Nova Svest - oktobar/2013

Broj 1 Oktobar 2013

elektronski magazin za razvoj svesti

11 saveta kako da uzdignete svoju svest Dakle, želite da probate ajahuasku?

Poruka od Majke Zemlje

Atmanandini memoari o Muli Babi 12 malo poznatih pravila Karme

Dečak “Buda” ne izlazi iz meditacije

Skidanje Vela - dimenzionalni pomak čovečanstva

Umesto uvodnika

Posetite prvi srpski portal za razvoj svesti w w w. n o v a s v e s t . c o m

2

Sadržaj

4

Umesto uvodnika

6

Svet koji nas doziva

Poruka od Majke Zemlje

“Buda” dečak iz Nepala

16 17

Dakle, želite da probate ajahuasku?

20

12

Tema broja

22

14

Tema broja

8

Prelazak u više dimenzije

Skidanje Vela – dimenzionalni pomak čovečanstva

12 malo poznatih pravila Karme

Onostrano u nama

Transformacija svesti

11 važnih saveta kako da uzdignete svoju svest

Zakoni Univerzuma

26

Život učitelja

Dželaludin Rumi – život, delo, poruke Učitelji govore

Priče “Sida s Himalaja” i “Farmerov sin” MOJ POGLED NA SVET

Motivacija

z zImpresum Glavni i odgovorni urednik: Milan Bojić Art direktor: Bojana Vasiljević Saradnik: Marko Maoduš

Kontakt: novasvestmagazin@gmail.com www.novasvest.com

Izdavač: Samostalno izdanje 3

3

Umesto uvodnika

Poruka od Majke Zemlje J

a sam Gea, vaša Majka Zemlja,

Draga deco moja, govorim vam danas da vas podsetim - ne potcenjujte svoj značaj.

Sada je vreme za čovečanstvo da shvati da je svaka individua unikatna. Budite strpljivi sa svojim kreacijama, dragi moji. Šta mislite koliko je meni vremena trebalo da podignem planinu ili ogromno drvo hrasta?

Dozvolite mi sada da podelim sa vama kako ste mi vi, moja deca od uzemljene svetlosti, pomagali u kreiranju našeg trodimenzionalnog sveta. Nekada davno, pre nego što je postojalo vreme, vi – Uspostavitelji Vremena, pomogli ste da dođe do novog trodimenzionalnog rođenja.

4

Prvo je dvanaestodimenzionalna svest, poznata kao Solar Terra, dobrovoljno odvojila deo same sebe u niže vibracije i postala ono što danas nazivamo Sunce/Zvezda.

Veoma, veoma dugo je Solar Terra pripremala svoje Sunce da se oformi u četvrtoj dimenziji. Sunce je nakon toga moralo dalje da fragmentiše svoju svest kako bi kreiralo formu za svaku od planeta koje će se okretati oko njega.

kroz vortekse/filtere ka nižim vibracijama treće dimenzije.

U stvari, od tada, svaka od planeta je u stalnoj komunikaciji sa Suncem, koje je opet u stalnoj komunikaciji sa Solar Terrom, kao i sa ostalim Suncima u našem Univerzumu koja su u komunikaciji sa svojim dvanaestodimenzionalnim Izvorima.

Od dvanaeste dimenzije pa na dole, sva Sunca i sve njihove planete, zasa svim životnim silama koje Ja, Gea, predstavljam jedno su na njima – uključujući i vas, dragi fragmentaciju Sunca ljudi, su u neprekidnoj komunikaSvi mi smo povezani jedni sa koja je vama poznata ciji. drugima i sa Izvorom, u ogromnoj, kao planeta Zemlja. multidimenzionalnoj mreži.

Sunce i sve njegove planete koje Sunce je bilo u stalnoj komunikaci- poznajemo nisu prva fragmentaciji sa svakom svojom planetarnom ja dvanaestodimenzionalne svesti, svesnošću dok su one prolazile Solar Terre.

Ona je fragmentisala mnogo delova sebe kako bi se spustili u niže frekvencije, u druge forme realnosti. Naravno, Solar Terra je sa entuzijazmom prihvatila poziv da postane deo ovog trodimenzionalnog iskustva. Nakon što je prihvatila izazov da postane trodimenzionalna, ona je pozvala sve svoje komponente koje su imale iskustvo nižih dimenzionalnih realnosti da joj se pridruže.

Solar Terra je znala da će iskustvo fizikalnosti biti veliki izazov, i bilo joj je potrebno znanje svih svojih manifestacija. Svaki fragment Solar Terre predstavlja korak niže u frekvenciji u odnosu na Izvor. U stvari, čak i Izvor predstavlja korak niže u frekvenciji u odnosu na svoj IZVOR. Na Zemlji, svaki od stanovnika planete predstavlja takođe korak niže u frekvenciji u odnosu na moju svest, a tu uključujem i vašu fizičku formu. Ipak, iako vi sada delite svoje iskustvo sa mnom, vaš Duh je došao od lično vašeg dvanaestodimenzionalnog Izvora.

Kada je Sunce bilo spremno da se rodi iz četvrte dimenzije u treću, ono se tada poravnalo sa vortek-

sima za silaženje koji filterišu visoke frekvencije i dozvoljavaju samo trodimenzionalnim frekvencijama da prođu. Svesnosti svakog od fragmenata Sunca, koji će kasnije postati planete, asistirale su pri tom prolasku kroz 3D filter.

Tada su rođeni vreme i prostor kakve danas poznajete. Nismo mogli ni pretpostaviti koliko teško će ovo postojanje biti. Dok se nalazimo u ograničenostima vremena i prostora, veoma je lako zaboraviti da postoji šira slika i veća svrha. Sada je vreme za mene, sve moje stanovnike, Sunce, i ostatak našeg Sunčevog sistema, da se vratimo u četvrtu i petu dimenzionalnu vibraciju.

Ovaj povratak je vama poznat kao Uspenje/Uzdizanje.

Pošto je vaše emotivno telo ključ vaše kreativne snage, veoma je važno da osetite proces Uzdizanja.

Kakav je to osećaj kada se vaše Duhovno Srce otvori i kada postanete Duhovni ratnik – potpuno slobodan od svakog straha?

Dozvolite mi da vas umirim tako što ću vam reći da, isprva, taj osećaj izgleda kao strah. Namerno kažem “izgleda kao strah”, jer to nije strah, već oslobađanje od straha.

Dok se svaka stara emocija pročišćava, setite se kako je ona izgledala kada ste je prvi put potisnuli.

Stoga, moji najdraži, budite nežni i strpljivi prema sebi.

Kao što je vaša svest bila budna kada ste mi pomagali da prođem kroz filter za treću dimenziju, isto tako mi je potrebno da vaša svest ostane budna i sada, kada putujemo nazad kroz vorteks ka četvrtoj i petoj dimenziji.

Osećajte me DANAS i UVEK. Osećajte moju ljubav i podršku.

U Jedinstvu Jednog, vratićemo se Kakav je to osećaj kada vaše fizičko Kući – zajedno. telo povećava svoj vibratorni nivo, i kada se vaši moždani talasi menja- Ja sam Gea, vaša Majka Zemlja. ju od beta... ka alfa... ka teta... ka delta?

5

Svet koji nas doziva

„Buda” dečak živi 10 meseci bez hrane i vode naučna zajednica je zbunjena Napisao: Joe Martino Preveo: Marko Maoduš Da li je moguće za čoveka da ne jede ili ne pije vodu duže od 3 ili 4 dana? Ono što je smatrano naučno nemogućim je pod velikim pitanjem pošto je jedan dečak – tinejdžer u jugoistočnom Nepalu, meditirao 10 meseci i za to vreme nije konzumirao ni hranu ni vodu. Ovoj priči se poklanja sve veća pažnja, kako se

svet otvara ka novim mogućnostima.

Ram Bahadur Bomjon, poznat i kao „Buda dečak“ odlučio je da ode do jednog drveta u Nepalu i počne da meditira pod njim. Na početku je rekao da će to trajati 6 godina.

Njegov čin je brzo postao poznata vest, a hiljade posetilaca su pohrlile da ga vide. Mediji su se takođe uključili i ova priča je brzo privukla novinare i reditelje iz celog sveta.

Možda i najznačajniji materijal o ovom događaju nastao je kada se ekipa „Discovery“ kanala uputila u Nepal, odlučna da vidi da li je moguće da se čovek uzdrži od svih oblika prehrane.

6

Na početku snimanja filma, opšte verovanje je bilo da čovek može živeti bez hrane nekoliko nedelja, jednostavno koristeći masti i proteine uskladištene u organizmu. Problem u izučavanju “Buda dečaka” nastao je zbog toga što prosečni čovek može da izdrži samo 3 ili 4 dana bez vode; on je bio posmatran duže od 4 dana i nije pokazivao znake dehidracije.

Da bi dokazali da li je u pitanju velika obmana, filmska ekipa je postavila kamere i snimala svaki pokret dečaka – tj. njihov nedostatak. Na osnovu njihovih zapažanja, utvrđeno je da nije bilo skrivenih cevi za vodu, ili izvora hrane. Ono čemu su svedočili kroz opsežno snimanje mnogi bi nazvali naučno nemogućim. „Posle 96 sati snimanja, Ram je porazio modernu nauku nastavljajući svoju meditaciju i život.“ – član filmske ekipe „Discovery“ kanala.

Kao što je ranije pomenuto, filmsko snimanje pokazalo je da Ram nije pokazivao znake dehidracije ili fizičkog propadanja tokom meditacije. Iako je sedeo u istom položaju za sve to vreme, izgledalo je da njegovi organi i telo funkcionišu normalno. Naravno, nije bilo moguće utvrditi svaki detalj, pošto je Ram odlučio da ostane u meditativnom stanju sve vreme. To je značilo da niko nije mogao da medicinski proučava njegovo zdravstveno stanje.

Ramova meditacija je trajala 10 meseci pre nego što je iznenada nestao. Prvo se mislilo da je kidnapovan, ali je kasnije utvrđeno da je, zbog prevelikog publiciteta, odlučio da ode dublje u džunglu Nepala da nastavi meditaciju. Osećao je da “nema mir”, pošto je ta oblast zbog njega postala velika turistička atrakcija u Nepalu. Od tada se pojavio nekoliko puta u javnosti, održao

govore i komunicirao sa onima koji su bili zainteresovani za njegovu priču i blagoslov. Svaki put, ponovo bi nestao da nastavi svoju meditaciju. Iako mnogi veruju da je Ram reinkarnacija Bude, on je to negirao i kaže da je samo postao prosvetljen kao Buda, kroz meditaciju.

Ovo nije prvi put da je primećeno da neka osoba nije ništa jela ili pila veoma dug period vremena.

Jedan Indijac je tvrdio da nije ništa jeo ili pio čitavih 70 godina. Pristao je da ode u bolnicu na strogo posmatranje, gde nije konzumirao vodu ili hranu 15 dana. U tom slučaju, čovek je tvrdio da svoju hranu dobija kroz meditaciju.

Nešto drugačija, a ipak slična, je priča Indijca, po imenu Hira Ratan Manek, koji je bio pažljivo naučno

posmatran u bolnici čitavih 411 dana. Za to vreme on nije konzumirao hranu, ali jeste pio prokuvanu vodu. Tvrdio je da se hrani sunčevom svetlošću, koju je dobijao gledajući u Sunce tokom perioda sa nultom emisijom UV zračenja.

U oba slučaja, medicinski stručnjaci i istraživači su bili zbunjeni i bez objašnjenja. Iako su mnogi bili brzi da sve otpišu kao prevaru i naučnu nemogućnost, nema činjenica koje bi mogle da potkrepe njihovo poricanje.

Ono što je zanimljivo u vezi sa pričama u kojima se tvrdi da hrana nije potrebna za preživljavanje jeste da je mnogo češća karakteristika zapadnog mentaliteta da se nasilno poriče ta mogućnost. U budističkoj tradiciji to se shvata kao nešto što

je sasvim moguće i za mnoge Lame se tvrdi da su to radili u prošlosti.

Da li je moguće da naše poricanje takvih tvrdnji i nesposobnost da se prihvati ta mogućnost, dolaze kao rezultat toga što smo, u našoj zapadnoj kulturi, snažno raskinuli veze sa duhovnim shvatanjem nas samih? Čini mi se jako mogućim da manjak samorazumevanja u zapadnoj kulturi stvara nesposobnost da se na ovakve tvrdnje gleda ozbiljno. Umesto da vidimo nešto što bi moglo biti vrlo uzbudljivo za čovečanstvo, vidimo to kao neozbiljnu obmanu, kako bismo mogli nastaviti sa svojim životima.

Filmska ekipa „Discovery“ kanala je snimila dokumentarac sačinjen od snimaka koji su prikupljeni i film se može pogledati na sledećoj adresi: The Boy With Divine Powers - Discovery Channel Documentary:

Ako vas ova priča zanima, preporučljivo je da pogledate kratak film koji sadrži vrlo zanimljive detalje, a verovatno će odgovoriti i na neka pitanja koja možda imate. Film nosi naziv “Dečak sa božanskim moćima”.

7

Transformacija svesti

11 važnih saveta kako da uzdignete svoju svest Šta u stvari znači „uzdizanje svesti“? To se često prikazuje kao neka vrsta nadljudskog dostignuća koje će nam omogućiti duhovne super moći... ali to, u stvari, znači da oslobađamo svoju dušu i svest od nagomilanog tereta. Što više unutrašnje slobode ostvarimo, to postajemo lakši i svetliji. Postati prosvetljen se odnosi upravo na to – prOSVETLITI se. Širenje svesti je proces kojim obasjavamo (olakšavamo) naš teret, tako da se možemo kretati slobodno i nesmetano, kao svetlosna bića, što i jesmo!

Predstavljam vam 11 saveta i uvida koji su meni lično pomogli da obasjam svoj teret i podignem svoju svest.

1. Budite ono što jeste u svakom trenutku Da, to je tako jednostavno. Zamenite pretvaranje svojim prisustvom. Ne morate da čekate da se osećate „dobro“, ili „savršeno“, ili da se nešto dogodi, da biste se opustili u svom vlastitom postojanju. Ne treba da gledate tuđe životne puteve i da upoređujete, sudite ili da sumnjate u sebe. Ovakav način razmišljanja ionako predstavlja lažnu sliku o vama. Bez obzira šta osećate ili kakva je trenutna situacija, samo budite ono što jeste i dopustite da se ostalo dešava samo od sebe. „Pronađite onaj mir koji sam u sebi miruje bez ikakvog napora. Budite tamo – budite onaj koji ima mir.“ Mooji

Napisala: Elina St-Onge Prevela: Dragana Ćulibrk sobe. Ali sada vetrovi promene otvaraju sva vrata i mnogi od nas osećaju i ponovo doživljavaju osećanja od kojih smo se nekada štitili. Jedino što nas sprečava da vidimo blagoslov dopuštanja promena da nam se dese, jeste strah od osećanja. Kada jednom odlučimo da nas taj strah ne može kontrolisati i definisati, mi prirodno ostavljamo sva vrata otvorenim, znajući da vetar promene neće slomiti ono što mi zaista jesmo, već će slomiti samo zastarele identitete koji ograničavaju našu unutrašnju slobodu i mir.

„Svrha ovog putovanja nije da se „dobro osećamo“, već pre da osećamo ono što se u stvari dešava u nama, 2. Oslobodite se straha od osećanja drugim rečima, naša namera nije da se bolje osećamo, već da postanemo bolji u osećanju. Naše izvorno stanje Ovo je veliki problem. Otkrivati ko smo uopšte nije postojanja je radosno, harmonično, mirno i puno ljubavi. drugačije od otvaranja vrata kuće – kuća je velika Međutim, buđenje našeg postojanja u početku zahteva metafora za ljudski um. To je veliki korak, jer mi putovanje kroz trenutno stanje emotivnog tela.“ – puštamo da svetlost uđe! Ali da li to znači da smo Michael Brown, Proces prisutnosti um dubinski pregledali? Da li to nužno znači da smo posetili svaku sobu, otvorili svaki plakar, ili čak proveli 3. Ni sa čim se ne identifikujte (čak ni sa duhovnim neko vreme u „strašnom“ podrumu? Možda smo identitetom) samo brzo provirili u svaku sobu.

Oslobodite se etiketa. Da li se možete osloboditi Međutim, da li smo posvetili neko vreme da ih u identifikovanja? Na primer, pogledajte zeca, pticu ili potpunosti istražimo, da u njima meditiramo, da cvet. Da li zec skakuće naokolo razmišljaući o tome da ih počistimo i otvorimo prozore kako bismo pustili je zec, da li ptica peva zato što „to ptice rade“, a da svetlost unutra? Da li smo zadovoljni sa tim da vrata li se lepota nekog cveta može osetiti preko njegovog ostavimo otvorena za druge ljude kako bi mogli da imena, ili se jednostavno oseća u tišini? Isto važi i za pogledaju iza njih? nas. Ne odbacujmo reč BIĆE u izrazu „ljudsko biće“.

Svetlo naše svesnosti nije ograničeno posmatranjem Što manje dopustimo da se određujemo identitetom, samo onoga što je udobno i prihvatljivo za naš um. Ono više prostora stvaramo našem izvornom postojanju da je ovde kako bi obasjalo sve sobe – čak i one prašnjave zasija, i prosvetljenije i življe ćemo se osećati. Zastanite ormare sa svim starim, emotivno nabijenim teretom. da udahnete sada, u ovom trenutku, i identifikujte se Često se ignoriše ono što prikriveno leži unutar svake kao NIŠTA. Eto vidite...

8

Oslobodite se raznih misli i osećanja. Ovo je takođe dobar podsetnik kada je dopuštanje da osećamo u pitanju. Trenutno živimo u vremenu gde mnogo toga izbija na površinu, bilo da su u pitanju sistemi verovanja, sputane emocije, traumatični ožiljci, identiteti ili percepcije. Najlakši način da prođete kroz sve ovo nije samo da se oslobodite straha od osećanja, već i da ne žurite uvek da se poistovetite sa pričama ili emocijama koje se pojave. Ovo može biti izazov, ali pomaže kada znamo da oslobađanje nije nešto što radimo, već nešto što jesmo ispod svega što pokušavamo da uradimo. Ispod mentalne buke, mi smo OVDE, posmatramo šta prolazi pored nas i osećamo sve bez osuđivanja ili poistovećivanja. Kada se svesno pomerimo od poistovećivanja do odvojenog posmatranja, pomeramo se od otpora i zbunjenosti do mira i bistrine.

ovog straha, mogu sprečiti da se on posle ne pojavi“.

Koliko god da pomak u svesti doprinosi pomaku u stvarnosti, zadržavanje na očekivanjima još uvek usredotočuje našu svest izvan nas samih i na taj način drži nas u stanju u kome mislimo da nešto želimo da prevaziđemo.

Obratite pažnju na to kako u stanju iščekivanja mi još uvek osuđujemo naše trenutno iskustvo – našeg vlastitog glasnika i učitelja – i tražimo nešto „bolje“ izvan nas samih. Kada stvarno prevaziđemo strahove i nesigurnosti iz prošlosti, to što ne dobijemo ono što želimo neće uticati na naš unutrašnji mir, jer naš istinski izvor mira je, ionako, unutar nas. To ne znači da ne možemo da imamo ono što želimo, već to znači da naša predstava o samima sebi neće zavisiti od ostvarenja želje. U stanju unutrašnje slobode, ne samo da će nam se otvoriti više mogućnosti, već ćemo „Osećanja su samo posetioci. Ne poistovećuj se.“ – moći i da ih vidimo!

Mooji Da sam morala da izmislim mantru o svemu ovom, glasila bi ovako: Oslobađam se svega što mi više ne 4. Ne budite strogi prema sebi koristi da budem SLOBODNA u sebi, i ne zamišljam „Uzdizanje svesti“ nije ozbiljna misija. Ne zahteva se ishode. bilo kakvo samoosuđivanje ili razmišljanje na način „Neću uspeti“. Zapamtite, mi smo ovde da bismo „Pronaći ćete mir ne tako što ćete preurediti okolnosti bili ljudi i da bismo se probudili kroz ljudski oblik – u svom životu, već tako što ćete shvatiti ko ste u nemojte to negirati. Mi nismo izgubili mir zato što smo najdubljem nivou“ – Eckhart Tolle dozvolili sebi da budemo ljudi, već zato što osuđujemo i opiremo se određenim aspektima ljudskosti, dok 6. Budite više zainteresovani za vaše reakcije nego za jurimo i procenjujemo ostale. Mi nismo ovde da bismo to šta ili ko ih je pokrenuo stvarali neprijatelje, niti se od nas traži da uništimo svoj ego; jednostavno biramo da postanemo svesni kako Ako ćemo uvek da reagujemo na isti način na određene trenutno funkcionišemo i prilagodimo se tome bez scenarije, možda je onda došlo vreme da ispitamo naše trunke osude. Možemo definitivno da se pohvalimo, reakcije, umesto toga što upiremo prst u nešto drugo. planeta Zemlja je moćna škola. Ali uz veliku ljubav Mogu da vam kažem iz iskustva: Nigde nećete stići ako naše duše pokušavaju da naprave preokret, a ne uz osuđivanje. „Da li stvarno misliš da možeš da obuhvatiš svoju istinsku prirodu mira i bezuslovne ljubavi tako što ćeš da se svađaš i osuđuješ sam sebe?“ – Više Sebstvo 5. Ne pretvarajte lični rast u sredstvo pomoću kojeg ćete dobiti sve što poželite Kada se poistovetimo sa egom, mi verujemo u misao „Nedostaje mi, dakle moram da popunim“, a u stvari mi smo celoviti i potpuni. Čak i kada se radi o našem vlastitom duhovnom razvoju, možemo sebe da uhvatimo kako razmišljamo „Ako se rešim ovog uverenja onda ću moći da ostvarim idealnu vezu i da dobijem ono što želim“, ili „Ako se sada oslobodim 9

7. Sprijateljite se sa nepoznatim Ah, to strašno nepoznato... ali šta ako nije toliko strašno? Šta ako nepoznato u stvari predstavlja ono što mi još nismo stvorili? PUN POGODAK! Upravo je to!

Mi stvaramo trenutak po trenutak iz polja beskonačnih mogućnosti. Mi smo prirodno promenjiva bića. Ako se stvarno plašimo nepoznatog, onda sada treba da vrištimo zato što se tu upravo i nalazimo!

se usredsredite na spoljašnje uzroke. Kada prihvatimo da spoljašnje okolnosti i drugi ljudi igraju određenu ulogu kako bismo mi razvili svoju svest, onda ćemo shvatiti da je beskorisno da „ubijemo glasnika“. Mi u stvari treba da zahvalimo glasniku na poruci koju nam je doneo! Naravno, želja da reagujemo može biti jaka, ali ovo je savršena prilika da budemo mudri i da ovladamo svojim osećanjima. Ako dozvolimo svojim osećanjima da postoje bez uplitanja u ishod, onda ćemo biti u mogućnosti da se otrgnemo od naših reakcija i videćemo stvari iz više perspektive.

Mi želimo da prestanemo da vučemo prošlost za sobom i projektujemo sliku o tome kako bi budućnost trebala da izgleda. Kada to radimo, to je kao da gledamo tri kanala koji su postavljeni na jednom ekranu: naša prošlost, sadašnjost i zamišljena budućnost se prikazuju u isto vreme. Ne možemo sve jasno da vidimo! Međutim, kada se oslobodimo prošlosti i pustimo da nam budućnost ostane nepoznata, sve što nam ostaje da vidimo je ono što je stvarno: Ovaj trenutak. U ovom trenutku, sve je jasno i sveže, sve nam je dostupno da iskusimo i stvorimo. Sloboda može da se oseti samo u tom trenutku! Naposletku, mi se zaplićemo u obrasce zato što stalno projektujemo poznatu prošlost u nepoznatu budućnost.

„Reagovao sam na ovaj način zato što sam sebi dopustio da me dotaknu tuđa mišljenja.. Ova me osoba napala zato što je sama nesigurna u sebe... Nervira me zato što me podseća na jedan scenario iz prošlosti sa kojim se još uvek nisam razgraničio...“

„Neverovatno je koliko energije trošimo kada ne otpuštamo naše strahove iz prošlosti kako bismo sprečili našu tugu u budućnosti. Radije ćemo se plašiti i kontrolisati nego se usuditi da u potpunosti uživamo u sadašnjem trenutku.“ – François Lange

Ovo su primeri do kakvih sve zaključaka možemo doći ako polako posmatramo šta se dešava. Kada saznamo ključna verovanja iza svake naše reakcije i dozvolimo im da odu, naša se svest prirodno uzdiže iznad starih obrazaca.

8. Nemojte previše analizirati

„Mi ne krivimo poštara zato što nam stižu računi, isto kao što ne krivimo ogledalo zbog onoga što prikazuje.

Na isti način, nema svrhe reagovati na odraze našeg neintegrisanog emotivnog naboja.“ – Michael Brown, Proces prisutnosti P.S. Čak i kada se radi o korupciji na ovom svetu, nećemo NAPRAVITI pravu promenu ako budemo REAGOVALI na iste stare načine. Posmatrajući svet umesto što reagujemo na njega ne znači da smo apatični ili pasivni. To je sveobuhvatno i neutralno znanje stvarnosti u kojoj smo slobodni da stvaramo nešto drugačije. Reagovanje ima tendenciju da se vrti u krug i u mislima ovekoveči žrtvu, umesto da shvatimo da svi mi učestvujemo u stvaranju stvarnosti.

10

Citiraću svog prijatelja Džoa Martinija: „Odgovori na naše izazove su često prilično jednostavni. Ako se uhvatite da stalno iznova analizirate, verovatno provodite mnogo vremena u svojoj glavi. Izađite iz svoje glave! Odgovor će vam stići onda kada treba da stigne!“ Ovo je veoma vredan uvid. Uvek težimo verovanju da um zna šta je najbolje za nas, i mi ćemo se iscrpeti u opisivanju nekog trenutka, prošlog događaja ili budućnosti iz svakog mogućeg ugla. Možemo se opustiti: nije posao uma da otkrije kako da primimo uvide. Um je praktična alatka za izvršavanje zadataka koji se mogu izvršiti SADA, ali nikada nije bio namenjen da se previše upotrebljava ako nije potrebno. Sva kreativnost, pronicljivost i mudrost, u stvari dolaze sa mesta između naših misli i našeg BIĆA. Možemo uštedeti dosta vremena ako znamo da se svi odgovori ne nalaze u umu.

„Ako razmišljamo o nečemu, ako počnemo da analiziramo, ako se počnemo prepirati sa tim ili pokušamo da ga otkrijemo, izgubićemo se u mislima.

Niko nigde neće stići ako pokuša da shvati izlazak Sunca.

Ako pokušate analizirati izlazak Sunca, iskustvo koje izlazak Sunca ima za vas će nestati.“ – Neale Donald Walsch

koji se trebaju ispuniti pre nego dozvolimo da ljubav poteče. Ovo sam shvatila jer sam se često zatvarala kada sam se osetila odbačeno, ili kada mi ljubav nije bila uzvraćena istom merom. Sada vidim kako je ovo veoma isključiva iluzija koja u stvari stvara više napetosti i patnje.

Ako se istinski želimo prosvetliti, moramo da ostavimo vrata naših srca otvorena čak i ako to znači oslobađanje nagomilanog bola iz prošlosti. Ovo ne samo da će Jedan, ako ne i najefikasniji način da se povežete sa osloboditi naše staro shvatanje uslovljene ljubavi, već trenutkom, da umirite um, smanjite otpor, odbacite će nam i omogućiti da iskusimo slobodu bezuslovne osuđivanje, osetite svoje unutrašnje vođstvo i ljubavi prema drugima i što je najvažnije - prema sebi. podignete svoju svest, jeste da se povežete sa svojim telom. Kada se zapletemo u um, primetite kako se Istina je, ljubav uvek lako teče između svih bića bez sva naša energija i pažnja rasprše oko naše glave i obzira na spoljašnji izgled i ulogu. Mi JESMO ljubav, i tela – ne ovde, sada i unutar nas. Efikasan način da se mi smo jedno! Kada se oslobodimo straha da osećamo vratimo u stvarnost jeste da se povežemo sa onim što i dozvolimo energiji da teče kroz naše srce, shvatićemo je prirodno prisutno – kao što je strujanje našeg daha da nije ljubav ta koja boli. Bezuslovna ljubav je naše i samo osećanje našeg tela. To našu svest izvlači iz prirodno stanje; ono što boli su zaštite i uslovi koje mi bujice kompulsivnog razmišljanja i vodi je u unutrašnje gradimo oko nje. tiho kretanje energije. „Način na koji se vežemo, ili koliko dobro volimo, „Spustite se u svoje unutrašnje telo, osetite da je vaše zavisi od toga koliko smo prazni od ideja, koncepata, energetsko polje živo. I primetićete, više ne razmišljate. očekivanja.“ – Kim Eng Još uvek možete da slušate.“ – Eckhart Tolle 11. Pogledajte sliku planete Zemlje 10. Slobodno volite „Videćete koliko je malen vaš život i vaše brige u Da li nosite barijere i zaštitu oko svog srca, sprečavajući poređenju sa drugim stvarima u svemiru... rezultat je taj ga da slobodno voli? Mnogi od nas su usvojili verovanje da uživate u životu koji je ispred vas... to vam omogućava da nas ljubav može povrediti, ili da postoje uslovi da imate unutrašnji mir.“ Astronaut Edward Gibson 9. Budite u svom telu

11

Tema broja

Prelazak u više dimenzije

Napisala: Suzan Caroll, tekst “Vizije sa Venere” Prevod: Milan Bojić

Naša planeta prelazi u četvrtu dimenziju. Kakvu Niža svest je bazirana na materijalističkom pristupu realnost mi možemo da kreiramo za taj svet? životu. Postoji samo ono što se može opaziti i izmeriti

instrumentima fizičkog nivoa. Viša dimenzionalna Kada god svest napravi neki izbor, uvek se stvara svesnost je otvorena ka drugim nivoima postojanja odgovarajuća realnost koja prati taj izbor. U pozadini koji se mogu percipirati samo našim unutrašnjim svakog problema ili izazova koji predstavljaju naše čulima. životne padove ili uspehe, krije se svesni izbor.

Drugim rečima, mi učestvujemo u kreiranju naše Vrata ka tim nivoima leže unutar nas. Mnogi opisuju stvarnosti u skladu sa načinom na koji reagujemo na više dimenzije kao mistične nivoe ili raj, i veruju da im spoljni svet. Na primer, mi možemo reagovati na tešku se može pristupiti samo nakon smrti. Iako većina ljudi situaciju iz niže svesti tako što ćemo postati uplašeni, nema kontakt sa višim dimenzijama, svako ko ima i ljuti ili nesigurni, ili možemo reagovati iz više svesti najmanje verovanje u Boga, ima i određeni pristup tako što ćemo biti pozitivni, vedri i mirni. Ovakvi izbori tim nivoima kroz svoj sistem verovanja. Svi mi imamo se donose i u pozitivnim događajima, a ne samo u iskustva viših dimenzija tokom noći, ali najtvrdokorniji teškim. Na primer, možemo se osećati prepotentno, trećedimenzionalni mislioci čak opovrgavaju i sećanja ili biti zabrinuti da je naš uspeh samo prolazna stvar, na svoje snove. ili možemo osećati da ne zaslužujemo neki dobitak. Ili, Neki ljudi su došli na ovaj svet sa trećedimenzionalnom na primer, možemo reagovati iz više svesti tako što svesnošću kao primarnom. Ukoliko žele da prošire ćemo razumeti da su svi događaji lekcije, bilo da su svoje umove, oni moraju naporno raditi da bi otvorili svoju imaginaciju za višedimenzionalno mišljenje pozitivni ili negativni.

Niska svest se ovde definiše kao trodimenzionalna i i percepciju. Drugi, pak, su došli na ovaj svet sa niža četvorodimenzionalna svest. Viša svest se definiše otvorenom vezom ka višim dimenzijama i borili su kao viša četvorodimenzionalna i petodimenzionalna se snažno da bi uzemljili sebe u svetu koji poništava njihovu suštinu postojanja. svest.

12

Umesto uvodnika U oba slučaja, da bi kompletirao svoj boravak na fizičkom nivou, čovek mora da nauči da bude majstor i u nižem i u višem dimenzionalnom mišljenju.

Da bi postali majstori u trećedimenzionalnom mišljenju mi moramo imati razumevanje, i biti funkcionalni, u materijalističkom fizičkom svetu. Da bi postali majstor višeg dimenzionalnog mišljenja, mi moramo shvatiti da smo bića više svrhe. Kroz uzimanje fizičke forme mi imamo priliku da se oslobodimo starih šablona i ograničenja, i da budemo u službi JEDNOTE.

Prvi i najvažniji korak u majstoriranju viših dimenzija je da shvatimo da Duh teče kroz nas, a ne od nas.

Ovo razumevanje nam omogućava da otpustimo vezanosti za uspehe i nagrade fizičkog sveta. Kako mi nismo izvor duhovne kreativne sile, već samo kanal kroz koji ona protiče, onda nam ne trebaju ni zasluge za ostvarenja koja je Duh napravio kroz nas.

Ova sloboda od potrebe za priznavanjem zasluga nas takođe oslobađa i od straha od negativnih reakcija drugih ljudi.

Zašto su ti ljudi izabrali da se ne sećaju viših svetova?

Neki ljudi ne znaju da takve realnosti postoje, pa zbog toga ni ne tragaju. Možda su oni izabrali da ne znaju za postojanje viših dimenzija jer ih je treća dimenzija zarobila u svojim iluzijama. Ipak, više dimenzije nisu nešto što se može iskusiti po prvi put, jer su to, u stvari, realnosti u koje se mi vraćamo.

Ovaj povratak se sada doživljava ne samo kroz smrt i san, već i kroz svesne izbore koje pravimo dok smo budni i dok smo u svesnom stanju našeg fizičkog postojanja. Kada izaberemo da se setimo četvrte i pete dimenzije, mi počinjemo da budimo memoriju ostalih trećedimenzionalnih života. Oni koji su došli u ovaj život kao primarno četvorodimenzionalna i petodimenzionalna bića, verovatno su oduvek imali sećanja i snove o takvim životima. Dok počinjemo da se oslobađamo disbalansa naše trenutne stvarnosti, prošli životi koje smo imali u trećoj dimenziji dolaze u našu svest da bi se iscelili i izbalansirali.

Učenje lekcija i obrazaca iz naših prošlih života može nam pomoći da prevaziđemo ograničenja našeg trenutnog života. Životi u kojima smo se suočavali sa istim izazovima, ili smo delili iskustva sa istim Dušama kao i u ovom životu, biće prvi kojih ćemo se setiti. Kada budemo u stanju da vidimo da se uzroci i obrasci naših trenutnih odnosa i izazova nalaze u našim prošlim životima, i kada iscelimo te probleme na samom izvoru, tada ćemo se spojiti sa svojom Dušom na dubljem i čistijem nivou. Tada možemo izabrati i da se “setimo” koja je svrha naše Duše u trenutnoj inkarnaciji.

Ovaj proces je, u stvari, veoma težak jer mi retko dođemo do ove evolucione faze a da pre toga nismo uspostavili vezanosti ega za događanja trećedimenzionalnog sveta. Da bismo se oslobodili vezanosti ega, moramo preusmeriti našu pažnju na jedan potpuno drugačiji deo sebe, na našu Dušu.

Ovaj proces funkcionisanja, iz Duše a ne iz trećedimenzionalnog ega, težak je i dug, i zahteva veliku posvećenost. To je stanje koje se postiže korak Zbog jedinstvenog kvaliteta vremena u kom se sada po korak, kroz izbore koje pravimo kada reagujemo na nalazimo, može biti veoma korisno ako iskusimo i osvestimo našu prvu inkarnaciju u trećedimenzionalnoj našu fizičku realnost. formi. U tom životu možemo dozvati u sećanje prvo iskustvo odvojenosti od Svega što Jeste.

Da li su naše reakcije na život iz višeg ili nižeg Sa svešću naše Duše mi često možemo videti naše stanja svesti? uzvišene duhovne živote. Svesnost koju smo dostigli u tim životima može nam biti veliki učitelj i može nam Kada je većina naših reakcija na život pomagati u prisećanju života iznad četvrte dimenzije. trećedimenzionalna, onda mi funkcionišemo u toj U životima u kojima ostvarimo svoju duhovnu misiju realnosti. Međutim, kada izaberemo da reagujemo mi smo u stanju da podignemo veo iluzije i da svesno na životne situacije na višedimenzionalni način, otputujemo u petu dimenziju, a i dalje. Naši uzvišeni onda se polako pomeramo u tu realnost. U stvari, sa duhovni životi mogu nam pomoći da osvestimo svakim svojim izborom i reakcijom mi se udaljavamo svoju sudbinu i spoznamo svoje multidimenzionalno ili približavamo toj novoj realnosti. Četvrta i peta biće. Dok svako od nas preuzima odgovornost dimenzija nisu nove, ali su nove onima koji sebi nikada za isceljivanje, balansiranje i uzdizanje sopstvene nisu dozvolili da ih svesno iskuse. energije, istovremeno, na taj način, pomažemo i planeti da radi to isto.

13

13

Tema broja

Skidanje vela – „dimenzionalni pomak“ čovečanstva

Napisala: Nancy McKinney Preveo: Marko Maoduš

Ako ste nedavno videli nalepnice na kojima piše "Shift happens“ (pomak se dešava), onda se možda pitate šta to znači. To znači da se naš svet menja veoma drastično, uz ogroman pomak u društvenoj svesti.

Kada me je prijateljica pitala pre nekoliko meseci da objasnim razlike između treće, četvrte i pete dimenzije, odlučila sam da istražim temu, pa otuda i čitate ovaj tekst. Zahvaljujem se autorima na njihovim delima, citiranim ispod, i drugim prijateljima u drugim dimenzijama, čiji sam kanalisani materijal čitala, i u njemu uživala. Ako mislite da je kanalisani materijal pod znakom pitanja, nadam se da ćete bar ovaj pročitati otvorenog uma i sa željom da se zabavite.

Treća dimenzija je ona u kojoj trenutno živimo.

Obeležena je masom, težinom i zapreminom, prividnom odvojenošću od Boga, visoko struktuiranim i ograničavajućim sistemima verovanja (koje mnogi slepo prate), specifičnom svetlošću, vibracionim frekvencijama i društveno-političkom nestabilnošću.

Pored toga, ljudska nečovečnost prema čoveku je aspekt života toliko strašan da izuva iz cipela oblike života u drugim svetovima (od kojih mnogi ni ne nose cipele), i zato oni ne sleću na travnjak Bele kuće donoseći poklone prijateljstva. Naša okolina je takođe veoma toksična, pa je to još jedan razlog da ostanu van pomenutog travnjaka. Takođe, ovde u trećoj dimenziji, postoji neka vrsta „slepila“ koja potiče od stereotipa, duhovnih dezinformacija, održavanja statusa kvo i nedostatka intelektualne fleksibilnosti.

U suštini, život na treće-dimenzionoj Zemlji je kao treći razred škole Univerzuma. Dobra vest je, ipak, da većina trećaka uspeva da dođe do četvrtog razreda i dalje u svom obrazovanju i društvenom razvoju, a to je ono što nazivamo „dimenzionalni pomak“.

14

Evo nekih prosvetljujućih objašnjenja i pogleda na treću i više dimenzije, iz različitih izvora: E.T. 101, Mission Control i Dianna Luppi, 1990 Vaš stari život umire i vaš novi život nastaje. Taj proces može da izazove značajan fizički, mentalni i emocionalni poremećaj.

Nauke treće dimenzije su loše opremljene da se nose sa fenomenalnim promenama koje se sada dešavaju, jer one i nisu prave nauke. One su samo nešto više od razrađenih sistema merenja, korišćene su za dominaciju, a karakteriše ih pogrešno razumevanje energije. One su zasnovane na strahu i manipulaciji, a ne na ljubavi i stvaranju.

Treća dimenzija je ona u kojoj trenutno živite i iz nje izlazite. U realnosti treće dimenzije, tek treba da shvatite svoju moć stvaranja i ko ste vi zaista. Četvrta dimenzija se ponekad naziva astralnom ravni, i ona je senka treće dimenzije. Kao i treću, nju takođe karakteriše polaritet i naseljena je "duhovima" i bestelesnim entitetima. Nauka smatra ovu dimenziju za sujeverno verovanje, ali istina ne zahteva vašu veru u nju da bi funkcionisala, a četvrta dimenzija je uvek moguća.

Peta dimenzija je ono što zovu «raj», jer je raj u odnosu na treću. Odlikuje se svetlošću i ljubavlju, i slobodna je od iluzija o dualnosti i odvajanju (od Boga). To nije najviša dimenzija, već samo korak ka daljoj planetarnoj evoluciji. Stvaranje zapravo sadrži beskonačan broj dimenzija.

WE, THE ARCTURIANS, Dr. Norma J. Milanovich, Betty Rice i Cynthia Ploski Dimenzije vremena i prostora imaju različite vibracione frekvencije. U četvrtoj dimenziji, stvorenja raznih univerzuma postoje istovremeno. Peta dimenzija je kao "raj", jer sva bića žive na najvišoj oktavi manifestacije. Sve što duša poželi je njeno ili njegovo, iako su u toj dimenziji bića androgena (bespolna). Ova dimenzija je kao utopija. Boje su na nivou energije koja preobražava ponašanje i ostavlja biće u stanju ekstaze.

Svaka dimenzija je pozornica za učenje i evoluciju duše u narednu, višu dimenziju. To su dimenzije svesti. Mnogi od vas sada žive u trećoj i četvrtoj dimenziji, što znači da istovremeno pristupate vibracijama treće i četvrte dimenzije. Ovo može biti prilično zbunjujuće, jer vi ne znate da li „dolazite ili odlazite", da tako kažem. Vi ste potpuno svesni treće dimenzije stvarnosti, ali takođe, počinjete da pristupate svesti svojstvenoj četvrtoj dimenziji.

U vibracionom opsegu četvrte dimenzije, učite kako da otvorite svoju srčanu čakru ili centar srca, i učite se ljubavi i praštanju. Kada su naučene lekcije iz treće

Umesto uvodnika i četvrte, pristup petoj dimenziji postaje moguć. U četvrtoj dimenziji, svest da prošlost, sadašnjost i budućnost postoje istovremeno postaje jasnija. Kroz putovanje u svoju unutrašnjost i izražavanje ljubavi i praštanja, stičemo dva velika kvaliteta kojima nas podučava četvrta dimenzija. Kada neko savlada ove kvalitete, menja vibracionu frekvenciju koja ga priprema za petu dimenziju, u kojoj dolazi do manifestacije kroz misli.

Kako se krećemo u više dimenzije?

Svaka dimenzija ima nivo energije koji se takođe zove vibracioni opseg. Mi podižemo svoje vibracije kako se menja naša svest i učestvujemo u aktivnostima koje menjaju naš nivo energije, poput pevanja, meditiranja, vođenja računa o zdravlju našeg tela i uma, radeći stvari koje nam donose radost i rast, i moleći se.

Kada više nemate potrebu da sudite i plašite se, takođe podižete svoju vibraciju. Kada vidite svako teško iskustvo kao mogućnost da otkrijete nešto o sebi, PERFECT POWER IN CONSCIOUSNESS, Dr. Heather možete podići vašu vibraciju. Kada imate poverenja u Anne Harder više duhovne snage, kao što su anđeli, Bog i duhovni Kao mislilac treće dimenzije na najosnovnijem nivou, vodiči, takođe se krećete u više dimenzije. Kao što Dr vi verujete u šta vaša čula mogu da opaze, a ne u ono Harder kaže, kad počnete da tražite pomoć od ovih što ne mogu da iskuse. Možete misliti da je Bog samo duhovnih sila, i predajući im konačne ishode, krećete mit, jer ON ne može da dokaže samog sebe. Takođe, se u više dimenzije svesti . možete biti skloni mišljenju o Bogu odvojenom od vas, koji postoji negde van vas, negde u raju. Kao što Dr Peta dimenzija se karakteriše bezuslovnom ljubavlju i Heder Harder kaže: "To je ta odvojenost koja izdvaja predaji suštini Boga ili Duha. treću dimenziju."

Mi ne pravimo nagle prelaze iz jedne dimenzije u U četvorodimenzionalnoj svesti, dolazi do prelaska iz drugu. Skloni smo da na kratko odemo i vratimo se, "dokaži“ realnosti, na svest da stvari postoje na nivou sve dok ne počnemo da živimo više u jednoj nego u koji ne može da se doživi sa „normalnim“ vidom, drugoj. To je razlog zašto neki od nas imaju "nelogična" zvukom, dodirom, ukusom, ili sluhom. Međutim, iskustva, i čine neke neverovatne životne izbore. natprirodni sluh, vidovitost, ili natprirodna osetljivost Pratiti ono što je u našim srcima, ono što intuitivno drugih čula, su iskustva koje većina ljudi ne može znamo da je dobro za nas, često izgleda ludo našoj iskusi. To su četvorodimenzionalna iskustva. Ovoj porodici i prijateljima, ali može se desiti da baš zbog dimenziji je najlakše pristupiti iz sna, meditativnog ili toga budemo povučeni u pravcu veće ljubavi i duha parapsihološkog stanja. koji dolazi iz našeg ličnog integriteta . To je važnost Ovde se radi o onome što se ne može videti okom, "dimenzionalnog pomaka." što se ne može čuti uhom, što se ne može dodirnuti.

Radi se o intuiciji i znanju onoga što se ne može na „normalan“ način saznati. Bog se sada posmatra u širem kontekstu, fleksibilnije, ne kao osoba, već kao stanje svesti, kreiranja, vrhovne ljubavi, svetlosti, energije, i onoga što je izvan razumevanja. Postoji shvatanje da je Bog deo svega i deo nas. Sada postoji shvatanje da postoje i drugi svetovi koje mi ne poznajemo, i da postoji mogućnost veze sa njima. Dr Heder Harder kaže da je to dimenzija velikog buđenja ka ogromnoj širini života. Ona nadilazi granice fizičkog.

Neki od nas su sada tamo i doživljavaju ono što nije "normalno", i takođe su i dalje u našoj "normalnoj" realnosti. Ponekad je to veoma zbunjujuće, a nekad predivno iskustvo. Četvrta dimenzija nije mesto u prostoru, ona je prostor u nama. Dokaz za to je potreban u trećoj dimenziji, ali vera i unutrašnje znanje karakterišu četvrtu, pa je dokaz nepotreban.

Mnogi veliki majstori podučavali su principima četvrte i viših dimenzija, iskrenom izražavanju ljubavi i praštanju, ali mnoga od tih učenja nisu dobro shvaćena ili su pogrešno interpretirana u svetlu treće dimenzije, koja je bazirana na strahu i osuđujućem razmišljanju.

15

15

Zakoni Univerzuma VELIKI ZAKON - “Kako si sejao, tako ćeš i žnjati”. Ovo je takođe poznato i kao zakon “Uzroka i posledice”. To znači da šta god pošaljemo u Univerzum, to će nam se i vratiti. Ako želimo sreću, mir, ljubav, prijateljstvo... Onda treba da BUDEMO srećni, miroljubivi, u ljubavi, i dobar prijatelj.

ZAKON KREACIJE – Život se ne događa sam od sebe, on zahteva naše učešće. Mi smo jedno sa Univerzumom, iznutra i spolja. Šta god nas okružuje govori nam i o našem unutrašnjem stanju. BUDITE svoji, okružite se sa onim što želite da bude prisutno u vašem životu.

uradila cela stvar. I prvi i poslednji korak imaju istu važnost, jer su oba potrebna da bi se zadatak obavio. Prošlost – sadašnjost – budućnost, sve je povezano.

ZAKON FOKUSA - Ne možete razmišljati o dve stvari istovremeno. Kada je naš fokus na duhovnim vrednostima, onda nećemo imati niže porive, poput pohlepe ili besa.

ZAKON DAVANJA I GOSTOPRIMSTVA - Ako verujete da je nešto istina, onda ćete povremeno u životu biti pozvani da demonstrirate tu određenu istinu. U tim trenucima ono što smatramo da smo naučili, ZAKON SKROMNOSTI – Ono što pokazujemo u praksi. odbijate da prihvatite, istrajavaće.

Ako je ono što vidite neprijatelj, ili ZAKON SADA I OVDE - Ukoliko neko sa osobinama koje smatrate previše gledamo u prošlost, negativnim, onda vi sami niste propuštamo da budemo fokusirani na viši nivo postojanja. sada i ovde. Stare misli, stari šabloni ponašanja, stari snovi...

ZAKON RAZVOJA – Gde god da Sprečavaju nas da imamo nove. odeš, tamo si ti. Da bismo rasli u Duhu, mi smo ti koji moramo da se ZAKON PROMENE - Istorija se promenimo, a ne ljudi, okruženje i ponavlja sve dok ne naučimo okolnosti oko nas. Sve što imamo lekcije koje su nam potrebne da u svom životu smo mi sami, i samo bismo promenili svoj put. nad sobom treba da ostvarimo kontrolu. Kada promenimo sebe ZAKON STRPLJENJA I NAGRADE iznutra, tada naše srce i čitav život - Svaka nagrada zahteva početni prate tu promenu. trud. Nagrade koje imaju trajno dejstvo zahtevaju strpljenje i stalni ZAKON ODGOVORNOSTI - Kada trud. Prava radost nastaje kada god se pojavi nešto loše u mom radimo ono što treba da radimo, i životu, tada postoji nešto loše puštamo da nagrada sama dođe u u meni samom. Mi smo odraz svoje vreme. onoga što je oko nas, i ono što je oko nas odraz je nas samih. To je ZAKON ZNAČAJA I INSPIRACIJE univerzalna istina. Moramo postati Uvek vam se uzvraća ono odgovorni za svoj život. što ste uneli u nešto. Prava vrednost nečega je direktan ZAKON POVEZANOSTI - Čak i kada rezultat energije i namere koji su nam se čini da je ono što radimo uloženi u to. Svaki lični doprinos bezvredno, veoma je važno da to je istovremeno i doprinos Celini. uradimo kako treba jer je sve u Dela kojima nedostaje svetlosti Univerzumu povezano. Svaki korak nemaju uticaj na Celinu. Dela koja vodi ka narednom. Mora se prvo u sebi sadrže ljubav, unose život i započeti sa nečim da bi se na kraju inspirišu Celinu.

16

12 malo poznatih pravila karme

Šta je karma? Reč karma je sanskritskog porekla i označava akciju. Ona je ekvivalent Njutnovom zakonu koji kaže “svaka akcija mora imati reakciju”. Kada mislimo, govorimo ili delamo, mi iniciramo silu koja će imati odgovarajuću reakciju. Ova povratna sila može biti modifikovana, promenjena ili sprečena, ali većina ljudi nije u stanju da je neutrališe. Taj zakon uzroka i posledice nije neko kažnjavanje, već postoji zbog učenja i razvoja. Osoba ne može pobeći posledicama svojih dela, ali će im podleći tek kada uslovi za njegovu patnju potpuno sazre.

Ignorisanje ovog zakona ne donosi nikakvu korist.

Da bi prestali da se plašite i da bi počeli da razumevate svet karme i reinkarnacije, potrebno je da poznajete i određena karmička pravila.

Izvor: Bliss Returned and Raven Emrys Prevod: Milan Bojić

Umesto uvodnika

Onostrano u nama

Dakle, želite da probate ajahuasku?

Napisala: Britany Robinson Prevela: Dragana Ćulibrk Nikada pre nisam čula za piće ajahuasku, sve dok nisam otputovala u džunglu Kolumbije.

Tamo sam prvi put otkrila lutajuće putnike sa rančevima na leđima koji raspravljaju o ceremonijama, šamanima, vizijama i čišćenju. Neko je hteo da proba ajahuasku iz znatiželje kao da degustira drogu za rekreaciju. Drugi su ozbiljno razmišljali o emotivnom i duhovnom rastu.

Bila sam zatečena – rastrzana između neverice i očajničke znatiželje za uzvišenim tvrdnjama koje govore u korist ajahuaske. Svi imamo nešto u našim životima što bismo voleli da poboljšamo i odmah su počele da me obuzimaju misli o svojm problemima.

Ali, da li ajahuaska može da mi pruži odgovor?

Da li sam dovoljno hrabra, ili otvorena, da probam ajahuasku?

Ako kojim slučajem niste upoznati sa temom, kao što ja nisam bila, ajahuaska je vinova loza koja raste u amazonskoj džungli. Kada se kombinuje sa lišćem čakrune koje sadrži halucinogeni sastojak DMT (dimetiltriptamin), dobija se napitak koji šamani koriste tokom svojih obreda. To je sveti lek starosedelaca Amazona, i upotrebljava se za razne svrhe, od emotivnog do fizičkog lečenja.

Moja znatiželja je bila upotpunjena Leticijinom očaravajućom turom po Amazonu i sparnom vrućinom džungle. Dok sam išla prema peruanskoj strani kišne šume, bila sam voljna da pobegnem od buba i vrućine, ali sklonište koje nudi ajahuaska mi nije bilo ni na kraj pameti.

Znatiželja mi se ponovo javila u Ikvitosu, gradu koji je epicentar ajahuaskinog turizma.

17

Čim stignete na obalu ovog amazonskog grada, ljudi koji vrebaju iz hostela, kafića, restorana i na ulicama, neprekidno vas bockaju sa informacijama i nude vam ajahuasku. Na menijima možete naći ishranu na bazi ajahuaske iz koje su izostavljeni so, šećer, začini, mlečni proizvodi i meso. Turisti iz celog sveta dolaze ovde brodovima i avionima da u grupama iskuse dobrobiti drevnog rituala.

Ikvitos, Peru – grad okružen amazonskom kišnom šumom Bilo je potrebno nekoliko dana istraživanja i premotavanja filma šta se u stvari dešava kada popijete ajahuasku, pre nego što sam odlučila da se pridružim jednom prijatelju u ispijanju najpopularnijeg amazonskog leka.

Ono što je usledilo bila je jedna od najbizarnijih nedelja u mom životu. Moj prijatelj i ja smo prisustvovali šestodnevnom ritualu sa ajahuaskom, i učestvovali smo na tri ajahuaskina obreda.

Trudiću se da ne opisujem sve previše detaljno jer smatram da je najbolji pristup onaj sa što manjom količinom očekivanja. Ali ovoliko ću podeliti sa vama...

Ajahuaska je bila užasna, divna, zbunjujuća i potpuno drugačija od onoga što sam očekivala. Videla sam kako kod nekih ljudi podstiče neverovatne stvari, dok se kod drugih ništa ne dešava. Na kraju, nisam stručnjak po tom pitanju, i još uvek sam malo izgubljena pri tumačenju svog iskustva.

Ali, ovo nije Oprin kauč tako da nećete čuti dobre stvari.

Ako razmišljate o tome da sami probate ajahuasku, evo nekoliko važnih stvari koje treba da razmotrite pre nego što donesete odluku.

Ako odlučite da je to dobro za vas, odlično, ako ne - ne treba da se stidite. Ona nije za svakoga i savetujem da imate duboko ukorenjeno samopouzdanje pre nego što se prepustite ovom iskustvu.

17

1. Ajahuaska NIJE zabavna.

Ona se često i zajedljivo smatra kao „čišćenje“, što u stvari znači da ćete ispovraćati svoj mozak. Ona izbacuje sve što se tamo nalazi, i nimalo ne olakšava taj proces. Možda sam se borila sa tim delom, ali verujte mi – čišćenje se na kraju pokazalo kao veoma dosadno mučenje. Ko god ovo smatra kao neki vid rekreacije, treba definitivno da pronađe novi hobi.

2. Ajahuaska može da bude zastrašujuća.

Nikada nisam probala halucinogene supstance pre nego što sam učestvovala u ajahuaskinom obredu, ali ono što sam čula od iskusnijih prijatelja jeste da od upotrebe halucinogenih droga možete da vidite svetle boje i smešne optičke varke zbog kojih se smejete kao dete. Ajahuaska je mnogo mračnije iskustvo. Iako mogu da vam se priviđaju svetle boje i vesele misli, pre će otkriti tamu, jer je svrha ovog iskustva da se suočite sa svojim unutrašnjim demonima, i da ih izbacite. Čula sam neki smeh u našoj kolibi, ali sam takođe čula i mnogo patnje. To je sve dokazano produktivna patnja, ali se morate pripremiti da možda osetite i vidite stvari koje ste prethodno zakopali.

3. Potpuno ste sami u ovom iskustvu Možete tražiti utehu u onima koji vas okružuju pre nego što se sveća ugasi i obred počne, ali jednom kada je popijete, sami ste. Naći ćete se u potpunom mraku, najverovatnije nećete moći da razaznate lica oko vas.

Svi će potonuti u neki svoj svet, a vi ćete biti u vašem.

Budite spremni za to, i ako to radite samo zato što to vaši prijatelji rade – nemojte.

4. Možda nećete iskusiti ništa Ljudi češto pristupaju ajahuaskinom obredu sa veličanstvenom idejom o epskim halucinacijama i duhovnom buđenju. Bez obzira koliko se otvorenim osećate, zapamtite da zapadnjaci imaju genetsku

Zdraviji IZBOR ~~~ SIROVA BILJNA HRANA – RADIONICE ~~~ Sirova ishrana – Živa, biljna hrana je prirodan izvor energije za naš organizam. Pojačava imunitet, podstiče prirodne procese tela, pomaže regulaciju telesne težine i metabolizma, revitalizuje, podmlađuje, povećava životnu energiju i fizičku snagu, uspostavlja mentalnu i emotivnu ravnotežu! Na edukativnoj radionici-seminaru aktivno učestvujete u pripremi i degustaciji originalnih i atraktivnih receptura: glavnih jela, predjela, čorbi, sosova, namaza, salata, krekera, kolača, torti, prave čokolade.

Margareta Radomirović, savetnica za prirodniji životni stil – napravila je veliku ličnu transformaciju u pogledu zdravlja i podmlađivanja, kroz uvođenje prirodnijih navika u ishrani i higijeni. Preporuke i smernice bazira na temelju ličnog iskustva i iskustava klijenata. Podučava za pripremu obroka od sirove biljne hrane, izradu prirodnih higijenskih sredstava, uživa u pravljenju sirovih kolača, jer to i sama najradije jede. Radi individualno i grupno savetovanje na temu zdravijih navika i pomaže da ih steknete i zadržite. „Vodite računa o svom telu – ono je jedino mesto u kome ste prinuđeni da živite“. U zdravlje i moje i Vaše, Margareta Kontakt: Margareta Radomirović, +381-63-726-1099, www.zdravijiizbor.info, margareta@zdravijiizbor.info

Povratak prirodnom vremenu “Neka bude harmonija između Uma i Prirode” “Kao što je vazduh atmosfera tela, tako je vreme atmosfera uma. Ako se vreme u kojem živimo sastoji od nepravilnih dana i meseci (luna), regulisano mehanizmima minutama i satima, naša svest se pretvara u mehaničku nepravilnost. Budući da sve potiče od uma, ne treba se začuditi da je atmosfera u kojoj živimo svakim danom sve zagađenija, dok se istovremeno svi žale da nemaju dovoljno vremena.

KO POSEDUJE TVOJE VREME - POSEDUJE TVOJ UM! Promeni svoje vreme i promenićeš svoj um!

Promeni svoj um i promenićeš svet!”

José Argüelles, Valum Votan, onaj koji zatvara ciklus.

18

Radionica “Začarani san” - Maya kalendara Spoznajte prirodne cikluse, vratite se prirodi, vratite se sebi Vodi: Aleksandar RADOMIROVIĆ Info na tel: +381 63 726 1099 www.zdravijiizbor.info/mayan-sinhronar

Umesto uvodnika

predispoziciju da se odupru ovakvoj vrsti fizičkog i emotivnog iskustva. To je efektno za starosedeoce Perua i Kolumbije, odakle ta praksa i potiče i gde se vinova loza ajahuaske može pronaći. To je ukorenjeno u njihovu kulturu. Vaše iskustvo može biti jako, ili blago, ili praktično nikakvo. Ali ako imate otvoren um i ako ste voljni da to probate više puta, vi ćete na kraju dobiti željeni efekat. Samo se nemojte upuštati u sve sa velikim očekivanjima.

5. Samo vi možete odlučiti da li je to nešto što želite uraditi.

Moj prijatelj ni na koji način nije uticao na moju odluku da probam ajahuasku. Bila je to zbunjujuća odluka koju sam lakše donela zato što mi se neko pridružio, ali oboje smo pošli sa različitim motivima i ličnim očekivanjima i tokom tog iskustva smo bili potpuno sami.

Krišom slušajući neke lutajuće putnike koji su raspravljali o ideji da probaju ajahuasku, primetila sam da je skoro isti pritisak prisutan kod svih. Ajahuaska ni u kom slučaju nije rekreacija, ili kao što sam gore rekla – zabava. I ponavljam, to nije nešto što radite sa još nekim. Stoga odlučite sami i za sebe da li je ovo nešto što želite probati. Ako neko drugi doprinese vašoj odluci, vaš stomak će se veoma ljutiti.

nekom od njih. Oni vas vode kroz ajahuaskin obred i kada dozvolite sebi da postanete ranjivi pod dejstvom tog napitka, vi morate verovati glavnoj osobi.

Istražite, razgovarajte sa mnogo ljudi, i tražite najbolje preporuke. Veliki broj turista u Ikvitos dolaze kako bi probali ajahuasku i svi pričaju o tome, tako da nije teško naći ljude koji su već učestvovali u obredima.

Gledajte na ovo iskustvo kao i kada idete na operaciju.

Ne biste verovali bilo kome sa skalpelom i NE treba da verujete bilo kome ko sprovodi obred ajahuaske.

7. Ništa na svetu nema gori ukus od ajahuaske osim kada povraćate ajahuasku.

Oprostite na slikovitom opisu, ali je veoma važno da shvatite da je ukus ajahuaske stvarno neopisiv.

Negde sam pročitala da ima ukus kao mlevena žaba, i mislim da ne mogu bliže ni da vam je opišem. Mnogi se trude da je ne povrate, ali mnogi ipak to urade.

Stvarno je jako loše. Ali ako to možete da podnesete, ukus nestane i posle te borbe stvarno možete doći do izvanrednih rezultata.

Možda i ne zvuči tako, nakon cele ove priče o blokadi, čišćenju i borbi, ali drago mi je da sam probala ajahuasku. To je duboko lično iskustvo i teško je za svakoga, ali sam uspela da ponesem neke vredne uvide prilikom mog povlačenja u sebe. Ako odlučite da probate ajahuasku, želim vam sve najbolje na tom 6. Raspitajte se o svom šamanu. Verujte svom šamanu. putovanju. Ako poželite da zaboravite to iskustvo, Popularnost ajahuaske je imala nekoliko negativnih podstičem vas da jedete što više začina, slatkiša i efekata na industriju koja okružuje ovaj sveti obred. mesa, koliko god to vaše srce želi, i uživajte u prirodnim Nažalost, veliki talas turizma doveo je do pristizanja lepotama amazonske regije – magičnog mesta koje i lažnih šamana, koji samo traže način da zarade. samo može biti iskustvo čišćenja i lečenja.

Istražite ih pre nego što svoju dobrobit stavite u ruke 19

19

Život učitelja

DŽELALUDIN RUMI život, delo, poruke Odlomak iz knjige “Jedino Sve” Prepevali: Aleksandar Đusić sa Aleksandrom Ljubišom

»Razum je nemoćan u izražavanju Ljubavi. Jedino je Ljubav sposobna da obelodani istinu o Ljubavi i o stanju Zaljubljenika. Put naših proroka je put Istine. Ako hoćeš da živiš, umri u Ljubavi; umri u Ljubavi ako želiš da ostaneš u životu.« Ime Mevlana Dželaludin Rumi znači Ljubav i ushićeni let u beskrajnost. Rumi je jedan od velikih duhovnih učitelja i pesničkih genija čovečanstva, i bio je začetnik Mavlavi sufijskog reda, vodećeg islamskog mističkog bratstva. Rumi je rođen 30. septembra 1207. godine, u Balku, u Avganistanu, koji je tada bio deo Persijskog carstva. Potiče iz porodice učenih teologa. Pobegavši pred mongolskom najezdom i razaranjem, Rumi i njegova porodica proputovali su mnoge muslimanske

zemlje, obavili hodočašće u Meku i na kraju se, negde između 1215. i 1220. nastanili u Konji, u Anadoliji, koja je tada bila deo Seldžučkog carstva. Naziv Rumi znači ‘’iz rimske Anadolije’’ (u dijalekatskom arapskom pridev rumi još i danas se odnosi na ono što je zapadnjačko ili nestarosedelačko). Njegov otac Bahaudin Valad, sem što je bio teolog, bio je i pravnik i mistik nepoznate loze. Njegov Marif, zbirka beleški, zapažanja u obliku dnevnika, propovedi i neobičnih izveštaja o vizionarskim iskustvima, šokirao je većinu konvencionalno učenih ljudi koji su pokušali da ga razumeju.

Rumija je u očev tajni unutarnji život uputio bivši učenik njegovog oca Burhanudin Mahakik. Burhanudin i Rumi su, osim toga, proučavali i pesnike Sanaija i Atara. Kada mu je otac preminuo, Rumi ga je nasledio na položaju šeika u derviškoj obrazovnoj zajednici u Konji. Sa 24 godine, on jeveć bio vrhunski znalac u oblasti religije i prirodnih nauka.

Na mističnu stazu ga je uveo lutajući derviš Šemsudin od Tabriza. Rumijev život je bio sasvim uobičajen za jednog verskog učitelja – podučavanje, meditiranje, pomaganje sirotinji – sve dok kasne jeseni 1244. godine nije sreo tog neznanca koji mu je postavio jedno pitanje. Šems je putovao s kraja na kraj Srednjeg istoka tragajući i moleći se da naiđe na nekog ko bi mogao “da izdrži” njegovo društvo. Začuo se glas: »A šta ćeš dati zauzvrat?« »Svoju glavu!« »Onaj kojeg tražiš je Dželaludin iz Konje.« Pitanje koje je potom Šems izgovorio nateralo je Rumija da se onesvesti i sruši na zemlju. Ne možemo da budemo potpuno sigurni kako je to pitanje glasilo, ali sudeći prema najpouzdanijem saopštenju Šems ga je upitao ko je veći, Muhamed ili Bestami, jer Bestami je izjavio: »Kako je ogromna moja slava«, dok je Muhamed u svojoj molitvi Bogu priznao: »Ne poznajemo Te onako kako bi trebalo.« Rumi se, osetivši iz kolike dubine to pitanje dolazi, srušio na zemlju. Na kraju je bio u stanju da odgovori da

20

Umesto uvodnika je Muhamed veći, jer dok je Bestami uzeo jedan gutljaj božanskog i zaustavio se na tome, za Muhameda se put neprestano odmotavao. Postoje različite verzije ovog susreta, ali ma kako da je on izgledao, Šems i Rumi postali su nerazdvojni. Njihovo prijateljstvo predstavlja jednu od misterija. Više meseci su proveli zajedno bez ikakvih ljudskih potreba, zaneti u sferi čistog razgovora i drugovanja. Ta ekstatična veza prouzrokovala je neprilike u religijskoj zajednici.

Rumijevi učenici osetili su se zapostavljenima. Osetivši nevolju, Šems je nestao jednako neočekivano kao što se i pojavio. Anemari Šimel, koja je četrdeset godina bila zadubljena u Rumijeva dela, smatra da je u vreme tog prvog nestanka započeo Rumijev preobražaj u mističkog umetnika. »Postao je pesnik, počeo je da sluša muziku i da peva, satima se vrteći u krug.« Stigla je vest da se Šems nalazi u Damasku. Rumi je poslao svog sina, Sultana Velada, u Siriju da vrati njegovog prijatelja u Konju. Kada su se Rumi i Šems drugi put sreli, pali su jedan drugom pred noge, tako da ‘’niko nije znao ko je zaljubljenik a ko ljubljeni.’’ Šems je ostao u Rumijevom domu i oženio se jednom devojkom koja je bila odgajena u njegovoj porodici.

Ponovo su počeli dugi mistični razgovori (sohbet), i ponovo je to izazvalo ljubomoru i surevnjivost.

Petog decembra 1248. godine, dok su Rumi i Šems noću razgovarali, Šems je bio pozvan na zadnja vrata.

Izašao je, i više nikada nije bio viđen. Najverovatnije je bio ubijen u dosluhu sa Rumijevim sinom Aladinom; ako je tako, Šems je zaista dao svoju glavu za povlasticu mističnog prijateljstva.

Misterija prijateljevog odsustva prekrila je Rumijev svet. Ovog puta je lično krenuo u potragu za Šemsom i tako stigao do Damaska. A tamo je shvatio: Zašto bi trebalo da tragam? Ja sam isto što i on. Njegova srž kroz mene govori.

Tragao sam za samim sobom!

Njegova ljubav i ožalošćenost zbog Šemsove smrti našle su svoj izraz u bujici muzike, plesa i lirskih pesama, sakupljenih u obimnu zbirku oda i katrena pod nazivom ‘’Divani Šemsi Tabrizi’’ (‘’Dela Šemsa od Tabriza’’). Jedinstvo je postalo potpuno. Postojala je potpuna fana, poništenje sebe u prijatelju. Šems je pisao te pesme. Posle Šemsove smrti i Rumijevog stapanja sa njim, pronađen je drugi saučesnik, Saladin Zarkub, zlatar. Saladin je postao prijatelj kojem je Rumi posvećivao svoje pesme, ne onako vatreno kao Šemsu, već sa spokojnom nežnošću. A kada je i Saladin umro, tu ulogu preuzeo je Husam Čelebi, Rumijev pisar i omiljeni student. Rumi je 21

tvrdio da je Husam bio izvorište, onaj koji je razumeo opsežnu, tajanstvenu uređenost i svrhu ‘’Matnavija’’ (‘’Duhovni distisi’’), didaktičkog epskog dela u šest knjiga (kasnije nazvanog ‘’Kuran na persijskom’’), koje se tako ćudljivo prebacuje sa teorije na folklor, sa duhovitih dosetki na ekstatičnu poeziju. Poslednjih dvanaest godina svog života, Rumi je diktirao Husamu ovo remek-delo, kao i besede ‘’Fihi ma Fihi’’ (‘’Tu je što je tu’’), napisane da bi svoje učenike uputio u metafiziku.

Ukoliko postoji jedna osnovna ideja koja bi predstavljala temelj Rumijeve poezije, onda je to apsolutna ljubav prema Bogu. Njegov uticaj na mišljenje, literaturu i sve oblike estetskog izražavanja u islamskom svetu ne može biti precenjen.

Mevlana Dželaludin Rumi napustio je ovaj svet 17. decembra 1273. Pripadnici pet veroispovesti pratili su njegova mrtvačka nosila. Ta noć je nazvana Sebul Arus (Noć sjedinjenja). Još i danas Mavlavi derviši taj dan smatraju za praznik.

Na dan moje smrti, moj mrtvački pokrov se kreće – Ali to ne znači da mi je srce još na zemlji!

Ne plačite i ne žalite me: ‘’Avaj, kako je to strašno!’’

Upali ste u đavolovu klopku – avaj, to je ono što je strašno!

Ne jaučite: ‘’Kuku, rastadosmo se!’’ na mom pogrebu – Za mene je ovo trenutak radosnog sastanka!

Ne recite ‘’zbogom’’ kada me polože u grob – To je zavesa što skrivaće večno blaženstvo.

Videste ‘’silaženje’’ – sad gledajte uzdizanje!

Zar je zalazak pogibeljan za sunce i mesec?

Vama to liči na zalazak, a zapravo je izlazak; Mrtvački kovčeg na tamnicu liči, a vodi u slobodu.

Koje je seme u zemlju palo a da nije pustilo izdanke?

Zbog čega sumnjate u sudbinu ljudskog semena?

Koje vedro nije izašlo iz čatrnje napunjeno?

Zašto bi se onda Josif ‘’Duša’’ bojao ovog bunara?

Zatvorite usta ovde, a otvorite ih na tom kraju, kako bi vaše himne odjeknule tamo u Nigdini! (‘’Gle, ovo je Ljubav’’) 21

Učitelji govore Izvor: www.mohandji.wordpress.com Prevod i obrada: Biljana Vozarević i Jelena Džaić

Sida s Himalaja i Farmerov sin

Ubrzo su ljudi počeli da prepoznaju njegov ugled i počeli su da ga posećuju.

Bilo je to pre mnogo godina. Tokom jednog od mojih Budući da smo videli da jede samo rotkvice, svi su mu putovanja u Kumaon regiju na Himalajima, desilo mi se donoslili rotkvice kao ponudu. I kao pomoćno sredstda upoznam jednog zanimljivog sveca koga su seljani vo ili lek, on je svima davao rotkvicu. Jednom prilikom zvali Muli Baba. Muli znači rotkvica (beličasto povrće je jednog pacijenta koji je bolovao od raka grla naterkoje se koristi za salatu u severnom delu Indije). ao da otvori usta i gurao mu je rotkvicu i vadio iz usta Kada sam ga upoznao, Muli Baba mi je izgledao kao tri puta. Čovek je vrištao od bolova, ali je momentalno šezdesetogodišnjak. Iz radoznalosti sam pitao jednog izlečen. Njegove metode bile su čudne. Jedna gospođa od seljana zašto Muli Baba ima ime po povrću. On mi je popila sok od rotkvice koji joj je dao i izlečila je čir na je odgovorio: “Ne znamo odakle je on došao i kako se želucu. Njegova rotkvica je spontano lečila sve bolezove. Iznenada se pojavio u selu i počeo da luta tamo- sne. Ali, bilo je i dana kada nije uopšte izlazio iz svog amo, spavajući na najčudnijim mestima, ignorišući kišu šatora i kada nije nikoga sretao. I tih dana, ako bi se i Sunce. Isprva smo ga smatrali ludim prosjakom. Ali neko približio, bacao bi rotkvicu na njega i terao ga. I onda smo uvideli da on uopšte ne prosi. U stvari, uvek ako bi ga rotkvica pogodila, spontano je bio izlečen. je kupovao jedno određeno povrće – rotkvice, od novca koji je vadio iz svoje grube vreće sa ramena. Počeli Bio je toliko moćan. Najčudnija stvar koju sam čuo je smo se pitati kako to da on ima novac. Niko se nije da je jednom starcu gurao rotkvicu u anus, pošto je usuđivao da ga pita. Uskoro se naselio u blizini puta patio od zatvora i izlečio ga. Kažu da je krv lila iz njega za džunglu, praveći sebi sklonište od bambusa, šiblja i i napravila lokvu oko njegovih nogu, i ljudi su se uplašili mokre tkanine. Ovo nije bilo dovoljno da zadrži stalnu da bi starac mogao da umre. Starac je glasno plakao, od straha kao i zbunjenosti. Uskoro je došao k sebi i kišu koja je padala. Ali, on je izgledao zadovoljan.

Atmanandini memoari o Muli Babi

22

bio sposoban da sam ode, potpuno izlečen!

Muli Baba izgovara samo jednu reč – AUM, koja zvuči kao Hmm iz njegovih usta. Nikada ništa nikog ne pita i kada mu nešto treba novac se samo pojavi u njegovim rukama, tako da sve plaća novcem.”

Morao sam da upoznam Muli Babu. Privlačnost je bila toliko jaka da nisam mogao da zamislim da odem iz tog sela, a da ga ne upoznam. Proveo sam sedam dana i sedam noći u ovom udaljenom selu, više puta posećujući prebivalište Muli Babe. Uvek se ispred njegovog šatora nalazila mala grupa ljudi. Uvek sam čekao zato što pacijenti moraju imati prednost. I kao da testira moje strpljenje, čim bi poslednji pacijent otišao, ulazio bi u šator i navlačio zastor, ignorišući me.

Sedam dana kasnije, jednog dana bacio je rotkvicu ka meni. Uzeo sam je i vratio se u svoj smeštaj. Te noći jeo sam samo to. I nešto se pomerilo u meni. Upao sam u dubok trans koji je trajao nekoliko dana. Nisam napuštao svoju sobu, niti sam jeo, spavao ili koristio toalet. Nisam čak pio ni vodu. Kada sam se vratio u uobičajeno budno stanje, shvatio sam kako je moćan avadhuta ovaj Muli Baba. Nisam gubio ni minut. Odmah sam se vratio kod njega.

Kiša je pljuštala iz gustih oblaka. Grmljavina i kiša. Nikoga nije bilo na putu od sela. Nisam imao ni kišobran. Čvrsto sam odlučio da vidim Muli Babu, ili bar da budem u njegovom prisustvu. Voda je tekla stazom i bila do kolena pa mi je bilo veoma teško da se krećem. Ni za šta nisam brinuo. Ništa me nije moglo sprečiti da odem do prebivališta Muli Babe. Gazio sam kroz vodu i dosegao čistinu u šumi blizu njegovog skloništa.

Tkanina na skloništu je bila premokra i ljuljala se na kiši i vetru. Bilo je hladno. Drhtao sam. Kada sam prišao bliže, video sam rupu u materijalu kroz koju sam pogledao unutra. Muli Baba je sedeo, sa očima podignutim ka nebu, potpuno miran i nepomičan, dok je kiša padala po njemu kroz brojne rupe sa krova od tkanine njegove kolibe. Bio je potpuno van uticaja vremena.

Stajao sam neko vreme gledajući ga. Ja takođe nisam

mogao da se pomerim. Stajao sam na kiši izvan njegovog šatora, dok je Muli Baba sedeo na kiši unutar svog šatora. Ista kiša padala je po obojici. Osećao sam kao da smo obojica pod jednim kišobranom prirode koji se zove kiša. Kada je ova misao okupirala moj um, Muli Baba je pogledao u mom pravcu. Bacio je jednu rotkvu na tkaninu, ona ju je pogodila i odbila se nazad u šator. Očima mi je dao znak da uđem. Ušao sam. Izgovarao je “Hmm”. Ponavljao sam “AUM”. Pogledao je u moje oči. Poklonio sam se ispred njegovih nogu, vodeći računa da ne dodirnem njegova stopala, ali mislima sam ih dotakao. Ponovo je izgovorio “Hmm” kao da potvrđuje moju pažnju. Pogodio je rotkvom potiljak moje glave. Opet sam pao u trans. Ne znam koliko dana i noći sam ostao tako na kolenima, glavom dodirujući zemlju. Kada sam se vratio svojoj zemaljskoj svesti, Muli Baba nije bio tamo. Bio sam sâm. Ni ja ni seljani nikada više nismo videli Mooli Babu. Sve što sam mogao da vidim kada sam pogledao unaokolo bila je mala hrpa rotkvica blizu ulaza u kolibu. I istina je da su oni koji su odlučili da zadrže rotkvice, koje sam prosledio seljanima nekoliko dana kasnije, uvideli da nisu istrulile čak ni posle nekoliko godina. Uvek su bile sveže, kao i prvog dana. Delovi ovih rotkvica lečili su i mnoge bolesti.

Ta dva puta kada sam pao u trans, imao sam različita iskustva.

Prvi put napustio sam svoje telo i lutao u ravni postojanja gde su bili samo beli mehurići svuda unaokolo.

Potpuno nagi muškarci i žene plutali su poput vila u mehurićima. Mogao sam da vidim sebe kao da gledam sebe spolja. Sve je bilo prozirno. Tada sam uvideo da bela sadrži sve boje. Sve boje su se skupile da bi nastala bela. Tako da je, u stvari, ovaj svet šaren. Nije bilo bola ili straha u ovoj ravni. Nije bilo ega ili gubitka.

Nije bilo dualnosti, niti jedinstva. Nije bilo ničega.

Bilo je kao halucinacija. Moje viđenje se promenilo kada sam se vratio iz ove ravni. Mogao sam da vidim kroz stvari oko sebe. Odmah, uprkos kiši, otišao sam putem Muli Babine kolibe.

Drugi put, kada me je Muli Baba pogodio u glavu rotkvicom, postao sam kao raspršena svetlost. Svaki teret se rastvorio. Postao sam svetlost. Samo svetlost.

Video sam mnoge poput sebe, ali, svi su oni u suštini bili ja. Nisam mogao da shvatim da li su oni u stvari unutar ili izvan mene. Svetlost je bila zaslepljujuća, a ipak umirujuća. Telo je bilo daleko izvan Zemlje i zvezda. Bio sam svetlost i ništa nije bilo odvojeno od mene. Ja sam stvoritelj, održitelj i uništitelj. Takođe sam i svedok posmatrač. Ja sam sve i ja sam ništa.

23

Tamo nije ništa ni stvoreno ni uništeno. Postojao je tanak veo između mog ranijeg identiteta i sadašnjeg, koji je sada potpuno iscepan do izumiranja. Ništa više ne postoji.

Kada sam se vratio u svoje telo, shvatio sam da ne mogu da budem ovo telo. Kao podsetnik na ovo putovanje, ili kao njegov svedok, samo nekoliko rotkvi je bilo na podu. Nije bilo ničega drugog. I Muli Baba je zauvek nestao. Da li je on ustvari i postojao? Ili, da li je on postojao samo za mene? Ili, da li sam ovo selo posetio samo zbog njega? Pitanja kojima ne treba odgovor. Pitanja koja nemaju značaj. Trenutno stanje je jedina realnost.

Ostao sam u istom selu, u istoj kolibi lečeći ljude tri godine, kao moj skromni doprinos velikom Svecu, Muli Babi, mom Guruu Dakšini. Ispunio sam njegove zadatke najbolje što sam mogao, na svoj skromni način.

Ljudi kojima sam dao rotkvu bili su izlečeni od svojih teških tegoba. Kada je došao Božanski poziv da napustim ovo mesto, uzeo sam torbu i otišao. Čim sam izašao iz šatora, potpuno je propao i stopio se sa zemljom. Bez i jednog znaka postojanja. Čudom je stajao tokom svih ovih godina, sve dok nisam odlučio da napustim selo. Jedva sam shvatio da smo Muli Baba i ja u stvari jedno. I ja nisam postojao.

Atmananda i farmerov sin Dok sam lutao dalje, severno od Kumaona, zaustavio sam se da nešto prezalogajim kod male kolibe pored puta, koja je bila vlasništvo jednog farmera. Imao je mali poljoprivredni posed na kome je sadio sezon24

ske useve. Svojim prihodima izdržavao je ženu i sina.

Takođe je služio osveženje putnicima namernicima koji su prolazili seoskim putem ispred njegove kuće po razumnoj ceni. Nije bilo nikakvog restorana u blizini.

Tako sam, tog popodneva, ja postao njegov gost.

Bio je to nesebičan čovek koji je uvek služio svežu hranu. Kada sam mu rekao da sam lutajući monah i da bih želeo nešto hrane, pitao me je da sednem na krevet koji je držao ispred i ušao je unutra. Čuo sam ga kako saopštava ženi da je došao gost kao i to da je u pitanju monah od koga ne može da traži novac. Tada sam čuo kako ga njegova žena pita da li je u redu da mi daju ostatke njihovog ručka, pošto je to milosrđe. Čovek se usprotivio njenoj ideji i insistirao na tome da se monasima i svecima nikada ne nudi stara hrana. Poslušna žena je tiho izašla iz kuće do obližnjeg bunara po vodu potrebnu za kuvanje. Sedeo sam posmatrajući poslednje zrake zalazećeg Sunca koji su stvarali zlatan oreol iznad šume. Bilo je to vedro posle podne.

Dok su muž i žena bili zauzeti spremanjem obroka za mene, video sam njihovog sina tinejdžera kako ulazi u kuću. Pogledao je u mene i blago se poklonio, kao deo nekog obaveznog rituala, bez i malo poštovanja, i ušao unutra. Pitao je roditelje šta rade i da li spremaju večeru. Rekli su da pripremaju obrok za mene. Čuo sam dečaka kako protestuje: “On je lutajući monah.

Nema novca. Neće platiti. Samo mu dajte ostatke našeg ručka, ili bananu i nešto vode, i ispratite ga pre sumraka. Inače će dopuzati i po večeru.” I zatim se okrenuo svojoj majci: “Mama, moj otac uopšte ne brine za naše sutra. Bar bi ti trebala da ga usmeravaš da ne preteruje toliko”.

Odmah se njegov otac umešao zanemelim glasom: “Tišina! Tiho sine. Ne govori tako glasno. Da li želiš da se tuga gladnog sveca odrazi na našu porodicu?

Budi miran. Naša je darma da nahranimo gladne monahe. Njihovi blagoslovi držaće nas dalje od bolesti i siromaštva.”

Pošto je njegova žena kuvala, a možda i da ga izvede gde ga ne bih mogao čuti, čovek je odveo sina u zadnji deo njegove kolibe. Još uvek sam mogao da čujem njihov razgovor; štaviše, možda sam ga još bolje čuo.

Farmer je rekao: “Sine, da li si čuo priču o Adi Šankari?

Dok je lutao, naišao je na jednu kuću i tražio milostinju.

Vlasnik je bio u lovu, tako je zarađivao i svakodnevno ih izdržavao, a njegova supruga je otvorila vrata i ugledala mladog monaha kako traži milostinju. Rekla mu je sa dubokom poniznošću: “Oprosti mi Maharadž, nema ni jednog zrna u ovoj kući. Kako onda mogu da te uslužim?” Adi Šankara ju je pogledao i rekao: ”Dobra majko, jako sam gladan. Mora da ima nešto u domaćinstvu. Molim te, proveri sve sudove i flaše.”

Umesto uvodnika Domaćica je potražila i našla jedan grozd u salamuri, u jednoj od boca u kuhinji. Dala ga je Šankariju i on ga je pojeo kao da je to kompletan ukusni obrok. Bio je srećan. Blagoslovio ju je poznatom Kanakadhara Stotrom svetog Adi Šankaračarje. Zlatni grozdovi su počeli da padaju sa neba i da se kotrljaju po zemlji.

Suvišno je reći da je porodica postala veoma bogata i da su živeli srećno do kraja života.”

Nastavio je: “Sine moj, nikada ne ismevaj svece i monahe. Bog može da se pojavi u njihovoj formi. Gospod Šiva se mnogima pojavio kroz monahe, svece i prosjake! Adi Šankari se prikazao kao obućar, Sage Naradi kao čamdžija! Tako da, nikada ne broji novac koji potrošiš za njihovu hranu. Bog će te nagraditi sa mnogo više. Ako skandalizuješ sveca, kao što Pismo kaže - večno prokletstvo desiće se tebi i tvojim budućim generacijama. Nikada ne donosi gnev sebi i svojoj porodici, sine moj. Bog nam je dao dovoljno hrane, vode, odeće, ovo skromno skrovište, kao i dobro zdravlje.

Zašto ne bismo podelili malo naše hrane sa ovim plemenitim, lutajućim svecem?”

Bila je tišina. Farmerov sin se zamislio na trenutak i onda upitao oca: “Kao što kažeš, veliki je greh vređati svece. A šta ako oni nisu sveci nego samo lenji ljudi koji se pretvaraju da su sveci kako bi uživali u besplatnim obrocima bilo gde da se pojave, od ljudi kao što smo mi koji vredno rade dan i noć u polju?”

Farmer je rekao: “Svako ubire plodove svojih postupaka, sine moj. Ti ćeš dobiti ono što zaslužuješ, a oni ono što zaslužuju. Pretvaranje često postaje skupa zamena za ono istinito, a oni koji se pretvaraju upadaju u grozne negativnosti. Niko ne može da zavarava svet zauvek. To ne treba da bude naša briga, nego samo

25

Svemogućeg Boga”. Dodao je : “Dragi moj sine, Pismo kaže da svih 68 mesta hodočašća obitava na nogama Svetaca. I onaj ko zloupotrebi svetog čoveka biće proklet duhovnim slepilom, ili će biti duhovno obogaljen bez bilo kakvog napretka u životima, i takođe će biti u paklu patnje – iz života u život. Mi možda ne razumemo stav svetih ljudi, niti razumemo njihov metod i delovanje. Prihvatamo ih i poštujemo. Oni će nas obasipati milošću. Šta vredi materijalno bogatstvo, ako nam je nasleđe duhovna patnja? I oslobođenje će biti oduzeto od njega i njegovog poroda, ako su sveci zlostavljani! I prokleti će lutati među milionima vrsta materica dostupnih na Zemlji, uključujući crve i insekte, i osetiti strašne muke i patnje u svakom postojanju. Zašto, sine moj, kada malo dobrote može da osigura naše oslobođenje, zašto da grube, neljubazne reči pomere ravnotežu naše cele porodice i budućih generacija? Hajde da poštujemo svece i budemo bogati iznutra, što je pravo bogatstvo.”

Uskoro su mi izneli topao obrok, i farmer i sin su me svesrdno služili. Posle ukusnog obroka pripremao sam se da odem. Zamolili su da ostanem da prenoćim ispred njihovog prebivališta i da odem sledeće jutro, pošto u blizini nema mesta za prenoćište. Nisam mogao da prihvatim njihovo dalje gostoprimstvo pošto sam odlučio da putujem dalje ka severu i želeo da ostanem na svom putu. Pre nego što sam otišao, dao sam im tri rotkvice i rekao: “Zasadite ove rotkvice sutra u zoru u vašem dvorištu ( 3-6h ujutru u vreme tzv. Brahma Muhurta). Bogatstvo vam neće nedostajati.”

Cela porodica je došla i poklonila mi se pred nogama i ja sam ih ostavio, otišavši ka severu, putem mesečine.

Volim vas, Mohanđi

25

MOJ POGLED NA SVET

Motivacija Piše: Marko Maoduš

Za početak, želim da se zahvalim Vama koji čitate ovaj tekst, jer ovo radim po prvi put u životu i imam priličnu tremu. Baš ovih dana sam čuo da u prvih pedeset reči treba zainteresovati čitaoca, inače neće pročitati tekst. Sadа mi pade na um „genijalni“ izum svetskih marketinških stručnjaka koji na reklami prvo napišu reč „seks“, a onda, kada dobiju pažnju auditorijuma, svoju poruku. Iskreno se nadam da nama to neće biti potrebno. A sadа, polećemo.

Razmislimo za trenutak o misli Marka Tvena koji je rekao da je strah od smrti u stvari strah od života, jer čovek koji istinski živi, spreman je da umre svakog trenutka. Mnoga istraživanja su pokazala da baš ti ljudi koji su živeli dajući sve od sebe u životu, sasvim mirno dočekuju i svoju smrt. A sada se zapitajmo, zašto mi, tako često, ne dajemo svoj maksimum?

Na osnovu svega što sam do sada naučio o čoveku, mislim da je odgovor samo motivacija. Svi znamo kako se osećamo kada smo izuzetno nadahnuti. Brzo 26

napravimo pregršt planova, ali čim nam motivacija nestane (to se desi veoma brzo), ostaju nam samo gomile obaveza, jer nismo stigli da obavimo šta smo zamislili. Nedovršene obaveze izazivaju stres, a njegove posledice su, bar uopšteno, svima poznate.

Kada smo motivisani, mislimo da možemo sve, a kada nismo, teško nam je da odemo i izbacimo smeće iz kuće ili operemo zube. Zato se ja pitam kako da ostanemo motivisani duži vremenski period? Da li možemo kultivisati to stanje? Kako da nam ono postane uobičajeno? Izučavajući ovu temu u poslednjih osam godina došao sam do mnogih odgovora, i voleo bih da neke od njih podelim sa vama.

Verujem da su priče iz ličnog iskustva najvrednije, pa da krenemo od njih.

Kao dete, bio sam prilično uspešan u svemu čega bih se dotakao. Ali, onda je naišao period mog života u kome sam dozvolio da mišljenje sredine bude toliko važnije od mog, da sam gotovo potpuno izgubio sebe. Rekao bih da je taj period trajao veći deo mog dosadašnjeg života. Dok nisam napravio veliki zaokret, bio sam samo još jedan prilično neuspešni student matematičkog fakulteta i čovek koji razmišlja samo o zadovoljenju svojih nagona, pritom često se ponašajući

prema ljudima kao prema robi, često nezadovoljan iz raznih razloga. Nisu mi valjali političari, društvo, klima, itd... Dozvoljavao sam da život prolazi pored mene, uz stalnu nadu da će jednog dana, u budućnosti, sve biti bolje. Ipak, znao sam da u meni i dalje živi ono dete koje se raduje svakodnevnim, divnim stvarima koje često nazivamo sitnicama - zracima sunca, svežem vazduhu, jutarnjoj rosi, vožnji biciklom kraj reke...

Ali, neki drugi deo mene imao je prevlast.

Spletom raznih okolnosti, za koje danas vidim da su bile tu baš kada je bilo potrebno, desilo se da naiđem na prijatelje, učitelje ili knjige koje govore na temu promene nas samih. Čitajući neke od njih, došao sam do jednog od najvećih uvida do sada - zajednički činilac u svim svojim problemima sam – samo ja! Iako je to bio veliki udarac za moj ego, počeo sam da radim na promeni sebe. Shvatio sam da ne postoji stalni karakter bilo koje osobe, već da je to, kao i sve u Univerzumu, proces, kretanje, i da sami sebe gradimo, iz trenutka u trenutak. Iz fizike znamo da je betonski zid samo skup molekula i atoma koji vibriraju na izuzetno visokoj frekvenciji, pa iako ga naša čula smatraju za statičnu stvar, on ima ograničen rok trajanja. Ako je moguće da kroz određeno vreme zid promeni oblik i postane prašina, zašto onda i neka naša osobina ne bi mogla da promeni svoj oblik?

Uvideo sam da mogu da izmenim sve svoje osobine.

Naravno, to zahteva veliku energiju, hrabrost i motivaciju. Počeo sam da analiziram svoja osećanja i reakcije. Postavljao sam sebi pitanja: „Da li bih mogao da postupam drugačije? Da li je bilo kome korisno što sam se izvikao na bahatog vozača? Da li ijedna osoba dobija nešto ispoljavanjem besa, ljutnje, ljubomore...?“ U to vreme sam naišao i na ideju da naše misli utiču na naš život. Izučavajući taj fenomen, shvatio sam da naše misli imaju veliku snagu.

A onda mi se u rukama našla knjiga „Moć sadašnjeg trenutka“, Ekarta Tolea. Zahvaljujući njemu, postao sam svestan onoga što su mnogi ljudi znali već hiljadama godina – da je sadašnji trenutak jedino što imamo, a da se naš um nalazi, veliki deo vremena, u prošlosti ili budućnosti, izazivajući nam tugu ili stres.

Nabavio sam zatim i audio knjigu i slušao je, iznova i iznova, dok nisam prihvatio taj način razmišljanja.

Potom sam tog čoveka video i na snimku i bio oduševljen spokojem koji je emitovao. Od tog trenutka i ja sam želeo to što on ima.

Moj um se sve više otvarao, počinjao sam da shvatam da je ego samo lažna slika mene koja živi u glavama drugih ljudi, a ja se trudim da ona bude što bolja. Nijednog trena mi nije palo na um da ta slika o 27

meni treba da se dopada jednoj drugoj osobi. Meni samom! Moj način razmišljanja se drastično menjao.

Neke rečenice koje sam ranije čuo i samo ih preletao, sada sam gledao iz potpuno drugog ugla i bio potpuno fasciniran. Kako su samo tako čudesne stvari mogli da izgovore ljudi koji su živeli pre više hiljada godina?

Odakle takva shvatanja Budi, Isusu, Sokratu, Lao Ceu, Konfučiju...?

Još u Petoj gimnaziji profesor filosofije nam je pomenuo Sokratovo „Znam da ništa ne znam“.

Mnogo mi se svidela ta misao, ali, iako sam shvatio značenje, nisam zaista živeo na taj način. Ego mi nije dozvoljavao da ja nešto ne znam najbolje. Osuđivao sam ljude od kojih ja „znam bolje“. Sada verujem da je život beskonačno učenje, a da svakim novim odgovorom stižemo do bar još nekoliko pitanja i to me beskrajno raduje.

Između ostalog, shvatio sam da treba da postanem u potpunosti odgovoran za sve što mi se dešava u životu. Ranije bih se žalio na sve i uvek bi neko drugi bio kriv. Tako sam samo dozvoljavao drugima da kontrolišu moj život, a ja pristajao, nesvesno, da budem žrtva koju nosi tok reke života. Sada sam svestan koliko je to velika promena u svesti, a i život, sa takvim shvatanjem, odmah postaje mnogo lakši.

Zatim je usledila još jedna velika lekcija. Mahatma Gandi je svojim primerom vodio ljude. To je karakteristika svakog pravog vođe. Voditi primerom.

Odatle i njegova, toliko puta citirana misao: „Budi promena koju želiš da vidiš u svetu.“ Shvatio sam da sve ono što sam želeo kao dete – mir u svetu, blagostanje za sve, radost života, ljubav, nikada neće doći spolja, tj. neće se svet promeniti da bi meni bilo lepo, već da ako želim „bolji“ svet, onda treba da učinim sve što je u mojoj moći da tako i bude. Od tada, svakog dana radim na tome da budem najbolja moguća verzija sebe, za sebe i za svet. I zaista težim da u svakom trenutku budem ta promena.

Da li uspevam uvek? Naravno da ne. Ali, znam da ljudi počinju da vide u meni neki mir, radost, možda nešto nalik onome što sam ja video u svojim učiteljima.

I šta se desilo sa mnom posle svih ovih učenja? Bio sam jako nezadovoljan svojim životom, nisam uspevao da ispunim svoja i očekivanja svojih roditelja, a mrvice zadovoljstva sam nalazio u hrani, sportu, putovanju i seksu. Sada, ljudi me doživljavaju kao osobu koja emituje mir i ljubav, koja gotovo uvek ima energije i ništa joj nije teško. Kako se to dogodilo? Odakle mi tolika energija? Jednostavno, posle mnogo vremena, menjao sam sebe, primenjujući sve što sam naučio.

Jedna prilično lepa definicija učenja glasi: „Dok nešto ne promeni naše ponašanje, nismo zaista naučili.“ Zaista je tako. Kada naučimo novu formulu u matematici, ona nam omogućava da brže i efikasnije radimo zadatak. Mislim da to važi u svakoj oblasti.

Primenjujući razne metode koje su naučno dokazane, počeo sam da menjam svoje negativne navike. Ulagao sam dosta energije, ali sa prvim rezultatima, ona je samo rasla, a ja se osećao sve bolje. Vremenom sam doveo sebe do toga da skoro svakog jutra ustajem u 5 sa osmehom, nikada ne vičem, vežbam svakodnevno, pišem dnevnik, meditiram, jedem gotovo samo sirovu hranu, pišem...

Sledeći savete raznih mudrih ljudi, uspeo sam da naučim kako da proizvodim motivaciju. Moje telo sada to samo radi. Osećaj je predivan, a ja mislim da sam po prvi put – zaista zadovoljan sobom. I to bih voleo da podelim sa svima koji žele da me čuju.

Joga centar

ÄŒasovi joge na Karaburmi

e-mail: marija.hatha.joga@gmail.com telefon: 064/ 268 45 72 www.yogasavezsrbije.com Foto:Dalibor Danilović

ÄŒitajte Nova Svest magazin na svom Android telefonu

www.novasvest.com