Iskra1223

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Borba protiv korupcije u Srbiji je `dimna zavesa` za izdaju vrhovne trojke Aktuelna vlast u Srbiji borbu protiv korupcije i senzacionalistiËko insistirawe na woj koristi kao instrument da bi gurnula u zadwi plan i daleko van fokusa javnog mwewa niz izuzetno vaænih procesa, pitawa i problema koji optereÊuju savremenu srpsku politiku, prenosi ruska informativna agencija Reks Na taj naËin, navodi agencija, borba protiv korupcije se koristi kao svojevrsna „dimna zavesa”, pod koju se guraju sasvim u zadwi plan, primera radi, teπka ekonomska pitawa i problemi. „Upravo su se pod plaπtom te borbe pojavile optuæbe vlasti u Srbiji protiv Emira Kusturice o zloupotrebi sluæbenog poloæaja. Ali odmah je potrebno reÊi da pre Emira Kusturice nacionalni park Mokra gora uopπte nije ni postojao.

Sve πto tamo postoji Kusturica je sam izgradio / prvobitno za film 'Æivot je lep” praktiËno od nule, a tek potom je Mokra gora postala znaËajan srpski brend i svojevrsna turistiËka atrakcija. I u takvoj situaciji optuæiti Kusturicu da je zloupotrebivπi sluæbeni poloæaj proneverio nekih 8.000 evra je najblaæe reËeno neozbiqna optuæba. Ali, suπtina priËe je u sasvim drugim stvarima”, prenosi agencija Reks.

Optuæbe protiv Kusturice izgledaju krajwe jadno, a ono πto je joπ dramatiËnije jeste Ëiwenica da Êe u danaπwoj Srbiji Ëak i to proÊi potpuno neprimetno.

Osim toga, nove vlasti su, navodi isti izvor, uspele da u posledwe vreme van fokusa javnog mwewa praktiËno u potpunosti potisnu sva pitawa u vezi sa Republikom Srpskom. „I viπe od toga, prema nekim tvrdwama, u Beogradu se, uz podrπku vlasti Tomislava NikoliÊa, Ivice DaËiÊa i Aleksandra VuËiÊa, formira centar Ëija Êe delatnost u najskorijoj perspektivi biti usmerena na uklawawe sa vlasti predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, i to upravo pod parolom borbe protiv korupcije”, navodi se u tekstu.

Istovremeno, sama vlast NikoliÊa, DaËiÊa i VuËiÊa zakquËuje niz ekonomskih ugovora sa Turskom, Azarbejxanom ili Ujediwenim Arapskim Emiratima, a da se pri tom karakter i suπtina tih dogovora i ugovora potpuno gura u zapeÊak.

„Isto to se dogaa i u sferi politike.

Senzacionalizam u πtampi i raspirivawe negativnih emocija u sluæbi borbe protiv korupcije, podjednako kao i manipulisawe pitawima u vezi sa integracijom Srbije u EU, omoguÊavaju NikoliÊu, DaËiÊu i VuËiÊu da potpuno potisnu na marginu Ëitav niz vaænih politiËkih pitawa. Na taj naËin sva kquËna pitawa u vezi sa dijalogom Beograda i Kosova praktiËno u potpunosti ostaju van fokusa javnog mwewa”, istiËe se u tekstu.

Prema istom izvoru, nikoga ne uznemirava ni Ëiwenica da su Vojislav Koπtunica i wegova Demokratska stranka Srbije veÊ nekoliko puta, Ëak i u skupπtini, pokretali pitawe smewivawa Vlade zbog izdaje Kosova i to, pre svega, zbog politiËkih koraka koje su preduzimali NikoliÊ i vlada DaËiÊa i VuËiÊa, a koji su tumaËeni kao prikriveno „otvarawe vrata” priznavawu nezavisnosti Kosova.

Osim toga, ta svojevrsna „dimna zavesa” veÊ je omoguÊila da u potpunosti bude potisnut Ëitav niz teπkih pitawa i diplomatskih promaπaja NikoliÊa, o Ëijim posledicama u srpskoj πtampi i javnom mwewu nije bilo nikakve diskusije. „Poput iznenadnog i niËim izazvanog pogorπawa odnosa sa praktiËno jedinim balkanskim saveznikom Srbije - GrËkom, zbog intervjua televiziji Makedonije, koja je, pri tom, priznala Kosovo, a u kome je NikoliÊ branio pravo Makedonije da se koristi tim imenom, protiv Ëega se GrËka bori veÊ 20 godina, ili potpuno neoËekivano otkazivawe podrπke Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori, tokom posete crnogorskom premijeru Milu –ukanov-iÊu, pa Ëak i posrednog priznawa samozvane 'Crnogorske pravoslavne crkve'...”, prenosi agencija.

Pri tom, vlast NikoliÊa, DaËiÊa i VuËiÊa ima bezrezervnu podrπku SAD i EU, sudeÊi prema zvaniËnim izjavama wihovih zvaniËnika, i to upravo u vezi sa borbom protiv korupcije. „A ono πto posebno privlaËi paæwu je nivo bezrezervne podrπke koju vlastima daju SAD i EU, bez ikakvih primedbi po bilo kom pitawu”, istiËe se u tekstu Ruske agencije Reks.

5. 3. 2013.

(Podvukla - Iskra)

Pressonline

God. LX|V

демократијA и политичка пасивизација омладине 1. april 2013.

Већ дуже од деценију, сведоци смо свакодневног бомбардовања наше омладине разним „слободама" отвореног, грађанског и демо(но)кратског друштва. С једне стране имамо плејаду разних „невладиних организација", које нас уверавају да патриотизам није добар јер се „не маже на 'леба", да је родољубље уствари мржња према другим народима, а не љубав према свом, да је национализам исто што и шовинизам, а да је приврженост вери, превазиђено мрачњаштво Средњег века. Дакле, имамо безбројне агитаторе који од данашњег младог човека желе на направе индоктринираног изрода и борца за „отворено друштво", који се по аутоматизму увек сврстава на страну непријатеља Србије. Али с обзиром, да су по природи ствари, највећем делу наше омладине такве идеје одбојне, демокрaтски систем је принуђен да тражи друга средства за обезбеђење сопствене дуговечности кроз неутралисање свих животних сила и одбрамбених потенцијала нације.

Стога, имамо безброј оних који позивају на аполитичност младих, иако се заговорници такве идеје притом и сами баве политиком. Позивају омладину на аполитичност, поткопавајући на тај начин посредно и саме себе, јер управо на властитом примеру противречности, сведоче да су (многи) политичари уистину покварени. Још су стари Грци дали име онима који нису способни политички да размишљају, звали су их: ИДИОТИ! Верујте да ово није нимало груба реч за овакве људе. Хиљаде Срба данас с поносом говоре: „Ја сам аполитичан", а шта мислити о човеку који с поносом каже: „Ја сам ИДИОТ"!?

Не кажу нам такви, шта у ствари означава термин - политика!? Политика означава метод управљања, а знамо да се државом мора управљати. Ако ми одбијемо да управљамо државом, то сигурно неће одбити „аполитични

Broj 1223

политичари"!

Подсетимо се библијске приче о господару који слугама оставља таланте! Шта се дешава кад се господар врати и види њихове плодове? Сећате ли се да је слузи који није умножио поверено благо, одузето и оно што је имао?!

Исто то ће се десити и нама када дођемо „Богу на истину". Како да Му саопштимо да смо оно што нам је Он оставио (државу), изгубили и безбожницима оставили?

Свака држава има политику, јер без политике нема ни реда ни поретка, а самим тим ни државе. А уколико се човек не бави политиком, политика ће се свакако бавити њиме.

Друго је питање да ли је поједина политика добра или лоша!

Политика за коју православни Срби треба да се боре је: политика с' Крстом, за коју треба да се боре политичари с' Крстом. Друштвено уређење које из те политике треба да се изроди, зове се Теодулија. То је по речима Светог владике Николаја, уједно и најближи облик државног уређења које се пашти да на земљи осликава Царство Небеско.

Дакле, не некакву „небеску" републику, не „небеско" отворено друштво, него Царство Небеско. А по јеванђелском завету, за такво Царство, треба се борити, треба га заслужити и за њега се жртвовати. Дакле, стремљење ка њему, мора већ овде на земљи бити испреплетано нитима узајамног служења и жртвеног потирања сопственог ега, што на плану државе и јесте семе политике с' Крстом.

Али за такву пак политику, неопходни су и политичари с' Крстом.

Шта ли је то? Постоји ли тако нешто? Наравно да постоји, и наравно не у муљу

Demokratija i...

површине овдашњег политичког живота, већ на маргинама, у мањим прећутаним и спутаним ћелијама, које ће попут тихе воде која брег рони, у своје време дати свој плод! Али неопходна је и друштвена клима која ће бити плодно тле за узгајање таквих идеалистичких политичких војника. Од такве климе, данашња Србија је прилично далеко, али њени основи почивају у самој бити заједнице. Наиме, као што свако нормалан води бригу о свом дому и својој породици, исто тако мора да води бригу и о својој држави и свом народу. Јер на крају крајева и сам наш дом и наша породица налазе се унутар државе и део су тог мозаика.

Како можемо рећи: „Баш ме брига за Државу, ја бринем за себе"?! То је као да кажете: Ја бринем за воду у бунару а не за цео бунар", ако пуштате да се у ваш бунар пљује и ђубре баца, како онда бринете и за воду која се у њему налази!? Политика са Крстом, је политика која се заснива на врлинама хришћанским, врлинама оних који ту политику и спроводе.

Они који су је у прошлости спроводили, и они који ће то чинити у будућности, зову се политичари с' Крстом. Они презиру демократске успављујуће тонове што њеној омладини указују да не постоји никаква алтернатива „демократском рају", те се (уколико већ није индоктринирана мондијалистичким догмама) треба препустити искључиво борби за свој лични интерес. А то управо и јесте кукавичје јаје које настоји да спречи антидемократски народни бунт. То је семе индивидуалистичке мисли и презира према сваком идеализму, које младог Србина позива на препуштање духу времена, позивајући га да се не буни против система, те да се учлани у неку од владајућих партија, ради пуког задовољeња материјалне егзистенције.

Оваквом антиидеализму, који по принципу „куване жабе", нацију неминовно води ка још дубљој провалији моралној и материјалној, ми супротстављамо органско начело којем су нас у протеклом веку учили политичари са Крстом, а које указује да нема и не може бити личног интереса мимо интереса заједнице, те да свако ко жели добро себи, мора на дугорочном плану, сопствена стремљења ускладити са интересом нације. То је уистину и хришћанско начело. Јер сваки човек када стане усправно и рашири руке, символизује управо Часни Крст. Крст, који је символ Хришћанства; Хришћанства, које је ЉУБАВ.

2

Док стојимо тако, усправно и раширених руку, ми символизујемо ту љубав. Наша вертикала симболизује љубав према Господу, љубав која се не расипа него је сконцентрисана само на Једно, на Бога.

У истом том тренутку, наша хоризонтала символизује такође љубав, али љубав према ближњем. А запитајмо се, ко нам је ближи од наше браће Срба и сестара Српкиња?

Ако се раздвоје вертикала и хоризонтала, нема више ни Крста, ни љубави. То је непроменљива материја. Нема Богољубља без родољубља, и обрнуто! То је кључ хришћанскоорганске синтезе националне идеје и истинског патриотског идеализма који се супериорно уздиже над лажним миром устајале демократске баре. Шта дакле одговорити на позив да будемо аполитични, или тачније антиполитични? Јер, самим тим нас позивају да будемо и антимислећи, и да без борбе препуштамо непријатељском несоју унутрашњи фронт борбе за свој народ. Нека, господо драга, довољно смо интелектуално потентни да водимо рачуна о себи.

Ваша кукавичја јаја, омладина Србије ће у све већој мери прозирати и презирати. Њен најбољи део то је већ учинио. Јер њен исконски закон, увек је био усмерен ка одушевљењу и борби за нешто више од партијашко-котеријашких комбинација и огољеној себичној јурњави за профитом. Свој мир и своје стамено духовно уточиште, она је увек проналазила под окриљем светлих народних традиција, које су наше претке столећима водиле путем вечности. У таквом наслеђу наших старих, крију и сви кључеви за решавање модерних проблема данашњице. Разумевање и прихватање такве чињенице, од пресудне је важности за будућност Србије. Г. Филиповић IZ SADRÆAJA Sa `demokratijom` i svo moralno zlo. . . . . . . . . . . . . . . 3 Ne smemo ostati nemi posmtraËi propasti. . . . . . . . . . 7 Uæasne poruke odlaska `trojke` u Brisel. . . . . . . . . . . .9

Dveri: "Ovako viπe ne moæe" veliki narodni protest 6. aprila

PRILOZI ISKRI Prilozi iz Brazilije Jelena KontiÊ Dobrila VukojËiÊ Dragiπa PavloviÊ

£ 20 £ 10 £ 10

Ispravka Prilog Milana Koprivice, povodom smrt supruge Jelene, objavqen u Iskri, 1. mart, je $ 60, a ne 10 dolara.

Za pokoj duπe naπeg dragog i poπtovanog druga Milivoja ∆ordaπa Dragica LazareviÊ sa familijom £10 Za pokoj duπe dragog nam druga Milivoja ∆ordaπa, a wegovoj Vesti i porodici naπe iskreno sauËeπÊe.

Marko i Radmila Sunara $ 100 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dragog druga Miju TodoroviÊa Brana i Vukica DragutinoviÊ $ 25 Za pokoj duπe Voje MiletiÊa Cana JovanoviÊ £ 10 Za uspomenu i dugo seÊawe na moje divne drugove dobrovoqce iz »aËka Aleksandar-Aca Barbarez £ 50

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama.

Izuzev DSS, stranke neÊe protiv Zapada. . . . . . . . . . .11

˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku

Ovako daqe ne moæe!. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Levi poremeÊaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Ukrajina u EU samo bez Rusije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 Uloga SAD u dogaawima u SPC. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 SAD uvek sledi samo svoj interes. . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Iskra 1. april 2013.

Iskra 1. april 2013.

U Medija centru Dveri u Beogradu odræana je *vanredna konferencija za medije Pokreta Dveri povodom novonastalih politiËkih deπavawa u Srbiji. *Na konferenciji su govorili Ëlanovi Stareπinstva Pokreta Dveri: *Vladan GliπiÊ, Radovan TvrdiπiÊ i Boπko ObradoviÊ.* Predstavnici Pokreta Dveri ocenili su da ovako viπe ne moæe *po brojnim dræavnim pitawima: odustajawa Vlade Srbije od Kosova i Metohije, prodaje poqoprivrednog zemqiπta strancima, stalnih ucena iz Evropske Unije, uvoewa GMO semena i hrane u lanac ishrane, novog zaduæivawa dræave za 4 milijarde evra za pola godine nove vlasti, oduzimawa imovine prezaduæenim porodicama, afere sa zaraæenim mlekom...* Posebno je istaknuto pogubno stawe medijske cenzure, moralni kolaps vlasti zbog sastajawa premijera i vrha SPS-a sa πefovima mafije, bujawe separatistiËkih pojava u Vojvodini, loπe stawe u gradu Beogradu usled zablokiranosti skupπtinskog rada...

Zbog sveukupnog katastrofalnog stawa u dræavi i odsustva aktivne opozicije novoj vlasti (DS i LDP u raspadawu su postali deo reæima po pitawu EU i KiM), *Pokret Dveri je pozvao na stvarawe novog opozicionog fronta, koji bi Ëinio patriotski politiËki blok, rodoqubive organizacije i intelektualci, sa ciqem ruπewa Banana-Vlade Srbije DaËiÊ-VuËiÊ-DinkiÊ.* Pokret Dveri je joπ pre dve godine, kada je izaπao Novi narodni dogovor, pokrenuo borbu protiv stranaËko-parazitskog sistema i ujediwenih monopola politiËara, tajkuna i bankara,

protiv kojih se danas protestuje i u Sloveniji, Bugarskoj i Italiji.

Srbija Êe 6. aprila postati deo velike evropske porodice uliËnih protesta protiv politiËkih reæima koji su deo Ujediwenih monopola.

Dveri pokreÊu kampawu OVAKO VI©E NE MOÆE u svim gradovima Srbije i obaviÊe *πiroke konsultacije sa svim nezadovoqnim politiËkim i socijalnim grupama* u ciqu stvarawa zajedniËkog opozicionog fronta i pripreme protesta 6. aprila u Beogradu. *Vidimo se na velikog narodnom protestu i porodiËnoj πetwi protiv Vlade Srbije 6. aprila na Trgu republike u 13 Ëasova!*(13.3.2013, Informativna sluæba Pokreta Dveri )

Dodik Kirbiju: Nama je dobro Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik iznenaen je izjavom ameriËkog ambasadora u Srbiji Majkla Kirbija koji je rekao da SAD ne æele joπ jednu Republiku Srpsku na Kosovu.

Dodik kaæe da je Kirbi takvom izjavom verovatno prevideo da su se novinari interesovali za ameriËki pogled na predlog Beograda za reπewe pitawa zajednice srpskih opπtina na Kosovu, a ne za bilo koje pitawe o RS. On je rekao i da je ona potpuno dobro reπewe za wene graane, bar za sada, ukoliko ne budu primorani da traæe drugo: - Ako je veÊ pomiwao RS, onda je svakako mogao dati i odgovor - zaπto ne bi podræao i Srbe u RS da krenu putem samostalnosti, kada se bori za pravo Albanaca na samoopredeqewe i samostalnost KiM zbog animoziteta izmeu Srba i Albanaca.

(Novosti, 7.3.2013.)

Svim naπim ≥itaocima, pretplatnicima i saradnicima koji slave praznike po novom kalendaru - Sretan Uskrs!

Iskra PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2002. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

+ VOJA MILETI∆ U Skiptonu, severna Engleska, umro je 5. marta 2013. godina od srËanog udara, naπ drug Vojislav-Voja MiletiÊ, bivπi pripadnik Srpske graniËne straæe, kasnije srpski dobrovoqac.

Voja je roen u Æitorai 9. avgusta 1924, gde se πkolovao, a potom izuËio stolarski zanat. U Srpsku graniËnu straæu, koju je formirala za vreme okupacije Srpska vlada, stupio je na apel generala NediÊa za opπti srpski otpor komunistama. Komanda Srpske dræavne straæe odluËla je u oktobru 1944, da se sve wihove jednice, meu wima i Ëeta naπeg Voje, povlaËe iz Srbije prema zapadnoj Bosni zajedno sa snagama generala MihailoviÊa, u oËekivawu da tu saËekaju iskrcavawe Anglo-Amerikanaca u Dalmaciji. Poπto se to nije ostvarilo, a jedinice straæe u povlaËewu i zapadnoj Bosni, pretrpele ogromne gubitke i praktiËno razbijene u stalnim sukobima sa partizanskim i ustaπkim snagama, Komanda i preæiveli straæari su prihvaÊeni od Nemaca i smeπetni u logor nedaleko BeËa. Voja je postao dobrovoqac kada je grupa bivπih straæara iz BeËa stupila sastav SDK-a u proleÊe 1945. u Sloveniji. Za razliku od nekih `prolaznika`, Voja je doπao i ostao dobrovoqac. Privukli su ga mladi qudi istih godina, wihovo drugarstvo, hriπÊanska qubav i viteπtvo prema svakom Ëoveku; nepokolebqiva vera u ispravnost puta kojim su poπli i iπli; trezvena ocena situacije u kojoj se naπli i iluzija o tzv. saveznicima. Naπa zajednica je obogaÊena joπ jednim stamenim Ëovekom i borcem, a samom Voji pomogla da razvije svoje najboqe osobine.

U Eboliju Voja je bio pomoÊnik Andrije Qoqe, koji je vodio naπu malu logorsku kantinu. »ika Qoqa, kako smo ga mi mlai zvali, roewem i poreklom Hrvat-Mostarac, obrazovawem inæiwer, opredeqewem vatreni Jugosloven. U Beogradu je bio visoki Ëinovnik ministarstva graevina i Ëlan mawe grupe zabrinutih rodoquba koji su 2 godine, programski i organizacijski, pripremali osivawe JNP Zbor. Za vreme okupacije, bio je pomoÊnik Komesara za obnovu Smedereva. Skroman i nenametqiv, poπten, pristupaËan, s prirodnom lakoom da se prilagodi svakom zadatku i poslu bez obzira na wegov duπtveni prestiæ; Ëovek neverovatnog strpqewa i istrajnosti, spremnog da s paæwom i razumevawem sasluπa teπkoÊe i nedaÊe drugih, brzo je plenio poπtovawe i qubav onih koji bi ga bliæe upoznali. Takvog je i naπ Voja poËeo poπtovati i zavoleo da mu zameni oca koga je ostavio u Srbiji.

Prelaskom u Englesku na obavezan trogodiπwi rad, prvo su zajedno radili u poqoprivredi sredwe Engleske. Zatim se Voja oæenio svojom Austrijankom Marijom. Kupili su omawu kuÊu u Skiptonu, zasnovali porodicu - rodile su se dve ÊerËice, a Voja radio razne poslove dok nije naπao trajno zaposlewe u industriji peÊi Aga, gde je ostao do penzije. I pored svog domaÊeg starawa i briga, sa Ëika Qoqom bio je u stalnoj vezi. Kada se, sada veÊ ostareli `deda Andrija`, sa malom penzijom,

30

razboleo i teπko mogao da stara o sebi, Voja ga je sinovski preselio u Skipton. Jednu od dve spavaÊe sobe dao je samo Ëika Qoqi, i zajedno sa Marijom negovao ga i hranio, a dve ÊerËice koje su odrastale, izmestio u opπtu dnevnu sobu. I takav `domaÊi red` trajao je 2-3 godine dok `deda` Andrija nije umro. Voja ga je bez iËije materijalne pomoÊi dostojno sahranio, podigao mu spomenik i do svoje smrti starao se o wegovom grobu. Takvu duπevnost Voja je pokazao i dovoewem u Englesku svoje majke, posle oËeve smrti u Srbiji. A kada mu je majka umrla, vrato je weno telo, uprkos velikih materijalnih izdataka, u Æitorau i sahranio pored oca.

I pored svih domaÊih prilika i neprilika, Voja nikad nije zaboravqao i zapostavqao ono πto je smatrao radom i obavezom `pravog` dobrovoqca.

Odlazio je skoro svake godine u Æitorau, obnovio Ëesmu do πkole, pomagao mesnu crkvu, stvorio neku vrstu naπe Ëitaonice i redovno joj dodavao naπu literaturu. »esto se oglaπavao u Iskri prilozima za poπtarinu i weno slawe u Srbiju. Sa istom revnoπÊu starao se i oko naπe parohijske crkve u Bradfordu, redovno prisustvovao bogosluæewima, fiziËki radio na wenom odræavawu, kreËewu i farbawu. Naπe dobrovoqaËke slave i skupove nije propuπtao.

U meuvremenu Êerke su rasle, πkolovale se i poudavale, te zasnovale sopstvene porodice.

Starija Olga za Grka, zaposlenog u pomorskom transportu kod Soluna. Grk je priliËno nauËio srpski i interesuje se naπom proπloπÊu, a izrodili su malu Mirianu. Mlaa Nada udala se za Engleza, Stjuarta. Izrodili su sina(21) i kÊer(19), oboje krπni i neobiËno lepi. Vojin spoqni izgled ponekad je mogao da ostavi pogreπan utisak. Bivao je namrπten i `strog`, `bez dlake na jeziku`. Suπta suprotnost stvarnom Voji, svojtqivom i dobrom Ëoveku, izuzetno iskrenom i lojalnom drugu i prijatequ. Dokaz da ga je tua `krv`, Engleskiwe Xanet, ustvari poqskog porekla, toliko zavolela, pazila i mazila, kao treÊa kÊer, te zajedno sa porodicom Voju na pogrebu ispratila i oplakala. Pored ove porodiËne idile, Voja je imao nesreÊu da mu je supruga Marija obolela i posledwe dve godine æivi u staraËkom domu, a wega usamqenog naπli mrtvog.

Opelo i sahrana pokojnog Voje obavqeni su 18. marta. »inodejstvovao je paroh crkve Svete Trojice u Bradfordu, prota Æarko NediÊ, koji se na kraju prigodno oprostio od svog parohijana `Ëika Voje`. Voja je sahrawen u srpskoj parceli na bradfordskoim grobqu. Nad grobom je o Voji, u ime dobrovoqaca, kratko govorio Vlada QotiÊ. Posle pogreba u crkvenoj sali posluæeno je poduπje za uËesnike.

Naπe duboko sauËeπÊe Vojinoj supruzi Mariji, kÊerima Olgi, Nadi i Xanet i wihovim porodicama. Molimo se Vaskrslom Hristu da naπem odanom drugu i prijatequ Voji podari veËni æivot!

Iskra

Iskra 1. april 2013.

SA `DEMOKRATIJOM` UVEZLI SMO I SVE OBLIKE MORALNOG ZLA U SRBIJI je danas moguÊe da ministar objavi da ima i zakonitu suprugu i devojku, ne priznaje se da je to qubavnica - i da to nikoga ne Ëudi...

Ali, to je samo deo, i to benigniji, "dostignuÊa" politiËke elite, jer se Ëak i premijer odnosi prema dræavi sa jasno naglaπenom neodgovornoπÊu, poziva na krπewe Ustava, koji bi za wega trebalo da bude Sveto pismo i javno se saglaπava s prekrajawem granica kojima bi on trebalo da bude najodsudnija odbrana... Onda, vaqda, ne treba ni da Ëudi πto estradna umetnica, koja je izabrana za poslanika u Narodnoj skupπtini, lumpuje po klupskim separeima ili πto poslanik udari dete kolima i pobegne sa lica mesta...

Zloupotreba sluæbenog poloæaja je, prirodno, svakodnevica. Skandala ne mawka ni u drugim druπtvenim sferama - πkolstvu, sudstvu, zdravstvu, kulturi...

Profesor sa Filozofskog fakulteta u Beogradu Slobodan AntoniÊ kaæe da se poznatim "sluËajem ministra" koji ne vidi u Ëemu je problem da javnost "upozna" i sa svojom æenom i sa "svojom devojkom", πaqe poruka da je braËna vernost prevaziena, da je najvaæniji hedonizam - da se Ëovek dobro oseÊa i da je "qubav" najvaænija: - Kaæe se da je izdaja æene prvi korak ka izdaji otaxbine, ali danas se i izdaja dræave relativizuje, pa se postavqa pitawe da li je bilo πta πto se uËini - izdaja, kaæe AntoniÊ.

zaπto je dopuπteno da se nelegalno zida u prisustvu meunarodne zajednice", pisao je –iniÊ 2002. u svojim beleπkama. Sadaπwi premijer na to, izgleda, nije naleteo.

- Ostala je samo quska od javnog morala kaæe za "Novosti" teolog Dragomir Sando. - Javni moral u druπtvu srozan je na vrlo nizak nivo.

Granice su se umnogome poremetile. Nekad se bar znalo πta je druπtveno neprihvatqivo ponaπawe.

Sando navodi da qudi koji rade u obrazovawu, u kulturi, imaju ulogu u javnom æivotu, narodne voe su i duhovnici i imaju "obavezu viπe" od obiËnog graanina da Ëuvaju usmene i pisane kriterijume æivota. Oni, istiËe naπ sagovornik, svesno ili ne, oliËewa su svih vidova æivota za mnoge koji im "gledaju u lea" i u wima traæe orijentire u komplikovanom i teπkom vremenu.

Slobodan AntoniÊ istiËe da javni moral odreuje elita, odnosno grupa qudi koja je na kquËnim pozicijama, ne samo u politici nego i u ekonomiji, medijima, na fakultetima...

- Problem nastaje u dva sluËaja - sama elita napuπta norme i to se reflektuje i na javni moral. I drugo, kada imate deo elite koji, u stvari, æivi po drugaËijim pravilima od onih koja su proglaπena za normalna. Kada elita krπi norme, onda ona ili to negira ili kaæe: jesam, pa πta. To dovodi do revizije normi - pojaπwava AntoniÊ.

TROJANSKI KOW. Dragomir Sando navodi da nam je demokratiËnost u trojanskom kowu donela sve oblike moralnog zla, i narkomaniju, i homoseksualnost, i laænu trgovinu i silne obmane i prevare: - Globalizacija dovodi do toga da se sve okreÊe kao rulet i moæe svako da je tumaËi sa mesta gde se kuglica zaustavi. Globalan pogled na svet podrazumeva oblik otvorenosti i razumavawa kroz savremenu viziju, ali nije podrazumevao ruπewe vodoravne niti vertikalne dimenzije kulture, umetnosti, morala, nauke, progresa.

Srbija danas ima premijera koji negira Ustav, u Ëijem donoπewu je vrlo aktivno uËestvovao, po kome je doπao na vlast a i usred istorijskih pregovora o statusu oko 15 odsto teritorije svoje dræave: "PriËane su bajke", kaæe on. "Lagalo se da je Kosovo naπe, pa je to Ëak ozvaniËeno i Ustavom", objavquje vodeÊi pregovaraË srpske dræave, ovlaπÊen od Skupπtine, Vlade, predsednika dræave da zastupa interese zemqe u pregovorima od najviπeg nacionalnog interesa. Pri tom se premijer prigodno referiπe na Zorana –iniÊa. Nije reËeno na πta konkretno. Moæda na ovo: "©to se Kosova tiËe naπ ulog je veÊ jako visok... Mi nismo veËita moneta za potkusurivawe... U Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini je nepovredivost granica pravo samo unutar zajedniËke dræave, u Srbiji obrnuto. Albanska dræava na Kosovu, nastaje kao divqa gradwa. Jednog trenutka, vrlo brzo, reÊi Êe nam, skupqe je ruπiti, lakπe je legalizovati... A

JAVNI MORAL U SVETU I EVROPI je bez premca. Silvio Berluskoni, koga godinama prozivaju zbog raskalaπnih zabava, a afera sa jednom od zabavqaËica - marokanskom plesaËicom Rubi koπtala je Berluskonija braka. U Francuskoj je Nikolu Sarkozija uspeπno nasledio Fransoa Oland, bar kada su afere u pitawu. Sarkozi, koji se odmah po stupawu na predsedniËku funkciju, oæenio sa fotomodelom i pevaËicom Karlom Bruni, tokom mandata suoËio se sa pitawem - da li je on otac deteta ministarke Raπide Dati, koja je rodila devojËicu dok je bila na Ëelu Ministarstva pravde. Sadaπwi predsednik Oland je pre nekoliko godina bio u qubavnom trouglu s jednim ministrom iz Sarkozijeve vlade, jer su obojica bila u vezi sa sadaπwom Olandovom pratiqom Valeri Trivajler. Joπ se seÊamo Bila Klintona i afere sa Monikom Levinski. Brojni ameriËki senatori i kongresmeni su, takoe, optuæivani za afere.

Teolog Sando ocewuje da su æig naπeg vremena interes i lagodnost æivota i oni potiru sve barijere.

- Malo je onih koji bi odoleli iskuπewima zloupotreba poloæaja i druπtvenog statusa. Znamo da je u istoriji uvek bilo nastranosti i druπtvenih deformacija, ali su moralne lestvice za skok uvis bile visoko uzdignute - podseÊa Sando.

Kada je reË o zloupotrebi poloæaja, kao jednom od veÊih moralnih problema u naπem druπtvu, AntoniÊ kaæe da je toga bilo i u komuniz-

Iskra 1. april 2013.

3

БЕСЕДА ДЕКАНА ДИПЛОМЦИМА

Sa `demokratijom`... mu, i za vreme MiloπeviÊa, i u vreme DOS, ali da niko nije rekao - nema veze πto se, na primer, krade, a sada - odjednom se smatra i javno govori da to "nije niπta straπno".

Ovakvo druπtvo prvo sve svede na zakon, a onda napusti i zakon.

- Na naπu nesreÊu, sve πto je duboko nemoralno, a nije obuhvaÊeno merama zakona, postaje opravdano i moguÊe. Nepisani zakon qudskog uma, svesti i savesti, kao i zakon srca, ostaju na marginama æivota. Drugim reËima, sa pravom je rekao umni hriπÊanski etiËar da se danas nalazimo na smetliπtu moralne civilizacije - kaæe Sando.

A πta je uticalo na toliki pad morala?

Ekonomska kriza, ratovi, tranzicija, trËawe za zapadnim vrednostima...

Kulturolog Ratko BoæoviÊ tvdi da je nevoqa πto je kod nas moral postradao na svim mestima, pa Ëinimo drugima to πto sebi ne bismo æeleli.

OsvrÊuÊi se na nizak moral u politici, i sluËaj ministra koji ima "i devojku i æenu", BoæoviÊ πaqivo pita: - A πta ako je to najboqe πto on zna da radi?

Teolog Dragomir Sando tvrdi da su razlozi sunovrata heterogeni.

- Depo svetskog ubreta, sliËan onome kao kada smo automobile-olupine uvozili, i u moralnom i kulturnom smislu je identiËan. U Evropi i svetu postoje razni nivoi etiËkih kriterija, a mi smo, πto svojom, πto nametnutom voqom, πirom otvorili kapije svojih gradova i sela i sve ono πto je najgore iz drugih svetova svesrdno "uvezli" i prisvojili. Tako su se sreli posebno imajuÊi u vidu mlade generacije: nezaposlenost i lewost, sladak noÊni æivot i neambicioznost, oseÊaj samoodgovornosti i odgovornosti naspram egoizma, izgubqenih arπina ponosa naspram pohlepe, laæi, obmane, krae...

Da bi se stawe popravilo, po miπqewu ovog teologa, neophodno je vraÊati se izvornom dobru: - Stvarati i paralelno vraÊati poverewa u istinske nastavnike, lekare, intelektualce, radnike. Nikada u istoriji nismo imali viπe πkolovanih qudi, a okrenete li se oko sebe, sve problem do problema, od ekonomije, prava, privrede, industrije, tehnike, qudskih prava...

Mediji imaju neverovatnu moÊ. Ne treba uvek podilaziti mwewu iz niskih pobuda, nego bi sve trebalo dovesti u funkciju zajedniËke brige. Jedna stara pedagoπka krilatica kaæe: lakπe je jednome svuÊi desetoricu u blato, nego desetorici izvuÊi jednoga iz blata.

Sando spas vidi i u naπoj tradiciji i kaæe da joπ uvek ima mnogo toga dobroga u naπem narodu.

- Tradicija je Ëudo! Uvek nas vrati dobru kad god pomislimo da nas viπe nema - optimistiËno zakquËuje.

Novosti, 9.3.2013.

(Podvukla - Iskra)

4

Q. BEGENI∆

Декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Мирко Васиљевић одржао је 27. јануара 2013. на Светог Саву, беседу дипломцима тог факултета, чији смисао је далеко надвисио пригоду отворивши нека од најболнијих питања данашње Србије

Поштоване колегинице и колеге, драги пријатељи, драги гости, поштовани дипломци, Дан Светог Саве је најсветији дан у историји и државности Србије. Симболика доделе диплома нашим студентима управо овог дана трајна је и тиме неизбрисива. Дипломирали сте, уважени дипломци, на Факултету који баштини традицију од 202 године, с ослонцем на правни студиј Доситејеве Велике школе (1808)... Дипломирали сте у помало исрпљеној и уморној Србији, која од вас очекује да је изведете из стања дуготрајне летаргије и вечних размеђа.

Србија је уморна од дуготрајног предизборног стања које судећи по феномену обећања траје од увођења вишестраначја! Србија је уморна од излизаности и испразности реформи и реформатора!

Србија је уморна од видљивих манифестација претварања високопланетарне идеје слободе у њену карикатуру!

Србија је уморна од заштите погрешних „вредности“, попут синдикалног и страначког чланства и незаштите правих вредности, попут својине и приватности! Србија је уморна од дуготрајног тражења одговора на питање куда иде, зашто иде и како иде - наслућујем испашће у стилу оног афоризма „лудо смо се тамо провели нити знамо где смо били, нити шта смо тамо радили“!

Србија је уморна од једностраности свог јеловника: доручак - политика, ручак - политика, вечера - политика, спавање - политика, устајање - политика!

Србија је уморна од времена непромишљених приватизација које унесрећује људе, а државу, привреду и право чини приватним поседима! Србија је уморна од универзитета и факултета који фабрикују преконоћне докторате полуписмених доктора наука који треба да уче струци од њих далеко паметније студенте!

Србија је уморна од дуготрајног ишчекивања до дође време у коме право неће бити невреме!

Србија је уморна... Ви, уважени дипломци, данас нудите Србији, тако уморној, своје највеће вредности: младост и знање стечено на Универзитету и Факултету који своју утемељеност броје истим бројем векова као што нови универзитети и факултети, настали на таласу несрећног доба промоције форме без садржаја, промоције некултуре знања и агресије филозофије образовања као бизниса, броје дане. Србији остаје да то само препозна и зарад своје будућности правој, а не лажној вредности да шансу! Честитам и срећно! У Београду, 27. јануара 2013. године (Podvukla - Iskra) Iskra 1. april 2013.

bila neprimerena. Ali vlada Milana NediÊa, Ëak i u tim surovim vremenima, Ëini neπto iznimno humano: zarobqene mlade revolucionare (uhvaÊene u borbi) ili podstrekaËe na revoluciju (uhvaÊene u agitaciji) odluËila je da ne streqa, niti da osudi na ropsko tamnovawe, nego da ih uputi u logor u kojem bi se putem vaspitawa odgovorili od izazivawa graanskog rata.

4. „Prinudno” Savremeni kritiËari Zavoda istiËu da je zavod bio „prinudan”. Da se Zavod nazove „prinudnim” insistirao je okupator. Taj naziv, ma koliko imao negativne asocijacije, nije bio neprikladan.

Prevaspitavawe je bilo humano, ali prinudno. Ako se ima u vidu da je Zavod u svojoj suπtini bio logor za zarobqenike, onda se wegova prinudnost moæe lako objasniti: ne postoje doborovoqni zatvori.

A tretman zatrovrenika je bio izuzetno human. On ne samo da je bio human po standardima svoga vremena (Drugog svetskog rata), nego i po naπim sadaπwim. MoguÊnost da se zatvorenici obrazuju, uËe zanatima, bave sportom, razonodom i kulturom retko se sreÊe i u sadaπwim zatvorima.

Ëitaju draæinovsku ili qotiÊevsku literaturu kako bi se osvedoËili o wihovoj laænosti. Nije tu bilo nikakvog ubeivawa. Oni su streqani na licu mesta. Likvidirawe politiËkih protivnika (nediÊevaca, qotiÊevaca, partizana) bila je uobiËajena praksa i kod draæinovaca. Ni tu nije postojao bilo kakav pokuπaj prevaspitavawa. U uslovima rata do istrebqewa, Zavod u Smederevskoj Palanci stoji kao redak primer humanosti i politiËke tolerancije.

7. Poreewe s Golim otokom Koliko je Zavod bio human moæe se prosuditi ako se uporedi sa tretmanom politiËkih protivnika u logoru iz neπto kasnijeg vremena: Golom otoku. Na Golom otoku zatvorenici nisu mogli da igraju πah, fudbal, glume u pozoriπnim predstavama, niti rekreativno da rade. Bili su podvrgavani bezuslovnim brutalnostima.

U svoje vreme Zavod u Smederevskoj Palanci bio je jedan od najhumanih zatvora. U svoje vreme logor na Golom otoku bio je jedan od najnehumanijih zatvora.

8. Konzervativci, ne faπisti

5. Hrvatski logori Predstavu o tome koliko je Zavod bio human moæe se steÊi ako se uporedi sa logorima u nekim drugim dræavama Evrope toga vremena. Hrvatska je najbliæi primer. U hrvatske logore ustaπki reæim nije slao samo svoje politiËke protivnike, nego upravo sve nehrvate pripadnike „niæe rase”: Srbe, Jevreje i Rome. U wima nije bilo nikakvog pokuπaja prevaspitavawa. Krivica logoraπa je bila samo ta πto su bili odreene narodnosti. Narod svirepo ubijan u logorima NDH u ogromoj veÊini sluËajeva nije imao nikava politiËka ubeewa. Hrvatska je sprovodila genocid par excellence.

Osim toga, likvidacije u hrvatskim logorima nisu bile obiËne egzekucije. Ciq nije bio samo da se ærtva ubije, nego da se i ponizi, unizi i osramoti. Stoga su naËini ubijawa bili upravo sadistiËki. NemaËki logori su bili strogi, ali neËelno u wima je izbegavano sadistiËko muËewe.

Sasvim suprotno se odvijalo u Zavodu NediÊeve Srbije. Omladinci koji su pokazivali posluπnost u sporovoewu logorskog reæima tretirani su izuzetno qubazno. Naravno, oni koji su nastavili sa propagirawem nasilnog prevrata, bili su podvrgavani torturama (U samom Zavodu, logorska uprava i weni vaspitaËi, nisu vrπili nikakve torture - Iskra), pa i likvidaciji (obiËno u logoru Bawica). To je samo po sebi surovo, ali u uslovima nemilosrdnog graanskog rata, gotovo jedino i moguÊe.

6. Partizansko „prevaspitavawe ”Koliko je Zavod bio humana institucija vidi se najboqe ako se uporedi sa postupkom revolucionara prema dræavnim policajcima.

Partizani su zarobqene politiËke protivnike (nediÊevce, qotiÊevce, draæinovce) streqali bez ikakvog pokuπaja prevaspitavawa. Zarobqenicima koje su uhvatili partizani nije bilo dopuπteno da

Iskra 1. april 2013.

UobiËajeno je da savremeni kritiËari Zavoda naglaπavaju da su nediÊevci i qotiÊevci bili „faπisti” i/ili „nacisti.” Takva ocena je demagoπka. Kod Srba nikada nije postojao nijedan ni faπistiËki ni nacistiËki politiËki pokret. Ni nediÊevci ni qotiÊevci nisu bili ni faπisti ni nacisti; bili su srpski rodoqubi i konzervativci (Pre nosioci `novog duha`, nego konzervativci Iskra). IzjednaËavati srpske rodoqube i konzervativce sa faπistima i/ili nacistima naprosto nije ispravno.

9. ZakquËak Zavod za prinudno vaspitawe omladine u Smederevskoj Palanci ostaÊe upamÊen u srpskoj istoriji kao svetao primer humanosti. Svojom humanoπÊu on se izdvaja ne samo u kontekstu svoga vremena, nego i kontekstu celokupne istorije ËoveËanstva. Istorija ËoveËanstva je prepuna surovih obraËuna sa politiËkim protivnicima, a posebno je to bila tokom Drugog svetskog rata u Srbiji. U tom kontekstu, Zavod predstavqa svetao primer humanosti.

10. NaravouËenije Potrebno je prouËavati i poznavati srpsku istoriju smireno i neostraπÊeno. Tom idealu nauËne objektivnosti doprinosi i Izloæba „Ni kolex, ni tamnica”. Ako se neko naravouËenije moæe iz we izvuÊi onda bi ono moæda moglo da glasi: krajwe je vreme da Srbi poËnu s poπtovawem da gledaju na srpske konzervativce i rodoqube: Milana NediÊa, Dimitrija QotiÊa, Tomu MaksimoviÊa, Velibora JoniÊa, kao i upravnike Zavoda Milovana PopoviÊa i dr Dragojlu PopoviÊ.

Slava im!

Srpski kulturni klub 5.3.2013.

Vladislav –oreviÊ

29

APOLOGIJA ZAVODA ZA PRINUDNO VASPITAWE OMLADINE U galeriji novosadske IzdavaËke kuÊe „Prometej” (Trg Marije Trandafil 11) 25. januara 2013. otvorena je izloæba pod nazivom „Ni kolex, ni tamnica”. Autor izloæbe Aleksandar NikoliÊ, direktor Istorijskog arhiva Smederevske Planake, publici je predstavio fotografije i dokumenta vezana za Zavod za prinudno vaspitawe omladine u Smederevskoj Palanci. Izloæene fotografije i dokumenta nisu propraÊena nikakvim politiËkim komentarima, veÊ je ostavqeno svakome da se sam uveri o prirodi tog Zavoda. Autoru nije bio ciq da „revidira” istoriju, nego da prikaæe jednu malo poznatu stranicu srpske istorije.

Jedan deo medija preneo je stavove nekih organizacija i partija (AFANS, LDP, LSV) koje su aprioristiËki negativno prokomentarisale izloæbu. Javnost se podelila. Uprkos nastaloj kontroverzi, izloæba je 18. februara 2013. otvorena i u beogradskom „Artcentru” (ViπwiÊeva 3). Koliko je tema pobudila paæwu javnosti svedoËi i Ëiwenica da je dræavna televizija (RTS 1) 19. februara 2013. prvi deo emisije „Oko magazin” posvetila Zavodu i izloæbi posveÊenoj wemu.

Izloæba Êe biti otvarana i u drugim gradovima Srbije. Najpre 7. marta 2013. u baËkopalanaËkom Muzeju grada (Trg Bratstva i jedinstva 21). Posle BaËke Palanke izloæbu Êe moÊi videti i drugi gradovi.

Upoznavawe sa srpskom istorijom moæe biti samo hvale vredno. Onaj ko to omoguÊava svakako zasluæuje pohvalu.

1. Istorijski kontekst Da bi se Zavod mogao ispravno oceniti potrebno je poznavati druπtveno-istorijski kontekst u kom je delovao. Zavod je delovao od septembra 1942. do septembra 1944. - dakle, u jeku Drugog svetskog rata. Koji dogaaji su mu prethodili?

Pre Drugog svetskog rata Evropa je bila podeqena na interesne sfere nekoliko moÊnih dræava, pre svega NemaËke i Velike Britanije.

Knez Pavle KaraoreviÊ, vladalac Kraqevine Jugoslavije, bio je u kulturi anglofil, ali u politici realist i pacifist. I pored svog kulturnog anglofilstva, on nije dozvolio da se Jugoslavija svrsta na stranu Velike Britanije jer je znao da bi to dovelo do rata sa NemaËkom za koju Jugoslavija nije bila spremna.

Naæalost, Britanci su uspeli da svrgnu Kneza Pavla i dovedu na vlast anglofilski reæim (27. marta 1941). Iako je voa puËista Duπan SimoviÊ uveravao Nemce da Jugoslavija nije promenila politiku neutralnosti, nije uspeo da zavara Hitlera. Uskoro (6. aprila 1941) Nemci i wihovi saveznici napali su Jugoslaviju. Dogodilo se upravo ono Ëega se Knez Pavle najviπe pribijavao: Jugoslavija je razbijena, a Srbi izloæeni progonima.

Katastrofa Jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu pogaala je samo Srbe i bila uvod u joπ veÊe katastrofe. Nemci i wihovi saveznici u

28

zarobqeniπtvo su odvodili samo srpske oficire i vojnike, a nesrpske oficire i vojnike puπtali su na slobodu. Ne samo da su vojnici i oficiri Srbi bili odvoeni u zarobqeniπtvo, nego su se i ogromni delovi srpskog naroda naπli u dræavama sa otvoreno genocidnim namerama. Maari u BaËkoj i Barawi, domaÊi Nemci u Banatu, Bugari u istoËnoj Srbiji, Albanci na Kosovu i Metohiji, Hrvati u Sremu, Slavoniji, Hrvatskoj, Dalmaciji, Bosni i Hercegovniji jedva da su skrivali svoje asimilatorske i genocidne namere.

Situacija u okupiranoj Srbiji bila je jedva neπto boqa. Okupator (Nemci) nije imao neposredne genocidne namere, ali je zahtevao velika ekonomska davawa. Joπ gore, pretio je da Êe za svakog ubijenog nemaËkog vojnika streqati 100 Srba, a za svakog rawenog 50 Srba.

Vlada Milana AÊimoviÊa (Komesarska uprava - Iskra) nije bila dorasla situaciji, pa ju je uskoro zamenila Vlada nacionalnog spasa Milana NediÊa (avgusta 1941). Ona se naπla pred mnogim problemima. Jedan od wih je bio kako da udomi desetine hiqada izbegica koje su se slivale u malu Srbiju. O tome je uspeπno vodio brigu Toma MaksimoviÊ, zbog Ëega su ga kasnije „oslobodioci” osudili na zatvor! Tako su se nove vlasti zahvalile tom dobrotovoru.

U situaciju kada je Srbija okupirana od strogog okupatora, kada je preplavqena preplaπenim izbeglicama, posledwe πto je trebalo Srbiji bio je graanski rat. No, upravo se on pojavio.

2. Graanski rat Vlada Milana NediÊa je pokuπavala da spasi πto se spasiti dade. I baπ tada kada joj je trebalo najviπe pomoÊi, na wu su se sruËile nove nevoqe: napale su je dve grupe ustanika: draæinovci (Ëetnici) i titoisti (partizani).

Ti ustanici su poËeli da ubijaju nemaËke vojnike pod izgovorom da vode „narodnooslobodilaËku” borbu. Ali nemaËke odmazde su bile tako æestoke da je ta borba bila pre narodno uniπtewe, nego narodno osloboewe.

Nisu te ustaniËke grupe napadale samo okupatore, nego i dræavne policajce (u sklopu Srpske dræavne straæe, Srpske poqske straæe, Srpske graniËne straæe). Ustanici su æeleli graanski rat i dobili su ga.

Kada je Srbima trebalo najviπe sabornosti, trezvenosti, jedinstva i mira pojavili su se oni koji su izazivali graanski rat. Surova stvarnost je nadilazila i najkoπmarnije noÊne more Kneze Pavla.

3. Mere vlade Kada bi naπi danaπwi dræavni organi uhapsili pobuwenike koji su ubijali policajce ili se pak pripremali za to, koju biste kaznu za wih oËekivali? Najmawe πto biste oËekivali jeste to da ti pobuwenici budu osueni na viπegodiπwe kazne zatvora. Verovatno ni smrtna kazna ne bi

Iskra 1. april 2013.

Zbog TaËija o Kosovu razmiπqamo negativno

POKU©AJ POZITIVNOG SAGLEDAWA BUDU∆NOSTI SRBIJE U toku sadаπwih pregovora izmeu DaËiÊa i TaËija, usled wegove nepopustqivosti u pogledu „paralelnih institucija” tj. utapawe srpskih opπtina na severu u πiptarski pravni sistem, vlasti Srbije u pregovorima, izjavile su da je „cena” „datuma” (juni mesec, dan poËetak pregovora o ulasku Srbije u EU) „suviπe visoka”. Time indirektno, mada im to nije bio ciq (veÊ samo „predah” u „odbrani” veÊ inaËe praktiËno priznate kosovske nezavisnosti, nagovestile put kojim treba iÊi. A on jeste: ukinuti odmah ideologiju poznatu pod parolom - i Kosovo i EU. Tako se, jednom za svagda, prekida ta kosovska po Srbe tragiËna „igrarija” koju su Srbiji nametnule EU i SAD putem ove tadiÊevske „genijalne ideologije” a koju sada pomno primewuju vuËiÊevski „napredwaci”.

Nedavno je pak i Voja Koπtunica svojom izjavom da bi kosovsko pitawe trebalo „zamrznuti” samo potvrdio πta je jedan dodatni a takoe neobiËno vaæan elemnat za proces eventualnog ozdravqewa Srbije. Sve u svemu, ova dva elementa uzeta zajedno vode Srbiju nazad na Rezoluciju 1244 Saveta Bezbednosti Ujediwenih Nacija (SBUN).

Zbog toga, u prvi plan naπeg interesa, dolazi do pitawa kako se dogodila ta situacija srpskog posrtawa i nazadovawa zbog koje joj je neophodno sadaπwe ozdravqewe.

Srbija gubi dizgine svoje sudbine VraÊa nas to u veÊ davna MiloπeviÊeva vremena; Rambuje, g-u Olbrajt i mlaanog TaËija tek πto je postao wen qubimac, dok je Srbija zbog Kosova pod NATO bombama s osiromaπenim uranijumom veÊ 78 dana; Kumanovskim sporazumom, srpska vojska se neokrwena iseqava sa Kosova i vraÊa na Rezoluciju 1244 SBUN, gde se veli da je Kosovo, trenutno pod mandatom UN deo Srbije, ali sa suπtinskom autonomijom o Ëijem konaËnom statusu Srbi i Albanci bi tek trebalo da se dogovore.

ZnajuÊi da se Srbi zbog ulaska u EU kolebaju, Rusi grabe Rezoluciju 1244 SBUN i s wome uspeπno brane srpsko Kosovo od upornih SAD nasrtaja na wegovu celovitost sa Srbijom. SAD su Ëak i dozvolile TaËiju da proglasi ilegalnu nezavisnost, sve te manipulacije Rusi uporno razbijaju svojim „vetom” u SBUN. I do danaπwih dana, sudbina Kosova bi ostala neugroæena da se SAD ne prisetiπe jednog svog lukavstva. Takva je situacija, bitka za πiptarsko Kosovo se mora prebaciti iz Vaπingtona u Brisel odnosno EU. Srbi poæudni da πto pre uu u EU, neÊe moÊi dugo da se protive wenom uslovqavawu, pogotovo πto se formira „Euleks” odnosno „Eufor” (EU vojna formacija za Kosovo).

GubeÊi tako Kosovo iz ruku SBUN, Rusi su ipak uspeli da izdejstvuju „statusnu neutralnost” Euleksa u pogledu Kosova, na koju se EU takoe obavezala, ali od te wene obaveze u praksi je osta-

Iskra 1. april 2013.

la samo hrpa bezvrednog papira. Jer Srbi nisu nikad protestovali zbog Euleksove povrede te statusne neutralnosti, ali su zato na mesto protesta istakli parolu „i Kosovo (da bi pred narodom saËuvali „obraz”) i EU” Zaπto „bezalternativno” u EU i „privatizacija”?

Najprostiji odgovor na gorwe pitawe jeste - da bi se zabaπurila i sakrila od javnosti Ëiwenica da se tadiÊevska vlast bukvalno prodala EU za 170 milion evra godiπwe, da bi s tim parama srpskim vlastima podmirile bogate plate. U taj EU novac nije ukquËen onaj od privatizacije, mada je i ona obavqena zbog uveÊawa wihovih veÊ ionako golemih plata. Kako danas viπe nema πta da se privatizuje, poËela je privatizacija zemqiπta (vlasniπtvo nad posedima) koja se prodaje strancima, a πto vlast hvalisavo brani taj postupak sa - stranci nam ne mogu odneti zemqu?! TaËno. Samo stranci Êe koristiti tu zemqju da bi, kad veÊ mi nismo, proizvodili produkte koje Êe posle po skupe pare prodavati nama. A πta treba reÊi kad stranci kupuju zemqu zbog vode? Kao πto su se u proπlom stoleÊu vodili Ëak i ratovi zbog benzina, u ovom Êe dolaziti do sliËnih ratova zbog straha od nestanka pijaÊe vode, pa tzv. „napredne” zemqe veÊ sad kupuju skoro besplatno od „nenapredne” Srbije zemqiπta sa joπ zdravom vodom, da bi nam, ako uopπte, prodavali istu docnije po ceni koji mi neÊemo moÊi da platitimo. OdluËujemo se, dakle, za smrt od æei!

Smernice srpskog ozdravqewa Da u zakquËku ovog do sad izreËenog ponovimo glavne smernice srpskog ozdravqewa a povodom kosovskog pitawa. Prvo, „visoka cena datuma” (juni - poËetak pregovora za ulazak u EU) zahteva od Srbije „razvod” od formule „i Kosovo i EU” tj. moæe samo ili Kosovo ili EU. Drugo, Koπtunica nam je istakao πta nam je raditi u vezi Kosova tj. odbacivawe svih dosadaπwih „dogovora” sa Priπtinom i „zamrzavawe” svih buduÊih do boqih vremena.

Kao posledica ovog, sadaπwa vlada VuËiÊevih napredwaka, DaËiÊevih socijalista i DinkiÊevih Udruæenih Regiona Srbije, bi morala da padne. I tu se sad otvara problem koji je, bar tako izgleda za sad, nereπiv. Vlada mora da padne, pa usled toga nema onoga faktora koji bi nastavqao taj tek zapoËeti proces ozdravqewa Sr-bije.

Fenomen JeremiÊ Kako je JeremiÊ uopπte postao jedna neizbeæna Ëiwenica sadaπweg politiËkog æivota Srbije? Po svemu, on je morao da potekne od deda ili oca koji su bili Titovi odnosno MiloπeviÊevi komunisti visokog, dakle, vladajuÊeg ranga. To zakquËujem po tome jer samo su oni mogli da πkoluju svoje potomstvo na prestiænim zapadnim uni-

5

Pokuπaj pozitivnog... verzitetima πto i jeste sluËaj ne samo s JeremiÊem veÊ i Ëitavim nizom takvih koji su sada preuzeli gotovo sve najvaænije pozicije u danaπwoj tzv. demokratskoj Srbiji.

I pored ovakvog poreklom izazvanog „optereÊewa” ili moæda baπ zbog wega, Vuk JeremiÊ, kad god u svojim javnim akcijama meunarodnog znaËaja imao prilike, demonstrirao je svoje srpsko poreklo, πto se odmah u zapadwaËkom vokabularu krstilo „nacionalizmom” koja kad se radi o Srbima jeste - „sramna reË”. Joπ jedna za wega nezgoda viπe za komunikaciju sa zapadnim krugovima.

Kako je pak, s druge strane, srpski lik na meunarodnoj sceni zahvaqujuÊi SAD i zapadwaËkoj inaËe premoÊnoj propagandnoj maπineriji uprqan do genocidnosti, JeremiÊ je svojim srpskim javnim nastupom, polako ali sigurno brisao to SAD blato sa srpskog dræavnog lika. ©to danas stranci hoÊe da opπte sa srpskim vlastima, to se ima zahvaliti JeremiÊu. A najboqi dokaz da je on otupio oπtrice te anti srpske mræwe, jeste JeremiÊev izbor za predsednika Generalne skupπtine UN (GSUN), neπto inaËe nezamislivo - samo moæda dve godine ranije. Isto tako je nezamislivo da je prvi govornik na toj GSUN bio tek izabrani predsednik Srbije Tomislav NikoliÊ, iako takoe „nacionalista”. A da je on „nepopravqivi” srpski nacionalista jeste Ëiwenica πto je on svoj izbor za predsednika GSUN, proslavio privatno u jednom srpskom restoranu u Wujorku (bio prisutan i gen. sekretar UN) uz horsku pesmu „Marπ na Drinu”.

Iako je, kao ministar spoqnih poslova Srbije, bio pod TadiÊevom prinudom, on je u dva maha uspeo da izvede na meunarodnu scenu vrlo kontroverzno kosovsko pitawe. Prvi put je ubedio SBUN da se jednostrana kosovska nezavisnost stavi pred Meunarodni sud pravde (MSP) u Hagu, radi utvrivawe wene legalnosti u odnosu na meunarodno pravo. Znamo, meutim, da je MSP neoËekivano stao na stranu Zapada, te rekao da ta nezavisnost nije u sukobu sa wim. Drugi put je JeremiÊ ubedio savet SBUN da je kosovska nezavisnost povreda meunarodnog prava. Odmah je reagovala EU, da treba izaÊi sa zajedniËkom platformom. Zbog TadiÊevog pritiska, najzad se i JeremiÊ opredelio za onu zajedniËku koja se, veÊ znamo, zavrπila „neutralnoπÊu” Euleksa, od koje u praksi nije ostalo niπta. Nekako baπ u to vreme, upuÊen je iz EU prigovor Srbiji da JeremiÊ nije dobar „sagovornik” sa wima.

Kao predsednik GSUN, JeremiÊ je za 10. april ove godine organizovao simpozijum u okviru UN, na kome treba da se stavi na tapet „nepristrasnost” haπkog suda koji sudi ratnim zloËincima iz ratova oko rastakawa bivπe SFRJ. Kako to da je srpskim zloËincima do sada izreËeno preko hiqadu godina kazne, a svi ostali (Hrvati, Muslimani, ©iptari) zajedno jedva stotinak, a ratovi trajali preko tri godine, πto znaËi da Srbi nisu imali prednost u oruæju, jer da je to sluËaj, Srbi bi zavrπili ratove za πest meseci ili najviπe godinu dana!?

JeremiÊeva poseta Srbiji JeremiÊ

6

nije doπao u Srbiju dobrovoqno,

veÊ radi toga da sa bivπom TadiÊevom DS koju je u meuvremenu prisvojio Dragan –ilas normalizuje stvari u vezi zahteva da on, JeremiÊ, vrati DS svoj skupπtinski mandat, jer je na izbornoj kandidatskoj listi DS bio na 15. mestu, pa prema tome mandat pripada DS a ne wemu. JeremiÊ je taj argumenat odbio (kaæe: ni –ilas, mada je bio na 1. mestu, nije vratio svoj) i dodao da se u izbornom zakonu izriËito kaæe da mandat pripada onome koji je izabran; zatraæio je da Ustavni sud donese konaËnu odluku. Najzad je JeremiÊ upotrebio i ovaj argumenat: Ako me iskquËite iz DS, vi ne smawujete ugled JeremiÊa kao predsednika GSUN, ali smawujete ugled Srbije u svetu. Sve to nije pomoglo, JeremiÊ je iskquËen iz DS. Na pitawe novinara zaπto mu je potreban skupπtinski mandat, rekao je da kad mu u septembu 2013. prestane mandat predsednika GSUN, on se vraÊa u Srbiju jer æeli da se ukquËi u rad srpske Skupπtine i u woj bori za preporod Srbije. Taj wegov preporod moguÊ jedino ako se Srbija vrati na put predaka koji su Srbiju digli na najveÊu moguÊu visinu - na put kosovski od 1389, put Karaora, Miloπa i put pobeda iz svetskog rata. * Potsetimo se joπ jednom kako je nastao ovaj Ëlanak. OtpoËet je na opπtem gnuπawu rodoqubivog srpstva kako izdajniËka koalicija VuËiÊ-DaËiÊDinkiÊ (trebalo bi tu ukquËiti i Tomu NikoliÊa, ali poπto je sam sebe sveo na nivo nemoÊnog posmatraËa, izostavqeno je to) svesno ærtvuje Kosovo radi „datuma” tj. poËetak pregovora (juni mesec) za ulazak tek u predsobqe EU a i pod jakom sumwom da li smo tamo kao partneri uopπte poæeqni. Iz tog gnuπawa se rodila ideja o ozdravqewu Srbije.

Istini za voqu, „inicijalna kapisla” tog procesa doπla je sluËajno od samog tog izdajniËkog triumvirata (VuËiÊ, DaËiÊ, DinkiÊ) - da je gubqewe Kosova „suviπe visoka cena” za „datum”.

Tako je praktiËno razoren mit „i Kosovo i EU” a otpoËet proces ozdravqewa. Odmah po tom, Koπtunica je svojom inicijativom da se pregovori sa Priπtinom „zamrznu” do boqih vremena, praktiËno vratio Kosovo na Rezoluciju 1244 jer po woj Kosovo je suvereni deo Srbije sa suπtinskom autonomijom o kojoj Srbi i Albanci tek treba da se dogovore, πto sve ukazuje na to da Borkova „dræavna” postaje ponovo samo administrativna granica sa Srbijom, kao i to da svi dosadaπwi dogovori sa Priπtinom prestaju da vaæe.

Ovde proces ozdravqewa Srbije privremeno staje jer vlada tog izdajniËkog triumvirata pada. Otvorena je tu sad jedna zagrada da bi se ukazalo da u JeremiÊu postoje potencijali da on od sebe Savla napravi Pavla. Iz tog ugla gledano, sudbina srpskog ozdravqewa, zavisno od JeremiÊa, ima dva izlaza.

Ako pak JeremiÊ nije svestan svoje misije ili u hodu do tog saznawa o misiji ne doÊe, od procesa ozdravqewa Srbije nema niπta, a Srbija postaje samo testo (Hazari) od koga drugi narodi prave svoju istoriju.

Jedino on sa „pavlovskih” visina moæe Srbiju vratiti u porodicu istorijskih naroda.

Nije uzalud reËeno: mnogi su pozvani ali je malo izabranih.

N. Q.

Iskra 1. april 2013.

Amerikanac u Beogradu

SAD UVEK I SVUDA SLEDI SAMO SVOJ INTERES Taman kada sam pomislio kako Êe nova ameriËka ekselencija u Beogradu, ambasador Majkl Kirbi, viπe voleti Srbiju nego wegovi prethodnici, barem se tako Ëinilo prethodnih meseci, kad ono ekselencija nastavqa istim utabanim putem.

Kaæe da „Vaπington ne æeli novu Republiku Srpsku na Kosovu, jer se taj model nije pokazao kao dobro reπewe za razvoj BiH”. Ako osnovano pretpostavimo da je qubav Amerikanaca prema nekoj dræavi, ili naciji, uvek zasnovana na konkretnom interesu, onda je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik svojevremeno najboqe odgovorio ameriËkom ambasadoru u BiH na primedbu „kako BiH ne funkcioniπe, a oni Amerikanci su u projekat te dræave uloæili pare”. „Ekselencijo, Republika Srpska je spremna da vam vrati svaki uloæeni dolar, evo takoreÊi sutra, samo nemojte viπe da nam nameÊete vaπa reπewa”, rekao je Dodik. Amerikanac je bio iznenaen, zgranut i bez teksta.

Dakle, hajde da i mi ponudimo Vaπingtonu da mu platimo zato πto su nas bespravno i mimo svih meunarodnih konvencija i pravila bombardovali 1999. godine, da platimo sve bombe, rakete i osiromaπeni uranijum kojim su nas zasejali, da im platimo sav strah i duπevni bol wihovih pilota dok smo ih gaali, da platimo i duπevni bol koji ekselencija verovatno ima kad god proe ulicom Kneza Miloπa pored ostataka zgrade Generalπtaba i Ministarstva odbrane. Jer, „–uro Êe ti oprostiti πto te je tukao”. Moæemo mi to, kako da ne, pa naπi odnosi sa Vaπingtonom i Briselom sve viπe liËe na priliËno nedoliËan orijentalni bazar. Naime, veÊ 12 godina Srbija æivi izmeu revolucije i kontrarevolucije, izmeu jasnih ciqeva i nejasnih perspektiva, izmeu pritiska i zaborava, izmeu nespojivog oËuvawa Kosova, u ovom ili onom obliku, i ulaska u EU. I sve to vreme πerif nameÊe red i zakon, sankcioniπe ono πto smatra da treba, ocewuje rezultate na planu demokratije i qudskih prava, pohvaquje i dodequje diplome i povlastice revnosnim uËenicima, a da se niko od domaÊina u ovoj Srbiji ne upita kakva smo mi to zemqa? Ne zbog nas, veÊ zbog Amerike i Amerikanaca, jer wima, ako zaista volimo SAD, treba pomoÊi.

RatniËka politika, paganska etika, Amerika sve viπe liËi na nekadaπwu rimsku imperiju, jer samo je Rim u jednom periodu istorije bio toliko vojno superioran. Posle dobijenog „hladnog rata”, Amerika vlada svetom bez saveznika, bez institucija, bez pravila, reagujuÊi silom gde hoÊe i kad hoÊe. To neosnovano samopouzdawe zove se „hibris”, to je grËka reË, a znaËi otprilike prekoraËewe svake mere, kad qudi zamisle da su moÊni kao bogovi, i ne vide da upravo zato i srqaju u provaliju.

Iskra 1. april 2013.

Upravo je na primeru Kosova savremeni Rim na reci Potomak prihvatio svoju imperijalnu sudbinu, zaboravio svu moralnu retoriku, jer to kao da sada nije realno, ali za razliku od Rimqana, koji su otvoreno prihvatali svoju imperijalnu sudbinu, Amerikanci vole da veruju, i da druge u to uveravaju, da oni nemaju imperiju. Zapravo, Amerika je unilateralna kada hoÊe, ili kad god moæe, kao svaka sila, a multilateralna kad mora, opet kao svaka sila, jer to je samo odnos snaga. Pri svemu tome, Americi je najvaænija stabilnost nekog regiona, mnogo vaænija i od puke pravde. SAD smatraju da stabilnost i ameriËke interese na Kosovu mogu da garantuju TaËi i Haradinaj, a ne srpski politiËari, kako na Kosovu tako i u Beogradu. AmeriËka imperija se na Kosovu opredelila za stabilnost, kao vodeÊu ideju, a ne za demokratiju, joπ mawe za qudska i nacionalna prava Srba. Amerika je godinama podræavala i pomagala najgore vojne reæime i diktature πirom sveta, naravno, ako su obezbeivali red i branili interese Amerike.

Kosovo je samo nastavak te imperijalne politike.

Kosovo je vekovna agonija rivalskih kultura i nacija, sudar meusobno nespojivih istorija zapletenih u borbi za primat na istom i uskom geografskom prostoru. Kosovo je i sudar mitova Ëija se verodostojnost periodiËno pothrawuje i krvqu, a svako novo ubistvo na tom prostoru Ëini istoriju koja je do wega dovela verovatnijom i teæom za prevazilaæewe. Beskorisno je isticati da su sve istorije u velikoj meri mitske, da su kulture prepune logiËkih besmislica i samoobmana i da je plan Priπtine o harmoniËnom i idiliËnom Kosovu Albanaca i Srba neosnovana fantazija. Bog zna da su se iz klasne i ideoloπke solidarnosti u proπlom veku izrodila uæasna zla. Da li je neosporno da Êe ruke nacionalne i etniËke solidarnosti danas biti Ëistije? Ako je istina da je komunistiËki vizionarski internacionalizam doæiveo slom, u kojoj meri se dobronamerni liberalni nacionalizam pokazao uspeπnim, recimo, na prostorima Balkana? ©ta bi danas uradio Vudrou Vilson, pravi predstavnik dobronamernog liberalnog nacionalizma, sa bandama ubica i pqaËkaπa na Kosovu? Jer, u Vilsonovom liberalnom nacionalizmu centralno mesto zauzimala je doktrina samoopredeqewa, odnosno ideja da potlaËene nacije imaju pravo da zbace svoje tlaËiteqe i da zahtevaju suverene dræave na teritoriji koju naseqavaju. Na Balkanu su sve nacije dobile to pravo osim Srba. Osim, ako ameriËka ekselencija u Beogradu ne misli drukËije...

Politika, 9.3.2013.

(Podvukla - Iskra)

Miroslav Lazanski

27

Uloga SAD... (sa str. 24) desetak godina, posebno od kako je Rumunija postala Ëlanica EU, provokacija Rumunske pravoslavne crkve na kanonskoj teritoriji TimoËke i BraniËevske eparhije, baπ na prostorima gde æive Vlasi, postala viπe nego upadqiva?

— Taj pritisak traje istovremeno sa onim koje trpe eparhije SPC na naπim juænim granicama. VeÊ smo videli da Êe pitawe statusa SPC u Crnoj Gori i pitawe opstanka Ohridske arhiepiskopije u Makedoniji tek dobiti na zamahu.

SPC na Kosovu i Metohiji je od 1999. u vanrednom stawu. Eparhija vrawska je prikqeπtena na viπe naËina i sa viπe strana. ©to se tiËe Rumunske crkve, Ministarstvo vera je 2009. upisalo eparhiju Dakija Feliks Rumunske pravoslavne crkve (u srpskom Banatu) u Registar crkava i verskih zajednica. Tim povodom je upriliËeno da uverewe o upisu bude sveËano uruËeno u Patrijarπiji SPC. Meutim, rumunski episkop Danil je tada vratio uverewe o upisu, rekao da ga ne priznaje dok eparhiji Dakija Feliks ne bude dato pravo da deluje u TimoËkoj krajini.

Mitropolit Amfilohije je tada rekao: „Zar nam i vi braÊo pretite duhovnim bombardovawem”.

Rumunska pravoslavna crkva je nastavila nekanonsko delovawe u TimoËkoj krajini. Za to ima podrπku rumunske dræave. SPC je viπe puta apelovala da se sa tim prekine. Meutim, Rumunija je temu izdigla na meunarodni nivo i preti da nam uspori evropske integracije. Iako Vlasi æele da u wihovim sredinama sluæi sveπtenstvo SPC, rumunska strana to ne prihvata veÊ æeli da se nametne silom. Vladika timoËki Justin blagoslovio je liturgiju na vlaπkom jeziku u hramovima SPC u TimoËkoj krajini, ali ni to nije zadovoqilo rumunske aspiracije. Joπ neka pitawa se nameÊu. Otvoreno je pitawe vraÊawa imovine NemaËkoj evangelistiËkoj crkvi, koja je u Srbiji 1944. prestala sa radom. I tu nije kraj.

Od kakvog je znaËaja za Srbiju pitawe statusa Islamske zajednice Srbije?

— Po mom miπqewu, od najviπeg dræavnog znaËaja za Republiku Srbiju. Istorijske i pravne Ëiwenice idu tome u prilog. Nadam se da Êe naπa aktuelna vlast nastaviti istim putem i da Êe Ministarstvo pravde de iure priznati Islamskoj zajednici Srbije status tradicionalne verske zajednice. Visokodostojnici Islamske zajednice Srbije su na meunarodnim islamskim forumima apelovali na muslimanske zemqe da ne priznaju unilateralno proglaπenu secesiju Kosova i Metohije. Islamska zajednica Srbije je integrisana u viπe komisija, posebnih radnih grupa i drugih tela Republike Srbije. Dakle, ne bi bilo dobro da se pravi neki zaokret u drugom pravcu.

Time bismo se pokazali nelojalnim i beskarakternim.

PeËat / Borba za veru 28. 2. 2013.

26

Nataπa JOVANOVI∆ (Podvukla - Iskra)

спољни дуг србије на крају 2012. био 85,6 одсто Бдп-а

Спољни дуг Србије на крају 2012. године износио је 25,72 милијарде евра, и његово учешће у бруто домаћем производу достигло је 85,6 одсто, наведено је у новом броју часописа „Коњуктурни трендови”, који издаје Привредна комора Србије.

Од укупног спољног дуга 25,44 милијарде евра представља стање дуга по главници, а 279,9 милиона редовну камату. У поређењу са последњим даном новембра 2012. године, укупан спољни дуг је повећан за 15,7 милиона евра услед повећања дугорочног дуга за 26,1 милиона евра, док је краткорочни дуг смањен за 10,4 милиона.

Спољни дуг јавног сектора је смањен за 51,7 милиона евра, док је дуг приватног сектора повећан за 67,3 милиона, при чему је задуживање сектора предузећа повећано за 118,1 милион евра а дуг банака смањен за 50,8 милиона евра у односу на крај новембра. Спољни дуг јавног сектора је смањен на 12,19 милијарди евра, или 47,4 одсто укупног дуга, а спољни дуг приватног сектора повећан на 13,53 милијарде, или 52,6 одсто, у односу на последњи дан новембра 2012. године. танјуг

19.3.2013.

Putin: Mawine da poπtuju ruske zakone...

Putin, predsednik Rusije, je povodom odnosa sa mawinama, 4. februara 2013. u Dumi rekao sledeÊe: „U Rusiji æive Rusi. Svaka i bilo koja mawina, ako æeli da æivi, radi i hrani se u Rusiji, treba da govori ruski i poπtuje ruske zakone. Ako hoÊe ©arija zakon, onda ih savetujemo da idu tamo gde je to dræavni zakon. Rusija nisu potrebne mawine. Mawinama je potrebna Rusija i mi im neÊemo dati posebne privilegije, niti da mewamo naπe zakone da bi zadovoqili wihove æeqe, bez obzira kako glasno oni vikali `diskriminacija`.

Boqe je da se uËimo na samoubistvima Amerike, Engleske, Holandije i Francuske, ako nam je da preæivmo kao nacija. Ruski obiËaji i tradicija nisu saglasni sa nekulturom i primitivnim ponaπawem veÊine mawina.

Kada ovo Ëasno zakondavno telo razmiπqa o donoπewu novih zakona, treba prvo da vodi raËuna o nacionalnom intresu, imajuÊi u vidu da mawine nisu Rusi.”

Poslanici Dume pozdravili su Putinovo izlagawe petominutnim pqeskom.

5.2.2013.

Prevod iz Wujork Tajmsa

Iskra 1. april 2013.

Deklaracija Kongresa intelektualaca:

NE SMEMO OSTATI NEMI POSMATRA»I OP©TEG TOWEWA 1. SuoËeni smo sa dubokom ekonomskom, socijalnom, moralnom i politiËkom krizom - kojoj se i ne nazire kraj. Ovo je jedno ozbiqno upozorewe na blisku buduÊnost velikog produbqavawa krize - koje nas oËekuje.

2. Strateπki dræavotvorni interesi i ciqevi su potisnuti od strane separatistiËkih i uskostranaËkih interesa. Opπti interes se demontira i odnosi u stranke pretvarajuÊi kapital u grupno-privatni posed. Svedoci smo procesa rasprodaje druπtvenog bogatstva, razarawa dræave i ruπewa suvereniteta dræave. Proces se odvija sistematski pod parolom demokratije, slobodnog træiπta i qudskih prava i sloboda.

3. Privatizacija je provedena kao obiËna pqaËka uz masovne steËajeve preduzeÊa i radnike na ulicama. U socijalni program u posledwih osam godina nije uloæen ni jedan dinar. Stvarni vlasnici preduzeÊa ostali su bez svog kapitala i postali najamni radnici. Tajkuni i oni bliski vlasti su se enormno obogatili na nevienoj pqaËki radniËkog kapitala, dok je najveÊi deo nacije odveden u siromaπtvo i golo preæivqavawe.

UËvrπÊuje se oligarhijski politiËki kapitalizam, dok mase ostaju na periferiji, sve siromaπnije i bolesnije.

4. Ubrajamo se u najstarije nacije u Evropi.

Stanovniπtvo se naglo smawuje, a nema nikakve nacionalne populacione politike. Demografska politika ne postoji, a nacija nam ubrzano nestaje i stari.

5. Nezaposlenost je postala najveÊi problem privrede i druπtva kao posledica pogreπnog i pogubnog modela razvoja i makroekonomske politike. U posledwoj dekadi ostalo je bez posla u privredi 545 hiqada. Stvarna stopa nezaposlenosti nije 23%, veÊ gotovo 29%. U uslovima produæene krize, zastoja, pada proizvodwe, slika se ubrzano pogorπava. Posebno je pogoena πkolovana mlada generacija, bez perspektive.

NajveÊi deo namerava da napusti Srbiju. Kakav je to nacionalni gubitak? Kakva je buduÊnost nacije?

6. Plate i penzije su veÊ gotovo tri godine zamrznute, dok inflacija oæivqava i spada meu najviπe u Evropi. Æivotni standard se stalno sniæava, a kvalitet æivota pogorπava.

7. Poqoprivreda, tretirana kao strateπka oblast, gotovo je prepuπtena stihiji i preæivqavawu, a u odreenim granama pravom propadawu. Nema sigurnosti u cenama i otkupu, nikakve dugoroËne strategije razvoja, bez redovnih isplata proizvoda, bez prave kreditne i fiskalne politike podrπke. U posledwih deset godina razvijala se po proseËnoj stopi od 0,9%, sa ogromnim godiπwim oscilacijama, kao posledica velike

Iskra 1. april 2013. .

neizvesnosti i sistemske neureenosti. Pogreπnom uvoznom i zaπtitnom politikom dodatno se guπi. Postoji namera za uvoz GMO, Ëime se druπtvo mora oπtro suprotstaviti.

8. Zaduæenost u inostranstvu i sada autonomni rast spoqnih dugova, prelaze sve dozvoqene granice, uz uvlaËewe druπtva u duæniËku krizu. Radimo samo za deo obaveza iz spoqnih dugova. Godiπwe obaveze iz dugova su dva-tri puta veÊe od prirasta bruto domaÊeg proizvoda.

Otplata dugova se vrπi preko novog zaduæivawa, smawewem domaÊe potroπwe i standarda, a sada i padom deviznih rezervi. Teret duæniËkog ropstva je sve veÊi kroz politiku nekontrolisanog inostranog zaduæivawa. Ne postoji koncept, vizija i politika novog zaduæivawa.

9. Spoqnotrgovinski deficit u proπloj dekadi iznosi preko 80 milijardi dolara, a rezultat je izabranog neoliberalnog modela razvoja. Ne postoji nikakva koncepcija spoqnotrgovinske politike, ali ni nuæna zaπtitna politika privrede. DomaÊa privreda i proizvodwa su uguπene, a træiπte preplavqeno stranom robom, dok je kupovna moÊ graana srozana. Postali smo samo proπireno strano træiπte.

10. Buxetski deficit je sve veÊi i autonomno se poveÊava. Nastali gigantski buxetski deficit je tri puta veÊi od zvaniËnog - koji se prikazuje. Sve je teæe i skupqe wegovo finansirawe, posebno preko novog zaduæivawa.

11. Banke su predate u ruke stranom kapitalu i ne pomaæu razvoj i modernizaciju privrede i likvidnost preduzeÊa. Monetarna politika koju provode banke nije u funkciji razvoja privrede i likvidnosti, veÊ krupnog stranog i privatnog bankarskog kapitala i pokriÊa buxetskog deficita, produbqujuÊi pri tome recesiju i nelikvidnost.

12. Otvoren je proces narastawa ekonomsko-finansijskog kolonijalizma. Glavni zastupnici liberalnog kapitalizma su i daqe na sceni i provode politiku deindustrijalizacije, destrukcije privrede i druπtva. Istovremeno je neoliberalni model u svetu doæiveo potpuni slom.

13. Restriktivna monetarna politika, Ëiji je osnovni ciq stabilnost cena, uz enormno visoke kamate, praktiËno je opustoπila i onesposobila preduzeÊa za razvoj. Potreban nam je potpuno drugi model i generalni zaokret u voewu monetarne politike, a ne preuzeti model koji nama ne odgovara i koji uniπtava privredu. Dugo voenom politikom precewenog kursa dinara doπlo je do prave eksplozije nekontrolisanog uvoza i guπewa domaÊe proizvodwe. Model razvoja baziran na nekontrolisanom uvozu i neproizvodnoj javnoj potroπwi

7

Ne smemo... doæiveo je potpuni slom.

14. Na pogreπnom modelu razvoja i stabilizacionoj politici, ekonomski rast se usporava i ne omoguÊava otplatu spoqni dugova. Stvoreni su svi uslovi za produæavawe i produbqivawa krize.

Uvedeni smo u prezaduæenosti i namakli "duæniËku omËu" na vrat i veliki teret na lea buduÊim generacijama. Kako Êe se vraÊati spoqni dugovi? Iz Ëega Êe se formirati domaÊa πtedwa za finansirawe investicija i kako Êe se pokrenuti proizvodwa i razvoj?

15. Socijalno raslojavawe druπtva je ogromno, uz stvarawe uskog sloja izuzetno bogatih i ogromnog dela osiromaπenog stanovniπtva.

Socijalne grupe samo brinu za svoje pozicije i prava, postajuÊi potpuno ravnoduπne prema druπtvu u celini. Mase su dovedene do golog preæivqavawa i sve veÊa odricawa, a obogaÊeni slojevi na sve veÊu gramzivost i kriminal.

Saredwa klasa je nestala. zajedniπtvo se lomi, solidarnost nestaje. Druπtvo ubrzano kreÊe ka potpunom otuewu.

16. Uniπtavaju se kapitalne vrednosti druπtva. SvemoÊ novca je prodrla u svest i odreuje ponaπawe gotovo svih struktura i pojedinaca. Na ruπilaËkom talasu su se naπli svi vitalni stubovi druπtva, dræava i nacija. Destrukcijom i rasprodajom privrede, slabqewem armije, sudstva, πkolstva, zdravstva i drugih stubova druπtva, naπi lideri stvorili su osnovu za buduÊu "banana republiku" u kolonijalnom poloæaju prema zapadnom kapitalu i interesima.

17. U opπtoj komercijalizaciji nastala je destrukcija obrazovnog sistema, nauke, sudstva i zdravstva. Komercijalizacija razara sve moralne norme i vrednosti.

18. Sudstvo i provedena "reforma" Êe tek doÊi na dnevni red ovog druπtva. To je, kao i armija, jedan od stubova druπtva. U kakvom su stawu poznato je javnosti.

19. Nacionalni i dræavni interesi su podreeni sopstvenim ili grupnim-stranaËkim interesima i krupnom finansijskom kapitalu.

Stanovniπtvo je pretvoreno u obiËnu glasaËku maπinu u nemaπtini i beznau. Na izborima se nastoje kupiti i kupuju za bezvredne stvari i velika laæna obeÊawa. Dokle? Narodna Skupπtina je pretvorena u partijsku arenu, punu sukoba stranaËkih, a ne dræavnih i javnih interesa.

20. Umesto, formirana je partijsko-oligarhijska dræava koja razbija dræavu i sve wene potencijale svela na feude. Sve poluge razvoja i socijalne politike preuzeli su nosioci stranog i domaÊeg finansijskog kapitala. Narasla je suprotnost interesa rada i kapitala. Kapital se odvojio od rada, suprotstavqa mu se i ulazi u sferu finansijskih spekulacija, a ne u realno investirawe i razvoj. Nosioci kapitala pri tome korumpi-

8

raju sve kontrolne dræavne institucije Ëime je i dræava okovana i premreæena lancima interesa krupnog finansijskog kapitala i partijske birokratije. Uz pomoÊ privilegija zgrÊu se ogromni profiti na pqaËki i ekonomskom propadawu Srbije.

21. PolitiËka oligarhija i stranke na vlasti, meusobno povezani interesima, uvukli su privredu i druπtvo u duboku krizu i ogromnu prezaduæenost. Spoqni dug je prosto eksplodirao.

I daqe se juri za stranim kreditima, posebno za popuwavawe ogromnog buxetskog deficita. Nastala je duæniËka spirala - uzimaju se novi zajmovi da bi se vraÊali dospeli. Nastao je proces automatskog poveÊawa dugova. Nemamo nikakvu kontrolu zaduæivawa, upotrebe i efekata koriπÊewa kapitala. Stvarni duæniËki tereti se skrivaju od javnosti. Novi efikasni sistem moæe da se gradi samo na potpunoj kontroli novËanih tokova i kapitala, promeni odnosa rada i kapitala, promeni odnosa prema radu i kvalitetu Ëoveka.

22. Kriminal je prosto eksplodirao i prodro u sve pore sistema, dok je korupcija postala sastavni deo svih operacija kapitalom i normalnih na zakonu zasnovanih prava graana. Zaposleni, nezaposleni i izdræavani okovani su lancima korupcije i kriminala.

23. Zadominirao je finansijski kapital, tajkunizam druπtva i duboka sprega novokomponovanih finansijskih mahera i politiËara. Privredu i dræavu vode kadrovi bez znawa, ideja, vizije i koncepta razvoja. Sadaπwi rukovodeÊi partijski kadrovi nisu dorasli ogromnim finansijskim, socijalnim i razvojnim problemima. Samoreprodukcija politiËkih kadrova vodi produæavawu i produbqavawu ovako sloæene krize. Treba li nam taj splet interesa, guπewe razvoja i uniπtavawe dræave i nacije? Diletantokratija pod skutom partijske oligarhije odbija sve kvalitetne, kreativne i sposobne kadrove. DugoroËni razvojni ciqevi su zameweni kratkoroËnim destruktivnim potezima pqaËkaπkih struktura. Moral je postao misaona imenica, a demokratija za socijalno ugroæene, gladne i nezaposlene obiËna demagoπka parola.

24. Stvarnih reformi nema ni na jednom segmentu, ali nema ni vizije ni strategije kako i kuda daqe - posle talasa destruktivnog neobuzdanog kapitalizma. Debakl ekonomije i druπtva vodi u novi ekonomsko-finansijski, kolonijalizam, praktiËno je izvrπena velika dræavna i nacionalna veleizdaja. Dovedeni smo u poloæaj potpune zavisnosti od stranog kapitala.

25. Srbija mora da vrati svoj dignitet i dostojanstvo kao dræava, da pojaËa i pozdravi institucije sistema.

26. Zalaæemo se za temeqno mewawe naπih druπtvenih odnosa, za novi odnos rada i kapitala u funkciji rada, druπtva i razvoja, potpuni zaokret ka privrednom sektoru, uz potpunu kontrolu monetarnih, fiskalnih i platnobilansnih tokova.

(Kraj na str. 10/2)

Iskra 1. april 2013.

ULOGA SAD U DOGA–AWIMA U SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI Sve πto se deπavalo sa SPC u Makedoniji, Crnoj Gori i na Kosovu deo je zameπeteqstva politike SAD Vikiliksove depeπe koje su otkrile da je Amerika vrπila pritisak na Vladu Srbije da 2008. prekine „simfoniju” izmeu Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve, u trenutku objavqivawa dokumenata ostale su gotovo nezapaæene u naπoj javnosti. Ali pritisak SAD nije se zavrπavao na tome. Pre bih rekao da je to bio poËetak. Sve πto se deπavalo sa SPC u Makedoniji, Crnoj Gori i na Kosovu deo je zameπeteqstva politike SAD i wenih smernica koje su iπle u prilog ideji potpunog identitetskog brisawa srpskog naroda. O tome svedoËe i brojni razgovori koje sam kao dræavni sluæbenik u Ministarstvu vera vodio sa visokim zvaniËnicima ove zemqe. KonaËno, o tome svedoËi i ukidawe ministarstava koja su se bavila identitetskim pitawima, a na Ëemu su SAD dugo insistirale: Ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i Ministarstvo za qudska i mawinska prava ukinuta su 2012. Za sva je vaæilo da bi trebalo da budu ukinuta i spuπtena u rang dræavnih sluæbi kao da to ne znaËi da se degradira i naπa dræavna politika na tim poqima. Umesto wih su osnovane Ëetiri kancelarije, kaæe u razgovoru za „PeËat” dr Aleksandar RakoviÊ, nauËni saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije.

Da li bi u tom svetlu trebalo posmatrati i ameriËke izveπtaje o verskim slobodama u Srbiji koji su godinama unazad bili izrazito negativni?

— U ameriËkim izveπtajima o verskim slobodama iz godine u godinu je stajalo da je Zakon o crkvama i verskim zajednicama u Republici Srbiji (2006) diskriminatorski. Naravno, pozadina toga bila je da se ukidawem ovog zakona oslabi SPC. Insistirali su na tome da bi neke Ëlanove zakona trebalo izmeniti toliko da zakon postane neprepoznatqiv. Pisali su da Srbija ne poπtuje verska prava, a da ih, recimo, poπtuje albanska vlast na Kosovu i Metohiji. To je besmisleno. Ustavni sud Republike Srbije je u januaru 2013. odbacio miπqewe da je Zakon o crkvama i verskim zajednicama neustavan, a posebno da je diskriminatorski.

U realnosti odnosi izmeu tradicionalnih crkava i verskih zajednica i Republike Srbije nikada u istoriji nisu bili boqi.

Ministarstvo je 2010. oformilo Meureligijski savet Ëiji su Ëlanovi bili i episkop baËki SPC Irinej BuloviÊ, nadbiskup beogradski RimokatoliËke crkve Stanislav HoËevar, rei-sul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem ZilkiÊ

Iskra 1. april 2013.

i rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel.

Nije se radilo, dakle, o „simfoniji Srpske pravoslavne crkve i dræave” veÊ o skladu koji se u javnosti najviπe ogledao kroz rad Meureligijskog saveta. U neformalnim razgovorima se πuπkalo da Ministarstvo vera ne postoji nigde u okruæewu, pa bi ga stoga trebalo ukinuti i u Srbiji. To nije bilo taËno jer u GrËkoj postoji Ministarstvo prosvete i vera, u Turskoj postoji Dijanet, dræavno telo u rangu ministarstva zaduæeno za islamska pitawa Ëiji je buxet desetak puta veÊi od buxeta nekih ministarstava, a u Bugarskoj deluje ministarstvo bez portfeqa koje se bavi i verskim pitawima. U ovom druπtvu naπa zemqa ima najsloæeniju versku situaciju i stoga joj je ministarstvo zaduæeno za verska pitawa bilo najpotrebnije. Uporedo s tim baËeno je oko i na druga ministarstva, koja se, kao πto sam rekao bave identitetskim pitawima. Ukidawem Ministarstva vera Republike Srbije nestala je visoka verska politika naπe zemqe. Neprekinuti niz od 21 godine rada (1991-2012) koji je davao plodonosne rezultate je prekinut.

U vreme dok ste radili kao koordinator za verska pitawa bili ste u prilici da razgovarate sa nekoliko visokih zvaniËnika SAD. ©ta vam je sugerisano na tim sastancima?

— Sa dr Tomasom Patrikom Milejdijem, bivπim ameriËkim ambasadorom u Vatikanu, sreo sam se u Beogradu 2007. godine. ReË je o Ëoveku koji je u vreme raspada SFR Jugoslavije bio na funkciji ambasadora, a iz tog dela wegove poslovne biografije ostalo je zabeleæeno da se zalagao za hrvatsku stranu. Veoma je uticajan u ameriËkom „rimokatoliËkom lobiju”.

Iz Londona sam 2007. dobio sugestiju da bi Milejdi æeleo da se sretne sa nekoliko episkopa SPC. Organizovali smo mu susret sa pet naπih episkopa. Milejdi je u razgovoru doticao sva verska pitawa vezana za srpski narod i SPC na prostoru bivπe Jugoslavije, poËev od Makedonije, do Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Bio je veoma upuÊen u temu i dræao se unapred pripremqenog koncepta razgovora. Na neformalan naËin predstavio nam je smernice ameriËke politike kroz interese uticajnih ameriËkih rimokatolika.

Milejdi je arhiepiskopu Jovanu rekao da „srpsko crkveno pitawe” u Makedoniji ne postoji.

Bilo je jasno i ranije, a tada je postalo izriËito, kako ameriËka politika ne uvaæava Ëiwenicu da je Ohridska arhiepiskopija ustanovqena kao autonomna crkva u okviru SPC. Druga tema bila je vezana za SPC u Crnoj Gori. Milejdi je sugerisao da se tri velike hriπÊanske svetiwe koje se nalaze na Cetiwu (ruka Svetog Jovana Krstiteqa, Ëestica Ëasnog krsta Gospodweg i ikona Presvete

25

Uloga SAD...

Bogorodice Filermose) okupe na jednom mestu pod zajedniËkim starateqstvom Srpske pravoslavne crkve i RimokatoliËke crkve. Episkop nikπiÊki Joanikije je potvrdio stav naπe crkve da ove svetiwe moraju da ostanu pod duhovnim i fiziËkim starateqstvom SPC. TreÊa tema je, po mom miπqewu, bila najinteresantnija. Milejdi je predloæio politiËku saradwu pravoslavnih i rimokatolika u Bosni i Hercegovini, odnosno Srba i Hrvata, kako bi se spreËila majorizacija hriπÊana. Posle razgovora u Beogradu, Milejdi je otiπao u Republiku Srpsku gde se susreo sa premijerom Miloradom Dodikom. Kako god, u tom periodu je doπlo do vidqivog politiËkog pribliæavawa Srba i Hrvata u BiH. Susretu u Beogradu su prisustvovali i vladika zahumskohercegovaËki Grigorije, vladika lipqanski Teodosije i vladika australijsko-novozelandski Irinej.

Da li je zahtev da sastanku prisustvuje i vladika Jovan bila neka vrsta upozorewa ili najava hapπewa arhiepiskopa ohridskog, koje je ubrzo usledilo?

— ReË je o tome da su makedonske vlasti veÊ dobile poruku da po svom nahoewu, ali ne bez „ameriËkih sugestija”, reπavaju odnose sa SPC. Dogaaji koji su usledili pokazali su da je Makedonija uπla u konfrontaciju sa Ohridskom arhiepiskopijom i da je arhiepiskop Jovan utamniËen.

U kojoj meri su SAD uticale na poloæaj SPC i progon wenog monaπtva u Crnoj Gori, te da li ste iz neposrednih kontakata sa ameriËkim sluæbenicima saznali viπe o tome?

— Mnogo izoπtreniju sliku buduÊih deπavawa dobio sam posle razgovora sa dr Majklom Holcelom, dugogodiπwim savetnikom za spoqnu politiku ameriËkog potpredsednika Xozefa Bajdena. Sa wim sam se sreo u septembru 2009. kada sam kao Ëlan naπe dræavne delegacije govorio u Varπavi na godiπwem sastanku OEBS o qudskim i verskim pravima. On je bio πef ameriËke delegacije. Holcel je jedan od najvaænijih struËwaka u Demokratskoj partiji za NATO i balkansku politiku SAD. Poπto sam predstavio referat o poboqπawu verskih sloboda u Srbiji, Holcel mi je priπao i predloæio sastanak u Ëetiri oka. Bio sam iznenaen. BuduÊi da sam uvek imao na umu da u kontekstu verskih prava pored Srbije pomenem i Republiku Srpsku, to se Holcelu nije dopalo. On je inaËe pisao Bajdenov govor koji je ovaj proËitao u parlamentu BiH. Holcel me je pitao: „Da li sam dobro Ëuo da ste rekli kako je Republika Srpska deo Srbije?” Odgovorio sam da nije dobro Ëuo. Rekao sam, naravno, da je Srbija dræava, a Republika Srpska dræavni entitet.

Ipak, pojasnio sam mu da volim da kaæem kako je reË o „naπe dve republike”. Ne bih to zvaniËno rekao kao dræavni sluæbenik jer sam morao da sledim smernice meunarodne politike Srbije, ali bih kao profesionalni istoriËar o tome go-

24

vorio u struËnom smislu. Bio sam spreman da svoj stav joπ branim, ali se Holcel viπe nije interesovao za tu temu veÊ je preπao na drugu.

Kako sam u referatu dotakao i primere krπewa zakona od strane muftije Muamera ZukorliÊa, Holcel mi je rekao da „Srbija ima vaænijih pitawa od Islamske zajednice, a to su poloæaj SPC u Makedoniji i Crnoj Gori”. Shvatio sam odmah da je reË o upozorewu i da se mogu oËekivati sve jaËi pritisci u Makedoniji i Crnoj Gori. Kada je o Crnoj Gori reË, u stranaËki program Demokratske partije socijalista i koalicioni sporazum te stranke sa Socijaldemokratskom partijom uπle su i formulacije usmerene protiv SPC u Crnoj Gori, kojima se preti uspostavqawem „jedinstvene pravoslavne verske zajednice” i otvarawem pitawa prava vlasniπtva na imovinu SPC u Crnoj Gori.

Holcel je, inaËe, briqantno poznavao istoriju jugoslovenskih naroda. Rekao sam mu da stoga sigurno zna da je Crna Gora istorijska dræava srpskog naroda. Odgovorio je: „Naravno da znam, ali to je bilo nekad”. Kazao je da Crna Gora sada ide drugim putem i da viπe ne æele da se izjaπwavaju kao Srbi. S tim, naravno, nisam mogao da se sloæim. TreÊina stanovnika Crne Gore se deklariπe kao Srbi, a polovina da govori srpskim jezikom. No i ta Holcelova poruka bila je jasna. VeÊ nadvijeni tamni oblaci nad srpskim narodom u Crnoj Gori nikako da se raziu.

Holcel je u pratwi Xozefa Bajdena nekoliko puta boravio na Kosovu i Metohiji. Da li ste se u razgovoru dotakli i toga?

— Holcel mi je osvetlio neke dogaaje posle ulaska NATO snaga u naπu juænu pokrajinu.

Sa tadaπwim senatorom Bajdenom u zimu 2001. posetio je Kosovo i Metohiju, a jedna od destinacija bio je manastir Visoki DeËani. Holcel mi je kazao da su se tih dana sreli i sa Ramuπem Haradinajem koji ih je „impresionirao”. BuduÊi da se znalo kako meuetniËke prilike mogu u svakom momentu da izmaknu kontroli, Bajden je od Haradinaja zatraæio da garantuje bezbednost manastiru Visoki DeËani. Iako je tokom pogroma nad Srbima 2004. bilo pokuπaja da se izvrπe napadi na Visoke DeËane i PeÊku patrijarπiju, do toga nije doπlo. Zaπto? Holcel je u avgustu 2004. ponovo posetio Kosovo i Metohiju, a na jednom sastanku priπao mu je Haradinaj i rekao: „Kaæite senatoru Bajdenu da sam odræao obeÊawe”. Dakle, ne samo Visoki DeËani, veÊ i PeÊka patrijarπija nisu napadnuti jer su Amerikanci to zahtevali od Haradinaja. Moglo bi se Ëiniti da je to „gest dobre voqe”. Meutim, makar i povrπniji pogled na ovu temu pruæa joπ jedan zakquËak: Amerikanci su znali da Êe doÊi do sveopπteg napada na Srbe, ali i ko bi sa albanske strane trebalo da stoji iza toga. Imao bih joπ neπto tome da dodam, ali bih na ovom mestu stao.

Kako tumaËite Ëiwenicu da je posledwih (Kraj na str. 26/1)

Iskra 1. april 2013.

UÆASNE PORUKE ODLASKA SRPSKE TROJKE U BRISEL Od posete srpske trojke Briselu Srbija nema Ëemu da se nada: daÊe sve, a dobiti saopπtewe da ima evropsku perspektivu Za neku sveobuhvatniju analizu svega πto se deπava u Briselu i dugoroËne posledice - a vezano je za tzv. srpsko-albanski dijalog boqe je saËekati kraj svega i posmatrati stvari sa odreene vremenske distance. Meutim, za ocenu tekuÊih koraka i eventualnih kratkoroËnih posledica to i nije potrebno. Postoje odreena pravila u diplomatiji, spoqnoj politici i politiËkom pregovarawu, na osnovu kojih se stvari mogu sagledavati i formirati sudovi. U skladu sa tim, treba istaÊi Ëetiri razloga zaπto je najavqeni zajedniËki odlazak srpskog trojca - πefa dræave, premijera i potpredsednika Vlade u Brisel - loπ.

1. Kolektivni odlazak srpske delegacije u Brisel, a bez ikakvog pomiwawa da je neπto tako planirano da se uËini i sa albanskom stranom, govori nam da Êe pritisak do kraja pregovora biti iskquËivo vrπen na Srbiju.

Dakle, nema nikakvih razgovora o komprimisu, istorijskom dogovoru, pomirewu i ostalom πto je veÊ pomiwano kako bi se „pregovori” opravdali. Ili Êe Srbija uËiniti sve πto se od we traæi ili Êe je EU okrivqiti za neuspeh „pregovaraËkog procesa”. Optuæba da je Srbija ponovo kriva za neπto nosiÊe sa sobom i neke konkretne mere, a πta Êe to konkretno podrazumevati, verovatno Êe biti saopπteno srpskoj trojci u Briselu. Na kraju, predstavnici Srbije su dali za pravo zvaniËnicima EU da se ovako brutalno ponaπaju prema Srbiji. Nisu do sada uspeli da izdræe ni najmawi politiËki pritisak. Pa zaπto bi onda izdræali i ovaj.

2. Pritisak na srpsku stranu znaËi da Êe se morati ulaziti u nove protivustavne aranæmane, ali znaËi i da su reπewa koja su veÊ napisana u suprotnosti i sa Ëuvenom rezolucijom Narodne skupπtine. Prvo, πto se protivustavnih reπewa tiËe, posledice svega Êe biti mnogo πire nego πto to naruËene analize pokazuju. Ukoliko dræavni vrh svesno krπi Ustav - pa joπ to i ne krije, veÊ se izjavquje kako Êe graani imati razumevawa za protivustavne rezolucije - onda ne treba oËekivati ni da Êe graani poπtovati Ustav i zakone zemqe u kojoj æive. Ne treba iÊi predaleko, veÊ postaviti pitawa: zaπto plaÊati TV pretplatu? Zaπto se odazivati pozivima sudova?

Zaπto plaÊati ratu za kredit na osnovu nekog davno potpisanog ugovora? Vlast je graanima

Iskra 1. april 2013.

poslala poruku da ne treba poπtovati pravni poredak, veÊ samo biti dovoqno bezobrazan i traæiti da se poredak mewa i usaglaπava onako kako to pojedincima odgovara. Treba li podseÊati - tamo gde nema poretka caruje nered, a gde je nered nema ni stabilnosti.

Drugo, πto se „protivrezolucijskih” reπewa tiËe, to Êe biti iskoriπÊeno da se pojedinci iz vlasti u javnosti ponize, ali i da se poπaqe poruka svim okolnim dræavama: da nikome ne padne na pamet da sam o neËemu razmiπqa, neπto predlaæe i protivi se predlozima iz Brisela. To Êe u krajwoj liniji znaËiti i potpuni slom legitimiteta institucija Republike Srbije. Izbori postaju nepotrebni, ikebana koja Êe ukraπavati ugao dnevne sobe kuÊe u kojoj æivimo, a sve ostalo πto se tiËe veliËine te kuÊe, unutraπweg rasporeda prostorija i opremawa, odluËivaÊe drugi. Moæda Ëak viπe ne ni ambasadori tri zapadne zemqe u Beogradu, veÊ neke po statusu niæe diplomate na sluæbi u Beogradu.

3. ZajedniËki odlazak tri trenutno najvaænija Ëoveka u srpskoj politici znaËi i da postoji nejednako poverewe Brisela prema wima. OËigledno je da zapadni centri moÊi (razgovorima u Briselu prisustvuje i Filip Riker u ime SAD, pa se ne treba zaluivati tezom kako EU samostalno odluËuje o svemu) na jednog od trojice srpskih zvaniËnika mogu da se oslone malo, na drugog mnogo, a na treÊeg u potpunosti. Ko Êe kakvu ulogu odigrati pokazaÊe dani i nedeqe pred nama, tek ovo ukazuje na veliko nejedinstvo u vrhu srpske vlasti. To slabi srpsku poziciju i moæe dodatno destabilizovati unutraπwe prilike u zemqi.

Kako? Jednostavno, zapad Êe igrati na najkooperativnijeg koji Êe dobiti niz koncesija neophodnih za πto je moguÊe boqi rezultat na predstojeÊim izborima, a za uzvrat Êe morati da se veÊ sada, mnogo pre izbora, razraËuna sa jednim ili Ëak obojicom iz ove trojke. Nije to neπto do sada nevieno u zemqi Srbiji, ali sve dobija novu dimenziju kada se stavi u kontekst tekuÊeg „kosovskog ciklusa”. Destabilizacija Srbije ostavqa kosovsko-metohijskim Albancima toliki manevarski prostor da mogu da biraju naËin na koji Êe zaokruæiti dræavnost tzv. republike Kosovo.

4. Posmatrano sa protokolarne strane, ovako organizovan odlazak srpske trojke je uæasno loπ potez. To predstavqa prihvatawe kolonijalnog statusa. Zapad moæe posmatrati

9

Uæasne poruke...

Ne smemo... (sa str. 8)

Srbiju - kao u ostalom i preostale balkanske dræave - svojom kolonijom, ali zaπto bi se Srbija sa tim saglaπavala? Svaki „politiËki metar” naπe slobode je dodatnih jedan posto πansi da moæemo uticati na sopstveni razvoj i æiveti boqe. Moæda se nekome Ëini da to i nije neπto, ali - πta je alternativa. U istoriji nije zabeleæen primer kolonije koja se razvijala.

Elem, Srbija ima svog ovlaπÊenog pregovaraËa - predsednika Vlade, ima i ustavnog Ëinioca koji je predstavqa u inostranstvu predsednika dræave, pa, ako je bilo potrebno razmotriti tehniËku ili politiËku stranu „pregovora”, put Brisela je mogao poÊi jedan od wih dvojice. Ako su æeleli da u pregovore direktno ukquËe i potpredsednika Vlade, trebalo je da on sam otputuje ili moæda u zajedniËkoj „vladinoj delegaciji” sa premijerom.

Ukoliko, kako je veÊ istaknuto, ne postoji poverewe ili se æeli izvrπiti pritisak na zvaniËni Beograd, onda je delegacija na visokom nivou iz Brisela trebalo da doe u Beograd i razgovara sa wima trojicom pojedinaËno ili eventualno na zajedniËkom sastanku.

To bi imalo znaËewe da nas Brisel shvata kao ravnopravnu stranu u pregovorima ili da barem æeli da nas sasluπa. To bi bila i naπa poruka da postoje neki pragovi koji se ne prelaze, a koji se tiËu samopoπtovawa i liËnog dostojanstva.

Za daqe analize, πire i duæe, biÊe vremena. U ovom trenutku, moæe se zakquËiti da od posete srpske trojke Briselu Srbija nema Ëemu da se nada. Kao, uostalom, ni tri srpska predstavnika na koje Êe biti izvrπen straviËan pritisak. Wima Êe biti ostavqen prostor da samo razgovaraju o tome kako da se javnosti u Srbiji predstavi da su pristali na sve. U tom kontekstu, jedan inventivni briselski birokrata veÊ je pre nekoliko dana predlagao da se „ovo” moæe prevaziÊi jednim saopπtewem za javnost Ketrin Eπton, a, ako baπ bude moralo, i nekog organa EU. Srbija Êe tako dati sve πto se od we traæi, a zauzvrat Êe dobiti saopπtewe da ima evropsku perspektivu. Moæda Êe biti najave i nekih novih investicija. A moæda Srbija dobije i datum. Pa tako postane prva dræava u istoriji koja je mewala teritoriju za datum. A zaπto bi nam Brisel i ponudio viπe kada smo dostojanstvo joπ ranije mewali za obeÊawa.

Standard,8.3.2013.

(Podvukla - Iskra)

10

DU©AN PROROKOVI∆

27. Graani traæe pravdu, viπe jednakosti, uslove za boqi æivot i efikasnu borbu za iskorewivawe korupcije i kriminala. Na pomolu je civilizacijska pobuna protiv neizdræivog stawa.

Socijalna slika druπtva pokazuje da je ono u pravom predinfarktnom stawu. Laæna i frizirana statistika pokuπava da prikaæe stawe boqim od ovog kojeg narod vidi i doæivqava svakodnevno.

ZA©TO JE GORE DANAS HVALITI VU»I∆A, NEGO TADI∆A DOK JE BIO VLAST? JuËe TadiÊ, danas VuËiÊ. Kao πto je Boris apsolutno gospodario Srbijom do izbora, od izbora, bez takmaca, naπom zemqom upravqa Alek.

28. Sledi novo pogorπavawe uslova poslovawa, porast kamata, porast rizika i suzdræavawe banaka u kreditirawu privrede. Kriza Êe se produbiti, a nelikvidnost privrede u visokoj inflaciji postati prava pandemija. U takvim odnosima proizvodwa se ne moæe oporaviti.

Privredni rast iz tromog prelazi u stagnantan i recesiju.

29. Vlast manipuliπe evrointegracijama.

Opsednuta je ulaskom u EU uz sve ucene i velika dræavna ustupawa, posebno u odnosu na Kosmet.

Datum poËetka pregovora nema nikakvu stvarnu teæinu, jer se ulazak u EU moæe eventualno oËekivati za 10-15 godina.

SeÊam se svoje radosti, Ëak nehriπÊanskog naslaivawa, pred prizorom poniæenog i poraæenog MiloπeviÊa, koji na TV ekranu priznaje KoπtuniËinu pobedu. Seirio sam i smejao mu se s uæivawem. Prezirao sam ga. Nedugo zatim, shvatio sam da su dosmanlije daleko gori izdajnici od Slobe i Mire, pa mi je u toku haπkog procesa Ëak postao simpatiËan. Prezir je preπao na –iniÊa, TadiÊa, KoraÊa, SvilanoviÊa i bratiju. Neshvatqivo do tada, ali se ispostavilo da je onaj Ëiji smo kraj toliko Ëekali, bio ipak mawe loπ od onih za koje smo glasali (izuzimam DSS).

30. Sloboda πtampe je ograniËena i uguπena, a druga sredstva prikrivaju pravo stawe u privredi i druπtvu. KritiËka misao je potisnuta i marginalizovana.

Posle kopracawa patriotskih snaga na vlasti i u kohabitaciji, TadiÊ izlazi na scenu kao jedini i svemoÊni vladalac Srbije. Preuzeo je kontrolu nad svim Êelijama druπtva.

Kontrolisao je medije, πkole, film, pozoriπte, intelektualce, sportiste.... Omaijao je raju.

Iako je, povremeno, delovalo da ga se nikada neÊemo reπiti, uvek je bilo jasno ko je s wim, a ko je protiv wega. To nisu bile personalne podele.

NavijaËke. Bilo je u pitawu deqewe po liniji evrofanatizam-patriotizam. Uz wega su bezrezervno bili, od zapada kontrolisani, mediji, psevdointelektualci æeqni inostranih stipendija i nagrada, umetnici gladni masnih honorara i sponzora, i uopπte, svi oni kojima nije bilo baπ stalo za naπ soliter.

31. Ne smemo ostati nemi posmatraËi opπteg towewa u krizi, bespomoÊni i u oËekivawu da neko drugi ponudi izlaz iz ove kompleksne krize. Istovremeno politiËke elite i stranke na vlasti ne vide i ne nude nikakva reπewa za izlazak iz krize. Okrenuti su sebi i svojim interesima. Potpuno je zapostavqen opπti i dræavn interes. Niko ne sme ostati nezainteresovan, pasivan, rezigniran, bespomoÊan - dok se kriza produbquje, kada opπti slom postaje izvestan.

32. Razotkrili smo do samih temeqa dramatiËno stawe u druπtvu i privredi i u traæewu puteva za izlazak iz sveopπte krize, izradili program koji predstavqa potpuni zaokret u odnosu na ovo πto nude i sprovode stranke na vlasti.

Spremni smo da ga stavimo na raspolagawe naciji i dræavi.

U Beogradu, 27. februara 2013.

(Podvukla - Iskra)

Standard, 1.3 2013.

Podvukli smo naroËito jaka mesta u Deklaraciji. Hrabro suoËewe sa nametnutim i propagandno podræavanim druπtveno-politiËkim `tabu` pojmovima i poπastima treba posebno istaÊi. Sa kritiËnije strane, pompezno krπtena `Deklaracija Kongresa` je potpuno anonimna.

Neznano je ko stvarno iza we stoji, Ëime mnogo gubi na autoritetu i uticaju. Nudi se spremqen program za izlazak iz krize, ali niπta iz wega ne iznosi.

Izuzev uzgrednog pomena `morala`, tipiËno za intelektualce, nema jedne reËi o duhovnom stawu druπtva kao suπtinskom uzroku svih kriza. A prostora u dugaËoj Deklaraciji je bilo, jer posle taËke 20 ima dosta razvlaËewa prethodno veÊ reËenog.

(Iskra)

Iskra 1. april 2013.

Protiv Borisa behu svi oni koji su sebe oseÊali patriotama. Jedni smo druge hrabrili, bodrili, Ëitali i sluπali. Tako smo opstajali u nadi da Êemo æutom caru videti lea, uvereni da od wega, wegovih izviwewa i popuπtawa na Kosmetu, nema i ne moæe biti niËeg goreg.

Dræali smo da je sramota biti uz takvu vlast i takvog Borisa, ali uz wega su bili oni za koje su sramota i Ëast prevaziene kategorije i relikti proπlosti. Behu to tipovi koji su ismevali nacioalnu tradiciju, crkvu, porodicu... za wih je, kao πto neki grafiti svedoËe, patriotizam bolest.

Onda dooπe izbori. Izgledalo je da Boris ostaje u sedlu. Ipak, u drugom krugu predsedniËkih izbora, mnogi smo izaπli i glasali protiv wega. S mukom, s tugom, neki i s gaewem, ali izaπli smo i zaokruæili Tomislava. To je oznaËilo pad Borisa, ali i ustoliËewe Aleka. Kao onomad sa Slobom, brzo

Iskra 1. april 2013.

smo shvatili da i od goreg ima gore. Svaki dan uviamo da je mogue rasprodavati svoju zemqu i bræe od Borisa i Borka. Dok su oni to radili kao osvedoËeni zapadofili i marionete, sada to Alek radi u joπ nepocepanom πiwelu rodoquba iz devedesetih i dvehiqaditih. On i wegova svita, ne izdaju samo dræavu, veÊ i onaj ogroman broj qudi koji su mislili da glasaju za patriote, a protiv izdajnika.

Oni koji ga danas podræavaju, Ëine mnogo bedniju i podliju stvar, no πto je bila podrπka Borisu raznih KandiÊki, Lihtovki, MiliÊki, PribiÊeviÊa, PanËiÊa i sliËnih imperijalih Ëauπa. Za TadiÊa smo znali da je izdajica, a za VuËiÊa su mnogi, i pored svega πto je uradio ©eπequ (zajedno s Tomom) mislili da je patriota. Zato se nisu borili protiv wega, veÊ su za wega glasali. Danaπwi wegovi poltroni, rade jednu gnusnu stvar. Otimaju narodu nadu u ikakvu moguÊost promene srpske politike. Jer ako je ovo delovawe jednog rodoqubivog politiËara, ako on nije izdajnik, onda nam spasa nema. Svako ko danas spreËava Srbina da uvidi epske razmere VuËiÊeve izdaje, jeste milion puta gori od B92, Vremena, »ede JovanoviÊa, Vuka DraπkoviÊa, Dinka GruhowiÊa, Biqane SrbqanoviÊ i svih drugosrbijanaca zajedno.

Oni su Borisa hvalili jer je isporuËivao Imperiji sve πto je htela, ali to se nije kosilo s wihovim javnim opredeqewem. Danas, beskiËmewaci poput Drecuna, nekih kvazipatriotskih sajtova i novina, koji hvale VuËiÊa, zarad liËnih privilegija, a predstavqaju i sebe i wega, kao rodoqube, sluuju onaj deo naroda, kome je do Srbije stalo, i Ëiji su glasovi oborili u praπinu poraza, cara i samodrπca, Borisa Prvog Æutog.

Ako i taj, mali, borbeni, nepokoreni deo naroda srpskog, digne ruke od borbe, neÊe ostati niko, ko bi imao sage i voqe da zemqu oslobodi.

Zato, danas, moramo jaËe i upornije pruæati otpor vlasti, nego u vreme æutokratije.

Moramo ih svakoga dana prozivati za veleizdaju.

Ne smemo im dopustiti skrivawe iza uhapπenih megapiqara i datuma u evropskom kalendaru.

Moji prijateqi i ja se pozdravqamo sa „Ua, VuËiÊ!” tako odræavajuÊi tenziju i svest o potrebi otpora. Molim i svakog Ëitaoca, da ne trpi u svom okruæewu bilo koju lepu reË za Aleka evrofanatiËnog, te da oπtri olovku za neke naredne izbore, koju Êe zabosti u srce napredwaËke podvale.

Srpski kulturni klub 24.2.2013.

Ostoja SIMETI∆ (Podvukla - Iskra)

23

Levi poremeÊaj... vawem da nije nacionalista (πto i nije) da mu ne preostaje ni snage ni voqe da nas leËi od naπe leve poremeÊenosti. Zapravo, on taj poremeÊaj ne moæe da leËi, jer je wen deo.

15. Intelektuaci u kontekstu levog poremeÊaja Poput Dobrice ∆osiÊa, doæivqavaju se kao nacionalisti mnogi naπi umerewaci (npr. V. Koπtunica, S. AntoniÊ). Sudbina mnogih naπih centrista je da se smatraju desniËarima, iako to nisu. Oni su ærtve druπtva koje je levo poremeÊeno.

16. Potreba za konzervativizmom Zapadne dræave svoju veliËinu ne duguju toliko vladavini liberalnih partija koliko konzervativnih. Nacionalnu stabilnost im obezbeuju konzervativne partije: HriπÊanskodemokratska unija u NemaËkoj, DemohriπÊanska partija u Italiji, Konzervativna partija u Velikoj Britaniji, Republikanska partija u SAD, HDZ u Hrvatskoj... Naæalost, naπe konzervativne partije su razjediwene i daleko od svake vlasti (DSS, SRS, Dveri srpske). Sve zajedno ne Ëine ni 20% sadaπweg biraËkog tela - nedovoqno za nacionalni preporod. Srbija boluje od levog poremeÊaja.

Jedini lek za taj poremeÊaj je dolazak na vlast snaga revolucionarnog konzervativizma.

Srpski kulturni klub 24.2.2013.

Vladislav –oreviÊ (Podvukla - Iskra)

-------------------

Na oko brilijantna analiza srpskih bolesti, koju autor uopπteno vidi kao `levi poremeÊaj`. Ono πto joj nedostaje u vreme nesumwive najezde globalizma jeste svetska ideoloπkopolitiËka komponenta. U tom kontekstu srpski `poremeÊaji` i korisne prednosti, koje g. –oreviÊ uoËava na drugim stranama, dobijaju svoj zajedniËki imeniteq; postaju prirodne `kockice` i nalaze svoje logiËno objaπwewe u planovima moÊnika Novog svetskog poretka (NSP), neporecive stvarnosti naπeg vremena.

NSP nije paranoiËna fantazija. ZaËet je pre tri veka i od tada se neprestano iskustveno unapreuje, organizuje i usavrπava. Danas je to (qudski) gotovo savrπeno i strogo hijerarhijski organizovan i uigran plan i sistem, usmeravawa svetskih druπteveno-idejnih, politiËkih i ekonomskih kretawa sa ciqem ovladavawa celom planetom. U tome je podræan πtabovima struËwaka, planera, obaveπtajnih sluæbi, Ëesto po nazivu bezazlenim i `naivnim` `humanitarnim`, javnim i tajnim, meunarodnim pokretima i organizacijama... Izvoriπte i Ëelo hijerahije NSP je visoki kapital i ekonomska moÊ, svi drugi vidovi i oblici wegovog `dræavnog`, vojnog, druπtveno-politiËkog i ekonomskog uticaja i delovawa, makako izgeledali vaæni i nezavisni, su samo `sprovodni-

22

ci` wegovog jedinstvenog velikog plana. Neπto kao velika πahovska tabla, iza koje je `mozak` NSP, koji kao svaki πahista, po najboqem svom umeÊu i kombinatorici, povlaËi figure razliËite moÊi sa jednim ciqem - da pobedi. Iza snage glomaznog i vrlo `sloæenog` NSP stoji prost `modus operandi`: Naπ plan i komanda su jedinstveni, a igramo na vaπim razlikama, podelama i slabostima. Radi NSP i sa najamnicima potpuno svesnim πta rade i za koga rade. Ali ogromno najveÊi broj Ëasnih qudi, u svojim dræavama i uæim druπtvima, nesvesni NSP-a, ne mogu ni da mu sluæe, veÊ se on - iz wihovog nepoznavawa wegove taktike i ciqeva wima sluæi.

Iz tog ugla, rasmotrimo jedan od `poremeÊaja` g. –oreviÊa - stvarawa Jugoslavije i jugoslovenstvo. Za razbijawe Austro-Ugarske moÊnicima NSP bila je potrebna Jugoslavija, »ehoslovaËka i nezavisna Maarska. Tada se igralo na teæwi Srba da se u velikoj dræavi svi okupe i malobrojnih Hrvata-Jugoslovena i hrvatske veÊine da se ulaskom u `pobedniËku` zajedniËku dræavu, umawe posedice poraza dræave u Ëijem su sastavu bili. Ali poπto je sruπen Sovjetski Savez, Amerikanci su otvoreno rekli, prestala je i potreba za Jugoslavijom. Nastalo je weno besomuËno ruπewe. Orgijalo se na svim moguÊim verskim razlikama; potpaqeni postojeÊi i novostvoreni ekstremni nacionalizmi i πovinizmi i ekonomske surevwivosti; reæirana meusobna zavada, mræwa i krvavi ratovi. Srbija najviπe stradala i poraæena, a tu joπ tiwa neko `kriptojugoslovenstvo`. »emu to? U NSP nema trajnih etapnih ciqeva, sve su to taktiËki potezi na velikoj πahovskoj tabli usmereni na pobedu. U nekoj sutraπwoj geo-strateπkoj kombinatorici, Zapadu moæe opet da zatreba jaka dræava na centralnom Balkanu. Tada Êe zaigrati, na `srpskom` kao nekada idejno hrvatskom jugoslovenstvu - a sada anatemi.

Zaokreti zapadnog (ne)morala su avoqe gipki i straviËni. Za one koji hoÊe da vide, sve se to danas ponavqa i odvija pred naπim oËima.

Pogledajmo Siriju. Prvo mobiliπeπ `svoje` (juËeraπwe i danaπwe) neprijateqe Al Kaidu, Talibane, muxahedine, profesionalne teroriste i sve druge mafijaπe koji se mogu najmiti, finansiraπ i naoruæaπ ih da zapale zemqu, ruπe postojeÊi poredak i vlast za tvoj `raËun`; u ratnom haosu i ubijawu, pokreneπ stotine hiqada nevinog naroda u izbegliπtvo, a onda se i sam otvoreno staviπ na stranu ustanika, iz `ËoveËnih` razloga da okonËaπ rat i zaπtitiπ i zbrineπ izbeglice, mrvicama svoje `pomoÊi`. Uz zagluπnu reklamu i propagandu svojih medija, od palikuÊe uhvaÊenog na delu, preko noÊi postajeπ `humani` dobrotvor. I to - ne samo zapadni svet, pa Ëak i ærtve - primaju za istinu; kakva hipnotiËka moÊ neverovatne hipokrizije!

U takvom viewu, naæalost brutalne stvarnosti, `levi poremeÊaji` u inaËe visprenoj analizi g. –oreviÊa, ostaju samo `kockice` u planovima NSP, gube atribute `levi` ili `desni` i postaju prosto `poremeÊaji` nesumwivog zapadnog porekla i uticaja. (Iskra)

Iskra 1. april 2013.

Kapitulacija uz πampawac - partijski interesi iznad narodnog

Nijedna stranka, izuzev DSS, neÊe da se suprotstavi Zapadu Napad NATO na Srbiju 1999. godine nije se zavrπio potpunom pobedom zapadnih sila ni na teritorijalnom, ni na politiËkom, ni na diplomatskom planu. Upros brutalnom proterivawu Srba sa najveÊeg dela teritorije Kosova i Metohije, u Ëetiri opπtine severno od Ibra Srbi su faktiËki nastavili da æive pod sopstvenom lokalnom vlaπÊu (sa sopstvenim sudstvom, zdravstvom, obrazovawem itd.) i da tako bar u delu pokrajine odræavaju kontinuitet legitimnih institucija Republike Srbije.

Na politiËkom planu, napad NATO na Srbiju izvan Zapada i zemaqa pod wegovim neposrednim uticajem ni 1999. ni kasnije nije primqen sa odobravawem, pa ni u samoj zapadnoj javnosti ideja vojne intervencije „radi odbrane qudskih prava” nikada nije prihvaÊena onako kako su se nadali weni tvorci. Najzad, na meunarodnom i diplomatskom planu, samoproglaπena albanska dræava na Kosovu i Metohiji ni iz daleka nije uspela onoliko koliko su to priæeqkivali weni ameriËki i evropski sponzori: pritisci na Srbiju da ovako ili onako prizna secesionistiËku vlast u Priπini to najboqe pokazuju.

NE BI SE DESILO NI©TA Zaπto su onda ovih dana predsednik i vlada Srbije politiËki i diplomatski potpuno kapitulirali, pristajuÊi da, protiv voqe tamoπweg srpskog stanovniπtva, Srbija sama ukine svoje legitimne institucije na severu pokrajine i sarauje sa priπtinskim vlastima u uspostavqawu kosovskih institucija tamo gde one nikada nisu postojale? Srbija je 2006. i 2007. godine odbila da prihvati Ahtisarijev plan, πtiteÊi svoje elementarne interese, i niπta joj se straπno nije dogodilo: nije zbog toga bila izloæena ni vojnim pretwama, ni ekonomskim sankcijama, ni kulturnom ostrakizmu, jer Ëak ni Buπ i Bler ne bi pred svojom javnoπÊu mogli da opravdaju takve mere.

U tom pogledu niπta se nije promenilo. Ni Obama, ni Angela Merkel, ni briselska birokratija ne bi uradili niπta viπe da je Srbija odbila nastavak dijaloga u Briselu (kako je to jednog trenutka predlagao Tomislav NikoliÊ) nego πto su zapadne sile uradile kada je Srbija odbacila Ahtisarijev plan - izrazili bi svoje nezadovoqstvo, i na tome bi se sve zavrπilo. Odgovor na pitawe zaπto Srbija od 2008. godine prvo stidqivo, a onda sve otvorenije ide ka kapitulaciji u pitawu Kosova i Metohije, da bi se ona danas i dogodila, mora se, dakle, potraæiti na drugoj strani.

Posle posledwih izbora na kojima je SNS zamenila DS kao stoæer reæima, u srpskoj politiËkoj eliti oËigledno je dovrπen proces koji je poËeo joπ sredinom devedesetih godina proπlog veka. Danas u Srbiji, sa izuzetkom DSS (Ëija su

Iskra 1. april 2013.

naËelna opredeqewa jasnija kada je u opoziciji nego kada je na vlasti), nema nijedne veÊe stranke koja bi pod bilo kojim uslovima bila spremna da se u nekoj vaænijoj stvari suprotstavi Zapadu. U predizbornim kampawama ta se okolnost sa viπe ili mawe uspeha prikriva, i postojeÊa vlast se oπtro kritikuje, kao πto su proπle godine SNS i SPS kritikovali Borisa TadiÊa i Borka StefanoviÊa, da bi danas wihova sopstvena vlast svesno razgraivala ustavno-pravni poredak zemqe samo zato πto joj se to traæi iz Vaπingtona, Berlina i Brisela.

JAZ PREMA NARODU Izmeu naroda, koji je s mnogo razloga sve skeptiËniji prema „evropskom putu” Srbije, i politiËke elite slepo posluπne Zapadu tako se stvara opasan jaz. Taj jaz Êe biti sve vidqiviji kako sledeÊih nedeqa i meseci kapitulacija Beograda bude sve oËiglednija, da na kraju najverovatnije dobije konaËan peËat ispuwavawem nemaËkog zahteva da se potpiπe sporazum o dobrosusedskim odnosima izmeu Srbije i Kosova. Tim sporazumom bi se, kako se ovih dana moæe proËitati u verodostojnim izvorima, Srbija obavezala da u svemu tretira Kosovo kao ravnopravnog partnera i prijateqsku dræavu, osim u tome πto je ne bi formalno priznala.

Kaæu da je Dragiπa CvetkoviÊ u vozu plakao putujuÊi u Berlin da potpiπe pristupawe Jugoslavije Trojnom paktu. GledajuÊi nasmeπena lica srpskih pregovaraËa u Briselu, jasno je da nema te opasnosti: politiËka predaja Kosova Albancima obaviÊe se uz πampawac.

Moæda najboqi srpski diplomata posle Jovana RistiÊa, Milovan MilovanoviÊ, napisao je kao mlad Ëovek u svojoj doktorskoj disertaciji: „Samo narodi koji hoÊe da se brane naÊi Êe u konaËnom Ëasu sukoba branioce svoje stvari”. Sve πto je Srbija Ëinila ili, boqe reÊi, nije Ëinila od 2008. godine do danas potvruje ovu samo naoko paradoksalnu istinu. Umesto da traæi prijateqe i saveznike tamo gde ih je lako mogla naÊi, Srbija danas sama dovrπava na Kosovu ono πto NATO nije dospeo da uradi 1999. godine.

Taj bezrazloæni poraz danaπwi reæim Êe na sve naËine pokuπati da prikrije, ali teπko je verovati da Êe u tome uspeti: pred Srbijom stoje godine neizvesnosti, u kojima Êe narod - danas potpuno iskquËen iz svakog vaænijeg politiËkog odluËivawa - nastojati da novim putevima izbori za sebe pravo da odluËuje o svojoj sudbini.

Izlagawe na skupu „Srbija i kosovsko pitawe”, odræanom 14. marta 2013. u Beogradu Standard, 15.3.2013.

(Podvukla - Iskra)

LEON KOJEN

11

Intervju, др јеленa Гусковa, академик руске академије наука

влада није позвала русију да Будe Гарант преГовора са приштином русија сада није потребна као заштитник интереса србије, а није потребно ни да буде сведок издаје

Основни коментар јелене Гускове, руководиоца Центра за изучавање савремене балканске кризе при Руској академији наука, која је говорила на прошлонедељном округлом столу „србија и косовско питање”, на коме су учествовали представници преговарача са косовским Албанцима свих влада, изузев оних из владавине Слободана Милошевића - био је да је ово одлучујући тренутка за србију.

Какав је ваш утисак како се решава питање Космета?

у свим одлучујућим моментима србија никада није била сама у томе, увек су уз њу биле две велике силе којој су јој помагале у остваривању њених националних интереса. То није увек била Русија, него и друге земље, које су радиле у интересу ове државе. Питање Косова, које су изненада покренуле САД, постављено је када је Србија већ била у најгорим условима: тукли су вас, били сте под санкцијама, фактички, када је Србији сломљена кичма.

чује!

Ипак, глас званичне Москве се сада не

Још како се чује. сад су 2007. године у савету безбедности ун тражиле независност косова кроз ахтисаријев план. русија је рекла „не”. и то је за србију била шанса да заштити свој интерес.

Та шанса је пропуштена?

Како ја гледам на тадашњу власт, она је већ била спремна да попусти, па је добила шансу и покушала да на неки начин игра у тој ситуацији и на једну и на другу страну.

А што се тиче садашње ситуације?

Могу да кажем да тада моја екипа стручњака за Балкан и ја нисмо били сигурни да ће Русија издржати више од две недеље по том питању, јер увек тако попусти. Међутим, од 2007. русија је чврсто говорила: увек ћемо подржати србију што се тиче њене територије и националних интереса. ми можемо да будемо тај ослонац за србију. Тада је Запад покушао да добије независност Косова преко међународних организација и Ахтисаријевог плана - и то није прошло. Преко притиска на Русију - није прошло.

12

И шта је остало, притисак на Београд?

Да. У том моменту русија је рекла: знате шта, то је ваша територија, нас имате као подршку, али на вама је да одлучите или да се борите за ту територију или да је продате, размените или поклоните.

Који је моменат био преломан за такав руски став?

Врло интересантан инцидент се десио када је по одбијеном ахтисаријевом плану еулекс кренуо на косово. русија је тада била против. ваша званична делегација у москви је тада објашњавала колико је еулекс потребан Београду на косову. Русија, која се није слагала с тим, рекла је: На вама је одлука, ми ћемо вас подржати и нећемо бити против”. Онда су срби кренули у преговоре и одмах се видело којим путем су ишли, како корак по корак издају своје позиције.

Због тога се сада Русија не меша?

На ваше питање Русија би сада могла одговорити јавно: ви нас нисте ни питали о томе, нисте нас ни позвали да будемо гарант тог преговарачког процеса који није у интересу срба. ви сада издајете своју територију и свој национални интерес и шта ће вам у томе русија.

Дакле, садашња влада која преговара с Приштином није ни звала Русију као посредника?

Русија сада није потребна као заштитник интерса србије, а није потребно ни да буде сведок издаје. _______________________ др кејчи куБо:

ако хоћете у еу, једног дана морате да признате косово

Професор компаративне политике на Универзитету за политику и економију Васеда у Токију Кејчи Кубо... нарочито се бави Балканом. На округлом столу „србија и косовско питање”, који је у Београду прошле недеље организовао Институт за европске студије... прва реченица коју је изговорио као учесник дебате била је: „ја сам овде дошао више да слушам вас, а мање да говорим јер нисам толико арогантан да кажем да тако добро познајем прилике”...

(Kraj na str. 14/2)

Iskra 1. april 2013.

Partijska `politika` svuda zapostvqa narodni interes

UKRAJINA MOÆE U EU SAMO BEZ RUSIJE Na nedavnom samitu u Briselu Ukrajini je jasno stavqeno do znawa da je najvaæniji uslov za evrointegracije odsustvo bilo kakvih integracija sa Rusijom, Ëak i onih koje su oËigledno ekonomski isplative.

Posle razgovora sa predsednikom Evropske komisije Æozeom Manuelom Barozom, ukrajinskom predsedniku nije ostalo niπta drugo nego da joπ jednom potvrdi da „evropski izbor Ukrajine nema alternativu”.

Novi, 16. po redu samit Ukrajina-EU u Briselu moæda je za Kijev bio posledwa πansa za dogovor o potpisivawu sporazuma o asocijaciji i sveobuhvatnoj zoni slobodne trgovine sa Evropskom unijom. Evropski funkcioneri su postavili Ukrajini uslov koji ona mora da ispuni ako æeli da potpiπe sporazum sa Evropom, a to je da se faktiËki odrekne bilo kakvih oblika integracije na postsovjetskom prostoru (drugim reËima - sa Rusijom).

Meutim, Ëak i ako Ukrajina ispuni taj uslov, evropske birokrate ne æure da daju zvaniËnom Kijevu stopostotne garancije da Êe sporazum o asocijaciji biti realizovan. Konkretan rezultat samita je potpisivawe niza dokumenata treÊestepene vaænosti, na primer o poËetku neformalnog dijaloga izmeu Ministarstva ekonomije Ukrajine i direkcije Evropske komisije za trgovinu. Mnogo je vaæniji bio dvoËasovni razgovor iza zatvorenih vrata izmeu predsednika Ukrajine Viktora JanukoviËa i rukovodstva Evropske unije, posle kojeg se ukrajinski predsednik pojavio na zavrπnoj konferenciji za novinare priliËno neraspoloæen. „Treba jasno staviti do znawa da se ne moæe istovremeno biti Ëlan Carinske unije `Rusije, Belorusije i Kazahstana` i imati zonu sveobuhvatne slobodne trgovine sa Evropskom unijom. To nije moguÊe”, otvoreno je rekao predsednik Evropske komisije Æoze Manuel Barozo dok je pred novinarima stajao pored JanukoviËa. Ukrajinskom predsedniku nije ostalo niπta drugo, nego da joπ jednom potvrdi da „evropski izbor Ukrajine nema alternativu”. „Glavno dostignuÊe samita je u tome πto je on uopπte odræan. Ëiwenica da se dijalog nastavqa krajwe je vaæna za ukrajinske vlasti. ©taviπe, govoreÊi o asocijaciji, evropski politiËari ovoga puta u vezi sa tim nisu pomiwali imena Timoπenkove i LuËenka, bar ne javno.

Evropa pokazuje svoju zainteresovanost za Ukrajinu, trudi se da ne zaplaπi JanukoviËa i Ëak mu nagoveπtava da ne traæi ispuwavawe svih svojih zahteva. Jedini zaista vaæan i fundamentalan uslov je da Ukrajina ne pravi nikakve, ni najmawe korake prema istoku”, tako je za „RG” ukratko rezimirao rezultate samita Mihail Pogrebinski, direktor Kijevskog centra za poli-

Iskra 1. april 2013.

tiËka istraæivawa i konfliktologiju.

Indikativno je da ukrajinske vlasti Ëak i ne pokuπavaju da protivreËe Evropskoj uniji.

Naprotiv, Vrhovna Rada je tri nedeqe bila pod blokadom opozicije, a onda je iznenada „proradila” uoËi samita, ali samo da bi usvojila deklaraciju „O realizaciji evrointegracionih teæwi Ukrajine i sklapawu Sporazuma o asocijaciji izmeu Ukrajine i Evropske unije”. Taj dokument nikoga ni na πta ne obavezuje, ali svakako predstavqa vaæan orijentir u ukrajinskoj politici - za wega je glasalo 315 deputata (ukquËujuÊi i frakciju Partije regiona), πto je viπe od kvalifikovane veÊine dovoqne za izmenu Ustava. Ujedno je ukrajinskom parlamentu podnet na razmatrawe zakon o zabrani reklamirawa Carinske unije `Rusije, Belorusije i Kazahstana`, Ëiji je autor jedan od ratobornijih predstavnika opozicije. „Ponaπawe ukrajinskih vlasti i JanukoviËa nimalo ne Ëudi. Vlast u Ukrajini se i sada, kao i za vreme KuËme, koleba izmeu dva centra i okreÊe se onoj strani koja πiri ruke i daje obeÊawa. Ne moæe se reÊi da se Ukrajina udaqila od Carinske unije, jer joj se uopπte nije ni pribliæavala. U ukrajinskoj kolektivnoj svesti i ukrajinskim medijima tokom godina je zaista stvoren mit o predivnoj Evropi, a ideja Carinskog saveza i pored svoje oËigledne ekonomske isplativosti zasada ne moæe da uzdrma taj mit.

Osim toga, JanukoviË sada ima druge ciqeve. On Êe okrenuti zemqu na onu stranu koja mu garantuje pobedu na predsedniËkim izborima 2015. Ta strana Êe mu pomoÊi ili novcem, ili vaænim simboliËnim gestovima poput ovog sporazuma o asocijaciji, za koji Êe mu opozicioni biraËi zaista mnogo toga oprostiti”, objasnio je za „RG” prirodu danaπwih evropskih teæwi Kijeva Vladimir Fesenko, rukovodilac Centra za primewena politiËka istraæivawa „Penta”.

Doduπe, po reËima politikologa, asocijacija sa EU joπ uvek nije reπena stvar, jer pozicija Evrope u velikoj meri zavisi od unutraπwe politike Ukrajine, „gde Julija Timoπenko uvek preti nekim iznenaewima”.

Bilo kako bilo, Kijev i Brisel su se dogovorili da se u maju pomoÊu monitoringa proveri kako Ukrajina ispuwava zahteve Evropske unije, a tih zahteva ima ukupno dvanaest, ukquËujuÊi i one politiËke. Planirano je da sam sporazum o asocijaciji izmeu Ukrajine i EU bude potpisan u novembru u Vilwusu.

Ruska reË, 3.3.2013.

(Podvukla - Iskra)

Pavel Duqman

21

Levi poremeÊaj... tiramo na tome da svi πtokavci govore jednim jezikom. JeziËka inkluzivnost spreËava nas u voewu bilo kakve nacionalne jeziËke politike.

Zbog odsustva jeziËkog separatizma mi smo: dvojezikonazivci (srpski - srpskohrvatski), dvoizgovorci (ekavci - i/jekavci), dvoazbuËwaci (Êirilica - latinica) i, uopπte uzev, imamo velikih problema sa jeziËkom standardizacijom.

Hrvati insistiraju na jeziËkom purizmu: preskriptivnoj upotrebi reËi. Kod nas purizma nema. Stoga nam je jezik prelavqen stranim reËima. Filoloπko leviËarewe spreËava nas u voewu jedinstvene jeziËke politike. Anarhija u filologiji simptom je i uzrok naπeg levog poremeÊaja.

8. Pismo U prvom Ustavu nazavisne Srbije Mitrovdanskom (8. novembra 2006) - stoji da su u „Republici Srbiji u sluæbenoj upotrebi srpski jezik i ÊiriliËko pismo” (Ëlan 10, stav 1). I pored te jasne ustavne odredbe, hrvatska latinica je deo obrazovnog sistema Srbije - uËi se od 3. razreda osnovne πkole. Do kraja πkolovawa veÊina uËenika pree na latinicu. I πto je nivo obrazovawa viπi - viπi je postotak onih koji se sluæe latinicom. Latinica dominira i u izdavaπtvu: veÊina kwiga je na latinici, a Ëasopisa joπ viπe. U privredi, ona je gotovo jedino pismo. Ona toliko dominira da je koriste Ëak i mnoge dræavne ustanove. U Srbiji dræavne ustanove ne poπtuju Ustav jer su obolele od levog poremeÊaja.

U Hrvatskoj je upotreba jezika i pisma nacionalih mawina obavezna u „opÊinama” gde ih ima viπe od 30%. Kada je reË o srpskoj mawini, ta ustavna obaveza se ne poπtuje. Vukovar je samo jedan primer. Nasuprot tome, u Srbiji je upotreba jezika i pisma nacionalnih mawina obavezna u opπtinama gde ih ima viπe od 15%. Kada je reË o pravima nacionalnih mawina, Srbija je neuporedivo velikoduπnija nego Hrvatska. U stvarnosti, hrvatska latinica se koristi u celoj Srbiji i to kao dominantno pismo. Bolujemo od levog poremeÊaja.

9. Fakulteti i NVO Naπoj levoj poremeÊenosti znatno doprinose fakulteti druπtvenih nauka i umetnosti. Oni su logistiËke baze: autonomaπtva, latiniËarstva, mondijalizma, postmodernizma, republikanizma, sekularizma, feminizma, homoseksualizma i ostalog antitradicionalizma.

Ekstremno leviËarske su i mnoge NVO. One su takoe bastioni ekstremnog leviËarewa: antipravoslavqa, antiÊiriliËarstva, antimonarhizma, antipatrijarhalizma - jednom reËju, antikonzervativizma. HumanistiËka inteligecija i nevladin sektor avangarde su naπeg levog poremeÊaja.

20

10. Radikalni feminizam

овако даЉе више не моЖе!

Svi na okup 6. aprila 2013:

Koliko je Srbija levo poremeÊena svedoËi i Ëiwenica da ona spada u red dræava sa najviπe radikalno feministiËkih tela: tri na republiËkom nivou i tri na pokrajinskom. Toliko ih nema skoro ni u jednoj dræavi na svetu. Levo smo poremeÊeni.

Posledica viπedecenijske vladavine radikalnog feminizma je oËita: spadamo u red dræava sa najmawim prirodnim priraπtajem. Ali zato spadamo u red dræava sa najveÊom brojem pobaËaja. Ukupno uzev, svake godine nas je mawe za oko 30.000. A biÊe nas i nadaqe sve mawe ako budemo sledili agendu radikalnog antipatrijarhalizma. Radikalni feminizam i wegove posledice po natalitet oËiti su simptomi naπe leve antropoloπke poremeÊenosti.

11. Javni moral Koliko smo levo poremeÊeni svedoËi i jadno stawe naπeg javnog morala. Naπa televizija je preplavqena golotiwom. Samo je kod nas moguÊe da jedna notorna prostitutka javno pokaæe pubiËni predeo premijeru i da to proe bez posledica.

Moralna anarhija je indikacija naπe leve poremeÊenosti.

12. Istorijat levog poremeÊaja Posledwu konzervativnu vladu imali smo pod Milanom NediÊem (1941-1944). Sve vlade posle we bile su leviËarske, s delimiËnim izuzetkom vlade Vojislava Koπtunice (2004-2008).

Narod koji trpi skoro jednovekovnu vladavinu ekstremnih leviËara ne moæe niπta drugo nego da propada. Da bi se Srbi spasili od propasti moraju dobiti jednu istinski konzervativnu vladu. Nisu je videli joπ od 1944.

13. Maspokovci i liberali O naπem levom poremeÊaju svedoËi i istorija politiËkih Ëistki 70-ih godina XX veka.

Dok su u Hrvatskoj smeweni istaknuti maspokovci nacionalisti, u Srbiji su smeweni upravo antinacionalisti - liberali. Ali i nadaqe je u Hrvatskoj vladao nacionalizam, a u Srbiji liberalizam.

Bilo smo - i ostali - levo poremeÊeni.

14. Case Study: Dobrica –osiÊ O naπem levom poremeÊaju svedoËi i paradoksalna pozicija Dobrice ∆osiÊa. On je stalno trudi da dokaæe da je umerewak i centrist (πto i jeste), a stalno biva optuæivan da je nacionalista. Da kod nas postoji normalan politiËki spektar, on bi se smatrao umerewakom. Ali poπto smo levo poremeÊeni, on se s nepravom smatra nacionalistom.

Ideoloπka krivica Dobrice ∆osiÊa nije u tome πto je srpski nacionalista, nego upravo u tome πto to nije. On je toliko preokupiran dokazi(Kraj na str. 22)

Iskra 1. april 2013.

Древна руска пословица каже: стид је осећај који ће спасти човечанство, а Французи имају изреку која каже: „Не постоје диктатори, нити постоје диктатуре, постоје само робови”.

Бити роб то не значи бити окован ланцима или укљештен тешким камењем, него то значи имати свест која пристаје на ропство, мири се с њим, идентификује се с њим, или га се просто плаши и - не види га. Али, основно људско право јесте право на бунт у насиљу и неправди. политика није статистичка рачуница угојених „депутата” који су се од народа отуђили у конформистичком и корумпираном парламенту, у који се улази на црвеном тепиху, политика није договор олигарха и плутократа, политика је од антике била, јесте и остаје - велико море људске слободе чији таласи увек изнова могу да уздрмају слепе и подмукле пирате. Зато, као некада Виктор Иго који је говорио: „убијају један народ”, или Емил Зола, и ја данас оптужујем:

оптужујем банке у србији за бескрупулозну пљачку све беднијих презадужених грађана и у сиромаштву разорених породица које грцају у отплаћивању наметнутих дугова и трпе самовољу и затезне камате, на годишњем нивоу, скоро десет пута веће него у европи, док ове банке капитал износе ван србије!

Оптужујем јавна предузећа у Србији међу којима предњачи власти увек удворички, тзв. „инфостан”, за бескрупулозну пљачку недопустивим каматама на камате (као да је реч о банци!, што не постоји нигде у Европи), народа и грађана Србије! Оптужујем све пљачкаше који кроз сваки обични српски рачун, односно за сваку трансакцију промета и плаћања било ког смртниковог рачуна узимају по два евра (за које сиромашни могу да купе две литре млека), што такође не постоји нигде у Европи!

Оптужујем „паркинг сервис”, који није никакав сервис, јер не нуди никакве услуге грађанима, него само наплате и казне, за бескрупулозну пљачку становника свих градова Србије!

оптужујем оне који су уништили железнице и саобраћај србије својим крађама и довели дотле да Србија у 21. веку нема ни путеве, ни возове, ни аутобусе, а да ови последњи буду прљави, поцепани, смрдљиви, трули и да личе на гасне коморе!

Iskra 1. april 2013.

оптужујем оне који се баве енергетиком да подмукло саботирају руски „јужни ток” и немилосрдно одлучују о повећањима цене струје у Србији у којој је струја могла да буде најјефтинија у Европи!

Оптужујем све оне који су чистом политиком монопола из партијских интереса довели србију дотле да је храна у њој три пута скупља него у другим европским земљама, уз плате које су и до десет пута мање! Оптужујем све лажне „левичаре” који одбијају пензиону помоћ инвалидима и све социјалне службе које гледају само како да се дочепају станова и кућа старих изнемоглих и преминулих лица!

Оптужујем сва тзв. јавна гласила, а посебно тзв. јавни сервис који се данас свео на „тајни сервис”, да не заступају никакав општи интерес нити представљају икакву Јавност у Србији! докле год они буду имали спискове забрањених јавних личности за њихове клониране политичке емисије, народ не треба да плаћа ове телевизије!

Оптужујем све оне који су некажњено допустили сађење отрова по пољима србије са таблама фирме монсанто, у виду генетски модификованог семена у Француској забрањеног и кажњивог строгим дугогодишњим затвором, за геноцид са предумишљајем над свим грађанима ове земље! Оптужујем оне који нису хтели да ухапсе ниједног доказаног лопова (у око 20 „неразјашњених” финансијских афера само од 2000. године) који је џепарио српски народ у протеклих, најмање тринаест година, и који такве лопове постављају на места ректора или својих саветника!

Оптужујем све оне који за тринаест година номиналне демократије нису хтели да обуздају гурање похлепних и неуких креатура у тзв. државну дипломатију и њихово срамно „разгаћивање” по светским метрополама на рачун пропалог српског буџета!

Оптужујем све корумпиране судије које у радним споровима нису пресудиле у корист, са посла избачених, радника зато што их је неки државни тајкун позвао телефоном и понудио им измет златног телета! Оптужујем све оне који су криви за нато окупацију српске територије и који су

13

Ovako daqe... дозволили да НАТО трупе на мала врата, са својим „јужним напуљским крилом”, продру у Србију!

Оптужујем оне који су оставили или се спремају да оставе србе на косову и метохији, у окупацији, немаштини, беди, загађењу и прљавштини у којој живе, јер им ови више нису битно бирачко тело!

Најзад, оптужујем политички и економски систем који је омогућио да само 3 посто незаслужних људи у србији живи одлично, док се огромна „нема већина” народа и заслужних научника и интелектуалаца мучи у глади и дуговима! позивам српски народ и све грађане Србије да се дигну на буну против пљачке, корупције, сиромаштва , против напуштања срба на косову и метохији, и против времена у коме опет, по ко зна који пут у историји, добро живе једино банкарске газде и партијске улизице! Позивам српски народ и све грађане Србије да достојанствено устану против унакаженог српског школства које се свело на скупу финансијску проституцију и које више не омогућава оно што је Жан Жак Русо звао нужним условом без кога нема никакве демократије - обавезним и бесплатним, или барем јевтиним образовањем за све!

Позивам српски народ и све грађане Србије да се 6. априла са великом архетипском снагом отпора нацистичком бомбардеру, дигну против беде у србији и кажу: овако даље више не може!

Позивам их да на следећим изборима не гласају више ни за кога ко је двадесет година уназад био у било каквој структури власти, већ само за потпуно нове и неиспрљане људе који још нису имали прилику да помогну својој земљи!

Позивам српски народ и грађане Србије, да сада, када гора зелени, буду спремни на снажно, искрено и храбро „српско пролеће”, односно на нову велику народну буну!

Изађимо сви 6. априла и покажимо, као и наши преци, да се Србија, ни лажима, ни преварама, ни батинама, нити крађама, ни ове 2013. године лета господњег, умирити не може! У име Покрета савести српских жена Женес

мила алечковиЋ николиЋ

Двери Српске, Standard: 17. 3. 2013.

(Podvukla - Iskra)

14

Vlada nije (sa st.14)...

На питање „Политике” како је дошло до тога да се један експерт из далеког Јапана заинтересује за Балкан, Кејчи Кубо каже да је рат 90-их био велика тема у Јапану, да се доста писало и читало о томе...

Ви се бавите питањем Косова, пишете чланке о косовској кризи, како вама као човеку са стране, како сте сами себе назвали, овај проблем изгледа?

Садашња ситуација је веома тешка јер је за већину Срба врло тешко да прихвати реалност. Ви сматрате да Србија треба да иде у ЕУ. Мислим да је то добро за Србију јер је питање шта је друга опција. Друга опција би била изолација. Чак ће можда и Косово отићи у ЕУ, а ако Србија не би ишла тим путем, мислим да би то била катастрофа.

Постоје мишљења да се Србија може везати и за друге земље.

Да, али на Балкану су све државе упућене на ЕУ, тако да ако Србија неће, онда то не би било добро ни за економију, ни за свакодневни живот, иако имате слободан визни режим. Дакле, било би добро за Србију да добије економску подршку од ЕУ. Ако Србија хоће у ЕУ, шта по вашем мишљењу мора да уради с Косовом?

ако хоћете да уђете у еу, једног дана морате да признате косово као независну државу. Зато што мислим да је Србија спремнија у реду испред Косова за улазак у ЕУ. Ако Србија жели, ући ће пре Косова у ЕУ. а ако не жели у еу, то би била катастрофа и за еу, зато што би то био још један кипар, македонија, Грчка и таква врста сукоба. а еу не треба још таквих проблема.

Наш државни врх говори да никада неће признати независност Косова.

Онда не треба да говоре да ће променити Устав јер је то непотребно. мислим да је тај став контрадикторан. ако хоћете да промените устав, а кажете да никада нећете признати косово, то неће помоћи уласку србије у еу. Тако да то, у ствари, онда нема смислa.

Шта мислите зашто онда говоре тако? Можда да би добили на времену.

Шта ви мислите о варијанти „замрзавања конфликта”?

То је једна опција. ако нећете у еу, то би можда била чак добра стратегија за србију. Можда не толико добра, али једна од варијанти.

Politika, 18.3.2013.

(Podvukla - Iskra)

Б. митриновић

Iskra 1. april 2013.

Analiza srpskih `bolesti`

LEVI POREME∆AJ Srbija pati od levog poremeÊaja. PolitiËki spektar je kod nas isuviπe pomeren u levo.

Najboqi naËin da se stekne uvid o tome koliko smo levo poremeÊeni jeste taj da se uporedimo sa Hrvatima. Ono πto je kod nas ekstremna desnica u Hrvatskoj je centar; ono πto je kod nas centar - u Hrvatskoj je ekstremna levica; ono πto je kod nas ekstremna levica - u Hrvatskoj ne postoji! Ali zato: ono πto je u Hrvatskoj ekstremna desnica - u Srbiji ne postoji. Levo smo poremeÊeni.

1. Prvi izbori O naπem levom poremeÊaju svedoËe mnoge Ëiwenice. Jedna od wih je i ta da je Srbija, uz Crnu Goru, bila posledwa republika u kojoj su organizovani viπestranaËki izbori. Ne samo da su u woj ogranizovani izbori posle svih drugih, nego su samo u woj (i Crnoj Gori) ostali na vlasti leviËari. Na izborima u Sloveniji 8. aprila 1990. pobedili su konzervativci (DEMOS). Na izborima u Hrvatskoj 24. aprila pobedili su takoe konzervativci (HDZ). Na izborima u Makedoniji 11. i 25. novembra 1990. takoe su pobedili konzervativci (VMRO-DPMNE). Na izborima u Bosni i Hercegovini 18. novembra 1990. pobedili su konzervativci okupqeni oko svojih nacionalnih stranaka (SDA, SDS, HDZ). Za razliku od tih republika, na izborima u Crnoj Gori 9. decembra 1990. pobedili su leviËari (DPS) - Ëlanovi preimenovanog SKCG. Na izborima u Srbiji 9. i 23. decembra 1990. takoe su pobedili leviËari (SPS) - Ëlanovi preimenovanog SKS. U Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini doπlo je do nacionalne revolucije. U Crnoj Gori i Srbiji nije. Ali i Crna Gora se uputila na staze nacionalizma. Na referendumu za nezavisnost (21. maja 2006), pobedila je opcija za nezavisnost. Sve te promene, srpska kulturna i politiËka elita doËekala je potpuno nespremna.

Ona je bila - i ostala - levo poremeÊena.

2. Ekstremni leviËari Ne samo da smo bili levo poremeÊeni, nego smo to i danas. Ekstremno leve stranke LSV i LDP nemaju svoj pandan ni u jednoj jugoslovenskoj republici. U Hrvatskoj ne postoji nijedna stranka koja se zalaæe za „Republiku Dalmaciju”, „Republiku Istru” ili „Republiku Slavoniju”, kao πto se kod nas LSV otvoreno zalaæe za „Republiku Vojvodinu”. Levo smo poremeÊeni.

3. Ekstremni πovinisti Ko πto naπi leviËari nemaju svoj pandan u Hrvatskoj, tako ni hrvatski πovinisti nemaju svoj pandan u Srbiji. Dok u Srbiji ne postoji nijedna antihrvatska stanka, sa delimiËnim izuzetkom SRS, u Hrvatskoj je antisrpstvo legalan deo politiËkog æivota. Ekstremni nacionalisti su

Iskra 1. april 2013.

otvoreno antisrpski nastrojeni. Ako mi patimo od levog poremeÊaja, Hrvati pate od desnog. A za nacionalnu integraciju i homogenizaciju desni poremeÊaj je mnogo korisniji nego levi. Levi poremeÊaj vodi u nacionalno rastrojstvo i anarhiju; desni poremeÊaj vodi u nacionalnu homogenizaciju i integraciju. Propadamo jer smo levo poremeÊeni.

4. JugonostalgiËari Kada su konzervativci doπli na vlast u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini odbacili su a limine Jugoslaviju. Za razliku od wih, Srbija i Crna Gora su ostale u Jugoslaviji pod nazivom SRJ (1992-2003). U woj su i daqe himna, zastava i grb bili jugoslovenski.

Dræavna ideologija je bila jugoslovenstvo.

Jugoslovenski dræavni simboli su ostali Ëak i u provizornoj Dræavnoj zajedici Srbije i Crne Gore (2003-2006). Zapravo, tragovi jugoslovenstva i daqe su kod nas prisutni. Joπ postoje privredne ogranizacije: Jugoalat, Jugomont, Jugoremedija; joπ se vozimo JAT-om; joπ imamo TANJUG, Jugoslovensko dramsko pozoriπte, Jugoslovensku kinoteku, Arhiv Jugoslavije itd. Takvo jugomahnitawe nezamislivo je bilo gde izvan Srbije.

Bolujemo od levog poremeÊaja.

5. Dobijawe nezavisnosti Koliko smo oboleli od levog poremeÊaja svedoËi i naËin sticawa naπe dræavne nezavisnosti. Sve jugoslovenske republike, izuzev Srbije, postale su nezavisne tako πto su se na referendumu izjasnile za nezavisnost. Samo Srbija nije imala referendum o tome. Ona je postala nezavisna ne svojom voqom, nego voqom drugih. Posledwi su nas napustili Crnogorci. Na referendumu u Crnoj Gori (21. maja 2006) 55,5% graana je glasalo za nezavisnost, a za validnost je bilo potrebno 55%. OdluËujuÊi su bili glasovi nacionalih mawina. Tako je Srbija dobila nezavisnost zahvaqujuÊi glasovima crnogorskih Albanaca, Boπwaka, Muslimana, Hrvata! Ako o nezavisnosti jedne dræave odluËuju nacionalne mawine druge, onda je ona nesumwivo levo poremeÊena.

6. Kriptojugoslovenstvo U Hrvatskoj dominiraju stranke sa nacionalnim predznakom. U Srbiji stranka sa nacionalnim predznakom doπla je na vlast tek nedavno (maja 2012). Nije ni Ëudo: jugoslovenska obeleæja su bila u Srbiji zvaniËna sve do 2006.

Kriptojugoslovenska ideologija i daqe Srbijom vlada.

7. Jezik Hrvati, Boπwaci („Bosanci”) i Crnogorci insistiraju da govore posebnim jezikom. Mi insis

19

TreÊi svetski...

њега самог. Да ли ће тзв. Преговори довести до заједничке декларације, меморандума или формалног споразума о добросуседству, немешању и признавању суверенитета и територијалног интегритета „потписница”, или „страна” није толико важно. Важна је суштина - признање независности Косова и Метохије од Србије. Говори се о гаранцијама које би пратиле „компромис”. једнострани уступци србије нису нити могу бити компромис. шта би онда уопште значиле гаранције - права, или само обавезе за србију? Ко би их дао? Хоће ли србија тражити да „компромис” гарантује сБ ун, или ће се задовољити гаранцијама ЕУ, „кинте”? Какво је искуство Србије са гаранцијама западних сила до сада? поштује ли запад гаранције које је дао србији (срј), републици српској? тражи се паковање које би једностране уступке србије српској јавности представило као „компромис”. - тачију (читај САД, ВБ, Немачка) није важна форма. „Преговори у Брислу”, тешко да су у суштинском смислу, било шта више од „креативне” репризе Рамбујеа 1999. и Беча 2006-7. агресија 1999. - освајачки рат нато

Агресија НАТО против Србије и Црне Горе пре 14 година био је освајачки рат. Освајање Косова и Метохије био је непосредни циљ. агресија је наставиљена разбијањем срј, а данас се наставља и разбијањем србије. Бриселски „преговори” имају за циљ да консолидују циљеве агресије нато од пре 14 гопдина. Ко сме и жели да види закључиће да је сад, вБ, немачкој и западу (читај нато и еу) важније „независно косово” на челу са бившим вођом терористичке ОВК, него србија. Жао ми је што вођство Србије не сме, или не жели да види да поменуте земље безобзирно понижавају Србију и српски народ и Србију. Не морамо добити ни један датум, ни једно чланство, али бисмо морали да сачувамо једино достојанство, слободу и пријатеље који нас не уцењују и не понижавају.

Тачно је да је покрајина косово и метохија врло богата лигнитом и стратешким минералима као што су никл, злато и други неопходни за развој нових технологија и индустрија. Ипак, сматрам да је главни циљ освајања и отимања покрајине гео-стратешки експанзија нато на исток, према руским границама, успостављање база за контролу Каспијског басена, Кавказа и Блиског Истока. стратешки циљ је слабљење и разбијање русије, овладавање богатствима сибира. Оправдавање постојања НАТО после ере хладног рата и демнострација САД да су и даље највећа европска сила без које је Европа немоћна такође су били мотиви агресора. Постоје документа која потврђују да је

непосредни циљ сад био да се агресијом 1999. оправда распоређивање америчких војних снага на Балкану и да се на тај начин исправи пропуст генерала Двајта Ајзенхауера током Другог светског рата. То објашњава подизање америчке војне базе „Бондстил”, код урошевца, највеће у европи, успостављање, после „Боднстила”, три америчке војне базе у Бугарској, четири америчке војне базе у румунији и многе друге. у европи данас има далеко више страних војних база него у време врхунца хладног рата, надметања капиталистичког и „комунистичког” система и постојања Варшавског пакта. Куда води и шта су циљеви милитаризације европе данас?

агресија нато 1999., и американци то признају, била је потребна и као преседан за оружане нападе нато, или појединих њених чланица, без одлуке савета безбедности ун, било где на планети, у било које време. уследиле су као што је познато, оружане интервенције и агресије на авганистан, ирак, касније, на либију, недавно, на мали. У току је, посредни (by proxy) оружани напад (преко терориста и најамника), на сирију. Бивши командант НАТО за Европу, генерал весли кларк у интервју једној америчкој телевизији је потврдио, да пентагон има листу земаља против којих се планирају оружани напади, укључујући, иран. почетак трећег светског рата „ниског интензитета”

На основу свега, мишљења сам да је агресија нато против срвбије и црне Горе (срј) 1999. означила почетак „контролисаног” трећег светског рата „ниског интензитета” чији је стратешки циљ прерасподела природних богатстава на Планети, пре свега, нафте и гаса, али и стратешких минерала. Контрола стратешких путних праваца и тржишта такође је део исте стратегије. Било би превише поједностављено ако би се рекло да се ради о специфичним, или како то амерички стратези кажу, „уникалним”, случајевима. Иза „дрвећа” „уникалних случајева” треба распознати „шуму”, односно, стратегију глобалне контроле богатстава на Планети. У досадашњем току, рат се води, на три континента. Са освајачким циљевима, „вољно”, или невољно, у том рату учествују НАТО, као највећи војни савез на свету, ЕУ која је прихватила стратегију НАТО, три од пет сталних чланица СБ УН, шест од осам чланица Г-8. Евентуално заоштравање светске кризе и настојања богатих да терет накнаде за своје губитке оружаном силом пренесу на друге делове света могла би досадашњој „шуми” „уникалних” ратова дати сасвим нове обрисе. акценти из интервјуа српској тв цГ, 1.3. 2013.

(Podvukla - Iskra)

Живадин јовановић Председник foruma za свет равноправних

Vlada DaËiÊ-VuËiÊ ojaËala TadiÊevu kosovsku i evro-politiku, ili

„DRUGA SRBIJA” NA BRANIKU VLADE Najnovija izjava Sowe Biserko, kojom ustaje u odbranu Vlade Srbije zbog wene kosovske politike, joπ jedan je dokaz da ova vlada ima znaËajnu podrπku u tzv. Drugoj Srbiji (pravilnije reËeno, anti-Srbiji). Ovo bez obzira na Ëiwenicu da pohvale ovakvih i sliËnih individua, za veÊinu graana Srbije predstavqaju samo povod za pokude, te tako imaju kontraproduktivan efekat („blago onome koga Sowa Biserko brani!”). Biserko je, u svakom sluËaju, samo jedna u nizu istaknutih drugosrbijanskih perjanica (taËnije, rodomrzaca) koji otvoreno brane Vladu, a pre svega premijera DaËiÊa, najkasnije od kraja novembra proπle godine, kada je DaËiÊ uËinio presudan iskorak u pravcu "prihvatawa kosovske realnosti“, πto Êe reÊi nezavisnosti Kosova.

Setimo se samo nekih najupeËatqivijih primera ove naklonosti i simpatije. „JovanoviÊ je rekao da ta stranka podræava ono πto je dogovoreno u razgovoru premijera Srbije i kosovskog premijera Haπima TaËija”; „JovanoviÊ je rekao da je Srbija 'svoje priËe o Kosovu ispriËala' i da joj 'ostaje da uradi samo ono πto joj je nametnuto'. 'I makar u tome je DaËiÊ u pravu. OËigledno je da smo doπli do kraja...'”. Nenad ProkiÊ u isto doba izjavquje da treba „da se pruæi podrπka onima koji su jedini pokazali æequ, ali i sposobnost da se mewaju. To su upravo oni koji su trenutno na vlasti”. Vuk DraπkoviÊ takoe smatra „da treba podræati ono πto radi premijer jer on 'istinom izdaje laæi o Kosovu'. DraπkoviÊ je Ivici DaËiÊu preko 'Tvitera' uputio poruku 'samo napred i izdaj svaku laæ, jer dok ne izdamo svaku laæ neÊemo doÊi do istine'”. Svetislav Basara navodi da se „DaËiÊu se mora priznati visok stepen dræavniËkog razmiπqawa i ponaπawa”.

Borislavu StefanoviÊu je „drago ako su oni (predstavnici Vlade Srbije) uspeli da zavrπe ono πto smo mi poËeli”; „Vlada Srbije je ponosni nastavqaË ideje, platforme i politike Borisa TadiÊa kada je reË o Kosovu” (StefanoviÊ je, na æalost, velikim delom u pravu).

Da je nova vlada uËinila Ëak korak daqe u izdaji od prethodne, govori pohvala Æarka KoraÊa: „DaËiÊ i VuËiÊ su napravili drastiËan politiËki obrt i krenuli da vode politiku koja se zaista razlikuje od politike Demokratske stranke. U tom smislu, Ivica DaËiÊ pokazuje mnogo viπe politiËke hrabrosti od Borisa TadiÊa koji je - podseÊam - tek kada mu je istekao predsedniËki mandat, u Dubrovniku, na jednom neformalnom susretu, kosovskom premijeru Haπimu TaËiju pruæio ruku i sa wim se pozdravio. Iako je, i tada, morao da naglasi da nisu razgovarali; samo su se rukovali.

Za razliku od TadiÊa - doduπe, uz prisustvo Ketrin Eπton - DaËiÊ veÊ nekoliko meseci vodi razgovore sa svojim kosovskim kolegom. (...) TadiÊ je stalno cinculirao: imao politiku i Kosovo i EU, bio opsednut idejom da se Crna Gora vrati u

okriqe 'majËice Srbije', vodio ambivalentnu politiku prema Bosni i Hercegovini, druæio se i grlio sa Miloradom Dodikom... U tom smislu, politika aktuelne vladajuÊe koalicije je neπto drugaËija. I prema Crnoj Gori i prema BiH. (...)OdgovarajuÊi na nedavno upozorewe patrijarha Srpske pravoslavne crkve da zbog pribliæavawa EU Srbija ne sme da izgubi Kosovo, DaËiÊ je dosta ciniËno rekao kako je Kosovo veÊ izgubqeno i da Srbija sada moæe da bira hoÊe li u Evropu bez Kosova ili Êe ostati van EU - opet bez Kosova.

Takvo direktno suprotstavqawe SPC nismo mogli Ëuti od Borisa TadiÊa”.

Na istom tragu, nedavno je Vesna PeπiÊ podigla praπinu u javnosti eksplicitnom podrπkom DaËiÊu, iduÊi Ëak dotle da „Ëoveka iz Æitorae” egzaltirano poredi sa »erËilom i De Golom?! „Ivica DaËiÊ je prvi srpski politiËar koji je seo ravnopravno da razgovara sa nekim politiËkim predstavnikom kosovskih Albanaca... DaËiÊ ne samo πto je seo da razgovara sa TaËijem ciqajuÊi na reπewa, veÊ je i Patrijarhu poruËio da nam Kosovo neÊe biti vraÊeno ako ne uemo u EU, a 'braniocima Ustava' da uzmu Ustav pod miπku pa da se proπetaju Kosovom ako mogu... U skupπtini se DaËiÊ ceo celcati dan divovski borio oko Rezolucije, sa napadima svih vrsta. Odræao je tom prilikom nekoliko istorijskih govora, koji su meni delovali ubedqivo i sigurno, kao da je roen neki naπ »erËil ili De Gol, svejedno. Danima sam prepriËavala kako se DaËiÊ odbranio od Marka JakπiÊa, ofanzive AligrudiÊa i ostalih πaræi iz DSS-a, ali i onih iz DS-a i »edinog klana. Sve ih je nadmaπio i nadgovorio DaËiÊ, Ëovek iz Æitorae”. Pre ovoga, PeπiÊeva je izjavila da je „DaËiÊeva i VuËiÊeva vlada prva posle –iniÊeve koja iskreno vodi Srbiju u EU i koja na realnim osnovama pokuπava da reπi kosovsko pitawe”; „Sve sam viπe uverena da je promena vlasti u Srbiji, za πta sam se ja zalagala, jako dobra”; „Ova vlada je boqa od prethodne, a sigurno je boqa od one koja je mogla nastati da je sve ostalo po starom...Æelela bih da idemo evropskim putem Srbije. Smatram da je vaæno πto vlast naglaπava da Srbija nastavqa tim putem i to mnogo ubedqivije nego ranije. Tu pre svega mislim na reπavawe problema Kosova...Neshvatqivo je da patrijarh kaæe da je naπa buduÊnost u tome da æivimo kao pre 500 godina, i to kao privezak Rusije! Ja se nadam da Êe se vlast odupreti takvim pritiscima. Nadam se da DaËiÊ, VuËiÊ i NikoliÊ neÊe pokleknuti pred tim straviËnim idejama”. Na kraju, PeπiÊeva istiËe da joj je „drago da neke ideje koje je zastupao Graanski savez dobijaju danas svoju potvrdu Ëak i u taborima negdaπwih sledbenika MiloπeviÊa i ©eπeqa”. Weno miπqewe deli i Miqenko Dereta: „Oni koji su bili odgovorni za rat i nacionalizam zapravo su preuzeli delove programa i ideje takozvane druge Srbije”.

Moramo priznati da je Dereta u pravu, makar u dru-

.

18

\

Iskra 1. april 2013.

Iskra 1. april 2013.

15

„Druga Srbija”... gom delu svog stava. Aktuelna Vlada Srbije je zaista prihvatila, i odluËno sprovodi, politiku anti-Srbije kad je reË o Kosovu i „evropskim integracijama”. Zato sve veÊe politiËko, pa i personalno, pribliæavawe ovih pozicija posledwih meseci uopπte ne treba da nas Ëudi.

Paæqivijim posmatraËima naznake ovakvog razvoja situacije bile su mnogo ranije vidqive.

Setimo se posledweg kongresa SPS-a, kada u Glavni odbor ove partije, izmeu ostalih, ulaze Boris MiliÊeviÊ, poznati gej-aktivista i osnivaË Gej-strejt alijanse, i rediteq Sran DragojeviÊ, obojica ideoloπki i praktiËno pripadnici drugosrbijanskih krugova. Daqe, u vreme pregovora o formirawu Vlade Srbije izmeu DS-a i SPS-a, SPS prihvata ulazak LDP-a u vladu, pod uslovom da se u vladi nae i URS. Demokrate nisu prihvatile ovo posledwe, πto niπta ne mewa na Ëiwenici da je SPS bio spreman na koaliciju s LDP-om. S druge strane, u vreme predizborne kampawe, e-novine, kao ekstremno glasilo „Druge Srbije”, pruæaju podrπku napredwacima; na wihovom sajtu mogli su se videti baneri ove stranke, sa VuËiÊem u prvom planu, zajedno sa reklamirawem muftije ZukorliÊa (NikoliÊ i ZukorliÊ su se tada i dogovorili o politiËkoj saradwi). U isto vreme Vesna PeπiÊ poziva svoje simpatizere da u drugom krugu glasaju za NikoliÊa, a ne za TadiÊa. Posle izbora i formirawa nove vlade, mnogi kadrovi DS-a bivaju pozvani, pre svega od strane VuËiÊa i napredwaka, da zadræe svoje pozicije, uprkos odlasku DS-a u opoziciju.

Tako je VuËiÊ ponudio Milici DeleviÊ i mawe ni viπe nego mesto ministra spoqwih poslova?! Dejan PaviÊeviÊ, Ëlan DS-a, postaje πef naπeg pregovaraËkog tima u „tehniËkom” dijalogu sa Priπtinom, a od nedavno „oficir za vezu”. U Narodnoj banci Srbije sva tri viceguvernera ostala su iz ranijeg upravqaËkog sastava koji je imenovala „æuta”vlada. U mnogim kulturnim i medijskim institucijama koje snaæno utiËu na javno mnewe, nije doπlo ni do kakve promene na vodeÊim poloæajima; wima i daqe rukovode pripadnici DS-a ili „Druge Srbije”. Nedavno je predsednik NikoliÊ odlikovao Verana MatiÊa Sretewskim ordenom treÊeg stepena, na dan dræavnosti Srbije?! Itd. itd. ©ta govori ovolika dareæqivost „nove” vlade? Niπta drugo do jasnu poruku da Êe produæiti po starom, tamo gde su „æuti” stali, πto se sve vreme i Ëini, u mnogim aspektima Ëak nadmaπivawem „æutih” u servilnosti i izdajstvu (za πta su mnogi mislili da je nemoguÊe, da smo sa „æutima” dotakli samo dno dna). To je signal „Evropi”da moæe da bude bezbriæna u pogledu nove vlasti, da Êe se odræati kontinuitet „evropskog puta”, uprkos tome πto veÊina nas zna da taj put vodi u potpunu dræavnu i nacionalnu propast. „Evropa” je ove signale dobro prepoznala, i zato „naπu” vladu obasipa pohvalama i podsticajima da istraje na putu dokrajËivawa Srbije. PoËev od Ëestitke NikoliÊu na izbornoj pobedi, nekoliko sati pre objavqi-

16

vawa prvih rezultata. S obzirom na sve πto se naknadno desilo i ispostavilo, da li se ovde radilo o „sluËajnoj greπci”? Ili pre o brzopletom nastojawu da se inauguriπu i pozdrave novi lakeji eu-foriËne politike u Srbiji, koji Êe je, nakon izbornog potonuÊa „æutih”, obnoviti i osveæiti pod obmawujuÊom maskom „patriotskih” snaga?

Tako je poraæavajuÊi ishod posledwih izbora Ëiwenica da je politika „Druge Srbije” naroËito u pogledu Kosmeta i EU, ojaËala i (p)ostala vladajuÊa (Ëak su i „æuti”na tom planu pokazivali viπe - makar iz tehniËkih razloga - obzira i opreza). To se moæe sasvim neposredno zakquËiti iz apologetskih i glorifikujuÊih istupa i izjava drugosrbijanskih vedeta spram Vlade Srbije. Ovo sumorno stawe stvari, osim PeπiÊeve i Derete koji u wemu nalaze razlog za (veÊe ili mawe) zadovoqstvo, konstatuje i –ore VukadinoviÊ, naravno s kritiËkom intonacijom: „Mnoge ideje koje su oni (predstavnici „Druge Srbije”) zagovarali, zapravo, postaju deo oficijelne politike...Ta druga strana kojoj su priπli napravila je mnogo veÊi zaokret (od wih) po glavnim pitawima na osnovu kojih je i pravqena podela na prvu i drugu Srbiju. Konkretno, VuËiÊ, DaËiÊ”. Sada se svi oni zajedno utrkuju u disciplini „najveÊi evropejac u Srbiji”. JaËawe drugosrbijanske politike na vlasti logiËno dovodi do wenog slabqewa u politiËkoj opoziciji. Tako je posle viπe godina primetno da LDP nema nikakvu opipqivu osnovu za forsirawe svoje agresivne anti-nacionalne priËe. Jer, Vlada ne radi suπtinski niπta drugo nego πto bi i oni radili da su se sticajem okolnosti naπli na vlasti. Stoga su wegove primedbe nebitne i periferne, i svode se praktiËno na to da vodeÊi funkcioneri tu i tamo pokuπavaju prikriti tragove svog izdajstva. Previπe je to tanko i slabo da bi Ëinilo matricu sopstvene politike.

Ipak, drugaËija platforma i retorika se ne mogu oËekivati jer su one determinisane logikom opozicionog poloæaja i do sada izgraenog ideoloπkog identiteta ove partije (neverovatno je da bi LDP mogao za jotu da se pomeri ka patriotskoj opciji).

Zato LDP-u, kako stvari stoje, preti odumirawe, u najmawu ruku pad ispod cenzusa. Wegovo raspadawe pojaËano je napuπtawem partijskih redova od strane nekih vienijih Ëlanova poput, recimo, Nenada ProkiÊa ili Vesne PeπiÊ u posledwe vreme. Teπko da je povlaËewe i udaqavawe ovakvih persona od neposrednog stranaËkog angaæmana motivisano iËim drugim do nezadovoqenom liËnom sujetom i politiËkom ambicijom. Jer, iz wihovih javnih nastupa vidi se da su i daqe zadojeni svojom starom anti-nacionalnom ideologijom.

Danas oni i wima sliËni upuÊuju javne pohvale Vladi Srbije i, πtaviπe, brane je od napada sa patriotske strane, po svojoj prilici na taj naËin se preporuËujuÊi novim domaÊim vlastodrπcima. I istovremeno dokazujuÊi daqu lojalnost wihovim zajedniËkim stranim gospodarima, u strahu da ne budu puπteni niz vodu kao ubuduÊe nepotreban politiËki Ëinilac.

NSPM, 23.2.2013.

(Podvukla - Iskra)

Marko Kalik

Iskra 1. april 2013.

треЋи светски рат `NISKOG ITENZITETA` PO»EO JE 1999. NAPADOM NATO NA SRJ рат за прерасподелу природних богатстава на планети. у Брислу се не воде преговори, то је западна технологија изнуђивања једностраних уступака србије. у Брислу се врши консолидација циљева освајачког рата нато 1999. тачи чека поклоне својих заштитника. датум је фатаморгана. ко и на шта треба да da гаранције - на права, или на обавезе србије?

Овог месеца навршава се 14 година од почетка агресије НАТО против Србије и Црне Горе (СРЈ). Србија мора да памти и одаје почаст жртвама агресије НАТО међу којима су две трећине били цивили. Не сме да заборави ни огромна разарања, ни последице осиромашеног уранијума који наставља да узима свакодневни данак у животима људи. Агресија почива на лажима од којих је једна - да је то била „хуманитарна интервенција”. Друга је да је агресију изазвао Слободан Милошевић. рамбује је био ултиматум сад гори од ултиматума аустроугарске 1914. захтеван је пристанак на капитулацију и окупацију целе срј. док се у име агресора понављају лажи о „хуманитарној интервенцији”, „плану потковица”, „масакру у рачку”, „колатералним жртвама”, србија има још већу моралну обавезу да понавља и брани истину - да је агресија нато злочин против мира и човечности, да је то био освајачки рат, да су чланице нато прекршиле повељу ун и основне норме права и морала, да су убиства деце, убиства цивила у Грделици, на мостовима у Варварину и Муринама, убиства запослених у медијима - злочини у злочину. циљ лажи је да се се лидери нато оправдају за стравичне злочине које су починили а да се жртве принуде да прихвате кривицу. Мало је оних који верују у лажи агресора. Чудно је и болесно да се адвокатима агресора даје толики простор и доминација у медијима. чији су то медији, може ли се у медијима у србији обезбедити „минутажа” за интересе србије? Као озбиљан европски народ дужни смо да памтимо људске жртве у одбрани од агресора, у ратовима за слободу. Победи савезника у првом и другом светском рату српски народ дао је неизмерљив допринос. Победа над фашизмом и нацизмом је темељ и саме Европске уније у који су уграђене и огромне српске жртве. Србија не сме да дозволи да је данас било ко понижава и уцењује да би се примакла неком датуму и европској унији, да би се одрекла косова и метохије!

Тешко ми је да замислим да се у Брислу воде било какви преговори о компромисном

Iskra 1. april 2013.

решењу за косово и метохију, по најмање, преговори о статусу према резолуцији сБ ун 1244. Бриселски „преговори” нису ништа друго до технологија запада - сад, вБ и немачке за изнуђивање једностраних уступака србије и њихово претварање у докуменат изван и изнад резолуције сБ ун 1244 и устава србије. Србија у Брислу нема шта да добије, има много тога да јој се отме. датум је фатаморгана, мехур од сапунице. Мами-концесија. Фаталне грешке

Прва је грешка што су разговори са колосека ун пребачени на колосек еу. Србија је тиме саму себе лишила подршке русије и кине, као, верујем ,и подршке већине несталних чланица Савета безбедности, отежавајући своју, а јачајући позицију Приштине. Тиме ништа не добија, а губи много? Шта се догодило са СФРЈ и СРЈ чији су проблеми „решавани” искључиво на колосеку ЕУ? да ли је стратегија „подели па владај” напуштена са одласком Геншера и Солане, или је добила убрзање? Друга грешка је што је прихваћен „дијалог” на највишем нивоу. То се у свету не ради. То је слично као када би голман на фудбалској утакмици изашао на центар да изведе почетни ударац остављајући небрањену капију за собом. највиши нивои су последњи који који преговарају. кад врх погреши, нема тога ко ће га исправити. То је аксиом у међународном преговарању.

Трећа је грешка веровање да у преговорима посредује Европска унија. У Брислу није реч о преговорима, није реч о посредовању, нити је реч о улози ЕУ. у Брислу одлучују сад, као највећа европска сила, немачка, као друга и вБ, као трећа. Француска је активни посматрач. присуство рикера у Брислу, је израз одлучујуће улоге сад. Пристајање Србије на концесије које изнузђују ове силе, треба, поред осталог, да отклони нејединство унутар ЕУ у области спољне и безбедносне политике. Да релативизује, или сасвим уклони, несагласност Шпаније, Румуније, Словачке, Грчке и Кипра. Нешто слично као што је СФРЈ била натерана да својом судбином плати јединство ЕУ у Мастрихту. Настрану, што у Брислу нико не посредује, већ сад, вБ и немачка, преко ештонове, намећу своју вољу србији. Без опасности да им се у то „мешају” Русија, Кина или било ко други. Четврто, тачи не преговара, не чини и неће чинити никакве концесије. Он зна да то није његов мандат. Његово је да одбија и чека да му западне силе формално предају резултате у виду признавања независности од стране србије што је више у интересу Запада, него и

17

„Druga Srbija”... gom delu svog stava. Aktuelna Vlada Srbije je zaista prihvatila, i odluËno sprovodi, politiku anti-Srbije kad je reË o Kosovu i „evropskim integracijama”. Zato sve veÊe politiËko, pa i personalno, pribliæavawe ovih pozicija posledwih meseci uopπte ne treba da nas Ëudi.

Paæqivijim posmatraËima naznake ovakvog razvoja situacije bile su mnogo ranije vidqive.

Setimo se posledweg kongresa SPS-a, kada u Glavni odbor ove partije, izmeu ostalih, ulaze Boris MiliÊeviÊ, poznati gej-aktivista i osnivaË Gej-strejt alijanse, i rediteq Sran DragojeviÊ, obojica ideoloπki i praktiËno pripadnici drugosrbijanskih krugova. Daqe, u vreme pregovora o formirawu Vlade Srbije izmeu DS-a i SPS-a, SPS prihvata ulazak LDP-a u vladu, pod uslovom da se u vladi nae i URS. Demokrate nisu prihvatile ovo posledwe, πto niπta ne mewa na Ëiwenici da je SPS bio spreman na koaliciju s LDP-om. S druge strane, u vreme predizborne kampawe, e-novine, kao ekstremno glasilo „Druge Srbije”, pruæaju podrπku napredwacima; na wihovom sajtu mogli su se videti baneri ove stranke, sa VuËiÊem u prvom planu, zajedno sa reklamirawem muftije ZukorliÊa (NikoliÊ i ZukorliÊ su se tada i dogovorili o politiËkoj saradwi). U isto vreme Vesna PeπiÊ poziva svoje simpatizere da u drugom krugu glasaju za NikoliÊa, a ne za TadiÊa. Posle izbora i formirawa nove vlade, mnogi kadrovi DS-a bivaju pozvani, pre svega od strane VuËiÊa i napredwaka, da zadræe svoje pozicije, uprkos odlasku DS-a u opoziciju.

Tako je VuËiÊ ponudio Milici DeleviÊ i mawe ni viπe nego mesto ministra spoqwih poslova?! Dejan PaviÊeviÊ, Ëlan DS-a, postaje πef naπeg pregovaraËkog tima u „tehniËkom” dijalogu sa Priπtinom, a od nedavno „oficir za vezu”. U Narodnoj banci Srbije sva tri viceguvernera ostala su iz ranijeg upravqaËkog sastava koji je imenovala „æuta”vlada. U mnogim kulturnim i medijskim institucijama koje snaæno utiËu na javno mnewe, nije doπlo ni do kakve promene na vodeÊim poloæajima; wima i daqe rukovode pripadnici DS-a ili „Druge Srbije”. Nedavno je predsednik NikoliÊ odlikovao Verana MatiÊa Sretewskim ordenom treÊeg stepena, na dan dræavnosti Srbije?! Itd. itd. ©ta govori ovolika dareæqivost „nove” vlade? Niπta drugo do jasnu poruku da Êe produæiti po starom, tamo gde su „æuti” stali, πto se sve vreme i Ëini, u mnogim aspektima Ëak nadmaπivawem „æutih” u servilnosti i izdajstvu (za πta su mnogi mislili da je nemoguÊe, da smo sa „æutima” dotakli samo dno dna). To je signal „Evropi”da moæe da bude bezbriæna u pogledu nove vlasti, da Êe se odræati kontinuitet „evropskog puta”, uprkos tome πto veÊina nas zna da taj put vodi u potpunu dræavnu i nacionalnu propast. „Evropa” je ove signale dobro prepoznala, i zato „naπu” vladu obasipa pohvalama i podsticajima da istraje na putu dokrajËivawa Srbije. PoËev od Ëestitke NikoliÊu na izbornoj pobedi, nekoliko sati pre objavqi-

16

vawa prvih rezultata. S obzirom na sve πto se naknadno desilo i ispostavilo, da li se ovde radilo o „sluËajnoj greπci”? Ili pre o brzopletom nastojawu da se inauguriπu i pozdrave novi lakeji eu-foriËne politike u Srbiji, koji Êe je, nakon izbornog potonuÊa „æutih”, obnoviti i osveæiti pod obmawujuÊom maskom „patriotskih” snaga?

Tako je poraæavajuÊi ishod posledwih izbora Ëiwenica da je politika „Druge Srbije” naroËito u pogledu Kosmeta i EU, ojaËala i (p)ostala vladajuÊa (Ëak su i „æuti”na tom planu pokazivali viπe - makar iz tehniËkih razloga - obzira i opreza). To se moæe sasvim neposredno zakquËiti iz apologetskih i glorifikujuÊih istupa i izjava drugosrbijanskih vedeta spram Vlade Srbije. Ovo sumorno stawe stvari, osim PeπiÊeve i Derete koji u wemu nalaze razlog za (veÊe ili mawe) zadovoqstvo, konstatuje i –ore VukadinoviÊ, naravno s kritiËkom intonacijom: „Mnoge ideje koje su oni (predstavnici „Druge Srbije”) zagovarali, zapravo, postaju deo oficijelne politike...Ta druga strana kojoj su priπli napravila je mnogo veÊi zaokret (od wih) po glavnim pitawima na osnovu kojih je i pravqena podela na prvu i drugu Srbiju. Konkretno, VuËiÊ, DaËiÊ”. Sada se svi oni zajedno utrkuju u disciplini „najveÊi evropejac u Srbiji”. JaËawe drugosrbijanske politike na vlasti logiËno dovodi do wenog slabqewa u politiËkoj opoziciji. Tako je posle viπe godina primetno da LDP nema nikakvu opipqivu osnovu za forsirawe svoje agresivne anti-nacionalne priËe. Jer, Vlada ne radi suπtinski niπta drugo nego πto bi i oni radili da su se sticajem okolnosti naπli na vlasti. Stoga su wegove primedbe nebitne i periferne, i svode se praktiËno na to da vodeÊi funkcioneri tu i tamo pokuπavaju prikriti tragove svog izdajstva. Previπe je to tanko i slabo da bi Ëinilo matricu sopstvene politike.

Ipak, drugaËija platforma i retorika se ne mogu oËekivati jer su one determinisane logikom opozicionog poloæaja i do sada izgraenog ideoloπkog identiteta ove partije (neverovatno je da bi LDP mogao za jotu da se pomeri ka patriotskoj opciji).

Zato LDP-u, kako stvari stoje, preti odumirawe, u najmawu ruku pad ispod cenzusa. Wegovo raspadawe pojaËano je napuπtawem partijskih redova od strane nekih vienijih Ëlanova poput, recimo, Nenada ProkiÊa ili Vesne PeπiÊ u posledwe vreme. Teπko da je povlaËewe i udaqavawe ovakvih persona od neposrednog stranaËkog angaæmana motivisano iËim drugim do nezadovoqenom liËnom sujetom i politiËkom ambicijom. Jer, iz wihovih javnih nastupa vidi se da su i daqe zadojeni svojom starom anti-nacionalnom ideologijom.

Danas oni i wima sliËni upuÊuju javne pohvale Vladi Srbije i, πtaviπe, brane je od napada sa patriotske strane, po svojoj prilici na taj naËin se preporuËujuÊi novim domaÊim vlastodrπcima. I istovremeno dokazujuÊi daqu lojalnost wihovim zajedniËkim stranim gospodarima, u strahu da ne budu puπteni niz vodu kao ubuduÊe nepotreban politiËki Ëinilac.

NSPM, 23.2.2013.

(Podvukla - Iskra)

Marko Kalik

Iskra 1. april 2013.

треЋи светски рат `NISKOG ITENZITETA` PO»EO JE 1999. NAPADOM NATO NA SRJ рат за прерасподелу природних богатстава на планети. у Брислу се не воде преговори, то је западна технологија изнуђивања једностраних уступака србије. у Брислу се врши консолидација циљева освајачког рата нато 1999. тачи чека поклоне својих заштитника. датум је фатаморгана. ко и на шта треба да da гаранције - на права, или на обавезе србије?

Овог месеца навршава се 14 година од почетка агресије НАТО против Србије и Црне Горе (СРЈ). Србија мора да памти и одаје почаст жртвама агресије НАТО међу којима су две трећине били цивили. Не сме да заборави ни огромна разарања, ни последице осиромашеног уранијума који наставља да узима свакодневни данак у животима људи. Агресија почива на лажима од којих је једна - да је то била „хуманитарна интервенција”. Друга је да је агресију изазвао Слободан Милошевић. рамбује је био ултиматум сад гори од ултиматума аустроугарске 1914. захтеван је пристанак на капитулацију и окупацију целе срј. док се у име агресора понављају лажи о „хуманитарној интервенцији”, „плану потковица”, „масакру у рачку”, „колатералним жртвама”, србија има још већу моралну обавезу да понавља и брани истину - да је агресија нато злочин против мира и човечности, да је то био освајачки рат, да су чланице нато прекршиле повељу ун и основне норме права и морала, да су убиства деце, убиства цивила у Грделици, на мостовима у Варварину и Муринама, убиства запослених у медијима - злочини у злочину. циљ лажи је да се се лидери нато оправдају за стравичне злочине које су починили а да се жртве принуде да прихвате кривицу. Мало је оних који верују у лажи агресора. Чудно је и болесно да се адвокатима агресора даје толики простор и доминација у медијима. чији су то медији, може ли се у медијима у србији обезбедити „минутажа” за интересе србије? Као озбиљан европски народ дужни смо да памтимо људске жртве у одбрани од агресора, у ратовима за слободу. Победи савезника у првом и другом светском рату српски народ дао је неизмерљив допринос. Победа над фашизмом и нацизмом је темељ и саме Европске уније у који су уграђене и огромне српске жртве. Србија не сме да дозволи да је данас било ко понижава и уцењује да би се примакла неком датуму и европској унији, да би се одрекла косова и метохије!

Тешко ми је да замислим да се у Брислу воде било какви преговори о компромисном

Iskra 1. april 2013.

решењу за косово и метохију, по најмање, преговори о статусу према резолуцији сБ ун 1244. Бриселски „преговори” нису ништа друго до технологија запада - сад, вБ и немачке за изнуђивање једностраних уступака србије и њихово претварање у докуменат изван и изнад резолуције сБ ун 1244 и устава србије. Србија у Брислу нема шта да добије, има много тога да јој се отме. датум је фатаморгана, мехур од сапунице. Мами-концесија. Фаталне грешке

Прва је грешка што су разговори са колосека ун пребачени на колосек еу. Србија је тиме саму себе лишила подршке русије и кине, као, верујем ,и подршке већине несталних чланица Савета безбедности, отежавајући своју, а јачајући позицију Приштине. Тиме ништа не добија, а губи много? Шта се догодило са СФРЈ и СРЈ чији су проблеми „решавани” искључиво на колосеку ЕУ? да ли је стратегија „подели па владај” напуштена са одласком Геншера и Солане, или је добила убрзање? Друга грешка је што је прихваћен „дијалог” на највишем нивоу. То се у свету не ради. То је слично као када би голман на фудбалској утакмици изашао на центар да изведе почетни ударац остављајући небрањену капију за собом. највиши нивои су последњи који који преговарају. кад врх погреши, нема тога ко ће га исправити. То је аксиом у међународном преговарању.

Трећа је грешка веровање да у преговорима посредује Европска унија. У Брислу није реч о преговорима, није реч о посредовању, нити је реч о улози ЕУ. у Брислу одлучују сад, као највећа европска сила, немачка, као друга и вБ, као трећа. Француска је активни посматрач. присуство рикера у Брислу, је израз одлучујуће улоге сад. Пристајање Србије на концесије које изнузђују ове силе, треба, поред осталог, да отклони нејединство унутар ЕУ у области спољне и безбедносне политике. Да релативизује, или сасвим уклони, несагласност Шпаније, Румуније, Словачке, Грчке и Кипра. Нешто слично као што је СФРЈ била натерана да својом судбином плати јединство ЕУ у Мастрихту. Настрану, што у Брислу нико не посредује, већ сад, вБ и немачка, преко ештонове, намећу своју вољу србији. Без опасности да им се у то „мешају” Русија, Кина или било ко други. Четврто, тачи не преговара, не чини и неће чинити никакве концесије. Он зна да то није његов мандат. Његово је да одбија и чека да му западне силе формално предају резултате у виду признавања независности од стране србије што је више у интересу Запада, него и

17

TreÊi svetski...

њега самог. Да ли ће тзв. Преговори довести до заједничке декларације, меморандума или формалног споразума о добросуседству, немешању и признавању суверенитета и територијалног интегритета „потписница”, или „страна” није толико важно. Важна је суштина - признање независности Косова и Метохије од Србије. Говори се о гаранцијама које би пратиле „компромис”. једнострани уступци србије нису нити могу бити компромис. шта би онда уопште значиле гаранције - права, или само обавезе за србију? Ко би их дао? Хоће ли србија тражити да „компромис” гарантује сБ ун, или ће се задовољити гаранцијама ЕУ, „кинте”? Какво је искуство Србије са гаранцијама западних сила до сада? поштује ли запад гаранције које је дао србији (срј), републици српској? тражи се паковање које би једностране уступке србије српској јавности представило као „компромис”. - тачију (читај САД, ВБ, Немачка) није важна форма. „Преговори у Брислу”, тешко да су у суштинском смислу, било шта више од „креативне” репризе Рамбујеа 1999. и Беча 2006-7. агресија 1999. - освајачки рат нато

Агресија НАТО против Србије и Црне Горе пре 14 година био је освајачки рат. Освајање Косова и Метохије био је непосредни циљ. агресија је наставиљена разбијањем срј, а данас се наставља и разбијањем србије. Бриселски „преговори” имају за циљ да консолидују циљеве агресије нато од пре 14 гопдина. Ко сме и жели да види закључиће да је сад, вБ, немачкој и западу (читај нато и еу) важније „независно косово” на челу са бившим вођом терористичке ОВК, него србија. Жао ми је што вођство Србије не сме, или не жели да види да поменуте земље безобзирно понижавају Србију и српски народ и Србију. Не морамо добити ни један датум, ни једно чланство, али бисмо морали да сачувамо једино достојанство, слободу и пријатеље који нас не уцењују и не понижавају.

Тачно је да је покрајина косово и метохија врло богата лигнитом и стратешким минералима као што су никл, злато и други неопходни за развој нових технологија и индустрија. Ипак, сматрам да је главни циљ освајања и отимања покрајине гео-стратешки експанзија нато на исток, према руским границама, успостављање база за контролу Каспијског басена, Кавказа и Блиског Истока. стратешки циљ је слабљење и разбијање русије, овладавање богатствима сибира. Оправдавање постојања НАТО после ере хладног рата и демнострација САД да су и даље највећа европска сила без које је Европа немоћна такође су били мотиви агресора. Постоје документа која потврђују да је

непосредни циљ сад био да се агресијом 1999. оправда распоређивање америчких војних снага на Балкану и да се на тај начин исправи пропуст генерала Двајта Ајзенхауера током Другог светског рата. То објашњава подизање америчке војне базе „Бондстил”, код урошевца, највеће у европи, успостављање, после „Боднстила”, три америчке војне базе у Бугарској, четири америчке војне базе у румунији и многе друге. у европи данас има далеко више страних војних база него у време врхунца хладног рата, надметања капиталистичког и „комунистичког” система и постојања Варшавског пакта. Куда води и шта су циљеви милитаризације европе данас?

агресија нато 1999., и американци то признају, била је потребна и као преседан за оружане нападе нато, или појединих њених чланица, без одлуке савета безбедности ун, било где на планети, у било које време. уследиле су као што је познато, оружане интервенције и агресије на авганистан, ирак, касније, на либију, недавно, на мали. У току је, посредни (by proxy) оружани напад (преко терориста и најамника), на сирију. Бивши командант НАТО за Европу, генерал весли кларк у интервју једној америчкој телевизији је потврдио, да пентагон има листу земаља против којих се планирају оружани напади, укључујући, иран. почетак трећег светског рата „ниског интензитета”

На основу свега, мишљења сам да је агресија нато против срвбије и црне Горе (срј) 1999. означила почетак „контролисаног” трећег светског рата „ниског интензитета” чији је стратешки циљ прерасподела природних богатстава на Планети, пре свега, нафте и гаса, али и стратешких минерала. Контрола стратешких путних праваца и тржишта такође је део исте стратегије. Било би превише поједностављено ако би се рекло да се ради о специфичним, или како то амерички стратези кажу, „уникалним”, случајевима. Иза „дрвећа” „уникалних случајева” треба распознати „шуму”, односно, стратегију глобалне контроле богатстава на Планети. У досадашњем току, рат се води, на три континента. Са освајачким циљевима, „вољно”, или невољно, у том рату учествују НАТО, као највећи војни савез на свету, ЕУ која је прихватила стратегију НАТО, три од пет сталних чланица СБ УН, шест од осам чланица Г-8. Евентуално заоштравање светске кризе и настојања богатих да терет накнаде за своје губитке оружаном силом пренесу на друге делове света могла би досадашњој „шуми” „уникалних” ратова дати сасвим нове обрисе. акценти из интервјуа српској тв цГ, 1.3. 2013.

(Podvukla - Iskra)

Живадин јовановић Председник foruma za свет равноправних

Vlada DaËiÊ-VuËiÊ ojaËala TadiÊevu kosovsku i evro-politiku, ili

„DRUGA SRBIJA” NA BRANIKU VLADE Najnovija izjava Sowe Biserko, kojom ustaje u odbranu Vlade Srbije zbog wene kosovske politike, joπ jedan je dokaz da ova vlada ima znaËajnu podrπku u tzv. Drugoj Srbiji (pravilnije reËeno, anti-Srbiji). Ovo bez obzira na Ëiwenicu da pohvale ovakvih i sliËnih individua, za veÊinu graana Srbije predstavqaju samo povod za pokude, te tako imaju kontraproduktivan efekat („blago onome koga Sowa Biserko brani!”). Biserko je, u svakom sluËaju, samo jedna u nizu istaknutih drugosrbijanskih perjanica (taËnije, rodomrzaca) koji otvoreno brane Vladu, a pre svega premijera DaËiÊa, najkasnije od kraja novembra proπle godine, kada je DaËiÊ uËinio presudan iskorak u pravcu "prihvatawa kosovske realnosti“, πto Êe reÊi nezavisnosti Kosova.

Setimo se samo nekih najupeËatqivijih primera ove naklonosti i simpatije. „JovanoviÊ je rekao da ta stranka podræava ono πto je dogovoreno u razgovoru premijera Srbije i kosovskog premijera Haπima TaËija”; „JovanoviÊ je rekao da je Srbija 'svoje priËe o Kosovu ispriËala' i da joj 'ostaje da uradi samo ono πto joj je nametnuto'. 'I makar u tome je DaËiÊ u pravu. OËigledno je da smo doπli do kraja...'”. Nenad ProkiÊ u isto doba izjavquje da treba „da se pruæi podrπka onima koji su jedini pokazali æequ, ali i sposobnost da se mewaju. To su upravo oni koji su trenutno na vlasti”. Vuk DraπkoviÊ takoe smatra „da treba podræati ono πto radi premijer jer on 'istinom izdaje laæi o Kosovu'. DraπkoviÊ je Ivici DaËiÊu preko 'Tvitera' uputio poruku 'samo napred i izdaj svaku laæ, jer dok ne izdamo svaku laæ neÊemo doÊi do istine'”. Svetislav Basara navodi da se „DaËiÊu se mora priznati visok stepen dræavniËkog razmiπqawa i ponaπawa”.

Borislavu StefanoviÊu je „drago ako su oni (predstavnici Vlade Srbije) uspeli da zavrπe ono πto smo mi poËeli”; „Vlada Srbije je ponosni nastavqaË ideje, platforme i politike Borisa TadiÊa kada je reË o Kosovu” (StefanoviÊ je, na æalost, velikim delom u pravu).

Da je nova vlada uËinila Ëak korak daqe u izdaji od prethodne, govori pohvala Æarka KoraÊa: „DaËiÊ i VuËiÊ su napravili drastiËan politiËki obrt i krenuli da vode politiku koja se zaista razlikuje od politike Demokratske stranke. U tom smislu, Ivica DaËiÊ pokazuje mnogo viπe politiËke hrabrosti od Borisa TadiÊa koji je - podseÊam - tek kada mu je istekao predsedniËki mandat, u Dubrovniku, na jednom neformalnom susretu, kosovskom premijeru Haπimu TaËiju pruæio ruku i sa wim se pozdravio. Iako je, i tada, morao da naglasi da nisu razgovarali; samo su se rukovali.

Za razliku od TadiÊa - doduπe, uz prisustvo Ketrin Eπton - DaËiÊ veÊ nekoliko meseci vodi razgovore sa svojim kosovskim kolegom. (...) TadiÊ je stalno cinculirao: imao politiku i Kosovo i EU, bio opsednut idejom da se Crna Gora vrati u

okriqe 'majËice Srbije', vodio ambivalentnu politiku prema Bosni i Hercegovini, druæio se i grlio sa Miloradom Dodikom... U tom smislu, politika aktuelne vladajuÊe koalicije je neπto drugaËija. I prema Crnoj Gori i prema BiH. (...)OdgovarajuÊi na nedavno upozorewe patrijarha Srpske pravoslavne crkve da zbog pribliæavawa EU Srbija ne sme da izgubi Kosovo, DaËiÊ je dosta ciniËno rekao kako je Kosovo veÊ izgubqeno i da Srbija sada moæe da bira hoÊe li u Evropu bez Kosova ili Êe ostati van EU - opet bez Kosova.

Takvo direktno suprotstavqawe SPC nismo mogli Ëuti od Borisa TadiÊa”.

Na istom tragu, nedavno je Vesna PeπiÊ podigla praπinu u javnosti eksplicitnom podrπkom DaËiÊu, iduÊi Ëak dotle da „Ëoveka iz Æitorae” egzaltirano poredi sa »erËilom i De Golom?! „Ivica DaËiÊ je prvi srpski politiËar koji je seo ravnopravno da razgovara sa nekim politiËkim predstavnikom kosovskih Albanaca... DaËiÊ ne samo πto je seo da razgovara sa TaËijem ciqajuÊi na reπewa, veÊ je i Patrijarhu poruËio da nam Kosovo neÊe biti vraÊeno ako ne uemo u EU, a 'braniocima Ustava' da uzmu Ustav pod miπku pa da se proπetaju Kosovom ako mogu... U skupπtini se DaËiÊ ceo celcati dan divovski borio oko Rezolucije, sa napadima svih vrsta. Odræao je tom prilikom nekoliko istorijskih govora, koji su meni delovali ubedqivo i sigurno, kao da je roen neki naπ »erËil ili De Gol, svejedno. Danima sam prepriËavala kako se DaËiÊ odbranio od Marka JakπiÊa, ofanzive AligrudiÊa i ostalih πaræi iz DSS-a, ali i onih iz DS-a i »edinog klana. Sve ih je nadmaπio i nadgovorio DaËiÊ, Ëovek iz Æitorae”. Pre ovoga, PeπiÊeva je izjavila da je „DaËiÊeva i VuËiÊeva vlada prva posle –iniÊeve koja iskreno vodi Srbiju u EU i koja na realnim osnovama pokuπava da reπi kosovsko pitawe”; „Sve sam viπe uverena da je promena vlasti u Srbiji, za πta sam se ja zalagala, jako dobra”; „Ova vlada je boqa od prethodne, a sigurno je boqa od one koja je mogla nastati da je sve ostalo po starom...Æelela bih da idemo evropskim putem Srbije. Smatram da je vaæno πto vlast naglaπava da Srbija nastavqa tim putem i to mnogo ubedqivije nego ranije. Tu pre svega mislim na reπavawe problema Kosova...Neshvatqivo je da patrijarh kaæe da je naπa buduÊnost u tome da æivimo kao pre 500 godina, i to kao privezak Rusije! Ja se nadam da Êe se vlast odupreti takvim pritiscima. Nadam se da DaËiÊ, VuËiÊ i NikoliÊ neÊe pokleknuti pred tim straviËnim idejama”. Na kraju, PeπiÊeva istiËe da joj je „drago da neke ideje koje je zastupao Graanski savez dobijaju danas svoju potvrdu Ëak i u taborima negdaπwih sledbenika MiloπeviÊa i ©eπeqa”. Weno miπqewe deli i Miqenko Dereta: „Oni koji su bili odgovorni za rat i nacionalizam zapravo su preuzeli delove programa i ideje takozvane druge Srbije”.

Moramo priznati da je Dereta u pravu, makar u dru-

.

18

\

Iskra 1. april 2013.

Iskra 1. april 2013.

15

Ovako daqe... дозволили да НАТО трупе на мала врата, са својим „јужним напуљским крилом”, продру у Србију!

Оптужујем оне који су оставили или се спремају да оставе србе на косову и метохији, у окупацији, немаштини, беди, загађењу и прљавштини у којој живе, јер им ови више нису битно бирачко тело!

Најзад, оптужујем политички и економски систем који је омогућио да само 3 посто незаслужних људи у србији живи одлично, док се огромна „нема већина” народа и заслужних научника и интелектуалаца мучи у глади и дуговима! позивам српски народ и све грађане Србије да се дигну на буну против пљачке, корупције, сиромаштва , против напуштања срба на косову и метохији, и против времена у коме опет, по ко зна који пут у историји, добро живе једино банкарске газде и партијске улизице! Позивам српски народ и све грађане Србије да достојанствено устану против унакаженог српског школства које се свело на скупу финансијску проституцију и које више не омогућава оно што је Жан Жак Русо звао нужним условом без кога нема никакве демократије - обавезним и бесплатним, или барем јевтиним образовањем за све!

Позивам српски народ и све грађане Србије да се 6. априла са великом архетипском снагом отпора нацистичком бомбардеру, дигну против беде у србији и кажу: овако даље више не може!

Позивам их да на следећим изборима не гласају више ни за кога ко је двадесет година уназад био у било каквој структури власти, већ само за потпуно нове и неиспрљане људе који још нису имали прилику да помогну својој земљи!

Позивам српски народ и грађане Србије, да сада, када гора зелени, буду спремни на снажно, искрено и храбро „српско пролеће”, односно на нову велику народну буну!

Изађимо сви 6. априла и покажимо, као и наши преци, да се Србија, ни лажима, ни преварама, ни батинама, нити крађама, ни ове 2013. године лета господњег, умирити не може! У име Покрета савести српских жена Женес

мила алечковиЋ николиЋ

Двери Српске, Standard: 17. 3. 2013.

(Podvukla - Iskra)

14

Vlada nije (sa st.14)...

На питање „Политике” како је дошло до тога да се један експерт из далеког Јапана заинтересује за Балкан, Кејчи Кубо каже да је рат 90-их био велика тема у Јапану, да се доста писало и читало о томе...

Ви се бавите питањем Косова, пишете чланке о косовској кризи, како вама као човеку са стране, како сте сами себе назвали, овај проблем изгледа?

Садашња ситуација је веома тешка јер је за већину Срба врло тешко да прихвати реалност. Ви сматрате да Србија треба да иде у ЕУ. Мислим да је то добро за Србију јер је питање шта је друга опција. Друга опција би била изолација. Чак ће можда и Косово отићи у ЕУ, а ако Србија не би ишла тим путем, мислим да би то била катастрофа.

Постоје мишљења да се Србија може везати и за друге земље.

Да, али на Балкану су све државе упућене на ЕУ, тако да ако Србија неће, онда то не би било добро ни за економију, ни за свакодневни живот, иако имате слободан визни режим. Дакле, било би добро за Србију да добије економску подршку од ЕУ. Ако Србија хоће у ЕУ, шта по вашем мишљењу мора да уради с Косовом?

ако хоћете да уђете у еу, једног дана морате да признате косово као независну државу. Зато што мислим да је Србија спремнија у реду испред Косова за улазак у ЕУ. Ако Србија жели, ући ће пре Косова у ЕУ. а ако не жели у еу, то би била катастрофа и за еу, зато што би то био још један кипар, македонија, Грчка и таква врста сукоба. а еу не треба још таквих проблема.

Наш државни врх говори да никада неће признати независност Косова.

Онда не треба да говоре да ће променити Устав јер је то непотребно. мислим да је тај став контрадикторан. ако хоћете да промените устав, а кажете да никада нећете признати косово, то неће помоћи уласку србије у еу. Тако да то, у ствари, онда нема смислa.

Шта мислите зашто онда говоре тако? Можда да би добили на времену.

Шта ви мислите о варијанти „замрзавања конфликта”?

То је једна опција. ако нећете у еу, то би можда била чак добра стратегија за србију. Можда не толико добра, али једна од варијанти.

Politika, 18.3.2013.

(Podvukla - Iskra)

Б. митриновић

Iskra 1. april 2013.

Analiza srpskih `bolesti`

LEVI POREME∆AJ Srbija pati od levog poremeÊaja. PolitiËki spektar je kod nas isuviπe pomeren u levo.

Najboqi naËin da se stekne uvid o tome koliko smo levo poremeÊeni jeste taj da se uporedimo sa Hrvatima. Ono πto je kod nas ekstremna desnica u Hrvatskoj je centar; ono πto je kod nas centar - u Hrvatskoj je ekstremna levica; ono πto je kod nas ekstremna levica - u Hrvatskoj ne postoji! Ali zato: ono πto je u Hrvatskoj ekstremna desnica - u Srbiji ne postoji. Levo smo poremeÊeni.

1. Prvi izbori O naπem levom poremeÊaju svedoËe mnoge Ëiwenice. Jedna od wih je i ta da je Srbija, uz Crnu Goru, bila posledwa republika u kojoj su organizovani viπestranaËki izbori. Ne samo da su u woj ogranizovani izbori posle svih drugih, nego su samo u woj (i Crnoj Gori) ostali na vlasti leviËari. Na izborima u Sloveniji 8. aprila 1990. pobedili su konzervativci (DEMOS). Na izborima u Hrvatskoj 24. aprila pobedili su takoe konzervativci (HDZ). Na izborima u Makedoniji 11. i 25. novembra 1990. takoe su pobedili konzervativci (VMRO-DPMNE). Na izborima u Bosni i Hercegovini 18. novembra 1990. pobedili su konzervativci okupqeni oko svojih nacionalnih stranaka (SDA, SDS, HDZ). Za razliku od tih republika, na izborima u Crnoj Gori 9. decembra 1990. pobedili su leviËari (DPS) - Ëlanovi preimenovanog SKCG. Na izborima u Srbiji 9. i 23. decembra 1990. takoe su pobedili leviËari (SPS) - Ëlanovi preimenovanog SKS. U Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini doπlo je do nacionalne revolucije. U Crnoj Gori i Srbiji nije. Ali i Crna Gora se uputila na staze nacionalizma. Na referendumu za nezavisnost (21. maja 2006), pobedila je opcija za nezavisnost. Sve te promene, srpska kulturna i politiËka elita doËekala je potpuno nespremna.

Ona je bila - i ostala - levo poremeÊena.

2. Ekstremni leviËari Ne samo da smo bili levo poremeÊeni, nego smo to i danas. Ekstremno leve stranke LSV i LDP nemaju svoj pandan ni u jednoj jugoslovenskoj republici. U Hrvatskoj ne postoji nijedna stranka koja se zalaæe za „Republiku Dalmaciju”, „Republiku Istru” ili „Republiku Slavoniju”, kao πto se kod nas LSV otvoreno zalaæe za „Republiku Vojvodinu”. Levo smo poremeÊeni.

3. Ekstremni πovinisti Ko πto naπi leviËari nemaju svoj pandan u Hrvatskoj, tako ni hrvatski πovinisti nemaju svoj pandan u Srbiji. Dok u Srbiji ne postoji nijedna antihrvatska stanka, sa delimiËnim izuzetkom SRS, u Hrvatskoj je antisrpstvo legalan deo politiËkog æivota. Ekstremni nacionalisti su

Iskra 1. april 2013.

otvoreno antisrpski nastrojeni. Ako mi patimo od levog poremeÊaja, Hrvati pate od desnog. A za nacionalnu integraciju i homogenizaciju desni poremeÊaj je mnogo korisniji nego levi. Levi poremeÊaj vodi u nacionalno rastrojstvo i anarhiju; desni poremeÊaj vodi u nacionalnu homogenizaciju i integraciju. Propadamo jer smo levo poremeÊeni.

4. JugonostalgiËari Kada su konzervativci doπli na vlast u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini odbacili su a limine Jugoslaviju. Za razliku od wih, Srbija i Crna Gora su ostale u Jugoslaviji pod nazivom SRJ (1992-2003). U woj su i daqe himna, zastava i grb bili jugoslovenski.

Dræavna ideologija je bila jugoslovenstvo.

Jugoslovenski dræavni simboli su ostali Ëak i u provizornoj Dræavnoj zajedici Srbije i Crne Gore (2003-2006). Zapravo, tragovi jugoslovenstva i daqe su kod nas prisutni. Joπ postoje privredne ogranizacije: Jugoalat, Jugomont, Jugoremedija; joπ se vozimo JAT-om; joπ imamo TANJUG, Jugoslovensko dramsko pozoriπte, Jugoslovensku kinoteku, Arhiv Jugoslavije itd. Takvo jugomahnitawe nezamislivo je bilo gde izvan Srbije.

Bolujemo od levog poremeÊaja.

5. Dobijawe nezavisnosti Koliko smo oboleli od levog poremeÊaja svedoËi i naËin sticawa naπe dræavne nezavisnosti. Sve jugoslovenske republike, izuzev Srbije, postale su nezavisne tako πto su se na referendumu izjasnile za nezavisnost. Samo Srbija nije imala referendum o tome. Ona je postala nezavisna ne svojom voqom, nego voqom drugih. Posledwi su nas napustili Crnogorci. Na referendumu u Crnoj Gori (21. maja 2006) 55,5% graana je glasalo za nezavisnost, a za validnost je bilo potrebno 55%. OdluËujuÊi su bili glasovi nacionalih mawina. Tako je Srbija dobila nezavisnost zahvaqujuÊi glasovima crnogorskih Albanaca, Boπwaka, Muslimana, Hrvata! Ako o nezavisnosti jedne dræave odluËuju nacionalne mawine druge, onda je ona nesumwivo levo poremeÊena.

6. Kriptojugoslovenstvo U Hrvatskoj dominiraju stranke sa nacionalnim predznakom. U Srbiji stranka sa nacionalnim predznakom doπla je na vlast tek nedavno (maja 2012). Nije ni Ëudo: jugoslovenska obeleæja su bila u Srbiji zvaniËna sve do 2006.

Kriptojugoslovenska ideologija i daqe Srbijom vlada.

7. Jezik Hrvati, Boπwaci („Bosanci”) i Crnogorci insistiraju da govore posebnim jezikom. Mi insis

19

Levi poremeÊaj... tiramo na tome da svi πtokavci govore jednim jezikom. JeziËka inkluzivnost spreËava nas u voewu bilo kakve nacionalne jeziËke politike.

Zbog odsustva jeziËkog separatizma mi smo: dvojezikonazivci (srpski - srpskohrvatski), dvoizgovorci (ekavci - i/jekavci), dvoazbuËwaci (Êirilica - latinica) i, uopπte uzev, imamo velikih problema sa jeziËkom standardizacijom.

Hrvati insistiraju na jeziËkom purizmu: preskriptivnoj upotrebi reËi. Kod nas purizma nema. Stoga nam je jezik prelavqen stranim reËima. Filoloπko leviËarewe spreËava nas u voewu jedinstvene jeziËke politike. Anarhija u filologiji simptom je i uzrok naπeg levog poremeÊaja.

8. Pismo U prvom Ustavu nazavisne Srbije Mitrovdanskom (8. novembra 2006) - stoji da su u „Republici Srbiji u sluæbenoj upotrebi srpski jezik i ÊiriliËko pismo” (Ëlan 10, stav 1). I pored te jasne ustavne odredbe, hrvatska latinica je deo obrazovnog sistema Srbije - uËi se od 3. razreda osnovne πkole. Do kraja πkolovawa veÊina uËenika pree na latinicu. I πto je nivo obrazovawa viπi - viπi je postotak onih koji se sluæe latinicom. Latinica dominira i u izdavaπtvu: veÊina kwiga je na latinici, a Ëasopisa joπ viπe. U privredi, ona je gotovo jedino pismo. Ona toliko dominira da je koriste Ëak i mnoge dræavne ustanove. U Srbiji dræavne ustanove ne poπtuju Ustav jer su obolele od levog poremeÊaja.

U Hrvatskoj je upotreba jezika i pisma nacionalih mawina obavezna u „opÊinama” gde ih ima viπe od 30%. Kada je reË o srpskoj mawini, ta ustavna obaveza se ne poπtuje. Vukovar je samo jedan primer. Nasuprot tome, u Srbiji je upotreba jezika i pisma nacionalnih mawina obavezna u opπtinama gde ih ima viπe od 15%. Kada je reË o pravima nacionalnih mawina, Srbija je neuporedivo velikoduπnija nego Hrvatska. U stvarnosti, hrvatska latinica se koristi u celoj Srbiji i to kao dominantno pismo. Bolujemo od levog poremeÊaja.

9. Fakulteti i NVO Naπoj levoj poremeÊenosti znatno doprinose fakulteti druπtvenih nauka i umetnosti. Oni su logistiËke baze: autonomaπtva, latiniËarstva, mondijalizma, postmodernizma, republikanizma, sekularizma, feminizma, homoseksualizma i ostalog antitradicionalizma.

Ekstremno leviËarske su i mnoge NVO. One su takoe bastioni ekstremnog leviËarewa: antipravoslavqa, antiÊiriliËarstva, antimonarhizma, antipatrijarhalizma - jednom reËju, antikonzervativizma. HumanistiËka inteligecija i nevladin sektor avangarde su naπeg levog poremeÊaja.

20

10. Radikalni feminizam

овако даЉе више не моЖе!

Svi na okup 6. aprila 2013:

Koliko je Srbija levo poremeÊena svedoËi i Ëiwenica da ona spada u red dræava sa najviπe radikalno feministiËkih tela: tri na republiËkom nivou i tri na pokrajinskom. Toliko ih nema skoro ni u jednoj dræavi na svetu. Levo smo poremeÊeni.

Posledica viπedecenijske vladavine radikalnog feminizma je oËita: spadamo u red dræava sa najmawim prirodnim priraπtajem. Ali zato spadamo u red dræava sa najveÊom brojem pobaËaja. Ukupno uzev, svake godine nas je mawe za oko 30.000. A biÊe nas i nadaqe sve mawe ako budemo sledili agendu radikalnog antipatrijarhalizma. Radikalni feminizam i wegove posledice po natalitet oËiti su simptomi naπe leve antropoloπke poremeÊenosti.

11. Javni moral Koliko smo levo poremeÊeni svedoËi i jadno stawe naπeg javnog morala. Naπa televizija je preplavqena golotiwom. Samo je kod nas moguÊe da jedna notorna prostitutka javno pokaæe pubiËni predeo premijeru i da to proe bez posledica.

Moralna anarhija je indikacija naπe leve poremeÊenosti.

12. Istorijat levog poremeÊaja Posledwu konzervativnu vladu imali smo pod Milanom NediÊem (1941-1944). Sve vlade posle we bile su leviËarske, s delimiËnim izuzetkom vlade Vojislava Koπtunice (2004-2008).

Narod koji trpi skoro jednovekovnu vladavinu ekstremnih leviËara ne moæe niπta drugo nego da propada. Da bi se Srbi spasili od propasti moraju dobiti jednu istinski konzervativnu vladu. Nisu je videli joπ od 1944.

13. Maspokovci i liberali O naπem levom poremeÊaju svedoËi i istorija politiËkih Ëistki 70-ih godina XX veka.

Dok su u Hrvatskoj smeweni istaknuti maspokovci nacionalisti, u Srbiji su smeweni upravo antinacionalisti - liberali. Ali i nadaqe je u Hrvatskoj vladao nacionalizam, a u Srbiji liberalizam.

Bilo smo - i ostali - levo poremeÊeni.

14. Case Study: Dobrica –osiÊ O naπem levom poremeÊaju svedoËi i paradoksalna pozicija Dobrice ∆osiÊa. On je stalno trudi da dokaæe da je umerewak i centrist (πto i jeste), a stalno biva optuæivan da je nacionalista. Da kod nas postoji normalan politiËki spektar, on bi se smatrao umerewakom. Ali poπto smo levo poremeÊeni, on se s nepravom smatra nacionalistom.

Ideoloπka krivica Dobrice ∆osiÊa nije u tome πto je srpski nacionalista, nego upravo u tome πto to nije. On je toliko preokupiran dokazi(Kraj na str. 22)

Iskra 1. april 2013.

Древна руска пословица каже: стид је осећај који ће спасти човечанство, а Французи имају изреку која каже: „Не постоје диктатори, нити постоје диктатуре, постоје само робови”.

Бити роб то не значи бити окован ланцима или укљештен тешким камењем, него то значи имати свест која пристаје на ропство, мири се с њим, идентификује се с њим, или га се просто плаши и - не види га. Али, основно људско право јесте право на бунт у насиљу и неправди. политика није статистичка рачуница угојених „депутата” који су се од народа отуђили у конформистичком и корумпираном парламенту, у који се улази на црвеном тепиху, политика није договор олигарха и плутократа, политика је од антике била, јесте и остаје - велико море људске слободе чији таласи увек изнова могу да уздрмају слепе и подмукле пирате. Зато, као некада Виктор Иго који је говорио: „убијају један народ”, или Емил Зола, и ја данас оптужујем:

оптужујем банке у србији за бескрупулозну пљачку све беднијих презадужених грађана и у сиромаштву разорених породица које грцају у отплаћивању наметнутих дугова и трпе самовољу и затезне камате, на годишњем нивоу, скоро десет пута веће него у европи, док ове банке капитал износе ван србије!

Оптужујем јавна предузећа у Србији међу којима предњачи власти увек удворички, тзв. „инфостан”, за бескрупулозну пљачку недопустивим каматама на камате (као да је реч о банци!, што не постоји нигде у Европи), народа и грађана Србије! Оптужујем све пљачкаше који кроз сваки обични српски рачун, односно за сваку трансакцију промета и плаћања било ког смртниковог рачуна узимају по два евра (за које сиромашни могу да купе две литре млека), што такође не постоји нигде у Европи!

Оптужујем „паркинг сервис”, који није никакав сервис, јер не нуди никакве услуге грађанима, него само наплате и казне, за бескрупулозну пљачку становника свих градова Србије!

оптужујем оне који су уништили железнице и саобраћај србије својим крађама и довели дотле да Србија у 21. веку нема ни путеве, ни возове, ни аутобусе, а да ови последњи буду прљави, поцепани, смрдљиви, трули и да личе на гасне коморе!

Iskra 1. april 2013.

оптужујем оне који се баве енергетиком да подмукло саботирају руски „јужни ток” и немилосрдно одлучују о повећањима цене струје у Србији у којој је струја могла да буде најјефтинија у Европи!

Оптужујем све оне који су чистом политиком монопола из партијских интереса довели србију дотле да је храна у њој три пута скупља него у другим европским земљама, уз плате које су и до десет пута мање! Оптужујем све лажне „левичаре” који одбијају пензиону помоћ инвалидима и све социјалне службе које гледају само како да се дочепају станова и кућа старих изнемоглих и преминулих лица!

Оптужујем сва тзв. јавна гласила, а посебно тзв. јавни сервис који се данас свео на „тајни сервис”, да не заступају никакав општи интерес нити представљају икакву Јавност у Србији! докле год они буду имали спискове забрањених јавних личности за њихове клониране политичке емисије, народ не треба да плаћа ове телевизије!

Оптужујем све оне који су некажњено допустили сађење отрова по пољима србије са таблама фирме монсанто, у виду генетски модификованог семена у Француској забрањеног и кажњивог строгим дугогодишњим затвором, за геноцид са предумишљајем над свим грађанима ове земље! Оптужујем оне који нису хтели да ухапсе ниједног доказаног лопова (у око 20 „неразјашњених” финансијских афера само од 2000. године) који је џепарио српски народ у протеклих, најмање тринаест година, и који такве лопове постављају на места ректора или својих саветника!

Оптужујем све оне који за тринаест година номиналне демократије нису хтели да обуздају гурање похлепних и неуких креатура у тзв. државну дипломатију и њихово срамно „разгаћивање” по светским метрополама на рачун пропалог српског буџета!

Оптужујем све корумпиране судије које у радним споровима нису пресудиле у корист, са посла избачених, радника зато што их је неки државни тајкун позвао телефоном и понудио им измет златног телета! Оптужујем све оне који су криви за нато окупацију српске територије и који су

13

Intervju, др јеленa Гусковa, академик руске академије наука

влада није позвала русију да Будe Гарант преГовора са приштином русија сада није потребна као заштитник интереса србије, а није потребно ни да буде сведок издаје

Основни коментар јелене Гускове, руководиоца Центра за изучавање савремене балканске кризе при Руској академији наука, која је говорила на прошлонедељном округлом столу „србија и косовско питање”, на коме су учествовали представници преговарача са косовским Албанцима свих влада, изузев оних из владавине Слободана Милошевића - био је да је ово одлучујући тренутка за србију.

Какав је ваш утисак како се решава питање Космета?

у свим одлучујућим моментима србија никада није била сама у томе, увек су уз њу биле две велике силе којој су јој помагале у остваривању њених националних интереса. То није увек била Русија, него и друге земље, које су радиле у интересу ове државе. Питање Косова, које су изненада покренуле САД, постављено је када је Србија већ била у најгорим условима: тукли су вас, били сте под санкцијама, фактички, када је Србији сломљена кичма.

чује!

Ипак, глас званичне Москве се сада не

Још како се чује. сад су 2007. године у савету безбедности ун тражиле независност косова кроз ахтисаријев план. русија је рекла „не”. и то је за србију била шанса да заштити свој интерес.

Та шанса је пропуштена?

Како ја гледам на тадашњу власт, она је већ била спремна да попусти, па је добила шансу и покушала да на неки начин игра у тој ситуацији и на једну и на другу страну.

А што се тиче садашње ситуације?

Могу да кажем да тада моја екипа стручњака за Балкан и ја нисмо били сигурни да ће Русија издржати више од две недеље по том питању, јер увек тако попусти. Међутим, од 2007. русија је чврсто говорила: увек ћемо подржати србију што се тиче њене територије и националних интереса. ми можемо да будемо тај ослонац за србију. Тада је Запад покушао да добије независност Косова преко међународних организација и Ахтисаријевог плана - и то није прошло. Преко притиска на Русију - није прошло.

12

И шта је остало, притисак на Београд?

Да. У том моменту русија је рекла: знате шта, то је ваша територија, нас имате као подршку, али на вама је да одлучите или да се борите за ту територију или да је продате, размените или поклоните.

Који је моменат био преломан за такав руски став?

Врло интересантан инцидент се десио када је по одбијеном ахтисаријевом плану еулекс кренуо на косово. русија је тада била против. ваша званична делегација у москви је тада објашњавала колико је еулекс потребан Београду на косову. Русија, која се није слагала с тим, рекла је: На вама је одлука, ми ћемо вас подржати и нећемо бити против”. Онда су срби кренули у преговоре и одмах се видело којим путем су ишли, како корак по корак издају своје позиције.

Због тога се сада Русија не меша?

На ваше питање Русија би сада могла одговорити јавно: ви нас нисте ни питали о томе, нисте нас ни позвали да будемо гарант тог преговарачког процеса који није у интересу срба. ви сада издајете своју територију и свој национални интерес и шта ће вам у томе русија.

Дакле, садашња влада која преговара с Приштином није ни звала Русију као посредника?

Русија сада није потребна као заштитник интерса србије, а није потребно ни да буде сведок издаје. _______________________ др кејчи куБо:

ако хоћете у еу, једног дана морате да признате косово

Професор компаративне политике на Универзитету за политику и економију Васеда у Токију Кејчи Кубо... нарочито се бави Балканом. На округлом столу „србија и косовско питање”, који је у Београду прошле недеље организовао Институт за европске студије... прва реченица коју је изговорио као учесник дебате била је: „ја сам овде дошао више да слушам вас, а мање да говорим јер нисам толико арогантан да кажем да тако добро познајем прилике”...

(Kraj na str. 14/2)

Iskra 1. april 2013.

Partijska `politika` svuda zapostvqa narodni interes

UKRAJINA MOÆE U EU SAMO BEZ RUSIJE Na nedavnom samitu u Briselu Ukrajini je jasno stavqeno do znawa da je najvaæniji uslov za evrointegracije odsustvo bilo kakvih integracija sa Rusijom, Ëak i onih koje su oËigledno ekonomski isplative.

Posle razgovora sa predsednikom Evropske komisije Æozeom Manuelom Barozom, ukrajinskom predsedniku nije ostalo niπta drugo nego da joπ jednom potvrdi da „evropski izbor Ukrajine nema alternativu”.

Novi, 16. po redu samit Ukrajina-EU u Briselu moæda je za Kijev bio posledwa πansa za dogovor o potpisivawu sporazuma o asocijaciji i sveobuhvatnoj zoni slobodne trgovine sa Evropskom unijom. Evropski funkcioneri su postavili Ukrajini uslov koji ona mora da ispuni ako æeli da potpiπe sporazum sa Evropom, a to je da se faktiËki odrekne bilo kakvih oblika integracije na postsovjetskom prostoru (drugim reËima - sa Rusijom).

Meutim, Ëak i ako Ukrajina ispuni taj uslov, evropske birokrate ne æure da daju zvaniËnom Kijevu stopostotne garancije da Êe sporazum o asocijaciji biti realizovan. Konkretan rezultat samita je potpisivawe niza dokumenata treÊestepene vaænosti, na primer o poËetku neformalnog dijaloga izmeu Ministarstva ekonomije Ukrajine i direkcije Evropske komisije za trgovinu. Mnogo je vaæniji bio dvoËasovni razgovor iza zatvorenih vrata izmeu predsednika Ukrajine Viktora JanukoviËa i rukovodstva Evropske unije, posle kojeg se ukrajinski predsednik pojavio na zavrπnoj konferenciji za novinare priliËno neraspoloæen. „Treba jasno staviti do znawa da se ne moæe istovremeno biti Ëlan Carinske unije `Rusije, Belorusije i Kazahstana` i imati zonu sveobuhvatne slobodne trgovine sa Evropskom unijom. To nije moguÊe”, otvoreno je rekao predsednik Evropske komisije Æoze Manuel Barozo dok je pred novinarima stajao pored JanukoviËa. Ukrajinskom predsedniku nije ostalo niπta drugo, nego da joπ jednom potvrdi da „evropski izbor Ukrajine nema alternativu”. „Glavno dostignuÊe samita je u tome πto je on uopπte odræan. Ëiwenica da se dijalog nastavqa krajwe je vaæna za ukrajinske vlasti. ©taviπe, govoreÊi o asocijaciji, evropski politiËari ovoga puta u vezi sa tim nisu pomiwali imena Timoπenkove i LuËenka, bar ne javno.

Evropa pokazuje svoju zainteresovanost za Ukrajinu, trudi se da ne zaplaπi JanukoviËa i Ëak mu nagoveπtava da ne traæi ispuwavawe svih svojih zahteva. Jedini zaista vaæan i fundamentalan uslov je da Ukrajina ne pravi nikakve, ni najmawe korake prema istoku”, tako je za „RG” ukratko rezimirao rezultate samita Mihail Pogrebinski, direktor Kijevskog centra za poli-

Iskra 1. april 2013.

tiËka istraæivawa i konfliktologiju.

Indikativno je da ukrajinske vlasti Ëak i ne pokuπavaju da protivreËe Evropskoj uniji.

Naprotiv, Vrhovna Rada je tri nedeqe bila pod blokadom opozicije, a onda je iznenada „proradila” uoËi samita, ali samo da bi usvojila deklaraciju „O realizaciji evrointegracionih teæwi Ukrajine i sklapawu Sporazuma o asocijaciji izmeu Ukrajine i Evropske unije”. Taj dokument nikoga ni na πta ne obavezuje, ali svakako predstavqa vaæan orijentir u ukrajinskoj politici - za wega je glasalo 315 deputata (ukquËujuÊi i frakciju Partije regiona), πto je viπe od kvalifikovane veÊine dovoqne za izmenu Ustava. Ujedno je ukrajinskom parlamentu podnet na razmatrawe zakon o zabrani reklamirawa Carinske unije `Rusije, Belorusije i Kazahstana`, Ëiji je autor jedan od ratobornijih predstavnika opozicije. „Ponaπawe ukrajinskih vlasti i JanukoviËa nimalo ne Ëudi. Vlast u Ukrajini se i sada, kao i za vreme KuËme, koleba izmeu dva centra i okreÊe se onoj strani koja πiri ruke i daje obeÊawa. Ne moæe se reÊi da se Ukrajina udaqila od Carinske unije, jer joj se uopπte nije ni pribliæavala. U ukrajinskoj kolektivnoj svesti i ukrajinskim medijima tokom godina je zaista stvoren mit o predivnoj Evropi, a ideja Carinskog saveza i pored svoje oËigledne ekonomske isplativosti zasada ne moæe da uzdrma taj mit.

Osim toga, JanukoviË sada ima druge ciqeve. On Êe okrenuti zemqu na onu stranu koja mu garantuje pobedu na predsedniËkim izborima 2015. Ta strana Êe mu pomoÊi ili novcem, ili vaænim simboliËnim gestovima poput ovog sporazuma o asocijaciji, za koji Êe mu opozicioni biraËi zaista mnogo toga oprostiti”, objasnio je za „RG” prirodu danaπwih evropskih teæwi Kijeva Vladimir Fesenko, rukovodilac Centra za primewena politiËka istraæivawa „Penta”.

Doduπe, po reËima politikologa, asocijacija sa EU joπ uvek nije reπena stvar, jer pozicija Evrope u velikoj meri zavisi od unutraπwe politike Ukrajine, „gde Julija Timoπenko uvek preti nekim iznenaewima”.

Bilo kako bilo, Kijev i Brisel su se dogovorili da se u maju pomoÊu monitoringa proveri kako Ukrajina ispuwava zahteve Evropske unije, a tih zahteva ima ukupno dvanaest, ukquËujuÊi i one politiËke. Planirano je da sam sporazum o asocijaciji izmeu Ukrajine i EU bude potpisan u novembru u Vilwusu.

Ruska reË, 3.3.2013.

(Podvukla - Iskra)

Pavel Duqman

21

Levi poremeÊaj... vawem da nije nacionalista (πto i nije) da mu ne preostaje ni snage ni voqe da nas leËi od naπe leve poremeÊenosti. Zapravo, on taj poremeÊaj ne moæe da leËi, jer je wen deo.

15. Intelektuaci u kontekstu levog poremeÊaja Poput Dobrice ∆osiÊa, doæivqavaju se kao nacionalisti mnogi naπi umerewaci (npr. V. Koπtunica, S. AntoniÊ). Sudbina mnogih naπih centrista je da se smatraju desniËarima, iako to nisu. Oni su ærtve druπtva koje je levo poremeÊeno.

16. Potreba za konzervativizmom Zapadne dræave svoju veliËinu ne duguju toliko vladavini liberalnih partija koliko konzervativnih. Nacionalnu stabilnost im obezbeuju konzervativne partije: HriπÊanskodemokratska unija u NemaËkoj, DemohriπÊanska partija u Italiji, Konzervativna partija u Velikoj Britaniji, Republikanska partija u SAD, HDZ u Hrvatskoj... Naæalost, naπe konzervativne partije su razjediwene i daleko od svake vlasti (DSS, SRS, Dveri srpske). Sve zajedno ne Ëine ni 20% sadaπweg biraËkog tela - nedovoqno za nacionalni preporod. Srbija boluje od levog poremeÊaja.

Jedini lek za taj poremeÊaj je dolazak na vlast snaga revolucionarnog konzervativizma.

Srpski kulturni klub 24.2.2013.

Vladislav –oreviÊ (Podvukla - Iskra)

-------------------

Na oko brilijantna analiza srpskih bolesti, koju autor uopπteno vidi kao `levi poremeÊaj`. Ono πto joj nedostaje u vreme nesumwive najezde globalizma jeste svetska ideoloπkopolitiËka komponenta. U tom kontekstu srpski `poremeÊaji` i korisne prednosti, koje g. –oreviÊ uoËava na drugim stranama, dobijaju svoj zajedniËki imeniteq; postaju prirodne `kockice` i nalaze svoje logiËno objaπwewe u planovima moÊnika Novog svetskog poretka (NSP), neporecive stvarnosti naπeg vremena.

NSP nije paranoiËna fantazija. ZaËet je pre tri veka i od tada se neprestano iskustveno unapreuje, organizuje i usavrπava. Danas je to (qudski) gotovo savrπeno i strogo hijerarhijski organizovan i uigran plan i sistem, usmeravawa svetskih druπteveno-idejnih, politiËkih i ekonomskih kretawa sa ciqem ovladavawa celom planetom. U tome je podræan πtabovima struËwaka, planera, obaveπtajnih sluæbi, Ëesto po nazivu bezazlenim i `naivnim` `humanitarnim`, javnim i tajnim, meunarodnim pokretima i organizacijama... Izvoriπte i Ëelo hijerahije NSP je visoki kapital i ekonomska moÊ, svi drugi vidovi i oblici wegovog `dræavnog`, vojnog, druπtveno-politiËkog i ekonomskog uticaja i delovawa, makako izgeledali vaæni i nezavisni, su samo `sprovodni-

22

ci` wegovog jedinstvenog velikog plana. Neπto kao velika πahovska tabla, iza koje je `mozak` NSP, koji kao svaki πahista, po najboqem svom umeÊu i kombinatorici, povlaËi figure razliËite moÊi sa jednim ciqem - da pobedi. Iza snage glomaznog i vrlo `sloæenog` NSP stoji prost `modus operandi`: Naπ plan i komanda su jedinstveni, a igramo na vaπim razlikama, podelama i slabostima. Radi NSP i sa najamnicima potpuno svesnim πta rade i za koga rade. Ali ogromno najveÊi broj Ëasnih qudi, u svojim dræavama i uæim druπtvima, nesvesni NSP-a, ne mogu ni da mu sluæe, veÊ se on - iz wihovog nepoznavawa wegove taktike i ciqeva wima sluæi.

Iz tog ugla, rasmotrimo jedan od `poremeÊaja` g. –oreviÊa - stvarawa Jugoslavije i jugoslovenstvo. Za razbijawe Austro-Ugarske moÊnicima NSP bila je potrebna Jugoslavija, »ehoslovaËka i nezavisna Maarska. Tada se igralo na teæwi Srba da se u velikoj dræavi svi okupe i malobrojnih Hrvata-Jugoslovena i hrvatske veÊine da se ulaskom u `pobedniËku` zajedniËku dræavu, umawe posedice poraza dræave u Ëijem su sastavu bili. Ali poπto je sruπen Sovjetski Savez, Amerikanci su otvoreno rekli, prestala je i potreba za Jugoslavijom. Nastalo je weno besomuËno ruπewe. Orgijalo se na svim moguÊim verskim razlikama; potpaqeni postojeÊi i novostvoreni ekstremni nacionalizmi i πovinizmi i ekonomske surevwivosti; reæirana meusobna zavada, mræwa i krvavi ratovi. Srbija najviπe stradala i poraæena, a tu joπ tiwa neko `kriptojugoslovenstvo`. »emu to? U NSP nema trajnih etapnih ciqeva, sve su to taktiËki potezi na velikoj πahovskoj tabli usmereni na pobedu. U nekoj sutraπwoj geo-strateπkoj kombinatorici, Zapadu moæe opet da zatreba jaka dræava na centralnom Balkanu. Tada Êe zaigrati, na `srpskom` kao nekada idejno hrvatskom jugoslovenstvu - a sada anatemi.

Zaokreti zapadnog (ne)morala su avoqe gipki i straviËni. Za one koji hoÊe da vide, sve se to danas ponavqa i odvija pred naπim oËima.

Pogledajmo Siriju. Prvo mobiliπeπ `svoje` (juËeraπwe i danaπwe) neprijateqe Al Kaidu, Talibane, muxahedine, profesionalne teroriste i sve druge mafijaπe koji se mogu najmiti, finansiraπ i naoruæaπ ih da zapale zemqu, ruπe postojeÊi poredak i vlast za tvoj `raËun`; u ratnom haosu i ubijawu, pokreneπ stotine hiqada nevinog naroda u izbegliπtvo, a onda se i sam otvoreno staviπ na stranu ustanika, iz `ËoveËnih` razloga da okonËaπ rat i zaπtitiπ i zbrineπ izbeglice, mrvicama svoje `pomoÊi`. Uz zagluπnu reklamu i propagandu svojih medija, od palikuÊe uhvaÊenog na delu, preko noÊi postajeπ `humani` dobrotvor. I to - ne samo zapadni svet, pa Ëak i ærtve - primaju za istinu; kakva hipnotiËka moÊ neverovatne hipokrizije!

U takvom viewu, naæalost brutalne stvarnosti, `levi poremeÊaji` u inaËe visprenoj analizi g. –oreviÊa, ostaju samo `kockice` u planovima NSP, gube atribute `levi` ili `desni` i postaju prosto `poremeÊaji` nesumwivog zapadnog porekla i uticaja. (Iskra)

Iskra 1. april 2013.

Kapitulacija uz πampawac - partijski interesi iznad narodnog

Nijedna stranka, izuzev DSS, neÊe da se suprotstavi Zapadu Napad NATO na Srbiju 1999. godine nije se zavrπio potpunom pobedom zapadnih sila ni na teritorijalnom, ni na politiËkom, ni na diplomatskom planu. Upros brutalnom proterivawu Srba sa najveÊeg dela teritorije Kosova i Metohije, u Ëetiri opπtine severno od Ibra Srbi su faktiËki nastavili da æive pod sopstvenom lokalnom vlaπÊu (sa sopstvenim sudstvom, zdravstvom, obrazovawem itd.) i da tako bar u delu pokrajine odræavaju kontinuitet legitimnih institucija Republike Srbije.

Na politiËkom planu, napad NATO na Srbiju izvan Zapada i zemaqa pod wegovim neposrednim uticajem ni 1999. ni kasnije nije primqen sa odobravawem, pa ni u samoj zapadnoj javnosti ideja vojne intervencije „radi odbrane qudskih prava” nikada nije prihvaÊena onako kako su se nadali weni tvorci. Najzad, na meunarodnom i diplomatskom planu, samoproglaπena albanska dræava na Kosovu i Metohiji ni iz daleka nije uspela onoliko koliko su to priæeqkivali weni ameriËki i evropski sponzori: pritisci na Srbiju da ovako ili onako prizna secesionistiËku vlast u Priπini to najboqe pokazuju.

NE BI SE DESILO NI©TA Zaπto su onda ovih dana predsednik i vlada Srbije politiËki i diplomatski potpuno kapitulirali, pristajuÊi da, protiv voqe tamoπweg srpskog stanovniπtva, Srbija sama ukine svoje legitimne institucije na severu pokrajine i sarauje sa priπtinskim vlastima u uspostavqawu kosovskih institucija tamo gde one nikada nisu postojale? Srbija je 2006. i 2007. godine odbila da prihvati Ahtisarijev plan, πtiteÊi svoje elementarne interese, i niπta joj se straπno nije dogodilo: nije zbog toga bila izloæena ni vojnim pretwama, ni ekonomskim sankcijama, ni kulturnom ostrakizmu, jer Ëak ni Buπ i Bler ne bi pred svojom javnoπÊu mogli da opravdaju takve mere.

U tom pogledu niπta se nije promenilo. Ni Obama, ni Angela Merkel, ni briselska birokratija ne bi uradili niπta viπe da je Srbija odbila nastavak dijaloga u Briselu (kako je to jednog trenutka predlagao Tomislav NikoliÊ) nego πto su zapadne sile uradile kada je Srbija odbacila Ahtisarijev plan - izrazili bi svoje nezadovoqstvo, i na tome bi se sve zavrπilo. Odgovor na pitawe zaπto Srbija od 2008. godine prvo stidqivo, a onda sve otvorenije ide ka kapitulaciji u pitawu Kosova i Metohije, da bi se ona danas i dogodila, mora se, dakle, potraæiti na drugoj strani.

Posle posledwih izbora na kojima je SNS zamenila DS kao stoæer reæima, u srpskoj politiËkoj eliti oËigledno je dovrπen proces koji je poËeo joπ sredinom devedesetih godina proπlog veka. Danas u Srbiji, sa izuzetkom DSS (Ëija su

Iskra 1. april 2013.

naËelna opredeqewa jasnija kada je u opoziciji nego kada je na vlasti), nema nijedne veÊe stranke koja bi pod bilo kojim uslovima bila spremna da se u nekoj vaænijoj stvari suprotstavi Zapadu. U predizbornim kampawama ta se okolnost sa viπe ili mawe uspeha prikriva, i postojeÊa vlast se oπtro kritikuje, kao πto su proπle godine SNS i SPS kritikovali Borisa TadiÊa i Borka StefanoviÊa, da bi danas wihova sopstvena vlast svesno razgraivala ustavno-pravni poredak zemqe samo zato πto joj se to traæi iz Vaπingtona, Berlina i Brisela.

JAZ PREMA NARODU Izmeu naroda, koji je s mnogo razloga sve skeptiËniji prema „evropskom putu” Srbije, i politiËke elite slepo posluπne Zapadu tako se stvara opasan jaz. Taj jaz Êe biti sve vidqiviji kako sledeÊih nedeqa i meseci kapitulacija Beograda bude sve oËiglednija, da na kraju najverovatnije dobije konaËan peËat ispuwavawem nemaËkog zahteva da se potpiπe sporazum o dobrosusedskim odnosima izmeu Srbije i Kosova. Tim sporazumom bi se, kako se ovih dana moæe proËitati u verodostojnim izvorima, Srbija obavezala da u svemu tretira Kosovo kao ravnopravnog partnera i prijateqsku dræavu, osim u tome πto je ne bi formalno priznala.

Kaæu da je Dragiπa CvetkoviÊ u vozu plakao putujuÊi u Berlin da potpiπe pristupawe Jugoslavije Trojnom paktu. GledajuÊi nasmeπena lica srpskih pregovaraËa u Briselu, jasno je da nema te opasnosti: politiËka predaja Kosova Albancima obaviÊe se uz πampawac.

Moæda najboqi srpski diplomata posle Jovana RistiÊa, Milovan MilovanoviÊ, napisao je kao mlad Ëovek u svojoj doktorskoj disertaciji: „Samo narodi koji hoÊe da se brane naÊi Êe u konaËnom Ëasu sukoba branioce svoje stvari”. Sve πto je Srbija Ëinila ili, boqe reÊi, nije Ëinila od 2008. godine do danas potvruje ovu samo naoko paradoksalnu istinu. Umesto da traæi prijateqe i saveznike tamo gde ih je lako mogla naÊi, Srbija danas sama dovrπava na Kosovu ono πto NATO nije dospeo da uradi 1999. godine.

Taj bezrazloæni poraz danaπwi reæim Êe na sve naËine pokuπati da prikrije, ali teπko je verovati da Êe u tome uspeti: pred Srbijom stoje godine neizvesnosti, u kojima Êe narod - danas potpuno iskquËen iz svakog vaænijeg politiËkog odluËivawa - nastojati da novim putevima izbori za sebe pravo da odluËuje o svojoj sudbini.

Izlagawe na skupu „Srbija i kosovsko pitawe”, odræanom 14. marta 2013. u Beogradu Standard, 15.3.2013.

(Podvukla - Iskra)

LEON KOJEN

11

Uæasne poruke...

Ne smemo... (sa str. 8)

Srbiju - kao u ostalom i preostale balkanske dræave - svojom kolonijom, ali zaπto bi se Srbija sa tim saglaπavala? Svaki „politiËki metar” naπe slobode je dodatnih jedan posto πansi da moæemo uticati na sopstveni razvoj i æiveti boqe. Moæda se nekome Ëini da to i nije neπto, ali - πta je alternativa. U istoriji nije zabeleæen primer kolonije koja se razvijala.

Elem, Srbija ima svog ovlaπÊenog pregovaraËa - predsednika Vlade, ima i ustavnog Ëinioca koji je predstavqa u inostranstvu predsednika dræave, pa, ako je bilo potrebno razmotriti tehniËku ili politiËku stranu „pregovora”, put Brisela je mogao poÊi jedan od wih dvojice. Ako su æeleli da u pregovore direktno ukquËe i potpredsednika Vlade, trebalo je da on sam otputuje ili moæda u zajedniËkoj „vladinoj delegaciji” sa premijerom.

Ukoliko, kako je veÊ istaknuto, ne postoji poverewe ili se æeli izvrπiti pritisak na zvaniËni Beograd, onda je delegacija na visokom nivou iz Brisela trebalo da doe u Beograd i razgovara sa wima trojicom pojedinaËno ili eventualno na zajedniËkom sastanku.

To bi imalo znaËewe da nas Brisel shvata kao ravnopravnu stranu u pregovorima ili da barem æeli da nas sasluπa. To bi bila i naπa poruka da postoje neki pragovi koji se ne prelaze, a koji se tiËu samopoπtovawa i liËnog dostojanstva.

Za daqe analize, πire i duæe, biÊe vremena. U ovom trenutku, moæe se zakquËiti da od posete srpske trojke Briselu Srbija nema Ëemu da se nada. Kao, uostalom, ni tri srpska predstavnika na koje Êe biti izvrπen straviËan pritisak. Wima Êe biti ostavqen prostor da samo razgovaraju o tome kako da se javnosti u Srbiji predstavi da su pristali na sve. U tom kontekstu, jedan inventivni briselski birokrata veÊ je pre nekoliko dana predlagao da se „ovo” moæe prevaziÊi jednim saopπtewem za javnost Ketrin Eπton, a, ako baπ bude moralo, i nekog organa EU. Srbija Êe tako dati sve πto se od we traæi, a zauzvrat Êe dobiti saopπtewe da ima evropsku perspektivu. Moæda Êe biti najave i nekih novih investicija. A moæda Srbija dobije i datum. Pa tako postane prva dræava u istoriji koja je mewala teritoriju za datum. A zaπto bi nam Brisel i ponudio viπe kada smo dostojanstvo joπ ranije mewali za obeÊawa.

Standard,8.3.2013.

(Podvukla - Iskra)

10

DU©AN PROROKOVI∆

27. Graani traæe pravdu, viπe jednakosti, uslove za boqi æivot i efikasnu borbu za iskorewivawe korupcije i kriminala. Na pomolu je civilizacijska pobuna protiv neizdræivog stawa.

Socijalna slika druπtva pokazuje da je ono u pravom predinfarktnom stawu. Laæna i frizirana statistika pokuπava da prikaæe stawe boqim od ovog kojeg narod vidi i doæivqava svakodnevno.

ZA©TO JE GORE DANAS HVALITI VU»I∆A, NEGO TADI∆A DOK JE BIO VLAST? JuËe TadiÊ, danas VuËiÊ. Kao πto je Boris apsolutno gospodario Srbijom do izbora, od izbora, bez takmaca, naπom zemqom upravqa Alek.

28. Sledi novo pogorπavawe uslova poslovawa, porast kamata, porast rizika i suzdræavawe banaka u kreditirawu privrede. Kriza Êe se produbiti, a nelikvidnost privrede u visokoj inflaciji postati prava pandemija. U takvim odnosima proizvodwa se ne moæe oporaviti.

Privredni rast iz tromog prelazi u stagnantan i recesiju.

29. Vlast manipuliπe evrointegracijama.

Opsednuta je ulaskom u EU uz sve ucene i velika dræavna ustupawa, posebno u odnosu na Kosmet.

Datum poËetka pregovora nema nikakvu stvarnu teæinu, jer se ulazak u EU moæe eventualno oËekivati za 10-15 godina.

SeÊam se svoje radosti, Ëak nehriπÊanskog naslaivawa, pred prizorom poniæenog i poraæenog MiloπeviÊa, koji na TV ekranu priznaje KoπtuniËinu pobedu. Seirio sam i smejao mu se s uæivawem. Prezirao sam ga. Nedugo zatim, shvatio sam da su dosmanlije daleko gori izdajnici od Slobe i Mire, pa mi je u toku haπkog procesa Ëak postao simpatiËan. Prezir je preπao na –iniÊa, TadiÊa, KoraÊa, SvilanoviÊa i bratiju. Neshvatqivo do tada, ali se ispostavilo da je onaj Ëiji smo kraj toliko Ëekali, bio ipak mawe loπ od onih za koje smo glasali (izuzimam DSS).

30. Sloboda πtampe je ograniËena i uguπena, a druga sredstva prikrivaju pravo stawe u privredi i druπtvu. KritiËka misao je potisnuta i marginalizovana.

Posle kopracawa patriotskih snaga na vlasti i u kohabitaciji, TadiÊ izlazi na scenu kao jedini i svemoÊni vladalac Srbije. Preuzeo je kontrolu nad svim Êelijama druπtva.

Kontrolisao je medije, πkole, film, pozoriπte, intelektualce, sportiste.... Omaijao je raju.

Iako je, povremeno, delovalo da ga se nikada neÊemo reπiti, uvek je bilo jasno ko je s wim, a ko je protiv wega. To nisu bile personalne podele.

NavijaËke. Bilo je u pitawu deqewe po liniji evrofanatizam-patriotizam. Uz wega su bezrezervno bili, od zapada kontrolisani, mediji, psevdointelektualci æeqni inostranih stipendija i nagrada, umetnici gladni masnih honorara i sponzora, i uopπte, svi oni kojima nije bilo baπ stalo za naπ soliter.

31. Ne smemo ostati nemi posmatraËi opπteg towewa u krizi, bespomoÊni i u oËekivawu da neko drugi ponudi izlaz iz ove kompleksne krize. Istovremeno politiËke elite i stranke na vlasti ne vide i ne nude nikakva reπewa za izlazak iz krize. Okrenuti su sebi i svojim interesima. Potpuno je zapostavqen opπti i dræavn interes. Niko ne sme ostati nezainteresovan, pasivan, rezigniran, bespomoÊan - dok se kriza produbquje, kada opπti slom postaje izvestan.

32. Razotkrili smo do samih temeqa dramatiËno stawe u druπtvu i privredi i u traæewu puteva za izlazak iz sveopπte krize, izradili program koji predstavqa potpuni zaokret u odnosu na ovo πto nude i sprovode stranke na vlasti.

Spremni smo da ga stavimo na raspolagawe naciji i dræavi.

U Beogradu, 27. februara 2013.

(Podvukla - Iskra)

Standard, 1.3 2013.

Podvukli smo naroËito jaka mesta u Deklaraciji. Hrabro suoËewe sa nametnutim i propagandno podræavanim druπtveno-politiËkim `tabu` pojmovima i poπastima treba posebno istaÊi. Sa kritiËnije strane, pompezno krπtena `Deklaracija Kongresa` je potpuno anonimna.

Neznano je ko stvarno iza we stoji, Ëime mnogo gubi na autoritetu i uticaju. Nudi se spremqen program za izlazak iz krize, ali niπta iz wega ne iznosi.

Izuzev uzgrednog pomena `morala`, tipiËno za intelektualce, nema jedne reËi o duhovnom stawu druπtva kao suπtinskom uzroku svih kriza. A prostora u dugaËoj Deklaraciji je bilo, jer posle taËke 20 ima dosta razvlaËewa prethodno veÊ reËenog.

(Iskra)

Iskra 1. april 2013.

Protiv Borisa behu svi oni koji su sebe oseÊali patriotama. Jedni smo druge hrabrili, bodrili, Ëitali i sluπali. Tako smo opstajali u nadi da Êemo æutom caru videti lea, uvereni da od wega, wegovih izviwewa i popuπtawa na Kosmetu, nema i ne moæe biti niËeg goreg.

Dræali smo da je sramota biti uz takvu vlast i takvog Borisa, ali uz wega su bili oni za koje su sramota i Ëast prevaziene kategorije i relikti proπlosti. Behu to tipovi koji su ismevali nacioalnu tradiciju, crkvu, porodicu... za wih je, kao πto neki grafiti svedoËe, patriotizam bolest.

Onda dooπe izbori. Izgledalo je da Boris ostaje u sedlu. Ipak, u drugom krugu predsedniËkih izbora, mnogi smo izaπli i glasali protiv wega. S mukom, s tugom, neki i s gaewem, ali izaπli smo i zaokruæili Tomislava. To je oznaËilo pad Borisa, ali i ustoliËewe Aleka. Kao onomad sa Slobom, brzo

Iskra 1. april 2013.

smo shvatili da i od goreg ima gore. Svaki dan uviamo da je mogue rasprodavati svoju zemqu i bræe od Borisa i Borka. Dok su oni to radili kao osvedoËeni zapadofili i marionete, sada to Alek radi u joπ nepocepanom πiwelu rodoquba iz devedesetih i dvehiqaditih. On i wegova svita, ne izdaju samo dræavu, veÊ i onaj ogroman broj qudi koji su mislili da glasaju za patriote, a protiv izdajnika.

Oni koji ga danas podræavaju, Ëine mnogo bedniju i podliju stvar, no πto je bila podrπka Borisu raznih KandiÊki, Lihtovki, MiliÊki, PribiÊeviÊa, PanËiÊa i sliËnih imperijalih Ëauπa. Za TadiÊa smo znali da je izdajica, a za VuËiÊa su mnogi, i pored svega πto je uradio ©eπequ (zajedno s Tomom) mislili da je patriota. Zato se nisu borili protiv wega, veÊ su za wega glasali. Danaπwi wegovi poltroni, rade jednu gnusnu stvar. Otimaju narodu nadu u ikakvu moguÊost promene srpske politike. Jer ako je ovo delovawe jednog rodoqubivog politiËara, ako on nije izdajnik, onda nam spasa nema. Svako ko danas spreËava Srbina da uvidi epske razmere VuËiÊeve izdaje, jeste milion puta gori od B92, Vremena, »ede JovanoviÊa, Vuka DraπkoviÊa, Dinka GruhowiÊa, Biqane SrbqanoviÊ i svih drugosrbijanaca zajedno.

Oni su Borisa hvalili jer je isporuËivao Imperiji sve πto je htela, ali to se nije kosilo s wihovim javnim opredeqewem. Danas, beskiËmewaci poput Drecuna, nekih kvazipatriotskih sajtova i novina, koji hvale VuËiÊa, zarad liËnih privilegija, a predstavqaju i sebe i wega, kao rodoqube, sluuju onaj deo naroda, kome je do Srbije stalo, i Ëiji su glasovi oborili u praπinu poraza, cara i samodrπca, Borisa Prvog Æutog.

Ako i taj, mali, borbeni, nepokoreni deo naroda srpskog, digne ruke od borbe, neÊe ostati niko, ko bi imao sage i voqe da zemqu oslobodi.

Zato, danas, moramo jaËe i upornije pruæati otpor vlasti, nego u vreme æutokratije.

Moramo ih svakoga dana prozivati za veleizdaju.

Ne smemo im dopustiti skrivawe iza uhapπenih megapiqara i datuma u evropskom kalendaru.

Moji prijateqi i ja se pozdravqamo sa „Ua, VuËiÊ!” tako odræavajuÊi tenziju i svest o potrebi otpora. Molim i svakog Ëitaoca, da ne trpi u svom okruæewu bilo koju lepu reË za Aleka evrofanatiËnog, te da oπtri olovku za neke naredne izbore, koju Êe zabosti u srce napredwaËke podvale.

Srpski kulturni klub 24.2.2013.

Ostoja SIMETI∆ (Podvukla - Iskra)

23

Uloga SAD...

Bogorodice Filermose) okupe na jednom mestu pod zajedniËkim starateqstvom Srpske pravoslavne crkve i RimokatoliËke crkve. Episkop nikπiÊki Joanikije je potvrdio stav naπe crkve da ove svetiwe moraju da ostanu pod duhovnim i fiziËkim starateqstvom SPC. TreÊa tema je, po mom miπqewu, bila najinteresantnija. Milejdi je predloæio politiËku saradwu pravoslavnih i rimokatolika u Bosni i Hercegovini, odnosno Srba i Hrvata, kako bi se spreËila majorizacija hriπÊana. Posle razgovora u Beogradu, Milejdi je otiπao u Republiku Srpsku gde se susreo sa premijerom Miloradom Dodikom. Kako god, u tom periodu je doπlo do vidqivog politiËkog pribliæavawa Srba i Hrvata u BiH. Susretu u Beogradu su prisustvovali i vladika zahumskohercegovaËki Grigorije, vladika lipqanski Teodosije i vladika australijsko-novozelandski Irinej.

Da li je zahtev da sastanku prisustvuje i vladika Jovan bila neka vrsta upozorewa ili najava hapπewa arhiepiskopa ohridskog, koje je ubrzo usledilo?

— ReË je o tome da su makedonske vlasti veÊ dobile poruku da po svom nahoewu, ali ne bez „ameriËkih sugestija”, reπavaju odnose sa SPC. Dogaaji koji su usledili pokazali su da je Makedonija uπla u konfrontaciju sa Ohridskom arhiepiskopijom i da je arhiepiskop Jovan utamniËen.

U kojoj meri su SAD uticale na poloæaj SPC i progon wenog monaπtva u Crnoj Gori, te da li ste iz neposrednih kontakata sa ameriËkim sluæbenicima saznali viπe o tome?

— Mnogo izoπtreniju sliku buduÊih deπavawa dobio sam posle razgovora sa dr Majklom Holcelom, dugogodiπwim savetnikom za spoqnu politiku ameriËkog potpredsednika Xozefa Bajdena. Sa wim sam se sreo u septembru 2009. kada sam kao Ëlan naπe dræavne delegacije govorio u Varπavi na godiπwem sastanku OEBS o qudskim i verskim pravima. On je bio πef ameriËke delegacije. Holcel je jedan od najvaænijih struËwaka u Demokratskoj partiji za NATO i balkansku politiku SAD. Poπto sam predstavio referat o poboqπawu verskih sloboda u Srbiji, Holcel mi je priπao i predloæio sastanak u Ëetiri oka. Bio sam iznenaen. BuduÊi da sam uvek imao na umu da u kontekstu verskih prava pored Srbije pomenem i Republiku Srpsku, to se Holcelu nije dopalo. On je inaËe pisao Bajdenov govor koji je ovaj proËitao u parlamentu BiH. Holcel me je pitao: „Da li sam dobro Ëuo da ste rekli kako je Republika Srpska deo Srbije?” Odgovorio sam da nije dobro Ëuo. Rekao sam, naravno, da je Srbija dræava, a Republika Srpska dræavni entitet.

Ipak, pojasnio sam mu da volim da kaæem kako je reË o „naπe dve republike”. Ne bih to zvaniËno rekao kao dræavni sluæbenik jer sam morao da sledim smernice meunarodne politike Srbije, ali bih kao profesionalni istoriËar o tome go-

24

vorio u struËnom smislu. Bio sam spreman da svoj stav joπ branim, ali se Holcel viπe nije interesovao za tu temu veÊ je preπao na drugu.

Kako sam u referatu dotakao i primere krπewa zakona od strane muftije Muamera ZukorliÊa, Holcel mi je rekao da „Srbija ima vaænijih pitawa od Islamske zajednice, a to su poloæaj SPC u Makedoniji i Crnoj Gori”. Shvatio sam odmah da je reË o upozorewu i da se mogu oËekivati sve jaËi pritisci u Makedoniji i Crnoj Gori. Kada je o Crnoj Gori reË, u stranaËki program Demokratske partije socijalista i koalicioni sporazum te stranke sa Socijaldemokratskom partijom uπle su i formulacije usmerene protiv SPC u Crnoj Gori, kojima se preti uspostavqawem „jedinstvene pravoslavne verske zajednice” i otvarawem pitawa prava vlasniπtva na imovinu SPC u Crnoj Gori.

Holcel je, inaËe, briqantno poznavao istoriju jugoslovenskih naroda. Rekao sam mu da stoga sigurno zna da je Crna Gora istorijska dræava srpskog naroda. Odgovorio je: „Naravno da znam, ali to je bilo nekad”. Kazao je da Crna Gora sada ide drugim putem i da viπe ne æele da se izjaπwavaju kao Srbi. S tim, naravno, nisam mogao da se sloæim. TreÊina stanovnika Crne Gore se deklariπe kao Srbi, a polovina da govori srpskim jezikom. No i ta Holcelova poruka bila je jasna. VeÊ nadvijeni tamni oblaci nad srpskim narodom u Crnoj Gori nikako da se raziu.

Holcel je u pratwi Xozefa Bajdena nekoliko puta boravio na Kosovu i Metohiji. Da li ste se u razgovoru dotakli i toga?

— Holcel mi je osvetlio neke dogaaje posle ulaska NATO snaga u naπu juænu pokrajinu.

Sa tadaπwim senatorom Bajdenom u zimu 2001. posetio je Kosovo i Metohiju, a jedna od destinacija bio je manastir Visoki DeËani. Holcel mi je kazao da su se tih dana sreli i sa Ramuπem Haradinajem koji ih je „impresionirao”. BuduÊi da se znalo kako meuetniËke prilike mogu u svakom momentu da izmaknu kontroli, Bajden je od Haradinaja zatraæio da garantuje bezbednost manastiru Visoki DeËani. Iako je tokom pogroma nad Srbima 2004. bilo pokuπaja da se izvrπe napadi na Visoke DeËane i PeÊku patrijarπiju, do toga nije doπlo. Zaπto? Holcel je u avgustu 2004. ponovo posetio Kosovo i Metohiju, a na jednom sastanku priπao mu je Haradinaj i rekao: „Kaæite senatoru Bajdenu da sam odræao obeÊawe”. Dakle, ne samo Visoki DeËani, veÊ i PeÊka patrijarπija nisu napadnuti jer su Amerikanci to zahtevali od Haradinaja. Moglo bi se Ëiniti da je to „gest dobre voqe”. Meutim, makar i povrπniji pogled na ovu temu pruæa joπ jedan zakquËak: Amerikanci su znali da Êe doÊi do sveopπteg napada na Srbe, ali i ko bi sa albanske strane trebalo da stoji iza toga. Imao bih joπ neπto tome da dodam, ali bih na ovom mestu stao.

Kako tumaËite Ëiwenicu da je posledwih (Kraj na str. 26/1)

Iskra 1. april 2013.

UÆASNE PORUKE ODLASKA SRPSKE TROJKE U BRISEL Od posete srpske trojke Briselu Srbija nema Ëemu da se nada: daÊe sve, a dobiti saopπtewe da ima evropsku perspektivu Za neku sveobuhvatniju analizu svega πto se deπava u Briselu i dugoroËne posledice - a vezano je za tzv. srpsko-albanski dijalog boqe je saËekati kraj svega i posmatrati stvari sa odreene vremenske distance. Meutim, za ocenu tekuÊih koraka i eventualnih kratkoroËnih posledica to i nije potrebno. Postoje odreena pravila u diplomatiji, spoqnoj politici i politiËkom pregovarawu, na osnovu kojih se stvari mogu sagledavati i formirati sudovi. U skladu sa tim, treba istaÊi Ëetiri razloga zaπto je najavqeni zajedniËki odlazak srpskog trojca - πefa dræave, premijera i potpredsednika Vlade u Brisel - loπ.

1. Kolektivni odlazak srpske delegacije u Brisel, a bez ikakvog pomiwawa da je neπto tako planirano da se uËini i sa albanskom stranom, govori nam da Êe pritisak do kraja pregovora biti iskquËivo vrπen na Srbiju.

Dakle, nema nikakvih razgovora o komprimisu, istorijskom dogovoru, pomirewu i ostalom πto je veÊ pomiwano kako bi se „pregovori” opravdali. Ili Êe Srbija uËiniti sve πto se od we traæi ili Êe je EU okrivqiti za neuspeh „pregovaraËkog procesa”. Optuæba da je Srbija ponovo kriva za neπto nosiÊe sa sobom i neke konkretne mere, a πta Êe to konkretno podrazumevati, verovatno Êe biti saopπteno srpskoj trojci u Briselu. Na kraju, predstavnici Srbije su dali za pravo zvaniËnicima EU da se ovako brutalno ponaπaju prema Srbiji. Nisu do sada uspeli da izdræe ni najmawi politiËki pritisak. Pa zaπto bi onda izdræali i ovaj.

2. Pritisak na srpsku stranu znaËi da Êe se morati ulaziti u nove protivustavne aranæmane, ali znaËi i da su reπewa koja su veÊ napisana u suprotnosti i sa Ëuvenom rezolucijom Narodne skupπtine. Prvo, πto se protivustavnih reπewa tiËe, posledice svega Êe biti mnogo πire nego πto to naruËene analize pokazuju. Ukoliko dræavni vrh svesno krπi Ustav - pa joπ to i ne krije, veÊ se izjavquje kako Êe graani imati razumevawa za protivustavne rezolucije - onda ne treba oËekivati ni da Êe graani poπtovati Ustav i zakone zemqe u kojoj æive. Ne treba iÊi predaleko, veÊ postaviti pitawa: zaπto plaÊati TV pretplatu? Zaπto se odazivati pozivima sudova?

Zaπto plaÊati ratu za kredit na osnovu nekog davno potpisanog ugovora? Vlast je graanima

Iskra 1. april 2013.

poslala poruku da ne treba poπtovati pravni poredak, veÊ samo biti dovoqno bezobrazan i traæiti da se poredak mewa i usaglaπava onako kako to pojedincima odgovara. Treba li podseÊati - tamo gde nema poretka caruje nered, a gde je nered nema ni stabilnosti.

Drugo, πto se „protivrezolucijskih” reπewa tiËe, to Êe biti iskoriπÊeno da se pojedinci iz vlasti u javnosti ponize, ali i da se poπaqe poruka svim okolnim dræavama: da nikome ne padne na pamet da sam o neËemu razmiπqa, neπto predlaæe i protivi se predlozima iz Brisela. To Êe u krajwoj liniji znaËiti i potpuni slom legitimiteta institucija Republike Srbije. Izbori postaju nepotrebni, ikebana koja Êe ukraπavati ugao dnevne sobe kuÊe u kojoj æivimo, a sve ostalo πto se tiËe veliËine te kuÊe, unutraπweg rasporeda prostorija i opremawa, odluËivaÊe drugi. Moæda Ëak viπe ne ni ambasadori tri zapadne zemqe u Beogradu, veÊ neke po statusu niæe diplomate na sluæbi u Beogradu.

3. ZajedniËki odlazak tri trenutno najvaænija Ëoveka u srpskoj politici znaËi i da postoji nejednako poverewe Brisela prema wima. OËigledno je da zapadni centri moÊi (razgovorima u Briselu prisustvuje i Filip Riker u ime SAD, pa se ne treba zaluivati tezom kako EU samostalno odluËuje o svemu) na jednog od trojice srpskih zvaniËnika mogu da se oslone malo, na drugog mnogo, a na treÊeg u potpunosti. Ko Êe kakvu ulogu odigrati pokazaÊe dani i nedeqe pred nama, tek ovo ukazuje na veliko nejedinstvo u vrhu srpske vlasti. To slabi srpsku poziciju i moæe dodatno destabilizovati unutraπwe prilike u zemqi.

Kako? Jednostavno, zapad Êe igrati na najkooperativnijeg koji Êe dobiti niz koncesija neophodnih za πto je moguÊe boqi rezultat na predstojeÊim izborima, a za uzvrat Êe morati da se veÊ sada, mnogo pre izbora, razraËuna sa jednim ili Ëak obojicom iz ove trojke. Nije to neπto do sada nevieno u zemqi Srbiji, ali sve dobija novu dimenziju kada se stavi u kontekst tekuÊeg „kosovskog ciklusa”. Destabilizacija Srbije ostavqa kosovsko-metohijskim Albancima toliki manevarski prostor da mogu da biraju naËin na koji Êe zaokruæiti dræavnost tzv. republike Kosovo.

4. Posmatrano sa protokolarne strane, ovako organizovan odlazak srpske trojke je uæasno loπ potez. To predstavqa prihvatawe kolonijalnog statusa. Zapad moæe posmatrati

9

Ne smemo... doæiveo je potpuni slom.

14. Na pogreπnom modelu razvoja i stabilizacionoj politici, ekonomski rast se usporava i ne omoguÊava otplatu spoqni dugova. Stvoreni su svi uslovi za produæavawe i produbqivawa krize.

Uvedeni smo u prezaduæenosti i namakli "duæniËku omËu" na vrat i veliki teret na lea buduÊim generacijama. Kako Êe se vraÊati spoqni dugovi? Iz Ëega Êe se formirati domaÊa πtedwa za finansirawe investicija i kako Êe se pokrenuti proizvodwa i razvoj?

15. Socijalno raslojavawe druπtva je ogromno, uz stvarawe uskog sloja izuzetno bogatih i ogromnog dela osiromaπenog stanovniπtva.

Socijalne grupe samo brinu za svoje pozicije i prava, postajuÊi potpuno ravnoduπne prema druπtvu u celini. Mase su dovedene do golog preæivqavawa i sve veÊa odricawa, a obogaÊeni slojevi na sve veÊu gramzivost i kriminal.

Saredwa klasa je nestala. zajedniπtvo se lomi, solidarnost nestaje. Druπtvo ubrzano kreÊe ka potpunom otuewu.

16. Uniπtavaju se kapitalne vrednosti druπtva. SvemoÊ novca je prodrla u svest i odreuje ponaπawe gotovo svih struktura i pojedinaca. Na ruπilaËkom talasu su se naπli svi vitalni stubovi druπtva, dræava i nacija. Destrukcijom i rasprodajom privrede, slabqewem armije, sudstva, πkolstva, zdravstva i drugih stubova druπtva, naπi lideri stvorili su osnovu za buduÊu "banana republiku" u kolonijalnom poloæaju prema zapadnom kapitalu i interesima.

17. U opπtoj komercijalizaciji nastala je destrukcija obrazovnog sistema, nauke, sudstva i zdravstva. Komercijalizacija razara sve moralne norme i vrednosti.

18. Sudstvo i provedena "reforma" Êe tek doÊi na dnevni red ovog druπtva. To je, kao i armija, jedan od stubova druπtva. U kakvom su stawu poznato je javnosti.

19. Nacionalni i dræavni interesi su podreeni sopstvenim ili grupnim-stranaËkim interesima i krupnom finansijskom kapitalu.

Stanovniπtvo je pretvoreno u obiËnu glasaËku maπinu u nemaπtini i beznau. Na izborima se nastoje kupiti i kupuju za bezvredne stvari i velika laæna obeÊawa. Dokle? Narodna Skupπtina je pretvorena u partijsku arenu, punu sukoba stranaËkih, a ne dræavnih i javnih interesa.

20. Umesto, formirana je partijsko-oligarhijska dræava koja razbija dræavu i sve wene potencijale svela na feude. Sve poluge razvoja i socijalne politike preuzeli su nosioci stranog i domaÊeg finansijskog kapitala. Narasla je suprotnost interesa rada i kapitala. Kapital se odvojio od rada, suprotstavqa mu se i ulazi u sferu finansijskih spekulacija, a ne u realno investirawe i razvoj. Nosioci kapitala pri tome korumpi-

8

raju sve kontrolne dræavne institucije Ëime je i dræava okovana i premreæena lancima interesa krupnog finansijskog kapitala i partijske birokratije. Uz pomoÊ privilegija zgrÊu se ogromni profiti na pqaËki i ekonomskom propadawu Srbije.

21. PolitiËka oligarhija i stranke na vlasti, meusobno povezani interesima, uvukli su privredu i druπtvo u duboku krizu i ogromnu prezaduæenost. Spoqni dug je prosto eksplodirao.

I daqe se juri za stranim kreditima, posebno za popuwavawe ogromnog buxetskog deficita. Nastala je duæniËka spirala - uzimaju se novi zajmovi da bi se vraÊali dospeli. Nastao je proces automatskog poveÊawa dugova. Nemamo nikakvu kontrolu zaduæivawa, upotrebe i efekata koriπÊewa kapitala. Stvarni duæniËki tereti se skrivaju od javnosti. Novi efikasni sistem moæe da se gradi samo na potpunoj kontroli novËanih tokova i kapitala, promeni odnosa rada i kapitala, promeni odnosa prema radu i kvalitetu Ëoveka.

22. Kriminal je prosto eksplodirao i prodro u sve pore sistema, dok je korupcija postala sastavni deo svih operacija kapitalom i normalnih na zakonu zasnovanih prava graana. Zaposleni, nezaposleni i izdræavani okovani su lancima korupcije i kriminala.

23. Zadominirao je finansijski kapital, tajkunizam druπtva i duboka sprega novokomponovanih finansijskih mahera i politiËara. Privredu i dræavu vode kadrovi bez znawa, ideja, vizije i koncepta razvoja. Sadaπwi rukovodeÊi partijski kadrovi nisu dorasli ogromnim finansijskim, socijalnim i razvojnim problemima. Samoreprodukcija politiËkih kadrova vodi produæavawu i produbqavawu ovako sloæene krize. Treba li nam taj splet interesa, guπewe razvoja i uniπtavawe dræave i nacije? Diletantokratija pod skutom partijske oligarhije odbija sve kvalitetne, kreativne i sposobne kadrove. DugoroËni razvojni ciqevi su zameweni kratkoroËnim destruktivnim potezima pqaËkaπkih struktura. Moral je postao misaona imenica, a demokratija za socijalno ugroæene, gladne i nezaposlene obiËna demagoπka parola.

24. Stvarnih reformi nema ni na jednom segmentu, ali nema ni vizije ni strategije kako i kuda daqe - posle talasa destruktivnog neobuzdanog kapitalizma. Debakl ekonomije i druπtva vodi u novi ekonomsko-finansijski, kolonijalizam, praktiËno je izvrπena velika dræavna i nacionalna veleizdaja. Dovedeni smo u poloæaj potpune zavisnosti od stranog kapitala.

25. Srbija mora da vrati svoj dignitet i dostojanstvo kao dræava, da pojaËa i pozdravi institucije sistema.

26. Zalaæemo se za temeqno mewawe naπih druπtvenih odnosa, za novi odnos rada i kapitala u funkciji rada, druπtva i razvoja, potpuni zaokret ka privrednom sektoru, uz potpunu kontrolu monetarnih, fiskalnih i platnobilansnih tokova.

(Kraj na str. 10/2)

Iskra 1. april 2013.

ULOGA SAD U DOGA–AWIMA U SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI Sve πto se deπavalo sa SPC u Makedoniji, Crnoj Gori i na Kosovu deo je zameπeteqstva politike SAD Vikiliksove depeπe koje su otkrile da je Amerika vrπila pritisak na Vladu Srbije da 2008. prekine „simfoniju” izmeu Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve, u trenutku objavqivawa dokumenata ostale su gotovo nezapaæene u naπoj javnosti. Ali pritisak SAD nije se zavrπavao na tome. Pre bih rekao da je to bio poËetak. Sve πto se deπavalo sa SPC u Makedoniji, Crnoj Gori i na Kosovu deo je zameπeteqstva politike SAD i wenih smernica koje su iπle u prilog ideji potpunog identitetskog brisawa srpskog naroda. O tome svedoËe i brojni razgovori koje sam kao dræavni sluæbenik u Ministarstvu vera vodio sa visokim zvaniËnicima ove zemqe. KonaËno, o tome svedoËi i ukidawe ministarstava koja su se bavila identitetskim pitawima, a na Ëemu su SAD dugo insistirale: Ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i Ministarstvo za qudska i mawinska prava ukinuta su 2012. Za sva je vaæilo da bi trebalo da budu ukinuta i spuπtena u rang dræavnih sluæbi kao da to ne znaËi da se degradira i naπa dræavna politika na tim poqima. Umesto wih su osnovane Ëetiri kancelarije, kaæe u razgovoru za „PeËat” dr Aleksandar RakoviÊ, nauËni saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije.

Da li bi u tom svetlu trebalo posmatrati i ameriËke izveπtaje o verskim slobodama u Srbiji koji su godinama unazad bili izrazito negativni?

— U ameriËkim izveπtajima o verskim slobodama iz godine u godinu je stajalo da je Zakon o crkvama i verskim zajednicama u Republici Srbiji (2006) diskriminatorski. Naravno, pozadina toga bila je da se ukidawem ovog zakona oslabi SPC. Insistirali su na tome da bi neke Ëlanove zakona trebalo izmeniti toliko da zakon postane neprepoznatqiv. Pisali su da Srbija ne poπtuje verska prava, a da ih, recimo, poπtuje albanska vlast na Kosovu i Metohiji. To je besmisleno. Ustavni sud Republike Srbije je u januaru 2013. odbacio miπqewe da je Zakon o crkvama i verskim zajednicama neustavan, a posebno da je diskriminatorski.

U realnosti odnosi izmeu tradicionalnih crkava i verskih zajednica i Republike Srbije nikada u istoriji nisu bili boqi.

Ministarstvo je 2010. oformilo Meureligijski savet Ëiji su Ëlanovi bili i episkop baËki SPC Irinej BuloviÊ, nadbiskup beogradski RimokatoliËke crkve Stanislav HoËevar, rei-sul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem ZilkiÊ

Iskra 1. april 2013.

i rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel.

Nije se radilo, dakle, o „simfoniji Srpske pravoslavne crkve i dræave” veÊ o skladu koji se u javnosti najviπe ogledao kroz rad Meureligijskog saveta. U neformalnim razgovorima se πuπkalo da Ministarstvo vera ne postoji nigde u okruæewu, pa bi ga stoga trebalo ukinuti i u Srbiji. To nije bilo taËno jer u GrËkoj postoji Ministarstvo prosvete i vera, u Turskoj postoji Dijanet, dræavno telo u rangu ministarstva zaduæeno za islamska pitawa Ëiji je buxet desetak puta veÊi od buxeta nekih ministarstava, a u Bugarskoj deluje ministarstvo bez portfeqa koje se bavi i verskim pitawima. U ovom druπtvu naπa zemqa ima najsloæeniju versku situaciju i stoga joj je ministarstvo zaduæeno za verska pitawa bilo najpotrebnije. Uporedo s tim baËeno je oko i na druga ministarstva, koja se, kao πto sam rekao bave identitetskim pitawima. Ukidawem Ministarstva vera Republike Srbije nestala je visoka verska politika naπe zemqe. Neprekinuti niz od 21 godine rada (1991-2012) koji je davao plodonosne rezultate je prekinut.

U vreme dok ste radili kao koordinator za verska pitawa bili ste u prilici da razgovarate sa nekoliko visokih zvaniËnika SAD. ©ta vam je sugerisano na tim sastancima?

— Sa dr Tomasom Patrikom Milejdijem, bivπim ameriËkim ambasadorom u Vatikanu, sreo sam se u Beogradu 2007. godine. ReË je o Ëoveku koji je u vreme raspada SFR Jugoslavije bio na funkciji ambasadora, a iz tog dela wegove poslovne biografije ostalo je zabeleæeno da se zalagao za hrvatsku stranu. Veoma je uticajan u ameriËkom „rimokatoliËkom lobiju”.

Iz Londona sam 2007. dobio sugestiju da bi Milejdi æeleo da se sretne sa nekoliko episkopa SPC. Organizovali smo mu susret sa pet naπih episkopa. Milejdi je u razgovoru doticao sva verska pitawa vezana za srpski narod i SPC na prostoru bivπe Jugoslavije, poËev od Makedonije, do Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Bio je veoma upuÊen u temu i dræao se unapred pripremqenog koncepta razgovora. Na neformalan naËin predstavio nam je smernice ameriËke politike kroz interese uticajnih ameriËkih rimokatolika.

Milejdi je arhiepiskopu Jovanu rekao da „srpsko crkveno pitawe” u Makedoniji ne postoji.

Bilo je jasno i ranije, a tada je postalo izriËito, kako ameriËka politika ne uvaæava Ëiwenicu da je Ohridska arhiepiskopija ustanovqena kao autonomna crkva u okviru SPC. Druga tema bila je vezana za SPC u Crnoj Gori. Milejdi je sugerisao da se tri velike hriπÊanske svetiwe koje se nalaze na Cetiwu (ruka Svetog Jovana Krstiteqa, Ëestica Ëasnog krsta Gospodweg i ikona Presvete

25

Uloga SAD... (sa str. 24) desetak godina, posebno od kako je Rumunija postala Ëlanica EU, provokacija Rumunske pravoslavne crkve na kanonskoj teritoriji TimoËke i BraniËevske eparhije, baπ na prostorima gde æive Vlasi, postala viπe nego upadqiva?

— Taj pritisak traje istovremeno sa onim koje trpe eparhije SPC na naπim juænim granicama. VeÊ smo videli da Êe pitawe statusa SPC u Crnoj Gori i pitawe opstanka Ohridske arhiepiskopije u Makedoniji tek dobiti na zamahu.

SPC na Kosovu i Metohiji je od 1999. u vanrednom stawu. Eparhija vrawska je prikqeπtena na viπe naËina i sa viπe strana. ©to se tiËe Rumunske crkve, Ministarstvo vera je 2009. upisalo eparhiju Dakija Feliks Rumunske pravoslavne crkve (u srpskom Banatu) u Registar crkava i verskih zajednica. Tim povodom je upriliËeno da uverewe o upisu bude sveËano uruËeno u Patrijarπiji SPC. Meutim, rumunski episkop Danil je tada vratio uverewe o upisu, rekao da ga ne priznaje dok eparhiji Dakija Feliks ne bude dato pravo da deluje u TimoËkoj krajini.

Mitropolit Amfilohije je tada rekao: „Zar nam i vi braÊo pretite duhovnim bombardovawem”.

Rumunska pravoslavna crkva je nastavila nekanonsko delovawe u TimoËkoj krajini. Za to ima podrπku rumunske dræave. SPC je viπe puta apelovala da se sa tim prekine. Meutim, Rumunija je temu izdigla na meunarodni nivo i preti da nam uspori evropske integracije. Iako Vlasi æele da u wihovim sredinama sluæi sveπtenstvo SPC, rumunska strana to ne prihvata veÊ æeli da se nametne silom. Vladika timoËki Justin blagoslovio je liturgiju na vlaπkom jeziku u hramovima SPC u TimoËkoj krajini, ali ni to nije zadovoqilo rumunske aspiracije. Joπ neka pitawa se nameÊu. Otvoreno je pitawe vraÊawa imovine NemaËkoj evangelistiËkoj crkvi, koja je u Srbiji 1944. prestala sa radom. I tu nije kraj.

Od kakvog je znaËaja za Srbiju pitawe statusa Islamske zajednice Srbije?

— Po mom miπqewu, od najviπeg dræavnog znaËaja za Republiku Srbiju. Istorijske i pravne Ëiwenice idu tome u prilog. Nadam se da Êe naπa aktuelna vlast nastaviti istim putem i da Êe Ministarstvo pravde de iure priznati Islamskoj zajednici Srbije status tradicionalne verske zajednice. Visokodostojnici Islamske zajednice Srbije su na meunarodnim islamskim forumima apelovali na muslimanske zemqe da ne priznaju unilateralno proglaπenu secesiju Kosova i Metohije. Islamska zajednica Srbije je integrisana u viπe komisija, posebnih radnih grupa i drugih tela Republike Srbije. Dakle, ne bi bilo dobro da se pravi neki zaokret u drugom pravcu.

Time bismo se pokazali nelojalnim i beskarakternim.

PeËat / Borba za veru 28. 2. 2013.

26

Nataπa JOVANOVI∆ (Podvukla - Iskra)

спољни дуг србије на крају 2012. био 85,6 одсто Бдп-а

Спољни дуг Србије на крају 2012. године износио је 25,72 милијарде евра, и његово учешће у бруто домаћем производу достигло је 85,6 одсто, наведено је у новом броју часописа „Коњуктурни трендови”, који издаје Привредна комора Србије.

Од укупног спољног дуга 25,44 милијарде евра представља стање дуга по главници, а 279,9 милиона редовну камату. У поређењу са последњим даном новембра 2012. године, укупан спољни дуг је повећан за 15,7 милиона евра услед повећања дугорочног дуга за 26,1 милиона евра, док је краткорочни дуг смањен за 10,4 милиона.

Спољни дуг јавног сектора је смањен за 51,7 милиона евра, док је дуг приватног сектора повећан за 67,3 милиона, при чему је задуживање сектора предузећа повећано за 118,1 милион евра а дуг банака смањен за 50,8 милиона евра у односу на крај новембра. Спољни дуг јавног сектора је смањен на 12,19 милијарди евра, или 47,4 одсто укупног дуга, а спољни дуг приватног сектора повећан на 13,53 милијарде, или 52,6 одсто, у односу на последњи дан новембра 2012. године. танјуг

19.3.2013.

Putin: Mawine da poπtuju ruske zakone...

Putin, predsednik Rusije, je povodom odnosa sa mawinama, 4. februara 2013. u Dumi rekao sledeÊe: „U Rusiji æive Rusi. Svaka i bilo koja mawina, ako æeli da æivi, radi i hrani se u Rusiji, treba da govori ruski i poπtuje ruske zakone. Ako hoÊe ©arija zakon, onda ih savetujemo da idu tamo gde je to dræavni zakon. Rusija nisu potrebne mawine. Mawinama je potrebna Rusija i mi im neÊemo dati posebne privilegije, niti da mewamo naπe zakone da bi zadovoqili wihove æeqe, bez obzira kako glasno oni vikali `diskriminacija`.

Boqe je da se uËimo na samoubistvima Amerike, Engleske, Holandije i Francuske, ako nam je da preæivmo kao nacija. Ruski obiËaji i tradicija nisu saglasni sa nekulturom i primitivnim ponaπawem veÊine mawina.

Kada ovo Ëasno zakondavno telo razmiπqa o donoπewu novih zakona, treba prvo da vodi raËuna o nacionalnom intresu, imajuÊi u vidu da mawine nisu Rusi.”

Poslanici Dume pozdravili su Putinovo izlagawe petominutnim pqeskom.

5.2.2013.

Prevod iz Wujork Tajmsa

Iskra 1. april 2013.

Deklaracija Kongresa intelektualaca:

NE SMEMO OSTATI NEMI POSMATRA»I OP©TEG TOWEWA 1. SuoËeni smo sa dubokom ekonomskom, socijalnom, moralnom i politiËkom krizom - kojoj se i ne nazire kraj. Ovo je jedno ozbiqno upozorewe na blisku buduÊnost velikog produbqavawa krize - koje nas oËekuje.

2. Strateπki dræavotvorni interesi i ciqevi su potisnuti od strane separatistiËkih i uskostranaËkih interesa. Opπti interes se demontira i odnosi u stranke pretvarajuÊi kapital u grupno-privatni posed. Svedoci smo procesa rasprodaje druπtvenog bogatstva, razarawa dræave i ruπewa suvereniteta dræave. Proces se odvija sistematski pod parolom demokratije, slobodnog træiπta i qudskih prava i sloboda.

3. Privatizacija je provedena kao obiËna pqaËka uz masovne steËajeve preduzeÊa i radnike na ulicama. U socijalni program u posledwih osam godina nije uloæen ni jedan dinar. Stvarni vlasnici preduzeÊa ostali su bez svog kapitala i postali najamni radnici. Tajkuni i oni bliski vlasti su se enormno obogatili na nevienoj pqaËki radniËkog kapitala, dok je najveÊi deo nacije odveden u siromaπtvo i golo preæivqavawe.

UËvrπÊuje se oligarhijski politiËki kapitalizam, dok mase ostaju na periferiji, sve siromaπnije i bolesnije.

4. Ubrajamo se u najstarije nacije u Evropi.

Stanovniπtvo se naglo smawuje, a nema nikakve nacionalne populacione politike. Demografska politika ne postoji, a nacija nam ubrzano nestaje i stari.

5. Nezaposlenost je postala najveÊi problem privrede i druπtva kao posledica pogreπnog i pogubnog modela razvoja i makroekonomske politike. U posledwoj dekadi ostalo je bez posla u privredi 545 hiqada. Stvarna stopa nezaposlenosti nije 23%, veÊ gotovo 29%. U uslovima produæene krize, zastoja, pada proizvodwe, slika se ubrzano pogorπava. Posebno je pogoena πkolovana mlada generacija, bez perspektive.

NajveÊi deo namerava da napusti Srbiju. Kakav je to nacionalni gubitak? Kakva je buduÊnost nacije?

6. Plate i penzije su veÊ gotovo tri godine zamrznute, dok inflacija oæivqava i spada meu najviπe u Evropi. Æivotni standard se stalno sniæava, a kvalitet æivota pogorπava.

7. Poqoprivreda, tretirana kao strateπka oblast, gotovo je prepuπtena stihiji i preæivqavawu, a u odreenim granama pravom propadawu. Nema sigurnosti u cenama i otkupu, nikakve dugoroËne strategije razvoja, bez redovnih isplata proizvoda, bez prave kreditne i fiskalne politike podrπke. U posledwih deset godina razvijala se po proseËnoj stopi od 0,9%, sa ogromnim godiπwim oscilacijama, kao posledica velike

Iskra 1. april 2013. .

neizvesnosti i sistemske neureenosti. Pogreπnom uvoznom i zaπtitnom politikom dodatno se guπi. Postoji namera za uvoz GMO, Ëime se druπtvo mora oπtro suprotstaviti.

8. Zaduæenost u inostranstvu i sada autonomni rast spoqnih dugova, prelaze sve dozvoqene granice, uz uvlaËewe druπtva u duæniËku krizu. Radimo samo za deo obaveza iz spoqnih dugova. Godiπwe obaveze iz dugova su dva-tri puta veÊe od prirasta bruto domaÊeg proizvoda.

Otplata dugova se vrπi preko novog zaduæivawa, smawewem domaÊe potroπwe i standarda, a sada i padom deviznih rezervi. Teret duæniËkog ropstva je sve veÊi kroz politiku nekontrolisanog inostranog zaduæivawa. Ne postoji koncept, vizija i politika novog zaduæivawa.

9. Spoqnotrgovinski deficit u proπloj dekadi iznosi preko 80 milijardi dolara, a rezultat je izabranog neoliberalnog modela razvoja. Ne postoji nikakva koncepcija spoqnotrgovinske politike, ali ni nuæna zaπtitna politika privrede. DomaÊa privreda i proizvodwa su uguπene, a træiπte preplavqeno stranom robom, dok je kupovna moÊ graana srozana. Postali smo samo proπireno strano træiπte.

10. Buxetski deficit je sve veÊi i autonomno se poveÊava. Nastali gigantski buxetski deficit je tri puta veÊi od zvaniËnog - koji se prikazuje. Sve je teæe i skupqe wegovo finansirawe, posebno preko novog zaduæivawa.

11. Banke su predate u ruke stranom kapitalu i ne pomaæu razvoj i modernizaciju privrede i likvidnost preduzeÊa. Monetarna politika koju provode banke nije u funkciji razvoja privrede i likvidnosti, veÊ krupnog stranog i privatnog bankarskog kapitala i pokriÊa buxetskog deficita, produbqujuÊi pri tome recesiju i nelikvidnost.

12. Otvoren je proces narastawa ekonomsko-finansijskog kolonijalizma. Glavni zastupnici liberalnog kapitalizma su i daqe na sceni i provode politiku deindustrijalizacije, destrukcije privrede i druπtva. Istovremeno je neoliberalni model u svetu doæiveo potpuni slom.

13. Restriktivna monetarna politika, Ëiji je osnovni ciq stabilnost cena, uz enormno visoke kamate, praktiËno je opustoπila i onesposobila preduzeÊa za razvoj. Potreban nam je potpuno drugi model i generalni zaokret u voewu monetarne politike, a ne preuzeti model koji nama ne odgovara i koji uniπtava privredu. Dugo voenom politikom precewenog kursa dinara doπlo je do prave eksplozije nekontrolisanog uvoza i guπewa domaÊe proizvodwe. Model razvoja baziran na nekontrolisanom uvozu i neproizvodnoj javnoj potroπwi

7

Pokuπaj pozitivnog... verzitetima πto i jeste sluËaj ne samo s JeremiÊem veÊ i Ëitavim nizom takvih koji su sada preuzeli gotovo sve najvaænije pozicije u danaπwoj tzv. demokratskoj Srbiji.

I pored ovakvog poreklom izazvanog „optereÊewa” ili moæda baπ zbog wega, Vuk JeremiÊ, kad god u svojim javnim akcijama meunarodnog znaËaja imao prilike, demonstrirao je svoje srpsko poreklo, πto se odmah u zapadwaËkom vokabularu krstilo „nacionalizmom” koja kad se radi o Srbima jeste - „sramna reË”. Joπ jedna za wega nezgoda viπe za komunikaciju sa zapadnim krugovima.

Kako je pak, s druge strane, srpski lik na meunarodnoj sceni zahvaqujuÊi SAD i zapadwaËkoj inaËe premoÊnoj propagandnoj maπineriji uprqan do genocidnosti, JeremiÊ je svojim srpskim javnim nastupom, polako ali sigurno brisao to SAD blato sa srpskog dræavnog lika. ©to danas stranci hoÊe da opπte sa srpskim vlastima, to se ima zahvaliti JeremiÊu. A najboqi dokaz da je on otupio oπtrice te anti srpske mræwe, jeste JeremiÊev izbor za predsednika Generalne skupπtine UN (GSUN), neπto inaËe nezamislivo - samo moæda dve godine ranije. Isto tako je nezamislivo da je prvi govornik na toj GSUN bio tek izabrani predsednik Srbije Tomislav NikoliÊ, iako takoe „nacionalista”. A da je on „nepopravqivi” srpski nacionalista jeste Ëiwenica πto je on svoj izbor za predsednika GSUN, proslavio privatno u jednom srpskom restoranu u Wujorku (bio prisutan i gen. sekretar UN) uz horsku pesmu „Marπ na Drinu”.

Iako je, kao ministar spoqnih poslova Srbije, bio pod TadiÊevom prinudom, on je u dva maha uspeo da izvede na meunarodnu scenu vrlo kontroverzno kosovsko pitawe. Prvi put je ubedio SBUN da se jednostrana kosovska nezavisnost stavi pred Meunarodni sud pravde (MSP) u Hagu, radi utvrivawe wene legalnosti u odnosu na meunarodno pravo. Znamo, meutim, da je MSP neoËekivano stao na stranu Zapada, te rekao da ta nezavisnost nije u sukobu sa wim. Drugi put je JeremiÊ ubedio savet SBUN da je kosovska nezavisnost povreda meunarodnog prava. Odmah je reagovala EU, da treba izaÊi sa zajedniËkom platformom. Zbog TadiÊevog pritiska, najzad se i JeremiÊ opredelio za onu zajedniËku koja se, veÊ znamo, zavrπila „neutralnoπÊu” Euleksa, od koje u praksi nije ostalo niπta. Nekako baπ u to vreme, upuÊen je iz EU prigovor Srbiji da JeremiÊ nije dobar „sagovornik” sa wima.

Kao predsednik GSUN, JeremiÊ je za 10. april ove godine organizovao simpozijum u okviru UN, na kome treba da se stavi na tapet „nepristrasnost” haπkog suda koji sudi ratnim zloËincima iz ratova oko rastakawa bivπe SFRJ. Kako to da je srpskim zloËincima do sada izreËeno preko hiqadu godina kazne, a svi ostali (Hrvati, Muslimani, ©iptari) zajedno jedva stotinak, a ratovi trajali preko tri godine, πto znaËi da Srbi nisu imali prednost u oruæju, jer da je to sluËaj, Srbi bi zavrπili ratove za πest meseci ili najviπe godinu dana!?

JeremiÊeva poseta Srbiji JeremiÊ

6

nije doπao u Srbiju dobrovoqno,

veÊ radi toga da sa bivπom TadiÊevom DS koju je u meuvremenu prisvojio Dragan –ilas normalizuje stvari u vezi zahteva da on, JeremiÊ, vrati DS svoj skupπtinski mandat, jer je na izbornoj kandidatskoj listi DS bio na 15. mestu, pa prema tome mandat pripada DS a ne wemu. JeremiÊ je taj argumenat odbio (kaæe: ni –ilas, mada je bio na 1. mestu, nije vratio svoj) i dodao da se u izbornom zakonu izriËito kaæe da mandat pripada onome koji je izabran; zatraæio je da Ustavni sud donese konaËnu odluku. Najzad je JeremiÊ upotrebio i ovaj argumenat: Ako me iskquËite iz DS, vi ne smawujete ugled JeremiÊa kao predsednika GSUN, ali smawujete ugled Srbije u svetu. Sve to nije pomoglo, JeremiÊ je iskquËen iz DS. Na pitawe novinara zaπto mu je potreban skupπtinski mandat, rekao je da kad mu u septembu 2013. prestane mandat predsednika GSUN, on se vraÊa u Srbiju jer æeli da se ukquËi u rad srpske Skupπtine i u woj bori za preporod Srbije. Taj wegov preporod moguÊ jedino ako se Srbija vrati na put predaka koji su Srbiju digli na najveÊu moguÊu visinu - na put kosovski od 1389, put Karaora, Miloπa i put pobeda iz svetskog rata. * Potsetimo se joπ jednom kako je nastao ovaj Ëlanak. OtpoËet je na opπtem gnuπawu rodoqubivog srpstva kako izdajniËka koalicija VuËiÊ-DaËiÊDinkiÊ (trebalo bi tu ukquËiti i Tomu NikoliÊa, ali poπto je sam sebe sveo na nivo nemoÊnog posmatraËa, izostavqeno je to) svesno ærtvuje Kosovo radi „datuma” tj. poËetak pregovora (juni mesec) za ulazak tek u predsobqe EU a i pod jakom sumwom da li smo tamo kao partneri uopπte poæeqni. Iz tog gnuπawa se rodila ideja o ozdravqewu Srbije.

Istini za voqu, „inicijalna kapisla” tog procesa doπla je sluËajno od samog tog izdajniËkog triumvirata (VuËiÊ, DaËiÊ, DinkiÊ) - da je gubqewe Kosova „suviπe visoka cena” za „datum”.

Tako je praktiËno razoren mit „i Kosovo i EU” a otpoËet proces ozdravqewa. Odmah po tom, Koπtunica je svojom inicijativom da se pregovori sa Priπtinom „zamrznu” do boqih vremena, praktiËno vratio Kosovo na Rezoluciju 1244 jer po woj Kosovo je suvereni deo Srbije sa suπtinskom autonomijom o kojoj Srbi i Albanci tek treba da se dogovore, πto sve ukazuje na to da Borkova „dræavna” postaje ponovo samo administrativna granica sa Srbijom, kao i to da svi dosadaπwi dogovori sa Priπtinom prestaju da vaæe.

Ovde proces ozdravqewa Srbije privremeno staje jer vlada tog izdajniËkog triumvirata pada. Otvorena je tu sad jedna zagrada da bi se ukazalo da u JeremiÊu postoje potencijali da on od sebe Savla napravi Pavla. Iz tog ugla gledano, sudbina srpskog ozdravqewa, zavisno od JeremiÊa, ima dva izlaza.

Ako pak JeremiÊ nije svestan svoje misije ili u hodu do tog saznawa o misiji ne doÊe, od procesa ozdravqewa Srbije nema niπta, a Srbija postaje samo testo (Hazari) od koga drugi narodi prave svoju istoriju.

Jedino on sa „pavlovskih” visina moæe Srbiju vratiti u porodicu istorijskih naroda.

Nije uzalud reËeno: mnogi su pozvani ali je malo izabranih.

N. Q.

Iskra 1. april 2013.

Amerikanac u Beogradu

SAD UVEK I SVUDA SLEDI SAMO SVOJ INTERES Taman kada sam pomislio kako Êe nova ameriËka ekselencija u Beogradu, ambasador Majkl Kirbi, viπe voleti Srbiju nego wegovi prethodnici, barem se tako Ëinilo prethodnih meseci, kad ono ekselencija nastavqa istim utabanim putem.

Kaæe da „Vaπington ne æeli novu Republiku Srpsku na Kosovu, jer se taj model nije pokazao kao dobro reπewe za razvoj BiH”. Ako osnovano pretpostavimo da je qubav Amerikanaca prema nekoj dræavi, ili naciji, uvek zasnovana na konkretnom interesu, onda je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik svojevremeno najboqe odgovorio ameriËkom ambasadoru u BiH na primedbu „kako BiH ne funkcioniπe, a oni Amerikanci su u projekat te dræave uloæili pare”. „Ekselencijo, Republika Srpska je spremna da vam vrati svaki uloæeni dolar, evo takoreÊi sutra, samo nemojte viπe da nam nameÊete vaπa reπewa”, rekao je Dodik. Amerikanac je bio iznenaen, zgranut i bez teksta.

Dakle, hajde da i mi ponudimo Vaπingtonu da mu platimo zato πto su nas bespravno i mimo svih meunarodnih konvencija i pravila bombardovali 1999. godine, da platimo sve bombe, rakete i osiromaπeni uranijum kojim su nas zasejali, da im platimo sav strah i duπevni bol wihovih pilota dok smo ih gaali, da platimo i duπevni bol koji ekselencija verovatno ima kad god proe ulicom Kneza Miloπa pored ostataka zgrade Generalπtaba i Ministarstva odbrane. Jer, „–uro Êe ti oprostiti πto te je tukao”. Moæemo mi to, kako da ne, pa naπi odnosi sa Vaπingtonom i Briselom sve viπe liËe na priliËno nedoliËan orijentalni bazar. Naime, veÊ 12 godina Srbija æivi izmeu revolucije i kontrarevolucije, izmeu jasnih ciqeva i nejasnih perspektiva, izmeu pritiska i zaborava, izmeu nespojivog oËuvawa Kosova, u ovom ili onom obliku, i ulaska u EU. I sve to vreme πerif nameÊe red i zakon, sankcioniπe ono πto smatra da treba, ocewuje rezultate na planu demokratije i qudskih prava, pohvaquje i dodequje diplome i povlastice revnosnim uËenicima, a da se niko od domaÊina u ovoj Srbiji ne upita kakva smo mi to zemqa? Ne zbog nas, veÊ zbog Amerike i Amerikanaca, jer wima, ako zaista volimo SAD, treba pomoÊi.

RatniËka politika, paganska etika, Amerika sve viπe liËi na nekadaπwu rimsku imperiju, jer samo je Rim u jednom periodu istorije bio toliko vojno superioran. Posle dobijenog „hladnog rata”, Amerika vlada svetom bez saveznika, bez institucija, bez pravila, reagujuÊi silom gde hoÊe i kad hoÊe. To neosnovano samopouzdawe zove se „hibris”, to je grËka reË, a znaËi otprilike prekoraËewe svake mere, kad qudi zamisle da su moÊni kao bogovi, i ne vide da upravo zato i srqaju u provaliju.

Iskra 1. april 2013.

Upravo je na primeru Kosova savremeni Rim na reci Potomak prihvatio svoju imperijalnu sudbinu, zaboravio svu moralnu retoriku, jer to kao da sada nije realno, ali za razliku od Rimqana, koji su otvoreno prihvatali svoju imperijalnu sudbinu, Amerikanci vole da veruju, i da druge u to uveravaju, da oni nemaju imperiju. Zapravo, Amerika je unilateralna kada hoÊe, ili kad god moæe, kao svaka sila, a multilateralna kad mora, opet kao svaka sila, jer to je samo odnos snaga. Pri svemu tome, Americi je najvaænija stabilnost nekog regiona, mnogo vaænija i od puke pravde. SAD smatraju da stabilnost i ameriËke interese na Kosovu mogu da garantuju TaËi i Haradinaj, a ne srpski politiËari, kako na Kosovu tako i u Beogradu. AmeriËka imperija se na Kosovu opredelila za stabilnost, kao vodeÊu ideju, a ne za demokratiju, joπ mawe za qudska i nacionalna prava Srba. Amerika je godinama podræavala i pomagala najgore vojne reæime i diktature πirom sveta, naravno, ako su obezbeivali red i branili interese Amerike.

Kosovo je samo nastavak te imperijalne politike.

Kosovo je vekovna agonija rivalskih kultura i nacija, sudar meusobno nespojivih istorija zapletenih u borbi za primat na istom i uskom geografskom prostoru. Kosovo je i sudar mitova Ëija se verodostojnost periodiËno pothrawuje i krvqu, a svako novo ubistvo na tom prostoru Ëini istoriju koja je do wega dovela verovatnijom i teæom za prevazilaæewe. Beskorisno je isticati da su sve istorije u velikoj meri mitske, da su kulture prepune logiËkih besmislica i samoobmana i da je plan Priπtine o harmoniËnom i idiliËnom Kosovu Albanaca i Srba neosnovana fantazija. Bog zna da su se iz klasne i ideoloπke solidarnosti u proπlom veku izrodila uæasna zla. Da li je neosporno da Êe ruke nacionalne i etniËke solidarnosti danas biti Ëistije? Ako je istina da je komunistiËki vizionarski internacionalizam doæiveo slom, u kojoj meri se dobronamerni liberalni nacionalizam pokazao uspeπnim, recimo, na prostorima Balkana? ©ta bi danas uradio Vudrou Vilson, pravi predstavnik dobronamernog liberalnog nacionalizma, sa bandama ubica i pqaËkaπa na Kosovu? Jer, u Vilsonovom liberalnom nacionalizmu centralno mesto zauzimala je doktrina samoopredeqewa, odnosno ideja da potlaËene nacije imaju pravo da zbace svoje tlaËiteqe i da zahtevaju suverene dræave na teritoriji koju naseqavaju. Na Balkanu su sve nacije dobile to pravo osim Srba. Osim, ako ameriËka ekselencija u Beogradu ne misli drukËije...

Politika, 9.3.2013.

(Podvukla - Iskra)

Miroslav Lazanski

27

APOLOGIJA ZAVODA ZA PRINUDNO VASPITAWE OMLADINE U galeriji novosadske IzdavaËke kuÊe „Prometej” (Trg Marije Trandafil 11) 25. januara 2013. otvorena je izloæba pod nazivom „Ni kolex, ni tamnica”. Autor izloæbe Aleksandar NikoliÊ, direktor Istorijskog arhiva Smederevske Planake, publici je predstavio fotografije i dokumenta vezana za Zavod za prinudno vaspitawe omladine u Smederevskoj Palanci. Izloæene fotografije i dokumenta nisu propraÊena nikakvim politiËkim komentarima, veÊ je ostavqeno svakome da se sam uveri o prirodi tog Zavoda. Autoru nije bio ciq da „revidira” istoriju, nego da prikaæe jednu malo poznatu stranicu srpske istorije.

Jedan deo medija preneo je stavove nekih organizacija i partija (AFANS, LDP, LSV) koje su aprioristiËki negativno prokomentarisale izloæbu. Javnost se podelila. Uprkos nastaloj kontroverzi, izloæba je 18. februara 2013. otvorena i u beogradskom „Artcentru” (ViπwiÊeva 3). Koliko je tema pobudila paæwu javnosti svedoËi i Ëiwenica da je dræavna televizija (RTS 1) 19. februara 2013. prvi deo emisije „Oko magazin” posvetila Zavodu i izloæbi posveÊenoj wemu.

Izloæba Êe biti otvarana i u drugim gradovima Srbije. Najpre 7. marta 2013. u baËkopalanaËkom Muzeju grada (Trg Bratstva i jedinstva 21). Posle BaËke Palanke izloæbu Êe moÊi videti i drugi gradovi.

Upoznavawe sa srpskom istorijom moæe biti samo hvale vredno. Onaj ko to omoguÊava svakako zasluæuje pohvalu.

1. Istorijski kontekst Da bi se Zavod mogao ispravno oceniti potrebno je poznavati druπtveno-istorijski kontekst u kom je delovao. Zavod je delovao od septembra 1942. do septembra 1944. - dakle, u jeku Drugog svetskog rata. Koji dogaaji su mu prethodili?

Pre Drugog svetskog rata Evropa je bila podeqena na interesne sfere nekoliko moÊnih dræava, pre svega NemaËke i Velike Britanije.

Knez Pavle KaraoreviÊ, vladalac Kraqevine Jugoslavije, bio je u kulturi anglofil, ali u politici realist i pacifist. I pored svog kulturnog anglofilstva, on nije dozvolio da se Jugoslavija svrsta na stranu Velike Britanije jer je znao da bi to dovelo do rata sa NemaËkom za koju Jugoslavija nije bila spremna.

Naæalost, Britanci su uspeli da svrgnu Kneza Pavla i dovedu na vlast anglofilski reæim (27. marta 1941). Iako je voa puËista Duπan SimoviÊ uveravao Nemce da Jugoslavija nije promenila politiku neutralnosti, nije uspeo da zavara Hitlera. Uskoro (6. aprila 1941) Nemci i wihovi saveznici napali su Jugoslaviju. Dogodilo se upravo ono Ëega se Knez Pavle najviπe pribijavao: Jugoslavija je razbijena, a Srbi izloæeni progonima.

Katastrofa Jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu pogaala je samo Srbe i bila uvod u joπ veÊe katastrofe. Nemci i wihovi saveznici u

28

zarobqeniπtvo su odvodili samo srpske oficire i vojnike, a nesrpske oficire i vojnike puπtali su na slobodu. Ne samo da su vojnici i oficiri Srbi bili odvoeni u zarobqeniπtvo, nego su se i ogromni delovi srpskog naroda naπli u dræavama sa otvoreno genocidnim namerama. Maari u BaËkoj i Barawi, domaÊi Nemci u Banatu, Bugari u istoËnoj Srbiji, Albanci na Kosovu i Metohiji, Hrvati u Sremu, Slavoniji, Hrvatskoj, Dalmaciji, Bosni i Hercegovniji jedva da su skrivali svoje asimilatorske i genocidne namere.

Situacija u okupiranoj Srbiji bila je jedva neπto boqa. Okupator (Nemci) nije imao neposredne genocidne namere, ali je zahtevao velika ekonomska davawa. Joπ gore, pretio je da Êe za svakog ubijenog nemaËkog vojnika streqati 100 Srba, a za svakog rawenog 50 Srba.

Vlada Milana AÊimoviÊa (Komesarska uprava - Iskra) nije bila dorasla situaciji, pa ju je uskoro zamenila Vlada nacionalnog spasa Milana NediÊa (avgusta 1941). Ona se naπla pred mnogim problemima. Jedan od wih je bio kako da udomi desetine hiqada izbegica koje su se slivale u malu Srbiju. O tome je uspeπno vodio brigu Toma MaksimoviÊ, zbog Ëega su ga kasnije „oslobodioci” osudili na zatvor! Tako su se nove vlasti zahvalile tom dobrotovoru.

U situaciju kada je Srbija okupirana od strogog okupatora, kada je preplavqena preplaπenim izbeglicama, posledwe πto je trebalo Srbiji bio je graanski rat. No, upravo se on pojavio.

2. Graanski rat Vlada Milana NediÊa je pokuπavala da spasi πto se spasiti dade. I baπ tada kada joj je trebalo najviπe pomoÊi, na wu su se sruËile nove nevoqe: napale su je dve grupe ustanika: draæinovci (Ëetnici) i titoisti (partizani).

Ti ustanici su poËeli da ubijaju nemaËke vojnike pod izgovorom da vode „narodnooslobodilaËku” borbu. Ali nemaËke odmazde su bile tako æestoke da je ta borba bila pre narodno uniπtewe, nego narodno osloboewe.

Nisu te ustaniËke grupe napadale samo okupatore, nego i dræavne policajce (u sklopu Srpske dræavne straæe, Srpske poqske straæe, Srpske graniËne straæe). Ustanici su æeleli graanski rat i dobili su ga.

Kada je Srbima trebalo najviπe sabornosti, trezvenosti, jedinstva i mira pojavili su se oni koji su izazivali graanski rat. Surova stvarnost je nadilazila i najkoπmarnije noÊne more Kneze Pavla.

3. Mere vlade Kada bi naπi danaπwi dræavni organi uhapsili pobuwenike koji su ubijali policajce ili se pak pripremali za to, koju biste kaznu za wih oËekivali? Najmawe πto biste oËekivali jeste to da ti pobuwenici budu osueni na viπegodiπwe kazne zatvora. Verovatno ni smrtna kazna ne bi

Iskra 1. april 2013.

Zbog TaËija o Kosovu razmiπqamo negativno

POKU©AJ POZITIVNOG SAGLEDAWA BUDU∆NOSTI SRBIJE U toku sadаπwih pregovora izmeu DaËiÊa i TaËija, usled wegove nepopustqivosti u pogledu „paralelnih institucija” tj. utapawe srpskih opπtina na severu u πiptarski pravni sistem, vlasti Srbije u pregovorima, izjavile su da je „cena” „datuma” (juni mesec, dan poËetak pregovora o ulasku Srbije u EU) „suviπe visoka”. Time indirektno, mada im to nije bio ciq (veÊ samo „predah” u „odbrani” veÊ inaËe praktiËno priznate kosovske nezavisnosti, nagovestile put kojim treba iÊi. A on jeste: ukinuti odmah ideologiju poznatu pod parolom - i Kosovo i EU. Tako se, jednom za svagda, prekida ta kosovska po Srbe tragiËna „igrarija” koju su Srbiji nametnule EU i SAD putem ove tadiÊevske „genijalne ideologije” a koju sada pomno primewuju vuËiÊevski „napredwaci”.

Nedavno je pak i Voja Koπtunica svojom izjavom da bi kosovsko pitawe trebalo „zamrznuti” samo potvrdio πta je jedan dodatni a takoe neobiËno vaæan elemnat za proces eventualnog ozdravqewa Srbije. Sve u svemu, ova dva elementa uzeta zajedno vode Srbiju nazad na Rezoluciju 1244 Saveta Bezbednosti Ujediwenih Nacija (SBUN).

Zbog toga, u prvi plan naπeg interesa, dolazi do pitawa kako se dogodila ta situacija srpskog posrtawa i nazadovawa zbog koje joj je neophodno sadaπwe ozdravqewe.

Srbija gubi dizgine svoje sudbine VraÊa nas to u veÊ davna MiloπeviÊeva vremena; Rambuje, g-u Olbrajt i mlaanog TaËija tek πto je postao wen qubimac, dok je Srbija zbog Kosova pod NATO bombama s osiromaπenim uranijumom veÊ 78 dana; Kumanovskim sporazumom, srpska vojska se neokrwena iseqava sa Kosova i vraÊa na Rezoluciju 1244 SBUN, gde se veli da je Kosovo, trenutno pod mandatom UN deo Srbije, ali sa suπtinskom autonomijom o Ëijem konaËnom statusu Srbi i Albanci bi tek trebalo da se dogovore.

ZnajuÊi da se Srbi zbog ulaska u EU kolebaju, Rusi grabe Rezoluciju 1244 SBUN i s wome uspeπno brane srpsko Kosovo od upornih SAD nasrtaja na wegovu celovitost sa Srbijom. SAD su Ëak i dozvolile TaËiju da proglasi ilegalnu nezavisnost, sve te manipulacije Rusi uporno razbijaju svojim „vetom” u SBUN. I do danaπwih dana, sudbina Kosova bi ostala neugroæena da se SAD ne prisetiπe jednog svog lukavstva. Takva je situacija, bitka za πiptarsko Kosovo se mora prebaciti iz Vaπingtona u Brisel odnosno EU. Srbi poæudni da πto pre uu u EU, neÊe moÊi dugo da se protive wenom uslovqavawu, pogotovo πto se formira „Euleks” odnosno „Eufor” (EU vojna formacija za Kosovo).

GubeÊi tako Kosovo iz ruku SBUN, Rusi su ipak uspeli da izdejstvuju „statusnu neutralnost” Euleksa u pogledu Kosova, na koju se EU takoe obavezala, ali od te wene obaveze u praksi je osta-

Iskra 1. april 2013.

la samo hrpa bezvrednog papira. Jer Srbi nisu nikad protestovali zbog Euleksove povrede te statusne neutralnosti, ali su zato na mesto protesta istakli parolu „i Kosovo (da bi pred narodom saËuvali „obraz”) i EU” Zaπto „bezalternativno” u EU i „privatizacija”?

Najprostiji odgovor na gorwe pitawe jeste - da bi se zabaπurila i sakrila od javnosti Ëiwenica da se tadiÊevska vlast bukvalno prodala EU za 170 milion evra godiπwe, da bi s tim parama srpskim vlastima podmirile bogate plate. U taj EU novac nije ukquËen onaj od privatizacije, mada je i ona obavqena zbog uveÊawa wihovih veÊ ionako golemih plata. Kako danas viπe nema πta da se privatizuje, poËela je privatizacija zemqiπta (vlasniπtvo nad posedima) koja se prodaje strancima, a πto vlast hvalisavo brani taj postupak sa - stranci nam ne mogu odneti zemqu?! TaËno. Samo stranci Êe koristiti tu zemqju da bi, kad veÊ mi nismo, proizvodili produkte koje Êe posle po skupe pare prodavati nama. A πta treba reÊi kad stranci kupuju zemqu zbog vode? Kao πto su se u proπlom stoleÊu vodili Ëak i ratovi zbog benzina, u ovom Êe dolaziti do sliËnih ratova zbog straha od nestanka pijaÊe vode, pa tzv. „napredne” zemqe veÊ sad kupuju skoro besplatno od „nenapredne” Srbije zemqiπta sa joπ zdravom vodom, da bi nam, ako uopπte, prodavali istu docnije po ceni koji mi neÊemo moÊi da platitimo. OdluËujemo se, dakle, za smrt od æei!

Smernice srpskog ozdravqewa Da u zakquËku ovog do sad izreËenog ponovimo glavne smernice srpskog ozdravqewa a povodom kosovskog pitawa. Prvo, „visoka cena datuma” (juni - poËetak pregovora za ulazak u EU) zahteva od Srbije „razvod” od formule „i Kosovo i EU” tj. moæe samo ili Kosovo ili EU. Drugo, Koπtunica nam je istakao πta nam je raditi u vezi Kosova tj. odbacivawe svih dosadaπwih „dogovora” sa Priπtinom i „zamrzavawe” svih buduÊih do boqih vremena.

Kao posledica ovog, sadaπwa vlada VuËiÊevih napredwaka, DaËiÊevih socijalista i DinkiÊevih Udruæenih Regiona Srbije, bi morala da padne. I tu se sad otvara problem koji je, bar tako izgleda za sad, nereπiv. Vlada mora da padne, pa usled toga nema onoga faktora koji bi nastavqao taj tek zapoËeti proces ozdravqewa Sr-bije.

Fenomen JeremiÊ Kako je JeremiÊ uopπte postao jedna neizbeæna Ëiwenica sadaπweg politiËkog æivota Srbije? Po svemu, on je morao da potekne od deda ili oca koji su bili Titovi odnosno MiloπeviÊevi komunisti visokog, dakle, vladajuÊeg ranga. To zakquËujem po tome jer samo su oni mogli da πkoluju svoje potomstvo na prestiænim zapadnim uni-

5

БЕСЕДА ДЕКАНА ДИПЛОМЦИМА

Sa `demokratijom`... mu, i za vreme MiloπeviÊa, i u vreme DOS, ali da niko nije rekao - nema veze πto se, na primer, krade, a sada - odjednom se smatra i javno govori da to "nije niπta straπno".

Ovakvo druπtvo prvo sve svede na zakon, a onda napusti i zakon.

- Na naπu nesreÊu, sve πto je duboko nemoralno, a nije obuhvaÊeno merama zakona, postaje opravdano i moguÊe. Nepisani zakon qudskog uma, svesti i savesti, kao i zakon srca, ostaju na marginama æivota. Drugim reËima, sa pravom je rekao umni hriπÊanski etiËar da se danas nalazimo na smetliπtu moralne civilizacije - kaæe Sando.

A πta je uticalo na toliki pad morala?

Ekonomska kriza, ratovi, tranzicija, trËawe za zapadnim vrednostima...

Kulturolog Ratko BoæoviÊ tvdi da je nevoqa πto je kod nas moral postradao na svim mestima, pa Ëinimo drugima to πto sebi ne bismo æeleli.

OsvrÊuÊi se na nizak moral u politici, i sluËaj ministra koji ima "i devojku i æenu", BoæoviÊ πaqivo pita: - A πta ako je to najboqe πto on zna da radi?

Teolog Dragomir Sando tvrdi da su razlozi sunovrata heterogeni.

- Depo svetskog ubreta, sliËan onome kao kada smo automobile-olupine uvozili, i u moralnom i kulturnom smislu je identiËan. U Evropi i svetu postoje razni nivoi etiËkih kriterija, a mi smo, πto svojom, πto nametnutom voqom, πirom otvorili kapije svojih gradova i sela i sve ono πto je najgore iz drugih svetova svesrdno "uvezli" i prisvojili. Tako su se sreli posebno imajuÊi u vidu mlade generacije: nezaposlenost i lewost, sladak noÊni æivot i neambicioznost, oseÊaj samoodgovornosti i odgovornosti naspram egoizma, izgubqenih arπina ponosa naspram pohlepe, laæi, obmane, krae...

Da bi se stawe popravilo, po miπqewu ovog teologa, neophodno je vraÊati se izvornom dobru: - Stvarati i paralelno vraÊati poverewa u istinske nastavnike, lekare, intelektualce, radnike. Nikada u istoriji nismo imali viπe πkolovanih qudi, a okrenete li se oko sebe, sve problem do problema, od ekonomije, prava, privrede, industrije, tehnike, qudskih prava...

Mediji imaju neverovatnu moÊ. Ne treba uvek podilaziti mwewu iz niskih pobuda, nego bi sve trebalo dovesti u funkciju zajedniËke brige. Jedna stara pedagoπka krilatica kaæe: lakπe je jednome svuÊi desetoricu u blato, nego desetorici izvuÊi jednoga iz blata.

Sando spas vidi i u naπoj tradiciji i kaæe da joπ uvek ima mnogo toga dobroga u naπem narodu.

- Tradicija je Ëudo! Uvek nas vrati dobru kad god pomislimo da nas viπe nema - optimistiËno zakquËuje.

Novosti, 9.3.2013.

(Podvukla - Iskra)

4

Q. BEGENI∆

Декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Мирко Васиљевић одржао је 27. јануара 2013. на Светог Саву, беседу дипломцима тог факултета, чији смисао је далеко надвисио пригоду отворивши нека од најболнијих питања данашње Србије

Поштоване колегинице и колеге, драги пријатељи, драги гости, поштовани дипломци, Дан Светог Саве је најсветији дан у историји и државности Србије. Симболика доделе диплома нашим студентима управо овог дана трајна је и тиме неизбрисива. Дипломирали сте, уважени дипломци, на Факултету који баштини традицију од 202 године, с ослонцем на правни студиј Доситејеве Велике школе (1808)... Дипломирали сте у помало исрпљеној и уморној Србији, која од вас очекује да је изведете из стања дуготрајне летаргије и вечних размеђа.

Србија је уморна од дуготрајног предизборног стања које судећи по феномену обећања траје од увођења вишестраначја! Србија је уморна од излизаности и испразности реформи и реформатора!

Србија је уморна од видљивих манифестација претварања високопланетарне идеје слободе у њену карикатуру!

Србија је уморна од заштите погрешних „вредности“, попут синдикалног и страначког чланства и незаштите правих вредности, попут својине и приватности! Србија је уморна од дуготрајног тражења одговора на питање куда иде, зашто иде и како иде - наслућујем испашће у стилу оног афоризма „лудо смо се тамо провели нити знамо где смо били, нити шта смо тамо радили“!

Србија је уморна од једностраности свог јеловника: доручак - политика, ручак - политика, вечера - политика, спавање - политика, устајање - политика!

Србија је уморна од времена непромишљених приватизација које унесрећује људе, а државу, привреду и право чини приватним поседима! Србија је уморна од универзитета и факултета који фабрикују преконоћне докторате полуписмених доктора наука који треба да уче струци од њих далеко паметније студенте!

Србија је уморна од дуготрајног ишчекивања до дође време у коме право неће бити невреме!

Србија је уморна... Ви, уважени дипломци, данас нудите Србији, тако уморној, своје највеће вредности: младост и знање стечено на Универзитету и Факултету који своју утемељеност броје истим бројем векова као што нови универзитети и факултети, настали на таласу несрећног доба промоције форме без садржаја, промоције некултуре знања и агресије филозофије образовања као бизниса, броје дане. Србији остаје да то само препозна и зарад своје будућности правој, а не лажној вредности да шансу! Честитам и срећно! У Београду, 27. јануара 2013. године (Podvukla - Iskra) Iskra 1. april 2013.

bila neprimerena. Ali vlada Milana NediÊa, Ëak i u tim surovim vremenima, Ëini neπto iznimno humano: zarobqene mlade revolucionare (uhvaÊene u borbi) ili podstrekaËe na revoluciju (uhvaÊene u agitaciji) odluËila je da ne streqa, niti da osudi na ropsko tamnovawe, nego da ih uputi u logor u kojem bi se putem vaspitawa odgovorili od izazivawa graanskog rata.

4. „Prinudno” Savremeni kritiËari Zavoda istiËu da je zavod bio „prinudan”. Da se Zavod nazove „prinudnim” insistirao je okupator. Taj naziv, ma koliko imao negativne asocijacije, nije bio neprikladan.

Prevaspitavawe je bilo humano, ali prinudno. Ako se ima u vidu da je Zavod u svojoj suπtini bio logor za zarobqenike, onda se wegova prinudnost moæe lako objasniti: ne postoje doborovoqni zatvori.

A tretman zatrovrenika je bio izuzetno human. On ne samo da je bio human po standardima svoga vremena (Drugog svetskog rata), nego i po naπim sadaπwim. MoguÊnost da se zatvorenici obrazuju, uËe zanatima, bave sportom, razonodom i kulturom retko se sreÊe i u sadaπwim zatvorima.

Ëitaju draæinovsku ili qotiÊevsku literaturu kako bi se osvedoËili o wihovoj laænosti. Nije tu bilo nikakvog ubeivawa. Oni su streqani na licu mesta. Likvidirawe politiËkih protivnika (nediÊevaca, qotiÊevaca, partizana) bila je uobiËajena praksa i kod draæinovaca. Ni tu nije postojao bilo kakav pokuπaj prevaspitavawa. U uslovima rata do istrebqewa, Zavod u Smederevskoj Palanci stoji kao redak primer humanosti i politiËke tolerancije.

7. Poreewe s Golim otokom Koliko je Zavod bio human moæe se prosuditi ako se uporedi sa tretmanom politiËkih protivnika u logoru iz neπto kasnijeg vremena: Golom otoku. Na Golom otoku zatvorenici nisu mogli da igraju πah, fudbal, glume u pozoriπnim predstavama, niti rekreativno da rade. Bili su podvrgavani bezuslovnim brutalnostima.

U svoje vreme Zavod u Smederevskoj Palanci bio je jedan od najhumanih zatvora. U svoje vreme logor na Golom otoku bio je jedan od najnehumanijih zatvora.

8. Konzervativci, ne faπisti

5. Hrvatski logori Predstavu o tome koliko je Zavod bio human moæe se steÊi ako se uporedi sa logorima u nekim drugim dræavama Evrope toga vremena. Hrvatska je najbliæi primer. U hrvatske logore ustaπki reæim nije slao samo svoje politiËke protivnike, nego upravo sve nehrvate pripadnike „niæe rase”: Srbe, Jevreje i Rome. U wima nije bilo nikakvog pokuπaja prevaspitavawa. Krivica logoraπa je bila samo ta πto su bili odreene narodnosti. Narod svirepo ubijan u logorima NDH u ogromoj veÊini sluËajeva nije imao nikava politiËka ubeewa. Hrvatska je sprovodila genocid par excellence.

Osim toga, likvidacije u hrvatskim logorima nisu bile obiËne egzekucije. Ciq nije bio samo da se ærtva ubije, nego da se i ponizi, unizi i osramoti. Stoga su naËini ubijawa bili upravo sadistiËki. NemaËki logori su bili strogi, ali neËelno u wima je izbegavano sadistiËko muËewe.

Sasvim suprotno se odvijalo u Zavodu NediÊeve Srbije. Omladinci koji su pokazivali posluπnost u sporovoewu logorskog reæima tretirani su izuzetno qubazno. Naravno, oni koji su nastavili sa propagirawem nasilnog prevrata, bili su podvrgavani torturama (U samom Zavodu, logorska uprava i weni vaspitaËi, nisu vrπili nikakve torture - Iskra), pa i likvidaciji (obiËno u logoru Bawica). To je samo po sebi surovo, ali u uslovima nemilosrdnog graanskog rata, gotovo jedino i moguÊe.

6. Partizansko „prevaspitavawe ”Koliko je Zavod bio humana institucija vidi se najboqe ako se uporedi sa postupkom revolucionara prema dræavnim policajcima.

Partizani su zarobqene politiËke protivnike (nediÊevce, qotiÊevce, draæinovce) streqali bez ikakvog pokuπaja prevaspitavawa. Zarobqenicima koje su uhvatili partizani nije bilo dopuπteno da

Iskra 1. april 2013.

UobiËajeno je da savremeni kritiËari Zavoda naglaπavaju da su nediÊevci i qotiÊevci bili „faπisti” i/ili „nacisti.” Takva ocena je demagoπka. Kod Srba nikada nije postojao nijedan ni faπistiËki ni nacistiËki politiËki pokret. Ni nediÊevci ni qotiÊevci nisu bili ni faπisti ni nacisti; bili su srpski rodoqubi i konzervativci (Pre nosioci `novog duha`, nego konzervativci Iskra). IzjednaËavati srpske rodoqube i konzervativce sa faπistima i/ili nacistima naprosto nije ispravno.

9. ZakquËak Zavod za prinudno vaspitawe omladine u Smederevskoj Palanci ostaÊe upamÊen u srpskoj istoriji kao svetao primer humanosti. Svojom humanoπÊu on se izdvaja ne samo u kontekstu svoga vremena, nego i kontekstu celokupne istorije ËoveËanstva. Istorija ËoveËanstva je prepuna surovih obraËuna sa politiËkim protivnicima, a posebno je to bila tokom Drugog svetskog rata u Srbiji. U tom kontekstu, Zavod predstavqa svetao primer humanosti.

10. NaravouËenije Potrebno je prouËavati i poznavati srpsku istoriju smireno i neostraπÊeno. Tom idealu nauËne objektivnosti doprinosi i Izloæba „Ni kolex, ni tamnica”. Ako se neko naravouËenije moæe iz we izvuÊi onda bi ono moæda moglo da glasi: krajwe je vreme da Srbi poËnu s poπtovawem da gledaju na srpske konzervativce i rodoqube: Milana NediÊa, Dimitrija QotiÊa, Tomu MaksimoviÊa, Velibora JoniÊa, kao i upravnike Zavoda Milovana PopoviÊa i dr Dragojlu PopoviÊ.

Slava im!

Srpski kulturni klub 5.3.2013.

Vladislav –oreviÊ

29

+ VOJA MILETI∆ U Skiptonu, severna Engleska, umro je 5. marta 2013. godina od srËanog udara, naπ drug Vojislav-Voja MiletiÊ, bivπi pripadnik Srpske graniËne straæe, kasnije srpski dobrovoqac.

Voja je roen u Æitorai 9. avgusta 1924, gde se πkolovao, a potom izuËio stolarski zanat. U Srpsku graniËnu straæu, koju je formirala za vreme okupacije Srpska vlada, stupio je na apel generala NediÊa za opπti srpski otpor komunistama. Komanda Srpske dræavne straæe odluËla je u oktobru 1944, da se sve wihove jednice, meu wima i Ëeta naπeg Voje, povlaËe iz Srbije prema zapadnoj Bosni zajedno sa snagama generala MihailoviÊa, u oËekivawu da tu saËekaju iskrcavawe Anglo-Amerikanaca u Dalmaciji. Poπto se to nije ostvarilo, a jedinice straæe u povlaËewu i zapadnoj Bosni, pretrpele ogromne gubitke i praktiËno razbijene u stalnim sukobima sa partizanskim i ustaπkim snagama, Komanda i preæiveli straæari su prihvaÊeni od Nemaca i smeπetni u logor nedaleko BeËa. Voja je postao dobrovoqac kada je grupa bivπih straæara iz BeËa stupila sastav SDK-a u proleÊe 1945. u Sloveniji. Za razliku od nekih `prolaznika`, Voja je doπao i ostao dobrovoqac. Privukli su ga mladi qudi istih godina, wihovo drugarstvo, hriπÊanska qubav i viteπtvo prema svakom Ëoveku; nepokolebqiva vera u ispravnost puta kojim su poπli i iπli; trezvena ocena situacije u kojoj se naπli i iluzija o tzv. saveznicima. Naπa zajednica je obogaÊena joπ jednim stamenim Ëovekom i borcem, a samom Voji pomogla da razvije svoje najboqe osobine.

U Eboliju Voja je bio pomoÊnik Andrije Qoqe, koji je vodio naπu malu logorsku kantinu. »ika Qoqa, kako smo ga mi mlai zvali, roewem i poreklom Hrvat-Mostarac, obrazovawem inæiwer, opredeqewem vatreni Jugosloven. U Beogradu je bio visoki Ëinovnik ministarstva graevina i Ëlan mawe grupe zabrinutih rodoquba koji su 2 godine, programski i organizacijski, pripremali osivawe JNP Zbor. Za vreme okupacije, bio je pomoÊnik Komesara za obnovu Smedereva. Skroman i nenametqiv, poπten, pristupaËan, s prirodnom lakoom da se prilagodi svakom zadatku i poslu bez obzira na wegov duπtveni prestiæ; Ëovek neverovatnog strpqewa i istrajnosti, spremnog da s paæwom i razumevawem sasluπa teπkoÊe i nedaÊe drugih, brzo je plenio poπtovawe i qubav onih koji bi ga bliæe upoznali. Takvog je i naπ Voja poËeo poπtovati i zavoleo da mu zameni oca koga je ostavio u Srbiji.

Prelaskom u Englesku na obavezan trogodiπwi rad, prvo su zajedno radili u poqoprivredi sredwe Engleske. Zatim se Voja oæenio svojom Austrijankom Marijom. Kupili su omawu kuÊu u Skiptonu, zasnovali porodicu - rodile su se dve ÊerËice, a Voja radio razne poslove dok nije naπao trajno zaposlewe u industriji peÊi Aga, gde je ostao do penzije. I pored svog domaÊeg starawa i briga, sa Ëika Qoqom bio je u stalnoj vezi. Kada se, sada veÊ ostareli `deda Andrija`, sa malom penzijom,

30

razboleo i teπko mogao da stara o sebi, Voja ga je sinovski preselio u Skipton. Jednu od dve spavaÊe sobe dao je samo Ëika Qoqi, i zajedno sa Marijom negovao ga i hranio, a dve ÊerËice koje su odrastale, izmestio u opπtu dnevnu sobu. I takav `domaÊi red` trajao je 2-3 godine dok `deda` Andrija nije umro. Voja ga je bez iËije materijalne pomoÊi dostojno sahranio, podigao mu spomenik i do svoje smrti starao se o wegovom grobu. Takvu duπevnost Voja je pokazao i dovoewem u Englesku svoje majke, posle oËeve smrti u Srbiji. A kada mu je majka umrla, vrato je weno telo, uprkos velikih materijalnih izdataka, u Æitorau i sahranio pored oca.

I pored svih domaÊih prilika i neprilika, Voja nikad nije zaboravqao i zapostavqao ono πto je smatrao radom i obavezom `pravog` dobrovoqca.

Odlazio je skoro svake godine u Æitorau, obnovio Ëesmu do πkole, pomagao mesnu crkvu, stvorio neku vrstu naπe Ëitaonice i redovno joj dodavao naπu literaturu. »esto se oglaπavao u Iskri prilozima za poπtarinu i weno slawe u Srbiju. Sa istom revnoπÊu starao se i oko naπe parohijske crkve u Bradfordu, redovno prisustvovao bogosluæewima, fiziËki radio na wenom odræavawu, kreËewu i farbawu. Naπe dobrovoqaËke slave i skupove nije propuπtao.

U meuvremenu Êerke su rasle, πkolovale se i poudavale, te zasnovale sopstvene porodice.

Starija Olga za Grka, zaposlenog u pomorskom transportu kod Soluna. Grk je priliËno nauËio srpski i interesuje se naπom proπloπÊu, a izrodili su malu Mirianu. Mlaa Nada udala se za Engleza, Stjuarta. Izrodili su sina(21) i kÊer(19), oboje krπni i neobiËno lepi. Vojin spoqni izgled ponekad je mogao da ostavi pogreπan utisak. Bivao je namrπten i `strog`, `bez dlake na jeziku`. Suπta suprotnost stvarnom Voji, svojtqivom i dobrom Ëoveku, izuzetno iskrenom i lojalnom drugu i prijatequ. Dokaz da ga je tua `krv`, Engleskiwe Xanet, ustvari poqskog porekla, toliko zavolela, pazila i mazila, kao treÊa kÊer, te zajedno sa porodicom Voju na pogrebu ispratila i oplakala. Pored ove porodiËne idile, Voja je imao nesreÊu da mu je supruga Marija obolela i posledwe dve godine æivi u staraËkom domu, a wega usamqenog naπli mrtvog.

Opelo i sahrana pokojnog Voje obavqeni su 18. marta. »inodejstvovao je paroh crkve Svete Trojice u Bradfordu, prota Æarko NediÊ, koji se na kraju prigodno oprostio od svog parohijana `Ëika Voje`. Voja je sahrawen u srpskoj parceli na bradfordskoim grobqu. Nad grobom je o Voji, u ime dobrovoqaca, kratko govorio Vlada QotiÊ. Posle pogreba u crkvenoj sali posluæeno je poduπje za uËesnike.

Naπe duboko sauËeπÊe Vojinoj supruzi Mariji, kÊerima Olgi, Nadi i Xanet i wihovim porodicama. Molimo se Vaskrslom Hristu da naπem odanom drugu i prijatequ Voji podari veËni æivot!

Iskra

Iskra 1. april 2013.

SA `DEMOKRATIJOM` UVEZLI SMO I SVE OBLIKE MORALNOG ZLA U SRBIJI je danas moguÊe da ministar objavi da ima i zakonitu suprugu i devojku, ne priznaje se da je to qubavnica - i da to nikoga ne Ëudi...

Ali, to je samo deo, i to benigniji, "dostignuÊa" politiËke elite, jer se Ëak i premijer odnosi prema dræavi sa jasno naglaπenom neodgovornoπÊu, poziva na krπewe Ustava, koji bi za wega trebalo da bude Sveto pismo i javno se saglaπava s prekrajawem granica kojima bi on trebalo da bude najodsudnija odbrana... Onda, vaqda, ne treba ni da Ëudi πto estradna umetnica, koja je izabrana za poslanika u Narodnoj skupπtini, lumpuje po klupskim separeima ili πto poslanik udari dete kolima i pobegne sa lica mesta...

Zloupotreba sluæbenog poloæaja je, prirodno, svakodnevica. Skandala ne mawka ni u drugim druπtvenim sferama - πkolstvu, sudstvu, zdravstvu, kulturi...

Profesor sa Filozofskog fakulteta u Beogradu Slobodan AntoniÊ kaæe da se poznatim "sluËajem ministra" koji ne vidi u Ëemu je problem da javnost "upozna" i sa svojom æenom i sa "svojom devojkom", πaqe poruka da je braËna vernost prevaziena, da je najvaæniji hedonizam - da se Ëovek dobro oseÊa i da je "qubav" najvaænija: - Kaæe se da je izdaja æene prvi korak ka izdaji otaxbine, ali danas se i izdaja dræave relativizuje, pa se postavqa pitawe da li je bilo πta πto se uËini - izdaja, kaæe AntoniÊ.

zaπto je dopuπteno da se nelegalno zida u prisustvu meunarodne zajednice", pisao je –iniÊ 2002. u svojim beleπkama. Sadaπwi premijer na to, izgleda, nije naleteo.

- Ostala je samo quska od javnog morala kaæe za "Novosti" teolog Dragomir Sando. - Javni moral u druπtvu srozan je na vrlo nizak nivo.

Granice su se umnogome poremetile. Nekad se bar znalo πta je druπtveno neprihvatqivo ponaπawe.

Sando navodi da qudi koji rade u obrazovawu, u kulturi, imaju ulogu u javnom æivotu, narodne voe su i duhovnici i imaju "obavezu viπe" od obiËnog graanina da Ëuvaju usmene i pisane kriterijume æivota. Oni, istiËe naπ sagovornik, svesno ili ne, oliËewa su svih vidova æivota za mnoge koji im "gledaju u lea" i u wima traæe orijentire u komplikovanom i teπkom vremenu.

Slobodan AntoniÊ istiËe da javni moral odreuje elita, odnosno grupa qudi koja je na kquËnim pozicijama, ne samo u politici nego i u ekonomiji, medijima, na fakultetima...

- Problem nastaje u dva sluËaja - sama elita napuπta norme i to se reflektuje i na javni moral. I drugo, kada imate deo elite koji, u stvari, æivi po drugaËijim pravilima od onih koja su proglaπena za normalna. Kada elita krπi norme, onda ona ili to negira ili kaæe: jesam, pa πta. To dovodi do revizije normi - pojaπwava AntoniÊ.

TROJANSKI KOW. Dragomir Sando navodi da nam je demokratiËnost u trojanskom kowu donela sve oblike moralnog zla, i narkomaniju, i homoseksualnost, i laænu trgovinu i silne obmane i prevare: - Globalizacija dovodi do toga da se sve okreÊe kao rulet i moæe svako da je tumaËi sa mesta gde se kuglica zaustavi. Globalan pogled na svet podrazumeva oblik otvorenosti i razumavawa kroz savremenu viziju, ali nije podrazumevao ruπewe vodoravne niti vertikalne dimenzije kulture, umetnosti, morala, nauke, progresa.

Srbija danas ima premijera koji negira Ustav, u Ëijem donoπewu je vrlo aktivno uËestvovao, po kome je doπao na vlast a i usred istorijskih pregovora o statusu oko 15 odsto teritorije svoje dræave: "PriËane su bajke", kaæe on. "Lagalo se da je Kosovo naπe, pa je to Ëak ozvaniËeno i Ustavom", objavquje vodeÊi pregovaraË srpske dræave, ovlaπÊen od Skupπtine, Vlade, predsednika dræave da zastupa interese zemqe u pregovorima od najviπeg nacionalnog interesa. Pri tom se premijer prigodno referiπe na Zorana –iniÊa. Nije reËeno na πta konkretno. Moæda na ovo: "©to se Kosova tiËe naπ ulog je veÊ jako visok... Mi nismo veËita moneta za potkusurivawe... U Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini je nepovredivost granica pravo samo unutar zajedniËke dræave, u Srbiji obrnuto. Albanska dræava na Kosovu, nastaje kao divqa gradwa. Jednog trenutka, vrlo brzo, reÊi Êe nam, skupqe je ruπiti, lakπe je legalizovati... A

JAVNI MORAL U SVETU I EVROPI je bez premca. Silvio Berluskoni, koga godinama prozivaju zbog raskalaπnih zabava, a afera sa jednom od zabavqaËica - marokanskom plesaËicom Rubi koπtala je Berluskonija braka. U Francuskoj je Nikolu Sarkozija uspeπno nasledio Fransoa Oland, bar kada su afere u pitawu. Sarkozi, koji se odmah po stupawu na predsedniËku funkciju, oæenio sa fotomodelom i pevaËicom Karlom Bruni, tokom mandata suoËio se sa pitawem - da li je on otac deteta ministarke Raπide Dati, koja je rodila devojËicu dok je bila na Ëelu Ministarstva pravde. Sadaπwi predsednik Oland je pre nekoliko godina bio u qubavnom trouglu s jednim ministrom iz Sarkozijeve vlade, jer su obojica bila u vezi sa sadaπwom Olandovom pratiqom Valeri Trivajler. Joπ se seÊamo Bila Klintona i afere sa Monikom Levinski. Brojni ameriËki senatori i kongresmeni su, takoe, optuæivani za afere.

Teolog Sando ocewuje da su æig naπeg vremena interes i lagodnost æivota i oni potiru sve barijere.

- Malo je onih koji bi odoleli iskuπewima zloupotreba poloæaja i druπtvenog statusa. Znamo da je u istoriji uvek bilo nastranosti i druπtvenih deformacija, ali su moralne lestvice za skok uvis bile visoko uzdignute - podseÊa Sando.

Kada je reË o zloupotrebi poloæaja, kao jednom od veÊih moralnih problema u naπem druπtvu, AntoniÊ kaæe da je toga bilo i u komuniz-

Iskra 1. april 2013.

3

Demokratija i...

површине овдашњег политичког живота, већ на маргинама, у мањим прећутаним и спутаним ћелијама, које ће попут тихе воде која брег рони, у своје време дати свој плод! Али неопходна је и друштвена клима која ће бити плодно тле за узгајање таквих идеалистичких политичких војника. Од такве климе, данашња Србија је прилично далеко, али њени основи почивају у самој бити заједнице. Наиме, као што свако нормалан води бригу о свом дому и својој породици, исто тако мора да води бригу и о својој држави и свом народу. Јер на крају крајева и сам наш дом и наша породица налазе се унутар државе и део су тог мозаика.

Како можемо рећи: „Баш ме брига за Државу, ја бринем за себе"?! То је као да кажете: Ја бринем за воду у бунару а не за цео бунар", ако пуштате да се у ваш бунар пљује и ђубре баца, како онда бринете и за воду која се у њему налази!? Политика са Крстом, је политика која се заснива на врлинама хришћанским, врлинама оних који ту политику и спроводе.

Они који су је у прошлости спроводили, и они који ће то чинити у будућности, зову се политичари с' Крстом. Они презиру демократске успављујуће тонове што њеној омладини указују да не постоји никаква алтернатива „демократском рају", те се (уколико већ није индоктринирана мондијалистичким догмама) треба препустити искључиво борби за свој лични интерес. А то управо и јесте кукавичје јаје које настоји да спречи антидемократски народни бунт. То је семе индивидуалистичке мисли и презира према сваком идеализму, које младог Србина позива на препуштање духу времена, позивајући га да се не буни против система, те да се учлани у неку од владајућих партија, ради пуког задовољeња материјалне егзистенције.

Оваквом антиидеализму, који по принципу „куване жабе", нацију неминовно води ка још дубљој провалији моралној и материјалној, ми супротстављамо органско начело којем су нас у протеклом веку учили политичари са Крстом, а које указује да нема и не може бити личног интереса мимо интереса заједнице, те да свако ко жели добро себи, мора на дугорочном плану, сопствена стремљења ускладити са интересом нације. То је уистину и хришћанско начело. Јер сваки човек када стане усправно и рашири руке, символизује управо Часни Крст. Крст, који је символ Хришћанства; Хришћанства, које је ЉУБАВ.

2

Док стојимо тако, усправно и раширених руку, ми символизујемо ту љубав. Наша вертикала симболизује љубав према Господу, љубав која се не расипа него је сконцентрисана само на Једно, на Бога.

У истом том тренутку, наша хоризонтала символизује такође љубав, али љубав према ближњем. А запитајмо се, ко нам је ближи од наше браће Срба и сестара Српкиња?

Ако се раздвоје вертикала и хоризонтала, нема више ни Крста, ни љубави. То је непроменљива материја. Нема Богољубља без родољубља, и обрнуто! То је кључ хришћанскоорганске синтезе националне идеје и истинског патриотског идеализма који се супериорно уздиже над лажним миром устајале демократске баре. Шта дакле одговорити на позив да будемо аполитични, или тачније антиполитични? Јер, самим тим нас позивају да будемо и антимислећи, и да без борбе препуштамо непријатељском несоју унутрашњи фронт борбе за свој народ. Нека, господо драга, довољно смо интелектуално потентни да водимо рачуна о себи.

Ваша кукавичја јаја, омладина Србије ће у све већој мери прозирати и презирати. Њен најбољи део то је већ учинио. Јер њен исконски закон, увек је био усмерен ка одушевљењу и борби за нешто више од партијашко-котеријашких комбинација и огољеној себичној јурњави за профитом. Свој мир и своје стамено духовно уточиште, она је увек проналазила под окриљем светлих народних традиција, које су наше претке столећима водиле путем вечности. У таквом наслеђу наших старих, крију и сви кључеви за решавање модерних проблема данашњице. Разумевање и прихватање такве чињенице, од пресудне је важности за будућност Србије. Г. Филиповић IZ SADRÆAJA Sa `demokratijom` i svo moralno zlo. . . . . . . . . . . . . . . 3 Ne smemo ostati nemi posmtraËi propasti. . . . . . . . . . 7 Uæasne poruke odlaska `trojke` u Brisel. . . . . . . . . . . .9

Dveri: "Ovako viπe ne moæe" veliki narodni protest 6. aprila

PRILOZI ISKRI Prilozi iz Brazilije Jelena KontiÊ Dobrila VukojËiÊ Dragiπa PavloviÊ

£ 20 £ 10 £ 10

Ispravka Prilog Milana Koprivice, povodom smrt supruge Jelene, objavqen u Iskri, 1. mart, je $ 60, a ne 10 dolara.

Za pokoj duπe naπeg dragog i poπtovanog druga Milivoja ∆ordaπa Dragica LazareviÊ sa familijom £10 Za pokoj duπe dragog nam druga Milivoja ∆ordaπa, a wegovoj Vesti i porodici naπe iskreno sauËeπÊe.

Marko i Radmila Sunara $ 100 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dragog druga Miju TodoroviÊa Brana i Vukica DragutinoviÊ $ 25 Za pokoj duπe Voje MiletiÊa Cana JovanoviÊ £ 10 Za uspomenu i dugo seÊawe na moje divne drugove dobrovoqce iz »aËka Aleksandar-Aca Barbarez £ 50

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama.

Izuzev DSS, stranke neÊe protiv Zapada. . . . . . . . . . .11

˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku

Ovako daqe ne moæe!. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Levi poremeÊaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Ukrajina u EU samo bez Rusije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 Uloga SAD u dogaawima u SPC. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 SAD uvek sledi samo svoj interes. . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Iskra 1. april 2013.

Iskra 1. april 2013.

U Medija centru Dveri u Beogradu odræana je *vanredna konferencija za medije Pokreta Dveri povodom novonastalih politiËkih deπavawa u Srbiji. *Na konferenciji su govorili Ëlanovi Stareπinstva Pokreta Dveri: *Vladan GliπiÊ, Radovan TvrdiπiÊ i Boπko ObradoviÊ.* Predstavnici Pokreta Dveri ocenili su da ovako viπe ne moæe *po brojnim dræavnim pitawima: odustajawa Vlade Srbije od Kosova i Metohije, prodaje poqoprivrednog zemqiπta strancima, stalnih ucena iz Evropske Unije, uvoewa GMO semena i hrane u lanac ishrane, novog zaduæivawa dræave za 4 milijarde evra za pola godine nove vlasti, oduzimawa imovine prezaduæenim porodicama, afere sa zaraæenim mlekom...* Posebno je istaknuto pogubno stawe medijske cenzure, moralni kolaps vlasti zbog sastajawa premijera i vrha SPS-a sa πefovima mafije, bujawe separatistiËkih pojava u Vojvodini, loπe stawe u gradu Beogradu usled zablokiranosti skupπtinskog rada...

Zbog sveukupnog katastrofalnog stawa u dræavi i odsustva aktivne opozicije novoj vlasti (DS i LDP u raspadawu su postali deo reæima po pitawu EU i KiM), *Pokret Dveri je pozvao na stvarawe novog opozicionog fronta, koji bi Ëinio patriotski politiËki blok, rodoqubive organizacije i intelektualci, sa ciqem ruπewa Banana-Vlade Srbije DaËiÊ-VuËiÊ-DinkiÊ.* Pokret Dveri je joπ pre dve godine, kada je izaπao Novi narodni dogovor, pokrenuo borbu protiv stranaËko-parazitskog sistema i ujediwenih monopola politiËara, tajkuna i bankara,

protiv kojih se danas protestuje i u Sloveniji, Bugarskoj i Italiji.

Srbija Êe 6. aprila postati deo velike evropske porodice uliËnih protesta protiv politiËkih reæima koji su deo Ujediwenih monopola.

Dveri pokreÊu kampawu OVAKO VI©E NE MOÆE u svim gradovima Srbije i obaviÊe *πiroke konsultacije sa svim nezadovoqnim politiËkim i socijalnim grupama* u ciqu stvarawa zajedniËkog opozicionog fronta i pripreme protesta 6. aprila u Beogradu. *Vidimo se na velikog narodnom protestu i porodiËnoj πetwi protiv Vlade Srbije 6. aprila na Trgu republike u 13 Ëasova!*(13.3.2013, Informativna sluæba Pokreta Dveri )

Dodik Kirbiju: Nama je dobro Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik iznenaen je izjavom ameriËkog ambasadora u Srbiji Majkla Kirbija koji je rekao da SAD ne æele joπ jednu Republiku Srpsku na Kosovu.

Dodik kaæe da je Kirbi takvom izjavom verovatno prevideo da su se novinari interesovali za ameriËki pogled na predlog Beograda za reπewe pitawa zajednice srpskih opπtina na Kosovu, a ne za bilo koje pitawe o RS. On je rekao i da je ona potpuno dobro reπewe za wene graane, bar za sada, ukoliko ne budu primorani da traæe drugo: - Ako je veÊ pomiwao RS, onda je svakako mogao dati i odgovor - zaπto ne bi podræao i Srbe u RS da krenu putem samostalnosti, kada se bori za pravo Albanaca na samoopredeqewe i samostalnost KiM zbog animoziteta izmeu Srba i Albanaca.

(Novosti, 7.3.2013.)

Svim naπim ≥itaocima, pretplatnicima i saradnicima koji slave praznike po novom kalendaru - Sretan Uskrs!

Iskra PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2002. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Borba protiv korupcije u Srbiji je `dimna zavesa` za izdaju vrhovne trojke Aktuelna vlast u Srbiji borbu protiv korupcije i senzacionalistiËko insistirawe na woj koristi kao instrument da bi gurnula u zadwi plan i daleko van fokusa javnog mwewa niz izuzetno vaænih procesa, pitawa i problema koji optereÊuju savremenu srpsku politiku, prenosi ruska informativna agencija Reks Na taj naËin, navodi agencija, borba protiv korupcije se koristi kao svojevrsna „dimna zavesa”, pod koju se guraju sasvim u zadwi plan, primera radi, teπka ekonomska pitawa i problemi. „Upravo su se pod plaπtom te borbe pojavile optuæbe vlasti u Srbiji protiv Emira Kusturice o zloupotrebi sluæbenog poloæaja. Ali odmah je potrebno reÊi da pre Emira Kusturice nacionalni park Mokra gora uopπte nije ni postojao.

Sve πto tamo postoji Kusturica je sam izgradio / prvobitno za film 'Æivot je lep” praktiËno od nule, a tek potom je Mokra gora postala znaËajan srpski brend i svojevrsna turistiËka atrakcija. I u takvoj situaciji optuæiti Kusturicu da je zloupotrebivπi sluæbeni poloæaj proneverio nekih 8.000 evra je najblaæe reËeno neozbiqna optuæba. Ali, suπtina priËe je u sasvim drugim stvarima”, prenosi agencija Reks.

Optuæbe protiv Kusturice izgledaju krajwe jadno, a ono πto je joπ dramatiËnije jeste Ëiwenica da Êe u danaπwoj Srbiji Ëak i to proÊi potpuno neprimetno.

Osim toga, nove vlasti su, navodi isti izvor, uspele da u posledwe vreme van fokusa javnog mwewa praktiËno u potpunosti potisnu sva pitawa u vezi sa Republikom Srpskom. „I viπe od toga, prema nekim tvrdwama, u Beogradu se, uz podrπku vlasti Tomislava NikoliÊa, Ivice DaËiÊa i Aleksandra VuËiÊa, formira centar Ëija Êe delatnost u najskorijoj perspektivi biti usmerena na uklawawe sa vlasti predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, i to upravo pod parolom borbe protiv korupcije”, navodi se u tekstu.

Istovremeno, sama vlast NikoliÊa, DaËiÊa i VuËiÊa zakquËuje niz ekonomskih ugovora sa Turskom, Azarbejxanom ili Ujediwenim Arapskim Emiratima, a da se pri tom karakter i suπtina tih dogovora i ugovora potpuno gura u zapeÊak.

„Isto to se dogaa i u sferi politike.

Senzacionalizam u πtampi i raspirivawe negativnih emocija u sluæbi borbe protiv korupcije, podjednako kao i manipulisawe pitawima u vezi sa integracijom Srbije u EU, omoguÊavaju NikoliÊu, DaËiÊu i VuËiÊu da potpuno potisnu na marginu Ëitav niz vaænih politiËkih pitawa. Na taj naËin sva kquËna pitawa u vezi sa dijalogom Beograda i Kosova praktiËno u potpunosti ostaju van fokusa javnog mwewa”, istiËe se u tekstu.

Prema istom izvoru, nikoga ne uznemirava ni Ëiwenica da su Vojislav Koπtunica i wegova Demokratska stranka Srbije veÊ nekoliko puta, Ëak i u skupπtini, pokretali pitawe smewivawa Vlade zbog izdaje Kosova i to, pre svega, zbog politiËkih koraka koje su preduzimali NikoliÊ i vlada DaËiÊa i VuËiÊa, a koji su tumaËeni kao prikriveno „otvarawe vrata” priznavawu nezavisnosti Kosova.

Osim toga, ta svojevrsna „dimna zavesa” veÊ je omoguÊila da u potpunosti bude potisnut Ëitav niz teπkih pitawa i diplomatskih promaπaja NikoliÊa, o Ëijim posledicama u srpskoj πtampi i javnom mwewu nije bilo nikakve diskusije. „Poput iznenadnog i niËim izazvanog pogorπawa odnosa sa praktiËno jedinim balkanskim saveznikom Srbije - GrËkom, zbog intervjua televiziji Makedonije, koja je, pri tom, priznala Kosovo, a u kome je NikoliÊ branio pravo Makedonije da se koristi tim imenom, protiv Ëega se GrËka bori veÊ 20 godina, ili potpuno neoËekivano otkazivawe podrπke Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori, tokom posete crnogorskom premijeru Milu –ukanov-iÊu, pa Ëak i posrednog priznawa samozvane 'Crnogorske pravoslavne crkve'...”, prenosi agencija.

Pri tom, vlast NikoliÊa, DaËiÊa i VuËiÊa ima bezrezervnu podrπku SAD i EU, sudeÊi prema zvaniËnim izjavama wihovih zvaniËnika, i to upravo u vezi sa borbom protiv korupcije. „A ono πto posebno privlaËi paæwu je nivo bezrezervne podrπke koju vlastima daju SAD i EU, bez ikakvih primedbi po bilo kom pitawu”, istiËe se u tekstu Ruske agencije Reks.

5. 3. 2013.

(Podvukla - Iskra)

Pressonline

God. LX|V

демократијA и политичка пасивизација омладине 1. april 2013.

Већ дуже од деценију, сведоци смо свакодневног бомбардовања наше омладине разним „слободама" отвореног, грађанског и демо(но)кратског друштва. С једне стране имамо плејаду разних „невладиних организација", које нас уверавају да патриотизам није добар јер се „не маже на 'леба", да је родољубље уствари мржња према другим народима, а не љубав према свом, да је национализам исто што и шовинизам, а да је приврженост вери, превазиђено мрачњаштво Средњег века. Дакле, имамо безбројне агитаторе који од данашњег младог човека желе на направе индоктринираног изрода и борца за „отворено друштво", који се по аутоматизму увек сврстава на страну непријатеља Србије. Али с обзиром, да су по природи ствари, највећем делу наше омладине такве идеје одбојне, демокрaтски систем је принуђен да тражи друга средства за обезбеђење сопствене дуговечности кроз неутралисање свих животних сила и одбрамбених потенцијала нације.

Стога, имамо безброј оних који позивају на аполитичност младих, иако се заговорници такве идеје притом и сами баве политиком. Позивају омладину на аполитичност, поткопавајући на тај начин посредно и саме себе, јер управо на властитом примеру противречности, сведоче да су (многи) политичари уистину покварени. Још су стари Грци дали име онима који нису способни политички да размишљају, звали су их: ИДИОТИ! Верујте да ово није нимало груба реч за овакве људе. Хиљаде Срба данас с поносом говоре: „Ја сам аполитичан", а шта мислити о човеку који с поносом каже: „Ја сам ИДИОТ"!?

Не кажу нам такви, шта у ствари означава термин - политика!? Политика означава метод управљања, а знамо да се државом мора управљати. Ако ми одбијемо да управљамо државом, то сигурно неће одбити „аполитични

Broj 1223

политичари"!

Подсетимо се библијске приче о господару који слугама оставља таланте! Шта се дешава кад се господар врати и види њихове плодове? Сећате ли се да је слузи који није умножио поверено благо, одузето и оно што је имао?!

Исто то ће се десити и нама када дођемо „Богу на истину". Како да Му саопштимо да смо оно што нам је Он оставио (државу), изгубили и безбожницима оставили?

Свака држава има политику, јер без политике нема ни реда ни поретка, а самим тим ни државе. А уколико се човек не бави политиком, политика ће се свакако бавити њиме.

Друго је питање да ли је поједина политика добра или лоша!

Политика за коју православни Срби треба да се боре је: политика с' Крстом, за коју треба да се боре политичари с' Крстом. Друштвено уређење које из те политике треба да се изроди, зове се Теодулија. То је по речима Светог владике Николаја, уједно и најближи облик државног уређења које се пашти да на земљи осликава Царство Небеско.

Дакле, не некакву „небеску" републику, не „небеско" отворено друштво, него Царство Небеско. А по јеванђелском завету, за такво Царство, треба се борити, треба га заслужити и за њега се жртвовати. Дакле, стремљење ка њему, мора већ овде на земљи бити испреплетано нитима узајамног служења и жртвеног потирања сопственог ега, што на плану државе и јесте семе политике с' Крстом.

Али за такву пак политику, неопходни су и политичари с' Крстом.

Шта ли је то? Постоји ли тако нешто? Наравно да постоји, и наравно не у муљу