Iskra1225

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Ruske Informativne agencije "Reks":

POSLIJE KAPITULACIJE NA KOSOVU, VLASTI SU ODLU»ILE DA SE 'PREDA' I SPC I REPUBLIKA SRPSKA Vlasti Srbije poËele su aktivnu kampawu "rjeπavawa" srpskih problema u jednom "paketu" i to ne samo na sjeveru Kosova, nego i u Republici Srpskoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori, navodi se u komentaru ruske informativne agencije "Reks".

U tekstu pod naslovom "Poslije kapitulacije na Kosovu, vlasti Srbije su odluËile da se 'preda' i Srpska pravoslavna crkva /SPC/ i Republika Srpska" istiËe se da "briselska kapitulacija po pitawu Kosova, uprkos otporu Srba na sjeveru Kosova, u praksi izgleda neÊe biti usamqen sluËaj, zahvaqujuÊi potpredsjedniku Vlade Srbije i lideru Srpske napredne stranke Aleksandru VuËiÊu". "»ini se da je u pitawu paket mjera propisanih od Brisela. Prvo su na to skrenule paæwu izjave predsjednika Srbije Tomislava NikoliÊa da se SPC u Crnoj Gori treba da usaglasi-dogovori sa lokalnom samozvanom i nepriznatom 'Crnogorskom pravoslavnom crkvom', zatim podrπka na izborima Mila –ukanoviÊa koja je sledila SPC u Crnoj Gori, a demonstrirana je i hladnoÊa u odnosima sa srpskim lokalnim organizacijama.

Zatim, predsjednik Srbije je rekao da su za wega Srbi u BiH 'Bosanci' i demonstrativno trougao odnosa na relaciji Sarajevo /glavni grad BiH/ - Bawaluka /glavni grad Republike Srpske/ Beograd /glavni grad Srbije/ preveo u bilateralni odnos Beograd - Sarajevo", istiËe se u komentaru agencije "Reks".

Qutit zbog neuspjelih pregovora sa kosovskim Srbima, navodi se u tekstu, Aleksandar VuËiÊ, koji je i koordinator svih bezbjednosnih struktura u Srbiji, odlazi korak daqe i iznenada posjeÊuje Hrvatsku.

"Tokom kratke posjete, on je govorio o dolasku predsjednika Tomislava NikoliÊa na proslavu prilikom predstojeÊeg ulaska Hrvatske u EU, napravivπi tako i novi, neuobiËajeni korak za Beograd - odbivπi da se sastane sa neospornim liderom lokalnih Srba Miloradom Pupovcem, koji je tradicionalno prisustvovao gotovo svim sastancima izmeu Hrvatske i Srbije", navodi se u

tekstu.

Agencija "Reks" istiËe i da je Aleksandar VuËiÊ u autorskom tekstu-kolumni "Srbi moraju u Evropu", povodom 9. maja, Dana Evrope, "izrazio kajawe za svoje nacionalistiËke iluzije iz mladosti, a oduπevqewe EU prikazao jarkim bojama", te pozvao Srbiju da "mewa odnos prema Evropi i zapadnom svetu, kao i prema Rusiji, koju poπtuje i uvaæava, pri tome prestavπi da se zabavqa iluzijama".

Agencija "Reks" naglaπava da je "u srpskim medijima, naroËito u beogradskom listu 'Kurir', koga kontroliπu napredwaci, posqedwih dana pokrenuta cijela kampawa kompromitovawa i izmiπqenih kritika protiv Pupovca i predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika".

U tekstu se ocjewuje da "posebno dobro smiπqenu kampawu Aleksandar VuËiÊ, uz pomoÊ strogo kontrolisanih srpskih medija, vodi protiv Srpske pravoslavne crkve, ukquËujuÊi i neke crkvene velikodostojnike - iz Crne Gore mitropolita Amfilohija, iz Hercegovine episkopa Grigorija, a zatim predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika".

"Sve ovo navodi da je, bez sumwe, u pitawu 'paket aranæman' koji pored predaje sjevera Kosova, iziskuje i zanemarivawe i kidawe bliskih veza sa liderima Srba u Bosni, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Srpska pravoslavna crkva to ne odobrava i oπtro je to kritikovala.

Uprkos ocjenama i rejtinzima koje donose kontrolisani reæimski mediji, malo je vjerovatno da Êe ova politika u Srbiji naiÊi na odobrewe i podrπku veÊine Srba iz Srbije, kao i Srba iz regiona - iz Republike Srpske, iz redova onih koji se bore za prava SPC u Crnoj Gori, od hrvatskih Srba koji su devedesetih godina bili izloæeni genocidu, a da ne pomiwemo Srbe iz sjevernog dijela Kosova, koji Êe popiti svu gorËinu okupacije Albanije u bliskoj buduÊnosti", zakquËuje se u komentaru ruske Informativne agencije "Reks".

10.5.2013.

(Podvukla - Iskra)

Srna, RS

God. LX|V

1225

1. juni 2013.

Posle MiloπeviÊa i dolaska demokratije uoËava se Ëudna neprirodnost

OTKAZUJE INSTINKT SAMOODRÆAWA GovoreÊi o qudskoj aktivnosti i onima koji je provode, Dimitrije QotiÊ bi Ëesto rekao: „nema nejunaËkih poslova, ali ima nejunaka na poslu”. To se kod QotiÊa odnosilo prvenstveno na narodne poslove, ali je takoe istinito i za svaku drugu qudsku aktivnost. KquËna, meutim, reË za pravilno razumevawe ove izreke jeste „junaπtvo”.

Ono, po wemu, ima moralnu dimenziju, pa usled toga, svaki posao koji „junak” obavqa mora da je dobar i pozitivan; gde wega nije, posao trpi.

Ove naπe danaπwe tzv. „demokratske” okolnosti, poËiwu od MiloπeviÊevog pada (5 oktobar 2003). Jednovremeno poËiwe i partijska vlast ali i naglo srozavawe srpskog nacionalnog interese. Kako i zbog Ëega? Partijski ciq nije kako rodoqubqem pomoÊi narodu i dræavi, veÊ kako zgrabiti vlast radi liËnog i partijskog bogaÊewa.

Usled toga, jasno je kako takve politiËke izborne kampawe regrutuju uglavnom sve same „nejunake” na inaËe objektivno teπkom dræavnom poslu. Daqi tekst Êe pokuπati da ukaæe na takve „nejunake” u demo-vlasti poËevπi od MiloπeviÊevog pada.

Naravno, i na izuzetke, ako bi ih bilo.

PoËelo je sve od morala To „poslovno nejunaπtvo” poteklo je baπ od „morala” tj. od pokojnog dr Zorana –iniÊa (ko hoÊe moral u politici, taj nek ide u crkvu). Sledile su ga odmah potom i druga „nejunaπva”: protivustavno zagovarawe i propaganda evro-atlanskih integracija, ulazak u NATO, otuivawa od Rusije, kao i protiv-ustavno izruËewe MiloπeviÊa Hagu. U procesu pak svih tih svojih anti-narodnih radwi, iznerviran verovatno neispuwavawem datih obeÊawa Zapada, dr –iniÊ je izgleda preπao zacrtanu „crvenu liniju” - opasan je po æivot sam pokuπaj vraÊawa na „junaËke” puteve. I gle Ëuda, on je zatraæio da se u skladu sa Rezolucijom 1244 srpska policija i graniËari simboliËno vrate na Kosovo. Izgleda da je on taj „zloËin” morao platiti svojim æivotom kao nauk svim buduÊim srpskim „iniÊevcima” da se sa demo-Zapadom ne sme niti moæe πaliti.

©estomeseËni interegnum Za kratko potom - 6 meseci -, na premijerskoj poziciji sledio ga je Zoran ÆivkoviÊ (zvani „∆ufta”), uz asistenciju mladalaËkog, æeqnog vlasti, »ede JovanoviÊa kao vice premijera. VeÊ u samoj Demokratskoj Stranci (DS) doπlo je do strahovawa da ova dvojica nisu dovoqno reprezentativni (uprkos Ëiwenice da im je „nejunaπtvo na poslu”, odnosno sluæba stranim interesima, bila Ëak i preterano jaka strana ili, moæda, baπ zbog toga, da bi taj odnos prema stranom faktoru saËuvali iskquËivo za sebe, tj. one samoproklamovane „reprezentativnije” demokrate. Doπavπi za predsednika DS Boris TadiÊ ih je odstranio i sa dræavnih pozicija i stranke (»eda je osnovao svoju partiju; dok je ÆivkoviÊ sebe iskquËio iz politike; od TadiÊevog pada, meutim, javqa se, ali izgleda bezuspeπno).

TadiÊeva era Osvojivπi predsedniπtvo DS, Boris TadiÊ, meutim, nije imao veÊeg uticaja na politiku Srbije sve dok nije, uz otvorenu podrπku SAD i EU, izglasan za predsednika Srbije. Tada poËiwe wegovo vreme, wegovo „nejunaπtvo na poslu”.

Istina bili su mu veliki rivali, ©eπeqevi radikali, ali s wim u Hagu. Tako TadiÊ, sa sto procenata zapadwaËke podrπke, stvarno ostaje bez ozbiqnog takmaca u Srbiji. Za veËita vremena nam od TadiÊa ostaje „nejunaπtvo” tipa: „EU nema alternative” na koji se i sam VuËiÊ bezalternativno nasukao. Takva situacija je naterala Tomu NikoliÊa i VuËiÊa da se odreknu ©eπeqa, da osnuju svoju Srpsku naprednu stranku (SNS), ne bi li potukli TadiÊa pred Zapadom. Jedan zaista teπko zamisliv plan, ali upornost VuËiÊeva, s jedne, i wegove strogo prikrivene veze pa Ëak i potajni anti-srpski „poslovi” (meu kojima je i Kosovo), naravno „nejunaËki”, s Zapadom, specijalno SAD-om, urodile su plodom; NikoliÊevom pobedom na proπlogodiπwem –urevdanu su odstranile TadiÊa kao miqenika Zapada, s druge

Otkazuje instinkt... strane.

Izbavqewe iz Ëequsti nejunaπtva Jedini srpski politiËar koji se odupirao takvom podaniËkom i „nejunaËkom” odnosu prema Zapadu bio je dr Voja Koπtunica. Istina, ne od samog poËetka (tj. od MiloπeviÊevog pada) veÊ postepeno, u hodu, kako je Zapad ispoqavao svoje anti-demokratske a u isto vreme i anti-srpske radwe. Kao ubeeni demokrata, on nije mogao da veruje da od klasiËnih demokratija, kakve su Zapadne, moæe Srbiji da se dogodi bilo πta loπe.

Na poËetku, dakle, on je bio kandidat DOSa za predsedniËke izbore SR Jugoslavije (SRJ) koje je MiloπeviÊ raspisao da bi on bio izabran.

Formalno je MiloπeviÊ dobio te izbore, ali zahvaqujuÊi „nejunaËkom” „puËu” koji je organizovao iz Budimpeπte Bil Montgomeri uz svojsku asistenciju dr –iniÊa i „Otpora”, MiloπeviÊ je 5. oktobra izgubio ne samo izbore veÊ i vlast, i tako Koπtunica postao predsednik SRJ, a Montgomeri, ambasador SAD u Srbiji. Napred su opisane izvesne protiv ustavne radwe dr –iniÊa, poπto je postao premijer; u vezi wih Koπtunica kao predsednik SRJ, uopπte nije reagovao. Da li to ustavno nije mogao ili nije hteo, teπko je reÊi.

Po isteku svoga predsedniËkog mandata, Koπtunica je u dva maha bio i premijer Srbije.

Zaoπtravalo se pitawe evrointegracija. On nije bio protiv ulaska u EU, ali je stajao Ëvrsto na stanoviπtu da Srbija ne sme da ue u EU kao prosjak, veÊ kao partner, πto je moguÊe jedino ako bi Srbija sopstvenim snagama razvila svoju ekonomiju. Bio je to „glas vapajuÊeg” za wegove „koalicione partnere”, kojim se, zbog „nejunaπtva”, æurilo u EU, Vuka DraπkoviÊa i Labusa, a kako je vlada bila „mawinska”, pridruæio se tom nejunaËkom poslu i, tada joπ nefamozni, Ivica DaËiÊ.

Joπ jednom se dr Koπtunica usprotivio „politici” „nejunaka na poslu”, svojih koalicionih partnera, kad je dozvolio samo dobrovoqni odlazak Haπkog robqa. Ovi (partneri) su, naravno „nejunaËki” protestvovali - to je naπa „meunarodna obaveza”!

KonaËno se Koπtunica oslobodio svoje opsesije zapadwaËkom demokratijom, kad je na pitawu Kosova, ona dozvolila TaËiju (odnosno parlamentu Kosova) da jednostrano proglasi nezavisnost Kosova, a gotovo istovremeno priznawe te laæne „dræave” od strane SAD i EU (izuzev 5 dræava, koje ga do danas nisu priznale). Koπtunica je najzad shvatio da na Zapadu nema demokratije veÊ samo gole sile, kojom je od Srbije oteto 15% wene „svete” zemqe. Uvek smiren, dr Koπtunica je u znak protesta organizovao u Beogradu milionski sabor pod imenom „Kosovo je Srbija” pred zapadwaËkim ambasadama. Odmah su horski reagovali svi srpski „nejunaci” svaqujuÊi na Koπtunicu krivicu za pokuπaj paqewa SAD ambasade u Beogradu.

2

Voja Koπtunica, je zbog tog svog „junaËkog” stava postao „persona” s kojom Zapad jer je „nekooperativan” - Ëitaj: ne prodaje se niti se podaje! ne moæe da komunicira; a politiËki u Sbiji on je ostao izolovan - van `demokratski`-korektnog glavnog toka - sa svojih „veËitih” oko 7% glasaËa.

Napredwaci na nejunaËkom poslu Ali priËa o „nejunacima na poslu” ne bi bila celovita ukoliko se ne bi pozabavili ovim danaπwim koji su zauzdali Srbiju na –urevdan 2012. godine. A narod ih je i izabrao baπ radi wihovog predizbornog obeÊawa, da Êe uniπtiti, kao zlu gamad, sve te „nejunake na poslu” Srbije.

Poznato je da je u Vaπington otiπao svemoÊni VuËiÊ da za DaËiÊevo premijerstvo, zbog wegove miloπeviÊevske proπlosti, tamo pribavi neophodan „kredibilitet”. Na osnovu onoga πto Êe se tek dogoditi, moæemo pretpostaviti da mu je neki zvaniËnik iz Stejta kazao otprilike ovako: „Znate, g. VuËiÊu, premijer Ivica DaËiÊ jeste odliËan, najboqi izbor i to iz dva razloga: prvo, DaËiÊ je odliËan terenski operativac i egzekutivac i, drugo, prepustite wemu reπavawe Kosovskog pitawa. Blamaæa za izdaju Kosova pada na DaËiÊa; bez wega vi biste bili krivi. A vi se bavite, recimo korupcijom, pa Êete kod naroda steÊi podrπku i dodatno poveÊati svoju autorativnu vlast kad DaËiÊu, po obavqenom kosovskom zadatku, ponestane autoritet.”

DaËiÊ se odmah bacio na posao i posle desetak razgovora sa kosovskim premijerom TaËijem, pred groficom Eπton iz EU, najzad parafirao Sporazum o navodnoj Zajednici srpskih opπtine KiM. Kosovski Srbi su ga odmah odbacili kvalifikujuÊi ga kao izdajom.

Visoka cena kosovskog poniæewa

PRILOZI ISKRI Za pokoj duπe i u znak seÊawa na mog πkolskog druga Vaqevca i saborca, Svetolika-Belog PetroviÊa Andra MandiÊ $ 25 Za pokoj duπe crnogorskog Ëetnika i naπeg druga dobrovoqca Voja KovaËeviÊa »eda i Radojka DobriloviÊ $ 50 Slobodan i Divna DobriloviÊ $ 50 Na dan dobrovoqaËke slave Sv. VelikomuËenika Georgija, seÊawe na naπe drage koji viπe nisu sa nama: Ranko PopadiÊ, Duπan MilovanoviÊ, Omiqko PopadiÊ, Slava ObradoviÊ i wene sestre Emilije QubojeviÊ Vera PopadiÊ K$ 50 Umesto cveÊa na grob Qube ∆elper Vera PopadiÊ K$ 25 Danica Pavlica K$ 40 SeÊawe na naπe divne junake: Iku MiÊaπeviÊa, Batu DiniÊa, Milutina OstojiÊa, Gojka Cvjetana, koji su branili most na SoËi do posledweg Ëasa, te hrabre ærtve Mladena BiliÊa, koji je poginuo bacivπi most u vazduh i tako omoguÊio bezbedno povlaËewe drugih nacionalnih jedinica i naπe bolnice.

VeËna im pamjat!

Danica Pavlica

K$ 200

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

VuËiÊ je i u nejunaπtvu najglavniji i najveÊi Za Sporazum VuÊiÊ Êe reÊi: Sporazum nije savrπen u pogledu severnih srpskih opπtina, ali je to najboqe πto se moglo postiÊi; vaæno je da su srpske institucije saËuvane, regionalna policija je srpska a wen komandir je Srbin; imam garanciju generalnog sekretara NATO-a, da kosovskoj vojsci IZ SADRÆAJA Demokratija i obrazovni sistem. . . . . . . . . . . . . . . . . 4 ZloËin nad sopstvenim narodom. . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Blokada Ustavnog suda - dræavni udar . . . . . . . . . , 9 T. NikoliÊ u RTS emisiji `Svedok`. . . . . . . . . . . . . . . .11 ©ta je reËeno na Mitingu 10. maja. . . . . . . . . . . . . . . . 15 Tajne Sporazuma - manipulacija narodom. . . . . . . . . .17 Iz iskustva proπlosti pouke za buduÊnost. . . . . . . . . 19 Usvojiti kineski model privrede. . . . . . . . . . . . . . . . 25 Vlada sabotira Juæni tok. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Iskra 1. juni 2013.

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. juni 2013.

„Tvrdim da znaËaj Kosova za Srbiju prvenstveno nije zbog istorije, religije ili emocija, nego je vezan za pitawe opstanka dræave; ne moæe Srbija da izgradi stabilnost na osnovu odricawa od sopstvenog integriteta i suvereniteta na Kosovu, a da to nema posledice na jugu Srbije, u Sanxaku i Vojvodini”.

Razgovor s vaπingtonskim analitiËarem Obradom KesiÊem, zapoËet u proπlom broju „PeËata” („Briselski sporazum ubrzava raspad Srbije”), ove nedeqe nastavqamo razmatrawem πirih implikacija parafa koji je premijer Srbije Ivica DaËiÊ stavio na dokument usaglaπen sa Haπimom TaËijem, razmatrawem situacije u Vojvodini, u Republici Srpskoj...

Kako Êe postignuti Briselski sporazum uticati na odnose Srbije i Rusije?

Ovaj sporazum potvruje percepciju Moskve da je sadaπwa vlast Srbije neiskren i neozbiqan partner. Ta percepcija u Moskvi veÊ duæe vreme postoji, a kquËni momenat u odnosima Srbije i Rusije bio je kada je Boris TadiÊ odluËio da prihvati ulazak EULEKS-a na Kosovo i kada je Vuk JeremiÊ postigao „famozni” sporazum o πest taËaka sa generalnim sekretarom UNa. To je sve uraeno bez konsultacija sa Moskvom, a onda je Beograd traæio od we da ne blokira izveπtaj generalnog sekretara koji je bio potvrda da Srbija odustaje i od Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 i od iskrenije i ozbiqnije borbe za oËuvawe svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta na KiM.

Rusi su od samog poËetka jasno dali do znawa Beogradu da ne oËekuje da oni budu „veÊi Srbi od Srba” u odbrani Kosova i Metohije. Odlukom o prihvatawu EULEKS-a Moskva je shvatila da Srbija nikada neÊe da ue u ozbiqniji sukob sa EU i sa Amerikom. I zakquËila je da, ako nije spremna da ue u taj sukob zbog sopstvenog interesa i odbrane svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, onda sigurno neÊe nikada to da uradi kada su u pitawu interesi Rusije.

Samo bih vas sada podsetio da, u suπtini, sadaπwi Briselski sporazum u potpunosti rastura ovaj sporazum o πest taËaka, jer taj sporazum o πest taËaka jeste ono πto je garantovalo i graniËne prelaze pod pravilima UNMIK-a i ono πto je garantovalo srpske institucije na severu Kosova.

Ovo je, u stvari, ono zbog Ëega i mislim da ovaj novi Briselski sporazum jeste deo iste strategije EU i Amerike, gde ono πto se danas dogovore i πto danas garantuju, sutra rasturaju i donose, kroz nove dogovore sa vlastima u Beogradu, mnogo loπija reπewa za Srbe na KiM i za samu Srbiju.

Nikola VrziÊ PeËat,10.5.2013.

(Podvukla - Iskra)

Српски патријарх Иринеј рекао је данас да СПЦ и држава нису у сукобу, али да је Црква морала да каже своје мишљење поводом Косова. „Црква је казала оно што мисли да треба да каже. И црква не може друкчије ни да каже. Политичари свакако гледају краће и више са неким интересом да се неки проблеми што пре реше и отклоне, а црква мало дуже и дубље гледа на проблеме“, рекао је патријарх.

(NSPM, Foto vesti)

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2002. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Od radosti... neÊe biti boqe.

Dok je Hrvatska gradila brodove Uvek boli kada se padne sa vrha. Joπ viπe kada se pogleda istini u oËi. To je bolan proces koji Hrvatska mora da proe ako æeli da spasi svoju brodogradwu sa dugom tradicijom. To zna i Siniπa OstojiÊ. Wegova strast su veÊ odavno brodovi: 12 godina je radio u jednom od najveÊih brodogradiliπta u zemqi, onda joπ osam godina u prodaji u drugom poduzeÊu, a sada je veÊ pet godina u Udruæewu hrvatskih brodograditeqa. „Mi smo u osamdesetim, mereno po obimu proizvodwe, bili na treÊem mestu u svetu, nakon Japana i Juæne Koreje. Mi smo, da tako kaæemo, bili broj jedan u Evropi. Ali onda je doπao rat i sve je stalo. Danas smo na 14. ili 15. na svetu”, objaπwava OstojiÊ. Da bi taj tradicionalni sektor odræala u æivotu, dræava je godinama subvenπijama pokrivala gubitke. A to je mera koju je Brisel æeleo da ukine pod hitno.

Siniπa OstojiÊ: Ovako se daqe nije moglo U postupku prijema u EU, brodogradiliπta su morala da vrate dræavne subvenπije. Jedina moguÊnost da to uËine bila je pronaÊi investitora za dotrajale pogone i privatizovati ih. Doπlo je do otpuπtawa hiqada radnika i zatvarawa pogona. Zato je za mnoge u tom sektoru Evropska unija otelotvorewe samog avola.

Za OstojiÊa nije baπ tako: „S jedne strane izgleda kao da je Evropska unija æelela neπto da nam nametne, ali to je moæda bila jedina moguÊnost da naπa brodogradwa opet postane efikasna i sposobna za træiπte. U stvari, trebalo je sami da shvatimo da tako viπe ne moæe daqe da ide.”

VeÊina velikih brodogradiliπta se veÊ nalazi u postupku privatizaπije. Nije bilo investitora iz inostranstva, ali naπli su se hrvatski ulagaËi - i to donekle smiruje ionako napeto stawe. „VideÊemo kako napreduje restrukturirawe u odreenom roku od pet godina. Moæda Êe domaÊi investitori taj proces sprovesti blaæe nego πto bi to uËinili strani ulagaËi”, nada se OstojiÊ. Brodogradwa u Hrvatskoj je æilava, i uvek je nalazila put iz krize. Zato se i OstojiÊ nada da se krenulo pravim i neophodnim putem kojim se u tom sektoru mora iÊi.

Marko, Marija, Viπwa i OstojiÊ - svako ima svoje viewe buduÊnosti u velikoj evropskoj porodici. Koje Êe se nade ispuniti, a koji Êe se snovi raspasti - to Êe se videti tek kada se opet poseti Hrvatska, za godinu dana. Ali pre toga Êe se organizovati zvaniËna proslava prijema u Evropsku uniju - sa ili bez slavqa stanovniπtva.

Deutsche Welle, 2.5.2013. Rajna Brojer/AnelkoTubiÊ (Podvukla - Iskra)

30

Posle Hrvatske neÊe biti novih Ëlanica EU Lider najuticajnije opozicione stranke u Austriji, Slobodarske partije (FPO) HajncKristijan Strahe pozdravio je nedavno izviwewe predsednika Srbije Tomislava NikoliÊa ocenivπi da se radi o odliËnom i bitnom gestu.

- Smatram da je to bio odliËan i bitan gest, i da je neophodno da svi, a u istoriji su svi narodi preæiveli strahote i dramatiËne procese u Evropi, priznaju zloËine. Na prostoru bivπe Jugoslavije bilo je puno zloËina i to treba priznati. Meutim, nijedna strana se ne moæe iskquËiti, na svim stranama je bilo zloËina - poruËio je on u izjavi Tanjugu...

GovoreÊi o dogovoru postignutom u dijalogu Beograda i Priπtine Strahe je kazao da je jasno da se veÊ dugo vreme vrπi ogroman diplomatski pritisak od strane EU, ali i SAD na Srbiju po tom pitawu.

- Pritisak pred dogovor oËigledno je bio jako velik. EU je Srbiji dala perspektivu da Êe, ako prihvati sporazum, doneti odluku o poËetku prijemnih pregovora. To je, meutim, sve nejasno.

Poznato je da posle pristupawa Hrvatske, na duæe vreme, neÊe biti daqih prijema Ëlanica. To treba jasno reÊi, jer je proces pristupawa u proteklom periodu bio, moæe se reÊi, i prebrz, pa postoje sada problemi - naglasio je on i dodao da je Srbima obeÊan datum, iako je perspektiva potpuno nejasna, a to za EU nije obavezujuÊe.

- Treba jasno reÊi da Rezolucija UN 1244 nikada nije izmewena. Ako se æeli odræivo reπewe potrebno je da se i Rusija ukquËi u razgovore, naravno da se uËini i ono πto traæi SPC, a to je da se referendumom ukquËe i graani u reπavawe ovog pitawa. Takoe je neophodno da se ispregovara i obezbedi autonomija za sever Kosova, po uzoru na Juæni Tirol. Tek tada vidim da Êe to bitri reπewe koje se moæe odræati. Ukoliko toga nema reπewe neÊe biti odræivo i trajno uveren je Strahe.

Dogovor u Briselu je, prema wegovom miπqewu, samo jedan korak, ali nije meunarodno obavezujuÊi sporazum, jer sve dok Rezolucija 1244 postoji to Êe ostati pravno i meunarodno pravno sporan sporazum.

- Treba uzeti u obzir istoriju Srba na Kosovu i Metohiji, da je viπe od 150 napada bilo na crkve i manastire, da je bilo zloËina i pod meunardonim nadzorom. Razumem da Srbi na severu strahuju da bi mogli biti ostavqeni na cedilu ovim sporazumom. Ne treba zaboraviti da je mnogo Srba proterano i da to nije uπlo u ovaj dokument, te je potrebno da se obezbedi da oni mogu da se vrate - podsetio je on.

Strahe je kazao da je teπko pitawe zaπto se EU toliko stavila na stranu kosovskih Albanaca, ukazujuÊi da je jedan od faktora πto NATO, izmeu ostalih, sa svojom bazom ima geostrateπke interese...

(Podvukla - Iskra)

Tanjug, 1.5.2013.

Iskra 1. juni 2013.

i policiji, neÊe biti dozvoqen pristup u 4 opπtine.

Neke primedbe: 1. VuËiÊ indirektno priznaje da bi pod nekim drugim uslovom, Sporazum mogao biti boqi nego πto je ovaj. Konkretno kako je taj uslov - „datum” (poËetak pregovora sa EU), to znaËi da je on svesno ærtvovao bitne srpske interese na Kosovu radi ulaska u EU. Kako je i sam akt ulaska pod sumwom, tj. otuivawe dela suvereniteta Srbije jednom stranom entitetu, makar se zvao i EU, Ustav ga ne dozvoqava. Dakle, kad je reË o „nejunaπtvu na poslu”, VuËiÊ je „rekorder” - dva puta je pogazio Ustav Srbije i time se hvali .

2. O „saËuvanim” srpskim insitucijama, ispada da je wegov iskaz povrπno uglavnom taËan, ali je izostavio najvaænije - sve je to upakovano u pravni sistem „dræave” Kosova, pa tako i sami kosovski Srbi viπe nisu dræavqani Srbije, veÊ „Kosovari”! A „garancije” NATO-a od strane jednog „ËinovniËiÊa” (zamenmika generalni sekretar NATO-a) Êe se istopiti u trenutku kad oni koji stvarno komanduju NATO-m drugojaËije odluËe.

3. Vrhunac VuËiÊevog „poslovnog nejunaπtva” gde je nadmaπio i samog TadiÊa (EU bez alternative) VuËiÊ je ispevao „odu” u prozi o EU. On je, „zaneseni” dijalektiËar u pokuπaju da od crnog napravi belo i obratno. Tako on nije opisao tzv. „strani faktor”, posebno EU, normalno i objektivno, veÊ ju je oslikao `jarkim` bojama. Ali i to treba reÊi, nije to pesniËki jezik. To je izraz sopstvenog iskustva i kajawa dok je bio protivan EU; dupli standardi zapadwaka u odnosu na Srbe, mi ne razumemo wih niti oni nas. Ipak, radi buduÊnosti, investicija i dece naπe, mostove treba graditi. Sve u svemu, opπti utisak jeste: mi bi ne samo morali veÊ moramo æiveti u tom i sa tim svetom. Pomak u tom smislu bi morao da poËne od nas. Taj svet nas Ëeka... U svom „nejunaËkom” ushiÊewu, meutim, zaboravio je da se pripita, da li nas EU uopπte hoÊe. Uprkos tome πto je sama EU dala indicija da nas neÊe: moratorijum pre svega, uvek nova uslovqavawa, sluËaj Kipra, itd.

DaËiÊ i NikoliÊ ©to se DaËiÊa tiËe wegovo poslovno nejunaπtvo je drugog tipa - sluæiÊe svakom interesu koji mu omoguÊuje zadobijawe i odræavawe na vlasti. Konkretno, tako je od VuËiÊa dobio premijerstvo u Srbiji, i zbog toga indiretno pomogao VuËiÊevoj megalomaniji na poqu nejunaπtva.

Dok je predsednik Srbije Tomislav NikoliÊ, zbog svojih ograniËenih politiËkih, kulturnih i intelektualnih kapaciteta, „tumaËeÊi” reËi VuËiÊa, objektivno viπe πtetio nego pomagao VuËiÊu.

Moæda je NikoliÊ-DaËiÊeva neadekvatna pomoÊ u dogradwi VuËiÊeve „karizme” znak milosti Boæje - Wegova zaπtita Srbije od VuËiÊeve nejunaËke torturu.

N. QotiÊ

Iskra 1. juni 2013.

Zaπto Kosovo?

Ne samo zato πto je to istorijska srpska zemqa, prekrivena manastirima i svetiwama - ali i zato.

Ne samo zato πto je to suverena teritorija dræave Srbije, bespravno oteta krπewem osnovnog meunarodnog zakona, zbog Ëega je onomad sueno Nemcima u Nirnbergu - ali i zato.

Ne samo zato πto se predajom Kosova marionetska vlast stavqa van zakona, ruπi pravni poredak (kakav god da je) i samu dræavu - ali i zato.

Ne samo zbog tradicije, vere, identiteta, kulture i istorije, koju ciqano, svesno i namerno pokuπavaju da nam uskrate, pokvare i ospore - ali i zato.

Ali ponajviπe zato πto pristankom na zlodela neprijateqa i wegovih domaÊih sledbenika, gubimo pravo da budemo qudi.

Da pozajmim reËi jednog prijateqa, previπe vredne da se izgube u moru komentara: Kosovo je elementarni test nacionalne, graanske i demokratske odgovornosti ove zemqe prema delu svojih graana - Srba, Goranaca, pa Ëak i ©iptara (koje reæim narkoteroriste TaËija posebno zlostavqa) koji æele da ostanu graani Srbije, da æive na teritoriji Srbije, u svojim kuÊama, na svojoj zemqi. Koje podaniËki raspoloæeni Odsrbi æele da prepuste TaËiju zato πto im je zamorno da se wima bave.

Ovo je civilizacijski kanibalizam, izdaja ravna napuπtawu roditeqa, srodnika ili prvog komπije ako ga je snaπla neka nevoqa. Posle toga viπe nismo qudi, nego zveri.

Na pitawu Kosova se danas prelama hoÊe li Srbija sutra biti ureena dræava, ili divqa horda u kojoj jaËi gazi slabijeg. Dræava je onoliko smislena koliko poπtuje sopstvene zakone. Ovakva Srbija, koju vodi Dræavno Dno, viπe nema smisao. Druπtvo postoji samo onoliko koliko se brine za svoje najugroæenije Ëlanove. Ovakvo druπtvo, koje predvodi kvislinπki kult, viπe nema smisao.

Ako se odreknemo Kosova - ne samo komada zemqe, veÊ i qudi koji tamo æive, i ideje prava i pravde, a sve to od nas danas traæe - da bi se dodvorili bezobzirnim silnicima, gubimo pravo da se zovemo civilizovanim qudima. Sami sebe proglaπavamo za StarËeviÊev „pasji nakot”; nudimo opravdawe svakom osvajaËu i krvniku koji je ikada na nas digao ruku; pqujemo na sva prethodna pokoqewa koja su krvarila za slobodu i pravdu; prokliwemo sva pokoqewa koja Êe doÊi.

OdriËuÊi se sebe, hulimo na Boga. A od nas to i zahtevaju, jer drugaËije ne mogu da nas pobede.

Kakvi budemo sutra, biÊemo doveka. Zato Kosovo.

Sivi soko, 9.5.2013.

Nebojπa MaliÊ

3

ДЕМОКРАТИЈА И ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ

либерал-демократски концепт „образовања”, као пркос традицији и јемство онеспособљавања личности

Једна од кључних претпоставки за опстанак и унапређење деструктивног процеса политичке мондијализације - као модерног израза либералне демократије, јесте и константно реформисање образовних система, са циљем да се здрави елементи у њима максимално прореде, те да се развој младих људи, пажљиво усмерава ка плански одређеним потрошачким калупима Новог доба.

Реформе, које у последњих десетак година у Србији са таквим циљем спроводе овдашњи прозападни марионетски режими, несумњиво имају своје извориште и узор у полувековној декаденцији образовно-васпитног система европских народа. Наиме, како је запазио и Драгош Калајић као изванредан познавалац дијагнозе европског суноврата, још почевши од 1945. године, широм планете се уништава класични, диференцирани и „вертикални” систем васпитања и образовања, а намеће једнообразни и „хоризонтални”, према програму стварања једноличног човечанства.

Уз избацивање класичних „мртвих” језика (који су у духу антитрадицијске пропаганде модерних либерал-демократа проглашени неупотребљивим), и свеопшту вулгаризацију наставних програма и испитних концепата, утире се пут систему који вештачки продужава инфантилни стадијум, где дете учи само и једино посредством опонашања. Док је диференцирани и „вертикални” систем образовања стварао самосталне и независне личности (које су оспособљиване за самостално изражавање и функционисање), овај демократско-мондијалистички, једнообразни и „хоризонтални”, систем производи послушне и зависне индивидуе, чији се креативни потенцијал затире (примера ради) и путем затупљујућих квиз-питалица са заокруживањем понуђених решења, као и (на плану општег образовања) значајним дистанцирањем од бисера светске и националне културне баштине. Данашњој Србији, нужан је свеобухватни духовно-културни и морални препород, који свој израз мора имати у виду радикалног раскида са савременим системом образовања у нас. У односу на њега, супериорни су чак и они милошевићевски и комунистички концепти, који су такође обиловали мноштвом мањкавости и погрешних поставки, али су макар били лишени сорошевских метода систематског затупљивања омладине.

4

Систем образовања у данашњој Србији

Један од кључних елемената неопходних за функционисање сваке државе, јесте управо систем образовања, чија сврха постојања, јесте оспособљавање људи за живот и рад. Народи код којих овај систем не постоји или народи чији систем образовања подсећа на онај који данас имамо у Србији, неће бити способни да дугорочно опстану међу другим народима на земљи. Јер народ без образовања, може послужити само као физичка радна снага, односно као нека врста модерног робља, зависног од воље послодаваца и зајмодаваца.

Многи ће се данас запитати шта недостаје систему образовња који је произвео велики одлив мозгова у последње две деценије? Недостаје му много тога. Прво и основно што људи не науче у нашем образовном систему, јесте коришћење апарата формалне логике. Наиме, одлив мозгова се није догодио због нарочитог квалитета мозгова које смо имали на лагеру, већ због недостатка било каквог посла којим би се ти мозгови бавили. Тако да су наши мозгови отишли преко границе где су се почели бавити и вожњом таксија, прањем судова или чувањем деце, што само по себи, довољно говори о (не)квалитету тих мозгова (не говоримо овде о природној интелектуалној надарености, која је код Срба неспорна, већ о плодовима суштинског „образовног” затупљивања). Са друге стране, исти ти људи, власници факултетских диплома никада нису били научени томе да су они будућа елита овог народа и да се од њих очекује подвиг и борба за свој род, а не одлазак на Запад, где ће њихова памет бити експлоатисана од стране мултинационалних корпорациja.

Као што рекосмо, наши ђаци никада нису имали прилику да упознају нити логику, нити могућности њене примене у свакодневном животу. Дапаче, први и основни проблем јесте тај што у школи ученике нико неће научити да уистину користите мозак. У нашој школи се знања стичу примањем готових информација таквих какве јесу, без било какве логичке обраде примљеног садржаја. Успех ученика не мери се његовом способношћу да употреби научено, већ се од њега захтева да оно што је чуо може да запамти и да понови онда када се то од њега захтева. Чување одређених информација и њена испорука на захтев, нису нешто што вам нарочито може Iskra 1. juni 2013.

Hrvatska 1. jula postaje Ëlanica EU

OD RADOSTI U ZEMQI NEMA NI TRAGA UoËi ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, tamo je otiπla nemaËka novinarka Rajna Brojer.

Wen utisak je da, pored visoke nezaposlenosti, bespomoÊne poqoprivrede i dotrajale industrije, nema ni traga slavqu. „Mladi, napustite Hrvatsku”, piπe kredom na zidu zgrade nedaleko od centra Zagreba. To je poziv mladima da svoju buduÊnost potraæe negde drugde jer wihova zemqa nema πta da im ponudi.

Iako je Hrvatska veÊ pet godina u dubokoj krizi, Brisel je ipak, u dokumentu na petnaest stranica, potvrdio spremnost za pristup te zemqe Evropskoj uniji. Tako se Hrvatska „vuËe” prema Ëlanstvu - uz suzdræanu radost.

Ostati ili otiÊi?

Subota je i sija sunπe. U dvoriπtu jedne zgrade postavqaju se stolovi na koje se izlaæu stare kwige i polovna odjeÊa. Sve je spremno za muπterije: „Potreban nam je novac za naπu kampawu. Zato organizujemo ovakve buvqake”, objaπwava Marko GregoviÊ. Uskoro su lokalni izbori wegova graanska stranka „Za Grad” æeli da se popne na politiËku pozornicu.

Marko GregoviÊ: EU je prilika za Hrvatsku „Ovde su mnogi apatiËni i apolitiËni.

Nedostaje kultura protesta. Qudi nisu navikli da se bore za svoja prava”, smatra Marko. „Oni Êe izaÊi na izbore, ali, u stvari, izbora nemaju. Naπi politiËari su isti oni koji su bili na vlasti i pre 20 godina. Sada je zaista potrebna smena generacija.”

Markova stranka æeli da podstakne qude da sarauju. Na internet-stranici stranke korisnici mogu da napiπu svoje konkretne predloge.

Preko interneta se glasa o tome koje ideje prvo treba realizovati - veliko ËiπÊewe, Ëitawe u javnom prijevozu ili drugi mali projekti.

Najaktivniji korisnici, i oni sa najboqim idejama, dospevaju na listu stranke kao kandidati.

Marko smatra da je takav oblik uËestvovawa graana jedinstven u regionu. On je studirao u Norveπkoj, ©vedskoj i Engleskoj i tamo su mu sva vrata bila otvorena. Ipak, vratio se pre dve godine, na vrhuncu krize: „Nema smisla napustiti zemqu koja polako, ali sigurno propada. Svi moramo da se vratimo i potrudimo se za naπu zemqu. Teπko je, ali to je naπa duænost.”

Marko i Marija koja veÊ prikupqa dokumenta za odlazak Iako zvuËi uverqivo, ni u wegovoj novoos-

Iskra 1. juni 2013.

novanoj stranπi ne misle svi baπ tako. Wegova saradnica Marija pola godine uzaludno traæi posao. Sada priprema dokumenta da napusti zemqu: „Mnogi od nas su se veÊ pomirili sa ovim stawem. Ali ja liËno u pristupu Evropskoj uniji vidim priliku da pronaem posao u inostranstvu”, objaπwava Marija. Ostati ili otiÊi - to je pitawe na koje svako mora da odgovori sam. S obzirom na gotovo 40 odsto nezaposlenih meu mladima, odluka Êe, nakon pristupa EU, za mnoge od wih biti odlazak na Zapad.

Poboqπawe nije na vidiku Nedaleko od tog buvqaka je Dolac, pijaca u centru Zagreba. I ove subote je dobro poseÊen. Pod crvenim suncobranima su brda mandarina i jabuka.

Hrvatska ima πta da ponudi - domaÊe voÊe i povrÊe veoma je traæeno. Na jednom kraju su proizvodi od mleka. Viπwa je rano doπla iz svog sela, πezdesetak kilometara od Zagreba. Dva puta nedeqno na Dolcu prodaje svoj sir. Taj delikates koπta 12 kuna - gotovo dva evra.

Hrvatsku poqoprivredu oËekuje πok pristupa EU Dok smo razgovarali sa Viπwom, proπlo je mnogo muπterija, ali niko nije hteo neπto da kupi. „Samo od ove prodaje, moj muæ i ja ne bismo mogli da æivimo. On prima penziju, ali da bi se snaπli, moramo joπ da prodajemo i guske, a osim toga prodajemo sve πto raste u naπoj baπti.”

Pristup Evropskoj uniji hrvatska poqoprivreda doËekala je nespremna. Od prvog jula prestaju trgovinske prednosti zone slobodne trgovine EFTA prema drugim zemqama Balkana.

Do sada je Hrvatska veliki deo svojih poqoprivrednih proizvoda izvozila u susedne zemqe, ali nakon pristupa za wih Êe morati da se plaÊa carina. Mnoge hrvatske agrarne kompanije svoju proizvodwu su zato veÊ preselile u Bosnu i Hercegovinu.

Viπwa se ne raduje niti se Ëemu nada Posledica toga je gubitak radnih mesta u Hrvatskoj i prihodi od poreza. Povrh toga træiπte Hrvatske Êe se, pristupom Evropskoj uniji, otvoriti za proizvode iz Ëitave Unije. Tako æestoka konkurenπija Êe domaÊe proizvoaËe izloæiti ogromnom pritisku.

Toga je svesna i prodavaËica sira: „Cene Êe joπ da padaju pa Êu i ja morati mawe da traæim za moj sir. U jednom trenutku to se viπe neÊe isplatiti”. Zato za Viπwu pristup Evropskoj uniji ima i svoju negativnu stranu, a 1. jula ne nameravaju da slave. Zaπto bi? Woj i wenom muæu od toga

29

Vlada Srbije...

REBALKANIZACIJA BALKANA

Srbijagas, πto je i pokazala predstavqawem svog plana restrukturirawa.

Ovi potezi Zorane MihajloviÊ nisu nikakvo iznenaewe jer je ona kao saradnik antiruskog fonda ISACpisala o potrebi suzbijawa ruskih strategija na Balkanu. U vezi sporazuma Srbije i Rusije o kupoprodaji NIS-a i izgradwi Juænog toka MihajloviÊeva navodi sledeÊe: „UzimajuÊi u obzir aktuelne zakone u Srbiji u kojima se reguliπu uslovi i naËin obavqawa predmetnih energetskih delatnosti, aranæman sa Ruskom Federacijom je u suprotnosti sa wima (kao i sa acquis commun nantare EU). Bez obzira πto Srbija joπ uvek nije u obavezi da primeni sve relevantne zakone EU, opredeqenost Srbije ka putu u EU, potpisivawe Sporazuma o stabilizaciji, kao i Ugovora o energetskoj zajednici zemaqa JI Evrope, morao je biti vaqan razlog da se u aranæman na ovakav naËin ne ulazi. Sa druge strane, upravo je poloæaj Srbije i wen korak do EU jedan od razloga ruske strane, Ëime ona bez obaveze poπtovawa mnogih pravila i standarda EU, ulazi na prostor EU, sa joπ jedne „nepokrivene” rute. Ovaj dokument je za Srbiju, u odnosu na sve ostale koje je RF sklopila sa drugim zemqama, a vezano za izgradwu gasovoda Juæni tok, daleko najnepovoqniji.

NajveÊi problem jeste status tzv. `vezane trgovine`, po kojoj Srbija prodaje direktnom pogodbom NIS, a za uzvrat dobija krak gasovoda. Ëak i kada bi se zanemarila Ëiwenica postojawa ovakvog najprimitivnijeg naËina poslovawa (trampa - feudalizam), ostaje veliki broj nereπenih pitawa i problema.”

Dakle, izgradwa Juænog toka koji Srbiji donosi do 5 milijardi evra investicija, poveÊava energetsku efikasnost tri puta i jaËa energetsku bezbednost zemqe, za ministarku energetike iz SNS-a je nepovoqna i primitivna. Da li je sada jasno zbog Ëega MihajloviÊeva napada Srbijagas i Juæni tok?

Pored toga πto je potpredsednik SNS i ministarka energetike, Zorana MihajloviÊ je i jedan od osnivaËa NVO „East-West Bridge” u kojoj se okupqaju predstavnici Trilateralne komisije u Srbiji, masoni i lobisti predvoeni bivπim Titovim prevodiocem i dopisnikom CNN Jovanom KovaËiÊem.

KovaËiÊ je bio i Rojterov izveπtaË sa jugoslovenskog ratiπta od 1991. do 1998. godine. Tada je satanazicaji Srba od strane zapadnih medija bila u punom jeku. Trilateralnu komisiju u SAD Ëine poznati rusofobi i srbofobi meu kojima su i Zbigwev Bæeæinski, Xozef Naj i Strob Talbot. Bæeæinski je dobar deo svog radnog veka posvetio razbijawu SSSR-a i SFRJ. Wego frustracije Putinom i sve jaËom Rusijom ponekad imaju i komiËan karakter.

Na kraju, sasvim je jasno da Aleksandar VuËiÊ i Zorana MihajloviÊ sluæe elitama na Zapadu koje veÊ viπe od dve decenije uniπtavaju srpski narod i srpske zemqe. Wihovi napadi na Juæni tok, Gasprom i Srbijagas zato ne trebaju nikog da Ëude.

Fond strateπke kulture 27.4.2013

28

Boris ALEKSI∆ (Podvukla - Iskra)

Balkanizacija je πiroko prihvaÊen pojam za podele, cepawa teritorija i naroda, sa svim onim πto takve procese prati. Proteklih decenija, sve do danas, deπavawa u ovom delu Evrope ilustruju rebalkanizaciju Balkana obnavqawem starih i nastajawem novih podela, uspostavqawem novih nacija, novih jezika, nacionalnih mawina.

Taj proces niti je spontan, niti je rezultat iskquËivog delovawa lokalnih i regionalnih Ëinilaca. Podele, razbijawe starih i nastajawe novih dræava, Ëesto nesposobnih da same obezbeuju egzistenciju i razvoj, odvija se pod snaænim dejstvom stranih, vanregionalnih sila Ëija je strategija uspostavqawe dominacije nad drugim narodima i teritorijama, nad wihovim ekonomskim, prirodnim i geostrateπkim resursima. Podelama i izazivawem „kontrolisanih sukoba” te sile uklawaju prepreke ostvarivawu strategije dominacije. Balkanizacija, na izvestan naËin, doæivqava svoju globalizaciju.

Separatizmi jaËaju u nizu evropskih zemaqa, ukquËujuÊi i u nekim Ëlanicama Evropske unije, kao πto su Belgija, ©panija, Velika Britanija, Francuska. U nizu zemaqa sukobi izazvani stranim meπawem doveli su, ili otvorili put ka faktiËkim podelama. Ne gubeÊi iz vida razlike i specifiËnosti, takvi su sluËajevi, na primer, Sudan, Libija, Irak, Avganistan, Mali, Kipar i drugi. Ostaje da se vidi kakva Êe biti sudbina Sirije, nakon πto se sadaπwi sukobi u toj zemqi i oko we, zaustave. Nasilno oduzimawe Kosova i Metohije od Srbije, pripremqeno agresijom NATO 1999. godine, sastavni je deo politike rebalkanizacije Balkana. SAD, NemaËka i Velika Britanija, direktno i posredstvom NATO i EU vrπe koncentrisani pritisak primewujuÊi politiku „πtapa i πargarepe” da se Srbija saglasi sa oduzimawem Kosova i Metohije, a da zauzvrat dobije obeÊawa boqeg æivota koji, na toj osnovi, teπko da ikada moæe doÊi.

Ovo su samo neki od akcenata i teza iznetih tokom razgovora Alfreda Mardera, predsednika svetske asocijacije gradova nosilaca mira sa grupom studenata Beogradskog univerziteta, Ëlanovima i prijateqima Beogradskog foruma za svet ravnopravnih...

Tokom razgovora bilo je reËi i o opasnostima koje sobom nosi strategija globalizacije intervencionizma NATO Ëiji su osnovni ciqevi stavqawe pod kontrolu izvora energenata, strateπkih sirovina, najvaænijih geo-strateπkih podruËja i putnih pravaca. Istaknuto je da ova strategija ruinira ulogu Ujediwenih nacija, posebno, Saveta bezbednosti, i meunarodnog prava, πto vodi destabilizaciji meunarodnih odnosa i opasnostima od konflikta πirih razmera. Sa izbijawem ekonomske krize te opasnosti se zaoπtravaju...

10.5. 2013.

(Podvukla - Iskra)

Beogradski forum za svet ravnopravnih

Iskra 1. juni 2013.

послужити у свакодневном животу. Али управо у томе и јесте суштина демократсско-мондијалистичке атомизације и затупљивања личности. Следећи велики проблем нашег образовног система јесте тај што никога од нас није оспособио за неке од основних животних вештина као што су: вожња бицикла или било каквог моторног возила, пливање, самоодбрана, руковање противпожарним апаратима, пружање прве помоћи, узгој биљака и животиња итд. Све поменуто, ако смо и научили, научили смо негде другде, а због таквог недостатка многи наши сународници нису у потпуности оспособљени за живот, док су неки други због оваквих пропуста били лишени живота. По садашњем закону у школи проводимо минимум 8 година. Нажалост и поред оволико времена проведеног тамо, дешава се да се неко ипак удави у базену или се отрује угљенмоноксидом јер га нико није научио како се ложе пећи на чврста горива. Дакле други озбиљан проблем јесте губљење времена. Просечан човек проведе у школском систему Србије 12 година, 8 у основној и 4 у средњој школи, након чега је оспособљен за обављање само једног посла. Односно има само једну квалификацију. Нама је дакле потребно читавих 12 година да би смо оспособили човека да постане пекар. Зар не мислите да смо то могли постићи за свега 6 година? Некада су наши стари слали децу, што би се онда рекло, да уче занат, а за то им није било потребно више од 4 године, зависно од тежине заната који су учили. Поставља се логичко питање, на шта смо потрошили све ове године? Одговор наравно знате и сами. На учење разноразних садржаја којих се више ни не сећате. Не оспоравамо да ту има доста нужних и корисних ствари, међутим каква је корист од тога ако их се убрзо више не сећамо или ако не знамо да их применимо? Примера ради, можемо знати како се зове свака кост на нашој лобањи, али то сазнање нам неће помоћи да укажемо прву помоћ некоме коме су те коске поломљене. Можемо знати све о државном уређењу Немањићке Србије, али нико нас у школи неће научити како да најбоље елементе тог система успоставимо у сопственој држави како би она поново била велика и снажна као некада. Да не спомињем да нам у школи нико није рекао да се држава може мењати и набоље. А тако нешто и не чуди од једног либерал-демократског концепта, који сам по себи са својом теоријом народне суверености и третирања нације као групе грађана (једног историјског тренутка), третира историју тек као реликвију из прошлости наших крајева, без настојања да пробуди ону Iskra 1. juni 2033. . .

живу духовно-крвну везу између славних предака и нових нараштаја потомака.

Следећи велики проблем савременог система образовања у Србији, везан је за непостојање жељеног нивоа дисциплине код ученика. Ово не само да је разлог за релативно низак квалитет наставе, већ представља и посебан проблем сам за себе. Јер чак и када бисмо имали квалитетан наставни план и програм, ми га данас не би могли адекватно спровести због све већих права која закон даје ученицима и њиховим родитељима. Примера ради, више није могуће избацити ученика из основне школе, ма колико се он безобзирно понашао, што отвара велике могућности ученицима да раде шта год хоће и да за то не сносе никакве санкције. Школа их тако практично учи да злочин може проћи некажњено, те је као таква постала само допуна данашњем, претежно лошем кућном вапитању, са превеликим и штетним снисхођењем деци. Стога смо дошли и до тога да су неки ученици чак и заволели школу из разлога што у њој нема забрана и ограничења каквих има код куће. А тамо где нема никаквих правила понашања не може се одвијати никакав смислени процес, па чак и ако је он добро осмишљен и привлачан за ученике. Неко ће можда казати да деца праве проблеме стога што им је час незанимљив. Али час није ни замишљен да буде занимљив, јер школа није ни замишљена као простор за забаву. Ученици праве проблеме не зато што им је досадно него зато што је прављење проблема дозвољено. Без претеривања, можемо рећи да се овај проблем може решити јако једноставно. Наиме, ако је могуће објаснити детету да се не сме играти са бакином протезом или уринирати у лифту, зашто не би било могуће обајснити му и пар основних правила понашања у школи? Велики недостатак нашег система образовања јесте и велика потрошња средстава из државног буџета. Систем који имамо није потребно финансирати из разлога што он не даје никакве позитивне резултате. Примера ради данас издвајамо новац како бисмо плаћали наставника групе од 30-35 ученика. У овим околностима није могуће очекивати да било ко од њих 30-35 научи било шта и то онако како би требало. Наставник једноставно није у могућности да свакоме посвети онолико времена колико му је као појединцу неопходно. Није реално ни очекивати да ће настава бити индивидуална али евидентно је да квалитет наставе расте са смањењем броја ученика по одељењу. Оно што настојимо да кажемо, јесте да се далеко више исплати плаћати наставника за оделење од 15 ученика него за оделење од 30-35, јер је квалитет наученог у том случају далеко већи од оног

5

Demokratija i...

који тренутно добијамо. Јасно је да би оваква реформа захтевала улагања више новца него што се то сада чини, али о нужности улагања у квалитет образовања, излишно је и говорити. Јер ако не желимо да добар део државног буџета потрошимо на образовање наше деце, догодиће нам се да ће нашом државом управљати људи који нису научени да управљају ни сопственим домаћинством. Не заборавимо да је ова земља и њена слобода плаћана далеко већом ценом него што ћемо ми платити њену будућност улагањем у образовање.

А либерал-демократска држава данас, укида сеоске школе јер јој се не исплати да плаћа учитеља који би учио 5-6 ученика у неком забаченом крају Србије. Али изгледа да се с друге стране „нашој” држави (тачније, њеном систему и режиму), исплати када тих 56 породица напусти своју земљу и радно место у пољопривреди, те се пресли у град како би школовало своју децу, а посао уместо у производњи хране замени послом шишања косе или препродавањем кинеске робе. Без јаког села нема јаке нације, јер ако сами не производимо храну онда је морамо или увозити или избацити из употребе. На овом примеру, упечатљива је органска повезаност свих грана народног живота, те да је декаденцијом образовног система, условљена и декаденција у другим областима.

Проблем реформе нашег школства, јесте и сам концепт актуелне реформе, као и људи који овакву реформу данас спроводе. Она се заправо спроводи са циљем стварања јефтине радне снаге која неће имати могућности да размишља, већ само да ради. Тако се из стручних школа данас укидају социјологија, историја, географија и многи други општеобразовни предмети, те будући заваривач цеви неће познавати сопствену историју, традицију и културу, и као такви биће далеко подложнији процесима етничке и културне глобализације. Када га лишимо познавања основних социолошких знања о појавама и процесима око себе, онда ће са њим веома лако моћи да манипулишу политичке партије, секте, маркетинг агенције и друге интересне групе. А када га оставимо и без географије, остаће изгубљен у простору и времену, затворен у сопственом видном пољу. Овакав радник не размишља, нема жељу за усавршавањем или путовањем, нема развијене никакве културне потребе и навике. Чак и да га оставите без апарата за варење и маске, он неће више бити у стању ни да се побуни против губитка посла. Оваква реформа створиће од државних школа забавишта и игралишта, без реда, рада

6

и смисла. И тако, док се деца у Србији буду забављала и уживала у небројаним дечијим и људским правима и повластицама, нека друга деца ће ићи у оне школе у којима се ради, учи и размишља. Решавање изнетих проблема

Ове проблеме могуће је решити усвајањем потпуно новог погледа на цео систем, домаћинским управљањем и коришћењем логичког апарата. Код многих изнетих проблема решење се већ и само по себи намеће па ћемо овом приликом изнети само основне смернице за стварање система каквог желимо.

Деценијама смо школу третирали као систем за производњу радника. Наравно ми и даље можемо производити људске ресурсе али не без мозга и без сопствених идеја. Насупрот демократској индивисуалистичкој концепцији, наш човек мора током школовања схватити која је његова улога у народном организму. До сада смо школовали људе који по завршетку школе нису знали шта би радили са собом. Најпре што је нужно, јесте да се измени план и програм тако да у њега уђу све неопходне животне вештине. Иако кућно васпитање и животна школа многе неминовно научи различитим корисним знањима и вештинама, не може се ипак подразумевати да ће неко сам од себе научити све оно што жели и што ће му бити на корист. Уместо досадашњег школовања свих за све, морамо одредити за свакога шта се са њим може учинити а да то буде најбоље и за њега и за народ као целину. Јер он неће живети ван народа, нити може живети ван народа. те се стога мора и наћи најбоље место за њега у народу. Ради се о висококвалитетној професионалној оријентацији након које ће школа од њега створити не само обичног вариоца, него и технолога који ће успут знати и да вари.

Дакле, нужно је променити начин учења и успоставити јасан систем дисциплине и правила понашања. Прво научити људе да размишљају па их онда пустити да обрађују податке и доносе закључке сами. Овом приликом смо настојали да изнесемо дијагозу савременог образовног система, и укажемо на нека од начела жељеног препорода у овој области. Начела која тек треба детаљније разрађивати, а која ће бити део пропграма нашег народног препорода и устанка! Устанка против мнозине демоктатско-материјалистичких корова, и либераномондијалистичке стихије, који већ предуго трују наш народни организам.

J. Алексић Iskra 1. juni 2013.

VLADA SRBIJE SABOTIRA JUÆNI TOK Da je Srbija zemqa neverovatnih dogaaja potvrdila je i konferencija za πtampu ministarke energetike Zorane MihajloviÊ na kojoj je ona predstavila plan restrukturirawa javnog preduzeÊa Srbijagas, koji Êe ukoliko bude realizovan direktno ugroziti Juæni tok i ruske investicije u Srbiji vredne 5 milijardi evra.

Iako je u februaru Skupπtina Srbije usvojila Zakon o Juænom toku kojim se ovom velikom meunarodnom poduhvatu dodequje status projekta od javnog znaËaja, πto znaËi da se na wega neÊe primewivati odredbe TreÊeg energetskog paketa EU, vlast u Beogradu je za samo dva meseca naπla naËin da poniπti te efekte Zakona. Kako ministarka MihajloviÊ navodi u svom dokumentu „sprovoewem postupka restrukturirawa i reorganizacije JP `Srbijagas`, Republika Srbija æeli da obezbedi ispuwewe uslova iz TreÊeg paketa Energetske zajednice„ dok se restrukturirawe realizuje u ciqu izvrπewa obaveza prema EU. U oktobru 2011. godine Savet ministara Energetske zajednice JugoistoËne Evrope usvojio je na sastanku u Kiπiwevu (Moldavija), pravila Evropske unije o unutraπwem træiπtu elektriËne energije i prirodnog gasa, poznat kao TreÊi paket. EU je prethodno u julu 2009. usvojila TreÊi paket pravila za jedinstveno EU træiπte prirodnog gasa i elektriËne energije. TreÊi paket je svojevrsna strategija borbe protiv Rusije i predstavqa pokuπaj reketirawa Gasproma, zbog Ëega je ruska strana æestoko reagovala protiv ovih jednostranih mera Brisela.

Moskva je na samom poËetku podnela zahtev da se Gasprom izuzme iz ovih pravila EU. Briselski dokument nalaæe ruskom holdingu da osigura pristup stranim kompanijama, polovini svoje gasovodne infrastrukture u EU, zbog Ëega bi prodaja ruskog gasa u ovom delu Evrope mogla da postane nerentabilna.

Prema miπqewu direktora Fonda za energetski razvoj Sergeja Pikina ovakvo ponaπawe briselske birokratije moæe da dovede i do prekida isporuka ruskog gasa EU. Da bi se spreËilo smrzavawe graana EU tokom zime, naeno je moguÊe reπewe da se ruskim gasovodima dodeli status jedinstvenog prekograniËnog projekta na koji se ne primewuju pravila iz TreÊeg paketa, meutim Brisel taj predlog nije prihvatio.

SledeÊa moguÊnost je bila dodela statusa nacionalnog projekta za Severni i Juæni tok u dræavama kroz koje prolazi gasovod, πto takoe podrazumeva da sporne odredbe neÊe biti primewene. U tom ciqu u nizu zemaqa Gasprom je veÊ dobio podrπku. Bugarska i Maarska su dale projektu Juæni tok status nacionalnog. »ak je i kancelar NemaËke Angela Merkel obeÊala predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da Êe se zalagati za stopostotno koriπÊewe kapaciteta Juænog toka od strane Gasproma.

Meutim, ono πto vaæi u NemaËkoj, ne vaæi u Srbiji. Krajem marta, prilikom posete Beogradu prvi Ëovek Gasproma Aleksej Miler je prema pisawu srpskih medija upozorio da „pojedinci pokuπavaju da opstruiraju Juæni tok” nakon Ëega mu je Aleksandar

Iskra 1. juni 2013.

VuËiÊ dao liËne garancije da Êe „izbaciti iz stranke i Vlade” svakog ko bude ugroæavao Gasovod. Miler je takoe podsetio na suπtinski znaËaj Srbijagasa u realizaciji megaprojekta Juæni tok koji Srbiji moæe da donese do 5 milijardi evra investicija. Gasprom i Srbijagas su 2009. godine potpisali sporazum o osnivawu kompanije „Juæni tok Srbija” koja je vaæna za izgradwu gasovoda u naπoj dræavi, da bi u martu 2013. godine potpisali ugovor o dugoroËnoj isporuci gasa Srbiji do 2021. godine. Meutim samo mesec dana nakon datih obeÊawa Alekseju Mileru, ministarka energetike Zorana MihajloviÊ je kao predstavnik republiËke vlade iznela plan koji podrazumeva potpunu primenu TreÊeg paketa pravila EU od strane Srbije. Takoe, wime se Srbijagas gura u sigurnu propast.

Da li su ovi potezi rezultat neËijeg neznawa? VeÊ duæe vreme se u Srbiji postavqa pitawe zbog Ëega se nekoliko puta odlaæe poËetak gradwe Juænog toka. Ëak je krajem 2012. godine predsednik Rusije Vladimir Putin trebao da sveËano otvori radove na projektu u Srbiji. Meutim do toga nije doπlo. Nakon posete Alekseja Milera Beogradu ruska strana je ponovo postavila pitawe zbog Ëega se kasni.

Ministarka MihajloviÊ, profesor na privatnom univerzitetu Megatrend je tada pokazala svo svoje neznawe i nestruËnost kada je javno izjavila da izgradwa Juænog toka ne moæe da poËne u Srbiji dok cevi ne prou kroz Bugarsku. Ministarku bi verovatno zaËudio podatak da je gradwa Severnog toka poËela u isto vreme na teritoriji Rusije i NemaËke, te da gasovodi nisu isto πto i potez Ëetkicom na slikarskom platnu. Pored ovoga, ministarka MihajloviÊ je objavila dva razliËita dokumenta o restrukturirawu Srbijagasa. Prvi koji smo citirali nosi naziv „Polazne osnove za restrukturirawe sa reorganizacijom JP Srbijagas Novi Sad” a drugi „Polazne osnove za restrukturirawe JP Srbijagas Novi Sad”.

Ovo drugo je navodno finalna verzija.

Primena TreÊeg paketa EU zadræana je u obe verzije. U posledwoj verziji izbaËeni su izmeu ostalih delovi o otkupu 25 odsto akcija Jugorosgasa, navodnom dugu Srbijagasa od 1,2 milijarde evra, pravima radnika prilikom otpuπtawa i naziv srpskog energetskog holdinga na engleskom jeziku (Serbian Energy Enterprise). Sam naziv kompanije koja po planu republiËke vlade treba da zameni Srbijagas, na engleskom jeziku svedoËi o prethodnim konsultacijama Beograda sa Briselom i Vaπingtonom u sastavqawu ovog dokumenta. U svakom sluËaju, zbog namerno preuveliËanih dugova Srbijagasa i izostavqawa informacija o potraæivawima tog preduzeÊa, sve podseÊa na eliminaciju srpskih banaka koju je svojevremeno realizovao Mlaan DinkiÊ.

Ministarka Zorana MihajloviÊ koja je bliski saradnik Aleksandra VuËiÊa, svojevremeno je jednostrano mewala odredbe predloga ugovora izmeu Srbije i Rusije o isporuci gasa, u nastojawu da iz wega izbaci kompaniju Jugorosgas. MihajloviÊeva je pre nekog vremena povela i pravi krstaπki rat protiv Duπana BajatoviÊa zbog navodne korupcije, meutim svima je jasno da je wen pravi ciq od poËetka bio strateπki partner Gasproma u Srbiji -

27

Usvojiti kineski... У једном од интервјуа вашем листу ја сам говорио да ЕУ не може да опстане у садашњем облику са двадесет осам држава и да ће бити реорганизована, односно подељена у четири групе држава. Први ниво ће заузимати лидери ЕУ, други значајније и веће државе, а трећи и четврти ниво ће бити земље за експлоатацију без свог суверенитета пренетог на ЕУ. Ово што се догађа на Кипру је програмирана криза којом управља Немачка, а која у пракси показује како ће се у будуће лидери ЕУ понашати према малим државама чланицама.

Кипар је требало сломити, успут и опљачкати, укинути га као „финансијски рај” и оф-шор зону преко које су милијарде евра клизиле ка Русији и источним земљама, а које немачке, француске и британске банке нису контролисале. Успут су опљачкани депозити богатих Руса, наших, али и малог броја европских богаташа који су преко својих кипарских офшор компанија избегавали високе порезе и добро пословали са Русијом. То је пре свега удар на руски капитал и брутална пљачка Руса тешка скоро 10 милијарди евра иако се том цифром не барата.

Да би се „операција Кипар” извела, пре тога требало је урадити и неке припремне радње: заменити ауторитативног и чврстог председника Кипра Деметриоса Христофијаса (званог „Руски ђак”) неком послушном марионетом. И само месец дана након ступања на дужност новог председника Кипра, немачког фаворита и врло послушног Никоса Анастасијадеса, Кипар је банкротирао. Мада сви западни медији у насловима пишу да се Кипар, прихватајући услове ЕУ, у задњем моменту спасао - ја мислим да је Кипар доживео више него банкротство. Цео Кипар је био једна „велика банка” и када ту банку напусте клијенти, остаће једино камење и сунце које пржи. Који ће то бизнисмен или компанија у будуће ставити своје паре на Кипар, ако су претходници дебело опљачкани. Нападом на Кипар требало је направити светски преседан и буквално отети 30% новца са рачуна компанија и људи, да сви други у будуће добро размисле у којој оф-шор зони држе своје паре. Да схвате да ако та зона није под директном контролом Хамбурга, Лондона, или Wall Street-а, онда то није сигурно место за њихове паре. Али у овој немачкој рачуници има и једна бумеранг рупа, која целу ЕУ може жестоко коштати. Под притиском да су оф-шор зоне постале несигурне, и да пословање у њима није сигурно, капитал ће почети да клизи ка неким сигурнијим државама које нико не може да преко ноћи опљачка су свакако Кина и Русија. Услови тамо нису примамљиви као у оф-шор зонама, али су вам паре апсолутно сигурне, у државним банкама, а још важније је да

26

никавим притисцима из САД или ЕУ те банке неће открити колики је салдо на вашем рачуну - што је многима јако битно. Ова опасна кипарска „игра” на плану финансија и банкарства у свету ће изазвати крупне последице, велике ломове и финансијске ратове - са тешким последицама, нарочито по мале државе. Оне државе које су све ставиле само на једну карту ЕУ. Како оцењујете однос највећих држава Запада према Русији - Америке, Велике Британије и Немачке? Како да се ми поставимо у томе?

- Односи Запада према Русији су све отвореније непријатељски и у томе предњаче Америка, Велика Британија, али за два тона ниже је понашање Немачке. Немачка то ради доста уздржано јер исувише зависи од руских енергената и сировина, па не би баш да потпуно заоштри ситуацију. Воде се неки облици невидљивог рата, а сада се прешло на најопаснији терен, терен финансија, банкарства и монетарног рата, који може врло лако да уништи постојећи светски финансијски систем. Тај систем је потпуно деформисан и на издисају, али све док се не изгради нови није га добро потпуно разорити, због великог броја малих земаља које би се тада нашле у својеврсном финансијском вакууму или „безваздушном простору”, чији би доток „ваздуха” зависио од воље Немачке или САД.

Ми, као мала земља, немамо ту шта да кажемо, нити у овим биткама можемо да учествујемо. Можемо само да на време процењујемо и побегнемо са неких потенцијално опасних дестинација, као што је то сад био Кипар, или како ће то бити ЕУ за две три године. У неком војном и геостратешком погледу ми смо сада минорна, окупирана земља којој се сервирају само ултиматуми и коју нико ни за шта не пита. Ако немате силу која може НАТО бар да окрзне, ви дефакто не постојите. Све се из корена мења ако у Србији чучи неколико система С-300 или, не дај Боже, С-400, па још уз њих и неки ракетни системи средњег квалитета и домета као што су „Бук”, „Тор”, „Панцир”… Тада сте ви озбиљна земља, коју нико не уцењује, којој се не отима део територије и од које неком посланику ЦДУ, Андреасу Шокенхофу, не би ни пало напамет да тражи промену свести.

У овом свету силе ваше је само оно што можете да одбраните. Не морате да имате силу да победите НАТО, довољно је да можете да га „огребете” јер НАТО и огреботине тешко подноси. Односно нема оправдања пред својим грађанима зашто тамо на Балкану гину наша немачка, холандска, француска, британска… деца, а тамо нема ни нафте ни било чега другог да се отме. „Геополитика”, април 2013.

(Podvukla - Iskra)

Слободан Ерић

Iskra 1. juni 2013.

NikoliÊ-VuËiÊ-DaËiÊ

ZLO»IN NAD SOPSTVENIM NARODOM Konstrukcija Sada je jasno da preurawena briselska Ëestitka Tomislavu NikoliÊu nije bila puka sluËajnost. Mnoge stvari su ukazivale na to da izbori nisu doneli promene, iako su graani glasali za wih. Umesto novog politiËkog pravca, dobili smo joπ jednu dobro osmiπqenu prevaru, prividno patriotsku a suπtinski relicitacijsku, zahvaqujuÊi kojoj je nastavqena poraæavajuÊa politika Srbije.

SAD su pronaπle naËin da korak po korak implementiraju Ahtisarijev plan za „nezavisnost” Kosova, pored toga πto je on odbijen u SB UN zahvaqujuÊi podrπci Rusije. Iako premijer Srbije (kao i hor sekularnih sveπtenika) tvrdi da je Kosovo davno izgubqeno postavqa se pitawe o Ëemu on „pregovara” u tom sluËaju a da to nije potraæivawe. Svakako da su SAD i EU reπene da Kosovo uËine „nezavisnim” i da su do sada uradile sve πto je u wihovoj moÊi da ostvare taj ciq (a mnogo toga je u wihovoj moÊi). Meutim bez pristanka Srbije one ne mogu da kapitalizuju uloæeno vreme, novac i silu. I pored svega πto je uËiweno veÊina zemaqa sveta meu kojima su i vodeÊe svetske sile BRIKS ne priznaju „nezavisnost” Kosova. Wihov stav je na poziciji odbrane meunarodnog prava uvaæavawem Rezolucije 1244 SB UN u kojoj se garantuje teritorijalni integritet Srbije ukquËujuÊi i wenu autonomnu pokrajinu KiM. MoÊne sile su se izjasnile da nemaju nameru da priznaju secesiju Kosova sem ukoliko to ne uËini Srbija, jer bi time svaka okupacija bila kredibilnija od prava. Dakle kquË za reπavawe kosovskog pitawa je iskquËivo u rukama Srbije. Jedino Srbija moæe da „legalizuje” protivpravni akt separatista.

Oni koji su reπili unapred da je gubitak Kosova najboqi dogovor, priËaju o tome da niπta ne moæe da se promeni i da je meunarodna zajednica na strani Albanaca, kako bi napravili sebi alibi.

Wihov pojam meunarodne zajednice svodi se striktno na Zapad ignorisawem Ëiwenice da je hegemoniji SAD doπao kraj. Takoe, nasilno implementirawe Ahtisarijevog plana ne bi bilo moguÊe bez pristanka Srbije. ZahvaqujuÊi Borisu TadiÊu 2010. godine je pod pritiskom usvojena Rezolucija o Kosovu u GS UN kojom se Srbija saglasila da uËestvuje i izgradwi „nezavisnog” Kosova uz posredniËku ulogu EU koja je jedan od autora te „nezavisnosti”. Nakon toga sledilo je daqe samouruπavawe Srbije kroz niz nepovoqnih dogovora po taËkama Ahtisarijevog plana i postepenog samoodricawa .

NikoliÊ je u predizbornoj kampawi obeÊao da Êe preispitati dogovore izmeu Beograda i Priπtine (StefanoviÊ-Tahiri) i da Êe poniπtiti sve one koji su πtetni po Srbiju. VeÊina naroda ne podræava politiku suprotnu dræavnim i nacionalnim interesima, i iz tog razloga su

Iskra 1. juni 2013. .

NikoliÊ VuËiÊ i DaËiÊ dræali patriotske govore pre izbora. Da je NikoliÊ u predizbornoj kampawi ponudio ubrzanu TadiÊevu politiku tj. predaju KiM zbog svetle buduÊnosti Srbije u EU, sigurno je da ne bi figurirao na mestu predsednika dræave.

NikoliÊeva obeÊawa kao i stiropor „revolucija” uz πtrajk glau imali su za ciq samo dolazak na vlast. SNS oπtro kritikovala politiku Borisa TadiÊa kao izdajniËku, nakon ostvarivawa ciqa tj. dolaska na vlast nastavili su kontinuirano uruπavawe pregovaraËke pozicije Srbije uz prihvatawe svih ranijih dogovora kao obavezujuÊih.

Ukrali su TadiÊevu politiku (za πta ih je optuæio i sam TadiÊ) koju su okarakterisali kao izdajniËku, nazivajuÊi je sada najboqim moguÊim reπewem u trenutnim uslovima.

Napredwaci su postali daleko pragmatiËniji i od demokrata pa je „dijalog” podignut na viπi nivo, dok su mediji poËeli da izveπtavaju o dogovoru dva „premijera”. Tomislav NikoliÊ je prethodno kritikovao TadiÊevo rukovawe sa TaËijem, ali ga to nije spreËilo da se i sam rukuje sa wim uz obrazloæewe da na taj naËin podræava pregovore izmeu Beograda i Priπtine. Sve Ëiwenice su jasno ukazivale na to da sadaπwa vlast namerava da zavrπi ameriËki projekat NATO dræave pod upravom narko-teroristiËkih struktura. Da postoji moguÊnost drugaËijeg reπewa tvrdi i Rusija, koja je viπe puta iznosila primedbe da ne mogu da utiËu na odluke Srbije, ali da æeli da uËestvuju u dijalogu kao garant odbrane srpskih interesa tj meunarodnog prava. Vlast u Srbiji uporno pokuπava da iskoristi Rusiju za obmawivawe sopstvenog naroda. Umesto prihvatawa podrπke za reπavawe pitawa KiM, NikoliÊ je otiπao u Moskvu da izjavi qubav Rusiji πto je krajwe neprimereno za dræavniËku poziciju. Srbija je morala da prihvati pomoÊ Rusije u borbi za neosporno pravo da saËuva svoj integritet, umesto patetike koju je ponudila.

Saradwa dve dræave je dokaz meusobnog prijateqstva (od koje vlast u Srbiji beæi) dok izjava qubavi sluæi za skupqawe jeftinih politiËkih poena na πtetu ugleda zemqe (ako je od wega joπ neπto ostalo). Uz podrπku velikih sila Srbija je mogla da vrati pregovore o KiM u UN bez posredniπtva EU koja otvoreno podræava Albance. Ruski zvaniËnici su predloæili Srbiji da preduzme takve korake. O tome je govorio i Tomislav NikoliÊ, ali je sve ostalo na praznim reËima, kao i sva predizborna obeÊawa.

Kako se uopπte moæe verovati reËima predsednika i premijera koji ne poπtuje zakletvu da Êe zastupati interese naroda, i za koje je Ustav mrtvo slovo na papiru. Prilikom posledweg susreta sa Vladimirom Putinom, DaËiÊ je ruskom predsedniku objasnio da bi sada bilo nekorektno (prema „prijateqima” iz EU ) da insistiramo na vraÊawu reπavawa kosovskog pitawa u UN, bez

7

ZloËin nad... obzira πto je to prioritetni dræavni interes Srbije. Ne postoji ni jedna dræava koja vodi viπe raËuna o korektnosti prema drugima (i to onima koji rade na komadawu naπe zemqe) nego o sebi.

Ako izuzmemo DSS kao jedinu parlamentarnu stranku koja zastupa interese Srbije, Ëitava politiËka scena je do te mere servilna Zapadu, da se meusobno takmiËe ko Êe biti boqi u toj disciplini. Takva postavka nije sluËajna, veÊ predstavqa rezultat projektovane politiËke scene Srbije od strane Zapada.

Inspiracija Vlast je dugo pripremala javnost na protivdræavni udar πto dokazuje da je takav scenario veÊ ranije prihvatila (isto kao i prethodna πto je obelodaweno u Vikiliksu). O tome svedoËe izjave zvaniËnika u prethodnom periodu : „Moramo da prihvatimo realnost”, „Srbiju Ëekaju bolni ustupci”, „NaÊi Êemo trajno reπewe za Kosovo” i sliËno. S druge strane su govorili o neophodnosti ulaska u EU na takav naËin da su prevaziπli demokrate u svojoj evrofanatiËnosti: „Bez EU ne bismo preæiveli”, „Ne moæemo opstati kao izolovana dræava”, „Neophodne su nam investicije sa Zapada” i sliËne floskule. Posle probe javnosti (odbijawem dogovora nakon devete runde pregovora) doπao je momenat da vlast ispuni preuzete obaveze. KonaËno je 19. aprila Ivica DaËiÊ parafirao sporazum sa samoproklamovanim premijerom krπeÊi Ustav i zakone Srbije, koje je prethodno proglasio nerealnim. Nakon toga je usledila pripremqena podrπka vlade kao i skupπtinske veÊine. U postojeÊom okolnostima, kada veÊina politiËkih figura sprovodi interese Zapada a ne interese srpskog naroda, usvajawe akata koji su u suprotnosti sa nacionalnim interesima je pojednostavqeno. Sve poluge vlasti su pod kontrolom Zapada, pa tako ne postoji Ëak ni javna rasprava o ozbiqnim pitawima dræave.

Iako je veÊina graana Srbije protiv ulaska zemqe u EU, πto potvruju sva istraæivawa i ankete, otuena vlast po svaku cenu uz pretwu silom nastavqa da sprovodi ono za πta nema podrπku. Kriza EU se sve ozbiqnije πiri i produbquje. Radikalni evrofanatici (posebno VuËiÊ) se ne obaziru na prognoze, veÊ nas vode u evropsko blagostawe i prosperitet. Sigurno je da oni znaju πta se deπava u ©paniji, Irskoj, GrËkoj, Italiji, Portugaliji, Sloveniji, na Kipru, kao i kolika je prezaduæenost i nezaposlenost u EU. Joπ grotesknija je podrπka zemaqa EU koje znaju da Srbija nikada neÊe postati Ëlanica, ili recimo podrπka Velike Britanije koja æeli da izae iz EU (πto je ne spreËava da podræava Srbiju).

Wihova pozicija je jasna. Oni Êe podræavati Srbiju u svemu πto je za wu πtetno i ucewivati dokle god je to moguÊe, kao πto su to Ëinili kroz istoriju.

VeÊi problem predstavqa neznanica dokle Êe Srbija pristajati na ucene. Dobrovoqnim otuivawem dela svoje teritorije Srbija ne reπava agoniju u kojoj se nalazi (kako to predstavqa vlast), veÊ sama pokreÊe sledeÊi pripremqeni

8

projekat o nazavisnosti. Ako tome dodamo i poricawe Ustava (dakle i dræave) moæemo da zakquËimo da NikoliÊ, VuËiÊ i DaËiÊ inspiriπu i ohrabruju separatiste. Joπ jedna od neistina koju besramno iznose je da su „pregovorima” sa teroristima pristupili zbog srpskog naroda na KiM. Kao veliki dræavnici oni su doneli sudbonosnu odluku da ukinu dræavu Srbiju, a srpski narod predaju u ruke trgovcima qudskih organa uz garancije NATO a. Sva deπavawa na KiM od 1999. godine odvijala su se uz garancije NATO a. Od insceniranog RaËka koji im je posluæio kao povod za bombardovawe do okupacije i proterivawa sa vekovnih ogwiπta, jedina garancija su progoni, zloËini i ubistva Srba. Razlog zbog koga NikoliÊ, VuËiÊ i DaËiÊ vrπe zloËin nad sopstvenim narodom nije wegova zaπtita, veÊ vlast. Verovatno je da osim liËnih interesa postoje i drugi faktori koji ih motiviπu da izvrπe zloËin. U nekom narednom Vikiliksovom izdawu imaÊemo prilike da proËitamo sve razloge i motive. Kako su zapadne sile dobro birale svoje predstavnike, po wihovim sklonostima odnosno slabostima, uvek imaju argumente za ucenu od imovinskog stawa do raznih drugih afera u koje su ukquËeni predstavnici vlasti.

Relativizacija Ukidawe dræave Srbije na KiM vlast u Beogradu je proglasila za svoju veliku pobedu, najboqi dogovor u interesu Srba.

Haπim TaËi je postignuti sporazum predstavio kao konaËno pobedu nezavisnog Kosova, SAD I EU su pozdravile saradwu dve dræave dok je ruska dræavna agencija objavila da je Srbija priznala Kosovo. SPC je osudila izdaju dræavnih i nacionalnih interesa kao i Srbi sa KiM za koje je dogovor nevaæeÊi i neprihvatqiv. Iako svi sem vlasti u Beogradu (koja to neÊe da prizna) briselski dogovor vide kao odustajawe Srbije od svojih prava i svoje teritorije, NikoliÊ, VuËiÊ i DaËiÊ æele silom da ga sprovedu. Potpunom zamenom teza vlast manipuliπe istinom, koristeÊi se svim moguÊim sredstvima.

U tom ciqu VuËiÊevi portparoli piπu pretwe da Êe svako ko ne æeli da pristane na ukidawe Srbije biti suoËen sa bezbednosnim sluæbama. U svom pamfletu Pamet u glavu (ili metak u Ëelo?) jedan od wih otvoreno preti „maloj skupini prqavih srpskih kapitalista” koji æele da iskomplikuju situaciju u zemqi dok sporazum o normalizaciji odnosa vide kao priliku za to. MewajuÊi svoj liËni opis za relativizaciju naroda, ovakvi korisni idioti predstavqaju tek naznaku licemerja i bahatosti vlasti. Dok Ustavni sud „mudro” Êuti i odbija da bavi onim zbog Ëega postoji, VuËiÊ saopπtava „Vlada moæe pasti, ali ne i Briselski sporazum”. Za predstavnike vlasti u Srbiji je sporazum sa TaËijem vaæniji od ustavnog poredka zemqe, pa u skladu sa tim najveÊu opasnost vide, ne u teroristima i separatistima, veÊ u narodu koji odbija kapitulaciju. Svi koji su se usprotivili ukidawu Srbije postali su dræavni neprijateqi.

Takva postavka jeste u skladu sa realnoπÊu. U normalnim dræavama koje nemaju instaliranu i uzurpiranu vlast, neprijateq je svako ko radi pro (Kraj na str. 10/2)

Iskra 1. juni 2013.

Они врло добро схватају да је само формирање „Заједнице српских општина„ фактичко признавање Косова као државе јер се на „њиховом” простору коју они третирају као државу формира нека заједница Срба. И то без извршних овлашћења и надлежности у правосуђу, полицији, здравству, образовању и просторном планирању, које је Београд тражио - а о којем ЕУ САД и Приштина неће ни да чују. Тако смо ми од одбране КиМ прешли на одбрану Срба на шиптарском Косову, са којима смо пре тога направили границе, увели царинску контролу… Признајемо и уважавамо њихова документа, путне исправе, дипломе… Граничне прелазе, царину, издавање личних докумената и путних исправа има само држава, и ако ви све то признајете дефакто, ту творевину признајете као државу.

Од стране Брисела нам се стално потура да је то фактичко стање на терену, а наше руководство то „фактичко стање” прихвата, што је недопустиво. То фактичко стање је створено употребом силе и од њега се не може и не сме полазити, јер се употребом наше силе оно може преко ноћи изменити. Свако стање изграђено уз помоћ силе је привремено, и не може се неким самопроглашеним актима претворити у трајно и стабилно, нити се од њега сме полазити у било каквим преговорима. Ви имате једну доста оригиналну претпоставку: да ЕУ кроз настојање да Србија прихвати заједницу српских општина под контролом Приштине жели да терет финансирања Албанаца са својих леђа пребаци на Србију. Можете ли нам то ближе појаснити?

- Према подацима ММФ-а бруто домаћи производ (БДП) Косова за 2012. је око 7,930 милијарди евра. Како се ствара тих скоро 8 милијарди евра? Углавном кроз шверц свих врста роба, а посебно дроге. Шверц је у ствари једина „привредна гранa” која Шиптарима и Косову доноси више од 70% прихода. Ако Србија чврсто затвори канале шверца, неко Шиптарима мора да обезбеди тих 8 милијарди евра да остану на Косову, иначе ће масовно кренути у Немачку и богатији део Европе да би преживели. Тај масовни стампедо гладних стомака нико не може да спречи. Зато је Немачкој и осталим водећим чланицама ЕУ тако важно да Србија има добросуседске односе са Косовом, да тесно сарађују на плану трговине и привреде. Косово ће онда моћи нормално да развија своје канале шверца, а велики део тих роба ће ићи у Србију као знатно већем тржишту. Дрога ће такође преко Србије стизати на европска одредишта, али ће одређене количине и у Србији остајати. Немачка има врло јасан програм протеривања Рома, Турака, Шиптара, Курда, па и финансијски помаже земље у које треба да се врате ти непожељни.

Iskra 1. juni 2013.

Опште је познато да је у оквиру тог програма и код нас враћено око 10.000 Рома који чак ни српски не знају јер су се давно иселили или су у Немачкој рођени. Зато Немачка, мислећи о себи, неће учинити ниједан потез који би на Косову створио неодрживе услове за Шиптаре и приморао их да крену „трбухом за крухом”. Немачкој је много лакше и јефтиније да врши притиске на Србију, Македонију, Црну Гору, ближе окружење, да се према Косову отворе и фактички понесу највећи део терета његовог економског опстанка. Шта нам ваља чинити да изађемо из економске кризе, сачувамо народ и територију?

- Да би смо почели да излазимо из кризе, треба учинити неколико крупних заокрета у односу на оно што смо до сада на привредном и политичком плану чинили. Са истом привредном политиком, у истом амбијенту, уз ослањање на ЕУ, страна улагања, и са истим „стручњацима “ који су до сада све уништили - излазак из кризе није могућ. По мени, требало би ствари поставити сасвим другачије. Влада треба јавно да одустане од пута и уласка у ЕУ и да се окрене и другим земљама које са нама хоће да сарађују. То не значи прекид сарадње са земљама ЕУ, само што се она враћа на ниво класичних међународних привредних односа. У Скупштини Србије треба одмах обустави примену Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) и врати царине и царинску заштиту привреде. Сада је због деловања ССП-а српска привреда у потпуно неравноправној позицији са конкуренцијом из ЕУ која је гуши и уништава. Окренути се тешњој сарадњи са Русијом, арапским и афричким земљама у области пољопривреде, и индустријској сарадњи у областима које смо сачували или се могу активирати. Усвојити кинески модел привредног организовања као доказано најефикаснијег, са три горе изнета стожерна принципа. Само овако постављени политички и привредни правци могу нас брзо извући из кризе и оспособити да се криза из ЕУ и осталих земаља развијеног запада не прелива на нас. Паралелно са привредним уздизањем морамо се наоружавати, војно јачати, јер је то једина гаранција очувања територије и народа. Ми смо и даље најснажнија и најбројнија држава и нација централног Балкана, и све садашње претње од стане нашег окружења ће нестати чим подигнемо ниво своје војне моћи. Привредним замахом ми можемо да створимо јаке кохезивне односе у односу на наше окружење и снагом доминације можемо утицати на другачије процесе на овим просторима. Како оцењујeте финансијску кризу на Кипру, шта је стварна позадина те кризе, и какве могу бити њене међународно-економске и политичке последицe?

25

Usvojiti kineski... Просто је невероватно да се и у новој влади на чело два капитална министарства (финансије и привреда) нашао чувени Динкић, који је за ових десет година све што је у Србији радило разорио. То је човек који је уништио цео наш банкарски систем и увео стране банке -које већ десет година из Србије износе од 1,5 до 2,5 милијарди евра годишње. На другом крају Србија се све интензивније задужује баш код тих што износе профит од 3 до 5 милијарди евра годишње - опет уз Динкићеве потписе. Овде само банкарски сектор послује позитивно и у доба када се банке у целој Европи руше. Динкић је човек који је дириговао комплетном пљачкашком приватизацијом, и која је у 74-78% случаја била неуспешна, човек који је целу Србију фактички гурнуо у стечај да би се кроз стечајне поступке и они остаци некада моћних компанија уништили. Са тим човеком као вођом у привредно финансијском сектору Србија никада неће изићи из кризе, јер је Динкићев задатак од стране запада да Србију уништава.

Често се и ја питам, мада знам како све то функционише, да ли баш нико не види Кину, најуспешнију државу данашњице и државу која двадесет година бележи двоцифрени привредни раст. Зашто мало не погледамо и њихова искуства, која су врло једноставна ослоњена на три стожера: држава је главни покретач привреде и носилац свих капиталних инвестиција у земљи; приватна иницијатива је пратећи део државне привреде и развија се у оним правцима и областима где држава није заинтересована да инвестира; стране инвестиције су добродошле, али само као пратећи сегмент државно-приватне економије, згодан модел едукације и преноса технологија, којима ће кинеска привреда постепено овладавати. Како гледате на преговоре о Косову и Метохији, које са Приштином, уз посредство Европске уније, води Влада Србије, и како наша држава треба да води генерално политику према Косову?

- Преговори о Косову и Метохији не постоје, постоји само серија ултиматума Србији, коју је из личних разлога опстанка на власти почео да прихвата Тадић, а које је, за велико чудо, наставила да прихвата и нова власт. Ако некога не признајеш и немаш намеру да га као државу признаш, јер ти је јасно да покушава да отме део твоје територије, онда са њим немаш потребе ни разлога да водиш било какве преговоре.

Сваки облик преговора је део или вид признавања. Наше политичко руководство је направило кардиналну грешку што се у такве наводне преговоре упустило јер они само могу да донесу штету Србији. Шта год да се кроз те преговоре „договоримо” са

24

Приштином, то неће побољшати статус и сигурност Срба који тамо живе. Њихова сигурност зависи само од тога да ли је Србија спремна да на шиптарско насиље одговори жестоком силом и тамо на Космету заштити Србе. Осим страха од реакције Србије, других ограничења у свом дивљаштву Шиптари немају. Ја то називам дивљаштвом јер се то другачије не може назвати, а у ствари је средство Шиптара које се увек користило да би се Срби са тих простора протерали. На Космету сам рођен, живео сам у Приштини тридесет пет година, познајем КиМ савршено, а менталитет Шиптара, њихове методе притиска и све остало везано за њих изучавам тридесет пет година. Питање Косова и Метохије ће се решавати војним путем јер другачије то није могуће решити, без обзира шта ова влада и председник Николић договоре са Приштином. На војно решење ће их натерати непоштовање оног што је договорено од стране Шиптара, покушај насилног заузимања севера Косова, као и одбијање Срба да тај Бриселски пакет ултиматума, а не договора, на терену имплементирају.

Решавање питања Косова и Метохије за Србију има много дубљи значај него што то „наши” Сорошмедији желе да прикажу. Кроз призму решења Косова и Метохије огледа се снага државе, способност да ефикасно бранимо наше интересе и оно што је наше. На том питању се видљиво тестира морална вредност и способност нашег руководства да успешно води државу у свим условима. Косово је питање победе и пораза - који се онда у победничком духу шири на све делове и активности друштва. Ако смо на питању Космета поражени, нећемо успети да изађемо из кризе и нећемо моћи да се подигнемо ни у једној области друштвеног деловања - јер поражена нација не може да уђе у New Deal. Зашто сматрате да Срби на северу Косова неће прихватити бриселски договор ако су се сложили да се формира Заједница српских општина?

- Срби са севера Косова се никада са тим нису сложили, као што се нису сложили ни са постављањем границе и царинских прелаза - већ им је то из Београда силом наметнуто. Од тада тај предлог Београда је додатно у Бриселу дерогиран, до те мере да ни контуре онога што је Србима са севера Косова обећано нису остале. Живот тих Срба је политика, и стога они савршено разумеју све политичке марифетлуке боље од многих политичара, тако да ће њих бити тешко преварити. Они се већ више од деценије жестоко боре, и сигурно неће мењати садашње нешто за бриселско ништа, чак и ако то има тако звучан назив „Заједнице српских општина”. Они знају да је та „Заједница српских општина” без извршних овлашћења, под контролом Приштине и у складу са Уставом Косова - исто што и живети у признатој шиптарској држави.

Iskra 1. juni 2013.

Blokirawem Ustavnog suda da se izjasni o ustavnosti Sporazuma, vlast je izvrπila tihi dræavni udar Vlast u Srbiji izvela je tihi dræavni udar.

Nigde u Evropi ne postoji sluËaj da se vlast ovako konstantno protivustavno ponaπa i da istovremeno blokira rad Ustavnog suda. To Ëak i priznaje predsednik Tomislav NikoliÊ kada kaæe da je "zamolio predsednika Ustavnog suda da se sud ne izjaπwava o briselskim sporazumima", kaæe Duπko »eliÊ, Ëlan pravnog dela srpskog tim u beËkim pregovorima.

Magistar pravnih nauka rodom iz Priπtine iz koje je prognan juna 1999, godine, podvlaËi da je laæ da Srbi juæno od Ibra podræavaju ili da iπta dobijaju briselskim sporazumom. Naprotiv, oni gube sve preostale institucije Republike Srbije, odluËan je »eliÊ.

Tvrdite da je vlast blokirala Ustavni sud?

- Ustavni sud je zastao sa ocenom ustavnosti svih briselskih sporazuma od onih iz 2011. do danas jer je Ministarstvo pravde zatraæilo da se zastane sa postupkom dok se ne donese neki zakon o suπtinskoj autonomiji Kosova i Metohije. Prvo, ministarstvo nije donosilac tih akata te nema ovlaπÊewe da od Ustavnog suda traæi da zastane sa ocenom wihove ustavnosti; drugo, samim upuÊivawem tog zahteva implicitno je prihvatilo da je, kako kaæe konkretna zakonska odredba ''uoËilo neustavnost'' tih akata; treÊe, predsednik dræave je priznao da je direktno uticao na Ustavni sud.

LaiËki reËeno - vlast je izvrπila tihi dræavni udar. Ustav znaËi da se vlast ''ustavqa'' - oganiËava od svake samovoqe, a naπa vlast ga bagateliπe veÊ godinu dana.

S obzirom da je sudstvo nezavisno, da li Ustavni sud sme tako da se ponaπa?

- Ustavni sud ne bi smeo da podlegne uticaju, ali nevoqa je da sudije u tom sudu izgleda nisu qudi od integriteta. Vidite da je i ministarstvo pravde, i skupπtiniski odbor za pravosue i Predsednik i ko zna ko joπ i dana u vreme kada moraju da bdiju nad ustavnoπÊu akata vlasti.

Je l` to znaËi da vlast izlazi iz demokratskih okvira?

- Ako imamo uz sve navedno i blokadu medija, gde do javnosti retko i teπko moæe da dopre drugaËije miπqewe, onda je to sklapawe mozaika koji se moæe nazvati nedemokratskim i apsolutistiËkim vladawem.

Ako kaæete vlast blokira one koji jedino mogu da ocewuju wen rad, gde je tu kraj?

- U ovom Ëasu, s obzirom da je rad Ustavnog suda blokiran, ne moæe niko sem naroda da zauzda

Iskra 1. juni 2013. .

vlast. Vlast danas maπe navodno spornim legitimitetom predstavnika kosovskih Srba, odnosno opπtina sa severa KiM, ali bojim se da je taj legitimitet sporniji kada je reË o dræavnom vostvu.

Oni na ovoj praksi i retorici nisu dobili izbore.

Naprotiv, obeÊavali su da Êe poniπtiti sve protivustavne sporazume i da Êe se boriti za oËuvawe teritorijalnog integriteta Srbije i wenih institucija na Kosovu i Metohiji, πto je uostalom i wihova ustavna obaveza.

©ta to sve u praksi znaËi?

- Da Êe, na primer, Priπtina odreivati mreæu osnovnih i sredwih πkola, koliko Êe biti odeqewa u srpskim ''enkalavama'', pa Êe ih, ako poæeli, ukidati arbitrarno. Sigurno neÊe imati razumevawa kao dræava Srbija koja ima sva osnivaËka prava, a koja ovim sporazumom ta prava daje Haπimu TaËiju. Iskustvo Srba sa tim institucijama je jako loπe joπ iz vremena Jugoslavije. Verujte, da je ovim sporazumom u pogledu ovlaπÊewa izdejstvovana Repubika Srpska, pitawe je da li bi to bio dovoqan garant Srbima da opstanu u neprijateqskom okruæewu. Republika Srpska ima unutraπwi kapacitet jedne dræave, bez meunarodnih kapaciteta, a ova takozvana Zajednica srpskih opπtina nema nijednu izvornu nadleænost, odnosno ona ne moæe niti jednu oblast da ureuje samostalno. Ona Êe imati samo prenete nadleænosti i to od strane Priπtine, koja moæe da kako im je prenela, te nadleænosti ograniËi i oduzme.

Ispada da vlast u Beogradu neÊe da uskrati finansirawe srpskih institucija, nego traæi da Srbi sami preu na kosovski buxet?

- To je mnogo konfornije i boqe za vlast, da raznim pretwama i ucenama natera narod na KiM da sami sprovode ukidawe srpskih institucija na KiM jer tako Beograd prebacuje odgovornost za svoj briselski potpis na Srbe na Kosmetu. Takoe, vlast je svesna da ukidawe srpskih institucija i na sveru i jugu podrazumeva donoπewe viπe desetina zakona u Skupπtini Srbije i na stotine podzakonskih akata sa kojima bi na videlo isplivala suπtina svega. A svi ti akti bi bili podloæni oceni ustavnosti. Vlast to æeli da izbegne. To je kao da ste doneli smrtnu presudu nekome, pa mu rekli imaπ izbor - ili da sam izvrπiπ samoubistvo ili da te ja ubijem.

Vlast kaæe da nikada neÊe priznati nezaisnost.

- I u ovom sluËaju su jedno reËi a drugo dela, taËka 14. jasno kaæe da jedna strana neÊe ometati drugu u evropskim integracijama, niti podstrekavati treÊe da to Ëine. ©ta to znaËi? Jel EU ribolovaËko udruæewe? To je zajednica dræava a to znaËi da Êe Kosovo tamo uÊi ne ka o autonomna

9

Blokirawem Ustavnog...

ZloËin nad... (sa str. 8)

pokrajina u sastavu Srbije, veÊ kao dræava. Ako se ja obaveæem da neÊu tebe ometati da postaneπ Ëlan asocijacije dræava, na πta sam ja pristao? Kako Êete braniti pristup da neÊete dozvoliti ulazak Kosova u Ujediwene nacije, ako ste pristali da ne ometate ulazak u EU? Gde je tu princip? Zaπto bi oËekivali od ©panije ili GrËke ili Rumunije da budu principijelniji od vas ili veÊi Srbi od vas, kada je u ovom Ëasu otvoren put da Kosovo ''diπe'' kao dræava u EU integracijama ?

VuËiÊ da traæi oprost od naroda Kako komentariπete savet vlasti Srbima da se integriπu u institucije, da onda budu "remetilaËki faktor"?

- Licemerje! Spska zajednica je desetkovana na Kosovu, i ma kako bila organizovana i homogena, najpre je demografski slabaπna da bi se oduprla Albancima. Ona nema tu vrstu politiËke snage. Zato oËekujem od gospodina Aleksandra VuËiÊa da odlazeÊi na KiM traæi oprost od tog naroda.

OËekujem da predoËi suπtinu sporazuma krajwe objektivno i da traæi oprost jer je taj narod ærtvovan zarad evropskih integracija. Poπtenije je reÊi istinu.

Verujete i da Srbi juæno od Ibra gube sve briselskim sporazumom?

Oni tamo nisu opstali zbog delimiËnog sprovoewa Ahtisarijevog plana kako javno tvrdi premijer DaËiÊ, veÊ zahvaqujuÊi preostalim srpskim institucijama: πkolama, domovima zdravqa, bolnicama sistemu socijalnih davawa i zaπtite, koji ovim sporazumom prelaze u ruke Priπtine.

Srbi juæno od Ibra gube i neposrdno i posredno, sa "padom" severa, odnosno sa reintegracijom u pravni sistem tzv. republike Kosovo.

Koliko je briselski sporazum daleko od platforme beËkih pregovora?

- Daleko je svetlosnim godinama. U briselskom sporazumu se nigde ne spomiwe Srbija i Rezolucija 1244, nigde se ne spomiwu veze Srba na KiM sa Srbijom, a toga je bilo Ëak i Ahtisarijevom planu, koji je pregovaraËki tim u beËkom procesu odbacio jer je sadræao niz nepoqnih reπewa, pre svega statusno. Ako se napravi uporedna analiza, ovaj sporazum, u ''tehniËkom delu'', moæemo nazvati Ahtisari minus.

Da ste znali da Êe doÊi do ovoga, da li biste savetovali kolege da prihvate Ahtisarijev plan?

- Ne. To je politiËka mantra koju aktuelne vlasti veoma veπto koriste - ako sada ne reπimo problem, za par godina neÊemo imati ni ovo. To moæe biti taËno samo ako vodite politiku bez alternativa. Ako EU nema alternativu verovatno da boqe ponude neÊe ni biti. Alternativa uvek postoji, samo je aktuelne vlasti ne æele.

11.5. 2013.

(Podvukla - Iskra)

10

NSPM

tiv dræave, u sluËaju kada vlast izdaje dræavne i nacionalne interese ona vidi neprijateqem svakoga ko se bori za opstanak dræave. Zbog toga je NikoliÊu, VuËiÊu i DaËiÊu, TaËi boqi sagovornik od Srba sa KiM, SPC, srpske dijaspore, koje æele da uÊutkaju.

Sporazum iz Brisela se neÊe primeniti jer je protivustavan i zato πto posle toliko godina agresije nad Srbima, ima joπ uvek onih koji se ne boje pretwi ni mnogo veÊih silnika nego πto su to beogradske marionete. Vlada moæe da padne ili da opstane, ali sporazum neÊe biti sproveden. Srpski narod je umeo da preuzme odgovornost u mnogim teπkim trenucima koje su ga kroz istoriju snaπle.

Ti trenuci su nekada trajali vekovima. Ëesto je narod bio daleko ozbiqniji i odgovorniji od onih koji su vladali. Tako je i sada. Srbi na KiM su zahvaqujuÊi svojoj snazi opstali u nemoguÊim okolnostima. Sigurno je da beogradski salonski politiËari sa kupqenim diplomama i naπminkanim biografijama, kojima je politika prvo i jedino zaposlewe (dobijeno preko partijske kwiæice), ne mogu da razumeju πta znaËi stradawe. Uvek su iπli linijom maweg otpora. Ratovali su i iz foteqa i kafana, borili se za granicu Karlovac-OgulinKarlobag-Virovitica sve dok nisu shvatili da je mnogo lakπe zaraditi na evropskim integracijama, i umesto besmislenog mita o Kosovu stvorili mit o beogradskom krugu dvojke.

Bivπe patriote Êute zbog vlasti, radnog mesta ili opËiwenosti likom i delom beogradskih velikaπa. Ne shvataju da Êe Kosovo vrlo brzo doÊi u Beograd, da Êe Vojvodinu rado predati za joπ jedno obeÊawe o datumu ili Raπku zbog strateπkog partnerstva sa Turcima. Obrazac se neÊe promeniti na KiM, posle toga on je pripremqen za Republiku Srpsku, Vojvodinu, Raπku, Preπevsku dolinu, sve dok Srbija ne bude dovoqno mala. O sudbini Srbije odluËujemo sami, kao i Srbi sa KiM koji su shvatili da nema ko drugi. Ukoliko pristanemo da naπu sudbunu reπavaju najgori meu nama, opet Êe to biti naπa odluka. Jasno je da niπta ne moæe da se promeni preko noÊi, kao πto je oËigledno da vreme imperijalistiËkog Zapada i uticaja SAD na Balkan prolazi. Oni i sada imaju sve mawe razumevawa za svoje posluπnike koje nemilosrdno eksploatiπu. Poniæavawu Srbije mora da se stane na put. Niko nema pravo da prinosi narod kao ærtvu zbog opstanka na vlasti, i da poklawa srpsku teritoriju zbog koje su ginule generacije Srba. NikoliÊ, VuËiÊ i DaËiÊ Êe ostati zapamÊeni kao najsramnija stranica srpske istorije. Srbima je neophodna odluËnost i strpqewe, ali i svest o zajedniËkom interesu koji se zove opstanak Srbije. On mora biti iznad svih stranaËkih interesa za svakog pojedinca. Za poËetak treba svi da stanemo uz hrabre Srbe sa KiM i da podræimo wihovu borbu...

Srpski kulturni klub 9.5.2013.

Dragana TrifkoviÊ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. juni 2013.

Звонимир Трајковић, политички аналитичар, o Vladi, KiM, Zapadu, Kipru, Rusiji...

УСВОјиТи КиНЕСКи МОДЕЛ ПРиВРЕДНОГ ОРГАНиЗОВАњА

Господине Трајковићу, Ви сте за Геополитику дали неколико врло интригантних интервјуа који су били веома читани, па бисмо Вас стога замолили да чујемо неке од Ваших коментара и размишљања у новим околностима. Пре осам месеци формирана је нова влада Србије, воде се интензивни преговори Београда и Приштине, Србија као да у тим преговорима не стоји баш најбоље и непрестано клизи и ка формалном признању Косова. До јуче врло сигурни „финансијски рај” Кипар је пред банкротством. Да ли је то реализација оне ваше тезе о ЕУ у четири концентрична круга, где периферни кругови треба да служе само као експлоатациони простор за центар и доминацију Немачке? Много се тога од нашег задњег интервјуа догодило, а ми имамо прегршт питања. Али, ако се слажете, да наш разговор ипак почнемо конвенционално, лаким класичним питањем: Kако оцењујете досадашњи учинак и резултате нове Владе Србије?

Пре него што одговорим на ово ваше „лако” питање, морам да запазим да сте у овом уводном излагању набројали толико тема и питања да ћемо све ово што вас интересује тешко сабити на простор који сте за интервју одредили. Али да пробамо. Ако Владу оценим оценама од 1 до 10, по мени, ова влада може да добије једва мршаву тројку, и то где сва три поена вуче први потпредседник Александар Вучић. То је једина личност у Влади која је своје преузете обавезе извршавала, покренувши из стања потпуне залеђености борбу против криминала и корупције. Србија је више од деценије била отворено ловиште за све врсте пљачки, корисних малверзација, намештених приватизација, где је групи на власти било све дозвољено и где су се сви вреднији послови одвијали у том окружењу или под њиховом рекет-контролом. Корупција је претворена у институционални модел пословања, или завршавања било каквог посла, чак и оног свакодневног и за државне органе обавезујућег. Требало је много енергије и личне храбрости да се удари на ту санту леда, у ствари цео „глечер”, како би он почео да се топи и открива нам где су „потонуле” милијарде евра државних пара и готово целокупна привреда Србије. Све остало у Влади Србије још увек спава, тупка у месту, без назнака да ће се ишта ускоро променити.

Председник Владе Дачић није успео да организује Владу, нити је био ауторитативни диригент који зна партитуре, да би могао успешно да диригује целим оркестром. Због тога све шкрипи, а Влада не показује да има јасан план како Србију извући из кризе. Друга Дачићева грешка је у томе што је кренуо у решавање сада нерешивог проблема Косова и

Iskra 1. juni 2013.

Метохије, чиме је отворио простор за све облике притисака на Србију. У оваквој поставци нашег руководства, притисак од стране ЕУ и САД се сасвим разумљиво очекивао јер је њима у интересу да се нека „решења” Србији наметну док се власти у Србији још нису консолидовале. Та „техника притиска” Запада примењена је на Милошевићу, Коштуници, Тадићу управо када су долазили на власт. Дачић и Николић је то требало да знају, као и правило да се на почетку мандата никада не улази у решавање најтежих проблема. Због тог погрешног политичког приступа сада смо дотерани пред зид - не од стране Приштине, већ од ЕУ (Немачке) и САД, које за Приштину траже све, не нудећи Србији ништа. Само због лошег приступа и погрешног политичког тајминга Србија се нашла пред великим пакетом уцена, где су се Немачки парламентарци дрзнули да траже чак и нашу колективну промену свести!

Следећа грешка Дачића јесте да је загризао превелики залогај који га може удавити. Преокупација око решавања Космета онемогућила га је да се позабави другим проблемима које је лако било решити, али једноставно није било времена да се њима посвети пажња. Проблеми се решавају од лакших ка тежим јер је то једини пут да се што више проблема реши или бар да се започне њихово решавање. Ову абецеду организације државе мора да зна свако ко намерава да буде председник Владе.

Иако је Влада формирана још 27. јула 2012. и за који месец ће напунити годину дана рада, не виде се неки општи помаци набоље, нити је неки од горућих проблема Србије успела да реши. Грађани не живе ништа боље, већ се боре са још вишим ценама него што је то било за време Цветковића. Стандард грађана је дефакто нижи, јер је у време избора и одмах након њих готово све поскупело, а плате и пензије су остале исте. Привреда није покренута, а нема ни јасних изгледа да ће се она у озбиљнијој мери уопште и покренути. Огромна незапосленост је остала на истом нивоу, али ће се она сада повећавати јер ће многе компаније чији су се власници оправдано нашли у затвору почети да отпуштају раднике и отићи у банкрот.

Највећи проблем ове владе је што је задржан стари концепт приступа привреди, где је акценат на страним улагањима којих нема, а у потребној мери их неће ни бити, јер је ЕУ на коју се ми привредно највише наслањамо у великој и озбиљној рецесији, којој се крај не види.

23

Иz iskustva... ла народима других племена…”. Из истих побуда је подржала програм Призренске лиге, видећи у паналбанском национализму бедем против словенства и српског јадранског тропизма. Друга антисрпска варијанта којом су располагали Британци је био Аустро-славизам, за који су се залагали “отац енглеске балканистике” Р. СитонВатсон (Robert William Seton-Watson) и публициста Викам Стид (Henry Wickham Steed). Та два “експерта” су предлагала уочи Првог светског рата унутрашњу реформу Аустро-Угарске империје којом би се омогућило образовање федералне јужнословенске јединице под хегемонијом Загреба са улогом антируске католичке тврђаве и карике новог енглеског поретка на Балкану. Са челних положаја у Одељењу за непријатељску пропаганду, основаног на иницијативи лорда Норфклифа (Northcliffe) 1917, Ситон-Ватсон и Стид су критиковали “крфске” обрисе будуће Југославије, назирући у њима замену за велику Србију или “српску империју”. За та два страсна поборника “југословенске идеје” српска алтернатива моделу “хрватске Југославјије до Дрине” је значила “тријумф оријенталне идеје над западном”.

Енглези су приступили мировној конференцији са скривеним антисрпким предрасудама и намером да поправе ситуацију у своју корист кроз преговоре. Заузимали су став да Југославија мора бити децентрализована и федерална и упозоравали су да ће федерација састављена од самих Срба, Хрвата и Словенаца ићи на руку српској хегемонији. При чему су хтели поделити српски етнички простор на аутономну Македонију и Црну Гору.

Личне везе између Стида, СитонВатсона, енглеских и америчких делегата су биле од крупног значаја за даљи ток англо-саксонске политике наспрам Србије с обзиром да су сви припадали Групама округлог стола. На овом месту нашег излагања потребно је отворити парантезу. Идејни творац и оснивач Групе Округлог стола (Round table) био је енглески милионер Сесил Родс (Cecil Rhodes), чији се животни идеал састојао у “унапређењу британске империје и постављању целог нецивилизованог света под њену управу, уједињење англо-саксонске расе у једну империју”.

22

Групе округлог стола су окупљале империјалне елите одане тој идеји. Амерички огранак су основале велике прекоокеанске династије, везане породичним или пословним везама за британску олигархију, међу којима су се истицале породице Морган, Рокфелер или Карнеги. Како би оријентисали ток светске политике у складу са својим “идеалом”, замислили су да оснују парадржавне организације за дугорочно планирање спољне политике. Енглески и амерички делегати на Версајској конференцији за мир, који су већином припадали Округлом столу, су се договорили да оснују Краљевски институт за међународне послове (RIIA) у Енглеској и Савет за спољне односе (CFR) у Сједињеним Државама. Монополом над спољном политиком својих држава та друштва би постепено створила услове за англо-америчко садејство у међународној политици. ЈАДРАН И ДУНАВ ДАТИ КАТОЛИЦИМА

Радило се у ствари о “јединственој англо-америчкој организацији за проучавање и дугорочно планирање спољне политике”. Англо-саксонска месијанска идеја, садржана у идеологији те владајуће метаструктуре Запада, утемељена на вери у супериорност англо-саксонске расе и на социјал-дарвинистичком светоназору, оспоравала је словенским народима субјективну улогу у светској политици и ниподаштавала је њихова цивилизацијска достигнућа. У међуратном периоду утицајне личности, припадајући друштву Округлог Стола и Краљевском институту за међународне послове водиле су непрекидну кампању разобличавања “великосрпске хегемоније” и тражиле територијално и конституционално преустројство Југославије. Примерице, новински магнат Лорд Ротермер (Rothermere), брат лорда Норфклифа, чувен по својим симпатијама према фашистичким режимима, захтевао је преко својих гласила проширење Мађарске државне територије на рачун Србије и оснивање аутономне Хрватске увећане за целу Далмацију са Боком которском. Дубље намере ових захтева није тешко прозрети: тражило се од Срба ни мање ни више него да предају јадранску обалу и Дунав католичким чиниоцима како би се створио антируски морски мостобран и запречио пут изласка на море православној регионалној сили.

(Nastavak u sledeÊem broju) (Podvukla - Iskra) Sajt `∆irilica` 13.4.2013.

Iskra 1. juni 2013.

Intervju, Tomislav NikoliÊ, RTS emisija `Svedok`:

NE∆E PRIZNATI DRÆAVU KOSOVO, MADA SPORAZUM KAÆE DA JESU Predsednik Srbije Tomislav NikoliÊ rekao je u emisiji "Svedok" da su u prethodnih godinu dana Vlada Srbije i on morali da ruπe stereotipe i uvreæena miπqewa koja su postojala o Srbiji. "Mislim da smo brzo uspeli da otvorimo vrata na koja niko ranije nije kucao, uspeli smo da dokaæemo da Srbija moæe boqe", rekao je predsednik Srbije.

(NikoliÊevo miπqewe je obiËno nedoreËeno. Odaja odsustvo jasnog i odreenog stava. Moæe se tumaËiti kako se kome dopadne. U ovom sluËau - ©ta to `Srbija moæe boqe`? Ako je æeleo da zvuËi iskren, dosledno ponaπawu napredwaËke vlasti, trebalo je da nastavi... `boqe da se `povija` nalozima i ucenama EU i svetskih moÊnika`. - Iskra).

Navodi da je u proteklom periodu razgovarano sa qudima na razliËitim stranama sveta, do kojih neki nisu gledali dobro na Srbiju. "Danas smo pred novim izazovima, pred novim konceptom kako vlada treba da vlada i kako ja treba da se ponaπam, takvi dogovori nas Ëekaju do kraja meseca", istiËe predsednik Srbije. (Ovo protivureËi `jednoglasnom` usvajawu Sporazuma od strane vlade i bezmalo cele Skupπtine. O Ëemu joπ treba, vlada i on, tek da se `dogovaraju`, ako ne o spornoj `implementaciji` Sporazuma, kago ga tumaËe EU i TaËi. Iskra).

Kao nove izazove navodi ekonomiju, zapoπqavawe, "svetlo na kraju tunela". "To dugujemo graanima jer oni viπe ne mogu da Ëekaju i to Êemo morati da ostvarimo", kaæe NikoliÊ.

"Zbog toga ovoliko investitora i razgovora sa onima sa kojim ste mislili da nikada neÊemo moÊi da razgovaramo", objaπwava NikoliÊ.

GovoreÊi o borbi protiv kriminala, NikoliÊ kaæe da ova vlast paæqivije postupa i u toj borbi, jer su je optuæivali da hoÊe da se upusti u politiËke obraËune. "NeÊemo stati ni pred jednom preprekom, makar od toga zavisila i Vlada", navodi NikoliÊ. "Kad se suoËite sa mnogo kriminala, to je kao da otvorite kutiju, mnoge stvari iskoËe pred vas", opisuje predsednik Srbije.

Ipak, napomiwe da je vlast pokazala da ima dovoqno snage i veliku æequ da uspe.

"Graani su izdræali sve ËekajuÊi da im bude boqe i duæni smo da im to omoguÊimo", napomiwe NikoliÊ i podseÊa da je poverewe graana u vlast sada i veÊe nego posle pobede na izborima.

(PriËa o `ekonomiji, investitorima, borbi protiv kriminala, boqem æivotu graana` - ma koliko objektvno vaæna - u ovom trenutku je `dima zavesa` iza koje reæim æeli da sakrije kapitu-

Iskra 1. juni 2013. .

lantsko reπavawe i reπewe za Srbiju sudbonosnog Kosovskog pitawa. - Iskra).

Vreme curi kao pesak kroz prste KomentariπuÊi primedbe onih koji se ne slaæu sa dræavnom politikom, da je pregovore o Kosovu trebalo odloæiti, NikoliÊ kaæe da je baπ sada bilo pravo vreme da se o tome razgovara.

"Srbija ili SRJ je bila obmanuta (1999. godine) jer je verovala da se konflikt zamrzava i da Êe situacija ostati takva kakva jeste. U takvim odnosima, vaæewa Rezoluπije 1244 i ja bih bio spreman da Ëekam da mi UN i EU garantuju da je konflikt zamrznut. Meutim, od dolaska prvog visokog predstavnika sve se radi na tome ne samo da se proglasi nezavisno Kosovo, nego da postanu Ëlanovi svih meunarodnih organizaπija", kaæe NikoliÊ.

(Neveπta i licemerna je NikoliÊeva æalopojka da bi i on bio za zamrzavawe pitawa KiM i vaæewe Rezolucije 1244, da se sa dolaskom prvog predstavnika EU nije sve i samo radilo na proglasu nezavisnog Kosova. Pravo pitawe je, πta je i zaπto on nije niπta uËinio da se KiM vrate u SBUN i okvir Rezolucije 1244 i pored takvih predloga patriotskih snaga, DSS i Rusije? - Iskra).

Predsednik istiËe da nam "vreme nam curi kao pesak kroz prste" i da nismo mogli da Ëekamo da se promene okolnosti, jer bi u meuvremenu Albanci pokuπali da se proπire i na sever Kosova i u tome niko ne bi mogao da ih spreËi.

"Tim koji je pregovarao u Briselu bio je izloæen mukama na koje je bio spreman. Bili su izloæeni ucenama, ali su izdræali sve, ostali Ëvrsti, ali onda se u Srbiji pojavi neko ko kaæe da su radili za Albance", kaæe predsednik Srbije.

NikoliÊ kaæe da je inicirao da se pregovori pomere sa tehniËkog dijaloga na najviπi nivo jer je smatrao da niko koga je narod odabrao nema pravo da se krije iza Ëinovnika i mora da preuzme odgovornost.

(Ovde NikoliÊ direktno zabaπuruje svoju izbornu prevaru. Nije wega `narod odabrao` i izbrao da nastavi, unapredi i ubrza TadiÊevu politiku predaje i prodaje KiM, veÊ da je, za wega (Tomu) neobaveznu, nezavisno i objektivno preispita, te u woj promeni i preobrati, sve πto je protiv suπtinskog interesa Srbije i wenog naroda.

NikoliÊ dobro zna da je na toj platformi pobedio - i izneverio je. - Iskra).

"Dok je jedan Ëinovnik vodio pregovore gubili smo sve, a niko nije bio odgovoran", naglasio je NikoliÊ i ukazao da je EU bila iznenaena predlogom da se pregovara na najviπem

11

NeÊe priznati... nivou, jer oni imaju obiËaj da sve prepuπtaju Ëinovnicima.

"Ne beæim od referenduma" Predsednik je rekao da ne beæi od referenduma, ali da ima mnogo pitawa na koja treba odgovoriti - prvo koje Êe pitawe da bude postavqeno, zatim da li Êe Ëlanovi Vlade da uËestvuju u kampawi za referendum. "Bilo bi neprijatno da sukobqavamo Srbe sa severa Kosova sa ostalim Srbima, a verovatno bi doπlo do takvog shvatawa stvari, da Srbija ne moæe da krene napred ako oni ne prihvate ono πto dræava predlaæe", navodi NikoliÊ. (Iz ovog `mudrog` NikoliÊevog objaπwewa jasan je VuËiÊev i wegov zakquËak i odluka: Srbija ne moæe napred (πto god to wihovo `napred` znaËilo), ako de facto ne prizna albansku dræavu Kosovo - vidi taËku 14.

Sporazuma. - Iskra).

Sve πto je dogovoreno je, kako naglaπava, u skladu sa Ustavom i sve moæe da se podvede pod suπtinsku autonomiju. Rekao je da je posle parafirawa briselskog sporazuma pisao svim predsedniπima dræava koje nisu priznale Kosovo, kako bi im objasnio πta smo potpisali. (Ako je sve `u skladu sa Ustavom`, zaπto `molba` i spreËavawe Ustvanog suda da se izjasni o ustavnosti Sporazuma? Zaπto paniËno pisawe dræavama koje nisu priznale Kosovo, ako ne strah od `avalanπa` priznavawa, kada se vidi πta je vlast Srbije de facto uËinila. Iskra).

Predsednik Srbije kaæe da dogovor sa Srbima sa Kosova mora da bude postignut. "Mi Srbi moramo da se dogovorimo, ne mogu da zamislim da se dogovorimo sa Albancima, a da se ne dogovorimo sa Srbima na severu Kosova, koje nismo ostavili na cedilu", istiËe NikoliÊ.

Predsednik je podvukao da briselskim sporazumom prestaje stalna pretwa da Êe neko da upadne noÊu i ostvari ingerencije Kosova kao dræave na severu pokrajine, da sve institucije koje Srbi danas imaju i koje Albanci i EU nazivaju paralelnim sporazumom postaju zvaniËne i formalne i da niko ne sme nikada viπe da ih dira.

On je dodao i da policija za koju svi tvrde sada da je ilegalna postaje zvaniËna i istakao da wen etniËki sastav odgovara etniËkom sastavu stanovniπtva. (©ta znaËi da dogovor sa Srbima Kosova `mora` da se postigne, ako NikoliÊeva objaπwewa i juËeraπwe VuËiÊevo uveravawe i poseta nisu pomogli, niti ima izgleda da Êe to postiÊi? VeÊ se operiπe floskulama da Srbi KiM ne bi smeli da ucewuju `napredak` ostale Srbije, wenu `izabranu` vladu, Skupπtinu i dræavu, i suprostavqaju `voqi veÊine` naroda. Ako VuËiÊevoj `naprednoj Srbiji` i mesijanskom `evropejstvu` nema alternative, nije nelogiËno, ako se sutra za `implementaciju` Sporazuma na KiM, upotrebe DaËiÊeva policija i

12

VuËiÊeve sluæbe bezbednosti. - Iskra).

Korist i za Srbe juæno od Ibra Sporazum, kako kaæe donosi mnogo dobra i Srbima sa juga Kosova. "Dve treÊine Srba æivi juæno od Ibra, do sada o wima niko nije razmiπqao, danas oni procewuju πta sporazum donosi i vide u wemu veliki napredak za srpsku zajednicu", kaæe predsednik Srbije.

IstiËe da Srbija ne moæe da ostane nema i gluva ako neko napadne Srbe sa Kosova.

"Srbija kao dræava je vojniËki jaËa od onoga πto Albanci i NATO poseduju na Kosovu i Metohiji i ne postavqam pitawe da li moæemo da odbranimo Srbe od nekog novog pogroma, veÊ se postavqa pitawa da li bi tog Ëasa Srbija uπla u rat sa NATO i da li je dovoqno moÊna da bi mogla da ga preæivi - nije i ne bi ga preæivela. I zato sada toliko diplomatije, svi moramo da zaboravimo πta bismo mi liËno uradili", navodi NikoliÊ.

(Koliko su dva posledwa paragrafa meusobno neprotivureËna - toliko je uspeπna i NikoliÊeva `diplomatija`. - Iskra).

Predsednik Srbije kaæe da su razgovori pregovaraËkih timova Beograda i Priπtine u Briselu danas prekinuti, jer nije ostvaren albanski plan da se potpuno zaboravi sporazum o normalizaciji odnosa.

"Danas nismo dogovorili implementaciju, jer Albanπi tvrde da nije dobar sporazum. Danas su razgovori prekinuti, jer nije ostvaren albanski plan da se potpuno zaboravi taj sporazum", rekao je NikoliÊ.

OdgovarajuÊi na pitawe da li Êe poπtovati odluku Ustavnog suda ako odluËi da je sporazum iz Brisela naustavan, NikoliÊ je odgovorio potvrdno.

"Ja sam zamolio i Ustavni sud i predsednika Narodne skupπtine da saËekaju da postignemo dogovor, da iz toga proistekne zakon o suπtinskoj autonomiji Kosova i Metohije, pa da onda reaguju", kaæe NikoliÊ, naglaπavajuÊi da bi oni mogli da reaguju i kad to postane predlog zakona. "Molim predsednika Ustavnog suda da onog trenutka kada bude odluËivao o ustavnosti odluka na umu ima samo Ustav Srbije", kaæe predsednik Srbije.

Srbija uËinila sve da dobije datum Tomislav NikoliÊ je rekao da je Srbija uËinila sve da dobije datum za poËetak pregovora s Evropskom unijom, ali da Êe zbog insistirawa Albanaca da se sporazum Beograda i Priπtine tumaËi na wihov naËin videti da li Êe izgubiti priliku za dobijawe datuma.

NikoliÊ je istakao da je vreme i da se qudi koji vode EU "uozbiqe" i da kaæu otvoreno πta æele. "Ako je Srbija istakla svoje politiËare najviπeg ranga, vreme je da se i EU ne krije iza svojih Ëinovnika. Neka i ona kaæe πta æeli. Srbija je

Iskra 1. juni 2013.

Хинковић у име Југословенског одбора.

Све подмукле операције са крајњом намером да се образује “руска пустиња” нису уродиле плодом, пошто су комунистичке вође, силом прилика, напустиле своја нихилистичка начела и усвојиле државотворни концепт интеграције руских земаља. Не помиривши се са чином “сакупљања” растурених делова руске империје под комунистичким окриљем, британска политика је настојала да федералише и да стави под своју управу све сепаратистичке покрете никле на просторима Совјетског савеза. Уско је сарађивала на том пољу са Абвером (обавештајном службом немачке војске) као и са француским и пољским колегама. ИЗМЕЂУ ДВА РАТА

У међуратном периоду британска обавештајна служба је успоставила оперативну контролу над „Прометејском лигом”, организацијом основаном 1923. под импулсом украјинских националиста уз подршку пољске владе. Прометејска лига је служила као кровна структура плејади сепаратистичких покрета са подручја Совјетског Савеза. У њеном оквиру су сарађивали белоруски и украјински унијати, Татари, Чечени итд. Узгредно вреди поменути присуство у њеним редовима Саид Бека, праунука имама Шамила, славног вође чеченског устанка против Руса у 19. веку. Прогам Лиге је постављао својим чланицама за задатак “ослобађање” свих неруских “потлачених” народа бивше империје. За даљи ток нашег излагања, потребно је нагласити да је вођа Паневропског покрета, гроф Куденхов-Калерги, успоставио блиске контакте са “прометејцима”.

Прометејска лига је делила сродне геополитичке циљеве са организацијом званом Интермариум, која је тежила да оснује федерацију средњеевропских држава на целом простору између Балтичког, Јадранског и Црног мора и прижељкивала распад Русије на безобличну прашину “слободних држава у својим етничким границама”. Тај амбициозни програм јој је гарантовао потпору истих оних спонзора који су држали на свом платном списку Прометејску лигу. Антикомунистичка фасада активности тих двеју организација служила је да прикрије дубље русофобске побуде. Свој рад су обављале у сталном дослуху са Ватиканом, посредством шефа Абвера адмирала Вилхелма Канариса и британских веза при Светој Столици.

Iskra 1. juni 2013. .

У тим годинама су Британци разрадили стратегију манипулације “исламског чиниоца” против Русије. Новинар Ентони Бевинс (Anthony Bevins) је обелоданио у листу „Индипендент“ (The Independent) 26. фебруара 1990. садржај декласификованог дипломатског документа из 1939 године у ком се сугерише коришћење мањинске “полуге”, посебно исламског фактора, ради дестабилизације Транскавказије и Централне Азије. “Случајем околности” инструментализација исламског тројанског коња је ушла у праксу нацистичке а касније и америчке стратегије растројства источне и југоисточне Европе.

Западни савезници су само месец и по дана после Немачке агресије на СССР предали јавности формулацију општих циљева англо-америчке коалиције познату под именом “Атлантска повеља”, у којој изражавају решеност да допринесу “васпостављању суверених права и самоуправе оних народа који су били лишени тога скривеним путем”. Изабрани речник је довољно био неодређен како би се могао односити на Русију колико и на Немачку, а пошто је хрватско-комунистичка пропаганда ширила међу савезницима пропагандне флоскуле о велико-српској хегемонији, Југославија је такође могла постати предмет горе наведених ратних циљева. „СРПСКА ХЕГЕМОНИЈА“

Српски успеси у изградњи модерне, напредне и суверене државе, тумачени као предзнаци будуће хегемоније српског чиниоца на Балкану, изазивали су бојазан британске званичне политике, која је гледала на Србију као на “мостобран” Русије у том региону и претњу енглеским интересима у Средоземном региону. Оптерећена фобичним стереотипима о “продору панславизма”, Енглеска дипломатија је спроводила политику обуздавања српске природне геополитичке експанзије на Балкану. Британска дипломатија, несклона да призна ма какву легитимност српским ослободилачким тежњама, склопила је у 19. веку незванично савезништво са Турском и Аустријом. У дотичном расположењу према српском питању је наступила на Берлинском Конгресу 1878 године. Енглески посланик Маркиз Солзбери (Salisbury) оправдао је енглеску подршку Аустро-Угарским претензијама на Босну и Херцеговину под изговором да би се у супротном “створила велика словенска држава која би се пружила преко балканског полуострва и чија би војна снага прети

21

Иz iskustva...

УОЧИ РУСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

У студији написаној 1913. године директор листа “Европски економиста” Едмон Тери (Edmond Théry) наговештавао је Русији сјајну будућност образлажући да, “ако ствари наставе ићи током којим су ишле од 1900. до 1912. године, средином века Русија ће доминирати у Европи, како на политичком, тако и на финансијском и економском плану”. Радови историчара Ентони Сетона (Anthony Sutton) су утврдили да је, супротно свим неоснованим тврдњама о руској индустријској назадности, царска Русија била на путу брзог привредног и технолошког напретка.

Енглески географ Џон Хелфорд Макиндер дошао је до истих закључака о руском неодољивом успону ка светској супремацији. У знаменитом предавању, одржаном 1904. године, под насловом “Географска осовина историје” наслућује да ће држава која окупира просторно језгро евро-азијског континента, дакле Русија, када буде у прилици да развије своју привреду и мрежу “трансконтиненталне железнице” која спаја Европу и Азију, потиснути поморске силе на маргину светске трговине, што представља смртну претњу по западну цивилизацију. Прерасподела светске моћи била је зачет процес у том часу с обзиром да је “трансконтинентална железница почела да ремети однос снага у корист континенталне силе”.

Руска револуција, финансирана од стране англосаксонске плутократије и немачке војске, “вољом провиђења” је зауставила Русију у пуном успону ка статусу светске економске и војне велесиле. Искоришћавајући подесне услове крајне пометње, проузроковане бољшевичким превратом, западне силе су предузеле територијалну разградњу Русије. Похлепа за руским природним богатствима и уклањање руског ривала из трке за светску превласт су представљали битне узроке целог подухвата. Енглеска војна мисија генерала Томсона је послата у Транскавказију са задатком да оснује протекторате независне од Москве, што би омогућило Британској империји несметани и неограничени приступ каспијским изворима нафте. Немачка је, после потписа Брест-Литовског уговора са узурпаторском комунистичком “владом”, окупирала Украјину и прибалтичке земље. Француској је требао да припадне Крим са Одесом. Финансијска и војна

20

помоћ савезника “белима” је била ограниченог карактера, како би се постигла равнотежа снага и запречио бољшевицима продор ка Транскавказији и Сибиру.

На дипломатском пољу водиле су се закулисне игре за признање “независности” новооснованих псеудодржавица на тлу Русије. Вилсонов необелодањени програм – откривен у приватној архиви пуковника Хауза (House), сиве еминенције америчког председника и опуномоћеног представника Њујоршких банкарских кућа – гласио је под тачком 5. да је “Русија велика и једнородна: њу треба свести на средњоруску висораван (…) пред нама ће бити чисти лист хартије, на којем ћемо скицирати судбину руских народа”. Алузија на “чисти лист хартије” могла би се односити на Енглеску карту објављену 1888 године, на којој је простор руске империје обележен натписом “руска пустиња”. Даље се предлаже “признање де факто постојећих влада и указивање помоћи њима и кроз њих” као и захтев за повлачење са самопроглашених територија свих страних војски. СКУП „ПОТЛАЧЕНИХ НАЦИЈА“

Новоустановљено начело “права на самоопредељење потлачених народа” је образовано у стратешким лабораторијама англосаксонског империјализма са непритајеном намером да се користи као оруђе за разградњу светских такмаца и њихових регионалних мостобрана. На Версајској мировној конференцији пуковник Хауз и Лојд Џорџ (Loyd George) су у име својих влада пробали да наговоре остале учеснике да се позову на de facto створене владе на тлу царистичке Русије, чему се супротставила Француска у име својих личних интереса. Те неспоразуме су премостили министри вањских послова сила Антанте, такозваних “савезница” Русије, сагласивши се 10. јануара 1920. да признају de facto Грузију и Азербејџан. Тих година је уведена у арсенал америчке спољње политике стратегија остваривања државних интереса посредством “невладиних” организација. Примјерице, фондација Карнеги за међународни мир, коју је основао 1910. магнат Андру Карнеги, организовала је 15. септембра 1918. у Њујорку велики скуп “потлачених нација” на ком су учествовали посланици мањинских народа са простора руске државе и Аустро-Угарске. Дотичне је “представљао” Хрват Хинко Iskra 1. juni 2013.

uËinila sve, sa punom verom i æeqom", naveo je NikoliÊ.

KomentariπuÊi oËekivawa da se suprotstavi orijentaciji Vlade Srbije i stavi se na Ëelo nekog novog "patriotskog bloka", NikoliÊ kaæe da nikada ovu vladu neÊe ostaviti bez podrπke.

"Pobedio sam u nemoguÊim uslovima i nisam pobedio da bih ja vladao. Da sam æeleo da vladam ne bih napuπtao stranku i ponaπao bih se kao moji prethodnici. Ja iskreno poπtujem Ustav Srbije i iskreno sam uËestvovao u formirawu vlade jer sam æeqan promena", istiËe predsednik Srbije.

Napomiwe, meutim, da je sada je doπlo vreme da se vlada i svako od ministra ponaosob iskaæe u onome πto su wihovi poslovi i da nema viπe vremena za priËu o tome πta je bilo u Briselu. (NikoliÊ hoÊe `narodski` da kaæe: ©ta je bilo i zakquËeno u Briselu, bilo je. Nema viπe vraÊawa. Na vladi i ministrima je da zakquËeno sprovedu. - Iskra).

NikoliÊ ukazuje da je veÊi broj zainteresovanih za ulagawe i i priznaje da je EU doprinela tome pozitivnim miπqewem koje provejava u posledwe vreme i investitori to uzimaju u obzir.

"Mi smo otvorili Srbiju, ovde Êe biti mnogo investicija, mnogo posla", oËekuje NikoliÊ. (Joπ jedna digresija i skrivawe `predaje` KiM. - Iskra).

O razgovoru sa Putinom Predsednik Tomislav NikoliÊ kaæe da je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovarao o moguÊnosti ukquËewa UN i Saveta bezbednosti u reπavawe pitawa Kosova i Metohije. "Sa Evropskom unijom nema πta da se razgovara o statusu Kosova i Metohije", istakao je NikoliÊ.

On je rekao da je sa Putinom razgovarao telefonom o briselskom sporazumu, o Ëitavoj situaciji na Kosovu i Metohiji, o moguÊnosti ukquËewa UN i Saveta bezbednosti u reπavawe pitawa Kosova i Metohije i o moguÊnosti da se prisustvo Rusije viπe oseti preko UNMIK-a.

NikoliÊ je rekao da je Putinu objasnio da Srbija ne razgovara u Briselu o statusu Kosova i Metohije, veÊ samo o tome kako da se tamo uredi æivot.

"VideÊemo da li Êe Rusija sa velikim partnerima uspeti da izdejstvuje da se ukquËe Ujediwene naπije", rekao je NikoliÊ.

(Puno o tome πta je `diplomata` NikoliÊ izdeklamovao Putinu; niπta o wegvom miπqewu.

Moæda Êutawe najreËitije govori o Putinovom poverewu u NikoliÊa. - Iskra).

O odnosima u regionu GovoreÊi o odnosima u regionu, NikoliÊ kaæe da na marginama svetskih skupova razgovara i sa predsednikom Hrvatske Ivom JosipoviÊem, i sa Bakirom IzetbegoviÊem i dodaje da su svi saglasni

Iskra 1. juni 2013.

da razgovori moraju da se podignu na najviπi nivo, ali da je potrebna voqa i na drugoj strani "Ja sam sve svoje stavove o BiH izrekao, i nema razloga da se neko iz BiH quti, svoje stavove o Hrvatskoj iznosim posledwih sedam godina.

Danas izbegavam mnogo teπkih reËi koje sam nekada lako prevaqivao preko usta", kaæe NikoliÊ.

KomentariπuÊi izjavu Sefera HaliloviÊa da Bih treba uskoro da kaæe kako Dejtonski sporazum viπe ne vaæi, NikoliÊ kaæe da onda ne bi postojala ni BiH. "Pre Êe meu nekima u Srbiji Sefer HaliloviÊ moÊi da nae sagovornika za tu temu nego u BiH, jer bi Srpska odmah postala dræava", istiËe NikoliÊ.

(Kad u svojim `dræavniËkim` susretima iz okruæewa NikoliÊ, ne bi sagovornicima govorio samo ono πto æele da Ëuju (izbegavao `teπke reËi`), a oni wegovu `blagonaklonost` koristili za promociju svojih ekstremnih glediπta (HaliloviÊ), ne bi bilo ni potrebe wihovog ispravqawa, poπto gosti odu. - Iskra).

GovoreÊi o Srebreniπi, NikoliÊ je rekao da je to straπan zloËin koji ne moæe da bude oproπten, ali zbog toga ne moæe da strada ceo narod ili dræava.

KomentariπuÊi svoje izviwewe zbog Srebreniπe, NikoliÊ je rekao da je to uradio jer je hteo da pokaæe da u nekim stvarima mora da postoji kontinuitet. "Æelim da pokaæem da mojom pobedom u nekim stvarima nema promena, veÊ da postoji kontinuitet", rekao je NikoliÊ.

Predsednik Srbije, kako kaæe, oËekuje da svi lideri u regionu zajedno odu i u Bratunac i u Srebrenicu, da vide kako je doπlo do Ëitavog sleda dogaaja koji je doveo do Srebrenice. "Ako onu odu u Bratunac ili Kravicu, zaπto ja ne bih otiπao u Srebreniπu", kaæe NikoliÊ.

(Poπto je prvo rekao da genocid u Srebrenici `nije dokazan`, NikoliÊ se zbog `kontinuiteta` sa TadiÊevim izviwewem i sam izvinio, te da ni wegova izborna `pobeda` to nije mogla da `promeni`. DobropamteÊi sada iznose da je 2004.

TadiÊu rekao da niko `u ime dræave` nema pravo da se izviwava za Srebrenicu. A kada je nepotrebno pomenu i `pobedu`, trebalo je da se seti da je pobedio suprotstavqauÊi se TadiÊu, a ne trËkajuÊi za wim. Sve qigavo i smuπeno, nedostojno predsednika Srbije. - Iskra).

KomentariπuÊi to πto je Srbe iz BiH nazvao Bosancima, NikoliÊ se izvinio ako je to neko pogreπno shvatio. "Nisam mislio niπta loπe, moja supruga je pola sa GlamoËa, pola sa Korduna", kaæe NikoliÊ i istiËe da je termin upotrebio kao geografsku odrednicu. "©to bih se ja, na primer, qutio ako mi neko kaæe da sam ©umadinac. To je geografija, znam ja da su oni Srbi, svi smo mi Srbi, ako nekome smeta da ih tako zovem, nikada viπe neÊu, ali svi moji prijateqi iz Bosne onda neÊe reÊi da su Bosanci.

Ako je to shvaÊeno u stilu da ja odbacujem Srbe iz Bosne, to meni ne mogu da pripiπu", kaæe NikoliÊ.

13

Srska Dræavna komisija za tajne grobnice

Istraæivawa akademika dr Dragoquba ÆivojinoviÊa

Jedino u Srbiji streqani su i umetnici Dræavna komisija za tajne grobnice popisala je viπe od 50.000 ærtava i evidentirala 211 lokacija. Od svih bivπih republika SFRJ, samo se Srbija obraËunavala sa umetnicima - ubijeno ih je 77.

Kwiga ærtava napravqena je kao moderna baza podataka, dostupna graanima preko sajta Komisije, gde oni, ali i sudovi, mogu svakodnevno da koriste podatke za potrebe rehabilitacije. Za svako lice postoje ime i prezime, zanimawe, nacionalnost, prebivaliπte, mesto roewa, vreme i mesto stradawa. Iz registra se moæe videti i ko su, prema zanimawu i socijalnoj strukturi bili nastradali.

- Na meti su se naπli sredwi preduzetniËki sloj, obrazovaniji qudi antikomunistiËki orijentisani, pripadnici slobodnih profesija u gradovima, a u selima kmetovi, delovoe i takozvani kulaËki elementi - kaæe dr Sran CvetkoviÊ, bivπi sekretar Dræavne komisije za tajne grobnice.

Prema broju nastradalih predwaËe: domaÊice (2.892), zanatlije (2.567), æandarmi (1.897), Ëinovnici (1.008), trgovci-kafexije (857), oficiri (815) i radnici (805). Tu su i uËenici i

NeÊe priznati... (©arlatansko `vaewe` za `gafove` koje NikoliÊ nepromiπqeno i stalno pravi. - Iskra).

Posebnu paæwu obratiti na ekonomiju Upitan da li je strpqewe graana pri kraju, NikoliÊ je ocenio da "svako strpqewe ima svoj kraj".

"Mislim da vlada joπ nije potroπila strpqewe graana, ali moraju da budu vidqiviji rezultati koji se tiËu socijalne sfere. Nisu svi Ëlanovi vlade radili na sporazumu u Briselu, niti na borbi protiv kriminala", rekao je NikoliÊ i ponovio da sada treba obratiti posebnu paæwu na ekonomiju.

Uveren je da Êe najavqene investicije i u poqoprivredu i energetiku sigurno doneti rezultate.

Potrebno je, kako je istakao, i da tuæilaπtvo mnogo ozbiqnije i efikasnije radi i da tuæiocima neko kaæe da ne postoji niko ko je zaπtiÊen, niti da protiv bilo koga na silu mora da se vodi proces.

(Pomenuto poverewe u napredwaËu vlast i wena ostvarewa nisu bazirana na Ëiwenicama, veÊ na NikoliÊevim proizvoqnim i neproverenim ocenama. - Iskra).

8.5.2013.

(Podvukla - Iskra)

14

studenti (416), uËiteqi, profesori i inæeweri (345), seoski kmetovi/predsednici opπtina i naËelnici (264), sveπtenici (151), industrijalci i preduzetnici (159), advokati i sudije (118), lekari i apotekari (105), glumci i umetnici (77), i novinari (72).

- Naravno, najviπe je zemqoradnika, preko 8.923, i to mahom imuÊnijih domaÊina - konstatuje CvetkoviÊ, i dodaje da je specifiËnost Srbije u odnosu na ostale bivπe jugoslovenske republike to πto je streqano mnogo umetnika. Meu wima ima slikara, muziËara, a posebno glumaca, a to nije bio sluËaj ni u Hrvatskoj, ni u Sloveniji. Zna se da su odmah po osloboewu Beograda, u novembru 1944, streqani glumci Aleksandar CvetkoviÊ, Jovan TaniÊ i Quba VasiqeviÊ, kao i da su hapπeni i, zalagawem Mitre MitroviÊ (prva supruga Milovana –ilasa, kwiæevnica i ministar prosvete u prvoj posleratnoj srpskoj vladi), spaseni Olga SpiridonoviÊ, Æanka StokiÊ (kasnije je osudio Sud Ëasti) i mnogi drugi.

I u Niπu su glumci izvoeni pred streqaËki vod. Meu wima Svetozar CvetkoviÊ i Miodrag KovaËeviÊ, uz joπ pet Ëlanova tamoπweg pozoriπta. Mnogi pripadnici umetniËke grupe Ëika Duπka IliÊa na »ukarici, koja je tokom okupacije igrala predstave u okviru Crvenog krsta (skojevci ih oznaËili kao ravnogorske), uhapπeni su. Ëetvorica su streqana, bez suewa, na Koπutwaku, poËetkom novembra 1944. Streqan je voa druæine Duπan IliÊ, Antonije MilanoviÊ, glumac-amater i horovoa Crkve Svetog –ora na »ukarici, Boπko SavkoviÊ, maturant sa svega 17. godina, i Radoslav PavloviÊ, student Likovne akademije i glumac kojem je otac nastradao na Sajmiπtu. Milan SrdoË je pomilovan u zadwi Ëas i poslat na Sremski front, gde je bio lakπe rawen.

Zajedno sa Istorijskim muzejom Srbije, CvetkoviÊ je pokrenuo projekat multimedijalne izloæbe „U ime naroda!”, koja bi trebalo da bude postavqena do kraja godine.

Za beogradskog glumca Lazara JovanoviÊa (Lepi Laza) objavqeno je u „Politici” da je streqan, meutim greπka birokratije i Ozne ostavila ga je u æivotu. Pozoriπni rediteq Josip KulunxiÊ imao je takoe sreÊe - osuen je na samo tri godine prinudnog rada zbog angaæmana u UmetniËkom pozoriπtu i kulturne saradwe s NediÊevim reæimom.

I BAZA podataka i izloæba su druπtveno potrebne i korisne u procesu „tranzicije svesti”, odnosno suoËavawa sa proπloπÊu. To je i svojevrsna satisfakcija nevinim ærtvama i pomoÊ potomcima da konaËno saznaju neπto o najbliæima, i da na neki naËin javno progovore o bolu koji su decenijama skrivali i od sopstvene dece - kaæe je CvetkoviÊ.

RTS Novosti, 3.5.2013.

V. C. SpasojeviÊ

Iskra 1. juni 2013.

IZ ISKUSTVA PRO©LOSTI POUKE ZA DANA©WICU I BUDU∆NOST Uvod Iskre Sajt `∆irilica` <www.cirilca-beograd.com> doneo je pod naslovom ~`©okantno otkriÊe akademika Dragoquba ÆivojinoviÊa` duæi deo iz wegove kwige „Nevoqni ratnici, velike sile i Solunski front”, uz uvodni intervju sa autorom u kome on objaπwava da je do podataka doπao istraæivawem engleskih arhiva koji pokazuju naπe zablude o Englezima kao `saveznicima i prijateqima` i dodaje `Ove iluzije... su pothrawivane gotovo jedan vek... u sluæbi oËuvawa prijateqstva sa Francuzima... A u stranu gurana jedina istina da nam je Rusija bila jedini prijateq, sve do wenog sloma`... zemqi na koju se nismo oslawali. Naprotiv, bili smo bastion, barikada protiv πirewa wenog uticaja na Balkanu.` U daqem toku intervjua dr ÆivojinoviÊ, voen pitawima sagovornika, uglavnom ukazuje na konkretne primere engleske sabotaæe Solunskog fronta i srpskih nacionalnih teæwi uopπte. `Iskra` niæe donosi (u nekoliko nastavaka) opπiran izvod iz kwige akademika ÆivojinoviÊa kako ga je donela `∆irilica`. On uopπteno objaπwava ne samo antisrpsku politiku tzv. `saveznika`, veÊ i mnogo πire, ko iza te politike stoji, da je ona dobro smiπqena, planirana i koordinirana; podræana struËnim i bezbednosnim πtabovima i mnogim prividno `spontanim i nezavisnim` meunarodnim organizacijama i pokretima, sa jedinstveno odreenim globalnim ciqem, neprestano i Ëvrsto u rukama wenih anglo-saksonskih upravqaËa.

Objaπwewa i podaci dr ÆivojinoviÊa, primewivi koliko na proπlost, toliko su i savremeni, naroËito u uslovima mnogo otvorenije ofanzivne politike Novog svetskog poretka (NSP). Iskra je u tekstu autora naroËito podvukla podatke koji ukazuju na jedinstvo ciqa i porekla ove anglo-saksonske meunarodne politike.

Iz podataka dr ÆivojinoviÊa da se razumeti `gipkost` globalne anglo-saksonske politike u koriπÊewu i regrutovawu (Ëesto neoËekivanih i `neprirodnih`) privremenih i epizodnih saveznika u ostvarivawu svojih etapnih ciqeva. Finansirawu boqπevizma u svrgavawu Ruske imperije i carizma; podræavawe anti-komunizma i nacizma u ruπewu Sovjetskog Saveza; katolicizma u odræavawu Austo-Ugarske. Na naπim primerima, koriπÊewa Draæe, `prvog evropskog gerilca` protiv Osovine i kasnije, poπto je ispoqio `veliko-srpske` tendencije, wegova zamena Titovim `anti-srpskim` jugoslovenstvom, itd. Ali primeri dr ÆivojinoviÊa mogu (ekstenzivno) da koriste za boqe razumevawe i savremenih dogaawa, na pr. Iraka.

Sadamov Irak, dojuËeraπwi saveznik SAD, napadnut je i okupiran, Sadam svrgnut i obeπen, pod izgovorom posedovawa oruæja masovnog uniπtewa i pripreme agresije u okruæewu. Uspostavqen je razdrobqen `demokratski` Irak, popriπte svakodnevnih krvavih plemenskih obraËuna, objektivno u

Iskra 1. juni 2013.

daleko gorem stawu nego πto je Sadamov ikada bio.

Neki ga smatraju SAD neuspehom i pitaju zaπto je Sadam uopπte napadnut i svrgnut? Ne, SAD je ostvario svoj ciq. Sadam je imao `diktatorsku` Êud samostalne i nezavisne politike i delovawa. A za NSP je svaki neposluπni `nezavisnik`, ako ne danaπwi, potencijalno sutraπwi protivnik. SAD je elminisao sa tog strateπki vaænog prostora, potencijalnog neprijateqa, a πto je Irak ostao u hosu, to je problem IraËana, nevaæna epizoda za NSP. Tako i sutra sa Avganistanom. SAD, NATO i wegovi saveznici Êe se sledeÊe godine povuÊi iz aktivnog ratovawa. Avganistan Êe ostati u vlasti kompromisnog primirja izmeu sadaπweg SAD sponsorovanog reæima i voa razjediwenih Talibana, pa Êe i to neki oceniti neuspehom Zapada. Ali i u ovom sluËaju, NSP je ostvario svoj etapni ciq.

Potencijalna opasnost za NSP je jedinstven, jednosmeran - `jednoumno` homogen Avganistan - bilo da je on jedinstveno talibanski, proruski, ili nezavisno islamistiËki ili nacionalistiËki. Raslabqen, unutraπwe podeqen i zavaen Avganistan, koji Êe se godinama baviti sam sobom, je `mirna` i bezbedna `pozadina` za NSP, ispred koje Êe on razraivati i ostvarivati svoje viπe i dalekoseænije svetske ciqeve.

Prednost NSP je jedinstvo ciqa i komande nasuprot potencijalno nejedinstvenom protivniku, Ëije jedinstvo odmah daqe razËlawuje obaveznim nametawe svog druπtyveno-politiËkog sistema vlasti i drugim veπtaËim podelama naroda i nacije. U svakoj naciji postoje `uspavani` ekstremizmi. koji u datim okolnostima, mogu biti πtetni za narodno i dræavno jedinstvo, pa i sam wihov opstanak.

Kad nekoga NSP napadne, on ne samo odmah uoËava ove razarajuÊe ekstremizme, veÊ ih planski obrauje, pospeπuje i produbqava, te s wima obilato sluæi u ostvarivawu svoje namere. Kako se to praktiËno radi, nema boqeg primera od nedavnog i sadaπweg razarawa nekada jedinstvenog jugoslovenskog prostora.

Svako ko pretenduje na slobodu i nezavisnost miπqewa, odbranu suπtinskog narodnog i nacionalnog intresa, treba da iz pomenutog izvuËe odgvarajuÊu pouku. U najmawu ruku, veliku opreznost prema nagloj projavi ili eksploziji ovakvog ekstremizma. Istinski roduqub Êe pre svega savesno ispitati da li je to spontana i obiËno neracionalna reakcija na neki ini izazov, pa se i tome, kao πtetnom, ubeivawem suprotstaviti. Ili, πto je najËeπÊe, obraena i zloupotrebqena mahinacija iz arsenala NSP, koju treba bez ustezawa odmah razobliËavati i osuditi, inaËe `nasedamo` ruπilaËkoj nameri tuina, postajemo wegovi svesni (ili nesvesni) sauËesnici. Ne imenujemo ove ekstremizme, da ne bi uznemirili nevine. Kad su naπi narodi i vere u pitawu, svi smo skloni da ih `previdimo`, mada ih u `kleti srca` dobro znamo. Za prave i mudre rodoqube dovoqna je i ovakvo naËelnije upozorewe.

19

Tajne briselskog... poduvali Eπtonova, Kaπin, Kirbi i File, ali oËigledno prekasno jer se u javnosti kao glavna tema veÊ nametnula moguÊnost referenduma a ne „uspeh” nepriznavawa Kosova.

Uprkos tome, buduÊi da ËvrπÊi oslonac nemaju, i u narednom periodu moæe se oËekivati istrajavawe vlasti u upornom isticawu kako Sporazumom nije priznala Kosovo, bez obzira πto to i nije bila tema „briselskih razgovora”. Time Êe pokuπati da istisnu formulacije kao πto su „predaja” ili „odricawe od” Kosmeta πto je suπtina briselskog dokumenta. ©irewe straha od izolacije, pogroma srpskog stanovniπtva na Kosmetu, privrednog kolapsa ili gladi koje je pratilo Ëitav briselski proces sigurno Êe se nastaviti, jer je strah najstarija i joπ uvek najkoriπÊenija metoda pritiska u procesima mewawa svesti u æeqenom smeru. Setimo se samo koliko je uspeπno u tom smeru svojevremeno delovao Titov ili MiloπeviÊev reæim, a moguÊnosti i metode savremenog delovawa u tom smislu daleko su veÊe.

Pri tome, vlast nije u stawu da ponudi ni jedan ozbiqan dokaz u prilog ovakvim svojim tvrdwama, posebno ne kada dovodi u vezu sadaπwu privrednu situaπiju sa odnosom prema Kosovu, niti nameru ozbiqnih investitora kojima je navodno dobijawe datuma neki reper za ulagawa. Nema tog datuma, niti date teritorije, koja moæe dovesti ozbiqne investitore u uslovima ovolike dræavne korupcije i potpune politiËke kontrole privrednih procesa kroz monopilistiËka dræavna preduzeÊa, odnosno preduzeÊa koje kontroliπu pojedine politiËke partije i wihovi kadrovi.

Minimizirawe sopstvenih moguÊnosti i znaËaja Uvek prati „pritisak strahom” jer su komplementni i sigurno je da Êe biti u opticaju joπ dugo vremena kao jedan od razloga za prihvatawe ovakvog ishoda briselskih razgovora. Ma koliko ovi argumenti izgledali uverqivi uvek treba uzimati u obzir da nam ih navode oni koji svojom proevropskom ideologijom vladaju nama veÊ 13 godina i da je stawe u kome se danas nalazimo, po tom osnovu, ubedqivo loπije nego kada je MiloπeviÊ odlazio. Nema nikakvih garancija da Êe biti drugaËije posle predaje Kosmeta.

Ovo je nekoliko osnovnih pravaca kojima Êe se neophodnost prihvatawa briselskog Sporazuma nametati svesti proseËnog stanovnika Srbije sa kontrolisanih medija, kroz disciplinovawe partijskih Êelija i ostale forme suæavawa kritiËkog miπqewa, posebno ako se raspiπe referendum u Ëije „da” nemojte sumwati.

Ali, ako se u tome „da” izbistre i pravilno usmere razlozi za „NE” onda joπ uvek postoji nada.

Vesti,. 1.5.2013.

(Podvukla - Iskra)

18

Dragan MilaπinoviÊ

Ko je govorio... (sa str. 16)

Svedok: Miting (10. maj) o KiM `Ostajemo u Srbiji` koji je reæim ocrnio...

ju onih koji su sebe ærtvovali. A taj kraq Nikola je spjevao Ëuvenu pjesmu: 'Onamo namo da viu Prizren...' To je himna Crne Gore: 'da viu Prizren, ta to je moje, doma Êu doÊ. Starina mila tamo me zove, tu moram jednom oruæan poÊ!' Wegovi nasqednici sad pjevaju drukËiju pjesmu: 'Onamo namo... da viu Brisel, ta to je moje - tamo Êu gologuz poÊ!' A Ëujem i od vaπih glavara da govore u Srbiji kao da Kosovo nije Srbija. Zaista Êe ponovo Srbija biti Beogradski paπaluk. Ako i to bude mogla da bude. Ja sam uvjeren da Êe se Srbija ispraviti i uspraviti se! I daj Boæe da tako bude.

I neka Bog i Hristos Vaskrsli da nama - koji jedino nadu imamo u kosovskom grobu - da vaskrsnemo svi zajedno i da kroz naπe vaskrsewe vaskrsnu i oni koji sa nama æive na Kosovu. I da kroz nas i preko nas vaskrsnu i Evropa i sve istinske vrijednosti. Iznad svega pravda i sloboda u Evropi i u svijetu.”

ZA©TO JE BILO MALO QUDI S obzirom na posledice Briselskog sporazuma, broj okupqenih Srba bio je viπe nego minimalan.

Zaπto je majskom mintingu prisustvovalo tako malo qudi? Postoje tri faktora. VladajuÊi prozapadni mediji potpuno su ignorisali ovaj skup. Zatim, organizatori ovog mitinga nisu oËevidno uloæili dovoqno napora da privuku veÊi broj qudi. I treÊi faktor jeste demoralisan, siromaπan, apatiËan narod. Ova tri elementa zajedno uËinila su da je umesto 50.000 ili 100.000 qudi, na protest doπlo oko 8.000.

KO JE GOVORIO I ©TA STVARNO RE»ENO

Defetizam πire u Srbiji veÊ preko jedne decenije „nevladin” sektor, koga finansira Zapad, ali i sam vrha dræave. Tako predsednik NikoliÊ na televiziji bosanskih muslimana, na jedan besprimerno patetiËan, qigav, samoponiæavajuÊi naËin izjavquje da je spreman kleËati u Srebrnici i traæiti pomilovawe za zloËine koje su poËinili Srbi nad Boπwacima!

NikoliÊ je time priznao brojku, od 8.000 pobijenih muslimana. I to u Ëasu kad srpski haπki optuæenici dokazima negiraju broj od 8.000 ubijenih, i ne samo oni, veÊ toliki meunarodni autoriteti. OËevidno je da je NikoliÊ uradio po voqi Zapada, dakle, onih koji su mu pomogli da postane predsednik.

Kako je Vaπingtonu poπlo za rukom da od svojih protivnika napravi svoje oboæavaoce?

Mislim da su najbliæi istini oni koji veruju da su NikoliÊ i VuËiÊ uceweni qudi. Verovatno su im vlasti SAD pretile da Êe doæiveti sudbinu svoga πefa ©eπeqa ako ne pristanu na „saradwu” ili, srpski reËeno, na izdaju. Jer kako inaËe objasniti da se taj isti Ëovek u Wujorku na sednici Generalne skuπtine UN oglasio kao bespoπtedni kritiËar Haπkog tribunala, „koji se pretvorio u sud koji kaæwava samo Srbe”.

Standard, 15.5.2013.

(Podvukla - Iskra)

N. ÆIVKOVI∆

Iskra 1. juni 2013.

Miting mi je liËio na mefistofelsku reæiju, kojom je rukovodio provereni agent provokator

neko vreme ostao kraj bine, dobacujuÊi mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju i umirovqenom vladici Atanasiju.

Bio sam na protestu protiv Briselskog sporazkoji je odræan 10. maja u centru Beograda.

Zamiπqen je kao najveÊi skup koji je u posledwe Ëetiri godine odræan u Srbiji. A πto je iz svega ispalo?

ZEMQA, NEBO i FALSIFIKATI PoËiwem besedom vladike Atanasija (JevtiÊ) jer je ona u πtampi izazvala najveÊe polemike: „Na Lazarevu subotu ubijen je u Belom Poqu kod PeÊi Srbin Stefan CeroviÊ. Imao je 72 godine. Naen je od sina svoga sveπtenika i dvojice vladika Teodosija i Jovana. Kao u kanalu, toboæe pao sa mosta, a Ëovek sedi kao da je zaspao: na glavi kapa i naoËare. OËigledno je nameπteno. Probijen mali mozak dva puta. Sva mu rebra polomqena. A na licu mesta se vidi da je Ëovek ubijen. Od ©iptara koji mu je zauzeo zemqu. To je, naæalost, sudbina Srba na Kosovu i Metohiji uz svu famoznu garanciju NATO u koju veruju ova trojica ovde, na slikama, trojica koji su izdajnici. Predsednik Vlade govori kako je on za realpolitiku i za zemaqsku Srbiju. Ne interesuje wega Nebeska... Naæalost, i –iniÊ je tako rekao. A kako je zavrπio - da ostavimo Bogu da sudi. ©iptari su 1981. zapalili PeÊku Patrijarπiju. Dovozili su cisterne iz PeÊi da gase: prazne cisterne, bez vode.

To je licemerje koje samo Evropa ume da stvara.

Bombardovao nas je NATO i govori Rasmusen juËe da nisu okupirali Kosovo. A πta je Bondstil? To je, pre svega, okupacija srpskog sela kod Vitine koju su pre toga ispraznili komunisti... Mi nismo protiv Evrope. Ali koje: one istinske i ËoveËne, a ne ove koja nas bombarduje!”

Stigao sam malo ranije, dvadesetak minuta pre poËetka ove politiËke manifestacije graanskog protesta kako bih πto boqe, izbliza osetio atmosferu a i same uËesnike i organizatore mitinga. I doæiveh prvo razoËarewe.

Televizijske kamere i mikrofoni opkolili su mitropolita Amfilohija i Kostu »avoπkog. U wihovoj blizini muvali su se, vaæno i uæurbano, zadovoqno se cerekajuÊi, sami organizatori skupa. Prepoznao sam dvojicu i wihova biografija mi nikako nije ulivala poverewe da Êe ovaj skup biti ono zbog Ëega se sam stigao na Trg. U pitawu su qudi koji su spremni da sluæe svim reæimima, pa i postojeÊem. Bio je to za mene muËan oseÊaj, kao da sam izigran od grupe mangupa. OseÊah se prevarenim.

VeÊina prisutnih stigli su na Trg Republike sa najboqim namerama, Ëista srca, ne bi li videla makar traËak nade za naπu zemqu da Srbija najzad postane „normalna dræava”. A, kao prvi korak ka tom ciqu, oËekivao sam da neko od govornika pomene formirawe srpskog patriotskog bloka. Verujem da su i veÊina prisutnih æudela za, na primer, ovim reËima: „DSSRadikali-Dveri dogovorili su se da od danaπweg dana ujedine svoje napore, kako bi spreËili uniπtewe naπe dræave i srpskog naroda.” O tome niko od govorniak nije kazao ni slova. A upravo je to bio glavni razlog da su se qudi okupili na Trgu.

Neko od mladih organizatora ovog skupa delio je letke. Evo πta tamo stoji: „Ovde smo da podræimo naπu braÊu sa KiM i wihov zahtev za poπtovawe Ustava, zakona i institucija dræave Srbije protiv sporazuma i kapitulacije. Danas Mitrovica - sutra Subotica! Danas Zubin Potok sutra Bawa Luka! Danas KiM - sutra Vojvodina i Republika Srpska! Stop kapitulaciji i okupaciji!”

Protest „Ostajemo u Srbiji” na Trgu Republike poËeo je incidentom koji je okupqene graane je ostavio u πoku. Dok je Trgom odzvawala himna Srbije „Boæe pravde”, na bini je doπlo do koπkawa izmeu predstavnika Srpske pravoslavne crkve i predstavnika Artemijeve struje. Artemijev monah Kiprijan je bio reπen da ostane na bini, ali i da predstavnicima SPC sasuje u brk πta ima. Iako su ga sklonili, on je joπ

Iskra 1. juni 2013.

Odmah posle toga u provladinnim, prozapadnim, antisrpskim medijima - a oni potpuno vladaju elektronskim nebom nad Beogradom i Srbijom - bestidno su falsifikovali Atanasijev govor i interpretirali ga po svojoj voqi.

Atanasije uopπte nije pozvao narod da linËuje VuËiÊa i NikoliÊa, kako stoji u saopπtewima nevladinih organizacija finansiranih iz Vaπingtona i Berlina, veÊ samo „ostavimo Bogu da sudi”. Ova „slobodna” πtampa nije ni slovom pomenula ubistvo Srbina Stefana CeroviÊa. I zato se isplati proËitati odgovor Atanasija: „A veÊina beogradskih novina i novinarËiÊa, uz 'struËne analitiËare' TuciÊa i –oreviÊa, papagajski to ponavqa. Pa Ëak i iguman Sava JawiÊ DeËanski.”

Istup vladika na mitingu odræanom u petak je „govor mræwe par excellence”, i to je posao za tuæilaπtvo, kaæe ministar prosvete, nauke i tehnoloπkog razvoja Æarko ObradoviÊ, koji oËekuje i adekvatnu reakciju iz SPC. „Tuæilac mora da reaguje. Na meni je da kaæem da je to skandal i neprihvatqivo, a ostali bi trebalo da rade svoj deo posla”, rekao je ObradoviÊ novinarima u beogradskom Domu omladine uoËi

15

Ko je govorio... debate „Razgovarajmo o Evropi”.

Jedan srpski intelektalac postavio je sledeÊe pitawe: „Da li je govor mræwe kada PeπËanik nazove predsedavajuÊeg UN - 'naopakim nacionalfaπistiËkim umom'? Moglo bi se tako pomisliti, jer niπta u wegovom ponaπawu ne nudi opravdawe za takvo imenovawe: wegovi postupci nam mogu izgledati viπe ili mawe simpatiËni, viπe ili mawe koristoqubivi, viπe ili mawe opravdani ili svrsishodni, kako kad i kako kome, ali nikako nisu - ni po jednom kriterijumu faπistiËki. Ako se, meutim, setimo da je on dobio tu oznaku zbog toga πto je omoguÊio da se 'Marπ na Drinu' izvede na svetskoj pozornici Ujediwenih nacija, onda stvari postaju jasnije” (Milo Lompar, Nestanak Srbije; april 25, 2013.

Da li transparent „Smrt dræavi!”, istaknut na gej-paradi predstavqa govor mræwe?

Je li sporno da neko poruËi dræavi i wenim institucijama da su mrtve? ©ta su onda zgreπili mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije? Gde je tu logika?!

Da se prisetimo da je u prozapadnim beogradskim krugovima vladika Atanasije bio miqenik kad je kritikovao MiloπeviÊev reæim ili kad je napadao vladiku Artemija.

NOÆ U LE–IMA Od –ora VukadinoviÊa, glavnog urednika NSPM, zapamtio sam sledeÊe reËi: „Kaæe se 'izdaja'! Ali, ne, dragi prijateqi: ovo je veleizdaja! Radi se o poËetku kapitulacije i dræavnog sloma, koji se neÊe zavrπiti samo Kosovom! Predstavnici tzv. Preπevske doline jaËaju pritisak, a kuva se i na severu Vojvodine.”

NajveÊu paæwu izazvao je govor akademika Koste »avoπkog: „Ja vas pitam: kako su oni mogli uopπte sklapati bilo kakav sporazum u Briselu sa samozvanom dræavom kosovskih Arbanasa, kad naπa vlada tu dræavu ne priznaje?! Dakle, ta samozvana dræava sa stanoviπta naπeg Ustava i naπih zakona - pravno ne postoji. Ona je nepostojeÊa i sa wome se nikakav ugovor ne moæe sklopiti. Dakle, kao πto vidite, oni su nas prevarili.

Tvrde da ne priznaju, a preko papira i ugovora tu dræavu i formalno su priznali! U ugovoru piπe da ni jedna od dveju strana ugovornica neÊe jedna drugu osujeÊivati niti Êe druge nagovarati da to Ëine na wihovom putu ka EU. Dakle, to je joπ jedna obmana ove trojice veleizdajnika! Dakle, dragi prijateqi, mi smo suoËeni ne samo sa veleizdajom nego sa jednom sramnom i perfidnom prevarom ovih naπih glavara, koji iza naπih lea, zabijajuÊi noæ u lea naπim sunarodnicima na KiM, nas neprestano varaju i obmawuju! I konaËno, to smo veÊ Ëuli, a to ne smeju da kaæu: oni naπe sunarodnike na KiM teraju da viπe ne budu dræavqani Srbije, nego dræavqani samozvane dræave kosovskih Arbanasa.”

16

Evo transparenata koje sam video: „Kosovo je Srbija”, „Srbija, pa sve ostalo”, „OslobodiÊemo Kosovo”, „Srpska je samo Êirilica”, „HoÊemo Moskvu, neÊemo Brisel, „Uvek sa vama Bawaluka”.

Predsedik opπtine ©trpce Zvonko MihailoviÊ: „Ako DaËiÊ i VuËiÊ veruju u garancije NATO pakta i Haπima TaËija, neka nam to dokaæu tako πto Êe svoju decu da upiπu u πkolu sa naπom decom, i tako πto Êe svoje majke i oËeve da leËe kod onih πto su nam do juËe Ëupali srce iz nedara i prodavali srpske organe po Evropi u koju oni toliko æure”.

Potpredsednik Republike Srpske Emil Vlajki: „Kosovo i Metohija, ako svi zajedno dobro ne pripazite, moæe znaËiti konaËni raspad Srbije! Kad jedna zemqa poËne da se raspada raspadu nema kraja!”

Najzapaæeniji govor, po meni, pored »avoπkog, odræao je mitropolit Amfilohije: „Neko kaæe ovih dana kako crkva nije ona koja treba da se bavi politikom. Ta priËa nam je poznata od davnina. To je nasleena priËa onih koji misle i koji su mislili, a mislili smo da nema viπe takvih, da oni imaju monopol nad PeÊkom patrijarπijom, monopol nad Êivotima svetih patrijaraha srpskih, monopol nad Êivotom svetog Stefana DeËanskoga, monopol nad moπtima svetog Joanikija DeviËkog... Stawe sadaπweg Kosova i Metohije posledica je bombardovawa, zloËinaËkog bombardovawa NATO pakta. Da li se na tome moæe graditi buduÊnost i Albanaca i Srba i svih ostalih koji æive na Kosovu i Metohiji i u Evropi? JuËe je Evropa obiqeæila Dan pobjede nad faπizmom i dobro je πto to radi Evropa. Jer i mi smo zapamtili nacifaπizam i svoje kosti uloæili u odbranu i slobode i Ëasti i dostojanstva. Samo jedno nije dobro: πto ta Evropa, koja slavi godiπwicu pobjede nad Hitlerom, u isto vrijeme nastavqa nacifaπistiËku okupaciju na KiM. Jedna Srpkiwa, gore negdje prema Centralnoj Srbiji, reËe mi prije godinu-dvije dana: 'Ovde, tamo oko Jariwa, bila sam 41. kao devojka. I da znaπ, vladiko, ova okupacija mi je gora od one Hitlerove, jer onda sam makar mogla da idem na izvor da natoËim vode, a sad su æicu postavili izmeu moga doma i onoga izvora'.

Vidi se πta se dogaa i kud se kreÊe. Sve u ime demokratije i qudskih prava. Æalostiv sam πto ovdje govorimo o onima koji su ustvari i dobili veÊinu u vlasti u Srbiji na Kosovu zato πto su svi smatrali da oni neÊe popustiti i izdati, da neÊe predati Kosovo. A wih su upravo iskoristili da oni predaju u potpiπu pod pritiskom, okupacijom i pod nasiqem, da potpiπu neπto πto ne bi ni jedan razuman Ëovjek uËinio i potpisao. Ima tu neke demonske sile, pa se upravo na stogodiπwicu osloboewa Kosova i Metohije otima konaËno KiM i odriËe se od kosti (Kraj na str. 18/2)

Iskra 1. juni 2013.

TAJNE BRISELSKOG SPORAZUMA NASTAVAK MANIPULACIJE NARODA U danu kada je najviπi dræavni organ, Skupπtina Srbije, nadmoÊnom veÊinom, usvojila briselski Sporazum, baronica Eπton poruËila je kako, joπ uvek, nema razloga za slavqe i kako ovaj dokument joπ uvek posmatra kao hrabar iskorak dvoje qudi (pretpostavqam potpisnika). Zanimqivo.

tiËko-propagandnih manipulaπija koje Êe predvoditi aktuelna srpska vlast, s tim da Êe se sigurno pojaËati i delovawe NVO i ostalih van-parlamentarnih Êelija evro-atlantizma u Srbiji.

PokuπaÊu da ovde upozorim na neke od wih:

A samo dan pre toga ona liËno, ali i Kaπin, Kirbi i File, normalno svako za sebe, poruËili su nam kako potpis na Sporazumu ne znaËi da je Srbija priznala Kosovo, kao da nam DaËiÊ i VuËiÊ to ne govore dovoqno glasno. Joπ zanimqivije.

Sigurno da je neobiËno πto ni deset dana od potpisivawa briselskog Sporazuma ovaj dokument nije zvaniËno predstavqen javnosti, niti postoji wegov zvaniËan prevod, koji bi nezavisni prevodioci mogli uporediti sa orginalnim tekstom.

TumaËewa pojedinih reËi i izraza koje iznose predstavniπi vlasti oËigledno mogu biti i drugaËija i veÊ smo ih videli na nekim sajtovima srpske dijaspore, pa se mora upozoriti da u tome leæi realna moguÊnost manipulacije. Svakako da bi objava orginalne verzije Sporazuma i wegovog zvaniËnog prevoda na sajtu Vlade, u sekciji Dokumenti ili nekoj drugoj, znaËajno smawila prostor za sumwiËavost i manipulacije po ovom osnovu, a ja se izviwavam sluæbama Vlade ako su u meuvremenu ovo uËinile.

U Ëemu je tajna ovakvih izjava u trenutku kada veÊ na prvi pogled izgleda jasno da politiËka podrπka ovom dokumentu ne moæe biti veÊa, iako on evidentno protivureËi ne samo srpskim dræavnim interesima veÊ i Ustavu zemqe?

Pa, hajde da se malo pozabavimo ovim zanimqivim pitawem. Ëitav briselski proces, od wegove najave do potpisivawa Sporazuma, imao je sva obeleæja projekta manipulacije, koji se u æargonu kreatora globalistiËkih procesa naziva „gutawem æabe”. BuduÊi da sam o izvesnom kraju briselske predstave pisao mesecima unapred nema potrebe da to sada ponavqam, veÊ Êu za potrebe ovog teksta jedino istaÊi da je posebnost ove naπe, kosovske, „æabe”, bila u tome πto su glavni nosioπi manipulacije bili sami srpski vlastodrππi, a da su razne NVO, marginalne stranke i pojedinci sa evro-atlanstkog buxeta bile logistika, dok se obiËno deπava obrnuto.

S obzirom na ovu Ëiweniπu, jasno je da su srpske vlasti „kosovsku æabu” ne samo davno progutale nego i svarile i da su potpuno posveÊene tome kako da istu uguraju u izgladnela usta sopstvenog naroda. To je bio smisao Ëitave briselske farse i wenog oËekivanog kraja, ali izjave baronese i ostalih evropskih Ëinovnika pokazuju da oni nisu najzadovoqniji kako se proπes razvijao i razvija.

Glavni razlozi za to svakako su praktiËno gubqewe kontrole nad vladinom Kancelarijom za KiM od strane beogradskih vlastodræaca, buduÊi da je ona bila zamiπqena kao glavna poluga za implementaπiju Sporazuma na terenu, kao i jedinstvo kosmetskih Srba u odbijawu ovog dokumenta koje je odolelo pripremqenim zamkama partijskih podela. Ovo je Ëitavu stvar usmrilo ka narodnom mitingu u Beogradu, zakazanom za deseti maj, i moguÊem referendumu o samom Sporazumu koji bi, ako niπta drugo, mogao doneti formirawe jedinstvenog patriotskog bloka, a niπta od toga ne svia se ËeliËnoj globalistiËoj πaci.

Ovo, takoe, znaËi da Êemo i u narednom periodu biti izloæeni daqim procesima poli-

Iskra 1. juni 2013. .

ZvaniËan prevod Sporazuma

Garanπije NATO-a KlasiËin primer manipulaπije zasnovan na zloupotrebi medija, koji su objavili da su pregovaraËi nakon potpisivawa Sporazuma boravili u sediπtu Alijanse u Briselu i tamo dobili nekakve garanπije da vojska Kosova (koja joπ ne postoji) neÊe dolaziti na teritoriju srpske zajedniπe opπtina narednih deset godina. Mediji nisu objavili da se naπi predstavniπi nisu sastali sa Rasmunsenom veÊ sa wegovim zamenikom, koji nije ovlaπÊen da daje bilo kakve garanπije, te da je on jedino izneo svoj stav kako je zahtev srpske strane naËelno prihvatqiv. BuduÊi da se, do danas, niko iz NATO-a nije sluæbeno oglasio tim povodom i da nikakav pisani dokument ne postoji, jasno je da se ovde radi o propagandnoj upotrebi jednog, statusno nedefinisanog razgovora (sluæbeni, nesluæbeni, polu-sluæbeni) predstavnika Vlade i NATO-a.

Na stranu πto Sporazum nigde ne predvia ovu vrstu garancija, πto je NATO na πiptarskoj strani od poËetka sukoba i πto je deset godina isuviπe kratak istorijski rok za stiπawe poverewa srpskog naroda na KiM prema zloËinaËkoj πiptarskoj paradræavi.

Priznawe Kosova Od samog poËetka predstavqawa Sporazuma vlasti u Srbiji pokuπavaju da skrenu pitawa i raspravu na temu „priznawa” buduÊi da je... jedino πto naπi pregovaraËi nisu uradili, a tiËe se zaokruæewa kosovske nezavisnosti. Ovo oËigledno, po miπqewu briselskih supervizora, nisu radili dovoqno dobro i agresivno, pa su im u lea

17

Ko je govorio... debate „Razgovarajmo o Evropi”.

Jedan srpski intelektalac postavio je sledeÊe pitawe: „Da li je govor mræwe kada PeπËanik nazove predsedavajuÊeg UN - 'naopakim nacionalfaπistiËkim umom'? Moglo bi se tako pomisliti, jer niπta u wegovom ponaπawu ne nudi opravdawe za takvo imenovawe: wegovi postupci nam mogu izgledati viπe ili mawe simpatiËni, viπe ili mawe koristoqubivi, viπe ili mawe opravdani ili svrsishodni, kako kad i kako kome, ali nikako nisu - ni po jednom kriterijumu faπistiËki. Ako se, meutim, setimo da je on dobio tu oznaku zbog toga πto je omoguÊio da se 'Marπ na Drinu' izvede na svetskoj pozornici Ujediwenih nacija, onda stvari postaju jasnije” (Milo Lompar, Nestanak Srbije; april 25, 2013.

Da li transparent „Smrt dræavi!”, istaknut na gej-paradi predstavqa govor mræwe?

Je li sporno da neko poruËi dræavi i wenim institucijama da su mrtve? ©ta su onda zgreπili mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije? Gde je tu logika?!

Da se prisetimo da je u prozapadnim beogradskim krugovima vladika Atanasije bio miqenik kad je kritikovao MiloπeviÊev reæim ili kad je napadao vladiku Artemija.

NOÆ U LE–IMA Od –ora VukadinoviÊa, glavnog urednika NSPM, zapamtio sam sledeÊe reËi: „Kaæe se 'izdaja'! Ali, ne, dragi prijateqi: ovo je veleizdaja! Radi se o poËetku kapitulacije i dræavnog sloma, koji se neÊe zavrπiti samo Kosovom! Predstavnici tzv. Preπevske doline jaËaju pritisak, a kuva se i na severu Vojvodine.”

NajveÊu paæwu izazvao je govor akademika Koste »avoπkog: „Ja vas pitam: kako su oni mogli uopπte sklapati bilo kakav sporazum u Briselu sa samozvanom dræavom kosovskih Arbanasa, kad naπa vlada tu dræavu ne priznaje?! Dakle, ta samozvana dræava sa stanoviπta naπeg Ustava i naπih zakona - pravno ne postoji. Ona je nepostojeÊa i sa wome se nikakav ugovor ne moæe sklopiti. Dakle, kao πto vidite, oni su nas prevarili.

Tvrde da ne priznaju, a preko papira i ugovora tu dræavu i formalno su priznali! U ugovoru piπe da ni jedna od dveju strana ugovornica neÊe jedna drugu osujeÊivati niti Êe druge nagovarati da to Ëine na wihovom putu ka EU. Dakle, to je joπ jedna obmana ove trojice veleizdajnika! Dakle, dragi prijateqi, mi smo suoËeni ne samo sa veleizdajom nego sa jednom sramnom i perfidnom prevarom ovih naπih glavara, koji iza naπih lea, zabijajuÊi noæ u lea naπim sunarodnicima na KiM, nas neprestano varaju i obmawuju! I konaËno, to smo veÊ Ëuli, a to ne smeju da kaæu: oni naπe sunarodnike na KiM teraju da viπe ne budu dræavqani Srbije, nego dræavqani samozvane dræave kosovskih Arbanasa.”

16

Evo transparenata koje sam video: „Kosovo je Srbija”, „Srbija, pa sve ostalo”, „OslobodiÊemo Kosovo”, „Srpska je samo Êirilica”, „HoÊemo Moskvu, neÊemo Brisel, „Uvek sa vama Bawaluka”.

Predsedik opπtine ©trpce Zvonko MihailoviÊ: „Ako DaËiÊ i VuËiÊ veruju u garancije NATO pakta i Haπima TaËija, neka nam to dokaæu tako πto Êe svoju decu da upiπu u πkolu sa naπom decom, i tako πto Êe svoje majke i oËeve da leËe kod onih πto su nam do juËe Ëupali srce iz nedara i prodavali srpske organe po Evropi u koju oni toliko æure”.

Potpredsednik Republike Srpske Emil Vlajki: „Kosovo i Metohija, ako svi zajedno dobro ne pripazite, moæe znaËiti konaËni raspad Srbije! Kad jedna zemqa poËne da se raspada raspadu nema kraja!”

Najzapaæeniji govor, po meni, pored »avoπkog, odræao je mitropolit Amfilohije: „Neko kaæe ovih dana kako crkva nije ona koja treba da se bavi politikom. Ta priËa nam je poznata od davnina. To je nasleena priËa onih koji misle i koji su mislili, a mislili smo da nema viπe takvih, da oni imaju monopol nad PeÊkom patrijarπijom, monopol nad Êivotima svetih patrijaraha srpskih, monopol nad Êivotom svetog Stefana DeËanskoga, monopol nad moπtima svetog Joanikija DeviËkog... Stawe sadaπweg Kosova i Metohije posledica je bombardovawa, zloËinaËkog bombardovawa NATO pakta. Da li se na tome moæe graditi buduÊnost i Albanaca i Srba i svih ostalih koji æive na Kosovu i Metohiji i u Evropi? JuËe je Evropa obiqeæila Dan pobjede nad faπizmom i dobro je πto to radi Evropa. Jer i mi smo zapamtili nacifaπizam i svoje kosti uloæili u odbranu i slobode i Ëasti i dostojanstva. Samo jedno nije dobro: πto ta Evropa, koja slavi godiπwicu pobjede nad Hitlerom, u isto vrijeme nastavqa nacifaπistiËku okupaciju na KiM. Jedna Srpkiwa, gore negdje prema Centralnoj Srbiji, reËe mi prije godinu-dvije dana: 'Ovde, tamo oko Jariwa, bila sam 41. kao devojka. I da znaπ, vladiko, ova okupacija mi je gora od one Hitlerove, jer onda sam makar mogla da idem na izvor da natoËim vode, a sad su æicu postavili izmeu moga doma i onoga izvora'.

Vidi se πta se dogaa i kud se kreÊe. Sve u ime demokratije i qudskih prava. Æalostiv sam πto ovdje govorimo o onima koji su ustvari i dobili veÊinu u vlasti u Srbiji na Kosovu zato πto su svi smatrali da oni neÊe popustiti i izdati, da neÊe predati Kosovo. A wih su upravo iskoristili da oni predaju u potpiπu pod pritiskom, okupacijom i pod nasiqem, da potpiπu neπto πto ne bi ni jedan razuman Ëovjek uËinio i potpisao. Ima tu neke demonske sile, pa se upravo na stogodiπwicu osloboewa Kosova i Metohije otima konaËno KiM i odriËe se od kosti (Kraj na str. 18/2)

Iskra 1. juni 2013.

TAJNE BRISELSKOG SPORAZUMA NASTAVAK MANIPULACIJE NARODA U danu kada je najviπi dræavni organ, Skupπtina Srbije, nadmoÊnom veÊinom, usvojila briselski Sporazum, baronica Eπton poruËila je kako, joπ uvek, nema razloga za slavqe i kako ovaj dokument joπ uvek posmatra kao hrabar iskorak dvoje qudi (pretpostavqam potpisnika). Zanimqivo.

tiËko-propagandnih manipulaπija koje Êe predvoditi aktuelna srpska vlast, s tim da Êe se sigurno pojaËati i delovawe NVO i ostalih van-parlamentarnih Êelija evro-atlantizma u Srbiji.

PokuπaÊu da ovde upozorim na neke od wih:

A samo dan pre toga ona liËno, ali i Kaπin, Kirbi i File, normalno svako za sebe, poruËili su nam kako potpis na Sporazumu ne znaËi da je Srbija priznala Kosovo, kao da nam DaËiÊ i VuËiÊ to ne govore dovoqno glasno. Joπ zanimqivije.

Sigurno da je neobiËno πto ni deset dana od potpisivawa briselskog Sporazuma ovaj dokument nije zvaniËno predstavqen javnosti, niti postoji wegov zvaniËan prevod, koji bi nezavisni prevodioci mogli uporediti sa orginalnim tekstom.

TumaËewa pojedinih reËi i izraza koje iznose predstavniπi vlasti oËigledno mogu biti i drugaËija i veÊ smo ih videli na nekim sajtovima srpske dijaspore, pa se mora upozoriti da u tome leæi realna moguÊnost manipulacije. Svakako da bi objava orginalne verzije Sporazuma i wegovog zvaniËnog prevoda na sajtu Vlade, u sekciji Dokumenti ili nekoj drugoj, znaËajno smawila prostor za sumwiËavost i manipulacije po ovom osnovu, a ja se izviwavam sluæbama Vlade ako su u meuvremenu ovo uËinile.

U Ëemu je tajna ovakvih izjava u trenutku kada veÊ na prvi pogled izgleda jasno da politiËka podrπka ovom dokumentu ne moæe biti veÊa, iako on evidentno protivureËi ne samo srpskim dræavnim interesima veÊ i Ustavu zemqe?

Pa, hajde da se malo pozabavimo ovim zanimqivim pitawem. Ëitav briselski proces, od wegove najave do potpisivawa Sporazuma, imao je sva obeleæja projekta manipulacije, koji se u æargonu kreatora globalistiËkih procesa naziva „gutawem æabe”. BuduÊi da sam o izvesnom kraju briselske predstave pisao mesecima unapred nema potrebe da to sada ponavqam, veÊ Êu za potrebe ovog teksta jedino istaÊi da je posebnost ove naπe, kosovske, „æabe”, bila u tome πto su glavni nosioπi manipulacije bili sami srpski vlastodrππi, a da su razne NVO, marginalne stranke i pojedinci sa evro-atlanstkog buxeta bile logistika, dok se obiËno deπava obrnuto.

S obzirom na ovu Ëiweniπu, jasno je da su srpske vlasti „kosovsku æabu” ne samo davno progutale nego i svarile i da su potpuno posveÊene tome kako da istu uguraju u izgladnela usta sopstvenog naroda. To je bio smisao Ëitave briselske farse i wenog oËekivanog kraja, ali izjave baronese i ostalih evropskih Ëinovnika pokazuju da oni nisu najzadovoqniji kako se proπes razvijao i razvija.

Glavni razlozi za to svakako su praktiËno gubqewe kontrole nad vladinom Kancelarijom za KiM od strane beogradskih vlastodræaca, buduÊi da je ona bila zamiπqena kao glavna poluga za implementaπiju Sporazuma na terenu, kao i jedinstvo kosmetskih Srba u odbijawu ovog dokumenta koje je odolelo pripremqenim zamkama partijskih podela. Ovo je Ëitavu stvar usmrilo ka narodnom mitingu u Beogradu, zakazanom za deseti maj, i moguÊem referendumu o samom Sporazumu koji bi, ako niπta drugo, mogao doneti formirawe jedinstvenog patriotskog bloka, a niπta od toga ne svia se ËeliËnoj globalistiËoj πaci.

Ovo, takoe, znaËi da Êemo i u narednom periodu biti izloæeni daqim procesima poli-

Iskra 1. juni 2013. .

ZvaniËan prevod Sporazuma

Garanπije NATO-a KlasiËin primer manipulaπije zasnovan na zloupotrebi medija, koji su objavili da su pregovaraËi nakon potpisivawa Sporazuma boravili u sediπtu Alijanse u Briselu i tamo dobili nekakve garanπije da vojska Kosova (koja joπ ne postoji) neÊe dolaziti na teritoriju srpske zajedniπe opπtina narednih deset godina. Mediji nisu objavili da se naπi predstavniπi nisu sastali sa Rasmunsenom veÊ sa wegovim zamenikom, koji nije ovlaπÊen da daje bilo kakve garanπije, te da je on jedino izneo svoj stav kako je zahtev srpske strane naËelno prihvatqiv. BuduÊi da se, do danas, niko iz NATO-a nije sluæbeno oglasio tim povodom i da nikakav pisani dokument ne postoji, jasno je da se ovde radi o propagandnoj upotrebi jednog, statusno nedefinisanog razgovora (sluæbeni, nesluæbeni, polu-sluæbeni) predstavnika Vlade i NATO-a.

Na stranu πto Sporazum nigde ne predvia ovu vrstu garancija, πto je NATO na πiptarskoj strani od poËetka sukoba i πto je deset godina isuviπe kratak istorijski rok za stiπawe poverewa srpskog naroda na KiM prema zloËinaËkoj πiptarskoj paradræavi.

Priznawe Kosova Od samog poËetka predstavqawa Sporazuma vlasti u Srbiji pokuπavaju da skrenu pitawa i raspravu na temu „priznawa” buduÊi da je... jedino πto naπi pregovaraËi nisu uradili, a tiËe se zaokruæewa kosovske nezavisnosti. Ovo oËigledno, po miπqewu briselskih supervizora, nisu radili dovoqno dobro i agresivno, pa su im u lea

17

Tajne briselskog... poduvali Eπtonova, Kaπin, Kirbi i File, ali oËigledno prekasno jer se u javnosti kao glavna tema veÊ nametnula moguÊnost referenduma a ne „uspeh” nepriznavawa Kosova.

Uprkos tome, buduÊi da ËvrπÊi oslonac nemaju, i u narednom periodu moæe se oËekivati istrajavawe vlasti u upornom isticawu kako Sporazumom nije priznala Kosovo, bez obzira πto to i nije bila tema „briselskih razgovora”. Time Êe pokuπati da istisnu formulacije kao πto su „predaja” ili „odricawe od” Kosmeta πto je suπtina briselskog dokumenta. ©irewe straha od izolacije, pogroma srpskog stanovniπtva na Kosmetu, privrednog kolapsa ili gladi koje je pratilo Ëitav briselski proces sigurno Êe se nastaviti, jer je strah najstarija i joπ uvek najkoriπÊenija metoda pritiska u procesima mewawa svesti u æeqenom smeru. Setimo se samo koliko je uspeπno u tom smeru svojevremeno delovao Titov ili MiloπeviÊev reæim, a moguÊnosti i metode savremenog delovawa u tom smislu daleko su veÊe.

Pri tome, vlast nije u stawu da ponudi ni jedan ozbiqan dokaz u prilog ovakvim svojim tvrdwama, posebno ne kada dovodi u vezu sadaπwu privrednu situaπiju sa odnosom prema Kosovu, niti nameru ozbiqnih investitora kojima je navodno dobijawe datuma neki reper za ulagawa. Nema tog datuma, niti date teritorije, koja moæe dovesti ozbiqne investitore u uslovima ovolike dræavne korupcije i potpune politiËke kontrole privrednih procesa kroz monopilistiËka dræavna preduzeÊa, odnosno preduzeÊa koje kontroliπu pojedine politiËke partije i wihovi kadrovi.

Minimizirawe sopstvenih moguÊnosti i znaËaja Uvek prati „pritisak strahom” jer su komplementni i sigurno je da Êe biti u opticaju joπ dugo vremena kao jedan od razloga za prihvatawe ovakvog ishoda briselskih razgovora. Ma koliko ovi argumenti izgledali uverqivi uvek treba uzimati u obzir da nam ih navode oni koji svojom proevropskom ideologijom vladaju nama veÊ 13 godina i da je stawe u kome se danas nalazimo, po tom osnovu, ubedqivo loπije nego kada je MiloπeviÊ odlazio. Nema nikakvih garancija da Êe biti drugaËije posle predaje Kosmeta.

Ovo je nekoliko osnovnih pravaca kojima Êe se neophodnost prihvatawa briselskog Sporazuma nametati svesti proseËnog stanovnika Srbije sa kontrolisanih medija, kroz disciplinovawe partijskih Êelija i ostale forme suæavawa kritiËkog miπqewa, posebno ako se raspiπe referendum u Ëije „da” nemojte sumwati.

Ali, ako se u tome „da” izbistre i pravilno usmere razlozi za „NE” onda joπ uvek postoji nada.

Vesti,. 1.5.2013.

(Podvukla - Iskra)

18

Dragan MilaπinoviÊ

Ko je govorio... (sa str. 16)

Svedok: Miting (10. maj) o KiM `Ostajemo u Srbiji` koji je reæim ocrnio...

ju onih koji su sebe ærtvovali. A taj kraq Nikola je spjevao Ëuvenu pjesmu: 'Onamo namo da viu Prizren...' To je himna Crne Gore: 'da viu Prizren, ta to je moje, doma Êu doÊ. Starina mila tamo me zove, tu moram jednom oruæan poÊ!' Wegovi nasqednici sad pjevaju drukËiju pjesmu: 'Onamo namo... da viu Brisel, ta to je moje - tamo Êu gologuz poÊ!' A Ëujem i od vaπih glavara da govore u Srbiji kao da Kosovo nije Srbija. Zaista Êe ponovo Srbija biti Beogradski paπaluk. Ako i to bude mogla da bude. Ja sam uvjeren da Êe se Srbija ispraviti i uspraviti se! I daj Boæe da tako bude.

I neka Bog i Hristos Vaskrsli da nama - koji jedino nadu imamo u kosovskom grobu - da vaskrsnemo svi zajedno i da kroz naπe vaskrsewe vaskrsnu i oni koji sa nama æive na Kosovu. I da kroz nas i preko nas vaskrsnu i Evropa i sve istinske vrijednosti. Iznad svega pravda i sloboda u Evropi i u svijetu.”

ZA©TO JE BILO MALO QUDI S obzirom na posledice Briselskog sporazuma, broj okupqenih Srba bio je viπe nego minimalan.

Zaπto je majskom mintingu prisustvovalo tako malo qudi? Postoje tri faktora. VladajuÊi prozapadni mediji potpuno su ignorisali ovaj skup. Zatim, organizatori ovog mitinga nisu oËevidno uloæili dovoqno napora da privuku veÊi broj qudi. I treÊi faktor jeste demoralisan, siromaπan, apatiËan narod. Ova tri elementa zajedno uËinila su da je umesto 50.000 ili 100.000 qudi, na protest doπlo oko 8.000.

KO JE GOVORIO I ©TA STVARNO RE»ENO

Defetizam πire u Srbiji veÊ preko jedne decenije „nevladin” sektor, koga finansira Zapad, ali i sam vrha dræave. Tako predsednik NikoliÊ na televiziji bosanskih muslimana, na jedan besprimerno patetiËan, qigav, samoponiæavajuÊi naËin izjavquje da je spreman kleËati u Srebrnici i traæiti pomilovawe za zloËine koje su poËinili Srbi nad Boπwacima!

NikoliÊ je time priznao brojku, od 8.000 pobijenih muslimana. I to u Ëasu kad srpski haπki optuæenici dokazima negiraju broj od 8.000 ubijenih, i ne samo oni, veÊ toliki meunarodni autoriteti. OËevidno je da je NikoliÊ uradio po voqi Zapada, dakle, onih koji su mu pomogli da postane predsednik.

Kako je Vaπingtonu poπlo za rukom da od svojih protivnika napravi svoje oboæavaoce?

Mislim da su najbliæi istini oni koji veruju da su NikoliÊ i VuËiÊ uceweni qudi. Verovatno su im vlasti SAD pretile da Êe doæiveti sudbinu svoga πefa ©eπeqa ako ne pristanu na „saradwu” ili, srpski reËeno, na izdaju. Jer kako inaËe objasniti da se taj isti Ëovek u Wujorku na sednici Generalne skuπtine UN oglasio kao bespoπtedni kritiËar Haπkog tribunala, „koji se pretvorio u sud koji kaæwava samo Srbe”.

Standard, 15.5.2013.

(Podvukla - Iskra)

N. ÆIVKOVI∆

Iskra 1. juni 2013.

Miting mi je liËio na mefistofelsku reæiju, kojom je rukovodio provereni agent provokator

neko vreme ostao kraj bine, dobacujuÊi mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju i umirovqenom vladici Atanasiju.

Bio sam na protestu protiv Briselskog sporazkoji je odræan 10. maja u centru Beograda.

Zamiπqen je kao najveÊi skup koji je u posledwe Ëetiri godine odræan u Srbiji. A πto je iz svega ispalo?

ZEMQA, NEBO i FALSIFIKATI PoËiwem besedom vladike Atanasija (JevtiÊ) jer je ona u πtampi izazvala najveÊe polemike: „Na Lazarevu subotu ubijen je u Belom Poqu kod PeÊi Srbin Stefan CeroviÊ. Imao je 72 godine. Naen je od sina svoga sveπtenika i dvojice vladika Teodosija i Jovana. Kao u kanalu, toboæe pao sa mosta, a Ëovek sedi kao da je zaspao: na glavi kapa i naoËare. OËigledno je nameπteno. Probijen mali mozak dva puta. Sva mu rebra polomqena. A na licu mesta se vidi da je Ëovek ubijen. Od ©iptara koji mu je zauzeo zemqu. To je, naæalost, sudbina Srba na Kosovu i Metohiji uz svu famoznu garanciju NATO u koju veruju ova trojica ovde, na slikama, trojica koji su izdajnici. Predsednik Vlade govori kako je on za realpolitiku i za zemaqsku Srbiju. Ne interesuje wega Nebeska... Naæalost, i –iniÊ je tako rekao. A kako je zavrπio - da ostavimo Bogu da sudi. ©iptari su 1981. zapalili PeÊku Patrijarπiju. Dovozili su cisterne iz PeÊi da gase: prazne cisterne, bez vode.

To je licemerje koje samo Evropa ume da stvara.

Bombardovao nas je NATO i govori Rasmusen juËe da nisu okupirali Kosovo. A πta je Bondstil? To je, pre svega, okupacija srpskog sela kod Vitine koju su pre toga ispraznili komunisti... Mi nismo protiv Evrope. Ali koje: one istinske i ËoveËne, a ne ove koja nas bombarduje!”

Stigao sam malo ranije, dvadesetak minuta pre poËetka ove politiËke manifestacije graanskog protesta kako bih πto boqe, izbliza osetio atmosferu a i same uËesnike i organizatore mitinga. I doæiveh prvo razoËarewe.

Televizijske kamere i mikrofoni opkolili su mitropolita Amfilohija i Kostu »avoπkog. U wihovoj blizini muvali su se, vaæno i uæurbano, zadovoqno se cerekajuÊi, sami organizatori skupa. Prepoznao sam dvojicu i wihova biografija mi nikako nije ulivala poverewe da Êe ovaj skup biti ono zbog Ëega se sam stigao na Trg. U pitawu su qudi koji su spremni da sluæe svim reæimima, pa i postojeÊem. Bio je to za mene muËan oseÊaj, kao da sam izigran od grupe mangupa. OseÊah se prevarenim.

VeÊina prisutnih stigli su na Trg Republike sa najboqim namerama, Ëista srca, ne bi li videla makar traËak nade za naπu zemqu da Srbija najzad postane „normalna dræava”. A, kao prvi korak ka tom ciqu, oËekivao sam da neko od govornika pomene formirawe srpskog patriotskog bloka. Verujem da su i veÊina prisutnih æudela za, na primer, ovim reËima: „DSSRadikali-Dveri dogovorili su se da od danaπweg dana ujedine svoje napore, kako bi spreËili uniπtewe naπe dræave i srpskog naroda.” O tome niko od govorniak nije kazao ni slova. A upravo je to bio glavni razlog da su se qudi okupili na Trgu.

Neko od mladih organizatora ovog skupa delio je letke. Evo πta tamo stoji: „Ovde smo da podræimo naπu braÊu sa KiM i wihov zahtev za poπtovawe Ustava, zakona i institucija dræave Srbije protiv sporazuma i kapitulacije. Danas Mitrovica - sutra Subotica! Danas Zubin Potok sutra Bawa Luka! Danas KiM - sutra Vojvodina i Republika Srpska! Stop kapitulaciji i okupaciji!”

Protest „Ostajemo u Srbiji” na Trgu Republike poËeo je incidentom koji je okupqene graane je ostavio u πoku. Dok je Trgom odzvawala himna Srbije „Boæe pravde”, na bini je doπlo do koπkawa izmeu predstavnika Srpske pravoslavne crkve i predstavnika Artemijeve struje. Artemijev monah Kiprijan je bio reπen da ostane na bini, ali i da predstavnicima SPC sasuje u brk πta ima. Iako su ga sklonili, on je joπ

Iskra 1. juni 2013.

Odmah posle toga u provladinnim, prozapadnim, antisrpskim medijima - a oni potpuno vladaju elektronskim nebom nad Beogradom i Srbijom - bestidno su falsifikovali Atanasijev govor i interpretirali ga po svojoj voqi.

Atanasije uopπte nije pozvao narod da linËuje VuËiÊa i NikoliÊa, kako stoji u saopπtewima nevladinih organizacija finansiranih iz Vaπingtona i Berlina, veÊ samo „ostavimo Bogu da sudi”. Ova „slobodna” πtampa nije ni slovom pomenula ubistvo Srbina Stefana CeroviÊa. I zato se isplati proËitati odgovor Atanasija: „A veÊina beogradskih novina i novinarËiÊa, uz 'struËne analitiËare' TuciÊa i –oreviÊa, papagajski to ponavqa. Pa Ëak i iguman Sava JawiÊ DeËanski.”

Istup vladika na mitingu odræanom u petak je „govor mræwe par excellence”, i to je posao za tuæilaπtvo, kaæe ministar prosvete, nauke i tehnoloπkog razvoja Æarko ObradoviÊ, koji oËekuje i adekvatnu reakciju iz SPC. „Tuæilac mora da reaguje. Na meni je da kaæem da je to skandal i neprihvatqivo, a ostali bi trebalo da rade svoj deo posla”, rekao je ObradoviÊ novinarima u beogradskom Domu omladine uoËi

15

Srska Dræavna komisija za tajne grobnice

Istraæivawa akademika dr Dragoquba ÆivojinoviÊa

Jedino u Srbiji streqani su i umetnici Dræavna komisija za tajne grobnice popisala je viπe od 50.000 ærtava i evidentirala 211 lokacija. Od svih bivπih republika SFRJ, samo se Srbija obraËunavala sa umetnicima - ubijeno ih je 77.

Kwiga ærtava napravqena je kao moderna baza podataka, dostupna graanima preko sajta Komisije, gde oni, ali i sudovi, mogu svakodnevno da koriste podatke za potrebe rehabilitacije. Za svako lice postoje ime i prezime, zanimawe, nacionalnost, prebivaliπte, mesto roewa, vreme i mesto stradawa. Iz registra se moæe videti i ko su, prema zanimawu i socijalnoj strukturi bili nastradali.

- Na meti su se naπli sredwi preduzetniËki sloj, obrazovaniji qudi antikomunistiËki orijentisani, pripadnici slobodnih profesija u gradovima, a u selima kmetovi, delovoe i takozvani kulaËki elementi - kaæe dr Sran CvetkoviÊ, bivπi sekretar Dræavne komisije za tajne grobnice.

Prema broju nastradalih predwaËe: domaÊice (2.892), zanatlije (2.567), æandarmi (1.897), Ëinovnici (1.008), trgovci-kafexije (857), oficiri (815) i radnici (805). Tu su i uËenici i

NeÊe priznati... (©arlatansko `vaewe` za `gafove` koje NikoliÊ nepromiπqeno i stalno pravi. - Iskra).

Posebnu paæwu obratiti na ekonomiju Upitan da li je strpqewe graana pri kraju, NikoliÊ je ocenio da "svako strpqewe ima svoj kraj".

"Mislim da vlada joπ nije potroπila strpqewe graana, ali moraju da budu vidqiviji rezultati koji se tiËu socijalne sfere. Nisu svi Ëlanovi vlade radili na sporazumu u Briselu, niti na borbi protiv kriminala", rekao je NikoliÊ i ponovio da sada treba obratiti posebnu paæwu na ekonomiju.

Uveren je da Êe najavqene investicije i u poqoprivredu i energetiku sigurno doneti rezultate.

Potrebno je, kako je istakao, i da tuæilaπtvo mnogo ozbiqnije i efikasnije radi i da tuæiocima neko kaæe da ne postoji niko ko je zaπtiÊen, niti da protiv bilo koga na silu mora da se vodi proces.

(Pomenuto poverewe u napredwaËu vlast i wena ostvarewa nisu bazirana na Ëiwenicama, veÊ na NikoliÊevim proizvoqnim i neproverenim ocenama. - Iskra).

8.5.2013.

(Podvukla - Iskra)

14

studenti (416), uËiteqi, profesori i inæeweri (345), seoski kmetovi/predsednici opπtina i naËelnici (264), sveπtenici (151), industrijalci i preduzetnici (159), advokati i sudije (118), lekari i apotekari (105), glumci i umetnici (77), i novinari (72).

- Naravno, najviπe je zemqoradnika, preko 8.923, i to mahom imuÊnijih domaÊina - konstatuje CvetkoviÊ, i dodaje da je specifiËnost Srbije u odnosu na ostale bivπe jugoslovenske republike to πto je streqano mnogo umetnika. Meu wima ima slikara, muziËara, a posebno glumaca, a to nije bio sluËaj ni u Hrvatskoj, ni u Sloveniji. Zna se da su odmah po osloboewu Beograda, u novembru 1944, streqani glumci Aleksandar CvetkoviÊ, Jovan TaniÊ i Quba VasiqeviÊ, kao i da su hapπeni i, zalagawem Mitre MitroviÊ (prva supruga Milovana –ilasa, kwiæevnica i ministar prosvete u prvoj posleratnoj srpskoj vladi), spaseni Olga SpiridonoviÊ, Æanka StokiÊ (kasnije je osudio Sud Ëasti) i mnogi drugi.

I u Niπu su glumci izvoeni pred streqaËki vod. Meu wima Svetozar CvetkoviÊ i Miodrag KovaËeviÊ, uz joπ pet Ëlanova tamoπweg pozoriπta. Mnogi pripadnici umetniËke grupe Ëika Duπka IliÊa na »ukarici, koja je tokom okupacije igrala predstave u okviru Crvenog krsta (skojevci ih oznaËili kao ravnogorske), uhapπeni su. Ëetvorica su streqana, bez suewa, na Koπutwaku, poËetkom novembra 1944. Streqan je voa druæine Duπan IliÊ, Antonije MilanoviÊ, glumac-amater i horovoa Crkve Svetog –ora na »ukarici, Boπko SavkoviÊ, maturant sa svega 17. godina, i Radoslav PavloviÊ, student Likovne akademije i glumac kojem je otac nastradao na Sajmiπtu. Milan SrdoË je pomilovan u zadwi Ëas i poslat na Sremski front, gde je bio lakπe rawen.

Zajedno sa Istorijskim muzejom Srbije, CvetkoviÊ je pokrenuo projekat multimedijalne izloæbe „U ime naroda!”, koja bi trebalo da bude postavqena do kraja godine.

Za beogradskog glumca Lazara JovanoviÊa (Lepi Laza) objavqeno je u „Politici” da je streqan, meutim greπka birokratije i Ozne ostavila ga je u æivotu. Pozoriπni rediteq Josip KulunxiÊ imao je takoe sreÊe - osuen je na samo tri godine prinudnog rada zbog angaæmana u UmetniËkom pozoriπtu i kulturne saradwe s NediÊevim reæimom.

I BAZA podataka i izloæba su druπtveno potrebne i korisne u procesu „tranzicije svesti”, odnosno suoËavawa sa proπloπÊu. To je i svojevrsna satisfakcija nevinim ærtvama i pomoÊ potomcima da konaËno saznaju neπto o najbliæima, i da na neki naËin javno progovore o bolu koji su decenijama skrivali i od sopstvene dece - kaæe je CvetkoviÊ.

RTS Novosti, 3.5.2013.

V. C. SpasojeviÊ

Iskra 1. juni 2013.

IZ ISKUSTVA PRO©LOSTI POUKE ZA DANA©WICU I BUDU∆NOST Uvod Iskre Sajt `∆irilica` <www.cirilca-beograd.com> doneo je pod naslovom ~`©okantno otkriÊe akademika Dragoquba ÆivojinoviÊa` duæi deo iz wegove kwige „Nevoqni ratnici, velike sile i Solunski front”, uz uvodni intervju sa autorom u kome on objaπwava da je do podataka doπao istraæivawem engleskih arhiva koji pokazuju naπe zablude o Englezima kao `saveznicima i prijateqima` i dodaje `Ove iluzije... su pothrawivane gotovo jedan vek... u sluæbi oËuvawa prijateqstva sa Francuzima... A u stranu gurana jedina istina da nam je Rusija bila jedini prijateq, sve do wenog sloma`... zemqi na koju se nismo oslawali. Naprotiv, bili smo bastion, barikada protiv πirewa wenog uticaja na Balkanu.` U daqem toku intervjua dr ÆivojinoviÊ, voen pitawima sagovornika, uglavnom ukazuje na konkretne primere engleske sabotaæe Solunskog fronta i srpskih nacionalnih teæwi uopπte. `Iskra` niæe donosi (u nekoliko nastavaka) opπiran izvod iz kwige akademika ÆivojinoviÊa kako ga je donela `∆irilica`. On uopπteno objaπwava ne samo antisrpsku politiku tzv. `saveznika`, veÊ i mnogo πire, ko iza te politike stoji, da je ona dobro smiπqena, planirana i koordinirana; podræana struËnim i bezbednosnim πtabovima i mnogim prividno `spontanim i nezavisnim` meunarodnim organizacijama i pokretima, sa jedinstveno odreenim globalnim ciqem, neprestano i Ëvrsto u rukama wenih anglo-saksonskih upravqaËa.

Objaπwewa i podaci dr ÆivojinoviÊa, primewivi koliko na proπlost, toliko su i savremeni, naroËito u uslovima mnogo otvorenije ofanzivne politike Novog svetskog poretka (NSP). Iskra je u tekstu autora naroËito podvukla podatke koji ukazuju na jedinstvo ciqa i porekla ove anglo-saksonske meunarodne politike.

Iz podataka dr ÆivojinoviÊa da se razumeti `gipkost` globalne anglo-saksonske politike u koriπÊewu i regrutovawu (Ëesto neoËekivanih i `neprirodnih`) privremenih i epizodnih saveznika u ostvarivawu svojih etapnih ciqeva. Finansirawu boqπevizma u svrgavawu Ruske imperije i carizma; podræavawe anti-komunizma i nacizma u ruπewu Sovjetskog Saveza; katolicizma u odræavawu Austo-Ugarske. Na naπim primerima, koriπÊewa Draæe, `prvog evropskog gerilca` protiv Osovine i kasnije, poπto je ispoqio `veliko-srpske` tendencije, wegova zamena Titovim `anti-srpskim` jugoslovenstvom, itd. Ali primeri dr ÆivojinoviÊa mogu (ekstenzivno) da koriste za boqe razumevawe i savremenih dogaawa, na pr. Iraka.

Sadamov Irak, dojuËeraπwi saveznik SAD, napadnut je i okupiran, Sadam svrgnut i obeπen, pod izgovorom posedovawa oruæja masovnog uniπtewa i pripreme agresije u okruæewu. Uspostavqen je razdrobqen `demokratski` Irak, popriπte svakodnevnih krvavih plemenskih obraËuna, objektivno u

Iskra 1. juni 2013.

daleko gorem stawu nego πto je Sadamov ikada bio.

Neki ga smatraju SAD neuspehom i pitaju zaπto je Sadam uopπte napadnut i svrgnut? Ne, SAD je ostvario svoj ciq. Sadam je imao `diktatorsku` Êud samostalne i nezavisne politike i delovawa. A za NSP je svaki neposluπni `nezavisnik`, ako ne danaπwi, potencijalno sutraπwi protivnik. SAD je elminisao sa tog strateπki vaænog prostora, potencijalnog neprijateqa, a πto je Irak ostao u hosu, to je problem IraËana, nevaæna epizoda za NSP. Tako i sutra sa Avganistanom. SAD, NATO i wegovi saveznici Êe se sledeÊe godine povuÊi iz aktivnog ratovawa. Avganistan Êe ostati u vlasti kompromisnog primirja izmeu sadaπweg SAD sponsorovanog reæima i voa razjediwenih Talibana, pa Êe i to neki oceniti neuspehom Zapada. Ali i u ovom sluËaju, NSP je ostvario svoj etapni ciq.

Potencijalna opasnost za NSP je jedinstven, jednosmeran - `jednoumno` homogen Avganistan - bilo da je on jedinstveno talibanski, proruski, ili nezavisno islamistiËki ili nacionalistiËki. Raslabqen, unutraπwe podeqen i zavaen Avganistan, koji Êe se godinama baviti sam sobom, je `mirna` i bezbedna `pozadina` za NSP, ispred koje Êe on razraivati i ostvarivati svoje viπe i dalekoseænije svetske ciqeve.

Prednost NSP je jedinstvo ciqa i komande nasuprot potencijalno nejedinstvenom protivniku, Ëije jedinstvo odmah daqe razËlawuje obaveznim nametawe svog druπtyveno-politiËkog sistema vlasti i drugim veπtaËim podelama naroda i nacije. U svakoj naciji postoje `uspavani` ekstremizmi. koji u datim okolnostima, mogu biti πtetni za narodno i dræavno jedinstvo, pa i sam wihov opstanak.

Kad nekoga NSP napadne, on ne samo odmah uoËava ove razarajuÊe ekstremizme, veÊ ih planski obrauje, pospeπuje i produbqava, te s wima obilato sluæi u ostvarivawu svoje namere. Kako se to praktiËno radi, nema boqeg primera od nedavnog i sadaπweg razarawa nekada jedinstvenog jugoslovenskog prostora.

Svako ko pretenduje na slobodu i nezavisnost miπqewa, odbranu suπtinskog narodnog i nacionalnog intresa, treba da iz pomenutog izvuËe odgvarajuÊu pouku. U najmawu ruku, veliku opreznost prema nagloj projavi ili eksploziji ovakvog ekstremizma. Istinski roduqub Êe pre svega savesno ispitati da li je to spontana i obiËno neracionalna reakcija na neki ini izazov, pa se i tome, kao πtetnom, ubeivawem suprotstaviti. Ili, πto je najËeπÊe, obraena i zloupotrebqena mahinacija iz arsenala NSP, koju treba bez ustezawa odmah razobliËavati i osuditi, inaËe `nasedamo` ruπilaËkoj nameri tuina, postajemo wegovi svesni (ili nesvesni) sauËesnici. Ne imenujemo ove ekstremizme, da ne bi uznemirili nevine. Kad su naπi narodi i vere u pitawu, svi smo skloni da ih `previdimo`, mada ih u `kleti srca` dobro znamo. Za prave i mudre rodoqube dovoqna je i ovakvo naËelnije upozorewe.

19

Иz iskustva...

УОЧИ РУСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

У студији написаној 1913. године директор листа “Европски економиста” Едмон Тери (Edmond Théry) наговештавао је Русији сјајну будућност образлажући да, “ако ствари наставе ићи током којим су ишле од 1900. до 1912. године, средином века Русија ће доминирати у Европи, како на политичком, тако и на финансијском и економском плану”. Радови историчара Ентони Сетона (Anthony Sutton) су утврдили да је, супротно свим неоснованим тврдњама о руској индустријској назадности, царска Русија била на путу брзог привредног и технолошког напретка.

Енглески географ Џон Хелфорд Макиндер дошао је до истих закључака о руском неодољивом успону ка светској супремацији. У знаменитом предавању, одржаном 1904. године, под насловом “Географска осовина историје” наслућује да ће држава која окупира просторно језгро евро-азијског континента, дакле Русија, када буде у прилици да развије своју привреду и мрежу “трансконтиненталне железнице” која спаја Европу и Азију, потиснути поморске силе на маргину светске трговине, што представља смртну претњу по западну цивилизацију. Прерасподела светске моћи била је зачет процес у том часу с обзиром да је “трансконтинентална железница почела да ремети однос снага у корист континенталне силе”.

Руска револуција, финансирана од стране англосаксонске плутократије и немачке војске, “вољом провиђења” је зауставила Русију у пуном успону ка статусу светске економске и војне велесиле. Искоришћавајући подесне услове крајне пометње, проузроковане бољшевичким превратом, западне силе су предузеле територијалну разградњу Русије. Похлепа за руским природним богатствима и уклањање руског ривала из трке за светску превласт су представљали битне узроке целог подухвата. Енглеска војна мисија генерала Томсона је послата у Транскавказију са задатком да оснује протекторате независне од Москве, што би омогућило Британској империји несметани и неограничени приступ каспијским изворима нафте. Немачка је, после потписа Брест-Литовског уговора са узурпаторском комунистичком “владом”, окупирала Украјину и прибалтичке земље. Француској је требао да припадне Крим са Одесом. Финансијска и војна

20

помоћ савезника “белима” је била ограниченог карактера, како би се постигла равнотежа снага и запречио бољшевицима продор ка Транскавказији и Сибиру.

На дипломатском пољу водиле су се закулисне игре за признање “независности” новооснованих псеудодржавица на тлу Русије. Вилсонов необелодањени програм – откривен у приватној архиви пуковника Хауза (House), сиве еминенције америчког председника и опуномоћеног представника Њујоршких банкарских кућа – гласио је под тачком 5. да је “Русија велика и једнородна: њу треба свести на средњоруску висораван (…) пред нама ће бити чисти лист хартије, на којем ћемо скицирати судбину руских народа”. Алузија на “чисти лист хартије” могла би се односити на Енглеску карту објављену 1888 године, на којој је простор руске империје обележен натписом “руска пустиња”. Даље се предлаже “признање де факто постојећих влада и указивање помоћи њима и кроз њих” као и захтев за повлачење са самопроглашених територија свих страних војски. СКУП „ПОТЛАЧЕНИХ НАЦИЈА“

Новоустановљено начело “права на самоопредељење потлачених народа” је образовано у стратешким лабораторијама англосаксонског империјализма са непритајеном намером да се користи као оруђе за разградњу светских такмаца и њихових регионалних мостобрана. На Версајској мировној конференцији пуковник Хауз и Лојд Џорџ (Loyd George) су у име својих влада пробали да наговоре остале учеснике да се позову на de facto створене владе на тлу царистичке Русије, чему се супротставила Француска у име својих личних интереса. Те неспоразуме су премостили министри вањских послова сила Антанте, такозваних “савезница” Русије, сагласивши се 10. јануара 1920. да признају de facto Грузију и Азербејџан. Тих година је уведена у арсенал америчке спољње политике стратегија остваривања државних интереса посредством “невладиних” организација. Примјерице, фондација Карнеги за међународни мир, коју је основао 1910. магнат Андру Карнеги, организовала је 15. септембра 1918. у Њујорку велики скуп “потлачених нација” на ком су учествовали посланици мањинских народа са простора руске државе и Аустро-Угарске. Дотичне је “представљао” Хрват Хинко Iskra 1. juni 2013.

uËinila sve, sa punom verom i æeqom", naveo je NikoliÊ.

KomentariπuÊi oËekivawa da se suprotstavi orijentaciji Vlade Srbije i stavi se na Ëelo nekog novog "patriotskog bloka", NikoliÊ kaæe da nikada ovu vladu neÊe ostaviti bez podrπke.

"Pobedio sam u nemoguÊim uslovima i nisam pobedio da bih ja vladao. Da sam æeleo da vladam ne bih napuπtao stranku i ponaπao bih se kao moji prethodnici. Ja iskreno poπtujem Ustav Srbije i iskreno sam uËestvovao u formirawu vlade jer sam æeqan promena", istiËe predsednik Srbije.

Napomiwe, meutim, da je sada je doπlo vreme da se vlada i svako od ministra ponaosob iskaæe u onome πto su wihovi poslovi i da nema viπe vremena za priËu o tome πta je bilo u Briselu. (NikoliÊ hoÊe `narodski` da kaæe: ©ta je bilo i zakquËeno u Briselu, bilo je. Nema viπe vraÊawa. Na vladi i ministrima je da zakquËeno sprovedu. - Iskra).

NikoliÊ ukazuje da je veÊi broj zainteresovanih za ulagawe i i priznaje da je EU doprinela tome pozitivnim miπqewem koje provejava u posledwe vreme i investitori to uzimaju u obzir.

"Mi smo otvorili Srbiju, ovde Êe biti mnogo investicija, mnogo posla", oËekuje NikoliÊ. (Joπ jedna digresija i skrivawe `predaje` KiM. - Iskra).

O razgovoru sa Putinom Predsednik Tomislav NikoliÊ kaæe da je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovarao o moguÊnosti ukquËewa UN i Saveta bezbednosti u reπavawe pitawa Kosova i Metohije. "Sa Evropskom unijom nema πta da se razgovara o statusu Kosova i Metohije", istakao je NikoliÊ.

On je rekao da je sa Putinom razgovarao telefonom o briselskom sporazumu, o Ëitavoj situaciji na Kosovu i Metohiji, o moguÊnosti ukquËewa UN i Saveta bezbednosti u reπavawe pitawa Kosova i Metohije i o moguÊnosti da se prisustvo Rusije viπe oseti preko UNMIK-a.

NikoliÊ je rekao da je Putinu objasnio da Srbija ne razgovara u Briselu o statusu Kosova i Metohije, veÊ samo o tome kako da se tamo uredi æivot.

"VideÊemo da li Êe Rusija sa velikim partnerima uspeti da izdejstvuje da se ukquËe Ujediwene naπije", rekao je NikoliÊ.

(Puno o tome πta je `diplomata` NikoliÊ izdeklamovao Putinu; niπta o wegvom miπqewu.

Moæda Êutawe najreËitije govori o Putinovom poverewu u NikoliÊa. - Iskra).

O odnosima u regionu GovoreÊi o odnosima u regionu, NikoliÊ kaæe da na marginama svetskih skupova razgovara i sa predsednikom Hrvatske Ivom JosipoviÊem, i sa Bakirom IzetbegoviÊem i dodaje da su svi saglasni

Iskra 1. juni 2013.

da razgovori moraju da se podignu na najviπi nivo, ali da je potrebna voqa i na drugoj strani "Ja sam sve svoje stavove o BiH izrekao, i nema razloga da se neko iz BiH quti, svoje stavove o Hrvatskoj iznosim posledwih sedam godina.

Danas izbegavam mnogo teπkih reËi koje sam nekada lako prevaqivao preko usta", kaæe NikoliÊ.

KomentariπuÊi izjavu Sefera HaliloviÊa da Bih treba uskoro da kaæe kako Dejtonski sporazum viπe ne vaæi, NikoliÊ kaæe da onda ne bi postojala ni BiH. "Pre Êe meu nekima u Srbiji Sefer HaliloviÊ moÊi da nae sagovornika za tu temu nego u BiH, jer bi Srpska odmah postala dræava", istiËe NikoliÊ.

(Kad u svojim `dræavniËkim` susretima iz okruæewa NikoliÊ, ne bi sagovornicima govorio samo ono πto æele da Ëuju (izbegavao `teπke reËi`), a oni wegovu `blagonaklonost` koristili za promociju svojih ekstremnih glediπta (HaliloviÊ), ne bi bilo ni potrebe wihovog ispravqawa, poπto gosti odu. - Iskra).

GovoreÊi o Srebreniπi, NikoliÊ je rekao da je to straπan zloËin koji ne moæe da bude oproπten, ali zbog toga ne moæe da strada ceo narod ili dræava.

KomentariπuÊi svoje izviwewe zbog Srebreniπe, NikoliÊ je rekao da je to uradio jer je hteo da pokaæe da u nekim stvarima mora da postoji kontinuitet. "Æelim da pokaæem da mojom pobedom u nekim stvarima nema promena, veÊ da postoji kontinuitet", rekao je NikoliÊ.

Predsednik Srbije, kako kaæe, oËekuje da svi lideri u regionu zajedno odu i u Bratunac i u Srebrenicu, da vide kako je doπlo do Ëitavog sleda dogaaja koji je doveo do Srebrenice. "Ako onu odu u Bratunac ili Kravicu, zaπto ja ne bih otiπao u Srebreniπu", kaæe NikoliÊ.

(Poπto je prvo rekao da genocid u Srebrenici `nije dokazan`, NikoliÊ se zbog `kontinuiteta` sa TadiÊevim izviwewem i sam izvinio, te da ni wegova izborna `pobeda` to nije mogla da `promeni`. DobropamteÊi sada iznose da je 2004.

TadiÊu rekao da niko `u ime dræave` nema pravo da se izviwava za Srebrenicu. A kada je nepotrebno pomenu i `pobedu`, trebalo je da se seti da je pobedio suprotstavqauÊi se TadiÊu, a ne trËkajuÊi za wim. Sve qigavo i smuπeno, nedostojno predsednika Srbije. - Iskra).

KomentariπuÊi to πto je Srbe iz BiH nazvao Bosancima, NikoliÊ se izvinio ako je to neko pogreπno shvatio. "Nisam mislio niπta loπe, moja supruga je pola sa GlamoËa, pola sa Korduna", kaæe NikoliÊ i istiËe da je termin upotrebio kao geografsku odrednicu. "©to bih se ja, na primer, qutio ako mi neko kaæe da sam ©umadinac. To je geografija, znam ja da su oni Srbi, svi smo mi Srbi, ako nekome smeta da ih tako zovem, nikada viπe neÊu, ali svi moji prijateqi iz Bosne onda neÊe reÊi da su Bosanci.

Ako je to shvaÊeno u stilu da ja odbacujem Srbe iz Bosne, to meni ne mogu da pripiπu", kaæe NikoliÊ.

13

NeÊe priznati... nivou, jer oni imaju obiËaj da sve prepuπtaju Ëinovnicima.

"Ne beæim od referenduma" Predsednik je rekao da ne beæi od referenduma, ali da ima mnogo pitawa na koja treba odgovoriti - prvo koje Êe pitawe da bude postavqeno, zatim da li Êe Ëlanovi Vlade da uËestvuju u kampawi za referendum. "Bilo bi neprijatno da sukobqavamo Srbe sa severa Kosova sa ostalim Srbima, a verovatno bi doπlo do takvog shvatawa stvari, da Srbija ne moæe da krene napred ako oni ne prihvate ono πto dræava predlaæe", navodi NikoliÊ. (Iz ovog `mudrog` NikoliÊevog objaπwewa jasan je VuËiÊev i wegov zakquËak i odluka: Srbija ne moæe napred (πto god to wihovo `napred` znaËilo), ako de facto ne prizna albansku dræavu Kosovo - vidi taËku 14.

Sporazuma. - Iskra).

Sve πto je dogovoreno je, kako naglaπava, u skladu sa Ustavom i sve moæe da se podvede pod suπtinsku autonomiju. Rekao je da je posle parafirawa briselskog sporazuma pisao svim predsedniπima dræava koje nisu priznale Kosovo, kako bi im objasnio πta smo potpisali. (Ako je sve `u skladu sa Ustavom`, zaπto `molba` i spreËavawe Ustvanog suda da se izjasni o ustavnosti Sporazuma? Zaπto paniËno pisawe dræavama koje nisu priznale Kosovo, ako ne strah od `avalanπa` priznavawa, kada se vidi πta je vlast Srbije de facto uËinila. Iskra).

Predsednik Srbije kaæe da dogovor sa Srbima sa Kosova mora da bude postignut. "Mi Srbi moramo da se dogovorimo, ne mogu da zamislim da se dogovorimo sa Albancima, a da se ne dogovorimo sa Srbima na severu Kosova, koje nismo ostavili na cedilu", istiËe NikoliÊ.

Predsednik je podvukao da briselskim sporazumom prestaje stalna pretwa da Êe neko da upadne noÊu i ostvari ingerencije Kosova kao dræave na severu pokrajine, da sve institucije koje Srbi danas imaju i koje Albanci i EU nazivaju paralelnim sporazumom postaju zvaniËne i formalne i da niko ne sme nikada viπe da ih dira.

On je dodao i da policija za koju svi tvrde sada da je ilegalna postaje zvaniËna i istakao da wen etniËki sastav odgovara etniËkom sastavu stanovniπtva. (©ta znaËi da dogovor sa Srbima Kosova `mora` da se postigne, ako NikoliÊeva objaπwewa i juËeraπwe VuËiÊevo uveravawe i poseta nisu pomogli, niti ima izgleda da Êe to postiÊi? VeÊ se operiπe floskulama da Srbi KiM ne bi smeli da ucewuju `napredak` ostale Srbije, wenu `izabranu` vladu, Skupπtinu i dræavu, i suprostavqaju `voqi veÊine` naroda. Ako VuËiÊevoj `naprednoj Srbiji` i mesijanskom `evropejstvu` nema alternative, nije nelogiËno, ako se sutra za `implementaciju` Sporazuma na KiM, upotrebe DaËiÊeva policija i

12

VuËiÊeve sluæbe bezbednosti. - Iskra).

Korist i za Srbe juæno od Ibra Sporazum, kako kaæe donosi mnogo dobra i Srbima sa juga Kosova. "Dve treÊine Srba æivi juæno od Ibra, do sada o wima niko nije razmiπqao, danas oni procewuju πta sporazum donosi i vide u wemu veliki napredak za srpsku zajednicu", kaæe predsednik Srbije.

IstiËe da Srbija ne moæe da ostane nema i gluva ako neko napadne Srbe sa Kosova.

"Srbija kao dræava je vojniËki jaËa od onoga πto Albanci i NATO poseduju na Kosovu i Metohiji i ne postavqam pitawe da li moæemo da odbranimo Srbe od nekog novog pogroma, veÊ se postavqa pitawa da li bi tog Ëasa Srbija uπla u rat sa NATO i da li je dovoqno moÊna da bi mogla da ga preæivi - nije i ne bi ga preæivela. I zato sada toliko diplomatije, svi moramo da zaboravimo πta bismo mi liËno uradili", navodi NikoliÊ.

(Koliko su dva posledwa paragrafa meusobno neprotivureËna - toliko je uspeπna i NikoliÊeva `diplomatija`. - Iskra).

Predsednik Srbije kaæe da su razgovori pregovaraËkih timova Beograda i Priπtine u Briselu danas prekinuti, jer nije ostvaren albanski plan da se potpuno zaboravi sporazum o normalizaciji odnosa.

"Danas nismo dogovorili implementaciju, jer Albanπi tvrde da nije dobar sporazum. Danas su razgovori prekinuti, jer nije ostvaren albanski plan da se potpuno zaboravi taj sporazum", rekao je NikoliÊ.

OdgovarajuÊi na pitawe da li Êe poπtovati odluku Ustavnog suda ako odluËi da je sporazum iz Brisela naustavan, NikoliÊ je odgovorio potvrdno.

"Ja sam zamolio i Ustavni sud i predsednika Narodne skupπtine da saËekaju da postignemo dogovor, da iz toga proistekne zakon o suπtinskoj autonomiji Kosova i Metohije, pa da onda reaguju", kaæe NikoliÊ, naglaπavajuÊi da bi oni mogli da reaguju i kad to postane predlog zakona. "Molim predsednika Ustavnog suda da onog trenutka kada bude odluËivao o ustavnosti odluka na umu ima samo Ustav Srbije", kaæe predsednik Srbije.

Srbija uËinila sve da dobije datum Tomislav NikoliÊ je rekao da je Srbija uËinila sve da dobije datum za poËetak pregovora s Evropskom unijom, ali da Êe zbog insistirawa Albanaca da se sporazum Beograda i Priπtine tumaËi na wihov naËin videti da li Êe izgubiti priliku za dobijawe datuma.

NikoliÊ je istakao da je vreme i da se qudi koji vode EU "uozbiqe" i da kaæu otvoreno πta æele. "Ako je Srbija istakla svoje politiËare najviπeg ranga, vreme je da se i EU ne krije iza svojih Ëinovnika. Neka i ona kaæe πta æeli. Srbija je

Iskra 1. juni 2013.

Хинковић у име Југословенског одбора.

Све подмукле операције са крајњом намером да се образује “руска пустиња” нису уродиле плодом, пошто су комунистичке вође, силом прилика, напустиле своја нихилистичка начела и усвојиле државотворни концепт интеграције руских земаља. Не помиривши се са чином “сакупљања” растурених делова руске империје под комунистичким окриљем, британска политика је настојала да федералише и да стави под своју управу све сепаратистичке покрете никле на просторима Совјетског савеза. Уско је сарађивала на том пољу са Абвером (обавештајном службом немачке војске) као и са француским и пољским колегама. ИЗМЕЂУ ДВА РАТА

У међуратном периоду британска обавештајна служба је успоставила оперативну контролу над „Прометејском лигом”, организацијом основаном 1923. под импулсом украјинских националиста уз подршку пољске владе. Прометејска лига је служила као кровна структура плејади сепаратистичких покрета са подручја Совјетског Савеза. У њеном оквиру су сарађивали белоруски и украјински унијати, Татари, Чечени итд. Узгредно вреди поменути присуство у њеним редовима Саид Бека, праунука имама Шамила, славног вође чеченског устанка против Руса у 19. веку. Прогам Лиге је постављао својим чланицама за задатак “ослобађање” свих неруских “потлачених” народа бивше империје. За даљи ток нашег излагања, потребно је нагласити да је вођа Паневропског покрета, гроф Куденхов-Калерги, успоставио блиске контакте са “прометејцима”.

Прометејска лига је делила сродне геополитичке циљеве са организацијом званом Интермариум, која је тежила да оснује федерацију средњеевропских држава на целом простору између Балтичког, Јадранског и Црног мора и прижељкивала распад Русије на безобличну прашину “слободних држава у својим етничким границама”. Тај амбициозни програм јој је гарантовао потпору истих оних спонзора који су држали на свом платном списку Прометејску лигу. Антикомунистичка фасада активности тих двеју организација служила је да прикрије дубље русофобске побуде. Свој рад су обављале у сталном дослуху са Ватиканом, посредством шефа Абвера адмирала Вилхелма Канариса и британских веза при Светој Столици.

Iskra 1. juni 2013. .

У тим годинама су Британци разрадили стратегију манипулације “исламског чиниоца” против Русије. Новинар Ентони Бевинс (Anthony Bevins) је обелоданио у листу „Индипендент“ (The Independent) 26. фебруара 1990. садржај декласификованог дипломатског документа из 1939 године у ком се сугерише коришћење мањинске “полуге”, посебно исламског фактора, ради дестабилизације Транскавказије и Централне Азије. “Случајем околности” инструментализација исламског тројанског коња је ушла у праксу нацистичке а касније и америчке стратегије растројства источне и југоисточне Европе.

Западни савезници су само месец и по дана после Немачке агресије на СССР предали јавности формулацију општих циљева англо-америчке коалиције познату под именом “Атлантска повеља”, у којој изражавају решеност да допринесу “васпостављању суверених права и самоуправе оних народа који су били лишени тога скривеним путем”. Изабрани речник је довољно био неодређен како би се могао односити на Русију колико и на Немачку, а пошто је хрватско-комунистичка пропаганда ширила међу савезницима пропагандне флоскуле о велико-српској хегемонији, Југославија је такође могла постати предмет горе наведених ратних циљева. „СРПСКА ХЕГЕМОНИЈА“

Српски успеси у изградњи модерне, напредне и суверене државе, тумачени као предзнаци будуће хегемоније српског чиниоца на Балкану, изазивали су бојазан британске званичне политике, која је гледала на Србију као на “мостобран” Русије у том региону и претњу енглеским интересима у Средоземном региону. Оптерећена фобичним стереотипима о “продору панславизма”, Енглеска дипломатија је спроводила политику обуздавања српске природне геополитичке експанзије на Балкану. Британска дипломатија, несклона да призна ма какву легитимност српским ослободилачким тежњама, склопила је у 19. веку незванично савезништво са Турском и Аустријом. У дотичном расположењу према српском питању је наступила на Берлинском Конгресу 1878 године. Енглески посланик Маркиз Солзбери (Salisbury) оправдао је енглеску подршку Аустро-Угарским претензијама на Босну и Херцеговину под изговором да би се у супротном “створила велика словенска држава која би се пружила преко балканског полуострва и чија би војна снага прети

21

Иz iskustva... ла народима других племена…”. Из истих побуда је подржала програм Призренске лиге, видећи у паналбанском национализму бедем против словенства и српског јадранског тропизма. Друга антисрпска варијанта којом су располагали Британци је био Аустро-славизам, за који су се залагали “отац енглеске балканистике” Р. СитонВатсон (Robert William Seton-Watson) и публициста Викам Стид (Henry Wickham Steed). Та два “експерта” су предлагала уочи Првог светског рата унутрашњу реформу Аустро-Угарске империје којом би се омогућило образовање федералне јужнословенске јединице под хегемонијом Загреба са улогом антируске католичке тврђаве и карике новог енглеског поретка на Балкану. Са челних положаја у Одељењу за непријатељску пропаганду, основаног на иницијативи лорда Норфклифа (Northcliffe) 1917, Ситон-Ватсон и Стид су критиковали “крфске” обрисе будуће Југославије, назирући у њима замену за велику Србију или “српску империју”. За та два страсна поборника “југословенске идеје” српска алтернатива моделу “хрватске Југославјије до Дрине” је значила “тријумф оријенталне идеје над западном”.

Енглези су приступили мировној конференцији са скривеним антисрпким предрасудама и намером да поправе ситуацију у своју корист кроз преговоре. Заузимали су став да Југославија мора бити децентрализована и федерална и упозоравали су да ће федерација састављена од самих Срба, Хрвата и Словенаца ићи на руку српској хегемонији. При чему су хтели поделити српски етнички простор на аутономну Македонију и Црну Гору.

Личне везе између Стида, СитонВатсона, енглеских и америчких делегата су биле од крупног значаја за даљи ток англо-саксонске политике наспрам Србије с обзиром да су сви припадали Групама округлог стола. На овом месту нашег излагања потребно је отворити парантезу. Идејни творац и оснивач Групе Округлог стола (Round table) био је енглески милионер Сесил Родс (Cecil Rhodes), чији се животни идеал састојао у “унапређењу британске империје и постављању целог нецивилизованог света под њену управу, уједињење англо-саксонске расе у једну империју”.

22

Групе округлог стола су окупљале империјалне елите одане тој идеји. Амерички огранак су основале велике прекоокеанске династије, везане породичним или пословним везама за британску олигархију, међу којима су се истицале породице Морган, Рокфелер или Карнеги. Како би оријентисали ток светске политике у складу са својим “идеалом”, замислили су да оснују парадржавне организације за дугорочно планирање спољне политике. Енглески и амерички делегати на Версајској конференцији за мир, који су већином припадали Округлом столу, су се договорили да оснују Краљевски институт за међународне послове (RIIA) у Енглеској и Савет за спољне односе (CFR) у Сједињеним Државама. Монополом над спољном политиком својих држава та друштва би постепено створила услове за англо-америчко садејство у међународној политици. ЈАДРАН И ДУНАВ ДАТИ КАТОЛИЦИМА

Радило се у ствари о “јединственој англо-америчкој организацији за проучавање и дугорочно планирање спољне политике”. Англо-саксонска месијанска идеја, садржана у идеологији те владајуће метаструктуре Запада, утемељена на вери у супериорност англо-саксонске расе и на социјал-дарвинистичком светоназору, оспоравала је словенским народима субјективну улогу у светској политици и ниподаштавала је њихова цивилизацијска достигнућа. У међуратном периоду утицајне личности, припадајући друштву Округлог Стола и Краљевском институту за међународне послове водиле су непрекидну кампању разобличавања “великосрпске хегемоније” и тражиле територијално и конституционално преустројство Југославије. Примерице, новински магнат Лорд Ротермер (Rothermere), брат лорда Норфклифа, чувен по својим симпатијама према фашистичким режимима, захтевао је преко својих гласила проширење Мађарске државне територије на рачун Србије и оснивање аутономне Хрватске увећане за целу Далмацију са Боком которском. Дубље намере ових захтева није тешко прозрети: тражило се од Срба ни мање ни више него да предају јадранску обалу и Дунав католичким чиниоцима како би се створио антируски морски мостобран и запречио пут изласка на море православној регионалној сили.

(Nastavak u sledeÊem broju) (Podvukla - Iskra) Sajt `∆irilica` 13.4.2013.

Iskra 1. juni 2013.

Intervju, Tomislav NikoliÊ, RTS emisija `Svedok`:

NE∆E PRIZNATI DRÆAVU KOSOVO, MADA SPORAZUM KAÆE DA JESU Predsednik Srbije Tomislav NikoliÊ rekao je u emisiji "Svedok" da su u prethodnih godinu dana Vlada Srbije i on morali da ruπe stereotipe i uvreæena miπqewa koja su postojala o Srbiji. "Mislim da smo brzo uspeli da otvorimo vrata na koja niko ranije nije kucao, uspeli smo da dokaæemo da Srbija moæe boqe", rekao je predsednik Srbije.

(NikoliÊevo miπqewe je obiËno nedoreËeno. Odaja odsustvo jasnog i odreenog stava. Moæe se tumaËiti kako se kome dopadne. U ovom sluËau - ©ta to `Srbija moæe boqe`? Ako je æeleo da zvuËi iskren, dosledno ponaπawu napredwaËke vlasti, trebalo je da nastavi... `boqe da se `povija` nalozima i ucenama EU i svetskih moÊnika`. - Iskra).

Navodi da je u proteklom periodu razgovarano sa qudima na razliËitim stranama sveta, do kojih neki nisu gledali dobro na Srbiju. "Danas smo pred novim izazovima, pred novim konceptom kako vlada treba da vlada i kako ja treba da se ponaπam, takvi dogovori nas Ëekaju do kraja meseca", istiËe predsednik Srbije. (Ovo protivureËi `jednoglasnom` usvajawu Sporazuma od strane vlade i bezmalo cele Skupπtine. O Ëemu joπ treba, vlada i on, tek da se `dogovaraju`, ako ne o spornoj `implementaciji` Sporazuma, kago ga tumaËe EU i TaËi. Iskra).

Kao nove izazove navodi ekonomiju, zapoπqavawe, "svetlo na kraju tunela". "To dugujemo graanima jer oni viπe ne mogu da Ëekaju i to Êemo morati da ostvarimo", kaæe NikoliÊ.

"Zbog toga ovoliko investitora i razgovora sa onima sa kojim ste mislili da nikada neÊemo moÊi da razgovaramo", objaπwava NikoliÊ.

GovoreÊi o borbi protiv kriminala, NikoliÊ kaæe da ova vlast paæqivije postupa i u toj borbi, jer su je optuæivali da hoÊe da se upusti u politiËke obraËune. "NeÊemo stati ni pred jednom preprekom, makar od toga zavisila i Vlada", navodi NikoliÊ. "Kad se suoËite sa mnogo kriminala, to je kao da otvorite kutiju, mnoge stvari iskoËe pred vas", opisuje predsednik Srbije.

Ipak, napomiwe da je vlast pokazala da ima dovoqno snage i veliku æequ da uspe.

"Graani su izdræali sve ËekajuÊi da im bude boqe i duæni smo da im to omoguÊimo", napomiwe NikoliÊ i podseÊa da je poverewe graana u vlast sada i veÊe nego posle pobede na izborima.

(PriËa o `ekonomiji, investitorima, borbi protiv kriminala, boqem æivotu graana` - ma koliko objektvno vaæna - u ovom trenutku je `dima zavesa` iza koje reæim æeli da sakrije kapitu-

Iskra 1. juni 2013. .

lantsko reπavawe i reπewe za Srbiju sudbonosnog Kosovskog pitawa. - Iskra).

Vreme curi kao pesak kroz prste KomentariπuÊi primedbe onih koji se ne slaæu sa dræavnom politikom, da je pregovore o Kosovu trebalo odloæiti, NikoliÊ kaæe da je baπ sada bilo pravo vreme da se o tome razgovara.

"Srbija ili SRJ je bila obmanuta (1999. godine) jer je verovala da se konflikt zamrzava i da Êe situacija ostati takva kakva jeste. U takvim odnosima, vaæewa Rezoluπije 1244 i ja bih bio spreman da Ëekam da mi UN i EU garantuju da je konflikt zamrznut. Meutim, od dolaska prvog visokog predstavnika sve se radi na tome ne samo da se proglasi nezavisno Kosovo, nego da postanu Ëlanovi svih meunarodnih organizaπija", kaæe NikoliÊ.

(Neveπta i licemerna je NikoliÊeva æalopojka da bi i on bio za zamrzavawe pitawa KiM i vaæewe Rezolucije 1244, da se sa dolaskom prvog predstavnika EU nije sve i samo radilo na proglasu nezavisnog Kosova. Pravo pitawe je, πta je i zaπto on nije niπta uËinio da se KiM vrate u SBUN i okvir Rezolucije 1244 i pored takvih predloga patriotskih snaga, DSS i Rusije? - Iskra).

Predsednik istiËe da nam "vreme nam curi kao pesak kroz prste" i da nismo mogli da Ëekamo da se promene okolnosti, jer bi u meuvremenu Albanci pokuπali da se proπire i na sever Kosova i u tome niko ne bi mogao da ih spreËi.

"Tim koji je pregovarao u Briselu bio je izloæen mukama na koje je bio spreman. Bili su izloæeni ucenama, ali su izdræali sve, ostali Ëvrsti, ali onda se u Srbiji pojavi neko ko kaæe da su radili za Albance", kaæe predsednik Srbije.

NikoliÊ kaæe da je inicirao da se pregovori pomere sa tehniËkog dijaloga na najviπi nivo jer je smatrao da niko koga je narod odabrao nema pravo da se krije iza Ëinovnika i mora da preuzme odgovornost.

(Ovde NikoliÊ direktno zabaπuruje svoju izbornu prevaru. Nije wega `narod odabrao` i izbrao da nastavi, unapredi i ubrza TadiÊevu politiku predaje i prodaje KiM, veÊ da je, za wega (Tomu) neobaveznu, nezavisno i objektivno preispita, te u woj promeni i preobrati, sve πto je protiv suπtinskog interesa Srbije i wenog naroda.

NikoliÊ dobro zna da je na toj platformi pobedio - i izneverio je. - Iskra).

"Dok je jedan Ëinovnik vodio pregovore gubili smo sve, a niko nije bio odgovoran", naglasio je NikoliÊ i ukazao da je EU bila iznenaena predlogom da se pregovara na najviπem

11

Blokirawem Ustavnog...

ZloËin nad... (sa str. 8)

pokrajina u sastavu Srbije, veÊ kao dræava. Ako se ja obaveæem da neÊu tebe ometati da postaneπ Ëlan asocijacije dræava, na πta sam ja pristao? Kako Êete braniti pristup da neÊete dozvoliti ulazak Kosova u Ujediwene nacije, ako ste pristali da ne ometate ulazak u EU? Gde je tu princip? Zaπto bi oËekivali od ©panije ili GrËke ili Rumunije da budu principijelniji od vas ili veÊi Srbi od vas, kada je u ovom Ëasu otvoren put da Kosovo ''diπe'' kao dræava u EU integracijama ?

VuËiÊ da traæi oprost od naroda Kako komentariπete savet vlasti Srbima da se integriπu u institucije, da onda budu "remetilaËki faktor"?

- Licemerje! Spska zajednica je desetkovana na Kosovu, i ma kako bila organizovana i homogena, najpre je demografski slabaπna da bi se oduprla Albancima. Ona nema tu vrstu politiËke snage. Zato oËekujem od gospodina Aleksandra VuËiÊa da odlazeÊi na KiM traæi oprost od tog naroda.

OËekujem da predoËi suπtinu sporazuma krajwe objektivno i da traæi oprost jer je taj narod ærtvovan zarad evropskih integracija. Poπtenije je reÊi istinu.

Verujete i da Srbi juæno od Ibra gube sve briselskim sporazumom?

Oni tamo nisu opstali zbog delimiËnog sprovoewa Ahtisarijevog plana kako javno tvrdi premijer DaËiÊ, veÊ zahvaqujuÊi preostalim srpskim institucijama: πkolama, domovima zdravqa, bolnicama sistemu socijalnih davawa i zaπtite, koji ovim sporazumom prelaze u ruke Priπtine.

Srbi juæno od Ibra gube i neposrdno i posredno, sa "padom" severa, odnosno sa reintegracijom u pravni sistem tzv. republike Kosovo.

Koliko je briselski sporazum daleko od platforme beËkih pregovora?

- Daleko je svetlosnim godinama. U briselskom sporazumu se nigde ne spomiwe Srbija i Rezolucija 1244, nigde se ne spomiwu veze Srba na KiM sa Srbijom, a toga je bilo Ëak i Ahtisarijevom planu, koji je pregovaraËki tim u beËkom procesu odbacio jer je sadræao niz nepoqnih reπewa, pre svega statusno. Ako se napravi uporedna analiza, ovaj sporazum, u ''tehniËkom delu'', moæemo nazvati Ahtisari minus.

Da ste znali da Êe doÊi do ovoga, da li biste savetovali kolege da prihvate Ahtisarijev plan?

- Ne. To je politiËka mantra koju aktuelne vlasti veoma veπto koriste - ako sada ne reπimo problem, za par godina neÊemo imati ni ovo. To moæe biti taËno samo ako vodite politiku bez alternativa. Ako EU nema alternativu verovatno da boqe ponude neÊe ni biti. Alternativa uvek postoji, samo je aktuelne vlasti ne æele.

11.5. 2013.

(Podvukla - Iskra)

10

NSPM

tiv dræave, u sluËaju kada vlast izdaje dræavne i nacionalne interese ona vidi neprijateqem svakoga ko se bori za opstanak dræave. Zbog toga je NikoliÊu, VuËiÊu i DaËiÊu, TaËi boqi sagovornik od Srba sa KiM, SPC, srpske dijaspore, koje æele da uÊutkaju.

Sporazum iz Brisela se neÊe primeniti jer je protivustavan i zato πto posle toliko godina agresije nad Srbima, ima joπ uvek onih koji se ne boje pretwi ni mnogo veÊih silnika nego πto su to beogradske marionete. Vlada moæe da padne ili da opstane, ali sporazum neÊe biti sproveden. Srpski narod je umeo da preuzme odgovornost u mnogim teπkim trenucima koje su ga kroz istoriju snaπle.

Ti trenuci su nekada trajali vekovima. Ëesto je narod bio daleko ozbiqniji i odgovorniji od onih koji su vladali. Tako je i sada. Srbi na KiM su zahvaqujuÊi svojoj snazi opstali u nemoguÊim okolnostima. Sigurno je da beogradski salonski politiËari sa kupqenim diplomama i naπminkanim biografijama, kojima je politika prvo i jedino zaposlewe (dobijeno preko partijske kwiæice), ne mogu da razumeju πta znaËi stradawe. Uvek su iπli linijom maweg otpora. Ratovali su i iz foteqa i kafana, borili se za granicu Karlovac-OgulinKarlobag-Virovitica sve dok nisu shvatili da je mnogo lakπe zaraditi na evropskim integracijama, i umesto besmislenog mita o Kosovu stvorili mit o beogradskom krugu dvojke.

Bivπe patriote Êute zbog vlasti, radnog mesta ili opËiwenosti likom i delom beogradskih velikaπa. Ne shvataju da Êe Kosovo vrlo brzo doÊi u Beograd, da Êe Vojvodinu rado predati za joπ jedno obeÊawe o datumu ili Raπku zbog strateπkog partnerstva sa Turcima. Obrazac se neÊe promeniti na KiM, posle toga on je pripremqen za Republiku Srpsku, Vojvodinu, Raπku, Preπevsku dolinu, sve dok Srbija ne bude dovoqno mala. O sudbini Srbije odluËujemo sami, kao i Srbi sa KiM koji su shvatili da nema ko drugi. Ukoliko pristanemo da naπu sudbunu reπavaju najgori meu nama, opet Êe to biti naπa odluka. Jasno je da niπta ne moæe da se promeni preko noÊi, kao πto je oËigledno da vreme imperijalistiËkog Zapada i uticaja SAD na Balkan prolazi. Oni i sada imaju sve mawe razumevawa za svoje posluπnike koje nemilosrdno eksploatiπu. Poniæavawu Srbije mora da se stane na put. Niko nema pravo da prinosi narod kao ærtvu zbog opstanka na vlasti, i da poklawa srpsku teritoriju zbog koje su ginule generacije Srba. NikoliÊ, VuËiÊ i DaËiÊ Êe ostati zapamÊeni kao najsramnija stranica srpske istorije. Srbima je neophodna odluËnost i strpqewe, ali i svest o zajedniËkom interesu koji se zove opstanak Srbije. On mora biti iznad svih stranaËkih interesa za svakog pojedinca. Za poËetak treba svi da stanemo uz hrabre Srbe sa KiM i da podræimo wihovu borbu...

Srpski kulturni klub 9.5.2013.

Dragana TrifkoviÊ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. juni 2013.

Звонимир Трајковић, политички аналитичар, o Vladi, KiM, Zapadu, Kipru, Rusiji...

УСВОјиТи КиНЕСКи МОДЕЛ ПРиВРЕДНОГ ОРГАНиЗОВАњА

Господине Трајковићу, Ви сте за Геополитику дали неколико врло интригантних интервјуа који су били веома читани, па бисмо Вас стога замолили да чујемо неке од Ваших коментара и размишљања у новим околностима. Пре осам месеци формирана је нова влада Србије, воде се интензивни преговори Београда и Приштине, Србија као да у тим преговорима не стоји баш најбоље и непрестано клизи и ка формалном признању Косова. До јуче врло сигурни „финансијски рај” Кипар је пред банкротством. Да ли је то реализација оне ваше тезе о ЕУ у четири концентрична круга, где периферни кругови треба да служе само као експлоатациони простор за центар и доминацију Немачке? Много се тога од нашег задњег интервјуа догодило, а ми имамо прегршт питања. Али, ако се слажете, да наш разговор ипак почнемо конвенционално, лаким класичним питањем: Kако оцењујете досадашњи учинак и резултате нове Владе Србије?

Пре него што одговорим на ово ваше „лако” питање, морам да запазим да сте у овом уводном излагању набројали толико тема и питања да ћемо све ово што вас интересује тешко сабити на простор који сте за интервју одредили. Али да пробамо. Ако Владу оценим оценама од 1 до 10, по мени, ова влада може да добије једва мршаву тројку, и то где сва три поена вуче први потпредседник Александар Вучић. То је једина личност у Влади која је своје преузете обавезе извршавала, покренувши из стања потпуне залеђености борбу против криминала и корупције. Србија је више од деценије била отворено ловиште за све врсте пљачки, корисних малверзација, намештених приватизација, где је групи на власти било све дозвољено и где су се сви вреднији послови одвијали у том окружењу или под њиховом рекет-контролом. Корупција је претворена у институционални модел пословања, или завршавања било каквог посла, чак и оног свакодневног и за државне органе обавезујућег. Требало је много енергије и личне храбрости да се удари на ту санту леда, у ствари цео „глечер”, како би он почео да се топи и открива нам где су „потонуле” милијарде евра државних пара и готово целокупна привреда Србије. Све остало у Влади Србије још увек спава, тупка у месту, без назнака да ће се ишта ускоро променити.

Председник Владе Дачић није успео да организује Владу, нити је био ауторитативни диригент који зна партитуре, да би могао успешно да диригује целим оркестром. Због тога све шкрипи, а Влада не показује да има јасан план како Србију извући из кризе. Друга Дачићева грешка је у томе што је кренуо у решавање сада нерешивог проблема Косова и

Iskra 1. juni 2013.

Метохије, чиме је отворио простор за све облике притисака на Србију. У оваквој поставци нашег руководства, притисак од стране ЕУ и САД се сасвим разумљиво очекивао јер је њима у интересу да се нека „решења” Србији наметну док се власти у Србији још нису консолидовале. Та „техника притиска” Запада примењена је на Милошевићу, Коштуници, Тадићу управо када су долазили на власт. Дачић и Николић је то требало да знају, као и правило да се на почетку мандата никада не улази у решавање најтежих проблема. Због тог погрешног политичког приступа сада смо дотерани пред зид - не од стране Приштине, већ од ЕУ (Немачке) и САД, које за Приштину траже све, не нудећи Србији ништа. Само због лошег приступа и погрешног политичког тајминга Србија се нашла пред великим пакетом уцена, где су се Немачки парламентарци дрзнули да траже чак и нашу колективну промену свести!

Следећа грешка Дачића јесте да је загризао превелики залогај који га може удавити. Преокупација око решавања Космета онемогућила га је да се позабави другим проблемима које је лако било решити, али једноставно није било времена да се њима посвети пажња. Проблеми се решавају од лакших ка тежим јер је то једини пут да се што више проблема реши или бар да се започне њихово решавање. Ову абецеду организације државе мора да зна свако ко намерава да буде председник Владе.

Иако је Влада формирана још 27. јула 2012. и за који месец ће напунити годину дана рада, не виде се неки општи помаци набоље, нити је неки од горућих проблема Србије успела да реши. Грађани не живе ништа боље, већ се боре са још вишим ценама него што је то било за време Цветковића. Стандард грађана је дефакто нижи, јер је у време избора и одмах након њих готово све поскупело, а плате и пензије су остале исте. Привреда није покренута, а нема ни јасних изгледа да ће се она у озбиљнијој мери уопште и покренути. Огромна незапосленост је остала на истом нивоу, али ће се она сада повећавати јер ће многе компаније чији су се власници оправдано нашли у затвору почети да отпуштају раднике и отићи у банкрот.

Највећи проблем ове владе је што је задржан стари концепт приступа привреди, где је акценат на страним улагањима којих нема, а у потребној мери их неће ни бити, јер је ЕУ на коју се ми привредно највише наслањамо у великој и озбиљној рецесији, којој се крај не види.

23

Usvojiti kineski... Просто је невероватно да се и у новој влади на чело два капитална министарства (финансије и привреда) нашао чувени Динкић, који је за ових десет година све што је у Србији радило разорио. То је човек који је уништио цео наш банкарски систем и увео стране банке -које већ десет година из Србије износе од 1,5 до 2,5 милијарди евра годишње. На другом крају Србија се све интензивније задужује баш код тих што износе профит од 3 до 5 милијарди евра годишње - опет уз Динкићеве потписе. Овде само банкарски сектор послује позитивно и у доба када се банке у целој Европи руше. Динкић је човек који је дириговао комплетном пљачкашком приватизацијом, и која је у 74-78% случаја била неуспешна, човек који је целу Србију фактички гурнуо у стечај да би се кроз стечајне поступке и они остаци некада моћних компанија уништили. Са тим човеком као вођом у привредно финансијском сектору Србија никада неће изићи из кризе, јер је Динкићев задатак од стране запада да Србију уништава.

Често се и ја питам, мада знам како све то функционише, да ли баш нико не види Кину, најуспешнију државу данашњице и државу која двадесет година бележи двоцифрени привредни раст. Зашто мало не погледамо и њихова искуства, која су врло једноставна ослоњена на три стожера: држава је главни покретач привреде и носилац свих капиталних инвестиција у земљи; приватна иницијатива је пратећи део државне привреде и развија се у оним правцима и областима где држава није заинтересована да инвестира; стране инвестиције су добродошле, али само као пратећи сегмент државно-приватне економије, згодан модел едукације и преноса технологија, којима ће кинеска привреда постепено овладавати. Како гледате на преговоре о Косову и Метохији, које са Приштином, уз посредство Европске уније, води Влада Србије, и како наша држава треба да води генерално политику према Косову?

- Преговори о Косову и Метохији не постоје, постоји само серија ултиматума Србији, коју је из личних разлога опстанка на власти почео да прихвата Тадић, а које је, за велико чудо, наставила да прихвата и нова власт. Ако некога не признајеш и немаш намеру да га као државу признаш, јер ти је јасно да покушава да отме део твоје територије, онда са њим немаш потребе ни разлога да водиш било какве преговоре.

Сваки облик преговора је део или вид признавања. Наше политичко руководство је направило кардиналну грешку што се у такве наводне преговоре упустило јер они само могу да донесу штету Србији. Шта год да се кроз те преговоре „договоримо” са

24

Приштином, то неће побољшати статус и сигурност Срба који тамо живе. Њихова сигурност зависи само од тога да ли је Србија спремна да на шиптарско насиље одговори жестоком силом и тамо на Космету заштити Србе. Осим страха од реакције Србије, других ограничења у свом дивљаштву Шиптари немају. Ја то називам дивљаштвом јер се то другачије не може назвати, а у ствари је средство Шиптара које се увек користило да би се Срби са тих простора протерали. На Космету сам рођен, живео сам у Приштини тридесет пет година, познајем КиМ савршено, а менталитет Шиптара, њихове методе притиска и све остало везано за њих изучавам тридесет пет година. Питање Косова и Метохије ће се решавати војним путем јер другачије то није могуће решити, без обзира шта ова влада и председник Николић договоре са Приштином. На војно решење ће их натерати непоштовање оног што је договорено од стране Шиптара, покушај насилног заузимања севера Косова, као и одбијање Срба да тај Бриселски пакет ултиматума, а не договора, на терену имплементирају.

Решавање питања Косова и Метохије за Србију има много дубљи значај него што то „наши” Сорошмедији желе да прикажу. Кроз призму решења Косова и Метохије огледа се снага државе, способност да ефикасно бранимо наше интересе и оно што је наше. На том питању се видљиво тестира морална вредност и способност нашег руководства да успешно води државу у свим условима. Косово је питање победе и пораза - који се онда у победничком духу шири на све делове и активности друштва. Ако смо на питању Космета поражени, нећемо успети да изађемо из кризе и нећемо моћи да се подигнемо ни у једној области друштвеног деловања - јер поражена нација не може да уђе у New Deal. Зашто сматрате да Срби на северу Косова неће прихватити бриселски договор ако су се сложили да се формира Заједница српских општина?

- Срби са севера Косова се никада са тим нису сложили, као што се нису сложили ни са постављањем границе и царинских прелаза - већ им је то из Београда силом наметнуто. Од тада тај предлог Београда је додатно у Бриселу дерогиран, до те мере да ни контуре онога што је Србима са севера Косова обећано нису остале. Живот тих Срба је политика, и стога они савршено разумеју све политичке марифетлуке боље од многих политичара, тако да ће њих бити тешко преварити. Они се већ више од деценије жестоко боре, и сигурно неће мењати садашње нешто за бриселско ништа, чак и ако то има тако звучан назив „Заједнице српских општина”. Они знају да је та „Заједница српских општина” без извршних овлашћења, под контролом Приштине и у складу са Уставом Косова - исто што и живети у признатој шиптарској држави.

Iskra 1. juni 2013.

Blokirawem Ustavnog suda da se izjasni o ustavnosti Sporazuma, vlast je izvrπila tihi dræavni udar Vlast u Srbiji izvela je tihi dræavni udar.

Nigde u Evropi ne postoji sluËaj da se vlast ovako konstantno protivustavno ponaπa i da istovremeno blokira rad Ustavnog suda. To Ëak i priznaje predsednik Tomislav NikoliÊ kada kaæe da je "zamolio predsednika Ustavnog suda da se sud ne izjaπwava o briselskim sporazumima", kaæe Duπko »eliÊ, Ëlan pravnog dela srpskog tim u beËkim pregovorima.

Magistar pravnih nauka rodom iz Priπtine iz koje je prognan juna 1999, godine, podvlaËi da je laæ da Srbi juæno od Ibra podræavaju ili da iπta dobijaju briselskim sporazumom. Naprotiv, oni gube sve preostale institucije Republike Srbije, odluËan je »eliÊ.

Tvrdite da je vlast blokirala Ustavni sud?

- Ustavni sud je zastao sa ocenom ustavnosti svih briselskih sporazuma od onih iz 2011. do danas jer je Ministarstvo pravde zatraæilo da se zastane sa postupkom dok se ne donese neki zakon o suπtinskoj autonomiji Kosova i Metohije. Prvo, ministarstvo nije donosilac tih akata te nema ovlaπÊewe da od Ustavnog suda traæi da zastane sa ocenom wihove ustavnosti; drugo, samim upuÊivawem tog zahteva implicitno je prihvatilo da je, kako kaæe konkretna zakonska odredba ''uoËilo neustavnost'' tih akata; treÊe, predsednik dræave je priznao da je direktno uticao na Ustavni sud.

LaiËki reËeno - vlast je izvrπila tihi dræavni udar. Ustav znaËi da se vlast ''ustavqa'' - oganiËava od svake samovoqe, a naπa vlast ga bagateliπe veÊ godinu dana.

S obzirom da je sudstvo nezavisno, da li Ustavni sud sme tako da se ponaπa?

- Ustavni sud ne bi smeo da podlegne uticaju, ali nevoqa je da sudije u tom sudu izgleda nisu qudi od integriteta. Vidite da je i ministarstvo pravde, i skupπtiniski odbor za pravosue i Predsednik i ko zna ko joπ i dana u vreme kada moraju da bdiju nad ustavnoπÊu akata vlasti.

Je l` to znaËi da vlast izlazi iz demokratskih okvira?

- Ako imamo uz sve navedno i blokadu medija, gde do javnosti retko i teπko moæe da dopre drugaËije miπqewe, onda je to sklapawe mozaika koji se moæe nazvati nedemokratskim i apsolutistiËkim vladawem.

Ako kaæete vlast blokira one koji jedino mogu da ocewuju wen rad, gde je tu kraj?

- U ovom Ëasu, s obzirom da je rad Ustavnog suda blokiran, ne moæe niko sem naroda da zauzda

Iskra 1. juni 2013. .

vlast. Vlast danas maπe navodno spornim legitimitetom predstavnika kosovskih Srba, odnosno opπtina sa severa KiM, ali bojim se da je taj legitimitet sporniji kada je reË o dræavnom vostvu.

Oni na ovoj praksi i retorici nisu dobili izbore.

Naprotiv, obeÊavali su da Êe poniπtiti sve protivustavne sporazume i da Êe se boriti za oËuvawe teritorijalnog integriteta Srbije i wenih institucija na Kosovu i Metohiji, πto je uostalom i wihova ustavna obaveza.

©ta to sve u praksi znaËi?

- Da Êe, na primer, Priπtina odreivati mreæu osnovnih i sredwih πkola, koliko Êe biti odeqewa u srpskim ''enkalavama'', pa Êe ih, ako poæeli, ukidati arbitrarno. Sigurno neÊe imati razumevawa kao dræava Srbija koja ima sva osnivaËka prava, a koja ovim sporazumom ta prava daje Haπimu TaËiju. Iskustvo Srba sa tim institucijama je jako loπe joπ iz vremena Jugoslavije. Verujte, da je ovim sporazumom u pogledu ovlaπÊewa izdejstvovana Repubika Srpska, pitawe je da li bi to bio dovoqan garant Srbima da opstanu u neprijateqskom okruæewu. Republika Srpska ima unutraπwi kapacitet jedne dræave, bez meunarodnih kapaciteta, a ova takozvana Zajednica srpskih opπtina nema nijednu izvornu nadleænost, odnosno ona ne moæe niti jednu oblast da ureuje samostalno. Ona Êe imati samo prenete nadleænosti i to od strane Priπtine, koja moæe da kako im je prenela, te nadleænosti ograniËi i oduzme.

Ispada da vlast u Beogradu neÊe da uskrati finansirawe srpskih institucija, nego traæi da Srbi sami preu na kosovski buxet?

- To je mnogo konfornije i boqe za vlast, da raznim pretwama i ucenama natera narod na KiM da sami sprovode ukidawe srpskih institucija na KiM jer tako Beograd prebacuje odgovornost za svoj briselski potpis na Srbe na Kosmetu. Takoe, vlast je svesna da ukidawe srpskih institucija i na sveru i jugu podrazumeva donoπewe viπe desetina zakona u Skupπtini Srbije i na stotine podzakonskih akata sa kojima bi na videlo isplivala suπtina svega. A svi ti akti bi bili podloæni oceni ustavnosti. Vlast to æeli da izbegne. To je kao da ste doneli smrtnu presudu nekome, pa mu rekli imaπ izbor - ili da sam izvrπiπ samoubistvo ili da te ja ubijem.

Vlast kaæe da nikada neÊe priznati nezaisnost.

- I u ovom sluËaju su jedno reËi a drugo dela, taËka 14. jasno kaæe da jedna strana neÊe ometati drugu u evropskim integracijama, niti podstrekavati treÊe da to Ëine. ©ta to znaËi? Jel EU ribolovaËko udruæewe? To je zajednica dræava a to znaËi da Êe Kosovo tamo uÊi ne ka o autonomna

9

ZloËin nad... obzira πto je to prioritetni dræavni interes Srbije. Ne postoji ni jedna dræava koja vodi viπe raËuna o korektnosti prema drugima (i to onima koji rade na komadawu naπe zemqe) nego o sebi.

Ako izuzmemo DSS kao jedinu parlamentarnu stranku koja zastupa interese Srbije, Ëitava politiËka scena je do te mere servilna Zapadu, da se meusobno takmiËe ko Êe biti boqi u toj disciplini. Takva postavka nije sluËajna, veÊ predstavqa rezultat projektovane politiËke scene Srbije od strane Zapada.

Inspiracija Vlast je dugo pripremala javnost na protivdræavni udar πto dokazuje da je takav scenario veÊ ranije prihvatila (isto kao i prethodna πto je obelodaweno u Vikiliksu). O tome svedoËe izjave zvaniËnika u prethodnom periodu : „Moramo da prihvatimo realnost”, „Srbiju Ëekaju bolni ustupci”, „NaÊi Êemo trajno reπewe za Kosovo” i sliËno. S druge strane su govorili o neophodnosti ulaska u EU na takav naËin da su prevaziπli demokrate u svojoj evrofanatiËnosti: „Bez EU ne bismo preæiveli”, „Ne moæemo opstati kao izolovana dræava”, „Neophodne su nam investicije sa Zapada” i sliËne floskule. Posle probe javnosti (odbijawem dogovora nakon devete runde pregovora) doπao je momenat da vlast ispuni preuzete obaveze. KonaËno je 19. aprila Ivica DaËiÊ parafirao sporazum sa samoproklamovanim premijerom krπeÊi Ustav i zakone Srbije, koje je prethodno proglasio nerealnim. Nakon toga je usledila pripremqena podrπka vlade kao i skupπtinske veÊine. U postojeÊom okolnostima, kada veÊina politiËkih figura sprovodi interese Zapada a ne interese srpskog naroda, usvajawe akata koji su u suprotnosti sa nacionalnim interesima je pojednostavqeno. Sve poluge vlasti su pod kontrolom Zapada, pa tako ne postoji Ëak ni javna rasprava o ozbiqnim pitawima dræave.

Iako je veÊina graana Srbije protiv ulaska zemqe u EU, πto potvruju sva istraæivawa i ankete, otuena vlast po svaku cenu uz pretwu silom nastavqa da sprovodi ono za πta nema podrπku. Kriza EU se sve ozbiqnije πiri i produbquje. Radikalni evrofanatici (posebno VuËiÊ) se ne obaziru na prognoze, veÊ nas vode u evropsko blagostawe i prosperitet. Sigurno je da oni znaju πta se deπava u ©paniji, Irskoj, GrËkoj, Italiji, Portugaliji, Sloveniji, na Kipru, kao i kolika je prezaduæenost i nezaposlenost u EU. Joπ grotesknija je podrπka zemaqa EU koje znaju da Srbija nikada neÊe postati Ëlanica, ili recimo podrπka Velike Britanije koja æeli da izae iz EU (πto je ne spreËava da podræava Srbiju).

Wihova pozicija je jasna. Oni Êe podræavati Srbiju u svemu πto je za wu πtetno i ucewivati dokle god je to moguÊe, kao πto su to Ëinili kroz istoriju.

VeÊi problem predstavqa neznanica dokle Êe Srbija pristajati na ucene. Dobrovoqnim otuivawem dela svoje teritorije Srbija ne reπava agoniju u kojoj se nalazi (kako to predstavqa vlast), veÊ sama pokreÊe sledeÊi pripremqeni

8

projekat o nazavisnosti. Ako tome dodamo i poricawe Ustava (dakle i dræave) moæemo da zakquËimo da NikoliÊ, VuËiÊ i DaËiÊ inspiriπu i ohrabruju separatiste. Joπ jedna od neistina koju besramno iznose je da su „pregovorima” sa teroristima pristupili zbog srpskog naroda na KiM. Kao veliki dræavnici oni su doneli sudbonosnu odluku da ukinu dræavu Srbiju, a srpski narod predaju u ruke trgovcima qudskih organa uz garancije NATO a. Sva deπavawa na KiM od 1999. godine odvijala su se uz garancije NATO a. Od insceniranog RaËka koji im je posluæio kao povod za bombardovawe do okupacije i proterivawa sa vekovnih ogwiπta, jedina garancija su progoni, zloËini i ubistva Srba. Razlog zbog koga NikoliÊ, VuËiÊ i DaËiÊ vrπe zloËin nad sopstvenim narodom nije wegova zaπtita, veÊ vlast. Verovatno je da osim liËnih interesa postoje i drugi faktori koji ih motiviπu da izvrπe zloËin. U nekom narednom Vikiliksovom izdawu imaÊemo prilike da proËitamo sve razloge i motive. Kako su zapadne sile dobro birale svoje predstavnike, po wihovim sklonostima odnosno slabostima, uvek imaju argumente za ucenu od imovinskog stawa do raznih drugih afera u koje su ukquËeni predstavnici vlasti.

Relativizacija Ukidawe dræave Srbije na KiM vlast u Beogradu je proglasila za svoju veliku pobedu, najboqi dogovor u interesu Srba.

Haπim TaËi je postignuti sporazum predstavio kao konaËno pobedu nezavisnog Kosova, SAD I EU su pozdravile saradwu dve dræave dok je ruska dræavna agencija objavila da je Srbija priznala Kosovo. SPC je osudila izdaju dræavnih i nacionalnih interesa kao i Srbi sa KiM za koje je dogovor nevaæeÊi i neprihvatqiv. Iako svi sem vlasti u Beogradu (koja to neÊe da prizna) briselski dogovor vide kao odustajawe Srbije od svojih prava i svoje teritorije, NikoliÊ, VuËiÊ i DaËiÊ æele silom da ga sprovedu. Potpunom zamenom teza vlast manipuliπe istinom, koristeÊi se svim moguÊim sredstvima.

U tom ciqu VuËiÊevi portparoli piπu pretwe da Êe svako ko ne æeli da pristane na ukidawe Srbije biti suoËen sa bezbednosnim sluæbama. U svom pamfletu Pamet u glavu (ili metak u Ëelo?) jedan od wih otvoreno preti „maloj skupini prqavih srpskih kapitalista” koji æele da iskomplikuju situaciju u zemqi dok sporazum o normalizaciji odnosa vide kao priliku za to. MewajuÊi svoj liËni opis za relativizaciju naroda, ovakvi korisni idioti predstavqaju tek naznaku licemerja i bahatosti vlasti. Dok Ustavni sud „mudro” Êuti i odbija da bavi onim zbog Ëega postoji, VuËiÊ saopπtava „Vlada moæe pasti, ali ne i Briselski sporazum”. Za predstavnike vlasti u Srbiji je sporazum sa TaËijem vaæniji od ustavnog poredka zemqe, pa u skladu sa tim najveÊu opasnost vide, ne u teroristima i separatistima, veÊ u narodu koji odbija kapitulaciju. Svi koji su se usprotivili ukidawu Srbije postali su dræavni neprijateqi.

Takva postavka jeste u skladu sa realnoπÊu. U normalnim dræavama koje nemaju instaliranu i uzurpiranu vlast, neprijateq je svako ko radi pro (Kraj na str. 10/2)

Iskra 1. juni 2013.

Они врло добро схватају да је само формирање „Заједнице српских општина„ фактичко признавање Косова као државе јер се на „њиховом” простору коју они третирају као државу формира нека заједница Срба. И то без извршних овлашћења и надлежности у правосуђу, полицији, здравству, образовању и просторном планирању, које је Београд тражио - а о којем ЕУ САД и Приштина неће ни да чују. Тако смо ми од одбране КиМ прешли на одбрану Срба на шиптарском Косову, са којима смо пре тога направили границе, увели царинску контролу… Признајемо и уважавамо њихова документа, путне исправе, дипломе… Граничне прелазе, царину, издавање личних докумената и путних исправа има само држава, и ако ви све то признајете дефакто, ту творевину признајете као државу.

Од стране Брисела нам се стално потура да је то фактичко стање на терену, а наше руководство то „фактичко стање” прихвата, што је недопустиво. То фактичко стање је створено употребом силе и од њега се не може и не сме полазити, јер се употребом наше силе оно може преко ноћи изменити. Свако стање изграђено уз помоћ силе је привремено, и не може се неким самопроглашеним актима претворити у трајно и стабилно, нити се од њега сме полазити у било каквим преговорима. Ви имате једну доста оригиналну претпоставку: да ЕУ кроз настојање да Србија прихвати заједницу српских општина под контролом Приштине жели да терет финансирања Албанаца са својих леђа пребаци на Србију. Можете ли нам то ближе појаснити?

- Према подацима ММФ-а бруто домаћи производ (БДП) Косова за 2012. је око 7,930 милијарди евра. Како се ствара тих скоро 8 милијарди евра? Углавном кроз шверц свих врста роба, а посебно дроге. Шверц је у ствари једина „привредна гранa” која Шиптарима и Косову доноси више од 70% прихода. Ако Србија чврсто затвори канале шверца, неко Шиптарима мора да обезбеди тих 8 милијарди евра да остану на Косову, иначе ће масовно кренути у Немачку и богатији део Европе да би преживели. Тај масовни стампедо гладних стомака нико не може да спречи. Зато је Немачкој и осталим водећим чланицама ЕУ тако важно да Србија има добросуседске односе са Косовом, да тесно сарађују на плану трговине и привреде. Косово ће онда моћи нормално да развија своје канале шверца, а велики део тих роба ће ићи у Србију као знатно већем тржишту. Дрога ће такође преко Србије стизати на европска одредишта, али ће одређене количине и у Србији остајати. Немачка има врло јасан програм протеривања Рома, Турака, Шиптара, Курда, па и финансијски помаже земље у које треба да се врате ти непожељни.

Iskra 1. juni 2013.

Опште је познато да је у оквиру тог програма и код нас враћено око 10.000 Рома који чак ни српски не знају јер су се давно иселили или су у Немачкој рођени. Зато Немачка, мислећи о себи, неће учинити ниједан потез који би на Косову створио неодрживе услове за Шиптаре и приморао их да крену „трбухом за крухом”. Немачкој је много лакше и јефтиније да врши притиске на Србију, Македонију, Црну Гору, ближе окружење, да се према Косову отворе и фактички понесу највећи део терета његовог економског опстанка. Шта нам ваља чинити да изађемо из економске кризе, сачувамо народ и територију?

- Да би смо почели да излазимо из кризе, треба учинити неколико крупних заокрета у односу на оно што смо до сада на привредном и политичком плану чинили. Са истом привредном политиком, у истом амбијенту, уз ослањање на ЕУ, страна улагања, и са истим „стручњацима “ који су до сада све уништили - излазак из кризе није могућ. По мени, требало би ствари поставити сасвим другачије. Влада треба јавно да одустане од пута и уласка у ЕУ и да се окрене и другим земљама које са нама хоће да сарађују. То не значи прекид сарадње са земљама ЕУ, само што се она враћа на ниво класичних међународних привредних односа. У Скупштини Србије треба одмах обустави примену Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) и врати царине и царинску заштиту привреде. Сада је због деловања ССП-а српска привреда у потпуно неравноправној позицији са конкуренцијом из ЕУ која је гуши и уништава. Окренути се тешњој сарадњи са Русијом, арапским и афричким земљама у области пољопривреде, и индустријској сарадњи у областима које смо сачували или се могу активирати. Усвојити кинески модел привредног организовања као доказано најефикаснијег, са три горе изнета стожерна принципа. Само овако постављени политички и привредни правци могу нас брзо извући из кризе и оспособити да се криза из ЕУ и осталих земаља развијеног запада не прелива на нас. Паралелно са привредним уздизањем морамо се наоружавати, војно јачати, јер је то једина гаранција очувања територије и народа. Ми смо и даље најснажнија и најбројнија држава и нација централног Балкана, и све садашње претње од стане нашег окружења ће нестати чим подигнемо ниво своје војне моћи. Привредним замахом ми можемо да створимо јаке кохезивне односе у односу на наше окружење и снагом доминације можемо утицати на другачије процесе на овим просторима. Како оцењујeте финансијску кризу на Кипру, шта је стварна позадина те кризе, и какве могу бити њене међународно-економске и политичке последицe?

25

Usvojiti kineski... У једном од интервјуа вашем листу ја сам говорио да ЕУ не може да опстане у садашњем облику са двадесет осам држава и да ће бити реорганизована, односно подељена у четири групе држава. Први ниво ће заузимати лидери ЕУ, други значајније и веће државе, а трећи и четврти ниво ће бити земље за експлоатацију без свог суверенитета пренетог на ЕУ. Ово што се догађа на Кипру је програмирана криза којом управља Немачка, а која у пракси показује како ће се у будуће лидери ЕУ понашати према малим државама чланицама.

Кипар је требало сломити, успут и опљачкати, укинути га као „финансијски рај” и оф-шор зону преко које су милијарде евра клизиле ка Русији и источним земљама, а које немачке, француске и британске банке нису контролисале. Успут су опљачкани депозити богатих Руса, наших, али и малог броја европских богаташа који су преко својих кипарских офшор компанија избегавали високе порезе и добро пословали са Русијом. То је пре свега удар на руски капитал и брутална пљачка Руса тешка скоро 10 милијарди евра иако се том цифром не барата.

Да би се „операција Кипар” извела, пре тога требало је урадити и неке припремне радње: заменити ауторитативног и чврстог председника Кипра Деметриоса Христофијаса (званог „Руски ђак”) неком послушном марионетом. И само месец дана након ступања на дужност новог председника Кипра, немачког фаворита и врло послушног Никоса Анастасијадеса, Кипар је банкротирао. Мада сви западни медији у насловима пишу да се Кипар, прихватајући услове ЕУ, у задњем моменту спасао - ја мислим да је Кипар доживео више него банкротство. Цео Кипар је био једна „велика банка” и када ту банку напусте клијенти, остаће једино камење и сунце које пржи. Који ће то бизнисмен или компанија у будуће ставити своје паре на Кипар, ако су претходници дебело опљачкани. Нападом на Кипар требало је направити светски преседан и буквално отети 30% новца са рачуна компанија и људи, да сви други у будуће добро размисле у којој оф-шор зони држе своје паре. Да схвате да ако та зона није под директном контролом Хамбурга, Лондона, или Wall Street-а, онда то није сигурно место за њихове паре. Али у овој немачкој рачуници има и једна бумеранг рупа, која целу ЕУ може жестоко коштати. Под притиском да су оф-шор зоне постале несигурне, и да пословање у њима није сигурно, капитал ће почети да клизи ка неким сигурнијим државама које нико не може да преко ноћи опљачка су свакако Кина и Русија. Услови тамо нису примамљиви као у оф-шор зонама, али су вам паре апсолутно сигурне, у државним банкама, а још важније је да

26

никавим притисцима из САД или ЕУ те банке неће открити колики је салдо на вашем рачуну - што је многима јако битно. Ова опасна кипарска „игра” на плану финансија и банкарства у свету ће изазвати крупне последице, велике ломове и финансијске ратове - са тешким последицама, нарочито по мале државе. Оне државе које су све ставиле само на једну карту ЕУ. Како оцењујете однос највећих држава Запада према Русији - Америке, Велике Британије и Немачке? Како да се ми поставимо у томе?

- Односи Запада према Русији су све отвореније непријатељски и у томе предњаче Америка, Велика Британија, али за два тона ниже је понашање Немачке. Немачка то ради доста уздржано јер исувише зависи од руских енергената и сировина, па не би баш да потпуно заоштри ситуацију. Воде се неки облици невидљивог рата, а сада се прешло на најопаснији терен, терен финансија, банкарства и монетарног рата, који може врло лако да уништи постојећи светски финансијски систем. Тај систем је потпуно деформисан и на издисају, али све док се не изгради нови није га добро потпуно разорити, због великог броја малих земаља које би се тада нашле у својеврсном финансијском вакууму или „безваздушном простору”, чији би доток „ваздуха” зависио од воље Немачке или САД.

Ми, као мала земља, немамо ту шта да кажемо, нити у овим биткама можемо да учествујемо. Можемо само да на време процењујемо и побегнемо са неких потенцијално опасних дестинација, као што је то сад био Кипар, или како ће то бити ЕУ за две три године. У неком војном и геостратешком погледу ми смо сада минорна, окупирана земља којој се сервирају само ултиматуми и коју нико ни за шта не пита. Ако немате силу која може НАТО бар да окрзне, ви дефакто не постојите. Све се из корена мења ако у Србији чучи неколико система С-300 или, не дај Боже, С-400, па још уз њих и неки ракетни системи средњег квалитета и домета као што су „Бук”, „Тор”, „Панцир”… Тада сте ви озбиљна земља, коју нико не уцењује, којој се не отима део територије и од које неком посланику ЦДУ, Андреасу Шокенхофу, не би ни пало напамет да тражи промену свести.

У овом свету силе ваше је само оно што можете да одбраните. Не морате да имате силу да победите НАТО, довољно је да можете да га „огребете” јер НАТО и огреботине тешко подноси. Односно нема оправдања пред својим грађанима зашто тамо на Балкану гину наша немачка, холандска, француска, британска… деца, а тамо нема ни нафте ни било чега другог да се отме. „Геополитика”, април 2013.

(Podvukla - Iskra)

Слободан Ерић

Iskra 1. juni 2013.

NikoliÊ-VuËiÊ-DaËiÊ

ZLO»IN NAD SOPSTVENIM NARODOM Konstrukcija Sada je jasno da preurawena briselska Ëestitka Tomislavu NikoliÊu nije bila puka sluËajnost. Mnoge stvari su ukazivale na to da izbori nisu doneli promene, iako su graani glasali za wih. Umesto novog politiËkog pravca, dobili smo joπ jednu dobro osmiπqenu prevaru, prividno patriotsku a suπtinski relicitacijsku, zahvaqujuÊi kojoj je nastavqena poraæavajuÊa politika Srbije.

SAD su pronaπle naËin da korak po korak implementiraju Ahtisarijev plan za „nezavisnost” Kosova, pored toga πto je on odbijen u SB UN zahvaqujuÊi podrπci Rusije. Iako premijer Srbije (kao i hor sekularnih sveπtenika) tvrdi da je Kosovo davno izgubqeno postavqa se pitawe o Ëemu on „pregovara” u tom sluËaju a da to nije potraæivawe. Svakako da su SAD i EU reπene da Kosovo uËine „nezavisnim” i da su do sada uradile sve πto je u wihovoj moÊi da ostvare taj ciq (a mnogo toga je u wihovoj moÊi). Meutim bez pristanka Srbije one ne mogu da kapitalizuju uloæeno vreme, novac i silu. I pored svega πto je uËiweno veÊina zemaqa sveta meu kojima su i vodeÊe svetske sile BRIKS ne priznaju „nezavisnost” Kosova. Wihov stav je na poziciji odbrane meunarodnog prava uvaæavawem Rezolucije 1244 SB UN u kojoj se garantuje teritorijalni integritet Srbije ukquËujuÊi i wenu autonomnu pokrajinu KiM. MoÊne sile su se izjasnile da nemaju nameru da priznaju secesiju Kosova sem ukoliko to ne uËini Srbija, jer bi time svaka okupacija bila kredibilnija od prava. Dakle kquË za reπavawe kosovskog pitawa je iskquËivo u rukama Srbije. Jedino Srbija moæe da „legalizuje” protivpravni akt separatista.

Oni koji su reπili unapred da je gubitak Kosova najboqi dogovor, priËaju o tome da niπta ne moæe da se promeni i da je meunarodna zajednica na strani Albanaca, kako bi napravili sebi alibi.

Wihov pojam meunarodne zajednice svodi se striktno na Zapad ignorisawem Ëiwenice da je hegemoniji SAD doπao kraj. Takoe, nasilno implementirawe Ahtisarijevog plana ne bi bilo moguÊe bez pristanka Srbije. ZahvaqujuÊi Borisu TadiÊu 2010. godine je pod pritiskom usvojena Rezolucija o Kosovu u GS UN kojom se Srbija saglasila da uËestvuje i izgradwi „nezavisnog” Kosova uz posredniËku ulogu EU koja je jedan od autora te „nezavisnosti”. Nakon toga sledilo je daqe samouruπavawe Srbije kroz niz nepovoqnih dogovora po taËkama Ahtisarijevog plana i postepenog samoodricawa .

NikoliÊ je u predizbornoj kampawi obeÊao da Êe preispitati dogovore izmeu Beograda i Priπtine (StefanoviÊ-Tahiri) i da Êe poniπtiti sve one koji su πtetni po Srbiju. VeÊina naroda ne podræava politiku suprotnu dræavnim i nacionalnim interesima, i iz tog razloga su

Iskra 1. juni 2013. .

NikoliÊ VuËiÊ i DaËiÊ dræali patriotske govore pre izbora. Da je NikoliÊ u predizbornoj kampawi ponudio ubrzanu TadiÊevu politiku tj. predaju KiM zbog svetle buduÊnosti Srbije u EU, sigurno je da ne bi figurirao na mestu predsednika dræave.

NikoliÊeva obeÊawa kao i stiropor „revolucija” uz πtrajk glau imali su za ciq samo dolazak na vlast. SNS oπtro kritikovala politiku Borisa TadiÊa kao izdajniËku, nakon ostvarivawa ciqa tj. dolaska na vlast nastavili su kontinuirano uruπavawe pregovaraËke pozicije Srbije uz prihvatawe svih ranijih dogovora kao obavezujuÊih.

Ukrali su TadiÊevu politiku (za πta ih je optuæio i sam TadiÊ) koju su okarakterisali kao izdajniËku, nazivajuÊi je sada najboqim moguÊim reπewem u trenutnim uslovima.

Napredwaci su postali daleko pragmatiËniji i od demokrata pa je „dijalog” podignut na viπi nivo, dok su mediji poËeli da izveπtavaju o dogovoru dva „premijera”. Tomislav NikoliÊ je prethodno kritikovao TadiÊevo rukovawe sa TaËijem, ali ga to nije spreËilo da se i sam rukuje sa wim uz obrazloæewe da na taj naËin podræava pregovore izmeu Beograda i Priπtine. Sve Ëiwenice su jasno ukazivale na to da sadaπwa vlast namerava da zavrπi ameriËki projekat NATO dræave pod upravom narko-teroristiËkih struktura. Da postoji moguÊnost drugaËijeg reπewa tvrdi i Rusija, koja je viπe puta iznosila primedbe da ne mogu da utiËu na odluke Srbije, ali da æeli da uËestvuju u dijalogu kao garant odbrane srpskih interesa tj meunarodnog prava. Vlast u Srbiji uporno pokuπava da iskoristi Rusiju za obmawivawe sopstvenog naroda. Umesto prihvatawa podrπke za reπavawe pitawa KiM, NikoliÊ je otiπao u Moskvu da izjavi qubav Rusiji πto je krajwe neprimereno za dræavniËku poziciju. Srbija je morala da prihvati pomoÊ Rusije u borbi za neosporno pravo da saËuva svoj integritet, umesto patetike koju je ponudila.

Saradwa dve dræave je dokaz meusobnog prijateqstva (od koje vlast u Srbiji beæi) dok izjava qubavi sluæi za skupqawe jeftinih politiËkih poena na πtetu ugleda zemqe (ako je od wega joπ neπto ostalo). Uz podrπku velikih sila Srbija je mogla da vrati pregovore o KiM u UN bez posredniπtva EU koja otvoreno podræava Albance. Ruski zvaniËnici su predloæili Srbiji da preduzme takve korake. O tome je govorio i Tomislav NikoliÊ, ali je sve ostalo na praznim reËima, kao i sva predizborna obeÊawa.

Kako se uopπte moæe verovati reËima predsednika i premijera koji ne poπtuje zakletvu da Êe zastupati interese naroda, i za koje je Ustav mrtvo slovo na papiru. Prilikom posledweg susreta sa Vladimirom Putinom, DaËiÊ je ruskom predsedniku objasnio da bi sada bilo nekorektno (prema „prijateqima” iz EU ) da insistiramo na vraÊawu reπavawa kosovskog pitawa u UN, bez

7

Demokratija i...

који тренутно добијамо. Јасно је да би оваква реформа захтевала улагања више новца него што се то сада чини, али о нужности улагања у квалитет образовања, излишно је и говорити. Јер ако не желимо да добар део државног буџета потрошимо на образовање наше деце, догодиће нам се да ће нашом државом управљати људи који нису научени да управљају ни сопственим домаћинством. Не заборавимо да је ова земља и њена слобода плаћана далеко већом ценом него што ћемо ми платити њену будућност улагањем у образовање.

А либерал-демократска држава данас, укида сеоске школе јер јој се не исплати да плаћа учитеља који би учио 5-6 ученика у неком забаченом крају Србије. Али изгледа да се с друге стране „нашој” држави (тачније, њеном систему и режиму), исплати када тих 56 породица напусти своју земљу и радно место у пољопривреди, те се пресли у град како би школовало своју децу, а посао уместо у производњи хране замени послом шишања косе или препродавањем кинеске робе. Без јаког села нема јаке нације, јер ако сами не производимо храну онда је морамо или увозити или избацити из употребе. На овом примеру, упечатљива је органска повезаност свих грана народног живота, те да је декаденцијом образовног система, условљена и декаденција у другим областима.

Проблем реформе нашег школства, јесте и сам концепт актуелне реформе, као и људи који овакву реформу данас спроводе. Она се заправо спроводи са циљем стварања јефтине радне снаге која неће имати могућности да размишља, већ само да ради. Тако се из стручних школа данас укидају социјологија, историја, географија и многи други општеобразовни предмети, те будући заваривач цеви неће познавати сопствену историју, традицију и културу, и као такви биће далеко подложнији процесима етничке и културне глобализације. Када га лишимо познавања основних социолошких знања о појавама и процесима око себе, онда ће са њим веома лако моћи да манипулишу политичке партије, секте, маркетинг агенције и друге интересне групе. А када га оставимо и без географије, остаће изгубљен у простору и времену, затворен у сопственом видном пољу. Овакав радник не размишља, нема жељу за усавршавањем или путовањем, нема развијене никакве културне потребе и навике. Чак и да га оставите без апарата за варење и маске, он неће више бити у стању ни да се побуни против губитка посла. Оваква реформа створиће од државних школа забавишта и игралишта, без реда, рада

6

и смисла. И тако, док се деца у Србији буду забављала и уживала у небројаним дечијим и људским правима и повластицама, нека друга деца ће ићи у оне школе у којима се ради, учи и размишља. Решавање изнетих проблема

Ове проблеме могуће је решити усвајањем потпуно новог погледа на цео систем, домаћинским управљањем и коришћењем логичког апарата. Код многих изнетих проблема решење се већ и само по себи намеће па ћемо овом приликом изнети само основне смернице за стварање система каквог желимо.

Деценијама смо школу третирали као систем за производњу радника. Наравно ми и даље можемо производити људске ресурсе али не без мозга и без сопствених идеја. Насупрот демократској индивисуалистичкој концепцији, наш човек мора током школовања схватити која је његова улога у народном организму. До сада смо школовали људе који по завршетку школе нису знали шта би радили са собом. Најпре што је нужно, јесте да се измени план и програм тако да у њега уђу све неопходне животне вештине. Иако кућно васпитање и животна школа многе неминовно научи различитим корисним знањима и вештинама, не може се ипак подразумевати да ће неко сам од себе научити све оно што жели и што ће му бити на корист. Уместо досадашњег школовања свих за све, морамо одредити за свакога шта се са њим може учинити а да то буде најбоље и за њега и за народ као целину. Јер он неће живети ван народа, нити може живети ван народа. те се стога мора и наћи најбоље место за њега у народу. Ради се о висококвалитетној професионалној оријентацији након које ће школа од њега створити не само обичног вариоца, него и технолога који ће успут знати и да вари.

Дакле, нужно је променити начин учења и успоставити јасан систем дисциплине и правила понашања. Прво научити људе да размишљају па их онда пустити да обрађују податке и доносе закључке сами. Овом приликом смо настојали да изнесемо дијагозу савременог образовног система, и укажемо на нека од начела жељеног препорода у овој области. Начела која тек треба детаљније разрађивати, а која ће бити део пропграма нашег народног препорода и устанка! Устанка против мнозине демоктатско-материјалистичких корова, и либераномондијалистичке стихије, који већ предуго трују наш народни организам.

J. Алексић Iskra 1. juni 2013.

VLADA SRBIJE SABOTIRA JUÆNI TOK Da je Srbija zemqa neverovatnih dogaaja potvrdila je i konferencija za πtampu ministarke energetike Zorane MihajloviÊ na kojoj je ona predstavila plan restrukturirawa javnog preduzeÊa Srbijagas, koji Êe ukoliko bude realizovan direktno ugroziti Juæni tok i ruske investicije u Srbiji vredne 5 milijardi evra.

Iako je u februaru Skupπtina Srbije usvojila Zakon o Juænom toku kojim se ovom velikom meunarodnom poduhvatu dodequje status projekta od javnog znaËaja, πto znaËi da se na wega neÊe primewivati odredbe TreÊeg energetskog paketa EU, vlast u Beogradu je za samo dva meseca naπla naËin da poniπti te efekte Zakona. Kako ministarka MihajloviÊ navodi u svom dokumentu „sprovoewem postupka restrukturirawa i reorganizacije JP `Srbijagas`, Republika Srbija æeli da obezbedi ispuwewe uslova iz TreÊeg paketa Energetske zajednice„ dok se restrukturirawe realizuje u ciqu izvrπewa obaveza prema EU. U oktobru 2011. godine Savet ministara Energetske zajednice JugoistoËne Evrope usvojio je na sastanku u Kiπiwevu (Moldavija), pravila Evropske unije o unutraπwem træiπtu elektriËne energije i prirodnog gasa, poznat kao TreÊi paket. EU je prethodno u julu 2009. usvojila TreÊi paket pravila za jedinstveno EU træiπte prirodnog gasa i elektriËne energije. TreÊi paket je svojevrsna strategija borbe protiv Rusije i predstavqa pokuπaj reketirawa Gasproma, zbog Ëega je ruska strana æestoko reagovala protiv ovih jednostranih mera Brisela.

Moskva je na samom poËetku podnela zahtev da se Gasprom izuzme iz ovih pravila EU. Briselski dokument nalaæe ruskom holdingu da osigura pristup stranim kompanijama, polovini svoje gasovodne infrastrukture u EU, zbog Ëega bi prodaja ruskog gasa u ovom delu Evrope mogla da postane nerentabilna.

Prema miπqewu direktora Fonda za energetski razvoj Sergeja Pikina ovakvo ponaπawe briselske birokratije moæe da dovede i do prekida isporuka ruskog gasa EU. Da bi se spreËilo smrzavawe graana EU tokom zime, naeno je moguÊe reπewe da se ruskim gasovodima dodeli status jedinstvenog prekograniËnog projekta na koji se ne primewuju pravila iz TreÊeg paketa, meutim Brisel taj predlog nije prihvatio.

SledeÊa moguÊnost je bila dodela statusa nacionalnog projekta za Severni i Juæni tok u dræavama kroz koje prolazi gasovod, πto takoe podrazumeva da sporne odredbe neÊe biti primewene. U tom ciqu u nizu zemaqa Gasprom je veÊ dobio podrπku. Bugarska i Maarska su dale projektu Juæni tok status nacionalnog. »ak je i kancelar NemaËke Angela Merkel obeÊala predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da Êe se zalagati za stopostotno koriπÊewe kapaciteta Juænog toka od strane Gasproma.

Meutim, ono πto vaæi u NemaËkoj, ne vaæi u Srbiji. Krajem marta, prilikom posete Beogradu prvi Ëovek Gasproma Aleksej Miler je prema pisawu srpskih medija upozorio da „pojedinci pokuπavaju da opstruiraju Juæni tok” nakon Ëega mu je Aleksandar

Iskra 1. juni 2013.

VuËiÊ dao liËne garancije da Êe „izbaciti iz stranke i Vlade” svakog ko bude ugroæavao Gasovod. Miler je takoe podsetio na suπtinski znaËaj Srbijagasa u realizaciji megaprojekta Juæni tok koji Srbiji moæe da donese do 5 milijardi evra investicija. Gasprom i Srbijagas su 2009. godine potpisali sporazum o osnivawu kompanije „Juæni tok Srbija” koja je vaæna za izgradwu gasovoda u naπoj dræavi, da bi u martu 2013. godine potpisali ugovor o dugoroËnoj isporuci gasa Srbiji do 2021. godine. Meutim samo mesec dana nakon datih obeÊawa Alekseju Mileru, ministarka energetike Zorana MihajloviÊ je kao predstavnik republiËke vlade iznela plan koji podrazumeva potpunu primenu TreÊeg paketa pravila EU od strane Srbije. Takoe, wime se Srbijagas gura u sigurnu propast.

Da li su ovi potezi rezultat neËijeg neznawa? VeÊ duæe vreme se u Srbiji postavqa pitawe zbog Ëega se nekoliko puta odlaæe poËetak gradwe Juænog toka. Ëak je krajem 2012. godine predsednik Rusije Vladimir Putin trebao da sveËano otvori radove na projektu u Srbiji. Meutim do toga nije doπlo. Nakon posete Alekseja Milera Beogradu ruska strana je ponovo postavila pitawe zbog Ëega se kasni.

Ministarka MihajloviÊ, profesor na privatnom univerzitetu Megatrend je tada pokazala svo svoje neznawe i nestruËnost kada je javno izjavila da izgradwa Juænog toka ne moæe da poËne u Srbiji dok cevi ne prou kroz Bugarsku. Ministarku bi verovatno zaËudio podatak da je gradwa Severnog toka poËela u isto vreme na teritoriji Rusije i NemaËke, te da gasovodi nisu isto πto i potez Ëetkicom na slikarskom platnu. Pored ovoga, ministarka MihajloviÊ je objavila dva razliËita dokumenta o restrukturirawu Srbijagasa. Prvi koji smo citirali nosi naziv „Polazne osnove za restrukturirawe sa reorganizacijom JP Srbijagas Novi Sad” a drugi „Polazne osnove za restrukturirawe JP Srbijagas Novi Sad”.

Ovo drugo je navodno finalna verzija.

Primena TreÊeg paketa EU zadræana je u obe verzije. U posledwoj verziji izbaËeni su izmeu ostalih delovi o otkupu 25 odsto akcija Jugorosgasa, navodnom dugu Srbijagasa od 1,2 milijarde evra, pravima radnika prilikom otpuπtawa i naziv srpskog energetskog holdinga na engleskom jeziku (Serbian Energy Enterprise). Sam naziv kompanije koja po planu republiËke vlade treba da zameni Srbijagas, na engleskom jeziku svedoËi o prethodnim konsultacijama Beograda sa Briselom i Vaπingtonom u sastavqawu ovog dokumenta. U svakom sluËaju, zbog namerno preuveliËanih dugova Srbijagasa i izostavqawa informacija o potraæivawima tog preduzeÊa, sve podseÊa na eliminaciju srpskih banaka koju je svojevremeno realizovao Mlaan DinkiÊ.

Ministarka Zorana MihajloviÊ koja je bliski saradnik Aleksandra VuËiÊa, svojevremeno je jednostrano mewala odredbe predloga ugovora izmeu Srbije i Rusije o isporuci gasa, u nastojawu da iz wega izbaci kompaniju Jugorosgas. MihajloviÊeva je pre nekog vremena povela i pravi krstaπki rat protiv Duπana BajatoviÊa zbog navodne korupcije, meutim svima je jasno da je wen pravi ciq od poËetka bio strateπki partner Gasproma u Srbiji -

27

Vlada Srbije...

REBALKANIZACIJA BALKANA

Srbijagas, πto je i pokazala predstavqawem svog plana restrukturirawa.

Ovi potezi Zorane MihajloviÊ nisu nikakvo iznenaewe jer je ona kao saradnik antiruskog fonda ISACpisala o potrebi suzbijawa ruskih strategija na Balkanu. U vezi sporazuma Srbije i Rusije o kupoprodaji NIS-a i izgradwi Juænog toka MihajloviÊeva navodi sledeÊe: „UzimajuÊi u obzir aktuelne zakone u Srbiji u kojima se reguliπu uslovi i naËin obavqawa predmetnih energetskih delatnosti, aranæman sa Ruskom Federacijom je u suprotnosti sa wima (kao i sa acquis commun nantare EU). Bez obzira πto Srbija joπ uvek nije u obavezi da primeni sve relevantne zakone EU, opredeqenost Srbije ka putu u EU, potpisivawe Sporazuma o stabilizaciji, kao i Ugovora o energetskoj zajednici zemaqa JI Evrope, morao je biti vaqan razlog da se u aranæman na ovakav naËin ne ulazi. Sa druge strane, upravo je poloæaj Srbije i wen korak do EU jedan od razloga ruske strane, Ëime ona bez obaveze poπtovawa mnogih pravila i standarda EU, ulazi na prostor EU, sa joπ jedne „nepokrivene” rute. Ovaj dokument je za Srbiju, u odnosu na sve ostale koje je RF sklopila sa drugim zemqama, a vezano za izgradwu gasovoda Juæni tok, daleko najnepovoqniji.

NajveÊi problem jeste status tzv. `vezane trgovine`, po kojoj Srbija prodaje direktnom pogodbom NIS, a za uzvrat dobija krak gasovoda. Ëak i kada bi se zanemarila Ëiwenica postojawa ovakvog najprimitivnijeg naËina poslovawa (trampa - feudalizam), ostaje veliki broj nereπenih pitawa i problema.”

Dakle, izgradwa Juænog toka koji Srbiji donosi do 5 milijardi evra investicija, poveÊava energetsku efikasnost tri puta i jaËa energetsku bezbednost zemqe, za ministarku energetike iz SNS-a je nepovoqna i primitivna. Da li je sada jasno zbog Ëega MihajloviÊeva napada Srbijagas i Juæni tok?

Pored toga πto je potpredsednik SNS i ministarka energetike, Zorana MihajloviÊ je i jedan od osnivaËa NVO „East-West Bridge” u kojoj se okupqaju predstavnici Trilateralne komisije u Srbiji, masoni i lobisti predvoeni bivπim Titovim prevodiocem i dopisnikom CNN Jovanom KovaËiÊem.

KovaËiÊ je bio i Rojterov izveπtaË sa jugoslovenskog ratiπta od 1991. do 1998. godine. Tada je satanazicaji Srba od strane zapadnih medija bila u punom jeku. Trilateralnu komisiju u SAD Ëine poznati rusofobi i srbofobi meu kojima su i Zbigwev Bæeæinski, Xozef Naj i Strob Talbot. Bæeæinski je dobar deo svog radnog veka posvetio razbijawu SSSR-a i SFRJ. Wego frustracije Putinom i sve jaËom Rusijom ponekad imaju i komiËan karakter.

Na kraju, sasvim je jasno da Aleksandar VuËiÊ i Zorana MihajloviÊ sluæe elitama na Zapadu koje veÊ viπe od dve decenije uniπtavaju srpski narod i srpske zemqe. Wihovi napadi na Juæni tok, Gasprom i Srbijagas zato ne trebaju nikog da Ëude.

Fond strateπke kulture 27.4.2013

28

Boris ALEKSI∆ (Podvukla - Iskra)

Balkanizacija je πiroko prihvaÊen pojam za podele, cepawa teritorija i naroda, sa svim onim πto takve procese prati. Proteklih decenija, sve do danas, deπavawa u ovom delu Evrope ilustruju rebalkanizaciju Balkana obnavqawem starih i nastajawem novih podela, uspostavqawem novih nacija, novih jezika, nacionalnih mawina.

Taj proces niti je spontan, niti je rezultat iskquËivog delovawa lokalnih i regionalnih Ëinilaca. Podele, razbijawe starih i nastajawe novih dræava, Ëesto nesposobnih da same obezbeuju egzistenciju i razvoj, odvija se pod snaænim dejstvom stranih, vanregionalnih sila Ëija je strategija uspostavqawe dominacije nad drugim narodima i teritorijama, nad wihovim ekonomskim, prirodnim i geostrateπkim resursima. Podelama i izazivawem „kontrolisanih sukoba” te sile uklawaju prepreke ostvarivawu strategije dominacije. Balkanizacija, na izvestan naËin, doæivqava svoju globalizaciju.

Separatizmi jaËaju u nizu evropskih zemaqa, ukquËujuÊi i u nekim Ëlanicama Evropske unije, kao πto su Belgija, ©panija, Velika Britanija, Francuska. U nizu zemaqa sukobi izazvani stranim meπawem doveli su, ili otvorili put ka faktiËkim podelama. Ne gubeÊi iz vida razlike i specifiËnosti, takvi su sluËajevi, na primer, Sudan, Libija, Irak, Avganistan, Mali, Kipar i drugi. Ostaje da se vidi kakva Êe biti sudbina Sirije, nakon πto se sadaπwi sukobi u toj zemqi i oko we, zaustave. Nasilno oduzimawe Kosova i Metohije od Srbije, pripremqeno agresijom NATO 1999. godine, sastavni je deo politike rebalkanizacije Balkana. SAD, NemaËka i Velika Britanija, direktno i posredstvom NATO i EU vrπe koncentrisani pritisak primewujuÊi politiku „πtapa i πargarepe” da se Srbija saglasi sa oduzimawem Kosova i Metohije, a da zauzvrat dobije obeÊawa boqeg æivota koji, na toj osnovi, teπko da ikada moæe doÊi.

Ovo su samo neki od akcenata i teza iznetih tokom razgovora Alfreda Mardera, predsednika svetske asocijacije gradova nosilaca mira sa grupom studenata Beogradskog univerziteta, Ëlanovima i prijateqima Beogradskog foruma za svet ravnopravnih...

Tokom razgovora bilo je reËi i o opasnostima koje sobom nosi strategija globalizacije intervencionizma NATO Ëiji su osnovni ciqevi stavqawe pod kontrolu izvora energenata, strateπkih sirovina, najvaænijih geo-strateπkih podruËja i putnih pravaca. Istaknuto je da ova strategija ruinira ulogu Ujediwenih nacija, posebno, Saveta bezbednosti, i meunarodnog prava, πto vodi destabilizaciji meunarodnih odnosa i opasnostima od konflikta πirih razmera. Sa izbijawem ekonomske krize te opasnosti se zaoπtravaju...

10.5. 2013.

(Podvukla - Iskra)

Beogradski forum za svet ravnopravnih

Iskra 1. juni 2013.

послужити у свакодневном животу. Али управо у томе и јесте суштина демократсско-мондијалистичке атомизације и затупљивања личности. Следећи велики проблем нашег образовног система јесте тај што никога од нас није оспособио за неке од основних животних вештина као што су: вожња бицикла или било каквог моторног возила, пливање, самоодбрана, руковање противпожарним апаратима, пружање прве помоћи, узгој биљака и животиња итд. Све поменуто, ако смо и научили, научили смо негде другде, а због таквог недостатка многи наши сународници нису у потпуности оспособљени за живот, док су неки други због оваквих пропуста били лишени живота. По садашњем закону у школи проводимо минимум 8 година. Нажалост и поред оволико времена проведеног тамо, дешава се да се неко ипак удави у базену или се отрује угљенмоноксидом јер га нико није научио како се ложе пећи на чврста горива. Дакле други озбиљан проблем јесте губљење времена. Просечан човек проведе у школском систему Србије 12 година, 8 у основној и 4 у средњој школи, након чега је оспособљен за обављање само једног посла. Односно има само једну квалификацију. Нама је дакле потребно читавих 12 година да би смо оспособили човека да постане пекар. Зар не мислите да смо то могли постићи за свега 6 година? Некада су наши стари слали децу, што би се онда рекло, да уче занат, а за то им није било потребно више од 4 године, зависно од тежине заната који су учили. Поставља се логичко питање, на шта смо потрошили све ове године? Одговор наравно знате и сами. На учење разноразних садржаја којих се више ни не сећате. Не оспоравамо да ту има доста нужних и корисних ствари, међутим каква је корист од тога ако их се убрзо више не сећамо или ако не знамо да их применимо? Примера ради, можемо знати како се зове свака кост на нашој лобањи, али то сазнање нам неће помоћи да укажемо прву помоћ некоме коме су те коске поломљене. Можемо знати све о државном уређењу Немањићке Србије, али нико нас у школи неће научити како да најбоље елементе тог система успоставимо у сопственој држави како би она поново била велика и снажна као некада. Да не спомињем да нам у школи нико није рекао да се држава може мењати и набоље. А тако нешто и не чуди од једног либерал-демократског концепта, који сам по себи са својом теоријом народне суверености и третирања нације као групе грађана (једног историјског тренутка), третира историју тек као реликвију из прошлости наших крајева, без настојања да пробуди ону Iskra 1. juni 2033. . .

живу духовно-крвну везу између славних предака и нових нараштаја потомака.

Следећи велики проблем савременог система образовања у Србији, везан је за непостојање жељеног нивоа дисциплине код ученика. Ово не само да је разлог за релативно низак квалитет наставе, већ представља и посебан проблем сам за себе. Јер чак и када бисмо имали квалитетан наставни план и програм, ми га данас не би могли адекватно спровести због све већих права која закон даје ученицима и њиховим родитељима. Примера ради, више није могуће избацити ученика из основне школе, ма колико се он безобзирно понашао, што отвара велике могућности ученицима да раде шта год хоће и да за то не сносе никакве санкције. Школа их тако практично учи да злочин може проћи некажњено, те је као таква постала само допуна данашњем, претежно лошем кућном вапитању, са превеликим и штетним снисхођењем деци. Стога смо дошли и до тога да су неки ученици чак и заволели школу из разлога што у њој нема забрана и ограничења каквих има код куће. А тамо где нема никаквих правила понашања не може се одвијати никакав смислени процес, па чак и ако је он добро осмишљен и привлачан за ученике. Неко ће можда казати да деца праве проблеме стога што им је час незанимљив. Али час није ни замишљен да буде занимљив, јер школа није ни замишљена као простор за забаву. Ученици праве проблеме не зато што им је досадно него зато што је прављење проблема дозвољено. Без претеривања, можемо рећи да се овај проблем може решити јако једноставно. Наиме, ако је могуће објаснити детету да се не сме играти са бакином протезом или уринирати у лифту, зашто не би било могуће обајснити му и пар основних правила понашања у школи? Велики недостатак нашег система образовања јесте и велика потрошња средстава из државног буџета. Систем који имамо није потребно финансирати из разлога што он не даје никакве позитивне резултате. Примера ради данас издвајамо новац како бисмо плаћали наставника групе од 30-35 ученика. У овим околностима није могуће очекивати да било ко од њих 30-35 научи било шта и то онако како би требало. Наставник једноставно није у могућности да свакоме посвети онолико времена колико му је као појединцу неопходно. Није реално ни очекивати да ће настава бити индивидуална али евидентно је да квалитет наставе расте са смањењем броја ученика по одељењу. Оно што настојимо да кажемо, јесте да се далеко више исплати плаћати наставника за оделење од 15 ученика него за оделење од 30-35, јер је квалитет наученог у том случају далеко већи од оног

5

ДЕМОКРАТИЈА И ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ

либерал-демократски концепт „образовања”, као пркос традицији и јемство онеспособљавања личности

Једна од кључних претпоставки за опстанак и унапређење деструктивног процеса политичке мондијализације - као модерног израза либералне демократије, јесте и константно реформисање образовних система, са циљем да се здрави елементи у њима максимално прореде, те да се развој младих људи, пажљиво усмерава ка плански одређеним потрошачким калупима Новог доба.

Реформе, које у последњих десетак година у Србији са таквим циљем спроводе овдашњи прозападни марионетски режими, несумњиво имају своје извориште и узор у полувековној декаденцији образовно-васпитног система европских народа. Наиме, како је запазио и Драгош Калајић као изванредан познавалац дијагнозе европског суноврата, још почевши од 1945. године, широм планете се уништава класични, диференцирани и „вертикални” систем васпитања и образовања, а намеће једнообразни и „хоризонтални”, према програму стварања једноличног човечанства.

Уз избацивање класичних „мртвих” језика (који су у духу антитрадицијске пропаганде модерних либерал-демократа проглашени неупотребљивим), и свеопшту вулгаризацију наставних програма и испитних концепата, утире се пут систему који вештачки продужава инфантилни стадијум, где дете учи само и једино посредством опонашања. Док је диференцирани и „вертикални” систем образовања стварао самосталне и независне личности (које су оспособљиване за самостално изражавање и функционисање), овај демократско-мондијалистички, једнообразни и „хоризонтални”, систем производи послушне и зависне индивидуе, чији се креативни потенцијал затире (примера ради) и путем затупљујућих квиз-питалица са заокруживањем понуђених решења, као и (на плану општег образовања) значајним дистанцирањем од бисера светске и националне културне баштине. Данашњој Србији, нужан је свеобухватни духовно-културни и морални препород, који свој израз мора имати у виду радикалног раскида са савременим системом образовања у нас. У односу на њега, супериорни су чак и они милошевићевски и комунистички концепти, који су такође обиловали мноштвом мањкавости и погрешних поставки, али су макар били лишени сорошевских метода систематског затупљивања омладине.

4

Систем образовања у данашњој Србији

Један од кључних елемената неопходних за функционисање сваке државе, јесте управо систем образовања, чија сврха постојања, јесте оспособљавање људи за живот и рад. Народи код којих овај систем не постоји или народи чији систем образовања подсећа на онај који данас имамо у Србији, неће бити способни да дугорочно опстану међу другим народима на земљи. Јер народ без образовања, може послужити само као физичка радна снага, односно као нека врста модерног робља, зависног од воље послодаваца и зајмодаваца.

Многи ће се данас запитати шта недостаје систему образовња који је произвео велики одлив мозгова у последње две деценије? Недостаје му много тога. Прво и основно што људи не науче у нашем образовном систему, јесте коришћење апарата формалне логике. Наиме, одлив мозгова се није догодио због нарочитог квалитета мозгова које смо имали на лагеру, већ због недостатка било каквог посла којим би се ти мозгови бавили. Тако да су наши мозгови отишли преко границе где су се почели бавити и вожњом таксија, прањем судова или чувањем деце, што само по себи, довољно говори о (не)квалитету тих мозгова (не говоримо овде о природној интелектуалној надарености, која је код Срба неспорна, већ о плодовима суштинског „образовног” затупљивања). Са друге стране, исти ти људи, власници факултетских диплома никада нису били научени томе да су они будућа елита овог народа и да се од њих очекује подвиг и борба за свој род, а не одлазак на Запад, где ће њихова памет бити експлоатисана од стране мултинационалних корпорациja.

Као што рекосмо, наши ђаци никада нису имали прилику да упознају нити логику, нити могућности њене примене у свакодневном животу. Дапаче, први и основни проблем јесте тај што у школи ученике нико неће научити да уистину користите мозак. У нашој школи се знања стичу примањем готових информација таквих какве јесу, без било какве логичке обраде примљеног садржаја. Успех ученика не мери се његовом способношћу да употреби научено, већ се од њега захтева да оно што је чуо може да запамти и да понови онда када се то од њега захтева. Чување одређених информација и њена испорука на захтев, нису нешто што вам нарочито може Iskra 1. juni 2013.

Hrvatska 1. jula postaje Ëlanica EU

OD RADOSTI U ZEMQI NEMA NI TRAGA UoËi ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, tamo je otiπla nemaËka novinarka Rajna Brojer.

Wen utisak je da, pored visoke nezaposlenosti, bespomoÊne poqoprivrede i dotrajale industrije, nema ni traga slavqu. „Mladi, napustite Hrvatsku”, piπe kredom na zidu zgrade nedaleko od centra Zagreba. To je poziv mladima da svoju buduÊnost potraæe negde drugde jer wihova zemqa nema πta da im ponudi.

Iako je Hrvatska veÊ pet godina u dubokoj krizi, Brisel je ipak, u dokumentu na petnaest stranica, potvrdio spremnost za pristup te zemqe Evropskoj uniji. Tako se Hrvatska „vuËe” prema Ëlanstvu - uz suzdræanu radost.

Ostati ili otiÊi?

Subota je i sija sunπe. U dvoriπtu jedne zgrade postavqaju se stolovi na koje se izlaæu stare kwige i polovna odjeÊa. Sve je spremno za muπterije: „Potreban nam je novac za naπu kampawu. Zato organizujemo ovakve buvqake”, objaπwava Marko GregoviÊ. Uskoro su lokalni izbori wegova graanska stranka „Za Grad” æeli da se popne na politiËku pozornicu.

Marko GregoviÊ: EU je prilika za Hrvatsku „Ovde su mnogi apatiËni i apolitiËni.

Nedostaje kultura protesta. Qudi nisu navikli da se bore za svoja prava”, smatra Marko. „Oni Êe izaÊi na izbore, ali, u stvari, izbora nemaju. Naπi politiËari su isti oni koji su bili na vlasti i pre 20 godina. Sada je zaista potrebna smena generacija.”

Markova stranka æeli da podstakne qude da sarauju. Na internet-stranici stranke korisnici mogu da napiπu svoje konkretne predloge.

Preko interneta se glasa o tome koje ideje prvo treba realizovati - veliko ËiπÊewe, Ëitawe u javnom prijevozu ili drugi mali projekti.

Najaktivniji korisnici, i oni sa najboqim idejama, dospevaju na listu stranke kao kandidati.

Marko smatra da je takav oblik uËestvovawa graana jedinstven u regionu. On je studirao u Norveπkoj, ©vedskoj i Engleskoj i tamo su mu sva vrata bila otvorena. Ipak, vratio se pre dve godine, na vrhuncu krize: „Nema smisla napustiti zemqu koja polako, ali sigurno propada. Svi moramo da se vratimo i potrudimo se za naπu zemqu. Teπko je, ali to je naπa duænost.”

Marko i Marija koja veÊ prikupqa dokumenta za odlazak Iako zvuËi uverqivo, ni u wegovoj novoos-

Iskra 1. juni 2013.

novanoj stranπi ne misle svi baπ tako. Wegova saradnica Marija pola godine uzaludno traæi posao. Sada priprema dokumenta da napusti zemqu: „Mnogi od nas su se veÊ pomirili sa ovim stawem. Ali ja liËno u pristupu Evropskoj uniji vidim priliku da pronaem posao u inostranstvu”, objaπwava Marija. Ostati ili otiÊi - to je pitawe na koje svako mora da odgovori sam. S obzirom na gotovo 40 odsto nezaposlenih meu mladima, odluka Êe, nakon pristupa EU, za mnoge od wih biti odlazak na Zapad.

Poboqπawe nije na vidiku Nedaleko od tog buvqaka je Dolac, pijaca u centru Zagreba. I ove subote je dobro poseÊen. Pod crvenim suncobranima su brda mandarina i jabuka.

Hrvatska ima πta da ponudi - domaÊe voÊe i povrÊe veoma je traæeno. Na jednom kraju su proizvodi od mleka. Viπwa je rano doπla iz svog sela, πezdesetak kilometara od Zagreba. Dva puta nedeqno na Dolcu prodaje svoj sir. Taj delikates koπta 12 kuna - gotovo dva evra.

Hrvatsku poqoprivredu oËekuje πok pristupa EU Dok smo razgovarali sa Viπwom, proπlo je mnogo muπterija, ali niko nije hteo neπto da kupi. „Samo od ove prodaje, moj muæ i ja ne bismo mogli da æivimo. On prima penziju, ali da bi se snaπli, moramo joπ da prodajemo i guske, a osim toga prodajemo sve πto raste u naπoj baπti.”

Pristup Evropskoj uniji hrvatska poqoprivreda doËekala je nespremna. Od prvog jula prestaju trgovinske prednosti zone slobodne trgovine EFTA prema drugim zemqama Balkana.

Do sada je Hrvatska veliki deo svojih poqoprivrednih proizvoda izvozila u susedne zemqe, ali nakon pristupa za wih Êe morati da se plaÊa carina. Mnoge hrvatske agrarne kompanije svoju proizvodwu su zato veÊ preselile u Bosnu i Hercegovinu.

Viπwa se ne raduje niti se Ëemu nada Posledica toga je gubitak radnih mesta u Hrvatskoj i prihodi od poreza. Povrh toga træiπte Hrvatske Êe se, pristupom Evropskoj uniji, otvoriti za proizvode iz Ëitave Unije. Tako æestoka konkurenπija Êe domaÊe proizvoaËe izloæiti ogromnom pritisku.

Toga je svesna i prodavaËica sira: „Cene Êe joπ da padaju pa Êu i ja morati mawe da traæim za moj sir. U jednom trenutku to se viπe neÊe isplatiti”. Zato za Viπwu pristup Evropskoj uniji ima i svoju negativnu stranu, a 1. jula ne nameravaju da slave. Zaπto bi? Woj i wenom muæu od toga

29

Od radosti... neÊe biti boqe.

Dok je Hrvatska gradila brodove Uvek boli kada se padne sa vrha. Joπ viπe kada se pogleda istini u oËi. To je bolan proces koji Hrvatska mora da proe ako æeli da spasi svoju brodogradwu sa dugom tradicijom. To zna i Siniπa OstojiÊ. Wegova strast su veÊ odavno brodovi: 12 godina je radio u jednom od najveÊih brodogradiliπta u zemqi, onda joπ osam godina u prodaji u drugom poduzeÊu, a sada je veÊ pet godina u Udruæewu hrvatskih brodograditeqa. „Mi smo u osamdesetim, mereno po obimu proizvodwe, bili na treÊem mestu u svetu, nakon Japana i Juæne Koreje. Mi smo, da tako kaæemo, bili broj jedan u Evropi. Ali onda je doπao rat i sve je stalo. Danas smo na 14. ili 15. na svetu”, objaπwava OstojiÊ. Da bi taj tradicionalni sektor odræala u æivotu, dræava je godinama subvenπijama pokrivala gubitke. A to je mera koju je Brisel æeleo da ukine pod hitno.

Siniπa OstojiÊ: Ovako se daqe nije moglo U postupku prijema u EU, brodogradiliπta su morala da vrate dræavne subvenπije. Jedina moguÊnost da to uËine bila je pronaÊi investitora za dotrajale pogone i privatizovati ih. Doπlo je do otpuπtawa hiqada radnika i zatvarawa pogona. Zato je za mnoge u tom sektoru Evropska unija otelotvorewe samog avola.

Za OstojiÊa nije baπ tako: „S jedne strane izgleda kao da je Evropska unija æelela neπto da nam nametne, ali to je moæda bila jedina moguÊnost da naπa brodogradwa opet postane efikasna i sposobna za træiπte. U stvari, trebalo je sami da shvatimo da tako viπe ne moæe daqe da ide.”

VeÊina velikih brodogradiliπta se veÊ nalazi u postupku privatizaπije. Nije bilo investitora iz inostranstva, ali naπli su se hrvatski ulagaËi - i to donekle smiruje ionako napeto stawe. „VideÊemo kako napreduje restrukturirawe u odreenom roku od pet godina. Moæda Êe domaÊi investitori taj proces sprovesti blaæe nego πto bi to uËinili strani ulagaËi”, nada se OstojiÊ. Brodogradwa u Hrvatskoj je æilava, i uvek je nalazila put iz krize. Zato se i OstojiÊ nada da se krenulo pravim i neophodnim putem kojim se u tom sektoru mora iÊi.

Marko, Marija, Viπwa i OstojiÊ - svako ima svoje viewe buduÊnosti u velikoj evropskoj porodici. Koje Êe se nade ispuniti, a koji Êe se snovi raspasti - to Êe se videti tek kada se opet poseti Hrvatska, za godinu dana. Ali pre toga Êe se organizovati zvaniËna proslava prijema u Evropsku uniju - sa ili bez slavqa stanovniπtva.

Deutsche Welle, 2.5.2013. Rajna Brojer/AnelkoTubiÊ (Podvukla - Iskra)

30

Posle Hrvatske neÊe biti novih Ëlanica EU Lider najuticajnije opozicione stranke u Austriji, Slobodarske partije (FPO) HajncKristijan Strahe pozdravio je nedavno izviwewe predsednika Srbije Tomislava NikoliÊa ocenivπi da se radi o odliËnom i bitnom gestu.

- Smatram da je to bio odliËan i bitan gest, i da je neophodno da svi, a u istoriji su svi narodi preæiveli strahote i dramatiËne procese u Evropi, priznaju zloËine. Na prostoru bivπe Jugoslavije bilo je puno zloËina i to treba priznati. Meutim, nijedna strana se ne moæe iskquËiti, na svim stranama je bilo zloËina - poruËio je on u izjavi Tanjugu...

GovoreÊi o dogovoru postignutom u dijalogu Beograda i Priπtine Strahe je kazao da je jasno da se veÊ dugo vreme vrπi ogroman diplomatski pritisak od strane EU, ali i SAD na Srbiju po tom pitawu.

- Pritisak pred dogovor oËigledno je bio jako velik. EU je Srbiji dala perspektivu da Êe, ako prihvati sporazum, doneti odluku o poËetku prijemnih pregovora. To je, meutim, sve nejasno.

Poznato je da posle pristupawa Hrvatske, na duæe vreme, neÊe biti daqih prijema Ëlanica. To treba jasno reÊi, jer je proces pristupawa u proteklom periodu bio, moæe se reÊi, i prebrz, pa postoje sada problemi - naglasio je on i dodao da je Srbima obeÊan datum, iako je perspektiva potpuno nejasna, a to za EU nije obavezujuÊe.

- Treba jasno reÊi da Rezolucija UN 1244 nikada nije izmewena. Ako se æeli odræivo reπewe potrebno je da se i Rusija ukquËi u razgovore, naravno da se uËini i ono πto traæi SPC, a to je da se referendumom ukquËe i graani u reπavawe ovog pitawa. Takoe je neophodno da se ispregovara i obezbedi autonomija za sever Kosova, po uzoru na Juæni Tirol. Tek tada vidim da Êe to bitri reπewe koje se moæe odræati. Ukoliko toga nema reπewe neÊe biti odræivo i trajno uveren je Strahe.

Dogovor u Briselu je, prema wegovom miπqewu, samo jedan korak, ali nije meunarodno obavezujuÊi sporazum, jer sve dok Rezolucija 1244 postoji to Êe ostati pravno i meunarodno pravno sporan sporazum.

- Treba uzeti u obzir istoriju Srba na Kosovu i Metohiji, da je viπe od 150 napada bilo na crkve i manastire, da je bilo zloËina i pod meunardonim nadzorom. Razumem da Srbi na severu strahuju da bi mogli biti ostavqeni na cedilu ovim sporazumom. Ne treba zaboraviti da je mnogo Srba proterano i da to nije uπlo u ovaj dokument, te je potrebno da se obezbedi da oni mogu da se vrate - podsetio je on.

Strahe je kazao da je teπko pitawe zaπto se EU toliko stavila na stranu kosovskih Albanaca, ukazujuÊi da je jedan od faktora πto NATO, izmeu ostalih, sa svojom bazom ima geostrateπke interese...

(Podvukla - Iskra)

Tanjug, 1.5.2013.

Iskra 1. juni 2013.

i policiji, neÊe biti dozvoqen pristup u 4 opπtine.

Neke primedbe: 1. VuËiÊ indirektno priznaje da bi pod nekim drugim uslovom, Sporazum mogao biti boqi nego πto je ovaj. Konkretno kako je taj uslov - „datum” (poËetak pregovora sa EU), to znaËi da je on svesno ærtvovao bitne srpske interese na Kosovu radi ulaska u EU. Kako je i sam akt ulaska pod sumwom, tj. otuivawe dela suvereniteta Srbije jednom stranom entitetu, makar se zvao i EU, Ustav ga ne dozvoqava. Dakle, kad je reË o „nejunaπtvu na poslu”, VuËiÊ je „rekorder” - dva puta je pogazio Ustav Srbije i time se hvali .

2. O „saËuvanim” srpskim insitucijama, ispada da je wegov iskaz povrπno uglavnom taËan, ali je izostavio najvaænije - sve je to upakovano u pravni sistem „dræave” Kosova, pa tako i sami kosovski Srbi viπe nisu dræavqani Srbije, veÊ „Kosovari”! A „garancije” NATO-a od strane jednog „ËinovniËiÊa” (zamenmika generalni sekretar NATO-a) Êe se istopiti u trenutku kad oni koji stvarno komanduju NATO-m drugojaËije odluËe.

3. Vrhunac VuËiÊevog „poslovnog nejunaπtva” gde je nadmaπio i samog TadiÊa (EU bez alternative) VuËiÊ je ispevao „odu” u prozi o EU. On je, „zaneseni” dijalektiËar u pokuπaju da od crnog napravi belo i obratno. Tako on nije opisao tzv. „strani faktor”, posebno EU, normalno i objektivno, veÊ ju je oslikao `jarkim` bojama. Ali i to treba reÊi, nije to pesniËki jezik. To je izraz sopstvenog iskustva i kajawa dok je bio protivan EU; dupli standardi zapadwaka u odnosu na Srbe, mi ne razumemo wih niti oni nas. Ipak, radi buduÊnosti, investicija i dece naπe, mostove treba graditi. Sve u svemu, opπti utisak jeste: mi bi ne samo morali veÊ moramo æiveti u tom i sa tim svetom. Pomak u tom smislu bi morao da poËne od nas. Taj svet nas Ëeka... U svom „nejunaËkom” ushiÊewu, meutim, zaboravio je da se pripita, da li nas EU uopπte hoÊe. Uprkos tome πto je sama EU dala indicija da nas neÊe: moratorijum pre svega, uvek nova uslovqavawa, sluËaj Kipra, itd.

DaËiÊ i NikoliÊ ©to se DaËiÊa tiËe wegovo poslovno nejunaπtvo je drugog tipa - sluæiÊe svakom interesu koji mu omoguÊuje zadobijawe i odræavawe na vlasti. Konkretno, tako je od VuËiÊa dobio premijerstvo u Srbiji, i zbog toga indiretno pomogao VuËiÊevoj megalomaniji na poqu nejunaπtva.

Dok je predsednik Srbije Tomislav NikoliÊ, zbog svojih ograniËenih politiËkih, kulturnih i intelektualnih kapaciteta, „tumaËeÊi” reËi VuËiÊa, objektivno viπe πtetio nego pomagao VuËiÊu.

Moæda je NikoliÊ-DaËiÊeva neadekvatna pomoÊ u dogradwi VuËiÊeve „karizme” znak milosti Boæje - Wegova zaπtita Srbije od VuËiÊeve nejunaËke torturu.

N. QotiÊ

Iskra 1. juni 2013.

Zaπto Kosovo?

Ne samo zato πto je to istorijska srpska zemqa, prekrivena manastirima i svetiwama - ali i zato.

Ne samo zato πto je to suverena teritorija dræave Srbije, bespravno oteta krπewem osnovnog meunarodnog zakona, zbog Ëega je onomad sueno Nemcima u Nirnbergu - ali i zato.

Ne samo zato πto se predajom Kosova marionetska vlast stavqa van zakona, ruπi pravni poredak (kakav god da je) i samu dræavu - ali i zato.

Ne samo zbog tradicije, vere, identiteta, kulture i istorije, koju ciqano, svesno i namerno pokuπavaju da nam uskrate, pokvare i ospore - ali i zato.

Ali ponajviπe zato πto pristankom na zlodela neprijateqa i wegovih domaÊih sledbenika, gubimo pravo da budemo qudi.

Da pozajmim reËi jednog prijateqa, previπe vredne da se izgube u moru komentara: Kosovo je elementarni test nacionalne, graanske i demokratske odgovornosti ove zemqe prema delu svojih graana - Srba, Goranaca, pa Ëak i ©iptara (koje reæim narkoteroriste TaËija posebno zlostavqa) koji æele da ostanu graani Srbije, da æive na teritoriji Srbije, u svojim kuÊama, na svojoj zemqi. Koje podaniËki raspoloæeni Odsrbi æele da prepuste TaËiju zato πto im je zamorno da se wima bave.

Ovo je civilizacijski kanibalizam, izdaja ravna napuπtawu roditeqa, srodnika ili prvog komπije ako ga je snaπla neka nevoqa. Posle toga viπe nismo qudi, nego zveri.

Na pitawu Kosova se danas prelama hoÊe li Srbija sutra biti ureena dræava, ili divqa horda u kojoj jaËi gazi slabijeg. Dræava je onoliko smislena koliko poπtuje sopstvene zakone. Ovakva Srbija, koju vodi Dræavno Dno, viπe nema smisao. Druπtvo postoji samo onoliko koliko se brine za svoje najugroæenije Ëlanove. Ovakvo druπtvo, koje predvodi kvislinπki kult, viπe nema smisao.

Ako se odreknemo Kosova - ne samo komada zemqe, veÊ i qudi koji tamo æive, i ideje prava i pravde, a sve to od nas danas traæe - da bi se dodvorili bezobzirnim silnicima, gubimo pravo da se zovemo civilizovanim qudima. Sami sebe proglaπavamo za StarËeviÊev „pasji nakot”; nudimo opravdawe svakom osvajaËu i krvniku koji je ikada na nas digao ruku; pqujemo na sva prethodna pokoqewa koja su krvarila za slobodu i pravdu; prokliwemo sva pokoqewa koja Êe doÊi.

OdriËuÊi se sebe, hulimo na Boga. A od nas to i zahtevaju, jer drugaËije ne mogu da nas pobede.

Kakvi budemo sutra, biÊemo doveka. Zato Kosovo.

Sivi soko, 9.5.2013.

Nebojπa MaliÊ

3

Otkazuje instinkt... strane.

Izbavqewe iz Ëequsti nejunaπtva Jedini srpski politiËar koji se odupirao takvom podaniËkom i „nejunaËkom” odnosu prema Zapadu bio je dr Voja Koπtunica. Istina, ne od samog poËetka (tj. od MiloπeviÊevog pada) veÊ postepeno, u hodu, kako je Zapad ispoqavao svoje anti-demokratske a u isto vreme i anti-srpske radwe. Kao ubeeni demokrata, on nije mogao da veruje da od klasiËnih demokratija, kakve su Zapadne, moæe Srbiji da se dogodi bilo πta loπe.

Na poËetku, dakle, on je bio kandidat DOSa za predsedniËke izbore SR Jugoslavije (SRJ) koje je MiloπeviÊ raspisao da bi on bio izabran.

Formalno je MiloπeviÊ dobio te izbore, ali zahvaqujuÊi „nejunaËkom” „puËu” koji je organizovao iz Budimpeπte Bil Montgomeri uz svojsku asistenciju dr –iniÊa i „Otpora”, MiloπeviÊ je 5. oktobra izgubio ne samo izbore veÊ i vlast, i tako Koπtunica postao predsednik SRJ, a Montgomeri, ambasador SAD u Srbiji. Napred su opisane izvesne protiv ustavne radwe dr –iniÊa, poπto je postao premijer; u vezi wih Koπtunica kao predsednik SRJ, uopπte nije reagovao. Da li to ustavno nije mogao ili nije hteo, teπko je reÊi.

Po isteku svoga predsedniËkog mandata, Koπtunica je u dva maha bio i premijer Srbije.

Zaoπtravalo se pitawe evrointegracija. On nije bio protiv ulaska u EU, ali je stajao Ëvrsto na stanoviπtu da Srbija ne sme da ue u EU kao prosjak, veÊ kao partner, πto je moguÊe jedino ako bi Srbija sopstvenim snagama razvila svoju ekonomiju. Bio je to „glas vapajuÊeg” za wegove „koalicione partnere”, kojim se, zbog „nejunaπtva”, æurilo u EU, Vuka DraπkoviÊa i Labusa, a kako je vlada bila „mawinska”, pridruæio se tom nejunaËkom poslu i, tada joπ nefamozni, Ivica DaËiÊ.

Joπ jednom se dr Koπtunica usprotivio „politici” „nejunaka na poslu”, svojih koalicionih partnera, kad je dozvolio samo dobrovoqni odlazak Haπkog robqa. Ovi (partneri) su, naravno „nejunaËki” protestvovali - to je naπa „meunarodna obaveza”!

KonaËno se Koπtunica oslobodio svoje opsesije zapadwaËkom demokratijom, kad je na pitawu Kosova, ona dozvolila TaËiju (odnosno parlamentu Kosova) da jednostrano proglasi nezavisnost Kosova, a gotovo istovremeno priznawe te laæne „dræave” od strane SAD i EU (izuzev 5 dræava, koje ga do danas nisu priznale). Koπtunica je najzad shvatio da na Zapadu nema demokratije veÊ samo gole sile, kojom je od Srbije oteto 15% wene „svete” zemqe. Uvek smiren, dr Koπtunica je u znak protesta organizovao u Beogradu milionski sabor pod imenom „Kosovo je Srbija” pred zapadwaËkim ambasadama. Odmah su horski reagovali svi srpski „nejunaci” svaqujuÊi na Koπtunicu krivicu za pokuπaj paqewa SAD ambasade u Beogradu.

2

Voja Koπtunica, je zbog tog svog „junaËkog” stava postao „persona” s kojom Zapad jer je „nekooperativan” - Ëitaj: ne prodaje se niti se podaje! ne moæe da komunicira; a politiËki u Sbiji on je ostao izolovan - van `demokratski`-korektnog glavnog toka - sa svojih „veËitih” oko 7% glasaËa.

Napredwaci na nejunaËkom poslu Ali priËa o „nejunacima na poslu” ne bi bila celovita ukoliko se ne bi pozabavili ovim danaπwim koji su zauzdali Srbiju na –urevdan 2012. godine. A narod ih je i izabrao baπ radi wihovog predizbornog obeÊawa, da Êe uniπtiti, kao zlu gamad, sve te „nejunake na poslu” Srbije.

Poznato je da je u Vaπington otiπao svemoÊni VuËiÊ da za DaËiÊevo premijerstvo, zbog wegove miloπeviÊevske proπlosti, tamo pribavi neophodan „kredibilitet”. Na osnovu onoga πto Êe se tek dogoditi, moæemo pretpostaviti da mu je neki zvaniËnik iz Stejta kazao otprilike ovako: „Znate, g. VuËiÊu, premijer Ivica DaËiÊ jeste odliËan, najboqi izbor i to iz dva razloga: prvo, DaËiÊ je odliËan terenski operativac i egzekutivac i, drugo, prepustite wemu reπavawe Kosovskog pitawa. Blamaæa za izdaju Kosova pada na DaËiÊa; bez wega vi biste bili krivi. A vi se bavite, recimo korupcijom, pa Êete kod naroda steÊi podrπku i dodatno poveÊati svoju autorativnu vlast kad DaËiÊu, po obavqenom kosovskom zadatku, ponestane autoritet.”

DaËiÊ se odmah bacio na posao i posle desetak razgovora sa kosovskim premijerom TaËijem, pred groficom Eπton iz EU, najzad parafirao Sporazum o navodnoj Zajednici srpskih opπtine KiM. Kosovski Srbi su ga odmah odbacili kvalifikujuÊi ga kao izdajom.

Visoka cena kosovskog poniæewa

PRILOZI ISKRI Za pokoj duπe i u znak seÊawa na mog πkolskog druga Vaqevca i saborca, Svetolika-Belog PetroviÊa Andra MandiÊ $ 25 Za pokoj duπe crnogorskog Ëetnika i naπeg druga dobrovoqca Voja KovaËeviÊa »eda i Radojka DobriloviÊ $ 50 Slobodan i Divna DobriloviÊ $ 50 Na dan dobrovoqaËke slave Sv. VelikomuËenika Georgija, seÊawe na naπe drage koji viπe nisu sa nama: Ranko PopadiÊ, Duπan MilovanoviÊ, Omiqko PopadiÊ, Slava ObradoviÊ i wene sestre Emilije QubojeviÊ Vera PopadiÊ K$ 50 Umesto cveÊa na grob Qube ∆elper Vera PopadiÊ K$ 25 Danica Pavlica K$ 40 SeÊawe na naπe divne junake: Iku MiÊaπeviÊa, Batu DiniÊa, Milutina OstojiÊa, Gojka Cvjetana, koji su branili most na SoËi do posledweg Ëasa, te hrabre ærtve Mladena BiliÊa, koji je poginuo bacivπi most u vazduh i tako omoguÊio bezbedno povlaËewe drugih nacionalnih jedinica i naπe bolnice.

VeËna im pamjat!

Danica Pavlica

K$ 200

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

VuËiÊ je i u nejunaπtvu najglavniji i najveÊi Za Sporazum VuÊiÊ Êe reÊi: Sporazum nije savrπen u pogledu severnih srpskih opπtina, ali je to najboqe πto se moglo postiÊi; vaæno je da su srpske institucije saËuvane, regionalna policija je srpska a wen komandir je Srbin; imam garanciju generalnog sekretara NATO-a, da kosovskoj vojsci IZ SADRÆAJA Demokratija i obrazovni sistem. . . . . . . . . . . . . . . . . 4 ZloËin nad sopstvenim narodom. . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Blokada Ustavnog suda - dræavni udar . . . . . . . . . , 9 T. NikoliÊ u RTS emisiji `Svedok`. . . . . . . . . . . . . . . .11 ©ta je reËeno na Mitingu 10. maja. . . . . . . . . . . . . . . . 15 Tajne Sporazuma - manipulacija narodom. . . . . . . . . .17 Iz iskustva proπlosti pouke za buduÊnost. . . . . . . . . 19 Usvojiti kineski model privrede. . . . . . . . . . . . . . . . 25 Vlada sabotira Juæni tok. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Iskra 1. juni 2013.

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. juni 2013.

„Tvrdim da znaËaj Kosova za Srbiju prvenstveno nije zbog istorije, religije ili emocija, nego je vezan za pitawe opstanka dræave; ne moæe Srbija da izgradi stabilnost na osnovu odricawa od sopstvenog integriteta i suvereniteta na Kosovu, a da to nema posledice na jugu Srbije, u Sanxaku i Vojvodini”.

Razgovor s vaπingtonskim analitiËarem Obradom KesiÊem, zapoËet u proπlom broju „PeËata” („Briselski sporazum ubrzava raspad Srbije”), ove nedeqe nastavqamo razmatrawem πirih implikacija parafa koji je premijer Srbije Ivica DaËiÊ stavio na dokument usaglaπen sa Haπimom TaËijem, razmatrawem situacije u Vojvodini, u Republici Srpskoj...

Kako Êe postignuti Briselski sporazum uticati na odnose Srbije i Rusije?

Ovaj sporazum potvruje percepciju Moskve da je sadaπwa vlast Srbije neiskren i neozbiqan partner. Ta percepcija u Moskvi veÊ duæe vreme postoji, a kquËni momenat u odnosima Srbije i Rusije bio je kada je Boris TadiÊ odluËio da prihvati ulazak EULEKS-a na Kosovo i kada je Vuk JeremiÊ postigao „famozni” sporazum o πest taËaka sa generalnim sekretarom UNa. To je sve uraeno bez konsultacija sa Moskvom, a onda je Beograd traæio od we da ne blokira izveπtaj generalnog sekretara koji je bio potvrda da Srbija odustaje i od Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 i od iskrenije i ozbiqnije borbe za oËuvawe svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta na KiM.

Rusi su od samog poËetka jasno dali do znawa Beogradu da ne oËekuje da oni budu „veÊi Srbi od Srba” u odbrani Kosova i Metohije. Odlukom o prihvatawu EULEKS-a Moskva je shvatila da Srbija nikada neÊe da ue u ozbiqniji sukob sa EU i sa Amerikom. I zakquËila je da, ako nije spremna da ue u taj sukob zbog sopstvenog interesa i odbrane svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, onda sigurno neÊe nikada to da uradi kada su u pitawu interesi Rusije.

Samo bih vas sada podsetio da, u suπtini, sadaπwi Briselski sporazum u potpunosti rastura ovaj sporazum o πest taËaka, jer taj sporazum o πest taËaka jeste ono πto je garantovalo i graniËne prelaze pod pravilima UNMIK-a i ono πto je garantovalo srpske institucije na severu Kosova.

Ovo je, u stvari, ono zbog Ëega i mislim da ovaj novi Briselski sporazum jeste deo iste strategije EU i Amerike, gde ono πto se danas dogovore i πto danas garantuju, sutra rasturaju i donose, kroz nove dogovore sa vlastima u Beogradu, mnogo loπija reπewa za Srbe na KiM i za samu Srbiju.

Nikola VrziÊ PeËat,10.5.2013.

(Podvukla - Iskra)

Српски патријарх Иринеј рекао је данас да СПЦ и држава нису у сукобу, али да је Црква морала да каже своје мишљење поводом Косова. „Црква је казала оно што мисли да треба да каже. И црква не може друкчије ни да каже. Политичари свакако гледају краће и више са неким интересом да се неки проблеми што пре реше и отклоне, а црква мало дуже и дубље гледа на проблеме“, рекао је патријарх.

(NSPM, Foto vesti)

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2002. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Ruske Informativne agencije "Reks":

POSLIJE KAPITULACIJE NA KOSOVU, VLASTI SU ODLU»ILE DA SE 'PREDA' I SPC I REPUBLIKA SRPSKA Vlasti Srbije poËele su aktivnu kampawu "rjeπavawa" srpskih problema u jednom "paketu" i to ne samo na sjeveru Kosova, nego i u Republici Srpskoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori, navodi se u komentaru ruske informativne agencije "Reks".

U tekstu pod naslovom "Poslije kapitulacije na Kosovu, vlasti Srbije su odluËile da se 'preda' i Srpska pravoslavna crkva /SPC/ i Republika Srpska" istiËe se da "briselska kapitulacija po pitawu Kosova, uprkos otporu Srba na sjeveru Kosova, u praksi izgleda neÊe biti usamqen sluËaj, zahvaqujuÊi potpredsjedniku Vlade Srbije i lideru Srpske napredne stranke Aleksandru VuËiÊu". "»ini se da je u pitawu paket mjera propisanih od Brisela. Prvo su na to skrenule paæwu izjave predsjednika Srbije Tomislava NikoliÊa da se SPC u Crnoj Gori treba da usaglasi-dogovori sa lokalnom samozvanom i nepriznatom 'Crnogorskom pravoslavnom crkvom', zatim podrπka na izborima Mila –ukanoviÊa koja je sledila SPC u Crnoj Gori, a demonstrirana je i hladnoÊa u odnosima sa srpskim lokalnim organizacijama.

Zatim, predsjednik Srbije je rekao da su za wega Srbi u BiH 'Bosanci' i demonstrativno trougao odnosa na relaciji Sarajevo /glavni grad BiH/ - Bawaluka /glavni grad Republike Srpske/ Beograd /glavni grad Srbije/ preveo u bilateralni odnos Beograd - Sarajevo", istiËe se u komentaru agencije "Reks".

Qutit zbog neuspjelih pregovora sa kosovskim Srbima, navodi se u tekstu, Aleksandar VuËiÊ, koji je i koordinator svih bezbjednosnih struktura u Srbiji, odlazi korak daqe i iznenada posjeÊuje Hrvatsku.

"Tokom kratke posjete, on je govorio o dolasku predsjednika Tomislava NikoliÊa na proslavu prilikom predstojeÊeg ulaska Hrvatske u EU, napravivπi tako i novi, neuobiËajeni korak za Beograd - odbivπi da se sastane sa neospornim liderom lokalnih Srba Miloradom Pupovcem, koji je tradicionalno prisustvovao gotovo svim sastancima izmeu Hrvatske i Srbije", navodi se u

tekstu.

Agencija "Reks" istiËe i da je Aleksandar VuËiÊ u autorskom tekstu-kolumni "Srbi moraju u Evropu", povodom 9. maja, Dana Evrope, "izrazio kajawe za svoje nacionalistiËke iluzije iz mladosti, a oduπevqewe EU prikazao jarkim bojama", te pozvao Srbiju da "mewa odnos prema Evropi i zapadnom svetu, kao i prema Rusiji, koju poπtuje i uvaæava, pri tome prestavπi da se zabavqa iluzijama".

Agencija "Reks" naglaπava da je "u srpskim medijima, naroËito u beogradskom listu 'Kurir', koga kontroliπu napredwaci, posqedwih dana pokrenuta cijela kampawa kompromitovawa i izmiπqenih kritika protiv Pupovca i predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika".

U tekstu se ocjewuje da "posebno dobro smiπqenu kampawu Aleksandar VuËiÊ, uz pomoÊ strogo kontrolisanih srpskih medija, vodi protiv Srpske pravoslavne crkve, ukquËujuÊi i neke crkvene velikodostojnike - iz Crne Gore mitropolita Amfilohija, iz Hercegovine episkopa Grigorija, a zatim predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika".

"Sve ovo navodi da je, bez sumwe, u pitawu 'paket aranæman' koji pored predaje sjevera Kosova, iziskuje i zanemarivawe i kidawe bliskih veza sa liderima Srba u Bosni, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Srpska pravoslavna crkva to ne odobrava i oπtro je to kritikovala.

Uprkos ocjenama i rejtinzima koje donose kontrolisani reæimski mediji, malo je vjerovatno da Êe ova politika u Srbiji naiÊi na odobrewe i podrπku veÊine Srba iz Srbije, kao i Srba iz regiona - iz Republike Srpske, iz redova onih koji se bore za prava SPC u Crnoj Gori, od hrvatskih Srba koji su devedesetih godina bili izloæeni genocidu, a da ne pomiwemo Srbe iz sjevernog dijela Kosova, koji Êe popiti svu gorËinu okupacije Albanije u bliskoj buduÊnosti", zakquËuje se u komentaru ruske Informativne agencije "Reks".

10.5.2013.

(Podvukla - Iskra)

Srna, RS

God. LX|V

1225

1. juni 2013.

Posle MiloπeviÊa i dolaska demokratije uoËava se Ëudna neprirodnost

OTKAZUJE INSTINKT SAMOODRÆAWA GovoreÊi o qudskoj aktivnosti i onima koji je provode, Dimitrije QotiÊ bi Ëesto rekao: „nema nejunaËkih poslova, ali ima nejunaka na poslu”. To se kod QotiÊa odnosilo prvenstveno na narodne poslove, ali je takoe istinito i za svaku drugu qudsku aktivnost. KquËna, meutim, reË za pravilno razumevawe ove izreke jeste „junaπtvo”.

Ono, po wemu, ima moralnu dimenziju, pa usled toga, svaki posao koji „junak” obavqa mora da je dobar i pozitivan; gde wega nije, posao trpi.

Ove naπe danaπwe tzv. „demokratske” okolnosti, poËiwu od MiloπeviÊevog pada (5 oktobar 2003). Jednovremeno poËiwe i partijska vlast ali i naglo srozavawe srpskog nacionalnog interese. Kako i zbog Ëega? Partijski ciq nije kako rodoqubqem pomoÊi narodu i dræavi, veÊ kako zgrabiti vlast radi liËnog i partijskog bogaÊewa.

Usled toga, jasno je kako takve politiËke izborne kampawe regrutuju uglavnom sve same „nejunake” na inaËe objektivno teπkom dræavnom poslu. Daqi tekst Êe pokuπati da ukaæe na takve „nejunake” u demo-vlasti poËevπi od MiloπeviÊevog pada.

Naravno, i na izuzetke, ako bi ih bilo.

PoËelo je sve od morala To „poslovno nejunaπtvo” poteklo je baπ od „morala” tj. od pokojnog dr Zorana –iniÊa (ko hoÊe moral u politici, taj nek ide u crkvu). Sledile su ga odmah potom i druga „nejunaπva”: protivustavno zagovarawe i propaganda evro-atlanskih integracija, ulazak u NATO, otuivawa od Rusije, kao i protiv-ustavno izruËewe MiloπeviÊa Hagu. U procesu pak svih tih svojih anti-narodnih radwi, iznerviran verovatno neispuwavawem datih obeÊawa Zapada, dr –iniÊ je izgleda preπao zacrtanu „crvenu liniju” - opasan je po æivot sam pokuπaj vraÊawa na „junaËke” puteve. I gle Ëuda, on je zatraæio da se u skladu sa Rezolucijom 1244 srpska policija i graniËari simboliËno vrate na Kosovo. Izgleda da je on taj „zloËin” morao platiti svojim æivotom kao nauk svim buduÊim srpskim „iniÊevcima” da se sa demo-Zapadom ne sme niti moæe πaliti.

©estomeseËni interegnum Za kratko potom - 6 meseci -, na premijerskoj poziciji sledio ga je Zoran ÆivkoviÊ (zvani „∆ufta”), uz asistenciju mladalaËkog, æeqnog vlasti, »ede JovanoviÊa kao vice premijera. VeÊ u samoj Demokratskoj Stranci (DS) doπlo je do strahovawa da ova dvojica nisu dovoqno reprezentativni (uprkos Ëiwenice da im je „nejunaπtvo na poslu”, odnosno sluæba stranim interesima, bila Ëak i preterano jaka strana ili, moæda, baπ zbog toga, da bi taj odnos prema stranom faktoru saËuvali iskquËivo za sebe, tj. one samoproklamovane „reprezentativnije” demokrate. Doπavπi za predsednika DS Boris TadiÊ ih je odstranio i sa dræavnih pozicija i stranke (»eda je osnovao svoju partiju; dok je ÆivkoviÊ sebe iskquËio iz politike; od TadiÊevog pada, meutim, javqa se, ali izgleda bezuspeπno).

TadiÊeva era Osvojivπi predsedniπtvo DS, Boris TadiÊ, meutim, nije imao veÊeg uticaja na politiku Srbije sve dok nije, uz otvorenu podrπku SAD i EU, izglasan za predsednika Srbije. Tada poËiwe wegovo vreme, wegovo „nejunaπtvo na poslu”.

Istina bili su mu veliki rivali, ©eπeqevi radikali, ali s wim u Hagu. Tako TadiÊ, sa sto procenata zapadwaËke podrπke, stvarno ostaje bez ozbiqnog takmaca u Srbiji. Za veËita vremena nam od TadiÊa ostaje „nejunaπtvo” tipa: „EU nema alternative” na koji se i sam VuËiÊ bezalternativno nasukao. Takva situacija je naterala Tomu NikoliÊa i VuËiÊa da se odreknu ©eπeqa, da osnuju svoju Srpsku naprednu stranku (SNS), ne bi li potukli TadiÊa pred Zapadom. Jedan zaista teπko zamisliv plan, ali upornost VuËiÊeva, s jedne, i wegove strogo prikrivene veze pa Ëak i potajni anti-srpski „poslovi” (meu kojima je i Kosovo), naravno „nejunaËki”, s Zapadom, specijalno SAD-om, urodile su plodom; NikoliÊevom pobedom na proπlogodiπwem –urevdanu su odstranile TadiÊa kao miqenika Zapada, s druge