У времену "одушевљеног налета европскога неонационализма" (М. Деврња) формирао се, дакле, и нови српски национализам који је у идеји светосавља нашао своју најдубљу садржину. Ово окретање српском национализму значило је смену културолошких алтернатива насталу услед слома идеје југословенства. У личности Владимира Вујића оцртан је лук овог културолошког кретања од "словенске мисли" преко јужнословенизма до неонационализма светосавског садржаја. И часопис "Идеје" Милоша Црњанског, покренут 1934. године, најбоље сведочи ову културолошку недоумицу негујући у свом двогодишњем излажењу све поменуте алтернативе: југословенство, балканску мисао, светосавље, и доносећи у уводницима главног уредника Милоша Црњанског дефинитиван раскид са југословенском идејом и преоријентисање на "посматрање ствари са чисто српског гледишта". Тиме се "начело културне самобитности" вратило у оквире српске културе.
