Iskra1226

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Agent obaveπtajne sluæbe NSA

SAD MASOVNO ©PIJUNIRAJU AMERIKANCE I SVE ZEMQE NA SVETU Jedan dvadesetdevetogodiπwi Amerikanac koji je radio za privatnu firmu, angaæovanu od ameriËke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), javno je preko lista Gardijan saopπtio da je on medijima dostavio podatke o internet πpijunirawu koje sprovodi ameriËka vlada.

Kako navodi britanski list, reË je o Edvardu Snoudenu, koji se trenutno nalazi u Hong Kongu.

God. LX|V

lagala Kongres u svojim izveπtajima ne navodeÊi taËno o kom se nivou πpijunirawa u Americi radi.

"Skupqamo viπe digitalnih podataka o komunikacijama Amerikanaca, nego πto to Ëinimo kod Rusa", kazao je Snouden i dodao da SAD πpijuniraju skoro sve zemqe na svetu.

On je rekao da je verovao da Êe Barak Obama ispuniti svoja obeÊawa, ali smatra da je nastavio sa politikom svog prethodnika.

On je nekada radio kao tehniËki asistent u CIA, da bi kasnije kao sluæbenik Buz Alen Hamiltona, privatne firme koju je angaæovalo Ministarstvo odbrane, uËestvovao u tajnom projektu Nacionalne bezbednosne agencije (NSA).

"Hteo sam da sve ovo otkrijem joπ ranije, ali sam saËekao da prou predsedniËki izbori u novembru", dodao je Snouden.

Prema pisawu Gardijana, Snouden je 20. maja napustio SAD i sada se nalazi u jednom hotelu u Hong Kongu.

Snouden se nada da ga vlast u Hong Kongu neÊe deportovati nazad u Ameriku, i dodaje da namerava da zatraæi azil u nekoj zemqi koja deli vrednosti slobode na internetu, a kao moguÊu je naveo Island.

Snouden je radio u kancelariji NSA na Havajima, i tada je presnimio tajna dokumenta.

Poπto je pre tri nedeqe uzeo bolovawe, rekavπi pretpostavqenima da Êe biti odsutan neko vreme, napustio je SAD i odleteo u Hong Kong.

"Moj jedini motiv je bio da informiπem javnost πta se radi u weno ime i πta se radi protiv we. Svestan sam da Êu propatiti zbog svog postupka", navodi se u intervjuu koji u danaπwem broju objavquje Gardijan.

"NSA je napravila infrastrukturu koja omoguÊava da se sve presretne. Ako æelim da vidim vaπ imejl ili poruke na telefonu vaπe supruge, mogu to da uËinim. Mogu da dou do imejlova, πifri, podataka sa telefona, kreditnih kartica.

Ne æelim da æivim u druπtvu u kome se dogaaju takve stvari u kome se snima sve πto kaæem", istakao je Snouden.

Na pitawe da li je to πto je uradio kriviËno delo, on je odgovorio da je hipokrizija da vlast protiv wega podiæe optuænicu, kada je sama umeπana u kriminal.

"Ne oËekujem da mi se dogodi bilo πta dobro. NajveÊi strah koji imam je da Êe krenuti na moju porodicu, prijateqe, devojku, svakoga sa kim sa bio u vezi", dodao je on.

Prema wegovim reËima, NSA je redovno

Snouden nije iskquËio ni moguÊnost da zavrπi u ameriËkom zatvoru, ocenivπi da se ne moæe "krenuti protiv najmoÊnijih obaveπtajnih agencija u svetu a ne prihvatiti da to nosi rizik".

"Verujem da Êe ishod za Ameriku biti pozitivan, bez obzira πta se meni dogodi. Ne oËekujem da ponovo vidim svoju kuÊu, iako bih voleo to", zakquËio je Snouden.

Gardijan je pre nekoliko dana, a zatim i Vaπington Post, objavio da NSA tajno preko telekomunikacione kompanije Verajzon prikupqa podatke o svim pozivima koji se vrπe u toj mreæi u Americi.

Takoe, otkriven je i dokument prema kome ameriËke vlasti u potpunosti prate internet mreæu i druπtvene mreæe, ËitajuÊi sve poruke i mejlove koji cirkuliπu.

AmeriËki predsednik Barak Obama potvrdio je istinitost tih informacija, ali je sve branio borbom protiv terorizma, rekavπi da nad tajnim programom postoji sudska i kongresna kontrola i da se time πtite ameriËki dræavqani od potencijalnih napada.

10.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

B92

1226

1. juii 2013.

Ponovo o temi `Otkazuje instinkt samoodræawa`

VI©E O JUNACIMA I NEJUNACIMA NA POSLU У јунској Искри, наслов уводног чланка био је: „Отказује инстинкт самоодржања” (мислило се на Србију), мада о том иначе фундаменталном принципу људског живљења у самом чланку директно није било уопште речи. Испоставило се тако да је садржина самог чланка о „junacima i nejunacima na poslu”, директно наслућивала принцип самоодржања. Ако је то пак тако - то значи да Србија, дакле, губи битку самоодржања. Стога, неће бити узалудно, ако за тренутак, додирнемо и сам тај принцип. Шта је самоодржање суштином? Принцип суштинe самоoдржања

Пре свега, реч је о једном принципу који је уткан самим постојањем у свако живо биће баш ради тога да би се пропадање, односно смрт онемогућила или бар успорила. С друге пак стране гледано, зна се да свако живо биће, мора евентуално и да умре, па би то указивало да интезитет тог принципа није увек исти, па отуда закључак да је он у младости, као што јесте: најјачи а старошћу најслабији. Већ је речено да га сва жива бића имају: људи, животиње, инсекти, мрави, пa чак донекле и растиње. У погледу принципа самоодржања, постоји велика разлика између човека, с једне и свих осталих, с друге стране. За разлику од животиња које поседују само његов физички облик, код човека поред тога, постоји - може се рећи - и његов рационално-духовни аспект. Како, међутим, из искуства знамо, да код животиња нема примера отказа тог принципа (још ни једна животиња се није самоубила), онда се самоубиства код људи морају приписати отказу тог његовог рационално-духовног аспекта који је по свему „победио” свог физичког ривала. Како је самоубиство отказ принципа самодржања појединачне личности, ево и примепа отказа тог принципа на плану људске врсте. У Србији и тзв. „цивилизованом” свету постоји јако распрострањен феномен „беле куге” - број рођених мањи него број умрлих. Он настаје кад сама

људска врста (жене у њој имају предност) убеди себе да не треба рађати децу. Кa истом отказу води и „модерна” идеја о истополном браку иза које се - к'о бајаги! - сакривају хомосексуалност и лезбијство. Дакле, суштински, кад се ради о „нејунацима на послу”, то је онда и одговор на прво горње питање тј. како је тај губитнички (отказни) процес уопште могућ. Србија губи битку самоодржања

Да почнемо. међутим, поново од почетка. Данашња Србија, дакле, и то убрзано, губи битку самоодржања. Стога се овде и сада постављају два питања. Прво, како је уопште могуће да принцип самоодржања откаже, и друго - ако је прво тачно - да ли је могуће тај отказно погибељни процес зауставити и евентуално укинути га и тако ослободити Србију и њен народ од сигурне смрти. На прво питање је већ одговорено у прeтходном поглављу о суштини самоодржања. Одговор на друго питање следи у даљњем тексту. Мора се, међутим, одмах рећи да је одговор на друго питање врло компликован јер се уствари ради о отказу не физичке већ рационално-духовне компоненте самоодржања, која надвладава ову прву. У основи овде се ради о коруптивности идеалног. Платонове „форме” (уствари идеја форме) су вечите и идеалне све док се не нађу у нашем коруптивном свету. Немачки филозоф Хегел копирајући уствари, творца „неоплатонизма” Плотина, 16 векова доцније, у свом капиталном делу Феноменологија Духа своди то на тројство: тезу, антитезу и синтезу. Дакле, ако је то тако - а изгледа да јесте - онда је мноштво одговора неизбежно, па ће се зато овај проблем свести на једно од таквих који би могли бити под сумњом да су најприкладнији нашем српском случају. Избори не решавају проблем самоодржања

Да ли се демократијом односно изборима

Viπe o...

може сменити садашње вођство Србије које сачињавају Вучићева (односно Николићева) СНС, Дачићева СПС и Динкићев УРС? Може садашња екипа, али не и дух „нејунаштва”. Уосталом, напредњаци су и дошли на власт да би укинули тај дух, али чим су је зграбили, претворили су се они у горе „нејунаке” него што је и сам оригинални а смењени Тадић био. С друге пак стране, а нaвршава се баш ових година читав век како је ондашња српска демократија створила у Србији такву духовну атмосферу, па се готово целокупна српска младалачка интелигенција добровољно определила за наступајуће балканске и светске ослободилачке ратове, где је она својим херојством задивила свет. Поставља се овде питање: како је то могуће? Две истоимене демократије, али у обе не само други већ и супротан дух. Најпростији, мада незадовљавајући одговор би био, те две демократије нису исте. Или је Освалд Шпенглер, био у праву, кад је у органском и степенасто развојном редоследу једне културе (рођeње, младалаштво, мужевност, цивилизација, смрт), у „цивилизацијском”, а предсмртном њеном делу, лоцирао демократију. Изгледа да се вучићевскодачићевска „демократија” врло складно уклапа у ову Шпенглерову - предсмртну. Први корак ка „јунаштву”

Да се вратимо, међутим, на оригиналну тему: (1) како од Србије отклонити ту губитничку а отказну пошаст која се надвила над њом, претећи јој смрћу и (2) која је то чаробна реч или идеја коју би Србију вратила на „јуначке” путеве. У погледу (1) требало би најодлучније рећи „не” - отуђивању! Јер, изгледа, сви наши проблеми извиру из њега. Шта је оно суштинski? Најпростије: кад је страно, туђе боље, лепше, пожељније него своје. Како се сви ти „лепи” туђински квалитети односе углавном на материјалну страну живота, некако се спонтано та, у основи завист, претвара у интимни - а што се тиче родољубља - смртоносни закључак: „отаџбина” ми је тамо где могу материјално добро да живим. Односно његов „префињенији” закључак изражен плуралом: „да живимо као остали „цивилизовани” свет! ski Конкретно у пракси, тај се погубни дух, претвара у Тадићеву (а сада и Вучићеву још пожељнију) „безалтернативну ЕУ”. При томе, није важно што издвајање дела суверенитета Србије једном страном ентитету као што је ЕУ, јесте гажење српског Устава; нити што у исту категорију уставног гажења спада и Споразум Дачић Тачи а по коме су Срби северног Косова, без њиховог пристанка, буквално претворени у „Косоваре”, станонике државе Косова. Да није трагично било би комично што ти наши ЕУ „безалтернативни” ентузијасти, чак и не знају (или, свеједно, неће да знају), да ли их Европа, а поготово у смислу безинтересног

2

новца, што је циљ наше ЕУ трке, уопште хоће и жели; и то упркос чињенице што им је она на много начина, пре свега постојећим „мораторијумом”, рекла да их бар дугорочно неће, а што се брзо може преокренути и у „никад”, што би у новчаном смислу значило - нема бесплатног већ само лихварског новца из Европе! Најтрагичнији пак део тог заслепљујућег отуђивања јесте тај што новац због кога се српски ЕУ носталгичари својски продају и подају ЕУ, постоји у Русији, без лихварских услова. А предвиђене милијардерске инвестиције у вези Јужног тока, које је тадићевска Србија прихватила, па их Вучићева Србија сад буквално саботира а по наредби ЕУ, односно САД, које хоће да један свој сличан пројект као што је Јужни ток, буде успешан а да руски пропадне. Други корак - Спас Србије

Кад је реч о питању под (2) горе, које гласи: која је то чаробна реч или идеја коју би Србију вратила на „јуначке” путеве, одговор је једноставан и врло прост - родољубље! Шта је оно suπtinski? Најмање припада говору и изразу, а једино значи оно што сама реч вели - волети свој народ љубављу из које проистиче жртва кад год је она роду потребна. Овде је, међутим, реч о једној специјалној жртви, тј. ако се она не употпеби у крајње кризној ситуацији, смрт нације је неизбежна. Кад са оваквим родољубљем кренемо кроз историју јасно видимо да је оно било уткано у видовданског „цара Лазу”, којим је косовски пораз преокренуо, 500 година дуго српско ропство, у турски пораз. Оно је било у царици Милици, кад је своју кћер Оливеру дала Бајазиту за жену, док је њен прослављени син, деспот Стеван Лазаревић, да би остварио „цветно доба” Србије, у једном бojy 1402. године својом коњицом притекао у помоћ - односно „сарађивао”, са окупатором Бајазитом. Вођа таковског успешног устанка против Турака 1815. био је Милош Обреновић, али не за дуго. Ситуација се пак ускоро променила у корист Турака. Да би сачувао од „државности” Србије све што је могуће, Милош се тада сетио „родољубља” те је отпочела „сарадња” с Турцима, којoм сy wegovi naslednici konaчno IZ SADRÆAJA Ideologija i visoko obrazovawe. . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Normalizacija izdaje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Od 5. oktobra Srbija je okupirana. . . . . . . . . . . . . . . . 8 Ideje za okupqawe rodoquba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Od posluπnog TadiÊa do moÊnoga VuËiÊa. . . . . . . . . . .13 Iz iskustva proπlosti pouke za buduÊnost (2). . . . . . . 17 Kosovo je `odraeno` na redu je Crkva. . . . . . . . . . . . . . 21 Erdogana ruπe zbog Sirije i Rusije. . . . . . . . . . . . . . 23 Psihocid - straπna vizija sajber rata. . . . . . . . . . . . 25 Marko Pivac, Yugoslavia 1941 - 1946. . . . . . . . . . . . . . 29

Iskra 1. juli 2013.

+ Olga »aliÊ

+ Beli PetroviÊ

Pokojna Olga »aliÊ (1932-2013) je bila jedna od najaktivinijih srpskih æena u Vindzoru, Kanada. Bila je u osnivaËkom odboru hora crkve GraËanica, uËiteqica u crkvenoj πkoli, Ëlanica i delegat na konvencijama Srpskog narodnog saveza i svih drugih aktivnosti srpske nacionalne emigracije u Vindzoru. Na dan 3. maja 1952. godine udala se za Srpskog dobrovoqca Aleksandra »aliÊa i do smrtnog Ëasa delila æivot, rad i aktivnosti sa wim.

Imala su Êerku Ilinku. Proπle godine, iako je veÊ teπko odbolela, bila je na slavi Srpskih dobrovoqaca u Torontu sa svojim suprugom. Umrla je dva dana posle 61. godiπwice braka, na Uskrs 5. maja 2013. VeËanjojpokoj!

Bora DragaπeviÊ

U But, Kanada, umro je na Veliki petak, 3. maja 2013, posle pada u πetwi, naπ drug bivπi srpski dobrovoqac i prosvetar, Beli PetroviÊ.

Borac od prvih dana, Beli æivi poznatu odiseju srpskog dobrovoqca.

UËestvuje u svim borbama svojih jedinica u Srbiji. PovlaËi se sa wima u Sloveniju, a u maju 1945. u Italiju, gde uËestvuje u æivotu i radu naπih vojno-izbegliËkih logora Forli i Eboli. U proleÊe 1947. preseqen je sa ostalim nacionalnim formacijama od strane `saveznika`, iz Italije u okupiranu zonu Zapadne NemaËke.

Posle tromeseËnog zatoËniπtva u Munsster Lageru dobija status `raseqenog lica`. Neπto kasnije emigrira sa veÊim brojem bivπih dobrvoqaca u Englesku, gde oko 4 godine radi u jednom `tranzit kampu`. Na poziv jednog svog roaka, odlazi u Vindzor, Kanada, te ubrzo prelazi u Nijagara fols gde dobija posao. Tu na proslavi Srpskog dana, posle viπe godina, sreÊe 1952. veÊi broj svoji drugova dobovoqaca. Posle toga kratko vreme radi u Vankuveru, Britanska Kolumbija, a potom se nastawuje u But, Montana, gde se 1958. æeni Rosom Radman. U braku su imali kÊi, koja je sada udata i ima svoju porodicu.

Beli je sahrawen 6. maja. »inodejstvovao je o. Duπan Koprivica, kum Belog i sin naπeg druga dobrovoqca Milana Koprivice. Naπe duboko sauËeπÊe porodici, a naπem dragom drugu Belom, slava i hvala. Molimo se Gospodu da mu podari veËan pokoj i rajsko naseqe.

M. K.

Slava u Melburnu Drugovi bivπi dobrovoqci iz Melburna sa gostima-dobrovoqcima iz Adelaide, Juæna Australiaja, te drugom Milenkom StojiÊem, zajedno sa svim svojim porodicima, okupqeni u lepom broju u Melburnu, prazniËno i porodiËno-dobrovoqaËki raspoloæeni i ove godine slavili su –urevdan, slavu Srpskoh dobrovoqaca, seÊaju se drugova πirom sveta i pozdravqaju ih.

M. P

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. juli 2013.

PRILOZI ISKRI Miloπ CvetinoviÊ

$ 10

Za pokoj duπa mojih dragih roditeqa, Mije i Seke TodoroviÊ i moga supruga Petera MateviÊa Branka MateviÊ $ 200 Za pokoj duπa svih drugova pobijenih u KoËevju i onih pomrlih po svetu Stojan ArsenijeviÊ K$ 100 Za pokoj duπe monaha o. Jovana, koji je umro u svojoj 105. godini æivota.

Molimo se, da ga Bog nagradi za sve πto je uËinio za Srbiju i svoj Zavet Bogu, Otaxbini, Rodu!

Tvoj , Vojkan VeqkoviÊ $ 10

NeÊete biti u EU i ako date Kosovo!

Pogodba „Kosovo za Evropu” nije dobra jer Evropska unija nije oduπevqena idejom da joj pristupe Srbi, kaæe Noam »omski. „Pristupawe Srbije EU je u ovom trenutku priliËno dubiozan potez Ëak i pod uslovom da Êe vas Evropa prihvatiti, πto ni u kom sluËaju nije izvesno. Znate, Evropa je veoma rasistiËki nastrojena prema ideji da u Uniju uu Srbi, tako da to neÊe biti tako jednostavno”, kaæe »omski. »ak i kada bi bila, navodi »omski, to ne bi bio ispravan potez, jer EU trenutno srqa u samoubilaËkom pravcu, posebno zbog svoje ekonomske politike, koja uruπava siromaπnije Ëlanice. „U poreewu s wom, ameriËka finansijska politika izgleda veoma progresivna. Sama ideja da nametnete mere πtedwe dræavama predstavqa ekonomsku katastrofu, i sada vidimo πta se dogaa. Svaki normalan ekonomista to vidi, a Ëak i Meunarodni monetarni fond to vidi”, kaæe »omski.

Noam »omski, najvaæniji politiËki mislilac u ekskluzivnom razgovoru za novi broj Nedeqnika navodi da nije iznenaen pregovorima Beograda i Priπtine, i da razume pritiske pod kojima se nalazi Srbija. Po wemu, bilo je samo pitawe dana kada Êe Beograd popustiti. „Postoji taj πablon, da Êe Zapad podræavati vlast, kakva god da je, dok god ona ispuwava wihove zamisli. Isti sluËaj ste imali s MiloπeviÊem tokom osamdesetih i ranih devedesetih”. »omski objaπwava da iza ameriËke podrπke nezavisnom Kosovu stoji dugotrajno geopolitiËko promiπqawe. „Inicijativa Amerike usmerena ka bivπoj Jugoslaviji i posebno Kosovu, upravo je zbog odræavawa i proπirewa ameriËke moÊi u onome πto se geostrateπki posmatra kao priliËno krucijalan region. Delom zbog Evrope, a delom zbog Bliskog istoka... Svetom upravqa sila, ne zakon, niti sentimentalnost. „»iwenica da su Srbi bili toliko hrabri i toliko delotvorni u borbi protiv nacista nema apsolutno nikakav znaËaj za Britaniju i Ameriku posle rata. Oni prate svoje interese, interese moÊi. Nema oseÊajnosti, nema pravne odgovornosti. Tako funkcioniπe svet”.

Nedeqnik, 10.6.2013. Jovo DaniËiÊ

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2002. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Slava dobrovoqaca u Milvoki, SAD Na dan 18. maja, o.g., proslavilo je svoju slavu Svetog VelikomuËenika Georgija „Jadran”, udruæewe bivπih srpskih dobrovaqaca.

Parastos u katedrali Sv. Save, sluæili su prota Rade »utilo i akon Petar SamarxiÊ. –akon je na poËetku pomenuo imena Dimitrija i Jakova, i umrlih dobrovoqaca, Ëlanova Jadrana. Potom su prota Rade i akon SamarxiÊ sa domaÊicom slave Brankom MateviÊ, Êerkom nedavno premiluog dobrovoqca Mije TodoroviÊ, obavili obred seËewa slavskog kolaËa. Prota Rade je poæeleo dobrovoqcima sreÊnu slavu i izvinio se da zbog ranijih obaveza ne moæe da bude na ruËku. Zameni Êe ga akon Petar.

Na slavskom ruËku u Srpskom Domu, pri Katedrali Sv. Save bilo je oko 30 osoba. Po zavrπenom ruËku, predsednik udruæewa Jadran, Andra MandiÊ je pozdravio goste, naroËito one koji su doπli iz udaqenijih mesta. Goste je pozdravila i domaÊica slave Brankica, koja je odræala izvanredan, pun oseÊawa govor u seÊawu na wenog oca pokojnog Miju. Na momente su seÊawa bila vesela i izazivala smeh sluπalaca. Ipak je bilo viπe koja su mnogim prisutnima ovlaæila oËi. Brankica zasluæuje zahvalnost da je i ove godine, neznano po koji put, bila naπ domaÊin. –akon SamarxiÊ je u kraÊem izlagawu pomenuo uspomene iz vremena kada je æiveo u Parizu, gde je sreo i upoznao viπe srpskih dobrovaqaca, koji su ostavili sjajan utisak na wega.

(Koliko se ja seÊam, tada je objavjio i nekoliko Ëlanaka u Iskri).

Kao i uvek do sada, Ëlanice Jadrana su se potrudile da se po zvrπenom ruËku obilato posluæimo raznim slatkiπima. Iako je sve bilo skromnije nego ranijih slava, bilo nam je milo da smo odræali tradiciju, opet zajedno sreli i videli, te pomolimo Gospodu za naπe nezaboravne drugove i pomrle Ëlanove naπih porodica.

S. PiroÊanac

Marko Pivac... va nije potpuno shvaÊena od stranaca, ali vojnog poraza jeste prvih dana posle pada Jugoslavije.

Kwiga se zavrπava opπirnom analizom uloge Williama Donovana i drugih sauËesnika, stranih i domaÊih. Kwiga je upotpuwena iscrpnom bibliografijom izvora.

NemoguÊe u ovom Ëlanku Ëak i samo spomenuti mnoge interesantne detaqe. Dovoqno je reÊi da se paæqivom Ëitaocu pruæaju obaveπtewa πta se sve i zaπto dogodilo na Balkanu Ëetrdesetih godina proπlog veka, iz kojih Êe ili potvrditi postojeÊa saznawa ili steÊi nova, Ëime bi ublaæili mit o Balkanu kao uzroËnikom podela i meusobnih trzavica, Ëak i ratova. Naprotiv, da je uvek bio jeftin kusur u diplomatskim igrama i ratovima.

Vasa MihailoviÊ --------------------1 Marko Pivac, The Soul and Graves of Yugoslavia 1941—1946: A National Tragedy. Part One: Drawing Yugoslavia into the War (2013), 243 str. Brojevi stranica citata naznaËeni su u tekstu.

30

SLAVA DOBROVOQACA U KANADI U nedequ 12. maja u crkvi Sabor Srpskih Svetiteqa u Misisagi, nedaleko od Toronta, posle Svete liturgije sluæen je parastos svim preminulim Srpskim dobrovoqcima u Kanadi. Na Ëelu liste uvek stoje imena generala Milana NediÊa, Koste Muπickog, Dimitrija QotiÊa, –oke SlijepËeviÊa i Ratka ObradoviÊa. Zatim slede imena preko jedne stotine dobrovoqaca i wihovih supruga. Trojica sveπtenika protojereja-stavrofora na Ëelu sa Prvoslavom PuriÊem, Mihajlom Doderom i Qubom RajiÊem sluæili su parastos.

ProËitana su imena svih na listi dok je prota PuriÊ pojedinaËno imenovao petoricu istaknutih Srpskih dobrovoqaca. Parastosu je prisustvovalo preko πezdeset lica.

Posle parastosa preπli smo u salu Srpskog centra gde je otac Mihajlo Doder prerezao slavski kolaË. Prota Mihajlo Doder je 30 puta prisustvovao naπim slavama. wegova odluka da postane sveπtenik doπla je pod uticajem istaknutih dobrovoqaËkih sveπtenika. Ovogodiπwi domaÊin naπe slave bio je Stojan „Seqo” ArsenijeviÊ sa celokupnom porodicom. Za domaÊina slave iduÊe godine primio se Velimir Balta sa suprugom iako nije bio dobrovoqac. Wegovoj deci kumovao je Bora KarapanxiÊ i tako duhovno povezao porodicu Balta sa Srpskim dobrovoqcima.

RuËak, na kome su bili prisutni 60 gostiju, sluæile su Ëlanice Kola srpskih sestara „Kraqica Aleksandra” na Ëelu sa predsednicom Dragicom GrubiÊ uz pomoÊ Aleksandre Saπe DodiÊ, udovice naπeg Rada DodiÊa.

Posle ruËka prvo je govorila poverenik Iskre za Kanadu, vredna i neumorna Danica Pavlica, koja se zahvalila svima na dolasku na slavu i apelovala na pretplatnike da redovno plaÊaju Iskru, jer je ona joπ uvek najboqi srpski nacionalni i ideoloπki list u svetu. Zatim je Bora DragaπeviÊ preuzeo voewe programa.

Predstavio je Miodraga BrkiÊa, najstarijeg æivog dobrovoqca meu nama,. Prijatno nas je iznenadio i bio burno pozdravqen, Milan Bilbija(90) iz dalekog Sudburija, koje nije mogao da odoli srcu i ne doe na slavu.

DomaÊin slave Stojan ArsenijeviÊ izneo je razloge zaπto je postao dobrovoqac; koliko su oni spasili Srba u Srbiji od bioloπkog uniπtewa. Zatim je na engleskom govorila Milica, Êerka nedavno preminulog Milisava MilojeviÊa. Opisala je koliko je wen otac cenio i ponosio se πto je bio Srpski dobrovoqac. Iako joj je majka Dalmatinka, bila katolikiwa, Êerka i dva sina su krπteni u pravoslavnoj veri i takvi ostali. MiliËin govor bio je paæqivo sasluπan i toplo pozdravqen, jer je meu prisutnim bio lep broj dece i unuËadi dobrovoqaca koji uglavnom govore engleski, te su tako viπe saznali zaπto su wihovi oËevi ili dedovi bili dobrovoqci. Na kraju je grupa dobrovoqaca voena od Milana Bilbije, otpevala je nekoliko dobrovoqaËkih pesama koje su oduπevile prisutne.

Hvala Mileni VlahoviÊ, Xin MilovanoviÊ i mladoj Aleksi BrkiÊ na pomoÊi. U ime Boga, doviewa iduÊe godine na slavi.

Bora DragaπeviÊ

Iskra 1. juli 2013.

ostvarili nezavisnost Srbije tek Berlinskim kongresom 1878. Недић очувао Србију од биолошког и комунистичког уништења

Пре 72 године, такво родољубље спасло је Сrбију од биолошког уништења. Наиме, зна се, Kраљевина Југославија била је уништена и окупирана од стране Немаца. Комунистичка револуција још није почела, Немци објавише одмах да ће за сваког убијеног Немца, бити стрељано 100 Срба а за рањеног 50. Све је у Србији било мирно док није дошло до немачке инвазије Русије од 22. јуна 1941. године, кад је отпочела комунистичка револуција под Титом. Немци гину у почетку релативно мало, али кад се то умножи фрмулом 100/50 на невиним Србима, онда је то чак и премного. Рачуна се тако да је до краја 1941, дакле, 6 месеци потом, погинуло/рањено око 150 Немаца, а у Србији за одмазду убијено око 20 хиљада Срба. Гледају ту одмаздну статистику родољубиви Сrби па се забринуше, јер је у Сrбији потребно да изгине само 20 хиљада Немаца, да би се затрло готово целокупно њено мушко становништво (око 2 милиона) - ето, биолошког уништења Сrбије. Тек сазнавши за ову геноцидну статистику, генерал Милан Недић се одмах, без размишљања примио да буде председник владе Сrбије под окупацијом и тиме, будући „јунак на послу” свесно прихватио, долазеће налепнице, као што су „издаjник”, „слуга окупатора”, итд. Са мандатом да Сrбију спасе од биолошког уништења, Недић је затrажио од окупатора стварање српсих војних одреда с циљем да се од Немаца преузме борба против партизана са двоструким циљем: Србијa се лишава немачких одмазда i ојачава антикомунистички фронт не само у Србији већ и широм целог српства. Тако су, захваљујући Недићевим напорима, српски оружани антикомунистички одреди ницали свуда: у Далмацији (Ђујић, Бирчанин), БиХ (Јевђевић, Дангић, Црна Гора (–uriπiÊ). Што се тиче немачких одмазда оне су најјче биле кrајем 41. и почетком 42, па је уследило убрзано њихово јењавање, од јула до маја 44/45, кад су Немци у Србији највише гинули, оне су потпуно изчезлe. Да закључимо. За српску војску под окупацијом, Недић је предвиђао стварање тзв. „подофицирских одреда”. Тако је и било. Међутим, у првој борби са партизанима, на њихове бесне узвике „слуге окупатора”, ови су се, без испаљеног метка, једноставно предавали. Недић је био очајан и пред оставком. Ову крајње кризну ситуацију, променио је Михajло Олћан, члан vlade i JNP Збор. Обећао је Недићу да ће за 24 сата послати на терен и борбу 500 омладинаца. Тако је и било. Они су већ сутрадан под командом поручника Будимира Никића, извојевали две победе над партизанима. Тако су настали добrовољци. Н. Љотић

Iskra 1. juli 2013.

Zbog EU - mir Srbije i Kosova `Posledwa promena granica u Evropi`

Премијер Србије Ивица Дачић, који учествује на Европском форуму Вахау у Аустрији, казао је да је Србија учинила историјски помак напред у решавању питања Косова и Метохије, и да ће "урадити свој домаћи задатак". "Верујем да смо учинили више него што је било ко у Београду, Приштини или Бриселу очекивао. Шта још све треба да урадимо да бисмо добили позитивну одлуку Савета ЕУ", упитао је Дачић. Први потпредседник Владе Србиjе Aлександар Вучић гостуjући на БН TВ изjавио да сматра да ће Србиjа 28. jуна добити, не само "зелено светло" него и датум за отпочињање преговора за чланство у EУ. Oн jе навео да jе прошло 10 месеци тешких одлука, да се много радило и да стога очекуjе да ће ово "бити први победнички Видовдан у српскоj историjи". "Заменица премијера Косова" Едита Тахири изјавила је да је обавеза српске стране да до краја месеца престане да финансира паралелне структуре власти на Косову. "Обавезе српске стране се односе на расформирање илегалних структура Србије у области правде и безбедности које треба да се уради током септембра", рекла је она. "Канцеларија МУП-а у Лепосавићу биће данас затворена, у складу са Споразумом из Брисела", рекао је начелник Косовско-митровачког округа Раденко Недељковић. Потпредседник Заједнице српских општина и насеља на КиМ Марко Јакшић изјавио да затварање канцеларије МУП-а у Лепосавићу "представља наставак прикривене издаје српских националних и државних интереса". У амбасади Русије у Београду одржан пријем поводом државног празника 12. јуна - Дана Руске Федерације. Ове године, због боравка у иностранству, пријему нису присуствовали ни предсеник Николић, ни премијер Дачић ни први потпредседник Владе Вучић. (NSPM, 18.6.2013,Foto vesti - Podvukla - Iskra).

Osvrt Iskre - Naslov je kako evropski mediji uglavnom komentariπu susret DaËiÊ-TaËi u Austriji, a prva NSPM vest gore je sve πto smo mogli naÊi 18. juna o tome u srpskim medijima. Ostale NSPM vesti gore, tiËu se KiM, ali koliko su vezane za sam susret, neznamo. ©panski ABC napr. piπe o susretu na prvoj strani svog meunarodnog dela i smatra ga de facto priznawem Kosova i wegove vlade od strane Srbije. Navode se DaËiÊeve reËi: `Nismo priznali suvrenitet, ali priznajemo stvarnost`.

Obojica premijera su se srdaËno rukovali pred novinarima i zajedniËki apelovali na EU da ih primi, reËima: UËinili smo sa svoje strane sve πto se od nas traæilo, sada je na EU da ispuni svoje obeÊawe.

TaËi je sa svoje strane apelovao na 5 Ëlanica EU koje nisu priznale Kosovo, da to sada uËine, kao uslov mira na Balkanu. Jelena MiriÊ, direktor Evrotalanskog centra u Beogradu oπtro je kritikovala ©paniju zbog nepriznavawa, jer time hrabri nacionalistiËke i nenapredne snage u Srbiji. Oba premijera su priznali da wihov sporazum ima ozbiqne neprijateqe u Srbiji i na Kosovu.

3

Od `πeπeqevca` do malograanina `sveta`

DOKUMENTI (16): Ako koza laæe, rog ne laæe

VELIKA NUÆDA ALEKSANDRA VU»I∆A Smatra se danas u EU da je progon viπe od 200 hiqada qudi iz Republike Srspke Krajine i stotina hiqada s Kosova i Metohije opravdana kazna za Ëiwewe jednog loπeg beogradskog reæima.

Treba imati obraza pa, nakon πto se malo bilo delom tog reæima, reÊi da se i lakomisleno uæivalo u svemu tome. Bojim se za Srbiju onih kojima je EU danas jedina Evropa, a primitivizam im je do juËe bio jedina Srbija U Srbiji novinari apologetski piπu o politiËarima, a politiËari poËiwu da im uzimaju hleb, potpisujuÊi sve ËeπÊe autorske tekstove. UoËi odlaska na Kosovo i Metohiju, na Dan pobede nad faπizmom, u dnevnim novinama Danas oglasio se i prvi potpredsednik srpske vlade, Aleksandar VuËiÊ. O nepoklapawu izveπtaja kontrolisanih medija sa stvarnoπÊu VuËiÊeve posete Kosovu i Metohiji, ne vredi troπiti reËi, nego treba otiÊi na „Ju-tjub”.

Znam da politiËari gaje strast prema novinama, ali ne znam πta ih ponuka da πtampu upotrebqavaju na tako nedostojan naËin. PolitiËka laæ stekla je pravo graanstva u srpskoj politici i sada se nezaustavqivo preliva u novinarstvo, koje bi trebalo da je odano istini. Nije vaæno πta govorite, vaæno je da to bude saopπteno i objavqeno!

Tako, Aleksandar VuËiÊ u Danasu kaæe da su Srbi lakomisleno uæivali u herojskom otporu svakoj ideji koja je dolazila iz sveta. Moram da priznam da ne znam ni jednu takvu ideju, barem ne od XIX veka do danas. VuËiÊ je, moæda, mislio na diktate koji su dolazili iz SAD i EU, ali wih teπko moæemo nazvati idejama, a wihove izvore - svetom.

Ne samo da je neistinito, nego je i veoma ruæno reÊi i da je bilo ko „lakomisleno uæivao u herojskom otporu `takvim idejama`”. NajveÊi stradalnici su Srbi iz bivπe Republike Srpske Krajine i sa Kosova i Metohije, Ëiji je progon jedna od VuËiÊevih „ideja” potpuno legalizovala.

Smatra se, naime, danas, u EU i daqe preko Atlantika, da je progon viπe od 200 hiqada qudi iz Republike Srspke Krajine i stotina hiqada s Kosova i Metohije opravdana i Ëak logiËna kazna za Ëiwewe jednog loπeg beogradskog reæima. Treba imati obraza pa, nakon πto se malo bilo delom tog reæima, reÊi da se i lakomisleno uæivalo u svemu tome.

Vrlo je ruæno za svoj i svaki drugi narod reÊi da je æeleo plate koje imaju oni koji rade dvostruko viπe. Ne znam narod koji radi dvostruko viπe od naπeg naroda. Postoji birokratsko-koruptivno potonuÊe srpske dræave, nepotizam, stranaËka uhlebqewa u javnom sektoru i πta sve ne. Ali, sve to nema veze sa srpskim radnicima, seqacima i poπtenim svetom, koji mukotrpno radi ili sve ËeπÊe samo æeli poπteno da radi, nego sa stranËarskim miqeom parazita javnog sektora, koji itekalo neguje i stranka prvog potpredsednika vlade.

Kada napiπe da je trebalo da budemo realniji u æeqama, zahtevima i prikupqawu podrπke, umesto da se oslawamo na miπiÊe, epsku retoriku i

4

darove s neba, a da on to najboqe zna i razume, jer se i on tako ponaπao, VuËiÊ me neodoqivo podseÊa na NuπiÊevg junaka, koji vlastito robijawe predstavqa kao upoznavawe s propisima i praktiËnu preporuku za rad u dræavnoj sluæbi.

PolitiËari Srbiju predstavqaju kao priglupog, lewog studenta, koji poluotvorenih usta Ëeka ispred zakquËane Ëitaonice da poËne Ëitawe kwige, umesto da ispit pripremi kod kuÊe. Za reforme i korenito ureewe institucija i ustanova nije potreban datum, Ëak ni pristupni pregovori, nego voqa i znawe kog u srpskim strankama nema.

Prostota autorizovane politiËke laæi u medijima, zato, treba da zaseni stvarnost. A stvarnost je da birokratizovana EU ima vrlo loπe ekonomske perspektive, da u stvarnosti ne postoje dugoroËne garancije Ëak ni za sprovoewe briselskog sporazuma ovakvog kakav je.

Stvarnost je da u vladi Srbije sede protivnici „Juænog toka”. Stvarnost je da je u Srbiji ostalo joπ neπto imovine u javnom sektoru, nakon Ëega dolazi evropski kolaps ili dræavni preporod. Stvarnost je da posle priznawa Kosova i Metohije ne dolaze darovi, nego daqa pitawa statusa drugih delova Srbije i novi uslovi.

Samo u jednom je Aleksandar VuËiÊ u svom tekstu u pravu: Srbija joπ uvek ima sjajne, mlade, energiËne i obrazovane qude. Samo πto ih nema oko wega, u strankama i u vlasti. Svako obrazovan, naime, razlikuje meunarodnu od evroatlantske zajednice i ne brka finansijsku pomoÊ sa kreditom.

Svako obrazovan, uostalom, zna da ceo svet nije protiv Srbije.

Obrazovan Ëovek ne æeli u pseudoevropski svet srpskih stranaka. Ne æeli da za dnevnicu, zaposlewe na tri meseca u javnom sektoru ili prazno obeÊawe lepi plakate, nosi najteæi teret, urla na mitinzima sa sendviËom u rukama i Êuti dok mu pridiku dræi kabadahija, predsedniËiÊ lokalnog odbora, s ËaËkalicom u uglu usana, koji sriËe dok Ëita, ali najboqe zna πta je EU, baπ kao πto je juËe znao πta je laæni patriotizam u primitivnom, bukaËkom i psovaËkom pseudoËetniπtvu.

A da prvi potpredsednik vlade malo piπe i o tome, a ne samo o svetloj buduÊnosti i mraËnoj proπlosti? »itajuÊi tekst u Danasu, moram da priznam da sam se snuædio. Evropa za mene joπ uvek ima lep prizvuk starih katedrala, muzeja, ureenih kanala, nestaπnih ideja i skladnih gradova, uz realnost krvave politiËke istorije.

Evropu joπ uvek razlikujem od EU, Moneovu sliku „SveËanost u ulici Sen Deni” od saopπtewa Fransoa Olanda, koji veÊ godinu dana govori iskquËivo o neophodnosti reformi. Bojim se za Srbiju onih kojima je EU danas jedina Evropa, a primitivizam im je do juËe bio jedina Srbija.

Razume se, i posledica nuæde u kojoj takva Srbija bespogovorno postaje takvom Evropom. Nema papira koji Êe to ukloniti!

Vesti, 16.5.2013.

(Podvukla - Iskra)

Branko ÆujoviÊ

Iskra 1. juli 2013.

MARKO PIVAC, THE SOUL AND GRAVES OF YUGOSLAVIA 1941—1946 Meu mnogim kwigama o Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, nedavno objavqena kwiga Marka Pivca, The Soul and Graves of Yugoslavia 1941-1946: A National Tragedy,1 zasluæuje paæwu i poπtovawe. To je kwiga krcata dokumentima. Marko Pivac pretraæivao je godinama arhive u raznim zemqama, najviπe u Velikoj Britaniji. »itaoci mogu da imaju razliËita miπqewa o dogaajima i liËnostima, ali dokumenti se teπko pobijaju Ovo je prva kwiga projekta, koji Êe, kada bude zavrπen (na Ëemu autor sada radi), pruæiti dragocen materijal za komplikovanu monumentalnu istinu o Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, koji je odneo milione æivota u celoj zemqi.

U toku ovog izlagawa nije potrebno zadræavati se na dobro poznatim istorijskim dogaajima i liËnostima veÊ na miπqewima i komentarima autora. Pivac poËiwe sa dogaajima i liËnostima nekoliko godina pred rat. NasluÊuju rat poπto je Hitler zapretio i Sovjetskom Savezu, jugoslovenski lideri, voeni knezom Pavlom, bili su svesni da wihova zemqa nije uopπte bila spremna za rat i potpisali su Trojni pakt, sa specifiËnim odredbama da se Jugoslavija, proklamujuÊi ne-utralnost, ne obavezuje da pomogne NemaËkoj u dolazeÊem ratu, na πta je navodno i Hitler pristao. Narod je bio ogorËen, Ëak i Crkva, πto je eksplodiralo u vojnom puËu 27. marta. U kwizi ima mnogo dokumenata o naporima zapadnih sila da onemoguÊe potpisivawe Trojnog pakta. (Ostaje veliko pitawe da li bi Hitler poπtovao jugoslovensku neutralnost).

Antoni Idn poslao je instrukcije engleskom ambasadoru u Beogradu, “You have my full authority for any measures that you may think it right to take to further change Government or regime, even by coup d’etat…

You may secretly so inform any prospective leaders in whom you have confidence.” (22-23) Pakt je odbaËen i katastrofalne posledice koje je vlada predskazivala ostvarile su se u ratu, naroËito broj ærtava. Autor se pita, “Whatever the exact number of dead in Yugoslavia, however, did they all have to die? I do not think so.”(27) U sledeÊim poglavqima Pivac analizira teπkoÊe u kojima su se nalazile Jugoslavija, NemaËka i Velika Britanija u poËetku rata. U svojim memoarima Idn veli da NemaËka nije htela rat na Balkanu jer se spremala da napadne Sovjetski Savez, a ni Britanija jer nije bila u stawu da pomogne. Meutim, »erËil je æeleo da Turska i Jugoslavija uu u rat na britanskoj strani.

As professor Warren F. Kimball states, “Winston Churchill was a British statesman whose goal was to advance the interests of Great Britain. When in office, that was the principle fundamental to his actions. And there were times when what individuals might consider

Iskra 1. juli 2013.

immutable rights - political freedom, for example - came into conflict with what Churchill considered British interests.” (35) Zato, rat na Balkanu bio bi protiv britanskih interesa, kako je knez Pavle posle saznao.

Interesantno, ni Hitler nije æeleo rat zbog nevoqa Italije u ratu protiv GrËke u Albaniji. U æeqi da pomogne Musoliniju, Hitler se ograniËio na okupaciju severne GrËke, ali ne i Jugoslavije. U trvewu razliËitih interesa prolaze prvi meseci rata: Jugoslavija potpisuje Trojni pakt, puË obara vladu, GrËka postiæe uspehe u ratu protiv Italije i - πto je najvaænije - NemaËka napada Sovjetski Savez. Pod takvim okolnostima, Ëak je i Idn promenio miπqewe, u pismu knezu Pavlu 3. marta 1941. godine.

Posle puËa ameriËki diplomati Harry Hopkins and William Donovan dolaze u Beograd, gde su pomogli organizovawu kampawe da Jugoslavija ue u rat, u Ëemu su i uspeli.

U prvom delu kwige Pivac se bavi situacijom u GrËkoj i oko GrËke, jer je usko vezano sa onim πto se dogaalo u Jugoslaviji. U ovome je glavna novina ove kwige, iz sledeÊih razloga: Italija je napala GrËku preko Albanije; Hitler je napao GrËku, takoreÊi pre napada na Jugoslaviju, mada je situacija sa puËem tome pripomogla; Trojni pakt bi izgubio svoj znaËaj i planove zbog Musolinija; napad NemaËke na Sovjetski Savez odloæen je za nekoliko nedeqa, dovoqno da ona izgubi rat, kako se kasnije ispostavilo.

Posle toga, autor se koncentriπe na ”duπu i grobqa” Jugoslavije, kako on podvlaËi u naslovu.

Na poËetku kwige on navodi statistiku ærtava Srbije kao nesrazmerni gubitak u odnosu na broj stanovnika i veliËinu zemqe. On ulazi u opπirne detaqe, mahom poznate, ali i nepoznate u πiroj javnosti, oko potpisa Jugoslavije Trojnog pakta, i puËa. Zanimqivo je da skoro niko od viπih oficira nije bio za puË osim Duπana SimoviÊa i da je glavni oficir organizovawa puËa bio general Bora MirkoviÊ a ne SimoviÊ. Tu su i oËekivawa stranih liËnosti umeπanih u jugoslovensku situaciju i wihove reakcije na potpis i puË. Autor navodi i miπqewa o »erËilu, na primer Lidela Hart, koji primeÊuje da »erËil ima tendenciju “to miss the wood for the trees… He was always prone to count his chickens before they were hatched, and as a rule his estimates erred on the general side.”(98) Zarad takvih detaqa, izmeu ostalih, vredi Ëitati ovu kwigu.

Na kraju, Pivac beleæi reakcije na strahote nemaËkog napada i bombardovawa Beograda, britanskih sauËesnika, posmatraËa i istoriËara.

Naglasak je na poraz GrËke, mada ni jugoslovenski nije zanemaren. Meutim, veliËina poraza i ærta-

29

Psihocid - straπna... (sa str. 26) iznosilo otprilike 10000000% i postigao bi se efekat kakav ne moæe postiÊi nikakva nuklearna bomba. Atak na duπe! Potpuni druπtveni debakl, paraliza i haos. Potpuna promena svesti. Ubijawe duπe. Psihocid.

Jedan od potencijalnih razloga sajber napada na Kinu jeste izvoewe takvog projekta i scenarija na teritoriji Kine i πirewe ameriËke dominacije na teritoriju Kine, gde bi se izazvao takav „psihocid haos” u kojem bi kineske vlasti bile nemoÊne da kontroliπu ceo problem sami, πto bi naravno omoguÊilo SAD-u da se nametnu kao „milosrdni aneo spasiteq”, a ujedno da izbegnu i zaobiu nuklearni odgovor Kine.

Druga stvar, Kina je najmnogoqudnija zemqa, tu bi psihocid poprimio nezamislive dimenzije, a i uklapa se paralelno u plan kontrole svetske populacije. TreÊe, Kina je oËigledno najboqa za takav napad, jer sajber rat sa Kinom traje najduæe i sajber vojne jedinice SAD su najspremnije za Kinu. »etvrto, po svim prognozama Kina preuzima poziciju najveÊe svetske sile, ne samo ekonomske, nego i vojne, nauËne, industrijske, tehnoloπke, kosmiËke, itd. Peto, ukoliko bi se sruπio informacioni sistem Kine, veÊina podataka o enornmnim dugovima SAD dræavi Kini bi nestali. Postoji ceo niz potencijalnih razloga ovakvog scenarija, ali obzirom na sve izraæeniju crtu i Ëiwenicu da su svi ovi projekti upuÊeni na Ëoveka kao pojedinca i da po svemu sudeÊi pripremaju qude na jedno „curewe podataka” koje Êe ih se ticati direktno i liËno, teπko se odupreti utisku da je najverovatniji scenario „psihocid”.

Ako odemo daqe i posmatramo stvari na najviπoj instanci - predawa da Êe „knez ovoga svijeta”, tzv. Antihrist, upravo da se pojavi u vreme kada Êe tehnoloπki razvoj sveta biti ogroman i neverovatan, a pad qudskosti i morala isto tako neverovatan da Êe qudi poprimiti æivotiwski obraz u sebi. Teπko da se moæe naÊi boqi opis vremena u kojem æivimo. A postoje i proroËanstva Svetog Lavrentija »erwigovskog koji je govorio da Êe u posledwa vremena svi qudi umesto ikona u svojim sobama imati kutije preko kojih Êe se preleπÊivati, kao i da Êe se Antihrist celom svetu prikazati upravo preko tih kutija. Moæda je mislio na TV, a moæda i na kompjutere. Kako god, mir ne treba gubiti po jevaneqskoj zapovesti, ali i ne gubiti svest da na ovom svetu ne postoji niπta sem rata „oca laæi” i Hristovih neprijateqa protiv Hrista.

U toj prizmi, sajber psihocid svojim karakterom, prirodom i luciferskim inteligentnim pristupom se takoe Ëini „avolski dobrim” projektom Bele KuÊe i wenih osvedoËenih dokazanih satanista.

Sajt: Borbazaveru, 12.6.2013. Vjekoslav Cerovina (Podvukla i skratila - Iskra)

28

NSA ne πpijunira Srbiju o nama se sve zna Britanski „Gardijan” doπao je u posed mape o nadzoru AmeriËke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) u zemqama sveta u kojima prikupqa informacije o svim vrstama komunikacija koje se dostavqaju ostalim obaveπtajnim agencijama, od elektronske poπte do telefonskih poziva, πto ukquËuje i razmenu poruka na druπtvenim mreæama Fejsbuk, Tviter i drugima.

Obaveπtajne agencije tako dobijaju telefonske brojeve, duæinu trajawa poziva, jedinstveni serijski broj mobilnog telefona i potencijalnu lokaciju uËesnika u razgovoru. Na taj naËin, bezbednosne sluæbe povezuju potencijalno opasne osobe i nadziru s kim, koliko i odakle razgovaraju ili se dopisuju.

AmeriËka agencija je Srbiju, jedinu na mapi sveta, oznaËila crnom bojom. Istovremeno, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska oznaËene su zelenom, πto znaËi veÊi stepen πpijunaæe od NSA, dok je Kosovo izdvojeno iz Srbije i obeleæeno naranxastom bojom, πto je u rangu sa Indijom, Kinom i Egiptom, iz kojih je NAS presrela ubedqivo najviπe podataka.

Prema reËima Dragana JovanoviÊa, zamenika πefa Odeqewa za visokotehnoloπki kriminal SBPOK-a, to moæe da znaËi samo dve stvari.

- Prvo i osnovno je da Amerikanci o Srbiji znaju dovoqno toga, pa im nije neophodno naknadno praÊewe i πpijunirawe. S druge strane, da su Amerikanci snimali Srbiju, videli da od nas nema potencijalne opasnosti i obustavili daqi nadzor.

Kriminolog Igor PeπiÊ kaæe da je Srbija poznata kao zemqa-saradnik ameriËkih sluæbi i da nema potrebe za elektronskim nadzorom.

- Poznati su sluËajevi izuzetno bitnih dræavnih funkcionera poput Jovice StaniπiÊa i wegovih sastanaka sa ameriËkim agentima, ili MomËila PeriπiÊa, koji je zbog saradwe sa CIA uhapπen na Ibarskoj magistrali. I daqe nisu otkriveni qudi koji su od raspada Jugoslavije konstantno odavali dræavne tajne Amerikancima. Zbog toga, ne Ëudi me πto Srbija nije interesantna, oni o nama veÊ sve znaju - kaæe PeπiÊ.

Kosovo i BiH pod lupom Dragan JovanoviÊ kaæe da je oznaËavawe Kosova i BiH kao teritorija koje su viπe πpijunirane - logiËno. „To je zbog islamskih ekstremista, a posmatrajuÊi mapu, vidimo da se izdvajaju zemqe koje su trenutno najveÊi `neprijateqi` Amerike. Godinama se priËa da tajne sluæbe SAD dræe pod kontrolom mejlove i da prikupqaju podatke iz svih zemaqa sveta. Oni se æestoko brane istiËuÊi da ne nadziru sadræinu komunikacije, ali je Ëiwenica da podacima ko sa kim komunicira moæe da se sazna mnogo toga”, Blic, 10.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

B. VukoviÊ

Iskra 1. juli 2013.

ИДЕОЛОГИЈА И ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ Идеолошко наслеђе високообразовног система у данашњој Србији

У прошлом броју, наш чланак о штетним странама демократског концепта образовања у савременој Србији, за свој предмет анализе имао је претежно техничку страну проблема. Овом приликом, фокусираћемо се на погубан духовно-идеолошки аспект образовног система данашње Србије, који је најдоследније изражен на високообразовним институцијама друштвено-научног усмерења.

Наиме, високо школство у Србији се већ годинама налази у процесу разних реформи, али се његов углед до сада није поправио. Оно је остављено на милост и немилост домаћим и страним „реформаторима” и „експертима”, којима је будућност Србије последња рупа на свирали. Све те силне „промене” и „реформе” нису донеле ништа добро већ само више школарине, бедне програме и свеукупно срозавање ионако упитног квалитета знања и стручности. Факултети друштвених наука у Србији, и данас као и у време антисрпског титоизма, уместо да буду „храмови” духа, знања и учености, постају идеолошке тамнице и обездуховљене рушевине лажи и глупости, у којима царују марксистичке или либерал-демократске догме. Оно што је овим идеолошким стремљењима заједничко, јесте управо нетрпељивост према здравом и органском погледу на свет. Либерали и марксисти на српским факултетима опстају захваљујући симбиози, својеврсној ванбрачној заједници, коју и поред свих међусобних напетости вољно одржавају. На крају крајева, ипак се најлепше и најбезбедније осећају у чврстом загрљају оног другог пола. У свом блудничењу они су схватили факултете као своју приватну прћију, покушавајући тиме да укину сваки слободан простор и свако друго и другачије мишљење. Идеолошко престројавање које је отпочело рушењем Источном блока, утицало је да велики број факултетских професора формално промени страну и од комуниста, или чак анархиста, постане бранилац капитализма, слободног тржишта и либералне демократије. Као такви, они су барем схватили да је дошло ново време и да је Берлински зид срушен, а Тито мртав. Међутим, ипак нису разумели да у неко време мора да се укључи мозак и искочи из задатих оквира идеологије. Зато су одело променили, али су у суштини и даље остали марксисти. Њихов начин размишљања, и још битније -суштина њиховог погледа на свет, њихова жеља за цензуром, и њихова одбојност према националној алтернативи остала је иста као у данима када су били следбеници „бога” Маркса, јер од њих и даље нећете чути ишта о „политичIskra 1. juli 2013. . .

ки некоректним” стварима. Тако се они и данас са истом жестином залажу за либерализам и капитализам као што су некада били марксисти или лењинисти. Ако за њих некада није постојала алтернатива комунизму или самоуправљању, зато што су на капитализам гледали као на декаденцију, данас после пада комунизма нису у стању да виде алтернативу капитализму и либералној демократији - какви су такви су.

Ментална структура способна да схвати једино бинарни (dvotraËni) систем остала је иста те према томе, алтернатива А је једино могућа, јер смо алтернативу Б пробали и она је пропала. Ако не А, то онда значи пропало Б, а ако не ниједно онда нема више ништа! То значи да постоји само А и ништа друго, па према томе потребно је прилагодити му се - па ма шта то подразумевало. Зато исти они који су омладини обећавали светлу будућност у комунизму и рај на Земљи, сада га траже у уласку у ЕУ. Битно је да рај на Земљи и даље остаје, да је ту близу, да га можемо остварити и да баш ми треба да будемо авангарда која ће несвесну масу увести у „царство слободе”. Дакле, структура мишљења и перцепција властите улоге у свету, остала је непромењена иако се објекат обожавања променио. Неки од њих се, наравно, и дан данас распекмезе суочени са сопственим некадашњим багажом левичарења и мокрим сновима о комунистичком рају, али ако капиталистички газда тражи нову песму и за то жели да плати, онда се газди свира његова песма. Када Интернационала постане прошлогодишњи хит, нови шлагер сезоне скида се са МТВ-а. Исти је и жар борбе коју против треће алтернативе и против националне и конзервативно-револуционарне мисли воде и комунисти и либерал-демократе. Према томе, када се дође до питања национализма, обе групе по логици ствари поново стају заједно, развијајући заставу неког измишљеног „антифашизма” у коме се обе групе, с обзиром на заједничко титоистичко и авнојевско порекло, одлично сналазе. Занимљиво је да су у својој антинационалној мисији обе групе заправо на истом задатку расрбљавања студентске омладине. Није, дакле, никакво чудо што је већини „наших” професора духовна домовина у Загребу, Љубљани, Сарајеву, Тирани или Будимпешти. Није чудо што исти професори форсирају југословенски, бошњачки, црногорски, хрватски, македонски, војвођански, шумадијски, грађански... и остале лажне идентитете, упорно се обрачунавајући са српским идентитетом. Иако су већина студената православни Срби, који говоре српским јези

5

Idelogija i...

ком, њихова права се на српским факултетима систематски крше, њихова нација се понижава, вера вређа, а језик истискује. Треба ли уопште поставити питање колико је ћирилица заступљена на нашим факултетима (част изузецима попут Правног факултета у Беoграду) и који је проценат уџбеника писан српским језиком? Са становишта студената и сутрашњих потреба српског друштва и српске државе, и ова друга група је малигна колико и прва. Она своју улогу схвата у томе да српске студенте припрема за живот у либералном капитализму и демократији.

Према томе, ни овде се не развија код студената критичко мишљење. Сада се уместо мислећих људи од студената стварају неолиберални зомбији - техничари - чија улога је аналогна улози механичара чија је дужност да одржава систем, а не да се пита о његовом функционисању, или користи (штети) његовог рада, алтернативама његове замене... Аутомеханичар се не пита о моралном бићу аутомобила који поправља. Он само зна због чега је Шкода боља од Југа и како је могуће заменити дотрајале делове да би се стари Фића поново покренуо. Концепт слободног мишљења, самосталног тражења и изналажења алтернатива апсолутно је стран неолибералним наставницима, јер они свој посао и себе виде једино у функцији одржавања привредног и политичког система. Дакле, ако Систем има потребе за једном количином људских шрафова одређених перформанси, како би боље функционисао, наши неолиберални професори девастираних српских факултета су ту да им ту количину људских шрафова обезбеде и испоруче. Наравно, никоме не треба шраф који мисли својом главом, а и ко је још видео мислеће шрафове?!? У том смислу су обе групе професора на овдашњим факултетима штетне за српско друштво и српску будућност.

Високо образовање се у оба случаја схвата као репродукција одређених већ унапред утврђених идеолошких образаца. Од студената се стварају или шрафови и потрошан материјал за систем, или марксистички верници убеђени да ће њихово време доћи - кад тад. У оба случаја не развија се жеља за знањем, сазнањем, искуством, и самосталан истраживачки рад. Управо супротно, сваки и најмањи знак креативности, слободног мишљења и сваки истраживачки потенцијал убијају се у корену, у једном случају зато што су бескорисни за одржавање система, а у другом зато што се не уклапају у марксистичку идеолошку визуру. На крају, оба наведена типа наших професора гаје готово физичку одвратност према сваком виду српског национализма па чак и српског идентитета. Ову тортуру најбоље су могли да упозна-

6

ју верујући српски студенти. Њима се увек и доследно бранило да се баве истраживањима друштвених питања из перспективе православног учења, или да се баве православном друштвеном мишљу. У случају остарелих марксиста и њихових млађих наследника, такви покушаји схватани су као „светогрђе”. Марксисти су увек доследно прогонили и дан данас прогоне верујуће студенте по факултетима. Они су бранили судентима да се баве темама које их интересују или да се баве на начин који они сматрају примереним, ако се то није уклапало у марксистичку ментално-идеолошку матрицу. Образложење је увек било да религији нема места на факултетима и у науци и да су верујући студенти, на крају крајева, све сами „клерофашисти”. Наравно, ово не важи за следбенике „бога” Маркса!

Различиту стратегију су примењивали „реформисани” комунисти. Они су на религију гледали као на непотребни, ирационални додатак, који систему није потребан, па га не треба ни сузбијати ни развијати. Али када би утврдили да је неко од студената заинтересован за истраживање православне мисли о друштву или да савремене проблеме посматра из православне перспективе, то би схватали као проблематично. Дакле, ако неко своју религију озбиљно схвата, то се разумева као субверзивно и опасно за систем. Према томе, такав неко не може бити одговарајућ људски шраф. А у том случају примењује се прогон, као и код марксита.

Ово је чисто илустрација како се професорски и наставнички кадар односи према студентима, али и према различитим погледима на свет, према истраживању, науци, слободи говора и слободи мисли. Српски факултети махом изгледају као канализација у којој и данас главну реч воде разне форме змијурина и пацова. На њима влада терор и идеолошки тоталитаризам. Када се на овај начин погледа на ситуацију, јасно је како стоје ствари. Овакви накарадни факултети, засигурно нису у стању да створе и однегују српску националну елиту. Заправо овакав школски систем постављен је да гуши и саме покушаје образовања српске националне елите. Србија ако не жели да пропадне као трећеразредна колонија, мора под хитно реформисати своје високо образовање, при чему не мислимо на којекакве „болоњске” заврзламе. Ако држава и универзитети нису у стању да раде свој посао, или, што је вероватније, не желе да га раде, онда је на националистима да се самоорганизују. Свако национално предавање, свака мала школа националног васпитања, свако стварање националних библиотека и сваки издати часопис представљају улагање у српску будућност! Сламање цензуре и разбијање идеолошког мрака треба да буде међу нашим најважнијим задацима.

J. Алексић

Iskra 1. juli 2013.

PRVI MAJ - PRAZAN DAN NERADA Ove godine je viπe nego ikad doπlo do nesklada izmeu, sa jedne strane, imena i sadræaja meunarodnog praznika rada a sa druge naËina wegovog proslavqawa kod nas. To je bilo toliko oËigledno da su taj nesklad i besmisao primetili i naπi najgori da ne kaæem najglupqi tabloidni mediji. Druπtvo grca u siromaπtvu, radnici se otpuπtaju i izrabquju, ili ne mogu ni da dou do posla a oni koji bi trebalo da se zalaæu za wihova prava - sindikati, utalili su se sa biznismenima i politiËarima. Zato je sem jedne, viπe karnevalske a ne protesne, πetwe potpuno izostao izliv nezadovoqstva. Kao da nam je „æivot ©vicarska”. Uostalom Prvi maj je prilika za teferix a ne proteste, to je SFRJ tradicija, a za drugu i ne znamo.

Roπtiqi se pale na sve strane, miris luka i vegete u oblacima dima kuqao je ulicama. Ceo grad je liËio na veliki ærtvenik na kojem se prinosila ærtva svespaqenica bogu Valu. Ovakva proslava praznika rada je naπ unikat. Svuda u svetu je Prvi maj prilika da radnici protestima ili nekim drugim manifestacijama skrenu paæwu na sebe i svoja prava. Kako smo doπli do ovog unikata?

U zlatno doba, dok je „faraon”, odnosno boæanstvo na zemqi, bilo æivo nije se religija, kao „opijum za narod” i nazadni balast koji koËi progres, samo iskorewivala nego se zamewivala novom. Verovali smo u vrhovno boæanstvo, da mu ne pomiwem ime, bilo je mawih boæanstava Kardeq, –ilas (dok nije zbaËen sa Olimpa)...

Postojao je i panteon „svetiteqa” koji su se nazivli narodnim herojima i kao i u svakoj religiji bilo je i sveπtenika - agit-propovi. Skoro pa popovi. Posle im je ime ukinuto ali ne i funkcija, reklo bi se do dana danaπweg. Javno ispovedawe kulta bilo je dozvoqeno samo oficijelnoj ili vladajuÊoj religiji, zato su ovi „sveπtenici” doπli na ideju da se neki elementi stare i nazadne religije mogu preobraziti i inkulturirati u novu naprednu. Tako je urevdanski uranak zamewen prvomajskim.

Za svaku religiju praznici su konstituvni elementi ispovedawa i manifestovovawa vere cele zajednice. Tako je bilo i u naπoj novoj naprednoj veri. Imali smo BoæiÊ - dan roewa boæanstva 25. maj, koji se zvao Dan mladosti, jer je on bio oliËewe æivota svih nas, i izraæavao je veËnu mladost, Ëak i kad je umro. Imali smo neπto πto bi se moglo nazvati praznikom roewa svete zajednice AVNOJ-a. To je bio ekvivalent prazniku Silazak Svetog Duha na apostole. Tamo je Duh Sveti konstituisao zajednicu vernih - Crkvu a ovde je AVNOJ, kao nekakav kolektivni duh partije konstituisao republiku. Ovaj praznik je u staroj, nazadnoj, religiji bio povezan sa sabirawem plodova æetve, pa je sliËan karakter dobio i u novoj naprednoj religiji. 29. novembar, zvaniËno Dan republike a zapravo praznik sviwokoqa. Prvi maj je bio tipiËan proleÊni praznik, dakle, dan bujawa i obnavqawa æivota, svojevrsni Uskrs.

Iskra 1. juli 2013.

Samo πto u toj hilijastiËkoj religiji nije bilo potrebe za vaskrsewem, jer je smrt bila izbaËena iz novog druπtva u kojem je vladalo veËno proleÊe. Ëak su i obeleæja palim borcima bila napadno ukraπena zimzelenim drvaÊem ili su se nalazila u parkovima u kojima je neprolazno zelenilo trebalo da podseÊa na veËni æivot. Zato je bio vaæan taj kultni odlazak u prirodu uranak, kao izraz poklowewa veËnom proleÊu.

Danas u doba konzumerizma, qudima je neshvatqivo da uæivawe moæe imati veze sa podvigom - ranim ustajwem, tako da je uranak ostao samo kao ime bez ikakvog znaËewa, baπ kao i meunarodni dan rada.

Naπ narod dan kad neπto slavi naziva praznik, πto Êe reÊi prazan dan. Prazan u smislu svakodnevnih poslova i briga ali ne i sadræajno prazan. Ta praznina je potrebna da bi se posvetili stvarnosti koja prevazili rutinski naËin æivota.

Neradno proslavqawe praznika, boqe reÊi neradniËko, predstavqa svojevrsni oksimoron i apsurd koji svedoËi i o sadræajnoj ispraznosti. Pa ipak to πto je svest poklonika roπtiqa isparaæwena od znaËewa ne znaËi da naËin proslavqawa ovog dana nije posledica pseudoreligioznih motiva zapretenim u podsvesti.

Umesto nekadaπweg „veËnog proleÊa” sad se nostalgiËno seÊamo „dobrih starih vremena”. Vreme „faraona” i bivπe Juge doæivqava se kao izgubqeni raj, a jedino πto nam je ostalo jeste ovaj praznik.

Imaginarno vreme blagostawa i bezbriænosti prizivamo u seÊawe lenstvovawem i puwewem svojih trbuπina. Otuda ne samo πto ne razmiπqamo o znaËewu ovog dana, nego naËinom wegove proslave ga i obesmiπqavamo te tako ulazimo u sferu blaæenog zaborava. Prvi maj postaje pseudo-katarziËni praznik savremene tranzicije. Zaronimo u anestezirajuÊi zaborav i ne mislimo o stvarnosti koja meqe obiËnog Ëoveka pretvarajuÊi ga u robu. »oveka koji gubi i osnovno svoje pravo, pravo na rad i svodi se na potroπaËa i konzumenta, koji eventualno moæe nekako da dobije neki keπ-kredit. Zaboravqamo da je samo proπle godine ostalo bez posla 100 000 radnika, te da nam je najmiliji organ u telu - stomak uglavnom prazan. Zaboravqamo da se u ovoj dræavi isplati samo bavqewe kriminalom i partijskim politikanstvom, da jedini radnici, koji, doduπe ne rade, ili rade zanemarqivo malo, ali primaju redovne plate su oni zaposleni u JKP preduzeÊima.

Dakle u preduzeÊima koja se mawim delom oslawaju na svoje prihode, a veÊim finansiraju iz buxeta, a ovaj se puni zaduæivawem kod MMF-a i drugih stranih kreditora, jer realnih prihoda baπ kao i posla nema. Sve to ne moæe spaliti roπtiqska vatra, ali moæe uËiniti da se bar na trenutak zaboravi. Zato æivio Prvi maj - prazan dan nerada!

Srpski kulturni klub 9.5.2013.

Dejan PeriπiÊ (Podvukla - Iskra)

27

Psihocid - straπna... pojedinca i na πiru globalnu javnost i da ona nema - baπ kao ni GMO kampawa - ciq samo politiËki uticaj, ekonomski interes i dominaciju, te da nije reË samo o sukobu dve dræavne strukture, nego da je reË o jednom πirem planu kontrole ËoveËanstva, qudske populacije i izazivawa globalnog haosa, te Êemo ovde izneti jednu - potpuno moguÊu i realnu straπnu viziju krajweg ciqa misije ameriËkog agenta Edvarda Snoudena.

Koliko je „topla voda” priËa mladog agenta Edvarda Snoudena dodatno pokazuje i Ëiwenica da afere o NSA prisluπkivawu traju joπ od Buπove administracije 2007. i 2008. godine, ali sada se opet izbacuje u javnost kroz jeftin senzacionalizam zvuËnih brendova kao πto su Gugl i Fejsbuk, πto je opet fakt koji ukazuje na to da je cela NSA 2013 kampawa upuÊena na Ëoveka kao indivuduu, upuÊena qudima i πiroj nepolitiËkoj globalnoj javnosti.

Takoe, vaæno je primetiti da i sami PRIZMA slajdovi dobijeni od Edvarda Snoudena koje je objavio list Gardijan su kreirani poput neke infografike popriliËno prosto na nivou „detiwastog”, πto je joπ jedan pokazateq da su nameweni obiËnom Ëoveku. Takvu prostu grafiku ne moæete naÊi ni u najobiËnijim dokumentima Buz Alen Hamilton agencije.

U proteklih par godina smo imali navodna iznenadna curewa podataka ameriËkih obaveπtajnih sluæbi tipa Vikiliks, Stratfor, pa sad i NSA i to baπ u eri kad je zaπtita tih dokumenata podignuta na visoko-sofisticirani nivo, gde su npr u sluËaju Vikiliksa takoe dokumenti koji su objavqeni uglavnom bili popriliËno nebitni, a sve informacije uglavnom javnosti poznate poput Snoudenovih saopπtewa.

Paralelno smo imali promociju terorizma od strane ameriËkih vlasti kao globalne pretwe πto su oËigledno koristili kako bi revitalizovali svoju globalnu poziciju, odredili odreene politiËke pravce i dogaaje na globalnom nivou i omoguÊili da priËa o „zaπtiti ameriËkih nacionalnih interesa πirom sveta” bude moguÊa i pitka.

PredstojeÊa otvorena sajber agresija SAD na Kinu Êe biti lakπe izvodqiva ukoliko postane globalni problem, odnosno, omoguÊavawem da u taj sajber rat budu otvoreno javno ukquËene i NATO Ëlanice, na prvom mestu NemaËka.

NemaËka igra posebnu ulogu u svim tajnim operacijama SAD-a i nedavno je „ZidojËe cajtung” objavio da se sa teritorije NemaËke vrπe napadi bespilotnim letilicama i da je kroz sistem bespilotnih letilica izvrπeno oko 10 ubistava u arapskim i afriËkim zemqama iz vojnih baza u ©tutgartu (komandna baza AFRIKOM NATO) i baze u Ramπtajnu (ameriËka vojna baza za vazduπne operacije u NemaËkoj).

26

Ali, za ovu temu je joπ vaænija baza „Teufelsberg - avoqe Brdo” u okolini Berlina koju je upravo posle Drugog svetskog rata izgradila ameriËka bezbedonosna agencija NSA na Ëijim tajnim projektima radi mladi ameriËki agent „dopadqivog profila obiËnog Ëoveka kao heroja” Edvard Snouden.

Teufelsberg je deo mreæe Ehelon (ECHELON) koju su stvorili SAD, Velika Britanija, Kanada, Australija i Novi Zeland sa ciqem „presretawa i praÊewa privatne, vojne i diplomatske komunikacije Sovjetskog saveza i IstoËnog bloka”.

Ukoliko pretpostavimo da je zaπtitne kineske sisteme lakπe razbiti globalnom legitimizacijom sajber agresije na Kinu i stvarawem sajber fronta NATO Ëlanica, onda je produbqivawe politiËko-obaveπtajnog sukoba SAD i Kine koje sprovodi agent Edvard Snouden svojim dolaskom u Hong Kong, odnosno, u Kinu - potpuno jasno.kkkkkkkkkkkkk Meutim, Ëiwenica da je svo ovo curewe obaveπtajnih podataka SAD, prva faza Vikiliks, pa sad i druga faza NSA, upuÊeno na neobiËan naËin na Ëoveka kao pojedinca i da po svojoj prirodi i karakteru „tople vode” predstavqaju pripremu terena za „neπto”, daqom analizom pretpostavke i pitawa πta je to „neπto” πto bi moglo biti krajwi ciq dolazimo do jedne jezive zastraπujuÊe vizije koju Êemo nazvati „psihocid”.

ReË je o potencijalno novom naËinu globalne dominacije SAD poput onog kakav su izazvali promocijom terorizma kojom su omoguÊili agresiju i ulazak vojnih trupa NATO-a na razliËite teritorije πirom sveta, ali i politiËko-ekonomski uticaj πirom sveta.

Ne treba gubiti iz vida da su u sluËaju terorizma SAD napadom na kule bliznakiwe predstavqene kao najveÊe ærtve, gde je Bin Laden skandalozno i bez nekog jasnog objaπwewa navodno likvidiran tajno, a i sada u sluËaju sajber terorizma SAD se predstavqaju kao najveÊe ærtve kroz stalna curewa informacija iz wihovih obaveπtajnovojnih informacionih sistema.

A evo πta bi zapravo predstavqao „psihocid” koji je po viπe analitiËkih pristupa Ëak i najverovatniji scenario. VeÊ sada je moguÊe napraviti takav informacioni sistem, gde bi jednim klikom ili npr. koriπÊewem jednog univerzalnog juzernejma i pasvorda svako mogao da Ëita svaËije poruke na svim vodeÊim mreæama poput Gugla, Fejsbuka, Tvitera, itd. ZnaËi, pristupite odreenoj internet adresi, ukucate jedan javni svima dostupni juzernejm i pasvord i Ëitate Ëije god poruke hoÊete. I to svako na svetu moæe da uradi! Npr. odjednom se pojavi neka sajber teroristiËka grupa, neπto poput Anonimusa, sa proglasom: „Ol iz open!” i puste javnosti juzernejm i pasvord.

Zamislite koliko bi to prouzrokovalo razvoda brakova, raskida prijateqstava, kumstava, poslovnih partnerstava, tuËa, ubistava, samoubistava... Procentualno uveÊawe nabrojanih stvari bi (Kraj na str. 28/1)

Iskra 1. juli 2013.

RazgoliÊeni VuËiÊ - sutraπwi izdajnik, `smeπni Miladin`, ili...

NORMALIZACIJA IZDAJE Oni misle da su glavni posao veÊ odradili. Da je ostalo joπ samo da normalizuju izdaju, i da Êe onda sve biti gotovo. HoÊe li? *** Obradovalo ih je πto je briselska kapitulacija neoËekivano dobro proπla. Mediji wihovih kolonijalnih patrona, kao i mediji koje su sami stvorili (ili su ih prosto preuzeli), lagali su, skretali paæwu i umirivali publiku.

Wihovi intelektualni plaÊenici ("masnokopitari") rastrËali su se po televizijama da joπ malo blebeÊu o "smislu za realnost" i "patriotskom vazalstvu despota Stefana LazareviÊa".

Wihovi oboæavaoci iz Druge Srbije, poπto ih proglasiπe herojima, i poπto su publici joπ jednom objasnili da "u demokratiji nema izdaje", objaviπe konaËni ulazak u "doba postnacionalizma". Wihovi plaÊenici i/ili (uceweni) saradnici u ono malo opozicionih stranaka πto ih je preostalo, uspeπno su sabotirali svaki pokuπaj objediwavawa otpora, izolujuÊi i kleveÊuÊi istinske patriote ("usijane glave!", "æute krtice!").

KonaËno, kada na glavni protestni miting nije izaπlo milion qudi, kada nije izaπlo ni sto hiqada, i kada je u pametnijem i poπtenijem delu javnosti splasnuo Ëak i onaj prvobitni bes zbog briselske kapitulacije, oni su s olakπawem protrqali ruke. KquËni korak u izdaji je napravqen.

Preostalo im je joπ samo da svoju sviwariju normalizuju, a preostale kritiËare uÊutkaju, i gotovo! *** Ali, nije gotovo. Jer, ne moæe biti gotovo.

Prvo, znate kako se kaæe: "kad je baËva naËeta, iz we pije svaki vrag". Kada su »ehoslovaËkoj, Minhenskim sporazumom (1938), otkinuli Sudete, to je bio tek poËetak rasparËavawa.

Odmah su Poqaci otrgli Teπinsku oblast, pa su Maari uzeli juæne delove SlovaËke i Zakarpatija, pa su posle samo par meseci Maari bezobrazno doπli i po ostatak Zakarpatija, da bi na kraju Nemci rekli Jozefu Tisi da proglasi "nezavisnost" ostatka SlovaËke, a Emilu Hahi naredili da ih "zamoli" da ostatak »eπke stave pod nemaËki "protektorat".

Dakle, sa silexijom i wegovim hijenama nema sporazuma. Nema "polu-kapitulacije". Kada jednom dozvolite da vam otkinu komad dræave, sa vaπim dræavnim suverenitetom je svrπeno.

Uskoro Êe hijene i glavni silexija da dou po joπ.

Zato izdaji nema kraja. Kada jednom izdate, niste zavrπili - tek poËiwete.

Iskra 1. juli 2013. .

Otuda nema i ne moæe biti normalizacije izdaje. Izdaju moæete do mile voqe da zatrpavate i borbom protiv korupcije, i EU-datumima, i "novim investicijama". No, onda Êe vam se javiti vaπ patron i vi Êete ponovo morati da pristanete na neki minhenski ili briselski sporazum. A vaπa zatrpana izdaja Êe iskoËiti joπ veÊa, i joπ gnusnija.

Drugo, poπto su vaπi glasaËi "gubitnici tranzicije", bes tih prevarenih i opqaËkanih qudi mogli ste sasvim lepo da nahranite hapπewem tajkun-simbola. Zato su vam ti jadni qudi i zaæmurili na kosovsku izdaju. Ali, kada je proπlo dejstvo ruske iwekcije od 500 miliona dolara, vama se buxet poËeo raspadati. I sada, opet morate da traæite pare od zapadnih lihvara (poπto dobro znate da su "pristupni fondovi" bajka za biraËe). A vaπi bankari Êe vam onda traæiti kresawe penzija, otpuπtawe "viπka zaposlenih" i smawewe "troπkova" za zdravstvo i prosvetu. Poπto tako joπ viπe istawite novËanike obiËnog sveta, smawiÊe se potraæwa, pa Êe i preduzeÊa koja neπto proizvode zapasti u πkripac. Tada vaπim "gubitnicima tranzicije" viπe neÊe biti dovoqno πto je MiπkoviÊ u zatvoru. Kada ne budu mogli da nahrane decu, setiÊe se i Kosova. SetiÊe se onoga pred Ëime su pre æmurili - vaπe izdaje. Pa kada svi ti qudi budu izaπli na ulice, viπe neÊe vikati samo "hleba, hleba". SetiÊe se Kosova i povikati "izdajnici"!

TreÊe, danas samo par qudi - koji vide malo daqe od ostalih, koji se ne boje ucene, a sramota ih je da Êute - sme javno da kaæe da su potpisnici briselske kapitulacije izdajnici.

Ali, tako neÊe ostati zauvek. Jer, iako neizgovoreno, veÊ sad to se zna. I veÊ sad to svi znaju. Ëak i kada se kaæe - glavni izdajnik - zna se ko je to. Zna se da to nije ni æovijalni premijer, ni lisiËasti predsednik. Nije to, naravno, ni prethodni, veliki, æuti lider, pa ni ovaj novi, mali. (Jer, da bi neko izdao, on mora prethodno biti naπ. A ova dvojica suπtinski to nikad nisu bili. Zato oni mogu biti samo kapitulanti).

Da, to za izdaju, toga su svi svesni, i oni dole, i oni gore. Samo im sada svima odgovara da tu reË ne pomiwu. Ali, reË je prisutna, kao duh se povlaËi po hodnicima naπih ministarstava, po aulama naπih univerziteta, po Ëekaonicama naπih bolnica, eno je gde sa nama sedi pred samoposlugama, gde se krije iza slova naπih kwiga, eno je gde se sama ispisuje u naπim SMS porukama... Ta reË-duh toliko je prisutna da je upravo zato toliko silno teraju od sebe. Zato i viËu na (Kraj na str. 10/2)

7

„Utisak Nedeqe”

I ovo objaπwewe `izdaje` Asanæa (Vikiliks) Snoudena (NSA) je verovatno

Od 5. oktobra Srbija je okupirana, a wene vlasti kolaboracionistiËke U posledwoj emisiji Oqe BeÊkoviÊ „Utisak Nedeqe', Dragomir AnelkoviÊ je, pritisnut pitawima voditeqke, konstatovao ono πto mnogi u dubini duπe znaju, ali ne u punoj meri, ne na potpuno artikulisan naËin. AnelkoviÊ je u jednom trenutku rekao da su sve vlasti u Srbiji od petog oktobra do danas, mawe ili viπe, kolaboracionistiËke, odnosno da se neka vrsta okupacije naπe dræave i kontrole svesti naroda, vremenom sve viπe produbquje.

Navedeno zapaæawe naizgled ne deluje kao nekakvo otkrovewe, ali da li je tako?

wima, upadamo u lavirint puteva i mreæa koji ne vode svetlu na kraju tunela i istinskom osloboewu.

Ne vode ni izlasku na provereno pravilan, svetosavski i vidovdanski put naπih predaka.

Oni nas vode (bilo koji da su u pitawu) nacionalnom razoËarawu i rezigniranosti, koja obavezno usledi kada se svi ovi podmetnuti pravci i stremqewa pokaæu kao laæni i utopijski. Tada obiËno doe do neke vrste otreæwewa, ali zbog narodne istroπenosti i iscrpqenosti Ëesto nam to mnogo ne koristi...

PSIHOCID - STRA©NA VIZIJA GLOBALNOG SAJBER RATA Svega jedan dan nakon πto je list Gardijan objavio tajni dokument koji pokazuje da je Barak Obama izdao naredbu vojsci Sjediwenih AmeriËkih Dræava i direktorima obaveπtajnih sluæbi da izrade listu prekomorskih meta kako bi SAD izvrπile sajber napade na iste, pojavquje se joπ jedan dokument, opet u Gardijanu, koji govori o programu PRIZMA kroz koji obaveπtajne strukture SAD imaju „direktan pristup” i nadgledaju sve velike internet mreæe kao πto su Gugl i Fejsbuk, ali i prisluπkuju navodno sve pozive preko poznate ameriËke telefonske mreæe Verajzon.

UËvrπÊivawe neslobode Svako ko konstatuje stawe neke vrste okupiranosti dræave i naroda pogaa, a samim tim i ugroæava, centralni nerv postmoderne okupacije koju sprovode globalni centri moÊi. Wen temeq i wena snaga leæe u graewu mita (ili mitova) o navodnoj slobodi, kojima se spreËava sagledavawe celovitog stawa u kom se nalazi narod i pojedinac.

Ovo spreËava pravilan odnos prema realnosti, pravilnu procenu naπih moguÊnosti, a samim tim i moguÊnost makar delimiËnog popravqawe naπeg poloæaja. Takoe laæni mitovi o qudskoj sreÊi odræavaju narod u stawu potËiwenosti zabludama, tako πto forsiraju razne oblike utopijske slobode, kojom nas globalni vladari kao druπtvo i pojedince usmeravaju ka nerealnim i laænim ciqevima (naravno mi to ne moramo da prihvatimo), a Ëime nas arhitekti „novog vrlog sveta” upravo odræavaju na putu, ne slobode, nego uËvrπÊivawa ropskog stawa pod wihovom dominacijom.

Zbog toga su gotovo svi mehanizmi i strukture druπtva usmerene da mnogo ne talasaju oko ove proste Ëiwenice. Sa jedne strane uveren sam da je priËa o slobodi i naπoj okupiranosti crta koju ne smeju ni naπi politiËari da preu, odnosno da nemaju dozvolu baratawa ovom istinom u svojim, kako politiËkim utakmicama tako ni sa pozicija vlasti i opozicije kada utihne izborna kampawa. Sa druge strane moguÊe je da i wima iskren odnos prema ovoj prostoj stvarnosti ne odgovara. Jer gurawem priËe o postmodernoj okupaciji se uzdrmavaju temeqi o vrednostima i navodnom koliko toliko pravednom i efikasnom globalnom poretku Ëiji su i oni deo (uostalom mawe viπe kao i elite svih naroda koji su na neki naËin integralni deo globalne vladajuÊe hijerarhije), protiv kojih, i protiv kojeg bi se uspeπnije borili kada bi ga pravilno shvatili.

PriËa o laænoj slobodi PreÊutkivawem okupacije, i servirawem priËe obiËnom svetu o laænim slobodama, kreira se neslobodan narod, ali i Ëovek kojim je lako manipulisati i vladati. Usmereni ka pogreπnim ciqevima (bili oni stranputice evro-raja ili stranputice nacional-romantizma) i prihvatajuÊi da stremimo

8

Dakle treba hrabro konstatovati realno stawe, a ono nije ruæiËasto. Zemqa smo okupirana, i to na mnogo perfidniji i suptilniji naËin nego πto su to ikada bili naπi preci. Kada to konstatujemo shvatiÊemo da je ovo stawe, ne samo loπe po nas, nego je i neka vrsta izazova koji je trenutno i jedino poqe naπeg dokazivawa i eventualne nacionalne realizacije. Jer nama je spoqaπwa sloboda i uzeta zato πto smo izgubili unutraπwu, zato πto smo napustili vekovne vrednosti naπih predaka i poveli se za raznim obeÊawima i laæima (i evropejci i patriote) aktuelnih kreatora sveta. Laæima koje, ukoliko ne napustimo, istinsku slobodu Êemo sve viπe gubiti, dok Êe wena simulacija, odnosno put koji vodi u najgore ropstvo, bivati sve dominantniji, a mi kao narod sve porobqeniji.

Drugim reËima, vaæno je da shvatimo da smo spoqa okupirani baπ da bi povratili istinsku, unutraπwu slobodu, koja je temeq, ali i uslov narodne obnove i spoqaπwe nacionalno-dræavne afirmacije. Da bi to shvatili moramo to sebi prvo da priznamo, potom da prihvatimo kao izazov, a zatim da sve snage usmerimo ka pojedinaËnoj, narodnoj i dræavnoj obnovi u datim uslovima. Oni nisu sjajni, ali su jedini u kojima æivimo. Stoga treba da se potrudimo da mi zagospodarimo wima, odnosno aktuelnom realnoπÊu a ne ona nama, kako je obiËno bivalo posledwih dvadeset godina, a i duæe.

AnelkoviÊ je uËinio prvi korak time πto je rekao na B-92, mejnstrim mediju, i to u emisiji „Utisak nedeqe” koji ima gotovo milionsku gledanost, da je Srbija od petog oktobra praktiËno okupirana, a da je svaka vlast od tog perioda mawe ili viπe kolaboracionistiËka...

Kao πto rekoh ova izjava nam govori ono πto pomalo svi znamo, ali istovremeno ne i dovoqno.

Zbog toga ona treba da predstavqa poËetak naπeg otreæwewa i stupawa na put koji vodi ka realnosti, kao neophodnom uslovu produktivnog i nacionalno-afirmativnog delovawa...

Vesti on line, 29.5.2013.

(Podvukla i skratila- Iskra)

Milovan Balaban

Iskra 1. juli 2013.

Odmah sutradan, opet na Gardijanu, pojavquje se i jedan od agenata poznate agencije Buz Alen Hamilton (prisutni i u Beogradu da koordiniraju rad USAID/NED/CIA struktura...

Snouden je navodno dostavio listu Gardijan tajne dokumente predstavniπtva agencije Buz Alen Hamilton na Havajima, gde je on radio u okviru tajnog programa za SAD, CIA i NSA (Nacionalna bezbedonosna agencija...

Ovaj mladiÊ star 29 godina, zaposlen na vrhunski tajnom projektu NSA i vojske SAD, navodno je na svoju ruku otiπao u Hong Kong 20. maja ove godine. Naravno, ukoliko radite na top tajnom projektu vojno-obaveπtajnih struktura i, po wegovoj priËi, imate direktan pristup top poverqivim podacima od vrhunskog znaËaja za bezbednost SAD i delovawe najveÊih ameriËkih obaveπtajnih sluæbi, nema πanse da izaete iz zemqe sem po nalogu SAD, niti ima πanse posebno da odete u Hong Kong koji je zvaniËno specijalni administrativni region Kine - koju je SAD oznaËio kao najveÊeg sajber neprijateqa uz optuæbe da su kineski hakeri napadali vojne informacione sisteme SAD-a.

Iz svega ovoga nije teπko zakquËiti da je Edvard Snouden milijardu posto ameriËki agent na tajnom zadatku. »iwenica da je Gardijanu otkrio „toplu vodu” i otkrio neπto πto je stvar opπte kulture takoe jasno pokazuje da je Edvard Snouden ameriËki agent na tajnom zadatku.

informacija da ameriËke obaveπtajne sluæbe imaju uvid u informacije mreæe Verajzon, Fejsbuka, Gugla, itd., mogu biti zanimqive samo nekome ko nikada dubinski nije razmiπqao na tu temu i qudima naviklim da se hrane „senzacionalizmom...

Meutim, u ovom tekstu se treba najpre pozabaviti pitawem πta je tajni zadatak i misija ameriËkog agenta Edvarda Snoudena?! Za πta nas priprema Vikiliks i NSA, πta je krajwi ciq misije ameriËkih agenata poput Asanæa (ne moæe mu niko niπta, jaËi je od sudbine) i Snoudena?!

[Teπko je zaista verovati da supersila SAD, koja bezpilotnim letilicama, po svom Êefu i izboru, ubija desetine mawe znaËajnih `neprijateqa` godiπwe, ne moæe da se domogne takvih `izdajnika` dræavnih tajni kao πto su Asanæ (mesecima uæiva `azil` u ambasadi Ekvadora u Londonu, prestonici svog najbliæeg saveznika) i Snoudena (sada `skrivenog` u Hon Kongu koji namerava da traæi `azil` na Islandu). - Iskra].

Da je cela akcija sa Snoudenom i Gardijanom paæqivo planirana, tempirana i koordinirana se vidi i po tome πto se sve ovo deπava usred sastanka ameriËkog predsednika Baraka Obame sa predsednikom Kine, Ksi –inpingom, gde je prvi put direktno otvorena tema sajber napada, gde je prvi put Obama –inpingu saopπtio da je uveren da Kina stoji iza hakerskih napada na vojne sisteme SAD i koji je zakquËen „neslagawem u vezi sajber bezbednosti”.

Ukratko, Kina demantuje da ima bilo kakve veze sa napadima koji stiæu iz Kine, a ministarstvo odbrane Kine je objavilo da isti i sliËni napadi na kineske informacione sisteme dolaze upravo iz SAD. Kinesko ministarstvo odbrane objavilo je dokument kojim tvrdi da dve treÊine registrovanih napada na kineske vojne informacione sisteme su izvrπeni sa IP adresa iz SAD tvrdeÊi da ih vrπe ameriËke vojne sajber jedinice. ReË je o dokumentu koji pokazuje da je tokom 2012. godine izvrπavano oko 144 hiqade hakerskih napada na meseËnom nivou na kineske informacione sisteme, gde je preko 62% napada izvrπeno iz SAD.

Uostalom, poËeci interneta se veæu za stvarawe mreæe ARPANET 1969. godine koja je projekat Ministarstva odbrane SAD. Internet kakav danas znamo je nastao upravo odvajawem ARPANETa iz vojnog eksperimenta u javni istraæivaËki projekt. ZnaËi, sve je jasno o ulozi ameriËke vojske i ameriËkih obaveπtajnih sluæbi u vezi interneta od samih poËetaka do danas.

Stvari Êe se veoma brzo iskristalisati i postati jasnije, iako Êe verovatno da doe do joπ nekoliko neoËekivanih momenata i objavqivawa novih dokumenata, verovatno u Gardijanu ili moæda nekom Hong Kong Dejli izdawu, ali za sada se da jasno zakquËiti da je Edvard Snouden poslat u Hong Kong sa misijom da produbi politiËkoobaveπtajni sukob sa Kinom i verovatno da pruæi legitimitet za otvorenu sajber agresiju na Narodnu Republiku Kinu.

I u Srbiji Telekom Srbija i drugi operateri su duæni da Ëuvaju audio snimke svih telefonskih poziva najmawe πest meseci, tako da

Meutim, ono πto je posebno zanimqivo je Ëiwenica da se cela ova kampawa ameriËkih obaveπtajnih sluæbi fokusira na Ëoveka kao

Iskra 1. juli 2013..

25

Diktator Erdogan...

Kosovo je ``odraeno`... (sa str.22)

dakle, gledamo korist od protesta u Turskoj, onda tu vidimo Zapad koji kaæwava neposluπnog premijera, ali i Siriju, koja ima razloga da likuje.

* Da li je Erdogan negde pogreπio?

- Turski premijer je stopostotni „ameriËki projekat” koji se odvijao (i odvija) preko Fejtulaha Gulena, koji æivi u Pensilvaniji (SAD), saradnika CIA. Naime, preko svoje mreæe univerziteta i kolexa Gulen pronalazi kadrove za politiËki i drugi rad. Erdogan je upravo zavrπio wegove πkole i stasao u okviru politiËkih grupa vezanih za ovog „Amerikanca”.

Popularnost Erdogana su stvarali zapadni mediji i zapadne institucije. Erdogan je u ameriËkim planovima „Velikog Bliskog istoka” (koji je promovisala bivπi dræavni sekretar Kondoliza Rajs) bio predvien za potpredsednika. Erdogana Amerikanci i Evropska unija samo opomiwu da mora biti posluπniji. Koji su, dakle, wegovi gresi?

Prema mom uvidu u javne informacije glavni (politiËki) „gresi” koje Erdoganu pripisuje Vaπington jesu nedozvoqavawe turskoj armiji da uzme direktno uËeπÊe u ratu sa Sirijom, Ëime je doprineo porazu pobuwenika, a to je i poraz Zapada. Erdoganom su posebno nezadovoqni Ëelnici NATO, jer je on tesno saraivao sa Moskvom na reπavawu sirijskog problema, a ne s Briselom.

SledeÊi „greh” Erdogana je saradwa sa Rusijom u oblasti energetike, posebno gasa i nuklearne energije, πto je i uzrokovalo pojavu, u zapadnim medijima za Erdogana, prvih etiketa „diktatora”. * Tursko druπtvo je podeqeno. Da li je dovoqno da samo sekularisti budu protiv Erdoganove vlasti, pa da ona bude ozbiqno uzdrmana?

- TaËno. Tursko druπtvo je podeqeno i to po viπe osnova. Socijalna situacija se poboqπala od kako je Erdogan doπao na vlast, ali je imao pomoÊ Zapada. Brojne zapadne kompanije su iz svojih dræava prenele proizvodwu u Tursku, πto je poboqπalo ekonomsku situaciju (na primer, za osam puta je poveÊano ulagawe u zdravstvo i obrazovawe). No, u Turskoj su dnevnice veoma male, a radno vreme minimalno 10 sati dnevno. Zatim, velike su razlike izmeu gradova, regiona..

Postoji nacionalna obespravqenost, jer turski Ustav ne poznaje drugi narod do turski, pa mnoπtvo naroda nemaju prava na jezik, na svoje πkole, kulturne ustanove... NajveÊi narod posle Turaka u Turskoj su Kurdi, a nemaju autonomiju. Po pitawu prava nacionalnih mawina Turska predstavqa sredwi vek. Osim toga, glavna ideoloπka podela je na pristalice sekularizma i pristalice politiËkog islama (islamiste). No, opozicija (kemalisti i leviËari) trenutno nemaju lidere sposobne da se nose sa harizmom Erdogana, ali svakako mogu da nanose πtetu. Na kraju, potrebno je dodati da su Amerikanci predvideli i razbijawe Turske i stvarawe Kurdistana.

9.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

24

Sajt:<www.vestinet.rs>

verzitet, roditeqi, a Boga mi i Crkva, to maweviπe nemo posmatraju, ne oseÊajuÊi bilo kakvu odgovornost. Stoga danas imamo mladi naraπtaj koji jednoga dana treba da nasledi ovu zemqu, a koji je polarizovan na krajwu agresiju i krajwu apatiju. Nema viπe kreativnog nestaπluka mladih. Kod ovog problema Crkva se ne sme obazirati ni na πta, veÊ se odluËno mora boriti protiv ove medijske torture nad mladima, pa makar se i zamerila nekom medijskom magnatu i wegovom politiËkom pokrovitequ.

KonaËno, Crkva ima svog „predsednika vlade”, koji je VeËan, Nepromenqiv i Nedostiæan. Ona nema potrebe da se boji ovih privremenih, promenqivih i lako dostiænih, kada je u pitawu izraæavawe jasnog stava o Kosovu kao kolevci duhovnosti. ©ta Crkva treba da brani, ako ne duhovnost, pa ma kakvim pritiscima bila izloæena. Ne razumem stav vrha SPC da reπewe kosovskog pitawa neÊe biti „onako kako bi trebalo, nego kako mora”?! Pa morali smo mi da se turËimo pet vekova pa evo nas æivih, zdravih i pravoslavnih.

Jednostavno, neka druπtvena i istorijska pitawa ne trpe benevolentan stav Crkve. Postoje stvari prema kojima Crkva mora imati Ëvrst, nepokolebqiv i nepromenqiv stav.

Za kraj Êu izneti jednu crticu iz ne tako davne istorije. Naime, srpsko stanovniπtvo Gore, iznad Prizrena odolevalo je islamizaciji duæe od bilo kog slovenskog stanovniπtva na Balkanu. Islamizovano je u drugoj polovini 19. veka, a neke porodice i pre samog osloboewa 1912. Nikakvom silom Turci nisu to uspevali da urade vekovima, ali su konaËno uspeli. Kako?

Visoka porta je naime vrπila pritisak na Fanar, da u te krajeve πaqe najproblematiËnije sveπtenike. Sveπtenike koji su æiveli raspusnim æivotom, i koji su pastvi davali vrlo ruæne primere. Postoje podaci da su Ëak znali da blagoslove i brakove u srodstvu. To je bila kap koja je prevrπila Ëaπu, i naπi Goranci su tada primili islam. Eto do Ëega je doveo pritisak tadaπwe dræave na Crkvu.

Dakle, ima stvari kojima se ne sme igrati, ili preciznije reËeno sa kojima se ne sme koketirati, kada je u pitawu odnos crkve i dræave.

Mi moæda u danaπwe vreme nismo izloæeni „turËewu”, kao πto smo bili u sredwem veku, pa Crkva ne trpi pritiske te vrste, ali „turËewe” ne mora neminovno biti povezano sa Turcima.

Bitno je samo da se poklekne, a „turaka” Êe se obilato naÊi.

NSPM, 1.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

Aleksandar B. –ikiÊ

Iskra 1. juli 2013.

Za Srbiju put na Zapad je put u ambis

POSLEDWI PODACI O KATASTROFALNOM STAWU EKONOMIJE Ekonomska situacija u Srbiji je svakog dana sve gora. Tu Ëiwenici viπe niko ne moæe da sakrije. Kako pokazuju izveπtaji u srpskim medijima samo u prva Ëetiri meseca ove godine na biro Nacionalne sluæbe za zapoπqavawe prijavilo se oko 170.000 osoba koje su ostale bez posla. Oni su se pridruæili armiji koja ima oko 800.000 nezaposlenih, kojoj pripada gotovo svaka deseta osoba u Srbiji. Podaci otkrivaju da svakog dana 640 osoba ostane bez posla. Iskustvo zaposlenih u Nacionalnoj sluæbi za zapoπqavawe govori da visoko obrazovawe nije garancija da neÊete postati tehnoloπki viπak ili godinama Ëekati svoje parËe hleba. Naime, u ovom trenutku na birou se nalaze i 72 doktora nauka, 60.421 osoba sa fakultetskom diplomom i 42.768 qudi sa zavrπenom viπom πkolom. Pri tom svaki deseti stanovnik Srbiji dobija neku vrstu socijalne pomoÊi od dræave, govori statistika Ministarstva rada i socijalne politike, koja svedoËi da blizu 100.000 qudi æivi ispod linije siromaπtva jer imaju prihod od oko 13.000 dinara i mawe. U narodnim kuhiwama, svaki dan 34.660 osoba, meu kojima je i 10.870 dece dobijaju pola litre kuvanog obroka i pola vekne hleba.(1) Pored ovoga u Privrednoj komori Srbije navode da su srpski potroπaËi toliko osiromaπili da veliki broj wih, svakodnevno u radwama troπi samo od 250 do 300 dinara, πto znaËi da kupuju iskquËivo osnovne æivotne namirnice. Tu sumu oni troπe na hleb, mleko, jogurt i eventualno neku mesnu preraevinu, poput jeftinijeg parizera, dok im je za minimalnu potroπaËku korpu potrebno 1,4 proseËne zarade. Takoe i iz Unije poslodavaca Srbije poruËuju da je promet u trgovinama od 2008. do 2012. opao zaËak 30,4 odsto, dok je Ministarstvo trgovine objavilo da su graani u januaru 2013. godine kupovali za 26 odsto mawe nego u decembru 2012.(2) Fiskalni savet koji prema Zakonu o buxetskom sistemu, daje nezavisnu ocenu ekonomske politike i procewuje fiskalne rizike i verovatnoÊu da li Êe Vlada ispuniti fiskalne ciqeve u buduÊnosti u svom najnovijem izveπtaju istiËe da su javne finansije u Srbiji u vrlo loπoj poziciji.

Prema miπqewu wegovih struËwaka fiskalni deficit Êe u 2013. godini, umesto planiranih 3,6% BDP a, premaπiti 5,5% BDP a,Ëak i sa posledwim merama Vlade za smawewe deficita. Javni dug, koji je veÊ iznad 60% BDP-a, nastaviÊe da raste i u 2013. kao i u 2014. godini. Planirana fiskalna politika za 2013. godinu neÊe se ostvariti.

Aprilski podaci o kretawu javnih prihoda i rashoda sada i definitivno potvruju prethodnu ocenu Fiskalnog saveta (iz marta 2013. godine) da su fiskalni tokovi u 2013. veoma nepovoqni. Pored toga do kraja godine prihodi republiËkog buxeta Êe

Iskra 1. juli 2013..

odstupiti od plana za najmawe 80 milijardi dinara (2,1% BDP-a).(3) I iz same vlasti stiæu sumorne prognoze.

Dræavni sekretar u Ministarstvu finansija Aleksandar QubiÊ upozorava da je dræava sposobna da izvrπava svoje obaveze samo u narednih πest meseci! On napomiwe da republiËka vlada ne moæe viπe da troπi "ono Ëega nema", i istiËe da Êe uprkos sukobima koji su nastali u vladajuÊoj koaliciji u pogledu mera koje predloæio MMF - a misli se na zamrzavawe plata i penzija - lideri vladajuÊih stranaka uskoro odluËiti kako Êe se smawivati buxetski rashodi.(4) Ministar Mlaan DinkiÊ je kao jednu od mera najavio smawewe plata u dræavnoj administraciji za deset odsto kao i racionalizaciju u javnom sektoru i ograniËavawe broja zaposlenih o Ëemu Êe svako odluËivati u svom resoru.(5) Koliko je situacija ozbiqna pokazuju i planovi za prodaju profitabilnih javnih preduzeÊa. OËekuje se da Êe uskoro zbog nedostatka sredstava u buxetu, trijumvirat u Vladi koji Ëine VuËiÊ, DaËiÊ i DinkiÊ doneti odluku o privatizaciji dela javnih i dræavnih preduzeÊa. Zasad je skoro izvesno da Êe se raspisati meunarodni javni poziv za prodaju Telekoma Srbije i Rudnika "Resavica", a raspravqaÊe se i o ideji da se u dugoroËni zakup, uz obaveznu ulagawa, izda i Aerodrom "Nikola Tesla". Za srpske telekomunikacije posebno su zainteresovani u SAD, koje preko Soroπevog SBB-a za koji radi i bivπi ame riËki ambasador u Beogradu Kameron Manter, veÊ kontroliπu deo ovog strateπkog resursa.

AmeriËke, britanske i nemaËke kompanije su veÊ stavile pod kontrolu Telekom na KiM, nasilno otrgnut od Telekoma Srbije.(6) Ekonomski problemi Srbije nisu od juËe, ali ostaje Ëiwenica da se oni nagomilavaju iako vladajuÊe partije slepo izvrπavaju sve naloge iz Vaπingtona i Brisela. I zaista, politiËari na vlasti veÊ Ëetrnaest godina profitiraju na priËi o neophodnosti pribliæavawa Srbije Evropskoj uniji i Sjediwenim Dræavama nakon Ëega Êe uslediti era prosperiteta, iako za to vreme srpsko druπtvo sve viπe tone i propada. Pri tom πta god da uËini Beograd to nije dovoqno jer veoma brzo slede novi uslovi.

Predaja Kosova i Metohije i brisawe tragova dræave Srbije u juænoj pokrajini nisu popravili ekonomsku situaciju u Srbiji. NeÊe je ni popraviti i pored izjave Aleksandra VuËiÊa da „bez EU Srbija neÊe preæiveti.”(7) Upravo suprotno od toga, Srbija i srpski narod polako iπËezavaju jer najviπe rukovodstvo slepo izvrπava naloge iz SAD i EU, zanemarujuÊi osnovni nacionalni

9

Posledwi podaci... interes i saradwu sa zemqama koje Srbima ne uruËuju ultimatume.

Ono πto u Beogradu ne znaju da iskoriste, znaju u Zagrebu. Nakon uklawawa Miroslava MiπkoviÊa otvorena je pozicija u Srbiji za Ivicu TodoriÊa, hrvatskog tajkuna stvorenog od strane Frawe Tumana. SteËenu poziciju u Srbiji wegova firma - hrvatski Agrokor nije potpuno iskoristila, ali u buduÊnosti na srpsko træiπte ova kompanija gleda kao na odskoËnu dasku za rusko i ostala istoËna træiπta gde Srbija ima preferencijalne uslove trgovawa.

Izvrπna potpredsednica Agrokora Qerka PuqiÊ istiËe da su Agrokoru za sledeÊi korak potrebni veÊi volumeni proizvodwe od postojeÊih kao i nova ulagawa jer je sudbina velikih kompanija okretawe træiπtima velikog rasta, a to su trenutno Rusija i Turska. Ona je otkrila da je Agrokor veÊ imao ozbiqne ali bezuspeπne pokuπaje da investira u Rusiju.(8) Dakle, ukoliko je Srbija ulaznica za hrvatski Agrokor u Rusiju i prilika za ovu kompaniju da znatno uveÊa svoju dobit, zbog Ëega Beograd ne koristi potpuno preferencijalne uslove koje mu odobrava Moskva i na taj naËin pomogne oporavak svoje ekonomije? Odgovor je veoma jednostavan. »itav koncept vlasti u Srbiji se zasniva na svojevrsnom idolopoklonstvu prema Zapadu. U wemu nema ozbiqnijeg mesta za Rusiju jer SAD i EU ne æele wen povratak na Balkan i veÊi ruski uticaj u ovom delu sveta. Na osnovu svega iznetog moæemo da zakquËimo da je Srbiji za ekonomski oporavak potrebno da napravi otklon od Vaπingtona i Brisela za koje nikad neÊe biti dovoqno mala i slaba.

Fond strateπke kulture 1.6.2013.

----------------------

Boris ALEKSI∆ (Podvukla - Iskra)

[1]http://srb.fondsk.ru/news/2013/05/30/bez-posla-usrbiii-svakog-dana-ostane-640-liudi.html [2]http://www.vesti-online.com/Vesti/ Ekonomija/297667/Na-ivici-siromastva-Imamo-za-hlebmleko-i-parizer [3]http://fiskalnisavet.rs/images/izvestaji/23052013predlog_fs_za_stabilizaciju_jav_fin.pdf [4]http://www.pressonline.rs/info/biznis/274977/drzavamoze-da-izvrsava-obaveze-jos-sest-meseci.html [ 5 ] h t t p : / / w w w. b l i c . r s / Ve s t i / Te m a Dana/385559/Administraciji-manje-plate-Pogledajtekoliko-zaradjuju-ministri-i-pojedini-direktori [6]http://www.seebiz.net/poslovanje/kompanije/telekomkosova-prodat-za-277-miliona-eura/ [7]http://www.alo.rs/vesti/politika/vucic-bez-eu-nebismo-preziveli/5501 [8]http://www.gdeinvestirati.com/ostale-teme-124/sektori/trgovina/14048-agrokor-preko-srpskog-trzista-zelida-osvoji-rusiju

10

Normalizacija izdaje (sa str.7)

Ni bliski `saveznici` nisu bezbedni: ona ih stvara i svrgava

nas - "Ekstremisti!", "DesniËari!" - jer æele wu da odagnaju. Zato i izmiπqaju umirujuÊe mantre ("U demokratiji nema izdaje") - jer ne æele viπe wu da susreÊu. *** Pa Ëak i on zna da ga ta reË neÊe ostaviti na miru - ma πta da mu kaæu wegovi drugosrbijanski pajtaπi, wegovi medijski Ëankolizi i wegova kvazi-nacionalna ("masnokopitarska") intemmmmmmmmmligencija. Otuda mu nervoza i napetost, otuda i dolaze wegove, na prvi pogled neobiËne reËi u vezi sa Kosovom - da se ne boji ako na kraju ispadne da je za sve on kriv. I te kako se boji. Kao nekadaπwi srpski nacionalista, on odliËno zna πta Ëini. Jer, moæete li da zamislite wegovog prethodnika u super-moÊi - onog velikog, æutog - da se tako preznaja i uvija?

Naravno da ne. On je, kao autentiËan "evropejac", o izdaji imao samo magloviti pojam, a i verovao je u ono πto radi. A zbiqa i nije uradio tako straπnu stvar kao πto je briselska prodaja severnokosovskih Srba. Ali, ovaj zna πta je uËinio.

Zato je tako besan, nervozan i osvetoqubiv.

DIKTATORA ERDOGANA RU©I SAD ZBOG SIRIJE I RUSIJE

Staro je pravilo da svakom treba ostaviti "zlatni most", da se moæe, pre nego πto ode predaleko, vratiti sa puta propasti. I neÊe proÊi mnogo, a svi ti Ëauπi i Ëankolisci koji sa toliko usrdnosti tabanaju oko wegovih nogu, shvatiÊe da se provalija bliæi. PoËeÊe da se osvrÊu ka mostu i da noÊu beæe iz kolone, da bi nam veÊ sutradan priËali kako su "oduvek znali s kim imaju posla", i kako su "samo æeleli da vide koliko daleko on moæe da ode". A on moæe vrlo daleko - i zbog svoje inteligencije, i zbog svoje marqivosti, a i zbog svoje gordosti.

Pa, Ëak i on Êe, ako ikada reπi da se vrati, biti dobrodoπao. Ali, πto se daqe ode na tom putu, sve se teæe vraÊa. Na kraju, Ëak ni pad u provaliju ne moæe biti drugaËiji do bedan. Nema velikog izdajnika. Moja generacija je odrastala na stripovima "Nikad robom", u kojima je glavni negativni junak bio "izdajnik Miladin" - jedna karakterna i estetska mizerija od Ëoveka. Bojim se da naπ danaπwi glavni kolaboracionista neÊe ostati zapamÊen ni kao despot Stefan LazareviÊ (πto bi æeleo da bude), ni kao Vuk BrankoviÊ (Ëime mu wegovi nekadaπwi radikalni drugovi prete), nego Êe pre ostati zapamÊen kao "izdajnik Miladin". *** Oni, dakle, misle da su glavni posao veÊ odradili, da je ostalo joπ samo da "normalizuju izdaju" i da Êe onda sve biti gotovo. Ali, nema normalizacije izdaje. Ima samo smeπnih Miladina.

NSPM, 3.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

Slobodan AntoniÊ

Iskra 1. juli 2013.

„Xamije su naπe kasarne, kupole πlemovi, minareti bajoneti, a vernici naπa vojska”, stihovi su zbog kojih je pre mawe od decenije i po gradonaËelnik Istanbula zavrπio u zatvoru. Tursko pravosue, uz vojsku decenijski Ëuvar Ataturkovog naslea svetovne dræave, osudilo ga je na deset meseci zatvora, a on je odsluæio Ëetiri, otiπavπi iza reπetaka... Tom gradonaËelniku ime je Rexep Tajip Erdogan, i danas je premijer Turske Republike, isti Ëovek Ëija vlast na ulicama Istanbula i joπ na desetine mesta veÊ Ëitavu nedequ izaziva onoliki bes demonstranata. Protest zbog seËe drveÊa u parku na Taksimu bio je samo povod da se nezadovoqstvo razlije gradskim ploËnicima. Nije trebalo dugo da proe, pa da se Ëuju pokliËi da Erdogan treba da odstupi. Od wega - demonstrantima stiæe poruka da ih zloupotrebqavaju strani „elementi”i teroristi. Pale su i qudske ærtve, a u svetu se, mawe ili viπe stidqivo, prave paralele s Arapskim proleÊem, koje je zbrisalo viπe autoritarnih reæima u zemqama Bliskog istoka.

Mnogim graanima, odgojenim u eri „posle Ataturka - Ataturk” to, svakako, nije dovoqno.

Wihova bojazan za buduÊnost je srazmerno barem proporcionalna boqitku usled razvoja privrede. U Turskoj se, na primer, pije alkohol. Erdoganova vlada donela je zakon kojim se ograniËava wegovo reklamirawe i donekle prodaja. SliËni propisi pa i stroæi - postoje u nekim zapadnim zemqama, ali je reakcija kod kuÊe bila æestoka. Premijer se onda obratio Ëlanovima svoje partije: „Kako to da se zakon saËiwen od dvojice pijanica poπtuje, a onaj koji prati vrednosti vere nije prihvatqiv i treba ga odbaciti?”, zapitao se. KritiËari su se odmah prisetili da je Mustafa Kemal Ataturk, kako se priËa, umro od ciroze jetre...

A Turska se pod Erdoganom, wenim snaænim i popularnom vladarom - promenila, to nije ona ista zemqa u kojoj su, koliko „veselih osamdesetih”, oficiri mogli rutinski da izvedu dræavni udar, a joπ dugo posle toga da povlaËe konce iz senke, sve braneÊi Ataturkovo naslee. Turski generali su od Erdogana potuËeni najgore od balkanskih ratova. Razvlastio ih je, pohapsio, saterao u politiËku ilegalu, odnosno, uËinio taËno ono πto su oni æeleli da uËine wemu. Neki bi to nazvali i demokratijom.

©ta, meutim, æele Turci? Neki od wih su veÊ izaπli na kontramitinge... Nije tako davno bio april 2007. godine, kada je na ulice Ataturkove prestonice Ankare izaπlo 300.000 qudi, da se bune protiv Erdoganove kandidature za predsednika, pod obrazloæewem da su zabrinuti za oËuvawe sekularnog karaktera dræave. Zapad je bio opËiwen: „Bravo, Turci”! Vojska je tada joπ bila jaka, kao i laiËko pravosue. Protesti su trajali nedeqama: milion qudi se okupilo u Istanbulu, pa u Izmiru. Partije se nisu dogovorile o predsedniku, pa je narod izaπao na prevremene parlamentarne izbore. I - Erdogan je „poËistio” konkurente sa gotovo 50 odsto osvojenih glasova! Posle toga, nastavio je da mewa Tursku, zadobivπi joπ veÊe poverewe glasaËa, a 300.000 graana Ankare ispali su epizodisti bliske proπlosti.

Rexep Tajip Erdogan osnovao je Partiju pravde i razvoja (skraÊeno AK partija), koja od 2002. godine uporno pobeuje na svim nacionalnim izborima. U poËetku, meutim, on nije ni mogao da bude premijer, jer mu je, zbog onih stihova, bilo zabraweno da se bavi politikom. Turska u kojoj je to bilo moguÊe je upravo pod Erdoganom postala proπlost.

Gospodin Erdogan mora da se pozabavi stawem „kod kuÊe”, ocenio je nedavno komentator Bi-Bi-Sija, rezonujuÊi o tekuÊim protestima. Ali, na πta, zapravo, Britanac misli? Pomenuti dræavnik nasledio je pre oko decenije zemqu u dubokoj recesiji, reformisao je, uveo u najduæi period privrednog napretka u modernoj istoriji sa stopama rasta uporedivim sa kineskim - vratio dugove, izbegao udar svetske ekonomske krize.

Erdoganovu vladu hvalila je Svetska banka, a 45 godina otkako je sa EU potpisala ugovor o pridruæivawu - Turska je pod wim poËela pregovore o pristupawu. Inflaciju je doveo pod kontrolu, vrednost lire viπe se ne izraæava milionima i milijardama, kao u neozbiqnim zemqama...

Iskra 1. juli 2013.

Zapadno javno mwewe je ovih dana æestoko na strani turskih demonstranata. Mlada urbanistkiwa u crvenoj haqini, hrabra u podnoπewu policijskog suzavca, postala je simbol nade u neku novu, boqu Tursku, kako se to interpretira izvan zemqe i u nekim domaÊim krugovima.

Posle poËetka protesta u Turskoj vodeÊa zapadna πtampa je zapoËela medijsku kanonadu Ëija je glavna karakteristika etiketirawe turskog premijera Erdogana kao diktatora „putinskog tipa”. Drugi detaq je da su protesti zapoËeti uz pomoÊ „Tvitera”, odnosno socijalnih mreæa, πto je standardni naËin pokretawa svih buna tokom Arapskog proleÊa od strane Zapada. TreÊe, uËesnici protesta su uglavnom leviËari i antiislamisti - kaæe za „Novosti” profesor dr Zoran MiloπeviÊ, sociolog i analitiËar, autor kwige „Turska i neoosmanizam”, upitan: Ruπi li neko turskog premijera Erdogana i ko bi to mogao biti?

- Jedna od ocena koja se najËeπÊe vrti po zapadnim medijima je i ta da brutalni obraËun policije (Ëitajte Erdogana) sa demonstrantima pokazuje da Turska nije zrela za Ëlanstvo u EU. Ako,

23

Kosovo `odraeno`...

toga neÊe voditi politiku ove zemqe!”

wegova teologija istopili kao Sneπko BeliÊ, na toplom majskom suncu.

I ne samo on, tokom Sabora je medijski napadnut i vladika Filaret, a od koga drugog nego od doajena „jugoslovenskog” verskog novinarstva, Æeqke JevtiÊ i wenog Blica, inaËe pretendenta na titulu nezvaniËnog glasila SPC. Ona ga jeËak izmeu ostalog napala jer je, zamislite, na Saboru ustvrdio da je „Êirilica ugroæena” i „da dræava ima loπ odnos prema kulturi”!?

Naime, crkva jeste i treba da bude odvojena od dræave. Ali crkva nije i ne sme biti odvojena od naroda. Stoga se i dræava uporno trudi da utiËe na crkvu, a time i na narod, ali se grËevito brani od obrnutog smera delovawa, dakle uticaja crkve, da joj se, dræavi dakle, ne bi dogodio narod.

Ako se zapitamo da li je dræava odvojena od crkve, doÊi Êemo do odgovora da vrlo Ëesto nije, i to se ne odnosi samo na vreme vladavine komunistiËkog ateizma, veÊ i pre toga, a danas naroËito. Vrlo Ëesto dræavi Crkva treba kao saveznik i kao alibi kada vuËe loπe poteze, a svedoci smo upravo jednog takvog perioda, kada dræava vuËe katastrofalne poteze, a crkva je ta koja ne sme da na wih barem ukazuje.

U tom svetlu, premijer, kao i drugi Ëlanovi trijumvirata se pozivaju Ëak i na crkvenu zapovest (mislim petu), da se treba moliti za one koji su na vlasti. NaroËito je to „teoloπko nadahnuÊe” trijumvirata doπlo do izraæaja kada su dva uvaæena crkvena velikodostojnika, mitropolit Amfilohije i vladika Atansije, iskreno osudila predaju kolevke srpske duhovnosti, tamo nekome, radi tamo neËega.

Pretpostavqam da crkvena zapovest, da se treba moliti za one koji su na vlasti, proizilazi iz Ëiwenice da je vlast formirana po nekakvom blagoslovu. U naπem sluËaju po blagoslovu naroda koji je vlast izabrao slobodnom voqom na izborima. I to je razumqivo.

Meutim, ako vlast pobedi na izborima obeÊavajuÊi jedno, a nakon uspostavqawa vlasti sprovodi drugo, tu nam ne treba mnogo teoloπke potkovanosti pa da zakquËimo da se radi o prevari ili iznudi a nikako o blagoslovu. A iznueni blagoslov znaËi prokletstvo.

U tom smislu, pomiwawe vlasti od strane mitropolita Amfilohija na mitingu od 10. maja, moæe samo znaËiti da se on molio za one koji su na vlasti, tj. one kojima je narod slobodnom voqom omoguÊio da dou na vlast, ali ne i za one koji su tu narodnu voqu okrenuli naglavaËke, odnosno slagali taj isti narod. I tu mu se nema πta zameriti. Ni govora ovde nema o pretwi dræavnim udarom, kako je premijer, izmeu ostalog okarakterisao istupe crkvenih velikodostojnika.

Mitropolit Amfilohije je trn u oku i drugimËlanovima trijumvirata. Setimo se samo izjave prvog i najveÊeg potpredsednika vlade i wegove izjave: „NeÊe meni Amfilohije da vodi politiku. Nemam niπta protiv da gospodin Amfilohije izae na izbore i pobedi, ali pre

22

Ja imam utisak da je gospoa JevtiÊ prisutna na svakom iole vaænijem dogaaju u Patrijarπiji. ©to je dogaaj zatvorenijeg tipa, to je ona prisutnija, kao da je zvaniËni patrijarπijski zapisniËar, koji honorarno radi za Blic.

Kako joj to uspeva, nemam pojma. Da l` se maskira u muπko, pusti bradu, πta li, ali da je vrlo Ëesto obaveπtenija i od patrijarha samog, a o veÊini vladika da i ne govorimo, to je sigurno. Moæda se radi o novinarskom talentu, πto bi bilo zaista lepo, mada mi sve miriπe na insajdere u Patrijarπiji i wihovu vezu sa drugosrbijanskim medijima, πto nimalo nije lepo.

Ako se za trenutak udaqimo, i posmatramo ovaj fenomen uticaja dræave i raznih drugih interesnih grupa na crkvu, moæemo uoËiti jednu nimalo prijatnu pravilnost. Naime, napadaju se u prvom redu crkveni velikodostojnici u Ëijim je eparhijama srpstvo najviπe ugroæeno, kao na primer: Makedonija, Kosovo, Crna Gora, Metohija, Raπka oblast... ZaËudo, ove iz Vojvodine joπ ne diraju. Wih Ëuvaju za dezert. To bi trebalo da bude dovoqan signal crkvenim vlastima i generalno, Ëitavom kliru, o kakvom se protivniku radi, i kakve napade mogu ubuduÊe oËekivati.

No, da li Crkva baπ revnosno razobliËava te napade, te da li na wih adekvatno odgovara? Bez namere da delim lekcije umnijima i πkolovanijima od sebe, izneÊu liËni stav: Mislim da ne.

Kada bi to radila, ne bi dozvolila da se neka neprijatna deπavawa u Crkvi, kao πto je to sluËaj „KaËavenda” na primer, dogode a zatim i da dospeju u medije, pre nego πto se reπe unutar crkvene organizacije.

Kada bi to radila, ne bi smela imati rezerve prema borbi protiv razduhovqavawa srpskog naroda. I to ne samo protiv zatirawa Êirilice i odnosa prema kulturi (na πta je vladika Filaret s pravom ukazao, a u πta se moæe uveriti svako ko je u posledwih deset godina proπao pored Narodnog muzeja u Beogradu, na primer), veÊ pre svega protiv duhovnog stawa naπih mladih naraπtaja.

Mladi su danas izloæeni mentalnoj torturi medija i anti-heroja, nesvesni eksperimenta Ëiji su predmet. Oni koji bi trebalo da budu ili jesu svesni, kao πto je to: πkola, uni Iskra 1. juli 2013.

©ta posle Kosova?

IDEJE ZA OKUPQAWE RODOQUBIVIH SNAGA „Bez Kosova gore od Kosova!” Ovaj citat najboqe izraæava naπe stawe stvari. Onda, vo vremja ono, posle Vidovdana 1389. izgubili smo carstvo (ne u potpunosti, Srbija se odræala sve do 1459.) ali nismo izgubili svoje duπe. Duh srpskog naroda bio je snaæan, zato je kosovska tragedija mogla da preraste u krsno-vaskrsni etos koji je krepio i bodrio na slobodu ceo narod.

Sad posle „Brisela” mi nismo poraæeni nego „smoreni”, nismo postradali nego smo „ubijeni u pojam”. Dobrovoqnim pristajawem na nasiqe mi smo izgubili pravo na dostojanstvo. Samosvest nam je razorena i pretvorena u „koncologor” samoponiæewa (vid. tekst Slobodana AntoniÊa Geopolitika zlostavqawa). „Niko tu ne bi mogao drugaËije!” Postaje mantra, koju narod poput onih orvelovih gusaka iz Æivotiwske farme „mudro” gaËe. Taj fatalizam i bezalternativnost je katastrofalna za ovaj, nekad „lud narod”, koji je u svojoj bahatosti mislio da je jaËi od sudbine, a sad da nema nikave alternative osim da se pokloni voqi Imperije.

Zato je ovo „gore od Kosova” jer izgubivπi carstvo odnosno politiËku samostalnost nismo izgubili duπe æive, nije nas Ëamotiwa poplavila. Æivot je kiptao u srpkom narodu i kao πto voda uvek nae svoj put, tako i æivot nae izraz. „Briselom” briπemo osnovne pretpostavke æivota - samopoπtovawe. Bez samopπtovawa nema oduπevqewa i radosti. Kako neko moæe biti radostan ako se smatra najveÊim otpadom na svetu.

Teπka Ëamotiwa nadvila se nad naπim anesteziranim plemenom, a pod „Ëamom niko æivot ne razume.”

Neprilikama uprkos moæemo li neπto uËiniti?! Mislim da moæemo i moramo, i u mrtvom moru se moæe plivati. Potrebno je okupiti u ovom narodu sve one koji ne pristaju na samoponiæewe, u javnosti delegirati ideju nenasilnog, pa Ëak i pasivnog ali trajnog otpora. U ovoj borbi ne smemo posustajati i odustajati, jer ovo nije samo borba za dræavu, veÊ i za duπe. Ako u ovoj borbi pokleknemo neÊe nam uzeti samo dræavu, veÊ Êe sve nas pretvoriti u zombije nad kojima je izvrπena lobotomija, koji imaju pravo da troπe pare, ali ne i da ih zarade, koji mogu da se sloæe ali ne i da imaju svoje miπqewe, koji mogu da prihvate da su ono πto Zapad kaæe da jesu, a ne i da izraze ono πto, stvarno, jesu. Borba za sopstvo mora biti neprestana. PolitiËka, kulturna, duhovna, ekonomska, druπtvena, ni jedno poqe i ni jedan segment ne smemo ispuπtati iz vida ako æelimo da preæivimo, kao slobodni qudi!

Neophodno je da se formira jedinstven PATRIOTSKI SAVEZ, u koji bi uπli DSS, SRS, Dveri, ali i mnoge druge organizacije. Ovo

Iskra 1. juli 2013. .

okupqawe bio bi jasan znak da se mora braniti dræava koja je ugroæena. Danas Kosovo i Metohija, sutra Êe nam uzimati Vojvodinu i Raπku.

PrevazialazeÊi partijske razlike i uzdizawem iznad wih pokazali bismo da je Otaxbina iznad partije. Izbori u Zemunu su pokazali da ovakav savez nema alternativu (da se posluæim i ja novodopskom srpskom mantrom). Radikali u „svom” Zemunu nisu preπli cenzus a tako bi proπli i DSS i Dveri da su iπli odvojeno. Da je bilo pameti, pa da su im se radikali pridruæili borili bi se za drugu poziciju, a to je veÊ neπto πto bi moglo najaviti ozbiqan politiËki rezultat u celoj Srbiji i pomerawe sa margine. odgovornost za Svakako najveÊa uspostavqawe ovog saveza je na Dverima i DSS-u, wihova koalicija predstavqala bi stoæer okupqawa patriotskog saveza. Oni su veÊ poËeli sa pravqewem koalicija za lokalne izbore, πto nije loπe, jer ova ideja treba organski da zaæivi i da krene „odozdo”. Meutim bojim se da intenzitet ove rabote nije zadovoqavajuÊi. Kod pokreta Dveri postoji jedna napadnost kad je okupqawe u pitawu, πto je opravdano s obzirom da wegov znaËaj prevazilazi ove dve politiËke organizacije i vaæno je za celu naciju. Ali, baπ iz tog razloga nije dobro kad se u wihovim porukama oseti prepotentost, koja je ponekad svojstvena mladim qudima. Sa druge strane DSS se ponaπa kao stara dama, dostojanstveno i suviπe uzdræano. Ima kod wih one „prepotopske” graanske dekadencije i pomalo arogancije. Jesu oni najozbiqnija i jedina patriotska parlamentarna stranka, ali zar je to vaæno u kuÊi koja gori. Zaboravqaju da bi, ako ne zbog patriotske ideje ono zbog sopstvenog putera na glavi trebalo da pokaæu mnogo viπe smirewa. „Puter” o kojem govorim nije toliko zbog uËiwenih veÊ zbog neuËiwenih dela. Ponekad se izbegavawe da se iπta uradi ravno i Ëiwewu loπe stvari, moæda i gore. A, KoπtuniËine demokrate, dok su bili na vlasti mnogo toga nisu uËinile.

Pa ipak ukoliko do ovog saveza i doe to nije dovoqno. Ma kako politiËka koncepcija bila dobra (a u naπim okolnostima svaka je nedostatna) to nije dovoqno ako ne postoje qudi koji Êe da je „nose”. A, gde da naemo prave qude?! Gde se takvi „prave”? Ovim pitawima se od propasti Saveza komunista, pionira, omladinaca i SSRN-a niko kod nas nije bavio. Kadrove za novo doba stvarali su „strenxeri”. Kroz razne fondove, ngo mreæama su premereæili celo srpsko druπtvo. Zato ono πto se naziva civilno druπtvo kod nas se doæivqava kao genetski mutirani organizam, πto on i jeste.

Sa druge strane, politika savremene liberalno-demokratske koncepcije ne zahvata celokupan æivot. Ona se bavi dræavnom upravom, πto i jeste posao politiËke administracije, ali je

11

Ideje za... problem na koji naËin. Nevoqa je u tome πto tu dolaze qudi bez ikakvog iskustva iz realnog æivota i prakse. Zato je i moguÊe da na rukovodoÊa mesta naπeg druπtva, od javnih preduzeÊa do prosvetnih, nauËnih i kulturnih institucija, sportskih saveza itd, dolaze razni sitnosopstveniËki hrËkovi. Partije postavqaju diletantente, jer je to imanenta logika partije. Partija je firma za dolazak na vlast. Partija ne brine za æivotne potrebe naroda i opπti interes, ona te reËi nema u svom reËniku. Wu zanima rejting i da firma bude dobro organizovana. To se postiæe poltronskom posluπnoπÊu i subordinacijom.

Majstori druπtvenog inæiweringa, sa Zapada, su kroz civilni gmo/ngo sektor fabrikovali kadrove koji vode ili su dobro pozicionirani u svim naπim institucijama.

Postavqa se pitawe (naravno, sa velikim zakaπwewem) da li je moguÊe da postoji i civilno „organsko” druπtvo. Sam izraz „civilno” je sporan, ali u nedostatku boqeg koristimo taj termin kojim oznaËavamo Ëitav spektar druπtvenog æivota.

Dakle da li je moguÊe organizovati druπtveni æivot na osnovi autentiËnog stvaralaπtva qudi poniklih ne samo na ovom tlu nego nego i u vrednostima Otaxbine.

Ti ukoreweni qudi bi se borili za interese svog naroda, ali bi oni bi bili i autentiËne kosmopolite. Ovo samo naizgled deluje paradoksalno, ali prave patriote su i otvorene kosmopolite, jer qubav prema svom narodu i negovawe vrednosti iz sopstvene baπtine Ëini Ëoveka autentiËnim, a takav je otvoren za drugog, ne i suπtinski drugaËijeg, jer vrednosti su univerzalne. Dakle, hriπÊanski patriotizam , osloboen paganskog eksluzivizma je zasnovan na univerzalnim vrednostima i tu nema mesta iskquËivosti i ksenofobiji. Nije kosmopolitizam ono πto smatraju soroπevi promoteri otvorene kloake, autoπovinistiËka negacija sopstava.

Mræwa prema bilo kome, a naroËito prema samom sebi, svom narodu, svom zaviËaju, svojoj majci i ocu i precima ne moæe poroditi qubav, veÊ samo kompleks niæe vrednosti. Zato πto je takav duh dominantan kod nas, epigonstvo i duh samoporicawa su osnovne merne jedinice druπtvenog aktivizma. Da li je moguÊe ustrojiti druπtveni aktivizam bez tog normativa, da li je moguÊe stvoriti civilno „organsko” druπtvo? Dobar primer nam je bila SRPSKA MREÆA. Meutim, ona je prektiËno prestala sa radom taman kad je trebalo da pree u drugu razvojnu fazu i da svoj maksimum.

Prva faza delovawa ove asocijacije bila je idejna izgradwa, kad je ona zavrπena trebalo je preÊi u sledeÊu stvaralaËku fazu u kojoj bi se vrednosti podrazumevale, a merio konkretan rad.

U prvoj fazi u fokusu je bio identitet u drugoj bi trebalo biti stvaralaπtvo. Stvaralaπtvo koje bi donelo novu nadu i novi polet „smorenoj” naciji!

Kako probuditi oduπevqewe „zaspalog

12

plemena” ? Mislim da ono veÊ postoji, treba ga samo podræati! Organizovati dobronamerne qude i ako nemamo materijalnih sredstava pomoÊi im tako πto Êemo pokazati interesovawe za wih i wihov rad.

Zato bi trebalo obnoviti i vaspostaviti Srpsku mreæu kao asocijaciju rodoqubivih, dobronamernih i stvaralaËkih nevladinih organizacija. Stvoriti „zrno” civilnog organskog druπtva, koje bi bilo prostor u kojem bi ozon veËnih vrednosti nadahwivao na stvaralaπtvo i ærtvu za drugog i sluæbu Otaxbini. U Novom Sadu veÊ se neπto radi po tom pitawu, ali „hop” Êe se Ëuti tek posle „skoka”.

Pomena vredna je i inicijativa koja je veÊ najavqena u Ëasopisu PeËat, a na internet stranici SKK postoji u integralnij verziji. ReË je o potrebi stvarawa jedne nacionalne institucije koja bi se neprestano i sveobuhvatno bavila naπim „srcem”, a nazvana je Zaduæbina Kosova i Metohije.

Ciq ove institucije bio bi strateπki promiπqena odbrana naπe tapije na Kosovo i Metohiju i razvijawe svesti u narodu o tome πta mi sve imamo u kosovsko-metohijskoj baπtini.

Meutim, sve te aktivnosti biÊe uzaludne ako ih se ne prezentuje na adekvatan naËin. U savremenom dobu ozbiqan druπtveni aktivizam nemoguÊ je bez elektronskih medija. Novine nedeqne i dnevne joπ i imamo za koje bi se moglo reÊi da zadovoqavaju patriotske i kreativne standarde, ali od elektronskih medija niπta. Taj prazan prostor pokuπava se popuniti patriotskom blogosferom, ali to je nedovoqno. Potreban je ÆIVI PROGRAM. Poπto je iluzorno traæiti da se u ovoj situaciji napravi srpska televizija, treba se okrenuti onome πto je realnoo. A, to je radio! Sa dvadeset i kusur godina zaostatka u odnosu na B92. Æiva reË je jako bitna, i iako nije prodorna kao slika ona moæe biti dubqa, a time i delotvornija.

Opπte je poznato da qudi viπe razmiπqaju dok sluπaju radio nego dok gledaju televiziju.

Telavizija ima neπto anestezirajuÊi πto Ëoveka pretvara u pasivnog recipijenta.

Pogledajmo iskustvo radija B92 i 021, oni imaju izuzetno poseÊene sajtove, a onaj prvi je napravio televiziju koja sad ima viπe kanala. O wihovom uticaju u druπtvu govori to πto su se wihovi bivπi novinari rasuli i rasporedili na oba medijska javna servisa.

Od ovolike pisane reËi umorih samog sebe, tako da rezimiramo ukratko πta je potrebno da bismo se mobilisali u ovoj borbi, ne samo za oËuvawe Kosova i Metohije nego i opstanka srpske nacije: Stvarawe patriotskog saveza; Obnavqawe Srpske mreæe; Formirati Zaduæbinu Kosova i Metohije i Pokrenuti naπ Radio.

Srpki kulturni klub 6.6.2013.

Dejan PERI©I∆ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. juli 2013.

Odnos crkve i dræave pod danaπwim `trijumviratom`

KOSOVO „ODRA–ENO”, NEKA SE PRIPREMI CRKVA Nije jugoslovenska vaseqena odahnula ovako iskreno i snaæno joπ od onomad kad je drug Tito rekao da su „studenti u pravu”, kao πto se to desilo upravo pre neki dan, uoËi Dana mladosti (kada je hiqade poklonika hrlilo „KuÊi cveÊa”, da oda poπtu Znamo Kome) a povodom jedne odluke Sabora SPC, koji je tih dana zasedao.

Kako su mediji preneli izjave vladike Irineja (BuloviÊa), pitawe kanonizacije vladike Petra || PetroviÊa Wegoπa Sabor je predao komisiji za kanonizaciju, da bi sutradan sa istog mesta bilo saopπteno da se Sabor tim pitawem neÊe baviti. PriznaÊemo dve opreËne odluke, u dva dana zasedawa Sabora, nama laicima deluju malo Ëudno i nejasno, naroËito ako shvatamo da se radi o jednom ozbiqnom i visokom crkvenom telu, kakvo je Sveti arhijerejski sabor. A moæda loπe shvatamo.

Ono πto stvar moæe uËiniti mawe Ëudnom, ali ne i mawe tuænom su reakcije politiËara sa eks-ju prostora, i naravno druge Srbije. Najviπe prolivawa suza radosnica ovo prekonoÊno mewawe odluke Sabora izazvalo je naravno u Crnoj Gori. Predsednik Skupπtine Crne Gore je povodom same najave kanonizacije vladike Rada Ëak optuæio SPC, da bi ovom kanonizacijom „Wegoπa svrstala meu zloËince ukoliko bi ga proglasila za sveca, zajedno sa zloËincima koje je ta crkva ranije proglasila za svece”.

Radio Slobodna Evropa je u oËaju zavapila: „Moæe li dræava spreËiti Amfilohija u kanonizaciji Wegoπa!?” A samozvani sociolog religije, Mirko –oreviÊ je slavodobitno prokometarisao: „Ja sam se tim povodom meu brojnima oglaπavao ranije i govorio da to nema nekog ozbiqnog smisla i da su Amfilohijevi motivi druge vrste. Zato mi je ova odluka Sabora vaæna jer doista nije vreme i za to nema kanonskih pretpostavki. Zato smatram da je ovo dobra vest sa Sabora "!

Voleo bih da verujem da je odluka Sabora bila ispravna, naroËito zato πto se u kanonizacije ne razumem, ali me, a verujem i mnoge, ispuwava nemirom sastav onih koji su sreÊni zbog toga πto se SPC preko noÊi preumila te vladiku Rada stavila ad akta. Mnogi su oËekivali oπtriju reakciju prema KrivokapiÊevoj izjavi da SPC kanonizuje zloËince, ali je i ta reakcija izostala. Rankova je ostala „poπqedwa”, a πto se s obzirom na znaËaj Wegoπa u naπoj istoriji, kulturi i crkvenom æivotu nije smelo dozvoliti.

Sve ovo ostavqa prostor za sumwu da se na crkvu

Iskra 1. juli 2013.. .

vrπe pritisci spoqa, a kojima ona ne moæe da se odupre.

Ovaj sluËaj, kao i joπ poneki ovih dana, a koji su vezani za odnos Crkve sa dræavom i medijima zasluæuju paæwu. Vrlo Ëesto su, naroËito od ogoqavawa izdaje Kosova, dræavni funkcioneri pribegavali oπtroj retorici prema SPC a naroËito prema nekim wenim velikodostojnicima.

Ovde je predwaËio premijer, koji se nije libio da deli lekcije Ëak i samom patrijarhu.

Ali naæalost nije on bio jedini iz politiËkog establiπmenta, a o drugosrbijanskim medijima i analitiËarima da i ne govorimo. Wihovi napadi na crkvu su gotovo svakodnevni. Teπku uvredu na raËun patrijarha, na koju je ovaj pak samo okrenuo drugi obraz, premijer je prvo uputio povodom pisma koje je crkva (doduπe nakon hoÊu-neÊu natezawa) uputila vladi nakon πto je postalo izvesno da je predaja Kosova u stvari vladin program. Premijer je ustvrdio da je to pismo SPC doπlo „iz Beograda a ne iz PeÊi koju je srpski patrijarh napustio joπ 1690. godine”.

BezoËno, bezobrazno, nekulturno, ali bez odgovora iz crkvenih krugova, kao uostalom ni povodom KrivokapiÊevog ispada. ©taviπe, kao najboqi student politiËkih nauka od kako je prase rep iskrivilo, premijer bi trebalo da zna da je PeÊka patrijarπija ukinuta nasilno, sultanovim beratom 1766. godine, a ne tako πto su je Srbi sami ukinuli i napustili. Tako da se paralela izmeu tadaπweg i danaπweg ukidawa srpstva nikako ne moæe povuÊi.

Dve su osnovne teze koje su zastupqene u napadima na crkvu, a koje se izgovaraju pre svega od strane premijera: Prva je da je Crkva odvojena od dræave, i da se ne sme meπati u dræavne poslove; a druga da se vlast ne sme napadati, pa joπ da Crkva mora da se moli za one koji su na vlasti, kako glasi jedna crkvena zapovest. Obe ove teze su izvitoperene, u odnosu na wihovo izvorno znaËewe.

Izliπno je analizirati potpuni analfabetizam premijera kada su verska pitawa po sredi, iz Ëega proizilaze wegova i samo wemu znana tumaËewa „zemaqskog” i „nebeskog”, i ove ili one Srbije. To analizirati je jalov posao, jer on to nikad ne bi shvatio. Ali treba ukazati na wegovu nadmenost u deqewu lekcija na te teme, kroz wegove beskrajne skupπtinske traktate i monologe, sve do onog zagluπujuÊeg, i zemaqskog i nebeskog zviæduka na Oplencu, gde su se i on i

21

Iz iskustva...

PLAN PROTIV RUSIJE

Америчка влада је усвојила на предлог Бироа политичке координације акциони план против Русије и њених сателита кроз низ директива Савета националне безбедности (NSC). Директива NSC 10/2 1948. године је давала широка овлашћења тајним службама за предузимање субверзивних акција на тлу Русије посредством “ослободилачких група”. Те исте године, Савет за националну безбедност је усвојио програм финансијске и друге помоћи “ослободилачким покретима” пореклом из Источне Европе. Кључну смерницу Америчке стране политике спрам Русије представљала је директива NSC 20/1 од августа 1948, која изричито гласи: “Ми морамо имати аутоматске гаранције које обезбеђују да чак и некомунистички те номинално пријатељски режим: а) не располаже убудуће никаквом војном моћи; б) у економским односима да силно зависи од спољног света; ц) да нема озбиљну власт над главним националним мањинама; д) да не успостави ништа налик на гвоздену завесу”.

Биро за политичку координацију је овлашћен резолуцијом NSC/20 да ствара Амерички одбор за ослобађање народа Русије, у чији састав су ушли “легитимни представници” мањина са подручја руске републике. На темељима те резолуције је изникло је низ “ослободилачких” група, попут Крсташког покрета за слободу (Crusade for Liberty), чији програм препоручује “разбијање федералних комунистичких држава по републичким и етничким шавовима” и “ослобађање малих покорених нација источне Европе”. Међу важније покрете те врсте спадао је Сабор поробљених европских нација. У питању је удружење “етничких одбора” народа и народности пореклом из земаља комунистичког блока. Америчка влада се односила према етничким одборима као да се радило о “владама у избеглиштву”, мада су се њихове вође истакли за време рата као сарадници нациста. Сабор је сваке године прослављао Дан поробљених нација у присуству “америчког папе” кардинала Френциса Спелмана. На предлог “Сабора”, Конгрес САД је усвојио 1959. резолуцију PL 86-90 “о поробљеним нацијама”, која је се залагала за разградњу Совјетског Савеза и Русије и оснивање независних држава “Казакије и Идел-Урала”. Ова резолуција је под Регановом администрацијом “влада у избеглиштву” и “етничких одбора” достигла моћ и свој врхунац.

20

ПРИПРЕМЕ ЗА ПОСЛЕ ТИТА

Увиђајући да су Титу одбројани дани, Запад је 1977. поставио на дневни ред питање “будућности Југославије”. Назирало се да ће после Титове смрти доћи до промена уставног поретка и урушавања дотадашњих националних равнотежа у корист српског фактора. У одељку извештаја Трилатералне комисије посвећеном ситуацији у Југославији привучена је пажња на дугорочне совјетске притиске на Југославију и на могућност да Русија себи осигура излазак на Јадран, при чему се указује на потенцијално искоришћавање националних несугласица: “Имајући у виду континуиране, озбиљне националне тензије унутар Југославије, нико не може бити сигуран да ће “криза око наследства” (Титовог) бити избегнута, што Совјетима може пружити шансу за индиректну интервенцију…”

Годину дана касније у шведском граду Упсали главни архитекта и мозак Трилатерале Збињев Бжежински одредио је акциони план којим би се, после Титове смрти, осујетило могуће зближавање српске Југославије са Русијом. Истакао је потребу да се пружи западна помоћ опозиционарима и дисидентима „уколико они имају антикомунистичку оријентацију” и да се помогне “национал-сепаратистичким снагама”. Затим су релеј предузеле организације за одбрану људских права, које представљају значајне карике западних обавештајних служби у извођењу скривених операција (covert actions). Amnesty International је кренуо у одбрану југословенсих “дисидената” Изетбеговића, Туђмана, Доброслава Параге и Војислава Шешеља. Фридом хауз, једна од главних полуга CIA, основала је 1987. Одбор за помоћ демократским дисидентима Југославије. Одбор је саставио “Апел Председништву СФРЈ и страним владама”, на коме се налазио Туђманов потпис. На задатку разбијања југословенске федерације су се такође нашле незаобилазна Паневропска унија и њен председник надвојвода Ото фон Хабзбург. Овај утицајни члан конзервативног блока у Европском парламенту и немачке Социјал-хришћанске уније (CSU) који располаже замашном мрежом релација у западним наднационалним структурама моћи, неуморно је лобирао у корист југословенских сецесиониста. Зна се, на пример, да је немачки огранак сместио у своје просторије у Бону “Хрватски информацијски уред”, основан 1985. од имигрантске “кровне” организације „Хрватско народно вијеће” са сврхом да води пропаганду акцију унутар европских институција у корист независне Хрватске.

(Kraj u sledeÊem broju) Iskra 1. juli 2013.

REÆIJA Velikog Brata

OD POSLU©NOG TADI∆A - PREKO NEVERNOG TOME I MALOG SLOBE - DO MO∆NOG VU»I∆A Moram da priznam da su reæiseri ove naπe tragedije sve savrπeno dobro smislili. Ne æelim se vraÊati u proπlost, dovoqno je samo da pogledamo kako su veπto napravili novu politiËku prevaru u Srbiji. Reæiseri naπe tragedije su operativne sluæbe Imperije u rastrojstvu.

Konkretno - CIA. Ona je naπ Veliki Brat.

–iniÊ je izveden na streqawe jer je hteo da napravi ozbiqan zaokret u svojoj promaπenoj politici. Uprkos tome πto je on glavni krivac za propuπtawe istorijske prilike da se reformiπe i modernizuje iz korena Srbija, wegova pohlepa i sujeta su bile jaËe od wegovih istorijskih obaveza, nakon dve godine vlasti shvatio je da pravi greπke, da tako daqe viπe ne moæe, da je izabrao pogreπne qude oko sebe, da je promaπio smer kretawa i odluËuje se da sve promeni. Podatak da je poËeo temeqno da izuËava srpsku istoriju najboqe potvruje ovu moju tezu. Verujem, poznavajuÊi ga odliËno, da je tada dobio proviewe i da je bio ozbiqan u nameri da primeni sve ono o Ëemu smo deceniju pre wegovog dolaska na vlast priËali da treba da se uradi u Srbiji. Meutim, wegovim najbliæim politiËkim saradnicima, tajkunima, kriminalcima i pripadnicima Tajne sluæbe nije odgovarao taj nagli zaokret. Oni su tim zaokretom sve gubili, dok je Srbija dobijala priliku da se promeni. Zato su ga izveli na streqawe.

Reæiseri naπe tragedije nisu niπta preduzeli da se streqawe spreËi. Znali su πta se sprema, ali im nije bilo u interesu da to zaustave.

Naprotiv, streqawe se uklopilo u wihovu reæiju. –iniÊ se veÊ bio otrgao wihovoj kontroli.

Veliki Brat to nije mogao da podnese.

Zato na vlast dovode nesposobnog, razmaæenog i metiqavog foliranta Borisa TadiÊa.

Dovode ga u kuÊu Velikog Brata i agenti CIA vrπe lobotomiju. Mewaju iz temeqa wegovu liËnost.

Postaje agresivan, napadan, energiËan i superaktivan. Priznaje da nije ponosan πto je predsednik Srbije i okupqa oko sebe kriminalnu politiËku grupu za pqaËkawe dræave. Zadatak mu je da potpuno politiËki neutraliπe uspavanog Koπtunicu, koji je Ideolog verbalnog legalizma i salonski nacionalista, ali, ipak, politiËar koji ih nervira. Koπtunica, okruæen politiËkim debilima i secikesama, navodno neobaveπten, dobrovoqno se povlaËi u politiËku nirvanu. Wegovi saradnici su se dovoqno nakrali da Boris TadiÊ, koji uvodi kult liËnosti, ne æeli da ih sudski procesuira da bi omoguÊio svojim pajtosima i savetnicima da pqaËkaju dræavu na svim nivoima vlasti.

Velikom Bratu to odgovara. Meusrpska svaa i zajedniËko pqaËkawe dræave je glavna politiËka aktivnost u Srbiji. To se uklapa u

Iskra 1. juli 2013.

strategiju konaËnog kaæwavawa Srba i Srbije kao remetilaËkog faktora na Balkanu.

Posebna uloga lobotomiranog BT je bila da nacionalno ponizi Srbe i zbog toga je dobio zadatak, narcisoidno glumeÊi regionalnog igraËa, da se svima izviwava, terajuÊi srpsku skupπtinu da prizna genocid, πto je nezabeleæeno u istoriji parlamentarizma.

Veliki Brat je bio zadovoqan. BT je odraivao punih osam godina sve preuzete obaveze.

Bio je toliko revnosan da je preterivao u vrπewu svoje vlasti.cKult liËnosti se pretvorio u farsu.

Siromaπni i opqaËkani graani Srbije su stewali pod stegama æute kriminalne bande, koja je izvrπila najveÊe pqaËke u istoriji Srbije i potpuno obesmislila demokratiju i parlamentarizam.

Veliki Brat je iπao daqe. Trebalo je zavrπiti najteæi posao. Trebalo je priznati nezavisnost Kosmeta. BT je bio toliko omraæen u narodu da je postalo opasno da on odradi taj posao.

Veliki Brat odluËuje da zameni istroπenog BT novim politiËkim snagama. PolitiËkim snagama koje su imale nacionalni predznak, jer Êe lakπe biti sa wima da ubede graane da mora da se prizna nezavisnost Kosova. Tako su dovedeni na vlast laæni nacionalisti. Trijumvirat Nevernog Tome, Ace Dramosera i Malog Slobe. Ali, priprema za wihov dolazak na vlast je uraena mnogo ranije, joπ u vreme vladavine BT. Veliki Brat je dao nalog da se razbije ultradesniËarska SRS, Ëiji ideolog je u Hagu potukao sve nameπtene optuænice, pokazao svu svoju intelektualnu nadmoÊ nad neprofesionalnim tuæilaπtvom i korumpiranim sudijama, Ëija popularnost je rasla, jer je graanima bilo jasno da se u Hagu sudi Srbima i da su Srbi okrivqeni za sve izvrπene zloËine.

Razbijawe SRS je iπlo priliËno lako.

Neverni Toma je bio veËiti gubitnik na izborima i drugi Ëovek stranke i æeleo je da doæivi, napokon, politiËku afirmaciju. Traæio je svoju politiËku priliku i Veliki Brat mu je to omoguÊio.

Aca Dramoser je veÊ godinama bio kooptiran da radi za sluæbu Velikog Brata, zbog Ëega ga je ©eπeq oterao iz stranke, pa je morao, posle wegovog pseÊeg cviqewa i kukawa, uz veliku molbu prijateqa stranke, koji su priznali da Aca ne zna niπta drugo u æivotu da radi negio da sluæi nekome moÊnome u politici, nekome ko Êe mu izdavati nareewa i ko Êe ga kontrolisati, da ga vrati, jer se saæalio na wega i pruæio mu posledwu priliku.

Svi uslovi za razbijawe SRS su stvoreni.

13

Od posluπnog...

Zadatak je poveren engleskoj obaveπtajnoj sluæbi.

Operacija je koπtala 8 miliona evra. Putin je to otvoreno rekao Nevernom Tomi na prijemu u Moskvi i pokazao mu da imaju sve informacije iz sluæbe Velikog Brata.

Veliki Brat je prvi put priznao da cure informacije iz wihove sluæbe prema Putinu ali da po prvi put oni nemaju nikakve informacija iz Putinovih sluæbi.

Prezaduæeni tajkuni su dobili zadatak da pomognu stvarawe infrastrukture nove politiËke prevare zvane - SNS. PolitiËki leπinari su dobili pouzdane informacije da je BT puπten niz vodu i da SNS preuzima vlast. Tako su reciklirani politiËki oloπ iz svih politiËkih stranaka krenuli da se ukquËuju u SNS, jer su znali da ih tu Ëekaju nove apanaæe. SNS je postalo smetiliπte za sve politiËke konvertite, barabe i vucibatine.

Sve je pripremqeno za dolazak na vlast novih podanika Velikog Brata. ÆeleÊi da se obezbede u sigurnost svoga projekta, sluæbe Velikog Brata ubacuju u kombinaciju ucewenog Malog Slobu, kome preti hapπewe zbog nekoliko afera i direktne saradwe sa balkanskim narko bosovima. Kada je Mali Sloba bio na molitvenom doruËku, pozvan je u prostorije VB i pokazani su mu svi filmovi i wegove slike u druπtvu narko bosova. Mali Sloba je bio zaprepaπÊen i pristao je na bezuslovnu saradwu. Nije imao strpqewa da se vrati, nego je iz Imperije poruËio, sav razdragan, da Veliki Brat raËuna na wega.

Tako su pripremqeni glumci za novu politiËku prevaru. Samozaqubqeni BT nije ni slutio πta mu se sprema. Prebogati savetnici su verovali u sigurnu pobedu wihovog zaπtitnika. Nisu pratili da je Veliki Brat angaæovao Vesnu PeπiÊ da zada smrtni politiËki udarac BT. Najvaænije je bilo da graanski deo druπtva, koji nikada ne bi glasao za Nevernog Tomu, otkaæe posluπnost BT i da ne glasaju za wega. Vesna PeπiÊ je bila otvorena i traæila je da se ne glasa za BT, nego za Nevernog Tomu. To je, na izgled, bio apsurd, ali naredba Velikog Brata je morala da se izvrπi.

Sve posle toga je bila farsa. Izborna kraa, prosipawe letaka, pretwe, koalicioni obrti i druga politiËka zamajavawa su sluæila da se javnost zabavi i da se dobije utisak da je stvorena nova politiËka koalicija po voqi graana, a ne po voqi Velikog Brata.

Veliki Brat je imao svog glavnog igraËa na koga su tipovali - Aca Dramoser. Pozvali su ga u posetu Velikom Bratu i sluæbenici CIA su odradili lobotomiju. To su zaista uradili savrπeno. Sve su suprotno uradili od BT. Aca Dramoser je bio drugi tip liËnosti i oni su odluËili da ga - uspore. Tako smo dobili europskog budistu, umesto radikalnog πoviniste. Aca je preuzeo svu vlast u dræavi. Posluπni mediji su se poklonili novom gospodaru Srbiji.

14

PodaniËki i rajetinski mentalitet novinara danas kulminira u stvarawu novog kulta liËnosti. Ako paæqivo pogledate lice Ace Dramosera, onda vam je potpuno jasno, ukoliko ste bar proËitali jednu kwigu iz psihologije, da taj politiËar ima velike psihiËke probleme. Aca je danas spreman sve da uradi da sprovede naloge koje je dobio.

Izborna voqa graana je pogaæena. Izbori su bili velika prevara. Zato sam, uoËi izbora, i pisao da su se Kurta i Murta dogovorili i da Êemo novu vlast morati da ruπimo na ulici u mirnim graanskim protestima.

Sve ostalo je bilo savrπeno reæirano. Aca kreÊe u obraËun sa korupcijom i kriminalom. Hapsi se i bitanga MiπkoviÊ, kako bi se ojaËala popularnost Ace pred izdaju i prodaju Kosmeta, Aca u druπtvu svetskih lidera, Aca u druπtvu πeika, Aca pokreÊe proizvodwu, Aca pravi raketne sistema, Aca hapsi, Aca spaπava Zvezdu, Aca govori o mleku, Aca na svim televizijama ponavqa iste greπke svrgnutog klovna BT. Sve je isto samo se klovnovi mewaju.

Reæirano je da se pregovori deπavaju u devet rundi, mada nema nikakvog papira oko koga se pregovara, poπto Veliki Brat ima papir koji se mora potpisati, reæirano je da poËne emitovawe Velikog Brata i Farme, reæirano je da se baπ sada otvore filmovi o homoseksualnim aktivnostima KaËavende, film je namerno puπtan da bi se gledaocu smuËilo i da se SPC izbaci iz igre, reæiraju se nova hapπewa - Beko, Labus i Acin prijateq, sve je savrπeno uraeno da bi se priznala nezavisnost Kosova.

Uvodi se diktatura trijumvirata. Srbi u Bosni se nazivaju Bosancima. Neverni Toma, Vojvoda od zarale kaπike, priznaje da je Srbija poËinila genocid i izviwava se za neπto πto Srbija nije uradila. Stavqen je paraf na izdaju.

Poslanici su uceweni da moraju da priznaju Sporazum o izdaji Kosmeta. Mediji su potpuno kontrolisani. Cenzura je kao u vreme kada je Aca bio ministra informisawa u miloπeviÊevoj vladi.

Preti se svima koji se bune. Preti se svima koji drugaËije misle. Preti se Srbima sa Kosmeta da Êe im se ukinuti plate i da Êe se predati Priπtini na sluæewe. Preti se da Êe specijalne jedinice Priπtine intervenisati na severnom delu Kosmeta.

Uæas! Narod je potiπten i uplaπen. Nikome se viπe ne veruje. Graani znaju da je sve prevara, nisu glupi, ali ne znaju - ko je alternativa?

Ko? Ko je taj koji moæe da povede graane?

Kome da verujemo kada su svi isti? Kada su nas svi izdali i prodali?

Srpska ineligencija je podaniËka i potkupqena. SANU ne postoji. Treba ih odmah raspustiti. Univerzitet je uniπten. Studenti nezainteresovani za sudbinu dræave i nacije.SPC (Kraj na str. 16/2)

Iskra 1. juli 2013.

них чланова Савета и лични представник председника Рузвелта при Ватикану, затим Државни секретар Кордел Хал (Cordell Hull) и Норман Дејвис (Davis), Рузвелтов опуномоћени амбасадор и председник Савета за спољне односе. Рузвелт, који је био у сталном контакту са Куденхов-Калергијем и Отом Хабзбуршким, је послао 1943. године кардинала Шпелмана да преговара са Светом столицом о перспективама организовања подунавске федерације, у чији би састав ушле Словенија и Хрватска до Дрине. У Америци, струја на чијем се челу се налазио Мајрон Тејлор бранила је послератну опцију повратка хабзбуршке лозе на престо обновљене мителевропске федерације. ЕВРОПСКО ДО ДРИНЕ

Син Винстона Черчила Рандолф је уверавао своје Хрватске пријатеље на Топуском конгресу да ће федерална Југославија бити кратког века и да ће се после њеног распада територије до Дрине укључити у подунавску федерацију католичких држава наглашавајући да “све што се протеже до Дрине мора бити европско…” Генерални секретар хрватске Сељачке странке др Крњевић толико је био уверен у транзитни карактер југословенске федерације да је на прослави педесете годишњице оснивања странке (1954) изнео план о подели земље на шест независних држава у границама административних република које би се касније интегрисале у подунавску федерацију. Аутор извештаја о скупу, амерички обавештајац је забележио да, “пошто др Крњевић одржава одличне односе са Енглеском, може се претпоставити да су британски планови што се тиче Југославије мање више исти”, али да ће то остати пусти снови пошто се западни политичари противе разградњи Југославије “све док се одржи Титов режим”.

Напредак Црвене армије до срца Европе је натерао западне савезнике да одложе планове о католичком “интермаријуму” за погоднија времена. Оснивање 1944. у Лондону Централноевропског федералног клуба, чије су послератне вође биле Миха Крек и Владко Мачек, доказује, ако је потребно, да се Енглези нису помирили са судбином и да су настављали да кују планове о католичком фашистичком блоку на Истоку Европе. АНТИБОЉШЕВИЧКЕ НАЦИЈЕ

Енглеска тајна служба МИ6, у сталном дослуху са Ватиканом, је образовала и држала на узди низ организација сличних Федералном клубу, као што су били Блок антибољшевичких нација, Словенска конфедерација, која је тежила спајању Украјину и Бјелорусију са Пољском, Сељачка интернаIskra 1. juli 2013.

ционала, у којој опет наилазимо на Миху Крека и Мачека, Интернационала Слободе, Прометејска Лига, Фракција Абрамчик. У њихове редове су масовно ступали вође фашистичких и сепаратистичких источноевропских покрета пребеглих на Запад захваљујући “пацовским каналима” Ватикана, Велике Британије и Америке. Те организације су функционисале по систему “комуникационих судова”. Разлике у стратешким циљевима су биле незнатне а чланство им је често било заједничко.

Узгред речено, за америчке и енглеске тајне службе од посебног интереса је било регрутовање вођа сецесионистичких мањина са простора Совјетског Савеза и “стручњака” за етничка питања, попут истраживача Ванзе (Wansee) Института, задужених од SD (тајна служба SS) за студије просторног распореда и бројчаног стања етничких група на подручју Источне Европе и Совјетског Савеза. Послератни Евро-Азијски институт и Институт за студије Совјетског Савеза са седиштем у Минхену такође су се бавили питањем мањина у Русији, за шта су користили искуства бивших нациста. Извештаје су достављали свом налогодавцу и “добротвору” CIA.

Крајем 40-их година све горе наведене организације су се стопиле у радикални Блок антибољшевичких нација (BAN) и прешле под надлежност америчких обавештајних структура, што је било у складу са водећом улогом САД у хладном рату против Русије. Од “организације намењене федерисању свих неруских мањина које су се ставиле у службу трећег рајха” БАН се претворила после рата у кровну организацију свих источноевропских фашистичких покрета, попут Хлинкине гарде, усташа, галицијских нациста итд. Хрвате су представљали у BAN Стјепан Хефер, Антон Бонифацић, Динко Шакић и Иван Јелић. За оперативну контролу БАН и осталих “ослободилачких група” био је задужен Биро политичке координације, тајно одељење министарства Спољних послова, одговорног за организацију “специјалних операција” и за планификацију дугорочне Америчке политике у свету. Директор Бироа за политичку координацију пословни адвокат Френк Визнер (Wisner) је добио од америчке владе зелено светло за регрутовање источноевропских избеглица са антикомунистичким педигреом и за њихову политичку обуку и организацију на тлу САД. На том послу је радио са својим пријатељем Аленом Делсом (Dulles), који ће 1952. примити функцију директора CIA. Као адвокати великих банкарских кућа, били су уско повезани са пословним круговима Вол Стрита и са Саветом за спољне односе.

19

Iz iskustva...

Рачунајући на подршку енглеских пријатеља Хрватске, вођа Сељачке странке Владко Мачек предложио је 1932 године да Хрватска, Србија, Црна Гора, Македонија и БиХ потпишу федерални уговор. Очито је да се радило о пробном балону са намером да се напипа пулс српске политике и провери њен степен попустљивости по територијалном и националном питању. После убиства краља Александра у Марсељу и наглог заокрета у Велика француској страној политици, Британија је почела да се званично опредељује у корист федералног прекомпоновања Југославије и оснивања федералних јединица Босне и Херцеговине, Војводине. Тајним каналима је подржавала хрватски сецесионизам. Радови Марка Аронса и Џона Лофтуса су утврдили да је њена обавештајна служба држала на платном списку више челних људи усташког покрета. На Црну Гору и Македонију британска политика је гледала као на посебне земље, ван оквира Србије. Ти предратни ставови су несумњиво утицали на британску политику према Југословенској влади у избеглиштву и четничком покрету. Може се замислити какав је утисак оставио на челнике Форин офиса, у већини случајева католике са прохрватским симпатијама (према Мек Лину), пансрпски “Равногорски национални програм” или Мољевићев пројекат “Хомогене Србије”, састављен у јуну месецу 1941. године, где се јасно наговештава да “Срби морају имати хегемонију на Балкану а, да имају хегемонију на Балкану, морају претходно имати хегемонију у Југославији”. БРИТАНСКИ БРОЗ

Контрамере су муњевито предузете како би се онемогућило оснивање такве православне тврђаве на Балкану. Већ у лето 1941. Черчил је позвао председника Рузвелта да усвоји заједничку “англо-америчку изјаву о обнављању Југославије на принципима аутономије и јединства југословенских народа”. Дакле, само месец дана након појаве Мољевићевог плана Британци су одредили заједничку “платформу” са Америком о федерализацији Југославије.

Британци су обезбедили свом играчу Титу, војну и политичку легитимност са намером да спрече Србе да обликују послератни поредак повољан својим националним интересима. Оспоранање српског права на самоопредељење је била поента те стратегије. Сер Евлин Вудворд (Woodward) је приметио да када би његова влада подржала Михајловића, усвојила би линију наклоњену пансрпским

18

замислима о будућности Југославије. Према запажању Наталије Нарочничке, “било каква манифестација српских ујединитељских националних тежњи послије ‘Начертанија’ Илије Гарашанина из 1844. (…) представља страшило за западну Европу.”

Насупрот безброј критика изречених на рачун “великосрпских” тежњи, британска званична политика никада није ставила никакав приговор на авнојевске одлуке о послератном територијалном устројству ни на договор Тита и Шубашића о будућој подели Србије на више покрајина и република. Да ли је уопште могло бити другачије, с обзиром да је Брозово ново федерално устројство потпуно одговарало енглеским интересима?

Превагу су опет однели геополитички критеријуми кад је дошао час да се званично ускрати подршка четничком покрету. Бригадир Фицрој Меклин (MacLean), шеф британске Мисије при Титовом штабу, је закључио у меморандуму послатом Ентонију Идену (Eden): “Што се тиче генерала Михајловића, он је великосрбин и реакционар. У тим условима Велика Британија нема више интереса да подржава његов покрет”. Државотворни програм Равногорског покрета је сметао Форин офису (Foreign Office) при плановима о оснивању прашине државица на тлу Југославије, које би могле касније да се уклопе у шире федерације. Може ли се још сумњати у твдњу великог енглеског историчара А. Ј. П. Тејлора да је “изградња Тита била чисто енглеска авантура”?

Територијални подкомитет Саветодавног одбора за послератну спољну политику, основан 1942. године на иницијативу председника Рузвелта и државног секретара Кордел Хала, донео је у октобру 1942. предлог о стварању источноевропске федерације и подунавске федерације са улогом тампон зоне између Русије и Немачке, под англоамеричким окриљем. Радило се о ad hoc структури, основаној према моделу пројекта за “студије о рату и миру” Савета за спољне односе и састављеној од истих чланова.

Територијални огранак на чијем се челу налазио географ Изаја Боуман (Bowman) морао је радити под велом тајне “с обзиром да су територијални проблеми народа и земаља били експлозивни” и бавио се изучавањем сценарија прекрајања поратне Европе, посебно њеног источног дела и Балкана. На отвореним седницама позвани су били да учествују представници “влада у егзилу” са простора Совјетског савеза и Југославије, као и надвојвода Ото Хабсбуршки. Језгро Саветодавног одбора су чинили Мајрон Тејлор (Myron Taylor), један од врхов-

Iskra 1. juli 2013.

©ta Êe Vidovdan doneti Srbima?

EVENTUALNO DOBIJAWE `DATUMA` UVOD U NOVE USTUPKE Jasno je da u narednim mesecima vladajuÊa koalicija verovatno neÊe poÊi na dræavno priznawe Kosova. Meutim prekid protivqewa prijemu Kosova u UN viπe je nego verovatan. A to Êe sa svoje strane omoguÊiti da se iz igre oko Kosova iskquËi Rusija i one unutraπwe politiËke snage u Srbiji koje se zalaæu za produbqivawe saradwe sa Moskvom Sa pribliæavawem za Srbe svetog datuma 28. juna, politiËka temperatura oko Kosova se usijava. U uslovima nemoguÊnosti briselskih pregovaraËa da se dogovore oko parametara sprovoewa potpisanog sporazuma, prva lica Srbije oËajniËki prizivaju Brisel da Beogradu dodeli datum za poËetak pregovora o pristupawu Evropskoj Uniji. „Ako Srbija sada ne dobije datum, pitawe je kada Êe ga uopπte dobiti” podvukao je srpski premijer Ivica DaËiÊ. On je napomenuo da su „uslovi bili viπe nego jasni prvo sporazum, potom dogovor o wegovoj realizaciji, a onda plan o implementaciji i odluka o datumu”.(1) „Imamo dosta pozitivnih signala.

Verujem da Êemo dobiti datum, jer smo za posledwih 10 meseci uloæili viπe napora i truda nego za posledwih 10 godina”, podvukao je Aleksandar VuËiÊ - prvi potpredsednik i ministar odbrane u vladi Srbije. „Mislim da smo zasluæili dobijawe datuma za poËetak pregovora, bez bilo kakvih uslovqavawa. Qudi koji u Evropi odluËuju o tom pitawu znaju da u licu Srbije oni imaju pouzdanog partnera koji ispuwava svoje obaveze. Ali istovremeno i partnera koji voli i uvaæava i svoju zemqu i svoj narod. I ukoliko oni donesu drugaËije reπewe, ne znam kako bismo to mogli objasniti naπem narodu” - izjavio je on i otvoreno dodao: ukoliko ne budu naznaËeni rokovi - „BiÊe to veoma teπka novost za Srbiju” i u tom sluËaju vlada mora ozbiqno da razmisli o svojim dejstvima.(2) I zaista, potpisavπi u aprilu sporazum sa Priπtinom, zvaniËni Beograd je stavio veoma mnogo na politiËku kartu - adekvatnost sopstvenog politiËkog kursa, politiËku reputaciju i sopstvene obaveze, date u ime dræave i naroda partnerima u Briselu i Vaπingtonu. Osim toga, oËigledno je da je vlada Srbije isrcpela sve te privremene resurse koje je imala na raspolagawu. Iz te perspektive, odbijawe lidera EU da krajem 2012. godine odbiju razmatrawe zahteva Srbije pa Ëak i odluka Evropske komisije da odloæi objavqivawe svog izveπtaja o Srbiji predvienog prvobitno za april, nisu bile sud-

Iskra 1. juli 2013.

bonosne. OËigledno je EU to vreme iskoristila kako bi πto duæe dræala Beograd „na udici” i dobila od wega πto je moguÊe viπe ustupaka.

Meutim, sada su svi ulozi na stolu.

Odbijawe EU da odobri saglasnost o prijemu Srbije u svoje redove automatski bi znaËilo glasawe o poverewu sadaπwe srpske vlade, koja je uloæila isuviπe mnogo - izmeu ostalog i interese kosmetskih Srba. Kako je s tim u vezi istaknuto u Briselu, uz zahtev za anonimnoπÊu, upravo „integracija regiona severnog Kosova u institucionalni sistem Kosova” predstavqa kquËni zahtev za poËetak pregovora o prijemu Srbije u EU.(3) Kosmetski Srbi su veÊ odgovorili svojim principijelnim odbijawem da se „integriπu” kao i o namerama da formiraju svoj „autonomni” parlament. Po reËima jednog od wih - MomËila GvozdiÊa - prvo zasedawe tog parlamenta moæe se odræati veÊ 6. juna.

Glavni problem za Srbiju se ipak ogleda u tome, da ukoliko na Vidovdan i stigne za zemqu datum o poËetku pregovora sa EU - to neÊe suπtinski niπta promeniti u pogledu istinske perspektive evropskih integracija. Zapadni zvaniËnici - neki tajno, a neki i javno - veÊ su dali do znawa da oni Briselski sporazum smatraju samo meufazom u planu realizacije kosovskog projekta. Krajwi ciq tog sporazuma nije u tome da Srbija sa Priπtinom postigne skladan sporazum, veÊ punopravno priznavawe samoproglaπene nezavisnosti Kosova i prijem Kosova u Ujediwene nacije.

U vezi sa tim, znaËajan je intervju jednog od pokroviteqa „kosovskog projekta” bivπeg finskog diplomate Martija Ahtisarija datog izdawu austrijskog Die Presse i πiroko citiranog u albanskim medijima na Kosmetu. Po reËima Ahtisarija, Srbija je veÊ shvatila da „ukoliko æeli Ëlanstvo u EU, ona mora prihvatiti Ëiwenicu postojawa nezavisnog Kosova”. „Bez priznavawa Kosova - neÊe biti EU za Srbiju” konstatovao je bivπi predsednik Finske. ©to se tiËe aprilskog sporazuma, bivπi pokroviteq BeËkih pregovora stavio je do znawa da ih smatra samo produæetkom wegovog liËnog plana o nadgledanoj nezavisnosti Kosova - pre svega kada se radi o obezbeewu interesa kosmetskih Srba.(4) SudeÊi po dostupnim informacijama, izjava Martija Ahtisarija predstavqa svojevrsno ubacivawe informacije, adresirano kako liderima Srbije tako i srpskoj javnosti. On

15

Eventualno dobijawe...

Od posluπnog TadiÊa... (sa str. 14)

nije funkcioner EU, slobodan je u svojim ocenama pregovaraËkog procesa, a kao pokroviteq BeËkih pregovora ima i potrebnu diplomatsku teæinu. Ciq sliËne informativne „koske” je da srpskoj javnosti pojasni da je vlada po pitawu Kosmeta veÊ preπla Rubikon i zbog toga je pravno priznawe nezavisnosti Kosova samo pitawe vremena.

O tome da srpska vlast i javnost Srbije ne treba da gaje iluzije o nekakvom predahu, svedoËi izveπtaj EUobserver-a, zvaniËne agencije Evropske Unije. U wemu se konstatuje da su zvaniËnici Beograda „stupili u svojevrsnu trku sa vremenom” koju zasad gube. U svakom sluËaju, prvi rok za realizaciju aprilskog sporazuma koji je postavio Brisel, veÊ je istekao. To se desilo u noÊi prvog maja. Radi se o tome da nije bio formiran menaxerski tim - zapravo nova civilna uprava srpskih rejona na severu Kosmeta. Beogradu je takoe zamereno zbog nesposobnosti da „pruæi traæeni pregled svih institucija koje finansira na Kosovu”.

A najvaæniji korak koji Brisel oËekuje od Srbije jeste da ona „poËne sa zatvarawem svojih bezbednosnih struktura” na Kosovu i prestanak wihovog finansirawa. Upravo se u tome ogleda da se posluæimo reËima britanskog ministra inostranih poslova Viqema Hejga - „realan i suπtinski progres” kod realizacije aprilskog sporazuma Beograda i Priπtine. SliËan progres treba da „ubedi sve dræave-Ëlanice EU u to da je progres u smeru normalizacije odnosa sada nepovratan”.(5) Situacija se tako odvija da EU zapravo moæe 28. juna da objavi datum o poËetku pregovora sa Srbijom. Meutim, taj datum Êe predstavqati samo polaznu taËku za novu fazu zapravo za nove ustupke Beograda. Jasno je da u narednim mesecima vladajuÊa koalicija verovatno neÊe poÊi na dræavno priznawe Kosova. Meutim prekid protivqewa prijemu Kosova u UN viπe je nego verovatan. A to Êe sa svoje strane omoguÊiti da se iz igre oko Kosova iskquËi Rusija i one unutraπwe politiËke snage u Srbiji koje se zalaæu za produbqivawe saradwe sa Moskvom. (Fond strateπke kulture).

NSPM, 6.6.2013.

(Podvukla - Iskra) --------------------

Petar Iskenderov

(1) ITAR-TASS 04.06.2013 16:39 (2) ITAR-TASS 31.05.2013 10:26 (3) DPA 311416 GMT Mai 13 31.05.2013 18:17 (4) Epoka e Re, 03.06.2013 (5) http://euobserver.com/enlargement/120331 Srozace i simbol Vidovdana

16

obrukana. Srbija je okupirana iznutra. Nikada nismo bili u teæoj situaciji.

Imali nade za spas? Ima. Trebamo da πirimo slobodarske ideje i da se povezujemo.

Istorija je najboqa uËiteqica æivota. Ova izdajniËka vlast Êe biti potroπena kao i svi dosadaπwi koji su bili na vlasti. OdbaciÊe ih Veliki Brat i zgweËiËe ih petom. Samo kada izvrπe ono πto su dobili da urade. Vaæno je da ne pristajemo na okupaciju. Vaæno je da budemo dostojanstveni i hrabri i da mislimo svojom glavom.

Vaæno je da znamo πta treba da radimo. Vaæno je da ne prihvatimo ponudu Velikog Brata. To je najvaænije. Ostati nepotkupqiv i slobodan, jer tada ne mogu da te ucewuju. Vaæno je da radimo na sebi i da prosveÊujemo qude. Vaæno je da se okupqamo i udruæujemo, da pravimo bratsvo.

Veliki Brat ima velikih problema da saËuva Imperiju u rastrojstvu. Veliki Brat gubi uticaj i moÊ. Vaæno je samo da mu mi ne pomaæemo da opstane. Neka Veliki Brat propadne. To je jedino moguÊe ako ne prihvatimo saradwu sa wim. Ako ne æelimo da igramo u wegovom filmu. Tada Êe se sve izmeniti. OtvoriÊe se prostor za stvarawe novog plitiËkog sistema i prostor da novi qudi uu u politiku.

Sajt: <www.dragas.biz>, 6.5.2013.

--------------------

Branko Dragaπ

Komentar Iskre U ovom napisu Branka Dragaπa moæda nije sve taËno. Koliko je u pitawu wegova nesumwiva obaveπtenost, a koliko opet wegovo premoπÊavawe stvarnosti logiËnim zakquËivawem i intuicijom? Veliki Brat mu je pojednostvaqen.

Uglavnom je samo CIA. Tako je i otpor wemu priliËno lak. Treba samo biti slobodan; ne biti u poziciji da budeπ ucewen, pa smo na kowu. Kao da niπta drugo u arsenalu prinude Velikog Brata ne postoji, od teπkih ekonomskih sankcija, do direktne NATO agresije, kao u sluËaju Kosova 1999, itd.

Iako iskren protivnik namera Velikog Brata, ni sam Dragaπ nije sasvim slobodan od wegovih `natruna`, (sponatno) ih usvaja i (nesvesno) im naseda. Narod su mu varoπ i graanin. Nigde seqaka i radenika, te drugih `negraana`. Shvtawe koje ide `ruku podruku` sa velikim `biznisom` i `modernizacijom`, na koje i Dragaπ pretenduje. Poslanici su bili `uceweni` da prihvate Spoprazum o predaji KiM, kao da sve skupπtinske stranke, izuzev DSSa, nisu programski opredeqene na izdaju Kosova.

Dragaπ ne uoËava zlo apsolutne vladavine partija kroz skupπtinu, obavezan deo politiËkog sistema `nasaenog` od Velikog Brata.

No, i pored ovih uzgrednih `iskliznuÊa`, Dragaπev napis je viπe nego koristan. Wegovo svedoËanstvo o –iniÊu, Ëiji je `insajder`, je vaæno.

Wegove preporuke za preporod - okupqawe i `bratimqewe` dobronamernih; `misliti svojom glavom` i stvarati `novi politiËki sistem` i uvoewe novog soja qudi u politiku - su bez sumwe najboqi put.

Iskra 1. juli 2013.

Istraæivawa akademika dr Dragoquba ÆivojinoviÊa

IZ ISKUSTVA PRO©LOSTI POUKE ZA DANA©WICU I BUDU∆NOST (2) Uvod Iskre Sajt `irilica` <www.cirilca-beograd.com> doneo je pod naslovom ~`©okantno otkriÊe akademika Dragoquba ÆivojinoviÊa` duæi deo iz wegove kwige „Nevoqni ratnici, velike sile i Solunski front”, uz uvodni intervju sa autorom u kome on objaπwava da je do podataka doπao istraæivawem engleskih arhiva koji pokazuju naπe zablude o Englezima kao `saveznicima i prijateqima` i dodaje `Ove iluzije... su pothrawivane gotovo jedan vek... u sluæbi oËuvawa prijateqstva sa Francuzima... A u stranu gurana jedina istina da nam je Rusija bila jedini prijateq, sve do wenog sloma`... zemqi na koju se nismo oslawali. Naprotiv, bili smo bastion, barikada protiv πirewa wenog uticaja na Balkanu.` U daqem toku intervjua dr ÆivojinoviÊ, voen pitawima sagovornika, uglavnom ukazuje na konkretne primere engleske sabotaæe Solunskog fronta i srpskih nacionalnih teæwi uopπte. `Iskra` niæe donosi (u nekoliko nastavaka) opπiran izvod iz kwige akademika ÆivojinoviÊa kako ga je donela `∆irilica`. On uopπteno objaπwava ne samo antisrpsku politiku tzv. `saveznika`, veÊ i mnogo πire, ko iza te politike stoji, da je ona dobro smiπqena, planirana i koordinirana; podræana struËnim i bezbednosnim πtabovima i mnogim prividno `spontanim i nezavisnim` meunarodnim organizacijama i pokretima, sa jedinstveno odreenim globalnim ciqem, neprestano i Ëvrsto u rukama wenih anglo-saksonskih upravqaËa.

Objaπwewa i podaci dr ÆivojinoviÊa, primewivi koliko na proπlost, toliko su i savremeni, naroËito u uslovima mnogo otvorenije ofanzivne politike Novog svetskog poretka (NSP). Iskra je u tekstu autora naroËito podvukla podatke koji ukazuju na jedinstvo ciqa i porekla ove anglo-saksonske meunarodne politike.

Iz podataka dr ÆivojinoviÊa da se razumeti `gipkost` globalne anglo-saksonske politike u koriπÊewu i regrutovawu (Ëesto neoËekivanih i `neprirodnih`) privremenih i epizodnih saveznika u ostvarivawu svojih etapnih ciqeva. Finansirawu boqπevizma u svrgavawu Ruske imperije i carizma; podræavawe anti-komunizma i nacizma u ruπewu Sovjetskog Saveza; katolicizma u odræavawu Austo-Ugarske. Na naπim primerima, koriπÊewa Draæe, `prvog evropskog gerilca` protiv Osovine i kasnije, poπto je ispoqio `veliko-srpske` tendencije, wegova zamena Titovim `anti-srpskim` jugoslovenstvom, itd. Ali primeri dr ÆivojinoviÊa mogu (ekstenzivno) da koriste za boqe razumevawe i savremenih dogaawa, na pr. Iraka.

Sadamov Irak, dojuËeraπwi saveznik SAD, napadnut je i okupiran, Sadam svrgnut i obeπen, pod izgovorom posedovawa oruæja masovnog uniπtewa i pripreme agresije u okruæewu. Uspostavqen je razdrobqen `demokratski` Irak, popriπte svakodnevnih krvavih plemenskih obraËuna, objektivno u daleko gorem stawu nego πto je Sadamov ikada bio.

Iskra 1. juli 2013.

Neki ga smatraju SAD neuspehom i pitaju zaπto je Sadam uopπte napadnut i svrgnut? Ne, SAD je ostvario svoj ciq. Sadam je imao `diktatorsku` Êud samostalne i nezavisne politike i delovawa. A za NSP je svaki neposluπni `nezavisnik`, ako ne danaπwi, potencijalno sutraπwi protivnik. SAD je eliminisao sa tog strateπki vaænog prostora, potencijalnog neprijateqa, a πto je Irak ostao u haosu, to je problem IraËana, nevaæna epizoda za NSP. Tako i sutra sa Avganistanom. SAD, NATO i wegovi saveznici Êe se sledeÊe godine povuÊi iz aktivnog ratovawa. Avganistan Êe ostati u vlasti kompromisnog primirja izmeu sadaπweg SAD sponsorovanog reæima i voa razjediwenih Talibana, pa Êe i to neki oceniti neuspehom Zapada. Ali i u ovom sluËaju, NSP je ostvario svoj etapni ciq.

Potencijalna opasnost za NSP je jedinstven, jednosmeran - `jednoumno` homogen Avganistan - bilo da je on jedinstveno talibanski, proruski, ili nezavisno islamistiËki ili nacionalistiËki. Raslabqen, unutraπwe podeqen i zavaen Avganistan, koji Êe se godinama baviti sam sobom, je `mirna` i bezbedna `pozadina` za NSP, ispred koje Êe on razraivati i ostvarivati svoje viπe i dalekoseænije svetske ciqeve.

Prednost NSP je jedinstvo ciqa i komande nasuprot potencijalno nejedinstvenom protivniku, Ëije jedinstvo odmah daqe razËlawuje obaveznim nametawe svog druπtyveno-politiËkog sistema vlasti i drugim veπtaËim podelama naroda i nacije. U svakoj naciji postoje `uspavani` ekstremizmi. koji u datim okolnostima, mogu biti πtetni za narodno i dræavno jedinstvo, pa i sam wihov opstanak.

Kad nekoga NSP napadne, on ne samo odmah uoËava ove razarajuÊe ekstremizme, veÊ ih planski obrauje, pospeπuje i produbqava, te s wima obilato sluæi u ostvarivawu svoje namere. Kako se to praktiËno radi, nema boqeg primera od nedavnog i sadaπweg razarawa nekada jedinstvenog jugoslovenskog prostora.

Svako ko pretenduje na slobodu i nezavisnost miπqewa, odbranu suπtinskog narodnog i nacionalnog intresa, treba da iz pomenutog izvuËe odgvarajuÊu pouku. U najmawu ruku, veliku opreznost prema nagloj projavi ili eksploziji ovakvog ekstremizma. Istinski roduqub Êe pre svega savesno ispitati da li je to spontana i obiËno neracionalna reakcija na neki ini izazov, pa se i tome, kao πtetnom, ubeivawem suprotstaviti. Ili, πto je najËeπÊe, obraena i zloupotrebqena mahinacija iz arsenala NSP, koju treba bez ustezawa odmah razobliËavati i osuditi, inaËe `nasedamo` ruπilaËkoj nameri tuina, postajemo wegovi svesni (ili nesvesni) sauËesnici. Ne imenujemo ove ekstremizme, da ne bi uznemirili nevine. Kad su naπi narodi i vere u pitawu, svi smo skloni da ih `previdimo`, mada ih u `kleti srca` dobro znamo. Za prave i mudre rodoqube dovoqna je i ovakvo naËelnije upozorewe. * * *

17

Eventualno dobijawe...

Od posluπnog TadiÊa... (sa str. 14)

nije funkcioner EU, slobodan je u svojim ocenama pregovaraËkog procesa, a kao pokroviteq BeËkih pregovora ima i potrebnu diplomatsku teæinu. Ciq sliËne informativne „koske” je da srpskoj javnosti pojasni da je vlada po pitawu Kosmeta veÊ preπla Rubikon i zbog toga je pravno priznawe nezavisnosti Kosova samo pitawe vremena.

O tome da srpska vlast i javnost Srbije ne treba da gaje iluzije o nekakvom predahu, svedoËi izveπtaj EUobserver-a, zvaniËne agencije Evropske Unije. U wemu se konstatuje da su zvaniËnici Beograda „stupili u svojevrsnu trku sa vremenom” koju zasad gube. U svakom sluËaju, prvi rok za realizaciju aprilskog sporazuma koji je postavio Brisel, veÊ je istekao. To se desilo u noÊi prvog maja. Radi se o tome da nije bio formiran menaxerski tim - zapravo nova civilna uprava srpskih rejona na severu Kosmeta. Beogradu je takoe zamereno zbog nesposobnosti da „pruæi traæeni pregled svih institucija koje finansira na Kosovu”.

A najvaæniji korak koji Brisel oËekuje od Srbije jeste da ona „poËne sa zatvarawem svojih bezbednosnih struktura” na Kosovu i prestanak wihovog finansirawa. Upravo se u tome ogleda da se posluæimo reËima britanskog ministra inostranih poslova Viqema Hejga - „realan i suπtinski progres” kod realizacije aprilskog sporazuma Beograda i Priπtine. SliËan progres treba da „ubedi sve dræave-Ëlanice EU u to da je progres u smeru normalizacije odnosa sada nepovratan”.(5) Situacija se tako odvija da EU zapravo moæe 28. juna da objavi datum o poËetku pregovora sa Srbijom. Meutim, taj datum Êe predstavqati samo polaznu taËku za novu fazu zapravo za nove ustupke Beograda. Jasno je da u narednim mesecima vladajuÊa koalicija verovatno neÊe poÊi na dræavno priznawe Kosova. Meutim prekid protivqewa prijemu Kosova u UN viπe je nego verovatan. A to Êe sa svoje strane omoguÊiti da se iz igre oko Kosova iskquËi Rusija i one unutraπwe politiËke snage u Srbiji koje se zalaæu za produbqivawe saradwe sa Moskvom. (Fond strateπke kulture).

NSPM, 6.6.2013.

(Podvukla - Iskra) --------------------

Petar Iskenderov

(1) ITAR-TASS 04.06.2013 16:39 (2) ITAR-TASS 31.05.2013 10:26 (3) DPA 311416 GMT Mai 13 31.05.2013 18:17 (4) Epoka e Re, 03.06.2013 (5) http://euobserver.com/enlargement/120331 Srozace i simbol Vidovdana

16

obrukana. Srbija je okupirana iznutra. Nikada nismo bili u teæoj situaciji.

Imali nade za spas? Ima. Trebamo da πirimo slobodarske ideje i da se povezujemo.

Istorija je najboqa uËiteqica æivota. Ova izdajniËka vlast Êe biti potroπena kao i svi dosadaπwi koji su bili na vlasti. OdbaciÊe ih Veliki Brat i zgweËiËe ih petom. Samo kada izvrπe ono πto su dobili da urade. Vaæno je da ne pristajemo na okupaciju. Vaæno je da budemo dostojanstveni i hrabri i da mislimo svojom glavom.

Vaæno je da znamo πta treba da radimo. Vaæno je da ne prihvatimo ponudu Velikog Brata. To je najvaænije. Ostati nepotkupqiv i slobodan, jer tada ne mogu da te ucewuju. Vaæno je da radimo na sebi i da prosveÊujemo qude. Vaæno je da se okupqamo i udruæujemo, da pravimo bratsvo.

Veliki Brat ima velikih problema da saËuva Imperiju u rastrojstvu. Veliki Brat gubi uticaj i moÊ. Vaæno je samo da mu mi ne pomaæemo da opstane. Neka Veliki Brat propadne. To je jedino moguÊe ako ne prihvatimo saradwu sa wim. Ako ne æelimo da igramo u wegovom filmu. Tada Êe se sve izmeniti. OtvoriÊe se prostor za stvarawe novog plitiËkog sistema i prostor da novi qudi uu u politiku.

Sajt: <www.dragas.biz>, 6.5.2013.

--------------------

Branko Dragaπ

Komentar Iskre U ovom napisu Branka Dragaπa moæda nije sve taËno. Koliko je u pitawu wegova nesumwiva obaveπtenost, a koliko opet wegovo premoπÊavawe stvarnosti logiËnim zakquËivawem i intuicijom? Veliki Brat mu je pojednostvaqen.

Uglavnom je samo CIA. Tako je i otpor wemu priliËno lak. Treba samo biti slobodan; ne biti u poziciji da budeπ ucewen, pa smo na kowu. Kao da niπta drugo u arsenalu prinude Velikog Brata ne postoji, od teπkih ekonomskih sankcija, do direktne NATO agresije, kao u sluËaju Kosova 1999, itd.

Iako iskren protivnik namera Velikog Brata, ni sam Dragaπ nije sasvim slobodan od wegovih `natruna`, (sponatno) ih usvaja i (nesvesno) im naseda. Narod su mu varoπ i graanin. Nigde seqaka i radenika, te drugih `negraana`. Shvtawe koje ide `ruku podruku` sa velikim `biznisom` i `modernizacijom`, na koje i Dragaπ pretenduje. Poslanici su bili `uceweni` da prihvate Spoprazum o predaji KiM, kao da sve skupπtinske stranke, izuzev DSSa, nisu programski opredeqene na izdaju Kosova.

Dragaπ ne uoËava zlo apsolutne vladavine partija kroz skupπtinu, obavezan deo politiËkog sistema `nasaenog` od Velikog Brata.

No, i pored ovih uzgrednih `iskliznuÊa`, Dragaπev napis je viπe nego koristan. Wegovo svedoËanstvo o –iniÊu, Ëiji je `insajder`, je vaæno.

Wegove preporuke za preporod - okupqawe i `bratimqewe` dobronamernih; `misliti svojom glavom` i stvarati `novi politiËki sistem` i uvoewe novog soja qudi u politiku - su bez sumwe najboqi put.

Iskra 1. juli 2013.

Istraæivawa akademika dr Dragoquba ÆivojinoviÊa

IZ ISKUSTVA PRO©LOSTI POUKE ZA DANA©WICU I BUDU∆NOST (2) Uvod Iskre Sajt `irilica` <www.cirilca-beograd.com> doneo je pod naslovom ~`©okantno otkriÊe akademika Dragoquba ÆivojinoviÊa` duæi deo iz wegove kwige „Nevoqni ratnici, velike sile i Solunski front”, uz uvodni intervju sa autorom u kome on objaπwava da je do podataka doπao istraæivawem engleskih arhiva koji pokazuju naπe zablude o Englezima kao `saveznicima i prijateqima` i dodaje `Ove iluzije... su pothrawivane gotovo jedan vek... u sluæbi oËuvawa prijateqstva sa Francuzima... A u stranu gurana jedina istina da nam je Rusija bila jedini prijateq, sve do wenog sloma`... zemqi na koju se nismo oslawali. Naprotiv, bili smo bastion, barikada protiv πirewa wenog uticaja na Balkanu.` U daqem toku intervjua dr ÆivojinoviÊ, voen pitawima sagovornika, uglavnom ukazuje na konkretne primere engleske sabotaæe Solunskog fronta i srpskih nacionalnih teæwi uopπte. `Iskra` niæe donosi (u nekoliko nastavaka) opπiran izvod iz kwige akademika ÆivojinoviÊa kako ga je donela `∆irilica`. On uopπteno objaπwava ne samo antisrpsku politiku tzv. `saveznika`, veÊ i mnogo πire, ko iza te politike stoji, da je ona dobro smiπqena, planirana i koordinirana; podræana struËnim i bezbednosnim πtabovima i mnogim prividno `spontanim i nezavisnim` meunarodnim organizacijama i pokretima, sa jedinstveno odreenim globalnim ciqem, neprestano i Ëvrsto u rukama wenih anglo-saksonskih upravqaËa.

Objaπwewa i podaci dr ÆivojinoviÊa, primewivi koliko na proπlost, toliko su i savremeni, naroËito u uslovima mnogo otvorenije ofanzivne politike Novog svetskog poretka (NSP). Iskra je u tekstu autora naroËito podvukla podatke koji ukazuju na jedinstvo ciqa i porekla ove anglo-saksonske meunarodne politike.

Iz podataka dr ÆivojinoviÊa da se razumeti `gipkost` globalne anglo-saksonske politike u koriπÊewu i regrutovawu (Ëesto neoËekivanih i `neprirodnih`) privremenih i epizodnih saveznika u ostvarivawu svojih etapnih ciqeva. Finansirawu boqπevizma u svrgavawu Ruske imperije i carizma; podræavawe anti-komunizma i nacizma u ruπewu Sovjetskog Saveza; katolicizma u odræavawu Austo-Ugarske. Na naπim primerima, koriπÊewa Draæe, `prvog evropskog gerilca` protiv Osovine i kasnije, poπto je ispoqio `veliko-srpske` tendencije, wegova zamena Titovim `anti-srpskim` jugoslovenstvom, itd. Ali primeri dr ÆivojinoviÊa mogu (ekstenzivno) da koriste za boqe razumevawe i savremenih dogaawa, na pr. Iraka.

Sadamov Irak, dojuËeraπwi saveznik SAD, napadnut je i okupiran, Sadam svrgnut i obeπen, pod izgovorom posedovawa oruæja masovnog uniπtewa i pripreme agresije u okruæewu. Uspostavqen je razdrobqen `demokratski` Irak, popriπte svakodnevnih krvavih plemenskih obraËuna, objektivno u daleko gorem stawu nego πto je Sadamov ikada bio.

Iskra 1. juli 2013.

Neki ga smatraju SAD neuspehom i pitaju zaπto je Sadam uopπte napadnut i svrgnut? Ne, SAD je ostvario svoj ciq. Sadam je imao `diktatorsku` Êud samostalne i nezavisne politike i delovawa. A za NSP je svaki neposluπni `nezavisnik`, ako ne danaπwi, potencijalno sutraπwi protivnik. SAD je eliminisao sa tog strateπki vaænog prostora, potencijalnog neprijateqa, a πto je Irak ostao u haosu, to je problem IraËana, nevaæna epizoda za NSP. Tako i sutra sa Avganistanom. SAD, NATO i wegovi saveznici Êe se sledeÊe godine povuÊi iz aktivnog ratovawa. Avganistan Êe ostati u vlasti kompromisnog primirja izmeu sadaπweg SAD sponsorovanog reæima i voa razjediwenih Talibana, pa Êe i to neki oceniti neuspehom Zapada. Ali i u ovom sluËaju, NSP je ostvario svoj etapni ciq.

Potencijalna opasnost za NSP je jedinstven, jednosmeran - `jednoumno` homogen Avganistan - bilo da je on jedinstveno talibanski, proruski, ili nezavisno islamistiËki ili nacionalistiËki. Raslabqen, unutraπwe podeqen i zavaen Avganistan, koji Êe se godinama baviti sam sobom, je `mirna` i bezbedna `pozadina` za NSP, ispred koje Êe on razraivati i ostvarivati svoje viπe i dalekoseænije svetske ciqeve.

Prednost NSP je jedinstvo ciqa i komande nasuprot potencijalno nejedinstvenom protivniku, Ëije jedinstvo odmah daqe razËlawuje obaveznim nametawe svog druπtyveno-politiËkog sistema vlasti i drugim veπtaËim podelama naroda i nacije. U svakoj naciji postoje `uspavani` ekstremizmi. koji u datim okolnostima, mogu biti πtetni za narodno i dræavno jedinstvo, pa i sam wihov opstanak.

Kad nekoga NSP napadne, on ne samo odmah uoËava ove razarajuÊe ekstremizme, veÊ ih planski obrauje, pospeπuje i produbqava, te s wima obilato sluæi u ostvarivawu svoje namere. Kako se to praktiËno radi, nema boqeg primera od nedavnog i sadaπweg razarawa nekada jedinstvenog jugoslovenskog prostora.

Svako ko pretenduje na slobodu i nezavisnost miπqewa, odbranu suπtinskog narodnog i nacionalnog intresa, treba da iz pomenutog izvuËe odgvarajuÊu pouku. U najmawu ruku, veliku opreznost prema nagloj projavi ili eksploziji ovakvog ekstremizma. Istinski roduqub Êe pre svega savesno ispitati da li je to spontana i obiËno neracionalna reakcija na neki ini izazov, pa se i tome, kao πtetnom, ubeivawem suprotstaviti. Ili, πto je najËeπÊe, obraena i zloupotrebqena mahinacija iz arsenala NSP, koju treba bez ustezawa odmah razobliËavati i osuditi, inaËe `nasedamo` ruπilaËkoj nameri tuina, postajemo wegovi svesni (ili nesvesni) sauËesnici. Ne imenujemo ove ekstremizme, da ne bi uznemirili nevine. Kad su naπi narodi i vere u pitawu, svi smo skloni da ih `previdimo`, mada ih u `kleti srca` dobro znamo. Za prave i mudre rodoqube dovoqna je i ovakvo naËelnije upozorewe. * * *

17

Iz iskustva...

Рачунајући на подршку енглеских пријатеља Хрватске, вођа Сељачке странке Владко Мачек предложио је 1932 године да Хрватска, Србија, Црна Гора, Македонија и БиХ потпишу федерални уговор. Очито је да се радило о пробном балону са намером да се напипа пулс српске политике и провери њен степен попустљивости по територијалном и националном питању. После убиства краља Александра у Марсељу и наглог заокрета у Велика француској страној политици, Британија је почела да се званично опредељује у корист федералног прекомпоновања Југославије и оснивања федералних јединица Босне и Херцеговине, Војводине. Тајним каналима је подржавала хрватски сецесионизам. Радови Марка Аронса и Џона Лофтуса су утврдили да је њена обавештајна служба држала на платном списку више челних људи усташког покрета. На Црну Гору и Македонију британска политика је гледала као на посебне земље, ван оквира Србије. Ти предратни ставови су несумњиво утицали на британску политику према Југословенској влади у избеглиштву и четничком покрету. Може се замислити какав је утисак оставио на челнике Форин офиса, у већини случајева католике са прохрватским симпатијама (према Мек Лину), пансрпски “Равногорски национални програм” или Мољевићев пројекат “Хомогене Србије”, састављен у јуну месецу 1941. године, где се јасно наговештава да “Срби морају имати хегемонију на Балкану а, да имају хегемонију на Балкану, морају претходно имати хегемонију у Југославији”. БРИТАНСКИ БРОЗ

Контрамере су муњевито предузете како би се онемогућило оснивање такве православне тврђаве на Балкану. Већ у лето 1941. Черчил је позвао председника Рузвелта да усвоји заједничку “англо-америчку изјаву о обнављању Југославије на принципима аутономије и јединства југословенских народа”. Дакле, само месец дана након појаве Мољевићевог плана Британци су одредили заједничку “платформу” са Америком о федерализацији Југославије.

Британци су обезбедили свом играчу Титу, војну и политичку легитимност са намером да спрече Србе да обликују послератни поредак повољан својим националним интересима. Оспоранање српског права на самоопредељење је била поента те стратегије. Сер Евлин Вудворд (Woodward) је приметио да када би његова влада подржала Михајловића, усвојила би линију наклоњену пансрпским

18

замислима о будућности Југославије. Према запажању Наталије Нарочничке, “било каква манифестација српских ујединитељских националних тежњи послије ‘Начертанија’ Илије Гарашанина из 1844. (…) представља страшило за западну Европу.”

Насупрот безброј критика изречених на рачун “великосрпских” тежњи, британска званична политика никада није ставила никакав приговор на авнојевске одлуке о послератном територијалном устројству ни на договор Тита и Шубашића о будућој подели Србије на више покрајина и република. Да ли је уопште могло бити другачије, с обзиром да је Брозово ново федерално устројство потпуно одговарало енглеским интересима?

Превагу су опет однели геополитички критеријуми кад је дошао час да се званично ускрати подршка четничком покрету. Бригадир Фицрој Меклин (MacLean), шеф британске Мисије при Титовом штабу, је закључио у меморандуму послатом Ентонију Идену (Eden): “Што се тиче генерала Михајловића, он је великосрбин и реакционар. У тим условима Велика Британија нема више интереса да подржава његов покрет”. Државотворни програм Равногорског покрета је сметао Форин офису (Foreign Office) при плановима о оснивању прашине државица на тлу Југославије, које би могле касније да се уклопе у шире федерације. Може ли се још сумњати у твдњу великог енглеског историчара А. Ј. П. Тејлора да је “изградња Тита била чисто енглеска авантура”?

Територијални подкомитет Саветодавног одбора за послератну спољну политику, основан 1942. године на иницијативу председника Рузвелта и државног секретара Кордел Хала, донео је у октобру 1942. предлог о стварању источноевропске федерације и подунавске федерације са улогом тампон зоне између Русије и Немачке, под англоамеричким окриљем. Радило се о ad hoc структури, основаној према моделу пројекта за “студије о рату и миру” Савета за спољне односе и састављеној од истих чланова.

Територијални огранак на чијем се челу налазио географ Изаја Боуман (Bowman) морао је радити под велом тајне “с обзиром да су територијални проблеми народа и земаља били експлозивни” и бавио се изучавањем сценарија прекрајања поратне Европе, посебно њеног источног дела и Балкана. На отвореним седницама позвани су били да учествују представници “влада у егзилу” са простора Совјетског савеза и Југославије, као и надвојвода Ото Хабсбуршки. Језгро Саветодавног одбора су чинили Мајрон Тејлор (Myron Taylor), један од врхов-

Iskra 1. juli 2013.

©ta Êe Vidovdan doneti Srbima?

EVENTUALNO DOBIJAWE `DATUMA` UVOD U NOVE USTUPKE Jasno je da u narednim mesecima vladajuÊa koalicija verovatno neÊe poÊi na dræavno priznawe Kosova. Meutim prekid protivqewa prijemu Kosova u UN viπe je nego verovatan. A to Êe sa svoje strane omoguÊiti da se iz igre oko Kosova iskquËi Rusija i one unutraπwe politiËke snage u Srbiji koje se zalaæu za produbqivawe saradwe sa Moskvom Sa pribliæavawem za Srbe svetog datuma 28. juna, politiËka temperatura oko Kosova se usijava. U uslovima nemoguÊnosti briselskih pregovaraËa da se dogovore oko parametara sprovoewa potpisanog sporazuma, prva lica Srbije oËajniËki prizivaju Brisel da Beogradu dodeli datum za poËetak pregovora o pristupawu Evropskoj Uniji. „Ako Srbija sada ne dobije datum, pitawe je kada Êe ga uopπte dobiti” podvukao je srpski premijer Ivica DaËiÊ. On je napomenuo da su „uslovi bili viπe nego jasni prvo sporazum, potom dogovor o wegovoj realizaciji, a onda plan o implementaciji i odluka o datumu”.(1) „Imamo dosta pozitivnih signala.

Verujem da Êemo dobiti datum, jer smo za posledwih 10 meseci uloæili viπe napora i truda nego za posledwih 10 godina”, podvukao je Aleksandar VuËiÊ - prvi potpredsednik i ministar odbrane u vladi Srbije. „Mislim da smo zasluæili dobijawe datuma za poËetak pregovora, bez bilo kakvih uslovqavawa. Qudi koji u Evropi odluËuju o tom pitawu znaju da u licu Srbije oni imaju pouzdanog partnera koji ispuwava svoje obaveze. Ali istovremeno i partnera koji voli i uvaæava i svoju zemqu i svoj narod. I ukoliko oni donesu drugaËije reπewe, ne znam kako bismo to mogli objasniti naπem narodu” - izjavio je on i otvoreno dodao: ukoliko ne budu naznaËeni rokovi - „BiÊe to veoma teπka novost za Srbiju” i u tom sluËaju vlada mora ozbiqno da razmisli o svojim dejstvima.(2) I zaista, potpisavπi u aprilu sporazum sa Priπtinom, zvaniËni Beograd je stavio veoma mnogo na politiËku kartu - adekvatnost sopstvenog politiËkog kursa, politiËku reputaciju i sopstvene obaveze, date u ime dræave i naroda partnerima u Briselu i Vaπingtonu. Osim toga, oËigledno je da je vlada Srbije isrcpela sve te privremene resurse koje je imala na raspolagawu. Iz te perspektive, odbijawe lidera EU da krajem 2012. godine odbiju razmatrawe zahteva Srbije pa Ëak i odluka Evropske komisije da odloæi objavqivawe svog izveπtaja o Srbiji predvienog prvobitno za april, nisu bile sud-

Iskra 1. juli 2013.

bonosne. OËigledno je EU to vreme iskoristila kako bi πto duæe dræala Beograd „na udici” i dobila od wega πto je moguÊe viπe ustupaka.

Meutim, sada su svi ulozi na stolu.

Odbijawe EU da odobri saglasnost o prijemu Srbije u svoje redove automatski bi znaËilo glasawe o poverewu sadaπwe srpske vlade, koja je uloæila isuviπe mnogo - izmeu ostalog i interese kosmetskih Srba. Kako je s tim u vezi istaknuto u Briselu, uz zahtev za anonimnoπÊu, upravo „integracija regiona severnog Kosova u institucionalni sistem Kosova” predstavqa kquËni zahtev za poËetak pregovora o prijemu Srbije u EU.(3) Kosmetski Srbi su veÊ odgovorili svojim principijelnim odbijawem da se „integriπu” kao i o namerama da formiraju svoj „autonomni” parlament. Po reËima jednog od wih - MomËila GvozdiÊa - prvo zasedawe tog parlamenta moæe se odræati veÊ 6. juna.

Glavni problem za Srbiju se ipak ogleda u tome, da ukoliko na Vidovdan i stigne za zemqu datum o poËetku pregovora sa EU - to neÊe suπtinski niπta promeniti u pogledu istinske perspektive evropskih integracija. Zapadni zvaniËnici - neki tajno, a neki i javno - veÊ su dali do znawa da oni Briselski sporazum smatraju samo meufazom u planu realizacije kosovskog projekta. Krajwi ciq tog sporazuma nije u tome da Srbija sa Priπtinom postigne skladan sporazum, veÊ punopravno priznavawe samoproglaπene nezavisnosti Kosova i prijem Kosova u Ujediwene nacije.

U vezi sa tim, znaËajan je intervju jednog od pokroviteqa „kosovskog projekta” bivπeg finskog diplomate Martija Ahtisarija datog izdawu austrijskog Die Presse i πiroko citiranog u albanskim medijima na Kosmetu. Po reËima Ahtisarija, Srbija je veÊ shvatila da „ukoliko æeli Ëlanstvo u EU, ona mora prihvatiti Ëiwenicu postojawa nezavisnog Kosova”. „Bez priznavawa Kosova - neÊe biti EU za Srbiju” konstatovao je bivπi predsednik Finske. ©to se tiËe aprilskog sporazuma, bivπi pokroviteq BeËkih pregovora stavio je do znawa da ih smatra samo produæetkom wegovog liËnog plana o nadgledanoj nezavisnosti Kosova - pre svega kada se radi o obezbeewu interesa kosmetskih Srba.(4) SudeÊi po dostupnim informacijama, izjava Martija Ahtisarija predstavqa svojevrsno ubacivawe informacije, adresirano kako liderima Srbije tako i srpskoj javnosti. On

15

Od posluπnog...

Zadatak je poveren engleskoj obaveπtajnoj sluæbi.

Operacija je koπtala 8 miliona evra. Putin je to otvoreno rekao Nevernom Tomi na prijemu u Moskvi i pokazao mu da imaju sve informacije iz sluæbe Velikog Brata.

Veliki Brat je prvi put priznao da cure informacije iz wihove sluæbe prema Putinu ali da po prvi put oni nemaju nikakve informacija iz Putinovih sluæbi.

Prezaduæeni tajkuni su dobili zadatak da pomognu stvarawe infrastrukture nove politiËke prevare zvane - SNS. PolitiËki leπinari su dobili pouzdane informacije da je BT puπten niz vodu i da SNS preuzima vlast. Tako su reciklirani politiËki oloπ iz svih politiËkih stranaka krenuli da se ukquËuju u SNS, jer su znali da ih tu Ëekaju nove apanaæe. SNS je postalo smetiliπte za sve politiËke konvertite, barabe i vucibatine.

Sve je pripremqeno za dolazak na vlast novih podanika Velikog Brata. ÆeleÊi da se obezbede u sigurnost svoga projekta, sluæbe Velikog Brata ubacuju u kombinaciju ucewenog Malog Slobu, kome preti hapπewe zbog nekoliko afera i direktne saradwe sa balkanskim narko bosovima. Kada je Mali Sloba bio na molitvenom doruËku, pozvan je u prostorije VB i pokazani su mu svi filmovi i wegove slike u druπtvu narko bosova. Mali Sloba je bio zaprepaπÊen i pristao je na bezuslovnu saradwu. Nije imao strpqewa da se vrati, nego je iz Imperije poruËio, sav razdragan, da Veliki Brat raËuna na wega.

Tako su pripremqeni glumci za novu politiËku prevaru. Samozaqubqeni BT nije ni slutio πta mu se sprema. Prebogati savetnici su verovali u sigurnu pobedu wihovog zaπtitnika. Nisu pratili da je Veliki Brat angaæovao Vesnu PeπiÊ da zada smrtni politiËki udarac BT. Najvaænije je bilo da graanski deo druπtva, koji nikada ne bi glasao za Nevernog Tomu, otkaæe posluπnost BT i da ne glasaju za wega. Vesna PeπiÊ je bila otvorena i traæila je da se ne glasa za BT, nego za Nevernog Tomu. To je, na izgled, bio apsurd, ali naredba Velikog Brata je morala da se izvrπi.

Sve posle toga je bila farsa. Izborna kraa, prosipawe letaka, pretwe, koalicioni obrti i druga politiËka zamajavawa su sluæila da se javnost zabavi i da se dobije utisak da je stvorena nova politiËka koalicija po voqi graana, a ne po voqi Velikog Brata.

Veliki Brat je imao svog glavnog igraËa na koga su tipovali - Aca Dramoser. Pozvali su ga u posetu Velikom Bratu i sluæbenici CIA su odradili lobotomiju. To su zaista uradili savrπeno. Sve su suprotno uradili od BT. Aca Dramoser je bio drugi tip liËnosti i oni su odluËili da ga - uspore. Tako smo dobili europskog budistu, umesto radikalnog πoviniste. Aca je preuzeo svu vlast u dræavi. Posluπni mediji su se poklonili novom gospodaru Srbiji.

14

PodaniËki i rajetinski mentalitet novinara danas kulminira u stvarawu novog kulta liËnosti. Ako paæqivo pogledate lice Ace Dramosera, onda vam je potpuno jasno, ukoliko ste bar proËitali jednu kwigu iz psihologije, da taj politiËar ima velike psihiËke probleme. Aca je danas spreman sve da uradi da sprovede naloge koje je dobio.

Izborna voqa graana je pogaæena. Izbori su bili velika prevara. Zato sam, uoËi izbora, i pisao da su se Kurta i Murta dogovorili i da Êemo novu vlast morati da ruπimo na ulici u mirnim graanskim protestima.

Sve ostalo je bilo savrπeno reæirano. Aca kreÊe u obraËun sa korupcijom i kriminalom. Hapsi se i bitanga MiπkoviÊ, kako bi se ojaËala popularnost Ace pred izdaju i prodaju Kosmeta, Aca u druπtvu svetskih lidera, Aca u druπtvu πeika, Aca pokreÊe proizvodwu, Aca pravi raketne sistema, Aca hapsi, Aca spaπava Zvezdu, Aca govori o mleku, Aca na svim televizijama ponavqa iste greπke svrgnutog klovna BT. Sve je isto samo se klovnovi mewaju.

Reæirano je da se pregovori deπavaju u devet rundi, mada nema nikakvog papira oko koga se pregovara, poπto Veliki Brat ima papir koji se mora potpisati, reæirano je da poËne emitovawe Velikog Brata i Farme, reæirano je da se baπ sada otvore filmovi o homoseksualnim aktivnostima KaËavende, film je namerno puπtan da bi se gledaocu smuËilo i da se SPC izbaci iz igre, reæiraju se nova hapπewa - Beko, Labus i Acin prijateq, sve je savrπeno uraeno da bi se priznala nezavisnost Kosova.

Uvodi se diktatura trijumvirata. Srbi u Bosni se nazivaju Bosancima. Neverni Toma, Vojvoda od zarale kaπike, priznaje da je Srbija poËinila genocid i izviwava se za neπto πto Srbija nije uradila. Stavqen je paraf na izdaju.

Poslanici su uceweni da moraju da priznaju Sporazum o izdaji Kosmeta. Mediji su potpuno kontrolisani. Cenzura je kao u vreme kada je Aca bio ministra informisawa u miloπeviÊevoj vladi.

Preti se svima koji se bune. Preti se svima koji drugaËije misle. Preti se Srbima sa Kosmeta da Êe im se ukinuti plate i da Êe se predati Priπtini na sluæewe. Preti se da Êe specijalne jedinice Priπtine intervenisati na severnom delu Kosmeta.

Uæas! Narod je potiπten i uplaπen. Nikome se viπe ne veruje. Graani znaju da je sve prevara, nisu glupi, ali ne znaju - ko je alternativa?

Ko? Ko je taj koji moæe da povede graane?

Kome da verujemo kada su svi isti? Kada su nas svi izdali i prodali?

Srpska ineligencija je podaniËka i potkupqena. SANU ne postoji. Treba ih odmah raspustiti. Univerzitet je uniπten. Studenti nezainteresovani za sudbinu dræave i nacije.SPC (Kraj na str. 16/2)

Iskra 1. juli 2013.

них чланова Савета и лични представник председника Рузвелта при Ватикану, затим Државни секретар Кордел Хал (Cordell Hull) и Норман Дејвис (Davis), Рузвелтов опуномоћени амбасадор и председник Савета за спољне односе. Рузвелт, који је био у сталном контакту са Куденхов-Калергијем и Отом Хабзбуршким, је послао 1943. године кардинала Шпелмана да преговара са Светом столицом о перспективама организовања подунавске федерације, у чији би састав ушле Словенија и Хрватска до Дрине. У Америци, струја на чијем се челу се налазио Мајрон Тејлор бранила је послератну опцију повратка хабзбуршке лозе на престо обновљене мителевропске федерације. ЕВРОПСКО ДО ДРИНЕ

Син Винстона Черчила Рандолф је уверавао своје Хрватске пријатеље на Топуском конгресу да ће федерална Југославија бити кратког века и да ће се после њеног распада територије до Дрине укључити у подунавску федерацију католичких држава наглашавајући да “све што се протеже до Дрине мора бити европско…” Генерални секретар хрватске Сељачке странке др Крњевић толико је био уверен у транзитни карактер југословенске федерације да је на прослави педесете годишњице оснивања странке (1954) изнео план о подели земље на шест независних држава у границама административних република које би се касније интегрисале у подунавску федерацију. Аутор извештаја о скупу, амерички обавештајац је забележио да, “пошто др Крњевић одржава одличне односе са Енглеском, може се претпоставити да су британски планови што се тиче Југославије мање више исти”, али да ће то остати пусти снови пошто се западни политичари противе разградњи Југославије “све док се одржи Титов режим”.

Напредак Црвене армије до срца Европе је натерао западне савезнике да одложе планове о католичком “интермаријуму” за погоднија времена. Оснивање 1944. у Лондону Централноевропског федералног клуба, чије су послератне вође биле Миха Крек и Владко Мачек, доказује, ако је потребно, да се Енглези нису помирили са судбином и да су настављали да кују планове о католичком фашистичком блоку на Истоку Европе. АНТИБОЉШЕВИЧКЕ НАЦИЈЕ

Енглеска тајна служба МИ6, у сталном дослуху са Ватиканом, је образовала и држала на узди низ организација сличних Федералном клубу, као што су били Блок антибољшевичких нација, Словенска конфедерација, која је тежила спајању Украјину и Бјелорусију са Пољском, Сељачка интернаIskra 1. juli 2013.

ционала, у којој опет наилазимо на Миху Крека и Мачека, Интернационала Слободе, Прометејска Лига, Фракција Абрамчик. У њихове редове су масовно ступали вође фашистичких и сепаратистичких источноевропских покрета пребеглих на Запад захваљујући “пацовским каналима” Ватикана, Велике Британије и Америке. Те организације су функционисале по систему “комуникационих судова”. Разлике у стратешким циљевима су биле незнатне а чланство им је често било заједничко.

Узгред речено, за америчке и енглеске тајне службе од посебног интереса је било регрутовање вођа сецесионистичких мањина са простора Совјетског Савеза и “стручњака” за етничка питања, попут истраживача Ванзе (Wansee) Института, задужених од SD (тајна служба SS) за студије просторног распореда и бројчаног стања етничких група на подручју Источне Европе и Совјетског Савеза. Послератни Евро-Азијски институт и Институт за студије Совјетског Савеза са седиштем у Минхену такође су се бавили питањем мањина у Русији, за шта су користили искуства бивших нациста. Извештаје су достављали свом налогодавцу и “добротвору” CIA.

Крајем 40-их година све горе наведене организације су се стопиле у радикални Блок антибољшевичких нација (BAN) и прешле под надлежност америчких обавештајних структура, што је било у складу са водећом улогом САД у хладном рату против Русије. Од “организације намењене федерисању свих неруских мањина које су се ставиле у службу трећег рајха” БАН се претворила после рата у кровну организацију свих источноевропских фашистичких покрета, попут Хлинкине гарде, усташа, галицијских нациста итд. Хрвате су представљали у BAN Стјепан Хефер, Антон Бонифацић, Динко Шакић и Иван Јелић. За оперативну контролу БАН и осталих “ослободилачких група” био је задужен Биро политичке координације, тајно одељење министарства Спољних послова, одговорног за организацију “специјалних операција” и за планификацију дугорочне Америчке политике у свету. Директор Бироа за политичку координацију пословни адвокат Френк Визнер (Wisner) је добио од америчке владе зелено светло за регрутовање источноевропских избеглица са антикомунистичким педигреом и за њихову политичку обуку и организацију на тлу САД. На том послу је радио са својим пријатељем Аленом Делсом (Dulles), који ће 1952. примити функцију директора CIA. Као адвокати великих банкарских кућа, били су уско повезани са пословним круговима Вол Стрита и са Саветом за спољне односе.

19

Iz iskustva...

PLAN PROTIV RUSIJE

Америчка влада је усвојила на предлог Бироа политичке координације акциони план против Русије и њених сателита кроз низ директива Савета националне безбедности (NSC). Директива NSC 10/2 1948. године је давала широка овлашћења тајним службама за предузимање субверзивних акција на тлу Русије посредством “ослободилачких група”. Те исте године, Савет за националну безбедност је усвојио програм финансијске и друге помоћи “ослободилачким покретима” пореклом из Источне Европе. Кључну смерницу Америчке стране политике спрам Русије представљала је директива NSC 20/1 од августа 1948, која изричито гласи: “Ми морамо имати аутоматске гаранције које обезбеђују да чак и некомунистички те номинално пријатељски режим: а) не располаже убудуће никаквом војном моћи; б) у економским односима да силно зависи од спољног света; ц) да нема озбиљну власт над главним националним мањинама; д) да не успостави ништа налик на гвоздену завесу”.

Биро за политичку координацију је овлашћен резолуцијом NSC/20 да ствара Амерички одбор за ослобађање народа Русије, у чији састав су ушли “легитимни представници” мањина са подручја руске републике. На темељима те резолуције је изникло је низ “ослободилачких” група, попут Крсташког покрета за слободу (Crusade for Liberty), чији програм препоручује “разбијање федералних комунистичких држава по републичким и етничким шавовима” и “ослобађање малих покорених нација источне Европе”. Међу важније покрете те врсте спадао је Сабор поробљених европских нација. У питању је удружење “етничких одбора” народа и народности пореклом из земаља комунистичког блока. Америчка влада се односила према етничким одборима као да се радило о “владама у избеглиштву”, мада су се њихове вође истакли за време рата као сарадници нациста. Сабор је сваке године прослављао Дан поробљених нација у присуству “америчког папе” кардинала Френциса Спелмана. На предлог “Сабора”, Конгрес САД је усвојио 1959. резолуцију PL 86-90 “о поробљеним нацијама”, која је се залагала за разградњу Совјетског Савеза и Русије и оснивање независних држава “Казакије и Идел-Урала”. Ова резолуција је под Регановом администрацијом “влада у избеглиштву” и “етничких одбора” достигла моћ и свој врхунац.

20

ПРИПРЕМЕ ЗА ПОСЛЕ ТИТА

Увиђајући да су Титу одбројани дани, Запад је 1977. поставио на дневни ред питање “будућности Југославије”. Назирало се да ће после Титове смрти доћи до промена уставног поретка и урушавања дотадашњих националних равнотежа у корист српског фактора. У одељку извештаја Трилатералне комисије посвећеном ситуацији у Југославији привучена је пажња на дугорочне совјетске притиске на Југославију и на могућност да Русија себи осигура излазак на Јадран, при чему се указује на потенцијално искоришћавање националних несугласица: “Имајући у виду континуиране, озбиљне националне тензије унутар Југославије, нико не може бити сигуран да ће “криза око наследства” (Титовог) бити избегнута, што Совјетима може пружити шансу за индиректну интервенцију…”

Годину дана касније у шведском граду Упсали главни архитекта и мозак Трилатерале Збињев Бжежински одредио је акциони план којим би се, после Титове смрти, осујетило могуће зближавање српске Југославије са Русијом. Истакао је потребу да се пружи западна помоћ опозиционарима и дисидентима „уколико они имају антикомунистичку оријентацију” и да се помогне “национал-сепаратистичким снагама”. Затим су релеј предузеле организације за одбрану људских права, које представљају значајне карике западних обавештајних служби у извођењу скривених операција (covert actions). Amnesty International је кренуо у одбрану југословенсих “дисидената” Изетбеговића, Туђмана, Доброслава Параге и Војислава Шешеља. Фридом хауз, једна од главних полуга CIA, основала је 1987. Одбор за помоћ демократским дисидентима Југославије. Одбор је саставио “Апел Председништву СФРЈ и страним владама”, на коме се налазио Туђманов потпис. На задатку разбијања југословенске федерације су се такође нашле незаобилазна Паневропска унија и њен председник надвојвода Ото фон Хабзбург. Овај утицајни члан конзервативног блока у Европском парламенту и немачке Социјал-хришћанске уније (CSU) који располаже замашном мрежом релација у западним наднационалним структурама моћи, неуморно је лобирао у корист југословенских сецесиониста. Зна се, на пример, да је немачки огранак сместио у своје просторије у Бону “Хрватски информацијски уред”, основан 1985. од имигрантске “кровне” организације „Хрватско народно вијеће” са сврхом да води пропаганду акцију унутар европских институција у корист независне Хрватске.

(Kraj u sledeÊem broju) Iskra 1. juli 2013.

REÆIJA Velikog Brata

OD POSLU©NOG TADI∆A - PREKO NEVERNOG TOME I MALOG SLOBE - DO MO∆NOG VU»I∆A Moram da priznam da su reæiseri ove naπe tragedije sve savrπeno dobro smislili. Ne æelim se vraÊati u proπlost, dovoqno je samo da pogledamo kako su veπto napravili novu politiËku prevaru u Srbiji. Reæiseri naπe tragedije su operativne sluæbe Imperije u rastrojstvu.

Konkretno - CIA. Ona je naπ Veliki Brat.

–iniÊ je izveden na streqawe jer je hteo da napravi ozbiqan zaokret u svojoj promaπenoj politici. Uprkos tome πto je on glavni krivac za propuπtawe istorijske prilike da se reformiπe i modernizuje iz korena Srbija, wegova pohlepa i sujeta su bile jaËe od wegovih istorijskih obaveza, nakon dve godine vlasti shvatio je da pravi greπke, da tako daqe viπe ne moæe, da je izabrao pogreπne qude oko sebe, da je promaπio smer kretawa i odluËuje se da sve promeni. Podatak da je poËeo temeqno da izuËava srpsku istoriju najboqe potvruje ovu moju tezu. Verujem, poznavajuÊi ga odliËno, da je tada dobio proviewe i da je bio ozbiqan u nameri da primeni sve ono o Ëemu smo deceniju pre wegovog dolaska na vlast priËali da treba da se uradi u Srbiji. Meutim, wegovim najbliæim politiËkim saradnicima, tajkunima, kriminalcima i pripadnicima Tajne sluæbe nije odgovarao taj nagli zaokret. Oni su tim zaokretom sve gubili, dok je Srbija dobijala priliku da se promeni. Zato su ga izveli na streqawe.

Reæiseri naπe tragedije nisu niπta preduzeli da se streqawe spreËi. Znali su πta se sprema, ali im nije bilo u interesu da to zaustave.

Naprotiv, streqawe se uklopilo u wihovu reæiju. –iniÊ se veÊ bio otrgao wihovoj kontroli.

Veliki Brat to nije mogao da podnese.

Zato na vlast dovode nesposobnog, razmaæenog i metiqavog foliranta Borisa TadiÊa.

Dovode ga u kuÊu Velikog Brata i agenti CIA vrπe lobotomiju. Mewaju iz temeqa wegovu liËnost.

Postaje agresivan, napadan, energiËan i superaktivan. Priznaje da nije ponosan πto je predsednik Srbije i okupqa oko sebe kriminalnu politiËku grupu za pqaËkawe dræave. Zadatak mu je da potpuno politiËki neutraliπe uspavanog Koπtunicu, koji je Ideolog verbalnog legalizma i salonski nacionalista, ali, ipak, politiËar koji ih nervira. Koπtunica, okruæen politiËkim debilima i secikesama, navodno neobaveπten, dobrovoqno se povlaËi u politiËku nirvanu. Wegovi saradnici su se dovoqno nakrali da Boris TadiÊ, koji uvodi kult liËnosti, ne æeli da ih sudski procesuira da bi omoguÊio svojim pajtosima i savetnicima da pqaËkaju dræavu na svim nivoima vlasti.

Velikom Bratu to odgovara. Meusrpska svaa i zajedniËko pqaËkawe dræave je glavna politiËka aktivnost u Srbiji. To se uklapa u

Iskra 1. juli 2013.

strategiju konaËnog kaæwavawa Srba i Srbije kao remetilaËkog faktora na Balkanu.

Posebna uloga lobotomiranog BT je bila da nacionalno ponizi Srbe i zbog toga je dobio zadatak, narcisoidno glumeÊi regionalnog igraËa, da se svima izviwava, terajuÊi srpsku skupπtinu da prizna genocid, πto je nezabeleæeno u istoriji parlamentarizma.

Veliki Brat je bio zadovoqan. BT je odraivao punih osam godina sve preuzete obaveze.

Bio je toliko revnosan da je preterivao u vrπewu svoje vlasti.cKult liËnosti se pretvorio u farsu.

Siromaπni i opqaËkani graani Srbije su stewali pod stegama æute kriminalne bande, koja je izvrπila najveÊe pqaËke u istoriji Srbije i potpuno obesmislila demokratiju i parlamentarizam.

Veliki Brat je iπao daqe. Trebalo je zavrπiti najteæi posao. Trebalo je priznati nezavisnost Kosmeta. BT je bio toliko omraæen u narodu da je postalo opasno da on odradi taj posao.

Veliki Brat odluËuje da zameni istroπenog BT novim politiËkim snagama. PolitiËkim snagama koje su imale nacionalni predznak, jer Êe lakπe biti sa wima da ubede graane da mora da se prizna nezavisnost Kosova. Tako su dovedeni na vlast laæni nacionalisti. Trijumvirat Nevernog Tome, Ace Dramosera i Malog Slobe. Ali, priprema za wihov dolazak na vlast je uraena mnogo ranije, joπ u vreme vladavine BT. Veliki Brat je dao nalog da se razbije ultradesniËarska SRS, Ëiji ideolog je u Hagu potukao sve nameπtene optuænice, pokazao svu svoju intelektualnu nadmoÊ nad neprofesionalnim tuæilaπtvom i korumpiranim sudijama, Ëija popularnost je rasla, jer je graanima bilo jasno da se u Hagu sudi Srbima i da su Srbi okrivqeni za sve izvrπene zloËine.

Razbijawe SRS je iπlo priliËno lako.

Neverni Toma je bio veËiti gubitnik na izborima i drugi Ëovek stranke i æeleo je da doæivi, napokon, politiËku afirmaciju. Traæio je svoju politiËku priliku i Veliki Brat mu je to omoguÊio.

Aca Dramoser je veÊ godinama bio kooptiran da radi za sluæbu Velikog Brata, zbog Ëega ga je ©eπeq oterao iz stranke, pa je morao, posle wegovog pseÊeg cviqewa i kukawa, uz veliku molbu prijateqa stranke, koji su priznali da Aca ne zna niπta drugo u æivotu da radi negio da sluæi nekome moÊnome u politici, nekome ko Êe mu izdavati nareewa i ko Êe ga kontrolisati, da ga vrati, jer se saæalio na wega i pruæio mu posledwu priliku.

Svi uslovi za razbijawe SRS su stvoreni.

13

Ideje za... problem na koji naËin. Nevoqa je u tome πto tu dolaze qudi bez ikakvog iskustva iz realnog æivota i prakse. Zato je i moguÊe da na rukovodoÊa mesta naπeg druπtva, od javnih preduzeÊa do prosvetnih, nauËnih i kulturnih institucija, sportskih saveza itd, dolaze razni sitnosopstveniËki hrËkovi. Partije postavqaju diletantente, jer je to imanenta logika partije. Partija je firma za dolazak na vlast. Partija ne brine za æivotne potrebe naroda i opπti interes, ona te reËi nema u svom reËniku. Wu zanima rejting i da firma bude dobro organizovana. To se postiæe poltronskom posluπnoπÊu i subordinacijom.

Majstori druπtvenog inæiweringa, sa Zapada, su kroz civilni gmo/ngo sektor fabrikovali kadrove koji vode ili su dobro pozicionirani u svim naπim institucijama.

Postavqa se pitawe (naravno, sa velikim zakaπwewem) da li je moguÊe da postoji i civilno „organsko” druπtvo. Sam izraz „civilno” je sporan, ali u nedostatku boqeg koristimo taj termin kojim oznaËavamo Ëitav spektar druπtvenog æivota.

Dakle da li je moguÊe organizovati druπtveni æivot na osnovi autentiËnog stvaralaπtva qudi poniklih ne samo na ovom tlu nego nego i u vrednostima Otaxbine.

Ti ukoreweni qudi bi se borili za interese svog naroda, ali bi oni bi bili i autentiËne kosmopolite. Ovo samo naizgled deluje paradoksalno, ali prave patriote su i otvorene kosmopolite, jer qubav prema svom narodu i negovawe vrednosti iz sopstvene baπtine Ëini Ëoveka autentiËnim, a takav je otvoren za drugog, ne i suπtinski drugaËijeg, jer vrednosti su univerzalne. Dakle, hriπÊanski patriotizam , osloboen paganskog eksluzivizma je zasnovan na univerzalnim vrednostima i tu nema mesta iskquËivosti i ksenofobiji. Nije kosmopolitizam ono πto smatraju soroπevi promoteri otvorene kloake, autoπovinistiËka negacija sopstava.

Mræwa prema bilo kome, a naroËito prema samom sebi, svom narodu, svom zaviËaju, svojoj majci i ocu i precima ne moæe poroditi qubav, veÊ samo kompleks niæe vrednosti. Zato πto je takav duh dominantan kod nas, epigonstvo i duh samoporicawa su osnovne merne jedinice druπtvenog aktivizma. Da li je moguÊe ustrojiti druπtveni aktivizam bez tog normativa, da li je moguÊe stvoriti civilno „organsko” druπtvo? Dobar primer nam je bila SRPSKA MREÆA. Meutim, ona je prektiËno prestala sa radom taman kad je trebalo da pree u drugu razvojnu fazu i da svoj maksimum.

Prva faza delovawa ove asocijacije bila je idejna izgradwa, kad je ona zavrπena trebalo je preÊi u sledeÊu stvaralaËku fazu u kojoj bi se vrednosti podrazumevale, a merio konkretan rad.

U prvoj fazi u fokusu je bio identitet u drugoj bi trebalo biti stvaralaπtvo. Stvaralaπtvo koje bi donelo novu nadu i novi polet „smorenoj” naciji!

Kako probuditi oduπevqewe „zaspalog

12

plemena” ? Mislim da ono veÊ postoji, treba ga samo podræati! Organizovati dobronamerne qude i ako nemamo materijalnih sredstava pomoÊi im tako πto Êemo pokazati interesovawe za wih i wihov rad.

Zato bi trebalo obnoviti i vaspostaviti Srpsku mreæu kao asocijaciju rodoqubivih, dobronamernih i stvaralaËkih nevladinih organizacija. Stvoriti „zrno” civilnog organskog druπtva, koje bi bilo prostor u kojem bi ozon veËnih vrednosti nadahwivao na stvaralaπtvo i ærtvu za drugog i sluæbu Otaxbini. U Novom Sadu veÊ se neπto radi po tom pitawu, ali „hop” Êe se Ëuti tek posle „skoka”.

Pomena vredna je i inicijativa koja je veÊ najavqena u Ëasopisu PeËat, a na internet stranici SKK postoji u integralnij verziji. ReË je o potrebi stvarawa jedne nacionalne institucije koja bi se neprestano i sveobuhvatno bavila naπim „srcem”, a nazvana je Zaduæbina Kosova i Metohije.

Ciq ove institucije bio bi strateπki promiπqena odbrana naπe tapije na Kosovo i Metohiju i razvijawe svesti u narodu o tome πta mi sve imamo u kosovsko-metohijskoj baπtini.

Meutim, sve te aktivnosti biÊe uzaludne ako ih se ne prezentuje na adekvatan naËin. U savremenom dobu ozbiqan druπtveni aktivizam nemoguÊ je bez elektronskih medija. Novine nedeqne i dnevne joπ i imamo za koje bi se moglo reÊi da zadovoqavaju patriotske i kreativne standarde, ali od elektronskih medija niπta. Taj prazan prostor pokuπava se popuniti patriotskom blogosferom, ali to je nedovoqno. Potreban je ÆIVI PROGRAM. Poπto je iluzorno traæiti da se u ovoj situaciji napravi srpska televizija, treba se okrenuti onome πto je realnoo. A, to je radio! Sa dvadeset i kusur godina zaostatka u odnosu na B92. Æiva reË je jako bitna, i iako nije prodorna kao slika ona moæe biti dubqa, a time i delotvornija.

Opπte je poznato da qudi viπe razmiπqaju dok sluπaju radio nego dok gledaju televiziju.

Telavizija ima neπto anestezirajuÊi πto Ëoveka pretvara u pasivnog recipijenta.

Pogledajmo iskustvo radija B92 i 021, oni imaju izuzetno poseÊene sajtove, a onaj prvi je napravio televiziju koja sad ima viπe kanala. O wihovom uticaju u druπtvu govori to πto su se wihovi bivπi novinari rasuli i rasporedili na oba medijska javna servisa.

Od ovolike pisane reËi umorih samog sebe, tako da rezimiramo ukratko πta je potrebno da bismo se mobilisali u ovoj borbi, ne samo za oËuvawe Kosova i Metohije nego i opstanka srpske nacije: Stvarawe patriotskog saveza; Obnavqawe Srpske mreæe; Formirati Zaduæbinu Kosova i Metohije i Pokrenuti naπ Radio.

Srpki kulturni klub 6.6.2013.

Dejan PERI©I∆ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. juli 2013.

Odnos crkve i dræave pod danaπwim `trijumviratom`

KOSOVO „ODRA–ENO”, NEKA SE PRIPREMI CRKVA Nije jugoslovenska vaseqena odahnula ovako iskreno i snaæno joπ od onomad kad je drug Tito rekao da su „studenti u pravu”, kao πto se to desilo upravo pre neki dan, uoËi Dana mladosti (kada je hiqade poklonika hrlilo „KuÊi cveÊa”, da oda poπtu Znamo Kome) a povodom jedne odluke Sabora SPC, koji je tih dana zasedao.

Kako su mediji preneli izjave vladike Irineja (BuloviÊa), pitawe kanonizacije vladike Petra || PetroviÊa Wegoπa Sabor je predao komisiji za kanonizaciju, da bi sutradan sa istog mesta bilo saopπteno da se Sabor tim pitawem neÊe baviti. PriznaÊemo dve opreËne odluke, u dva dana zasedawa Sabora, nama laicima deluju malo Ëudno i nejasno, naroËito ako shvatamo da se radi o jednom ozbiqnom i visokom crkvenom telu, kakvo je Sveti arhijerejski sabor. A moæda loπe shvatamo.

Ono πto stvar moæe uËiniti mawe Ëudnom, ali ne i mawe tuænom su reakcije politiËara sa eks-ju prostora, i naravno druge Srbije. Najviπe prolivawa suza radosnica ovo prekonoÊno mewawe odluke Sabora izazvalo je naravno u Crnoj Gori. Predsednik Skupπtine Crne Gore je povodom same najave kanonizacije vladike Rada Ëak optuæio SPC, da bi ovom kanonizacijom „Wegoπa svrstala meu zloËince ukoliko bi ga proglasila za sveca, zajedno sa zloËincima koje je ta crkva ranije proglasila za svece”.

Radio Slobodna Evropa je u oËaju zavapila: „Moæe li dræava spreËiti Amfilohija u kanonizaciji Wegoπa!?” A samozvani sociolog religije, Mirko –oreviÊ je slavodobitno prokometarisao: „Ja sam se tim povodom meu brojnima oglaπavao ranije i govorio da to nema nekog ozbiqnog smisla i da su Amfilohijevi motivi druge vrste. Zato mi je ova odluka Sabora vaæna jer doista nije vreme i za to nema kanonskih pretpostavki. Zato smatram da je ovo dobra vest sa Sabora "!

Voleo bih da verujem da je odluka Sabora bila ispravna, naroËito zato πto se u kanonizacije ne razumem, ali me, a verujem i mnoge, ispuwava nemirom sastav onih koji su sreÊni zbog toga πto se SPC preko noÊi preumila te vladiku Rada stavila ad akta. Mnogi su oËekivali oπtriju reakciju prema KrivokapiÊevoj izjavi da SPC kanonizuje zloËince, ali je i ta reakcija izostala. Rankova je ostala „poπqedwa”, a πto se s obzirom na znaËaj Wegoπa u naπoj istoriji, kulturi i crkvenom æivotu nije smelo dozvoliti.

Sve ovo ostavqa prostor za sumwu da se na crkvu

Iskra 1. juli 2013.. .

vrπe pritisci spoqa, a kojima ona ne moæe da se odupre.

Ovaj sluËaj, kao i joπ poneki ovih dana, a koji su vezani za odnos Crkve sa dræavom i medijima zasluæuju paæwu. Vrlo Ëesto su, naroËito od ogoqavawa izdaje Kosova, dræavni funkcioneri pribegavali oπtroj retorici prema SPC a naroËito prema nekim wenim velikodostojnicima.

Ovde je predwaËio premijer, koji se nije libio da deli lekcije Ëak i samom patrijarhu.

Ali naæalost nije on bio jedini iz politiËkog establiπmenta, a o drugosrbijanskim medijima i analitiËarima da i ne govorimo. Wihovi napadi na crkvu su gotovo svakodnevni. Teπku uvredu na raËun patrijarha, na koju je ovaj pak samo okrenuo drugi obraz, premijer je prvo uputio povodom pisma koje je crkva (doduπe nakon hoÊu-neÊu natezawa) uputila vladi nakon πto je postalo izvesno da je predaja Kosova u stvari vladin program. Premijer je ustvrdio da je to pismo SPC doπlo „iz Beograda a ne iz PeÊi koju je srpski patrijarh napustio joπ 1690. godine”.

BezoËno, bezobrazno, nekulturno, ali bez odgovora iz crkvenih krugova, kao uostalom ni povodom KrivokapiÊevog ispada. ©taviπe, kao najboqi student politiËkih nauka od kako je prase rep iskrivilo, premijer bi trebalo da zna da je PeÊka patrijarπija ukinuta nasilno, sultanovim beratom 1766. godine, a ne tako πto su je Srbi sami ukinuli i napustili. Tako da se paralela izmeu tadaπweg i danaπweg ukidawa srpstva nikako ne moæe povuÊi.

Dve su osnovne teze koje su zastupqene u napadima na crkvu, a koje se izgovaraju pre svega od strane premijera: Prva je da je Crkva odvojena od dræave, i da se ne sme meπati u dræavne poslove; a druga da se vlast ne sme napadati, pa joπ da Crkva mora da se moli za one koji su na vlasti, kako glasi jedna crkvena zapovest. Obe ove teze su izvitoperene, u odnosu na wihovo izvorno znaËewe.

Izliπno je analizirati potpuni analfabetizam premijera kada su verska pitawa po sredi, iz Ëega proizilaze wegova i samo wemu znana tumaËewa „zemaqskog” i „nebeskog”, i ove ili one Srbije. To analizirati je jalov posao, jer on to nikad ne bi shvatio. Ali treba ukazati na wegovu nadmenost u deqewu lekcija na te teme, kroz wegove beskrajne skupπtinske traktate i monologe, sve do onog zagluπujuÊeg, i zemaqskog i nebeskog zviæduka na Oplencu, gde su se i on i

21

Kosovo `odraeno`...

toga neÊe voditi politiku ove zemqe!”

wegova teologija istopili kao Sneπko BeliÊ, na toplom majskom suncu.

I ne samo on, tokom Sabora je medijski napadnut i vladika Filaret, a od koga drugog nego od doajena „jugoslovenskog” verskog novinarstva, Æeqke JevtiÊ i wenog Blica, inaËe pretendenta na titulu nezvaniËnog glasila SPC. Ona ga jeËak izmeu ostalog napala jer je, zamislite, na Saboru ustvrdio da je „Êirilica ugroæena” i „da dræava ima loπ odnos prema kulturi”!?

Naime, crkva jeste i treba da bude odvojena od dræave. Ali crkva nije i ne sme biti odvojena od naroda. Stoga se i dræava uporno trudi da utiËe na crkvu, a time i na narod, ali se grËevito brani od obrnutog smera delovawa, dakle uticaja crkve, da joj se, dræavi dakle, ne bi dogodio narod.

Ako se zapitamo da li je dræava odvojena od crkve, doÊi Êemo do odgovora da vrlo Ëesto nije, i to se ne odnosi samo na vreme vladavine komunistiËkog ateizma, veÊ i pre toga, a danas naroËito. Vrlo Ëesto dræavi Crkva treba kao saveznik i kao alibi kada vuËe loπe poteze, a svedoci smo upravo jednog takvog perioda, kada dræava vuËe katastrofalne poteze, a crkva je ta koja ne sme da na wih barem ukazuje.

U tom svetlu, premijer, kao i drugi Ëlanovi trijumvirata se pozivaju Ëak i na crkvenu zapovest (mislim petu), da se treba moliti za one koji su na vlasti. NaroËito je to „teoloπko nadahnuÊe” trijumvirata doπlo do izraæaja kada su dva uvaæena crkvena velikodostojnika, mitropolit Amfilohije i vladika Atansije, iskreno osudila predaju kolevke srpske duhovnosti, tamo nekome, radi tamo neËega.

Pretpostavqam da crkvena zapovest, da se treba moliti za one koji su na vlasti, proizilazi iz Ëiwenice da je vlast formirana po nekakvom blagoslovu. U naπem sluËaju po blagoslovu naroda koji je vlast izabrao slobodnom voqom na izborima. I to je razumqivo.

Meutim, ako vlast pobedi na izborima obeÊavajuÊi jedno, a nakon uspostavqawa vlasti sprovodi drugo, tu nam ne treba mnogo teoloπke potkovanosti pa da zakquËimo da se radi o prevari ili iznudi a nikako o blagoslovu. A iznueni blagoslov znaËi prokletstvo.

U tom smislu, pomiwawe vlasti od strane mitropolita Amfilohija na mitingu od 10. maja, moæe samo znaËiti da se on molio za one koji su na vlasti, tj. one kojima je narod slobodnom voqom omoguÊio da dou na vlast, ali ne i za one koji su tu narodnu voqu okrenuli naglavaËke, odnosno slagali taj isti narod. I tu mu se nema πta zameriti. Ni govora ovde nema o pretwi dræavnim udarom, kako je premijer, izmeu ostalog okarakterisao istupe crkvenih velikodostojnika.

Mitropolit Amfilohije je trn u oku i drugimËlanovima trijumvirata. Setimo se samo izjave prvog i najveÊeg potpredsednika vlade i wegove izjave: „NeÊe meni Amfilohije da vodi politiku. Nemam niπta protiv da gospodin Amfilohije izae na izbore i pobedi, ali pre

22

Ja imam utisak da je gospoa JevtiÊ prisutna na svakom iole vaænijem dogaaju u Patrijarπiji. ©to je dogaaj zatvorenijeg tipa, to je ona prisutnija, kao da je zvaniËni patrijarπijski zapisniËar, koji honorarno radi za Blic.

Kako joj to uspeva, nemam pojma. Da l` se maskira u muπko, pusti bradu, πta li, ali da je vrlo Ëesto obaveπtenija i od patrijarha samog, a o veÊini vladika da i ne govorimo, to je sigurno. Moæda se radi o novinarskom talentu, πto bi bilo zaista lepo, mada mi sve miriπe na insajdere u Patrijarπiji i wihovu vezu sa drugosrbijanskim medijima, πto nimalo nije lepo.

Ako se za trenutak udaqimo, i posmatramo ovaj fenomen uticaja dræave i raznih drugih interesnih grupa na crkvu, moæemo uoËiti jednu nimalo prijatnu pravilnost. Naime, napadaju se u prvom redu crkveni velikodostojnici u Ëijim je eparhijama srpstvo najviπe ugroæeno, kao na primer: Makedonija, Kosovo, Crna Gora, Metohija, Raπka oblast... ZaËudo, ove iz Vojvodine joπ ne diraju. Wih Ëuvaju za dezert. To bi trebalo da bude dovoqan signal crkvenim vlastima i generalno, Ëitavom kliru, o kakvom se protivniku radi, i kakve napade mogu ubuduÊe oËekivati.

No, da li Crkva baπ revnosno razobliËava te napade, te da li na wih adekvatno odgovara? Bez namere da delim lekcije umnijima i πkolovanijima od sebe, izneÊu liËni stav: Mislim da ne.

Kada bi to radila, ne bi dozvolila da se neka neprijatna deπavawa u Crkvi, kao πto je to sluËaj „KaËavenda” na primer, dogode a zatim i da dospeju u medije, pre nego πto se reπe unutar crkvene organizacije.

Kada bi to radila, ne bi smela imati rezerve prema borbi protiv razduhovqavawa srpskog naroda. I to ne samo protiv zatirawa Êirilice i odnosa prema kulturi (na πta je vladika Filaret s pravom ukazao, a u πta se moæe uveriti svako ko je u posledwih deset godina proπao pored Narodnog muzeja u Beogradu, na primer), veÊ pre svega protiv duhovnog stawa naπih mladih naraπtaja.

Mladi su danas izloæeni mentalnoj torturi medija i anti-heroja, nesvesni eksperimenta Ëiji su predmet. Oni koji bi trebalo da budu ili jesu svesni, kao πto je to: πkola, uni Iskra 1. juli 2013.

©ta posle Kosova?

IDEJE ZA OKUPQAWE RODOQUBIVIH SNAGA „Bez Kosova gore od Kosova!” Ovaj citat najboqe izraæava naπe stawe stvari. Onda, vo vremja ono, posle Vidovdana 1389. izgubili smo carstvo (ne u potpunosti, Srbija se odræala sve do 1459.) ali nismo izgubili svoje duπe. Duh srpskog naroda bio je snaæan, zato je kosovska tragedija mogla da preraste u krsno-vaskrsni etos koji je krepio i bodrio na slobodu ceo narod.

Sad posle „Brisela” mi nismo poraæeni nego „smoreni”, nismo postradali nego smo „ubijeni u pojam”. Dobrovoqnim pristajawem na nasiqe mi smo izgubili pravo na dostojanstvo. Samosvest nam je razorena i pretvorena u „koncologor” samoponiæewa (vid. tekst Slobodana AntoniÊa Geopolitika zlostavqawa). „Niko tu ne bi mogao drugaËije!” Postaje mantra, koju narod poput onih orvelovih gusaka iz Æivotiwske farme „mudro” gaËe. Taj fatalizam i bezalternativnost je katastrofalna za ovaj, nekad „lud narod”, koji je u svojoj bahatosti mislio da je jaËi od sudbine, a sad da nema nikave alternative osim da se pokloni voqi Imperije.

Zato je ovo „gore od Kosova” jer izgubivπi carstvo odnosno politiËku samostalnost nismo izgubili duπe æive, nije nas Ëamotiwa poplavila. Æivot je kiptao u srpkom narodu i kao πto voda uvek nae svoj put, tako i æivot nae izraz. „Briselom” briπemo osnovne pretpostavke æivota - samopoπtovawe. Bez samopπtovawa nema oduπevqewa i radosti. Kako neko moæe biti radostan ako se smatra najveÊim otpadom na svetu.

Teπka Ëamotiwa nadvila se nad naπim anesteziranim plemenom, a pod „Ëamom niko æivot ne razume.”

Neprilikama uprkos moæemo li neπto uËiniti?! Mislim da moæemo i moramo, i u mrtvom moru se moæe plivati. Potrebno je okupiti u ovom narodu sve one koji ne pristaju na samoponiæewe, u javnosti delegirati ideju nenasilnog, pa Ëak i pasivnog ali trajnog otpora. U ovoj borbi ne smemo posustajati i odustajati, jer ovo nije samo borba za dræavu, veÊ i za duπe. Ako u ovoj borbi pokleknemo neÊe nam uzeti samo dræavu, veÊ Êe sve nas pretvoriti u zombije nad kojima je izvrπena lobotomija, koji imaju pravo da troπe pare, ali ne i da ih zarade, koji mogu da se sloæe ali ne i da imaju svoje miπqewe, koji mogu da prihvate da su ono πto Zapad kaæe da jesu, a ne i da izraze ono πto, stvarno, jesu. Borba za sopstvo mora biti neprestana. PolitiËka, kulturna, duhovna, ekonomska, druπtvena, ni jedno poqe i ni jedan segment ne smemo ispuπtati iz vida ako æelimo da preæivimo, kao slobodni qudi!

Neophodno je da se formira jedinstven PATRIOTSKI SAVEZ, u koji bi uπli DSS, SRS, Dveri, ali i mnoge druge organizacije. Ovo

Iskra 1. juli 2013. .

okupqawe bio bi jasan znak da se mora braniti dræava koja je ugroæena. Danas Kosovo i Metohija, sutra Êe nam uzimati Vojvodinu i Raπku.

PrevazialazeÊi partijske razlike i uzdizawem iznad wih pokazali bismo da je Otaxbina iznad partije. Izbori u Zemunu su pokazali da ovakav savez nema alternativu (da se posluæim i ja novodopskom srpskom mantrom). Radikali u „svom” Zemunu nisu preπli cenzus a tako bi proπli i DSS i Dveri da su iπli odvojeno. Da je bilo pameti, pa da su im se radikali pridruæili borili bi se za drugu poziciju, a to je veÊ neπto πto bi moglo najaviti ozbiqan politiËki rezultat u celoj Srbiji i pomerawe sa margine. odgovornost za Svakako najveÊa uspostavqawe ovog saveza je na Dverima i DSS-u, wihova koalicija predstavqala bi stoæer okupqawa patriotskog saveza. Oni su veÊ poËeli sa pravqewem koalicija za lokalne izbore, πto nije loπe, jer ova ideja treba organski da zaæivi i da krene „odozdo”. Meutim bojim se da intenzitet ove rabote nije zadovoqavajuÊi. Kod pokreta Dveri postoji jedna napadnost kad je okupqawe u pitawu, πto je opravdano s obzirom da wegov znaËaj prevazilazi ove dve politiËke organizacije i vaæno je za celu naciju. Ali, baπ iz tog razloga nije dobro kad se u wihovim porukama oseti prepotentost, koja je ponekad svojstvena mladim qudima. Sa druge strane DSS se ponaπa kao stara dama, dostojanstveno i suviπe uzdræano. Ima kod wih one „prepotopske” graanske dekadencije i pomalo arogancije. Jesu oni najozbiqnija i jedina patriotska parlamentarna stranka, ali zar je to vaæno u kuÊi koja gori. Zaboravqaju da bi, ako ne zbog patriotske ideje ono zbog sopstvenog putera na glavi trebalo da pokaæu mnogo viπe smirewa. „Puter” o kojem govorim nije toliko zbog uËiwenih veÊ zbog neuËiwenih dela. Ponekad se izbegavawe da se iπta uradi ravno i Ëiwewu loπe stvari, moæda i gore. A, KoπtuniËine demokrate, dok su bili na vlasti mnogo toga nisu uËinile.

Pa ipak ukoliko do ovog saveza i doe to nije dovoqno. Ma kako politiËka koncepcija bila dobra (a u naπim okolnostima svaka je nedostatna) to nije dovoqno ako ne postoje qudi koji Êe da je „nose”. A, gde da naemo prave qude?! Gde se takvi „prave”? Ovim pitawima se od propasti Saveza komunista, pionira, omladinaca i SSRN-a niko kod nas nije bavio. Kadrove za novo doba stvarali su „strenxeri”. Kroz razne fondove, ngo mreæama su premereæili celo srpsko druπtvo. Zato ono πto se naziva civilno druπtvo kod nas se doæivqava kao genetski mutirani organizam, πto on i jeste.

Sa druge strane, politika savremene liberalno-demokratske koncepcije ne zahvata celokupan æivot. Ona se bavi dræavnom upravom, πto i jeste posao politiËke administracije, ali je

11

Posledwi podaci... interes i saradwu sa zemqama koje Srbima ne uruËuju ultimatume.

Ono πto u Beogradu ne znaju da iskoriste, znaju u Zagrebu. Nakon uklawawa Miroslava MiπkoviÊa otvorena je pozicija u Srbiji za Ivicu TodoriÊa, hrvatskog tajkuna stvorenog od strane Frawe Tumana. SteËenu poziciju u Srbiji wegova firma - hrvatski Agrokor nije potpuno iskoristila, ali u buduÊnosti na srpsko træiπte ova kompanija gleda kao na odskoËnu dasku za rusko i ostala istoËna træiπta gde Srbija ima preferencijalne uslove trgovawa.

Izvrπna potpredsednica Agrokora Qerka PuqiÊ istiËe da su Agrokoru za sledeÊi korak potrebni veÊi volumeni proizvodwe od postojeÊih kao i nova ulagawa jer je sudbina velikih kompanija okretawe træiπtima velikog rasta, a to su trenutno Rusija i Turska. Ona je otkrila da je Agrokor veÊ imao ozbiqne ali bezuspeπne pokuπaje da investira u Rusiju.(8) Dakle, ukoliko je Srbija ulaznica za hrvatski Agrokor u Rusiju i prilika za ovu kompaniju da znatno uveÊa svoju dobit, zbog Ëega Beograd ne koristi potpuno preferencijalne uslove koje mu odobrava Moskva i na taj naËin pomogne oporavak svoje ekonomije? Odgovor je veoma jednostavan. »itav koncept vlasti u Srbiji se zasniva na svojevrsnom idolopoklonstvu prema Zapadu. U wemu nema ozbiqnijeg mesta za Rusiju jer SAD i EU ne æele wen povratak na Balkan i veÊi ruski uticaj u ovom delu sveta. Na osnovu svega iznetog moæemo da zakquËimo da je Srbiji za ekonomski oporavak potrebno da napravi otklon od Vaπingtona i Brisela za koje nikad neÊe biti dovoqno mala i slaba.

Fond strateπke kulture 1.6.2013.

----------------------

Boris ALEKSI∆ (Podvukla - Iskra)

[1]http://srb.fondsk.ru/news/2013/05/30/bez-posla-usrbiii-svakog-dana-ostane-640-liudi.html [2]http://www.vesti-online.com/Vesti/ Ekonomija/297667/Na-ivici-siromastva-Imamo-za-hlebmleko-i-parizer [3]http://fiskalnisavet.rs/images/izvestaji/23052013predlog_fs_za_stabilizaciju_jav_fin.pdf [4]http://www.pressonline.rs/info/biznis/274977/drzavamoze-da-izvrsava-obaveze-jos-sest-meseci.html [ 5 ] h t t p : / / w w w. b l i c . r s / Ve s t i / Te m a Dana/385559/Administraciji-manje-plate-Pogledajtekoliko-zaradjuju-ministri-i-pojedini-direktori [6]http://www.seebiz.net/poslovanje/kompanije/telekomkosova-prodat-za-277-miliona-eura/ [7]http://www.alo.rs/vesti/politika/vucic-bez-eu-nebismo-preziveli/5501 [8]http://www.gdeinvestirati.com/ostale-teme-124/sektori/trgovina/14048-agrokor-preko-srpskog-trzista-zelida-osvoji-rusiju

10

Normalizacija izdaje (sa str.7)

Ni bliski `saveznici` nisu bezbedni: ona ih stvara i svrgava

nas - "Ekstremisti!", "DesniËari!" - jer æele wu da odagnaju. Zato i izmiπqaju umirujuÊe mantre ("U demokratiji nema izdaje") - jer ne æele viπe wu da susreÊu. *** Pa Ëak i on zna da ga ta reË neÊe ostaviti na miru - ma πta da mu kaæu wegovi drugosrbijanski pajtaπi, wegovi medijski Ëankolizi i wegova kvazi-nacionalna ("masnokopitarska") intemmmmmmmmmligencija. Otuda mu nervoza i napetost, otuda i dolaze wegove, na prvi pogled neobiËne reËi u vezi sa Kosovom - da se ne boji ako na kraju ispadne da je za sve on kriv. I te kako se boji. Kao nekadaπwi srpski nacionalista, on odliËno zna πta Ëini. Jer, moæete li da zamislite wegovog prethodnika u super-moÊi - onog velikog, æutog - da se tako preznaja i uvija?

Naravno da ne. On je, kao autentiËan "evropejac", o izdaji imao samo magloviti pojam, a i verovao je u ono πto radi. A zbiqa i nije uradio tako straπnu stvar kao πto je briselska prodaja severnokosovskih Srba. Ali, ovaj zna πta je uËinio.

Zato je tako besan, nervozan i osvetoqubiv.

DIKTATORA ERDOGANA RU©I SAD ZBOG SIRIJE I RUSIJE

Staro je pravilo da svakom treba ostaviti "zlatni most", da se moæe, pre nego πto ode predaleko, vratiti sa puta propasti. I neÊe proÊi mnogo, a svi ti Ëauπi i Ëankolisci koji sa toliko usrdnosti tabanaju oko wegovih nogu, shvatiÊe da se provalija bliæi. PoËeÊe da se osvrÊu ka mostu i da noÊu beæe iz kolone, da bi nam veÊ sutradan priËali kako su "oduvek znali s kim imaju posla", i kako su "samo æeleli da vide koliko daleko on moæe da ode". A on moæe vrlo daleko - i zbog svoje inteligencije, i zbog svoje marqivosti, a i zbog svoje gordosti.

Pa, Ëak i on Êe, ako ikada reπi da se vrati, biti dobrodoπao. Ali, πto se daqe ode na tom putu, sve se teæe vraÊa. Na kraju, Ëak ni pad u provaliju ne moæe biti drugaËiji do bedan. Nema velikog izdajnika. Moja generacija je odrastala na stripovima "Nikad robom", u kojima je glavni negativni junak bio "izdajnik Miladin" - jedna karakterna i estetska mizerija od Ëoveka. Bojim se da naπ danaπwi glavni kolaboracionista neÊe ostati zapamÊen ni kao despot Stefan LazareviÊ (πto bi æeleo da bude), ni kao Vuk BrankoviÊ (Ëime mu wegovi nekadaπwi radikalni drugovi prete), nego Êe pre ostati zapamÊen kao "izdajnik Miladin". *** Oni, dakle, misle da su glavni posao veÊ odradili, da je ostalo joπ samo da "normalizuju izdaju" i da Êe onda sve biti gotovo. Ali, nema normalizacije izdaje. Ima samo smeπnih Miladina.

NSPM, 3.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

Slobodan AntoniÊ

Iskra 1. juli 2013.

„Xamije su naπe kasarne, kupole πlemovi, minareti bajoneti, a vernici naπa vojska”, stihovi su zbog kojih je pre mawe od decenije i po gradonaËelnik Istanbula zavrπio u zatvoru. Tursko pravosue, uz vojsku decenijski Ëuvar Ataturkovog naslea svetovne dræave, osudilo ga je na deset meseci zatvora, a on je odsluæio Ëetiri, otiπavπi iza reπetaka... Tom gradonaËelniku ime je Rexep Tajip Erdogan, i danas je premijer Turske Republike, isti Ëovek Ëija vlast na ulicama Istanbula i joπ na desetine mesta veÊ Ëitavu nedequ izaziva onoliki bes demonstranata. Protest zbog seËe drveÊa u parku na Taksimu bio je samo povod da se nezadovoqstvo razlije gradskim ploËnicima. Nije trebalo dugo da proe, pa da se Ëuju pokliËi da Erdogan treba da odstupi. Od wega - demonstrantima stiæe poruka da ih zloupotrebqavaju strani „elementi”i teroristi. Pale su i qudske ærtve, a u svetu se, mawe ili viπe stidqivo, prave paralele s Arapskim proleÊem, koje je zbrisalo viπe autoritarnih reæima u zemqama Bliskog istoka.

Mnogim graanima, odgojenim u eri „posle Ataturka - Ataturk” to, svakako, nije dovoqno.

Wihova bojazan za buduÊnost je srazmerno barem proporcionalna boqitku usled razvoja privrede. U Turskoj se, na primer, pije alkohol. Erdoganova vlada donela je zakon kojim se ograniËava wegovo reklamirawe i donekle prodaja. SliËni propisi pa i stroæi - postoje u nekim zapadnim zemqama, ali je reakcija kod kuÊe bila æestoka. Premijer se onda obratio Ëlanovima svoje partije: „Kako to da se zakon saËiwen od dvojice pijanica poπtuje, a onaj koji prati vrednosti vere nije prihvatqiv i treba ga odbaciti?”, zapitao se. KritiËari su se odmah prisetili da je Mustafa Kemal Ataturk, kako se priËa, umro od ciroze jetre...

A Turska se pod Erdoganom, wenim snaænim i popularnom vladarom - promenila, to nije ona ista zemqa u kojoj su, koliko „veselih osamdesetih”, oficiri mogli rutinski da izvedu dræavni udar, a joπ dugo posle toga da povlaËe konce iz senke, sve braneÊi Ataturkovo naslee. Turski generali su od Erdogana potuËeni najgore od balkanskih ratova. Razvlastio ih je, pohapsio, saterao u politiËku ilegalu, odnosno, uËinio taËno ono πto su oni æeleli da uËine wemu. Neki bi to nazvali i demokratijom.

©ta, meutim, æele Turci? Neki od wih su veÊ izaπli na kontramitinge... Nije tako davno bio april 2007. godine, kada je na ulice Ataturkove prestonice Ankare izaπlo 300.000 qudi, da se bune protiv Erdoganove kandidature za predsednika, pod obrazloæewem da su zabrinuti za oËuvawe sekularnog karaktera dræave. Zapad je bio opËiwen: „Bravo, Turci”! Vojska je tada joπ bila jaka, kao i laiËko pravosue. Protesti su trajali nedeqama: milion qudi se okupilo u Istanbulu, pa u Izmiru. Partije se nisu dogovorile o predsedniku, pa je narod izaπao na prevremene parlamentarne izbore. I - Erdogan je „poËistio” konkurente sa gotovo 50 odsto osvojenih glasova! Posle toga, nastavio je da mewa Tursku, zadobivπi joπ veÊe poverewe glasaËa, a 300.000 graana Ankare ispali su epizodisti bliske proπlosti.

Rexep Tajip Erdogan osnovao je Partiju pravde i razvoja (skraÊeno AK partija), koja od 2002. godine uporno pobeuje na svim nacionalnim izborima. U poËetku, meutim, on nije ni mogao da bude premijer, jer mu je, zbog onih stihova, bilo zabraweno da se bavi politikom. Turska u kojoj je to bilo moguÊe je upravo pod Erdoganom postala proπlost.

Gospodin Erdogan mora da se pozabavi stawem „kod kuÊe”, ocenio je nedavno komentator Bi-Bi-Sija, rezonujuÊi o tekuÊim protestima. Ali, na πta, zapravo, Britanac misli? Pomenuti dræavnik nasledio je pre oko decenije zemqu u dubokoj recesiji, reformisao je, uveo u najduæi period privrednog napretka u modernoj istoriji sa stopama rasta uporedivim sa kineskim - vratio dugove, izbegao udar svetske ekonomske krize.

Erdoganovu vladu hvalila je Svetska banka, a 45 godina otkako je sa EU potpisala ugovor o pridruæivawu - Turska je pod wim poËela pregovore o pristupawu. Inflaciju je doveo pod kontrolu, vrednost lire viπe se ne izraæava milionima i milijardama, kao u neozbiqnim zemqama...

Iskra 1. juli 2013.

Zapadno javno mwewe je ovih dana æestoko na strani turskih demonstranata. Mlada urbanistkiwa u crvenoj haqini, hrabra u podnoπewu policijskog suzavca, postala je simbol nade u neku novu, boqu Tursku, kako se to interpretira izvan zemqe i u nekim domaÊim krugovima.

Posle poËetka protesta u Turskoj vodeÊa zapadna πtampa je zapoËela medijsku kanonadu Ëija je glavna karakteristika etiketirawe turskog premijera Erdogana kao diktatora „putinskog tipa”. Drugi detaq je da su protesti zapoËeti uz pomoÊ „Tvitera”, odnosno socijalnih mreæa, πto je standardni naËin pokretawa svih buna tokom Arapskog proleÊa od strane Zapada. TreÊe, uËesnici protesta su uglavnom leviËari i antiislamisti - kaæe za „Novosti” profesor dr Zoran MiloπeviÊ, sociolog i analitiËar, autor kwige „Turska i neoosmanizam”, upitan: Ruπi li neko turskog premijera Erdogana i ko bi to mogao biti?

- Jedna od ocena koja se najËeπÊe vrti po zapadnim medijima je i ta da brutalni obraËun policije (Ëitajte Erdogana) sa demonstrantima pokazuje da Turska nije zrela za Ëlanstvo u EU. Ako,

23

Diktator Erdogan...

Kosovo je ``odraeno`... (sa str.22)

dakle, gledamo korist od protesta u Turskoj, onda tu vidimo Zapad koji kaæwava neposluπnog premijera, ali i Siriju, koja ima razloga da likuje.

* Da li je Erdogan negde pogreπio?

- Turski premijer je stopostotni „ameriËki projekat” koji se odvijao (i odvija) preko Fejtulaha Gulena, koji æivi u Pensilvaniji (SAD), saradnika CIA. Naime, preko svoje mreæe univerziteta i kolexa Gulen pronalazi kadrove za politiËki i drugi rad. Erdogan je upravo zavrπio wegove πkole i stasao u okviru politiËkih grupa vezanih za ovog „Amerikanca”.

Popularnost Erdogana su stvarali zapadni mediji i zapadne institucije. Erdogan je u ameriËkim planovima „Velikog Bliskog istoka” (koji je promovisala bivπi dræavni sekretar Kondoliza Rajs) bio predvien za potpredsednika. Erdogana Amerikanci i Evropska unija samo opomiwu da mora biti posluπniji. Koji su, dakle, wegovi gresi?

Prema mom uvidu u javne informacije glavni (politiËki) „gresi” koje Erdoganu pripisuje Vaπington jesu nedozvoqavawe turskoj armiji da uzme direktno uËeπÊe u ratu sa Sirijom, Ëime je doprineo porazu pobuwenika, a to je i poraz Zapada. Erdoganom su posebno nezadovoqni Ëelnici NATO, jer je on tesno saraivao sa Moskvom na reπavawu sirijskog problema, a ne s Briselom.

SledeÊi „greh” Erdogana je saradwa sa Rusijom u oblasti energetike, posebno gasa i nuklearne energije, πto je i uzrokovalo pojavu, u zapadnim medijima za Erdogana, prvih etiketa „diktatora”. * Tursko druπtvo je podeqeno. Da li je dovoqno da samo sekularisti budu protiv Erdoganove vlasti, pa da ona bude ozbiqno uzdrmana?

- TaËno. Tursko druπtvo je podeqeno i to po viπe osnova. Socijalna situacija se poboqπala od kako je Erdogan doπao na vlast, ali je imao pomoÊ Zapada. Brojne zapadne kompanije su iz svojih dræava prenele proizvodwu u Tursku, πto je poboqπalo ekonomsku situaciju (na primer, za osam puta je poveÊano ulagawe u zdravstvo i obrazovawe). No, u Turskoj su dnevnice veoma male, a radno vreme minimalno 10 sati dnevno. Zatim, velike su razlike izmeu gradova, regiona..

Postoji nacionalna obespravqenost, jer turski Ustav ne poznaje drugi narod do turski, pa mnoπtvo naroda nemaju prava na jezik, na svoje πkole, kulturne ustanove... NajveÊi narod posle Turaka u Turskoj su Kurdi, a nemaju autonomiju. Po pitawu prava nacionalnih mawina Turska predstavqa sredwi vek. Osim toga, glavna ideoloπka podela je na pristalice sekularizma i pristalice politiËkog islama (islamiste). No, opozicija (kemalisti i leviËari) trenutno nemaju lidere sposobne da se nose sa harizmom Erdogana, ali svakako mogu da nanose πtetu. Na kraju, potrebno je dodati da su Amerikanci predvideli i razbijawe Turske i stvarawe Kurdistana.

9.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

24

Sajt:<www.vestinet.rs>

verzitet, roditeqi, a Boga mi i Crkva, to maweviπe nemo posmatraju, ne oseÊajuÊi bilo kakvu odgovornost. Stoga danas imamo mladi naraπtaj koji jednoga dana treba da nasledi ovu zemqu, a koji je polarizovan na krajwu agresiju i krajwu apatiju. Nema viπe kreativnog nestaπluka mladih. Kod ovog problema Crkva se ne sme obazirati ni na πta, veÊ se odluËno mora boriti protiv ove medijske torture nad mladima, pa makar se i zamerila nekom medijskom magnatu i wegovom politiËkom pokrovitequ.

KonaËno, Crkva ima svog „predsednika vlade”, koji je VeËan, Nepromenqiv i Nedostiæan. Ona nema potrebe da se boji ovih privremenih, promenqivih i lako dostiænih, kada je u pitawu izraæavawe jasnog stava o Kosovu kao kolevci duhovnosti. ©ta Crkva treba da brani, ako ne duhovnost, pa ma kakvim pritiscima bila izloæena. Ne razumem stav vrha SPC da reπewe kosovskog pitawa neÊe biti „onako kako bi trebalo, nego kako mora”?! Pa morali smo mi da se turËimo pet vekova pa evo nas æivih, zdravih i pravoslavnih.

Jednostavno, neka druπtvena i istorijska pitawa ne trpe benevolentan stav Crkve. Postoje stvari prema kojima Crkva mora imati Ëvrst, nepokolebqiv i nepromenqiv stav.

Za kraj Êu izneti jednu crticu iz ne tako davne istorije. Naime, srpsko stanovniπtvo Gore, iznad Prizrena odolevalo je islamizaciji duæe od bilo kog slovenskog stanovniπtva na Balkanu. Islamizovano je u drugoj polovini 19. veka, a neke porodice i pre samog osloboewa 1912. Nikakvom silom Turci nisu to uspevali da urade vekovima, ali su konaËno uspeli. Kako?

Visoka porta je naime vrπila pritisak na Fanar, da u te krajeve πaqe najproblematiËnije sveπtenike. Sveπtenike koji su æiveli raspusnim æivotom, i koji su pastvi davali vrlo ruæne primere. Postoje podaci da su Ëak znali da blagoslove i brakove u srodstvu. To je bila kap koja je prevrπila Ëaπu, i naπi Goranci su tada primili islam. Eto do Ëega je doveo pritisak tadaπwe dræave na Crkvu.

Dakle, ima stvari kojima se ne sme igrati, ili preciznije reËeno sa kojima se ne sme koketirati, kada je u pitawu odnos crkve i dræave.

Mi moæda u danaπwe vreme nismo izloæeni „turËewu”, kao πto smo bili u sredwem veku, pa Crkva ne trpi pritiske te vrste, ali „turËewe” ne mora neminovno biti povezano sa Turcima.

Bitno je samo da se poklekne, a „turaka” Êe se obilato naÊi.

NSPM, 1.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

Aleksandar B. –ikiÊ

Iskra 1. juli 2013.

Za Srbiju put na Zapad je put u ambis

POSLEDWI PODACI O KATASTROFALNOM STAWU EKONOMIJE Ekonomska situacija u Srbiji je svakog dana sve gora. Tu Ëiwenici viπe niko ne moæe da sakrije. Kako pokazuju izveπtaji u srpskim medijima samo u prva Ëetiri meseca ove godine na biro Nacionalne sluæbe za zapoπqavawe prijavilo se oko 170.000 osoba koje su ostale bez posla. Oni su se pridruæili armiji koja ima oko 800.000 nezaposlenih, kojoj pripada gotovo svaka deseta osoba u Srbiji. Podaci otkrivaju da svakog dana 640 osoba ostane bez posla. Iskustvo zaposlenih u Nacionalnoj sluæbi za zapoπqavawe govori da visoko obrazovawe nije garancija da neÊete postati tehnoloπki viπak ili godinama Ëekati svoje parËe hleba. Naime, u ovom trenutku na birou se nalaze i 72 doktora nauka, 60.421 osoba sa fakultetskom diplomom i 42.768 qudi sa zavrπenom viπom πkolom. Pri tom svaki deseti stanovnik Srbiji dobija neku vrstu socijalne pomoÊi od dræave, govori statistika Ministarstva rada i socijalne politike, koja svedoËi da blizu 100.000 qudi æivi ispod linije siromaπtva jer imaju prihod od oko 13.000 dinara i mawe. U narodnim kuhiwama, svaki dan 34.660 osoba, meu kojima je i 10.870 dece dobijaju pola litre kuvanog obroka i pola vekne hleba.(1) Pored ovoga u Privrednoj komori Srbije navode da su srpski potroπaËi toliko osiromaπili da veliki broj wih, svakodnevno u radwama troπi samo od 250 do 300 dinara, πto znaËi da kupuju iskquËivo osnovne æivotne namirnice. Tu sumu oni troπe na hleb, mleko, jogurt i eventualno neku mesnu preraevinu, poput jeftinijeg parizera, dok im je za minimalnu potroπaËku korpu potrebno 1,4 proseËne zarade. Takoe i iz Unije poslodavaca Srbije poruËuju da je promet u trgovinama od 2008. do 2012. opao zaËak 30,4 odsto, dok je Ministarstvo trgovine objavilo da su graani u januaru 2013. godine kupovali za 26 odsto mawe nego u decembru 2012.(2) Fiskalni savet koji prema Zakonu o buxetskom sistemu, daje nezavisnu ocenu ekonomske politike i procewuje fiskalne rizike i verovatnoÊu da li Êe Vlada ispuniti fiskalne ciqeve u buduÊnosti u svom najnovijem izveπtaju istiËe da su javne finansije u Srbiji u vrlo loπoj poziciji.

Prema miπqewu wegovih struËwaka fiskalni deficit Êe u 2013. godini, umesto planiranih 3,6% BDP a, premaπiti 5,5% BDP a,Ëak i sa posledwim merama Vlade za smawewe deficita. Javni dug, koji je veÊ iznad 60% BDP-a, nastaviÊe da raste i u 2013. kao i u 2014. godini. Planirana fiskalna politika za 2013. godinu neÊe se ostvariti.

Aprilski podaci o kretawu javnih prihoda i rashoda sada i definitivno potvruju prethodnu ocenu Fiskalnog saveta (iz marta 2013. godine) da su fiskalni tokovi u 2013. veoma nepovoqni. Pored toga do kraja godine prihodi republiËkog buxeta Êe

Iskra 1. juli 2013..

odstupiti od plana za najmawe 80 milijardi dinara (2,1% BDP-a).(3) I iz same vlasti stiæu sumorne prognoze.

Dræavni sekretar u Ministarstvu finansija Aleksandar QubiÊ upozorava da je dræava sposobna da izvrπava svoje obaveze samo u narednih πest meseci! On napomiwe da republiËka vlada ne moæe viπe da troπi "ono Ëega nema", i istiËe da Êe uprkos sukobima koji su nastali u vladajuÊoj koaliciji u pogledu mera koje predloæio MMF - a misli se na zamrzavawe plata i penzija - lideri vladajuÊih stranaka uskoro odluËiti kako Êe se smawivati buxetski rashodi.(4) Ministar Mlaan DinkiÊ je kao jednu od mera najavio smawewe plata u dræavnoj administraciji za deset odsto kao i racionalizaciju u javnom sektoru i ograniËavawe broja zaposlenih o Ëemu Êe svako odluËivati u svom resoru.(5) Koliko je situacija ozbiqna pokazuju i planovi za prodaju profitabilnih javnih preduzeÊa. OËekuje se da Êe uskoro zbog nedostatka sredstava u buxetu, trijumvirat u Vladi koji Ëine VuËiÊ, DaËiÊ i DinkiÊ doneti odluku o privatizaciji dela javnih i dræavnih preduzeÊa. Zasad je skoro izvesno da Êe se raspisati meunarodni javni poziv za prodaju Telekoma Srbije i Rudnika "Resavica", a raspravqaÊe se i o ideji da se u dugoroËni zakup, uz obaveznu ulagawa, izda i Aerodrom "Nikola Tesla". Za srpske telekomunikacije posebno su zainteresovani u SAD, koje preko Soroπevog SBB-a za koji radi i bivπi ame riËki ambasador u Beogradu Kameron Manter, veÊ kontroliπu deo ovog strateπkog resursa.

AmeriËke, britanske i nemaËke kompanije su veÊ stavile pod kontrolu Telekom na KiM, nasilno otrgnut od Telekoma Srbije.(6) Ekonomski problemi Srbije nisu od juËe, ali ostaje Ëiwenica da se oni nagomilavaju iako vladajuÊe partije slepo izvrπavaju sve naloge iz Vaπingtona i Brisela. I zaista, politiËari na vlasti veÊ Ëetrnaest godina profitiraju na priËi o neophodnosti pribliæavawa Srbije Evropskoj uniji i Sjediwenim Dræavama nakon Ëega Êe uslediti era prosperiteta, iako za to vreme srpsko druπtvo sve viπe tone i propada. Pri tom πta god da uËini Beograd to nije dovoqno jer veoma brzo slede novi uslovi.

Predaja Kosova i Metohije i brisawe tragova dræave Srbije u juænoj pokrajini nisu popravili ekonomsku situaciju u Srbiji. NeÊe je ni popraviti i pored izjave Aleksandra VuËiÊa da „bez EU Srbija neÊe preæiveti.”(7) Upravo suprotno od toga, Srbija i srpski narod polako iπËezavaju jer najviπe rukovodstvo slepo izvrπava naloge iz SAD i EU, zanemarujuÊi osnovni nacionalni

9

„Utisak Nedeqe”

I ovo objaπwewe `izdaje` Asanæa (Vikiliks) Snoudena (NSA) je verovatno

Od 5. oktobra Srbija je okupirana, a wene vlasti kolaboracionistiËke U posledwoj emisiji Oqe BeÊkoviÊ „Utisak Nedeqe', Dragomir AnelkoviÊ je, pritisnut pitawima voditeqke, konstatovao ono πto mnogi u dubini duπe znaju, ali ne u punoj meri, ne na potpuno artikulisan naËin. AnelkoviÊ je u jednom trenutku rekao da su sve vlasti u Srbiji od petog oktobra do danas, mawe ili viπe, kolaboracionistiËke, odnosno da se neka vrsta okupacije naπe dræave i kontrole svesti naroda, vremenom sve viπe produbquje.

Navedeno zapaæawe naizgled ne deluje kao nekakvo otkrovewe, ali da li je tako?

wima, upadamo u lavirint puteva i mreæa koji ne vode svetlu na kraju tunela i istinskom osloboewu.

Ne vode ni izlasku na provereno pravilan, svetosavski i vidovdanski put naπih predaka.

Oni nas vode (bilo koji da su u pitawu) nacionalnom razoËarawu i rezigniranosti, koja obavezno usledi kada se svi ovi podmetnuti pravci i stremqewa pokaæu kao laæni i utopijski. Tada obiËno doe do neke vrste otreæwewa, ali zbog narodne istroπenosti i iscrpqenosti Ëesto nam to mnogo ne koristi...

PSIHOCID - STRA©NA VIZIJA GLOBALNOG SAJBER RATA Svega jedan dan nakon πto je list Gardijan objavio tajni dokument koji pokazuje da je Barak Obama izdao naredbu vojsci Sjediwenih AmeriËkih Dræava i direktorima obaveπtajnih sluæbi da izrade listu prekomorskih meta kako bi SAD izvrπile sajber napade na iste, pojavquje se joπ jedan dokument, opet u Gardijanu, koji govori o programu PRIZMA kroz koji obaveπtajne strukture SAD imaju „direktan pristup” i nadgledaju sve velike internet mreæe kao πto su Gugl i Fejsbuk, ali i prisluπkuju navodno sve pozive preko poznate ameriËke telefonske mreæe Verajzon.

UËvrπÊivawe neslobode Svako ko konstatuje stawe neke vrste okupiranosti dræave i naroda pogaa, a samim tim i ugroæava, centralni nerv postmoderne okupacije koju sprovode globalni centri moÊi. Wen temeq i wena snaga leæe u graewu mita (ili mitova) o navodnoj slobodi, kojima se spreËava sagledavawe celovitog stawa u kom se nalazi narod i pojedinac.

Ovo spreËava pravilan odnos prema realnosti, pravilnu procenu naπih moguÊnosti, a samim tim i moguÊnost makar delimiËnog popravqawe naπeg poloæaja. Takoe laæni mitovi o qudskoj sreÊi odræavaju narod u stawu potËiwenosti zabludama, tako πto forsiraju razne oblike utopijske slobode, kojom nas globalni vladari kao druπtvo i pojedince usmeravaju ka nerealnim i laænim ciqevima (naravno mi to ne moramo da prihvatimo), a Ëime nas arhitekti „novog vrlog sveta” upravo odræavaju na putu, ne slobode, nego uËvrπÊivawa ropskog stawa pod wihovom dominacijom.

Zbog toga su gotovo svi mehanizmi i strukture druπtva usmerene da mnogo ne talasaju oko ove proste Ëiwenice. Sa jedne strane uveren sam da je priËa o slobodi i naπoj okupiranosti crta koju ne smeju ni naπi politiËari da preu, odnosno da nemaju dozvolu baratawa ovom istinom u svojim, kako politiËkim utakmicama tako ni sa pozicija vlasti i opozicije kada utihne izborna kampawa. Sa druge strane moguÊe je da i wima iskren odnos prema ovoj prostoj stvarnosti ne odgovara. Jer gurawem priËe o postmodernoj okupaciji se uzdrmavaju temeqi o vrednostima i navodnom koliko toliko pravednom i efikasnom globalnom poretku Ëiji su i oni deo (uostalom mawe viπe kao i elite svih naroda koji su na neki naËin integralni deo globalne vladajuÊe hijerarhije), protiv kojih, i protiv kojeg bi se uspeπnije borili kada bi ga pravilno shvatili.

PriËa o laænoj slobodi PreÊutkivawem okupacije, i servirawem priËe obiËnom svetu o laænim slobodama, kreira se neslobodan narod, ali i Ëovek kojim je lako manipulisati i vladati. Usmereni ka pogreπnim ciqevima (bili oni stranputice evro-raja ili stranputice nacional-romantizma) i prihvatajuÊi da stremimo

8

Dakle treba hrabro konstatovati realno stawe, a ono nije ruæiËasto. Zemqa smo okupirana, i to na mnogo perfidniji i suptilniji naËin nego πto su to ikada bili naπi preci. Kada to konstatujemo shvatiÊemo da je ovo stawe, ne samo loπe po nas, nego je i neka vrsta izazova koji je trenutno i jedino poqe naπeg dokazivawa i eventualne nacionalne realizacije. Jer nama je spoqaπwa sloboda i uzeta zato πto smo izgubili unutraπwu, zato πto smo napustili vekovne vrednosti naπih predaka i poveli se za raznim obeÊawima i laæima (i evropejci i patriote) aktuelnih kreatora sveta. Laæima koje, ukoliko ne napustimo, istinsku slobodu Êemo sve viπe gubiti, dok Êe wena simulacija, odnosno put koji vodi u najgore ropstvo, bivati sve dominantniji, a mi kao narod sve porobqeniji.

Drugim reËima, vaæno je da shvatimo da smo spoqa okupirani baπ da bi povratili istinsku, unutraπwu slobodu, koja je temeq, ali i uslov narodne obnove i spoqaπwe nacionalno-dræavne afirmacije. Da bi to shvatili moramo to sebi prvo da priznamo, potom da prihvatimo kao izazov, a zatim da sve snage usmerimo ka pojedinaËnoj, narodnoj i dræavnoj obnovi u datim uslovima. Oni nisu sjajni, ali su jedini u kojima æivimo. Stoga treba da se potrudimo da mi zagospodarimo wima, odnosno aktuelnom realnoπÊu a ne ona nama, kako je obiËno bivalo posledwih dvadeset godina, a i duæe.

AnelkoviÊ je uËinio prvi korak time πto je rekao na B-92, mejnstrim mediju, i to u emisiji „Utisak nedeqe” koji ima gotovo milionsku gledanost, da je Srbija od petog oktobra praktiËno okupirana, a da je svaka vlast od tog perioda mawe ili viπe kolaboracionistiËka...

Kao πto rekoh ova izjava nam govori ono πto pomalo svi znamo, ali istovremeno ne i dovoqno.

Zbog toga ona treba da predstavqa poËetak naπeg otreæwewa i stupawa na put koji vodi ka realnosti, kao neophodnom uslovu produktivnog i nacionalno-afirmativnog delovawa...

Vesti on line, 29.5.2013.

(Podvukla i skratila- Iskra)

Milovan Balaban

Iskra 1. juli 2013.

Odmah sutradan, opet na Gardijanu, pojavquje se i jedan od agenata poznate agencije Buz Alen Hamilton (prisutni i u Beogradu da koordiniraju rad USAID/NED/CIA struktura...

Snouden je navodno dostavio listu Gardijan tajne dokumente predstavniπtva agencije Buz Alen Hamilton na Havajima, gde je on radio u okviru tajnog programa za SAD, CIA i NSA (Nacionalna bezbedonosna agencija...

Ovaj mladiÊ star 29 godina, zaposlen na vrhunski tajnom projektu NSA i vojske SAD, navodno je na svoju ruku otiπao u Hong Kong 20. maja ove godine. Naravno, ukoliko radite na top tajnom projektu vojno-obaveπtajnih struktura i, po wegovoj priËi, imate direktan pristup top poverqivim podacima od vrhunskog znaËaja za bezbednost SAD i delovawe najveÊih ameriËkih obaveπtajnih sluæbi, nema πanse da izaete iz zemqe sem po nalogu SAD, niti ima πanse posebno da odete u Hong Kong koji je zvaniËno specijalni administrativni region Kine - koju je SAD oznaËio kao najveÊeg sajber neprijateqa uz optuæbe da su kineski hakeri napadali vojne informacione sisteme SAD-a.

Iz svega ovoga nije teπko zakquËiti da je Edvard Snouden milijardu posto ameriËki agent na tajnom zadatku. »iwenica da je Gardijanu otkrio „toplu vodu” i otkrio neπto πto je stvar opπte kulture takoe jasno pokazuje da je Edvard Snouden ameriËki agent na tajnom zadatku.

informacija da ameriËke obaveπtajne sluæbe imaju uvid u informacije mreæe Verajzon, Fejsbuka, Gugla, itd., mogu biti zanimqive samo nekome ko nikada dubinski nije razmiπqao na tu temu i qudima naviklim da se hrane „senzacionalizmom...

Meutim, u ovom tekstu se treba najpre pozabaviti pitawem πta je tajni zadatak i misija ameriËkog agenta Edvarda Snoudena?! Za πta nas priprema Vikiliks i NSA, πta je krajwi ciq misije ameriËkih agenata poput Asanæa (ne moæe mu niko niπta, jaËi je od sudbine) i Snoudena?!

[Teπko je zaista verovati da supersila SAD, koja bezpilotnim letilicama, po svom Êefu i izboru, ubija desetine mawe znaËajnih `neprijateqa` godiπwe, ne moæe da se domogne takvih `izdajnika` dræavnih tajni kao πto su Asanæ (mesecima uæiva `azil` u ambasadi Ekvadora u Londonu, prestonici svog najbliæeg saveznika) i Snoudena (sada `skrivenog` u Hon Kongu koji namerava da traæi `azil` na Islandu). - Iskra].

Da je cela akcija sa Snoudenom i Gardijanom paæqivo planirana, tempirana i koordinirana se vidi i po tome πto se sve ovo deπava usred sastanka ameriËkog predsednika Baraka Obame sa predsednikom Kine, Ksi –inpingom, gde je prvi put direktno otvorena tema sajber napada, gde je prvi put Obama –inpingu saopπtio da je uveren da Kina stoji iza hakerskih napada na vojne sisteme SAD i koji je zakquËen „neslagawem u vezi sajber bezbednosti”.

Ukratko, Kina demantuje da ima bilo kakve veze sa napadima koji stiæu iz Kine, a ministarstvo odbrane Kine je objavilo da isti i sliËni napadi na kineske informacione sisteme dolaze upravo iz SAD. Kinesko ministarstvo odbrane objavilo je dokument kojim tvrdi da dve treÊine registrovanih napada na kineske vojne informacione sisteme su izvrπeni sa IP adresa iz SAD tvrdeÊi da ih vrπe ameriËke vojne sajber jedinice. ReË je o dokumentu koji pokazuje da je tokom 2012. godine izvrπavano oko 144 hiqade hakerskih napada na meseËnom nivou na kineske informacione sisteme, gde je preko 62% napada izvrπeno iz SAD.

Uostalom, poËeci interneta se veæu za stvarawe mreæe ARPANET 1969. godine koja je projekat Ministarstva odbrane SAD. Internet kakav danas znamo je nastao upravo odvajawem ARPANETa iz vojnog eksperimenta u javni istraæivaËki projekt. ZnaËi, sve je jasno o ulozi ameriËke vojske i ameriËkih obaveπtajnih sluæbi u vezi interneta od samih poËetaka do danas.

Stvari Êe se veoma brzo iskristalisati i postati jasnije, iako Êe verovatno da doe do joπ nekoliko neoËekivanih momenata i objavqivawa novih dokumenata, verovatno u Gardijanu ili moæda nekom Hong Kong Dejli izdawu, ali za sada se da jasno zakquËiti da je Edvard Snouden poslat u Hong Kong sa misijom da produbi politiËkoobaveπtajni sukob sa Kinom i verovatno da pruæi legitimitet za otvorenu sajber agresiju na Narodnu Republiku Kinu.

I u Srbiji Telekom Srbija i drugi operateri su duæni da Ëuvaju audio snimke svih telefonskih poziva najmawe πest meseci, tako da

Meutim, ono πto je posebno zanimqivo je Ëiwenica da se cela ova kampawa ameriËkih obaveπtajnih sluæbi fokusira na Ëoveka kao

Iskra 1. juli 2013..

25

Psihocid - straπna... pojedinca i na πiru globalnu javnost i da ona nema - baπ kao ni GMO kampawa - ciq samo politiËki uticaj, ekonomski interes i dominaciju, te da nije reË samo o sukobu dve dræavne strukture, nego da je reË o jednom πirem planu kontrole ËoveËanstva, qudske populacije i izazivawa globalnog haosa, te Êemo ovde izneti jednu - potpuno moguÊu i realnu straπnu viziju krajweg ciqa misije ameriËkog agenta Edvarda Snoudena.

Koliko je „topla voda” priËa mladog agenta Edvarda Snoudena dodatno pokazuje i Ëiwenica da afere o NSA prisluπkivawu traju joπ od Buπove administracije 2007. i 2008. godine, ali sada se opet izbacuje u javnost kroz jeftin senzacionalizam zvuËnih brendova kao πto su Gugl i Fejsbuk, πto je opet fakt koji ukazuje na to da je cela NSA 2013 kampawa upuÊena na Ëoveka kao indivuduu, upuÊena qudima i πiroj nepolitiËkoj globalnoj javnosti.

Takoe, vaæno je primetiti da i sami PRIZMA slajdovi dobijeni od Edvarda Snoudena koje je objavio list Gardijan su kreirani poput neke infografike popriliËno prosto na nivou „detiwastog”, πto je joπ jedan pokazateq da su nameweni obiËnom Ëoveku. Takvu prostu grafiku ne moæete naÊi ni u najobiËnijim dokumentima Buz Alen Hamilton agencije.

U proteklih par godina smo imali navodna iznenadna curewa podataka ameriËkih obaveπtajnih sluæbi tipa Vikiliks, Stratfor, pa sad i NSA i to baπ u eri kad je zaπtita tih dokumenata podignuta na visoko-sofisticirani nivo, gde su npr u sluËaju Vikiliksa takoe dokumenti koji su objavqeni uglavnom bili popriliËno nebitni, a sve informacije uglavnom javnosti poznate poput Snoudenovih saopπtewa.

Paralelno smo imali promociju terorizma od strane ameriËkih vlasti kao globalne pretwe πto su oËigledno koristili kako bi revitalizovali svoju globalnu poziciju, odredili odreene politiËke pravce i dogaaje na globalnom nivou i omoguÊili da priËa o „zaπtiti ameriËkih nacionalnih interesa πirom sveta” bude moguÊa i pitka.

PredstojeÊa otvorena sajber agresija SAD na Kinu Êe biti lakπe izvodqiva ukoliko postane globalni problem, odnosno, omoguÊavawem da u taj sajber rat budu otvoreno javno ukquËene i NATO Ëlanice, na prvom mestu NemaËka.

NemaËka igra posebnu ulogu u svim tajnim operacijama SAD-a i nedavno je „ZidojËe cajtung” objavio da se sa teritorije NemaËke vrπe napadi bespilotnim letilicama i da je kroz sistem bespilotnih letilica izvrπeno oko 10 ubistava u arapskim i afriËkim zemqama iz vojnih baza u ©tutgartu (komandna baza AFRIKOM NATO) i baze u Ramπtajnu (ameriËka vojna baza za vazduπne operacije u NemaËkoj).

26

Ali, za ovu temu je joπ vaænija baza „Teufelsberg - avoqe Brdo” u okolini Berlina koju je upravo posle Drugog svetskog rata izgradila ameriËka bezbedonosna agencija NSA na Ëijim tajnim projektima radi mladi ameriËki agent „dopadqivog profila obiËnog Ëoveka kao heroja” Edvard Snouden.

Teufelsberg je deo mreæe Ehelon (ECHELON) koju su stvorili SAD, Velika Britanija, Kanada, Australija i Novi Zeland sa ciqem „presretawa i praÊewa privatne, vojne i diplomatske komunikacije Sovjetskog saveza i IstoËnog bloka”.

Ukoliko pretpostavimo da je zaπtitne kineske sisteme lakπe razbiti globalnom legitimizacijom sajber agresije na Kinu i stvarawem sajber fronta NATO Ëlanica, onda je produbqivawe politiËko-obaveπtajnog sukoba SAD i Kine koje sprovodi agent Edvard Snouden svojim dolaskom u Hong Kong, odnosno, u Kinu - potpuno jasno.kkkkkkkkkkkkk Meutim, Ëiwenica da je svo ovo curewe obaveπtajnih podataka SAD, prva faza Vikiliks, pa sad i druga faza NSA, upuÊeno na neobiËan naËin na Ëoveka kao pojedinca i da po svojoj prirodi i karakteru „tople vode” predstavqaju pripremu terena za „neπto”, daqom analizom pretpostavke i pitawa πta je to „neπto” πto bi moglo biti krajwi ciq dolazimo do jedne jezive zastraπujuÊe vizije koju Êemo nazvati „psihocid”.

ReË je o potencijalno novom naËinu globalne dominacije SAD poput onog kakav su izazvali promocijom terorizma kojom su omoguÊili agresiju i ulazak vojnih trupa NATO-a na razliËite teritorije πirom sveta, ali i politiËko-ekonomski uticaj πirom sveta.

Ne treba gubiti iz vida da su u sluËaju terorizma SAD napadom na kule bliznakiwe predstavqene kao najveÊe ærtve, gde je Bin Laden skandalozno i bez nekog jasnog objaπwewa navodno likvidiran tajno, a i sada u sluËaju sajber terorizma SAD se predstavqaju kao najveÊe ærtve kroz stalna curewa informacija iz wihovih obaveπtajnovojnih informacionih sistema.

A evo πta bi zapravo predstavqao „psihocid” koji je po viπe analitiËkih pristupa Ëak i najverovatniji scenario. VeÊ sada je moguÊe napraviti takav informacioni sistem, gde bi jednim klikom ili npr. koriπÊewem jednog univerzalnog juzernejma i pasvorda svako mogao da Ëita svaËije poruke na svim vodeÊim mreæama poput Gugla, Fejsbuka, Tvitera, itd. ZnaËi, pristupite odreenoj internet adresi, ukucate jedan javni svima dostupni juzernejm i pasvord i Ëitate Ëije god poruke hoÊete. I to svako na svetu moæe da uradi! Npr. odjednom se pojavi neka sajber teroristiËka grupa, neπto poput Anonimusa, sa proglasom: „Ol iz open!” i puste javnosti juzernejm i pasvord.

Zamislite koliko bi to prouzrokovalo razvoda brakova, raskida prijateqstava, kumstava, poslovnih partnerstava, tuËa, ubistava, samoubistava... Procentualno uveÊawe nabrojanih stvari bi (Kraj na str. 28/1)

Iskra 1. juli 2013.

RazgoliÊeni VuËiÊ - sutraπwi izdajnik, `smeπni Miladin`, ili...

NORMALIZACIJA IZDAJE Oni misle da su glavni posao veÊ odradili. Da je ostalo joπ samo da normalizuju izdaju, i da Êe onda sve biti gotovo. HoÊe li? *** Obradovalo ih je πto je briselska kapitulacija neoËekivano dobro proπla. Mediji wihovih kolonijalnih patrona, kao i mediji koje su sami stvorili (ili su ih prosto preuzeli), lagali su, skretali paæwu i umirivali publiku.

Wihovi intelektualni plaÊenici ("masnokopitari") rastrËali su se po televizijama da joπ malo blebeÊu o "smislu za realnost" i "patriotskom vazalstvu despota Stefana LazareviÊa".

Wihovi oboæavaoci iz Druge Srbije, poπto ih proglasiπe herojima, i poπto su publici joπ jednom objasnili da "u demokratiji nema izdaje", objaviπe konaËni ulazak u "doba postnacionalizma". Wihovi plaÊenici i/ili (uceweni) saradnici u ono malo opozicionih stranaka πto ih je preostalo, uspeπno su sabotirali svaki pokuπaj objediwavawa otpora, izolujuÊi i kleveÊuÊi istinske patriote ("usijane glave!", "æute krtice!").

KonaËno, kada na glavni protestni miting nije izaπlo milion qudi, kada nije izaπlo ni sto hiqada, i kada je u pametnijem i poπtenijem delu javnosti splasnuo Ëak i onaj prvobitni bes zbog briselske kapitulacije, oni su s olakπawem protrqali ruke. KquËni korak u izdaji je napravqen.

Preostalo im je joπ samo da svoju sviwariju normalizuju, a preostale kritiËare uÊutkaju, i gotovo! *** Ali, nije gotovo. Jer, ne moæe biti gotovo.

Prvo, znate kako se kaæe: "kad je baËva naËeta, iz we pije svaki vrag". Kada su »ehoslovaËkoj, Minhenskim sporazumom (1938), otkinuli Sudete, to je bio tek poËetak rasparËavawa.

Odmah su Poqaci otrgli Teπinsku oblast, pa su Maari uzeli juæne delove SlovaËke i Zakarpatija, pa su posle samo par meseci Maari bezobrazno doπli i po ostatak Zakarpatija, da bi na kraju Nemci rekli Jozefu Tisi da proglasi "nezavisnost" ostatka SlovaËke, a Emilu Hahi naredili da ih "zamoli" da ostatak »eπke stave pod nemaËki "protektorat".

Dakle, sa silexijom i wegovim hijenama nema sporazuma. Nema "polu-kapitulacije". Kada jednom dozvolite da vam otkinu komad dræave, sa vaπim dræavnim suverenitetom je svrπeno.

Uskoro Êe hijene i glavni silexija da dou po joπ.

Zato izdaji nema kraja. Kada jednom izdate, niste zavrπili - tek poËiwete.

Iskra 1. juli 2013. .

Otuda nema i ne moæe biti normalizacije izdaje. Izdaju moæete do mile voqe da zatrpavate i borbom protiv korupcije, i EU-datumima, i "novim investicijama". No, onda Êe vam se javiti vaπ patron i vi Êete ponovo morati da pristanete na neki minhenski ili briselski sporazum. A vaπa zatrpana izdaja Êe iskoËiti joπ veÊa, i joπ gnusnija.

Drugo, poπto su vaπi glasaËi "gubitnici tranzicije", bes tih prevarenih i opqaËkanih qudi mogli ste sasvim lepo da nahranite hapπewem tajkun-simbola. Zato su vam ti jadni qudi i zaæmurili na kosovsku izdaju. Ali, kada je proπlo dejstvo ruske iwekcije od 500 miliona dolara, vama se buxet poËeo raspadati. I sada, opet morate da traæite pare od zapadnih lihvara (poπto dobro znate da su "pristupni fondovi" bajka za biraËe). A vaπi bankari Êe vam onda traæiti kresawe penzija, otpuπtawe "viπka zaposlenih" i smawewe "troπkova" za zdravstvo i prosvetu. Poπto tako joπ viπe istawite novËanike obiËnog sveta, smawiÊe se potraæwa, pa Êe i preduzeÊa koja neπto proizvode zapasti u πkripac. Tada vaπim "gubitnicima tranzicije" viπe neÊe biti dovoqno πto je MiπkoviÊ u zatvoru. Kada ne budu mogli da nahrane decu, setiÊe se i Kosova. SetiÊe se onoga pred Ëime su pre æmurili - vaπe izdaje. Pa kada svi ti qudi budu izaπli na ulice, viπe neÊe vikati samo "hleba, hleba". SetiÊe se Kosova i povikati "izdajnici"!

TreÊe, danas samo par qudi - koji vide malo daqe od ostalih, koji se ne boje ucene, a sramota ih je da Êute - sme javno da kaæe da su potpisnici briselske kapitulacije izdajnici.

Ali, tako neÊe ostati zauvek. Jer, iako neizgovoreno, veÊ sad to se zna. I veÊ sad to svi znaju. Ëak i kada se kaæe - glavni izdajnik - zna se ko je to. Zna se da to nije ni æovijalni premijer, ni lisiËasti predsednik. Nije to, naravno, ni prethodni, veliki, æuti lider, pa ni ovaj novi, mali. (Jer, da bi neko izdao, on mora prethodno biti naπ. A ova dvojica suπtinski to nikad nisu bili. Zato oni mogu biti samo kapitulanti).

Da, to za izdaju, toga su svi svesni, i oni dole, i oni gore. Samo im sada svima odgovara da tu reË ne pomiwu. Ali, reË je prisutna, kao duh se povlaËi po hodnicima naπih ministarstava, po aulama naπih univerziteta, po Ëekaonicama naπih bolnica, eno je gde sa nama sedi pred samoposlugama, gde se krije iza slova naπih kwiga, eno je gde se sama ispisuje u naπim SMS porukama... Ta reË-duh toliko je prisutna da je upravo zato toliko silno teraju od sebe. Zato i viËu na (Kraj na str. 10/2)

7

Idelogija i...

ком, њихова права се на српским факултетима систематски крше, њихова нација се понижава, вера вређа, а језик истискује. Треба ли уопште поставити питање колико је ћирилица заступљена на нашим факултетима (част изузецима попут Правног факултета у Беoграду) и који је проценат уџбеника писан српским језиком? Са становишта студената и сутрашњих потреба српског друштва и српске државе, и ова друга група је малигна колико и прва. Она своју улогу схвата у томе да српске студенте припрема за живот у либералном капитализму и демократији.

Према томе, ни овде се не развија код студената критичко мишљење. Сада се уместо мислећих људи од студената стварају неолиберални зомбији - техничари - чија улога је аналогна улози механичара чија је дужност да одржава систем, а не да се пита о његовом функционисању, или користи (штети) његовог рада, алтернативама његове замене... Аутомеханичар се не пита о моралном бићу аутомобила који поправља. Он само зна због чега је Шкода боља од Југа и како је могуће заменити дотрајале делове да би се стари Фића поново покренуо. Концепт слободног мишљења, самосталног тражења и изналажења алтернатива апсолутно је стран неолибералним наставницима, јер они свој посао и себе виде једино у функцији одржавања привредног и политичког система. Дакле, ако Систем има потребе за једном количином људских шрафова одређених перформанси, како би боље функционисао, наши неолиберални професори девастираних српских факултета су ту да им ту количину људских шрафова обезбеде и испоруче. Наравно, никоме не треба шраф који мисли својом главом, а и ко је још видео мислеће шрафове?!? У том смислу су обе групе професора на овдашњим факултетима штетне за српско друштво и српску будућност.

Високо образовање се у оба случаја схвата као репродукција одређених већ унапред утврђених идеолошких образаца. Од студената се стварају или шрафови и потрошан материјал за систем, или марксистички верници убеђени да ће њихово време доћи - кад тад. У оба случаја не развија се жеља за знањем, сазнањем, искуством, и самосталан истраживачки рад. Управо супротно, сваки и најмањи знак креативности, слободног мишљења и сваки истраживачки потенцијал убијају се у корену, у једном случају зато што су бескорисни за одржавање система, а у другом зато што се не уклапају у марксистичку идеолошку визуру. На крају, оба наведена типа наших професора гаје готово физичку одвратност према сваком виду српског национализма па чак и српског идентитета. Ову тортуру најбоље су могли да упозна-

6

ју верујући српски студенти. Њима се увек и доследно бранило да се баве истраживањима друштвених питања из перспективе православног учења, или да се баве православном друштвеном мишљу. У случају остарелих марксиста и њихових млађих наследника, такви покушаји схватани су као „светогрђе”. Марксисти су увек доследно прогонили и дан данас прогоне верујуће студенте по факултетима. Они су бранили судентима да се баве темама које их интересују или да се баве на начин који они сматрају примереним, ако се то није уклапало у марксистичку ментално-идеолошку матрицу. Образложење је увек било да религији нема места на факултетима и у науци и да су верујући студенти, на крају крајева, све сами „клерофашисти”. Наравно, ово не важи за следбенике „бога” Маркса!

Различиту стратегију су примењивали „реформисани” комунисти. Они су на религију гледали као на непотребни, ирационални додатак, који систему није потребан, па га не треба ни сузбијати ни развијати. Али када би утврдили да је неко од студената заинтересован за истраживање православне мисли о друштву или да савремене проблеме посматра из православне перспективе, то би схватали као проблематично. Дакле, ако неко своју религију озбиљно схвата, то се разумева као субверзивно и опасно за систем. Према томе, такав неко не може бити одговарајућ људски шраф. А у том случају примењује се прогон, као и код марксита.

Ово је чисто илустрација како се професорски и наставнички кадар односи према студентима, али и према различитим погледима на свет, према истраживању, науци, слободи говора и слободи мисли. Српски факултети махом изгледају као канализација у којој и данас главну реч воде разне форме змијурина и пацова. На њима влада терор и идеолошки тоталитаризам. Када се на овај начин погледа на ситуацију, јасно је како стоје ствари. Овакви накарадни факултети, засигурно нису у стању да створе и однегују српску националну елиту. Заправо овакав школски систем постављен је да гуши и саме покушаје образовања српске националне елите. Србија ако не жели да пропадне као трећеразредна колонија, мора под хитно реформисати своје високо образовање, при чему не мислимо на којекакве „болоњске” заврзламе. Ако држава и универзитети нису у стању да раде свој посао, или, што је вероватније, не желе да га раде, онда је на националистима да се самоорганизују. Свако национално предавање, свака мала школа националног васпитања, свако стварање националних библиотека и сваки издати часопис представљају улагање у српску будућност! Сламање цензуре и разбијање идеолошког мрака треба да буде међу нашим најважнијим задацима.

J. Алексић

Iskra 1. juli 2013.

PRVI MAJ - PRAZAN DAN NERADA Ove godine je viπe nego ikad doπlo do nesklada izmeu, sa jedne strane, imena i sadræaja meunarodnog praznika rada a sa druge naËina wegovog proslavqawa kod nas. To je bilo toliko oËigledno da su taj nesklad i besmisao primetili i naπi najgori da ne kaæem najglupqi tabloidni mediji. Druπtvo grca u siromaπtvu, radnici se otpuπtaju i izrabquju, ili ne mogu ni da dou do posla a oni koji bi trebalo da se zalaæu za wihova prava - sindikati, utalili su se sa biznismenima i politiËarima. Zato je sem jedne, viπe karnevalske a ne protesne, πetwe potpuno izostao izliv nezadovoqstva. Kao da nam je „æivot ©vicarska”. Uostalom Prvi maj je prilika za teferix a ne proteste, to je SFRJ tradicija, a za drugu i ne znamo.

Roπtiqi se pale na sve strane, miris luka i vegete u oblacima dima kuqao je ulicama. Ceo grad je liËio na veliki ærtvenik na kojem se prinosila ærtva svespaqenica bogu Valu. Ovakva proslava praznika rada je naπ unikat. Svuda u svetu je Prvi maj prilika da radnici protestima ili nekim drugim manifestacijama skrenu paæwu na sebe i svoja prava. Kako smo doπli do ovog unikata?

U zlatno doba, dok je „faraon”, odnosno boæanstvo na zemqi, bilo æivo nije se religija, kao „opijum za narod” i nazadni balast koji koËi progres, samo iskorewivala nego se zamewivala novom. Verovali smo u vrhovno boæanstvo, da mu ne pomiwem ime, bilo je mawih boæanstava Kardeq, –ilas (dok nije zbaËen sa Olimpa)...

Postojao je i panteon „svetiteqa” koji su se nazivli narodnim herojima i kao i u svakoj religiji bilo je i sveπtenika - agit-propovi. Skoro pa popovi. Posle im je ime ukinuto ali ne i funkcija, reklo bi se do dana danaπweg. Javno ispovedawe kulta bilo je dozvoqeno samo oficijelnoj ili vladajuÊoj religiji, zato su ovi „sveπtenici” doπli na ideju da se neki elementi stare i nazadne religije mogu preobraziti i inkulturirati u novu naprednu. Tako je urevdanski uranak zamewen prvomajskim.

Za svaku religiju praznici su konstituvni elementi ispovedawa i manifestovovawa vere cele zajednice. Tako je bilo i u naπoj novoj naprednoj veri. Imali smo BoæiÊ - dan roewa boæanstva 25. maj, koji se zvao Dan mladosti, jer je on bio oliËewe æivota svih nas, i izraæavao je veËnu mladost, Ëak i kad je umro. Imali smo neπto πto bi se moglo nazvati praznikom roewa svete zajednice AVNOJ-a. To je bio ekvivalent prazniku Silazak Svetog Duha na apostole. Tamo je Duh Sveti konstituisao zajednicu vernih - Crkvu a ovde je AVNOJ, kao nekakav kolektivni duh partije konstituisao republiku. Ovaj praznik je u staroj, nazadnoj, religiji bio povezan sa sabirawem plodova æetve, pa je sliËan karakter dobio i u novoj naprednoj religiji. 29. novembar, zvaniËno Dan republike a zapravo praznik sviwokoqa. Prvi maj je bio tipiËan proleÊni praznik, dakle, dan bujawa i obnavqawa æivota, svojevrsni Uskrs.

Iskra 1. juli 2013.

Samo πto u toj hilijastiËkoj religiji nije bilo potrebe za vaskrsewem, jer je smrt bila izbaËena iz novog druπtva u kojem je vladalo veËno proleÊe. Ëak su i obeleæja palim borcima bila napadno ukraπena zimzelenim drvaÊem ili su se nalazila u parkovima u kojima je neprolazno zelenilo trebalo da podseÊa na veËni æivot. Zato je bio vaæan taj kultni odlazak u prirodu uranak, kao izraz poklowewa veËnom proleÊu.

Danas u doba konzumerizma, qudima je neshvatqivo da uæivawe moæe imati veze sa podvigom - ranim ustajwem, tako da je uranak ostao samo kao ime bez ikakvog znaËewa, baπ kao i meunarodni dan rada.

Naπ narod dan kad neπto slavi naziva praznik, πto Êe reÊi prazan dan. Prazan u smislu svakodnevnih poslova i briga ali ne i sadræajno prazan. Ta praznina je potrebna da bi se posvetili stvarnosti koja prevazili rutinski naËin æivota.

Neradno proslavqawe praznika, boqe reÊi neradniËko, predstavqa svojevrsni oksimoron i apsurd koji svedoËi i o sadræajnoj ispraznosti. Pa ipak to πto je svest poklonika roπtiqa isparaæwena od znaËewa ne znaËi da naËin proslavqawa ovog dana nije posledica pseudoreligioznih motiva zapretenim u podsvesti.

Umesto nekadaπweg „veËnog proleÊa” sad se nostalgiËno seÊamo „dobrih starih vremena”. Vreme „faraona” i bivπe Juge doæivqava se kao izgubqeni raj, a jedino πto nam je ostalo jeste ovaj praznik.

Imaginarno vreme blagostawa i bezbriænosti prizivamo u seÊawe lenstvovawem i puwewem svojih trbuπina. Otuda ne samo πto ne razmiπqamo o znaËewu ovog dana, nego naËinom wegove proslave ga i obesmiπqavamo te tako ulazimo u sferu blaæenog zaborava. Prvi maj postaje pseudo-katarziËni praznik savremene tranzicije. Zaronimo u anestezirajuÊi zaborav i ne mislimo o stvarnosti koja meqe obiËnog Ëoveka pretvarajuÊi ga u robu. »oveka koji gubi i osnovno svoje pravo, pravo na rad i svodi se na potroπaËa i konzumenta, koji eventualno moæe nekako da dobije neki keπ-kredit. Zaboravqamo da je samo proπle godine ostalo bez posla 100 000 radnika, te da nam je najmiliji organ u telu - stomak uglavnom prazan. Zaboravqamo da se u ovoj dræavi isplati samo bavqewe kriminalom i partijskim politikanstvom, da jedini radnici, koji, doduπe ne rade, ili rade zanemarqivo malo, ali primaju redovne plate su oni zaposleni u JKP preduzeÊima.

Dakle u preduzeÊima koja se mawim delom oslawaju na svoje prihode, a veÊim finansiraju iz buxeta, a ovaj se puni zaduæivawem kod MMF-a i drugih stranih kreditora, jer realnih prihoda baπ kao i posla nema. Sve to ne moæe spaliti roπtiqska vatra, ali moæe uËiniti da se bar na trenutak zaboravi. Zato æivio Prvi maj - prazan dan nerada!

Srpski kulturni klub 9.5.2013.

Dejan PeriπiÊ (Podvukla - Iskra)

27

Psihocid - straπna... (sa str. 26) iznosilo otprilike 10000000% i postigao bi se efekat kakav ne moæe postiÊi nikakva nuklearna bomba. Atak na duπe! Potpuni druπtveni debakl, paraliza i haos. Potpuna promena svesti. Ubijawe duπe. Psihocid.

Jedan od potencijalnih razloga sajber napada na Kinu jeste izvoewe takvog projekta i scenarija na teritoriji Kine i πirewe ameriËke dominacije na teritoriju Kine, gde bi se izazvao takav „psihocid haos” u kojem bi kineske vlasti bile nemoÊne da kontroliπu ceo problem sami, πto bi naravno omoguÊilo SAD-u da se nametnu kao „milosrdni aneo spasiteq”, a ujedno da izbegnu i zaobiu nuklearni odgovor Kine.

Druga stvar, Kina je najmnogoqudnija zemqa, tu bi psihocid poprimio nezamislive dimenzije, a i uklapa se paralelno u plan kontrole svetske populacije. TreÊe, Kina je oËigledno najboqa za takav napad, jer sajber rat sa Kinom traje najduæe i sajber vojne jedinice SAD su najspremnije za Kinu. »etvrto, po svim prognozama Kina preuzima poziciju najveÊe svetske sile, ne samo ekonomske, nego i vojne, nauËne, industrijske, tehnoloπke, kosmiËke, itd. Peto, ukoliko bi se sruπio informacioni sistem Kine, veÊina podataka o enornmnim dugovima SAD dræavi Kini bi nestali. Postoji ceo niz potencijalnih razloga ovakvog scenarija, ali obzirom na sve izraæeniju crtu i Ëiwenicu da su svi ovi projekti upuÊeni na Ëoveka kao pojedinca i da po svemu sudeÊi pripremaju qude na jedno „curewe podataka” koje Êe ih se ticati direktno i liËno, teπko se odupreti utisku da je najverovatniji scenario „psihocid”.

Ako odemo daqe i posmatramo stvari na najviπoj instanci - predawa da Êe „knez ovoga svijeta”, tzv. Antihrist, upravo da se pojavi u vreme kada Êe tehnoloπki razvoj sveta biti ogroman i neverovatan, a pad qudskosti i morala isto tako neverovatan da Êe qudi poprimiti æivotiwski obraz u sebi. Teπko da se moæe naÊi boqi opis vremena u kojem æivimo. A postoje i proroËanstva Svetog Lavrentija »erwigovskog koji je govorio da Êe u posledwa vremena svi qudi umesto ikona u svojim sobama imati kutije preko kojih Êe se preleπÊivati, kao i da Êe se Antihrist celom svetu prikazati upravo preko tih kutija. Moæda je mislio na TV, a moæda i na kompjutere. Kako god, mir ne treba gubiti po jevaneqskoj zapovesti, ali i ne gubiti svest da na ovom svetu ne postoji niπta sem rata „oca laæi” i Hristovih neprijateqa protiv Hrista.

U toj prizmi, sajber psihocid svojim karakterom, prirodom i luciferskim inteligentnim pristupom se takoe Ëini „avolski dobrim” projektom Bele KuÊe i wenih osvedoËenih dokazanih satanista.

Sajt: Borbazaveru, 12.6.2013. Vjekoslav Cerovina (Podvukla i skratila - Iskra)

28

NSA ne πpijunira Srbiju o nama se sve zna Britanski „Gardijan” doπao je u posed mape o nadzoru AmeriËke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) u zemqama sveta u kojima prikupqa informacije o svim vrstama komunikacija koje se dostavqaju ostalim obaveπtajnim agencijama, od elektronske poπte do telefonskih poziva, πto ukquËuje i razmenu poruka na druπtvenim mreæama Fejsbuk, Tviter i drugima.

Obaveπtajne agencije tako dobijaju telefonske brojeve, duæinu trajawa poziva, jedinstveni serijski broj mobilnog telefona i potencijalnu lokaciju uËesnika u razgovoru. Na taj naËin, bezbednosne sluæbe povezuju potencijalno opasne osobe i nadziru s kim, koliko i odakle razgovaraju ili se dopisuju.

AmeriËka agencija je Srbiju, jedinu na mapi sveta, oznaËila crnom bojom. Istovremeno, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska oznaËene su zelenom, πto znaËi veÊi stepen πpijunaæe od NSA, dok je Kosovo izdvojeno iz Srbije i obeleæeno naranxastom bojom, πto je u rangu sa Indijom, Kinom i Egiptom, iz kojih je NAS presrela ubedqivo najviπe podataka.

Prema reËima Dragana JovanoviÊa, zamenika πefa Odeqewa za visokotehnoloπki kriminal SBPOK-a, to moæe da znaËi samo dve stvari.

- Prvo i osnovno je da Amerikanci o Srbiji znaju dovoqno toga, pa im nije neophodno naknadno praÊewe i πpijunirawe. S druge strane, da su Amerikanci snimali Srbiju, videli da od nas nema potencijalne opasnosti i obustavili daqi nadzor.

Kriminolog Igor PeπiÊ kaæe da je Srbija poznata kao zemqa-saradnik ameriËkih sluæbi i da nema potrebe za elektronskim nadzorom.

- Poznati su sluËajevi izuzetno bitnih dræavnih funkcionera poput Jovice StaniπiÊa i wegovih sastanaka sa ameriËkim agentima, ili MomËila PeriπiÊa, koji je zbog saradwe sa CIA uhapπen na Ibarskoj magistrali. I daqe nisu otkriveni qudi koji su od raspada Jugoslavije konstantno odavali dræavne tajne Amerikancima. Zbog toga, ne Ëudi me πto Srbija nije interesantna, oni o nama veÊ sve znaju - kaæe PeπiÊ.

Kosovo i BiH pod lupom Dragan JovanoviÊ kaæe da je oznaËavawe Kosova i BiH kao teritorija koje su viπe πpijunirane - logiËno. „To je zbog islamskih ekstremista, a posmatrajuÊi mapu, vidimo da se izdvajaju zemqe koje su trenutno najveÊi `neprijateqi` Amerike. Godinama se priËa da tajne sluæbe SAD dræe pod kontrolom mejlove i da prikupqaju podatke iz svih zemaqa sveta. Oni se æestoko brane istiËuÊi da ne nadziru sadræinu komunikacije, ali je Ëiwenica da podacima ko sa kim komunicira moæe da se sazna mnogo toga”, Blic, 10.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

B. VukoviÊ

Iskra 1. juli 2013.

ИДЕОЛОГИЈА И ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ Идеолошко наслеђе високообразовног система у данашњој Србији

У прошлом броју, наш чланак о штетним странама демократског концепта образовања у савременој Србији, за свој предмет анализе имао је претежно техничку страну проблема. Овом приликом, фокусираћемо се на погубан духовно-идеолошки аспект образовног система данашње Србије, који је најдоследније изражен на високообразовним институцијама друштвено-научног усмерења.

Наиме, високо школство у Србији се већ годинама налази у процесу разних реформи, али се његов углед до сада није поправио. Оно је остављено на милост и немилост домаћим и страним „реформаторима” и „експертима”, којима је будућност Србије последња рупа на свирали. Све те силне „промене” и „реформе” нису донеле ништа добро већ само више школарине, бедне програме и свеукупно срозавање ионако упитног квалитета знања и стручности. Факултети друштвених наука у Србији, и данас као и у време антисрпског титоизма, уместо да буду „храмови” духа, знања и учености, постају идеолошке тамнице и обездуховљене рушевине лажи и глупости, у којима царују марксистичке или либерал-демократске догме. Оно што је овим идеолошким стремљењима заједничко, јесте управо нетрпељивост према здравом и органском погледу на свет. Либерали и марксисти на српским факултетима опстају захваљујући симбиози, својеврсној ванбрачној заједници, коју и поред свих међусобних напетости вољно одржавају. На крају крајева, ипак се најлепше и најбезбедније осећају у чврстом загрљају оног другог пола. У свом блудничењу они су схватили факултете као своју приватну прћију, покушавајући тиме да укину сваки слободан простор и свако друго и другачије мишљење. Идеолошко престројавање које је отпочело рушењем Источном блока, утицало је да велики број факултетских професора формално промени страну и од комуниста, или чак анархиста, постане бранилац капитализма, слободног тржишта и либералне демократије. Као такви, они су барем схватили да је дошло ново време и да је Берлински зид срушен, а Тито мртав. Међутим, ипак нису разумели да у неко време мора да се укључи мозак и искочи из задатих оквира идеологије. Зато су одело променили, али су у суштини и даље остали марксисти. Њихов начин размишљања, и још битније -суштина њиховог погледа на свет, њихова жеља за цензуром, и њихова одбојност према националној алтернативи остала је иста као у данима када су били следбеници „бога” Маркса, јер од њих и даље нећете чути ишта о „политичIskra 1. juli 2013. . .

ки некоректним” стварима. Тако се они и данас са истом жестином залажу за либерализам и капитализам као што су некада били марксисти или лењинисти. Ако за њих некада није постојала алтернатива комунизму или самоуправљању, зато што су на капитализам гледали као на декаденцију, данас после пада комунизма нису у стању да виде алтернативу капитализму и либералној демократији - какви су такви су.

Ментална структура способна да схвати једино бинарни (dvotraËni) систем остала је иста те према томе, алтернатива А је једино могућа, јер смо алтернативу Б пробали и она је пропала. Ако не А, то онда значи пропало Б, а ако не ниједно онда нема више ништа! То значи да постоји само А и ништа друго, па према томе потребно је прилагодити му се - па ма шта то подразумевало. Зато исти они који су омладини обећавали светлу будућност у комунизму и рај на Земљи, сада га траже у уласку у ЕУ. Битно је да рај на Земљи и даље остаје, да је ту близу, да га можемо остварити и да баш ми треба да будемо авангарда која ће несвесну масу увести у „царство слободе”. Дакле, структура мишљења и перцепција властите улоге у свету, остала је непромењена иако се објекат обожавања променио. Неки од њих се, наравно, и дан данас распекмезе суочени са сопственим некадашњим багажом левичарења и мокрим сновима о комунистичком рају, али ако капиталистички газда тражи нову песму и за то жели да плати, онда се газди свира његова песма. Када Интернационала постане прошлогодишњи хит, нови шлагер сезоне скида се са МТВ-а. Исти је и жар борбе коју против треће алтернативе и против националне и конзервативно-револуционарне мисли воде и комунисти и либерал-демократе. Према томе, када се дође до питања национализма, обе групе по логици ствари поново стају заједно, развијајући заставу неког измишљеног „антифашизма” у коме се обе групе, с обзиром на заједничко титоистичко и авнојевско порекло, одлично сналазе. Занимљиво је да су у својој антинационалној мисији обе групе заправо на истом задатку расрбљавања студентске омладине. Није, дакле, никакво чудо што је већини „наших” професора духовна домовина у Загребу, Љубљани, Сарајеву, Тирани или Будимпешти. Није чудо што исти професори форсирају југословенски, бошњачки, црногорски, хрватски, македонски, војвођански, шумадијски, грађански... и остале лажне идентитете, упорно се обрачунавајући са српским идентитетом. Иако су већина студената православни Срби, који говоре српским јези

5

Od `πeπeqevca` do malograanina `sveta`

DOKUMENTI (16): Ako koza laæe, rog ne laæe

VELIKA NUÆDA ALEKSANDRA VU»I∆A Smatra se danas u EU da je progon viπe od 200 hiqada qudi iz Republike Srspke Krajine i stotina hiqada s Kosova i Metohije opravdana kazna za Ëiwewe jednog loπeg beogradskog reæima.

Treba imati obraza pa, nakon πto se malo bilo delom tog reæima, reÊi da se i lakomisleno uæivalo u svemu tome. Bojim se za Srbiju onih kojima je EU danas jedina Evropa, a primitivizam im je do juËe bio jedina Srbija U Srbiji novinari apologetski piπu o politiËarima, a politiËari poËiwu da im uzimaju hleb, potpisujuÊi sve ËeπÊe autorske tekstove. UoËi odlaska na Kosovo i Metohiju, na Dan pobede nad faπizmom, u dnevnim novinama Danas oglasio se i prvi potpredsednik srpske vlade, Aleksandar VuËiÊ. O nepoklapawu izveπtaja kontrolisanih medija sa stvarnoπÊu VuËiÊeve posete Kosovu i Metohiji, ne vredi troπiti reËi, nego treba otiÊi na „Ju-tjub”.

Znam da politiËari gaje strast prema novinama, ali ne znam πta ih ponuka da πtampu upotrebqavaju na tako nedostojan naËin. PolitiËka laæ stekla je pravo graanstva u srpskoj politici i sada se nezaustavqivo preliva u novinarstvo, koje bi trebalo da je odano istini. Nije vaæno πta govorite, vaæno je da to bude saopπteno i objavqeno!

Tako, Aleksandar VuËiÊ u Danasu kaæe da su Srbi lakomisleno uæivali u herojskom otporu svakoj ideji koja je dolazila iz sveta. Moram da priznam da ne znam ni jednu takvu ideju, barem ne od XIX veka do danas. VuËiÊ je, moæda, mislio na diktate koji su dolazili iz SAD i EU, ali wih teπko moæemo nazvati idejama, a wihove izvore - svetom.

Ne samo da je neistinito, nego je i veoma ruæno reÊi i da je bilo ko „lakomisleno uæivao u herojskom otporu `takvim idejama`”. NajveÊi stradalnici su Srbi iz bivπe Republike Srpske Krajine i sa Kosova i Metohije, Ëiji je progon jedna od VuËiÊevih „ideja” potpuno legalizovala.

Smatra se, naime, danas, u EU i daqe preko Atlantika, da je progon viπe od 200 hiqada qudi iz Republike Srspke Krajine i stotina hiqada s Kosova i Metohije opravdana i Ëak logiËna kazna za Ëiwewe jednog loπeg beogradskog reæima. Treba imati obraza pa, nakon πto se malo bilo delom tog reæima, reÊi da se i lakomisleno uæivalo u svemu tome.

Vrlo je ruæno za svoj i svaki drugi narod reÊi da je æeleo plate koje imaju oni koji rade dvostruko viπe. Ne znam narod koji radi dvostruko viπe od naπeg naroda. Postoji birokratsko-koruptivno potonuÊe srpske dræave, nepotizam, stranaËka uhlebqewa u javnom sektoru i πta sve ne. Ali, sve to nema veze sa srpskim radnicima, seqacima i poπtenim svetom, koji mukotrpno radi ili sve ËeπÊe samo æeli poπteno da radi, nego sa stranËarskim miqeom parazita javnog sektora, koji itekalo neguje i stranka prvog potpredsednika vlade.

Kada napiπe da je trebalo da budemo realniji u æeqama, zahtevima i prikupqawu podrπke, umesto da se oslawamo na miπiÊe, epsku retoriku i

4

darove s neba, a da on to najboqe zna i razume, jer se i on tako ponaπao, VuËiÊ me neodoqivo podseÊa na NuπiÊevg junaka, koji vlastito robijawe predstavqa kao upoznavawe s propisima i praktiËnu preporuku za rad u dræavnoj sluæbi.

PolitiËari Srbiju predstavqaju kao priglupog, lewog studenta, koji poluotvorenih usta Ëeka ispred zakquËane Ëitaonice da poËne Ëitawe kwige, umesto da ispit pripremi kod kuÊe. Za reforme i korenito ureewe institucija i ustanova nije potreban datum, Ëak ni pristupni pregovori, nego voqa i znawe kog u srpskim strankama nema.

Prostota autorizovane politiËke laæi u medijima, zato, treba da zaseni stvarnost. A stvarnost je da birokratizovana EU ima vrlo loπe ekonomske perspektive, da u stvarnosti ne postoje dugoroËne garancije Ëak ni za sprovoewe briselskog sporazuma ovakvog kakav je.

Stvarnost je da u vladi Srbije sede protivnici „Juænog toka”. Stvarnost je da je u Srbiji ostalo joπ neπto imovine u javnom sektoru, nakon Ëega dolazi evropski kolaps ili dræavni preporod. Stvarnost je da posle priznawa Kosova i Metohije ne dolaze darovi, nego daqa pitawa statusa drugih delova Srbije i novi uslovi.

Samo u jednom je Aleksandar VuËiÊ u svom tekstu u pravu: Srbija joπ uvek ima sjajne, mlade, energiËne i obrazovane qude. Samo πto ih nema oko wega, u strankama i u vlasti. Svako obrazovan, naime, razlikuje meunarodnu od evroatlantske zajednice i ne brka finansijsku pomoÊ sa kreditom.

Svako obrazovan, uostalom, zna da ceo svet nije protiv Srbije.

Obrazovan Ëovek ne æeli u pseudoevropski svet srpskih stranaka. Ne æeli da za dnevnicu, zaposlewe na tri meseca u javnom sektoru ili prazno obeÊawe lepi plakate, nosi najteæi teret, urla na mitinzima sa sendviËom u rukama i Êuti dok mu pridiku dræi kabadahija, predsedniËiÊ lokalnog odbora, s ËaËkalicom u uglu usana, koji sriËe dok Ëita, ali najboqe zna πta je EU, baπ kao πto je juËe znao πta je laæni patriotizam u primitivnom, bukaËkom i psovaËkom pseudoËetniπtvu.

A da prvi potpredsednik vlade malo piπe i o tome, a ne samo o svetloj buduÊnosti i mraËnoj proπlosti? »itajuÊi tekst u Danasu, moram da priznam da sam se snuædio. Evropa za mene joπ uvek ima lep prizvuk starih katedrala, muzeja, ureenih kanala, nestaπnih ideja i skladnih gradova, uz realnost krvave politiËke istorije.

Evropu joπ uvek razlikujem od EU, Moneovu sliku „SveËanost u ulici Sen Deni” od saopπtewa Fransoa Olanda, koji veÊ godinu dana govori iskquËivo o neophodnosti reformi. Bojim se za Srbiju onih kojima je EU danas jedina Evropa, a primitivizam im je do juËe bio jedina Srbija.

Razume se, i posledica nuæde u kojoj takva Srbija bespogovorno postaje takvom Evropom. Nema papira koji Êe to ukloniti!

Vesti, 16.5.2013.

(Podvukla - Iskra)

Branko ÆujoviÊ

Iskra 1. juli 2013.

MARKO PIVAC, THE SOUL AND GRAVES OF YUGOSLAVIA 1941—1946 Meu mnogim kwigama o Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, nedavno objavqena kwiga Marka Pivca, The Soul and Graves of Yugoslavia 1941-1946: A National Tragedy,1 zasluæuje paæwu i poπtovawe. To je kwiga krcata dokumentima. Marko Pivac pretraæivao je godinama arhive u raznim zemqama, najviπe u Velikoj Britaniji. »itaoci mogu da imaju razliËita miπqewa o dogaajima i liËnostima, ali dokumenti se teπko pobijaju Ovo je prva kwiga projekta, koji Êe, kada bude zavrπen (na Ëemu autor sada radi), pruæiti dragocen materijal za komplikovanu monumentalnu istinu o Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, koji je odneo milione æivota u celoj zemqi.

U toku ovog izlagawa nije potrebno zadræavati se na dobro poznatim istorijskim dogaajima i liËnostima veÊ na miπqewima i komentarima autora. Pivac poËiwe sa dogaajima i liËnostima nekoliko godina pred rat. NasluÊuju rat poπto je Hitler zapretio i Sovjetskom Savezu, jugoslovenski lideri, voeni knezom Pavlom, bili su svesni da wihova zemqa nije uopπte bila spremna za rat i potpisali su Trojni pakt, sa specifiËnim odredbama da se Jugoslavija, proklamujuÊi ne-utralnost, ne obavezuje da pomogne NemaËkoj u dolazeÊem ratu, na πta je navodno i Hitler pristao. Narod je bio ogorËen, Ëak i Crkva, πto je eksplodiralo u vojnom puËu 27. marta. U kwizi ima mnogo dokumenata o naporima zapadnih sila da onemoguÊe potpisivawe Trojnog pakta. (Ostaje veliko pitawe da li bi Hitler poπtovao jugoslovensku neutralnost).

Antoni Idn poslao je instrukcije engleskom ambasadoru u Beogradu, “You have my full authority for any measures that you may think it right to take to further change Government or regime, even by coup d’etat…

You may secretly so inform any prospective leaders in whom you have confidence.” (22-23) Pakt je odbaËen i katastrofalne posledice koje je vlada predskazivala ostvarile su se u ratu, naroËito broj ærtava. Autor se pita, “Whatever the exact number of dead in Yugoslavia, however, did they all have to die? I do not think so.”(27) U sledeÊim poglavqima Pivac analizira teπkoÊe u kojima su se nalazile Jugoslavija, NemaËka i Velika Britanija u poËetku rata. U svojim memoarima Idn veli da NemaËka nije htela rat na Balkanu jer se spremala da napadne Sovjetski Savez, a ni Britanija jer nije bila u stawu da pomogne. Meutim, »erËil je æeleo da Turska i Jugoslavija uu u rat na britanskoj strani.

As professor Warren F. Kimball states, “Winston Churchill was a British statesman whose goal was to advance the interests of Great Britain. When in office, that was the principle fundamental to his actions. And there were times when what individuals might consider

Iskra 1. juli 2013.

immutable rights - political freedom, for example - came into conflict with what Churchill considered British interests.” (35) Zato, rat na Balkanu bio bi protiv britanskih interesa, kako je knez Pavle posle saznao.

Interesantno, ni Hitler nije æeleo rat zbog nevoqa Italije u ratu protiv GrËke u Albaniji. U æeqi da pomogne Musoliniju, Hitler se ograniËio na okupaciju severne GrËke, ali ne i Jugoslavije. U trvewu razliËitih interesa prolaze prvi meseci rata: Jugoslavija potpisuje Trojni pakt, puË obara vladu, GrËka postiæe uspehe u ratu protiv Italije i - πto je najvaænije - NemaËka napada Sovjetski Savez. Pod takvim okolnostima, Ëak je i Idn promenio miπqewe, u pismu knezu Pavlu 3. marta 1941. godine.

Posle puËa ameriËki diplomati Harry Hopkins and William Donovan dolaze u Beograd, gde su pomogli organizovawu kampawe da Jugoslavija ue u rat, u Ëemu su i uspeli.

U prvom delu kwige Pivac se bavi situacijom u GrËkoj i oko GrËke, jer je usko vezano sa onim πto se dogaalo u Jugoslaviji. U ovome je glavna novina ove kwige, iz sledeÊih razloga: Italija je napala GrËku preko Albanije; Hitler je napao GrËku, takoreÊi pre napada na Jugoslaviju, mada je situacija sa puËem tome pripomogla; Trojni pakt bi izgubio svoj znaËaj i planove zbog Musolinija; napad NemaËke na Sovjetski Savez odloæen je za nekoliko nedeqa, dovoqno da ona izgubi rat, kako se kasnije ispostavilo.

Posle toga, autor se koncentriπe na ”duπu i grobqa” Jugoslavije, kako on podvlaËi u naslovu.

Na poËetku kwige on navodi statistiku ærtava Srbije kao nesrazmerni gubitak u odnosu na broj stanovnika i veliËinu zemqe. On ulazi u opπirne detaqe, mahom poznate, ali i nepoznate u πiroj javnosti, oko potpisa Jugoslavije Trojnog pakta, i puËa. Zanimqivo je da skoro niko od viπih oficira nije bio za puË osim Duπana SimoviÊa i da je glavni oficir organizovawa puËa bio general Bora MirkoviÊ a ne SimoviÊ. Tu su i oËekivawa stranih liËnosti umeπanih u jugoslovensku situaciju i wihove reakcije na potpis i puË. Autor navodi i miπqewa o »erËilu, na primer Lidela Hart, koji primeÊuje da »erËil ima tendenciju “to miss the wood for the trees… He was always prone to count his chickens before they were hatched, and as a rule his estimates erred on the general side.”(98) Zarad takvih detaqa, izmeu ostalih, vredi Ëitati ovu kwigu.

Na kraju, Pivac beleæi reakcije na strahote nemaËkog napada i bombardovawa Beograda, britanskih sauËesnika, posmatraËa i istoriËara.

Naglasak je na poraz GrËke, mada ni jugoslovenski nije zanemaren. Meutim, veliËina poraza i ærta-

29

Slava dobrovoqaca u Milvoki, SAD Na dan 18. maja, o.g., proslavilo je svoju slavu Svetog VelikomuËenika Georgija „Jadran”, udruæewe bivπih srpskih dobrovaqaca.

Parastos u katedrali Sv. Save, sluæili su prota Rade »utilo i akon Petar SamarxiÊ. –akon je na poËetku pomenuo imena Dimitrija i Jakova, i umrlih dobrovoqaca, Ëlanova Jadrana. Potom su prota Rade i akon SamarxiÊ sa domaÊicom slave Brankom MateviÊ, Êerkom nedavno premiluog dobrovoqca Mije TodoroviÊ, obavili obred seËewa slavskog kolaËa. Prota Rade je poæeleo dobrovoqcima sreÊnu slavu i izvinio se da zbog ranijih obaveza ne moæe da bude na ruËku. Zameni Êe ga akon Petar.

Na slavskom ruËku u Srpskom Domu, pri Katedrali Sv. Save bilo je oko 30 osoba. Po zavrπenom ruËku, predsednik udruæewa Jadran, Andra MandiÊ je pozdravio goste, naroËito one koji su doπli iz udaqenijih mesta. Goste je pozdravila i domaÊica slave Brankica, koja je odræala izvanredan, pun oseÊawa govor u seÊawu na wenog oca pokojnog Miju. Na momente su seÊawa bila vesela i izazivala smeh sluπalaca. Ipak je bilo viπe koja su mnogim prisutnima ovlaæila oËi. Brankica zasluæuje zahvalnost da je i ove godine, neznano po koji put, bila naπ domaÊin. –akon SamarxiÊ je u kraÊem izlagawu pomenuo uspomene iz vremena kada je æiveo u Parizu, gde je sreo i upoznao viπe srpskih dobrovaqaca, koji su ostavili sjajan utisak na wega.

(Koliko se ja seÊam, tada je objavjio i nekoliko Ëlanaka u Iskri).

Kao i uvek do sada, Ëlanice Jadrana su se potrudile da se po zvrπenom ruËku obilato posluæimo raznim slatkiπima. Iako je sve bilo skromnije nego ranijih slava, bilo nam je milo da smo odræali tradiciju, opet zajedno sreli i videli, te pomolimo Gospodu za naπe nezaboravne drugove i pomrle Ëlanove naπih porodica.

S. PiroÊanac

Marko Pivac... va nije potpuno shvaÊena od stranaca, ali vojnog poraza jeste prvih dana posle pada Jugoslavije.

Kwiga se zavrπava opπirnom analizom uloge Williama Donovana i drugih sauËesnika, stranih i domaÊih. Kwiga je upotpuwena iscrpnom bibliografijom izvora.

NemoguÊe u ovom Ëlanku Ëak i samo spomenuti mnoge interesantne detaqe. Dovoqno je reÊi da se paæqivom Ëitaocu pruæaju obaveπtewa πta se sve i zaπto dogodilo na Balkanu Ëetrdesetih godina proπlog veka, iz kojih Êe ili potvrditi postojeÊa saznawa ili steÊi nova, Ëime bi ublaæili mit o Balkanu kao uzroËnikom podela i meusobnih trzavica, Ëak i ratova. Naprotiv, da je uvek bio jeftin kusur u diplomatskim igrama i ratovima.

Vasa MihailoviÊ --------------------1 Marko Pivac, The Soul and Graves of Yugoslavia 1941—1946: A National Tragedy. Part One: Drawing Yugoslavia into the War (2013), 243 str. Brojevi stranica citata naznaËeni su u tekstu.

30

SLAVA DOBROVOQACA U KANADI U nedequ 12. maja u crkvi Sabor Srpskih Svetiteqa u Misisagi, nedaleko od Toronta, posle Svete liturgije sluæen je parastos svim preminulim Srpskim dobrovoqcima u Kanadi. Na Ëelu liste uvek stoje imena generala Milana NediÊa, Koste Muπickog, Dimitrija QotiÊa, –oke SlijepËeviÊa i Ratka ObradoviÊa. Zatim slede imena preko jedne stotine dobrovoqaca i wihovih supruga. Trojica sveπtenika protojereja-stavrofora na Ëelu sa Prvoslavom PuriÊem, Mihajlom Doderom i Qubom RajiÊem sluæili su parastos.

ProËitana su imena svih na listi dok je prota PuriÊ pojedinaËno imenovao petoricu istaknutih Srpskih dobrovoqaca. Parastosu je prisustvovalo preko πezdeset lica.

Posle parastosa preπli smo u salu Srpskog centra gde je otac Mihajlo Doder prerezao slavski kolaË. Prota Mihajlo Doder je 30 puta prisustvovao naπim slavama. wegova odluka da postane sveπtenik doπla je pod uticajem istaknutih dobrovoqaËkih sveπtenika. Ovogodiπwi domaÊin naπe slave bio je Stojan „Seqo” ArsenijeviÊ sa celokupnom porodicom. Za domaÊina slave iduÊe godine primio se Velimir Balta sa suprugom iako nije bio dobrovoqac. Wegovoj deci kumovao je Bora KarapanxiÊ i tako duhovno povezao porodicu Balta sa Srpskim dobrovoqcima.

RuËak, na kome su bili prisutni 60 gostiju, sluæile su Ëlanice Kola srpskih sestara „Kraqica Aleksandra” na Ëelu sa predsednicom Dragicom GrubiÊ uz pomoÊ Aleksandre Saπe DodiÊ, udovice naπeg Rada DodiÊa.

Posle ruËka prvo je govorila poverenik Iskre za Kanadu, vredna i neumorna Danica Pavlica, koja se zahvalila svima na dolasku na slavu i apelovala na pretplatnike da redovno plaÊaju Iskru, jer je ona joπ uvek najboqi srpski nacionalni i ideoloπki list u svetu. Zatim je Bora DragaπeviÊ preuzeo voewe programa.

Predstavio je Miodraga BrkiÊa, najstarijeg æivog dobrovoqca meu nama,. Prijatno nas je iznenadio i bio burno pozdravqen, Milan Bilbija(90) iz dalekog Sudburija, koje nije mogao da odoli srcu i ne doe na slavu.

DomaÊin slave Stojan ArsenijeviÊ izneo je razloge zaπto je postao dobrovoqac; koliko su oni spasili Srba u Srbiji od bioloπkog uniπtewa. Zatim je na engleskom govorila Milica, Êerka nedavno preminulog Milisava MilojeviÊa. Opisala je koliko je wen otac cenio i ponosio se πto je bio Srpski dobrovoqac. Iako joj je majka Dalmatinka, bila katolikiwa, Êerka i dva sina su krπteni u pravoslavnoj veri i takvi ostali. MiliËin govor bio je paæqivo sasluπan i toplo pozdravqen, jer je meu prisutnim bio lep broj dece i unuËadi dobrovoqaca koji uglavnom govore engleski, te su tako viπe saznali zaπto su wihovi oËevi ili dedovi bili dobrovoqci. Na kraju je grupa dobrovoqaca voena od Milana Bilbije, otpevala je nekoliko dobrovoqaËkih pesama koje su oduπevile prisutne.

Hvala Mileni VlahoviÊ, Xin MilovanoviÊ i mladoj Aleksi BrkiÊ na pomoÊi. U ime Boga, doviewa iduÊe godine na slavi.

Bora DragaπeviÊ

Iskra 1. juli 2013.

ostvarili nezavisnost Srbije tek Berlinskim kongresom 1878. Недић очувао Србију од биолошког и комунистичког уништења

Пре 72 године, такво родољубље спасло је Сrбију од биолошког уништења. Наиме, зна се, Kраљевина Југославија била је уништена и окупирана од стране Немаца. Комунистичка револуција још није почела, Немци објавише одмах да ће за сваког убијеног Немца, бити стрељано 100 Срба а за рањеног 50. Све је у Србији било мирно док није дошло до немачке инвазије Русије од 22. јуна 1941. године, кад је отпочела комунистичка револуција под Титом. Немци гину у почетку релативно мало, али кад се то умножи фрмулом 100/50 на невиним Србима, онда је то чак и премного. Рачуна се тако да је до краја 1941, дакле, 6 месеци потом, погинуло/рањено око 150 Немаца, а у Србији за одмазду убијено око 20 хиљада Срба. Гледају ту одмаздну статистику родољубиви Сrби па се забринуше, јер је у Сrбији потребно да изгине само 20 хиљада Немаца, да би се затрло готово целокупно њено мушко становништво (око 2 милиона) - ето, биолошког уништења Сrбије. Тек сазнавши за ову геноцидну статистику, генерал Милан Недић се одмах, без размишљања примио да буде председник владе Сrбије под окупацијом и тиме, будући „јунак на послу” свесно прихватио, долазеће налепнице, као што су „издаjник”, „слуга окупатора”, итд. Са мандатом да Сrбију спасе од биолошког уништења, Недић је затrажио од окупатора стварање српсих војних одреда с циљем да се од Немаца преузме борба против партизана са двоструким циљем: Србијa се лишава немачких одмазда i ојачава антикомунистички фронт не само у Србији већ и широм целог српства. Тако су, захваљујући Недићевим напорима, српски оружани антикомунистички одреди ницали свуда: у Далмацији (Ђујић, Бирчанин), БиХ (Јевђевић, Дангић, Црна Гора (–uriπiÊ). Што се тиче немачких одмазда оне су најјче биле кrајем 41. и почетком 42, па је уследило убрзано њихово јењавање, од јула до маја 44/45, кад су Немци у Србији највише гинули, оне су потпуно изчезлe. Да закључимо. За српску војску под окупацијом, Недић је предвиђао стварање тзв. „подофицирских одреда”. Тако је и било. Међутим, у првој борби са партизанима, на њихове бесне узвике „слуге окупатора”, ови су се, без испаљеног метка, једноставно предавали. Недић је био очајан и пред оставком. Ову крајње кризну ситуацију, променио је Михajло Олћан, члан vlade i JNP Збор. Обећао је Недићу да ће за 24 сата послати на терен и борбу 500 омладинаца. Тако је и било. Они су већ сутрадан под командом поручника Будимира Никића, извојевали две победе над партизанима. Тако су настали добrовољци. Н. Љотић

Iskra 1. juli 2013.

Zbog EU - mir Srbije i Kosova `Posledwa promena granica u Evropi`

Премијер Србије Ивица Дачић, који учествује на Европском форуму Вахау у Аустрији, казао је да је Србија учинила историјски помак напред у решавању питања Косова и Метохије, и да ће "урадити свој домаћи задатак". "Верујем да смо учинили више него што је било ко у Београду, Приштини или Бриселу очекивао. Шта још све треба да урадимо да бисмо добили позитивну одлуку Савета ЕУ", упитао је Дачић. Први потпредседник Владе Србиjе Aлександар Вучић гостуjући на БН TВ изjавио да сматра да ће Србиjа 28. jуна добити, не само "зелено светло" него и датум за отпочињање преговора за чланство у EУ. Oн jе навео да jе прошло 10 месеци тешких одлука, да се много радило и да стога очекуjе да ће ово "бити први победнички Видовдан у српскоj историjи". "Заменица премијера Косова" Едита Тахири изјавила је да је обавеза српске стране да до краја месеца престане да финансира паралелне структуре власти на Косову. "Обавезе српске стране се односе на расформирање илегалних структура Србије у области правде и безбедности које треба да се уради током септембра", рекла је она. "Канцеларија МУП-а у Лепосавићу биће данас затворена, у складу са Споразумом из Брисела", рекао је начелник Косовско-митровачког округа Раденко Недељковић. Потпредседник Заједнице српских општина и насеља на КиМ Марко Јакшић изјавио да затварање канцеларије МУП-а у Лепосавићу "представља наставак прикривене издаје српских националних и државних интереса". У амбасади Русије у Београду одржан пријем поводом државног празника 12. јуна - Дана Руске Федерације. Ове године, због боравка у иностранству, пријему нису присуствовали ни предсеник Николић, ни премијер Дачић ни први потпредседник Владе Вучић. (NSPM, 18.6.2013,Foto vesti - Podvukla - Iskra).

Osvrt Iskre - Naslov je kako evropski mediji uglavnom komentariπu susret DaËiÊ-TaËi u Austriji, a prva NSPM vest gore je sve πto smo mogli naÊi 18. juna o tome u srpskim medijima. Ostale NSPM vesti gore, tiËu se KiM, ali koliko su vezane za sam susret, neznamo. ©panski ABC napr. piπe o susretu na prvoj strani svog meunarodnog dela i smatra ga de facto priznawem Kosova i wegove vlade od strane Srbije. Navode se DaËiÊeve reËi: `Nismo priznali suvrenitet, ali priznajemo stvarnost`.

Obojica premijera su se srdaËno rukovali pred novinarima i zajedniËki apelovali na EU da ih primi, reËima: UËinili smo sa svoje strane sve πto se od nas traæilo, sada je na EU da ispuni svoje obeÊawe.

TaËi je sa svoje strane apelovao na 5 Ëlanica EU koje nisu priznale Kosovo, da to sada uËine, kao uslov mira na Balkanu. Jelena MiriÊ, direktor Evrotalanskog centra u Beogradu oπtro je kritikovala ©paniju zbog nepriznavawa, jer time hrabri nacionalistiËke i nenapredne snage u Srbiji. Oba premijera su priznali da wihov sporazum ima ozbiqne neprijateqe u Srbiji i na Kosovu.

3

Viπe o...

може сменити садашње вођство Србије које сачињавају Вучићева (односно Николићева) СНС, Дачићева СПС и Динкићев УРС? Може садашња екипа, али не и дух „нејунаштва”. Уосталом, напредњаци су и дошли на власт да би укинули тај дух, али чим су је зграбили, претворили су се они у горе „нејунаке” него што је и сам оригинални а смењени Тадић био. С друге пак стране, а нaвршава се баш ових година читав век како је ондашња српска демократија створила у Србији такву духовну атмосферу, па се готово целокупна српска младалачка интелигенција добровољно определила за наступајуће балканске и светске ослободилачке ратове, где је она својим херојством задивила свет. Поставља се овде питање: како је то могуће? Две истоимене демократије, али у обе не само други већ и супротан дух. Најпростији, мада незадовљавајући одговор би био, те две демократије нису исте. Или је Освалд Шпенглер, био у праву, кад је у органском и степенасто развојном редоследу једне културе (рођeње, младалаштво, мужевност, цивилизација, смрт), у „цивилизацијском”, а предсмртном њеном делу, лоцирао демократију. Изгледа да се вучићевскодачићевска „демократија” врло складно уклапа у ову Шпенглерову - предсмртну. Први корак ка „јунаштву”

Да се вратимо, међутим, на оригиналну тему: (1) како од Србије отклонити ту губитничку а отказну пошаст која се надвила над њом, претећи јој смрћу и (2) која је то чаробна реч или идеја коју би Србију вратила на „јуначке” путеве. У погледу (1) требало би најодлучније рећи „не” - отуђивању! Јер, изгледа, сви наши проблеми извиру из њега. Шта је оно суштинski? Најпростије: кад је страно, туђе боље, лепше, пожељније него своје. Како се сви ти „лепи” туђински квалитети односе углавном на материјалну страну живота, некако се спонтано та, у основи завист, претвара у интимни - а што се тиче родољубља - смртоносни закључак: „отаџбина” ми је тамо где могу материјално добро да живим. Односно његов „префињенији” закључак изражен плуралом: „да живимо као остали „цивилизовани” свет! ski Конкретно у пракси, тај се погубни дух, претвара у Тадићеву (а сада и Вучићеву још пожељнију) „безалтернативну ЕУ”. При томе, није важно што издвајање дела суверенитета Србије једном страном ентитету као што је ЕУ, јесте гажење српског Устава; нити што у исту категорију уставног гажења спада и Споразум Дачић Тачи а по коме су Срби северног Косова, без њиховог пристанка, буквално претворени у „Косоваре”, станонике државе Косова. Да није трагично било би комично што ти наши ЕУ „безалтернативни” ентузијасти, чак и не знају (или, свеједно, неће да знају), да ли их Европа, а поготово у смислу безинтересног

2

новца, што је циљ наше ЕУ трке, уопште хоће и жели; и то упркос чињенице што им је она на много начина, пре свега постојећим „мораторијумом”, рекла да их бар дугорочно неће, а што се брзо може преокренути и у „никад”, што би у новчаном смислу значило - нема бесплатног већ само лихварског новца из Европе! Најтрагичнији пак део тог заслепљујућег отуђивања јесте тај што новац због кога се српски ЕУ носталгичари својски продају и подају ЕУ, постоји у Русији, без лихварских услова. А предвиђене милијардерске инвестиције у вези Јужног тока, које је тадићевска Србија прихватила, па их Вучићева Србија сад буквално саботира а по наредби ЕУ, односно САД, које хоће да један свој сличан пројект као што је Јужни ток, буде успешан а да руски пропадне. Други корак - Спас Србије

Кад је реч о питању под (2) горе, које гласи: која је то чаробна реч или идеја коју би Србију вратила на „јуначке” путеве, одговор је једноставан и врло прост - родољубље! Шта је оно suπtinski? Најмање припада говору и изразу, а једино значи оно што сама реч вели - волети свој народ љубављу из које проистиче жртва кад год је она роду потребна. Овде је, међутим, реч о једној специјалној жртви, тј. ако се она не употпеби у крајње кризној ситуацији, смрт нације је неизбежна. Кад са оваквим родољубљем кренемо кроз историју јасно видимо да је оно било уткано у видовданског „цара Лазу”, којим је косовски пораз преокренуо, 500 година дуго српско ропство, у турски пораз. Оно је било у царици Милици, кад је своју кћер Оливеру дала Бајазиту за жену, док је њен прослављени син, деспот Стеван Лазаревић, да би остварио „цветно доба” Србије, у једном бojy 1402. године својом коњицом притекао у помоћ - односно „сарађивао”, са окупатором Бајазитом. Вођа таковског успешног устанка против Турака 1815. био је Милош Обреновић, али не за дуго. Ситуација се пак ускоро променила у корист Турака. Да би сачувао од „државности” Србије све што је могуће, Милош се тада сетио „родољубља” те је отпочела „сарадња” с Турцима, којoм сy wegovi naslednici konaчno IZ SADRÆAJA Ideologija i visoko obrazovawe. . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Normalizacija izdaje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Od 5. oktobra Srbija je okupirana. . . . . . . . . . . . . . . . 8 Ideje za okupqawe rodoquba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Od posluπnog TadiÊa do moÊnoga VuËiÊa. . . . . . . . . . .13 Iz iskustva proπlosti pouke za buduÊnost (2). . . . . . . 17 Kosovo je `odraeno` na redu je Crkva. . . . . . . . . . . . . . 21 Erdogana ruπe zbog Sirije i Rusije. . . . . . . . . . . . . . 23 Psihocid - straπna vizija sajber rata. . . . . . . . . . . . 25 Marko Pivac, Yugoslavia 1941 - 1946. . . . . . . . . . . . . . 29

Iskra 1. juli 2013.

+ Olga »aliÊ

+ Beli PetroviÊ

Pokojna Olga »aliÊ (1932-2013) je bila jedna od najaktivinijih srpskih æena u Vindzoru, Kanada. Bila je u osnivaËkom odboru hora crkve GraËanica, uËiteqica u crkvenoj πkoli, Ëlanica i delegat na konvencijama Srpskog narodnog saveza i svih drugih aktivnosti srpske nacionalne emigracije u Vindzoru. Na dan 3. maja 1952. godine udala se za Srpskog dobrovoqca Aleksandra »aliÊa i do smrtnog Ëasa delila æivot, rad i aktivnosti sa wim.

Imala su Êerku Ilinku. Proπle godine, iako je veÊ teπko odbolela, bila je na slavi Srpskih dobrovoqaca u Torontu sa svojim suprugom. Umrla je dva dana posle 61. godiπwice braka, na Uskrs 5. maja 2013. VeËanjojpokoj!

Bora DragaπeviÊ

U But, Kanada, umro je na Veliki petak, 3. maja 2013, posle pada u πetwi, naπ drug bivπi srpski dobrovoqac i prosvetar, Beli PetroviÊ.

Borac od prvih dana, Beli æivi poznatu odiseju srpskog dobrovoqca.

UËestvuje u svim borbama svojih jedinica u Srbiji. PovlaËi se sa wima u Sloveniju, a u maju 1945. u Italiju, gde uËestvuje u æivotu i radu naπih vojno-izbegliËkih logora Forli i Eboli. U proleÊe 1947. preseqen je sa ostalim nacionalnim formacijama od strane `saveznika`, iz Italije u okupiranu zonu Zapadne NemaËke.

Posle tromeseËnog zatoËniπtva u Munsster Lageru dobija status `raseqenog lica`. Neπto kasnije emigrira sa veÊim brojem bivπih dobrvoqaca u Englesku, gde oko 4 godine radi u jednom `tranzit kampu`. Na poziv jednog svog roaka, odlazi u Vindzor, Kanada, te ubrzo prelazi u Nijagara fols gde dobija posao. Tu na proslavi Srpskog dana, posle viπe godina, sreÊe 1952. veÊi broj svoji drugova dobovoqaca. Posle toga kratko vreme radi u Vankuveru, Britanska Kolumbija, a potom se nastawuje u But, Montana, gde se 1958. æeni Rosom Radman. U braku su imali kÊi, koja je sada udata i ima svoju porodicu.

Beli je sahrawen 6. maja. »inodejstvovao je o. Duπan Koprivica, kum Belog i sin naπeg druga dobrovoqca Milana Koprivice. Naπe duboko sauËeπÊe porodici, a naπem dragom drugu Belom, slava i hvala. Molimo se Gospodu da mu podari veËan pokoj i rajsko naseqe.

M. K.

Slava u Melburnu Drugovi bivπi dobrovoqci iz Melburna sa gostima-dobrovoqcima iz Adelaide, Juæna Australiaja, te drugom Milenkom StojiÊem, zajedno sa svim svojim porodicima, okupqeni u lepom broju u Melburnu, prazniËno i porodiËno-dobrovoqaËki raspoloæeni i ove godine slavili su –urevdan, slavu Srpskoh dobrovoqaca, seÊaju se drugova πirom sveta i pozdravqaju ih.

M. P

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. juli 2013.

PRILOZI ISKRI Miloπ CvetinoviÊ

$ 10

Za pokoj duπa mojih dragih roditeqa, Mije i Seke TodoroviÊ i moga supruga Petera MateviÊa Branka MateviÊ $ 200 Za pokoj duπa svih drugova pobijenih u KoËevju i onih pomrlih po svetu Stojan ArsenijeviÊ K$ 100 Za pokoj duπe monaha o. Jovana, koji je umro u svojoj 105. godini æivota.

Molimo se, da ga Bog nagradi za sve πto je uËinio za Srbiju i svoj Zavet Bogu, Otaxbini, Rodu!

Tvoj , Vojkan VeqkoviÊ $ 10

NeÊete biti u EU i ako date Kosovo!

Pogodba „Kosovo za Evropu” nije dobra jer Evropska unija nije oduπevqena idejom da joj pristupe Srbi, kaæe Noam »omski. „Pristupawe Srbije EU je u ovom trenutku priliËno dubiozan potez Ëak i pod uslovom da Êe vas Evropa prihvatiti, πto ni u kom sluËaju nije izvesno. Znate, Evropa je veoma rasistiËki nastrojena prema ideji da u Uniju uu Srbi, tako da to neÊe biti tako jednostavno”, kaæe »omski. »ak i kada bi bila, navodi »omski, to ne bi bio ispravan potez, jer EU trenutno srqa u samoubilaËkom pravcu, posebno zbog svoje ekonomske politike, koja uruπava siromaπnije Ëlanice. „U poreewu s wom, ameriËka finansijska politika izgleda veoma progresivna. Sama ideja da nametnete mere πtedwe dræavama predstavqa ekonomsku katastrofu, i sada vidimo πta se dogaa. Svaki normalan ekonomista to vidi, a Ëak i Meunarodni monetarni fond to vidi”, kaæe »omski.

Noam »omski, najvaæniji politiËki mislilac u ekskluzivnom razgovoru za novi broj Nedeqnika navodi da nije iznenaen pregovorima Beograda i Priπtine, i da razume pritiske pod kojima se nalazi Srbija. Po wemu, bilo je samo pitawe dana kada Êe Beograd popustiti. „Postoji taj πablon, da Êe Zapad podræavati vlast, kakva god da je, dok god ona ispuwava wihove zamisli. Isti sluËaj ste imali s MiloπeviÊem tokom osamdesetih i ranih devedesetih”. »omski objaπwava da iza ameriËke podrπke nezavisnom Kosovu stoji dugotrajno geopolitiËko promiπqawe. „Inicijativa Amerike usmerena ka bivπoj Jugoslaviji i posebno Kosovu, upravo je zbog odræavawa i proπirewa ameriËke moÊi u onome πto se geostrateπki posmatra kao priliËno krucijalan region. Delom zbog Evrope, a delom zbog Bliskog istoka... Svetom upravqa sila, ne zakon, niti sentimentalnost. „»iwenica da su Srbi bili toliko hrabri i toliko delotvorni u borbi protiv nacista nema apsolutno nikakav znaËaj za Britaniju i Ameriku posle rata. Oni prate svoje interese, interese moÊi. Nema oseÊajnosti, nema pravne odgovornosti. Tako funkcioniπe svet”.

Nedeqnik, 10.6.2013. Jovo DaniËiÊ

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2002. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Agent obaveπtajne sluæbe NSA

SAD MASOVNO ©PIJUNIRAJU AMERIKANCE I SVE ZEMQE NA SVETU Jedan dvadesetdevetogodiπwi Amerikanac koji je radio za privatnu firmu, angaæovanu od ameriËke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), javno je preko lista Gardijan saopπtio da je on medijima dostavio podatke o internet πpijunirawu koje sprovodi ameriËka vlada.

Kako navodi britanski list, reË je o Edvardu Snoudenu, koji se trenutno nalazi u Hong Kongu.

God. LX|V

lagala Kongres u svojim izveπtajima ne navodeÊi taËno o kom se nivou πpijunirawa u Americi radi.

"Skupqamo viπe digitalnih podataka o komunikacijama Amerikanaca, nego πto to Ëinimo kod Rusa", kazao je Snouden i dodao da SAD πpijuniraju skoro sve zemqe na svetu.

On je rekao da je verovao da Êe Barak Obama ispuniti svoja obeÊawa, ali smatra da je nastavio sa politikom svog prethodnika.

On je nekada radio kao tehniËki asistent u CIA, da bi kasnije kao sluæbenik Buz Alen Hamiltona, privatne firme koju je angaæovalo Ministarstvo odbrane, uËestvovao u tajnom projektu Nacionalne bezbednosne agencije (NSA).

"Hteo sam da sve ovo otkrijem joπ ranije, ali sam saËekao da prou predsedniËki izbori u novembru", dodao je Snouden.

Prema pisawu Gardijana, Snouden je 20. maja napustio SAD i sada se nalazi u jednom hotelu u Hong Kongu.

Snouden se nada da ga vlast u Hong Kongu neÊe deportovati nazad u Ameriku, i dodaje da namerava da zatraæi azil u nekoj zemqi koja deli vrednosti slobode na internetu, a kao moguÊu je naveo Island.

Snouden je radio u kancelariji NSA na Havajima, i tada je presnimio tajna dokumenta.

Poπto je pre tri nedeqe uzeo bolovawe, rekavπi pretpostavqenima da Êe biti odsutan neko vreme, napustio je SAD i odleteo u Hong Kong.

"Moj jedini motiv je bio da informiπem javnost πta se radi u weno ime i πta se radi protiv we. Svestan sam da Êu propatiti zbog svog postupka", navodi se u intervjuu koji u danaπwem broju objavquje Gardijan.

"NSA je napravila infrastrukturu koja omoguÊava da se sve presretne. Ako æelim da vidim vaπ imejl ili poruke na telefonu vaπe supruge, mogu to da uËinim. Mogu da dou do imejlova, πifri, podataka sa telefona, kreditnih kartica.

Ne æelim da æivim u druπtvu u kome se dogaaju takve stvari u kome se snima sve πto kaæem", istakao je Snouden.

Na pitawe da li je to πto je uradio kriviËno delo, on je odgovorio da je hipokrizija da vlast protiv wega podiæe optuænicu, kada je sama umeπana u kriminal.

"Ne oËekujem da mi se dogodi bilo πta dobro. NajveÊi strah koji imam je da Êe krenuti na moju porodicu, prijateqe, devojku, svakoga sa kim sa bio u vezi", dodao je on.

Prema wegovim reËima, NSA je redovno

Snouden nije iskquËio ni moguÊnost da zavrπi u ameriËkom zatvoru, ocenivπi da se ne moæe "krenuti protiv najmoÊnijih obaveπtajnih agencija u svetu a ne prihvatiti da to nosi rizik".

"Verujem da Êe ishod za Ameriku biti pozitivan, bez obzira πta se meni dogodi. Ne oËekujem da ponovo vidim svoju kuÊu, iako bih voleo to", zakquËio je Snouden.

Gardijan je pre nekoliko dana, a zatim i Vaπington Post, objavio da NSA tajno preko telekomunikacione kompanije Verajzon prikupqa podatke o svim pozivima koji se vrπe u toj mreæi u Americi.

Takoe, otkriven je i dokument prema kome ameriËke vlasti u potpunosti prate internet mreæu i druπtvene mreæe, ËitajuÊi sve poruke i mejlove koji cirkuliπu.

AmeriËki predsednik Barak Obama potvrdio je istinitost tih informacija, ali je sve branio borbom protiv terorizma, rekavπi da nad tajnim programom postoji sudska i kongresna kontrola i da se time πtite ameriËki dræavqani od potencijalnih napada.

10.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

B92

1226

1. juii 2013.

Ponovo o temi `Otkazuje instinkt samoodræawa`

VI©E O JUNACIMA I NEJUNACIMA NA POSLU У јунској Искри, наслов уводног чланка био је: „Отказује инстинкт самоодржања” (мислило се на Србију), мада о том иначе фундаменталном принципу људског живљења у самом чланку директно није било уопште речи. Испоставило се тако да је садржина самог чланка о „junacima i nejunacima na poslu”, директно наслућивала принцип самоодржања. Ако је то пак тако - то значи да Србија, дакле, губи битку самоодржања. Стога, неће бити узалудно, ако за тренутак, додирнемо и сам тај принцип. Шта је самоодржање суштином? Принцип суштинe самоoдржања

Пре свега, реч је о једном принципу који је уткан самим постојањем у свако живо биће баш ради тога да би се пропадање, односно смрт онемогућила или бар успорила. С друге пак стране гледано, зна се да свако живо биће, мора евентуално и да умре, па би то указивало да интезитет тог принципа није увек исти, па отуда закључак да је он у младости, као што јесте: најјачи а старошћу најслабији. Већ је речено да га сва жива бића имају: људи, животиње, инсекти, мрави, пa чак донекле и растиње. У погледу принципа самоодржања, постоји велика разлика између човека, с једне и свих осталих, с друге стране. За разлику од животиња које поседују само његов физички облик, код човека поред тога, постоји - може се рећи - и његов рационално-духовни аспект. Како, међутим, из искуства знамо, да код животиња нема примера отказа тог принципа (још ни једна животиња се није самоубила), онда се самоубиства код људи морају приписати отказу тог његовог рационално-духовног аспекта који је по свему „победио” свог физичког ривала. Како је самоубиство отказ принципа самодржања појединачне личности, ево и примепа отказа тог принципа на плану људске врсте. У Србији и тзв. „цивилизованом” свету постоји јако распрострањен феномен „беле куге” - број рођених мањи него број умрлих. Он настаје кад сама

људска врста (жене у њој имају предност) убеди себе да не треба рађати децу. Кa истом отказу води и „модерна” идеја о истополном браку иза које се - к'о бајаги! - сакривају хомосексуалност и лезбијство. Дакле, суштински, кад се ради о „нејунацима на послу”, то је онда и одговор на прво горње питање тј. како је тај губитнички (отказни) процес уопште могућ. Србија губи битку самоодржања

Да почнемо. међутим, поново од почетка. Данашња Србија, дакле, и то убрзано, губи битку самоодржања. Стога се овде и сада постављају два питања. Прво, како је уопште могуће да принцип самоодржања откаже, и друго - ако је прво тачно - да ли је могуће тај отказно погибељни процес зауставити и евентуално укинути га и тако ослободити Србију и њен народ од сигурне смрти. На прво питање је већ одговорено у прeтходном поглављу о суштини самоодржања. Одговор на друго питање следи у даљњем тексту. Мора се, међутим, одмах рећи да је одговор на друго питање врло компликован јер се уствари ради о отказу не физичке већ рационално-духовне компоненте самоодржања, која надвладава ову прву. У основи овде се ради о коруптивности идеалног. Платонове „форме” (уствари идеја форме) су вечите и идеалне све док се не нађу у нашем коруптивном свету. Немачки филозоф Хегел копирајући уствари, творца „неоплатонизма” Плотина, 16 векова доцније, у свом капиталном делу Феноменологија Духа своди то на тројство: тезу, антитезу и синтезу. Дакле, ако је то тако - а изгледа да јесте - онда је мноштво одговора неизбежно, па ће се зато овај проблем свести на једно од таквих који би могли бити под сумњом да су најприкладнији нашем српском случају. Избори не решавају проблем самоодржања

Да ли се демократијом односно изборима