neželjeni efekti obično su blagi ili umjereni i prolaze za svega nekoliko dana. Najozbiljniji neželjeni efekti, o kojima se mnogo govori, izuzetno su rijetki slučajevi neobičnih krvnih ugrušaka s niskim nivoom trombocita. Procjenjuje se da se ovi ugrušci javljaju kod jedne od 100.000 vakcinisanih osoba. Ta vrsta rizika je izuzetno mala i ako ja treba da budem onaj ko će u Crnoj Gori doživjeti takve ozbiljne neželjene efekte, dozvolite mi da to i budem – to je rizik koji sam spreman da preuzmem u bilo kom trenutku - poručio je dr Begić. Vakcina kompanije Astra Zeneka uspješno je prošla kroz rigorozne postupke kontrole Svjetske zdravstvene organizacije, Evropske agencije za ljekove (EMA), Regulatorne agencije za ljekove i zdravstvene proizvode Velike Britanije, Agencije za ljekove i medicinska sredstva u Japanu i brojnih drugih stručnih tijela. Do sada je, kako je saopšteno iz Unicefa više od 400 miliona doza ove vakcine distribuirano u 165 zemalja svijeta, a

Uprava cetinjske škole utvrdila da profesorica istorije nije p

Karen Medoks

oko jedne četvrtine doza već je dato. Britanska ambasadorka u Crnoj Gori Karen Medoks kaže da je privilegovana jer ima pristup vakcini Astra Zeneka koju su odobrile medicinske regulatorne agencije Evropske unije, Ujedinjenog Kraljevstva i SZO.

POVRATAK U NORMALU

- Vakcina Univerziteta Oksford i Astra Zeneke je najveća komponenta programa vakcinacije u Ujedinjenom Kraljevstvu, a prema istraživanju koje je ovog mjeseca objavio engleski Institut za javno zdravlje, preko 11 hiljada života je spašeno u Ujedinjenom Kraljevstvu kao rezultat tamošnjeg programa vakcinacije. Dakle, znamo da to djeluje. Vakcinacija će nam svima otvoriti vrata i omogućiti nam da ponovo

živimo svoje živote u cjelosti - rekla je Medoks. Šef predstavništva Unicefa u Crnoj Gori Huan Santander poručio je da vakcinisanjem štitimo sebe i ljude oko sebe. - Podržavamo djecu da ponovo normalno idu u školu, a roditelje da se vrate na posao i povećaju prihode svojih domaćinstava. Ako imate briga zbog ličnog rizika u vezi s primanjem vakcine Astra Zeneka, to je u redu i u tom slučaju treba se konsultovati sa zdravstvenim stručnjakom - poručio je Santader. Do sada je u Crnu Goru isporučeno 48.000 doza vakcine Astra Zeneka zahvaljujući nabavci Ministarstva zdravlja u okviru mehanizma Kovaks, globalnog partnerstva čiji je cilj da se svima obezbijedi jednak pristup vakcinama protiv kovida-19. Sl.R.

PODGORICA - Restorani i kafići u Crnoj Gori radiće do ponoći, umjesto do 23 časa kao što je bilo do sada. Muzika se dozvoljava od 20 do 23 časa, saopštio je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Borko Bajić na pres konferenciji na kojoj su predstavljene nove epidemiološke mjere koje važe od ponoći. Rad supermarketa biće produžen i oni će raditi prema sopstvenoj organizaciji. On je kazao da se dozvoljava rad zabavnih parkova uz poštovanje mjera.

OKUPLJANJA, ULASCI

Nove mjere se prema ranijim informacijama odnose na dozvoljavanje okupljanja na otvorenom do 50 osoba, kao i prisustvo publike sportskim događajima, ali uz posebne uslove.

Kada su u pitanju ulasci stranaca, oni su olakšani i uz ranije uslove koji se tiču negativnog PCR testa i dokaza o potpunoj vakcinaciji (najmanje 14 dana prije ulaska), kao i testa za antitijela, omogućava se ulaz i uz negativan brzi antigenski test koji nije stariji od 48 sati. U KCCG je hospitalizovan 31 pacijent od čega 18 na internoj klinici a ostatak na klinici za infektivne bolesti, kazao je medicinski direktor KCCG Zoran Terzić. Direktor Doma zdravlja Podgorica, Danilo Jokić predstavio je mapu puta vakcinalnih autobusa.

VAKCINA NEĆE FALITI

Direktor Instituta za javno zdravlje Igor Galić, kazao je da sve prve doze imaju jednak broj za revakcinaciju i za sve vakcinisane je spremna druga doza. Na pitanje da li se

Sa konferencije za medije

plaši da će faliti vakcina Galić je rekao da nemaju bojazni da će nedostajati vakcina za revakcinaciju. - Trenutno nema informacija o tome koje će vakcine donirati Hrvatska, i kada će stići ostatak dogovorenih Sputnjik

Donacija farmaceutske kompanije ,,Hoffmann La Roch“ iz Podgorice

Infuzione pumpe za bolnicu u Brezoviku lignim tumorima pluća, vrši hospitalizacije za hemioterapiju i palijativno liječenje. U ovoj ustanovi se pacijenti liječe na Odjeljenju pulmološke onkologije, gdje se sprovode adekvatne dijagnostičke procedure i terapije iz te oblasti, po savremenim protokolima

i standardima liječenja onkoloških pacijenata. Iz bolnice u Brezoviku podsjećaju da je za uspješno liječenje pacijenata oboljelih od karcinoma pluća, pored stručnog i posvećenog kadra i adekvatne terapije, potrebna i savremena oprema. Svjesna te

potrebe, a u skladu sa dosadašnjom uspješnom saradnjom sa bolnicom Brezovik, firma „Hoffmann La Roch“ je donirala infuzione pumpe koje se koriste za intravenozno apliciranje infuzionog rastvora sa adekvatnim farmaceutskim sastojcima.

Načelnica Odjeljenja pulmološke onkologije dr Marija Stolić izrazila je zahvalnost kompaniji „Hoffmann La Roche“ iz Podgorice za donirane uređaje. Ona je istakla važnost osavremenjavanja načina i uvođenja inovativnih rješenja u protokole liječenja pacijena-

ta, posebno onih koji se liječe od teških oboljenja. Kako se navodi, zahvaljujući ovoj donaciji, pacijentima će biti omogućeno značajno olakšanje ili potpuni oporavak. Ove pumpe se često koriste za primjenu kritičnih tečnosti, uključujući i visoko

Društvo

Subota, 29. maj 2021.

politički zloupotrijebila djecu u šetnji povodom Dana pobjede nad fašizmom

najavila tužbu nistarstva 

Profesorica Vujović nije povrijedila radne obaveze i nije načinila nikakvu štetu svojim djelovanjem. Nije nanijela bilo kakvu materijalnu ili moralnu povredu škole i donio sam odluku da se obustavlja disciplinski postupak protiv nje – rekao je Đukanović

Đukanović ispričao je za naše novine da je juče, pred završetak radnog vremena, poslao Ministarstvu prosvjete, nauke, kulture i sporta odluku kojom obustavlja disciplinski postupak protiv profesorice. - Profesorica Vujović nije povrijedila radne obaveze i nije načinila nikakvu štetu svojim djelovanjem. Nije nanijela bilo kakvu materijalnu ili moralnu

PROMOVISALA ANTIFAŠIZAM: Profesorica sa đacima

Volim rad sa djecom, može da potvrdi svaka ustanova u koju sam radila da nikada nisam imala problema ni sa kim, već su tu preporuke iz ustanova da sam profesionalac u svakom

smislu. Tako da stvarno mislim da nečije nahođenje ne može da utiče sjutra na moje zaposlenje – poručila je Vujović. Direktor ove škole Veljko

povredu škole i donio sam odluku da se obustavlja disciplinski postupak protiv nje – rekao je Đukanović. Škola je u toku tog postupka prikupila podatke i uzela izjavu od nastavnice u kojoj je ona kategorično tvrdila da je djecu povela u Podgoricu, ne kao učenike škole, nego kao članove UBNOR-a. Svi su imali pisanu saglasnost roditelja. - Nama je UBNOR Cetinja dostavio fotokopiju pisane saglasnosti roditelja gdje stoji da djeca mogu da idu na proslavu – kazao je Đukanović. Ranije pokretanje disciplinskog postupka protiv profesorice osudili su brojni pojedinci, nevladine ogranizacije, političke partije, te su neki od njih pozvali nadležne da obustave taj postupak, ali to nije učinjeno.

BEZ ODGOVORA

Od dana kada je telefonski od direktora škole traženo ispitivanje disciplinske odgovornosti zbog učešća nastavnice sa đacima u antifašističkoj šetnji u Podgorici, do danas, resor Vesne Bratić nije odogovrio na pitanja Pobjede što je, konkretno, bio povod za takav zahtjev. Nije bilo ni odgovora na brojne reakcije u javnosti i pozive da razjasne motive, odnosno pojasne što je bilo sporno u vannastavnoj aktivnosti i učešću profsorice Vujović i učenika u šetnji povodom 9. maja, Dana pobjede nad fašizmom. N.Đ.

rom, ponoći

PODGORICA – „Admiral s Korduna“ intimna je, lična ispovijest koja ima veliki značaj za razumijevanje vremena, prostora i ljudi, ali i istorije jedne epohe - kazao je general major Dragutin Dakić na promociji knjige admirala Branka Mamule koja je održana sinoć u Muzičkom centru, nekadašnjom Domu JNA u Podgorici.

V vakcina - kazao je Galić. Kako je kazao, 129.071 građanin koji je vakcinisan prvom dozom dobiće i drugu dozu. Dodao je da će vakcina biti i da je važno širiti svijest o potrebi vakcinacije putem medija. R.D. rizične ljekove. „Hoffmann La Roche“ je jedna od vodećih inovativnih farmaceutskih kompanija u svijetu, koja nastoji da obezbjeđivanjem adekvatnih dijagnostičkih procedura i terapija u oblasti onkologije, virusologije, reumatologije i neurologije, pacijentima omogući pristup inovativnim terapijskim opcijama i personalizovani pristup u liječenju. Ra. P.

Prema Dakićevim riječima, svako će u ovom štivu, britko i precizno napisanom, i činjenično potkrijepljenom, naći ono što traži - zanimljivo, pučno, i sa aspekta istorije, sociologije. Ali će naći i smjernice i pokazatelje kako se u životu treba voditi, ići naprijed i pored teških nedaća. Sam podnaslov knjige – bitke i sudbine – slikovito govori da je admiral Mamula ne samo svjedok jednog okrutnog rata - potom razvoja ali i propasti nekadašnje Jugoslavije - već i vijeka u kojem se život mijenjao nebrojeno puta. Kako lični, porodični tako i jedne cijele zemlje. Generalni sekretar SUBNORa i antifašista Crne Gore Dragan Mitov Đurović podsjetio je na put Mamule od mladog skojevca do admirala, čovjeka koji je na Petrovoj Gori na Kordunu zatekao ubijen veći dio familije od strane ustaškog terora. Đurović je podsjetio i na



M.BABOVIĆ

Promovisana knjiga „Admiral s Korduna“ Branka Mamule

Sinoć na promociji knjige

Svjedočenje i opomena Mamulin doživljaj Crne Gore, koji je nakon raspada Jugoslavije, prepoznao ovo naše podneblje kao jedino koje u punom smislu riječi i djela baštitni antifašističku tradiciju, zbog čega je Crna Gora postala njegov drugi zavičaj. Glavni i odgovorni urednik Pobjede Draško Đuranović kazao je da knjiga Branka Mamule izaziva strahopoštovanje, ali i opomenu da moramo poznavati istoriju, da ne bi pravili greške. Riječ je o djelu čovjeka koji je proživio cio vijek, ne kao puki posmatrač već sudionik doga-

Sam podnaslov knjige – bitke i sudbine – slikovito govori da je admiral Mamula ne samo svjedok jednog okrutnog rata potom razvoja ali i propasti nekadašnje Jugoslavije - već i vijeka u kojem se život mijenjao nebrojeno puta. Kako lični, porodični tako i jedne cijele zemlje

đaja. I to događaja koji su obilježili najturbulentniji period balkanske istorije – ocijenio je Đuranović. Branko Mamula sjutra puni stotinu godina. Rođen je u Slavskom polju kod Vrginmosta. Kao mlad skojevac je ušao u Drugi svjetski rat 1941. a naredne godine postao je član Komunističke partije. Nosilac je partizanske spomenice, a rat je završio kao politički komesar komande sjevernog Jadrana. Poslije rata bio je komandant Vojnopomorske oblasti, načelnik Generlštaba JNA i savezni sekretar za narodnu odbranu. U čin admirala flote unaprijeđen je 1983. godine, a penzionisao se 1988. Knjigu „Admiral s Korduna“ objavilo je Srpsko narodno vijeće iz Zagreba uz podršku Ureda za ljudska prava i prava ncionalnih manjina Vlade Republike Hrvatske. I. P.

Povodom 105 godina od potapanja parobroda „Brindizi“ u Medovi

Sjećanje na žrtvu crnogorskih dobrovoljaca Oni malobrojni koji su preživjeli, ispričali su posljednje trenutke svojih saboraca, sapatnika i vitezova crnogorskih koji su ne znajući da plivaju sopstveni život puščanim kuršumima gasili. Otuda ta jeka pucnjeva i posljednjih gromoglasnih pozdrava domovini Parabrod „Brindizi“ porinut u more 25. februara 1895. napravljen s namjerom obavljanja poštanskog saobraćaja, a s početkom Prvog svjetskog rata prekomponovan u ratne svrhe, postao je ,,crnogorski Titanik“, masovna grobnica Crnogoraca koji su s puškom o ramenu pohitali da brane svoju domovinu Crnu Goru. Misterija neuobičajene putanje, minsko polje koje je postavila Ratna mornarica Italije sa svojim minama i taj prasak dvostrukog trajanja lebde nad nama kao zagonetka namjere ili omaške, kao krvavi podśetnik još uvijek nepronađenog i nekažnjenog dželata kraja i vječnosti crnogorskih ratnika i ,,medovanskih stradalnika“. Oni malobrojni koji su preživjeli, ispričali su posljednje trenutke svojih saboraca, sapatnika i vitezova crnogorskih koji su neznajući da plivaju sopstveni život puščanim kuršumima gasili. Otuda ta jeka pucnjeva i posljednjih gromoglasnih pozdrava domovini. Časno li je bilo život ispuštiti s Crnom Gorom u srcu, duši, krvi i na usnama. Časnije od ,,nestalog“ novca iz brodske kase prikupljenog od iseljenika koje je za Crnu Goru nosio doktor Đuro Guč; časnije od državne ćutnje i nebrige kojom se i nakon 105 godina u plitkom, pjeskovitom dnu Drimskog zaliva, kostur Brindizija sveti opomenom da se ne zaborave neumrli div-junaci crnogorske slobodarske zublje pod čijom svjetlošću opet branimo našu domovinu od agresivnog srpskogšovinizma, kleronacionalizma i fašizma stranih agentura. Dok je jednoga člana ,,Lovćenskih straža“ i čestitih sinova i šćeri ove države oni nikada neće biti zaboravljeni. Ovim putem „Lovćenske straže“ podržavaju organizatore posjete Medovi 30. maja 2021. godine pri čemu će i sami uzeti aktivno učešće u pomenu i vječnom pijetetu prema žrtvama crnogorskih dobrovoljaca. Naše obraćanje crnogorskoj javnosti završit ćemo pjesmom koju je članica Upravnog odbora Lovćenskih straža mr Ana Pejović posvetila crnogorskim dobrovoljcima koji su crnogorski svetionik časti i patriotizma: NEUMRLIM CRNOGORSKIM JUNACIMA U neke mekše povoje uvijte svoje riječi... sinoć su ledene kaveze prinosili našim ognjištima i nije padala noć... teklo je poput istorije naše malo poznavanje Jezika i ptica... dok su rimski časovnici mjerili providan mjesec stizale su vojske i gazile božićnu tišinu... Ne govori tiho o progonima, nepravdi i siromaštvu, rijetki su oni koji imaju pravo na riječ... Naša se tišina grli drugim bojama i onim iza linije što ne zna da je živo... a Naše je... krvlju okupano kao Mojkovac, kao odstupnica za tuđi put i sopstvenu pogibiju... kao Razvršje bez ijedne ptice i jauka Stane Golubove... kao jutro ustajale magle i napuštenih Ognjišta, jutro od Smrti koje se prije nego počne Dešava... naše je... kao vječnost s Orlovog krša, kao glas Vile Lovćenske koja budi usnule mornare i ona zaboravljena jutra badnja kojima smo dan Poslije, kojima smo Pomješani zvukovi vode, mjesto gdje se sklanjaju zelene sijenke i rastu simboli našeg obnovljenog neba. Upravni odbor „ Lovćenskih straža“

Hronika

PODGORICA – Podgoričanin Saša Vukčević, koji je uhapšen 8. maja zbog nasilničkog ponašanja u lokalu na Zabjelu, pušten je iz pritvora. To je Pobjedi potvrdila advokatica Sanida Kojić, branilac Vukčevića. Kako je pojasnila Kojić, sudi-

Subota, 29. maj 2021.

Sudija za istragu donio rješenje dvadeset dana nakon incidenta u lokalu na Zabjelu

Vukčević pušten iz pritvora

ja za istragu Osnovnog suda u Podgorici donio je rješenje o ukidanju pritvora na prijedlog branioca Vukčevića i državnog tužioca Osnovnog

Odbor za bezbjednost usvojio inicijativu Nebojše Medojevića

državnog tužilaštva u Baru. Vukčević je bio u pritvoru odlukom sudije za istrage kojem je priveden nakon tuče sa tužiteljkom Osnovnog

državnog tužilaštva u Podgorici Jelenom Protić, njenim bratom, koji je službenik Uprave policije, i njihove dvije rođake.

Protić je, kako je to tvrdila pred inspektorima, napadnuta te večeri. S druge strane, Vukčević je tvrdio da su svađu započeli tužiteljka Protić, ko-

ja mu se obratila, i njen brat koji je prišao za njegov sto i napao ga. Vukčević je tvrdio da su Protić i njeno društvo bili u pripitom stanju i da su ga Jelena i još dvije ženske osobe, koje su bile sa njom i njenim bratom, gađale pepeljarama, čašama i flašama. A. R.

Srpski Insajder istražuje kako je bivši šef Žandarmerije došao na poziciju pomoćnika generalnog direktora u JP „Srbijašume“

Krivokapića, Vukšića, Brđanina, Spajića i Damjanovića saslušavaju o švercu cigareta

Bratislav Dikić čuva šume u Srbiji

PODGORICA – Odbor za bezbjednost i odbranu većinom glasova usvojio je inicijativu poslanika PzP-a Nebojše Medojevića za kontrolno saslušanje premijera Crne Gore Zdravka Krivokapića, v. d. direktora ANB-a Dejana Vukšića, v. d. direktora Uprave policije Zorana Brđanina, direktora Uprave prihoda i carina Aleksandra Damjanovića i ministara finansija Milojka Spajića o ponovnom pokretanju posla sa tranzitom cigareta preko Luke Bar i crnom tržištu cigareta u Crnoj Gori.

PODGORICA - Bivši šef Žandarmerije Srbije i general u penziji Bratislav Dikić, koji je 5. februara izašao iz spuškog pritvora, gdje je bio više od četiri godine u pritvoru zbog optužbi da je član kriminalne organizacije koja je planirala terorističke napade na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra 2016. godine, imenovan je za pomoćnika generalnog direktora u JP „Srbijašume“, piše Insajder.

Medojević je kazao da je Krivokapić rizičan sa dva aspekta. Postoje dva scenarija – da Krivokapić nije obaviješten ili da jeste i da to dopušta. -Krivokapić je dužan da građanima dokaže da svojim odlukama ne pospješuje šverc cigareta. Ukoliko se utvrdi da je ova vlada odgovorna za činjenje ili nečinjenje po ovom pitanju, uskratićemo podršku ovoj vladi – poručio je Medojević. On je kazao da je šverc obavljan od 1993. godine do dana današnjeg, dodajući da se to radi uz logističku podršku djelova sistema i državnih institucija. - Nadležne institucije koje bi trebalo da se bave otkrivanjem tih krivičnih djela i da procesuiraju članove kriminalnih oraganizaicija, ne rade svoj posao jer je glavni specijalni tužilac pobratim šefa te kriminalne organizacije – kazao je on. U obrazloženju za pokretanju inicijative za kontrolno saslušanje, on navodi da je u proteklih 15 dana je iz Luke Bar izašlo od 80 do 100 kontejnera PODGORICA – Viši sud vratio je Specijalnom tužilaštvu optužnicu protiv 23-člane kriminalne organizacije, koju su predvodili Radovan Mujović iz Nikšića i Vasilije Rafailović iz Budve radi izvršenja više teških krivičnih djela, kako bi se otklonili zapaženi nedostaci, kazala je za Pobjedu savjetnica za odnose sa javnošću Aida Muzurović. Osim Mujovića i Rafailovića na optužnici su Petar Lipovina, Mitar Marković, Filip Knežević, Žarko Pejaković, Lazar Nedović, Aleksandar Ćetković, Boško Pavlović, Jovan Mirković, Aleksandar Stevanović, Marko Zorić, Nikola Marić, Uroš Đurđevac, Filip Bešović, Goran Rakočević, Ivan Brnović, Nikola Drecun, Mo-

švercovanih cigareta, što je, kako kaže, oko 26 miliona eura profita. Tolika količina nije mogla izaći, nije mogla krenuti, kako kaže, „bez blagosova nekog od apostola Vlade“. - Toliki posao se ne pokreće sa rizikom da će policija ili službe bezbjednosti zaplijeniti jer je gubitak ogroman. To me navelo na zaključak da neko iz naše vlade, koju mi podržavamo, podržava ovaj šverc. To se ne može raditi bez znanja premijera, v. d. direktora ANB-a, v. d. direktora Uprave policije i direktora Uprave prihoda i carina – ističe Medojević. Ideja je, kako navodi, da ovaj odbor pokrene postupak parlamentarne istrage. - Podaci postoje u Upravi za carine, koliko je šlepera izašlo, koji je brod u pitanju, koja je firma u pitanju i koja je krajnja destinacija – navodi Medojević. On ističe da najveći broj švercovanih cigareta završi na tržištu Kosova i Bosne i Hercegovine. On je naveo da ima saznanja ko su carinici koji puštaju robu, koji distribuiraju robu, ko su ljudi koji obezbjeđuju prolaz prema granici prema Kosovu i BiH. To su ljudi oficiri, službenici državne bezbjednosti i policije. On je kazao da jedan bračni par carinika uključen u taj posao, kao i kojim košarkaškim i drugim sportskim klubovima se daju pare od šverca cigareta. - Radi se o ozbiljnom i opasnom poslu. Cilj inspekcije je da vidimo ko iz vladaćijuće većine uzima pare od ovoga. Neko je zadnjih nekoliko dana uzeo 25 miliona eura – poručio je MeI.T. dojević.

Prema pisanju ovog portala, Dikić je u svojoj matičnoj zemlji dobio novu javnu funkciju ubrzo nakon povratka iz Crne Gore i ukidanja presude podgoričkog Višeg suda. Bivši general oslobođen je 5. februara kada je Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu kojom je osuđen na osam godina zatvora. Od kada je tačno Dikić na ovoj funkciji, kao i šta ga kao bivšeg komandanta Žandarmerije kvalifikuje da se bavi održavanjem šuma u Srbiji samo su neka od pitanja Insajdera na koja nijesu dobili odgovor u ovom javnom preduzeću. Kako dodaju, imenovanje Dikića ne pominje se ni na sajtu Srbijašuma, ali to otkrivaju fotografije objavljene i na zvaničnom sajtu Topličkog okruga. Naime, uz saopštenje o sastanku koji je inicirao načelnik Topličkog okruga Zlatan Miljković objavljena je i fotografija na kojoj se nalazi Dikić, potpisano njegovo ime i nova funkcija, piše Insajder. -Kako zajednički doprinijeti povećanju pošumljenosti i

Bratislav Dikić



Od kada je tačno Dikić na ovoj funkciji, kao i što ga kao bivšeg komandanta Žandarmerije kvalifikuje da se bavi održavanjem šuma u Srbiji samo su neka od pitanja Insajdera na koja nijesu dobili odgovor u ovom javnom preduzeću

obnavljanju šumskih ekosistema, unaprijediti saradnju i povećati svijest građana o značaju očuvanja šumskog bogatstva na teritoriji Topličkog okruga bilo je riječi na sastanku koji je organizovao načelnik Topličkog okruga Zlatan Miljković, a kome su prisustvovali generalni direktor JP Srbijašume Igor Braunović, njegov po-

moćnik Bratislav Dikić kao i predstavnici gradske vlasti u Prokuplju, gradonačelnik Milan Aranđelović i predsjednik Skupštine Dejan Lazić – navodi se u saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu Topličkog okruga. Ime Bratislava Dikića u poslovima šumarstva pominje se i u tekstovima lokalnih medija Svrljig info i Bubamara radio. Tako se u vijesti o dogovoru JP „Srbijašume“ i MZ „Crnoljevica“ navodi da su sastanku na kome je dogovor napravljen prisustvovali pored predsjednika Opštine Svrljig Miroslava Markovića i pomoćnik direktora „Srbijašuma“ Bratislav Dikić, predstavnik Srbijašume iz Svrljiga Milan Videnović i dva predstavnika MZ „Crnoljevica“. Uz saopštenje, objavljene su i fotografije sa ovog sastanka na kojima se vidi i Bratislav Dikić. Bivšeg komandanta Žandarmerije Bratislava Dikića crnogorska policija uhapsila je 16. oktobra 2016. zajedno sa još 19 osoba. Crnogorsko tužilaštvo je ovu grupu

srpskih i ruskih državljana teretilo da su uoči izbora, oktobra te godine, planirali hapšenje ili likvidaciju tadašnjeg premijera Crne Gore Mila Đukanovića i nasilnu smjenu vlasti, a da bi spriječili da Crna Gora uđe u NATO, piše Insajder. Dikić je u pritvoru bio četiri godine i četiri mjeseca, a u međuvremenu je u Spužu štrajkovao i glađu. Na ročištu, septembra 2017, negirao je optužbe, navodeći da je „samo došao u posjetu Ostrogu“. U maju 2019, pred Višim sudom u Podgorici, osuđen je na jedinstvenu kaznu od osam godina zatvora za krivična dela „terorizam u pokušaju putem pomaganja i stvaranja kriminalne organizacije“. Apelacioni sud Crne Gore je početkom februara ukinuo presudu kojom je trinaestoro optuženih bilo osuđeno na gotovo 70 godina zatvora, pa je bivši komandant Žandarmerije pušten iz pritvora 6. februara. U Srbiju se vratio 13 dana kasnije. Osim Dikića, prvostepenom presudom ruski državljani Eduard Šišmakov i Vladimir Popov osuđeni su na 15 i 12 godina zatvora. Lideri Demokratskog fronta Milan Knežević i Andrija Mandić su bili osuđeni na po pet godina zatvora. Presuda je ukinuta i za optužene srpske državljane Predraga Bogićevića, Nemanju Ristića, Kristinu Hristić, Branku Milić, Milana Dušića, Dragana Maksića, Srboljuba Đorđevića i aktivistu DF-a Mihaila Čađenovića. C.H.

Viši sud konstatovao greške u optužnom aktu Specijalnog tužilaštva

Optužnica protiv Mujovića i njegove grupe vraćena na otklanjanje nedostataka šo Paović, Aleksandar Đurđevac, Uroš Vučinić, Davor Avdić i Nemanja Zurovac. Bajram Pista i Marinko Rajković, su u ovom predmetu dobili status svjedoka saradnika. Procesuiranjem ove grupe rasvijetljen je veliki broj krivičnih djela – pokušaj ubistva boksera Dragana Radonjića na Cetinju 2017. godine, identifikovani su napadači na poznatog ugostitelja Branka Rafailovića u martu ove godine, otkriveno je i ko stoji iza napada na lokal „Tani“ 2019.

vlasnika Ranka Radulovića, rasvijetljeno je podmetanje požara na pet vozila Miloša Đuričkovića i Igora Vušurovića u aprilu 2019, podnijete su prijave protiv osoba koje su planirale ubistvo Marka Ljubiše Kana i supruge svjedoka saradnika. Radovan Mujović je kako se navodi u optužnici od svjedoka saradnika Piste tražio da ,,prekolje“ M. B, suprugu svjedoka saradnika M. M. Mujović je optužen da je nepoznatim pripadnicima kriminalne organizacije naložio

da 27. avgusta 2019. u Budvi ubiju Ljubišu i druge osobe sa kojima je bio u društvu. N. N. osoba je došla do terase lokala „Korkovado“, ispred zidina Starog grada, gdje je Ljubiša sjedio za stolom sa Goranom Slovinićem i Draganom Markovićem, i ka njima ispalio više od sedam metaka, nanoseći im tjelesne povrede. Rafailovića bezbjednosne službe potražuju zbogu učešća u ubistvu Đorđa Borete i slučajne žrtve doktora Dragana Zečevića 7. decembra 2016. godine. B.R.

Radovan Mujović

Hronika / Svijet

Subota, 29. maj 2021.

Osuđeni za kriminalno udruživanje se nije odazivao na pozive suda da odleži kaznu

Odlukom Mehanizma za krivične sudove u Hagu

Karadžić prebačen u zatvor u Engleskoj Uz to što je 2019. proglašen krivim po tački optužnice koja ga je teretila za genocid u Srebrenici, Karadžić je po sudskoj presudi odgovoran za progon, deportacije, prisilno premještanje stanovništva, istrebljenje i širenje terora kao i zločine protiv čovječnosti i kršenje zakona ili običaja ratovanja

Sa privođenja Nebojše Boškovića

Raspisana potjernica za Nebojšom Boškovićem PODGORICA – Nebojša Bošković se nalazi u bjekstvu i za njim je raspisana potjernica radi izdržavanje zatvorske kazne od tri godine i pet mjeseci robije, po pravosnažnoj presudi Višeg suda u Podgorici, zbog kriminalnog udruživanja sa Milošem Čujovićem koji je sa inostranih bankarskih računa skinuo milionski iznos, potvrđeno je Pobjedi iz Osnovnog suda u Podgorici. -Po presudi Višeg suda u Podgorici od 5. decembra 2019. godine, u ovom sudu formirani su spisi predmeta izvršenja kazne zatvora. Nakon dobijanja pravosnažne presude, ovaj sud je preduzeo zakonom propisane mjere i radnje oko upućivanja osuđenog na izdržavanje kazne, pa kako se osuđeni nije mogao pronaći, za istim je raspisana potjernica – saopštila je savjetnica za odnose sa javnošću Osnovnog suda u Podgorici Nikoleta Golubović. Tokom sudskog postupka pred sutkinjom Višeg suda u Podgorici Vesnom Moštrokol utvrđeno je da je Bošković sa Čujovićem iz zatvorske ćelije spuškog zatvora „olakšao“ na desetine bankarskih računa stranih državljana u inostranim bankama za ukupno 1.446.171,80 eura Bošković je tada osuđen na tri godine i pet mjeseci zatvora, dok je Čujović osuđen na pet i po godina robije u odsustvu, jer se nakon puštanja iz pritvora uz ponuđeno jemstvo dao u bjekstvo. Istom presudom Nataša Golović dobila je šest mjeseci nanogice zbog sumnje da im je pomogla u prevari. Odluku sutkinje Moštrokol potvrdio je i Apelacioni sud, uprkos tvrdnjama njihovih advokata da su kazne trebale biti manje. Branilac Čujovića je smatrao da je priznanje njegovog

Boškoviću se sudi i u predmetu Primorka Nebojši Bošković sudi se i u slučaju Primorka, gdje je označen kao član kriminalne organizacije koju je formirao bivši direktor NLB banke Črtomir Mesarič radi malverzacija kojim je državna kasa oštećena za više miliona eura. On je prilikom davanja odbrane pred sudom povukao priznanje koje je dao u istražnom postupku tvrdeći da je ono bilo iznuđeno prijetnjama i ucjenama Specijalnog tužilaštva. Bošković je u istrazi potpisao sporazum o priznanju krivice koji, na kraju, specijalna tužiteljka Mira Samardžić ipak nije prihvatila. Podsjećamo, osim Mesariča i Boškovića, koji je kao vlasnik grupe ,,Krisma“, privatizovao Primorku, na optužnici su i direktorka ,,Krisme trade“ Biljana Bošković, direktor Primorke Svetozar Marković, direktor Melgonija Primorke Vinko Marović i direktor Krisma motorsa Milenko Marković. Malverzacijama ovih optuženih državni budžet je prema stavu tužilaštva oštećen za za 6.651.611 eura. Tužilaštvo je Mesariča označilo kao organizatora kriminalne grupe i osobu koja je osmislila plan prema kojem je „Primorka“ AD Bar u stečaju odustala od reorganizacije i da novčana sredstva dobijena od državne pomoći i kredita NLB banke upotrijebi za otplatu kredita ,,Krismi motors” i ,,Kirsmi trade“.

branjenika da je sa desetine računa stranih državljana u inostranim bankama skinuo ukupno 1.446.171 eura olakšao sudski proces. Branilac Boškovića tvrdio da u sudskom postupku nije dokazano da je njegov branjenik, koji se tereti za kriminalno udruživanje sa Čujovićem, primio ijedan cent od spornih transakcija. Iako su se optužnicom teretili da su sa bankarskih računa u inostranim bankama skinuli million i po eura, Čujović je tokom suđenja otkrio da je skinuo mnogo više miliona nego što ga optužnica tereti. Ispričao je da je išao toliko daleko da je sa službenicima banke dogovarao ručkove na kojima je trebalo da ga posavjetuju oko investiranja nekoliko miliona eura koje je navodno dobio od prodaje nekretnina u Španiji. To je bio jedan od načina da ostva-

ri prisniji odnos i stekne povjerenje menadžera banaka, koji su zbog mogućeg priliva novca često kršili procedure i isplaćivali mu na desetine hiljada eura, uz obećanje da će naknadno dobiti potrebnu dokumentaciju. Kako je rekao, poseban izazov bile su mu banke koje su imale jače sigurnosne mjere. Često mu je uspijevalo tamo gdje se najmanje nadao. Miloš Čujović i dalje nije dostupan našim organima, jer je u avgustu 2017. godine uz jemstvo od 230 hiljada eura pušten iz zatvora. Za njim je raspisana potjernica. Čujović je ranije pravosnažno osuđen na šest i po godina zatvora jer je, zajedno sa šestočlanom grupom, uspio da sa tuđih bankarskih računa iz inostranstva ,,skine“ 1.186.673 eura, od čega su podigli B.R. 223.516,17 eura.

U Tivtu uhapšen srpski državljanin

Mjesec zatvora zbog vožnje pod dejstvom alkohola

TIVAT - Srpskom državljaninu Ž. A. (50) izrečena je jednomjesečna zatvorska kazna jer je prekjuče, oko 18 sati, u mjestu Kukoljina u Tivtu upravljao vozilom pod dejstvom alkohola u koncentraciji od 2,21g/kg. Odluku je donijela sutkinja suda za prekršaje

u Budvi odjeljenja u Kotoru Jelena Stanišić. Uz kaznu zatvora, na koju je odmah po izricanju upućen na izdržavanje, Ž. A. je izrečena i zaštitna mjera zabrane upravljanja motornim vozilom ,,B“ kategorije u trajanju od četiri mjeseca na teritoriji Crne Gore. C.H.

HAG – Bivši predsjednik Republike Srpske Radovan Karadžić, koji je pravosnažno osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu, prebačen je u zatvor u Engleskoj, izjavio je Radioteleviziji Republike Srpske njegov branilac Goran Petronijević, a objavila agencija Fonet. Petronijević je rekao da nema informaciju gdje se Karadžić nalazi, rekavši i da se javio nakon slijetanja u London. Predsjednik Mehanizma za krivične sudove u Hagu Karmel Ađijus odbio je sredinom maja prigovor odbrane Radovana Karadžića na odluku o izdržavanju kazne doživotnog zatvora u Velikoj Britaniji, objavio je tada na Tviteru jedan od članova njegovog pravnog tima, advokat Piter Robinson. Uz to što je 2019. proglašen krivim po tački optužnice koja ga je teretila za genocid u Srebrenici, Karadžić je po sudskoj presudi odgovoran za progon, deportacije, prisilno premještanje stanovništva, istrebljenje i širenje terora kao i zločine protiv čovječnosti i kršenje zakona ili običaja ratovanja.Uhapšen je 2008. godine nakon 13 godina bjekstva i skrivanja. Karadžić je

Radovan Karadžić

uz Ratka Mladića činio političko-vojni vrh Republike Srpske tokom ratnih sukoba na području Bosne i Hercegovine. Inače, Ratku Mladiću, bivšem komandatnu Vojske Republike Srpske, pravosnažna presuda trebalo bi da bude izrečena 8. juna. Njegova odbrana zatražila je odlaganje izricanja presude. Bivši ratni komandant Vojske Republike Srpske 2017. prvostepeno je osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, progona Bošnjaka i Hrvata, terorisanje građana Sarajeva i uzimanje pripadnika međunarodnih mirovnih snaga UNPROFOR-a za taoce. Mladić, koji je nakon raspisivanja međunarodne potjernice bio u bjekstvu šest godina,

uhapšen je u maju 2011. godine u selu Lazarevu kod Zrenjanina. Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007. donijetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), utvrdio je odgovornost Srbije koja prema mišljenju suda nije spriječila i kaznila zločin genocida u vezi sa događajima u Srebrenici jula 1995. godine, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS). Od 11. do 22. jula 1995. pošto je područje Srebrenice, koje je bilo pod zaštitom UN, prešlo pod kontrolu Vojske Republike Srpske kojom je komandovao prvostepeni haški osuđenik Ratko Mladić, ubijeno je više od 8.000 Bošnjaka.

Održani predsjednički izbori u Siriji

Još jedna Asadova pobjeda DAMASK - Sirijski predsjednik Bašar al Asad izvojevao je apsolutnu pobjedu na predsjedničkim izborima koji su održani u toj zemlji. Aktuelni sirijski predsjednik je na izborima, od ukupno 78,66 odsto izašlih birača, osvojio čak 95,1 odsto glasova, prenijela je agencija Rojters. Bašar al Asad je time izvojevao četvrti mandat na čelu Sirije.Asadovi protivkandidati na izborima bili su lider male opozicione partije Mahmud Ahmed Marei i bivši ministar u sirijskoj Vladi Abdulah Salum Abdulah. Predsjedavajući sirijskim nacionalnim parlamentom Hamuda Sabah je na konferenciji za medije saopštio rezultate pred-

Bašar al Asad

sjedničkih izbora. On je naveo da je Marei osvojio 3,3, a Abdulah 1,5 odsto glasova. Pobjeda na predsjedničkim izborima Bašaru al Asadu donosi još jedan sedmogodišnji man-

dat na vlasti, a istovremeno i produžava vladavinu njegove porodice Sirijom na gotovo šest decenija. Bašarov otac Hafez al Asad Siriju je vodio 30 godina, sve do smrti 2000. godine.

Njemačka priznala genocid u Namibiji koji se dogodio početkom 20. vijeka

Finansiraće projekte u vrijednosti 1,1 milijardu dolara BERLIN – Njemačka je postigla dogovor sa Namibijom kojim je ubistva više desetina hiljada ljudi tokom kolonijalne ere u toj zemlji priznala kao genocid i obavezala se da će finansirati razvojne projekte u vrijednosti 1,1 milijardu eura. Njemačka i Namibija su pregovarale više od pet godina o događajima koji su se odvijali od 1904. do 1908. godine, u vrijeme kada je Namibija bila njemačka kolonija.Pregovorima su prisustvovali i predstavnici naroda Herero i Nama.

Istoričari kažu da je njemački general Lotar fon Trota, koji je poslat u Afriku da uguši ustanak naroda Herero 1904. godine, naložio vojsci da zbrišu cijelo pleme.Tada je ubijeno oko 65.000 pripadnika naroda Herero i najmanje 10.000 članova naroda Nama. - U svjetlu istorijske i moralne odgovornosti Njemačke, tražićemo oproštaj od Namibije i potomaka žrtava. Naš cilj je bio i jeste da pronađemo zajednički put do istinskog pomirenja u znak sjećanja na žrtve - naveo je njemački ministar inostranih

poslova Hajko Mas. On je dodao da se događaji u Namibiji moraju nazvati pravim imenom i bez eufemizama - to je kako je rekao - genocid. Najavio je i da Njemačka želi da, sa više od milijardu, podrži razvojne projekte zajednica nastradalih u genocidu u Namibiji. Njemačka je preuzela kontrolu nad tom zemljom 1880-ih, a predala je teritoriju Južnoj Africi 1915. godine. Namibija je nezavisnost stekla 1990. godine. » Priredila: Bojana PRELEVIĆ

Crnom Gorom

Subota, 29. maj 2021.

KOTOR: Direktor Specijalne bolnice za ortopediju, neurohirurgiju i neurologiju „Vaso Ćuković“ u Risnu kaže da se protiv te ustanove i njega vodi medijska hajka KOTOR - Ukoliko budem smijenjen odlazim ponosno, čiste i mirne savjesti, iz kancelarije ću uzeti svoje tri slike, zastavicu Partizana, spustiti se sprat ispod i nastaviti da radim svoj posao ljekara - kazao je direktor Specijalne bolnice za ortopediju, neurohirurgiju i neurologiju „Vaso Ćuković“ u Risnu, neurohirurg dr Vlado Popović.

Popović: O svojoj smjeni informisan sam iz Vijesti

Popović je u žiži javnosti nekoliko dana, nakon što je u jednom mediju najavljena njegova smjena zbog ,,raznih propusta“.

PODRŠKA

Tim povodom je prekjuče u Risnu održan građanski protest i na kratko blokada saobraćaja sa kojeg su oko 500 građana poručili da neće dozvoliti smjenu Popovića. Podršku je dr juče ujutro dobio i od kolektiva te bolnice koji su prije početka radnog vremena, na minut svi izašli ispred bolnice i apaluzom i poklicima „Ne damo te. Vlado“, takođe poručili da se protive smjeni čelnika Bolnice. U razgovoru za Pobjedu dr Popović je kazao da duguje ogromnu zahvalnost svima koji su došli na protest podrške, kao i svima koji su to učinili putem društvenih mreža i telefonom. - Veliku zahvalnost dugujem mojim kolegama, ljekarima, doktorima Kliničkog centra i drugih bolnica koji su mi dali podršku. Ipak, najviše me dirnuo telefonski poziv doktora Dragana Kastratovića čovjeka koji je u mojoj knjižici, ljekaru početniku, potpisao preporuke za hirurgiju. I vjerujte nakon svega, shvatam da sve ovo ipak ima smisla. Ono što sam jutros doživio od svojih kolega je definitivno dokaz da se ovdje ima za koga boriti i da iako se nekada učini da su to borbe sa vjetrenjačama, i te kako imaju smisla. Jer, Vlado Popović nije bolnica Risan, nije direktor, Vlado Popović je ljekar, neurohirurg, i to od onog dana kada je položio specijalistički ispit i to će biti sve dok god bude radno sposoban i to mora da zna svako ko misli drugačije - poručio je dr Popović. Naglašava da je najmanji problem smijeniti direktora bilo koje bolnice, te da za to nije bila potrebna medijska hajka. - Nijesu potrebni tendenciozni i zlonamjerni tekstovi sa neosnovanim optužbama i jezivi naslovi, nije bilo potrebe za diskreditacijom moje ličnosti, a prije svega ove bolnice. To zaboli i kao čovjeka i kao ljekara, a smjena nije sporna, to niko ne dovodi u pitanje. No bez obzira na sve, moja satisfakcija je sva podrška koju dobijam, puno srce nakon spo-

GODI PODRŠKA GRAĐANA I KOLEGA: Transparent koji su nosili građani u četvrtak

Podrška građana i kolega su dokaz da sve što radim ima smisla. Za smjenu nijesu potrebni tendenciozni i zlonamjerni tekstovi sa neosnovanim optužbama i jezivi naslovi, niti diskreditacija moje ličnosti, a prije svega ove bolnice. Netačne su tvrdnje da odbijamo pacijente, kao i da ima nezakonitog zapošljavanja – kaže dr Vlado Popović

Dr Vlado Popović navodi da je za hajku na njega i Bolnicu iskorišćen slučaj preminulog mladića J. Š. iz Berana. - To je kap koja je prelila čašu. Taj mladić je zbrinut u našoj bolnici u skladu sa svim medicinskim doktrinama, o čemu je obaviještena njegova porodica, dobijali su sve informacije od nas. Međutim, u Vijestima je objavljen tekst sa naslovom kao da smo mladića ubili i to sakrili! Što se tog slučaja tiče, tačno je, napravljen je proceduralni propust, i u bolnici u kojoj je pregledan, i u policiji i to je slučaj koji ispituje tužilaštvo. Ali meni kao ljekaru je apsolutno najbitnije da nije napravljen medicinski propust, što je sve dokumentovano i sa te strane mirna mi je savjest, kao i mojim kolegama - ističe dr Popović.

znaje da je ova bolnica uradila ono što niko nije faktički u ovoj zemlji, u momentu kada smo najviše podijeljenji - bolnica je ujedinila sve ljude. I istakao bih upravo to zajedništvo ljudi koji su se pojavili kao jedno, u trenutku kada smo se u Crnoj Gori toliko podijeljeni - kaže dr Popović. Proteklih nekoliko turbulentnih dana, za njega i bolnicu su, kaže možda najteži u karijeri jer ljekari žive mirnim, povučenim životom. - Kopletna dešavanja situaciju pretvaraju u rijaliti program i nije lako raditi ovako stresan i težak posao i nositi se sa tim silnim medijskim i drugim harangama - negoduje Popović. Povodom optužbi na njegov račun od Ministarstva zdravlja on kaže kako je sporno to što je o njima informisan iz jednog medija, te da nije imao nikakvu komunukaciju sa Ministarstvom. - Jedini mejl koji sam dobio iz Ministarstva zdravlja je bio nedavno da se izjasnimo o slučaju preminulog mladića iz

Berana, što je i učinjeno istog dana. Nažalost, tri dana nakon toga objavljen je jeziv članak u Vijestima, koji je jako uvrijedio sve one koji rade ovdje a vjerujte i širu zajednicu. I ono što je simptomatično i tragično jeste da sam sve informacije koje s etiču bolnice i mene saznao isključivo putem medija. Dakle, novinar me obavještava o navodima i optuž-



U 2020. godini kada zbog kovid krize zdravstveni sistem doživljava najveći udar, u bolnici u Risnu je urađeno 365 neurohiruških i 1.796 ortopedskih operacija. Među njima je i prvi put operacija tumora mozga kod osmogodišnje djevojčice

Đurović: Borili smo se da ovakve sačuvamo, a ne da ih tjeramo Poslanica SNP-a Danijela Đurović kaže da je izraziti humanista i vrhunski stručnjak na meti neopravdanih, neosnovanih, a sumnjam i zlonamjernih podmetanja u cilju diskreditacije i konačno smjene sa pozicije direktora bolnice u Risnu. - Čudni su nam ti aršini ako se zna da je dr Popović jedan od rijetkih apolitičnih direktora koji se i javno suprotstavljao

Bajić: Ministarstvo se nije izjasnilo o najavi smjene Popovića

Nije bilo medicinskog propusta

bilo kakvom političkom/partijskom djelovanju u krugu bolnice. Partijsko djelovanje mu sigurno nije grijeh jer ga nema. Za sve ostalo bi normalno bilo da ispitaju organi kojima je to posao, a ne da se neko osuđuje prije negoli je i optužen. Vidjeli smo kako ga snažno podržavaju Rišnjani i Kotorani, ali i Novljani, Budvani. Podršku i zahvalnost dr Vlado dobija

iz cijele Crne Gore, ali i šire. Mlad, uspješan, pun energije vrhunski neurohirurg, takav je doktor Popović. Valjda smo se borili da ovakve sačuvamo, a ne da ih tjeramo. Molimo Ministarstvo zdravlja da uvaži mišljenje građana Risna, odnosno opštine Kotor, jer oni valjda najbolje znaju ko treba da bude na čelu institucije koja im pruža zdravstvenu zaštitu – poručila je Đurović.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Borko Bajić je saopštio da se Ministarstvo zdravlja još nije izjašnjavalo o najavi smjene neurohirurga Vlada Popovića. - Javnost će biti blagovremeno obaviještena o tom slučaju – rekao je Bajić na konferenciji Dr Vlado Popović

bama Ministarstva - kaže ogorčeno Popović. On naglašava da je u protekle tri godine, sa prethodnim ministrima i njihovim saradnicima imao neslaganja, ali da su imali komunikaciju i uvijek dolazili na kraju do rješenja. - Imali smo ,,milion“ neslaganja i sporenja ali smo imali stalnu komunikaciju, razgovore, bilo je nekada i svađe, ali se uvijek na kraju iz svega izrodila najbolja rješenja. I upravo pozivi svih tih ljudi sa kojima sam nekada sarađivao, ovih dana su i te kako satisfakcija i potvrđuju mi da smo i pored nekih mimoilaženja bili na dobrom putu - kaže Popović. U godini kada zbog kovid krize zdravstveni sistem doživljava najveći udar, u toj bolnici je urađeno 365 neurohiruških i 1.796 ortopedskih operacija. Među njima je i prvi put operacija tumora mozga kod osmogodišnje djevojčice. Dr Popovića posebnu su kaže zaboljele tvrdnje da su odbijali da pružaju usluge u toj bolnici i da nijesu

primali pacijente iz Podgorice. - Samo u 2020. godini primljeno je 116 pacijenata iz Podgorice, a u ovoj godini do danas 40. Tu si i pacijenti iz Nikšića, Bara, Bijelog Polja koji su svi zbrinuti u našoj bolnici i dandanas se zbrinjavaju. I zaista je krajnje zlonamjeran kompletan tekst u kojem navode da sam oglušivao o naredbe Kriznog medicinskog štaba, što takođe nije tačno jer i sa sadašnjim, kao i sa prethodnim čelnim ljudima Kriznog štaba sam imao fenomenalnu komunukaciju i imam je i danas. Odgovorno tvrdim da je primljen svaki pacijent na ortopediju i neurohirurgiju koji je zasluživao tretman. Problem je nastajao onda kada se željelo napraviti opstrukcija rada bolnice koja treba hirurški da zbrinjava sve ove pacijente o kojima pričam, a koja ima intenzivnu jedinicu sa sedam kreveta, i prosto ne možemo da primimo pacijenta koji je već završio hirurški tretman i kome treba palijativna njega koju može da obezbijedi bilo

Sindikat bolnice uz direktora Podrška dr Vladu Popoviću stigla je i od Sindikalne organizacije Specijalne bolnice Risan. Predsjednik tog tijela Mišo Jovančević kaže da se oni neće baviti utvrđivanjem krivice, ali će čvrsto stati u odbranu svih zaposlenih i ugleda ove bolnice. - Specijalna bolnica ,,Vaso Ćuković“ u Risnu je najstarija ortopedska bolnica na Balkanu, prva neurohirurška u Crnoj Gori i ne zaslužuje da se na ovakav način ruši njen ugled, a i ugled njenih zaposlenih. Direktor Vlado Popović je častan, pošten i odgovoran čovjek koji je svojim radom i zalaganjem kroz sve ove godine zaslužio poštovanje svih nas zaposlenih - kazao je Jovančević. On je poručio da ispred Sindikalne organizacije ulažu protest i traže podršku drugih ustanova i njihovih sindikata kako bi sačuvali ljudskost, ugled i čast bolnice i doktora Popovića.

za novinare na kojoj su predstavljene nove epidemiološke mjere. Pobjeda je juče Ministarstvu zdravlja putem mejla postavila pitanje da li je tačno pisanje pojednih medija da je planirana smjena dr Popovića. Odgovor nijesmo dobili do zaključenja lista.

koja druga regionalna bolnica. Na to smo jasno svaki put naglašavali i bivšem i sadašnjoj direktorici Kliničkog centra i tu nikada nije bilo problema kaže Popović.

ZAPOŠLJAVANJE

Tendeciozne su, kaže, tvrdnje da je u bolnici bilo nezakonitog zapošljavanja. - U bolnici ima 21 zaposleni, manje od broja predviđenih aktom o sistematizaciji. Za ove tri godine koliko sam na ovoj funkciji zapošljeno je 25 ljudi, sve po zakonu , na osnovu konkursa i na upražnjena radna mjesta previđena aktom o sistematizaciji. Ugovori o djelu su zaključivani za mjesta koja su upražnjenja, kojih nema na tržištu rada, poput anesteziologa, radiologa i riječ je uglavnom o penzionisanim kolegama koji su angažovani zbog povećanog obima posla. I to su ne 173 ugovora o djelu kako se to navodi, već prijem osam ili devet njih čiji se ugovori produžavaju na mjesec i na taj način dolazimo do cifre od 173, koja je plasirana zlonamjerno i tendeciozno. Što se tiče zapošljavanja u vrijeme parlamentarnih izbora, zapošljavanje je takođe bilo u skladu sa zakonom, sa svom kompletnom dokumentacijom koja je dostavljena Agenciji za sprečavanje korupcije i to svako može da provjeri kao i svo naše radno angažovanje u tom periodu. Isto tako nije teško provjeriti da je u ovoj bolnici zabilježeno odsustvo bilo kakve politike i da smo jedina bolnica koja se izdigla iznad svih političkih dešavanja u tom periodu - ističe Popović. Ivana KOMNENIĆ

Crnom Gorom

Subota, 29. maj 2021.

Nikšić: Službenici Centra bezbjednosti o najčešćim uzrocima saobraćajnih nezgoda

Mladi često plate životom dokazivanje za volanom NIKŠIĆ – Svaki život je velik, a za nas predstavlja uspjeh i jedan sačuvani. Od 2008. do 2010. godine u Nikšiću smo imali po 13, 14 poginulih lica u saobraćajnim nesrećama, a izuzimajući prošlu godinu kada ih je bilo devet, taj broj je smanjen – kažu u Centru bezbjednosti Nikšić.

Smanjen je broj auto-trka i saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom. Mladi treba da shvate da vozilo služi kako bi im olakašalo i omogućilo lakše završavanje obaveza, a ne za ekskurzije koje mogu da ugroze njihov i život nekog drugog – kazali su iz Centra bezbjednosti - Mladi moraju da shvate da to vozilo služi da bi olakašalo i omogućilo lakše završavanje obaveza, a ne za neke ekskurzije koje mogu da ugroze i njihov i život nekog drugog. Mladi ljudi nijesu svjesni šta može da se desi prilikom brze vožnje. Čak i kada im se desi nešto loše prilikom saobraćajnih nezgoda i kada dođu ovdje da daju izjavu u svojstvu građana ni tada pojedinima nije jasno šta se desilo i zbog čega – rekao je on.

Ocjenjuju da su poboljšanju situacije, pored ostalog, doprinijele preventivne mjere ali ističu da je pitanje bezbjednosti saobraćaja posao cijelog društva.

ORGANIZOVANJE TRKA

U gradu pod Trebjesom smanjen je broj auto-trka koje su organizovali mladi a koje su do prije nekoliko godina predstavljale veliki problem. Sagovornici Pobjede kažu da nikada nijesu imali konkretnih dokaza koji bi upućivali na to da se trke organizuju, već da saznanja dobijaju od građana koji ,,prijavljuju brzo kretanje vozila“. Komandir saobraćaja u Centru bezbjednosti Nikšić Marko Daćić kaže da konstantno prate dešavanja na ulicama i trude se da preduprijede organizovanje takvih događaja. Kada dobiju informaciju da se negdje dešava trka pošalju jednu ili dvije patrole, ali na licu mjesta nikada nijesu zatekli trku. - Imali smo saznanja da se mlađa lica okupljaju na parking prostoru ispred objekta ,,Laković“, tu uglavnom konzumiraju alkohol i nakon toga se upuštaju u nekontrolisanja kretanja Bulevarom 13. jul. To smo spriječili na način što smo djelovali preventivno i kad bi uočili ta lica legitimisali

TivaT

Sertifikat izvrsnosti za Komunalno TIVAT – „Kompani vol biznis“ iz Londona dodijelila je tivatskom Komunalnom d.o.o. sertifikat kojim se potvrđuje da je u grupi preduzeća sa najboljom bonitetnom ocjenom u Crni Gori. Na sertifikatu je navedeno da poslovni subjekt ispunjava sve kriterijume za 2021. godinu i da spada u sam vrh bonitetne izvrsnosti. Sertifikat je validna karta i za ulazak na nova tržišta i olakšava komunikaciju s klijentima. Sertifikovane kompanije ovim stiču kredibilno priznanje odgovornosti, pouzdanosti i postojanosti. Firme koje su poslovale uspješno u prethodnoj godini nosioci su sertifikata i čine mrežu najuspješnijih, postavljaju standarde i podižu kriterijume za ocjenjivanje drugih kompanija koje su poslovale slabije. S.K.

KAZNA JE POSLJEDNJA MJERA

BEZBJEdNOST BRiGa ČiTavOG dRušTva: Pićurić, Daćić i Ivanović

Saobraćajnu kulturu uvrstiti u obrazovanje Radoje Pićurić ističe kako je pitanje bezbjednosti saobraćaja posao cijelog društva. - Mi u u većini slučajeva djelujemo kao represivan organ, pa se prevencijom, moraju baviti i obrazovne ustanove, nevladin sektor i auto-škole. Potrebno je pooštriti uslove polaganja vozačkog ispita i dobijanja ljekarskih uvjerenja. Najveći je problem što po polagnju vozačkog mladi ne shvataju šta je vožnja. Obrazovanje je neophodno, saobraćajnu kulturu treba uvrstiti u obrazovanje – kategoričan je Pićurić.

bi ih na licu mjesta i nakon toga nije bilo problema – objašnjava Daćić. Centar bezbjednosti je napravio i evidenciju tih osoba, tako da ako bi stigla prijava na nekog od njih oni bi ih pozivali na razgovor. - Dešavalo se i da oduzimamo

vozila na tri mjeseca – koliko nam zakon dozvoljava, kao i motocikle onim osobama na koje smo sumnjali da organizuju ili učestvuju u takvim dešavanjima – rekao je Dacić. Njegov kolega Radoje Pićurić smatra da brza vožnja predstavlja stalni problem,

jer mlade osobe čim dobiju vozačku dozvolu biraju puteve gdje mogu bez prepreka da razviju veće brzine. - Mi znamo sve te relacije. Kada se radio Bulevar 13. jul mi smo znali da će tamo to da se dešava. Godišnjim, mjesečnim planom pa i svakodnevnom inicijativom dežurnih starješina pokrivali smo te dionice, a to radimo i sada – kazao je Pićurić. Nemaju konkretnih dokaza, navodi Pićurić, da je neka nezgoda posljedica trkanja, iako ima slučajeva kada sumnjaju na to, a glavni uzrok je gotovo uvijek prekoračenje brzine. Objašnjava i da mladi nijesu svjesni kakve posljedice može izazvati nepoštovanje propisa.

HERcEG NOvi: Odahnuli u Udruženju roditelja djece i omladine sa teškoćama u razvoju

Naši sagovornici su se osvrnuli na skorašnju nesreću koja se dogodila u Ulici hercegovački put, a u kojoj su dva mladića izgubili život. Službenik u Centru bezbjednosti Vladimir Ivanović kazao je da zbog takvih situacija rade na prevenciji, organizuju i učestvuju na brojnim radionicama kako bi mladima objasnili kakvu opasnost donosi brza vožnja. Oni apeluju na sve učesnike u saobraćaju da poštuju propise zbog sopstvene, sigurnosti svoje porodice ali i svih građana. Marko Daćić naglašava kako nije cilj saobraćajne policije kažnjavanje. - Nije nam cilj da kaznimo nekoga, to nam je zadnja mjera, cilj nam je da ukažemo na prekršaj da bi spriječili najteže posljedice – zaključio je Ž. ZVICER Daćić.

Budva: Inicijativa OO DPS

Umanjiti račune za vodu, odvoz smeća i parking BUDVA - Klub odbornika DPS-a Budva podnio je predsjedniku Skupštine opštine inicijativu da se u dnevni red prve naredne sjednice nađu odluke za umanjenje opštinskih nameta privrednicima i građanima za 2021. godinu. U saopštenju koje je potpisao šef Kluba odbornika DPS-a Ivo Gvozdenović navode da se inicijativa odnosi na umanjenje zakupa ugostiteljskih terasa i članskog doprinosa i naknade za pristupne puteve. - Takođe, podnijeli smo inicijativu i da nadležni organi Opštine Budva pokrenu postupak kod lokalnih preduzeća čiji je Opština osnivač, da umanje namete za građane po osnovu odvoza komunalnog otpada, umanjenje cijene vode i parkinga. Na prijedlog odluke o lokalnim komunalnim taksama danas smo podnijeli amandman u ime Kluba odbornika DPS-a da se ukine plaćanje administrativnih taksi od dana usvajanja odluke do kraja godine – navodi Gvozdenović. On ističe kako su takve odluke, od izuzetne važnosti za građane i privrednike Budve, trebale i ranije da se nađu na dnevnom redu skupštinskog zasijedanja te da to potvrđuje činjenica da je čak i Vlada u mjerama podrške za građanstvo i privrednike iz januara 2021. godine predvidjela npr. umanjenje od 50 odsto zakupcima morskog dobra, umanjenje naknada za zakup zemljišta u državnoj svojini, kao i vaučere za turističke poslenike. - Iako je Vlada nastavila kontinuitet socio-ekonomskih paketa neshvatljivo je da rukovodstvo Opštine ne pokazuje odgovornost za svoje sugrađane i privrednike – kaže Gvozdenović. C. G.

kOTOR: Likovni konkurs za osnovce

,,Zrak sunca“ uselio u nove prostorije

HERCEG NOVI - Nakon deset godina rada i dva preseljenja, članovi Nevladinog udruženja roditelja djece i omladine sa teškoćama u razvoju ,,Zrak sunca“, konačno imaju dovoljno prostora za aktivnosti kojima se bave, odnosno za razne likovne radionice, izradu suvenira, šivenje garderobe. To im je omogućeno u novom prostoru koji su dobili na korišćenje - soliter stare faze u Institutu ,,Dr Simo Milošević“.

Predsjednica Ljiljana Krstić ne krije oduševljenje preseljenjem u mnogo veće prostorije i izrazila je nadu da će članovi Udruženja biti srećniji. Krstić je kazala da su članovi Udruženja bili aktivni tokom cijelog perioda pandemije, bez obzira što je u istom objektu bio karantin.

Aktivistkinja u NVO Zrak sunca Mira Potpara ističe da Ljiljana Krstić već 10 godina „gura kamen uzbrdo“. – Za ova vrata, koja smo danas otvorili, možemo zahvaliti ljudima koji su otvorili svoje srce, odnosno predstavnicima i predsjedniku naše Opštine i svim ljudima koji imaju sluha, a takvih ima dosta u našem

gradu. Nije bilo lako krenuti od abecede, od slova „A“, prije 10 godina, ali ispisali smo sva slova– poručila je Potpara. Sekretarka za kulturu i obrazovanje Ana ZambelićPištalo, uz želje da se u novom prostoru organizuje još više kreativnih radionica, kazala je da će Sekretarijat uvijek biti partner Udruženja. Ž. K.

višE PROSTORa Za SvakOdNEvNE akTivNOSTi: Novi prostor Udruženja

Ukrasiće kombi NVU ,,Čep za hendikep“ KOTOR - DOO Komunalno Kotor sa Udruženjem ,,Čep za hendikep“ pozvali su osnovce od 1. do 4. razreda da učestvuju u likovnom konkursu - odabir crteža koji će biti dio brendiranja novog kombija Udruženja. Konkus je otvoren do 8. juna, a proglašenje najkreativnijeg rada obaviće stručni žiri 12. juna. - Biramo tri rada, od kojih će najkreativniji biti nagrađen biciklom jer želimo da vas na putu razvoja motivišemo da dijelite dobrotu, dok druga dva rada nagrađujemo slatkim poklon paketima – navedeno je u saopštenju. Tehnike i dimenzije rada su po sopstvenom izboru. C.G.

Kultura

Subota, 29. maj 2021.

Počelo Međunarodno takmičenje gitarista „Tivat 2021“, i ove godine u onl

Izve naklon kom

B. Č

Zaustavljena rekonstrukcija benzinske pumpe u Bijelom Polju

Sa mjesta gdje su pronađene ljudske kosti

Ostaci kostiju u naselju Ćukovac BIJELO POLJE - Radnici bjelopoljskog „Vodovoda Bistrica“ juče su, prilikom izvođenja radova u sklopu rekonstrukcije benzinske pumpe, u Ulici Slobodana Penezića u naselju Ćukovac, pronašli skeletne ostatke – ljudske kosti. Odmah po saznanju o tome, izvođač je obustavio radove. Vodovod je angažovao „Energo Invest Group“ d.o.o. Podgorica koja izvodi radove na gradnji benzinske stanice u Bijelom Polju za firmu „Jugopetrol“. Skeletni ostaci su pronađeni prilikom iskopavanja trase za atmosfersku kanalizaciju za pumpu, na manje od metar dubine, ispod kolovozne trake. Pronađena je ljudska lobanja i nekoliko vidljivih kostiju. - Postupajući u skladu sa Zakonom o zaštiti kulturnih dobara obustavili smo radove, te vas molimo da postupite u skladu sa procedurama iz vaše nadležnosti – navodi se u u dopisu upućenom Upravi za zaštitu kulturnih dobara, uz apel za brzim reagovanjem. Shodno Zakonu o očuvanju kulturne baštine, Uprava nakon izvršenog uviđaja, zavisno od vrste i prirode otkrivenog nalazišta i radova koji se izvode, donijeće rješenje da se radovi nastave uz nadzor nadležnog lica ili da se radovi privremeno obustave i da pomenuta ustanova sprovede odgovarajuće arheološko istraživanje. U pitanju je muslimansko groblje u blizini autobuske stanice. Izgradnjom magistralnog puta kroz Bijelo Pijelo groblje je podijeljeno na dva dijela. Jedan dio i dan-danas postoji iznad magistralnog puta, gdje je i sagrađena Gasalhana. Na drugom dijelu, ispod magistrale, vršena su iskopavanja prije izgradnje nekadašnjeg motela koji je davno urušen i uklonjen, a ljudski ostaci su izmješeteni. B.ČOKOVIĆ

Izložba projekta dizajnerke mr Jelene Đukanović

„Sve boje Crne Gore“ u Atrio Concept House-u PODGORICA - Izložba radova projekta „Sve boje Crne Gore“ biće održana danas u Atrio Concept House-u. Projekat „Sve boje Crne Gore“ mr Jelene Đukanović je koncipiran tako da kroz sublimaciju nauke, tradicije i umjetnosti doprinese prezentaciji i popularizaciji kulturne baštine i vune kao primarne tekstilne materije u Crnoj Gori, autohtone flore i kreativnosti u umjetničkom izražavanju. Đukanović je kazala da je vuna vjekovima prerađivana i korišćena u domaćinstvu, ali je posljednje tri decenije, gašenjem tekstilne industrije u Crnoj Gori, od dragocjene sirovine postala ekološki problem, jer se nepropisno odlaže i spaljuje u prirodi. - Učesnici su institucije, muzeji i renomirani umjetnici, istraživači, profesori i studenti sa fakulteta i umjetničkih akademija iz Italije, Švedske, Francuske, Holandije, Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore – rekla je Đukanović. Ona je pojasnila da su bojenje vune biljnim bojama i oblikovanje tekstila tradicionalnim zanatskim tehnikama procesi koji su u saglasju sa savremenim ekološkim standardima, kojima se favorizuje korišćenje prirodnih materijala i tradicionalnih načina obrade tekstila. - Sam proces bojenja je ekološki čista tehnologija, a ekstrakti pigmenata biljaka se dobijaju iz obnovljivih izvora. Boje dobijene na ovaj način su neuobičajeno lijepe, a njihovo međusobno kombinovanje stvara harmonične likovne cjeline, što se mo-

že vidjeti u etnološkim zbirkama naših muzeja. Intuitivna i lucidna rješenja u primjeni dostupnih materijala – pepela, stipse, džibre, cijeđi u kombinaciji sa biljnim pigmentima, su kroz vjekovnu praksu dovela do postojanosti bojenog materijala koje ni savremena tehnologija ne može prevazići – kazala je Đukanović. Prema njenim riječima, sami proces odabira i pripreme biljnog materijala, obrade i bojenja vune, predenje, tkanje ili pletenje su atrakcija sama po sebi. - Likovnost čitavog postupka, prezentacija tradicionalnih tehnika oblikovanja vune, kao i mogućnost učešća, posjetiocima pruža jedinstveno iskustvo – navela je ona. Prošlogodišnji projekat je, kako je kazala, podržalo Ministarstvo kulture Crne Gore kroz Program zaštite kulturnih dobara, a ove godine je to djelimična podrška Centru za kulturu Šavnik koji je saradnik na B. B. ovom projektu.

PODGORICA - Koncertom prošlogodišnjeg pobjednika Marcina Kuzniara u četvrtak je otvoreno Međunarodno takmičenje gitarista „Tivat 2021“. I ove se godine, iako se u prvim najavama pominjalo da će ograničen broj ljubitelja muzike biti u prilici da prati uživo trodnevni program, takmičenje odvija onlajn. Sudeći po onome što smo čuli, žiri je prošle godine donio sjaj-

nu odluku. Intuitivan, staložen i izuzetno senzitivan, Kuzniar je za otvaranje takmičenja izabrao poznate kompozicije. U jednom od najizvođenijih Bahovih djela, „Svita za violončelo“, u aranžmanu Paola Pergorara, stabilnoj je baroknoj osnovi dodata toplina mediteranskih fluktuacija. Svaka Bahova svita je ples svoje vrste, ali u ovom gitarskom je aranžmanu i u izvedbi Kuzniara bilo neprestanog smjenjivanja sjete, melahnolije

i naglih zaokreta koji su stvarali podlogu za potpuno savremen pokret unutar nečeg što je samo umjetnost uspjela da sačuva. Kuzniar je najizrazitiji onda kada se najviše suzdržava, gotovo da povlači sebe pred ljepotom ritma i njegova je izvedba sva od naklona jednom od najvećih kompozitora svih doba. Ne osjećamo diskontinuitet na prelazu sa baroka na tradicionalne meksičke melodije koje je u dvadesetom vijeku objedinio

svojom posebnom vizijom Manuel Ponse. Upravo ono što je aranžmanski Pergorara naslonio na baroknu kompoziciju će sada Ponseu dati podlogu za cijeli koncert. Ova melodija je u jednom trenutku i razgalila Kuzniara, uvela ga u muzički delirijum iz kojeg se simpatično povratio raznježivši se do granica bliskosti ne samo sa kompozicijom, već i s publikom koju nije mogao da vidi i čuje, već samo nasluti. Svaka je, nikako na-

Sarajevo Film Festival otvorio poziv za petnaesto izdanje programa „Talents Sarajevo“

Nejednakost, diskriminacija i zloupotreba moći kao teme PODGORICA – Sarajevo Film Festival otvorio je poziv za talentovane filmske autore i producente, te filmske kritičare iz Jugoistočne Evrope i Južnog Kavkaza, da se prijave na petnaesto izdanje programa „Talents Sarajevo“, koji će ove godine biti održan pod tematskim naslovom „BRAVE“. Talents Sarajevo će se i ove godine realizovati u okviru 27. Sarajevo Film Festivala, koji će se biti održan od 13. do 20. avgusta. „Talents Sarajevo“ će, kako je navedeno, okupiti perspektivne reditelje, producente, glumce, scenariste, direktore fotografije, montažere i filmske kritičare iz Albanije, Azerbejdžana, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Grčke, Gruzije, Jermenije, Hrvatske, Kipra, Kosova, Mađarske, Malte, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Srbije, Sjeverne Makedonije, Slovenije i Turske. Ovogodišnja tema „BRAVE“ problematizuje činjenicu da ni svijet filma nije imun na razne oblike nejednakosti, diskriminacije i zloupotrebe moći. Ti mračni aspekti filmske industri-

je dugo su bili ignorisani, ili čak prećutno prihvaćeni kao njeni neizbježni i prirodni elementi. Dok mnogi filmski radnici nastavljaju hrabro upozoravati na društvene probleme, sistemski problemi unutar same filmske industrije često ostaju van fokusa njihove kritike. Ovogodišnjim izdanjem „Talents Sarajevo“ želi odati priznanje za

Izložba u centru Podgorice PODGORICA - Izložba pod nazivom „Manastirske biblioteke u južnoslovenskim zemljama i Rusiji u XIV – XVI veku“ biće otvorena u ponedjeljak, 31. maja u 18 časova u Podgorici, na otvorenom prostoru između Narodne biblioteke „Radosav Ljumović“ i Skupštine opštine Glavnog grada. Izložba se realizuje uz posebnu podršku Ćirilo-Metodijevog istraživačkog centra pri Bugarskoj akademiji nauka, a u ime organizatora će izložbu otvoriti Nj.E. dr Meglena Plugtschieva, ambasadorka Republike Bugarske u Crnoj Gori i gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković. Izložba će biti otvorena od 31. maja do 6. juna 2021. godine. R.K.

hrabrost upravo onim profesionalcima i inicijativama koji su pokazali da su te dvije kritike neodvojive, te su se suprotstavili zloupotrebi moći u svijetu filma. Pokrenut u saradnji sa Međunarodnim filmskim festivalom u Berlinu i programom „Berlinale Talents“, program „Talents Sarajevo“ je izrastao u regionalno mjesto susreta i obuke perspek-

tivnih filmskih radnika. I svojim petnaestim izdanjem, „Talents Sarajevo“ nastavlja da nudi bogat izbor masterklasova, moderiranih stručnih razgovora i interaktivnih panel diskusija, kao i projektnih laboratorija, studio programa i radionica. Rok za prijave je 30. jun, a više informacija je dostupno na sajtu S. V. Festivala.

Kultura

Subota, 29. maj 2021.

edba kao n velikom mpozitoru gla, tenzija u nastavku bila nešto na što je publika bila spremna, posebno oni koji su i ranije slušali „Folia de Espana“. Festival su u ime organizatora otvorili Danijel Cerović i Goran Perišić, osnivači, potpredsjednik Opštine Tivat Goran Božović u ime grada domaćina, kao i Plamena Halačeva, šefica Odjeljenja za politička pitanja i evropske integracije u Delegaciji EU u Crnoj Gori. Ovaj je koncert do zaključivanja teksta

pratilo preko 500 korisnika društvene mreže Fejsbuk Juče je u prvom krugu profesionalne kategorije nastupilo 9 takmičara, a troje najboljih, Misael Barraza-Diaz iz Meksika, Bianka Angelika Szalaty iz Poljske i George Dimitrov iz Bugarske će u nedjelju, 30. maja u 20 časova nastupiti u velikom finalu. Danas su od 10 časova na programu video snimci gitarista mlađih kategorija. D. ERJAVŠEK

Učenici Muzičke škole „Dara Čokorilo“ ostvarili zapažene rezultate na takmičenju „Accordeus“

Prof. Vesna Šarac sa učenicima

Značajna postignuća mladih harmonikaša

Vuk Vujačić

PODGORICA – Učenici Muzičke škole „Dara Čokorilo“ ostvarili su zapažene rezultate na prvom onlajn muzičkom takmičenju „Accordeus“, pokrenutom u okviru Festivala klasične muzike „Orfej“, Istočno Sarajevo – BiH. Učenik Vuk Vujačić, polaznik sedmog razreda osnovne muzičke škole, klasa prof. Ljiljane Radović, nastupio je u II kategoriji i osvojio prvu nagradu. Na takmičenju u III i IV kategoriji nastupili su i učenici Srednje muzičke škole: Dimitrije Knežević, prvi razred u klasi prof. Vesne Šarac, osvojio je prvu nagradu; Joko Mićković, četvrti razred u klasi prof. Vesne Šarac, osvojio je prvu nagradu; Milena Drašković, četvrti razred u klasi prof. Vesne Šarac, osvojila je drugu nagradu. U disciplini Kamerna muzika, II kategorija Kvartet harmonika – Joko Mićković, Dimitrije Knežević, Milena Drašković i Matija Zirojević osvojili su prvu nagradu. Kako su saopštili iz Muzičke škole „Dara Čokorilo“, nagrade su plod iscrpnog rada. - Naviknuti na nagrade od ranije, nijesmo bili iznenađeni postignućima naših sjajnih harmonikaša. Rad, trud i volja su zaista urodili plodom i nagrade su neizostavno i ovog puta došle u prave ruke. Veliku zaslugu imaju i profesori-mentori Vesna Šarac i Ljiljana Radović na nesebičnoj podršci i pomoći pomenutim učenicima – navodi se u saopštenju škole. Na takmičenju je učestvovalo preko 110 učesnika iz Ukrajine, Litvanije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Poljske, Bugarske, Češke, Hrvatske, Slovačke i Crne Gore. S. V.

Otvorena izložba „Gle čuda“ Jakše Ćalasana u galeriji CUE u Podgorici

Reakcija na svijet koji vidim PODGORICA – Izložba „Gle čuda“, autora Jakše Ćalasana, otvorena je preksinoć u galeriji CUE u Podgorici. Nije bilo formalnog otvaranja, pa je u razgovoru za Pobjedu Ćalasan kazao da mu je poziv za izložbu jedan od motiva jer dugo nije izlagao. Na slikama se može vidjeti mali čovjek iz svakodnevnog života, biblijske teme apoklipse, te svakodnevnica koja ima veze i sa prethodnim opusom. - Sve se nastavlja. Slikam iz svakodnevnog života. Što se tiče malog čovjeka, možda sam i ja sam mali čovjek i sve što vidim oko sebe predstavlja taj svijet – rekao je on. Na Ćalasanovoj izložbi dominiraju jarke boje i pikturalnost. On je kazao da je na Akademiji

M. babović

lajn formatu, poznato troje finalista

Jakša Ćalasan

završio grafiku i da se dosta bavio crtežom, pa je posle Akademije počeo da slika. - Nisam prošao klasičnu školu slikarstva. Vuče me boja, pa je kolorit toliko naglašen – kazao

je Ćalasan. Pojasnio je da se izložba ne razlikuje posebno od njegovog stvaralaštva u zadnjih pet godina. - Slično je. U nekom je kreta-

nju. Ne znam da li je došlo do nekih promjena. Ovo su slike nastale između 2018. i 2021. godine – rekao je Ćalasan. Istakao je da i u daljem radu planira da slika. - To je sublimacija raznih stanja, kao u stihu „od sve muke pjesme pjevam“. To je reakcija. Zabavim sebe. Onda će to i drugom čovjeku biti interesantno i duhovito. Ne nešto previše ozbiljno – rekao je Ćalasan i dodao da je to vid lične katarze. Prema njegovim riječima, izložba „Gle čuda“ predstavlja kontinuitet i različiti ciklusi ne postoje. - Po nazivima slika mogu da se vide tematike. Sve ono što svakodnevno čujem i čime se bavim je reakcija na svijet koji vidim – kazao je Ćalasan. B. B.

Folklornom ansamblu KIC-a „Budo Tomović“ na dar

Bogatiji za albansku narodnu nošnju iz Tuzi i Malesije PODGORICA - U okviru obilježavanja 75 godina najstarijeg podgoričkog folklornog ansambla KIC-a „Budo Tomović“, uz podršku Glavnog grada, od danas je garderober ansambla bogatiji za albansku narodnu nošnju iz Tuzi i Malesije. Želja KIC-a „Budo Tomović“, stara nekoliko godina, da uz crnogorsku, bokeljsku, žensku spičansku, srbijansku (leskovačka i šumadijska), vlašku, vranjansku, bunjevačku, šopsku, šokačku, čoček, makedonsku i slovenačku, nabavi i albansku nošnju, ispunjena je radom vještih ruku Vaida i Nevine Turusković, poznatih izrađivača narodnih nošnji iz Tuzi, terzija, kolekcionara i dobitnika brojnih nagrada za svoj rad. Oni su sa velikim umijećem, po narudžbi KIC-a „Budo Tomović“, uradili 10 kompleta ženske i muške albanske narodne nošnje sa detaljima iz malesijskog kraja. Direktorica KIC-a Snežana Burzan-Vuksanović, uz zahvalnost Turuskovićima na višedecenijskoj saradnji, naročito na novoizrađenoj nošnji, istakla je važnost njegova-

nja bogatstva različitosti crnogorske tradicije i kulture, najavljujući da će sljedeći projekat biti nabavka bošnjačke nošnje. Burzan je obećala da će odmah sa ublažavanjem epidemioloških mjera i dobijanjem dozvole za rad folklornog ansambla, početi probe koreografije za igre iz Malesije, koje će postaviti dugogodiš-

nji igrač, a sada stručni saradnik u Folklornom ansamblu KIC-a Mirsad Ademović, dok muziku priprema Aleksandar Saša Magovčević. Izrađivači nošnje Vaid i Nevina Turusković zahvalili su KIC-u na ukazanom povjerenju i obećali dalju podršku KIC-u „Budo Tomović“. U razgovoru s njima, s ponosom

Koncert Milice Vujadinović večeras u Kolektoru

i poštovanjem, pominjani su dosadašnji vrsni koreografi i umjetnički rukovodioci koji su gradili temelje ansamba KICa „Budo Tomović“: prof. dr Vladimir Šoć, Ablah Abdović, Draško Savković, Hasan Cano Đečević, čijim je stopama pošao i njegov sin Emin Đečević, sadašnji koreograf B. B. ansambla.

Inspiracija iz „Luče mikrokozma“ PODGORICA - Koncert pod nazivom „Sfere mikrokozme“ Milice Vujadinović biće održan večeras u 20 časova u prostoru Kolektora. - Refleksija ljudske duše u kosmosu bila je inspiracija magistarskog djela za orkestar Luča mikrokozma, nazvanog po djelu Petra II Petrovića Njegoša. Na ovu temu nadovezujem novo ambijentalno djelo, nastalo kao izraz moje prethodne kompozicije. Impresivna metaforika i Njegošev opis prostranstva „đe su sunca samo kaplje sv’jetle, a mirovi jedva vidne iskre“ daje sliku koja je van našeg poimanja istog. Ovaj opis je tema i oblik novog ambijentalnog djela „Sfere Mikorozme“ koje je sačinjeno iz du-

gih harmonija i segmenata iz orkestrarske kompozicije „Luča Mirkokozma“. Takođe ima instalativnu ulogu, zbog statičnih zvučnih struktura koje će se izvesti u vremenskom roku od 60 minuta – zapisala je autorka Milica Vujadinović. Ansambl, sastavljen od mladih crnogorskih umjetnika (e.klavir Marija Mitrović, e.gitara Marko Prentić, alt sax Stefan Pavićević, kontrabas Aleksandra Trifunović, perkusije Martin Đorđević) izvešće novo djelo u okviru retrospektivne izložbe Mikrokozmi Ilije Šoškića, kao dio gravitirajućeg programa kustoskinje Nele Gligorović, navodi se u saopštenju organizatora. R. K.

Hronika Podgorice

Održana radionica o upravljanju urbanim šumama u okviru projekta URBforDan

Subota, 29. maj 2021.

Otkrivena spomen-ploča Crnogorcima izginulim 1843. godine na Skadars

Odata počast junacima s Lesendra Vrijednost Gorice

D. MIJATOVIĆ

Prezentacija na Gorici

u fokusu rada Glavni grad je dio projekta URBforDan u okviru kojeg su održane dvodnevne radionice iz oblasti upravljanja urbanim šumama, na kojima učestvuju domaći i međunarodni eksperti iz ove oblasti. Prvi dan radionice, kojoj su prisustvovali predstavnici relevantnih gradskih službi i preduzeća i saradnici u aktivnostima na zaštiti prirodnih područja, održan je na Gorici, koja je projektno fokus područje. Partneri iz Slovenije upoznati su sa vrijednostima Gorice, aktivnostima koje se realizuju na ovom području i procesom proglašenja Gorice zaštićenim prirodnim dobrom, koji je u toku. Tokom drugog dana, sagledani su potencijali urbanih šuma našeg grada, koji su ocijenjeni kao značajni, mogućnosti njihove održive valorizacije i definisane načelne smjernice za izradu plana upravljanja Goricom kao budućim zaštićenim prirodnim dobrom. Zamjenica gradonačelnika Slađana Vujačić istakla je značaj razmjene mišljenja i iskustava u oblasti upravljanja gradskim i prigradskim šumama. Posebno je akcentovala značaj zaštite brda Gorica i podsjetila da je u toku uspostavljanje formalnog statusa zaštite Gorice, u završnoj fazi je izrada studije zaštite i akta o proglašenju zaštićenog prirodnog dobra, nakon čega će biti organizovana i javna rasprava. - Projektna iskustva su dragocjena, posebno u kontekstu izr a d e p l a n a u p r av l j a n j a Goricom, kao zaštićenog prirodnog dobra. Prioritet ove gradske uprave je zaštita i adekvatan odnos prema prostoru, što je potvrđeno nizom aktivnosti koje su preduzete u prethodnom periodu, ali i planovima za naredni - kazala je Vujačić, podsjetivši na izazove sa kojima se suočila Podgorica

u prethodnom periodu, a koji su se ogledali u intenzivnoj gradnji i povećanom broju stanovnika. Pomoćnica sekretara za planiranje prostora i održivi razvoj Branka Knežević kazala je da je upravljanje brdom Gorica prioritetno područje u ovom projektu, te da će iskustva prenijeti i na uređenje ostalih zaštićenih područja. - Održali smo prezentaciju na brdu Gorica, koje je naše fokusno projektno područje, na kojoj smo predstavili načelno rezultate ovog projekta i razmatrali na koji način se rezultati ovog projekta mogu primijeniti na našoj Gorici, koja je kao što znate u postupku proglašenja zaštićenog prirodnog dobra. Takođe smo razmatrali na koji način se mogu uvrstiti u plan upravljanja Goricom, kao budućim zaštićenim područjem - kazala je Knežević i dodala da je značaj ovog projekta što su napori koje Glavni grad ulaže u zaštitu prirodnih područja prepoznati. Matjaž Harmel ispred kompanije ZaVita istakao je da su dolaskom u Podgoricu pozitivno iznenađeni dosadašnjim rezultatima kada je u pitanju upravljanje urbanim šumama, dodajući da su premašeni određeni standardi predviđeni projektom. - U okviru projekta devet zemalja pristupilo je izradi strateških projekata upravljanja tim područijima. Mi smo u okviru projekta preko diskusija i različitih pristupa pripremili neki priručnik putem kojeg se može pripremiti strategija upravljanja tim područijima. Mi smo došli u Podgoricu razmijeniti iskustva i bili smo pozitivno iznenađeni da su stvari koje se dešavaju u Podgorici već na pravom putu, te da su rezultati izvanredni - zaključio je Harmel i dodao da će se nastaviti saradnja, te da će se na kraju predstaviti H. P. rezultati rada.

Urbane šume doprinose kvalitetu života Klemen Strmšnik iz konsultantske kompanije ZaVita naglasio je značaj urbanih šuma koje doprinose kvalitetu života. - Ispred projekta UrbforDan koji naglašava značaj urbanih šuma i ispituje te probleme povezane sa upravljanjem tih šuma u sedam gradova na prostoru dunavskog regiona. Drago nam je što smo mogli posjetiti Podgoricu kao jednog od partnera na projektu. Smatramo da su urbane šume onaj dio naših gradova koji stvarno značajno doprinosi kvalitetu života u našim gradovima. Ne samo po pitanju da su to zone gdje se vrši edukacija, gdje postoji biodiverzitet, nego i po pitanju toga kakav učinak te šume imaju po naše zdravlje i na naše mentalno zdravlje, kako se pokazalo u trenutku epidemije. Riječ je o značajnom prostoru u ovom gradu, ali u posljednjih par godina pronašli smo mu neku novu namjenu i drago nam je da vidimo da stvari napreduju i po tom pitanju - kazao je Strmšnik.

Ratovali i borili su se čuvajući druge od sebe i čuvajući sebe od drugoga, jurišali na neprijatelja strahujući da ih ni bratstvenik ne pretekne, a kamoli inoplemenik. Bili su dostojni potomci i neustrašivi saborci crnogorskih ratnika, onih što su udarali na neprijateljska prsa, ali ne i na obraz, nejač i žene. Bili veliki u prvim borbenim redovima, najveći kad su ostajali i ostali posljednji, kadri stići i priteći, stati i ostati, izginuti do posljednjeg, kao toga dana na Lesendru – kazao je predsjednik SUBNOR-a i antifašista Crne Gore Zuvdija Hodžić

Spomen-ploču koja je podignuta u čast boraca koji su izginuli 8. septembra 1843. godine u bici sa Turcima, juče su na Lesendru otkrili bivši predsjednik Crne Gore Filip Vujanović, predstavnici boračkih organizacija Podgori-

ce, Cetinja, Bara i SUBNOR-a i antifašista Crne Gore, predstavnici inicijativnog odbora Branko Vujović i Aleksandar Bogdanović, kao i gradonačelnik Cetinja Aleksandar Kašćelan, predsjednik Opštine Bar Dušan Raičević i

predsjednik Skupštine Glavnog grada Đorđe Suhih. Braneći Lesendro od više hiljada vojnika skadarskog vezira Osman-paše, 8. septembra 1843. godine poginulo je 25 crnogorskih boraca, većinom iz Ljubotinja.

Spomen-ploča na tvrđavi Lesendro

Zuvdija Hodžić

Poginuli su Savo Vojvodić, Klopan Vujanović, Šutan Vujanović, Dumo Vujović, Kojan Vujović, Nikola Vujović, Ilija B. Vujović, Ilija P. Vujović, Prele Vujović, Mrđan Vukićević, Vukale Vuksanović, Petar Đurašević, Škrnjo Kaluđerović, Vuko Kasom, Drago Kasom, Markiša Knežević, Jokica Laličić, Ilija Lekić, Marko Markišić, Savo Mašanović, Mićun Pejaković, Kojica Prlja, Belo Radoman, Ilija Radoman i Jovo Radoman. Podsjećajući da je 8. septembra 1843. godine 25 crnogorskih boraca izginulo braneći Lesendro od više hiljada vojnika skadarskog vezira Osman–paše i time ušlo u istoriju i legendu, predsjednik SUBNORA Zuvdija Hodžić kazao je da njima u čast zahvalni potomci i zahvalna Crna Gora podižu spomen-ploču, znamenje pred kojim se s pojačanim emocijama i pijetetom odnosimo prema njima i istorijskim događajima čiji su akteri bili. On je kazao da su i tada znali od kakve je strategijske, životne i ekonomske važnosti Lesendro,

Glavni grad dio projekta TRIBUTE – integrisane i inovativne akcije održivog unapređenja urbane mobilnosti

Traženje inovativnih rješenja U cilju suočavanja s izazovima ubrzanog razvoja novih transportnih tehnologija i potrebe za inovativnim rješenjima u urbanoj mobilnosti kao odgovor na društveno-ekonomske i demografske promjene, osam gradova jadranskojonskog regiona (Ljubljana, Maribor, Milan, Novi Sad, Patras, Podgorica, Sarajevo i Zagreb), vođeni Politehničkim institutom iz Milana, pokrenuli su TRIBUTE, projekat integrisane i inovativne akcije održivog unapređenja urbane mobilnosti, u okviru Evropske transnacionalne saradnje, programa

Interreg ADRION. TRIBUTE je zvanično započet u januaru 2021. godine, s ciljem izrade transnacionalne strategije za gradski transport u jadransko-jonskom regionu. Strategija će biti usklađena sa smjernicama EU za održivu, integrisanu i inkluzivnu mobilnost. Planirano je da projekat traje 30 mjeseci, dok je njegov ukupni budžet 3.269.400 eura, od čega je 2.778.990 eura odobreno iz Evropskog fonda za regionalni razvoj (ERDF) i Instrumenta za pretpristupnu podršku IPA II. Početni sastanak projektnog tima održan je 12. februara 2021. godine, s fokusom na

planiranje i realizaciju projektnih aktivnosti, kao i formiranje Upravnog odbora projekta. Partneri su predstavili planirane pilot akcije koje uključuju rješenja inovativne mobilnosti za starije i osobe s invaliditetom, napredne informacione sisteme za korisnike javnog linijskog prevoza, mobilnosti bicikala, električnih trotineta i integrisanih sistema urbanog prevoza. Pristup u realizaciji projekta TRIBUTE zasnovan je na organizaciji ,,živih laboratorija“, koje služe kao sredstvo za participaciju građana, javne uprave, akademske i poslovne zajednice, zainteresovanih za

urbanu mobilnost, u cilju kodizajniranja i evaluacije rješenja održive i inovativne mobilnosti za gradove jadransko-jonskog regiona. Tokom tehničkog sastanka koji je organizovao Maribor, vodeći partner u okviru prvog radnog paketa (WP T1), predstavljena je metodologija za identifikaciju zainteresovanih strana u živim laboratorijama i transnacionalnoj mreži. Pri kraju je izrada sveobuhvatne baze podataka zainteresovanih strana projekta TRIBUTE, dok je Politehnički institut iz Milana zadužen za razvijanje smjernica za realizaciju ,,živih laboratorija“. H. P.

Hronika Podgorice

Subota, 29. maj 2021.

skom jezeru

vidjeli kolika sila kidiše na njih, svjesni da će se Lesendro iz geografije preseliti u istoriju. Nijesu mogli saznati, podsjetio je Hodžić, koliko će gubitak ostrva pogoditi Njegoša, koji će godinama žaliti za njim, pa je u narodu ostalo upamćeno ono Izgore ka Vladika za Lesendrom. - Nebo im je bilo crkveni svod, Lovćen oltar, Njegoš ikona i duhovnik što kadi puščanim prahom i umjesto svijeće pokazuje na vječnu luču što nit dogori niti svjetlost gubi. Umjesto Očenaša i molitve izgovarali su zakletvu, s džeferdarom u jednoj i handžarom u drugoj ruci... Grohot đuladi i jeku olovnih zrna i huk ratničkih povika nadvladalo je zvono Ivanovo, čulo se po svekolikoj Crnoj Gori, preko jezera i mora i kao opelo poginulim junacima – kazao je Hodžić. Više su voljeli, kako je istakao, da poginu mladi nego da umru stari. - Ratovali i borili su se čuvajući druge od sebe i čuvajući sebe od drugoga, jurišali na neprijatelja strahujući da ih ni bratstvenik ne pretekne, a kamoli

OŠ ,,Radojica Perović“ i Ekoplant obilježili rođendane formiranjem arboretuma

inoplemenik. Bili su dostojni potomci i neustrašivi saborci crnogorskih ratnika, onih što su udarali na neprijateljska prsa ali ne i na obraz, nejač i žene. Bili veliki u prvim borbenim redovima, najveći kad su ostajali i ostali posljednji, kadri stići i priteći, stati i ostati, izginuti do posljednjeg, kao toga dana na Lesendru. Bili srećni ako ih pjesma i gusle pomenu. Nima su najviše vjerovali, živjeli za stih ili dva u pjesmi, vjerovali da su se imali rašta i roditi... Da su imali rašta i poginuti... Na javi vidjeli pretke i Njegoša, u snovima i nadanjima potomke okupljene oko ognjišta i guslara. Vrijeme računali po bitkama i bojevima, po pobjedama i pogibijama, protivniku priznavali hrabrost i čojstvo, a on im to viteški uzvrćao. Bili i ostali Crnogorci, sami sebi podigli spomenik i na njemu imena ispisali obodskim slovima pretvorenim u zrna za odbranu slobode i Crne Gore... Vječna im pamjat, vječna im slava – kazao je Hodžić. U čast branilaca Lesendra, stihove je govorio dramski umjetnik Slobodan Marunović. I. Kr.

Sekretarijat za saobraćaj saopštio je da će doći do obustave saobraćaja na više lokacija u gradu. Tako će od 28. maja do 11. juna Ulica brijeg Ćukovića, od raskrsnice sa Ulicom bratstva i jedinstva do raskrsnice sa Ulicom pete proleterske, biti zatvoren saobraćaj za sve vrste motornih vozila radi izvođenja radova na izgradnji hidrotehničke instalacije atmosferske kanalizacije. Prilikom izvođenja radova autobuske linije L4, L5 i L5A kretaće se promijenjenom trasom (Most žrtava bombardovanja 5. maja, most preko Ribnice i Banje, Ulica pete proleterske i dalje uobičajnom trasom). Danas će od sedam do 22 sata biti zatvorena za saobraćaj Ulica Džona Džeksona, radi izvođenja radova poprečnog prekopa za potrebe Ambasade SAD. Za vrijeme izvođenja radova, autobusi na liniji 9 (Zabjelo – KC – Zagorič) saobraćaće trasom Bulevar revolucije – Moskovska - okretište kod KC - Moskovska, Ulica 13. jula i dalje uobičajenom trasom. Danas će od sedam do 17 sati za saobraćaj biti zatvoren i dio Ulice Radosava Burića, od raskrsnice sa Jerevanskom do skretanja za parking preko puta OŠ ,,Vuk Karadžić“. Do privremenog prekida odvijanja saobraćaja doći će zbog poprečnog prekopavanja javne kolovozne površine zbog izgradnje priključaka slabe i jake struje. Tokom izvođenja radova, autobuske linije L1, L1b, L9, L10, L10a i L26 kretaće se promijenjenom trasom (Ulica 27. marta Kralja Nikole - Vojislavljevića i dalje uobičajnom trasom). H. P.

Sunčano, do 28 stepeni

U susret 60. rođendanu Osnovne škole ,,Radojica Perović“ i 30. godišnjici osnivanja preduzeća Ekoplant u školskom dvorištu juče je počela sadnja botaničke bašte, arboretuma. Dvorište će krasiti 60 visokih stablašica i višegodišnjih biljaka niskog i srednjeg rasta. Biće postavljene i table sa nazivima biljaka na crnogorskom i latinskom jeziku. Kako bi arboretum zaživio, Ekoplant je uz botaničku baštu, školi poklonio i sistem za navodnjavanje ,,kap po kap“. Direktorica OŠ ,,Radojica Perović“ Mirjana Bošković kazala je da škola 1. juna obilježava 60 godina rada. - To je dan kada su đaci prvi put ispunili školu grajom, kada je zazvonilo prvo zvono. Mi smo svake godine do sada obilježavali ovaj datum uz prigodne svečanosti, igru i pjesmu. Ove godine smo odlučili da to bude nešto drugačije. Naš bivši učenik i roditelj tri naša sjajna đaka Željko Vidaković ponudio je da obilježimo zajednički jubilej na način što će donirati našoj školi 60 sadnica, simbolično kao šezedeseti rođendan, te na taj način oplemeniti naše dvorište. Presrećni smo i zahvalni što ćemo imati prvu školsku botaničku baštu u Podgorici – poručila je Bošković. Ovo je prilika, ističe Bošković, da učenici uživaju u zelenoj oazi. - Ono što budu učili na časovima, moći će da vide u botaničkoj bašti, da se upoznaju sa nekim novim vrstama biljaka, koje ranije nijesu imali priliku

I. MANDIĆ

Školsko dvorište postaje i botanička bašta

Zabrana saobraćaja

Za danas je najavljeno pretežno sunčano, uz slab do umjeren razvoj oblačnosti. Vjetar slab do umjeren, promjenljivog smjera. Jutarnja temperatura vazduha oko 15 stepeni, najviša dnevna do 28. H. P.

Sadnja u dvorištu OŠ ,,Radojica Perović“

Od kalistemona do božikovine Vlasnik rasadnika Ekoplant kazao je da Osnovna škola ,,Radojica Perović“ ima najveće dvorište, idealno za botaničku baštu. - Među ovih 60 vrsta višegodišnjih biljaka su biljke koje smo prvi put uvezli, kao što je ,,Zelkova serata“ koja potiče iz Japana, zatim ,,Pitospora heterofila“, potom ,,kalistemon“ čiji je cvijet u obliku četke za flaše, koja kada procvjeta ima plamenocrveno cvjetove, pa

da vide uživo – kazala je Bošković, naglašavajući da je botanička bašta dobra prilika i za sljedeće generacije, odnosno da će biljke nastaviti da cvjetaju i poslije nas. Vlasnik Ekoplanta Željko Vidaković istakao je da je bivši učenik OŠ ,,Radojica Perović“,

izgleda kao da drvo gori. Biće tu i božikovina, crnogorska autohtona biljka koja raste na obroncima Lovćena i Rumije, dostiže visinu do tri metra. Ona dobija crvene bobice koje se pojavljuju na Božić, otud potiče i njen naziv. U jednom dijelu vrta zasadićemo šipak, koji cvjeta cijelo ljeto, kao i stubaste i japanske jabuke. Potrudili smo se da napravimo voćni i ukrasni vrt – kazao je Vidaković.

koju sada pohađaju i njegova djeca. Botanička bašta, naglasio je, ima i edukativni karakter. - To je prvi školski arboretum u Podgorici. Table na kojima će biti ispisani nazivi na latinskom i crnogorskom jeziku služiće djeci u edukativne svr-

he, imaće priliku da upoznaju nove biljke – kazao je Vidaković i dodao da će botanička bašta biti kompletirana za sedmicu. U sadnji su učestvovali i đaci OŠ ,,Radojica Perović“, kao i radnici i inžinjeri Ekoplanta.

Glavni grad raspisao javni poziv vrijedan 60.000 eura

Uskoro još nekoliko taktilnih staza Glavni grad raspisao je novi javni poziv za postavljanje taktilnih traka vodilja i upozoravajućih polja koje će olakšati kretanje slabovidih i slijepih osoba. To je nastavak realizacije projekta ugradnje elemenata pristupačnosti (taktilnih staza) na gradskim trotoarima i raskrsnicama. Ukupna dužina nove trase taktilnih staza iznosiće oko 1.205 metara, a procijenjena vrijednost nabavke je 60.000 eura. - U okviru druge faze ovog projekta taktine staze će biti postavljene na sljedećim lokacijama: Bulevar Svetog Petra Cetinjskog - od stare zgrade Vlade Crne Gore do Moskovske; Ulica slobode - spajanje trase od Pošte Crne Gore do Trga nezavisnosti; Ulica Karađorđeva - od Višeg suda do zgrade Vlade Crne Gore); Ulica kralja Nikole - od Pošte Crne Gore do autobuskog stajališta i Ulice kralja Nikole - od hotela ,,Hilton“ do autobuskog stajališta kod hotela ,,Nikić“ – navedno je iz

Glavnog grada. Ponude se predaju zaključno sa 23. junom. Nedavno je završena prva faza ugradnje taktilnih staza na predviđenim lokacijama u centru Podgorice, ukupne dužine 1.300 metara, a vrijednost tog projekta iznosila je I. Kr. oko 55.500 eura.

Neke od ranije postavljenih taktilnih staza

Nj. BOŠKOVIĆ

Arena

Košarka

Bivši trener Budućnost Volija razgovarao sa čelnicima Slaska iz Vroclava

Petar Mijović blizu klupe najtrofejnijeg poljskog kluba Petar Mijović (39) dobio je konkretnu ponudu da naredne sezone vodi najtrofejniji poljski klub Slask iz Vroclava, saznaje naš list. Po saznanjima iz Poljske, upravo je Mijović trenutno najbliži klupi kluba koji je 17 puta bio šampion te zemlje. Meta Slaska bio je i Sašo Filipovski, ali je trenutno poziciji prvog trenera bliži Baranin Mijović, bivši trener Budućnost Volija. Skoro svi detalji saradnje su dogovoreni, ali ugovor još nije potpisan. Iz kluba su najavili da će ovo pitanje biti riješeno narednih dana. U Slasku smatraju da je Mijović mlad trener koji ima potencijal da ostvari izuzetnu karijeru na najvećoj evropskoj sceni. Uprava izuzetno cijeni dosadašnje rezultate koje je Crnogorac ostvario tokom karijere, pogotovo u Budućnost Voliju, našem najvećem klubu koji je vodio do kraja januara. Sa njim na čelu, tokom ove i prethodne sezone (prekinuta zbog pandemije korona virusa), podgorički tim konkurisao je za vrh ABA lige. Mijović je stekao reputaciju trenera izuzetno posvećenog radu, koji vodi računa i o razvoju mladih igrača. Postizao je odlične rezultate i u Evrokupu i u ABA ligi. Prethodno,

Subota, 29. maj 2021.

Crnogorski šampion predstavio novu košarkašicu

Amra Bajrović prvo pojačanje Budućnost Bemaxa

PODGORICA - ŽKK Budućnost Bemax dobio je prvo pojačanje za narednu sezonu - nova članica podgoričkog kluba je Amra Bajrović (1997, 180).

vodio je Sigal iz Prištine i Baškimi iz Prizrena na Kosovu, a bio je asistent u Roanu u Francuskoj. Prethodno, ime Mijovića pominjalo se kao opcija za klupu Splita, ali i beogradskog Partizana. U ovom trenutku djeluje, da bi Slask za Petra mogao biti i ambiciozniji projekat i šansa za dugoročan rad na vrhunskom nivou. Klub je posljednji put igrao u

Evroligi 2004. godine, a posljednji put šampion je bio 2002. godine. Od tada je dugo vremena bio u finansijskoj krizi, da bi se u potpunosti oporavio za ambiciozan projekat u posljednjih nekoliko godina. U sezoni za nama Slask je bio treći u šampionatu Poljske, a klub će pokušati da dobije šansu da nastupi u Evrokupu naredne sezone. R. A.

Bajrović, koja je bila na širem spisku seniorske reprezentacije, sa kojom je i odradila prvu fazu priprema u Budućnost Bemax dolazi iz sarajevskog Plej-ofa. Amra igra na pozicijama 2 i 3, ponikla je u Rudaru, a 2015. godine pojačala je Budućnost, sa kojom je te sezone osvojila duplu krunu na domaćoj sceni i titulu WABA lige. Ali nakon samo jedne sezone otišla je zbog studija u Sarajevo, gdje je dvije godine igrala za Željezničar, a posljednje tri za Plej-of, sa kojim je uvijek bila u konkurenciji za trofej. U nedavno završenoj sezoni Amra je jedna od igračica sa najboljim statistikama u ligi Bosne i Hercegovine - na 24 utakmice postizala je u prosjeku 16,5 poena, uz pet skokova i tri asistencije. - Izuzetna je čast biti dio jedne od najuspešnijih priča

ženske košarke u ovom regionu. Srećna sam što sam ponovo tu i vjerujem da mogu da dam svoj doprinos u ostvarenju ambicija kluba. Hvala upravi Budućnosti na interesovanju i ukazanom povjerenju, daću sve od sebe da se adekvatno odužim - ka-

zala je Bajrović. Na ovaj način crnogorski šampion nastavlja u ritmu posljednje dvije godine, da u prelaznom roku angažuje uglavnom mlađe domaće igračice, pa je za očekivati da ,,plave“ i u narednoj sezoni R. P. budu još mlađe.

NBA: Denver i Lejkersi poveli 2:1 u plej-of serijama Zapadne konferencije Denver Nagitsi su vratili prednost domaćeg terena u plej-of seriji protiv Portland Trejlblejzersa, a prednost 2:1 i pobjedu 120:115 u gostima donio im je Nikola Jokić.

Turnir u Splitu biće odigran od 29. juna do 4. jula

Hrvati sa NBA zvijezdama u kvalifikacijama za OI Selektor Hrvatske Veljko Mršić objavio je širi spisak košarkaša na koje računa za kvalifikacije za Olimpijske igre u Tokiju. Hrvatska će u Splitu od 29. juna do 4. jula ugostiti jedan od kvalifikacionih turnira. Računaju na niz evroligaških i NBA zvijezda. - Na spisku su Roko Leni Ukić (Split), Roko Rogić (Miteldojčer), (Dinamo Sasari), Lovro Gnjidić (Cibona), Filip Krušlin (Dinamo Sasari), Krunoslav Simon (Anadolu Efes), Mateo Drežnjak (Cibona), Antonio Jordano (Zadar), Toni Perko-

vić (Split), Boris Tišma (Real Madrid/Betis), Bojan Bogdanović (Juta), Mario Hezonja (Panatinaikos), Pavle Marčinković (Split), Ivan Ramljak (Slask Vroclav), Tomislav Gabrić (Oldenburg), Ivan Perasović (Split), Željko Šakić (Estudij a n t e s ) , Dragan Bender (Makabi Tel Aviv), Miro Bilan (Dinamo Sasari), Darko Planinić (Cibona), Dario Šarić (Feniks), Ivica Zubac (LA Klipers), Ante Žižić (Makabi Tel Aviv). Hrvatska je u grupi sa Brazilom i Tunisom, u drugoj u Splitu su Njemačka, Rusija i Meksiko. R. A.

Centar koji će skoro izvjesno dobiti nagradu MVP za najboljeg igrača NBA sezone je obilježio neizvjesni meč sa 36 poena, 11 skokova i pet asistencija, za 35 minuta na parketu. Šutirao je 24-12 iz igre i spriječio preokret rivala polovinom posljednje dionice. Sjajnu podršku Jokić je imao u beku Riversu koji je ubacio 21 poen; Porter je postigao 15 a Gordon 13 poena. Za Portland, standardno najbolji bio je bek Demijen Lilard sa 37 poena i pet asistencija. Mekolum je postigao 22, a centar Nurkić je sveden na po 13 poena i skokova. Već u subotu veče, od 22 časa po našem vremenu, biće odigran i četvrti meč ove plejof serije u Portlandu. Entoni Dejvis trenutno je ključni igrač Los Anđeles Lejkersa, a ne Lebron Džejms. Aktuelni šampion je preokrenuo u seriji protiv Finiksa i sada vodi 2:1, nakon pobjede na svom terenu u Kaliforniji 109:95. Krilni centar Dejvis drugi put zaredom bio je ključ-

Danas i sjutra finalni turnir za košarkašice

Noć Jokića i Dejvisa

ni igrač meča sa 34 poena i 11 skokova za 40 minuta na parketu. Džejms je dodao 21 a Šruder 20 poena u potpuno rutinskom trijumfu – Sansi su od starta bili u situaciji da jure rezultat. Buker je u Finiksu sveden na 19 poena za 40 minuta na terenu, a centar Ejton je bio najefikasniji sa 22 poena i 11

skokova. Slavni plejmejker Pol imao je učinak od svega sedam poena, šest asistencija i pet skokova. Milvoki gazi ka polufinalu Istoka – neočekivano lako Baksi već vode 3:0 u seriji protiv vicešampiona Majamija. U gostima na Floridi tim iz Viskonsina pobijedio je 113:84 i pokazao da je jedan od kandi-

data za tron. U sjajnom timskom izdanju Midlton je upisao 22, Holidej 19 a Adetokumbo 17 poena uz čak 17 skokova i pet asistencija. Majami ove sezone očigledno nema dominantnu napadačku opciju, a Batler je bio najbolji u novom lošem izdanju ekipe, sa 19 poena, osam skokova i R. A. šest asistencija.

Polufinalni turnir za juniorke u košarci

Mlađe pionirke za trofej u Tivtu Bitka za prolaz u Igalu i Podgorici PODGORICA - Finalni turnir za mlađe pionirke održaće se u Tivtu. Dvorana ,,Župa” danas i sjutra biće domaćin završnog tunira, u kojem učestvuju Primorje, Budućnost Bemax, Sea Stars i Pljevlja. Prvog dana igraju - Primorje – Budućnost Bemax (10.30h), od 12.30 sastaju se Sea Stars – Pljevlja, od 17 časova igraju Pljevlja – Buduć-

nost Bemax , dok dva sata kasnije počinje meč Sea Stars – Primorje. U nedjelju će igrati - 10.30 h Primorje – Pljevlja, te dva sata kasnije Budućnost Bemax – Sea Stars. Po propozicijama takmičenja, pravo nastupa imaju igračice rođene 2009. godine i mlađe, koje imaju uredno ovjerene takmičarske kartone za sezonu 2020/2021. R.P.

PODGORICA - Juniorke će se ovog vikenda boriti u Igalu i Podgorici za plasman na finalni turnir. Turnir u Igalu održaće se danas, a sastaju se 10:30 h Podgorica – Primorje, od 13.30 časova sastaju se Tara Basket – Podgo-

rica i na kraju turnira od 16.30h igraju Primorje – Tara Basket Drugi polufinalni turnir igra se sjutra, a domaćin je Bemax arena. U Podgorici će igrati Budućnost Bemax, BKM i nikšićki Olimp. Prvi meč igra se od 11 časova, a sastaju se Buduć-

nost Bemax - BKM, od 14.30 sastaju se Budućnost Bemax - Olimp, a na kraju od 17 časova Olimp i BKM. Pravo nastupa imaju igračice rođene 2002. i mlađe, koje imaju ovjerene kartone za ovu takmičarsku sezonu. R.P.

Arena

Subota, 29. maj 2021.

Košarka

PEHAR OSTAO U BEOGRADU: Budućnost Voli poražena od Crvene zvezde u majstorici finala plej-ofa ABA lige

Napad zatajio kad je bilo najpotrebnije Budućnost Voli nije srušila tradiciju, po kojoj nijedna ekipa u finalu plej-ofa do tri pobjede nije uspjela da se vrati nakon 0:2 i preokrene na 3:2 – nošena velikom podrškom sa tribina (zvanično 4.235 gledalaca, ali realno ih je bilo mnogo više), Crvena zvezda je i treći put u ovom finalu odbranila svoj teren, slavila je 67:60, i stigla do pete titule u ABA ligi, druge u finalu protiv Budućnosti. Ovoga puta u regularnim uslovima, za razliku od prije dvije sezone, kada je ličilo na sve samo ne na sportski događaj. Ispostavilo se da je prednost domaćeg terena bila presudna u finalu, pa Budućnost tek sada može da žali za porazom u Baru od Mornara, u pretposljednjem kolu ligaškog dijela, kada je i ispustila prvu startnu poziciju u plejofu... Izabranici Dejana Milojevića su bili dostojan rival u finalu, i u majstorici su se borili do samog kraja. Ali bez povrijeđenog Vilija Rida, i sa samo poenterski raspoloženim Džastinom Kobsom ( jedini dvocifreni u poraženom timu sa 21 poenom, četiri skoka, tri asistencije), očigledno, nijesu mogli više od časnog poraza. A bez Rida, Budućnost je na kraju uspjela da bude i bolja u skoku, zahvaljujući Luki Mitroviću (devet skokova) i Zoranu Nikoliću (šest), ali su u napadu falili poeni Rida, i njegova „pik en rol“ igra sa bekovima. Budućnosti je šut najviše zatajio u finišu, kada je bilo najpotrebnije, a tokom ovog meča, kao u skoro čitavoj finalnoj seriji, izostao je učinak Melvina Edžima, koji je meč završio sa dva poena (sa penala), dva skoka, uz četiri izgubljene lopte, tri faula, i jednim promašenim šutem za dva poena...

BOLJI SKOK, SLABIJI ŠUT

Budućnost je u prvoj četvrtini odlično kontrolisala skok

Dvorana: ,,Aleksandar Nikolić“. Gledalaca: 4.235 Sudije: Hordov, Radojković i Nedović.

Hol Volden Lojd Uskoković Davidovac Lazić Rit Radanov Dobrić Simonović Kuzmić Noko

4 5 15 3 12 3 8 17

Kobs Ivanović Edžim 65% (17-11) za 1 80% (20-16) Šehović 44% (43-19) za 2 42% (31-13) D. Nikolić 37% (16-6) za 3 30% (20-6) Apić 33 (10+23) Skokovi 34 (8+26) Mitrović Blokade 1 1 Dela Vale Asistencije 15 12 Z. Nikolić 5 Ukradene lopte 6 Popović 9 Izgubljene lopte 13 Rid Faulovi 23 23 Žugić (15:14, 18:14, 20:21, 14:11)

21 8 2 1 8 7 8 5 -

Milojević: Nismo ubacili šuteve kada smo mogli da prelomimo utakmicu



Lendri Noko je izabran za najboljeg igrača plej-ofa ABA lige. Centar Crvene zvezde je u plej-ofu prosječno postizao 15,6 poena. Najviše poena – 17, postigao je u majstorici finala, u kojoj je imao i 12 skokova, dvije asistencije i ukradenu loptu

pod oba koša, posebno u prvih skoro šest minuta. Naime, u tom periodu su „plavi“ imali pet uhvaćenih lopti više od domaćina (7-2), uz dva skoka u napadu (oba Zorana Nikolića), koliko ukupno Beograđani. Džordan Lojd, najbolji strijelac Zvez-

4:3

je odnos pobjeda u korist Budućnosti protiv Crvene zvezde u ovoj sezoni. Budućnost je dobila oba ligaška meča, kao i dva duela u „Morači“ u finalu plej-ofa, dok je Zvezda slavila tri puta u finalu

de, bio je dobro čuvan (šut iz igre 4-0), pa su Podgoričani trojkom Džastina Kobsa poveli 11:8 (na ovom meču su vodili samo do 11:10). A mogli su i malo ubjedljivije da Zoran Nikolić (dvije lične nakon nepuna tri minuta igre) nije promašio oba slobodna bacanja u prethodnom napadu „plavih“. Uslijedio je, međutim, skoro trominutni košgeterski post gostiju, Zvezda je to iskoristila i serijom 7:0 (pet poena Noka, i dva Dobrića) preokrenula na 15:11, minut i po prije kraja dionice. Post u napadu Budućnosti prekinuo je Petar Popović, koji je 28 sekundi prije kraja kvartala pogodio trojku za 15:14. Budućnost je na kraju

Radonjić: Odbrambeno smo odigrali najbolji meč u finalu Dejan Radonjić je osvojio četvrtu ABA titulu na klupi Crvene zvezde. - Takmičarska utakmica, kao što se i očekivalo. Sve što je uobičajeno za ovakve serije se i događalo. Odbrambeno smo odigrali najbolji meč u finalu, to je presudilo. U napadu nijesmo bili dovoljno dobri, nijesmo imali raspoloženih igrača, nijesmo donosili dobre odluke, ali odbranom smo dobili. Pohvale za momke, koji su izdržali cijelu seriju protiv Budućnosti, koja je bila sjajna. Iza nas je

dobro finale, mislim da smo za ovoliko bili bolji. Hvala navijačima na podršci, čestitke svima – svim Zvezdašima, a posebno našim doktorima i fizioterapeutima, koji su bili najvažniji ljudi u klubu – kazao je Radonjić za Arena sport. Kapiten Crvene zvezde Branko Lazić je dodao: - Čestitke Budućnosti na sjajnoj sezoni i na spektaklu koji smo priredili ljubiteljima košarke – rekao je Lazić.

ove četvrtine imama dvostruko više skokova od domaćina (14-7), uz bolje procente šuta za dva (50-33,3 odsto), a slabije za tri poena (25-33,3 odsto). Na početku druge četvrtine u postavi Podgoričana zaigrao je i Melvin Edžim, ali je potvrdio lošu formu u ovom plej-ofu. Kanađanin je za nepunih pet minuta igre izgubio tri lopte i napravio dva faula u napadu, pa ga je Milojević poslao na klupu. Dragan Apić je sa penala bio polovičan, pa je nakon minut igre u drugoj dionici donio izjednačenje (15:15), ispostaviće se i posljednje na meču, u kojem je Budućnost imala puno problema u napadu, ali ni Zvezda nije briljirala. Nakon zakucavanja Kuzmića, Dobrić je „vezao“ pet poena (trojku i dvojku), pa je Zvezda došla do najveće prednosti u prvih 20 minuta (22:15). Uzvratila je brzo Budućnost, Ivanović je vratio jednu trojku, a Kobs je realizovao oba bacanja nakon faula nad njim, za „minus dva“ (22:20). Do poluvremena je prednost Zvezde varirala između dva (28:26) i šest poena (26:20), a domaćin je na polovini utakmice vodio pet razlike (33:28), i zbog toga što je smanjio prednost Budućnosti u skoku (22-18), uz bolji šut za dva poena (40,9 – 33,3 odsto), a

Trener Budućnost Volija Dejan Milojević čestitao je kolegi Dejanu Radonjiću I Crvenoj zvezdi na, kako je rekao, zasluženoj tituli. - Bila je to čvrsta i tvrda utakmica, kao i prethodne u finalu. Mislim da su ljudi imali šta da vide. Čestitke Dejanu Radonjiću i igračima Zvezdi na tituli, mislim da su je zaslužili – kazao je Milojević. - Mi smo u ovom meču bili značajno oslabljeni neigranjem Rida, to se i osjetilo. Opet smo imali svoje šanse, ali nijesmo ubacili neke šuteve kada smo mogli da prelomimo utakmicu – dodao je Milojević. Rid je Budućnosti falio u mnogim segmentima igre. - Bilo je igrača koji su jako dobro iznijeli utakmicu, mislim da smo defanzivno bilo jako dobri. Međutim, u napadu samo danas promašili dosta šuteva, a da bi se dobila ovakva utakmica mora nešto i da se pogodi – kazao je Milojević. Kao i prije finala, Milojević je ponovio da je sezona za Budućnost bila uspješna. - Prebacili smo očekivanja, svi u klubu smo veoma zadovoljni kakva je bila sezona. Idemo dalje – zaključio je Milojević.

nešto slabiji za tri poena (30 – 33,3 odsto)...

BEZ ŠUTA U FINIŠU

Budućnost je otvorila treću četvrtinu, nakon koje se Zvezda izjednačila po broju skokova (26:26), zakucavanjem Zorana Nikolića i poenima Kobsa sa linije penala za „minus jedan“ (33:32). Pola koša zaostatka su Podgoričani imali još samo još kada je Zoran Nikolić poentirao „alejupom“ (35:34). Dobar start u ovoj dionici je pokvario Edžim, koji je faulirao Lojda nakon šuta za tri poena, ali je Amerikanac pogodio taj šut, a onda i dodatno bacanja za vođstvo domaćih od 39:34. Nakon promašene trojke Danila Nikolića, Noko je vratio najveću prednost od sedam poena (41:34). Nije se dala Budućnost, Kobs je držao ekipu u igri (19 poena u prve tri četvrtine, ali Podgoričani nikako nijesu uspijevali da povežu više od dva uzastopna koša, samim tim su mogli najviše do posjeda zaostatka, posljednji put minut i 38 sekundi prije kraja četvrtine (51:49), kada je na

drugi obruč pogodio Kobs. Do kraja dionice se upisao samo Kuzmić, pa je Zvezda pred posljednju četvrtinu imala četiri poena prednosti (53:49).... U ionako neefikasnom meču, posljednja četvrtina je bila najmanje efikasna, posebno za goste, koji su morali da jure rezultat. Kada je Noko zakucao za 60:51, na pet minuta i 40 sekundi prije kraja, činilo se da je Zvezda zadala konačan udarac. Međutim, trojka Dela Valea je vratila nadu (60:54), ali je onda ušla u seriju promašaja, posebno sa distance, koji su bili presudni. Na 60:54 je Danilo Nikolić promašio otvorenu trojku, Kobs nije bio precizan iza perimetra na 61:54, ponovo Danilo nije pogodio na 63:56, a onda je seriju promašaja za tri kompletirao Dela Vale na istom rezultatu, 80-ak sekundi prije kraja. Tačku na meč je, zato, trojkom, stavio Lojd za 66:58, 28 sekundi prije kraja. Na kraju meča je nekoliko navijača uletjelo na teren, ali su odmah udaljeni, pa je sve završeno bez incidenata. S. JONČIĆ

Arena

Fudbal

Subota, 29. maj 2021.

Mančester siti i Čelzi večeras na stadionu ,,Dragao“ i PODGORICA - Treće englesko finale u istoriji Lige šampiona, večeras od 21 sat na stadionu ,,Dragao“ (zbog epidemijskih mjera ,,preseljeno“ iz Istanbula), igraju timovi koji su sredinom sezone bili u velikom problemu.

DRAŠKO BOŽOVIĆ NIŽE USPJEHE U DRESU BUDUĆNOSTI: Od SPFCG dobio nagradu za najboljeg igrača lige

Ponosan sam, sve je plod dobrog rada u klubu PODGORICA - Od kada se vratio u Budućnost, Draško Božović zna samo za priznanja - klupska i lična. Iskusni vezista igra najbolji fudbal u karijeri, a o tome svjedoči činjenica da je prvenstvo završio za rekordnim brojem golova u sezoni - čak 15 puta upisao se u listu strijelaca. Trideset dvogodišnji Podgoričanin nedavno je osvojio titulu, a u neđelju veče imaće šansu da bude dio generacije ,,plavih“ koja je prvi put stigla do duple krune. U međuvremenu je drugi put zaredom dobio priznanje za najboljeg igrača lige u tradicionalnom izboru Sindikata profesionalnih fudbalera Crne Gore. Nagradu je primio iz ruku legendarnog Željka Petrovića na svečanoj ceremoniji u hotelu ,,Ramada“. - Velika mi je čast sto sam i drugu godinu zaredom izabran za najboljeg igrača lige, posebno mi je drago jer nagrada dolazi od strane mojih kolega fudbalera. Sve je to plod dobrog rada u klubu. Veliku zahvalnost dugujem upravi i stručnom štabu, a najveću sigurno mojim saigračima bez kojih ni ja ne bih dobio priznanja. Naravno, veliku zahvalnost dugujem i porodici koja je moj oslonac i velika pokretačka snaga - rekao je Božović u razgovoru za klupski sajt. Individualna priznanja ne

bi sijala toliko jako da nijesu stigle dvije ubjedljive titule u posljednje dvije godine… - To je najvažnije od svega. Dvije možda moje najbolje sezone u karijeri su se poklopile sa fantastičnim rezultatima kluba. Ništa mi ne bi značila individualna priznanja, a da klub nije osvojio nijedan trofej - poručio je Božović, koji je sa ,,plavima“ osvojio četiti titule (2008, 2011, 2020, 2021) i jedan Kup (2019). - Možda jedino zbog čega žalim jeste to što u posljednje dvije godine nijesam imao priliku da igram za nacionalni tim, jer je svakom igraču želja da nastupa i predstavlja svoju zemlju. Budućnost ove sezone nije imala premca u Telekom 1. CFL. Podgoričani su završili prvenstvo sa 28 bodova prednosti na vrhu tabele. - Za novu dominantnu titulu je zaslužan cjelokupan kolektiv – od uprave, preko ljudi iz kancelarija, stručnog štaba, igrača, ekonoma i fizioterapeuta… Svi dišemo kao jedan, svi imamo iste ciljeve, a to su trofeji. Izvanredan rad stručnog štaba, izvanredan rad fudbalera i posvećenost su glavni razlozi dobrih igara i rezultata ekipe. Mi smo jedna velika ,,plavo-bijela“ porodica - ističe Božović. Jedan detalj ove sezone posebno izdvaja: - Najdraži, a ujedno i najteži trenutak mi je bila pobjeda

protiv Astane - najteži zato što nijesam igrao zbog suspenzije, ali sam bio presrećan zbog te velike pobjede i prolaska u naredno kolo. Nemam neki najdraži gol, možda je taj protiv Rudara, postignut makazicama, najljepši. Mada, mislim da me tek čeka najljepši trenutak aludirao je Božović na pehar Kupa i nove evropske avanture. Pečat na prelijepu sezonu mogao bi da bude trofej masovnijeg takmičenja ,,plavi“ u neđelju veče igraju protiv Dečića (20.30 h). - Finale Kupa je sigurno najljepša utakmica u Crnoj Gori, biće prisutni i navijači u određenom broju, tako da ne sumnjam da će ambijent poslije duže vremena da bude pravi fudbalski. Blizu smo istorijskog uspjeha, ostala je još ta jedna prepreka, ali vjerujemo da možemo da ostvarimo ono što sanjaju generacije i generacije ljudi koji vole Budućnost - duplu krunu - jasan je Božović. Dečić je najprijatnije iznenađenje takmičarske godine. I Tuzani igraju za istoriju, a već su je ispisali premijernim izlaskom u Evropu. - Neće biti lako, igramo protiv čvrste i agresivne ekipe, koja ima par izvanrednih individualaca, ali mislim da je naša generacija zaslužila da se upiše zlatnim slovima u istoriji kluba. Mislim da imamo i znanja i snage za to - zaključio je Božović. D. K.

Njemački velikan mora da pauzira trenersku karijeru

Tromboza prijeti Kloseu Miroslav Klose (42), slavni bivši njemački napadač a sada trener, suočen je sa ozbiljnim zdravstvenim problemom – trombozom u nogama. U prethodnoj sezoni Klose, najbolji strijelac u istoriji šampionata svijeta, bio je pomoćni trener u Bajernu, a asistent je u nacionalnom timu Njemačke. Zbog problema sa zdravljem moraće da pauzira sa trenerskom karijerom. - Iskreno dijagnoza je bila šok za mene. Ljekari su mi jasno rekli da ne smijem da se igram sa time. Ne mogu da džogiram, plivam, i najvažnije ne smijem da igram fudbal. Shvatio sam da ne želim da tako počnem karijeru prvog trenera u nekom timu. Treba da to uradim kako treba, moram da inspirišem tim na terenu – poručio je Klose u intervjuu za magazin Kiker.

Fudbalski velikan je ipak kazao da ne odustaje od ambicije da postane trener, nakon što pobijedi bolest. R. A.

Mančester siti je u novembru pao na 11. mjesto u Premijer ligi, nakon čega je tim Pepa Gvardiole od narednih 27 utakmica pobijedio u 22, od čega 15 u nizu, i dominantno osvojio Premijer ligu. Čelzi je spas za sezonu koja je išla u pogrešnom pravcu našao krajem januara, kada je Tomas Tuhel naslijedio Franka Lamparda. Uspon forme doveo je oba tima do najvažnijeg meča u evropskom fudbalu - okršaja za ,,ušati“ trofej, koji su ,,plavci“ osvajali jednom (2012), dok su ,,građani“ prvi put došli u priliku da ga odnesu kući. - To što sam ovdje čini me najsrećnijim čovjekom na svijetu izjavio je Gvardiola. - Privilegija i čast je biti dio finala Lige šampiona. Došli smo u Porto da pokušamo da odigramo najbolje što možemo i pobijedimo. Gvardiola je i ove sezone pokazao da je inovator, avangarda u trenerskom poslu. Od naizgled izgubljene sezone sjajnim rješenjima došao je do odlične. Trofej Lige šampiona učinio bi je savršenom, najboljom u istoriji kluba koji je u proteklih deset godina uložio ogromna sredstva da napravi najbolji tim u Evropi. - Tačno znam kako treba da igramo, znam i startnih 11. Ponavljam, nevjerovatna privilegija je biti ovdje. Stigli smo do finala, zahvalni smo i srećni zbog toga. Rekao sam onim igračima koji su nervozni da je sve to normalno. Onima koji su opušteniji, rekao sam takođe da je to dobro - objasnio je Gvardiola. Španski stručnjak je dva puta osvajao Ligu šampiona, oba puta sa Barselonom - 2009. i 2011. godine. - Prošlo je već deset godina, to je dug period. U tom posljednjem finalu vrlo dobro smo pokazali što smo radili u Barseloni tokom četiri godine - naveo je Pep.

Vrhunac u englesk

Pep Gvardiola i Tomas Tuhel

- I sada u Sitiju smo dugo zajedno. Kad uđete u finale Lige šampiona, završavate dio procesa koji ste počeli četiri ili pet godina ranije. Tim koji zasluži da pobijedi - pobijediće.

TUHELOV HET-TRIK POBJEDA PROTIV PEPA?

U slučaju da Čelzi pobijedi, Tomas Tuhel bi napravio svojevrstan podvig - tri puta zaredom nadmudrio bi Pepa Gvardiolu, kojeg je pobijedio u FA kupu i Premijer ligi. - Ne radi se ovdje o njemu i meni, ovo nije teniski meč. Siti će u finalu izaći u sasvim drugačijem sastavu, ali imamo iskustvo koliko hrabri treba da budemo u određenim trenucima - izjavio je Tuhel. - Uvijek je teško igrati protiv Pepa, trener je koji pravi tim sa velikim samopouzdanjem i pobjedničkim mentalitetom. Siti je možda najjači tim u Evropi i svijetu. Napravili su veliku razliku u

16.500

ulaznica bilo je pušteno u prodaju za večerašnje finale. To je otprilike trećina kapaciteta stadiona ,,Dragao“

Premijer ligi, ali smo na ,,Vembliju“ i u Mančesteru pokazali koliko smo blizu. Kako smo to uradili? Bili smo jaki kao kolektiv, imali smo čvrstu vjeru u sebe i pokazali to u svakom minutu. Njemački stručnjak pokušaće da osvoji prvu trofej u Ligi šampiona. Ovo mu je drugo uzastopno finale, prošle sezone je na klupi Pari Sen Žermena poražen od Bajern Minhena. - Sedmica u kojoj se igra finale Lige šampiona nije poput ostalih, svako se osjeća drugačije, uzbuđenje je veliko. Ovo je fizički i psihološki veoma zahtjevna sedmica. Budimo to što jesmo snažna smo grupa i iskreno vje-

SREĆU PRONAŠLI U PLJEVLJIMA: Mladi momci iz Podgo Proljeće prvoligaške afirmacije Nikole Vukotića i Lazara Baltića.

Proljeće afirmacije

Momci iz Podgorice, izdanci škole Budućnosti, štoper i golman, osamnaestogodišnjak i godinu stariji saigrač, sreću su pronašli u Rudaru, gdje su prvi put osjetili Telekom 1. CFL. Zajedno su zimus otišli u Pljevlja, a tokom priprema u Antaliji ubijedili stručni štab da zaslužuju mjesto u najboljoj postavi. Vukotić je odigrao 13 utakmica, a Baltić 19 puta branio u šampionatu. Za debitante u elitnom rangu pohvalna polusezona. - Odlazak u Rudar bio je pun pogodak - kaže Vukotić, a slično razmišlja i Baltić: - Napravio sam pravi potez kada sam u januaru prihvatio poziv iz Pljevalja - poručio je mladi čuvar mreže. Vukotić je iz fudbalske porodice, a krenuo je stopama oca Miodraga, selektora mlade reprezentacije, koji je igrao za Budućnost, Vojvodinu, Milan, te klubove iz Njemačke i Austrije. Nikola, kao i nekada njegov otac, pokriva poziciju centralnog be-

ka. I najavljuje veliki potencijal. - Ljubav prema lopti naslijedio sam od oca. Volim fudbal i trudim se da budem bolji nakon svakog treninga ili utakmice. Tata mi dosta pomaže, ali mi i ukazuje na greške. Nijesam zbog njega odabrao da igram u odbrani, već je to bila procjena mojih prethodnih trenera. Skoro pet godina sam bio u mlađim selekcijama Budućnosti, ali nijesam imao priliku da prođem pripreme sa prvim timom. Zimus se pojavila opcija da pređem u Rudar, a kao neko ko želi da napreduje - prihvatio sam to sa zadovoljstvom. Vjerovao sam da mogu da se nametnem treneru Bogavcu koji me je znao iz repreprezentacije. Dobro sam trenirao u Turskoj i iskoristio šansu nakon povrede Pejovića. Brzo sam se nametnuo i igrao dobro. Prezadovoljan sam svojom prvom polusezonom u Telekom 1. CFL - ističe Vukotić. Pljevljaci su u posljednjem kolu izborili opstanak u elitnom rangu poslije pobjede nad Podgoricom.

Ispunjenju cilja doprinio je i Baltić, koji je stajao na golu. - Trebala mi je promjena nakon staža u omladincima Budućnosti. Radio sam dobro tokom pripremnog perioda i dobio mjesto među stativama. Prošlo je malo vremena dok se se nijesam navikao na novu sredinu, saigrače, trenere i veće zahtjeve. Bilo je manjih grešaka, ali je to sastavni

Arena

Subota, 29. maj 2021.

Fudbal

igraju finale Lige šampiona

sezone kom tonu

PENALI SE (NE) VJEŽBAJU

Oba trenera su na konferenciji za medije upitana da li su igrači vježbali penale. Gvardiola je odgovorio: - Možemo vježbati jedanaesterce, ali ne možete osjetiti taj trenutak i tenziju. Znam što ću reći igračima. Ima mnogo stvari o kojima treba da razmišljam više nego o penalima. Slično razmišlja i Tuhel. - Uvijek vježbamo jedanaesterce. Ali da li možemo simulirati osjećaj kad bi došlo do njih? Ne, ali možemo stvoriti naviku izvođenja. Penal serija u finalu Lige Evrope (između Viljareala i Mančester junajteda, prim. aut) bila je fantastična u smislu kvaliteta izvođenja udaraca. Znamo ko bi šutirao, ali ne znamo ko će biti na terenu na kraju meča. Ne. K.

Ederson

Voker

Dijaš

Stons

Zinćenko

Fernandinjo Gundoan Foden

De Brujne Verner Zijaš

Maunt

3:1 0:3 3:0 0:1 0:0 3:0

ČETVRTFINALE Man. siti - Borusija D. Borusija D. - Man. siti

2:1 1:2

POLUFINALE PSŽ - Man. siti Man. siti - PSŽ

1:2 2:0

Čelzijev put do finala GRUPA E Čelzi - Sevilja Krasnodar - Čelzi Čelzi - Ren Ren - Čelzi Sevilja - Čelzi Čelzi - Krasnodar

(3-4-2-1)

Stadion: Dragao. Kapacitet: 16.500 (za finale). Sudija: Antonio Mateu Laos. Pomoćnici: Pau Sebrijan Devis i Roberto del Palomar (Španija). Početak: 21 sat

Marez

OSMINA FINALA Borusija M. - Man. siti 0:2 Man. siti - Borusija M. 2:0

rujemo u ono što ćemo pokušati da napravimo - poručio je Tomas Tuhel.

Čelzi

(4-3-3)

Silva

Sitijev put do finala GRUPA C Man. siti - Porto Marsej - Man. siti Man. siti - Olimpijakos Olimpijakos - Man. siti Porto - Man. siti Man. siti - Marsej

Man. siti

0:0 0:4 3:0 1:2 0:4 1:1

OSMINA FINALA Atletiko M. - Čelzi 0:1 Čelzi - Atletiko M. 2:0 ČETVRTFINALE Porto - Čelzi Čelzi - Porto

0:2 0:1

POLUFINALE Real M. - Čelzi Čelzi - Real M.

1:1 2:0

Čilvel

Kante

Ridiger

Žoržinjo Silva

Džejms Aspilikueta

Mendi

Trener Pep Gvardiola

DA LI STE ZNALI

Trener Tomas Tuhel

 da će Siti, ukoliko savlada Čelzi, postati šesti šampion Evrope iz Engleske, poslije Liverpula, Mančester junajteda, Notingem Foresta, Čelzija i Aston Vile?  da je Siti deveti engleski tim koji se plasirao u finale KEŠ/LŠ, poslije Liverpula, Junajteda, Notingema, Čelzija, Aston Vile, Lidsa, Arsenala i Totenhema?  da je posljednji engleski tim koji je slavio u svom prvom meču za prvaka Evrope bila Aston Vila 1982. godine protiv Bajerna?  da je prošla 51 godina od posljednjeg evropskog finala za Siti? ,,Građani“ su 1970. pobijedili Gornjik Zabrze (2:1) u finalu Kupa pobjednika kupova  da su se Čelzi i Siti do sada samo jednom sastajali u Evropi? ,,Plavci“ su u sezoni 1970/71. u oba polufinalna meča Kupa pobjednika kupova pobijedili 1:0

orice pomogli Rudaru da izbori opstanak u Telekom 1. CFL

e Vukotića i Baltića

dio sporta, pa i neizbježna stvar kod mladih golmana. Kako su prolazile utakmice, bio sam sve sigurniji, sa boljim samopouzdanjem. Prijao mi je rad sa trenerom Radanovićem i mislim da sam u ovih nekoliko mjeseci puno napredovao. Utisak je potpun jer smo na samom kraju sačuvali status u eliti i na taj način ispunili primarni cilj - ističe Baltić.

Nagrada za dobre partije stigla je u vidu poziva u nacionalne selekcije - Vukotić se našao na spisku U20 reprezentacije, dok je Baltić već sa mladim nacionalnim timom koji 4. juna igra kvalifikacioni meč protiv Luksemburga. - Bio sam kapiten omladinske reprezentacije, a moj san je da zaigram za ,,A“ tim. Čeka me mnogo izazova, dug i težak put,

ali spreman sam da istrajem. Vjerujem u uspješnu karijeru - ističe Vukotić. - Velika je čast biti dio mlade selekcije. Potrudiću se da opravdam povjerenje - nadovezao se Baltić. Obojica su slobodni u izboru nove sredine. Uz prednost da će i naredne takmičarske godine imati status bonus fudbalera. Kakvi su planovi? Kakve dugoročne želje imaju? - Pljevlja su fudbalski grad, a Rudar jedan od naših najvećih klubova. Lijepo sam primljen i prijatno sam se osjećao u toj sredini. Volio bih da nastavimo saradnju, ali tek treba da pričamo o tome. Što se želja tiče - kao i svako ko se bavi fudbalom, nadam se da ću braniti na ozbiljnom nivou u inostranstvu i postati seniorski reprezentativac - naglašava Baltić. Vukotić je zaključio: - Kada završim obaveze u reprezentaciji - razmišljaću o daljim koracima u karijeri. Rudar mi je dao šansu da zaigram u Prvoj ligi i to cijenim. Ima prostora za ostanak u Pljevljima, ali ima i poziva drugih klubova. Želim da igram i razvijam se - zaključio je Vukotić. D. K.

Fudbaleri Crne Gore pripremaju se za prijateljske testove protiv BiH i Izraela

Martinović: Želimo dobre rezultate pred nastavak kvalifikacija PODGORICA - Odsustvo većeg broja prvotimaca šansa je za novajlije i igrače sa manjom minutažom da se nametnu selektoru Miodragu Raduloviću za jesen kada će Crna Gora igrati ključne utakmice u kvalifikacijama za Mundijal. Junski termin predviđen je za prijateljske testove, a jedan od fudbalera koji bi trebalo da dobije šansu protiv Bosne i Hercegovine i Izraela je defanzivac Maribora - Ilija Martinović. - Dobre provjere sa reprezentacijama srednjeg evropskog kalibra. Desetkovani smo, ali to je prilika za pridošlice, među kojima sam i ja, više-manje. Na nama je da pokažemo selektoru da volimo biti dio reprezentacije i da zaslužujemo poziv. Vjerujem da ćemo napraviti lijepu uvertiru pred nastavak kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo - rekao je Martinović na jučerašnjem brifingu u hotelu ,,Podgorica“. Kraj je sezone. Koliko je teško zadržati fokus? - Uvijek je nezgodno na samom kraju sezone. Tijelo se zamorilo. Naši saigrači iz klubova većinom su na odmoru, ali mi ne smijemo biti, jer igramo za državu. Kada je u pitanju Crna Gora, obaveze za nacionalni tim - uvijek o tome pričam u superlativu.

Moramo da damo sve od sebe i da se prikažemo u dobrom svjetlu ovih desetak dana. Svi smo profesionalni, a čast je biti dio ekipe koja predstavlja svoju zemlju - kazao je Martinović. Kako ti doživljavaš poziv u nacionalnu selekciju? - Poseban osjećaj. Volio bih da traje i potrudiću se da traje dok god trebam svojoj zemlji. Lijepo je naći se u društvu ovakvih igrača i ličnosti, uvijek je toplo oko srca. Kada braniš dres države uvijek se treba boriti do zadnje kap znoja, a to nije opcija nego obaveza - poručio je Martinović. ,,Hrabri sokoli“ su otvorili takmičarski ciklus u martu pobjedama protiv Letonije i Gibraltara, ali je potom došao poraz od Norveške pod Goricom. - Možda zbog poraza pada motivacija, ali meni se čini da smo dobro izgledali protiv Norveške. Zaslužili smo makar bod. To je prošlo. Okrećemo se onome što je pred nama. Lijepo bi bilo da ostvarimo pozitivne rezultate pred nastavak kvalifikacija u septembru, pogotovo što nas čekaju jači protivnici - ističe korpulentni Cetinjanin. Maribor je imao težak kraj prvenstva, budući da je u posljednjem kolu izgubio titulu nakon poraza od Mure (3:1) na svom terenu.

Održan žrijeb za baraž

Kako ste to podnijeli? - Zaista turbulentan kraj sezone. Imali smo sve u svojim rukama, a onda ostali bez trofeja u posljednjem kolu. To je život. To je sport. Nekad mnogo da, ali i oduzme. Zna da bude surov. Idemo dalje. Brzo će početi evropske klupske kvalifikacije. Nadam se da ćemo dobro odmoriti i spremiti se za buduće izazove - odgovorio je Martinović. Dvadeset sedmogodišnji centralni bek ima ugovor sa slovenačkim klubom. - Imam još dvije godine ugovora. Biće kadrovskih promjena, u to nema sumnje. Finansijski ne stojimo najbolje, jer smo dvije-tri godine bez grupne faze evropskih takmičenja. Napustiće nas dosta igrača, ali isto tako će i doći dosta njih. Na treneru je ogroman zadatak da sve to posloži i da izgledamo šampionski - naglašava Martinović. Sličan zadatak ima i selektor Radulović u reprezentaciji. - Jeste, samo što je njemu teže, jer ima mnogo manje vremena na raspolaganju. Imamo sa njim odličan odnos, sjajan je čovjek i srećan sam što vidim da je reprezentacija na pravom putu - zaključio je Martinović. ,,Crveni“ gostuju BiH na Grbavici 2. juna, a tri dana kasnije ugostiće Izrael pod GoriD. K. com.

Prvo pojačanje

Petrovac i Iskra Alaba u Realu domaćini prvih mečeva PODGORICA - Komisija za takmičenje Fudbalskog saveza Crne Gore odredila je raspored utakmica baraža za Telekom 1. CFL. U prvim mečevima, koji će se igrati 1. juna, sastaće se Petrovac - Arsenal i Iskra - Igalo. Revanš mečevi na programu su pet dana kasnije, 6. juna. Petrovac je u posljednjem kolu remijem protiv Dečića osigurao mjesto u baražu, dok je Arsenal izgubio trku sa Mornarom za prvo mjesto u Drugoj ligi, pa će prvi put biti u baražu za Prvu ligu. Iskra je od Evrope stigla do baraža, a rival će biti Igalo, koje iako je prvi put u borbi za elitu želi da napravi iznenađenje... R. P.

Real Madrid je dobio prvo pojačanje za narednu sezonu na ,,Santjago Bernabeu“ kao slobodan igrač stiže David Alaba. Austrijskom univerzalcu istekao je ugovor sa Bajernom, zbog čega su mnogi klubovi željeli da ga angažuju, ali njegove namjere

bile su jasne Real je bio jedina opcija. Alaba (27) je potpisao ugovor na četiri godine, za 11 miliona eura po sezoni. Za Bajern je igrao od 2008. (sa prekidom dok je nastupao za Hofenhajm), upisao 431 nastup i postigao 34 pogotka. Ne. K.

Arena

Sportski miks

,,Ajkule“ u utorak igraju sa SAD

Selektor crnogorskih odbojkaša nezadovoljan žr

Dobra provjera za glavne stvari PODGORICA - Vaterpolo reprezentacija Crne Gore trenira na bazenu Jadrana na Škveru sa selekcijom Sjedinjenih Američkih Država, a upravo će te dvije selekcije odigrati prijateljski meč 1. juna, takođe na Škveru. Iako će ,,ajkule“ nastupiti u oslabljenom sastavu (zbog obaveza u klubovima neće biti Ivovića, Lazovića, Čučkovića, Spaića, Đurđića, Vidovića, Ukropine), to će biti dobra provjera za izabranike Vladimira Gojkovića koje u naredna dva mjeseca očekuju finalni turnir Svjetske lige u Gruziji i Olimpijske igre u Tokiju. Marko Petković je sa nestrpljenjem čekao okupljanje reprezentacije i ističe da će utakmica protiv SAD biti dobra uvertira za ono što ih čeka. - Od starta priprema smo krenuli punom parom. Svi igrači su maksimalno motivisani. Čekali smo ove Olimpijske igre pet godina. Većina igrača je navikla na ovaj sistem rada. Sparingujemo sa selekcijom SAD, i treniraćemo zajedno neke dvije nedjelje. To nam mnogo znači u okviru ovih priprema za

PODGORICA – Selektor odbojkaša Veljko Bašić smatra da je Crna Gora žrijebana u najtežu grupu na predstojećem Evropskom prvenstvu.

Olimpijske igre, pogotovo mladim igračima koji su prvi put priključeni ,,A“ reprezentaciji. U Crnoj Gori smo do 19. maja kada putujemo za Italiju na pripreme, onda idemo na finalni turnir Svjetske lige gdje nas očekuje jedno jako interesantno takmičenje. Jedni smo od favorita za osvajanje medalje na tom takmičenju. Protiv Amerikanaca očekujem jednu jaku i uzbudljivu utakmicu. Svaku noć sparingujemo sa njima, i bez obzira na to što se radi o treninzima, voda ključa u bazenu. Biće uzbudljivo u utorak u toj oficijelnoj utakmici, mnogo agresivniji će biti gosti, ali ponavljam, dobra provjera za ono što nas čeka - poručio je Petković. Utakmica sa SAD igra se u utorak od 20:15 h uz direktan prenos na RTCG. ,,Ajkule“ će 14. juna odigrati novi prijateljski meč sa selekcijom Francuske takođe na Škveru od 20 h. Nakon toga će dva dana trenirati u Podgorici pred put za Italiju 19. juna. Od 24. juna do 1. jula učestvovaće na finalnom turniru Svjetske lige u Gruziji, u grupi sa Japanom, SAD i Gruzijom. U drugoj grupi su Italija, Grčka, A. M. Kazahstan i Argentina.

Crna Gora će igrati u grupi B, u Ostravi, sa domaćom Češkom, Italijom, Slovenijom, Bugarskom i Bjelorusijom. - Situaciju nam komplikuje činjenica da je Češka, koju smo mi dobili u Holandiji, domaćin grupe. Ali ostajem optimista, vjerujem da ćemo upravo protiv Češke odlučivati o plasmanu u drugi krug iz ove izuzetno komplikovane i teške grupe kaže selektor Crne Gore Veljko Bašić, čiji su izabranici plasman na EP, drugi uzastopni, izborili sa prvog mjesta u grupi, ispred Grčke, Azerbejdžana i Gruzije. Svi rivali u grupi su od Crne Gore bolje plasirani na rang-listi Evropske odbojkaške konfederacije (CEV) – naša selekcija je trenutno 21. u Evropi, Bjelorusija je na 19. mjestu, Češka je 12, Slovenija sedma, a Italija na diobi četvrtog mjesta. Slovenci su aktuelni vicešampioni Evrope, imaju i srebro iz 2015. godine, Italija je odbojkaška velesila, šest puta bila je prvak Evrope (posljednji put 2005. godine), a ima i četiri srebra i tri bronze na šampionatima Evrope. Bugari nikada nijesu bili šampioni Evrope, ali imaju srebro i četiri bronze na EP.

Kuman u bolnici zbog anksioznosti Slavni Holanđanin će skoro izvjesno napustiti klupu giganta Primere, nakon razočaravajućeg raspleta sezone. Završnica sezone je teško pala Kumanu, bio je primljen u urgentni centar prethodnih dana, a ljekari

Bašić: Ima grupu, ali

Povratak Italijana na klupu ,,stare dame“ nakon dv

Treneru Barselone teško pao rasplet sezone

Ronald Kuman (58), strateg fudbalera Barselone, hospitalizovan je zbog problema sa anksioznošću.

Subota, 29. maj 2021.

su mu savjetovali odmor. Već sedmicama se spekuliše da će uprava Barselone otpustiti Kumana odmah nakon kraja aktuelne sezone. Očekuje se da ga naslijedi klupska legenda Ćavi Hernandes. Tokom sezone za nama Barsa je bila treća u Primeri, u Ligi šampiona ispala je u osmini finala, a osvojila je Kup kralja. R. A.

Plata Alegrija u Ju devet miliona god Transfer štopera iz RB Lajpciga zvanično kompletiran

Liverpul platio Konatea 40 miliona Ibrahima Konate novi je fudbaler Liverpula. Transfer iz RB Lajpciga je kompletiran za 40 miliona eura. Štoper koji je ponikao u Pari Sen Žermenu se u posljednje četiri godine afirmisao kao jedan od najboljih defanzivaca Bundeslige. Ugovor u gigantu Premijer lige je potpisan za period od pet sezona. Ove sezone Konate je za RB Lajpcig na 21 utakmici jednom bio strijelac. Do sada je Konate 12 puta igrao za mladu reprezentaciju Francuske, a očekuje se da uskoro debituje za seniorski tim ,,trikolora“. R. A.

Masimilijano Alegri vraća se u Juventus kao pobjednik nakon dvije godine – uz ugovor u najtrofejnijem klubu Serije A do ljeta 2025. godine. Već je poznato, da će Italijan na klupi ,,stare dame“ iz Torina zarađivati čak devet miliona eura po sezoni. Na klupi Juventusa prethodno je bio u periodu od 2014. do 2019. godine, a u tom periodu osvojio je pet šampionskih titula. Takođe, trenirao je, između ostalih, i Milan i Kaljari. Po saznanjima italijanskih medija, Alegri je tokom sedmice za nama odlučio da više ne čeka ponudu Real Madrida – i da preuzme Juventus u delikatnom trenutku, koji je idealan za njega. Imaće veliku slobodu u selekciji

tima za narednu sezonu, sa ciljem da vrati šampionsku titulu u Torino na proljeće naredne godine. Već se spekuliše, da je Alegri odlučio da klub ovog ljeta proda veliku planetarnu zvijezdu Kristijana Ronalda, bez obzira na to što je

Subota, 29. maj 2021.

Arena

Sportski miks

rijebom za Evropsko prvenstvo

amo najtežu sam optimista zala da zna kako da funkcioniše u tim okolnostima, kako da se nosi sa pritiskom, pa se nadam da u najmanju ruku možemo ponoviti rezultat sa prošlog Evropskog prvenstva, a nadam se i prolazu u drugi krug - zaključio je Bašić. Utakmice u grupi B igraju se od 3. do 9. septembra. Četiri ekipe iz grupe plasiraće se u osminu finala. Grupa B se u osmini finala ukršta sa grupom D (Talin), u kojoj su Estonija, Letonija, Francuska, Njemačka, Slovačka i Hrvatska. EP je na programu od 1. do 19. septembra u Poljskoj, Češkoj, Finskoj i Estoniji. Takmičenje po grupama će se odigrati u Krakovu (grupa A), Ostravi (B), Tampereu (C) i Talinu (D), mečevi osmine finala i četvrtfinala u Gdanjsku i Ostravi, a polufinala, kao i meč za treće mjesto i finale, u poljskim KatoS. J. vicama.

vije godine

uventusu dišnje Zakomplikovao meč protiv autsajdera Martina iz Slovačke

Đoković u tri seta do finala u Beogradu Juventus izborio plasman u Ligu šampiona za narednu sezonu. Tokom sezone za nama prvi tim je vodio klupska i italijanska legenda Andrea Pirlo, koji je uspio da osvoji Kup Italije, uz razočaravajuće nastupe u Ligi šampiona i Seriji A... R. A.

Prvi teniser svijeta Novak Đoković pobijedio je autsajdera Andreja Martina 6:1, 4:6, 6:0 u polufinalu Beograd opena. Protiv 31-godišnjeg Slovaka slavni teniser je u rodnom gradu igrao loše u drugom setu, ali je rutinski riješio odlučujući. U završnici drugog seta igrao je potpuno bez fokusa i nervozno, lomio reket i greškama predao set rivalu. Za 83. trofej u karijeri Đoković će se sastati sa boljim iz okršaja Delbonisa i Molčana. Od naredne sedmice prvog igrača planete čeka Rolan Garos, drugi gren slem turnir sezone. U Parizu ga čeka težak žrijeb, u polufinalu je projektovan veliki duel sa Nadalom, u četvrtfinalu protiv Beretinija ili Federera, a na startu će igrati protiv Amerikanca Sandgrena. R. A.

Drugi teniser svijeta bez velikih ambicija na Rolan Garosu

Medvedev: Nije bitno da li ću izgubiti u prvom kolu Danjil Medvedev, finalista Australijan opena i trenutno drugi teniser svijeta, nema velike ambicije za nastup na Rolan Garosu.

Drugi teniski gren slem turnir sezone počinje u neđelju u Parizu. Rus je nosilac donje polovine žrijeba, ali godinama ne uspijeva da dostigne visok nivo igre na turnirima na šljaci. - Nijesam igrao dobro u posljednje vreme. Trenirao sam oko četiri sata i osjećam se nevjerovatno. Osjećam se srećno kako u životu, tako i u tenisu. Prvi put u posljednja dva mjeseca. Nije bitno da li ću izgubiti u prvom kolu ili finalu – rekao je Medvedev. Protivnik u prvom kolu biće mu Aleksander Bublik. Medvedev se tokom proljeća dugo oporavljao od posljedica korona virusa. R. A.

Danas počinje završni turnir Lige šampiona za rukometašice

Brest sa Đinom preko Đera traži kartu za finale PODGORICA - Elita evropskog ženskog rukometa okupila se u Budimpešti - završni turnir rezervisan je za vikend gdje će u polufinalu od 15.15 sati snage odmjeriti Đer i Brest, a od 18 sati Vajpers i CSKA. U neđelju je finale i borba za treće mjesto. Favorit se zna - to je Đer, a za sve uspjehe mađarske ekipe sinonim je trener Ambros Martin. Šampionski trener stvorio je tim koji je prekinuo prokletstvo izgubljenih finala i doveo ga do četiri, od mogućih pet, naslova u Ligi šampiona. Španski stručnjak otišao je iz Đera 2018, želio je da okuša sreću sa ruskom ekipom Rostov, ali je njegov ugovor uzajamno raskinut u julu 2020. godine. Kako je, kao legenda, uvijek imao otvorena vrata u Đeru, nije bilo iznenađenje kada je najavljen njegov povratak. Ali ono što je malo ko očekivao je da se taj potez ubrza. Gabor Dani je otpušten nakon bolnog poraza u domaćoj ligi od FTC-a , koji je osvojio titulu uprkos malim šansama. Martin se vratio. - Nemamo puno vremena za velike promjene. Trudićemo se da budemo dosljedniji u ove dvije utakmice, kako u odbrani, tako i u napadu. Trudim se da igračicama vratim samopouzdanje i da pokažu koliko su dobre na terenu - rekao je Martin. Na putu do finala mađarsku ekipu čeka Brest naše reprezentativke Đurđine Jau-

ković. Đer nikad nije izgubio od Bresta. Martinova ekipa pobijedila je četiri puta i izvukla na remi još tri utakmice, dvije u ovoj sezone, 25:25 i 27:27 i u grupnoj fazi. - Moramo pronaći tu dodatnu količinu energije da ih pobijedimo i napredujemo do finala. Brest je tim koji već dugo igra zajedno, posebno glavne igračice, poput Gulden, Gros, linijskih igračica i krila. Oni nijesu ovdje slučajno, imali su veoma dobru sezonu. Glad za trofejom igračica Bresta je ogromna. Forma hrabri, a optimizam je dodatno učvršćen nakon osvojene šampionske titule. U zanimljivom finalu sa Mecom (poraz u prvom meču 31:24, pobjeda u revanšu 29:22) Brest je pokazao mentalnu snagu. - Takva igra dala im je samopouzdanje za ovaj vikend. Biće vrlo motivisani, jer ć e neki igrači otići nakon završetka ove sezone - rekao je Martin. Najbolji strijelac Lige šampiona je Slovenka Gros, vrlo važan šraf je srednji bek Gulden, ali od drugog dijela sezone i to u oba pravca konce vuče naša reprezentativka. - Ne mislim da će boravak ovdje prvi put uticati na njihovu igru, jer imaju iskustva i igrali su puno puta u Ligi šampiona. Njihove igračice su ključni aduti i u nacionalnim selekcijama. Sandra Toft i Jauković ranije su igrale ovakve mečeve i neće biti u nepovoljnom položaju, nego će uživati u ovom turniru. Brest je dobitant na F4, Jauko-

vić vidi šansu. - Izuzetno poštujemo mađarsku ekipu. Na papiru je favorit, ali će to morati da pokažu na terenu. Nijesmo došli kao turisti. Pokazali smo u ovoj i prošle sezone da Đeru baš i ne odgovara naša igra - kazala je Jauković. Brest je debitant, ali i neko ko može da zaustavi moćni mađarski tim. - Dva puta sam gubila finala od Đera, mislim da je vrijeme za treću sreću - poručila je Jauković. Neizvjesnost se očekuje u meču ekipa koje s početka sezone nijesu bile ni blizu završnog turnira. CSKA kao debitant je oduševio, a u četvrtfinalu izbacio je favorita Bukurešta. Do puta u Mađarsku postarao se za još jedno iznenađenje - osvojio je titulu u Rusiji, prvi put, a sa trona je skinu favorita Rostova! Ruska ekipa rasterećeno je stigla u Budimpeštu, igraće na kartu mladosti i prije svega individualnog kvaliteta nekih igračica koje su u ovoj sezoni imale važnu ulogu u ključnim utakmicama. Vajpers? Norveška ekipa preko Rostova - favorita za tron, stigla je do završnice. Kolektiv je najjača snaga, a Nora Mork i Katrine Lunde ,,krivci“ su za jednu od najboljih sezona šampiona Norveške. Mogao bi Vajpers na kartu iskustva prvi put u istoriji da dođe do finala. Skandinavski stil je, takođe, adut koji ih je doveo do samog kraja Lige šamA. M. piona.

Crnogorski rukometaš produžio ugovor sa makedonskim klubom PODGORICA - Crnogorski rukometaš Mirko Radović produžio je ugovor sa Eurofarm Pelisterom na još jednu sezonu. Tridesetogodišnje desno krilo, koje može da pokrije i poziciju desnog beka, u Bitolj je stiglo u januaru 2019, poslije povratničke polusezone u dresu Lovćena. - Obnova ugovora na jednu sezonu dolazi na obostrano zadovoljstvo - saopštio je makedonski klub. Radović je u karijeri igrao i za Budućnost, francuski Valans i mađarski Cegled. Beskompromisni Cetinjanin upisao je 51 nastup za reprezentaciju Crne Gore, sa kojom ga u januaru 2022. čeka nastup na Evropskom prvenstvu Mađarskoj i Slovačkoj. Ne. K.

Mirko Radović još godinu u Pelisteru

RK Eurofarm Pelister

Česi su dva puta bili četvrti na EP (1999, 2001), a naša selekcija ih je savladala prije dvije godine na EP, u Amsterdamu, sa 3:2, ali su Česi, zbog jednog seta, otišli u osminu finala umjesto naše selekcije. Najzad, Bjelorusiji je ovo četvrti nastup na EP, najbolja je bila 2013. godine, kada je zauzela 15. mjesto. Svaki od naših rivala igrao je na prošlom Evropskom prvenstvu, pa neće biti puno nepoznanica o njihovim vrlinama i manama. - Slovenija je bila druga na Evropskom prvenstvu, svi znamo koliko je uvijek jaka Italija, Bugari imaju mladu, jako talentovanu i dobru ekipu. Češku smo savladali u posljednjem kolu u Holandiji, gotovo ništa nisu mijenjali, tako da poznajemo njihov sastav. Dobro poznajem i Bjelorusiju, jer sam puno puta tamo igrao. Grupa je teška, ali naša ekipa je već igrala na Evropskom prvenstvu i poka-

Feljton

Subota, 29. maj 2021.

IZ MEMOARA RADA TUROVA PLAMENCA

Više od sto hiljada vojske je za ono doba prevelika brojka » Priredio: Slobodan ČUKIĆ Godine 1704. Vladika Danilo sagradio je Manastir na Cetinje od razvaline Manastira voj. Ivana Crnojevića kojeg je razurijo Sulejman gđe i danas postoji, kao što ljetopis Crnogorski za to glasi. Vladika Danilo živio je u običnom životu svojih predšestvenika do 1711. godine, do dolaska poslanika Petra Velikoga Cara Ruskog u Crnu Goru, polkovnka Mihaila Miloradovića, kod Vladike Danila i glavara crnogorskija da ih podigne protivu turske Carevine u pomoć Rusiji koja je bila već zaratila sa Turskom, te da Crnogorci sa svojom okolinom napanu na granice Turskoj i sa tim zaustave Skenderiju i Hercegovinu da se ne pridruži ova junačka njihova vojska sa ostalom turskom vojskom protivu Rusije. Vladika Danilo i glavari crnogorski sa najvišim zadovoljstvom primiše poslanike ruskog i poljubiše Gramatu Cara Ruskog koju im donose Carev izaslanik radosno, i učinješe sve moguće što im Miloradović određivaše do njegovog povratka. Ljetopis crnogorski za ovo glasi: „V ljeto 1711. dođe s Gramatami od Moskve od Cara Petra Mihailo Miloradović v Černuju Goru ka Vladiki Danilu i Černogorcima za veliko zlo manastirsko koji počeše vojevati na turske gradove”. Ovaj ljetopis proriče za dolazak Ćuprilića na Crnu Goru koi je u ljetopis Crnogorski zapisan 1714. a preskače Carev Laz koi je zapisat 1712! Simo Milutinović, on je opisa u svojoj Istoriji gramate Petra Velikog i velikog polkovnika Mihaila Miloradovića pri svome polasku i sva obećanja Crnoj Gori, a Dimitrije Milaković objašnjava sve što su radili Crnogorci i napadali Tursku od dolaska do polaska Miloradovića i što se sa tijem koristovala Crna Gora!... ali se koristova Vladika Danilo što je sa tim dobio viši glas među Crnogorcima i njenom okolinom. Dimitrije Milaković opisuje dalje kako je sultan Ahmet posla 50.000 vojske protivu Crne Gore da joj se osveti što j e o d p a l a o d Tu r s k e i pridružila se s Rusijom, i da je tu tursku vojsku dočeka Vlad i k a D a n i l o s Vu k o m Mićunovićem i serdarom

Rade Turov Plamenac u svojim memoarima (CID, Podgorica, 1997) donosi mnoštvo dragocjenih podataka. Među njegovim bilješkama nalazimo detalje iz crnogorske svakodnevice kojih nema na drugim mjestima, a koji omogućavaju stvaranje potpunije slike o pojedinim ličnostima i događajima

Godine 1853. kad je napala Turska Carevina na Crnu Goru sa četiri strane, sve vojske turske je bilo 32.000. Godine 1862. kad je napala turska vojska na Crnu Goru bilo je, kako se pričaše, od Spuža i Nikšića do 40.000. Godine 1875, 1877. turska vojska napala je na Crnu Goru, iz oba puta sa tri strane, a turske vojske nije bilo više u oba puta od po 60.000. Pa kako je moglo bit s Ćuprilićem onda 120.000 vojske?

Dvooltarska crkva u Boljevićima sa istočne strane

Dvooltarska crkva u Boljevićima

Jankom Đuraškovićem u župi Ceklinskoj i potukli je svu do noge, tako da se to mjesto poraza turske vojske nazvalo Carev Laz, da je tu pog i n u j o s e r d a r Ja n ko Đurašković, a Vladika Danilo i Vuk Mićunović da su u tome boju bili ranjeni. Serdar Janko Đurašković, on se nije rađa u toj porodici, njega je rodio Vladika Rade, pak ćemo na svoje mjesto kazat zašto, a Riječku nahiju u tome boju bi vodio drugi od članova porodice Đuraškovića, a Vuk Mićunović, on je poginujo više od 20 godina pred ovijem predpostavljenijem porazom turske vojske u najamstvu mletačke vojske na grad Klobuk, a kako ga pjesma narodna uznosi da je sam jurišem napao na vrata grada Trebinja u ono doba kad je bio Zano Grbičić guvernator Crne Gore, jer u toj pjesmi za njegovu smrt crno dva vrana gavrana ne donose taj glas na Cetinje, nego u duždevo Primorje na dvorove Grbičića Zana (…) no i da je bio živ Vuk Mićunović i da je bio onđen oni poraz turske vojske, „Carev Laz”, ne bi on moga bit niti je bijo vođa Katunske nahije, nego je bio u to vrijeme vojvoda Katunske nahije Vukota Vukašinov

Cetinjski manastir, crtež

Detalj sa crkve u Boljevićima

Ozrinić, sinovac glasovitog voj. Draška Popovića, koi bi on vo d i o t u vo j s k u , a Vu k Mićunović bi mu bio samo pod njim jedan barjaktar od sela Velestova i Markovine a nikako od Čeva nad Ozrinićima, jer su Ozrinići imali svoj sastavni dio iznad drugija. Ja sam čujo od vladara crnogorskog da te pobjede crnogorske nad turskom vojskom nema u turskoj istoriji a da je tada bila naći ćemo je u knjigu ,,Montenegro“, jer je u njoj izneseno sve što se dogodilo u Crnoj Gori od 1687. do 1735. godine, tačno do smrti Vladike Danila. Kako se piše u istoriji: Sultan Ahmet II da kazni Crnu Goru što je odpala ispod njegove ruke a sudružila se sa Rusijom, o n o d re d i Nu m a n - p a š u Ćuprilića sa znatnom vojskom da pregazi i pokori Crnu Goru i to, kako je zapisano u Ljetopis crnogorski, 1714. godine u mjesecu septembru. Naši pisci stavljaju da je vezir Ćuprilić doveo protivu Crne Gore više od 100.000 vojske, no to je za onda preveliki broj vojske. Godine 1853. kad je napala Turska Carevina na Crnu Goru sa četiri strane, sve vojske turske je bilo 32.000; godine 1862. kad je napala turska vojska na

Crnu Goru bilo je, kako se pričaše, od Spuža i Nikšića do 40.000; godine 1875, 1877. turska vojska napala je na Crnu Goru, iz oba puta sa tri strane, a turske vojske nije bilo više u oba puta od po 60.000, a kako je moglo bit s Ćuprilićem onda 120.000 vojske? No, kako se piše da je vezir Ćuprilić pozva na sastanak glavare crnogorske, đe je bio među njima i Vuk Mandušić sa 32 glavara, ja za Vuka Mandušića znam da ga nije bilo u Crnu Goru, nego se po narodnim pjesmama kaže da je on bio u Kotare u Dalmaciju, pa tako ne vjerujem ni da je bilo toga sastanka, nego da je vezir Ćuprilić napanujo sa vojskom na Crnu Goru, a Crnogorci se nijesu mogli oduprijeti njegovoj sili pa se razbježali u zbjegovima kao vazda i predali mu se. Kad je uteka Vladika Danilo u onoj pećini u površini Paštrovića a njegova braća ostala kod svoje kuće na Njeguše ka i što se vidi iz onog pisma što je pisa Vladika Danilo svojoj braći radi onih konja trebinjskih što su ih ostavili trebinjski Turci kod njih, pismo je poslato 17. februara koje se čisto vidi po starome broj godine koje je godine napisato, no kako pišu naši

Ćuprilić vezir, kako je pregazio i opalio i zarobijo svu Crnu Goru, onako je istom učinio i sa crnogorskim primorjem, Braiće, Maine, Pobori i Grbalj sa Lušticom do na Bigovo i Solila i na pravcu do tvrđave od Kotora, ovo je bilo primorje crnogorsko dok ga je Vladika Danilo proda i ustupio Mletačkoj Republici godine 1718, a ostala je njemu samo kanonska jurisdikcija nad tim pravoslavnim narodom istorici da je vezir Ćuprilić udario na Crnu Goru u septembru 1714, onaj datum Vladike Danila morao bi biti 17. februara 1715. koje nije načisto 1713, daklen, vezir Ćuprilić pregazio je Crnu Goru 1712. Zato Carevog Laza nema te godine, nego ako je bio morao je bit druge godine i na drugo mjesto. Ono pismo Vladike Danila iz one Pećine vladičine kako se od onda zove, ono ga karakteriše u svemu! - da je veoma malo pismen; da nije bio samovlastan, nako za drugoga ako kome trebovaše Crna Gora da za njega svoju krv proliva. On se nada na Rusiju da će ga izbavit s Crnom Gorom od onog poraza od vojske turske; ali se i za to potpuno ne nada! Ćuprilić vezir, kako je pregazio i opalio i zarobijo svu Crnu Goru, onako je istom učinio i sa crnogorskim primorjem, Braiće, Maine, Pobori i Grbalj sa Lušticom do na Bigovo i Solila i na pravcu do tvrđave od Kotora, ovo je bilo primorje crnogorsko dok ga je Vladika Danilo proda i ustupio Mletačkoj Republici godine

1718, a ostala je njemu samo kanonska jurisdikcija nad tim pravoslavnim narodom kako i njegovim nasljednjima dok je Austrija zavladala sa njim. Dimitrije Milaković, on je naveo da je Vladika Danilo ustupio Primorje crnogorsko Republici Mletačkoj i njihovu nagodbu za to, ali je u knjizi „Montenegro“ mnogo šire i jasnije za sve, da je Ćuprilić vezir poharao i popalio svu Crnu Goru i Primorje sa vojskom, no u njoj nema Ćuprilića, nego Serasker-Paša da je napao na Crnu Goru i opalio i porobijo. Ja sam zateka od predšestvenika priču za sve koe je kuće Ćuprilić izgorio, a đekoju koju i nije. U našoj maloj crkvi u Boljeviće hram Sv. Jovana Krstitelja unutra lijepi volat namalovan cio sa slikom Hrista Spasitelja sredinom k nebu od volta a pored njega Bogorodica i Jovan Krstitelj i na četiri strane četiri jevangelista, naokolo dva zida apostoli. Ovu je lijepu a malu crkvu izgorela ta Ćuprilića vojska. Fino templo u crkvi, ono je izgorelo i nije se više ponovilo nako samo sa šticom pa se vješale ikone o njem ko je koju prilaga, a volat nije mogao izgoret nego su ostale i sve slike malovane na njem pa im onda Turci izboli oči kopljima, i to je tako trajalo sve do 1864. godine, kad smo ovu malu crkvu razurili pak je iznova sagradili, višu, ravnu sa ckrvom Sv. Nikole koja je pri ovoj staroj bila sagrađena i sastavili obije zajedno. Ovo ja izvodim da kažem ono što znam i što sam vidio, a naši istorici, oni ne znadu za Crmnicu ništa - jedva da je bila sastavni dio Crne Gore a za njene pobjede ništa neznadu. Mi ćemo i za to kazat na svoje mjesto. (Nastavlja se)

Feljton

Subota, 29. maj 2021.

OBRAĆANJE MINISTARSTVU NAUKE I KULTURE

Ipak ćemo je objaviti i to na ponos crnogorske istorije! » Piše: dr sc. Cvetko PAVLOVIĆ, vanredni član DANU Ministarku četnika podsjećamo na svjedočenje očevica Vidoja Despotovića (1930.): ,,Kada je formirana četnička četa u Pljevljima, Italijani su ih naoružali, obukli ih, davali im pare. U Pljevljima je poginulo 567 boraca sa puškom u ruci, međutim oko 2.000 građana je ubijeno kao žrtve fašističkog terora, od toga 97 su ubili Njemci, 182 Italijani, 133 muslimanske milicije, a 1.400 četnici, među kojima 800 djece, 370 žena, od kojih mnoge u drugom stanju. Zadnje borbe na prostoru Jugoslavije su bile protiv saradnika okupatora. Mi smo na prostoru Pljevalja do 1956. godine imali borbe sa grupom četnika. Riječ je o grupi u kojoj su bili Božo Bjelica i Vlado Šipčić koji je likvidiran tek 1957. godine i smatra se posljednjim četnikom kodi je odbio da položi oružje. Četničke jedinice Pavla Đurišića i Nikole Bojovića počinile su brojne zločine protiv muslimana u Pljevljima i nad članovima partizanskih porodica. Bojović je pobjegao i umro u Engleskoj u 97. godini, tamo je sahranjen“. Podsjećamo crnogorsku slobodarsku i antifašističku javnost, Ministarku četnika, Selektora manastirske apostolske Vlade, njenog Potpredsjednika, ambasade Ruske Federacije, Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Republike Francuske, kao država pobjednica u Drugom svjetskom ratu, na Izvještaj Štaba Limsko-Sandžačkih četničkih odreda upućen Načelniku (četničkog) štaba Vrhovne komande od 13. februara 1943. godine: ,,Akcija u Pljevaljskom, čajničkom i fočanskom srezu protiv muslimana izvršena je… Nastalo je čišćenje oslobođene teritorije. Sva muslimanska sela u tri pomenuta sreza su potpuno spaljena, da nijedan njihov dom nije ostao čitav. Sva imovina je uništena, sem stoke, žita i sena, naređeno je i predviđeno prikupljanje ljudske i stočne hrane u određenim mestima za stvaranje magacina rezervne hrane za ishranu jedinica, koje su ostale na terenu radi čišćenja i pretresanja terena i šumovitih predela, kao i radi sprovođenja i učvršćivanja odrganizacije na oslobođenoj teritoriji. Za vreme operacija se pristupilo potpunom uništavanju muslimanskog življa bez obzira na pol i godine starosti. Žrtve: kod muslimana ima



Bez obzira na diskriminaciju i selektivnu ulogu Ministarstva i manastirske Vlade, mi ćemo uz pomoć crnogorskih i stranih osviješćenih i prosvijećenih institucija i pojedinaca objaviti studiju ,,O Crnoj Gori i Crnogorcima“ na rumunskom jeziku. Studiju ćemo prevesti i na druge jezike!



Naslovnica knjige O Crnoj Gori i Crnogorcima

1.200 boraca i do 8.000 ostalih žrtava: žena, staraca i dece… Jedan deo (muslimana) je uspeo da umakne preko Drine pre nego su određene jedinice izvršile presecanje mogućih odstupnih pravaca na tom sektoru. Sve ostalo stanovništvo je uništeno. Položaj. Komandant, major Pavle Đurišić“ Ne smiju se zaboraviti zločini popa Mace Vukojičića (maca—malj, veliki čekić) i od njegove ruke i ruku italijanskih fašista stradalih 63 lica. Od Narodnog suda osuđen je na kaznu smrti vješanjem. Po žalbi osuđenog kazna smrti vješanjem zamijenjena je kaznom smrti strijeljanjem. Koja crkva ga je proglasila za sveca? Koji vjernici mu se mole za pomoć? U Muževićima, u opštini Pljevlja je 21. septembra 1983. godine obilježeno osnivanje italijanske divizije ,,Garibaldi“ i njihovo pristupanje Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije nakon kapitulacije Italije, Domaćin je bio Marko Orlandić, predsjednik Izvršnog vijeća (Vlade) Crne Gore, a Skupu su prisustvovali Mika Špiljak, predsjednik Predsjedništva SFRJ, Sandro Pertini, predsjednik Republike Italije sa svim preživjelim borcima te divizije i jugoslovenskih partizana. Sljedećeg dana ista delegacija posjetila je Titograd, a domaćin im je bio Slobodan Simović, predsjednik Opštine.

Vlada formirana u manastiru jedne vjerske organizacije, očišćena od predstavnika autohtonih naroda: Albanaca, Bošnjaka, Muslimana, Hrvata, pravoslavnih Crnogoraca i pripadnika katoličke i islamske vjere i njihove teritorijalne zastupljenosti nije autentični predstavnik svih građana koji žive u Crnoj Gori, što sve ruši njen legitimitet građanske i sekularne države

Portret dr Cvetka Pavlovića, autor Viorel Flora

Spletom istorijskih okolnosti i prirodom posla, 23. septembra 1983. godine u Baru, imao sam čast da se sretnem sa velikanom Republike Italije i antifašistom Sandrom Pertinijem, Mikom Špiljkom i Markom Orlandićem. Podsjećamo javnost da je Sandro Pertini bio borac u grupi italijanskih partizana koja je uhapsila vođu italijanskih fašista Benita Musolinija, koji je kasnije osuđen na kaznu smrti vješanjem. Kao član delegacije SUBNORa i antifašigta Crne Gore, aprila mjeseca 2014. godine učestvovao sam na Konferenciji partizana i antifašista Jadransko-jonske regije u prelijepom srednjejadranskom gradu Ankoni, uz učešće delegacija Italije, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Albanije i Grčke. Tih dana Baklja mira stigla je iz Budimpešte u Ankonu i dalje nastavila svoj mirotvorni put. Glavnom avenijom, zajedno sa desetinama hiljada građana Ankone i regije Marke, političkim, vojnim i diplomatskim predstavnicima, defilovale su delegacije partizana i antifašista država učesnica, sa svojim

zastavama, medu kojima je bila i crnogorska. Prva žena gradonačelnica Ankone Valeria Mancinelli više puta je ponovila: ,,Italija nije Musolini, Italija nije fašistička zemlja, Italija je dio ujedinjene Evrope.“ Na Konferenciji je zaključeno da će Jadransko-jonska makroregija pružiti podršku Crnoj Gori u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Na svečanosti u monumentalnom Teatro di Museo operska primadona pjevala je ,,ciao bella“ a zatim na jeziku koji svi sa istočne obale Jadrana razumiju, rekla: ,,Podržite me“ i zapjevala ,,Bilećanku“ i druge pjesme jugoslovenskih partizana. Crnogorska delegacija posjetila je veliko svetilište Gospe od Loreta pored Ankone i podsjetila se na činjenicu da je tu u izbjeglištvu boravio Ivan Crnojević i zavjetovao se, da će, ukoliko se vrati u Crnu Goru, podići Manastir na Cetinju. Prilikom susreta sa crnogorskim iseljenicima u Saveznoj Republici Njemačkoj, u gradu Nirnbergu, država Bavarska,

Uručenje zlatne medalje dr Cvetku Pavloviću Univerziteta Eftimie Murgu

Crnogorski umjetnici i naučnici, slikari, vajari, književnici, istraživači, reditelji, glumci, su uz vrhunske sportiste u pojedinačnim i kolektivnim sportovima najbolji i jedinstveni primjer predstavljanja i afirmacije Crne Gore na međunarodnom planu. Samo oni širom svijeta mogu pronositi slavu crnogorske kulture i zastavu krvlju zalivene crnogorske slobode

Zlatna Medalja Univerziteta Eftimije Murgu

posjetio eam Justizpalast Memorium Nurnberger Processe, Memorijalni centar sačuva n u z n a k s j e ć a n j a n a Nirnberški proces na kojem su sile pobjednice u Drugom svjetskom ratu sudile vođama Nacionalsocijalističke partije Njemačke za počinjene zločine, najveće u istoriji čovječanstva. Suprotno važećem Zakonu o Prijestonici Cetinje, po kojem se Ministarstvo vanjskih poslova i Ministarstvo kulture nalaze na Cetinju, Ministarka četnik izjavi: ,,Došlo je do strukturne promjene u Vladi Crne Gore, pa je Ministarstvo kulture prestalo da postoji u pravnom sistemu države…” (Pobjeda, 16. mart 2021). Kad su Vinstonu Čerčilu predložili da u cilju odbrane u Drugom svjetskom radu skreše budžet za kulturu, odgovorio je: ,,Pa što ćemo braniti!“ Ministarki četniku dodijeljena je stalna zaštita. Koje opasnosti prijete kulturi? Bivša Milicija, dok je bila Narodna, nikada ovakvu odluku ne bi prihvatila. Crnogorski umjetnici i naučnici, slikari, vajari, književnici, istraživači, reditelji, glumci, su uz vrhunske sportiste u pojedinačnim i kolektivnim sportovima najbolji i jedinstveni primjer predstavljanja i afirmacije Crne Gore na međuna-

rodnom planu. Samo oni širom svijeta mogu pronositi slavu crnogorske kulture i zastavu krvlju zalivene crnogorske slobode, a ideologija četništva sa crnom zastavom, mrtvačkom lobanjom i ukrštenim kostima samo do Topole i do Ravne Goge, ne dalje od Debelog brijega i Taraboša, a nikako preko Jadrana i ka Evropskoj uniji. Znameniti crnogorski, hrvatski, evropski i svjetski poznat i priznat slikar, vajar, esejista, književnik i filozof Dimitrije Popović, 21. maja 2021. godine izjavio je: ,,Država mora voditi računa o značaju nauke, kulture i umjetnosti, što znači i afirmaciju njenog identiteta, a identitet je uslov njenog opstanka“. Zahtjevom za finansiranje studije ,,O CRNOJ CORI I CRNOGORCIMA“, u cilju državne afirmacije na međunarodnom planu, nijesam tražio novac od gospođe Ministarke, ni od onoga ko je nju postavio, niti od onoga ko je njih postavio, niti mi to dozvoljava lični, porodični, akademski i akademijski dignitet i integritet, već da mi vrate samo mali dio od onoga što je sistemom državne prinude mojoj užoj porodici i meni uzimano za državni budžet za više od stotinu godina. Konsultujte eksperte za etiku, pravo i ekonomiju. Vlada formirana u manastiru jedne vjerske organizacije, očišćena od predstavnika autohtonih naroda: Albanaca, Bošnjaka, Muslimana, Hrvata, pravoslavnih Crnogoraca i pripadnika katoličke i islamske vjere i njihove teritorijalne zastupljenosti, Vlada koja u cilju realizacije tuđeg velikodržavnog projekta, demografskim inžinjeringom, nastoji oduzeti biračko pravo svima koji nijesu dio tog projekta, a svi do jednoga su se izjasnili za obnovu crnogorske nezavisnosti, a u istoj toj Vladi i u Skupštini sjede lica koja imaju biračko pravo (a time i državljanstvo) u drugim državama i u Crnoj Gori, nije autentični predstavnik svih građana koji žive u Crnoj Gori, što sve ruši njen (Vladin) legitimitet građanske i sekularne države. Bez obzira na diskriminaciju i selektivnu ulogu Ministarstva i manastirske Vlade, mi ćemo uz pomoć crnogorskih i stranih osviješćenih i prosvijećenih institucija i pojedinaca objaviti studiju ,,O CRNOJ GORI 1 CRNOGORCIMA“ na rumunskom jeziku, države važne u pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji a na ponos slavne crnogorske istorije, samobitnosti, nauke, kulture i umjetnosti. Studiju ćemo prevesti i na druge jezike! Bar, 25. maj 2021 . godine. (Kraj)

Marketing

Subota, 29. maj 2021.

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. maj 2021.

XVIII redovna Skupština akcionara „Novi Prvoborac“ AD Herceg Novi Tačka 3. Dnevnog reda Donošenje odluke o imenovanju Revizora Društva za poslovnu 2021. godinu.

PREDLOG ODLUKE Na osnovu čl. 133. st. 1. tač. 3. Zakona o privrednim društvima Crne Gore, čl. 31. tač. 5. Zakona o reviziji, člana 12. i 13. Zakona o računovodstvu i reviziji, člana 10. st. 1. tač. 2. Statuta i člana 29. Poslovnika Skupštine Društva, Skupština „Novi Prvoborac“ AD Herceg Novi na XVIII redovnoj sjednici od 30.06.2021. godine donosi sledeću ODLUKU 1. Za Revizora Društva za 2021. poslovnu godinu imenuje se dosadašnji Revizor Društva „SPIN OFF“ DOO Društvo za reviziju Podgorica. 2. U skladu sa odredbama Zakona sa Revizorom iz tač. 1. ove odluke zaključiće se odgovarajući Ugovor. 3. Ovlašćuje se Izvršni direktor Društva za potpisivanje ugovora sa Revizorom iz tač. 1. ove odluke. Obrazloženje U toku dosadašnjeg rada Revizora Društva pokazalo se da se radi o stručnom i nezavisnom pravnom licu koje je profesionalno, savjesno i odgovorno obavilo poslove revizije finansijskih izvještaja Društva za poslovnu 2018, 2019. i 2020. godinu i koje je u potpunosti upoznalo problematiku rada Društva. Izbor DOO „SPIN OFF“ Podgorica za Revizora Drušva za 2021. godinu preporučio je i Revizorski odbor „Novi Prvoborac“ AD Herceg Novi. S tim u vezi cjelishodno je da se navedeno pravno lice imenuje za Revizora Društva za 2021. poslovnu godinu. Predlagač Odbor direktora

XVIII redovna Skupština akcionara „Novi Prvoborac“ AD Herceg Novi Tačka 4. Dnevnog reda Donošenje odluke o usvajanje Izvještaja o poslovanju Društva u periodu između XVII i XVIII redovne Skupštine akcionara.

PREDLOG ODLUKE Na osnovu čl. 133. st. 1. tač. 7. Zakona o privrednim društvima Crne Gore i čl. 10. st. 1. tač. 6. Statuta „Novi Prvoborac“ AD Herceg Novi, Skupština akcionara Društva na XVIII redovnoj sjednici od 30.06.2021. godine donosi sledeću ODLUKU 1.Usvaja se Izvještaj o poslovanju Društva Društva za period između XVII redovne i XVIII redovne sjednice Skupštine akcionara Društva. 2.Izvještaj iz tač. 1. ove odluke čini njen sastavni dio. Obrazloženje U skladu sa zakonskim odredbama, od strane poslovodstva i stručnih organa Društva je sačinjen Izvještaj o poslovanju Društva u periodu između XVII i XVIII redovne sjednice Skupštine akcionara. Odbor direktora i Revizorski odbor Društva, razmotrivši Izvještaj, konstatovali su da je isti sačinjen u skladu sa pravilima struke, te na osnovu toga predložio Skupštini akcionara da ga usvoji. Predlagač Odbor direktora

XVIII redovna Skupština akcionara „Novi Prvoborac“ AD Herceg Novi Tačka 1. Dnevnog reda Donošenje odluke o usvajanju Godišnjeg računa Društva za 2020. godinu

PREDLOG ODLUKE

XVIII redovna Skupština akcionara „Novi Prvoborac“ AD Herceg Novi Tačka 5. Dnevnog reda Donošenje odluke o usvajanju Pravilnika o radu Skupštine akcionara Društva

PREDLOG ODLUKE

Na osnovu čl. 133. st. 1. tač. 7. Zakona o privrednim društvima Crne Gore, čl. 10. st. 1. tač. 6. Statuta i člana 29. Poslovnika Skupštine Društva, Skupština „Novi Prvoborac“ AD, Herceg Novi na XVIII redovnoj sjednici od 30.06.2021. godine na predlog Odbora direktora Društva donosi sledeću

Na osnovu čl. 133. st. 1. tač. 18. Zakona o privrednim društvima Crne Gore i čl. 10. st. 1. tač. 16. Statuta „Novi Prvoborac“ AD Herceg Novi, Skupština akcionara Društva na XVIII redovnoj sjednici od 30.06.2021. godine donosi sledeću

ODLUKU

I/ Usvaja se Godišnji račun AD „ Novi Prvoborac“ Herceg Novi za poslovnu 2020. godinu. II/ Godišnji račun za 2020. godinu čini sastavni dio ove odluke. Obrazloženje Odbor direktora i Revizorski odbor Društva, razmotrivši Godišnji račun za 2020. godine, konstatovao je da isti sačinjen u skladu sa pravilima struke, te istinito odražava i prikazuje rezultate poslovanja i finansijsko stanje Društva, te su na osnovu toga predložili Skupštini akcionara usvajanje Godišnjeg računa. U slučaju potrebe dodatno obrazloženje i pojašnjenje na sjednici Skupštine će izložiti finansijski direktor i predsjednik Odbora direktora Duštva. Predlagač Odbor direktora XVIII redovna Skupština akcionara „Novi Prvoborac“ AD Herceg Novi Tačka 2. Dnevnog reda Donošenje odluke o usvajanju Izvještaja nezavisnog revizora o izvršenoj reviziji finansijskih iskaza Društva za 2020. godinu

PREDLOG ODLUKE Na osnovu čl. 133. st. 1. tač. 7. Zakona o privrednim društvima Crne Gore, čl. 10. st. 1. tač. 6. Statuta i člana 29. Poslovnika Skupštine Društva, Skupština „Novi Prvoborac“ AD Herceg Novi na XVIII redovnoj sjednici od 30.06.2021. godine na predlog Odbora direktora Društva donosi sledeću ODLUKU 1. Usvaja se Izvještaj nezavisnog revizora „SPIN OFF“ DOO Društvo za reviziju Podgorica o finansijskim iskazima AD „Novi Prvoborac“ Herceg Novi za 2020. godinu. 2. Izvještaj nezavisnog revizora dostaviti organima za koje je to Zakonom i drugim propisima utvrđeno. Obrazloženje Na osnovu Zakona i odluke XVII redovne Skupštine akcionara izvršena je revizija finansijskih iskaza Društva za 2020. godinu od strane ovlašćenog revizora sa kojim je Društvo zaključilo ugovor. Odbor direktora i Revizorski odbor Društva, razmotrivši Izvještaj nezavisnog revizora, konstatovali su da je isti sačinjen u skladu sa pravilima struke, te na osnovu toga predložili Skupštini akcionara usvajanje istog. Predlagač Odbor direktora

1.Usvaja se Poslovnik o radu Skupštine akcionara Akcionarskog društva za građevinarstvo i usluge “Novi Provobrac” Herceg Novi. 2.Tekst Poslovnika iz tač. 1. ove odluke čini njen sastavni dio. Obrazloženje Zakonom o privrednim društvima Crne Gore (“Sl. list Crne Gore” br. 65/2020) propisano je usklađivanje organizacije i akata Društva sa odredbama navedenog Zakona. U postupku gore navedenog usklađivanja donijeta je odluka kao u dispozitivu.

Predlagač Odbor direktora

XVIII redovna Skupština akcionara „Novi Prvoborac“ AD Herceg Novi Tačka 6. Dnevnog reda Donošenje odluke o usvajanju Politike naknada Društva PREDLOG ODLUKE Na osnovu čl. 133. st. 1. tač. 6. Zakona o privrednim društvima Crne Gore i čl. 10. st. 1. tač. 5. Statuta „Novi Prvoborac“ AD Herceg Novi, Skupština akcionara Društva na XVIII redovnoj sjednici od 30.06.2021. godine donosi sledeću ODLUKU 1.Usvaja se Politika naknada Akcionarskog društva za građevinarstvo i usluge “Novi Prvoborac” Herceg Novi. 2.Politika naknada iz tač. 1. ove odluke čini njen sastavni dio. Predlagač Odbor direktora

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. maj 2021.

XVIII redovna Skupština akcionara „Novi Prvoborac“ AD Herceg Novi Tačka 7. Dnevnog reda Donošenje odluke o utvrđivanju iznosa naknade za rad Predsjedniku i članovima Odbora direktora Društva

PREDLOG ODLUKE Na osnovu čl. 133. st. 1. tač. 6. Zakona o privrednim društvima Crne Gore i čl. 10. st. 1. tač. 5. Statuta „Novi Prvoborac“ AD Herceg Novi, Skupština akcionara Društva na XVIII redovnoj sjednici od 30.06.2021. godine donosi sledeću ODLUKU 1.Naknada za rad Predsjedniku i članovima Odbora direktora Društva utvrđuje se u mjesečnim iznosima, i to: - Predsjedniku - u iznosu od 222 EUR; - članovima Odbora direktora - u iznosu od 222 EUR. 2.Za izvršenje ove odluke zadužuju se Predsjednik Odbora direktora i izvršni direktor Društva. Predlagač Odbor direktora

XVIII redovna Skupština akcionara „Novi Prvoborac“ AD Herceg Novi Tačka 8. Dnevnog reda Donošenje odluke o razrješenju od dužnosti članova Odbora direktora i imenovanju novih članova Odbora direktora. A/ Razrješenje Na osnovu čl. 133. st. 1. tač. 4. Zakona o privrednim društvima Crne Gore, člana 10. st. 1. tač. 3. Statuta i člana 29. Poslovnika Skupštine Društva, Skupština „Novi Prvoborac“ AD Herceg Novi na XVIII redovnoj sjednici od 30.06.2021. godine donosi sledeću ODLUKU Razrješavaju se dužnosti, u skladu sa Zakonom, članovi Odbora direktora „Novi Prvoborac“ AD Herceg Novi: 1) 2) 3)

Vadim Ogorodov; Victor Kyalov; Okulova Lada.

Na osnovu člana 136 Zakona o privrednim društvima (“Sl. list CG”, br. 65/2020) i člana 27 Statuta društva Poslovno logistički centar Morača AD Podgorica (u daljem tekstu: Društvo) objavljuje se:

OBAVJEŠTENJE O SAZIVANJU REDOVNE SKUPŠTINE AKCIONARA PLC MORAČA AD PODGORICA za dan 30.06.2021. godine, s početkom u 14:00 časova, u prostorijama upravne zgrade Društva, Ulica 8. marta 55, Podgorica, sa sljedećim DNEVNIM REDOM 1.Donošenje Odluke o izboru radnih tijela Skupštine akcionara; 2.Donošenje Odluke o usvajanju Izvještaja o poslovanju za 2020. godinu s Izvještajem o izvršenoj reviziji finansijskih izvještaja za 2020. godinu; 3.Donošenje Odluke o izboru revizora Društva za poslovnu 2021. godinu; 4.Donošenje Odluke o razrješenju članova Odbora direktora Društva; 5.Donošenje Odluke o izboru članova Odbora direktora Društva; 6.Donošenje Odluke o utvrđivanju visine naknada članovima i predsjedniku Odbora direktora; 7.Donošenje Odluke o raspodjeli dobiti za poslovnu 2020. godinu; 8.Donošenje Odluke o poništenju sopstvenih akcija i smanjenju osnovnog kapitala; 9.Donošenje Odluke o izmjenama i dopunama Statuta Društva; 10.Donošenje Odluke o otkupu sopstvenih akcija. Kvorum skupštine akcionara čine akcionari koji posjeduju više od polovine ukupnog broja akcija sa pravom glasa, a koji su prisutni ili zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića. Odluke po tačkama dnevnog reda donose se većinom glasova vlasnika akcija koji su lično prisutni ili su zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića ili elektronskim putem, u skladu sa zakonom, pod uslovom da Skupštini prisustvuju akcionari koji posjeduju više od polovine ukupnog broja akcija sa pravom glasa, uz napomenu da je kapital Društva podijeljen na 2.367.253 običnih akcija na ime, koje sve daju pravo glasa na Skupštini. Izuzetno od prethodnog stava, za usvajanje odluka po tački 8 i tački 9 dnevnog reda se traži dvotrećinska većina akcionara koji su lično prisutni ili su zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića ili elektronskim putem, u skladu sa zakonom, dok se o donošenju odluke po tački 5 dnevnog reda odlučuje kumulativnim glasanjem, gdje svaka akcija s pravom glasa daje broj glasova jednak broju članova odbora direktora. Smanjenje kapitala Društva se vrši poništenjem sopstvenih akcija, u skladu s čl. 219 do čl. 224 Zakona o privrednim društvima (“Sl. list CG”, br. 65/2020) i vrši se iz razloga što su akcije kupljene ispod nominalne cijene, čime se ostvaruje dobit za Društvo. Materijali za predstojeću Skupštinu akcionara biće dostupni akcionarima Društva počev od 09.06.2021. godine, i to u sjedištu Društva, Ulica 8. marta br. 55, Podgorica, svakog radnog dana u vremenu od 10:00 do 15:00 časova, kao i na internet strani Društva www.plcmoraca.me. Samo akcionari koji su na spisku akcionara na dan pribavljanja spiska akcionara od CKDD (dva radna dana prije održavanja Skupštine) mogu prisustvovati Skupštini i ostvariti prava akcionara. Identifikacija akcionara vrši se na dan održavanja Skupštine akcionara, u periodu od 10:00 do 14:00 časova na osnovu ličnih isprava, a punomoćnika na osnovu punomoćja ovjerenog u skladu sa zakonom i lične isprave. Obavještenje o sazivanju Skupštine akcionara biće objavljeno 2 puta u štampanom mediju koji se izdaje u Crnoj Gori najkasnije 30 dana prije dana održavanja Skupštine, kao i na internet strani Društva www.plcmoraca.me a sve dodatne informacije mogu se dobiti pozivom na broj telefona 020/662-319. Obrazac punomoćja i glasačkog listića mogu se preuzeti u papirnoj formi u prostorijama Društva, u Ulici 8. marta br. 55 u Podgorici. Sekretar Srđan Marković, s. r.

B/ Imenovanje (izbor) Na osnovu čl. 133. st. 1. tač. 3. Zakona o privrednim društvima Crne Gore, člana 10. st. 1. tač. 2. Statuta i na osnovu člana 29. Poslovnika Skupštine akcionara Društva, Skupština „Novi Prvoborac“ AD Herceg Novi na XVIII redovnoj sjednici od 30.06.2021. godine donosi sledeću

Na osnovu člana 135 Zakona o privrednim društvima (”Sl.list CG” br.065/20), čl.28, čl.29, čl.31 i čl.54 Statuta AD „Agrotransport” Podgorica od 12.01.2021.g., i Odluke od 26.05.2021.g. Odbora direktora o sazivanju redovne sjednice Skupštine akcionara AD „Agrotransport” Podgorica, na sjednici održanoj dana 26.05.2021.g., donio je sljedeće

ODLUKU

OBAVJEŠTENJE O SAZIVANJU REDOVNE SKUPŠTINE AKCIONARA (‘AGROTRANSPORT” AKCIONARSKO DRUŠTVO PODGORICA

Biraju se za članove Odbora direktora „Novi Prvoborac“AD Herceg Novi: 1______________________________; 2______________________________; 3______________________________. Zadužuje se Sekretar Društva da o izboru članova Odbora direktora kod CRPS u Podgorici sprovede odgovarajući postupak. Obrazloženje Trajanje mandata članova Odbora direktora propisano je Zakonom i Statutom Društva i ističe na prvoj redovnoj godišnjoj sjednici skupštine akcionara. Polazeći od navedenog, donosi se Odluka kao u dispozitivu. Predlagač Odbor direktora

CRNA GORA VLADA CRNE GORE AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE Na osnovu člana 20 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list CG”, broj 75/18) Agencija za zaštitu životne sredine

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je „Viva Šped“ d.o.o. iz Tuzi, Kuće Rakića bb, podnijelo zahtjev za davanje saglasnosti na Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu za izgradnju benzinske stanice na katastarskoj parceli 2454 i 2455 KO Zaljevo, Opština Bar. U vezi sa navedenim pozivamo vas da izvršite uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Agencije za zaštitu životne sredine ulica IV Proleterske 19, II sprat, kancelarija broj 216 i u Sekretarijatu za komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine, Opštine Bar, radnim danima od 9 do 12 časova. Elaborat je moguće preuzeti sa sajta Agencije za zaštitu životne sredine www.epa.org.me. Rok trajanja javne rasprave i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, na adresu Agencije za zaštitu životne sredine, je do 07.07.2021.godine. Javna tribina o predmetnom Elaboratu održaće se u prostorijama preduzeća „Viva Šped“, adresa Branka Ćalovića c10 pp8, Opština Bar, dana 02.07.2021.godine, sa početkom u 10 časova.“

za dan 29.06.2021.godine, s početkom u 12:00 časova, u prostorijama upravne zgrade PLC ”Morača” AD Podgorica, Ulica 8. marta 55, sa sljedećim DNEVNIM REDOM 1.Donošenje Odluke o izboru radnih tijela Skupštine akcionara; 2.Donošenje Odluke o usvajanju Izmjena i dopuna Statuta Društva; 3.Donošenje odluke o imenovanju revizora; 4.Donošenje Odluke o razrješenju članova Odbora direktora Društva; 5.Donošenje Odluke o izboru članova Odbora direktora Društva. Društvo je kod CRPS u Podgorici registrovano kao akcionarsko društvo pod reg. br.40006912/005, m.b.02026341. Kvorum za Skupštinu akcionara čine akcionari koji posjeduju više od polovine ukupnog broja akcija sa pravom glasa, a koji su prisutni ili zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića. Odluke po svim tačkama dnevnog reda donose se većinom glasova prisutnih ili zastupanih akcionara, ili putem glasačkih listića, pod uslovom da Skupštini prisustvuju akcionari koji posjeduju više od polovine ukupnog broja akcija. Materijali sa predlozima odluka za predstojeću redovnu Skupštinu akcionara biće dostupni akcionarima društva najmanje 20 dana prije održavanja Skupštine, na adresi Bulevar Ivana Crnojevića 99/2, Podgorica, u terminu od 13-15h, svakog radnog dana. Samo akcionari koji se nalaze na spisku akcionara na dan pribavljanja spiska akcionara od CKDD, koje je Društvo dužno da pribavi dva radna dana prije održavanja sjednice Skupštine, mogu prisustvovati na Skupštini i ostvariti prava akcionara. Identifikacija akcionara vrši se na dan održavanja Skupštine akcionara, u periodu od 10:00 do 12:00 časova na osnovu ličnih isprava, a punomoćnika na osnovu punomoćja ovjerenog u skladu sa zakonom i lične isprave. Obavještenje o sazivanju vanredne Skupštine akcionara biće objavljeno 2 (dva) puta u štampanom mediju koji se izdaje u Crnoj Gori, najkasnije 30 (trideset) dana prije dana održavanja Skupštine, kao i na internet strani društva, a sve dodatne informacije mogu se dobiti pozivom na broj telefona 020/610-115. Obrazac punomoćja i glasačkog listića mogu se preuzeti u papirnoj formi u prostorijama društva Bulevar Ivana Crnojevića 99/2, Podgorica, u terminu od 13-15h, svakog radnog dana, najkraće 20 dana prije održavanja Skupštine. AD ”Agrotransport” Podgorica Odbor direktora

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. maj 2021.

“MONTEPRANZO-BOKAPRODUKT” A.D. TIVAT Broj: 01- 501/21 Tivat, 28.05.2021.

Na osnovu članova135-136, ( „Sl. list“ CG broj: 65/20 od 03.07.2020), člana 44 Statuta AD »Autoremont Osmanagić» Podgorica i Odluke Odbora direktora od 25.05.2021. god. saziva se

Na osnovu člana 136. Zakona o privrednim društvima i člana 28. Statuta A.D. “Montepranzo-Bokaprodukt” – Tivat, Odbor direktora saziva

REDOVNA SKUPŠTINA AKCIONARA AD” AUTOREMONT OSMANAGIĆ” PODGORICA

REDOVNU SKUPŠTINU AKCIONARA A.D. “ MONTEPRANZO-BOKAPRODUKT” TIVAT ZA 30.06.2021.

Za dan 30.06.2021.god. sa početkom u 11 časova , uz napomenu da će se evidencija prisustva akcionara i potpisivanje registracione liste vršiti u vremenu od 9 do 11 časova u sjedištu Poslovne jedinice Plana bb-Danilovgrad. Sa sljedećim DNEVNIM REDOM

Skupština akcionara će se održati u konferencijskojsali ”Magnolia“, Trg Magnolia 2A, Tivat sa početkom u 11.00 časova. Dnevni red: 1. Usvajanje finansijskih izvještaja Društva za 2020. godinu sa Izvještajem revizora; 2. Usvajanje Izvještaja o radu za 2020. Godinu; 3. Izbor revizora Društva za 2021. godinu; 4. Izbor članova Odbora direktora Akcionar ima pravo da opunomoći drugo lice za prisustvo i glasanje na Skupštini, punomoćje mora biti ovjereno u skladu sa Zakonom. Akcionari i njihovi punomoćnici dužni su da prijave Sekretaru Društvo najkasnije pola sata prije održavanja Skupštine radi identifikacije i evidencije. Materijal za redovnu skupštinu staviće se na raspolaganje akcionarima po zahtjevu poslatom na e-mail adresu: m.bokaprodukt@gmail.com, dvadeset dana prije održavanja Skupštine. A.D. “MONTEPRANZO-BOKAPRODUKT” TIVAT

Otvaranje Skupštine i izbor radnih tijela. 1. Usvajanje informacije o jedinstvenom spisku akcionara dostavljenom od strane CDA. 2.Usvajanje zapisnika sa prethodne sjednice. 3.Donošenje odluka o izboru revizora za 2021 godinu; 4. Donošenje odluke o emisiji akcija bez javne ponude radi zamjene postojećih akcija u cilju izjednačavanja njihove nominalne vrijednosti. 5. Donošenje odluke o usvajanju Izmjena Statuta AD“Autoremont Osmanagić“ Podgorica; 6.Donošenje odluke o usvajanju Poslovnika o radu Skupštine akcionara. 7.Donošenje odluke o izboru nezavisnog revizora za 2021. godinu. Skupština se može održati ukoliko joj prisustvuju akcionari koji posjeduju više od 1/2 ukupnog broja akcija sa pravom glasa, lično ili preko ovlašćenog punomoćnika. Identitet akcionara se utvrđuje na osnovu lične isprave .Ovlašćeni punomoćnik na Skupštini prilaže ovjereno punomoćje i svoju ličnu kartu. Akcionari mogu izvršit uvid u materijal i prijedloge odluka koje će se razmatrati na skupštini akcionara u prostorijama Društva na lokaciji Plana b.b. Opština Danilovgrad svakog radnog dana od 10 do 15 časova, dvadeset dana prije održavanja Skupštine, i na veb stranici društva www.arosmanagic.me Kontakt osoba:Sekretar Društva tel.+382 20 642 079 Predsjednik Odbora direktora Alema Kaluđerović , dipl. ecc. S.r.

Poslovni broj : Ivm.br.1537/19 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice , Njegoševa br. 45 (PC Petrović) u pravnoj stvari izvršnog povjerioca, “KIPS” doo Podgorica, ul. Veljka Vlahovića br.90, PIB: 02047403, protiv izvršnog dužnika Žarić Mladena iz Podgorice, adresa prebivališta ul.Spasoja Raspopovića br.47, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 1.972,07 eura, u smislu člana 45 ZIO-a dana 26.05.2021.godine,

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik , Žarić Mladen iz Podgorice, adresa ul. Spasoja Raspopovića br.47 u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bu se istom uručio Zapisnik sa prodaje Ivm.br.1537/19 od 26.05.2021.godine, Zaključak o prodaji Ivm.br.1537/19 od 26.05.2021. godine. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a. Podgorica 26.05.2021.godine

Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

I - 980/2017 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA, BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG 141, PIB: 02096099, koga zastupa advokat ĐUKANOVIĆ DRAGOLJUB, PODGORICA, ul. MOSKOVSKA BR.169 protiv izvršnog dužnika DRAGO DRAGOJLOVIĆ, KOTOR, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAK Da se izvršni dužnik DRAGO DRAGOJLOVIĆ KOTOR rođen 15.09.1969. u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za IV prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se ista oglašava nesupješnom i Zaključka o V prodaji nepokretnosti koja se zakazuje za dan 17.06.2021. u 10.30 h u kancelariji ovog javnog izvršitelja, sve Posl.broj I 980/2017 od 19.05.2021. jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda. Budva, dana 28/05/2021 godine

Javni izvršitelj Darko Rajković

I.br.1480/20 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Sea Terra NV, privredno društvo iz Holandije, Krijn Taconiskade 430 1087 HW Amsterdam, Holandija, koga zastupa advokatska kancelarija Prelević OD iz Podgorice, Bul.Sv.Petra Cetinjskog br.130/7, protiv izvršnog dužnika Sea Terra Bay Properties DOO Kotor, Rakite III/1, na osnovu izvršne isprave-Ugovora o hipoteci od 30.05.2007.god.-ovjerenog u Osnovnom sudu u Ulcinju pod Ov.br.3300/07, vr. sp.2.500.000,00 eura, dana 28.05.2021.godine

Iv.br.234/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca OTP Debt Collection DOO Podgorica, Studentska bb, protiv izvršnog dužnika Zumberoviq Remzi iz Ulcinja, Pinješ bb, i Zumeri Samir iz Ulcinja, Kodre bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - obračuna kamata, vr. sp.4.593,99 eura, dana 11.05.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE

Da se izvršni dužnici u roku od 3 dana obrate ovom izvršitelju kako bi se istim uručilo rješenje o izvršenju od 05.03.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručio zaključak o prodaji od 28.05.2021.god. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 28.05.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE

Ulcinj, 11.05.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Iv.br.239/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca OTP Debt Collection DOO Podgorica, Studentska bb, protiv izvršnog dužnika Aslanović Adem iz Ulcinja, Fraskanjel bb, i Hodža Naim iz Ulcinja, Pinješ bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - obračuna kamata, vr.sp.729,14 eura, dana 11.05.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnici u roku od 3 dana obrate ovom izvršitelju kako bi se istim uručilo rješenje o izvršenju od 05.03.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 11.05.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Javni izvršitelj: MARKO ĐAKOVIĆ Herceg Novi, ul.Sava Ilića I.br. 112/2020 U izvršnoj stvari izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD – osnovana 1901.godine, Bul. Svetog Petra Cetinjskog br.141, Podgorica. Protiv izvršnog dužnika ŠILJEGOVIĆ DARKO iz Herceg Novog, Branka Ćopića br.2 Radi namirenja novčane tražbine izvršnog povjerioca, Javni izvršitelj u smislu odredbe čl.7, 45.ZIO-a, donio je

ZAKLJUČAK DOSTAVLJANJE JAVNIM OBJAVLJIVANJEM U izvršnom postupku u predmetu I.br.112/2020, izvršnom dužniku nije bilo moguće dostaviti rješenje o izvršenju I.br.112/2020 od 17.12.2020. godine, te izvještaj o procjeni nepokretnosti od 18.01.2021.godine. Izvršnom dužniku sa poslednjom poznatom adresom Herceg Novi, Branka Ćopića br.2, vrši se dostavljanje pismena iz stava I, Javnim objavljivanjem. Poziva se izvršni dužnik, da se u roku od 5 dana, po ovom objavljivanju obrati Javnom izvršitelju radi preuzimanja navedene dokumentacije. Objavljivanjem se smatra da je uredno izvršeno dostavljanje rješenje o izvršenju I.br.112/2020 od 17.12.2020.godine, te izvještaja o procjeni nepokretnosti od 18.01.2021.godine a negativne posledice koje mogu nastati snosiće sama stranka. Ovo objavljivanje izvršiće se u dnevnom listu ,,Nova Pobjeda” i na oglasnoj tabli nadležnog suda a navedena dokumentacija smatra se uredno dostavljenom istekom roka od osam dana od dana isticanja pimena na oglasnoi tabli nadležnog suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor, čl.8. ZIO-a U Herceg Novom, dana 28.05.2021. godine ni izvršitelj Marko Đaković

Jav-

Iv.br.658/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Crnogorski telekom AD Podgorica, koga zastupa adv.Filip Ćupić iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Abdulah Tivari iz Ulcinja, ul.Ali Riza Ulqinaku bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - izvoda iz poslovnih knjiga, vr.sp.64,85 eura, dana 14.05.2021.godine

Iv.br.1766/20 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca MFI Alter Modus DOO Podgorica, Studentska bb, protiv izvršnog dužnika Ficić Teute iz Ulcinja, ul.Mehmet Gjyli bb, Lika Hajrulaha iz Ulcinja ul.Ymer Prizreni bb, i Ficiq Bexheta iz Ulicnja, ul.Ali Riza Ulqinaku bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - obračuna kamata, vr.sp.2.937,40 eura, dana 14.05.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE

Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 03.03.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Da se izvršni dužnici u roku od 3 dana obrate ovom izvršitelju kako bi se istim uručilo rješenje o izvršenju od 20.10.2020.god., predlog za izvršenje i prilozi. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Ulcinj, 14.05.2021.godine

Ulcinj, 14.05.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. maj 2021.

XX REDOVNU SKUPŠTINU AKCIONARA INSTITUTA ZA CRNU METALURGIJU AD NIKŠIĆ

Ivm.br.1537/19 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice, ul. Njegoševa br.45 (PC Petrović) odlučujući u izvršnoj stvari “KIPS” doo Podgorica, ul. Veljka Vlahovića br.90, PIB: 02047403, protiv izvršnog dužnika Žarić Mladena iz Podgorice, adresa prebivališta ul.Spasoja Raspopovića br.47, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 1.972,07 eura, prodajom nepokretnosti, dana 26.05.2021. godine, u skladu sa odredbama čl.169 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju („Sl.list CG“ br. 36/11) donosi

Skupština akcionara će se održati dana 30.06.2021.godine u poslovnim prostorijama Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić, Ul.Vuka Karadžića b.b. Nikšić, sa početkom u 10:00 časova

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI

Na osnovu člana 135 i 136 Zakona o privrednim društvima (“Sl. list CG” br. 65/20 ), člana 90. Statuta Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić i Odluke odbora direktora br.39/2021 od 24.05.2021. godine,Odbor direktora Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić saziva:

Za Skupštinu se predlaže sledeći : DNEVNI RED 1.Donošenje odluke o usvajanju Godišnjih finansijskih iskaza i Izvještaja menadžmenta o poslovanju Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić za 2020.godinu; 2.Donošenje odluke o usvajanju Izvještaja o reviziji finansijskih izvještaja Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić za 2020.godinu; 3.Donošenje odluke o usvajanju Izvještaja o radu odbora direktora Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić; 4.Donošenje odluke o usvajanju Poslovnika o radu Skupštine akcionara Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić; 5.Donošenje odluke o razrješenju članova odbora direktora Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić zbog isteka mandata; 6.Donošenje odluke o izboru članova odbora direktora Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić; 7.Donošenje odluke o utvrđivanju visine naknada članovima odbora direktora Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić; 8.Donošenje odluke o razrješenju članova Revizorskog odbora Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić; 9.Donošenje odluke o imenovanju članova Revizorskog odbora Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić; 10.Donošenje odluke o imenovanju Revizora Instituta za crnu metalurgiju AD Nikšić za 2021.godinu Kvorum Skupštine čine akcionari koji posjeduju najmanje polovinu od ukupnog broja akcija sa pravom glasa, a koji su prisutni ili zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića. Ukupan broj akcija Društva je 639.708 običnih akcija sa pravom glasa. Svaka akcija daje pravo na jedan glas. Odluke iz predloženog dnevnog reda donose se većinom glasova prisutnih ili zastupanih akcionara ili akcionara koji su glasali putem glasačkih listića. Prilikom glasanja o izboru članova odbora direktora svaka akcija sa pravom glasa daje broj glasova jednak broju članova odbora direktora koji je utvrđen Statutom Društva, odnosno 5 glasova (kumulativno glasanje). Društvo će pribaviti spisak akcionara iz CKDD AD Podgorica najranije dva radna dana prije održavanja Skupštine. Samo oni akcionari koji su na spisku akcionara iz CKDD AD Podgorica na dan pribavljanja spiska akcionara mogu učestvovati na Skupštini i ostvarivati prava akcionara. Pravo učešća u radu Skupštine uključujući i pravo glasa, akcionari mogu da ostvare neposredno –lično ili preko punomoćnika. Obrazac punomoćja je objavljen na internet stranici Društva: www.icm.co.me Akcionari pravo glasa mogu da ostvare i bez prisustva sjednici Skupštine, putem glasačkih listića dostavljenih poštom ili elektronskom poštom najkasnije do početka sjednice Skupštine. Obrazac glasačkog listića za glasanje akcionara u odsustvu, objavljen je na internet stranici Društva: www.icm.co.me Materijali sa predlozima odluka koji će se razmatrati na Skupštini akcionara biće dostupni na uvid akcionarima Društva, u prostorijama sjedišta Društva, Ul. Vuka Karadžića b.b. Nikšić, 20 dana prije održavanja sjednice Skupštine akcionara, svakog radnog dana od 07 do 15 časova. Prijavljivanje učešća na Skupštini akcionara ili njihovih ovlašćenih punomoćnika vrši se najkasnije 48 sati prije početka održavanja Skupštine.Prijavljivanje se vrši na telefon 040/245-481. Indentifikacija i evidentiranje akcionara ili njihovih ovlašćenih punomoćnika će početi u 9:00 časova na dan održavanja Skupštine, i to akcionara putem lične isprave, a punomoćnika na osnovu u skladu sa zakonom ovjerenih punomoćja i lične isprave. Obavještenje o sazivanju Skupštine objavljeno je na internet stranici Društva: www.icm.co.me PREDSJEDNIK ODBORA DIREKTORA INSTITUTA ZA CRNU METALURGIJU AD NIKŠIĆ Mr Aleksandar Vujković s.r.

IOdređuje se DRUGO ročište za prodaju nepokretnosti usmenim javnim nadmetanjem izvršnog dužnika Žarić Mladena upisane u listu nepokretnosti br.41 KO GLIZICE u svojini izvršnog dužnika u obimu prava 1/1 , kat.parcela 310, po načinu korišćenja pašnjak 6.klase površine 1553m2, kat.parcela 311, po načinu korišćenja šume 5.klase,površine 3674m2, kat.parcela 312, po načinu koršćenja pašnjak 6.klase, površine 747m2, kat.parcela 313, po načinu korišćenja pašnjak 5.klase, površine 787m2, kat. parcela 316, po načinu korišćenja livada 6.klase, površine 2330 m2, kat.parcela 418, po načinu korišćenja livada 6.klase, površine 1100m2, kat.parcela 551, po načinu korišćenja pašnjak pašnjak 3. klase, površine 250m2, kat.parcela553, po načinu korišćenja šume 3.klase, površine 449m2, kat. parcela 554/1, broj zgrade 1, po načinu korišćenja zemljište ispod pomoćne zgrade, površine 24m2, kat.parcela 554/1 po načinu korišćenja pašnjak 3.klase, površine 1376m2, kat.parcela 556 broj zgrade 1, po načinu korišćenja zemljište ispod porodične stambene zgrade, površine 118m2, katparcela 556, po načinu korišćenja dvorište površine 282m2, kat.parcela 554/1, broj zgrade 1, pomoćna zgrada , PD 950, površine 15m2, kat.parcela 556, broj zgrade 1, porodična stambena zgrada, PD 948, površine 55m2 . II Ročište za prodaju nepokretnosti navedene u stavu I, usmenim javnim nadmetanjem zakazuje se za dan 24.06.2021.godine u 11:00 h, u prostorijama javnog izvršitelja Ivana Petrovića iz Podgorice na adresi Njegoševa br.45 (PC Petrović). III Vrijednost predmetne nepokretnosti utvrđena je Rješenjem Ivm.br.1537/19 od 17.02.2021. godine, na osnovu nalaza i mišljenja vještaka građevinske struke i ista iznosi 21.600,00€. IV Zainteresovana lica mogu razgledati nepokretnost radnim danima u vremenskom periodu od 12 do 15 časova, uz predhodan dogovor sa javnim izvršiteljem. V Na drugom ročistu za prodaju usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti ali ne i ispod 50% utvrđene vrijednosti. Ako se nepokretnost ne bude mogla prodati na drugom nadmetanju, javni izvršitelj će zakazati treće javno nadmetanje po uslovima iz čl.173 st.4 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju. VI Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca kao eventualnog ponuđača , da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun ovog javnog izvršitelja br.520-30682-82 kod Hipotekarne banke AD Podgorica, u iznosu od 2.160,00€ što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah nakon zaključenja javnog nadmetanja osim drugom i trećem ponuđaču. VII Najbolji ponudilac-kupac dužan je da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u depozit javnog izvršitelja na račun br.520-30682-82 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u roku od osam dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu , koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primjeniti ista pravila i na trećeg ponuđača . U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu u roku iz položenog jemstva, izmiriće se troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika izmedu postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti , bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike izmedju svog potraživanja i postignute cijene. VIII Detaljnije informacije zainteresovani mogu dobiti od javnog izvršitelja Ivana Petrovića iz Podgorice, na adresi ul. Njegoševa br.45 (PC Petrović ) ili putem telefona 069-545-346. IX Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u Dnevnoj novini “Pobjeda” dana 29.05.2021.godine , dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. U Podgorici, dana 26.05.2021.godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r. Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

Na osnovu čl. 135 i 136 Zakona o privrednim društvima (“Sl. list CG” br. 65/20 ), čl. 86. Statuta MMK Standard AD Nikšić, Odbor direktora MMK Standard AD Nikšić saziva:

REDOVNU SKUPŠTINU AKCIONARA MMK STANDARD AD NIKŠIĆ Skupština akcionara će se održati dana 29.06.2021.godine (utorak) u prostorijama uprave MMK Standard AD Nikšić, Ul.Njegoševa br.24 Nikšić, sa početkom u 10,00 h. Za Skupštinu se predlaže sljedeći : DNEVNI RED 1.Upoznavanje sa informacijom o jedinstvenom spisku akcionara MMK Standard AD Nikšić dostavljenom od CKDD AD Podgorica; 2.Donošenje odluke o usvajanju godišnjih finansijskih iskaza i Izvještaja menadžmenta o poslovanju Društva za 2020.godinu; 3 Donošenje odluke o usvajanju Izvještaja o reviziji finansijskih izvještaja Društva za 2020.godinu; 4 Donošenje odluke o usvajanju Poslovnika o radu Skupštine akcionara Društva; 5 Donošenje odluke o razrješenju članova odbora direktora; 6 Donošenje odluke o izboru članova odbora direktora Društva; 7 Donošenje odluke o utvrđivanju visine naknada članovima odbora direktora; 8 Donošenje odluke o razrješenju članova Revizorskog odbora Društva; 9 Donošenje odluke o imenovanju članova Revizorskog odbora Društva ; 10Donošenje odluke o imenovanju Revizora Društva za 2021.godinu Kvorum Skupštine čine akcionari koji posjeduju najmanje polovinu od ukupnog broja akcija sa pravom glasa, a koji su prisutni ili zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića. Odluke iz predloženog dnevnog reda donose se većinom glasova prisutnih ili zastupanih akcionara ili akcionara koji su glasali putem glasačkih listića. Prilikom glasanja o izboru članova odbora direktora svaka akcija sa pravom glasa daje broj glasova jednak broju članova odbora direktora koji je utvrđen Statutom Društva, odnosno 5 glasova (kumulativno glasanje). Društvo će pribaviti spisak akcionara iz CKDD AD Podgorica najranije dva radna dana prije održavanja Skupštine. Samo oni akcionari koji su na spisku akcionara iz CKDD AD Podgorica na dan pribavljanja spiska akcionara mogu učestvovati na Skupštini i ostvarivati prava akcionara. Pravo učešća u radu Skupštine uključujući i pravo glasa, akcionari mogu da ostvare neposredno –lično ili preko punomoćnika. Akcionari pravo glasa mogu da ostvare i bez prisustva sjednici Skupštine, putem glasačkih listića. Materijali sa predlozima odluka koji će se razmatrati na Skupštini akcionara biće dostupni na uvid akcionarima Društva, u prostorijama sjedišta Društva, Ul.Njegoševa br.24 Nikšić, 20 dana prije održavanja sjednice Skupštine akcionara, svakog radnog dana od 08 do 12 časova. Prijavljivanje učešća na Skupštini akcionara ili njihovih ovlašćenih punomoćnika vrši se najkasnije 48 sati prije početka održavanja Skupštine.Prijavljivanje se vrši na telefon 068/855-629. . Indentifikacija i evidentiranje akcionara ili njihovih ovlašćenih punomoćnika će početi u 9:00 časova na dan održavanja Skupštine, i to akcionara putem lične isprave, a punomoćnika na osnovu u skladu sa zakonom ovjerenih punomoćja i lične isprave. PREDSJEDNIK ODBORA DIREKTORA MMK STANDARD AD NIKŠIĆ Ranko Jovović

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. maj 2021.

Iv.br.1862/20 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca OTP Debt Collection DOO Podgorica, Studentska bb, protiv izvršnog dužnika Ibroci Astrit iz Ulcinja, ul.Ćazima Resulbegovića bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - obračuna kamata, vr.sp.1.943,60 eura, dana 11.05.2021.godine

Na osnovu člana 135 i 136 Zakona o privrednim društvima (“Službeni list Crne Gore” broj 65/20) člana 37 stav 1 Statuta Republičkog zavoda za urbanizam i projektovanje AD, iz aprila 2021.godine i Odluke Odbora direktora o sazivanju Redovne godišnje Skupštine akcionara Republičkog zavoda za urbanizam i projektovanje AD, br. 655/1 od 28.05.2021.godine, objavljuje se slijedeće OBAVJEŠTENJE o sazivanju XXIII Redovne godišnje Skupštine akcionara Republičkog zavoda za urbanizam i projektovanje AD

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 30.11.2020.god., predlog za izvršenje i prilozi. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 11.05.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Redovna godišnja Skupština akcionara Republičkog zavoda za urbanizam i projektovanje AD, sa sjedištem u Podgorici, Bulevar revolucije broj 2, zakazana je za dan 30.06.2021. godine u Podgorici, u prostorijama Društva, sa početkom u 18:00 časova, sa slijedećim DNEVNIM REDOM 1.Odluka o usvajanju Finansijskih iskaza Republičkog zavoda za urbanizam i projektovanje AD za 2020. godinu sa izvještajem nezavisnog spoljnjeg revizora; 2.Odluka o usvajanju Izvještaja o poslovanju Republičkog zavoda za urbanizam i projektovanje AD za 2020. godinu; 3.Odluka o izboru revizora za 2021.godinu; 4.Tekuća pitanja; Materijal za Redovnu godišnju Skupštinu akcionara Društva sa predlogom odluke i obrascem punomoćja i glasačkog listića, biće na raspolaganju akcionarima Društva 20 (dvadeset) dana prije održavanja Skupštine akcionara u sjedištu Društva, Bulevar Revolucije broj 2, svakog radnog dana od 08,00 – 16,00 časova. Kvorum za Skupštinu akcionara Društva čine akcionari koji posjeduju više od polovine ukupnog broja akcija sa pravom glasa, a koji prisustvuju ili su zastupani preko punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića. Odluka o predlogu iz tačke 1, 2 i 3 Dnevnog reda donosi se većinom prisutnih ili zastupljenih akcionara. Revizor Društva bira se između kandidata koje predlože kvalifikovani akcionari (tačka 3). Akcionari koji svoje pravo ostvaruju putem glasačkih listića dužni su iste dostaviti najkasnije do dana održavanja Skupštine do 14,00 časova. Za sve dodatne informacije obratiti se na telefon br. +382 67 265 522. ODBOR DIREKTORA Predsjednik, Dr Neda Ivović

Iv.br.1785/20 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca OTP Debt Collection DOO Podgorica, Studentska bb, protiv izvršnog dužnika Adrović Alen I. David iz Ulcinja, ul.Pavla Mijovića bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - obračuna kamata, vr.sp.541,65 eura, dana 11.05.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 03.11.2020.god., predlog za izvršenje i prilozi. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 11.05.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Iv.br.1861/20 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca OTP Debt Collection DOO Podgorica, Studentska bb, protiv izvršnog dužnika Gurzaković Asima iz Ulcinja, ul.Mehmet Gjyli bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - obračuna kamata, vr.sp.605,31 eura, dana 11.05.2021.godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI I ODREĐUJE SE druga prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika, koje su upisane u: Ln.br.143 KO Briska Gora, označene kao: kat.parcela br.167, 168, 169, 170, 171, 172, 173, 174, 175, 291, 292, 293, 294, 295, 296, 297, 298/1, 298/2, u ukupnoj površini od 755.280m2 (na istoj je upisan teret poreskog potraživanja). II Drugo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 18.06.2021.godine u 13,00 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova, što je izvršni dužnik dužan da omogući. III Vrijednost nepokretnosti utvrđena je rješenjem od 22.03.2021.godine na iznos od ukupno 5.307.000,00 eura. IV Na drugoj javnoj prodaji usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrđene vrijednost, ali ne ispod 50% te vrijednosti. V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 540-7853-60 koji se vodi kod Erste banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču. Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene. Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. Ulcinj, 28.05.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Iv.br.2040/20 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca OTP Debt Collection DOO Podgorica, Studentska bb, protiv izvršnog dužnika Alković Sabina iz Ulcinja, Kodre 35, i Drecun Dijane (Žulj Dijana) iz Bara, Šušanj bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - obračuna kamata, vr.sp.940,07 eura, dana 11.05.2021. godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnici u roku od 3 dana obrate ovom izvršitelju kako bi se istim uručilo rješenje o izvršenju od 07.12.2020.god., predlog za izvršenje i prilozi. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 11.05.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Ivm.br.2243/20 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Hipotekarna banka AD Podgorica, protiv izvršnog dužnika Paljević Antona iz Ulcinja, Donja Klezna bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - mjenice, vr.sp.827,50 eura, dana 14.05.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 05.01.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 14.05.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Mali oglasi NEKRETNiNE IZDAJEM jednosoban namješten stan (50m2) u Ulici Slobode 72. Podgorica. Pogodan i za kancelariju. Tel. 069-031-795 1 IZDAJEM poslovni prostor u Plužinama, površine 33m2. Tel: 068-40-35-10 2

UslUgE KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke. Podgorica-Primorje. Tel 069/269-550 , 067/579-709 3 STRUČNO, SAVJESNO i ODGOVORNO radim skoro sve vrste gradjevinskih poslova sa zapadnim iskustvom. U Podgorici. Tel. 069/926-382; 020/629-558 4

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. maj 2021.

“Na osnovu člana 13 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (“Službeni list CG”, broj 75/18) Sekretarijat za zaštitu prirodne i kulturne baštine OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosiocu projekta preduzeću ‘’Čelebić Agrar’’ d.o.o. iz Podgorice, donijeto Rješenje UP/I 0501-322/21-864-8 od 28.05.2021. godine o utvrđivanju potrebe izrade Elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje objekta za skladištenje i preradu poljoprivrednih proizvoda - fabrika za proizvodnju maslinovog ulja, na kat. parc. 1467/1 KO Vranovići, u obuhvatu PUP-a Opštine Kotor. U sprovedenom postupku odlučivanja o potrebi procjene uticaja na životnu sredinu predmetnog objekta utvrđeno je da će se izradom Elaborata procjene uticaja obezbijediti nedostajući neophodni podaci, detaljno utvrditi stanje kvaliteta segmenata životne sredine, predvidjeti negativni uticaji projekta na životnu sredinu, utvrditi odgovarajuće mjere zaštite životne sredine i definisati program praćenja uticaja na životnu sredinu u toku funkcionisanja projekta kao i u slučaju havarije. Protiv ovog rješenja može se izjaviti žalba Glavnom administratoru u roku od 15 dana od dana prijema obavještenja o izdavanju rješenja, a preko ovog organa.” Sekretarka Bojana Petković, dipl. ing.arh Poslovna oznaka I.br.2568/2014 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca “B2 KAPITAL” DOO Podgorica, koju zastupa advokat Radosav Gligorović iz Podgorice, ul. Piperska bb, protiv izvršnih dužnika 1) SLOBODANKA IVANOVIĆ iz Podgorice, Donja Gorica bb, 2)MILORAD IVANOVIĆ iz Podgorice, Donja Gorica bb 3) “ MODNI STUDIO PALOMA” DOO iz Podgorice, adresa za prijem službene pošte ul. Vasa Raičkovića 2A, shodno čl.45 ZIO, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnim dužnicima 2.MILORAD IVANOVIĆ iz Podgorice, Donja Gorica bb, i 3) “ MODNI STUDIO PALOMA” DOO iz Podgorice, adresa za prijem službene pošte ul. Vasa Raičkovića 2A, vrši se dostavljanje zapisnika sa ročišta od 18.05.2021.godine, isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorici i Privrednog suda u Podgorici, objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.S tim u vezi potrebno da se dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorica i Privrednog suda u Podgorici. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

Na osnovu člana 135. Zakona o privrednim društvima (“Službeni list Crne Gore”, br. 065/20 od 03.07.2020) , Odbor direktora A.D. za hotelijerstvo i turizam „Vektra – Boka“ Herceg Novi saziva: IV REDOVNU SKUPŠTINU AKCIONARA »VEKTRA BOKA« A.D HERCEG NOVI ( u Planu Reorganizacije) Skupština će se održati dana 02.07.2021. godine, u 11,00 časova, u Podgorici ul. Vuka Karadžića 10 DNEVNI RED 1.Usvajanje zapisnika sa III redovne Skupštine akcionara i Informacije o jedinstvenom spisku akcionara Društva dostavljenom od strane CDA; 2. Usvajanje godišnjeg računa Društva za 2020.godinu; 3. Usvajanje Izvještaja revizora za 2020.godinu; 4. Razrješenje članova Odbora direktora; 5. Izbor i imenovanje članova Odbora direktora; 6. Utvrđivanje nadoknade za članove Odbora direktora; 7. Izbor revizora društva za 2021.godinu. 8. Usklađivanje Statuta društva sa Zakonom o privrednim društvima (“Službeni list Crne Gore”, br. 065/20 od 03.07.2020) Kvorum skupštine akcionara čine akcionari koji posjeduju više od polovine ukupnog broja akcija sa pravom glasa, a koji su prisutni ili zastupani putem punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića. Ako se na skupštini akcionara ne postigne potreban kvorum, skupština akcionara može se ponovo sazvati sa istim dnevnim redom, s tim da se obavještenje o sazivanju ponovljene skupštine akcionara mora objaviti najmanje dva puta u najmanje jednom dnevnom štampanom mediju koji se izdaje u Crnoj Gori i na svojoj internet stranici, najmanje deset dana prije održavanja ponovljene skupštine akcionara, na kojoj kvorum čine akcionari koji posjeduju najmanje 33% od ukupnog broja akcija sa pravom glasa, a koji su prisutni ili su zastupljeni preko punomoćnika ili su glasali putem glasačkih listića. Materijal za Skupštinu biće stavljen na raspolaganje akcionarima u prostorijama, Vektre Montenegro u Podgorici ul. Vuka Karadžića br.10, gdje ce se i odrzati Skupstina Akcionara, a materijal se moze pogledati 20 dana prije održavanja Skupštine. Identifikacija i evidentiranje akcionara ili punomoćnika počeće u 10,00 časova na dan održavanja Skupštine i vršit će se na osnovu ličnih isprava, a punomoćnika na osnovu uredno ovjerenog punomoćja.

Subota, 29. maj 2021.

Oglasi i obavještenja

Обавјештавамо рођаке, кумове и пријатеље да је 28.маја 2021. године трагично преминуо у 41. години

Subota, 29. maj 2021.

Dana 28. maja 2021. godine umrla je

Dana 28. maja 2021. upokojila se u Gospodu u 76. godini poslije kratke bolesti

MIRJANA BAJIĆ dipl. ing. u penziji

OLGA Živkova GAJOVIĆ

ДАНИЛО Васков ВУКОТИЋ Sahrana je obavljena istog dana u krugu porodice i prijatelja.

Саучешће примамо у селу Додоши 29.маја 2021. од 12 часова и 30. маја до 12 часова када ће се и обавити сахрана на мјесном гробљу Додоши. Кућа жалости: Доња Горица ББ

ОЖАЛОШЋЕНИ: Отац ВАСКО, мајка НАДА, супруга ДРАГАНА, синови МИЛАН, БАЛША и БОГДАН, сестре ДАНКА и ДАНИЈЕЛА, стриц БОЖИДАР, стрине СТАНКА, МИЛЕВА, ДАЦА и НАТАША, ујак ЧАСЛАВ, ујна ИВАНА, тетке РАДМИЛА и ВЕСНА, браћа од стричева ПРЕДРАГ, СВЕТОЗАР, МИОДРАГ, МИТАР и ФИЛИП, сестре од стричева НАТАША и ДРАГАНА, сестричићи ЛАЗАР и СТРАХИЊА, сестричне СТАША и СОФИЈА, браћа и сестре од тетака, браћа и сестре од ујака и остала многобројна родбина ВУКОТИЋ и НЕНЕЗИЋ

Ožalošćeni: sestrić DARKO, sestrična MARINA i zet IVICA

1368

Sahrana će se obaviti 29. maja u 14 časova na mjesnom groblju u Ozrinićima.

Ožalošćeni: braća MILOVAN i RADOMAN, sestra JULKA - BELA, snahe RADINKA, ĐELIKA, MARINA i JELENA, bratanići BUDIMIR, BRANISLAV i ŽELJKO, sestrična MILORATKA - MILA, unučad i ostala rodbina 1365

Draga

Dana 28. maja 2021. u 81. godini života preminuo je naš dragi

MIRJANA Posljednji pozdrav dragoj kumi

ĐORĐO Savin PAPIĆ

Posljednji pozdrav dragoj kumi

1941 – 2021.

Ti, Cuca, Dragica, Biljana i vaš otac Mihailo, najljepša ste uspomena mog djetinjstva provedenog u vašoj gospodskoj kući. Hvala ti na iskrenom prijateljstvu.

ANI Andrijinoj MILOVIĆ

Draga kuma, neka te anđeli čuvaju i podare vječni mir. Porodici iskreno saučešće.

Neka Tvoja dobra duša nađe vječni mir.

ANIKA ĐUKANOVIĆ sa porodicom 1388

Zbog novonastale situacije sahrana će se obaviti u krugu uže porodice, dana 29. maja u 15 časova, na groblju iza manastira u Nikšiću. Ožalošćeni: sin SAVA, kćerka BILJANA, sestra LJEPOSAVA, brat od strica BOBO, sestre od strica RADMILA i BELA, snaha MILA, sinovci, sestrići, sestričine i ostala mnogobrojna porodica PAPIĆ i ujčevina PERUĆICA

MILICA CEROVIĆ

Kumovi ŽARO i MILKA BULAJIĆ 1387

1384 Posljednji pozdrav dragom svaku

Posljednji pozdrav dragom svaku

ĐORĐU PAPIĆU

MILA KOSTIĆ sa porodicom

JELENA ŠKURIĆ sa porodicom

1403 Навршава се четрдесет дана откако се из живота преселила у наша сјећања драга мајка, сестра, супруга и баба

ДОБРИЛА – БЕБА М. ШАРАНОВИЋ рођена Љумовић

Поводом њене смрти породица је добила велики број телеграма. Многи су изјавили саучешће и путем телефона и телефонских порука. У немогућности да свима посебно захвалимо, то радимо на овај начин, са жељом да им се на добро враћа. Наша Беба је била добре, племените душе, дубоко посвећена породици као мајка, супруга, снаха, а посебно баба. Таква ће нам остати у најљепшем сјећању. Умјесто четрдесетодневног помена, средства прилажемо Одбору за старање о гробљу Зури – Грбе. ПОРОДИЦА 1411

1408

1409

Posljednji pozdrav voljenom stricu

NIDŽI

Počivaj u miru. 1400

ŽELJKA, MILICA i ANA sa porodicama

Posljednji pozdrav dragoj

LJUBIŠA BAKRAČ DARI NOVAKOVIĆ

Naš dragi đede, moralna ljudska veličino, imali smo sreću da uz tebe rastemo, a tvoje savjete ćemo pamtiti i biće nam vodilja u životu. Tvoja UNUČAD i PRAUNUČAD

RADE, NADA, SLAVICA, NENAD i NIKOLA VUČINIĆ 1385

1410

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

e-mail: oglasno@pobjeda.me 020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. maj 2021.

Posljednji pozdrav

Navršilo se četrdeset dana od smrti moje voljene sestre od tetke

Идуће недјеље навршава се четрдесет дана од смрти нашег вољеног

DESI MARKOVIĆ

др ГОЈКА – МАЊА ТОМИЋА

Našoj dragoj i plemenitoj komšinici.

оралног хирурга

KSENIJE – SENKE KADOVIĆ

Porodica HAROVIĆ 1397 Posljednji pozdrav dragoj prijateljici

S tugom u našim srcima čuvaćemo uspomenu na Tebe.

Iskreno, Tvoji VASO STANIŠIĆ sa porodicom

С тугом подносимо бол и патњу због Твог одласка. Поносни на Тебе и сваки тренутак заједничког живота, захвално ћемо његовати успомене на Твоју личност, бескрајну доброту, топлину и љубав. Породица изражава захвалност господину Јоаникију, епископу будимљанско-никшићком, Владимиру Јоковићу, предсједнику СНП-а и Милораду Томићу, који су се бираним ријечима опростили од нашег Мања. Захваљујемо свима који су путем телеграма, читуља и на други начин упутили изразе саучешћа. Породица ће данас изаћи на гробље и помолити се за спас Мањове племените душе. У спомен на њега, приложићемо новчана средства мјесној цркви у Тимару.

DESI MARKOVIĆ

DESA VUKOVIĆ 1402

Породица ТОМИЋ 1401

1405

Драгом и поштованом зету

Вољени наш

Sa žaljenjem se opraštamo od

DESANKE B. MARKOVIĆ Komšinice i drugarice bez premca. 1396

оралном хирургу

DARA LJEŠEVIĆ sa porodicom

POMENI

МАЊО

др ГОЈКУ – МАЊУ ТОМИЋУ

Пролази вријеме, али не и љубав коју осјећамо према Теби и свему што носи Твоје име. Недостајеш и недостајаћеш. С љубављу и тугом чувамо успомену на Твоју изузетну личност.

Četrdeset je dana od kada fizički nije sa nama naš obožavani suprug, otac, djed i pradjed ЈЕЛЕНА и МИЛИКА АШАНИН

1406

1407

BRATISLAV – BATO KOKOLJ

Твоји: ЛИДИЈА, ИВАН, БОСИЉКА и БОЈАНА са породицама

Godinu dana je od smrti naše drage majke i supruge

I dalje, i zauvijek ćeš biti prisutan u našim životima i našim srcima – duhom, osmijehom, energijom i ogromnom ljubavlju. U nedjelju, 30. maja u 11 sati, posjetićemo tvoju vječnu kuću.

DUNJE Vrijeme koje prolazi ne umanuje nam tugu i prazninu. Nedostajaćeš nam zauvijek. Tvoji RACO, FILIP i IVA 1404

PORODICA

Godina je od smrti naše drage

1393

Tužnih je 40 dana bez našeg oca i djeda

Četrdeset dana bez tebe, naša najvoljenija. Sa nama si u svakom trenutku. VOLIMO TE NAJVIŠE. Porodica će 30. maja 2021. u 10 časova posjetiti tvoju vječnu kuću. Zahvaljujemo se beskrajno svima koji su uz nas u ovim teškim danima.

DUNJE Tvoj prerani odlazak ostavio je neizbrisiv trag i vječnu bol. S ljubavlju i tugom, Tvoji: CAJO, SLAVICA, MARKO, MARIJA i LUKA 1378

BRATISLAVA – BATA KOKOLJA

DUŠANKA Đorđova PAPIĆ

Dana 1. juna 2021. godine navršava se tužnih šest mjeseci od smrti našeg

Tvoji: sin SAVA i kćerka BILJANA

1366 Navršava se godina dana od smrti moje majke

Voljeli smo te najviše što otac i djed mogu da se vole. Volio si nas najviše što djeca i unučad mogu da se vole. A to ne umire, nikad.

Tvoji: ANITA, SANDRA, TEODORA i NIKOLA 1394

MOMIRA Milovanovog ĐUKANOVIĆA Ožalošćena porodica će 30. maja posjetiti njegovu vječnu kuću. 1399

OŽALOŠĆENA FAMILIJA

MILICE Stevove KAPIČIĆ S ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na tebe. 1390

Ćerka DESANKA sa porodicom

Oglasi i obavještenja

Godina dana je od smrti našeg voljenog

Subota, 29. maj 2021.

Navršava se 40 dana od smrti naše voljene

SJEĆANJA 29. 5. 2015 – 29. 5. 2021. Slažemo godine, a sjećanja brižljivo čuvamo na našeg,

MIHAILA – RADA PEJOVIĆA

SENKE Ilijine RAJKOVIĆ MILORADA – MILA MEDENICU

Prođe godina bez Tebe. Mnogo teška godina. I pored toga što te nema, ti si i dalje sa nama i dio nas. Fališ za sve što je bilo i sve što dolazi. Dana 29. maja 2021. u 10 časova uža porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

Majko, po dobroti i brižnosti ćemo te pamtiti, s ljubavlju spominjati, u vedrim sjećanjima nositi.

Vole te tvoji: supruga MILICA, djeca DRAGAN i DANIJELA, unuci RISTO i SERGEJ, snaha DIJANA i zet DARKO

Tvoji: RANKO, ĆETO i RADMILA

1374

Sa zadrškom pravimo svaki naredni korak u životu, očekujući te da ćeš nas stići, da bi nastavili zajedno. Moramo... dalje sa bolom koji je promijenio oblik, ali nikada nije nestao.

Tvoja PORODICA

1391

1369

Prošla je godina od kada nije sa nama naš voljeni

SJEĆANJE

SJEĆANJE 29. 5. 2015 – 29. 5. 2021.

RADE PEJOVIĆ

MILORAD - MILO MEDENICA

S ljubavlju, ponosom i poštovanjem čuvaćemo uspomenu na Tebe, tvoj lik i pažnju koju si svima nesebično pružao.

Kada sklopimo sva sjećanja na Tebe Imamo jedan poseban život Koji nas okuplja i daje snagu... Posebnu snagu, posebnog čovjeka...

Tvoji: DRAGICA, JOZO, ŽELJKO i ANA 1375

SNEŽANA Predragova PETRIČEVIĆ VESO, RAŠO, NENAD, LJUBIŠA, DRAŽEN

Voljenom dedi 1389

SJEĆANJE

RADU PEJOVIĆU 29. 5. 2020 – 29. 5. 2021.

Tvoja PORODICA

Neizmjerno nedostaješ... S nježnim sjećanjem, tugom i ljubavlju u srcu, ponosno čuvamo uspomenu na Tebe. 1376

MILO MEDENICA

Čuvam vrijeme Čuvam prijateljstvo Čuvam Tebe ŽELJKO KARIŠIK sa porodicom 1386

Tvoji RISTO i SERGEJ

Навршава се шест мјесеци од смрти вољене супруге и мајке

1363

RADE PEJOVIĆ

Дана 29. маја 2021. године навршава се тужних шест мјесеци од смрти нашег

МИЛАНКЕ ШУЊЕВИЋ

Živiš i živjećeš u nama kroz price, uspomene i lijepa sjećanja.

Сваки дан је све већа бол и туга за тобом. Недостајеш...

Tvoji: MLADEN, MARTA i MARINA 1398 Prošla je tužna godina od kada nije sa nama naš voljeni suprug, otac i đed

VLAJKO – KOKO KRIVOKAPIĆ 29. 5. 2020 – 29. 5. 2021. Zaborav ne postoji, samo praznina i nedostajanje. S ljubavlju koju smrt ne prekida živjećeš vječno u našim srcima i mislima. Tvoja PORODICA 1395

e-mail: oglasno@t-com.me

ПЕРО, МИЛЕНА и МЛАДЕН

ДРАГОСЛАВА – ДРАГАНА БОШКОВИЋА 1392 Болиш и бољећеш. Живјеле смо привилеговане што смо твоје, а ти наш. Био си наш чврст ослонац, а сада смо саме. Саме са најљепшим успоменама. Достојанствен је био сваки твој корак кроз живот, искрен сваки твој осмијех, јасна свака твоја ријеч. Једноставан у својој посебности. Због тога си и био толико вољен. Тата, са поносом изговарамо твоје име. Овим путем се захваљујемо родбини, пријатељима, кумовима и друговима за лијепе и биране ријечи утјехе. У суботу, породица ће посјетити његову вјечну кућу.

Danas je 18 godina od smrti naše supruge i majke

MIRE PEROVIĆ Тугују за тобом: ЦАЈА, МИЛЕНА и ДРАГАНА

Vrijeme prolazi a bol i sjećanje nikad. Tvoji MIJO, IVANA, JELENA i MARKO

1364

1383

Oglasi i obavještenja

Subota, 29. maj 2021.

29. 5. 2021. navršava se šest mjeseci od kada je umrla moja sestra

Navršava se četrdeset dana od kada se preselio u vječnost naš voljeni suprug, otac i djed

VLASTIMIR VUKOVIĆ Kako je bilo lijepo živjeti sa tobom, tako je teško bez tebe. Vole te: VLADISLAV, STANA, TANJA i BAJICA sa porodicama 1382 Tužno sjećanje na naše drage roditelje 10 godina od smrti majke

24 godine od smrti oca

OLGA BOŠKOVIĆ Sestro, mnogo mi je teško bez tebe. Sestra VIDA sa porodicom 1371

29. 5. 2021. navršava se šest mjeseci od kada je umrla moja sestra

KOSE

VUKA ČUKIĆ

MARKA RAKČEVIĆ

Hvala svima koji su nam uputili izraze saučešća. OLGA BOŠKOVIĆ

Bili ste nam veliki oslonac i podrška, naša velika ljubav. Vrijeme prolazi a Vi živite i uvijek ćete živjeti u nama, kroz priče, uspomene i lijepa sjećanja.

Mnogo smo se voljele. Teško mi je bez tebe. Sestra IKICA sa porodicom 1372

Sin MOMO i snaha SENKA RAKČEVIĆ sa porodicom

Tužni smo, tata. Nedostaješ nam. Ali gordo i sa zahvalnošću koračamo stazom čojstva, dobrote i plemenitosti, koju si nam svojim časnim životom trasirao. Tvoje je mjesto u našim srcima i mislima dok nas bude. Bio si ponosan na nas, mirno spavaj, bićeš i dalje.

Godina je od smrti naše drage

1370

IN MEMORIAM

Supruga: DRAGICA, kćerke MILIJANA i MIRJANA i unuk MIRKO SLAVKE MINIĆ S ljubavlju i tugom čuvaćemo te vječno od zaborava.

NIKOLA – PUŚO

VJERA – BEBA

dvadeset godina

dvanaest godina

Sin SLAVKO, snaha SONJA i unučad DANILO i VIKTOR 1367

PEJOVIĆ

2020 – 2021.

1999 – 2021.

TUŽNO SJEĆANJE na naše

Naša neprolazna ljubav i poštovanje. 18. 5. 2013.

31. 5. 2015.

20. 10. 2020.

BOSILJKA MILAČIĆ

MILORAD DRAKIĆ

ANĐELKA LAZIĆ

VAŠI NAJMILIJI 1381

SLAVKE

DANILA MINIĆ

Sjutra se navršava 40 dana od smrti naše drage majke

Živite u našim srcima i svakog dana ste prisutni u našim razgovorima, mislima i sjećanjima. Počivajte u miru. 1380

Sin MILOŠ sa porodicom

rođena Drakić

Osam je godina od iznenadnog i preranog odlaska našeg

DESANKE Vladove NOVOSEL

Sve ljudske vrline koje krase čovjeka Vi ste posjedovali. Hvala Vam za častan i plemenit život koji ste imali. S ponosom čuvamo sjećanje na Vas.

Draga naša majko, hvala ti za veliku i nesebičnu ljubav koju si nam za života pružala. Nedostajaće nam tvoj topli zagrljaj kojim si nas uvijek dočekivala. Zauvijek ćemo te nositi u srcu i čuvati uspomenu na tebe. Vaši NAJMILIJI

VLADIMIRA BRAJEVIĆA Tvoji: VESNA i BATO sa porodicama

Tihujemo u tuzi i bolu, a u vremenu koje prolazi ostaješ vječito sjećanje tvojih najbližih.

1362 Прошло је 40 тужних дана од како нијеси са нама

1361

Tvoja PORODICA

Dana 29. maja 2020. pola je godine od smrti

1379 Jedanaest godina kako nije sa nama

МИЛЕТА Миланов МЕРДОВИЋ

ZORAN Nikolin GRBOVIĆ 1951 – 2020. Počivaj u miru i neka ti Gospod podari rajska naselja. Brat BOGDAN 1377

GORDANA LONCOVIĆ rođena Đukanović Uvijek si u našim mislima i srcima. S ponosom te čuvamo od zaborava. Otac SEKULE, majka DESA, brat ILIJA i sestra BOŽICA sa porodicama

Поносни на сваку успомену на тебе и на твоју братску величину. Постоји вјечна љубав коју смрт не прекида и бескрајна туга коју вријеме не лијечи. Непролазна бол и туга и за браћом Блажом и Благотом, сестром Даром и снахом Олгом. Неутјешне сестре МИЛЕВА, ЈЕЛЕНА и ЈЕЛКА са породицама 1359

TV program Dnevni list

Subota, 29. maj 2021.

SERIJA

RTCG 1 20:05

FILM

RTCG 2 21:00

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

Ludo vjenčanje

Katarina Velika

Zamjenik direktora: LAZAR MIŠUROVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice)

07:00 Dobro jutro Crna Goro, vijesti svakog sata 08:05 Jutarnji program 10:05 Gavejn, crtani film 10:40 Zaliv, r. 11:35 Meridijani, r. 12:05 Tv arhiv 13:00 Profil, r. 14:05 Agosaznanje, r. 15:00 Lajmet 15:10 Muzika 15:30 Dnevnik 16:00 Mozaiku, e. 17:00 Zapis, e. 17:30 Montenegro all in one, e. 18:00 Program za djecu 18:15 Dokumentarni progr. 19:30 Dnevnik 2 20:05 Katarina Velika, s. 21:00 Nevina laž, film 22:30 Dnevnik 3 23:00 Sportski dnevnik 23:15 Dekica pušten s lanca, film 01:10 Zapis, r. 01:40 Montenegro all in one, r. 02:10 Koncert 03:25 Mozaiku, r.

TV PRVA

RTCG 2

RTCG 1

06:20 Glas Amerike, r. 06:35 Van dometa, r. 07:00 Dokumentarni program, r. 08:10 Sportski dnevnik, r. 08:30 Muzika 09:00 Dnevna soba, r. 12:10 Znaš ti to, r. 13:15 Rej Donovan, r. 15:05 Rukomet: Đer – Brest, polufinale Lige šampiona, direktno 16:45 Koncert 17:50 Rukomet: Vajpers – CSKA, polufinale Lige šampiona, direktno 19:30 Dnevnik 2 20:05 Kardinal II, s. 21:00 Ludo vjenčanje, film 22:30 ABS – automobilizam, bezbjednost, saobraćaj 23:00 Doba tame, film 00:45 E sport

06:30 08:00 09:30 10:30 14:00 16:15 17:00 17:10 18:00 19:00 19:30 20:00 21:30 00:45

Igra sudbine, r. Sanjalica, r. Zvjezdice, e. Muzički program Betmen, r. Urgentni centar, r. Žurnal Urgentni centar, r. Koncert Žurnal Slatke muke, s. Slobodna zona, e. Muzički program Brisani prostor, film

NOVA M 06:30 07:10 07:15 07:30 08:00 09:00 11:00 11:50 13:00 13:15 14:30 15:00 15:20 16:25 16:30 18:00 18:40 19:45 21:00 22:00 23:25 23:30 01:25

Centralni dnevnik, r. Sportisimo, r. Kapital, r. Zoom, r. Agencija za SIS, s. Nakit tv Vijesti Zdravo misli, r. Vijesti Balkanskom ulicom, r. Gunes i njene kćeri, r. Vijesti Gunes i njene kćeri, r. Sportisimo Veče sa Ivanom Ivanovićem, r. Centralni dnevnik Zvezdara, s. Gunes i njene kćeri, s. 24 minuta sa Zoranom Kesićem, e. Neposredna blizina, film Sportisimo, r. Čin hrabrosti, film Loganov rat, r.

VIJESTI 07:00 07:20 08:00 08:30 10:00 11:35 12:00 12:06 12:40 13:30 14:00 14:07 16:30 16:45 17:20 17:55 18:30 19:10 20:00 21:40 22:00 22:15 22:30 00:00 01:45 02:40

Nuki i prijatelji, r. Pčelica, e. Snovi, kuća, dom, r. M:tech, r. Odbijeno / primljeno, r. Kinestezija, r. Vijesti Život sa morem, r. Biljana za vas, r. Za volanom, r. Vijesti Reflektor, r. Vijesti Pčelica, e. Kinestezija, magazin Snovi, kuća, dom, magazin Vijesti Biljana za vas, e. Orkestar u gostima, film Upoznajte tužilaštvo, e. Vijesti Sport, e. Bezumni, film Pravedno ubijanje, r. Muzički program Život sa morem, r.

JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19.decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

RTV BUDVA

PINK M 05:45 11:15 13:15 15:10 17:30 19:10 21:00

Novo jutro Zadruga, uživo Amidži šou, r. Zadruga, uživo Magazin In Film Zakletva, s.

22:15

Zadruga, pitanja novinara 23:00 Zadruga, pitanja novinara

07:05 08:30 09:35 10:05 11:00 12:00 13:00 14:00 14:30 15:00 17:00 18:25 19:00

Muzički program Sesil i Pepo, s. Družina Plavi delfin Celebrity Bandolera, r. Bandolera, r. Bandolera, r. Perspektiva Muzički program Filmski program Naše ljeto, r. Muzički program Polis

777 19:35 Sportski program 20:00 Dokumentarni program 21:00 Kuhinjica 22:00 Polis 23:00 Film 00:55 Koncert

07:00 12:00 14:00 14:30 14:45 15:00 15:15 15:45 16:00 16:10

Jutarnji program Boško Buha, film Muzika Servisne informacije Škrinja – Dušan Vukotić Ljepote i legende Crne Gore Hrana kao lijek 13 jul, dokumentarac Zanimljiva hronika svijeta Ljepote i legende Crne Gore

A1 TV 07:30 10:00 12:00 14:00 14:30 15:00 16:30 17:00 17:15 18:00 18:15 20:00 20:15 21:00 21:15 22:00 22:30 01:00

16:25 17:00 19:00 19:30 20:00 20:15 20:30 20:45 21:15 21:30 21:45 22:00 01:30

Dječja TV Jelena, r. Vikend film, r. Igra i struktura, r. Auto šop Neđelja u petak, r. Dokumentarna serija Zvjezdice Prč u petak sa Miljom Radojičićem Zvjezdice Vikend film Zvjezdice Auto šop Zvjezdice Dokumentarna emisija Al Jazeera news Kapadokija, r. Jelena, r.

Muzika modernija Sutjeska, film Aktuelno Muzika 13 jul, dokumentarac Ljepote i legende Crne Gore Skrinja – Ljubo Ćupić Muzika Škrinja – Sava Kovačević Ljepote i legende Crne Gore 13 jul, dokumentarac Neretva, film Muzika

Subota, 29. maj 2021.

Marketing

40 Marketing

Subota, 29. maj 2021.

29. мај 2021. | година II | број 65

БОРБА УМЈЕТНОСТ У СЛУЖБИ ПРОПАГАНДЕ

СПЕЦИЈАЛНИ РАТ БРОНЗАНИХ ДВОЈНИКА РАЈКО РАДОВИЋ

ISSN 2704-5226

арастао у зеленило, камуфлиран лишћем, у срцу Подгорице, на корак-два од хотела „Хилтон“, у Карађорђевом парку, рад скулптора Сретена Стојановића изгледа сада некако пријетеће. Ова визија у бронзи вође Првог српског устанка у лијевој руци држи сабљу која га, окренута на доље, спаја са постољем споменика, али га, истовремено, и уземљује у црногорско тло. И управо то црногорско тло та сабља у вождовој руци изгледа да користи као врсту тајног изворишта, али и потенцијалног врела националног бунта са великосрпским предзнаком. Сабља је овдје на недвосмислен начин идентитетски кључ овог Стојановићевог Карађорђа. Она је његов бронзани id и енергетски вишак који читавој скулптури даје снагу. И баш зато овај ратоборни призор мјешовитих одсјаја и пријетеће дијалектике између српскога војсковође, који је то постао игром судбине али и свињског трговца по занимању, са оним црногорски означеним, са идентитетском визијом вриједном просипања нечије туђе крви, је посебно занимљив. У контексту новог баланса политичких снага на црногорској политичкој сцени могао би, заправо, овај подгорички Карађорђе да буде перципиран, ту, стуштеног чела и кукастог носа, надут, бркат, љутит и громогласан у својој оловној тишини, безмало као митолошка легура, твар вјечности од чије поетске визије мрачног косца са српу-налик сабљом почиње сваки нови рат на овим просторима. Тим горе што ће исти вајар и српски академик нешто увеличану и много мање лишћем камуфлирану реплику истог подгоричког Карађорђа посадити једну деценију касније, и само годину дана пред Титову смрт, на плато испред Народне библиотеке Србије, на Врачар, у срце пријестонице тада још увијек несврстане Југославије. Бронзани двојник и млађи брат подгоричког Карађорђа ће тако у Београду добити невидљива идеолошка крила. Никакав уступак социјалистичком протоколу ту више није мо-

гућ. Бронза овдје пара небо, а сабља у вождовој сељачкој ручерди као да отјелотворава ону мисао Добрице Ћосића да Срби увијек добијају у рату а губе у миру. На платоу, у вреви београдске балкански-разбарушене урбаности вођа Првог српског устанка постаје пријетећа визија долазеће буне сељака, ријека избјеглица, али и проливене крви на асфалту и другдје, као и поетски путоказ тенковске голотиње патриотски ослобођених жена, Српкиња, које ће испраћати војнике у рат и на ратишта машући својим обнаженим дојкама и српским тробојкама. Шта нам, међутим, све ово говори? Шта је порука овог флагрантног и фантастичног, франкенштајновског споја умјетничког прегнућа у домену вајарства и неонацистичке идеологије крви и тла? Па једно од читања скулптуре Карађорђа из подгоричког парка и његовог београдског двојника би могло да буде то да нема рата без умјетности. Стојановићев националистички скулпторски гест који је од 2 и по подгоричка метра изђикљао у 3,2 метра висине у Београду пун је германске укочености, у ставу и аријевских назнанка у тијелу и лицу. Али је можда због те турске сабље као препрека подсвијести у егоманијској вождовој руци, исто тако и недвосмислено азијатски одливак. Јер не само да је вождово оружје оно које је припадало прво колонизатору, већ је Стојановићев Карађорђе одјевен и у чудни patchwork националне ношње и отоманске одоре. Али, умјетнички домети овдје нијесу битни нити се њима вриједи бавити. Оно што је овдје важно је стратегијска функција умјетничког дјела. Јер након свих ауторских амбиција и академске помпе, бесједа и говора, оно што остаје на терену, и на психо-географској мапи србо-црногорског јединства је, заправо, псећи чин обиљежавања територије, безмало, врста идеолошког запишавања путем бронзе. Кључ је овдје она ваздушна линија коју два бронзана вожда и двије сабље у њиховим рукама успостављају на релацији између Подгорице и Београда и тиме спајају Србију и Црну Гору у монолитни идеолошки матрикс великосрпских пројекција. Баш зато већ на плану саме форме Стојановићева бронза као да је антискулптура.

@InMonty1 / twitter.com

ДВА БРОНЗАНА БЛИЗАНЦА, ДВА КАРАЂОРЂА, ЈЕДАН ОГОЉЕНИЈЕ НАЦИОНАЛАН У БЕОГРАДУ И ОНАЈ НЕШТО ПАТУЉАСТИЈИ, НА ТАЈНОМ ЗАДАТКУ У ПОДГОРИЦИ, ДЕМОНСТРАТИВНО ПОКАЗУЈУ СВУ СТРАТЕШКУ СУПЕРИОРНОСТ ДОКТРИНЕ МЕКЕ СРПСКЕ МОЋИ У МОДЕРНОМ КОНТЕКСТУ. ПРВО СЕ ТУ ПОСТАВЕ СКУЛПТУРЕ НА СТРАТЕШКЕ КОТЕ, ТЕК ОНДА ДОЛАЗЕ СНАЈПЕРИ И ТЕНКОВИ ДА ИХ БРАНЕ И ОДБРАНЕ

КАРАЂОРЂЕ Рад Сретена Стојановића (Карађорђев парк у Подгорици)

Она је политичка порука преточена у мјешавину легура, молотовљев коктел бакра и олова, одливак токсичне визије која ће да трује погледе недужних пролазника у Подгорици и Београду све донде док год ова два бронзана двојника воде свој специјални рат против здравог разума у Србији и Црној Гори. Карађорђева форма је и у случају Подгорице као и Карађорђевог београдског репликанта затворена, ретроградна и нападно материјалистичка. Он је материја сама, лава брозне, напад на око и узурпарор погледа. А сабља се као криви фалус забија у тло да тамо тражи неки идејни порно извор вјечно јуродиве и немогуће националне вирилности. Али ова два бронзана близанца, два Карађорђа, један огољеније националан у Београду и онај нешто патуљастији, на тајном задатку у Подгорици, демонстративно показују сву стратешку супериорност доктрине меке српске моћи у модерном контексту. Прво се ту поставе скулптуре на стратешке коте, тек онда долазе снајпери и тенкови да их бране и одбране. Као и црве политизованог и политиканског српског православља, као златни крст у рукама Амфилохија на муралу на улазу у вилајет - налик Мојковцу, симболи културе овдје су

само изговор за екстреме њеног рушења, за игру замјене теза, за мимикрију и камуфлажу, за специјални рат другим и увијек новим средствима, да би иста догма живјела и преживјела кроз вјекове, вријеме и времена. Србија је Црну Гору, у ствари, потукла до ногу не на бојном пољу модерног ратовања, авионима, ракетама и ласерски навођеним пројектилима, већ баш на нивоу психолоског ратовања, на нивоу чисте пропаганде и употребе умјетности као оружја. Поставља се, међутим, питање како се борити против оживјеле статуе Вожда и људи заробљених умова баш-челиком свесрпског национализма? Па можда науком борилачких вјештина званих инвидуалистичка школа Два неба о којој говори Мијамото Мусаши, мајстор „shin-kena“ или стварног мача у својој књизи о пет прстенова. „Књигу пет прстенова“ Мусаши је, заправо, написао 1643. А био је познат у свом родном Јапану и као непобједив у дуелима један на један, самурај без господара и независни учитељ борилачких вјештина. На једном мјесту у својој књизи он закључује да „чак и ако неко предано стреми свом одабраном путу из дана у дан, ако срце путника није у складу са тим изабраним путем, онда и ако мисли да је на добром путу, са станови-

шта искрености и истине, то ипак није прави пут“. И шта нам онда ова Мусашијева мисао говори о онима који су се на другој страни Карађорђеве статуе, у једном другом парку, борећи се наводно за независну Црну Гору, посадили скулптуру краља Николе на коњу како као неки отежали брђански Наполеон јаше на празно и у празнину? Са тог становишта мусашијевске, самурајске истине може се гледати и борба седморице самотних ронина, односно самураја без господара, против надмоћне, ватреним оружјем наоружане, банде 40 разбојика који пријете да освоје изоловано брско село у Куросавином филму „7 самураја“ (1954). Овај епски спектакл брзих реплика, болних погледа и црних киша, је филм као мач и као трептај, који је толико утицао на западну визуелну умјетност да је Џорџ Лукас направио свој легендарни „Рат звијезда“ (1977) као омаж јапанском мајстору, сањајући под калифорнијским сунцем Куросавине самурајске снове само смјештене у оближње галаксије, гдје добро увијек тријумфује над мраком снагом оног Његошевог јуначког срца које на крају увијек бије бој, а не скулптуре као свијетло оружје једног у црно завијеног специјалног рата. 

29. мај 2021.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

О ПОДВИГУ И СЛОБОДИ

Стицајем околности, први текст колумне Грађанско друштво и његови (не)пријатељи довршавам 21. маја 2021. на годишњицу Дана независности Црне Горе. И стицајем околности, текст који пишем настаје у тренутку када је црногорско друштво, према свим теоријским и политиколошким параметрима у кризи која би могла да га одведе у нешто што би личило на пут без повратка, у зону озбиљних конфликата, далеко од пожељног стања које би било очекивано у једној грађанској, отвореној и секуларној држави. Заправо, прича о, сада већ јасно мукотрпном успостављању, грађанских, отворених и плуралних друштава у државама насталим након распада Југославије могла би (нешто мање теоријским вокабуларом) бити испричана и у форми вјечите драме на рела-

САИТ Ш. ШАБОТИЋ

разилски пјесник Марио де Андраде написао је пјесму Мојој души се жури, у којој су, између осталих, и стихови који гласе: Имамо два живота/ и онај други почиње/ у тренутку кад схватиш/ да је живот само један. Слично Андради и бесмртни панонски морнар Ђорђе Балашевић упозоравао је на неумитност пролазности живота и чињеницу да је он прекратак да би некога чекао. Балашевић је казао да је нама баш онако како смо заслужили. А мудар је био, признаћемо, панонски морнар. Мудрост почиње жељом за знањем јер је оно најбоље оружје у борби против сваког зла. Знање се зато дефинише као познавање, свјесност или разумијевање неког или нечега. Имати знање, значи бити обавијештен о свему што је познато. Кроз читаву историју људског друштва генерације и појединци су се борили да овладају одређеним знањима, јер су били свјесни да је то оно свјетло које их је могло водити кроз тмине тунела живљења и живота. Древни Египћани су се борили са Нилом градећи уставе и бране, а за то им је било потребно знање. Антички градитељи су градили храмове, развијали говорништво и културу и опет, за све то било је потребно знање. Средњовјековна Црна Гора је у тренутку набављања штампарије 1493. године, и штампањем прве ћириличне књиге на словенском југу, показала да је акумулирала велико знање. Знатно касни-

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

едног јутра ћемо се пробудити, биће ноћ а ми ћемо мислити да је то природно неприродно и пролазно. И ћутаћемо, шта друго... Или... Једног јутра ћемо се пробудити а биће ноћ. Није природно и није добро, ако буде непролазно. Покушаћемо да истражимо узроке поремећаја и учинимо све што је у нашим људским моћима да до њега више никада не дође. Чак и ако не успијемо, увијек ћемо имати у искуству борбу која је, једног јутра, упркос налету апсурдног ноћног таласа, постала подвиг. И онда када је ноћ само метафора, подвиг остаје принцип.

И ОНДА КАДА ЈЕ НОЋ ТЕК АТЕОРИЈСКА МЕТАФОРА, ПОДВИГ ОСТАЈЕ ВИТАЛНИ ГРАЂАНСКИ ПРИНЦИП. И НЕКА ОВИХ ДАНА ГРАЂАНКАМА И ГРАЂАНИМА ЦРНЕ ГОРЕ НИКО НЕ ЗАМЈЕРИ „ВИШАК“ СТРАСТИ И ВОЉЕ ЗА ЕМАНЦИПАЦИЈОМ И ПРОМЈЕНОМ АКТУЕЛНОГ ДРУШТВЕНОГ ИНЖИЊЕРИНГА, ЈЕР БЕЗ ЊИХ СЕ СЛОБОДА НЕ ОСВАЈА

ПРОТЕСТ НА БОГЕТИЋИМА Никшић, 12. април 2021.

трибалним, племенским државама: оне су у основи конзервативне са јасно израженим отпором према промјени и јасном оријентацијом према глорификовању традиције као промовисању вриједности, праксе и институција које су трајале кроз вријеме и посебно прелазиле са генерацију на генерацију. У неким случајевима као највиталнији конституент традиције указује се религијско увјерење, у некима

конгломерат мудрости из богате ризнице коју је потврдила заједничка прошлост, а у некима – осјећај идентитета као умирујући осјећај колективне блискости, укоријењености и припадности, опет загарантован заједничким историјским усудом. Када се, међутим, страхопоштовање према успостављеним табуима уруши, када се ирационални механизми замијене

НА ПУТУ КА НОРМАЛНОМ СВИЈЕТУ

ЗА БОЉЕ ĆУТРА

У ТИЈЕСНОЈ ВЕЗИ СА БОРБОМ ЗА ПРАВЕДНИЈЕ ДРУШТВО ЈЕ ДЕМОКРАТИЈА КАО ОСНОВА И ВИД ЗА ФОРМИРАЊЕ ИДЕАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ. КОЛЕКТИВНЕ АКЦИЈЕ У ТОМ ПРАВЦУ БАЗИРАЈУ СЕ НА ГРАЂАНСКОЈ СОЛИДАРНОСТИ БЕЗ КОЈЕ НЕМА ГРАЂАНСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ ДРЖАВЕ

је, откривањем Авда Међедовића – Хомера са Оброва, амерички хомеролози су доказали да један пјевач може пјевати и спјевавати пјесме дуге и по 15.000 стихова. Наравно, и за то је било потребно знање. Глад за знањем никада није престајала. У савременом тренутку знање је препознато као једини одрживи извор конкурентне предности, али и таква препознатљивост није без одређених махана. У тренутку у коме егзистирамо наши животи су непрекидно под притиском чињенице да смо успјешни једино ако можемо себи и свијету, изнова и изнова, доказивати да имамо оно што је потребно, оно што се тражи. Због постојања савремених технологија многи такав захтјев и не сматрају проблемом. Они су мишљења да су им истовремено доступна знања која су у вези са нуклеарном енергетиком, али и тривијална (са)знања о, примјера ради, најновијој вези неке безначајне пјевачице. Иако се систем вриједности ремети, свијет ипак није тако једноставан систем како они мисле, већ систем који нас учи да смо вриједни и важни једино ако имамо достигнућа, ако дајемо очекиване резултате. У том по-

Goncalo Viana / behance.net

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

цији принуда или слобода, трпљење или отпор. Јер, већ деценијама уназад увјеравамо се у реверзибилност и жилавост идеја, процеса и свјесно артикулисаних политичких и идеолошких намјера које као своје најсигурније и најутилитарније станиште препознају управо затворена, атомизована друштва у којима је принцип отворености замијењен грубим моделовањем националистичких опсесија, у популистичким изведбама савремених хегемониста. Будући да су затворена друштва, како је то својевремено дефинисао Карл Попер, по типу магијска и племенско-колективистичка, лишена елементарног смисла за уважавање и подстицање индивидуализма у било ком виду, могуће их је упоредити са организмом. „Затворено друштво“, сматра Попер, „подсјећа на крдо или племе будући да је оно полуорганско јединство чији чланови су повезани полубиолошким везама – сродством, заједничким животом, заједничким напорима, заједничком опасношћу, радошћу и невољама“. Ово заједништво унутар увијек је формирано у оштрој опозицији према хетерогеном споља, као савршени и самодовољни организам за којег су размјене са окружењем опасне и непотребне. Овако пожељно стање самоодрживости неизбјежно је ослоњено на антирационализам, на потпуно одсуство критичких ставова, на слијепо поштовање табуа и постојећих/задатих институционалних оквира и, најзад, на мистицизам у функцији одржања јединства. У савременом политиколошком дискурсу ригидно консолидоване националистичке државе се често називају затвореним или

гледу борба за правду, за демократију, праведније друштво и боље сјутра, чини се, она је борба која би требала да нас зближава, а никако раздваја. О томе морамо брзо размишљати и ми у Црној Гори. Добро је познато да људе ништа не боли толико као неправда за коју су увјерени да им је нанијета. Прве реакције су љутња и увријеђеност, које током времена прелазе у осјећање огорчености. Оно што поред неправде највише боли огорчене јесте доживљај немоћи – да се неправди не могу супротставити. Огорчени људи често хране своју огорче-

ност новим доказима који потврђују њихово увјерење о неправичности свијета који их окружује. Много је примјера неправди у историји оних који живе у Црној Гори. Свакако најдоминантнија и најприсутнија историјска неправда у нашој јавности је крај независне црногорске државе 1918. године до које су довели незајажљиви интереси балканских експозитура иностраних центара моћи. На такве и сличне примјере никако не смијемо остати глухи и нијеми. Ипак, у такве приче, исто тако, не смијемо уплитати најшире слојеве, посебно не на на-

рационалнима а пасивно потчињавање вођству уступи мјесто свјесном креирању личних и групних интереса, када се, путем културних контаката, ублаже оштре границе територије – државе – нације, урушава се у својим најтврдокорнијим сегментима и затворено друштво. Поперову концепцију политике могуће је, дакле, одредити као концепцију која сопствено утечин да подгријавамо емоције које могу букнути са нежељеним посљедицама. Оно што може помоћи рационалном промишљању историјских неправди јесте да се особа одвоји од своје огорчености, да је преиспита и сагледа на које све начине може допринијети рационалном сагледавању прошлости и посљедица које је за собом остављала. Важна карика у борби за боље сјутра јесте и поимање демократије. Теоретичари своје виђење демократије базирају на више сродних дефиниција које би се могле објединити на начин да кажемо да је то политичка оријентација која фаворизује владу народа, односно изабраних представника народа. Поштовати вољу народа значи поштовати народ, државу и њену будућност. Сјај демократије управо јесте у примјени владавине која проистиче из народа. Враћајући се на пјеснике са почетка овог текста, рећи ћемо да демократију треба схватити као стих у коме свако од нас може наћи себе. А за пјесму, зна се, ваља се борити. Још током дјетињства велики број људи научи из бајки и других прича да су љубав и правда најснажније космичке силе и да правда увијек на крају побјеђује. Док то важи за свијет бајки, у стварном свијету постоји велики број неправди. Први сусрет са неправдом деси се још у вртићу, а онда од родитеља зависи како ће дјетету протумачити да постоје неправде пред којима смо немоћни. Да би се те негативности исправиле, нужна је и борба за праведно друштво, оно које пружа једнаке шансе за све њене грађане и које води рачуна да се пажљиво испрате сви случајеви који упозорава-

29. мај 2021.

Црна Гора се, извјесно, у овом периоду суочава са својеврсним, утопијским, социјалним инжињерингом који има за циљ да једно, по природи мултикултурално, друштво модификује идентитетски, конфесионално, идеолошки... И није неопходно бити претјерано политички или теоријски вјешт да би се схватило да је једини прави одговор на овакав изазов консолидација и солидарност свих њених грађанских опција. Свако стање принуде, па тако и стање идеолошке принуде, подразумијева двоструки тип реакције. С једне стране, ријеч је о трпљењу, у ком случају је друштво осуђено на регресију и ретроградни ход са несагледивим посљедицама, а с друге стране ријеч је о грађанском супротстављању и отпору чија би се мисија могла дефинисати као слобода од идентитетских узурпација или слобода за отворени, слободни, плуралистички модел друштвености. Ово освајање простора слободе својеврсним грађанским подвигом и непрестаном борбом увијек претпоставља истраживање узрока поремећаја и читав низ јасно артикулисаних акција и стратегија које ће довести до прогресивног преокрета. И онда када је Ноћ тек атеоријска метафора, Подвиг остаје витални грађански принцип. И нека ових дана грађанкама и грађанима Црне Горе нико не замјери „вишак“ страсти и воље за еманципацијом и промјеном актуелног друштвеног инжињеринга, јер без њих се слобода не осваја.  ју на неправду и њене различите манифестације. Самим тим у те тешке битке лакше се упустити, али никада не заборавити да се запитамо шта свако од нас може учинити да олакша нечију свакодневицу, као и да потражимо дио себе, који жели бити срећан када даје другима, када помаже. Борба за остваривање праведнијег друштва је дуготрајан посао, а да би се обавио, потребни су упорност, одлучност и знање. У тијесној вези са борбом за праведније друштво је демократија као основа и вид за формирање идеалне заједнице у свакодневном животу. Колективне акције у том правцу базирају се на грађанској солидарности без које нема грађанске демократске државе. Тек када схватимо да предрасуде о другим народима, расама, вјерама и било какве друге нетрпељивости према људским разликама треба да заврше на сметлишту историје, биће нам јасно да нам је тако мало требало за остварење друштва у коме смо могли уживати све благодати. Што прије, као друштво, треба да се ослободимо синдрома да је цио свет против нас, и да је све оно што долази са стране прљаво и болесно. Потребно је и пожељно да се надамо да ће се све ово једног дана средити, и да ћемо и ми живјети као сав нормалан свијет. Имајући све напријед наведено на уму, битно је да разлучимо да прошлост не можемо промијенити, али да из сваког негативног догађаја можемо нешто научити како би слична дешавања избјегли у будућности. Зато је потребно борити се за сваки нови дан, за боље сјутра, за сигурнију будућност, јер многим младим душама се жури. 

ИДЕЈА ЗА БОРБУ

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

ек сам био завршио основну школу а већ сам патио за Мерилинком (Монро). Преминула је изненада својом вољом. Нагутала се барбитурата и уснула задовијек. Мало прије моје патње, преселили смо се из града у аграрни крај на периферији ђе се људи баве земљорадњом и сточарством а ја чувајући краве патим за Мерилин Монро. То двоје не иду заједно. Катастрофа. Стекао сам појам и о Ратарству. Имали смо га као предмет у завршним разредима основне, али ја сам и даље мислио о М. М. Мало касније ћу се с́екирати и ‚оће ли Хичкок пронаћи ту ваздушасту плавушу (Типи Хедрен) за филм ,,Птице“. Плавуше су биле ријетке јер су Холивудом владале бринете. Оне су Мерилинку, иако сјајну глумицу, прозвале глупачом јер им је њена фигура на платну, у свакој варијанти, колебала ауторитет звијезда. Ја сам је заволио и због њеног духовитог одговора таквима: ,,Потребна је паметна бринета да би глумила глупу плавушу“. Том реченицом, та златаста плавуша, прикуцала их је за прошлост. А када јој је редитељ Били Вајлдер подигао ’аљину над вентилационим шахтом Сабвеја (подз. жељезница) у филму ,,Седам година вјерности“ позлатио јој је и ноге... режија му се златила. Са њеним ногама покушао је Ото Премингер 1954, у филму ,,Ријека без повратка“. Тако јој је скројио костим са високим кабаретским шлицем да су ноге морале вани, али то није било ремек дјело. То је успјело само Били Вајлдеру који је обнажио вишом силом, одоздо. Слика је потресла свијет и тло још подрхтава, а тобож пуританске глумице уштирканих поза и скупљених ногу сматрале су је разблудном. Тако је М. М. постала звијезда мимо иједне друге. Једноставно Вајлдер, аустријски Јеврејин, знао је како се продају добре ноге и да неки то воле вруће па је сљедећи пројекат управо тако насловио и направио најпрестижнији филм у жанру драмске комедије. Морате имати идеју како да будете другачији од других. Морате у свему и свачему! У једном другом америчком филму, коме не знам ни наслов ни протагонисте, нека ђевојка са велике фарме, из америчке провинције, оће неђе у велики град… Не зна баш ни у који, нити има неке особине које афирмишу, али ‚оће па ‚оће. Не може гледати оца који поваздан опслужује фарму и виси на високом водоторњу у који допумпава воду и долива једноличну муку ћерки која оће некуд без идеје куда и како?! Међутим, сценарист има идеју да покаже колико су све провинције овога свијета дубоке. И без обзира на противљење породице, она на крају одлази. Мајка је прати на неку аутобусну линију, long distance, која ће је одвести некуд? Уз жељу за срећан пут обје препознају да се растају за вазда, а мати јој као утјешно каже: ,,Доћи ћемо ти у посјету једнога дана… ако добијемо на лозу (лутрији)“. То значи никад. Нема дубље јаме од провинције. Прочитао сам неђе како су Америкнаци спремали атак на Бин Ладена убијеђени да им је његова теорија завјере у пракси срушила свјетски симбол моћи,

СВАКА НЕИЗГОВОРЕНА РИЈЕЧ СЕ МЈЕРИ, А ИЗГОВОРЕНА ВАГА ДА НЕ ПРЕТЕГНЕ НА СТРАНУ ЂЕ СТРПЉЕЊЕ ПОПУШТА. ТАКО ЈЕ ТО У ОКТОБРУ 1962. ТРАЈАЛО 13 ДАНА, КОЈИ СУ ПОТРЕСЛИ СВИЈЕТ ПА И МОЈЕ РОДИТЕЉЕ, А ЈА АБЕРА НИЈЕСАМ ИМАО. МАТИ МИ ЈЕ ПРИШАПНУЛА ,,БОЈАТ СЕ РАТА!“ А ЈА САМ ЈОШ БИО С МЕРИЛИН У РАЈУ, А СВИЈЕТ ПРЕД ПАКЛОМ

Twin Towers (у 27. години живота 1973–2001). Њујоршки ,,Близанци“ су са близу пола километра у вис пријетили и небу а један наизглед запуштени Арапин их је сравнио са земљом... а потом им заждио и у Пентагон. (Запад као да пати од синдрома ,,titanic“. Све што направе највећим, умањи им се до темеља). Бијела кућа је по сваку цијену стала на чело пројекта о ликвидацији Бин Ладена. Сви државни, обавјештајни и војни еxперти су ангажовани да се то изведе без грешке, али минималне су увијек могуће. Читав пројекат је био top secret (највише тајности) за коју нико не смије да зна осим једини они, који знају како се то ради. Све и сви су били у шифрама. Предс́едник Обама је предсједавао. Кад су урадили

imdb.com

МЕРИЛИН МОНРО ИТД.

ТРИНАЕСТ ДАНА

Роџер Доналдсон, 2000.

све што су знали, знали су и за фразу ,,ко погоди циљ промаши све остало“! Е, за тај могући промашај требао им је неко други, упомоћ. Пројекат је предочен тајно, двојици анонимуса, који уопште нијесу у току с њим, али ће неоптерећени, хладне главе и здравог разума открити евентуалне грешке и пропусте еxперата. Тајна је што су открили, али јавно, операција је успјела. Тако се то ради кад оћеш да успијеш. Обавезно тако! Оне године (1962) када сам ја патио за Мерлинком васбијели свијет је патио за миром. На видику је био рат СССР САД... Сви на Кубу и око ње са ракетама и бојевим нуклеарним главама. На челу СССР-а је Хрушчов, Стаљинов стари препредењак. На врху САД-а Кенеди, најмлађи предс́едник. Иако је свијет занијемио од страха што они међусобно не говоре, Кенеди покушава да дипломатским стрпљењем уразуми другу страну. Поку-

eonline.com

мељење заснива на индивидуалној слободи, тежећи прије свега за ослобођењем од тираније већине, као тираније етаблираних и неоспорних истина, а у име националног или било ког другог „јединства“. У том смислу, органски колективизам и есенцијализам у језгру затворених друштава требало би да буду одбачени и супституисани индивидуализмом и номинализмом.

Том Јуел и Мерилин Монро у филму „Седам година вјерности“ (1955.)

шавају и преко УН да се спаси ако је ишта могуће. Амерички шпијунски авиони су открили да су на Куби већ инсталиране совјетске ракете, а ратна морнарица СССР-а с новим бојевим главама хита ка преврелом острву. Обезглављени свијет трепти пред могућим Трећим свјетским ратом који би трајао моменат! Тек толико да двије велесиле интерно размијене атомске бомбе и од себе направе Хирошиму и Нагасаки. Совјети неће натраг, а Америка неће напријед, да бомбардује Кубу, иако су јој бомбардери у ваздуху а совјетски бродови с ракетама на хоризонту. Америчкој армији Кенеди не даје сагласност за бомбардовање. Оће да преговара док год има иједне нити разума. Свака неизговорена ријеч се мјери, а изговорена вага да не претегне на страну ђе стрпљење попушта. Тако је то у октобру 1962. трајало 13 дана, који су потресли свијет па и моје родитеље, а ја абера нијесам имао. Мати ми је пришапнула ,,бојат се рата!“ а ја сам још био с Мерилин у рају, а свијет пред паклом. О том паклу, Американци су направили филм ,,13 дана“. Film story говори о државничком стрпљењу Кенедија и његових сарадника који нијесу хтјели ,,рат за мир“. Свијет је личио на луду кућу, а Бијела кућа на излуђелу. У тренутку кад су испуцане све идеје и сва дипломатска муниција а ратна била на орозу, Кенеди посеже за посљедњом шансом. Шаље свог помоћника (Кевин Костнер Костнер) на преговоре са совјетским амбасадором у Вашингтону да уравнотежи обје стране с приједлогом да се обезглаве америчке бојеве главе инсталиране у Турској, које Совјети сматрају пријетњом за СССР. У тој атмосфери безнађа и посљедње шансе, редитељ филма Роџер Доналдсон дискретно али упечатљиво пласира реченицу коју изговара ((Брус Гринвуд) Кенеди: ,,Ако неко има добру идеју, сад је вријеме да је каже!“ Нико није реаговао јер није имао бољу од његове... али порука ајмо с најбољом идејом је пресудна... Јер идеја за сукоб и није идеја већ одлука, а за мир је сто мука. Та свијест о бољој идеји је пресудна у одлучујућем тренутку. Неопходно је досећи је у свакој држави, поготово у оној на стакленим ногама. Тако већ никако. На истом сам мјесту ђе започиње, прије више деценија, ова прича са Мерилин. Ње нама, као ни земљорадње и сточарства које ми је требало само да заголицам причу. Није ту ни моја мати да ми пришапне опасност. Ничега нема осим провинције а нико нема идеју  шта да се ради? М.Р.Ш.

29. мај 2021.

НА ЗРНУ ГРАШКА

...РИЈЕТКА ЈЕ СРЕЋА К

ао дjеца смо се једни другима уписивали у лексиконе и споменаре. Можда у томе нисмо били најискренији, али смо оставили трагове, и сигурно, мада потпуно несвјесно, рекли нешто и о свом времену. У лексиконима, најчешће обичним свескама на линије, на свакој је страни било по једно питање. На првој, под слободним редним бројем, упишеш своје име, и наставиш под истим бројем до краја. Док висину и тежину ниси могао да слажеш, на питања о омиљеним глумцима, серијама, филмовима, спортистима, храни... често су били исти (преписани) одговори. Осим тих уобичајених питања, било је понекад и неко другачије, типа ”Шта мислиш о Маји”, а Маја је у том тренутку најљепша дјевојчица у школи, па љубоморне цуре одговарају добра другарица, а оне искрено завидне кратко ”Најљепша”. На питање имаш ли симпатију, најчешћи одговор је био ”Много питаш”, а на питање ”Kо је то”, ”Шта те брига”. За разлику од лексикона, уписати се у нечији споменар било је захтјевније јер добијеш цијелу празну страну и то по избору, осим уколико власница споменара нема ОКП па инсистира да јој се уписују редом. Споменари нису били обичне свеске. Обично су им корице биле од коже, плиша или неког другог платна са везом, па катанчић, па кључић. Љепота! Елем, ту празну страницу требало је испунити неким садржајем, а најчешће оригиналним порукама, цитатима из књига или стиховима који остају за успомену и сјећање. И текст није смио бити исписан само обичном оловком,

ЈОВАНА МУГОША

МИЛИЦА ПИЛЕТИЋ

СТИХ, ЗАПРАВО ЧИТАВА СТРОФА, ДИО ЈЕ ПОПУЛАРНЕ ГРАДСКЕ ПЈЕСМЕ ЈЕСЕЊЕ ЛИШЋЕ КОЈА ИМА БРОЈНЕ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ И КОЈУ СВИ ЗНАМО. МНОГО ГОДИНА КАСНИЈЕ САЗНАЛА САМ ДА ЈУ ЈЕ НАПИСАЛА ЖЕНА. ЗВАЛА СЕ ВЕРА ТОРЊАНСКА

користили су се и фломастери, бојице, цртало се и украшавало свако слово. Ситан вез. Свако је хтио да његова страна буде посебна иако су се често и стихови понављали. Онај чувени Бранков стих ”Од колијевке па до гроба...” прва је асоцијација на споменар, друга је вјероватно онај ”У срцу сам те закључала, не можеш изаћи...”, а трећа стих ”Живот је борба, ријетка је срећа...” Е тај трећи, знам да сам, као да је мој, ”извезла” много пута уписујући се у туђе споменаре уз цвјетиће и срца прободена стријелом. Стих, заправо читава строфа, дио је популарне градске пјесме Јесење лишће која је има бројне интер-

претације и коју сви знамо. Много година касније сазнала сам да ју је написала жена. Звала се Вера Торњанска. Родила се крајем деветнаестог вијека, као најстарија од четворо дјеце. Како је отац био учитељ често су се селили, а мајка није радила. Пошто су се коначно населили у Новом Саду, отац напушта службу и изненада умире, а породица остаје без прихода. Да би се прехранили, мајка издаје стан ђацима, кува им, пере им, шије, а Вера напушта школовање и почиње да ради омогућивши тако брату и сестрама да се они школују. Међутим да Верина прича не буде тек једна од многих сличних из тог време-

на, заслужан је извјесни Ђорђе Перић који Веру није ни познавао већ је до ње стигао пратећи траг текста тужног валцерa Јесење лишће. Тако је открио да се ова пјесма у оригиналу зове Прије растанка и да је први пут објављена 1909. године у дјевојачком часопису Женски свет у Новом Саду, али и да је то била само једна у низу пјесама које је Вера објављивала од своје петнаесте па до двадесете године када је престала да пише. Вера је јеко лијепо пјевала и свирала гитару, а њенa сестрa се сјећала да је понекад наступала у Српском народном позоришту, у комадима са певањем, што је занимљиво с обзиром на чињени-

цу коју и Ђорђе Перић наглашава, да у то вријеме дјевојке нису биле охрабриване да се баве пјесништвом и музиком. Вера се врло млада удала за пољског љекара у ког се заљубила. Али брак није потрајао јер се он због ратова вратио у Пољску, а она наставила да због сиромаштва помаже својој породици као што је то чинила и до тада. Нити јој се он икада више јавио, нити је икада сазнала ишта о њему. Дуго је патила, али није писала ни пјесме ни писма. Пролазило је вријеме и чинило се да ће у другом браку бити сретнија. Преселила се у Београд, запослила и упознала пилота Мићу с којим није имала дјецу. Тај брак је по свједочењу њене сестре био хладан, а окончала га је њена прерана смрт. Кад је умрла, увенула од туге, како је то закључио Ђорђе, имала је само 42 године. Зна се да је сахрањена у Београду, али он није успио да нађе њен гроб. То би у мало реченица био Верин живот, мада би преплетен са причом о Ђорђу то могао бити занимљив филмски сценарио. Јер и његов је живот као и њен стална борба. Овај скромни човјек који је стицајем околности свој радни вијек провео радећи као поштански службеник у Београду, заправо је све своје слободно вријеме проводио борећи се да сачува од заборава пјесме, нотне записе и приче о томе како су настале. Међутим, интересовале су га и приче о разним мјестима и како су добијала имена, а прикупљао је књижевна дјела која потписују Српкиње до почетка Другог свјетског рата јер је цијенио женскo писмо. Велики посао, али вриједан дивљења и поштовања. Ил како сам рече: ”Прилично напоран, али племенит посао јер ја се борим за оне којих више нема”. О Ђорђу, нажалост не знам више да вам кажем, чак ни је ли жив, али могуће је слиједити трагове, страсно и истрајно, на начин на који је то чинио и он сам и борити се, не против заборава, већ за сјећање. У име љубави, увијек и наравно.  conversationsmagazine.com

ЦРНОГОРСКА ПРИЧА

МОГУЋА МИСИЈА БОРБА ТРАЖИ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ БЕЗ ПРЕДИЗАЈНИРАНИХ ПОЛИТИЧАРА И ЊИХОВИХ САОПШТЕЊА У КОЈА НИ САМИ НЕ ВЈЕРУЈУ. СТВАРАЊЕ ЕЛИТЕ НИЈЕ ПРОЦЕС ЈЕДНОГ ИЗБОРНОГ КРУГА ИЛИ ВИШЕ ЊИХ. ИЛИ ДА ЈОШ ЈЕДНОМ ЦИТИРАМО БРЕХТА – ИСТИНА ЈЕ КОНКРЕТНА! ЈАНКО ЉУМОВИЋ

скуство борбе је прича стварања вриједности или борбе стварају језик који постаје средство изражавања новог поретка, како то дефинише француски Невидљиви комитет, носталгично говорећи о прошлим временима, које за разлику од савременог доба није имало пропагандне креатуре који мијењају своје дискурсе у складу с посљедњим открићима служби за комуникацију. Носталгија призива борбе које су знале дуго трајати, попут борбе за право гласа и једнакости жена, или осмочасовног радног времена, или борба која је створила нека данашња друштва благостања. И колико још других примјера, и никад довољно извојеваних побједа. Занос хероја борбе, често страдалих у освојеној побједи. Колико револуција и контрареволуција. Или еволуција. Процес који производи нове линије борбе, попут борбе са пропагандним

креатурама са почетка приче. Могућа или немогућа мисија? Брехт полази од става да ко се бори, тај може и изгубити, али ко се не бори, тај је већ изгубио. Наратив борбе који некада предуго чека свој артефакт, било у музеју или у уџбенику, или кроз споменик. Црногорска прича. Прича која започиње нове кругове борбе упркос дискурсима дневног ПР-а или отужног комеморативног тона оних који данас прослављају државни празник једне државе, и све њене празнике. Глуматање празника. У коначном то и није била њихова борба, али ако је вјеровати еволуцији једног дана живјећемо радост празника. Па чак и ако сте циник, или неки Бато Царевић из будућности. Мада тешко је замислити будућност са таквим узорцима и због тога борба има драж. Борба је витешко начело и точак фортуне који сваки локални контекст може учинити сличним мјестом неког другог локалног контекста за који свједочимо да пред-

ставља узор борбе. Па макар и за још један вијек, у борби која ће почивати на стандардима неке сасвим нове методологије. Како је текао прелазак из аналогне у дигиталну стварност видјели смо, или из традиционалних у нове медије. Покушавали су разни и даље покушавају да нас медијски описмене, али учимо полако. Национализацију прошлости продуцирају уредници и кустоси, који то раде прилично анахроно и досадно. Борба се добија иновацијама, обртима, немирним духовима, луцидним људима, критичким погледима. Борба тражи репрезентацију без предизајнираних политичара и њихових саопштења у која ни сами не вјерују. Стварање елите није процес једног изборног круга, или више њих. Или да још једном цитирамо Брехта – Истина је конкретна! И савременост је конкретна, конкретна у продукцији садржаја. Превођење локалног контекста у шире мреже и платформе без изгубљености у преводу

МЕНТАЛНЕ ИГРЕ: БИЈЕС

Stevie Tierney

или пак без грешака и лоших намјера ,,без превода“ у оквиру ,,спрског света“. Анализа дискурса може дати одговоре на многа питања, само је питање да ли има заинтересованих за анализу. Борба против спиновања, лажних вијести, хибридног рата.

Борбени дух нашег времена са карикатуралним херојима и промотерима. Борба унутар контаминираног поља друштвених медија, разјареност, вербална и невербална, говорна и визуелна. Достизање пика, након кога, надамо се, слиједи доба пристојности. 

29. мај 2021.

ИНСТИТУЦИОНАЛНА НЕМОЋ

ВЈЕЧИТИ РАТ

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Данас најмање половина црногорских просвјетних радника хитро журе да протестују због тога што неко хоће да им „наметне“ црногорски језик. Не може, кажу, језик је увијек био српски? Ма, је ли баш? Да ли је језик којим Срби говоре и пишу и којим се поносе дошао претежно изван Србије? Бојим се да. Срби су говорили онако како данас говоре у „Јужну“ или „Источну Србију“, без падежа и са карактеристичном акцентуацијом. Језик којим се Срби толико горде претежно је из Шумадије, али донесен из Црне Горе и дијела Херцеговине, уз Вука и бројне црногорске усељенике. Ко је донио језик Његошу који врхуни над свим што је, најмање у деветнаестом вијеку, настало на простору штокавских говора? Нико осим његовог народа. Није Његош фермао ни чекао Вукову реформу. Написао је Горски вијенац оним постојећим предвуковским правописом, пишући и властите именице малим словом. Имали смо ми Црногорци формиран црногорски језик без икакве Вукове реформе. Чије су оне најбоље епске пјесме са наших простора које Срби зову српским? Претежно црногорског ауторства, јер не постоји екавски десетерац.

ДРЖАВА ЦРНА ГОРА ЈЕ У ВЈЕЧИТОЈ ОПАСНОСТИ ОД СРПСКЕ АГРЕСИВНЕ ХАЛАПЉИВОСТИ, ЈЕР ДУГО НИЈЕ ИМАЛА СВОЈИХ ИНСТИТУЦИЈА, А КАДА ИХ ЈЕ НЕДОПУСТИВО КАСНО ДОБИЛА, НАЈМАЊЕ СУ БИЛЕ ЊЕНЕ своје научне и просвјетне институције. Узели су, разумљиво, од Црногораца све што им је одговарало и прогласили га својим. Колико год се ми Црногорци бунили, језик којим говоримо дуго, баш дуго, се и у Црној Гори називао српским. Ни касније, кад је Црна Гора добила своје какве такве институције, није стекла самосвјесни кадровски потенцијал, који би давно заведеној црногорској омладини умио, а познато није ни смио, казати што је што! Терор наводне српске „науке“ био је свемоћан. Гријешимо не мало кад кажемо да је Црна Гора у вријеме комунизма имала своје институције. Истина је сљедећа: или их није уопште имала, или их

је имала, па их на сугестију из Србије сама укидала, или их је имала, али нијесу биле њене. Што да кажемо за кровну институцију црногорског научног и умјетничког живота, дакле Црногорску академију наука и умјетности? Ни кад је у доба комунизма основана, ни касније, а ни данас никада, баш никада, није била црногорска. Што ће нам, баш нико не зна? А имали смо у комунизму неке институције, чак врло успјешне и перспективне, али смо их сами укидали: пет позоришта претворили у једно које ни мртви нијесмо смјели назвати црногорско. Па укинули ону петогодишњу ликовну школу у Херцег Новом из које су изашли генијални сликари. Па укинули Ловћен филм који

је у тренутку укидања представљао најбољег филмског продуцента у Југославији. А јесмо ли смјели да оснујемо Матицу или свој П.Е.Н. центар? Ни говора. Јесмо ли смјели поменути бар некадашње постојање Црногорске аутокефалне православне цркве? Такође, ни говора. Управо због недостатка својих институција, или недостатка свијести о њиховој потреби, Црна Гора вјечито остаје отворених и израњављених груди према насртајима из Србије. И посљедња олош из Србије увијек има право да некажњено пљује на црногорску нацију, пориче постојање црногорске књижевности, или

Ето, данас имамо Матицу црногорску. Срби и Хрвати имају своје матице од прије 150 година. Знају ли становници Црне Горе што је то Матица и чиме се она бави? Још мање што значи П.Е.Н. и каква је његова улога у садашњој културној стварности свијета? Због чега је сваки национални П.Е.Н. еманципаторска институција, или поуздани бранитељ стваралачких слобода у свакој држави и друштву? Кад ће доћи вријеме да национални Завод за школство неће моћи да формулише програм књижевности у школским програмима и уџбеницима, без консултовања Матице? Има ли, коначно, Црна Гора своје институције којима се брани од сваке, посебно великосрпске агресије? Да ли их је икада довољно имала? Можете ли се бранити од оружаног напада, ако немате институционализовану војску? Црна Гора је то могла вјековима, али је сваки њен становник доживљавао себе као регрута у вјечном ратном логору. Да ли је то и данас нужно? 

ДУШАН ПЕТРИЧИЋ / nova.rs

рна Гора је хитро уништена као држава 1918. године, поред осталог и због тога што није имала својих грађанских културних, научних и других институција. Имала је монарха, владу и скупштину, али ни свога универзитета, своје матице, својег званичног љетописа као установе, ни својих нижих школских завода... Њена малобројна интелигенција школована је у иностранству, без шансе да у Црној Гори његује и васпитава свој подмладак. Посезано је за њом из Србије и да се, уз помоћ невјерних ратних савезника, Црна Гора потпуно обезглави и понизи.

каже да је постојање вјековне Црногорске православне цркве лаж!

Међутим, ту треба стати. Срби су имали срећу да знатно раније од Црногораца заснују

ЗА КИМ ЗВОНО ЗВОНИ

ЧЕТВРТИ МЕТАК ИЗ БЕЛЧИТЕ АДЕМ АДО СОФТИЋ

рије више од осам деценија, 10. септембра 1937. године, од снајперског метка у шпанском градићу Белчита погинуо је Беранац Вукашин Радуновић, свршени студент Филозофског факултета у Београду и несуђени доктор наука са Сорбоне, чији се неодбрањени докторски рад и данас чува у витринама ове паришке метрополе знања. Поред топле студентске собе у француској пријестоници, шетњи Монмартром и стидљивих погледа младих Парижанки, изабрао је ровове Белчите из којих се борио за ослобођење Шпаније од генерала Франка и гушење авети фашизма која је још у повојима пријетила да са Трећим рајхом и Мусолинијевом Италијом запали читав свијет. Тог дана из једног од снајперских гнијезда и осматрачница Белчите смртоносни хитац погодио је његовог ратног друга и колегу

са студија, Словенца са којим је дијелио идеје слободе у студентским собама града свјетлости. На његов први и посљедњи јаук, из сусједног рова истрчао је Пеко Дапчевић у чијем тијелу је, са лакшим посљедицама, завршио други снајперски метак Франковог вјерног Кербера. Вукашин се након тога махинално усправио и кренуо да помогне обојици, али је трећи Керберов метак био кобно прецизан и у двадесет шестој години заувијек прекинуо једну младост коју је залелујао и разлистао развигор са Комова на широкој беранској улици у долини Лима. Младић из Будимље, препун знања и напредних идеја, остао је да лежи у рововима Белчите прекривен преко главе пробушеним и крвавим шињелом Пека Дапчевића, коме је само остало да жали што је његов пријатељ одбацио савјет Ернеста Хемингвеја да се повуче у позадину, па да одатле својим знањем и идејама води много ефикаснију битку за слободну Европу. И док му је крвавом руком миловао косу, као пркосни ехо беранске младости ровови-

ма је одјекивао Вукашинов одговор Хемингвеју: „Не! Да сам то хтио, могао сам и из Париза!“

Сорбона и Беране остали су тако без још једног младог интелектуалца. Шпански грађански рат однио их је на десетине. Али, као што то обично бива, Франко је ипак побиједио а његови ратни савезници из Трећаг рајха и Осовине пламеном из Белчите запалили су Европу и са бакљама фашизма стигли чак до Будимље и Берана. У жаришту одакле је кренула, ватрена стихија је угашена након четворогодишње интервенције ватрогасних јединица читавог напредног свијета, али ватрени језици фашизма и данас врцају интелектуалним и духовним пустахијама Вукашинове домовине. Зато интелектуалци његовог калибра овдје никада нијесу ни били на цијени. Деценијама након његове смрти несуђеног будимљанског доктора филозофије са Сорбоне потиснуле су у заборав националне вође са докторатима и дипломама универзитетских фри-шопова Балкана, који су својим знањем и умије-

ћем декласирали будућност Вукашинове домовине, а одмах потом и њену прошлост. Балканом данас доминирају интелектуалне величине које су својим уласком у институције система први пут прешле демаркациону линију иза продавнице мјешовите робе и самоувјерено закорачиле у свијет политике, захваљујући братственицима по гранту који њиме већ дуже вријеме суверено владају. Дотадашњу заједничку борбу за боље сјутра замијенила је њихова жестока борба за боље јуче. Одмах су спровели рације над интелигенцијом и чистке њихових идеја и имовине, а затим ревидирали и устоличили потпуно ново схватање Вукашинових идеала.

након Другог свјетског рата задржао трон и владао Шпанијом пуних 30 година по његовом завршетку. Кажу да је био добар и Шпанији и Америци и Европи. Могуће. Тако то обично бива у политици још од најзначајнијег открића древних Феничана.

Вукашина Радуновића нема пуне осамдесет четири године, а генералисимуса Франка свега четрдесет шест. Ни Ернеста Хемингвеја одавно више нема, али и без њега сви ми на овим просторима савршено добро знамо за ким звоно звони. Рикошет четвртог метка из Белчите путује кроз вријеме и данас поново злослутно фијуче над Балканом, а свака уздигнута глава потенцијална је његова мета.

Савјети старог Хемингвеја, нажалост, нијесу уродили плодом. Због идеје универзалне слободе Вукашин је оставио младост у Белчити и никад се више није вратио у Беране, а генерал Франциско Франко доживио је дубоку старост и умро 1975. у осамдесет трећој, као једини фашистички диктатор који је и

Концентрични кругови историје одбијају се од зидова балканских утврђења и као ехо непрестано понављају. На фону наци(оналсоцијали)стичке франкофоније и мушици овдашњих интелектуалних снајпериста, читава Вукашинова домовина поново чами у хладним рововима Белчите. 

29. мај 2021.

(НЕ)НАУЧЕНЕ ЛЕКЦИЈЕ

НЕЗНАЊЕМ НА ДРЖАВУ Т

о је нама наша борба дала... - каже стари стих још из доба социјализма. Заиста, тешко да постоји тако свепрожимајућег појма као што је то борба. Чак и за сукоб морају постојати двије стране, док борба може да се води и са самим собом. У сваком случају борба подразумијева једну динамику, процес, трвење које на крају увијек резултира нечим новим. Буквално, људску историју цијелу, обиљежила је борба. За скоро шест и по хиљада година запамћене цивилизације на Земљи, одређена истраживања говоре да је свега осам или девет дана протекло у потпуном миру. Наше друштво је стога, онакво какво је данас, један резултат константне борбе током вјекова. Заправо, док постоји друштва постојаће и неке борбе. Тако смо ми у Црној Гори највише поносни на ту своју вјековну борбу која нас је обликовала и конципирала у оно што смо данас. У том смислу се највише мисли на три и по вијека дугу борбу са Османским царством коју су водила црногорска племена све до успостављања модерне државе у XIX вијеку. При томе се заборављају велике и тешке борбе против других царстава и освајача и у ранијем периоду. Дукљански Словени су скоро исто то вријеме провели у тешким борбама са Византијом како

би изборили своју самосталност. Њихова борба је крунисана стварањем једне од првих држава на овим просторима и проглашењем Дукље за краљевину под Михаилом Војислављевићем 1077. године. Кроз средњи вијек још двије црногорске династије, Балшића и Црнојевића, су се бориле да сачувају своју државу против великих сила тога доба. Исто тако, нама лако сиђе с ума и чињеница да се у истом временском интервалу кад и борба са Отоманском империјом, дешава и једнако значајна унутрашња борба за стварање племена. Ти једнако крвави ратови између сукобљених братстава и племена знали су да трају деценијама и односили су кроз крвну освету стотине живота. Један од највећих таквих ратова, између Цеклињана и Бјелица, коначно је зауставио Свети Петар Цетињски својим духовним ауторитетом. Данас о томе свједочи само полуразрушена црква на Кошћелима, за коју многи и не знају да постоји. Коначно, читав црногорски XX вијек обиљежен је борбом. Два свјетска рата, три окупације, борбе за самосвојност и национални идентитет, за успостављање или скидање одређених режима,

n1info.com

ВУКОТА ВУКОТИЋ

ОПЕТ СМО ДОШЛИ У СИТУАЦИЈУ ДА СЕ БОРИМО ЗА СВОЈ ОПСТАНАК. ОЧЕКУЈЕ НАС ДУГА И ТЕШКА БОРБА У НЕВИДЉИВИМ РОВОВИМА КУЛТУРЕ, КАКО БИСМО СЕ ИЗБОРИЛИ ЗА ВРИЈЕДНОСТИ КОЈЕ НАС ЧИНЕ ОНИМ ШТО ЈЕСМО. КАО НИКАД ПРИЈЕ, СУОЧЕНИ СМО СА ТЕШКИМ БРЕМЕНОМ НЕЗНАЊА И МАЛИЦИОЗНЕ ПРОПАГАНДЕ, ЧИЈИ ЈЕ ЦИЉ ДА ПОТКОПА НАЈВРЕДНИЈЕ У ЦРНОГОРСКОМ БИЋУ

све то је задесило ову земљу у само једном вијеку. Као што се у Први свјетски рат ушло са вјером да је посљедњи и рат који ће окончати све ратове, тако смо и ми, скоро, доживјели обнову наше независности 21. маја 2006. године, као чин након којег почиње ера ултимативног мира. Цивилизацијска борба и демократски извојевана побједа, створиле су утисак да је пред нама само период просперитета и општег напретка. Као да смо заборавили да свако друштво увијек мора да има своју динамику и да се она ствара само кроз неки вид борбе. Што нам се и обило о главу. Сад смо поново принуђени да се бори-

мо за свој идентитет. Све оно на чему смо градили друштво, одједном је доведено у питање. Постаје велики проблем изрећи самог себе. Најбољи примјер нам је скорашњи Дан побједе. Јер побједа долази након неке борбе, а ова побједа, 9. маја, за нас има многоструки значај. Као прво, ми смо једини народ у Европи који је подигао општи устанак против фашистичког окупатора. Дан побједе над фашизмом, мада смо се ми борили и до 15. маја, је дан и нашег успјеха. Уједно то је и дан који нас спаја са другим народима и цивилизацијским тековинама модерног свијета. На Истоку и на Западу. А данас видимо да је антифашизам као темељ-

на вриједност овог друштва угрожена. Да једна наставница историје (sic!) не може да поведе своје ученике на прославу таквог јубилеја. Да у граду, који је дао 49 народних хероја, који је и сам проглашен херојем (за све који не знају ријеч је о Цетињу) не смије да се слави антифашизам и наша борба против најпогубније идеологије у историји човјечанства. Да се за то иде на дисциплинску и можда добија отказ! Ваљда зато јер нијесу понијели Дражину слику са собом?! И што нам друго преостаје него борба? Јер који је онда, по овој логици, наредни празник који не би смјели помињат, 13. јул?! Умјесто чекања и загледаности у европске перспективе, опет смо дошли у ситуацију да се боримо за свој опстанак. Очекује нас дуга и тешка борба у невидљивим рововима културе, како бисмо се изборили за вриједности које нас чине оним што јесмо. Као никад прије, суочени смо са тешким бременом незнања и малициозне пропаганде, чији је циљ да поткопа највредније у црногорском бићу. Тако су нам Тринаестојулски устанак подигли четници, ослободили смо се од комунизма прије мање од годину, а под Турцима смо били до 1918! А прије неки дан смо сазнали и да имамо штампарију још од 1463, како нас је просвијетлила министрица науке, културе и тако још понечега. Уз то није умјела ни да изговори наслов прве књиге. Спирала игнорантности и незнања све јаче нас вуче ка дну. Но, тако нам је... нека буде борба непрестана.

САСВИМ ЛИЧНО

wikimedia.org

ИГРЕ ЛУДОСТИ

И КАД ГОД РАЗМИШЉАМ О ДОН КИХОТУ И САНЧУ ПАНСИ, ЗАМИШЉАМ ИХ ДАНАС СВЕ ПРИСУТНЕ, СТВАРНЕ И ЖИВЕ, ВИДИМ ИХ ИЗМОРЕНЕ КАО У БИОСКОПУ, НА ГЛАВНОМ ГРАДСКОМ ТРГУ ПОСМАТРАЈУ ПРИЗОРЕ НАШЕ СВАКОДНЕВИЦЕ, САБЛАСТИ, ЉУДЕ БЕЗ КИЧМЕ, ИСТРОШЕНЕ ВЈЕТРЕЊАЧЕ, КОЈЕ УМЈЕСТО ВЈЕТРА И СНОВА И ПОКРЕЋЕ ЈОШ САМО МРЖЊА ТИЈАНА ТОДОРОВИЋ

уди који су све градили, (наводно још увијек граде), на славној борби и добијеним биткама, слободним територијама и вриједностима израстају као у пјесми у ,,лутке од крви без трунке идеја“. Док ,,иза прозора немирног сна осјећам њихове сјене, гледам како кроз зидове плешу“, ти наши поносни (да их не назовем по пјесми) синови, велики и постојани као вјетрењаче, управо оне Дон Кихотове, вјетрењаче које је гледао као достојне противнике једног сањара и витеза, а не као предмете без живота и душе и симболе узалудности. Вјетрењаче, како рече Санчо Панса, може пренепрегнути само онај ко има исте такве у глави! Ал се вјечити сањар, Дон Кихот, неће сложити, за њега су ратне ствари више него друге, подложне непрестаним промјенама, штавише, како Дон Кихот и сам каже ,,како ја мислим а тако и јесте, онај мудрац Фрестон који ми је украо собу и књиге, претворио је ове дивове у вјетрењачу само да би ме лишио славе да сам их побиједио: то-

лики ми је он непријатељ“, што је управо и најбоље осликало његову мисију и ,,пораз“. Тај Фрестон је очито непријатељ свих нас, дође нам као савршено објашњење и добар изговор за све изгубљене а и немогуће борбе. Посматрајући црногрску свакодневицу, полазимо од тога да смо ми апсолутно исправни у сваком тренутку, зато нам одлично пристаје Дон Кихотов Фрестон. Нпр. ништа нијесам погријешио, кривите Фрестона, он ми је подметнуо! Ја сам најбољи, најпаметнији, најспособнији, најљепши од свих, ако ми не вјерујете склоните Фрестона па ћете се и сами у то увјерити. Ову битку сам ЈА добио, само ме је Фрестон зезнуо. Тако су сви наши неуспјеси, узалудни покушаји, осујећени од стране овог или оног Фрестона (који нас мрзи), као да је гријех сносити одговорност и кривицу за сопствени пораз. Много је лакше кривити неко митско, свемогуће биће, него ли почети испочетка, сагледати грешке, учинити себе бољим, спремнијим, јачим (као уосталом и сам Дон Кихот). Не не, другови и другарице, ми смо најбољи, најљепши, најталентованији, непогрјешиви, ми једини знамо како и куда,

него нас тај проклети Фрестон константно саплиће, не да нам, не пушта, и кад га нема у близини он је ту, осјећамо га, посматра нас, и све смишља, само се тиме бави како да нас саботира, ту је, ево га и крив је за све! Сјећам се једног разговора и духовите, а веома прецизне и сликовите досјетке моје пријатељице, каже она: ко су ти душмани, зна ли ко? Нико их није видио а сви знају да постоје и сви их имају? Биће да су настали по принципу cogito ergo sum - мислим, дакле, постојим. Дакле мислим да их имам, они мора да постоје, само да би мене саботирали. И док год водимо битку са вјетрењачама, или смо и сами вјетрењаче, све наше битке су изгубљене. Нема тог Фрестона који може утицати на умишљеност, сујету, ограниченост савременог црногорског човјека. Док добар дио ове земље води свакодневну борбу устајања из кревета, као у дану Мрмота, трошећи снагу да се усправи и прегура дан, па сјутра опет исто, лутке од крви без трунке идеје глуме дивове, којима ето само тај Фрестон смета да успију и коначно побиједе, но та побједа вазда је грка и слаба јер вјетрењаче

ДОН КИХОТ

Илустрација из 1848. године

може поревазићи само онај ко има исте такве у глави. И кад год размишљам о Дон Кихоту у Санчу Панси, замишљам их данас све присутне, стварне и живе, видим их изморене као у биоскопу на главном градском тргу посматрају призоре наше свакодневице, сабласти, људе без кичме, истрошене вјетрењаче, које умјесто вјетра и снова и покреће још само мржња, ка неком Кихоту или Фрестону, свеједно је јер су њихове битке порази. Као и у лику Дон Кихо-

та, у свима нама има још макар мало лудости која нас покреће да бисмо преживјели, даје нам снагу и вољу као и њему да будемо лудо храбри и непобједиви. Људски живот уопште није ништа друго до извјесна игра лудости (Похвала лудости - Еразмо Ротердамски), а у свијету паланке, важније је добро се држати устаљеног обичаја него бити личност (Филозофија паланке - Радомир Константиновић). Зато се играјмо лудости јер наше борбе тек долазе. 

29. мај 2021.

ЦРНОГОРСКО БОРБЕНО ИСКУСТВО

НЕПОКОЛЕБЉИВО ДО СЛОБОДЕ

ДРАГАН Б. ПЕРОВИЋ

БИТКЕ ЗА ДРУГЕ Крајем XVIII вијека грчки револуционар и пјесник Фереос Константинос Ригас, познатији као Рига од Фере или Рига Велестинац, почиње припреме за устанак против Турака и обнову Византије, али уз доминацију Грчке. Рига од Фере није успио да реализује своје замисли. Ухваћен је и уморен у београдској тврђави. Он је Црногорце називао тигровима, рачунајући на њихов допринос устанку, тражећи начин да устаници користе црногорско борбено искуство. Када је у Грчкој 1821. избио устанак, видну улогу у њиховом ослобађању имали су Црногорци. Најпознатији од њих је Васо Брајовић, познат као Васос Мавровуниотис, тј. Васо Црногорац, који је стигао до чина генерала. Пишући касније о Васу и Црногорцима Атанасиос Н. Хрисо-

НЕПРЕКИНУТА НИТ РАТОВАЊА МОЖЕ СЕ ПОСМАТРАТИ ОД ДАВНИХ ДАНА. ОД СЛАВНОГ ПОЧЕТКА И ДОБИЈАЊА САМОСТАЛНОСТИ ПРВЕ ЦРНОГОРСКЕ ДРЖАВЕ ДУКЉЕ, ТЈ. ЗЕТЕ, ПА ДО УСТАНИЧКОГ 13. ЈУЛА 1941. ИЗМЕЂУ ТОГА СМЈЕСТИЛО СЕ РАТОВАЊЕ СА СКОРО СВИМ СУСЈЕДИМА И ПРЕКО ЧЕТИРИ СТОЉЕЋА У КОЈИМА ЈЕ ВОЂЕНО ВИШЕ ОД „ЧЕТИРИ СТОТИНЕ БИТАКА, БОЈЕВА И РАТОВА“ archive.org

рногорска историја у најкраћем би се могла формулисати као идеал слободе кроз борбу непрестану. Црногорци нијесу пристајали „на задани живот“, чак ни онда када је изгледало да Црна Гора нестаје. Црна Гора је став и позицију према другим народима формирала на основу свога борбенога искуства. Да не сежемо у неке митске приче, непрекинута нит борбености и ратовања може се посматрати од давних дана. Од славног почетка и добијања самосталности прве црногорске државе Дукље, тј. Зете, па до устаничког 13. јула 1941. Између тога смјестило се ратовање са скоро свим сусједима и преко четири стољећа у којима је вођено више од „четири стотине битака, бојева и ратова“. То је истакао и књаз Данило у обраћању великим силама 1856. године: „За вријеме од 466 година црногорски народ није био потчињен никаквој сили и није признавао никакву власт над собом... Свака стијена брдовите црногорске земље окупана је крвљу њених јунака и само тако била је у стању да сачува, до данас, своју драгу слободу.“ О значају и утицају црногорског војевања некада су се испредале фантастичне приче, док данас постоје тенденције да се та борба омаловажи и потцијени. Момир М. Марковић у књизи Црногорски рат о томе каже: „Готово митско, црногорско ратовање понекад је потцјењивано, а често објашњавано и тумачено расном супремацијом Црногораца, географским детерминизмом и, уопште, идеалистичким и спиритистичким поимањем историје“. У ХIХ вијеку Црна Гора је као слободарска зубља привлачила народе који су били у туђинском ропству. Они који су кретали у борбу за ослобођење жељели су да им Црна Гора помогне или заједничком борбом или преношењем искуства. Негда нам се чини да знамо све о нашим славним биткама и побједама, али и о њима, као и временима када је Црна Гора била разарана и окупирана, мора се чешће и аргументованије говорити. Вриједи се подćетити како су Црногорци изгледали околним народима и како је Црна Гора подстицала борбу.

СПАШАВАЊЕ СЛИКА СА ЦЕТИЊСКОГА ДВОРА Јарослав Чермак, 1862.

логос је навео сљедеће: „Његова домовина је била јединствена свијетла тачка у Европи поробљеној у то вријеме од османлијског освајача и док су страх и насиље царевали, само је и само та, његова Црна Гора, пркосила Турцима и никад, никад, њезина свјетлост није се угасила. Ако се било ђе рађају велики људи, у Црној Гори сваки мушкарац је раван Хераклу. Црногорце карактеришу свијетли ум, чисто срце и непоновљиво родољубље. Васо је био типични представник такве земље.“ За данашње родољубље би вјероватно био прикладан наслов пјесме Бранка Радичевића – „Туга и опомена“! Са Србима је било неких покушаја током Првог српског устанка (о „братској“ сарадњи током Првог свјетског рата и окупацији Црне Горе писали смо раније). Тако имамо сачувано писмо Петра I дечанском игуману Хаџи-Данилу – о заједничкој акцији Црногораца и Срба против Турака: „Преподобни отче и Брате Даниле Игумене дечански и сродствениче здравстујте, датие на знање добро да пазиш оће ова година имамо намерение ми Црногорци и са Београдске стране Серби оћемо скочити на оруже против наших врагова Турака...“ Међутим, од заједничке акције није било ништа, а Петар I касније је одбио и неке Карађорђеве позиве. Друго што је значајно из овога писма јесте да се јасно види да Петар I разликује Србе и Црногорце. Вриједи и поновити једно тумачење владике Василија Петровића Његоша да „мало гдје Србљи битку добише без Црногораца и Брђана“.

СА БУГАРИМА Посебно су на Црну Гору гледали Бугари ђе средином деветнаестог вијека почиње сна-

жни покрет за ослобођење од турског ропства. Група напредних „народних будитеља“ и интелектуалаца потражила је прибјежиште у сусједним земљама. Сва највећа бугарска револуционарна и умјетничка имена имају дубоке везе са Црном Гором. Сарађивали су са Петром II Петровићем Његошем, књазом Данилом и књазом Николом. Раковски и Каравелов боравили су на Цетињу да се уче црногорском борбеном искуству и изучавају војну тактику Црногораца. На основу тога Георги Раковски саставио је 1858. године „План ослобођења Бугарске“, за чије остварење би требало да послужи црногорско војно искуство. Христо Ботев, бугарски револуционар и пјесник, кренуо је да диже устанак и са четом упао у Бугарску. Није успио и своју авантуру платио је главом. У његовој чети налазио се и један Црногорац, Антон Страхилов - Подгоричанин, чија се фотографија данас налази у музеју Ботева у Калоферу. Нешто раније, Ботев је са једним Црногорцем, капетаном Кујунџићем, хтио да запали Цариград. Црногорско борбено искуство и јунаштво свој врхунац су доживјели у славним биткама на Граховцу и Вучјем Долу, послије којих је порастао међународни углед и услиједило признање црногорске државности. Након окупације 1918. године, свој повратак Црна Гора је исказала 13. јула 1941, кроз први општенародни устанак у Европи, поробљеној од фашизма. Taj борбени набој, прави агон, своје исходиште налази у дукљанској ратничкој традицији и Црној Гори Црнојевића, који су обновили стару државу и ударили темеље савре-

меној Црној Гори. Уз борбу за слободу своју улогу играо је и „дух надметања и такмичења произашао из црногорског етоса“. Црногорци су били ненадмашни у дејствовању у покрету и коришћењу природних и физичких карактеристика. Основе црногорске ратне вјештине и тактике постављене су у једној од најславнијих битака, Барској или Туђемилској бици из 1042. године. О значају ове битке за наш државни континуитет писали смо у прошлом броју. Сада ћемо се за примјер црногорског начина ратовања послужити описима Барске битке из Љетописа попа Дукљанина.

ХРАБРОСТ И ТАКТИКА Насупрот дукљанске/зетске војске коју је предводио кнез Војислав налазила се грчка/ византијска војска којој су помагали савезници – вазали из Рашке (Србије), Босне и Хума (Захумља): „Кад је грчки цар чуо што се догодило, разбијешњен великим бијесом а несрећан у души, посла одмах изасланике са прилично злата и сребра да то дају Рашком жупану и Босанском бану и кнезу Захумске области, да би ови послали војску и народ против краља... И тако би учињено. А цар с друге стране сакупивши војску много већу него раније, пошаље у Драч и нареди неком Курсилију, топарху, који је у то вријеме држао Драч и читаву Драчку земљу, да сакупи сав народ Драчке земље и да се стави на чело читаве војске, па да крене да ухвати краља (Војислава, прим. наша) и његове синове било ђе их буде пронашао.“ Војислав је схватио да са малобројном војском нема шан-

се у отвореном сукобу са толиком војском против себе, нарочито ако грчке и вазалске јединице успију да се споје и опколе га. Позвао је синове и овако одредио начин борбе: „Видите најдражи синови, да је велика грчка војска, а нас је према њима јако мало и чини ми се да никако не можемо у борби да им се одупремо. Учинимо, дакле, овако: нека двојица од вас, Гојислав и Радослав остану, а ви остала тројица узмите сваки по десет спретних људи са трубама и роговима и попните се на брда па се по врховима брда тако размјестите да Грци изгледају у средини. Ја ћу са овима који су са мном у сред ноћи провалити у њихов логор. Кад будете чули глас трубе и рога, исто тако и ви на брдима уоколо огласите се јеком труба и рогова и гласном виком. Потом спуштајући се мало по мало, приближите се њиховом логору, и кад будете близу, немојте се плашити, већ будите храбри и мушки се борите. Свемогући Бог, наиме, предаће их у наше руке.“ Ова варка је успјела, јер су Грци мислили да велика војска иде на њих. Ноћ, трубе, бакље и звук рога, унијели су панику код Грка који су почели бјежати и постајали лаки плијен Дукљанима. И касније ће Црногорци након вјештих заćеда и изненадних атака извојевати побједе борбом прса у прса.

ДОСЉЕДНО ДО ЦИЉА Након пропасти династије Војислављевића и окупације Дукље/Зете од стране Немањића, повратак на старе стазе услиједио је доласком Црнојевића на црногорски пријесто. Велике су заслуге Стефанице Црнојевића који је ратовао и са босанским владарем Стјепаном Вукчићем Косачом, са Османским царством и са Млетачком Републиком. Потукао је три пута српску војску деспота Ђурђа Бранковића (војсковође Алтоман и Тома Кантакузин), који је био турски вазал. Његов син Иван је наставио борбу и традицију ослободилачког војевања. Највећи успјех у ратовањима Иван Црнојевић је показао приликом одбране Скадра 1474. године, који је нападао Мехмед II Освајач, пред којим је пао Константинопољ/Цариград и који у освајањима до тада није знао за пораз. Занимљиво је да је у овој борби Иван наступио не само са пјешадијом и коњицом, већ и са флотом од тридесетак мањих лађа. Нажалост, овај успјех није довео до коначне одбране Црне Горе. Прије него је премјестио пријестоницу на Цетиње, Иван је пред великом турском силом морао потражити спас у Италији. Без обзира на то, Мехмеда II Освајача болио је онај пораз под Скадром, па се клео да би се могао измирити са свим непријатељима али не и са господаром Црне Горе. На крају да парафразирамо једну мисао Ратка Ђуровића. Кад су год Црногорци напуштали своја упоришна становишта, борбеност и слободарство, то више није била Црна Гора. „Тада је Црна Гора губила своје битке. И претке и потомство.“ 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

29. мај 2021.

ПИЈАНИСТА С ОНУ СТРАНУ ВРЕМЕНА: ГЛЕН ГУЛД

У СВИЈЕТЛИМ ПЛУЋИМА КОСМИЧКИХ НЕБЕСА САЊА ДОМАЗЕТ

ог сам канадског прољећа слутила магнолије, њихова ниска, мека стабла, рефрен њихових цвјетова који бијаше млијечан и свијетао, пун меког, љубавног наговарања. Послије отиђох на Нијагарине водопаде, због наднаравног, због Тесле, због смрти, због сјаја. Они се убрајају у свјетска чуда и дрхте, дозивају се ехом божијих гласова. Нијагара значи „вода која грми“. Тесла је овдје први подигао хидроцентралу. Сам, далеко од заклетве матерњег језика, гледајући птице како падају у ваздуху – бијеле грудве свјетлости. Касније је покрај водопада подигнут споменик у част Николе Тесле. Али се у Торонту налази још један споменик. На клупи, с десне стране, вољела сам да сједим крај њега. Ћутали смо. Он, сав у глаткој вјечности, одјенут у капут од ледених опиљака мермера, ја сузна и ћутљива, пуна неких неисцрпних монолога које су други говорили у мени, а које сам одбијала да записујем. О, оче, о ледени дани! Али ме је тјешило присуство мог камарада са клупе. Ледене латице његових ноктију. Његови дланови тишине, његово дубоко, концентрисано ћутање. Далеко од конфекцијских радњи разуздане гомиле. Спуштала сам на његову руку свој длан, тајно, без икаквог патоса, само из усамљености и жеље да ме она визија сунца коју су чувале његове руке врати чистој нади живота. Тако сам са дна испливала на површину пуну облака, на рањену кубатуру небеса, на клупи крај Глена Гулда. Глен Херберт Гулд рођен је као Глен Голд (зар је чудно што ће баш Голд одсвирати најсјајније, са племенитим пламеном злата Голдберг варијације), али су његови опрезни, брижни родитељи пратећи како оживљава и буја лешина антисемитизма пред Други свјетски рат, промијенили презиме у Гулд. Склањали су у сјенку своје јеврејско поријекло. Прво што је чуо као дјечак била је - музика. До краја живота биће свештеник Бога са апсолутним слухом. Вјечити борац за најстраственију музику свијета - Баха, Моцарта, Бетовена. Отац му је над колијевком свирао езотеричне, елипсоидне, звјездане успаванке на виолини, мајка му је дане освјетљавала клавирским, пророчким, треперавим прелудијумским букетима и извлачила на површину овог времена, скривено, ритмично,

У ЦРКВИ БИЈАШЕ ТИШИНА, НАЈЕЖЕНИ ЗИДОВИ СУ СЕ КРУНИЛИ КАДА ЈЕ ПУШТЕНА МУЗИКА. БИЈАШЕ ТО НОВИ СНИМАК БАХОВИХ ,,ГОЛДБЕРГ ВАРИЈАЦИЈА“ КОЈЕ ЈЕ ГУЛД СНИМИО ПОНОВО, АЛИ ЈОШ НИЈЕСУ ИМАЛЕ ЈАВНО ИЗВОЂЕЊЕ. МУЗИКА ЈЕ БИЛА ИКОНИЧНА, СВИЈЕТЛА, ПОСРЕБРЕНА ИДИЛА, КОЈА ЈЕ ЛАГАНО ПРЕРАСТАЛА У КОСМИЧКИ ОДСЈАЈ ПОЖАРА

дубоко, тајновито, океанско таласање оргуља. По мајчиној линији био је у даљем сродству са композитором Едвардом Григом. Дјечак још није говорио, а већ је пјевушио без грешке све што је чуо. И савршено тачно понављао сваки тон који су му пјевали. Тако су открили да има апсолутни слух. Мајка је почела да му даје часове клавира и оргуља.

ДЈЕЧАК ГЕНИЈЕ Компонује прву композицију са равно пет година. ,,Филтери застора дисали су на прозорима. Бијаше златно све напољу, био сам дјечак и видио сам само крошње са прозора, пупљење, сјај… музику као да ми је неко издиктирао…,“ сјећао се. Први концерт на који су га одвели памтио је као празник. Свечано, мајушно одијело, куплет сомотске мараме око врата, слабост у ногама, врела глава која слути звјездане имплозије… Одвели су га да слуша посљедње извођење пољског пијанисте Јозефа Хофмана у Торонту. Имао је шест година. Дошао је кући препун свих октавских гама, узнемирен, плачан и весео истовремено. ,,Као да сам се најео ружа, као да сам спавао у соби пуној злата, тако сам се осјећао…“ И родитељи су преломили – дјечакова судбина биће музика.

Гулд напредује силовито. Само на основу слушања научио је напамет Бетовенов концерт за клавир и оркестар број 4 у Г дуру. Нема ни десет година, а већ похађа Краљевски конзерваторијум музике у Торонту. Први јавни наступ имао је са 12 година на оргуљама. Слава долази у свијету музике, али у редовној школи се не сналази. Омиљена књига му је – географски атлас. Исмијан од стране вршњака који су га називали несаницом, доживио је снажно узнемирење. Тада је први пут попио таблету за смирење нерава. Но, ово је био улаз у тунел из кога никада неће пронаћи излаз. Јер велеградски разврат обичног живота бомбардовао је танани сплет његових нерава. Да би могао да буде тако врстан интерпретатор и велики артиста, морао је бити преосјетљив. А као хиперсензибилан, није могао да поднесе живот. ,,Таблете бијаху као лепезе, које су стајале између мене и свијета… Нисам ни схватио, а већ сам био овисник од средстава за смирење….“ Но када свира, излази на подијум свијести чисте као бљештаво прољеће. На свом првом јавном реситалу свирао је дела Скарлатија, Шопена, Листа и Бетовена. Одличне критике су га пратиле од самог почетка. Као младић, доживљава своју усамљеност као друго име за спокој. Одлази у њихов љетњиковац, на обали језера. Чита Томаса Мана, Мелвила, Ничеа. Заљубљује се у Ничеове пасусе посвећене музици, а Баха почиње да сматра ,,Богом, највећим архитектом звука који је икада живио на планети земљи“. Ако је један композитор чуо и записао музику сфера, то јесте био Бах. Глен Гулд је желио да сада одсвира све Бахове бљескове евиденције, сву суптилну инвазију његових надахнућа. Вјежба на старом ,,чикеринг“

Вођење љубави ,,Свирање је вођење љубави са музиком. То више нијесам могао да радим егзибиционистички, јавно…“ Његов љубавни живот био је, такође, скривен од очију јавности. Волио је супругу свог прјатеља Корнелију Фос. ,,Упознао сам је једног јесењег дана. Дошло ми је да пијем кишне капи са њеног лица.“ С обзиром да о разводу од њеног супруга није било говора, она се преселила из Лос Анђелеса близу њему. Обожавао је да се игра и са њеном дјецом. О свему томе писао је у дневнику. ,,Срећа, срећа, срећа… Око нас кликћу дјеца као врапци… А она ћути као лист и гледа ме оним погледом… Ипак, и даље редовно провјеравам да ли нас неко трује…“ Демони страхова живјели су вазда у њему.

клавиру, све му је теже међу људима, све теже подноси решетање рефлектора….

БЛИЖЕ КЛАВИРУ Гулд 1953. повређује кичму и отац му прави специјалну столичицу, уз помоћ које лакше дохвата клавијатуру. Гулд се заљубљује у ту близину тијела клавиру – јер пијаниста и инструмент збиља јесу кентаур и служиће се њоме и наредних деценија, чак и онда када она буде потпуно похабана. Приче о њему, пуне насловне странице новина. У почетку, Глен Гулд све то подноси. Касније, осјећа се као притиснут уз огледало. Тјескоба се осјећа када сними недохватне, звјездане, небеске мореказе Бахових Голдберг варијација. Године 1957. има прву и посљедњу

турнеју по Русији. Свира на малој столичици, на пробама скида ципеле, укључује гријалицу, покушава да учини да му буде угодно. Новинари пишу да је чудак. Али – када одсвира Бахове ,,Голдберг варијације“, угледни пијаниста и педагог узвикује: ,,Бах се родио! Ноћас, овдје, међу нама!“ Круна његових наступа су наступи са Берлинском филхармонијом. Дириговао је Херберт фон Карајан. ,,Постали смо пријатељи… Није ме сматрао чудаком… Говорио је да докле год тако свирам, могу носити и чарапе са пришивеним цвјетовима или долазити на концерте бос…“ Када је имао 31 годину нагло се повукао из јавног живота, наводећи као разлог то што му је одузимао исувише времена за компоновање. Смишљао је ,,Гулдов план за укидање аплауза“. Постоје назнаке да је имао Аспергеров синдром, тј. блажи облик аутизма и да је то изазивало многе његове ексцентричности попут честог ношења рукавица и много слојева одјеће и по топлом времену. (У Торонту на клупи, његова скулптура такође има капут, шешир, рукавице…) Гулд је своја мрмљања и шапутања за вријеме свирања клавира, о којима су новине све чешће писале, звао ,,љубавним шаптањем са музиком“. У то вријеме почео је да избјегава и физички контакт са другима и добија нападе хипохондрије. Схватио је да је морао да се повуче. Посљедњи пут је наступио у Лос Анђелесу 10. априла 1964. Имао је свега тридесет једну годину. Тврдио је да је циљ умјетности да непрекидно ствара радост и ведрину и да када она то више није у стању, умјетник мора да направи неку промјену. Али, престанак са концертима није био крај каријере. Глен Гулд наставио је да ,,теше звук“. Да ужива у самоћи. ,,Био сам скривен и потпуно посвећен музици. Био сам цврчак, анђео, Бог, Бах, нико, свако… Артиста… Слуга музике… Борац за побједу естетике и етике… Умјетности, укратко…“ Године 1971. напушта Радио Канаду, сели студио у своју хотелску собу. Дању спава, ноћу снима. ,,То је апсолутна срећа… Мир… Божанска тишина… Не тече вријеме… Владају закони снова. Сија мјесец, надземаљски, тамни… Почињем са радом до зоре… Удишем зрак који мирише на снијег, безбрижно, дубоко. Дишем у ритму четири четвртине…“ Имао је педесет година, када је доживио мождани удар у сну. На помену, у цркви Светог Павла, окупило се безброј обожавалаца овог ,,највећег клавирског виртуоза двадесетог вијека“. У цркви бијаше тишина, најежени зидови су се крунили када је пуштена музика. Бијаше то нови снимак Бахових ,,Голдберг варијација“ које је Глен Гулд снимио поново, али још нијесу имале јавно извођење. Музика је била иконична, свијетла, посребрена идила, која је лагано прерастала у космички одсјај пожара. Чинило се да Бах као старозавјетни Бог подиже све присутне, зидове, олтаре, апсиде, одар, крстове, иконе, високо у ваздух, гдје су се планете кретале дјетиње се сударајући, у свијетлим плућима јесењих небеса. 