Nova Svest - novembar/2013

Broj 2 Novembar 2013

elektronski magazin za razvoj svesti

Zašto se ljutimo kada drugi dovedu u pitanje ono u šta verujemo?

Sedmodnevni meditativni izazov

Parashiva – konačni životni cilj

Joganandin doživljaj kosmičke svesti

12 dimenzija Kreacije

Šta je Osho govorio o korenu svih problema?

Anđeli i hijerarhija nebeskih bića u pravoslavlju

UMESTO UVODNIKA

Posetite prvi srpski portal za razvoj svesti w w w. n o v a s v e s t . c o m

2

Sadržaj

4

UMESTO UVODNIKA

ZAŠTO SE LJUTIMO KADA DRUGI DOVEDU U PITANJE ONO U ŠTA VERUJEMO

18

6

SVET KOJI NAS DOZIVA

8

TRANSFORMACIJA SVESTI

24

11

ZAKONI UNIVERZUMA

26

15

SEDMODNEVNI MEDITATIVNI IZAZOV

KOREN SVIH PROBLEMA

12 DIMENZIJA KREACIJE

ONOSTRANO U NAMA

DOŽIVLJAJ KOSMIČKE SVESTI JOGANANDA

21

28

VRHOVNE SPOZNAJE

KAKO SPOZNATI BOGA

NEVIDLJIVI SVET

ANĐELI I HIJERARHIJA NEBESKIH BIĆA U PRAVOSLAVLJU

ŽIVOT UČITELJA

RABINDRANAT TAGORE

UČITELJI GOVORE

VREDI IMATI NA UMU - MOHANJI

MOJ POGLED NA SVET

DECA U SADAŠNJEM TRENUTKU

z zIMPRESUM Glavni i odgovorni urednik: Milan Bojić Art direktor: Bojana Vasiljević Saradnik: Marko Maoduš Izdavač: Samostalno izdanje Tiraž neograničen 3

Kontakt i oglašavanje: novasvestmagazin@gmail.com www.novasvest.com 3

UMESTO UVODNIKA

Zašto se ljutimo kada drugi dovedu u pitanje ono u šta verujemo Napisao: Joe Martino Prevod: Marko Maoduš

V

iše hiljada godina unazad Zemlja je bila centar Univerzuma. Pre nekoliko stotina godina Zemlja je bila ravna ploča. Danas, znamo da su ovo neistine, s’obzirom na ono što smo otkrili o našem svetu i Solarnom sistemu. Ipak, prvi ljudi koji su pomenuli ideju da dotadašnje verovanje o Zemlji kao ploči ili kao centru Univerzuma, nije istina, susreli su se sa ekstremnim otporom i smatrani su ludim. Iako danas možemo da se smejemo na sam pomen ovih ideja pošto znamo da su lažne, u tom periodu su bile veoma snažno ukorenjene i ugravirane u ljudske umove.

Možemo reći da postoji velika sličnost između onoga što se dešavalo u tom vremenu i onoga što se dešava danas sa onima koji postaju svesni šta se zaista dešava ovde, na planeti Zemlji.

pitanje. Jednostavno ismevanje kako bi se odbacile nove ideje često je faza jedan, jer se u tom trenutku nova verovanja ne smatraju prevelikom pretnjom. Onda se novim idejama ili verovanjima nasilno protivi, kako njihova težina i istinitost postaju evidentnije. Ideja da se pogled na svet pojedinca mora promeniti postaje izraženija i tako strah stupa na scenu.

Konačno, kada sve postane jasno i dokazano, bez ikakve osnovane sumnje, istina kojoj se nekada tako žestoko suprotstavljalo, postaje očigledna. Zašto se to dešava?

Ego

Da bismo razumeli ovaj proces, ne moramo tražiti dalje od ljudskog ega. Reč ego je često povezana sa osećajem ponosa ili sujete.

Iako ove karakteristike proizilaze iz ega, ego je ipak više od toga.

Istina prolazi tri faze: Ego je lažni osećaj sebe za koji Prva - ismevanje. verujemo da je ono što mi jesmo.

Druga - vatreno i nasilno Svaka ideja ili koncept o tome ko smo mi je ego. To znači da se ego suprotstavljanje. najčešće pojavljuje u tome kako Treća – istina postaje biramo da se ponašamo, mislimo o očigledna. sebi ili drugima, kako se oblačimo, našim emocijama, itd... Na ego se (Artur Šopenhauer) takođe može gledati kao zaštitni Ovaj citat Artura Šopenhauera sloj koji nas odvaja od svih drugih. baca savršeno svetlo na istinu o Iako nama ova zaštita nije zaista tome kako ljudi često reaguju kada potrebna, našem egu jeste, jer je su verovanja sveta dovedena u to njegovo sredstvo da se brani od različitosti drugih.

4

Kada se pogledate u ogledalo i pomislite kako treba nešto da promenite u svom izgledu, to je vaš ego. Kada mislite da niste dovoljno vredni nečega, to je vaš ego. Kada šetate ulicom i sudite drugim osobama zbog onoga što čine, ili kako se oblače, to je vaš ego.

Mnoge misli koje čine da stalno mislite van sadašnjeg trenutka su rezultat našeg ega.

Možda sada shvatate kako sve ovo ima veze sa našom početnom tezom zašto se ljutimo kada drugi dovedu u pitanje ono u šta verujemo.

Možda ste već došli do zaključka da se ne ljutimo mi, već naš ego.

Kako znamo da je to naš ego?

Jednostavno je. Informacije koje su nam predstavljene ili informacije u koje verujemo, nismo mi. Naš ego je preuzeo tu informaciju i formulisao svoj identitet oko nje.

Kada informacija biva dovedena u pitanje ili je napadnuta, osećamo se kao da smo napadnuti mi i zato postajemo besni. Ovo je način na koji ego brani sebe i u osnovi, nas čini svojim robom. Kada neko napadne naš omiljeni tim ili bend, ljutimo se jer smo kreirali identitet oko toga. Kao što sada znamo, to nije ono što smo mi zaista i nismo MI napadnuti. Ovo isto razumevanje može biti primenjeno na gotovo sve religije, verovanja, oblačenje, hobije, informacije, itd. Nijedna od ovih stvari nismo mi.

Koraci koje možemo preuzeti da prestanemo da se identifikujemo sa našim egom 1. Upamtimo da informacija nismo mi. Kada se osećate napadnutim, posmatrajte svoj bes ili nelagodnost kako se razvijaju. Posmatranje je prvi korak da vidimo kako stvari funkcionišu unutar nas. Ako nam je početak sa nama samima pretežak, posmatrajmo to prvo na drugima.

Obratite pažnju da im ne sudite već umesto toga samo opažajte šta se dešava kada emocije preuzimaju kontrolu tokom procesa.

2. Jednom kada primetite kako reagujete, učinite svestan napor da primetite da ste vi biće koje posmatra, izvan uma, misli i identiteta sa informacijom. Iako ovo zvuči mudro, to je jednostavno shvatanje da imate kontrolu nad reakcijom i emocijom besa. Tako vi, odvojeni entitet, imate kontrolu nad egom, koji nije vi. Ovo shvatanje je veliki korak u uklanjanju ego identiteta.

3. Nastavite da vežbate da ostanete svesni tokom ovih situacija, ne dozvoljavajući da ego ponovo preuzme kontrolu. Kako ostajete svesni, promenićete naviku identifikacije sa egom i bićete nedirnuti kada drugi dovode u pitanje ili napadaju informacije u koje vi verujete. Konačno, to vam omogućava da vidite istinu iza informacije mnogo lakše nego kada ste zaslepljeni svojim egom.

5

DUHOVNA PRAKSA

Sedmodnevni meditativni izazov!

Napisala: Alanna Ketler Prevod: Marko Maoduš Ponekad težina sveta može da nas baci na kolena i kreira neželjeni stres u našim životima. Bilo da je to zahtevan posao na kome provodimo mnogo sati, život u skladu sa očekivanjima partnera ili člana porodice, ili odlazak u školu, možemo postati zaista frustrirani našim situacijama. Meditacija može biti odličan alat kojim se možemo vratiti našoj fundamentalnoj prirodi, a može nam pomoći i da se osećamo više u miru sa svojim životima i situacijama u kojima se nalazimo.

to da se ne osećam opuštenom?

Da li radim ovo pravilno? Da li ja ne mogu da se povežem? Nešto nije u redu sa mnom. Ja ne mogu ovo da uradim.“ Sam čin pokušavanja da meditiram postajao je jako stresan za mene i na neko vreme sam potpuno digla ruke od toga.

Tek kada sam shvatila da nema lošeg ili dobrog načina za meditiranje, i kada sam odbacila sva očekivanja onoga što bi „trebalo da se dogodi“, pokušala sam ponovo.

I dalje sam imala teškoća da očistim svoje misli, potpuno nasumične stvari bi se stalno pojavljivale, pa i stvari na koje inače ne bih mislila, a u osnovi sve i svašta. Izgledalo je kao da se moj ego drži tako snažno da ne želi da se pusti i preda. Pokušala sam vežbajući različite tehnike meditacije, slušala sam različite tipove muzike za relaksaciju i bilo šta drugo na šta bih mogla da se fokusiram osim na ogromne količine dolazećih misli. Ovo mi je malo pomoglo, ali definitivno, samo se redovnom vežbom stiže do savršenstva. Što više vežbam meditaciju, sve mi je lakše da očistim svoje misli i osećam efekte koje ima na jasnoću mog razmišljanja i na mir u mom svakodnevnom životu.

Lično, imala sam neke probleme sa meditacijom, a i sada ih imam.

U prošlosti sam čula neverovatne stvari o tome kako su ljudi napuštali svoja tela, doživljavali trenutke u kojima bi videli neverovatne informacije savršeno jasno, ili jednostavno, direktno razgovarali sa svojim višim bićem o životnom putu. Nije potrebno da kažem da su moja očekivanja kada sam počinjala sa meditacijom bila veoma visoka. Legla bih i pokušala da očistim svoje misli, ali bi to bilo jako teško, jer bih stalno mislila: „Ah! Prestani da misliš! Trebalo bi Do ovog dana još uvek nisam da umiriš svoj um. Ok, moje više iskusila nikakve mudre poruke viših biće, šta imaš da mi kažeš? Kako sila ili anđela čuvara, ili iskustva 6

napuštanja tela kao posledice meditacije, ali sa sigurnošću mogu reći da se osećam više povezanom.

Dakle, svakome ko ima problema sa meditacijom, ili onome ko je potpuno prestao sa tom aktivnošću, želim da poručim da treba da pokušaju još jednom i vide kako ova praksa može da utiče na njihovo opšte blagostanje. Želim da vas nadahnem da uzmete učešće u ovom sedmodnevnom meditativnom izazovu sa mnom i da vidite kakve pozitivne efekte to može imati na vaš život i smanjenje stresa.

Izazov: Kroz ovih sedam dana ispitaćemo neke različite meditativne tehnike i prakse, i igrati se sa različitim terminima i pozicijama tokom dana . Cilj je da pronađemo tehniku koja vam najviše odgovara.

Dan 1: Osnovna meditacija na dah Sedite ili lezite, zatvorite oči i počnite da se fokusirate na svoj dah. Možete nekoliko puta duboko udahnuti i izdahnuti. Pokušajte da udah traje 3 sekunde; samo se opustite i zadržite fokus na svom dahu. Pokušajte da održite svoj um čistim i ne obraćajte pažnju na misli koje se pojavljuju u vašoj glavi. Samo ih pustite da plutaju. Ako primetite

da ste se upleli u određenu misao, samo se ponovo fokusirajte na dah i ne ljutite se na sebe. Ponekad može biti zaista komično kako možemo biti kompletno uključeni u misao koja nema nikakvu svrhu.

Meditirajte ovako 15 minuta ili više, ako želite.

Dan 2: Vođena meditacija

vezani za neki glas koji će vam izgovoriti odgovor, ili neku viziju ili bilo šta tome slično. Nekada odgovor može doći kroz znanje ili osećanje. Odgovor možda i neće doći odmah, a može se desiti i da postane jasniji za nekoliko dana.

Dan 4: Bineuralni ritmovi

Od sada, to je moj najomiljeniji Ima mnogo različitih tipova tip meditacije. Nisam baš sigurna vođenih meditacija koje možete zašto, ali verovatno je zato što me probati besplatno. Neke od njih čini zaista opuštenom i mirnom, a imaju različitu svrhu i služe raznim bineuralni ritmovi zaista zvuče kao stvarima. Ovde sam priložila jednu veoma lepa muzika za opuštanje. koju možete probati.

Mislim Dakle, to je kao opuštanje u da ovaj ženski glas lepo zvuči, ležećem položaju pri kome se umirujući je i opuštajući, a i dužina izgubimo u muzici. videa nije prevelika. Ako želite da pronađete neku drugačiju, koja vam više odgovara, budite slobodni da tako i učinite. Praksa vođene meditacije može biti korisna zato što imate nekoga ko vas vodi kroz ceo proces, pa je lakše zadržati um u stanju bez misli.

Dan 5: Balansiranje čakri Meditacija balansiranja čakri može biti odlična za ponovno usklađivanje vaših čakri i ostvarivanje dodatnog balansa u vašem fizičkom i energetskom telu. Ovakve meditacije mogu Dan 3: Fokusirana namera pomoći da se uklone blokade i pojave pitanja kojima treba da se Ovaj tip meditacije može mnogo zabavimo. Postoji mnogo različitih pomoći da vam postane jasno varijanti koje možete pronaći na nešto u šta niste sigurni i šta da internetu, ja ću vam ostaviti jedan učinite povodom toga. Kako link, ali vi slobodno možete pronaći ulazite u meditaciju, zadržite drugi. Ako se dobro razumete u nameru u pozadini svog uma i čak čakre i njihovu svrhu možete čak postavite pitanje samom sebi, šta izvesti i sopstvenu meditaciju u god da je pitanje na koje nemate vezi sa njima. jasan odgovor. Možete koristiti iste principe kao i prvog dana kako biste ušli u prostor. Ne budite

Dan 6: OM meditacija Om meditacije su zabavne.

Kada izgovorite „om“ (ommm) kreirate vibraciju koju možete osetiti celim telom i koja vam pomaže da pročistite svoju glavu i opustite telo. Pokušajte da sednete prekrštenih nogu i počnite sa pevanjem „om“ – držite OM oko 5 sekundi i u potpunosti ga dovršite pre uzimanja sledećeg daha. Nastavite da pevate dok se ne osetite opuštenim, a um vam postane čist. Tada samo zadržite to stanje i nastavite da dišete koliko god dugo želite. Mislim da su ove meditacije odlične za rad u grupi.

Ako se nalazite u grupi od nekoliko ljudi i svi pevaju OM istovremeno, tada nastaje divna energija. Izgleda kao da ulazite u mirno stanje uma u trenutku.

Dan 7: Vaš izbor Da! Čestitam! Danas je poslednji dan i nadam se da ste istrajali do sada u ovom meditativnom izazovu. Ovog dana možete izabrati stil meditacije koji vam se najviše dopao i pokušati još jednom, koliko god dugo da želite. Nadam se da ste kroz ovaj izazov saznali o različitim vrstama meditacije i pronašli jednu ili više onih koje najviše odgovaraju vašem stilu života. Nadam se će ovo postati redovan deo vašeg života.

7

TRANSFORMACIJA SVESTI

KOREN SVIH PROBLEMA

Ako neko vidi ništavilo dok gleda u prostor; i ako on tada umom posmatra um, on uništava razlike i postiže Budastvo.

Oblaci koji tumaraju nebom nemaju korenje, ni dom; niti to imaju raznolike misli dok plutaju umom.

Jednom, kada je sopstveni um uočen, razlike prestaju.

Oblici i boje se stvaraju u prostoru, ali prostor nema primese ni crne, ni bele.

Sve stvari proizilaze iz sopstvenog uma, Izvor: “Tantra vrhunsko razumevanje” um nije zaprljan ni vrlinama ni porocima. Bhagawan Shree Rajneesh Koren svih problema je sám um. Zato prvo treba razumeti šta je um, od kakvog materijala je načinjen; da li je on nešto, ili je samo proces; da li je on supstancijalan, ili je samo nalik snu. I sve dok ne upoznate prirodu uma, nećete biti sposobni da rešite nijedan životni problem. Možete vrlo mnogo da se trudite, ali pokušajte da rešite bar jedan lični problem, i bićete osuđeni na neuspeh - to je sasvim izvesno; zato što, u stvari, nikakvi problemi ne postoje: um je problem. Rešavanje bilo kog problema ti neće pomoći, jer će njegov koren ostati nedirnut. To je kao kada drveću sečeš grane, potkresuješ lišće, a ne vadiš ga iz korenja. Porašće novo lišće, iznići će nove grane - čak i gušće nego pre.

Potkresivanje pomaže drvetu da postane bujnije. Sve dok ne znaš na koji način da ga iskoreniš, tvoja borba će biti uzaludna, ona je glupost. Uništićeš sebe, a ne drvo. U borbi ćeš uzaludno trošiti svoju energiju, vreme, život, a drvo će vremenom postati sve bujnije, snažnije i razgranatije. A rezultat će da te iznenadi: naporno si radio i trudio se da rešiš ovaj ili onaj problem, a oni su nastavili da rastu, da se umnožavaju. Čak ako i rešiš jedan problem, iznenada će deset novih zauzeti njegovo mesto.

Ne trudi se da rešavaš lične probleme - oni ne postoje: um sám je problem. Ali um je skriven u podzemlju: zato ga i nazivam korenom, on nije vidljiv. Kad god se susretneš sa problemom, problem je iznad zemlje - možeš da ga vidiš - i zato se možeš prevariti. Zapamti 8

zauvek, ono što je vidljivo nikad nije koren; koren uvek ostaje nevidljiv, koren je uvek skriven. Nikad se ne bori protiv nevidljivog jer ćeš se boriti protiv senke.

Istrošićeš se a da se u tvom životu ne dogodi nikakva transformacija; isti problem će se stvarati ponovo, i ponovo, i ponovo. Posmatraj svoj sopstveni život i videćeš na šta mislim. Ja ne govorim o nekakvoj teoriji o umu, već samo o ‘činjenicama’ u vezi njega. A činjenica je: treba prozreti um. Ljudi mi dolaze i pitaju, ‘Kako da ostvarim smiren um?’ A ja im odgovaram, ‘Ne postoji ništa slično smirenom umu. Nikada nisam čuo za to.’

Um nikada nije smiren - ‘ne-um’ je miran. Um sám nikada ne može da bude tih, smiren. Prava priroda uma je da bude u tenziji, da bude u konfuziji. Um nikada nije bistar, on ne može da ima bistrinu zato što je um po prirodi haos, oblačnost. Bistrina je jedino moguća bez uma, mir je jedino moguć bez uma, tišina je jedino moguća bez uma - zato nikada ne pokušavaj da ostvariš tihi um. Ako pokušaš, na samom početku ćeš krenuti u nemoguću dimenziju.

Zbog toga prvo moraš da razumeš prirodu uma, jer ćeš jedino tada moći nešto da uradiš. Ako bolje pogledaš, nikad nećeš naići na nešto što bi bio um.

On nije stvar, on je samo proces; on nije stvar, on je nalik gomili. Postoje pojedinačne misli, ali se one kreću tako brzo da ne možeš da vidiš razmak između njih.

Ne možeš da vidiš intervale jer nisi dovoljno oprezan i budan, pa ti je potrebna dublja pronicljivost. Kad

tvoje oči budu mogle da gledaju pažljivije, odjednom ćeš zapaziti jednu misao, zatim drugu, pa sledeću – ali ne i um. Misli zajedno, milion misli stvara ti utisak da um postoji. Tako je i sa gomilom. Milion ljudi stoji u gomili; da li postoji to što nazivamo gomilom? Možeš li pronaći gomilu bez osoba koje tamo stoje? Ali, oni su zajedno i njihovo zajedništvo ti pruža osećaj da nešto kao gomila postoji – a jedino individue postoje.

To je prvo što možemo uočiti u vezi uma. Posmatraj, i pronaći ćeš misli, ali nikada nećeš naići na um. I kada to postane tvoje sopstveno iskustvo - ne zato što sam ja to rekao, ne zato što je Tilopa o tome pevao, ne, to ti neće pomoći. Ali ako to postane tvoje iskustvo, i to postane činjenica tvog sopstvenog saznanja, onda će stvari neočekivano početi da se menjaju.

Pošto si shvatio tako bitnu stvar o umu, to će uticati

je odvojena od druge. I što dublje ideš, pronaći ćeš sve veće i veće praznine. Misao plovi, zatim nastupa praznina; onda nailazi druga misao, a zatim sledeća praznina. Ako nisi svestan, nećeš moći da zapaziš praznine; skakaćeš s jedne misli na drugu, i nećeš moći da zapaziš praznine. Ali ako budeš savršeno svestan, otkriće ti se kilometri praznina.

da se mnogo toga oko tebe promeni. Posmatraj um i pronađi gde je on, šta je on. Osetićeš da misli plove i da između njih ima intervala. I ako dugo posmatraš, videćeš da ima više intervala nego misli, jer je svaka misao odvojena od druge misli; u stvari, svaka reč

Isto je i sa oblacima: oblaci se kreću i mogu biti toliko gusti da će prekriti nebo i nećeš moći da ga vidiš.

Nestalo je beskrajno plavetnilo, a ti si prekriven oblacima. Posmatraj tada: jedan je oblak otplovio, a drugi još nije ušao u tvoje vidno polje i - odjednom

U tim prazninama dešava se satori.

U tim prazninama Istina kuca na tvoja vrata.

U tim prazninama gost dolazi.

U tim prazninama Bog se ostvaruje, ili nazovi to kako želiš.

A kada je svesnost potpuna, tada ostaje samo ogromna praznina ničega.

9

bljesne beskrajno nebesko plavetnilo. Isto se dešava i u tebi: ti si beskrajno plavetnilo neba, a misli su kao oblaci koji lebde okolo tebe, oseti to. Ali, praznine postoje, nebo postoji. Ako doživiš bljesak neba, to je satori, a ako postaneš kao nebo, to je samadi. Proces koji vodi od satorija do samadija sastoji se u dubokom pronicanju uma, ničeg više.

napravio razliku između dobre i loše misli? Ti si dobre misli približio sebi, a loše odgurnuo. Pre ili kasnije ćeš postati identifikovan sa dobrim mislima; dobre misli će postati domaćini. A svaka misao koja postane domaćin stvara bedu - zato što ona nije domaćin; misao na to polaže pravo, a ti se sa njom identifikuješ. Identifikacija je bolest. Gurđijev je obično govorio da je potrebna samo jedna stvar: da se ne identifikuješ sa onim što Um ne postoji kao entitet, postoje samo misli, to je prvo. dolazi i odlazi. Doći će jutro, zatim će veče doći i proći, Drugo: misli postoje odvojeno od tebe, one nisu doći će i noć, a zatim opet jutro. Ti ostaješ: ne kao ti, deo tvoje prirode, one dolaze i odlaze - ti ostaješ, ti jer je i to takođe misao - već kao čista svesnost; ne kao istrajavaš. Ti si kao nebo: nikada ne dolaziš, i nikada tvoje ime, zato što je i ono misao; ne kao tvoj oblik, ne odlaziš, uvek si ovde. Oblaci dolaze i odlaze, oni su jer je i on misao; ne kao tvoje telo, jer ćeš jednog dana trenutni fenomen, oni nisu večni. Čak ako i pokušaš shvatiti da je i ono takođe misao. da se uhvatiš za misao, nećeš moći dugo da je zadržiš, ona će otići, ona ima svoje rođenje i smrt. Misli nisu Samo kao čista svesnost, bez imena, bez oblika; samo tvoje, one ne pripadaju tebi. One dolaze kao posetioci, gosti, ali one nisu domaćini.

Posmatraj dublje, i tada ćeš postati domaćin, a misli će biti gosti. I kao gosti one će biti divne, ali ako potpuno zaboraviš da si ti gospodar, one će postati gospodari, a ti ćeš biti u zbrci. Upravo to je pakao. Kada si ti gospodar kuće, kuća pripada tebi iako će gosti želeti da gazduju. Primi ih, vodi računa o njima, ali se nemoj identifikovati sa njima jer, u suprotnom, oni će postati gospodari. Um postaje problem zato što se potpuno identifikuješ sa mislima, tako da si potpuno zaboravio na razmak i na to da su one posetioci, da one dolaze i odlaze. Uvek se seti onog koji ostaje, to je tvoja priroda, tvoj Tao. Uvek usmeri pažnju prema onome koji nikada ne dolazi i nikada ne odlazi, koji je kao nebo. Promeni geštalt: ne obraćaj pažnju na posetioce, ostani ukorenjen u gospodaru; posetioci će doći i otići. Naravno, postoje dobri i loši gosti, ali ne treba da brineš zbog toga.

Dobar gospodar će se jednako ophoditi prema svim gostima, neće praviti nikakvu razliku. Dobar domaćin je samo dobar domaćin: loše misli dolaze, i on se prema njima odnosi kao i prema dobrima. Njega ne interesuje kakva je misao. Šta si ti učinio time što si 10

kao čistota, samo kao bezobličnost, bezimenost, samo kao istinski fenomen svesnog bića - jedino ćeš kao to preostati.

Zdraviji IZBOR ~~~ SIROVA BILJNA HRANA – RADIONICE ~~~ Sirova ishrana – Živa, biljna hrana je prirodan izvor energije za naš organizam. Pojačava imunitet, podstiče prirodne procese tela, pomaže regulaciju telesne težine i metabolizma, revitalizuje, podmlađuje, povećava životnu energiju i fizičku snagu, uspostavlja mentalnu i emotivnu ravnotežu! Na edukativnoj radionici-seminaru aktivno učestvujete u pripremi i degustaciji originalnih i atraktivnih receptura: glavnih jela, predjela, čorbi, sosova, namaza, salata, krekera, kolača, torti, prave čokolade.

Margareta Radomirović, savetnica za prirodniji životni stil – napravila je veliku ličnu transformaciju u pogledu zdravlja i podmlađivanja, kroz uvođenje prirodnijih navika u ishrani i higijeni. Preporuke i smernice bazira na temelju ličnog iskustva i iskustava klijenata. Podučava za pripremu obroka od sirove biljne hrane, izradu prirodnih higijenskih sredstava, uživa u pravljenju sirovih kolača, jer to i sama najradije jede. Radi individualno i grupno savetovanje na temu zdravijih navika i pomaže da ih steknete i zadržite. „Vodite računa o svom telu – ono je jedino mesto u kome ste prinuđeni da živite“. U zdravlje i moje i Vaše, Margareta Kontakt: Margareta Radomirović, +381-63-726-1099, www.zdravijiizbor.info, margareta@zdravijiizbor.info

12 dimenzija Kreacije

ZAKONI UNIVERZUMA

Napisao: Owen Waters Prevod: Milan Bojić Kada sam konačno otkrio dvanaest dimenzija Kreacije, bio sam zapanjen simetrijom Stvoriteljevog dela.

U fizici, simetrija je znak da je teorija valjana, jer se priroda manifestuje kroz simetriju na bezbroj načina.

Ja sam tragao za prirodom strukture realnosti decenijama, a onda, jednog dana 2002. godine, ključevi Univerzuma su došli na svoje mesto, kao delovi neke slagalice.

Dimenzije su merljive stvari, to su varijable Univerzuma. Na primer, prostor se sastoji od tri dimenzije – dužine, širine i visine – a vreme se označava kao četvrta dimenzija. Drvena kocka postavljena na sto ima tri dimenzije u prostoru, koje recimo iznose 5cm x 5cm x 5cm. A takođe postoji u datom trenutku vremena.

Vreme nije samo linearan tok, kao recimo reka vremena. To je, tačnije, dimenzija koja predstavlja izraz fizičkog kretanja. Drvena kocka je stavljena na sto u određenom trenutku vremena, i skloniće se sa stola u drugom trenutku vremena. Kada se skloni sa stola to će predstavljati njeno kretanje kroz prostor.

Do sada, predstavili smo ukupno četiri dimenzije, ili četiri načina da izmerimo realnost. Ali šta je sa ostalim dimenzijama postojanja? Matematičari koji su radili na teoriji struna u fizici su 1990. godine otkrili da postoji najmanje deset dimenzija, a ne samo četiri za koje se do tada znalo.

Fizika je već dokazala da je materija u stvari energija, odnosno elektro-magnetno polje održavano u stanju tenzije. Stoga, drvena kocka je napravljena od elektro-magnetne energije, što znači da su električna i magnetna energija još dve dimenzije koje se mogu izmeriti.

Neki objekat ima određenu količinu električne, i određenu količinu magnetne energije. Dimenzije su merljive varijable koje utiču na postojanje objekta, stoga su električna i magnetna energija dve dimenzije

postojanja. One se uglavnom ispoljavaju u zajedničkoj formi poznatoj kao elektro-magnetna, međutim ispod toga se nalaze dve različite forme energije.

U eksperimentima sa subatomskim česticama, svest posmatrača je često uticala na ishod eksperimenta.

Zbog toga možemo dodati još dve dimenzije – misao i osećanje, i to su komponente ljudske svesnosti.

Misao se ovde odnosi na intelekt, ili na mentalnu aktivnost linearnog smera. Na primer, aritmetika je linearna, kao i algebra, kao i kompjuterski procesi.

Linearno mišljenje je osobina logike i pripada levoj hemisferi mozga. Holistička, desna hemisfera mozga, sa druge strane zadužena je za emocije, intuiciju i sposobnost da vidimo obrasce koji leže unutar celine.

Misao i osećanje se ispoljavaju u zajedničkoj formi, kao i elekro-magnetna energija, ali ispod te forme nalaze se dva različita aspekta svesti.

Do sada smo otkrili tri dimenzije prostora (dužina, širina, visina), jednu dimenziju vremena, dve dimenzije svesti (misao i osećanje) i dve dimenzije energije (elektricitet i magnetizam), što sve zajedno čini osam dimenzija.

Dimenzije su fundamentalni gradivni blokovi realnosti Svaki fizički objekat ima tri dimenzije veličine (dužinu, širinu, visinu) i postoji na određenom mestu u određenom trenutku vremena. Prostor i vreme su opšteprihvaćeni kao prve četiri dimenzije, ali koje su ostale? Koji to osnovni gradivni blokovi realnosti omogućavaju postojanje Univerzuma?

Materija se sastoji od različitih količina elektromagnetne energije, dakle električna i magnetna energija su osnovni gradivni blokovi u okviru fizičkog sveta. To ih čini dvema fundamentalnim varijablama, ili dimenzijama.

11

Originalni čin kreacije bio je beskonačan u svom potencijalu, uzrokujući tako ne samo kreaciju Univerzuma, već beskonačnog broja Univerzuma.

U tom trenutku, Beskonačno Biće je proširilo sebe u sferu misli, kao svoj prvi čin. Zbog toga je dvanaesta dimenzija prva originalna kreativna misao, ili princip Oca Stvoritelja.

Obratite pažnju na to da je u stvari takozvana “dvanaesta dimenzija”, u stvari prva koja je nastala, tako da se potpuno opravdano može zvati i “prva dimenzija”. Međutim, ljudi su navikli da je prva dimenzija ona koja je najbliža našem svakodnevnom Sećam se, dok sam još bio u školi, da mi je nastavnik životu na Zemlji, pa zbog toga dvanaesta dimenzija fizike zadao da nađem rešenje za neki naučni problem označava onu koja je najbliža izvoru Kreacije. pozivajući se na osnovne principe. “Jednom kada razumeš osnovne principe momče”, rekao mi je, Muško - ženski princip, u samoj Kreaciji, nije isto “onda se sve ostalo posloži samo od sebe.” Često se što i poređenje muškarca i žene. Muškarac i žena na Zemlji oboje sadrže mešavinu muških i ženskih setim koliko je on tada bio u pravu.

Postojanje svesti Stvoritelja je osnovni princip. atributa. Muškarac je fizička verzija čoveka sa muškim Jednom kada uključimo Stvoritelja, odgovori se polnim karakteristikama, a žena sa ženskim polnim pojavljuju sve lakše i brže. Dovoljno je zapitati se:”Kako karakteristikama. Otac Stvoritelj je princip svesti koji je energetski čisto muški, i on radi u sinhronicitetu sa bi Stvoritelj to uradio?” čisto ženskim principom, koji se naziva Majka Božija, Na kraju krajeva, sigurno nećete pogledati u avion ili jedanaesta dimenzija. koji na nebu proizvodi buku i reći: ”Koliko mogu da primetim, izgleda da on leti tako što proizvodi veliku Precizan balans između muškog i ženskog kreativnog principa omogućio je manifestaciju desete dimenzije. buku.”

Umesto toga, vi ćete istražiti ko su bili kreatori motora, Deseta dimenzija sadrži obrasce ili skice svesti za šta oni znaju i kako su radili, pa ćete tek onda otkriti beskonačan broj Univerzuma. sve o avionu.

Primarni čin kreacije od strane Boga može se prikazati Sada, da bismo uključili osnovni princip Jednog na sledeći način: Stvoritelja, prvo moramo definisati originalnu prirodu Stvoritelja. Nepotrebno je naglasiti da je Stvoritelj 12-ta dimenzija je prvobitna misao, ili princip Boga Oca beskonačna inteligencija. Reči poput svemoćan, (Tvorac, Stvoritelj). sveznajući, sveprisutan, opisuju ideju beskonačne 11-ta dimenzija je prvobitno osećanje, ili princip Majke Božije (bezuslovna ljubav). svesti.

Drugi atribut koji se odnosi na originalno stanje Stvoritelja je “bivanje”. U Zapadnom načinu Zajedno, u preciznom balansu, Otac Tvorac i Majka razmišljanja, mi smo navikli da uvek nešto radimo, Božija manifestovali su 10-tu dimenziju, gde su uvek samo radimo, radimo, radimo. “Bivanje”, s druge sadržani obrasci ili planovi svesti za beskonačan broj strane, je odsustvo rada. U stanju “bivanja”, vi prosto Univerzuma.

Jeste. Ne morate ništa da radite da biste nešto postali, Fundamentalna formula Kreacije je: “Misao + osećanje ako već “jeste” to nešto.

Stanje “bivanja” je osnova celokupnog postojanja. = manifestacija.”

Bivanje je bez pokreta i to je primarno stanje pre nego što se prvobitni čin kreacije pojavio. Ovo je zbog toga Smatra se da se ova formula, “Misao + osećanje = što čitav Univerzum postoji unutar svesti Stvoritelja – manifestacija”, ponavlja u savršenoj simetriji kroz ostalih devet dimenzija. to je još jedan osnovni princip.

Ljudska svest se sastoji od osnovnih gradivnih blokova misli i osećanja, i to su takođe dimenzije realnosti. Svest ide mnogo dalje od postojanja ljudskih misli. U stvari, čitav Univerzum je napravljen od originalne svesti Stvoritelja.

Fizika je, kao i duhovna filozofija, uvek u potrazi za prirodom Univerzuma. Danas je, međutim, nepopularno uključiti Stvoritelja u fizičke teorije. To je iznenađujuće, jer su gotovo svi veliki ljudi u istoriji nauke, uključujući i Ajnštajna, bili duboko duhovni i mistični ljudi.

Sva materija je energija. Čitav Univerzum je energija.

A u pozadini te energije se nalazi Svest koja ju je i stvorila.

12

Dimenzije su osnovni gradivni blokovi realnosti.

Mi živimo u svesnom univerzumu zato što je on u potpunosti stvoren od primarne Svesti. Svaki aspekt

UMESTO UVODNIKA Univerzuma, od zvezda do ljudi, pa čak i sunčeve svetlosti, je 100% sastavljen od primarne Svesti.

Dimenzije uključuju tri dimenzije prostora (dužina, širina, visina), vreme, misao, osećanje, i tri fundamentalne energije koje grade fizičku i nefizičku materiju (etar, elektricitet, magnetizam).

Posle prvobitne Kreacije prve tri dimenzije (12, 11, 10), Beskonačno Biće je ponovilo proces tri puta, kreirajući trijadu koja se sastoji od Energije, Prostora i Kretanja.

Svaka od ovih komponenti se potom izrazila u tri podforme, svaki put se povinujući izvornom obrascu misli, osećanja i manifestacije.

Obratite pažnju na simetriju 3 x 3 matrice u sledećem dijagramu.

U tim ranim danima, kada su korišćene gasne lampe i sveće, vizionari poput Faradeja, Ampera i Volta, posvetili su čitave živote proučavanju elektriciteta.

Znanja koja su se razvila iz tih istraživanja pretvorila su električnu energiju u radnu energiju, koja danas omogućava ogroman napredak u automatici, transportu i komunikacijama.

Magnetna energija, dimenzija 8, je primarno polje Univerzuma. To je materica Univerzuma, i matrica u kojoj sve energije i materija postoje. To je platno Univerzuma. Elektro-magnetna energija, uključujući svetlost, sastoji se od jednakih komponenti električne i magnetne energije. Kao što je sva materija energija, tako je i naše fizičko telo napravljeno od elekromagnetne energije, i samo nam se čini da je od čvrstog materijala.

Preostalih devet dimenzija Kreacije: Princip:

Misao+ Dimenzija 9 Eterična + energija (Životna energija)

Osećanje= Dimenzija 8 Magnetna = energija (Primarno polje

Manifestacija Dimenzija 7 Electrična energija (Fizička materija)

Osećanje kao prostor

Dimenzija 6 Linearna + separacija (Radijus)

Dimenzija 5 Kružna = separacija (Dijametar)

Dimenzija 4 Sferna separacija (Sfera)

Manifestacija kao kretanje

Dimenzija 3 Mentalno + kretanje (Ljudska misao)

Dimenzija 2 Emotivno = kretanje (Ljudski osećaj)

Dimenzija 1 Fizičko kretanje (Vreme)

Misao kao energija

Obratite pažnju da kada definišemo vreme kao fizičko kretanje, ono se glatko uklapa u trijadu Kretanja koje obuhvata mentalno, emotivno i fizičko kretanje.

Mentalno kretanje, dimenzija 3, je misao na nivou čoveka, i razlikuje se od originalne kreativne misli iz dimenzije 12.

Emotivno kretanje, dimenzija 2, je osećanje na nivou čoveka.

Korišćenje električne energije, dimenzija 7, razvijalo se tek od 1800. godine. U to vreme elektricitet je bio neispitan i nepoznat. Mogao se proizvesti u veoma ograničenim količinama, koristeći recimo hemijske baterije. Takođe, primećeno je njegovo misteriozno dejstvo na magnetne igle iz kompasa, a munje su kategorisane kao električni fenomen od strane Bendžamina Frenklina, tokom njegovih čuvenih eksperimenata.

13

Eterična energija, dimenzija 9, se tradicionalno naziva prana u istočnjačkoj tradiciji, ili chi u orijentalnoj medicini. Kada se eterična energija u potpunosti istraži od strane novih vizionara i istraživača pionira, otvoriće potpuno novu granu fizike, mnogo veću od one koju je stvorio elektricitet. Život na Zemlji funkcioniše u okviru matrice 3 x 3, koja se sastoji od 9 međusobno isprepletanih dimenzija.

Deseta dimenzija je takođe važna jer ukazuje u kom univerzumu, od beskonačnog broja univerzuma, mi postojimo.

13

Da zaključimo: Prvobitne 3 dimenzije su Svest Stvoritelja Dimenzija 12 je princip Boga Oca. Dimenzija 11 je princip Majke Božije.

Dimenzija 10 sadrži obrasce svesti za beskonačne univerzume.

Sledeće 3 dimenzije su Energija.

Dimenzija 9 je eterična, ili životna energija.

Dimenzija 8 je magnetna energija, ili primarno polje Univerzuma.

Dimenzija 7 je električna energija, ili gradivni blok fizičke materije.

Sledeće 3 dimenzije su Prostor, koji omogućava odvajanje objekata.

Dimenzija 6 je linearna separacija.

Dimenzija 5 je kružna separacija.

Dimenzija 4 je sferična separacija.

14

Sledeće 3 dimenzije su Kretanje.

Dimenzija 3 je misao (mentalno kretanje).

Dimenzija 2 je osećanje (emotivno kretanje).

Dimenzija 1 je vreme (fizičko kretanje).

Osnovnih 9 dimenzija funkcionišu isprepletane, u harmoniji. Sve one su kreacija Svesti iz prvobitne 3 dimenzije. Energija, prostor i kretanje su sve aspekti Jedne Svesti.

Kao što je pionir istraživanja elektriciteta, Majkl Faradej, izjavio o životu: “Sve ovo je samo san.”

Mi živimo u Univerzumu koji je 100% načinjen od izvorne Svesti. Kao takvi, mi sanjamo san Kreacije, u kom svako od nas, ponaosob, igra svoju ulogu i doživljava Univerzum iz svoje jedinstvene tačke gledišta.

UMESTO UVODNIKA

ONOSTRANO U NAMA

Doživljaj kosmičke svesti Izvor: „Autobiografija jednog jogija“ - Svami Jogananda moje neposlušne misli se nisu mogle pohvaliti istom namerom. Razletele su se kao ptice pred lovcem.

“Mukunda”, odjeknuo je učiteljev glas sa udaljenog “Evo me, guruđi.” Moje posramljeno lice bilo je rečitije balkona. Bio sam buntovno raspoložen, kao i moje od mog pozdrava. misli. “Učitelj me uvek podstiče da meditiram”, “Pođi sa mnom u kuhinju da vidimo šta ima za jelo.” promrmljao sam. “Ne bi smeo da me uznemirava kada Šri Juktešvar se ponašao prirodno kao da su od našeg zna zašto sam došao u ovu sobu.” Opet me je pozvao, poslednjeg sastanka prošli sati, a ne dani. ali ja sam tvrdoglavo ćutao. Kada me je pozvao po “Učitelju, sigurno sam vas razočarao svojim naglim treći put, u glasu mu se osećao prekor. odlaskom. Mislio sam da ćete se možda na mene “Gospodine, ja meditiram”, viknuo sam protestujući. naljutiti.”

“Znam kako meditiraš”, viknuo mi je moj guru, “a duh “Naravno da neću. Ljutnja izvire samo iz osujećenih ti je razbacan kao lišće u oluji! Dođi ovamo.” želja. Pošto od drugih ništa ne očekujem, oni ne Prekoren i razotkriven, tužno sam se uputio k njemu. mogu da učine ništa što bi bilo u suprotnosti sa mojim “Jadni moj dečko, planine ti nisu dale ono što želiš.” željama. Nikada te ne bih iskoristio za lične ciljeve.

Učitelj je govorio blago, tešeći me. Spokojan pogled Srećan sam samo ako si i ti istinski srećan.“ bio mu je nedokučiv. “Želja tvog srca će se ispuniti.”

“Gospodine, čovek uvek neodređeno sluša o božanskoj ljubavi, a danas u vašoj anđeoskoj osobi Šri Juktešvar se retko zabavljao zagonetkama. Čudio nalazim za nju konkretan primer. U svetu čak ni otac sam se. Blago me je udario po grudima na mestu iznad ne oprašta sinu, ako ovaj bez upozorenja napusti srca. Telo mi se ukočilo, a ogromni magnet kao da mi porodični posao. A vi se ni najmanje ne ljutite iako je isisao dah iz pluća. Duša i duh istog trenutka su se mora da sam vas doveo u veliku nepriliku, jer nisam oslobodili telesnog ropstva, izlivajući se kao tekuće završio svoje zadatke.” prodorno svetlo iz svake moje pore.

Pogledali smo jedan drugog u oči u kojima su sijale Telo mi je bilo kao mrtvo, pa ipak sam intenzivno suze. Preplavio me je talas blaženstva. Bio sam znao da nikad pre nisam bio tako potpuno živ. Moj svestan da Gospod u liku mog gurua širi male zanose osećaj identiteta nije se više ograničavao na moje mog srca do sveobuhvatnog dometa kosmičke ljubavi. telo, nego je obuhvatao i sve okolne atome. Ljudi Nekoliko dana kasnije otišao sam rano u praznu u udaljenim ulicama polako su se kretali po mojoj učiteljevu dnevnu sobu. Hteo sam da meditiram, ali vlastitoj dalekoj periferiji. Korenje biljaka i drveća 15

15

naziralo se kroz maglovitu providnost zemlje i mogao sam da razaberem kako u njemu teče sok. Ispred mene ležala je cela okolina. Moj normalni frontalni vid izmenio se u obuhvatni sferni, koji je opažao sve simultano. Zadnjim delom glave video sam ljude kako šetaju ulicom Rai Ghat, a opazio sam i belu kravu koja se polako približavala. Kada je stigla do ašramskih vrata kao da sam je gledao fizičkim očima. Pošto je zamakla iza zida od cigala i dalje sam je jasno video. Svi predmeti koje je moj pogled obuhvatao, treperili su i titrali kao brzi film. Moje telo, učiteljevo telo, dvorište okruženo stubovima, pokućstvo i pod, drveće i sunce povremeno bi se uznemirili, dok se sve nije rastopilo u svetlucavom moru, kao što se u čaši vode rastope kristali šećera kada ih protresemo. Svetlo koje je sve ujedinjavalo, smenjivalo se s materijalizacijom oblika, a ti preobražaji otkrivali su da u stvaranju vlada zakon uzroka i posledice.

Po spokojnim beskrajnim obalama moje duše razlila se okeanska radost. Shvatio sam da je duh Božiji neiscrpno blaženstvo. Njegovo telo su bezbrojna svetlosna vlakna. Sjaj koji je bujao u meni počeo je da se rasprostire preko gradova, kontinenata, cele zemlje, sunčevih i zvezdanih sistema, proređenih maglina i lebdećih univerzuma. Ceo svemir je u blagom sjaju svetlucao u beskonačnosti mog bića, kao grad koji se noću vidi iz daleka. Zaslepljujuće svetlo iza oštro ocrtane linije horizonta nekako je bledelo na najudaljenijim rubovima. Tamo sam mogao da vidim uvek isti blagi sjaj. Bio je neopisivo nežan. Slike planeta oblikovale su se od grubljeg svetla. Božanski zraci su se izlivali u svim smerovima iz večnog izvora stvarajući galaksije preobražene neopisivim aurama. Video sam kako se stvaralački zraci uvek ponovo zgušnjavaju u sazvežđa da bi se opet rastopili u moru providnog plamena. Milijarde svetova ritmički su prelazile u taj providni sjaj, a zatim je vatra opet postajala nebeski svod. Središte ognjenog neba spoznao sam kao tačku intuitivne percepcije u svom srcu. Iz tog mog unutrašnjeg jezgra širio se sjaj prema svakom delu svemirske strukture. Blažena amrita, nektar besmrtnosti, pulsirala je u meni tečno kao živa.

16

Čuo sam kako stvaralački Božiji glas odjekuje kao aum, titraj kosmičkog motora.

Iznenada mi se dah vratio u pluća. Sa skoro nepodnošljivim razočaranjem shvatio sam da sam izgubio svoju beskonačnost. Opet sam bio ograničen na ponižavajući kavez tela koji se teško prilagođava duhu. Kao izgubljeni sin pobegao sam iz svog makrokosmičkog doma i sam sebe zatvorio u jadni mikrosvet.

Moj guru stajao je ispred mene nepokretan. Počeo sam da se spuštam ka njegovim svetim stopalima, zahvalan za doživljaj kosmičke svesti za kojim sam toliko dugo strastveno žudeo. Zadržao me je u uspravnom stavu i progovorio mirno i skromno: “Ne smeš se opiti ekstazom. U svetu te čeka još mnogo posla. Hajde da počistimo pod na balkonu, a potom ćemo prošetati duž Gange.”

Doneo sam metlu. Znao sam da me učitelj uvodi u tajnu uravnoteženog života. Duša mora da se protegne do kosmogonijskih ponora, dok telo obavlja svakodnevne dužnosti. Za vreme kasnije šetnje još uvek sam bio neizrecivo ushićen. Naša dva tela video sam kao dve astralne slike koje idu putem pored reke, čija je suština čisto svetlo.

“Božiji duh je taj koji aktivno podržava svaki oblik i svaku silu u svemiru. Međutim, On sam je transcendentan i odvojen u blaženoj nestvorenoj praznini s one strane svetova vibrirajućih pojava”, objasnio je učitelj.

“Sveci koji ostvare svoju božanstvenost, poznaju sličnu dvostruku egzistenciju čak dok su još u telu.

Svesno obavljajući zemaljske poslove, ostaju uronjeni u unutrašnje blaženstvo. Gospod je sve ljude stvorio od beskrajne radosti svog bića. Premda su bolno sputane telom, Bog zna da će duše načinjene na njegovu sliku, na kraju prevladati identifikaciju s čulima i ponovo se sjediniti s njim.”

Iz kosmičke vizije izvukao sam mnoge trajne poruke.

Danima sam smirivao svoje misli, i oslobodio se varljivog uverenja da je moje telo gomila mesa i kostiju

UMESTO UVODNIKA koja se kreće po čvrstom tlu materije. Video sam da su dah i nemiran um kao oluje koje na okeanu svetla podižu talase materijalnih oblika - zemlju, nebo, ljude, životinje, ptice, drveće. Nemoguće je da se beskonačno vidi kao jedno jedino svetlo, ukoliko se te oluje ne smire. Svaki put kada bih uspeo da potpuno umirim svoj dah i svoje misli, ugledao bih kako se mnoštvo talasa kreacije stapa u jedno blistavo more, baš kao što talasi okeana kada se oluje smire spokojno nestaju u njegovom jedinstvu.

za godinom, očaraće te beskrajnom domišljatošću.

Poklonici kao što si ti, koji su pronašli put ka Bogu, ni ne pomišljaju da ga zamene nekom drugom srećom.

Niko se s njim ne može takmičiti u zavodljivosti.

Tako brzo se umaramo od zemaljskog uživanja. Želja za materijalnim nema kraja. Čovek nikada nije u potpunosti zadovoljan, pa sledi jedan cilj za drugim.

Ono “nešto drugo” što on traži jeste Bog, jer samo on može da pruži trajnu sreću.

Zemaljske želje izbacuju nas iz unutrašnjeg raja. One Božansko iskustvo kosmičke svesti učitelj daje tek nam nude lažna uživanja koja se izdaju za duševnu kada je učenik svoj duh toliko ojačao meditacijom radost. Ipak, božanskom meditacijom izgubljeni raj da ga prostrani vidici ne mogu zgromiti. To iskustvo može opet brzo da se pronađe. Pošto je Bog uvek se ne može steći pukom intelektualnom spremnošću nov, ne može da nam dosadi. Da li se možemo zasititi ili otvorenošću. Samo stanje proširene svesti koje blaženstva čiji se raskošni ukus bez prestanka menja?” se postiže vežbanjem joge i predane bhakti može da pripremi duh kako bi podneo oslobodilački šok “Sada razumem, gospodine, zašto sveci Boga zovu sveprisutnosti. Iskrenom pokloniku to se neizbežno nedokučivim. Čak ni život koji bi večno trajao, ne bi bio događa. Njegova intenzivna žudnja počinje da privlači dovoljan da prodremo u njegovu tajnu.”

Boga neodoljivom silom. Gospod, kao kosmička vizija, poklonikovim magnetskim žarom biva privučen u “Tako je. Ali on nam je blizak i drag. Kada duh krija širinu njegove svesti. jogom ukloni čulne prepreke, meditacija pruža Šri Juktešvar me je naučio kako da dozovem blaženi dvostruki dokaz o Bogu. Uvek nova radost pokazuje osećaj kada god to poželim, i da ga prenesem drugima da on postoji, jer su u to uvereni svi atomi našeg tela. U ako su im intuitivni kanali dovoljno razvijeni. Mesecima meditaciji čovek nalazi i njegovo neposredno vođstvo, sam svakog dana ulazio u stanje ekstatičnog sjedinjenja pravo rešenje svakog problema.” razumevajući zašto se u Upanišadama105 kaže da je Bog rasa, “najslađi”.

“Vidim, guruđi, da ste vi rešili moj problem.” Zahvalno sam se smeškao. “Sad razumem da sam našao Boga, Međutim, jednog dana sam izašao s tim problemom jer kad god bih zauzet poslom podsvesno osetio pred učitelja. radost meditacije, na suptilan način bih bio podstaknut “Gospodine, želim da znam kada ću naći Boga.” da krenem ispravnim smerom čak i kada se radilo o “Pa, našao si ga.” detaljima.”

“O, ne, gospodine, mislim da nisam!”

Moj guru se nasmešio. “Znam da ne očekuješ starca “Ljudski život pritisnut je tugom sve dok ne naučimo na prestolu u nekom antiseptičnom kutku svemira. kako da se uskladimo s Božijom voljom, čiji 'pravi smer' Međutim, vidim da smatraš kako je posedovanje moći često zbunjuje egoističnu inteligenciju. Samo Bog poznavanje Boga. Nije tako. Čovek može da poseduje može da dâ nepogrešiv savet. Ko nosi teret svemira, sav svemir, a da mu Gospod ipak izmiče! Duhovni ako ne on?” napredak se ne sme meriti moćima, već samo jačinom blaženstva u meditaciji. Bog je uvek nova radost. On je neiscrpan. Ako budeš nastavio da meditiraš godinu 17

17

VRHOVNE SPOZNAJE

Kako spoznati Boga Izvor: odlomak iz knjige “Merging with Siva” - Satguru Sivaya Subramuniyaswami Prevod: Milan Bojić

Parašiva, konačni životni cilj Nikada nije živeo veći broj ljudi na ovoj planeti pitajući se: “Šta je pravi cilj i konačna svrha života?”

Ipak, čovek je zaslepljen svojom ignorantnošću i brigom za spoljašnjim doživljajima sveta. On je uhvaćen, zarobljen i vezan karmom. Vrhovne spoznaje koje postoje su van njegovog razumevanja i ostaju zamagljene, čak i intelektualno. Čovekova konačna potraga, poslednja evolutivna granica, nalazi se u njemu samom. To je Istina koju vedski rišiji (prosvetljeni učitelji) nazivaju čovekovim Sopstvom, i ona se može spoznati samo kroz ovladavanje umom, i pročišćenje.

Karma je ta koja nas sprečava da spoznamo i dostignemo konačni životni cilj, mada je čak pogrešno nazivati to ciljem. To je ono što oduvek postoji i onaj ko zna to oduvek zna. Nije stvar u tome da postaneš Sopstvo, već u tome da shvatiš da nikada nisi ni prestao da budeš Sopstvo.

A šta je Sopstvo? To je Parašiva. To je Bog. To je ono što je izvan uma, forme i prostora. To je ono što svi ljudi traže i čemu teže.

Kada se ovlada karmom kroz dobro praktikovanu jogu i darmu, i kada se energije transmutiraju u njihovo vrhovno stanje, tada vedska Istina otkrivena od strane rišija postaje očigledna.

vritija, talasa uma. Spoznaja ove Istine pruža nam ispravnu perspektivu i dovodi spoljašnje realnosti u tu perspektivu. Tada su te realnosti viđene kao nerealnosti, ali se ipak ne odbacuju.

Ovo intimno iskustvo se mora doživeti dok postojimo u fizičkom telu. Čovek se iznova i iznova vraća u telo da bi spoznao Parašivu. Ništa više. Ipak, Sopstvo, ili Parašiva, postaje iskustvo tek kada se doživi. Pre nego što se doživi, to je samo cilj. Nakon spoznaje i ostvarenja cilja, jedna stvar se gubi - želja za Sopstvom.

Kao dečije samootkrivanje

Pogledajte kako dete, dok gleda u svoj odraz kada prvi put stane ispred ogledala, oseća svoj nos i uši, oči i usta. Osećati i videti ono što je oduvek bilo tu jeste iskustveno otkriće. Isto je i sa Parašivom.

To je uvek tu, u svakom ljudskom biću na planeti.

Međutim, okretanje ka spoljašnjim doživljajima materijalne egzistencije sprečava naše okretanje ka unutra. Zamračenje ogledala uma, tog reflektujućeg jezera svesti koje kada je mirno vidi jasno, ili pojava uznemirujućih talasa na površini uma, iskrivljuju viđenje i pomućuju razumevanje. Bez čistog ogledala, dete ne može da vidi ono što je oduvek bilo tu – svoje vlastito lice. Parašiva je iskustvo koje se može uporediti sa viđenjem i dodirom sopstvenog lica po prvi put. Ali Cilj je spoznati Gospoda Šivu u svom apsolutnom, to nije iskustvo u kome jedna stvar otkriva drugu, kao transcedentnom stanju, jer kada se to postigne onda u slučaju otkrivanja sopstvenog lica. To je Sopstvo to postaje tvoje stanje – bezvremena, bezformna, koje doživljava samo sebe. Iskustvo, iskušeno i onaj bezprostorna Istina. Ta Istina leži van mislećeg ko iskušava su jedno te isto. uma, van osećajne prirode, i van akcije ili pokreta 18

UMESTO UVODNIKA Zbog toga se to može postići samo kada se um usmeren na spoljašnje okrene ka unutrašnjem.

Mnogi ljudi pokušavaju da iskuse Boga kroz druge ljude. Učenici vide gurua kao Boga. Žene doživljavaju svoje muževe kao Boga. Poklonici vide svoja božanstva u hramovima kao Boga. Ali sve vreme, iza njihovih očiju koje gledaju, nalazi se Bog. Sopstvo, Parašiva, se može dostići samo onda kada se tragalac okrene od sveta i uđe u sopstvenu pećinu. Mi spoznajemo Sopstvo unutar sebe samo kada se potpuno okrenemo samom sebi kroz koncentraciju, meditaciju i kontemplaciju, i tada postignemo i održimo čistu svest.

Definisanje odredišta Kako možemo znati kada smo spremni da spoznamo Sopstvo? Kako da znamo kada je Duša duhovno zrela?

Kada započnemo putovanje i jasno definišemo svoje odredište, tada moramo krenuti od mesta gde se trenutno nalazimo. Jasno definisanje našeg odredišta zahteva da znamo gde se nalazimo, i zahteva od nas da utvrdimo želimo li, ili ne, da idemo ka tome u ovom trenutku. Moramo se zapitati imamo li razlog i snagu volje da idemo tamo. Da li smo spremni da napustimo svet, ili moramo da ispunimo još neke obaveze u njemu, i prema njemu? Kako smo otplatili sve naše dugove?

Ne možemo napustiti svet sa nerazrešenom karmom.

Možda želimo još nešto, ili neko ispunjenje ljudske sklonosti, kreativnosti, bogatstva, profesionalne ostvarenosti, imena, slave. Drugim rečima, da li još uvek imamo svetovna angažovanja i vezanosti? Da li smo spremni za poslednje putovanje koje život ima da ponudi?

Da li smo spremni da izdržimo teškoće sadane (duhovne prakse), i da prođemo kroz smrt ega? Ili bismo želeli još malo zadovoljstava u svetu koji se sastoji od “ja” i “moje”?

Kada je čovek vezan svojom prošlom karmom, nesrećan, zbunjen, i bez entuzijazma sprovodi svoju darmu (dužnost, život), tada kao rezultat pravi novu karmu i njegova letargija postaje očaj. Kamila hoda sporo ako je teret težak i staje ako teret postane još teži. Onaj ko je opterećen ne može da izrazi radost.

Tada staje. On stoji na putu držeći svoje probleme u rukama, bez želje i mogućnosti da ih pusti.

Svi hindusi, bez izuzetka, veruju u reinkarnaciju. Pri svakom rođenju mi moramo ispuniti dosta ciljeva koji naposletku, nakon mnogo dobro proživljenih života, vode ka konačnom cilju koji će se ukazati pred nama, kao jedini vredan da mu se teži. Sve druge želje, svi drugi ciljevi blede pred blještavilom same pomisli na vrhovnu spoznaju i oslobođenje.

Kroz živote mi ispunjavamo svoje obaveze prema roditeljima, prijateljima i društvu, postajemo dobri domaćini, dobri građani, živimo vredan život u fizičkom, emotivnom i intelektualnom smislu. To su prirodni ciljevi mnogih ljudi. Jednom kada se to postigne u životu, postaje lako da ponovimo taj obrazac u budućim životima, i da evoluiramo ka rafiniranijim i težim ciljevima, poput dobijanja znanja o istinama iz Veda, i uspostavljanju ličnog odnosa sa Gospodom Šivom.

Ovladavanje energijama

Ipak, određeni preduslovi se moraju ispuniti: umirivanje energija, tj. prane, kroz pranajame (vežbe disanja), pročišćenje i rafiniranje uma i emocija, smirenje uvek nemirnog uma okrenutog ka spoljašnjosti, kao i podsvesti koja ga sledi i u kojoj su skladištena sećanja, od kojih nam dolaze strahovi, mržnja i ljubomora.

Naša prošlost je ta koja uslovljava i kreira našu budućnost. Mi spaljujemo prošlost u sadašnjosti, i u njoj oblikujemo budućnost.

To je pitanje evolucije, i životne faze u kojoj smo ušli Emocije su moćna sila koja otvara katance na našim u ovu inkarnaciju. Kada je Duša duhovno zrela, tada čakrama. Kada se njima ovlada, kada se okrenu ka znamo da smo spremni da spoznamo Sopstvo. unutra i transmutiraju, onda ta životna sila pomaže

19

19

duhovni napredak. Naš put se ne sastoji samo od toga da probudimo svoju višu prirodu, već i da istovremeno sa pozitivnim pristupom i svesnošću pristupimo ostacima naše niže prirode, menjajući pohlepu u darežljivost, i suočavajući se sa potisnutom ljubomorom, mržnjom i besom.

Ovaj način pogrešnog identifikovanja samog sebe se mora prekinuti i prevazići. Pre nego što uopšte započnemo ozbiljnu sadanu (duhovnu praksu), moramo shvatiti sebe bolje, kao i razumeti tri faze našeg uma: instinktivnu, intelektualnu i nadsvesnu.

Ovo zahteva vreme, meditaciju i učenje – koje treba da kulminira stvarnim iskustvom instinktivnog uma, Većina ljudi ne razume da oni samo imaju um, telo i intelektualnog uma i transcedentnim nadsvesnim emocije, a da su oni sami nešto mnogo veće i šire od stanjem uma. toga. Ljudi se poistovećuju sa umom, misle da su telo i Kada spozna um u svom totalitetu, tragalac stiče osećaju da proizvode emocije, pozitivne ili negativne. znanje da je on sam nešto drugo – svedok koji Da bi napredovali na duhovnom putu, ljudi moraju posmatra um i, stoga, ne može biti sam um. shvatiti da oni nisu te stvari, već da su svetlosna, Tada spoznajemo da je um u nadsvesnom stanju svesna Duša koja nikada ne umire, koja može da čist. Nije više potrebno da ga pročišćavamo, osim kontroliše um i da navodi emocije ka ispunjenju da prenesemo njegovu prirodnu čistotu u stvarnost, darme i razrešenju karme. Dok živimo u uobičajenom u svoj intelekt, tako što ćemo dobiti pravo znanje i stanju strahova, briga i sumnji, nemoguće je videti transmutirati instinktivne i životinjske kvalitete. Ovo dublje istine. Za takvu osobu je sasvim normalno da se ostvaruje iznutra ka spolja. I nije toliko teško kao kaže: “Ja se plašim. Ja se brinem. Ja sam zbunjen. što se čini.

Ja sam bolestan.” Ta osoba izgovara ove rečenice svakodnevno, misleći tako o sebi na veoma ograničen način.

Dva najbrža čitaoca koji nam tačno 25.11. u 12h pošalju mejl sa svojim kontakt podacima, dobiće po jednu kartu za Gong kupku.

Pišite nam na:

novasvestmagazin@gmail.com

Gong kupka Meditativni koncert --Vedran PETRAK “Zvučna kupka sa planetarnim gongovima” Ponedeljak, 02. decembar 2013 od 20h - 21.15h U okviru Festivala Love&Spirit Prijavite se! +381 63 726 1099

Gong kupka: Četvrtak, 05. decembar od 18h do 20h - Gong kupka Petak, 06. decembar od 18h do 20h - Zvučna kupka 20

UMESTO UVODNIKA

NEVIDLJIVI SVET

Anđeli i hijerarhija nebeskih bića u pravoslavlju

Izvor: Odlomak iz romana „Igra anđela“ - Ljiljana Habjanović Đurović Brošura „O anđelima- sveti oci o anđelima Gospodnjim“

Samo su malobrojni među ljudima razumeli ponešto od prirode anđeoske. Jovan Damaskin. Grigorije Veliki.

Ilija. Apostol Pavle. Vasilije Veliki. Prorok Jezekilj.

Patrijarh Jakov. Tajnovidac Jovan. Dionisije Areopagit.

Preko njih je Gospod otkrio našoj miloj braći ono što je po promisli Njegovoj trebalo da saznaju o nama. Ništa više ne smem ni ja da vam kažem. Jer kao što sigurno pamtite, svako naše činjenje određeno je i ograničeno voljom Božijom.

Najbrže oni koji su Mu najbliži. A On sija u središtu.

Svetlost svake svetlosti.

Razlikujemo se i delimo među sobom po svojoj prirodi i položaju.

Svrstani smo u tri čina, a u svakom činu su po tri reda anđeoska. Kao u svakoj vojsci. Jer anđeli i nisu drugo do nebeski ratnici za slavu Božiju i za dobro ljudi.

Ima nas neizbrojivo mnogo. Hranimo se svetlošću i

Vrh nebeske hijerarhije činimo mi, Serafimi. Nazivaju nas i bogoljubivima, i plamenolikima, jer plamtimo ljubavlju prema Svedržitelju.

Kraj nas su Heruvimi, bogomudri i mnogooki. Njihovo je ime Punoća Božijeg znanja. Oni vidovito prate sva događanja u vaseljeni.

I još od prvog greha stoje pred istočnim vratima Edenskog vrta, i svojim plamenim mačevima preče put ka drvetu večnog života. Zapisano je još: po nalogu koji Gospod dade Mojsiju, Jevreji su poklopac zavetnog kovčega ukrasili zlatnim kipovima dva Heruvima, koji se gledaju licem u lice, i čuvaju Zapovest.

blizinom Božijom. Podeljeni u devet krugova okrećemo se neprestano oko Njega.

Najvišeg čina su i Prestoli, poznati i kao bogonosni, jer na njima na neiskaziv način počiva Bog.

Gospod nas je stvorio da budemo vesnici i izvršioci Njegovih nauma. A opet, mi smo bića samostalna i slobodna. Imamo i osećanja, ali ne iz same svoje suštine, nego od Duha svetoga. I poslušnošću ostajemo u njemu. Nevidljivi smo i bestelesni. Besmrtni i nepromenljivo mladi, kao u času postanja. To je zato što smo smireno izabrali ljubav prema Onome koji nas je sazdao. Tako smo ovom neizmenljivošću pobedili samu izmenljivost svoju.

21

21

Arhanđeli blagoveste veliko i preslavno. Proroštva koja dobijaju od viših činova otkrivaju Anđelima i, preko njih, ljudima.

Razumeli ste, Anđeli su najbliži našoj mlađoj braći. Iz ovoga reda su Anđeli Čuvari, oni koji su uvek sa ljudima.

Svaki čovek ima svoga Anđela. Da ga štiti, čuva, i pruža mu svaku pomoć koja je Gospodu po volji. Kada čovek čini dobro, njegov Anđeo se veseli i miluje ga svojim krilom po obrazu.

Ovi činovi i redovi anđeoski o kojima vam govorim predstavljaju put kojim nalozi, znanje i svetlost idu od Oca nebeskog ka Njegovoj deci.

Anđeli više hijerarhije sve primaju od Trosunčanog Gospoda. I šire primljeno na redove srednje hijerarhije. A ovi na one iz niže. Tako sve do ljudi.

Oni pomažu vladarima, i svima koji imaju moć nad ljudima, da pravedno sude i presuđuju.

U srednjem činu anđeoskom utvrđeni su Gospodstva, Sile i Vlasti.

Gospodstva uče vladare mudrom i mirnom upravljanju zemljom i narodom. Ali nisu samo nad njima nadneti.

Gospodstva s radošću pomažu ljudima koji bi da zavladaju sobom. Svojim željama i strastima.

Sile nose slabosti slabih. A na ugodnike Božije izlivaju čuda čineći i njih čudotvorcima.

Vlasti učvršćuju dobre u trudu i podvizima i imaju vlast nad iskušenjima i nad kušateljem ljudi.

U tri su reda svrstani i anđeli nižeg čina. Načela. I oni čija imena ljudi najbolje znaju. Arhanđeli i Anđeli.

Načalstvovati se još kaže i starešinovati. Upravljati.

Načala su starešine nad Arhanđelima i Anđelima. I još izvode dostojne ljude na važne položaje i daju im upravu nad drugima. Među Načelima svaki narod ima svoga čuvara. Kao što svaki čovek ima svoga Anđela.

22

Ali moram još da dodam: i primanje milosti Božije po sopstvenoj je volji. I ljudskoj i anđeoskoj. Mera te milosti određena je trudom svakog pojedinačnog bića da proslavi ime Božije. Ko se više trudi, veća mu je nagrada. Bliži je Gospodu.

A o tome brinem ja, Serafim Jegudilo. Moje ime znači Hvala Božija. Nebeskim nagradama podstičem ljude da rade u slavu Oca našega. Pomažem im u svakom dobrom i Gospodu milom nastojanju i štitim ih od zla.

АNĐEOSKA HIJERARHIJA 3 čina i 9 anđeoskih horova

1. Čin

2. Čin

3. Čin

serafimi

gospodstva

načala

heruvimi

sile

arhanđeli

prestoli

vlasti

anđeli

Još je potrebno spomenuti i imena arhanđela i njihove službe: Mihail (ime znači Ko je kao Bog) stoji s desna Bogu, Očeva je sena; vojskovođa nebeske vojske, pobednik nad Zmajem (Sotonom); anđeo pobede i Suda.

Gavril (ime znači Junak Božji) posebni glasnik Duha Svetoga, vesnik Božijih tajni. Izobražava se tako što u desnoj ruci drži rajsku granu i nosi svetiljku sa zapaljenom svećom, a u levoj ogledalo od zelenog kamena jaspisa.

Rafail (ime znači Pomoć i iscelenje Božije) utešitelj žalosnih i iscelitelj bolesnih. Izobražava se sa lekarskom sasudom od alabastera u levoj ruci, a desnom vodi dečaka Toviju koji drži ribu uhvaćenu u Tigru.

Uril (Oganj Božiji) Prosvetitelj neverujućih.

Izobražava se sa isukanim mačem u desnici, a u levoj ruci okrenut na dole plamen ognjeni. Još se naziva i Jeremil.

Salatil (Molitvenik Božiji) anđeo molitve, koji neprestano moli Boga za sve ljude i njih same pobuđuje na molitvu.Izobražava se sa očima i licem usmerenim na dole i rukama molitveno prekrštenim na grudima.

Jegudil (slava Božija) Ukrepitelj ljudi koji se trude radi slave Božje i staratelj o nebeskoj nagradi koja im je pripremljena. Izobražava se sa zlatnim vencem u desnoj ruci, a u levoj drži trostruko spleten bič.

Varahil (Blagoslov Božji) On je anđeo koji ljudima donosi blagoslov i blagodat od Gospoda.

Izobražava se sa odeždom na kojoj su po nedrima rasuti cvetovi belih ruža.

23

ŽIVOT UČITELJA

Rabindranat Tagore Izvor: www.schoolofwisdom.com Prevod: Marko Maoduš

Rabindranat Tagore je rođen u Kalkuti, gradu u Indiji, u bogatoj bramanskoj porodici. Posle kratke posete Engleskoj (1878) gde je pokušao da uči prava, vratio se u Indiju i umesto toga počeo da se bavi pisanjem, dramaturgijom, poezijom, filozofijom i podučavanjem.

Do svoje pedeset prve godine ostvario je delimičan uspeh u oblasti Kalkute, gde je rođen i odrastao, uz mnogo svojih priča, pesama i dramskih komada.

Njegove kratke priče su objavljivane u mesečniku jednog prijatelja, a bio je i glavni glumac u nekoliko svojih predstava. Inače, bio je vrlo malo poznat van oblasti Kalkute i potpuno nepoznat van Indije.

Sve to se iznenada promenilo 1912. godine. Tada se vratio u Englesku, po prvi put od kada je odustao od školovanja u pravnoj školi, još od perioda kada je bio tinejdžer. Sada je stigao sa pedeset jednom godinom, u društvu svog sina. Na putu ka Engleskoj počeo je da prevodi, po prvi put, svoj poslednji izbor poema, “Gitandžali”, na engleski. Gotovo sav njegov rad pre toga, bio je zapisan bengalskim jezikom. Odlučio je da

torbu u kojoj se nalazila sveska, na stanici podzemne železnice. Srećom, torba je pronađena narednog dana od strane poštenog građanina i vraćena vlasniku.

Jedini Tagoreov prijatelj u Engleskoj, poznati umetnik koga je upoznao u Indiji, Rotenštajn, kada je saznao za te prevode, zatražio je da ih vidi. Slikar nije mogao da veruje svojim očima. Poeme su bile neverovatne.

Odmah je pozvao svog prijatelja Jejtsa i uspeo da ga nagovori da i sam pogleda prevode u ispisanoj svesci.

Ostatak je, kako kažu, istorija. Jejts je bio zanesen.

Kasnije je napisao uvodnik za Gitandžali, koji je objavljen u septembru 1912. godine, u ograničenom izdanju, od strane društva Indijaca u Londonu. Odmah zatim, i poezija i čovek postali su apsolutna senzacija, prvo u londonskim literarnim krugovima, a potom i u čitavom svetu. Njegovo duhovno prisustvo bilo je fenomenalno. Njegove su reči budile veliku lepotu.

Niko nikada ranije nije čitao nešto nalik tome. Mali deo misticizma i sentimentalne lepote indijske kulture predstavljene su Zapadu po prvi put. Manje od godinu

se time bavi, samo da bi imao šta da radi na putu, bez ikakvih očekivanja da će njegovi prvi prevodi postići ikakav uspeh. Prevode je zapisivao u malu svesku koju je nosio sa sobom tokom dugog putovanja brodom iz Indije. Pošto su pristigli, sin je zaboravio očevu

dana kasnije, 1913. godine, Rabindranat je primio Nobelovu nagradu za književnost. Bio je prvi čovek koji je počastvovan na taj način, a da nije sa Zapada.

Preko noći je postao poznat, počeo da putuje svetom i promoviše inter-kulturalnu harmoniju i razumevanje.

24

Od strane kralja Džordža V proglašen je za viteza 1915. godine. Kada ne bi putovao, ostajao bi u svojoj porodičnoj kući u predgrađu Kalkute i bio vrlo aktivna snaga na planu pisanja, duhovnosti i društvenopolitičkog rada.

Posle masakra u Amritsaru, 1919. godine, gde je 400 Indijaca pogubljeno od strane britanskih trupa, vitez Tagore se odrekao svoje titule. Iako dobar prijatelj Mahatme Gandija, najveći deo svog vremena ostao je van politike. Protivio se nacionalizmu i militarizmu kao principima, i umesto toga, promovisao principe duhovnosti i zalagao se za kreaciju nove svetske kulture zasnovane na multi-kulturalizmu, raznolikosti i toleranciji. Služio je kao duhovni i kreativni svetionik svojim zemljacima, i naravno, celom svetu. Koristio je novac koji bi zaradio na svojim predavanjima kako

kulturalnom podučavanju bili su nadahnuće za mnoge, uključujući i njegovog prijatelja, Kermana Kejserlinga iz Estonije. Grof Kejserling je 1920. godine osnovao svoju školu, po uzoru na Tagoreovu školu i univerzitete koji su postojali u Severnoj Indiji pod budističkim vođstvom preko 2000 godina, pod nazivom „Škola mudrosti“. Rabindranat Tagore je vodio početni program “Škole mudrosti” 1920. godine, i učestvovao u nekim programima i kasnije.

Kreativni izraz Rabindranata Tagorea govori mnogo. Raznovrsnost, kvalitet i kvantitet su neverovatni. Kao pisac, Tagore je mahom pisao na bengalskom jeziku, ali je posle uspeha sa “Gitandžalijem”, preveo i mnoge druge svoje radove na engleski.

Napisao je preko hiljadu poema, 8 tomova kratkih

bi proširio školu koju je osnovao 1901. godine, sada poznatu kao Višva Bharati.

Ona je bila alternativa slabom sistemu obrazovanja nametnutom od strane Britanaca, a u njoj su kombinovane najbolje tradicionalne ideje indijskog naroda sa idealima Zapada. Njegovi napori u multi-

priča, gotovo dva tuceta dramskih komada, 8 novela, i mnogo knjiga i eseja na temu filozofije, religije, obrazovanja i društva. Pored reči i drame, njegova ljubav je bila i muzika, u bengalskom stilu. Komponovao je preko dve hiljade pesama, kako muziku, tako i reči.

Dve su postale nacionalne himne Indije i Bangladeša.

25

U 1929. godini postao je i slikar. Mnoge njegove slike mogu biti pronađene u muzejima, posebno u Indiji, gde se smatra najvećim piscem u istoriji.

Tagore nije bio samo kreativni genije, bio je i veliki čovek i prijatelj mnogima. Na primer, bio je dobar prijatelj od detinjstva velikom indijskom fizičaru, Boseu. Bio je obrazovan i prilično dobro je poznavao Zapadnu kulturu, a posebno poeziju i nauku. To ga je činilo izvanrednom osobom, jednom od prvih koja je kombinovala Istok i Zapad, antičko i moderno znanje.

Tagore je dobro poznavao i post-Njutnovu fiziku i bio kadar da debatuje sa Ajnštajnom 1930. godine, na temu novih principa kvantne mehanike i haosa. Snimci njegovih konverzacija sa svojim savremenicima kao što su Albert Ajnštajn i H.Dž. Vels, ostaju kao kulturne znamenitosti i prikazuju briljantnost ovog čoveka.

Iako je Tagore divan reprezent svoje zemlje – Indije – čovek koji je napisao nacionalnu himnu – njegov život i njegov rad u mnogome prevazilaze tu državu.

On je istinski čovek cele Zemlje, proizvod najboljeg iz tradiocionalne indijske i moderne Zapadne kulture.

Tužne su ispitivačke oči tvoje. One bi da smisao moj dokuče kao što bi mesec da izmeri more.

Razotkrio sam život svoj pred tvojim očima s kraja na kraj, i ništa ne ostade ni skriveno ni presvučeno.

I upravo me zato ne poznaješ.

Da je to barem dragulj, mogao bi ga zdrobiti u stotinu komadića i nanizati ih u ogrlicu da ti je na vrat stavim.

Da je to barem cvet, okrugao, sitan i ljubak, otkinuo bih ga sa stabljike da ti ga u kosu zataknem.

Ali, to je srce, ljubljena moja. Gde li su njegovi žali i dno njegovo?

Ti ne poznaješ granice ovomu kraljevstvu, pa ipak si kraljica njegova.

Da dođe samo časak radosti, on bi se u lagani osmeh rascvao, i ti bi ga začas mogla videti i pročitati.

Da bude samo bol, razlila bi se u bistrim suzama, pa bi se u njima i bez reči odrazila nutarnja tajna.

Ali, to je ljubav, ljubljena moja.

Njena je radost i njena bol bezgranična, i beskrajna je oskudica njena i njeno bogatstvo.

Blizu ti je kao i sam život, ali je nikada ne možeš sasvim upoznati.

26

Vredi imati na umu Izvor: www.mohandji.wordpress.com Prevod i obrada: Biljana Vozarević

Najdraža moja otelotvorenja čiste ljubavi, Dok nam život teče u našoj svakodnevici treba imati na umu nekoliko osnovnih istina. One će vam pomoći da ostanete staloženi. One će vam očuvati stanje mira i povećati opuštenost. One će vam smanjiti nivo stresa. Zatražio bih od vas da promislite o njima, porazgovarate o njima sa drugima i da ove istine ugradite u svoju svakodnevicu. Što više budete razmenjivali mišljenja, dublja će biti vaša kontemplacija, istraživanje i razumevanje ove istine.

Molim čitajte dalje…

• Kada se naša priča završi, mi smo samo šačica prašine.

• Čovek uzaludno pokušava da osvoji zemlju. Na kraju zemlja proguta čoveka. Zemlja svakako pobeđuje.

• Bogataš i prosjak na kraju završavaju na istom mestu. (na groblju) • Setite se onoga ko svesno posmatra celu dramu života. Ko stvarno vuče konce.

• Ni jedan Avatar ni Guru nisu došli u istom obliku dvaput. Svaka inkarnacija je imala novu formu.

• Svaka osoba se menja svakog trenutka. Niko nije u stanju da spreči promenu koja se događa u njemu ili u nekome drugome.

• Sve materijalno, za koje se borimo da postignemo za života, ostaje za nama nakon smrti.

• Dvoje ljudi nas je dovelo na zemlju (roditelji), a četvoro nas vraća u zemlju (sahrana).

• Sve veze i odnosi ovog života prestaju kada umremo.

UČITELJI GOVORE • Učinite život ljudi oko vas vrednim, na najbolji mogući način, svakoga dana. Vaš život će biti vredniji.

• Ne očekujte i ne želite za sebe bogatstvo drugih.

Bogatstvo uvek prelazi iz ruke u ruku. Mi smo samo privremeni korisnici, mi u suštini ne posedujemo ništa.

• Ne propuštajte ni jednu priliku za dobro delo.

Konstantni nesebični postupci će otopiti karmičke čvorove vašeg života.

• Bilo da se smejemo ili plačemo, bilo da smo srećni ili besni, sudbina neometano i neprekidno teče.

• Ako zaboravite da volite danas, sutra može biti kasno.

• Ko živi u sadašnjem trenutku ne kaje se.

• Ma šta ljudi govorili o nama, mi smo to što jesmo.

Konstitucija koju smo izabrali ostaje ista.

• Živeti nesebično za druge je plemenito. Živeti onako kako drugi žele da živimo je sumanuto. Niko sasvim ne razume ni svoju konstituciju, a kamoli tuđu.

• Kajanja i krivice prerastaju u bolest. Nemojte da imate ništa s tim.

• Oni koji stvaraju bol vašem umu su vaši prijatelji, oni na taj način čiste vašu karmu. Oprostite im i volite ih.

• Osveta predstavlja apsolutno nerazumevanje postojanja, ona je zaista loša karma, preduslov za snošenje negativnih posledica svojih negativnih postupaka.

• Svako biće, oblik ili slika će pre ili kasnije nestati.

Slike će se kao mehurići pojaviti i nestati sa platna univerzuma. Ništa ne traje večno. Parabrahma, uzvišena neprolaznost, svedokujuća svest je u svemu.

• Ni jedna situacija ili osoba neće trajati večno.

• Ne postoji ništa što se može nazvati uspehom ili neuspehom u apsolutnom smislu. Postoje relativni izrazi. Etiketiranje bića kao uspešno ili neuspešno je potpuna glupost. Plima i oseka se uvek smenjuju.

• Većina ljudi na planeti pati od urođene inercije.

Oni „prespavaju“ svoj život. Ako pokušate da ih probudite smatraće vas neprijateljem. Jedini način da ostavite utisak je da vodite svojim primerom.

Budite za primer. Postanite promena koju želite da vidite u njima.

Ko ima sposobnost i kapacitet da promišlja zove se čovek. Ko upražnjava kontemplaciju je ljudsko biće. Dakle, nastavite da varite osnovne činjenice postojanja i ostanite utemeljeni. Sve što se rodi će umreti. Uvidite barem kako je ovo zajedničko svim bićima, vidite jedinstvo u rođenju i umiranju. Opustite • Budite dobri prema svima. Ali slobodno se i volite život. Volite svaki momenat. Spoznajte sebe „prosikćite“ kada je to potrebno, da oterate ono da bih ste znali Božansko.

Uvek vas volim nepoželjno što prlja vaš um, put ili putovanje.

• Ljudi su ono u šta ih vi pretvorite. Svakoga neko M voli. Nema takvog koga svi vole. Ne postoje apsolutno dobri ili loši ljudi.

• Pokušajte da živite od sopstvenog truda, vaš karmički život će ostati čist. Rad bi trebalo obožavati.

27

MOJ POGLED NA SVET

Deca u sadašnjem trenutku Napisao: Marko Maoduš

Pre nekoliko dana sam shvatio da se sećam samo jedne rečenice od učiteljice iz osnovne škole. Rekla nam je da ćemo u životu biti srećni, ako naučimo da cenimo svakodnevne sitnice i iskreno im se radujemo.

Za četiri godine stalnog druženja, mnogo toga sam od nje čuo, a ipak, ostalo je samo to. Kako i zašto sam baš to smatrao najvažnijim sa nepunih deset godina?

Iako ne mogu da objasnim, sada sam uveren da za to postoji razlog. Ovih dana, čarobna jesen u Beogradu kao da pokušava da nam kaže: „Ljudi, radujte se!“. A ipak, ne znam koliko je većina nas u stanju da obrati pažnju na darove koji nas okružuju. Koliko nas je ovih dana posetilo neki park i posmatralo osmehe drugih ljudi, dečju igru, primetilo radostan cvrkut ptica...?

Da li je neko uskočio u jednu od ovih novih ljuljaški i obradovao dete u sebi, bez obzira što će neko to gledati sa čuđenjem? Da li smo dozvolili sebi da uživamo u neverovatnim zalascima Sunca ulepšanim paperjastim oblačićima? Možda bismo mogli da na trenutak pomislimo i na to koliko je stvari moralo da se desi, da bi se baš nama ukazala prilika da posmatramo 28

te oblačiće, jedinstvene i neponovljive. Drugačijim pogledom na određeni trenutak, možda možemo početi da više cenimo taj spektakularni filmić koji je priroda režirala za nas.

Ipak, pogled na svet je teško promeniti. Navikli smo da jurimo, u stalnoj potrazi za novim uzbuđenjem i dešavanjem, a momente mira i tišine smatramo dosadnim. Kada razgovaram na ovu temu sa svojim vršnjacima ili starijim ljudima, obično nailazim na veliki otpor. Naš ego sa kojim smo se poistovetili, ne dozvoljava nam da vidimo drugačije.

Zato, na moje veliko iznenađenje, ovakva razmišljanja i ideje najlakše delim sa decom kojoj predajem u školi.

Inače, nikada ih i ne zovem decom, jer mislim da su mnogo sposobnija nego što mislimo. Za mene su to „mali ljudi“, koji umeju i da budu dobri kao mame i tate, ali i da slažu kao mame i tate (oni kažu da to mogu i mnogo bolje). Ipak, mnogi od njih me vrlo pažljivo slušaju i vrlo su otvoreni za promene. Verujem da je to zato što prepoznaju u meni iskrenost, a ego

UMESTO UVODNIKA

ih još uvek nije potpuno uzeo pod svoje, pa je i otpor najmanji.

Pošto predajem matematiku, nisam očekivao da će ikada doći do ovakvih razgovora na časovima, ali, posle vrlog kratkog vremena, primetio sam da i našim malim ljudima, baš kao i nama odraslima, nedostaje inspiracija, motivacija, nešto što će nas pokrenuti. Kada bi ih pri upoznavanju upitao kako provode dane, jedan od najčešćih odgovora bio je: „Blejimo i visimo na fejsu.“ Iskreno, ne verujem da takva aktivnost donosi život ispunjen lepim osećanjima i zadovoljstvom. Na pitanje o tome kada su pročitali poslednju knjigu osim lektire, nije bilo odgovora. Od tog dana, pokušao sam da naše časove oplemenim pričama o inspirativnim ljudima i njihovim dostignućima. Počeo sam da im pričam i kratke poučne priče koje bi mogle da im pomognu u svemu što rade, i da ih nadahnu. Svake nedelje bih sebi dao zadatak da pronađem nešto izuzetno zanimljivo i da im potom to prenesem na najbolji mogući način.

Vrlo brzo su to postali najinteresantniji delovi naših časova i tada bi pažnja bila takva da bi se i let muve mogao čuti. Posle nekog vremena, kada sam primetio 29

da ovi mali ljudi mogu mnogo toga da nauče i shvate, odlučio sam se na sledeći korak.

Jedan od filmova koji je promenio moj život je „Miroljubivi ratnik“, inspirisan životnom pričom američkog autora Dena Milmana. Ovakav vid komunikacije se dopada nama, ljudima sa Zapada, pa sam smatrao da će najlakše dopreti do mojih malih ljudi. Jednog dana sam odlučio da poklonim taj film svim učenicima osmog razreda, verujući da im može pomoći. Ali, zaista nisam imao nikakva očekivanja. Ni u najlepšem snu nisam mogao da predvidim da koje mere će neki od njih to umeti da razumeju. Ono što sledi, samo mi je potvrdilo reči Ekarta Tolea. Sećam se dobro njegovih nadanja da će doći dan kada će naša deca o ljudskoj svesti, sadašnjem trenutku, odvajanju od ega, itd... učiti na samom početku školovanja, jer je to znanje nešto što najlakše može pomoći ljudskom rodu. Rekao je i da je deci mnogo lakše da to nauče.

Dok sam slušao te reči, pomislio sam da je to divna ideja, ali i da je prilična utopija. Na um mi nije padalo da ću baš ja imati priliku da joj doprinesem. Neki 29

učenici su odmah pogledali film, a neki verovatno nikada i neće. Ali, promena koja se desila kod ovih prvih je meni, i dalje potpuno fascinantna. Učenici bi mi prilazili posle časa i govorili da su prvo gledali film sami, onda njihovi roditelji, a onda svi zajedno, kako bi ga što bolje razumeli. Moji učenici su dobili veliku želju da promene nešto u svojim životima, pa je rezultat bio bolja disciplina na času, a odmah potom i pitanja o tome kako bi mogli da postanu bolja verzija sebe. Tada sam im preporučio knjigu Robina Šarme, „Kaluđer koji je prodao svoj ferari“, još jednom verujući da će uspeti da je razumeju. U roku od nekoliko dana su je „progutali“ i počeli da primenjuju nova znanja. Ti učenici od petnaest godina, sada, umesto spavanja do podneva, ustaju rano ujutro, a umesto blejanja, igranja raznih igrica ili četovanja na fejsu, sada svakodnevno čitaju knjige, voze bicikle po Adi, duboko dišu, trude se da uživaju u sadašnjem trenutku i svakodnevnim sitnicama koje nas okružuju, radoznalo upijaju nova znanja, čine ljubazna dela, a često mi postavljaju i neverovatna pitanja na koja ni ja nemam odgovor.

Na pismenom iz matematike je bilo sve više onih koji su zadatke uradili bez greške. Naravno da su i ostale ocene popravili. Na probleme sada gledaju samo kao na izazove. Shvatili su da internet mogu da koriste kao najveću enciklopediju u istoriji sveta, citiraju velike mislioce, razmišljaju o svom egu i imaju potrebu da uče kako da sa njim izađu na kraj i umesto sujete i gordosti, ovom svetu poklone ljubav. Dobili su želju da podele svoja znanja sa svojim drugarima i pitaju se na koji način da motivišu one koji još uvek robuju starim navikama, da gledaju na svet sa više ljubavi i radosti.

Ovi divni, mali ljudi su mi pokazali da su ljudske mogućnosti za promenu neverovatne. Da li to i mi odrasli, možemo? Ono što je nama teže nego njima je da odbacimo svoj ego. Jedna od najlepših misli Alberta Ajnštajna za mene je „Ego = 1 / Znanje“. Možda je ovo pravi trenutak da se zamislimo da li smo odustali od naših istinskih talenata, da li život možemo više da shvatimo kao igru, a manje kao borbu, i da li ceo život provodimo u strahu od mišljenja ljudi koji nas okružuju?

30

UMESTO UVODNIKA

Joga centar

ÄŒasovi joge na Karaburmi

e-mail: marija.hatha.joga@gmail.com telefon: 064/ 268 45 72 www.yogasavezsrbije.com Foto:Dalibor Danilović 31

UMESTO UVODNIKA

ÄŒitajte Nova Svest magazin na svom Android telefonu

www.novasvest.com

32