Iskra1227

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Meditacije iz buxaka okupacije, ili kako doÊi do 20%?

OPOZICIJA LAÆNOJ DEMOKRATIJI »esto se zapitam da li je truleæ sveopπteg raspadawa dræave Srbije samo moj svakodnevni oseÊaj, moæda individualna slika sveta nalik na grke plodove depresije, ili pak postoji respektabilan broj „srodnih duπa” πto sliËno sagledavaju naπu poziciju. Da li su samo meni svakodnevne vesti, posebno one koje se odnose na kquËna politiËka i ekonomska pitawa, nalik na saæetak neke nove epizode Zone sumraka?

Trijumf osvedoËenih kvislinga na lokalnim izborima u nekoliko srpskih gradova gorak je pokazateq stawa srpskog naroda koje se teπko moæe nazvati zdravim. Fenomen glasawa za „pobednike”, za one koji se medijski slave iako suπtinski deluju krajwe πtetoËinski, ipak nije nov. Osvrt na bliæu istoriju srpskog viπestranaËja odveo bi nas u Slobino vreme, kada beπe isto. Za socijaliste se tada glasalo po inerciji, verno sledeÊi trube MiloπeviÊevih medijskih Ëauπa.

Pitawe je da li se takvo glasawe zaista zavrπilo na izborima 2000. Ili je stvarni preokret nastao tek posle famoznog 5. oktobra iste godine? Bilo kako bilo, tada je zapoËela era DOS-a koju je ubrzo zamenilo neπto æuÊe doba demokrata. Æivimo u vremenu napredwaka...

To je dakle veÊ jedan solidan niz glasawa sa zajedniËkim sadræiocem. Wegovo ime je rajinski mentalitet. Naime, glasa se za one koje mediji na viπe ili mawe suptilan naËin unapred proglase za pobednike. Nije dakle vaæno za πta se zalaæe onaj kome podariπ svoj glas. Bitno je da je wegova politiËka delatnost u medijima kojima si potpuno podreen „obojena” pobedniËkim nijansama. Tako je na posledwim republiËkim izborima najviπe glasova osvojila stranka bez ikakvog politiËkog programa. Wen tadaπwi lider, a sadaπwi Predsednik ostataka vazalne Srbije, Ëak se hvalio time. ©ta nam ove meditacije kazuju? Prvo i osnovno, demokratija je farsa. Moæe biti da je ona zaista najmawe zlo. Nisam æiveo u doba prosveÊenog apsolutizma, te ne mogu da sudim. No, sasvim sigurno je da demokratija nije niπta vrednije od tog najmaweg zla. Takav stav je potpuni opozit svemu πto nam na najmoÊnijim medijima propovedaju deæurni drugosrbijanski æreci.

Neumereno veliËawe demokratije je najobiËnija tlapwa, πlagvort za sve ostale neistine koje po pravilu uslede nakon te uvodne masne laæi.

Uzgred, ono πto se publici saopπti posle te laæi predstavqa zapravo pravi zadatak agenata novog svetskog poretka.

I drugo, kako doÊi na vlast u gore opisanom sistemu demokratije garnirane rajinskim mentalitetom? Vratimo se na sluËaj napredwaka. Ubrzo nakon πto su po nalogu stranih obaveπtajnih sluæbi razbili tada najjaËu srpsku opozicionu stranku, napredwaci postaju medijski miqenici.

Evropski komesari za ovo-i-ono redovno se sastaju s wima razmewujuÊi vrele qubavne poruke. Sve se to budno prati i prenosi hipnotisanim medijskim konzumentima. U vremenu kad ubice radikala nelegalno sede u srpskoj skupπtini, veÊ uveliko treπte i napredwaËki radio i napredwaËka televizija. Æuti su po naredbi stvarnih gospodara Srbije (ne)voqni sauËesnici u uzdizawu napredwaka. Epilog je poznat.

Drugim reËima, kako stvari sada stoje, stranke koje se protive kolonijalnom statusu Srbije naprosto ne mogu doÊi na vlast. Moæete li zamisliti da, primera radi, DSS osnuje sopstvenu televiziju? Da postane medijski miqenik? Da se evropske birokrate polome oko pohvala na wen raËun? I da uz sve to ova stranka zadræi sadaπwi politiËki kurs, prema kome Kosmet ne sme da se daje ni za kakva blaga ovoga sveta? Ne, u okupiranoj Srbiji to je nemoguÊe.

Pouka. Patriotska opozicija Srbije morala bi da doæivi temeqni „redizajn” kako bi se postigao istorijski uspeh - zajedniËko osvajawe 20% glasova i status jake skupπtinske opozicije.

Toliko, naime, postoji rodoquba u zemqi Srbiji.

Viπe nego dovoqno. No, do wih nije lako doÊi, rasuti su i dezorijentisani. Traæi se znatno odluËniji nastup opozicionih lidera, uz naporan rad na terenu, umesto izdavawa jalovih „principijelnih” saopπtewa. Traæe se liËnosti, umesto sakrivawa iza kojekakvih „stareπinstava”, da ne zamere uvaæena manastirska bratstva. Potrebno je osnivawe opozicione kablovske tv stanice za kakav-takav medijski proboj. Hm, da li je ovo posledwe uopπte moguÊe? Last but not least, samo jedinstvena lista svih koji se protive izdaji Srbije, tj. wenom pristupawu truloj i neprijateqskoj EU, imala bi nekakve izglede. No, za sve navedeno potrebni su neki drugaËiji opozicioni lideri...

Produæi li pak sa dosadaπwim naËinom rada, srpska patriotska opozicija neÊe imati nikakve πanse na bilo kojim izborima.

Srpski kulturni klub, 29.6.2013.

(Povukla - Iskra)

Stefan Duπan

God. LX|V

1227

1. avgust 2013.

Posle destabilizacije Turske i vojnog puËa u Egiptu...

OD `ISLAMSKOG PROLE∆A` DO NSP `TOPIONICE` Obuzeti naπim druπtveno-politiËkim i ekonomskim pitawima i dogaawima, ne obraÊamo dovoqno paæwe vaænim deπavawima na meunarodnoj sceni. A time πto nastojimo da se ukquËimo u πire meunarodne zajednice, napr. EU, te kao prvi obavezan uslov prihvatamo demokratsko-politiËki poredak, wegovu organizaciju vlasti i liberalnotræiπnu ekonomiju i u taj sistem ugraene druπtveno-πtetne podele, pored svih velikih priËa o slobodi, naπu nacionalnu slobodu, suverenitet i nezavsnost sveli smo na okvir onoga πto je ostalo neomeeno gore pomenutim ideoloπkim kontrolama i uslovima. Kako to u praksi izgleda, treba se setiti svih teπkih ærtvi, mera i prilagoavawa koje je Srbija morala prihvatiti i ostvariti, da bi eventualno dobila datum za pristupne pregvore s EU. To jeste i razlog zaπto treba pratiti velika dogaawa u svetu. Danas su ona pokrenuta iz centara svetske finansijske, ekonomske, politiËke i vojne moÊi, a izuzetno retko spontana. Neki te centre nazivaju (sinonimno) Imperija, Veliki brat, Globalizacija, Zapad, SAD, Evro-Atlanska intergracija, itd. Nama izgleda prikladniji, objektivniji opπte ime, Novi svetski poredak (NSP). Kako nas pogaaju ta dogaawa? Kao deo sveta, te voqne ili nevoqne, sudeonike neminovnih posledica velikih poteza NSP, s tim πto su one daleko trajnije i prinudnije, te uveliko prevazilaze domaÊe odluke iz uskog okvira onoga πto je preostalo od naπe nacionalne slobode.

U toku dva posledwa meseca, imali smo, skoro paralelno, dva takva dogaaja. Prvi je destabilizacija neoosmanske Turske; drugi je vojni puË i ruπewe vlasti `Muslimanske braÊe` u Egiptu. Ne ulazeÊi u detaqe, naroËito u sluËaju Turske, jer smo o tome u julskoj `Iskri` objavili opπiran Ëlanak, da podvuËemo πta je u oba sluËaja izgleda zajedniËko.

I Erdoganov reæim u Turskoj i `Muslimanske braÊe` u Egiptu doπli su na vlast, indirektnim ili direktnim, uticajem Amerike. U oba sluËaja zamenili su vlast pouzdanih SAD saveznika zbog, Ëini se, wihove rutinske izanalosti i nedovoqne aktivnosti u smislu tekuÊih zapadnih nastojawa. U Turskoj se vojno podræavana sekularno-islamska

vlast, zasnovana od Ataturka, pokazala neutralnom i pasivnom u balkanskim ratovima 1990-ih, na Kosovu i naroËito u Bosni, prepuπtajuÊi tako teren, ekstremnijim muslimanskim snagama, πto nije bilo po voqi Zapada. Obarawe Mubarka se objaπwava wegovom i reæimskom korupcijom, mada se `πuπka` da je stvarni razlog wegovo nepristajawe na zahtev Izraela, `tradicionalnog saveznika` Amerike, da preseËe `ilegalno` snabdevawe i odræavawe arapsko-palestinskog pojasa Gaze iz Egipta.

Obojica predsednika, turski Erdogan i egipatski Mursi i wihove stranke, osvojile su vlast neprikosnoveno demokratski, na slobodnim izborima i danas uæivaju podrπku nadpoloviËne veÊine svojih naroda, πto i zapadni mediji priznaju. Ipak, iza pokuπaja wihove destabilizacije i direktnog svrgavawa nesumwivo stoji SAD, podræan ostalim Zapadom. Erdogan je izjavio, ne pomiwuÊi izriËito Ameriku, da iza masovnih i nasilniËkih demonstracija protiv wegove vlade stoje `strane sile`.

Zapad i wegovi mediji, traæili su od Erdogana da otvori pregovore sa pobuwenim demonstrantima (uvodni zapadni trik slabqewa legitimne vlasti), odmah ga proglasili diktatorom, otvoreno podræavajuÊi bunxije i prozapadne NVO. koje ih pomaæu. EU je odmah prekinula tek zapoËete pristupne pregovore sa Turskom (posle 40+ godina wenog uzaludnog Ëekawa). Erdogan se nije dao zavesti, mobilisao je mase svojih pristalica i velike snage dræavne policije i suprotstavio ih demonstrantima. Tako je savladao pobunu i trenutno smirio situaciju, πto ne znaËi da ih je i konaËno pobedio.

Mursi u Egiptu se pokazao naivniji. Suviπe se uzdao u svoj demokratski legitimitet i snagu svojih fanatiËnih pristalica, „Muslimanske braÊe”.

Osnaæio je liËnu vlast uvoewem predsedniËkog sistema i izvanrednim ovlaπÊewima. `BraÊa`, s druge strane, su svojim islamskim fundamentalizmom i iskquËivoπÊu, stvorili front drugih verskih zajednica protiv vlasti, naroËito hriπÊanskih Kopta, koji Ëine viπe od deset odsto stanovniπtva.

Sve te i druge nezadovoqnike okupila je vojska, iako kompromitovana zajedno s Mubar-kom.

Nije tajna, jer o tome otvoreno govore zapad

Od `Islamskog proleÊa`... ni mediji, vojska je to uËinila na podsticaj SAD i direkno odobrewe Pentagona. U krvavim sukobima `Muslimanske braÊe` i masovno mobilisanih nezadovoqnih demonstranata i ovde podræanih od Zapada i wihovih NVO, vojska je ostala prividno neutralna. U meuvremenu, pripremala je i organizovala puË. Kada je sve bilo spremno, dala je Mursiju ultimatum, da otpoËne pregvore sa demonstrantima u ciqu formirawa zajedniËke vlade. Mursi je i tada bio neosnovano samouveren. Mislio je da voj-ska samo preti i da neÊe smeti `protiv naroda`. Naivno se prevario. Vojska je uËinila ono πto joj je zadato.

Razjurila je Mursijevu vladu i parlamenat, a wega zatvorila. Kada su se fanatiËna i moÊna `BraÊa` prenuli i organizovali masovan otpor puËu, sa navodnim ciqem da odrobe Mursija, vojska ih je bez milosti pokosila. Na popriπtu je ostalo preko 50 mrtvih. Trenutno stawe je da `BraÊa` πirom zemqe nastavqaju sa organizovawem otpora vojnom reæimu, te da Egiptu ozbiqno preti graanski rat.

PouËno je da u sve promene iza koji stoji NSP ugraena `klica` sledeÊih promena. Niπta nije trajno i niko ne potroπqiv; ne dozvoqava se vreme i kontinuitet da se neπto ozbiqno uradi i ostvari.

Tako je na Ëelo `vojne` vlade doπao civil, neki ugledni pravnik, a on je kao prvo morao obeÊati da Êe za 6 meseci biti raspisani opπti izbori, sa navodnim ciqem `vraÊawa vlasti narodu`.

Zaπto NSP hoÊe da destabilizuje Erdogana i zbaci Mursija i `Muslimansku braÊu`? Iz znawa ili nagaawa, za Erdogana se kaæe da se suviπe sarauje sa Rusijom; da u energetskom pogledu podræava ruski projekt ~ `Juæni tok`, a ne zapadni (po svemu izjalovqen) rivalni plan. Daqe, da se nedovoqno angaæuje u ratu protiv Sirije i pomoÊi pobuwenicima. itd. Mursiju i `BraÊi` se pripisuje πteta u uæem i daqem okruæewu koju uzrokuje wihovo ispovedawe i primena mera ekstremnog islama, ali najviπe navodno pribliæavawe Iranu, koje ugroæava dominaciju Izraela na Sredwem istoku i wegovu bezbednost.

Udar na Tursku i Egipat, dve najveÊe bliskoistoËne dræave, je po svemu repriza `Arapskog proleÊa`, ali poπto Turci nisu Arapi, a jesu muslimani, nazovimo to `Islamsko proleÊe`.

NajkraÊi i najtaËniji razlog dao je ruski predsednik Putin: `SAD ne traæi partnere, veÊ samo vazale`. Vazal je zavisnik od voqe gospodara, a zavisnik postaje svako ko` u nekom vidu doe pod `nebo` NSP. Posluπnost se podrazumeva, a neposluπnost strogo kaæwava. Gazda nema potrebu ni da opomene vazala da je krenuo opasnim putem. »im izaeπ iz uskog okvira preostale nacionalne nezavisnosti i `slobodice`, dobrovoqnim prihvatawem druπtvenopolitiËkog poretka, obaveza, discipline i ugraenih kontrola NSP (o Ëemu smo poËetno pisali), na `brisanom prostoru` si da budeπ, bez opomene, `zgromqen`. I to je ono πto se desilo i deπava Erdoganu i Mursiju.

guravawe πto boqe i povoqnije strateπke pozicije u svim regionima sveta, sa ciqem da ukoliko doe do etapnih ratova ili posledweg ratnog obraËuna (sa preostalim nezavisnim vele-silama) snage NSP imaju poËetnu vojnu i strateπku veliku prednost. U takve `poteze` NSP treba ubrojati i `Muslimansko proleÊe` i nasrtaje na Erdogana i Mursija (iz gore pomenutih stratπkih razloga), ili etapni rat protiv Asadove Sirije (koji je NSP potpalio i aktivno ga odræava). Ciq rata protiv Asada je odstrawivawe posledweg ozbiqnog saveznika Irana i Rusije u tom πirem regionu, a u pripremi za eventulan obraËun sa Iranom, koji najverovatnije moæe da se izrodi u novi (nuklearni) svetski rat. Jer ako tu Rusija, Kina i eventualno politiËko-ekonomski blok u razvoju, BRIK (Brazil. Rusija, Indija, Kina) ne nau posledwu πansu da se zajedniËki suprotstave dominaciji SAD i NATO, svetskog rata neÊe biti, a wih Êe pojedinaËno savladati Amerika. ©ta je krajwi ciq? »ini se, globalni `melting pot` (topionica); sliËno stvarawu SAD svetskih razmera. NajveÊi iskorak, Evropska unija (EU}, je veÊ uËiwen. Ne treba zaboraviti da je NSP samo `sprovodnik` namera i interesa najviπeg finansijsko-privrednog kapitala, a to su i svi drugi `sprovodnici` i vidovi kroz koje se NSP ispoqava.

Ciq kapitala je samo-uveÊawe, profit. ©to πire træiπte veÊe moguÊnosti i izgledi kapitala.

NajveÊe (svetsko i jedinstveno) træiπte - najveÊi profit. I πto je najvaænije, jednom u toj svemoÊnoj poziciji, nema viπe qudskih snaga koje ga mogu razvlastiti; mogu to samo unutraπwe protivureËnosti kapitala (koje danas naziremo u EU), ili neko Boæje Ëudo... ©ta je u tome uloga `topionice`? Kao kod svake nove graevine, treba rasËistiti i nivelisati teren. I NSP to uveliko veÊ radi. Briπu se sve granice; nacionalizam postaje greh i poπast; namerno meπaju rase, narode, kulture; nestaju razlike polova i seksualnih sklonosti; agnostici i ateisti su boqi graani sveta od vernika; privlaËnost, πarenilo i lepota prirodnih razlika odstupa pred nasiqem i dosadnim sivilom duhovne i fiziËke `uravnilovke`. Raa se `novi` prevashodno `materijalno` usmeren Ëovek... Interes træiπta je πto `prostiji` i jednoliËniji radnik i potroπaË; takvim se najlakπe vlada i na takve najbræe utiËe.

V. DimitrijeviÊ

IZ SADRÆAJA Teπki uslovi za poËetak pregovora. . . . . . . . . . . . . . . .3 Rezolucija SB 1244. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 »omski, Svetu preti nestanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

2

Vo vremja ono, kad TadiÊ predsedniπtvom iaπe, povede on pregovore s kosmetskim Arnautima pod pokroviteqstvom Evropske unije. U kapitulantskoj fazi istih, pregovaraËe je predvodio moj sugraanin, Borko StefanoviÊ. Iako ceweni bubwar pank sastava „Generacija bez buduÊnosti”, Borko nije imao naroËitog uspeha u ovom diplomatskom pregawawu.

Ispravnije, nije ih imao u smislu srpskih nacionalnih interesa, ali s arbanaπkog glediπta, beπe veoma produktivan i efikasan.

Podsetimo se nekih od Borkovih rezultata Sporazum o itegrisanim upravqawu graniËnim prelazima... πiptarska carina pripuπtena na administrativne prelaze koji su postali meudræavna granica, a beogradska æandarmerija

PRILOZI ISKRI Za pokoj duπe i sjeÊawe na naπu dragu Dalmatinku, Radojku DobriloviÊ Marko i Radmila Sunara $ 25

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama.

Rusija i EU nisu isto. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku

Sranke nisu reπewe, veÊ problem. . . . . . . . . . . . . . . . .12

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iz iskustva proπlosti pouke za buduÊnost (3). . . . . . . 15 Zapad Êe pomoÊi Turskoj da poveæe BiH i Kosovo. . . . 19 Zapad uvek ima πtap za Srbiju. . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

©ta su ciqevi NSP? Gledano vremenski, viπe ih je. Mi ih razvrstavamo u kratkoroËnije, etapne i krajwi. KratkoroËniji su `jahawe` na i osi-

DA LI JE VU»I∆ IZDAJNIK?

Ivan IvanoviÊ, Disidentsko pismo . . . . . . . . . . . . . . . 29

Iskra 1. avgust 2013. .

Iskra 1. avgust 2013.

makqala srpske demonstrante, koje su reæimski mediji u Beogradu i Priπtini nazivali huliganima, πvercerima, kriminalcima...

Sporazum o diplomama fakulteta ... kojim se priznaje πiptarski univerzitet.

Sporazum o carinskim peËatima i katastrima... gde je dogovoreno da Êe Arbanaπki carinici overavati robu iz Srbije peËatom s ispisom „Carina Kosova”. Za katastre je dogovoreno da posledwu reË ima „Vrhovni sud Kosova”.

Sporazum o regionalom predstavqawu... sada veÊ Ëuvena istopqena zvezdica, tj. fusnota kojom je dopuπteno teroristima iz Priπtine da kao Kosovo* nastupaju na meunarodnim skupovima.

Ne treba biti genije pa znati da je iza svih dogovora stajao TadiÊ Borat, glavom i bradom.

ZnajuÊi sve navedeno, πta mislite?

U ta doba, napredwaËke voe Toma i Alek su grmele o poniπtavawu ovih dogovora! NikoliÊ je mitingaπki poruËivao: „U ime svih graana Srbije obeÊavam da se neÊu smiriti dok Kosovo i Metohija ne bude pod kontrolom Srbije. Nije mogao ni Hitler da ga uzme, neÊe moÊi ni ovi sadaπwi. Mi to dugujemo sebi i naπoj deci.”

A evo πta su napredwaci dogovorili s tim istim Arnautima Ukida se prisustvo policije Srbije na severu i ona se utapa u kosovsku policiju.

Ukida se sudstvo Srbije na severu i utapa se u sudstvo Kosova.

Ne odræavaju se lokalni izbori po srpskim zakonima, veÊ po zakonima Kosova. (Za πta su nuæni kosovski dokumenti, ukquËujuÊi dræavqanstvo) Strane neÊe jedna drugu blokirati na evropskom putu (Ëitaj u evrointegracijama, a poznato je da EU prima samo suverene dræave).

Evo kako to razrauje Plan primene prvog sporazuma Za bezbedonosne strukture-do sredine juna: Srbija Êe otpoËeti sa zatvarawem prostorija u kojima su smeπtene wene bezbednosne strukture.

Srbija Êe dostaviti informacije specifikujuÊi broj i Ëin zaposlenih u Vladi Srbije u sektoru za bezbednost na Kosovu koji su izrazili zainteresovanost za prikquËivawe kosovskim strukturama.

Kosovo Êe ponuditi pozicije u Kosovskoj policiji i drugim ekvivalentnim strukturama Kosova na osnovu, koliko to moguÊnosti dozvoqavaju. mesta prebivaliπta.

Srbija Êe zapoËeti neophodne unutraπwe procedure za prestanak isplata liËnih dohodaka osobqu nakon wihovog prikquËivawa ekvivalentnim kosovskim strukturama i to Êe predstaviti radnoj grupi. Ovaj proces biÊe zapoËet u sluËajevima osobqa koje je veÊ zaposleno u Kosovskoj policiji.

Do sredine jula: Sve prostorije srpskih bezbedonosnih struktura na Kosovu biÊe zatvorene.

Do kraja godine: »lanovi srpskih bezbednosnih struktura na Kosovu biÊe u potpunosti integrisani u ekvivalentne kosovske strukture i plate Êe biti isplaÊivane iskquËivo iz buxeta Kosova.

Za sudstvo-do sredine juna: Srbija Êe dostaviti informacije o broju svog osobqa zaposlenog u pravosudnim organima na Kosovu koji su izrazili zainteresovanost da se prikquËe kosovskim strukturama odmah nakon πto bude usvojen zakon o amnestiji.

Kosovo Êe otvoriti slobodne pozicije svojim pravosudnim strukturama.

Sastav u pravosuu treba da odslikava etniËku kompoziciju teritorijalne jurisdikcije svakog pojedinaËnog suda.

Do kraja godine: Integracija pravosudnih organa biÊe zavrπena. Svi srpski sudovi na Kosovu biÊe zatvoreni, nova tela uspostavqena, a osobqe integrisano u kosovski sistem. NeÊe biti raskoraka u obavqawu duænosti.

O lokalnim izborima po kosovskom zakonu: Do prve nedeqe juna: Odbor za implementaciju Êe zapoËeti razgovore u vezi sa odræavawem lokalnih izbora. OEBS Êe uËestvovati u ovim razgovorima i predvoditi sve neophodne radne grupe u vezi sa tom temom.

Do kraja oktobra: Odræani lokalni izbori Pa πta sad kaæeπ ËitaoËe?

Srp. kulturni klub Ostoja SimetiÊ (Podvukla - Iskra) 21.6.2013.

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2002. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Ni stida... (sa str. 28) raciju, to, naravno, nije padalo na pamet! Zar da pokaæu da nisu Evropqani!? Mada je gore to πto su se pred Srbima pokazali kao qudi bez ikakvog nacionalnog i qudskog dostojanstva!

Ogroman je dug Maarske prema Srbiji, joπ od 1914. od vremena straviËnih sremskih pokoqa Srba! To ne samo da treba znati, veÊ i srpske ærtve poπtovati! Ali, ko? Sve je to na nivou baπibozuka!

DaËiÊ, na primer, nikako da se privikne da je premijer i da bi wegove reËi trebalo da imaju neku specifiËnu teæinu, kako bi se u wih moglo poverovati. No, on je, kao nekadaπwi obesni portparol, navikao da izbacuje gromopucatelne reËi, za Ëiji je smisao, razume se, bio drugi odgovoran, i tako priËa πta mu tog Ëasa padne na pamet. Ali, desi mu se da neπto i otkrije (bubne!) πto ga nikako ne dolikuje jednom premijeru.

Recimo: „UËinili smo viπe nego πto je bilo ko oËekivao u Priπtini i Briselu”! ili: „EU nije idealna, i ne moæe biti ciq, sam po sebi, veÊ je to put da doemo do nekih vrednosti koje su potrebne naπem druπtvu”!

Ove dve „misli” nikako ne idu na jednu pamet! A pogotovu ta wihova izdaπnost prema Briselu! S kojim pravom? Je l to wihova dedovina?

Ko ih je, uopπte, na tu i toliku dareæqivost ovlastio? Sumwamo da postoji premijer, uobiËajene pameti, koji bi se time hvalio! I koje su to briselske vrednosti koje bi bile potrebne naπem druπtvu? Samo novi, sposobni qudi, a wih ne moæemo dobiti u EU, jer ni oni nemaju takve. Da ih imaju ne bi se tako nezadræivo uruπavali!

Lepo kaæe (opet) Napoleon: „Nema veÊeg defekta (mane), nego æeleti da radiπ ono πto ne poznajeπ!” A veÊ 13 godina Srbija je svedok takve æeqe i takve prakse.

Kad je otvarana Gazela, u Titovom prisustvu, legendarni gradonaËlnik Branko PeπiÊ, polaskao je, ali i podvalio, marπalu, reËima da je Gazela podignuta na pravcu, koje je on, drug Tito, pokazao!

Naravno, Tito je voleo da Ëuje da je on podstrek svih naπih pobeda, pa i ovog - pravca, a πto je Branko i æeleo.

Odrastao i vaspitavan u tom krugu i duhu, i DaËiÊ je pre neki dan o Danu policije, uruËujuÊi plaketu „Jakov NenadoviÊ” (!) predsedniku NikoliÊu, izjavio da mu je dodequje za „uspeπnu koordinaciju svih sluæbi bezbednosti u borbi protiv kriminala i korupcije!” ©ta to znaËi?! Otkud sad predsednik dræave da je koordinator bezbednosnih sluæbi u borbi protiv korupcije i kriminala? Zar to nije VuËiÊ!

Polaskan pomenutom plaketom i propratnom DaËiÊevom izjavom, NikoliÊ je kavaqerski odvratio DaËiÊu, da je „Vlada Srbije u proteklih godinu dana graanima Srbije vratila nadu u pravdu i da pravda i pravo, opet stanuju u Srbiji.” Jer ,,do pre godinu dana korupcija i organizovani kriminal su vodili dræavu... Politika Srbije, pa i bezbednosna, bila je u rukama organizovanog kriminala, dileri droge su postrojavali i davali

30

nareewa...”

Neverovatno, ali i krajwe neodmereno. A da ne govorimo koliko je i neistinito. Koliko u tih nekoliko reËenica ima paralelnih i sumarenskih poteza. Skoro da se ne zna ko koga podræava ili, pak, srozava! DaËiÊ ruπi osnovu i razloge VuËiÊevog rejtinga, nagrauje predsednika (gde to moæe, kraj zakonske subordinacije!) za posao za koji on uopπte nije nadleæan, πto znaËi da kazuje, kako VuËiÊ viπe galami nego πto obavqa ono zaπta je zaduæen! A to podmetawe, moæe i da se shvati i kao DaËiÊev revanπ, na VuËiÊevo javno zgraæawe, zaπto DaËiÊ izbegava ono πto je u wegovom interesu, da se „razreπi afera Banana!” Kakva bahatost, da ne kaæemo, podmuklost sa zadrπkom, na svim stranama..

Eto, DinkiÊ koji je tvrdio da neÊe biti rebalnsa, da je ovaj buxet uraen pameÊu i struËno, i zbog toga ismejavao Fiskalni savet koji je tvrdio suprotno; sad, pak, govori o rebalnsu kao nekakvom boæjem daru. Zar je πala, uπtedeÊe se preko 30 milijardi dinara! A uπtedelo bi se joπ i viπe, da je onih wegovih 27 ekonomskih ambasadora lezileboviÊa povuËeno iz sveta, i mesto wih da se ovlasti Palma, za ono πto je javno traæio, da ide po Evropi i nalazi investitore, πto je i do sada uspeπno radio! Bre, koji je to πamar Vladi od strane Palme!, iako je sa wima u koaliciji! Ali, oni su se na te πamare veÊ navikli! I nikom niπta.

To jest, sad wihova Skupπtina ima da odobri taj boæji rebalans, i krenuÊe se u nova ... zaduæivawa, niπta od oporavka i „malo sveæeg vazduha”, za koji je molio premijer DaËiÊ.

Ali ni taj „sveæi vazduh” ne bi mogao da pomogne, veÊ i zbog toga πto sami sebe obmawuju i pogorπavaju atmosferu koja ih okruæuje.. Kao ono u deËjoj igri: „KolariÊu paniÊu - pletemo se samiÊu”, ali raspletawa jednostavno nema i ne moæe biti!

No, ako izostaje raspletawe ne izostaje drskost i bezobrazluk, pa tako VuËiÊ objavquje kao „ Dobru vest za graane”, a ta je da „umesto 1. 100.000.000 evra, sad se za Telekom daje 2 milijarde!” Meutim, taj skok nije doπao kao posledica poskupqewa Telekoma, veÊ zato, „πto je uveÊan znaËaj uloge i poπtovawa Srbije u svetu!” Otkud i otkad poπtovawe diæe cene!?

Takvu glupu neodræivost, koja ruπi temeqnu zakonitost formirawa svake cene, trebalo je izreÊi! Ali, odmah potom sledi i jedno priznawe: „Taj veliki novac mogli bismo da uloæimo u nove projekte, koje, na æalost, nemamo. Zato smo dali nalog da se prave ti projekti!”

Pa πta rade ta tzv. projektanska preduzeÊa? »ekaju da dou investicije, da bi onda legli na projektovawe, iako se zna da se investicije daju prema ponuenim projektima!? Dakle, na svakom koraku vlast dokazuje da je nesposobna da vlada!

SreÊom po projektante, DinkiÊ je objavio da se Telekom neÊe na jesen prodavati, te oni i daqe ne moraju niπta da projektuju!

Kakva blagodet biti zaposlen u srpskoj nepostojeÊoj privredi!

Srpski kulturni klub 28.6.2013.

Slobodan Turlakov (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. avgust 2013.

©ta Êe sada reÊi NikoliÊ?

TE©KI USLOVI ZA PO»ETAK PREGOVORA SA EU 2014. Æivo me zanima πta Êe danas, sledeÊe nedeqe, sledeÊeg meseca ili makar do sledeÊeg godiπweg doba, kada bi pretpristupni pregovori Srbije trebalo da poËnu, uraditi Tomislav NikoliÊ. On je, podsetimo, obeÊao da Srbija neÊe u EU, ako u zamenu za Ëlanstvo treba da prizna svoju pokrajinu za nezavisnu dræavu.

Bundestag je juËe dao saglasnost nemaËkoj vladi da na sastanku Evropskog saveta glasa za poËetak pristupnih pregovora Srbije sa EU, ali...

Pre nego πto beogradska evrokratija proslavi odluku, treba napomenuti nekoliko neprijatnih Ëiwenica, koje su juËe i zvaniËno ugledale svetlo dana, a koje Êe na muku staviti pre svih predsednika Srbije.

TaËno je da u odluci Bundestaga piπe da Êe se prva pristupna konferencija Srbije i EU odræati u januaru, ali tek nakon πto, najverovatnije u decembru, Evropski savet utvrdi da je doπlo do ''potpunog i trajnog sprovoewa obaveza'' iz Plana o implementaciji sporazuma Beograda i Priπtine.

Drugim reËima, pretpristupni pregovori Srbije sa EU mogu da poËnu tek kada se kquËne Ëlanice unije uvere da je Srbija faktiËki priznala „Kosovo”. Osim toga, priloæen je poduæi spisak nemaËkih uslova, meu kojima je i obaveza Srbije da pre punopravnog Ëlanstva u EU postigne „pravno obavezujuÊi” sporazum sa Priπtinom, odnosno da i formalno prizna „Kosovo” kao nezavisnu dræavu.

Ovaj uslov cementiran je zahtevom Bundestaga da Srbija u svom ugovoru o pristupu EU bude obavezna da, posle prijema, ne blokira pribliæavawe „Kosova” EU. Ali, prijem Srbije uslovqen je dodatnim nizom uslova, koje nezavisna dræava teπko moæe da svari, a da pritom ostane dræava.

Bundestag je naglasio da je potrebno potpuno raspuπtawe srpskih ''paralelnih struktura na severu Kosova'' i stvarawe potpuno novih struktura u oblasti sigurnosti i pravosua „Kosova” koje podleæu politiËkoj kontroli i finansirawu samo od strane kosovske vlade.

Zahteva se i detaqan uvid u srpska plaÊawa institucijama na „Kosovu”, odræavawe slobodnih i fer lokalnih izbora, kao i potpuno sprovoewe svih prethodnih rezultata procesa dijaloga, u πta posebno spada neometan pristup kosovske graniËne policije i carinika graniË-

Iskra 1. avgust 2013.

nim punktovima na severu Kosova.

Bundestag, takoe, insistira i da se proces „normalizacije odnosa” Srbije i „Kosova” posebno tretira u jednom od pregovaraËkih poglavqa, uz dodatni uslov da se pristupni pregovori Srbije smeju okonËati tek ''kada srpske nadleæne vlasti i sudovi uËine sve πto je u wihovoj moÊi da se napad na nemaËku ambasadu potpuno razjasni kroz jedan sudski postupak i poËinioci, kao i oni πto su bili u pozadini sluËaja, pravosnaæno osude''.

Nakon ovih, sledi spisak standardnih zahteva u vezi reformi, ispuwavawe uslova iz Kopenhagena, a ukoliko se proceni da Srbija po otvarawu pristupnih pregovora oteæe sa ispuwewem obaveza ili ih anulira, pristupni pregovori treba da budu zaustavqeni.

Pokojnog ameriËkog ekonomistu Xona Keneta Galbrajta poËeo sam da gledam dugaËije, kada sam proËitao wegovu kwiæicu „Dobro druπtvo - humani redosled”. U woj je (prva) ameriËka intervencija protiv Iraka opisana kao humanitarni gest, koji nikako nema veze s naftom, klasiËnim interesima i resursima. Put Srbije u EU je srodna bajka, ali je ona u Berlinu juËe definisana kao „glupo druπtvo - nehuman redosled”. Æivo me zanima πta Êe danas, sledeÊe nedeqe, sledeÊeg meseca ili makar do sledeÊeg godiπweg doba, kada bi pretpristupni pregovori Srbije trebalo da poËnu, uraditi Tomislav NikoliÊ. On je, podsetimo, obeÊao da Srbija neÊe u EU, ako u zamenu za Ëlanstvo treba da prizna svoju pokrajinu za nezavisnu dræavu.

Moram da priznam, nisam proËitao ni jednu od brojnih NikoliÊevih kwiga i to je jedino neËitawe koje mi se do sada isplatilo. Zanimali su me drugi autori, meu kojima i Xon Kenet Galbrajt. Mislilac, koji je zbog neËega pristao da sa ovog sveta, bezmalo u desetoj deceniji æivota, ode (i) kao apologeta globalne kaubojπtine.

Wegovu misao da ne postoji moguÊnost da se ostvari boqe druπtvo, ako se pre svega jasno ne definiπe dobro i ostvarivo druπtvo, svakako treba zapamtiti. Makar do decembra ove ili januara sledeÊe godine, uz pitawe: moæe li svaki dobrovoqni beogradski eho briselske laæi da nas odvede do dobrog druπtva?

NSPM (Glas Rusije), 28.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

Branko ÆujoviÊ

3

Резолуција 1244 Савет безбедноСти

©ta je Srbija izgubila nametawem Euleks-a i Sporazumom sa TaËijem?

78. дан posle agresije NATO na SRJ 1999, потписан је војно-технички споразум у Куманову. a Савет безбедности ун усвојио Резолуцију 1244.

Резолуција 1244 Савет безбедности

Савет безбедности, имајући у виду принципе и циљеве Повеље уједињених нација, укључујући примарну одговорност Савета безбедности за очување међународног мира и безбедности, Подсећајући на своје резолуције 1160 (1998) од 31. марта 1998, 1199 (1998) од 23. септембра 1998, 1203 (1998) од 24. октобра 1998. и 1239 (1999) од 14. маја 1999, изражавајући жаљење због тога што није дошло до потпуног поштовања захтева из ових резолуција, одлучан да разреши озбиљну хуманитарну ситуацију на Косову, у Савезној Републици југославији, и осигура безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица њиховим домовима, осуђујући све акте насиља против становника Косова као и терористичке акте било које стране, Подсећајући на саопштење генералног секретара ун од 9. априла 1999. у коме се изражава забринутост због хуманитарне трагедије која се одвија на Косову, Поново потврђујући право свих избеглица и расељених лица да се врате својим домовима у безбедности, Подсећајући на надлежност и мандат Међународног кривичног трибунала за бившу југославију, Поздрављајући опште принципе о политичком решењу за косовску кризу који су усвојени 6. маја 1999. године (С/1999/516, анекс 1 уз ову резолуцију) и такође поздрављајући то што СР југославија прихвата принципе који су наведени у тачкама 1-9 у папиру који је поднет у београду 2. јуна 1999. године (С/1999/649, анекс 2 уз ову резолуцију) и сагласност СР југославије на тај папир, Поново потврђујући приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету СР југославије и других држава региона, како је наведено у Хелсиншком документу и анексу 2, Поново потврђујући апел из претходних резолуција за широку аутономију и суштинску самоуправу за Косово, утврђујући да ситуација у региону и даље представља претњу међународном миру и безбедности, одлучан да обезбеди сигурност и безбедност међународног особља и спровођење обаве-

4

за које проистичу из ове резолуције од стране свих на које се она односи, и делујући у том циљу у складу са Главом VII Повеље Уједињених нација, 1. Одлучује да политичко решење за кризу на Косову треба да буде засновано на општим принципима из анекса 1 и како је даље разрађено у принципима и другим траженим елементима из анекса 2; 2. Поздравља то што СР Југославија прихвата принципе и друге тражене елементе који се помињу у горе наведеном ставу 1, и захтева пуну сарадњу СР Југославије у циљу њихове брзе примене; 3. Нарочито тражи да СР Југославија одмах обустави насиље и репресију на Косову на начин који се може верификовати, и да започне и оконча повлачење у фазама са Косова, на начин који се може верификовати, свих војних, полицијских и паравојних снага, у складу са хитним распоредом, са чим ће бити синхронизовано распоређивање међународног безбедносног присуства на Косову; 4. Потврђује да ће после повлачења, договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак на Косово ради обављања дужности у складу са анексом 2; 5. Одлучује о распоређивању цивилног и безбедносног присуства на Косову, под покровитељством УН, са одговарајућом опремом и особљем, како се то тражи, и поздравља сагласност СР Југославије за такво присуство; 6. Тражи од генералног секретара да именује, након консултација са Саветом безбедности, специјалног представника који ће контролисати имплементацију цивилног присуства и даље тражи од генералног секретара да да инструкцију свом специјалном представнику да врши координацију са међународним безбедносним присуством како би се обезбедило да оба присуства раде у правцу истих циљева и да се међусобно помажу; 7. Овлашћује државе чланице и одговарајуће међународне организације да успоставе међународно безбедносно присуство на Косову, како се наводи у ставу 4 анекса 2 уз сва неопходна средства како би могло да обави своје одговорности из доле наведеног става 9; 8. Потврђује потребу за хитним и што скоријим распоређивањем ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства на Косову, и захтева да стране у потпуности сарађују приликом његовог распоређивања; 9. Одлучује да ће одговорности међународног безбедносног присуства које ће бити распоређено и деловати на Косову укључивати: a) одвраћање од обнове непријатељстава, одржавање и према потреби, наметање прекида ватре, обезбеђивање повлачења и спречавања повратка на Косово снага савезне и републичке Iskra 1. avgust 2013. .

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (172)

IVAN IVANOVI∆, DISIDENTSKO PISMO Ivan IvanoviÊ (1936) autor je nekoliko romana i kwiga priËa, o kojima je Iskra pisala (v. septembar 1999 i novembar 2009). Wegov nedavni roman, Disidentsko pismo (1): Ogled iz antropologije kwiæevnosti (2012) jedan je od mnogih dela u kojima on primewuje politiËku i socioloπku kritiku srpskog savremenog druπtva.. Ustvari to je autobiografski pregled teπkoÊa koje je IvanoviÊ imao sa komunistiËkom vlaπÊu zbog svog pisawa u svojim delima.

VeÊ u prvim delima, kao πto je wegov prvi roman, Crveni kraq, IvanoviÊ je naiπao na oπtru kritiku, jer opisuje nemoral u omiqenom sportu, koristeÊi popularnost tog sporta i perverzije u wemu od strane lidera. On ukazuje na nemoral u celokupnom druπtvu. Bilo je lako da „crveni kraq” u svom ponaπawu i postupcima predstavqa srpsko druπtvo ogrizlo u nemoralu i svakojakom nepoπtewu. Posle prvog izdawa roman je povuËen iz prodaje kao politiËki „nepodoban”. Ponovno izdawe Crvenog kraqa bilo je zabraweno 1972. godine, a novo izdawe pojavilo se tek kad je komunistiËka partija izgubila vlast. IvanoviÊ je morao da Ëeka deset godina da se objavi wegovo sledeÊe delo. A izgubio je i sluæbu kao profesor gimnazije i nije mu priznata dræavna penzija.

Celokupno IvanoviÊevo delo sastoji se od tri ciklusa. Prvi, od osam naslova, mahom se bavi psihologijom srpskog Ëoveka koga bismo mogli da nazovemo Moravcem, ukquËujuÊi i komunistiËke moÊnike. U drugom ciklusu od deset naslova IvanoviÊ se koncentriπe na pesnika Radeta Drainca i graanski rat u Toplici izmeu Ëetnika i partizana. Svrha nedovrπenog treÊeg ciklusa, u koji spada i ova kwiga, obrauje borbu za slobodu umetnosti i kwiæevnosti u diktatorskom druπtvu.

Disidentsko pismo sadræi skup pisanih dokumenata IvanoviÊeve borbe sa reæimom.

Paradoks titoistiËkog druπtva sastoji se u tome da je u wemu bilo najviπe zabrana kwiga, Ëasopisa i novina. Meutim, nije samo Tito sprovodio takvu politiku, to je Ëinio i sav komunistiËki nakot na Ëelu sa Slobodanom MiloπeviÊem: „Uspeo je da za deset godina upropasti sve ono πto su Srbi stvarali dva veka nove istorije: od najpoznitivijeg naroda (posle Prvog svetskog rata) uspeo je da naËini najnegativniji narod Evrope, kakvo miπqewe o nama vlada danas na Zapadu... Kao πto se razlivena voda vraÊa u korito reke, tako su se i ratni dogaaji vratili u Srbiju”(26, 30) IvanoviÊ je takoe stradao od ove politike, kako kaæe: „U moj æivot se uselila Udba (politiËka policija) da viπe iz wega ne izae.”(39) Tako je on sebe smatrao kaæwenikom na slobodi. U prvoj Srbiji, kako on naziva to doba, „nisam bio potpuno udavqen kao pisac, ali sam bio potopqen u vodu do guπe. KomunistiËka Srbija nije dozvolila da budem priznat kao relevantni pisac.”(43) U Drugoj Srbiji bio je oznaËen kao protivnik dræave sa svojim romanima o graanskom ratu u rodnoj mu Toplici i romanom Ukleti Srbijanac (MiloπeviÊ). A u TreÊoj Srbij i pored toga πto su komunisti izgubili neπto od svoje moÊi, ipak je hajka na „neposluπne” pisce bila nastavqena, time i IvanoviÊa.

Iskra 1. avgust 2013.

Kako je IvanoviÊ postepeno bivao razoËaran u sistem javnog i kwiæevnog æivota, postao je disident. On nikada nije bio simpatizer komunistiËke ideologije i vlasti. Naprotiv, nagiwao je Ëetnicima. On je ipak isprva donekle prihvatio novi sistem u nadi da Êe doneti narodu boqi æivot. Kad se to nije obistinilo i kada mu je prevarena ta nada, okrenuo se odluËno protiv komunistiËke ideje. »ak ni prevrat u oktobru 2000. godine nije mnogo promenio: „Novi upravqaËi su uspeli da gotovo u potpunosti uniπte institucije kulture: umetniËka udruæewa su pretvorili u udruæewa grupe graana; ukinuli su izdavaËka preduzeÊa, bioskope, osiromaπili pozoriπta; ekonomskim metodama su spreËili svaku privatnu inicijativu; odbacili su sistem vrednovawa, kwigu sveli na obiËnu robu nepodræanu od dræave. Tako je brutalna komunistiËka represija zamewena pliπanom represijom.”(47-48) Ta promena nije mnogo olakπala ni IvanoviÊeve probleme: „Bio sam disident, suprotstavqao sam se koliko sam znao i umeo. Uzvratili su mi svojim udarcima, brutalnim ili rafiniranim, ne mewa stvar. UËinili su da Srbija, majka ne raËuna na mene.”(49) IvanoviÊ podrobno analizira anatomiju jedne vlasti, u kojoj ga nisu prihvatili onakvim kakav jeste, navodeÊi primere. Sada naziva sebe „razoËaranim disidentom”. Na sudu je traæio da ga obeπtete i vrate mu poziv istinskog umetnika, ali bez uspeha: „Iz ovog proizlazi da je moj kniæevni rad bio vrednovan ideoloπki i politiËki i da je moj danaπwi kwiæevni status posledica takvog stava dræave prema meni.”(93) Potom IvanoviÊ vrπi anatomiju jednog morala, poput anatomije Milovana –ilasa pre skoro pola veka. Posledica svega ovog je da je disident kaæwen i da je sav wegov otpor bio nepotreban.

Meutim, on nastavqa borbu za priznawe svog dostojanstva i svog doprinosa srpskoj kulturi. On navodi mnoge primere i imena savremenih pisaca koji su doprineli wegovim tegobama, naroËito ime Dobrice ∆osiÊa, koji su doprineli autorovom disidentstvu.

Da li je IvanoviÊ u pravu ili ne nije toliko vaæno koliko je vaæna slika jednog progawanog pisca i sredine u kojoj se borio da opstane.

U zakquËku, IvanoviÊ se pita da li je wegova borba za liËno dostojanstvo i slobodu duha bila potrebna: „©ta ja mogu da ponudim? Progone, nagrade, osude, πikanirawa! Dræavni pisci mogu da okaËe na svoje revere, kao generali, komunistiËke nagrade i priznawa... Ipak, nije me korumpirala, isprqala, kao tolike druge pisce... Ima jedan aforizam, koji sublimira nastojawa svih nas juæwaka: `Na malecku stolicu sedi, al` u golemo nebo gleda!` Ceo moj æivot stao je u ovaj distih domiπqatog LeskovËanina. To je antropoloπki kquË za moju bravu.” (196) Ivan IvanoviÊ je na osnovu kwiæevnih dokumenata stvorio roman koji Êe ostati kao beleg ne samo wegovog æivota veÊ i celog perioda.

Vasa MihailoviÊ ---------------------1 Ivan IvanoviÊ, Disidentsko pismo (Beograd: Altera, 2012), 197 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

29

Ni stida... krπewe ustavnih normi, pa je u tom pogledu proglaπena molba predsednika Republike da odloæi svoje delovawe na krπewe Ustava oko KiM, za ustavnu normu! ©to je naravno grdna sramota, dostojna ostavke celog Ustavnog suda! Ali...

Ovih dana, da bi se pospeπila agitacija oko dobijawa Datuma, po hitnom postupku donesena je Deklaracija Skupπtine, o „nepravdi prema civilnom maarskom stanovniπtvu u opπtinama »urug, Moπorin i Æabaq”, koji su „odlukama dræavnih organa” (22. jan. 1945, i 26. marta 1945) proglaπeni „ratnim zloËincima, liπeni æivota, slobode ili drugih prava bez sudske ili administrativne odluke”.

Ova deklaracija donesena je na predlog SNS i SVM, πto je joπ jedan dokaz kako i s koliko skrupula SNS nastoji da ovlada celim prostorom Srbije, Ëak i po cenu straviËnog srpskog poniæewa.

Jer, treba biti siguran, da je kojom sreÊom a i potrebom, u Vojvodini osnovan Savez Vojvoanskih Srba, da taj Savez, ni pod kakvim pritiskom, ne bi u dogovoru sa postojeÊim Savezom Vojvoanskih Maara, pravio tu i takvu Deklaraciju!

Mi se u sve to otuæno politikantsko meπetarewe, koje nema nikakve veze sa stvarnim dogaajima, neÊemo upuπtati, veÊ i zbog toga, πto u vreme na koje se Deklaracija poziva, nikakva dræava nije postojala, trajao je joπ uvek rat, u kom je Maarska uËestvovala kao nemaËki saveznik, joπ skoro tri meseca! A i da je postojala bila bi to Jugoslavija, a ne Srbija! I pitawe je da li bi to bila Titova i partizanska ili opet Kraqevina Jugoslavija, sa kojom je Maarska imala ugovor o trajnom prijateqstvu, i kad ga je Maarska prekrπila napadajuÊi Jugoslaviju, wen predsednik vlade, grof Teleki, izvrπio je samoubistvo. Da spase svoju grofovsku Ëast!

Prema tome, ako nije postojala dræava, a ona je, kao FNRJ, uspostavqena tek 29. novembra 1945, sve πto je uraeno pre toga, to su uËinili partizani, neregularne vojne jedinice, i za sve to nema pravnih osnova da danaπwa Srbija preuzima bilo kakvu odgovornost.

Ali, pogromi Srba na teritoriji koju je okupirala zvaniËna Maarska, koja je sa svojom vojskom i sa odreenim ciqem, vrπila te pogrome, ne samo na BoæiÊ 1942. u N. Sadu, i danas postoji kao dræava, i danas ne napuπtajuÊi te odreene ciqeve, samo drugim sredstvima, i kao takva, morala bi da nudi izviwewe i moli za mirewe sa Srbima, jer za takvo ponaπawe postoje i pravne i qudske osnove, πto ona nikad neÊe uËiniti.

Naprotiv. Treba Ëitati uputstva Viktora Orbana kako treba da se ponaπaju Maari u zemqama koje je Maarska izgubila Trijanonskim ugovorom.

Da stvar bude Ëudoviπnija i krajwe sramotna po sastav ove Skupπtine, a i po predlagaËe, pre svega po SNS, pogotovu ako se zna da je u Srbiji, u tom vremenu, od istih, partizanskih jedinica, pobijeno preko 100 hiqada Srba, samo zato πto su bili Srbi! Imaju li wihove porodice pravo da traæe rehabilitaciju svojih pobijenih Ëlanova?! Ako imaju, od koje dræave?

Po logici kojom je donesena ova

28

Deklaracija o maarskim civilnim ærtvama, ispada da bi trebalo da traæe rehabilitaciju i izviwewe, isto tako, od Srbije! ©ta na to kaæe VuËiÊ, diplomirani pravnik sa desetakama!? Gadno i bedno.

Ispada da se Ustav Srbije, „po kom su qudski æivot i dostojanstvo neprikosnoveni”, kako se kaæe u obrazloæewu reËene Deklaracije, nikako ne odnosi na Srbe! to su VuËiÊ i wegova koalicija pokazali i na primeru Srba na Kosmetu!

Tokom skupπtinske debate o reËenoj Deklaracije Ëula su se svakojaka miπqewa, pa i potpredsednice SPS-a, Dijane VukomanoviÊ, koja je rekla da se SPS ponosi time πto „baπtini tekovine NOB”, ne ulazeÊi u to da li je i predmet ove Deklaracije sastavni deo tih „tekovina”. Ali zato, tvrdi ona, ovom Deklaracijom se „ne revidira istorija!” Prosto nedostojno za jednu nauËnicu, kakva je Dijana VukomanoviÊ!

Trebalo bi da Ëudi da VukomanoviÊeva nije pomislila da u okvir te baπtine, spadaju i onih 100 hiqada pobijenih Srba! Ne, nije Ëudno, ona to stvarno, kao nekadaπwa Ëlanica SKJ, Ëiji je baπtinik SPS, misli. A to i wen πef, DaËiÊ, misli i proklamuje.

Ko nije bio sa komunistima, on je narodni neprijateq, i kao takav zasluæuje egzekuciju... Ko zna, nije li Napoleon bio u pravu, kad je rekao da æena u politici ima da Êuti. Kad je, pak, reË o Êutawu, dobro bi bilo da i neki muπki zaÊute ili bar da smawe broj reËi. Utoliko pre, πto one niπta ne znaËe, svodeÊi se na jednodnevnu upotrebu.

Dok ovo piπemo saznali smo da je maarski predsednik, koji boravi u zvaniËnoj poseti Beogradu, kako bi pozdravio donoπewe reËene Deklaracije, Ëime je Srbija pokazala „da se pozitivno odnosi prema maarskim ærtvama u || svetskom ratu i neposredno posle wega”, mada bi bilo logiËnije da se Maarska tako odnosi prema srpskim ærtvama, jer ih je ona na najsvirepiji naËin Ëinila i sa ciqem istrebqewa i ËiπÊewa od wih sa okupirane teritorije.

Saznali smo da je markirao tri „koraka” u tom srpskom „pozitivnom odnosu”: Prvi, Deklaracijom o osudi zloËina nad maarskim civilnim licima neposredno posle Drugog svetskog rata; drugi, poklowewe pred ærtvama u »urugu; treÊi, sednicom Vlade Srbije na kojoj Êe se ukinuti odluka o kolektivnoj krivici.

Da li je neko iz vlade Srbije, pomislio da je ovo πto se Srbiji gotovo propisuje πta ima da radi, viπe nego drski bezobrazluk, ili bar da traæi od maarskog predsednika, da i maarski parlament donese sliËnu Deklaraciju o srpskim ærtvama pobijenim od strane Maarske i wene vojske tokom rata! Kako tim „srpskim” predstavnicima ne pade na pamet, da propiπe Maarskoj da se, u „drugom koraku”, wihov predsednik, zajedno sa srpskim, pokloni na novosadskom dunavskom pristaniπtu, srpskim ærtvama, koje su maarski vojnici na najsvirepiji znaËaj pobili, a neke i æive bacali ispod leda, na pravoslavni BoæiÊ 1942!?

NikoliÊu, VuËiÊu i DaËiÊu i onom nalickanom, –oki Promincli, zvanom Nenadu StefanoviÊu, koji je obrazloæio pomenutu Dekla-

(Kraj na str. 30) Iskra 1. avgust 2013.

војске, полиције и паравојних јединица, осим како је предвиђено у тачки 6 анекса 2; b) демилитаризацију Ослободилачке војске Косова (ОВК) и других наоружаних група косовских Албанаца, како се захтева у ставу 15; c) успостављање безбедног окружења у коме избеглице и расељена лица могу да се врате својим кућама у безбедности, а међународно цивилно присуство може да функционише, у коме привремена управа може да буде успостављена и хуманитарна помоћ испоручивана; d) осигурање јавне безбедности и реда док међународно цивилно присуство не преузме одговорност за спровођење тог задатка; e) надгледање уклањања мина док међународно цивилно присуство, према потреби, не преузме одговорност за тај задатак; f) одговарајућу подршку и блиску координацију са радом међународног цивилног присуства; g) обављање дужности надгледања границе како је тражено; h) обезбеђење заштите и слободе кретања за себе, за међународно цивилно присуство и друге међународне организације; 10. Овлашћује генералног секретара да уз помоћ одговарајућих међународних организација, успостави међународно цивилно присуство на Косову, како би се обезбедила привремена управа на Косову, при чему ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије, и које ће обезбедити прелазну управу при чему ће успостављати и надгледати развој привремених демократских институција самоуправе, како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот свих становника Косова; 11. Одлучује да ће главне одговорности цивилног присуства укључивати: a) унапређење успостављања, до коначног решења, суштинске аутономије и самоуправе на Косову, узимајући у потпуности у обзир анекс 2 и споразуме из Рамбујеа (С/1999/648); b) обављање основних цивилно-управних функција тамо где је и колико је то потребно; c) организовање и надгледање развоја привремених институција за демократску и аутономну самоуправу, до коначног политичког решења, укључујући и одржавање избора; d) преношење, у складу са успостављањем тих институција, својих административних задатака, а надгледајући и подржавајући учвршћивање локалних привремених институција Косова и других активности у правцу грађења мира; e) олакшавање политичког процеса чији је циљ дефинисање будућег статуса Косова, узимајући у обзир споразуме из Рамбујеа (С/1999/648); f) у коначној фази, надгледање преноса власти са привремених институција Косова на институције које ће бити успостављене у складу са политичким решењем; g) подршку реконструкцији кључних објеката инфраструктуре и другој економској реконструкцији; h) подршку сарадњи са међународним хуманитарним организацијама, и хуманитарној помоћи унесрећенима; Iskra 1. avgust 2013.

i) одржавање цивилног реда и закона, укључујући и успостављање снага локалне полиције, а у међувремену, путем распоређивања међународног полицијског особља које ће радити на Косову; j) заштиту и унапређење људских права; k) осигурање безбедног и неометаног повратка свих избеглица и расељених лица у њихове домове на Косову; 12. Истиче потребу координираних операција хуманитарне помоћи, као и да СР Југославија дозволи неометан приступ Косову хуманитарним организацијама за пружање помоћи и сарађује са таквим организацијама како би се обезбедила брза и ефикасна достава хуманитарне помоћи; 13. Подстиче све државе чланице и међународне организације да дају допринос економској и социјалној обнови као и безбедном повратку избеглица и расељених лица, и истиче, у том контексту, значај сазивања, што је пре могуће, међународне конференције донатора, (нарочито за циљеве у горе наведеном ставу 11); 14. Захтева пуну сарадњу свих на које се то односи, укључујући и међународно безбедносно присуство, са Међународним кривичним судом за бившу Југославију; 15. Захтева од ОВК и других наоружаних група косовских Албанаца да одмах прекину са свим офанзивним акцијама и да се повинују захтевима за демилитаризацију како то тражи шеф међународног цивилног присуства, у консултацијама са специјалним представником генералног секретара; 16. Одлучује да се забране које су наметнуте у ставу 8 резолуције 1160 (1998) неће односити на оружје и сродну војну опрему које користи међународно цивилно безбедносно присуство; 17. Поздравља рад који је у току у ЕУ и другим међународним организацијама у циљу развијања свеобухватног приступа економском развоју и стабилизацији региона који је погођен косовском кризом, укључујући и имплементацију Пакта стабилности за југоисточну Европу, уз широко међународно учешће, како би се подстакло унапређење демократије, економског просперитета, стабилности и регионалне сарадње; 18. Захтева од свих држава у региону да у потпуности сарађују у спровођењу свих аспеката ове резолуције; 19. Одлучује да се међународно цивилно и безбедносно присуство успостави за почетни период од 12 месеци, које ће се наставити после тога уколико Савет безбедности не одлучи другачије; 20. Тражи од генералног секретара да у редовним интервалима подноси Савету извештаје о спровођењу ове резолуције, укључујући и извештаје руководства цивилног и безбедносног присуства, при чему први извештај треба да буде поднет у року од 30 дана од усвајања ове резолуције; 21. Одлучује да се и даље активно бави овим питањем.

Анекс 1

Изјава председавајућег о закључцима са

5

Rezolucija 1244... састанка министара Групе 8, одржаног у Петерсбургу, 06. маја 1999. године: Министри Групе 8 су усвојили доле наведене опште принципе о политичком решењу кризе на Косову: - тренутна и проверљива обустава насиља и репресије на Косову; - повлачење војске, полиције и паравојних снага са Косова; - распоређивање ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства на Косову, које ће подржати и усвојити Уједињене нације, способног да гарантује остваривање заједничких циљева; - успостављање привремене администрације за Косово о чему ће донети одлуку Савет безбедности Уједињених нација, како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот за све становнике Косова; - безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица и неометан приступ хуманитарних организација Косову; - политички процес ка успостављању споразума о привременом политичком оквиру, који ће обезбедити суштинску самоуправу на Косову, узимајући у потпуности у обзир споразуме из Рамбујеа и принципе суверености и територијалног интегритета СР Југославије и других земаља у региону, и демилитаризацију ОВК; - свеобухватни приступ економском развоју и стабилизацији кризног региона.

Анекс 2

Споразум треба да буде постигнут на основу доле наведених принципа како би се кренуло у правцу решавања кризе на Косову: 1. Тренутна и проверљива обустава насиља и репресије на Косову.

2. Проверљиво повлачење свих војних, полицијских и паравојних снага са Косова, у складу са хитним распоредом.

3. Распоређивање на Косову, под покровитељством Уједињених нација, ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства, способног да гарантује постизање заједничких циљева, које ће деловати, ако се тако одлучи, у складу са Главом VII Повеље.

4. Међународно безбедносно присуство уз суштинско учешће НАТО мора да буде распоређено под јединственом командом и контролом и овлашћено да успостави безбедно окружење за све људе на Косову, као и да олакша безбедан повратак свих расељених лица и избеглица њиховим домовима.

5. Успостављање привремене администрације за Косово као дела међународног цивилног присуства под којим ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије о чему ће одлуку донети Савет безбедности УН. Привремена администрација треба да обезбеди прелазну управу, и да при томе успоставља и надгледа развој привремених демократских самоуправних институција како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот свих становника Косова.

6. Након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља ће бити дозвољено да се врати и обавља следеће функције: - везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством; - обележавање/чишћење минских поља; - одржавање присуства на местима српске културне баштине; - одржавање присуства на главним граничним пре-

6

лазима.

7. Безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица уз надзор УНХЦР (Високог комесара УН за избеглице) и неометан приступ хуманитарних организација Косову.

8. Политички процес у циљу успостављања споразума о привременом политичком оквиру који ће обезбедити суштинску самоуправу за Косово, узимајући у потпуности у обзир споразуме из Рамбујеа и принципе суверенитета и територијалног интегритета СР Југославије и других земаља региона, као и демилитаризацију ОВК. Преговори између страна у правцу постизања решења не треба да одлажу или ометају успостављање демократских самоуправних институција.

9. Свеобухватни приступ економском развоју и стабилизацији кризног региона. Ово ће укључити спровођење Пакта стабилности за југоисточну Европу, уз широко међународно учешће како би се даље подстицало унапређење демократије, економског просперитета, стабилности и регионалне сарадње.

10. Суспензија војних активности ће захтевати прихватање горе наведених принципа, уз сагласност за друге већ идентификоване тражене елементе, који су садржани у доле наведеним напоменама. Затим ће бити хитно закључен војно-технички споразум који ће, између осталог, прецизирати додатне модалитете укључујући улоге и функције југословенског-српског особља на Косову.

Повлачење

Процедуре повлачења, укључујући и повлачење у фазама, детаљни план и разграничење тампон зоне у Србији иза које ће снаге бити повучене;

Особље које се враћа

- Опрема особља које се враћа; - Оквир за функције које ће обављати; - Распоред њиховог враћања; - Географско разграничење области у којима ће они деловати; - Правила која ће регулисати њихов однос са међународним безбедносним присуством и међународном цивилном мисијом. Други тражени елементи - Брз и прецизан распоред повлачења што значи, нпр.

7 дана за окончање повлачења; повлачење оружја за ваздушну одбрану 25 км изван зоне безбедности у оквиру 48 сати; - Повратак особља за четири горе наведене функције обавиће се уз надзор међународног безбедносног присуства и биће ограничено на мали договорени број (стотине, не хиљаде); - Обустава војне активности по отпочињању проверљивог повлачења; - Разговори и постизање Војно-техничког споразума неће прекорачити раније договорени рок за окончање повлачења.

25.6.2013.

SRBEL.net

(U tekstu Rezolucije 1244 i Aneksima, Iskra je kurzivom podvukla mesta u kojima Srbija gubi bitne garancije SBUN u odnosu na teritorijalni integritet i suverenitet, povratak izbeglica i druge, odustajawem od Rezolucije, tj. TadiÊevim prihvatawem EULEKS-a i SPORAZUMOM `trijumvirata` sa TaËijem).

Iskra 1. avgust 2013. .

NI STIDA, NIT` SRAMA, A IZGLEDA NI PAMETI! Izbor `dræavniËkih` odluka i izjava (nesposobnih) voa napredwaËke koalicije „Nikad boqih vremena ni podesnijeg tla, za obmanu i samoobmanu.

U Beograd je dolazio ko je hteo da se istakne ili da se sakrije.

Bilo je mnogo onih koje je rat izneo na povrπinu i stvorio, kao i takvih koje je u osnovi prodrmao i izmenio, i koji su sada traæili oslonca ...

Bilo je sitnih i nasrtqivih, sa bezgraniËnim apetitom, i divqaËkim smelostima, bilo je stranih agenata koji su iπli za svojim jasno odreenim ciqem.

Ta bujica qudi stremila je pod senku nove vlasti i novih zakona, reπena da ih prilagodi svojim teæwama i interesima.”

Tako je AndriÊ opisao atmosferu u Beogradu posle Prvog svetskog rata, u svom romanu „Gospoica”.

Po onome kako danaπwa beogradska (a i srpska) atmosfera izgleda, kao da je opet vreme iza rata. »ak joπ gora, jer dok smo se onda πirili, sada se smawujemo i jedva preæivqavamo. Onda smo se zavaravali da imamo neku perspektivu, a sada viπe nema zavaravawa, perspektiva je samo jedna proces propasti.

Posle nekoliko smena vlada od 5. oktobra na ovamo, ko god je hteo mogao se uveriti u nezadræivo postojawe tog i takvog „procesa” , pa se nije mnogo ni iznenaivao wegovom nailaæewu.

Iznenaewe bi moæda moglo biti, ako bi posle „ovih”, sadaπwih, doπli neki joπ gori, nesposobniji i veÊe sluge stranim interesima. Mada je, tako neπto, skoro nezamislivo! »ovek koji, svima i svakome, probi uπi i zamagli oËi, od svojih svakosatnih pojavqivawa i oglaπavawa, pored svih pohvala, i u zemqi i na strani, dobi ovih dana, najveÊu i najlaskaviju ocenu, u nemaËkom Franfurtskom Algemajne Cajtungu, da bi mu bilo savetno da uveÊa taj tekst i od wega napravi koπuqu ili sako, i da tako pronosi kroz Srbiju tu svoju istinu, kao pohvalu, ali, bogme, i kao pretwu! „VuËiÊ je nova uzdanica NemaËke na srpskoj politiËkoj sceni. Nema razloga da se sumwa u wegovu pouzdanost. Bez wega ne bismo doπli tako daleko sa Srbijom”.

Nema sumwe, viπe se ne moæe postiÊi u vladawu Srbijom u korist tuih interesa.

Dok su drugi zgrtali pare i moÊ, on je skupqao aplauze srpskih neprijateqa, πto veÊih i znaËajnijih, toliko veÊe i znaËajnije wegovo promaknuÊe! Treba se setiti kako su ga doËekali u Berlinu: sa vojnom muzikom, sa poËasnom gardom i crvenim tepihom... kao da je doπla engleska kraqica! A doπao je tek jedan visoki pigmej (po Vujakliji, niπtavilo...) koji je, po nemaËkoj potrebi, imao da izraste u patuqastog diva!) I izrastao

Iskra 1. avgust 2013.

je! ©ta viπe, ako Srbija dobije Datum, biÊe to najviπe wegova liËna zasluga, za sve ono πto je Ëinio i uËinio, da bi dokazao da je raskrstio sa „zabludama srpskog nacionalizma i πovinizma”.

Treba reÊi, wegova popularnost u Srbiji sigurni je garant za moguÊnost promene svesti stanovniπtva, u kom smeru, doduπe, deluju i ostali partneri u Vladi, ali kojima franfurtski list ne daje nikakve πanse. Za NikoliÊa, Ëak, kaæu, da „ne razume Evropu, niti Êe je ikada razumeti”... πto bi on mogao da shvati i kao uvredu i nepoπtovawe za tolika wegova dodvoravawa i gurawa u evropsku porodicu!

Da VuËiÊ mewa narod, vidi se i po pobedama wegovog SNS-a na lokalnim izborima, a i po prelaæewu odbornika iz drugih stranaka, wegovoj.

Naravno, to ukazuje i na moguÊnost sve veÊe wegove moÊi, koja Êe se viπe i jaËe iskazivati sa πirewem prostora vlasti SNS na lokalnom nivou, delotvornije i direktnije nego na republiËkom. A to Êe u najveÊoj meri pogoditi DinkiÊa i wegov URS, i uopπte wegovu ideju osvajawa Srbije preko regiona.

Dabome i jasno, to i takvo πirewe uticaja SNS-a na lokalnom nivou, ubrzaÊe opπte izbore, koje Êe SNS, upravo zbog svog πirewa na lokalu, odlagati πto duæe moæe. DinkiÊu ne ostaje niπta drugo nego da opet obori Vladu, πto je veÊ jednom uËinio, i tako primorati SNS da raspiπe izbore, u kom su sluËaju moguÊa svakojaka dogaawa. Ali viπe nagaawa. Jer se narod navikao da trpi i da se prilagoava. Vreme obraËuna, da ne kaæemo revolucije, joπ je daleko. Za takav obrt, potrebni su veliki qudi, sa vizijom. A oni tek imaju da se rode i objedine. Ovi sadaπwi igraËi, rastureni po stotinak stranaka, qudi su kratkog daha, pre suviπni no potrebni, i oni se taËno tako i ponaπaju. Vaqda drugaËije i ne umeju, Ëak i kad bi hteli.

NikoliÊ poπto je svojom izjavom na sarajevskoj TV potvrdio evropsku oportunost TadiÊeve Rezolucije o srpskom zloËinu u Srebrnici, uz obeÊawe svoga visokog kleËawa, Srbe iz Bosne arogantno je krstio Bosancima, sad pokuπava da nae nekakav izlaz u poseti Trebiwu, ali je sa πireg, srpskog stanoviπta, doæiveo jednu veliku opomenu, koja je znaËajnija od dobijawa zvawa poËasnog graanina Trebiwa. Ne moæe se Ëas ovako, Ëas onako! Pripadnost Srpstvu je jednosmerno i vazda u istom pravcu!

Pravo je Ëudo kako i koliko pravne sluæbe ne rade svoj posao i kako ne spreËavaju ove proevropske kadrove da Ëine ono πto Ëine.

Doduπe, i one su izabrane i imenovane od tih kadrova, s tim da Ëine ono πto je u interesu stranih naredbodavaca. »ak je i Ustavni sud degradiran i ne dozvoqava mu se da onemoguÊi

27

Ratno skrivawe...

Putin optuæio ruske bankare za pohlepu

πiqcima ili oπtrim uzdama.

Na primer, za vreme napada na Jugoslaviju, uz weno odobrewe, ameriËki vojnici su isprobavali nove vrste bombi na civilnom stanovniπtvu. Bacane su bombe sa osiromaπenim uranijumom, grafitne bombe Ëije supstance deluju na dalekovode ostavqajuÊi gradove bez elektriËne energije. Oni su bombardovali i tektonskim bombama. Ove bombe bi eksplodirale iznad povrπine i izazivale su u Beogradu zemqotres.

Istovremeno je bila sklona podmuklom ponaπawu. Na primer, Olbrajtova je tvrdila da bombardovawe Jugoslavije ima pravilno odabran „taËkasti karakter”.

U rezultatu takvog „taËkastog” bombardovawa NATO snage su sistematski i planski bombardovale sve puteve i sva industrijska preduzeÊa. »ak i ona koja nisu spadala pod vojnoindustrijski kompleks i skoro sve mostove.

Jedino su beogradske mostove Srbi πtitili svojim æivotima. Bombardovani su svi centri iz kojih se mogao emitovati radio-televizijski program pa Ëak i predajnici.

Bombardovali su glavno porodiliπte u jugoslovenskoj prestonici, u kome se, po reËima Srba, rodio skoro ceo Beograd.

Zajedno sa joπ nekolicinom penzionisanih dræavnih sekretara SAD, Olbrajt je 25. septembra 1997. godine potpisala pismo u kome se poziva Kongres SAD da ne usvoji Rezoluciju 106 o genocidu nad Jermenima.

To je i razumqivo. Na taj naËin bi se moglo doÊi do toga da svetska javnost pokrene pitawe o genocidu nad Srbima, u kome je direktno uËestvovala i Medlin Olbrajt.

Srpski nauËnici svedoËe: kod svih bez izuzetka srpskih trudnica ... u placenti se nalaze nuklearne materije. Svaki embrion koji se razvija, prethodno je ozraËen.

Ovde se radi o tome da su Amerikanci ispitivali nove vidove genocida nad Srbima, izmeu ostalog bombama sa osiromaπenim uranijumom. Svojim radioaktivno „zraËeÊim” stomacima prilikom noπewa svakog srpskog deteta, mlade srpske majke glasaju da se NATO trupe pozovu na odgovornost pred meunarodnim tribunalom.

Danas o ovome moæemo samo maπtati, ali zar se moæe maπtawe oduzeti qudima? Jer oni ne æele da pit bul terijeri sluæbuju u ameriËkoj spoqnoj politici.

Fond strateπke kulture 23.6.2013.

26

Dmitrij SEDOV (Podvukla - Iskra)

Predsednik RF Vladimir Putin je 4. jula okupio direktore najveÊih banaka kako bi saznao zaπto su kamatne stope na biznis-kredite u Rusiji tako visoke. ©ef dræave je zatim okrivio bankare za monopolizam, pohlepu i ometawe ekonomskog razvoja...

U podmoskovsku predsedniËku rezidenciju bili su pozvani direktor Centrobanke Elvira Nabiulina, wen savetnik Sergej Ignatjev i direktori najveÊih banaka: German Gref (Zberbanka), Andrej Kostin (VTB), Andrej Akimov (Gasprombanka), Petar Aven (Alfa-banka) i Oleg Vjugin (MDM-banka). ©ef dræave je najpre ostavio bankare da ga Ëekaju tri sata, a onda ih je okrivio za monopolizam, pohlepu i ometawe ekonomskog razvoja. „Malom i sredwem biznisu su potrebni jeftini i dugoroËni krediti”, zapoËeo je Putin svoj optuæujuÊi govor i nastavio: „PriËa se da je cena bankarskih kredita u Rusiji znatno poveÊana.” „Ona je tesno povezana sa inflacijom i rastom tarifa”, izlagao je predsednik svoju teoriju. „Ali u Rusiji kamatne stope uopπte ne zavise od inflacije - rast cena se usporava, a bankarski novac samo poskupquje”, konstatovao je Putin.

Visoke kamatne stope na kredite usporavaju dinamiku rasta ruske ekonomije, jer ne dozvoqavaju razvoj malog i sredweg biznisa. „U bankama se to pravda rizicima”, nastavio je πef dræave i dodao: „Meutim, makroekonomski rizici u evro-zoni su znatno viπi, a stope su znatno niæe. Treba doÊi do odgovora na pitawe koji su to faktori, osim æeqe za profitom, koji podstiËu naπe banke da poveÊavaju kamatne stope, i zaπto na tom poqu konkurentnost ne funkcioniπe, iako imamo 900 banaka”. Tako je predsednik faktiËki optuæio bankare za pohlepu.

Onda je dodao joπ jednu kap æuËi kada je optuæio ovaj sektor za monopolizam: „Moæda je stvar u tome πto imamo svega 4-5 velikih banaka, koje su na ovaj ili onaj naËin povezane i afilirane sa dræavom?”

Visoke kamatne stope na kredite usporavaju dinamiku rasta ruske ekonomije, jer ne dozvoqavaju razvoj malog i sredweg biznisa. „Za pola godine dinamika kreditirawa preduzeÊa smawena je za polovinu”, naveo je predsednik Rusije statistiËke podatke. „Velike kompanije mogu da uzimaju kredite u inostranstvu, ali mala i sredwa preduzeÊa nemaju tu opciju. Kamatne stope za poËetniËki biznis su 20% i viπe, ne raËunajuÊi provizije. Tu nema govora ni o kakvoj rentabilnosti.

Naravno da je lakπe raditi sa velikim kompanijama, ali one ni izdaleka ne Ëine celu ekonomiju.”

Putin je savetovao bankarima da smawe kreditne stope „træiπnim metodama”, pa Êe i „prihodi porasti”...

PodsetiÊemo da je pre izvesnog vremena Vladimir Putin poËeo da propituje vladu i biznismene o receptima za oæivqavawe ruske ekonomije, Ëiji je rast u prvih pet meseci 2013. bio na nivou od samo 1,8%, bez obzira na visoke cene nafte. (Ruska reË, 8.7.2013. - Jelena ©ipilova)

Iskra 1. avgust 2013. .

Noam »omski na forumu "Deutsche Welle":

SVIJETU PRIJETI NESTANAK OD NUKLEARNOG RATA I DRUGIH PO©ASTI Jedan od najveÊih intelektualaca danaπwice Noam »omski (Chomsky) govorio je danas u Bonu, na Globalnoj konferenciji o medijima, skupu koji veÊ decenijama organizira "Deutsche Welle".

Pred viπe od 2.000 gledalaca iz cijelog svijeta, »omski je otvoreno kritizirao politiku Sjediwenih AmeriËkih Dræava u svijetu, upozorio na neposrednu opasnost uniπtewa planete od globalnog zagrijavawa ili nuklearnog rata, te pozvao novinare "da piπu istinu o vaænim pitawima".

DoËekan gromkim aplauzom, »omski je viπe od sat vremena govorio o svom viewu modernog svijeta.

On je najprije istakao da su SAD "bile na vrhuncu moÊi 1945. godine", te da ta moÊ slabi.

On je kritizirao politiku aktuelnog predsjednika SAD Baraka Obame, posebno wegov rat protiv terorizma koji ne daje oËekivane rezultate, naprotiv.

- Æivimo u kapitalistiËkoj demokratiji i to jeste najmawe loπ sistem, usprokos svim izazovima. Ima jedna teorija, a ja nisam siguran da je zasutpam. No, teorija se pita - da li postoji odista kapitalistiËka demokratija i kako se ona moæe porediti s drugim demokratijama? Ova je priËa sada jedna od glavnih tema meu akademicima u SAD. U mojoj se zemqi rade razna istraæivawa i ona su dosta pouzdana i taËna. Jedno od wih pokazalo je da 70 odsto populacije SAD nema utjecaja na politiku uopÊe i politika ih nikako ne zanima. Svega jedna desetina odluËuje o svemu.

E, to nije demokratija, to je autokratija i to postaje jako opasno, jer jako govori o druπtvu u kome qudi æive - upozorio je.

On se osvrnuo i na sve nestabilniju situaciju u Evropi gdje, kako je rekao "lijevi mijewaju desne i obratno u dræavama poput Slovenije, Kipra, Belgije, SlovaËke... Kao na traci, jedni idu da bi drugi doπli i tako sve u krug".

- »ak je i list "The Wall Street Journal" u jednom nedavno objavqenom tekstu bio uæasnut nestankom demokratije u Evropi. Od kako je kriza poËela prije tri godine - stranke se mijewaju, a ekonomska politika ostala je ista. Ona se temeqi na uπtedama i podizawu poreza. Ona se ne

Iskra 1. avgust 2013.

osvrÊe na to πta qudi misle. Politike nacionalnih dræava pratile su stavove i direktive Evropske komisije . Izbori su postali besmisleni i sve to liËi na zemqe treÊeg svijeta gdje vlade odreuju meunarodne finansijske institucije, a ne biraËi - rekao je »omski.

On se vratio analizi stawa u SAD gdje se u posqedwe vrijeme mnogo govori o visini minimalne plaÊe, iako veÊina graana traæi da ona ne smije biti ispod iznosa potroπaËke korpe prosjeËne porodice, veliki kapital zahtijeva da wen iznos bude i ispod iznosa koji qude vodi u siromaπtvo. »omski se nadaqe osvrnuo i na neke analize politiËkog sistema SAD koji tvrde da je to jednopartijska dræava.

- Neki akademici podsmjeπqivo kaæu da u SAD vlada jedna partija - partija biznisa. Ta partija ima dvije reakcije - Demokrate i Republikance. Sada samo postoje moderni republikanci u nekim dijelovima Demokratske partije, liberalnih demokrata nema. Kada pogledate ameriËku politiËku scenu i ko su i kakve stavove zastupaju tzv. liberalni demokrati, pa Nikson je daleko na qevici politike - kazao je on. »omski je dodao i da "Republikanci sluæe bogatima i davno su prestali biti stranka".

On se posebno odbruπio na marketing, naroËito wegovu branπu - odnose s javnoπÊu (PR).

- Postoje institucije koje su tu da potkopaju demokratiju - industrija za odnose s javnoπÊu, na primjer. Wena uloga u izborima je da potkopa πkolsku verziju demokratije. A πkolska verzija demokratije kaæe da informirani glasaËi donose racionalne odluke. Pogledajte izborne kampawe - wihova je svrha da se stvori neinformiran glasaË koji Êe glasati kako æelite. Isto je i s marketingom - kupac je neinformiran i pravi svakojake kupovine - rekao je »omski, izmeu ostalog.

On se, potom, svrnuo na velike finansijske institucije, te ustvrdio da su ekonomske analize vrhunskih struËwaka pokazale da one uopÊe ne donose profit, nego zaradu ubiru preko dræavnog novca. o globalnim izazovima GovoreÊi danaπwice, »omski se posebno osvrnuo na opasnost od nuklearnog rata. On je kazao da se svijet (Kraj na str. 10/2)

7

VA©INGTON POST:

AmeriËki pit bul terijer po imenu Medlin Olbrajt

TEKST KOJI OBJA©WAVA ZA©TO SE UNI©TAVA SRBIJA Posle Ëitawa ovog muËnog teksta biÊe jasnije zaπto se Srbija samouniπtava po komandi, kroz razne dogovore, sporazume, datume, deklaracije itd.

Vaπington Post su novine koje verodostojno predstavqaju poglede imperijalnog establiπmenta. Zato je vredan paæwe wihov redakcijski uvodnik od 21. juna, u kojem se „gospodin TaËi” i wegova „dræava” predstavqaju kao svetli primer ameriËkog dobroËinstva u svetu. Nadam se da Êe posle Ëitawa ovog muËnog teksta biti jasnije zaπto se Srbija samouniπtava po komandi, kroz razne dogovore, sporazume, datume, deklaracije itd.

Namera je da se i ostatku sveta nametne onaj isti oËaj i beznae koje je u Srbiji zavedeno putem teledirigovanih medija i kvislinπkog kulta. U Vaπingtonu na slamawe Beograda gledaju kao na kquË svetske dominacije SAD. Zato ne nameravaju da prestanu sa muËewem Srbije i zatirawem Srba, bez obzira ko se i koliko trudio da udovoqi perverznim zahtevima Imperije.

Slamawe Srbije direktno je omoguÊilo ne samo stvarawe etniËki Ëiste albanske „dræave” a okupiranim teritorijama veÊ i krvave ratove u Iraku, Libiji, a evo sada i Siriji. Pristanak na porobqavawe tako postaje istinski zloËin, kako prema sebi, tako i prema celom svetu. (N.M.) Vaπington Post, redakcijski uvodnik:

Kosovo nudi primer za Siriju Proπlo je 14 godina otkad su SAD, prkoseÊi ruskoj opstrukciji u Savetu bezbednosti, pokrenule vazduπnu kampawu kako bi zaustavile krvavu agresiju jednog tiranina u sopstvenoj zemqi. Sa ameriËkom podrπkom, pobuwenici na Kosovu, tada pokrajini Srbije, uspeli su da pobede vojsku Slobodana MiloπeviÊa i preuzmu kontrolu nad pokrajinom.

KritiËari su tada upozoravali da Êe ameriËka intervencija stvoriti haos i ojaËati radikale.

Umesto toga, utrla je put demokratizaciji Srbije, nezavisnosti demokratskog Kosova i, na koncu, poËetku pomirewa.

TaËi, nekadaπwi lider Haπim OslobodilaËke vojske Kosova i sada premijer te dræave (sic) tokom proπlonedeqnog boravka Vaπingtonu dao je izjavu o sporazumu koji je postigao sa srbijanskim premijerom Ivicom

8

DaËiÊem o normalizaciji odnosa dve zemqe.

Sporazum je znaËajan i sa politiËkog i sa liËnog stanoviπta. G. TaËi je nekada bio zakleti neprijateq g. DaËiÊa, bliskog saradnika g.

MiloπeviÊa, a vlada Srbije nikada nije priznala nezavisnost Kosova. Sporazum svejedno predvia da Êe Srbija prihvatiti suverenitet vlade Kosova nad celom teritorijom u zamenu za znaËajnu autonomiju podruËja gde su etniËki Srbi u veÊini.

Postignut 19. aprila, sporazum je po svemu sudeÊi opstao: dogovor o implementaciji postignut je proπlog meseca. „Ovo je sada nezaustavqiv proces”, rekao nam je g. TaËi. Imam potpuno poverewe da Êe doÊi do implementacije”.

PredstojeÊi sporazum je primer kako intervencija Zapada moæe zaustaviti krvavi i naizgled nereπivi etniËki rat - ali i koliko napora takav poduhvat zahteva. NATO odræava mirovnu misiju na Kosovu od kraja borbi 1999, meu kojima je trenutno 760 Amerikanaca.

Sporazum izmeu g. TaËija i g. DaËiÊa je postignut neprekidnim diplomatskim naporima spoqnopolitiËke πefice EU Ketrin Eπton, koja je nadgledala deset rundi napornih pregovora.

SreÊom, ga Eπton je imala neπto vredno da ponudi: moguÊnost eventualnog pridruæivawa obe zemqe EU. ZahvaqujuÊi odluci da se pomiri sa gubitkom svoje bivπe pokrajine, Srbija Êe verovatno ovog meseca dobiti od Brisela datum za poËetak predpristupnih pregovora, dok Êe Kosovo biti pozvano da poËne sa radom na sporazumu o pridruæivawu. Kosovo takoe æeli da ue u NATO, πto je bio jedan od razloga posete g.

TaËija Vaπingtonu: nadao se da Êe Obamina administracija pogurati Alijansu ka poËetnim koracima na prijemu wegove zemqe.

SAD treba da podræe te ambicije i pritisne dræave koje nisu joπ priznale Kosovo, meu kojima su i neke susedne zemqe na jugoistoku Evrope. Ali bilo bi dobro da Obamina administracija nauËi ovu lekciju iz istorije.

OgraniËena ameriËka vojna intervencija, uz dugoroËnu podrπku i odluËnu diplomatiju, moæe da spase æivote i stabilizuje konfliktne regije - Ëak i bez odobrewa Rusije i Saveta bezbednosti UN. Preveo i komentarisao Nebojπa MALI∆ 24.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

Standard (Sivi Soko)

Iskra 1. avgust 2013. .

RATNO SKRIVAWE U SRBIJI UZVRA∆A MRÆWOM Odavno veÊ vladajuÊi krugovi u SAD na mesta rukovodilaca u spoqnopolitiËkim ministarstvima biraju qude koje ne odlikuje visoka erudicija ili veliki profesionalni talenat.

Ako paæqivo pogledamo nisku ameriËkih dræavnih sekretara od vremena „hladnog rata” pa nadaqe, videÊemo da oni nemaju one kvalitete koji se od davnina podrazumevaju za diplomate, ali se zato svi redom vrlo sliËno ponaπaju, a ponekad i po spoqaπwosti podseÊaju na „naπu mawu braÊu”, taËnije reËeno na pse.

Poreewe je svakako nemilosrdno, ali πta da radimo kada se u toj zemqi u prvom redu vrednuju borbeni kvaliteti i snaga Ëequsti kandidata.

Nije bitno ako kandidat ne zna na kom se kontinentu nalazi ova ili ona dræava, veÊ je vaæna nemilosrdnost prema objektu napada i da stisak zuba prilikom sukoba, kod wega bude kao u pit bul terijera.

Zakulisni vladari SAD veÊ neko vreme su poËeli sa promovisawem iste takve rase damadræavnih sekretara, koje se od svojih muπkih kolega razlikuju samo eksterijerom i pedigreom, a nikako i borbenim svojstvima.

Prvi predstavnik tog okota je Medlin Olbrajt, koja je podigla veliku buku na meunarodnim arenama.

Po pitawu wenog pedigrea, u prvom trenutku se mislilo da ona potiËe od neke vrste Ëistokrvnih ameriËkih pit bulova, a onda je otkriveno da u wenoj krvi ima veoma mnogo primesa koje je ona sama veoma dugo æelela da prikrije. Na primer, generalnom sekretaru OUN Butrosu Galiju, koji se zabrinuo zbog velike koliËine Jevreja u administraciji Bila Klintona, ona je rekla: „Ja nisam Jevrejka i vaspitana sam u rimokatoliËkoj veri”.

Zapadni novinari-kinolozi odmah su krenuli po tragu i utvrdili da Olbrajtova laæe.

Ona je tada poËela da tvrdi da su tata Jozef i mama Mandula, kao i rodbina Haim, Sara i Sruq, od we skrivali istinu.

Premda nije jasno zbog Ëega je to ona radila. AmeriËkom pit bulu uopπte ne smetaju takve primese, nego moæda Ëak i pomaæu. Ta rasa je ... istinski borac: odliËno razvijena muskulatura, πiroke grudi, velika i gruba wuπka, krupan vrat

Iskra 1. avgust 2013.

i moÊna Ëequst. Wen eksterijer se veπtaËki mewa, no bez obzira na to muπkarci ne vole da sa wom ulaze u dugoroËnu vezu, zbog opasnosti da budu ujedeni.

Ta rasa je dobro poznat uËesnik u borbama pasa, wenu rasu su aktivno koristili za napujdavawe na bikove i medvede u arenama sredwevekovne Evrope, jer je ratniËki duh i æeqa za pobedom upisana u krvi tog psa.

Ova konkretna persona odgajena je u odgajaliπtu Zbigweva Bæeæinskog i stekla je jedinstven nemilosrdan ujed. Tako na primer, u emisiji „60 minuta” Lesli ©tala (1996. godine), ona je na pitawe kako gleda na to da je u Iraku od posledica ameriËkih dejstava poginulo oko pola miliona dece, odgovorila: „bio je to teæak izbor, ali je vredelo”.

Kao i svaki ameriËki pit bul i ona oboæava demokratiju i voli zlatni nakit, a takoe i mrzi Srbe. O ovome treba neπto posebno reÊi.

U ovoj osobi teËe deo vuËije krvi i ona nije sposobna na privikavawe. Mongolska poslovica: „Ako ste spasili vuËiÊa, budite spremni da izgubite stado”, woj idealno odgovara. To se apsolutno potvruje Ëiwenicom da je ona 1999. godine pripremala i realizovala bombardovawe Jugoslavije, iako se za vreme rata zajedno sa roditeqima, meu Srbima skrivala od faπista. OËigledno su se stanovnici VrwaËke Bawe, pogotovo porodica Æarka PopiËiÊa koja ih je udomila, Ëesto seÊali ove mongolske poslovice.

Osoba koja se uzbuuje od mirisa krvi, rado uËestvuje u æivotu Ëopora pqaËkaπa-ubica.

Na primer, uzela je u zaπtitu muslimanske i hrvatske koqaËe tokom sukoba u Bosni i Hercegovini, koristeÊi falsifikovane podatke o „zloËinima Srba” u Srebrenici. A kada je istina isplivala na povrπinu i spremala se Rezolucija SB UN o osudi muslimanskih i hrvatskih snaga, ona je uloæila preliminarni veto i zatvorila taj proces.

Potom se ta osoba owuπila sa vukomqudoæderom Haπimom TaËijem sa Kosova i Metohije. Uveliko zahvaqujuÊi zbliæavawu sa wom, taj masovni ubica je postao zvezda meunarodne politike.

U izvrπavawu komandi gazde, iskazuje besan juriπ. Za takve se zahteva stroga brwica sa

25

Erdogan optuæuje "strane sile" Turska policija je u noÊi s utorka na srijedu i ranim jutarwim satima u Ankari upotrijebila suzavac i vodene topove kako bi rastjerala oko 2.000 prosvjednika, kojom prilikom je uhiÊeno najmawe 20 osoba...

Premijer Erdogan nastavio je krivicu svaqivati na prosvjednike, ali i novinare. Tako je za novinarku BBC-a Selin Girit, ali i cijelu britansku dræavnu novinsku agenciju ustvrdio kako je dio "meunarodne zavjere" Ëiji je ciq destabilizacija Turske. U obraÊawu parlamentu u utorak, Erdogan je istaknuo kako su strane sile, MMF i medijske kuÊe odgovorni za protuvladine prosvjede.

Od poËetka prosvjeda u Turskoj Ëetiri osobe, ukquËujuÊi jednog policajca su poginule u sukobima, a viπe od 5000 prosvjednika (prema nekim izvorima i preko 8000) i 600 policajaca je ozlijeeno...

Razgovori o prijemu Turske u EU, zakazani za ovu srijedu, odgoeni su. Ministri vawskih poslova EU su poduprli wemaËki prijedlog o odgodi nastavka razgovora za narednih Ëetiri mjeseca... (Sajt: Advance,Hr, 2.6.6.2013).

Govor profesorke...

напад који је осуђен да буде приказан као невешт „љубоморни вапај климактичне и сексуално непожељне професорке” како су то формулисале естрадне сподобе које су се нашле прозваним.

Међу штетним друштвеним појавама, у говору су правилно дискредитовани сви тзв. експерти за продавање магле као и сва ваздушаста занимања менаџерско-консултантског типа. Ипак, посебним уздизањем неколицине класичних интелектуалних занимања, индиректно је потцењен физички рад. То свакако није добро, јер национална обнова не може доћи без интегралног препорода и хармоније унутар свих сталежа у нашем друштву. Наиме, успешна борба за препород отаџбине не може се покренути, ако међу њеним посленицима не стоје радник и сељак - раме уз раме са интелектуалцем.

Такође, професорка није рекла (а можда ни сама не разуме) да ново време захтева и коришћење неких нових и другачијих метода, јер нове генерације имају другачији начин фунционисања, другачију комуникацију, сензибилитет итд. Због тога би чак и једна луцидна и шаљива порука, можда била и бољи напад на читаву ту лепезу разнообразног шљама, од једног (без сумње квалитетног и у суштини исправног) професорског моралистичког излагања. Ипак, несумњиво стоји чињеница да сви говори и предавања који побуђују омладину на размишљање, свакако јесу пожељни и надамо се да ће у том слислу, говор професорке Рајне деловати као подстицај свим савесним предавачима у Србији. И. Средојевић

24

Pripadnici albanskih oruæanih snaga uπli na Kosmet Potpisivawe sporazuma o vojnoj saradwi izmeu Kosova i Albanije u Prizrenu, kao i o boravku pripadnika oruæanih snaga Albanije na teritoriji Kosova, teπka je i neprihvaqiva provokacija koja doprinosi destabilizaciji mira u regionu i πaqe poruku o velikoalbanskim pretenzijama, smatra Milovan Drecun, predsednik skupπtinskog odbora za Kosovo i Metohiju. \ On istiËe da je sporazum izmeu Kosova i Albanije u direktnoj suprotnosti sa Briselskim sporazumom i wegovom implementacijom. „Albanska vojska nema πta da traæi na te-ritoriji Republike Srbije, a potpisivawe takvog sporazuma, izmeu Kosova i Albanije, ukazuje na velikoalbanske pretenzije. Takav sporazum moæe da ugrozi i bezbednost srpskog naroda na Kosovu. Takoe, mislim i da je taj sporazum namewen viπe unutraπwim potrebama Haπima TaËija, kako bi opravdao Briselski sporazum, koji u mnogim elementima oËigledno predstavqa korak unazad u secesiji Kosmeta, zbog Ëega trpi kritike opozicije”, naglaπava Drecun.

Sporazum o vojnoj saradwi izmeu Kosova i Albanije, kao i o boravku pripadnika jedne oruæane snage na teritoriji druge zemqe, potpisali su ministar Kosovskih snaga bezbednosti Agim »eku i ministar odbrane Albanije Arben Imami u ponedeqak u Prizrenu.

Kako je navedeno, sporazum sadræi proceduru za ulazak i izlazak, kao i privremeni boravak i status pripadnika Oruæanih snaga Republike Albanije i pripadnika takozvanih kosovskih zaπtitnih snaga na teritoriji druge strane potpisnice. „Tokom godina saradwe sa Ministarstvom odbrane Republike Albanije ostvarili smo seriju aktivnosti i naπa saradwa je bila izuzetno plodonosna. Ovoj saradwi sada pridodajemo i jedan dokumenat koji reguliπe naπe odnose joπ snaænije, i to na osnovama standarda NATO”, rekao je tada »eku.

Albanski ministar je kazao da potpisani sporazum potvruje da se plodonosna saradwa dve strane nastavqa. Imami je rekao i da je uspostavqawe bliskih odnosa oruæanih snage Kosova i Albanije moguÊe jer obe strane idu putem integracije u NATO. 4.7.2013.

Kurir

Iskra 1. avgust 2013..

»iwenice demantuju NikoliÊa

Rusija i EU nisu isto: Izmeu spasioca i ubice ne moæe da stoji znak jednakosti Prilikom nedavnog susreta sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruπevim Tomislav NikoliÊ je u samo jednoj kratkoj izjavi izneo tezu koju je lako oboriti. On je rekao da je Srbija u posledwih godinu dana pokazala da je moguÊe istovremeno graditi πto kvalitetnije odnose s Rusijom i teæiti Ëlanstvu u Evropskoj uniji, da bi zatim uporedio ODKB i NATO pakt.(1) Ovim reËima NikoliÊ stavqa u istu ravan Rusiju i Evropsku uniju, kao i ODKB i NATO - koji je izvrπio agresiju na RSK, RS i SRJ. Iz ugla Srbije Brisel i Moskva nikako ne mogu da imaju isti znaËaj, dok Srbi nemaju ni jedan jedini razlog da SAD, EU i NATO gledaju u pozitivnom svetlu. Ne radi se ovde o ideoloπkoj opredeqenosti za Zapad ili Istok veÊ o prostim Ëiwenicama. EU i wene vodeÊe Ëlanice uniπtavaju Srbiju veÊ viπe od dve decenije i to Srbi ne smeju da zaborave. NemaËka koja je predvodnik Unije, uËestvovala je otvoreno u razbijawu SFRJ i izazivawu rata Ëija je najveÊa ærtva bio srpski narod. Joπ 12. decembra 1991. godine povodom izazivawa rata u Jugoslaviji francuski „Le Figaro” je napisao ”Ëlanice EZ su nemaËke ovce...” a –ani de Mikelis tim povodom izjavio „Nemci su zapretili, decembra 1991, da Êe ako treba sami priznati Hrvatsku i Sloveniju. Sve se to deπavalo uoËi Mastrihtskog sporazuma.

Nismo smeli da dozvolimo raspad Zajednice. Iako je bilo jasno da Êe priznawe raspaliti vatru. Da Êe dosegnuti Bosnu, a sutra moæda i Makedoniju i Kosovo”. Ëak je i lord Karington ocenio akt priznawa Slovenije i Hrvatske kao teπku greπku i optuæio NemaËku, da je nametnula svoju voqu EZ.(2) Samo za vreme agresije NATO na SRJ 1999. godine, EU i SAD su ubile 3,5 hiqada qudi, mada ima i onih koji govore o moguÊih 10 hiqada ærtava.

Od karcinoma koji izaziva municija sa osiromaπenim uranijumom svake godine u Srbiji umire viπe hiqada graana i taj proces Êe se nastaviti u godinama koje dolaze. Joπ uvek nisu ustanovqene potpune razmere materijalne πtete, ali se procene kreÊu do 130 milijardi dolara. Razarawa su bila sistematska, gaani su vojni i civilni ciqevi, infrastruktura, postrojewa elektroenegretskog sistema, putne komunikacije, mostovi, centri telekomunikacione mreæe, petrohemijski kombinati, gradovi i sela, crkve, bolnice, πkole i deËija obdaniπta, izbegliËki kampovi i kolone, skloniπta, vodeni tokovi, zaπtiÊeni prirodni parkovi, Ëak i zatvori.(3) Ubijana su i deca. Meu Srbima joπ uvek odzvawaju uæasne reËi ameriËkog generala u agresiju na SRJ Majkla Porta: „Ne moæe se dobiti rat ako ne uniπtimo moguÊnost normalnog æivota za veÊinu stanovniπtva. Moramo im oduzeti vodu, struju, pa Ëak i zdrav vazduh!„(4) Sa druge strane, svih ovih godina Rusija je Srbiji pomagala na svaki moguÊi naËin Ëak i onda

Iskra 1. avgust 2013. .

kada je bila na kolenima, na koje je dospela i uz pomoÊ srpskih „eksperata” poput Boæidara –eliÊa. Rusi su slali humanitarnu pomoÊ, novac, dobrovoqce, oruæje, pa su Ëak i obarali NATO avione(5) braneÊi svoju srpsku braÊu na Balkanu! Moskva je uvek podræavala teritorijalni integritet Srbije πto Ëini i danas kada jasno vodi borbu za zaπtitu srpskog naroda. Ona u isto vreme brani interese Republike Srpske koju Brisel i Vaπington pokuπavaju da uguπe. Ko onda, za ime sveta, moæe da stavi u istu ravan Rusiju i EU? Ipak πef tajnih policija Aleksandar VuËiÊ je otiπao korak daqe od Tomislava NikoliÊa svojom izjavom da je NemaËka najvaæniji strateπki partner Srbije.(6) Lider napredwaka to govori u trenutku dok nemaËki mediji otvoreno i zlonamerno istiËu da su ucene najboqe sredstvo u borbi protiv srpskog naroda.(7) Da je priËa o pribliæavawu SAD i EU i istovremenom produbqavawu prijateqstva sa Rusijom obmana graana, svedoËe i brojna deπavawa na meunarodnoj sceni. Ne tako davno Vladimir Putin je oπtro kritikovao politiku SAD optuæujuÊi ih da æele da vladaju svetom. „Oni æele sve da kontroliπu. Ponekad imam utisak da SAD ne æele saveznike, nego da su im potrebni vazali", rekao je Putin.(8) GovoreÊi o ekonomskoj situaciji u EU predsednik Rusije je istakao da je ona tragiËna. „Zabriwava statistika nezaposlenosti ... oko 200 miliona ekonomski aktivnih qudi nema posao. Veoma je teπka situacija u Juænoj Africi”, - primetio je Putin, dodavπi da je viπe od 60% grËkog stanovniπtva bez posla, viπe od 40% u Portugaliji i Italiji i 56% u ©paniji.(9) Leonid Reπetwikov direktor moskovskog Instituta za strateπka istraæivawa, kojeg od miqa zovu "Putinov institut" u intervjuu za srpske medije, upozorava da su glavni izvori danaπwe krize u SAD i EU. „Putovawe u EU je kupovina karte za Titanik! S druge strane, ne moæete uÊi u EU a da ne uete u NATO. NATO je kquË za ulazak u EU. Za sada je tako... Nigde to nije zapisano u javnim dokumentima, ali u praksi se tako deπava. A to πto neki politiËari misle da moæete uÊi u EU, a da ne uete u NATO, to je mnogo naivno. Vidite do kakvog apsurda dolazimo. Srbija koja je povezana s Rusijom hiqadu godina, i kad nikad nismo ratovali, nikad nismo bili u neprijateqskim taborima, sad moæemo da se naemo u potpuno suprotnim taborima. To predstavqa izdaju srpskih ideala i izdaju vaπih velikih predaka. Smatram da svaki politiËar koji je odgovoran mora da shvati kako ulazak u NATO nije jednostavan potez i da Êe morati da odgovara za taj potez i pred Bogom. Naπa zajedniËka istorija i æivot, to je sve Bogom dano. Mi smo jedno pravoslavno bratstvo. Ne moæemo da izdajemo to pravoslavno bratstvo, a oni nas rasparËavaju, istiËe Reπetwikov.

9

Rusija i EU...

Svjetu prijeti... (sa str. 7)

Reπetwikov ukazuje takoe na jasnu civilizacijsku i suπtinsku razliku izmeu Rusije sa jedne strane koja brani tranicinalne vrednosti i religije, i SAD i EU sa druge strane, koje promoviπu homoseksualce, pedofiliju i antihriπÊanstvo. Tako je na Zapadu, u glavnom gradu Norveπke odræan prvi deËji „gej-festival”.

A u Holandiji je registrovana politiËka stranka „Milosre, sloboda i razliËitost” (Charity, Freedom and Diversity), koja πtiti prava i slobode pedofila. Weni Ëlanovi se bore za legalizaciju sodomije (zoofilije), deËje pornografije i smawewe starosne granice od koje se moæe „legalno” stupati u seksualne odnose sa decom (sa 16 na 12 godina(10))! Direktor Instituta za strateπka istraæivawa zakquËuje da je potpuno jasno zbog Ëega Zapad otvoreno napada Pravoslavqe kao zaπtitnika tradicionalnih i dokazanih vrednosti. „Kad se raspao Sovjetski savez, Bæeæinski je rekao da sada treba uniπtiti pravoslavnu crkvu, jer je to posledwi neprijateq koji je ostao. On je odliËno shvatio stvari... Uvek treba gledati gde neprijateq udara„ upozorava Reπetwikov.

Propaganda na Zapadu je uvek isticala da su SAD i EU svetionici demokratije u svetu, zbog Ëega svi drugi trebaju da ih slede. Meutim, nedavno je u Bonu, poznati antiglobalista Noam »omski upozorio da u EU demokratija nestaje. „Vlade nastavqaju da smawuju troπkove i podiæu poreze, bez obzira πta narod o tome misli. Prate se direktive Evropske komisije, a izbori su skoro besmisleni”, istakao je »omski podseÊajuÊi da je i Vol strit xernal u jednom Ëlanku podvukao odsustvo demokratije u Evropi.(11) Kao πto vidimo, iz ugla srpskog naroda nemoguÊe je staviti znak jednakosti izmeu Rusije i EU. Suprotna teza je neozbiqna i vrea inteligenciju graana Srbije. Sama logika i zdrav razum ucrtavaju jasan put kojim Srbija mora da ide ukoliko æeli da opstane kao dræava. Taj put vodi ka onima koji je ne ucewuju i ne otimaju joj teritoriju, i leæi daleko od SAD i EU, a blizu Rusije koja je uvek bila i biÊe wen saveznik.

Fond strateπke kulture 22.6.2013.

--------------------

Boris ALEKSI∆ (Podvukla - Iskra)

(1) <www.politika.rs/najnovije-vesti/ NikoliÊ-Pokazalismo-da-je-moguce-i-Rusija-i-EU> (2) Politika, 02.12.1993. godine (3) <www.politika.rs/rubrike/Tema-nedeqe/Godi- swicaNATO-bombardovawa/Devetnaest-na-jednoga.sr> (4) AndriÊ, N., KrsmanoviÊ, Ubijawe kao kolateralna πteta, Novi glasnik, br. 5/2000, str. 127.

(5) <ruskarec.ru/politics/2013/04/24/kineske_tajne ruskarec.ru/politics/2013/04/24/kineske_tajne bombardovawa_beograda> (6) <dnevnik.rs/politika/vucic-nemacka-najazniji -strateskipartner-srbije> (7) <dw.de/beograd-pristina-ucene-urodilplodom (8) blic.rs/Vesti/Svet/303422/Putin-ostro-kritikovao-SADzbog-zeqe-da-vladaju-svetom (9) <serbian.ruvr.ru/2013_06_20/Putin-o-nezaposlenosti-usvetu> (10) <fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi> (11) <dw.de/»omski-obesmqena-demokratija>

10

veÊ 70 godina suoËava s moguÊnoπÊu te kataklizme. Potom je, citirajuÊi dokumente koji su sada dostupni javnosti naveo niz primjera gdje su ameriËki predsjednici zveckali oruæjem i svijet opasno pribliæavali ivici uniπtewa jer su bili ili oholi ili neznalice. Ili i jedno i drugo.

Naveo je da je hipotetiËki svijet mogao biti pred nuklearnim sukobom tokom operacije likvidacije Osame bin Ladena. »omski je citirao dio Obaminog govora u kome je ameriËki predsjednik, nakon πto je ameriËkim vojnicima Ëestitao na uspjeπnoj operaciji, kazao i da su SAD bile spremne svim sredstvima braniti svoje vojnike i izvuÊi ih iz Pakistana da su oni bili zarobqeni.

- Bili smo blizu nuklearnog sukoba s Pakistanom. SreÊom nije se desio. Opracija je jako puno koπtala Pakistan - rekao je »omski.

On je kritizirao ameriËki naËin borbe protiv terorizma kojim se samo poveÊava broj potencijalnih ili istinskih terorista.

- Administracija je znala, to su joj obavjeπtajne agencije prenijele, da ako intervencija u Iraku ne uspije da Êe se u svijetu broj terorista usedmostruËiti. No, oni su jednostavno ignorirali to upozorewe - rekao je izmeu ostalog. »omski je oπtro kritizirao i koncept Bila Klintona (Bill Clinton) koji je zagovarao da u nuklearnom sukobu SAD trebaju biti dræava koja Êe prva napasti.

- Pazite, to je Klinton. Ne Nikson, oba Buπa ili Ajzenhauer. Klinton! Isti Klinton preporuËivao je da SAD imaju na raspolagawu i snage koje izvana gledano nisu pod efektivnom kontrolom. Nije teπko pogoditi πta je wihov zadatak - naveo je »omski.

On je, pred kraj svog govora, Ëestitao demonstrantima u Gezi parku u Istanbulu na odluËnosti. Istakao je da taj protest demonstracija nezadovoqstva graana i wihov sukob s buldoæerima koji æele uniπtiti posqedwi djeliÊ starog Istanbula. »omski je na kraju istakao i da neki ustanci qudi daju ohrabrujuÊu poruku.

- Latinska Amerika je zahvaquÊi ustancima gotovo u cjelosti sa sebe skinula 500 godina stari smrtni zagrqaj Zapada - istakao je on.

29.6.2013, (Podvukla - Iskra)

"Dnevni avaz", BiH

Iskra 1. avgust 2013.

ГОВОР ПРОФЕСОРКЕ ДРАГИЋЕВИЋ, КАО ОГЛЕДАЛО САВРЕМЕНЕ СРБИЈЕ

Током писања наших чланака из претходних бројева на тему деструктивности демократског система образовања, одиграла су се два догађаја која у потпуности дају за право нашим запажањима, и која на свој начин представљају једну вишу консеквенцу процеса моралног краха и урушавања постојећег система образовања у Србији.

Први догађај, јесте скандал са уличном продајом тестова за малу матуру, који узгред није изазвао никакву логичну политичку последицу у виду моралног чина оставке или разрешења надлежних функционера, што је опет показатељ владајућег системског неморала и неодговорности који владају сред овдашње демократско-политикантске котерије. А о таквом жалосном стању, сведочи на свој начин и други актуелан догађај који се тиче теме образвања, а који је последњих недеља доспео у жижу јавности. Реч је о „контроверзном” говору професорке Филолошког факултета у Београду, Рајне Драгићевић, изложеном поводом апсолвентске вечери и посвећеном њеним студентима, а који због снаге својих порука није могао дуго да остане затворен међу зидовима факултета, те је постао предмет јавних похвала и осуда.

Дистанцирајући се од свих оних који се због говора осећају прозваним, али и од оних који се са њим некритички и апослутно саглашавају и одушевљавају, осврнућемо се на суштину професоркиног излагања, уз указивање на оне добре, али и на сувишне елементе истог. Наиме, чињеница је да говор претендује да разобличи срж актуелних друштвених проблема у Србији, те да будуће генерације професора (данашњих апсолвената) подстакне на пружање отпора оним друштвеним факторима који су препознати као узроци деструктивне стихије. Стога, анализа самог говора као и реакција јавности на њега, добар је повод за наш осврт на суштину проблема данашњег српског друштва, а који се доследно могу схватити искључиво ако се посматрају са хришћанско-органског становишта.

Управо са таквог становишта, не можемо а да не похвалимо колективистичко-национални приступ професорке Рајне, која сматра да је битна дужност професора српског језика, усађивање и гајење љубави према свом народу. Наравно, овакав став велика је саблазан за читав конгломерат мондијалистичко-евроунијатских жречева који подржавају просец уништавања национал-васпитног карактера предмета „Српски језик и књижевност”, који се спроводи већ тринаест година. Дакле, кауза професоркиног говора јесте фокус на нужност народно-моралне обнове, али треба рећи да је за њену реализацију, неопходна и правилна дијагноза постојећег стања, која мора да буде лишена сваке површноIskra 1. avgust 2013.

сти и непрецизности.

Наиме, оно што је у говору прокламовано као узор правилног понашања, односно вредносни идеал, јесте појам „професор”. Уз несумњиву добру намеру аутора говора и несумњиву исправну суштину и значај истог, не можемо а да не укажемо на ову аномалију, не због тога што тражимо „длаку у јајету” већ због тога што се ради о типичној заблуди, односно општем месту критике друштва са класичног патриотског становишта, која пословично није довољно коренита, те није фокусирана на нужну промену погледа на основе на којима заједница почива.

И ту полазимо од погрешно задатог узора - појма „професор”, који је у говору, супротстављен појмовима „тајкун”, „менаџер”, „естрадна личност” или „старлета”. Али, у том случају, шта са професорима који су неморалнији од „тајкуна” или „старлета"? Има таквих понајвише међу универзитетским, па и међу школским на којима је акценат у професоркином говору. Наиме, није толико проблем Србије у појавама које су зло саме по себи. Један ветар их је нанео у једном тренутку, неки други ће их однети, и у том контексту „старлете" су последица, а не узрок.

Проблем је „бљутава со", односно појаве које су номинално у свом архетипу исправне и узорне, као што је нпр. појам - професора. А у говору, се појам професора апсолутизује као вредносни критеријум, што је како рекосмо, данас крајње неоснована и погрешна поставка. Други проблем јесте дух времена који рађа лоше укусе и лоше критеријуме, а за то су криви либерал-демократски систем који јемчи негативну селекцију при одабиру „елите” коју чине (између осталих) и наопаки професори, и који такође јемчи одржавање атмосфере у којој царује бездушна, рекламаторска и капиталистичка „култура”, а која је пак заштићена принципима владавине профита.

Она је тесно повезана са једним од кључних узрока свега поменутог, а то је владајући модел лабаве или разбијене породица која махом или не уме или не успева да ублажи деструктиван и неминован медијски утицај на формирање укуса и вредносних критеријума код деце. Конкретно када је реч о „старлетама”, које је професорка ставила у први план негативних примера, треба рећи да када данашњим мушкарцима такве представе жена не би биле пожељне, не би свакако ни оне „ницале попут печурака после кише”. А и сама борба против тзв. „старлета" као облика медијске проституције је суштински непотребна, јер лишене своје „хране”, медисјке проститутке не могу опстати, а њихова једина храна јесте популарност (позитивна или негативна). Дакле, решење је игнорисање, а не

23

Zapad uvek... pre u smislu nadzirane nezavisnosti, najavivπi da nakon reπavawa tog problema na red dolaze Vojvodina, Raπka oblast i „jug Srbije.”

"Insistirawe na Kosovu kao delu Srbije destabilizovalo bi Srbiju, i onda bi moglo da bude otvoreno pitawe Vojvodine, koja je nova u Srbiji.

To nije pretwa, to je analiza" upozorio je joπ tada ambasador NemaËke Andreas Cobel.(9) Sve πto NemaËka Ëini Srbiji do danas, Ëini upravo po scenariju o kojem je govorio Cobel.

Iz svega navedenog vidi se da je NemaËka Srbiji uputila potpuno jasan ultimatum u vezi priznawa KiM, kao i da su politiËari na vlasti u Beogradu potpuno obaveπteni o wemu, ali i da napredwaci i socijalisti svojim izjavama u kojim tvrde da ovaj uslov ne postoji, namerno obmawuju graane Srbije. Oni to Ëine jer poput DOS-a i DS nastoje da profitiraju propagirajuÊi put Srbije u EU, kao put bez alternative. Na ovaj naËin politiËari na vlasti obmanom osvajaju politiËke poene i sa predstavnicima EU u Srbiji dele novac koji stiæe iz Brisela i srpskog buxeta, dok stanovniπtvo Srbije ubrzano siromaπi. Nije tajna da savetnici EU u Srbiji primaju 800 evra dnevno (πto je suma koju proseËni graanin Srbije zaradi za tri meseca) i da je dug put Srbije u EU za wih veoma unosan posao. U tom smislu Aleksandar VuËiÊ je najavio da se o troπku graana sprema armija od 3000 dobro plaÊenih „struËwaka” koji trebaju da nastave Sizifov posao pribliæavawa EU.(10) Meutim, na toj stranputici koja suπtinski poËiva na prevazienom konceptu unipolarnog sveta zavisnog od SAD, Srbe Ëekaju samo joπ veÊa stradawa i sve pogubnije odluke reæima u Beogradu kojim Êe se sve viπe i sve jasnije ukidati atributi srpske dræavnosti.

Boris ALEKSI∆ Fond strateπke kulture 6.7.2013.

(Podvukla - Iskra) -------------------(1) http://srb.fondsk.ru/news/2013/07/05/kacinsrbiia-dobila-datum-nisam-cuo.html (2) http://srb.fondsk.ru/news/2013/07/03/nikolihizgleda-da-nemachka-trazhi-da-priznamo-nezavisnost-kosova.html (3) http://srb.fondsk.ru/news/2013/07/02/delo-srbiia-nagradena-sargarepom-koia-ios-niienikla.html (4) http://www.nspm.rs/hronika/koha-ditore-sledeci-uslov-beogradu-da-omoguci-kosovu-statusposmatraca-u-un-q.html (5) http://srb.fondsk.ru/news/2013/07/05/uoci-pregovora-sa-eu-kosovo-mora-da-ispadne-iz-pre 6) Danas, 09.06.2013. godine.

(7) http://www.politika.rs/rubrike/Politika/262121.sr.html (8) http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/ambasadornemacke:-i-clanstvo-kosova-u-un-treba-da-senadje-na-stolu_366002.html (9) http://www.politika.rs/rubrike/Politika/t25046.sr.html (10) http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:442353-Sef-pregovarackogtima-ceka-rezove-u-Vladi

22

Zapad Êe pomoÊi... (sa str 20) prema klasiËnom evropskom sistemu nacionalnih dræava, pre svega prema wegovim nosiocima na pravoslavnom slovenskom Istoku.

Spoznaja ovog afiniteta predstavqa kquË za razumevawe motiva Zapada na Balkanu i trajnog antiruskog, pravoslavofobnog stava koji preovlauje naroËito u Sjediwenim Dræavama.

Plodovi Êe biti jednako gorki kao i 1914.

Pre ili kasnije i Amerika i Evropa imaÊe razloga da zaæale zbog teæwe da preko tuih lea kupe islamsku blagonaklonost.

SauËesniπtvo zvaniËnika Srbije u tom projektu podseÊa nas na starogrËku maksimu da, kada bogovi nekoga reπe da uniπte, oni mu prvo uzmu pamet.

Duæ Zelene transverzale Pandorina kutija je πirom otvorena, a demoni haraju. Cenu Êe pre svih platiti pravoslavni narodi evropskog jugoistoka, koji su danas mawe gospodari svoje sudbine nego u bilo koje vreme od Balkanskih ratova do danas.

Srbija bi morala da bez zazora kontrira neoosmanskoj reviziji istorije na medijskom, publicistiËkom i akademskom frontu. Treba insistirati na Ëiwenici da je Turska predstavqala imperijalnu silu, da je borba balkanskih hriπÊana za osloboewe u 19. veku predstavqala proces antikolonijalne emancipacije, a da neoosmanizam za bivπe osmanske podanike ima iste konotacije kao neonacizam za Jevreje. Ovo je naæalost malo verovatno jer je spoqna i bezbednosna politika Republike Srbije u rukama qudi koji su iskustveno, intelektualno i moralno nedorasli zadatku koncipirawa, promovisawa i odbrane nacionalnih i dræavnih interesa. Posle briselske kapitulacije maltene je nebitno da li je reË o zlonamernom predumiπqaju ili grotesknom diletantizmu, ili (verovatno) spoju oba elementa.

I neoosmanizam i evroatlanski integralizam predstavqaju programe amalgamacije koji imaju za ciq uniπtewe starog sistema zasnovanog na su-verenitetu dræava i nacija definisanih po etniËkom, jeziËkom, kulturnom i teritorijalnom kriterijumu. „Vizije” Erdogana i Davutoglua sa jedne strane, Brisela i Vaπingtona sa druge, saglasne su u nepriznavawu legitimnost alternativnih formi politiËkog, druπtvenog i kulturnog organizovawa i wihove demonizacije i kriminalizacije ukoliko odbiju da se potËine kontroli metasistema.

Neoosmanska Turska i postmoderni Zapad stoga imaju zajedniËki interes u lomqewu Srba u celini i uniπtewu RS posebno. Ovo nije isprazna retorika niti konspiracijama opsednuta paranoja, veÊ trezvena, empirijski utemeqena procena.

Fakti, 26.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

Sra TrifkoviÊ

Iskra 1. avgust 2013.

Skup meunarodne grupe „Postglobalizacija” u Kijevu

ZEMQE ISTO»NE EVROPE NE∆E DA BUDU JEFTINA RADNA SNAGA ZAPADA Zemqe IstoËne Evrope su se nadale da Êe, sledeÊi ekonomske recepte Vaπingtona i Brisela, postati centar, a postale su posluπna ekonomska periferija i - prema starom ameriËkom receptu izvor jeftine radne snage koji treba da podræava ekonomiju Zapada. Ipak, moguÊe je da je svetska kriza 2008. oznaËila kraj ekonomske hegemonije SAD i wihovih finansijskih institucija, dok su zemqe BRIKS-a pokazale da je moguÊe razvijati se i bez Vaπingtona. Ova i druga pitawa su razmotrena na zanimqivoj konferenciji u Kijevu. „Ruska reË” prenosi najzanimqive momente...

Globalna ekonomija neoliberalizma dovela je zemqe IstoËne Evrope u joπ veÊi Êorsokak od onoga u kome su se naπle posle raspada Sovjetskog Saveza. ©ta da se radi sa Evropskom unijom, kakva je buduÊnost BRIKS-a i gde traæiti izlaz iz krajwe teπkih posledica svetske ekonomske krize? U Kijevu su odgovore na ova pitawa træili uËesnici nauËne konferencije „Epoha posle neoliberalizma: kriza i buduÊnost IstoËne Evrope”, koju je organizovala meunarodna inicijativna grupa „Postglobalizacija”.

Zemqe IstoËne Evrope su mislile da Êe postati deo centra, jer su im teoretiËari sa one strane okeana obeÊavali procvat zahvaqujuÊi prelasku na „slobodno træiπte”. I mada sve zemqe u regionu joπ uvek imaju πanse da se razvijaju daleko samostalnije, ipak Ëitav region zasada ima status posluπne periferije Zapada.

Svi se slaæu da delovawe po neoliberalnim receptima Meunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Evropske unije i SAD viπe ne moæe biti osnova razvoja IstoËne Evrope. Za prevazilaæewe krize neophodna je kvalitativno drukËija strategija, uvereni su uËesnici kijevske konferencije.

Period 1982-2008. je vreme procvata neoliberalizma, poznatog i kao „Vaπingtonski konsenzus”. U tom periodu, kako istiËe ruski politikolog Boris Kagarlicki, ameriËke finansijske korporacije su ojaËale, a SAD su bile centar svetskih ekonomskih procesa i globalni politiËki hegemon. Meutim, 2008. se stawe na svetskom træiπtu pogorπalo i poËela je velika kriza, koja je izbacila u prvi plan mnoπtvo nedostataka neoliberalnog sistema.

Stanovnicima IstoËne Evrope su jedan od moguÊih puteva razvoja ukazali Brazil i Indija, jer su to zemqe koje su delimiËno veÊ odstupile od neoliberalizma, kaæe Nikola Bulard.

Sadaπwe poteπkoÊe vuku svoje korene iz 80-ih godina proπlog veka, kada su SAD Ëitavom

Iskra 1. avgust 2013.

svetu nametnule svoj scenario razvoja, uvereni su ekonomisti. Amerika je pomoÊu neoliberalne ekonomske teorije i recepata koje su dareæqivo delili Meunarodni monetarni fond i Svetska banka uspela da uËvrsti svoj poloæaj svetskog hegemona, i ne zanima je koliko je to koπtalo druge zemqe i koliko Êe ih joπ koπtati.

PodseÊamo da su u to vreme zemqe „treÊeg sveta” tek izaπle iz krize 1970-ih. Mnoge od wih su neposredno pre toga stekle nezavisnost i sve su teæile da se samostalno razvijaju. Sa druge strane, SAD su u to vreme izgubile rat u Vijetnamu i mnogima se Ëinilo da svet postaje drugaËiji, slobodniji i praviËniji...

Pa ipak, kako istiËe australijski publicista Nikola Bulard, Ëlan meunarodne nauËne grupe „Postglobalizacija”, nove dræave su oslabqene zbog poveÊawa kamata na kredite dobijene od Zapada, suoËile su se sa rastom inflacije i na kraju su prihvatile ameriËke ekonomske recepte. Hegemonija SAD je oËuvana, mada je svetska ekonomija sada drugaËija.

Tokom priliËno dugog perioda ameriËki recepti su nekako funkcionisali, ali se pokazalo da se pomoÊu wih ne moæe prevaziÊi nova velika kriza. I pored svih mera koje se preduzimaju kriza nikako nije prevaziena, nego je samo privremeno obuzdana. „Nevoqa je u tome πto su robnonovËani odnosi uvoeni tako da nijedna zemqa nije dobila obeÊani procvat ekonomije, ali je zato transnacionalni kapital izvukao veliku dobit”, konstatuje Kristof Agiton, francuski ekonomista i jedan od osnivaËa Asocijacije za oporezivawe finansijskih transakcija i pomoÊ graanima.

Moæda Êe se ispostaviti da je globalna ekonomska kriza krajem prve decenije 21. veka zapravo bila poËetak kraja ameriËke dominacije.

Novi recepti razvoja nacionalnih ekonomija veÊ postoje, i uopπte im nije potreban Vaπington da bi se uspeπno primewivali. »ak i u periodu pre krize mnogi kritiËari globalnog kapitalizma iz zemaqa bivπeg IstoËnog bloka konstatovali su da je na delu konzervacija siromaπtva. „Nizak æivotni standard posle træiπnih reformi izazvao je u druπtvu razoËarawe u neoliberalizam”, piπe rumunski pisac Vasile Ernu. Po wegovim reËima, nisu se opravdale nade u globalizaciju kao proces svetske integracije. U Evropsku uniju su takoe polagane ogromne nade, ali ispostavilo se da ona za svoje graane nije „zajedniËki dom”, nego sistem nacionalne segregacije. Takav neravnopravan poloæaj se uËvrstio svuda, πto uopπte nije u (Kraj na str. 14/2)

11

Narodni front - ili zaπto smo doæiveli poraz?

Dato `zeleno svetlo` - do `datuma` joπ mnogo ucena

STRANKE NISU RE©EWE - VE∆ DEO PROBLEMA Tek na temequ realne procene aktuelnog trenutka i sopstvenih potencijala moguÊe je zidati novu organizaciju otpora Prvi korak u samoosveπÊivawu svih nas koji se smatramo rodoqubivom opozicijom vladajuÊem reæimu DaËiÊa, VuËiÊa i DinkiÊa moralo bi da bude priznawe da smo doæiveli poraz i da se naπa rascepkanost u viπe kolona pribliæila taËki u kojoj Êe na sledeÊim izborima kompletna patriotska opozicija, ako se ne bude udruæila, ostati ispod cenzusa. Postavqa se najpre pitawe kako smo doπli u ovako nezavidnu situaciju?

Pre svega treba imati u vidu da do pre godinu dana - a posle viπe od 20 godina ekonomskih sankcija, bombardovawa, haπkih presuda, finansirawa prozapadne opozicije i NVO agenture i svih drugih oblika specijalnog rata protiv Srbije zapadni projekat kolonijalne vlasti nije bio u potpunosti uspeo jer se veliki deo javnosti i politiËkih stranaka i daqe opirao potpunom poniæavawu i raspadu Srbije, posebno po pitawu Kosova i Metohije. Zato je bilo potrebno organizovati najveÊu obaveπtajnu akciju stranih centara moÊi do sada: prevoewe vodeÊih politiËara nacionalnog opredeqewa u redove evrounijata i prozapadnih posluπnika. Uspehom ove tajne operacije otvorio se prostor da se uvede red i u sve druge neposluπne delove srpskog druπtva, koji su donedavno odolevali evrounijaÊewu. Treba, dakle, imati u vidu da su u posledwih godinu dana pacifikovane sve taËke druπtvenog otpora okupaciji: politiËke stranke, intelektualna elita, SPC, navijaËi... i da su danas ostali samo mali xepovi otpora koji se nalaze pod ogromnom finansijskom i medijskom cenzurom. Sve to se posebno oËitovalo na protestima protiv izdajniËkog briselskog sporazuma, kada je bilo osnova za „Srpsko proleÊe” i ruπewe vlasti, ali su zakazale sve dosadaπwe nacionalne snage: od stranaka, preko inteligencije, do SPC i navijaËa. Ako tada nije doπlo do sinergije zajedniËkog antireæimskog nastupa, to ne znaËi da su u pitawu nepremostive liËne sujete, veÊ da je neko odliËno odradio posao kontrole nad svim ovim snagama i wihovim delovawem.

VELIKA PREVARA Stoga je lako shvatiti rodoqube koje je danas uhvatila Ëamotiwa zbog nagomilanih istorijskih poraza srpskog naroda, ali nije moguÊe razumeti one koji prestaju da se bore ili samo kritikuju sa distance internet-patriotizma jer se iz wihovih kritika jasno vidi da operativno nikada nisu sami probali da neπto urade.

Zaπto je vaæno prihvatiti svest o porazu?

Jer Êe nas liπiti laænih oËekivawa i pogreπnih projekcija sopstvene snage. Tek na temequ realne procene aktuelnog trenutka na politiËkoj sceni i u narodu, kao i sopstvenih potencijala, moguÊe je zidati novu organizaciju otpora, pre svega na potpuno novim naËinima od ovih dosadaπwih koji su se pokazali neuspeπnim.

Druga vaæna konstatacija je da æivimo u

12

najveÊe doba medijske cenzure i manipulacije u novijoj politiËkoj istoriji, s tim πto je stepen politiËke prevare doæiveo vrhunac. Laæno predstavqawe poËelo je joπ pre izbora - kroz laæna predizborna obeÊawa. DaËiÊ je govorio „Ëvrsto, jasno, odluËno”. Toma NikoliÊ je obeÊavao da Êe poniπtiti sve dogovore koje je Borko StefanoviÊ postigao u Briselu. Aleksandar VuËiÊ je govorio da Mlaan DinkiÊ mora zavrπiti u zatvoru. DinkiÊ je tvrdio da nikada ne moæe saraivati sa SNS i da Êe javna preduzeÊa osloboditi partijskog zapoπqavawa. Sve su slagali.

Potom je usledila najveÊa izborna kraa u posledwih nekoliko izbornih ciklusa. Dveri i SRS, koji su protiv ulaska Srbije u EU, su gurnuti ispod cenzusa, a evrofanatici LDP i URS podignuti iznad cenzusa. Tomi NikoliÊu je Brisel Ëestitao pobedu na predsedniËkim izborima tri sata pre zatvarawa biraliπta. NikoliÊ je izneverio i svoje obeÊawe da Êe ispitati izbornu krau i kazniti poËinioce. ©ta su uradili u meuvremenu? Izdali su Kosovo i Metohiju, staju na stranu protiv Republike Srpske, nastavqaju sa ogromnim zaduæivawem dræave, prodaju poqoprivredno zemqiπte strancima, uvode GMO seme i hranu, zapoπqavaju nove i nove partijske kadrove u dræavnu administraciju, ukinuli su sve carine na uvoz robe iz EU i spremaju totalnu rasprodaju preostalog prirodnog i privrednog bogatstva, kompletnu ekonomiju i daqe vodi u bankrot dosadaπwi ubica domaÊe privrede...

NOVI PLAN Sada moramo kovati novi plan nacionalnog sabirawa snaga, kako reËe Miloπ Crwanski joπ pre 80 godina. Potrebno nam je neπto πto su Dveri pokrenule kao ideju joπ pre viπe od dve godine, a πto je danas aktuelno u Rusiji, a to je Srpski opπtenarodni front: da u jednu zajedniËku borbu saberemo sve one koji su rodoqubi, koji se ne predaju, koji su spremni da se suprotstave, koji su poniæeni i uvreeni, koji nisu podlegli Velikoj Prevari. Stranke definitivno viπe nisu reπewe, stranke su deo problema. Potrebno nam je neπto novo. A okidaË za naπe sabirawe biÊe socijalnoekonomski slom dræave koji sledi i koji se ne moæe izbeÊi.

Nema niti jednog razloga za maloduπnost i predaju. Velika Prevara je moæda na vrhuncu, ali posle vrhunca sledi pad i otreæwewe velikog dela naroda. Tada Êe se graani Srbije zapitati πta je alternativa. Alternativa svakako ne mogu biti DS, LDP ili bilo koja stranka uopπte, πto je najboqe video Putin liËno i distancirao se Ëak i od vodeÊe stranke vlasti, Ëiji je predsednik bio i preπao na Ëelo Ruskog opπtenarodnog fronta. Kada i u Srbiji sazriju to vreme i ta svest - tada treba da bude delatno spreman Srpski opπtenarodni front i stane na Ëelo naroda.

Standard, 4.7.2013 (Podvukla - Iskra)

ZAPAD UVEK IMA SPREMAN ©TAP ZA SRBIJU Dugih trinaest godina prozapadne vlade u Beogradu pokuπavaju ustupcima i ærtvovawem nacionalnih interesa da kupe Srbiji mesto u EU, iako sve to vreme iz Brisela Srbi dobijaju stalno nove ucene. Ta Ëiwenica se najboqe vidi na primeru aktuelne vlasti napredwaka i socijalista. Iako su wihovi lideri Aleksandar VuËiÊ, Tomislav NikoliÊ i Ivica DaËiÊ povukli poteze bez presedana u istoriji i uspostavili granicu izmeu Srbije i wene juæne pokrajine, priznali vladu teroriste i kriminalca Haπima TaËija, te Briselskim dogovorom ukinuli srpske dræavne institucije na KiM, Zapad im je umesto πargarepe ponovo dodelio πtap. Srbija oËigledno nije dobila datum poËetka pregovora sa EU zbog kojeg je ærtvovala svoje Kosovo i Metohiju, a do koje mere Brisel ismeva i poniæava Beograd vidi se iz aktuelnih izjava Jelka Kacina koji poruËuje da o datumu ne zna niπta ali da Srbi moraju joπ da se potrude kako bi u svom Sizifovom poslu otiπli jedan korak napred. „Ja bih rekao da je Srbija dobila zeleno svetlo, iako ovde svi govore da je dobila datum. Ja o datumu ne znam niπta, jer Êe datum izabrati sama Srbija sledeÊim koracima kojima Êe pokazati koliko je posveÊena, i s reËi preÊi na delo” poruËio je izvestilac Evropskog parlamenta.(1) A koji su to sledeÊi koraci?

Tomislav NikoliÊ se u Zagrebu nedavno, naizgled zateËen, zapitao da li NemaËka zaista traæi od Srbije da i zvaniËno prizna nezavisnost KiM. „Postoje uslovi Bundestaga koji Êe biti veoma teπki za ulazak u EU, zato πto su motivisani nemaËkim priznawem kosovske nezavisnosti, rekao je NikoliÊ u intervjuu za hrvatsku TV. On oËekuje da od Merkelove dobije odgovor na pitawe da li se u uslovima koje je usvojio Bundestag, zapravo krije, zahtev da Srbija pre ulaska u EU, prizna nezavisnost okupiranih teritorija. (2) Moramo da konstatujemo da se u ultimatumima iz Berlina niπta ne krije, veÊ da je sve jasno kao dan - NemaËka odavno zahteva od Srbije da se odrekne svoje juæne pokrajine i podræi wen istorijski projekat stvarawa velike Albanije. Vlast u Beogradu, bez obzira na sva medijska iπËuavawa wenih lidera to upravo i Ëini.

Povodom odluke Evropskog saveta o uslovima za poËetak pregovora Srbije sa EU, qubqansko „Delo” piπe da Srbija joπ uvek nije nagraena πargarepom. Iako u zakquËcima nema dodatnih uslova za poËetak pregovora, voe EU ne nameravaju da upale zeleno svetlo ako Briselski dogovor (o normalizaciji odnosa s Kosovom) ne bude zaæiveo u praksi", piπe list i dodaje da "Berlin joπ nema interesa da Beogradu, koji je pokazao spremnost da preseËe kosovski gordijev Ëvor, isplati nagradu".(3)

Iz Priπtine jasno najavquju da Êe uskoro uslediti novi pritisci SAD i NemaËke na Srbiju kako bi je prinudili da prihvati Ëlanstvo „Kosova” u UN. SledeÊa prepreka na evropskom putu Srbije mogla bi se pojaviti na jesen u vidu inicijative da se „Kosovu” omoguÊi da dobije status posmatraËa u UN. Uz implementaciju dogovora iz Brisela, to moæe biti kquËni dokaz, pre svega za NemaËku, o normalizaciji odnosa izmeu Priπtine i Beograda. Nakon toga Srbija bi mogla da poËne proces pristupawa EU u januaru, piπe priπtinski dnevnik „Koha ditore”. Diplomatski izvori iz Brisela navode da Êe Ketrin Eπton u Beogradu 9. jula preneti Tomislavu NikoliÊu kako Êe normalizacija odnosa s Priπtinom biti vaæan segment pregovaraËkog procesa, ukquËena minimum u jedno, moæda i u viπe od predstojeÊih 35 pregovaraËkih poglavqa.(4) U isto vreme prozapadni mediji u Srbiji su zapoËeli sa kampawom promene Ustava Srbije i izbacivawa Juæne srpske pokrajine iz wegove preambule, πto jasno ukazuje na Ëiwenicu da SAD i NemaËka zahtevaju i promenu najviπeg pravnog akta u dræavi, kao Ëin konaËne kapitulacije Beograda. „Ustav Srbije mora biti promewen najkasnije do zakquËewa Sporazuma o pristupawu Evropskoj uniji, ali bi poËetak pregovora sa EU mogao da bude povod za ozbiqne razgovore o toj temi”(5), piπe list Danas, kojem je Aleksandar VuËiÊ nedavno uputio reËi hvale i izraze najdubqeg poπtovawa, oznaËivπi ga kao uporiπte „evropske Srbije”.(6) Nataπa Vunπ struËwak NemaËkom savetu za spoqne poslove, nedavno je otkrila da je vlastima u Srbiji jasno stavqeno do znawa da moraju da priznaju nezavisno KiM. Ona je na pitawe novinara da li je Berlin stavio jasno do znawa Beogradu da postoji taj uslov odgovorila: „Mislim da im sve jasnije to govore, a to sam Ëula i od dva poslanika Bundestaga i jednog visokog nemaËkog diplomate, koji kaæu da nije moguÊe da Srbija ue u EU bez priznawa Kosova. Mislim da se uopπte viπe i ne razmatra da bi Srbija mogla da ponovo pod svoju vlast stavi Kosovo. S druge strane, postoje i praktiËne stvari zbog kojih Êe se insistirati na priznawu Kosova, kao πto je na primer predstavqenost Srbije u Evropskom parlamentu u kojem ubedqiva veÊina podræava nezavisnost Kosova.”(7) Pored toga i ambasador NemaËke Hajnc Vilhelm izjavio je da je Ëlanstvo „Kosova” u UN jedno od pitawa koje treba da se nae "na stolu" u Briselu kao i da Berlin æeli da se odnosi Beograda i Priπtine podignu na nivo ambasadora.(8) Jedan drugi nemaËki diplomata je joπ pre 6 godina izjavio da problem KiM treba reπiti πto

Boπko ObradoviÊ

Iskra 1. avgust 2013.

Iskra 1. avgust 2013.

21

Zapad Êe...

BeËa 1683. godine. Islamski prodor u Evropu preko Balkana jedan je od najveÊih uspeha islama u 20. veku”.

I Xon ©indler, profesor strategije na Vojno-pomorskoj πtapskoj akademiji SAD i autor seminalne studije Nesveti rat, saglasan je sa ovom dijagnozom. Transverzala odraæava Hantingtonov Sudar civilizacija, paradigmatski sluËaj linije procepa izmeu islama i ostatka sveta.

VeÊina balkanskih muslimana æivi u kompaktnim pojasevima teritorije duæ Transverzale.

Postoje samo dve znaËajne pukotine u tom lancu.

Jedna je u istoËnoj Makedoniji, gde nepunih sto kilometara vazduπne linije deli najistoËnija albanska sela kod Kumanova od najzapadnijih naseqa Pomaka u jugozapadnom πpicu Bugarske, u Blagoevgradskoj oblasti.

Druga je u trouglu Nova Varoπ-PrijepoqePqevqa u Raπkoj oblasti, duæ puta i pruge Beograd-Bar. Meutim, geografska raspodela uporiπnih punktova Transverzale prikriva wenu vitalnost i potencijalne buduÊe dimenzije prosto zato πto se hriπÊanske zajednice na Balkanu nalaze u demografskom sunovratu. Stopa rasta je negativna u svim zemqama regiona sa hriπÊanskom veÊinom, u nekima katastrofalna. Nasuprot tome, muslimani imaju najveÊu stopu priraπtaja u Evropi, a Albanci su na vrhu liste. Ako se trend nastavi, muslimani Êe imati prostu veÊinu na Balkanu do kraja iduÊe decenije.

TURSKA U INTERESU SAD I EU Neoosmanizam je naπao geopolitiËki oslonac u Transverzali i istovremeno predstavqa bitni preduslov oæivqavawa islama i na wemu zasnovane etniËko-kulturne samosvesti duæ koridora.

Bez izvora politiËke, ekonomske i duhovne podrπke na jugoistoËnom πpicu Evrope, bez matiËnog sidriπta na Bosforu, islamski preporod u bivπim otomanskim posedima ne bi bio moguÊ.

Notorna Ëiwenica da za dugi niz godina nema ni govora o ulasku Srbije u EU ide na ruku turskim ambicijama jer zvaniËni Beograd ostaje bez alternativnih opcija i ideja (da pare ne pomiwemo). S druge strane, i Brisel i Vaπington prihvataju proaktivnu ulogu Turske kao neootomanskog hegemona.

Problem turskih ambicija na Balkanu postoji. On neÊe biti reπen bez trezvene dijagnoze stawa i bez kritiËkog preispitivawa srpke politike i srpskih iluzija tokom proteklih deset godina - setimo se samo bezbrojnih susreta TadiÊa i JeremiÊa sa Erdoganom i Davutogluon.

Stvarnost je neumoqiva: kako konstatuje prof. Rafael Izraeli sa Trumanovog centra Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, „Muslimani su uspostavili kontinuitet koji zabija klin u hriπÊansku Evropu. Zapad ravnoduπno posmatra tu

20

pojavu jer se nada da Êe na tom terenu nastati navodno neratoborni islam turskog tipa. S obzirom na uspeh fundamentalista u Turskoj, nema izgleda da Êe se te nade ispuniti.”

Po zapadnim podacima rezultat NATO agresije i `demokratskih` promena

Zapadna politika u jugoistoËnoj Evropi tokom dve protekle decenije iπla je na ruku teæwama navodno prozapadnih muslimanskih zajednica duæ geografske linije koja vodi iz Turske na severozapad, uz uporedno nametawe „multikulturalizma” koji samu Evropu rapidno mewa, demografski i kulturno.

Po proceni SRJ 78 milijardi dolara, ne raËunajuÊi `prodaju` KiM i svega na wemu od 220 milijardi dolara

Sa matematiËkom preciznoπÊu moæemo predvideti da Êe Vaπington i Brisel dati æustru podrπku „autonomnom” Sanxaku koji bi povezivao Kosovo s Bosnom, kada (ne „ako”) i to pitawe bude „internacionalizovano”. VeÊ znamo da su bezrezervno opredeqeni za unitarizaciju BiH. Daleko od toga da doprinosi miru i regionalnoj stabilnosti, politika Turske na Balkanu ima πest bitnih odrednica: 1. Teæwa za kontrolom nad joπ nepovezanim segmentima Transverzale, koja Êe se u Srbiji izraziti kroz zahtev za sve veÊom autonomijom „regije Sanxak” sa muslimanskom veÊinom, u koju Êe biti utopqene opπtine Priboj, Prijepoqe i Nova Varoπ sa srpskom veÊinom; 2. Teæwa za sve veÊom centralizacijom Bosne i Hercegovine i ukidawem Republike Srpske kao „genocidne tvorevine” sa hipotekom „Srebrenice”; 3. PreÊutno podsticawe velikoalbanskih aspiracija prema Makedoniji, Crnoj Gori, GrËkoj, ali pre svega prema krwoj Srbiji (Preπevo, Medvea, Bujanovac, potom Toplica); 4. Daqa verska radikalizacija i etniËko redefinisawe muslimana u Bugarskoj, uz zahtev za wihovu teritorijalnu autonomju u podruËju Rodopa; 5. Daqe πirewe islamske propagande preko rastuÊe mreæe xamija, islamskih centara, NVO i „dobrotvornih fondacija” duæ Koridora; a pre svega 6. Eskalacija turskih regionalnih ambicija kroz pokretawe imigracionih trendova, pre svega u Srbiji, pod firmom „restitucije potomaka prognanika” iz 1878-1912. Zahtev prihvatawa imigranata iz Turske biÊe joπ jedan dokaz spremnosti Srbije na evrointegracije (imigracija je „evropski fenomen”) i prevazilaæewe predrasuda proπlosti.

STRATE©KA GRE©KA Podsticawem svojih nesuenih islamskih klijenata na Balkanu, SAD i zapadna Evropa prave strateπku greπku uporedivu po uËinku austro-ugarskom ultimatumu Srbiji iz jula 1914. godine. »ak i van izvitoperenih parametara realpolitike, postoji ideoloπki afinitet izmeu savremenog Zapada i neoosmanizma. Nije reË samo o Balkanu kao uteπnoj nagradi Ankari za neulazak u EU. Ovaj afinitet nije (samo) interesni nego je i ideoloπki. On omoguÊava Briselu i Vaπingtonu da sa Ankarom nalaze zajedniËki jezik u antagonizmu (Kraj na str. 22/2)

Iskra 1. avgust 2013.

SRBIJA NETO ©TETI 8 MILIJARDI $ Sve vlade u Srbiji od 2001. godine do danas rade u korist πtete svojih graana i nacionalnih interesa, a za rad moÊi vladajuÊih oligarhija i stranih interesa u Srbiji. Srbija ima oko 30 odsto nezaposlenih, oko 30-40 odsto „sive ekonomije”, ima 90 bogatih „teπkih” oko 11 milijardi dolara i svaki graanin Srbije ima dug oko 800 dolara i povratak na 1989 godinu tek 2022. godine. Sve je ovo povezano sa alavaπÊu vlasti, gubitkom dræavne i politiËke odgovornosti i siromaπewu nacije.

PoliitËke oligarhije od 2000. godine su se „prodavale” stranim interesima i bogatim pojedincima koji vladaju Srbijom. Koliko je koπtao pad MiloπeviÊa? O ovome je govorio Tim Marπal, autor kwige „Igra senki”. Tim Marπalc je svojevremeno za „Nedeqni telegraf” kazao : „To nije nikakva tajna, dovoqno je videti dokumenta ameriËkog Kongresa. Ideja da ja tvrdim da je opozicija dobila ili uzela 60 miliona dolara je - pogreπna!

To je ukupna suma koja je potroπena u Srbiji, na primer, za πtampawe materijala, za obuku, trening.

U kreirawu Otpora, na primer, direktno je uËestvovao ameriËki pukovnik, koji ih je u Maarskoj snabdevao svim i svaËim, a ponajviπe parama. Bilo je keπ isplata. Ne mogu da baratam imenima qudi iz ameriËke tajne sluæbe CIA ili britanske MI 6 koji su radili u Srbiji, iz razumqivih razloga. No, ko je i kako potroπio 60 miliona dolara pomoÊi za ruπewe MiloseviÊa.” ”Pad Slobodana MiloπeviÊa i wegove „politiËke maπine” dakle je mawi od 100 miliona dolara u 2000. godini πto jasno ukazuje da je oligarhija koja je doπla na vlast oktobra 2000. godine bila „na ruke isplaÊena” za promenu vlasti.

MiloπeviÊ je oboren s vlasti i kasnije na Vidovdan 2001. godine isporuËen Haπkom tribunalu bez ikakvih meunarodnih garancija za stabilnost Srbije i temeqnu ekonomsku obnovu po modelu Marπalovog plana.

Sve je izvedeno „prevratniËki” i bez garancija. Prevrat u Srbiji bio je pod okriqem tajnih sluæbi i tajnih fondova bez osnova u meunarodnom pravu pa je teπko bilo da se raËuna na veÊe obaveze finansijera prevrata prema Srbiji. Tako je vlast DOS-a bagatelno izvrπila strateπke poslove za SAD i NATO uz daqi pritisak na Srbiju u svim sledeÊim vladama do danas.

PrevratniËka ekipa uoËi dolaska DOS-a na vlast Ekspertske grupe G 17 je 1999. i 2000. godine procenila da su πtete od NATO agresije na Srbiju-SRJ oko 30 milijardi dolara dok je dræavna komisija SRJ procenila πtetu od oko 100 milijardi dolara.

Ipak je NATO i SAD ali i EU prihvatili πtetu od 30 milijardi dolara kao realistiËnu.

Iskra 1. avgust 2013.

Donacije kao milostiwa posle „Milosrdnog anela” Podaci govore da je Srbija od 2001. do 2011. godine od od Evropske unije (EU) dobila 3,6 milijarde evra bespovratne pomoÊi po miπqewu tadaπweg potpredsednik Vlade Srbije Boæidar –eliÊ. SAD dale 810 miliona dolara Ambasadorka Sjediwenih AmeriËkih Dræava (SAD) u Srbiji Meri Vorlik svojevremeno kazala je da wena zemqa podræava Srbiju u nastojawima da ispuni uslove za prijem u EU i dodala da su SAD druge na listi pojedinaËnih zemaqa, sa uloæenih 810 miliona dolara u Srbiju. NovËane donacije uplaÊene na raËun Narodne banke Srbije (NBS) u korist dræavnih organa i organizacija u Srbiji od 2000. godine do kraja marta 2011. iznosile su 634,7 miliona dolara. Noviji podatak je da je Srbija od EU dobila 4,8 milijardi bespovratne pomoÊi πto je ravno socijalnom odræawu nacije i finansirawu vlasti uz uslove.

Da bi se pokazali kao prijateqi Srbije moÊne dræave su Srbiji pruæile „milostiwu” uz strategiju zaduæivawa kod MMF, Svetske banke.

Najbogatije donacije, skoro 660 miliona evra, stiglo je u 2001., dok ove godine ta cifra iznosi 460 miliona evra. Najviπe pomoÊi EU, viπe od pola milijarde evra, dato je za energetiku, odnosno za remonte elektrana u Srbiji, kao i za zdravstvo, za koje je stigla pomoÊ od viπe od 100 miliona evra. EU po veliËini donacija prate SAD - 612 miliona evra od 2000. godine, NemaËka - skoro 300 miliona evra, Italija - 195 miliona evra, ©vedska - 169 miliona evra, Norveπka - 140 miliona evra i ©vajcarska - 122 miliona evra.

Investicije za okupaciju Srbije U periodu 2001-2011. godine ukupne strane direktne investicije (SDI) u Srbiji iznosile su oko 17 milijardi evra (ili oko 15 milijardi neto), od Ëega je oko 40% investirano u procesu privatizacije privrede i sektora finansija. Navedeni iznos ni izdaleka nije bilo dovoqan za vidqiv oporavak privrede, posebno industrije, jer je oko 35% ukupnog priliva SDI bilo usmereno u sektore nerazmenqivih dobara i usluga, a samo oko 15% ukupnih SDI bile su tzv. grinfild investicije.

Kada se saberu donacije iz SAD i EU i ukupne strane investicije u Srbiji od 2001-2011. godine moæe se reÊi da je cifra oko 22 milijarde evra, πto je za oko osam milijardi evera mawe nego po proceni G 17 plus oko NATO razarawa Srbije, ili za 4,5 puta mawe nego po dræavnim procenama. Ciq „spasiteqa” iz SAD i EU bio je zaduæivawe dræave. Po statistici Ministarstva finansija javni dug Srbije je u aprilu 2013. iznosio je 19,08

13

Srbija neto...

Zemqe istoËne... (sa str. 11)

milijardi evra.

suprotnosti sa „Vaπingtonskim konsenzusom”, jer se wegova koncepcija rasta svetske ekonomije temeqi na jeftinoj radnoj snazi.

„Bagatelizacija” Kosova za dobijawe datuma EU Ako sada sve to poveæemo onda su NATO i SAD ali i EU dobro proπle u Srbiji sa vlastima od 2000. godine do danas uz daleo mawi troπak nego πto su utroπili u vojnoj operaciji „Milosrdni aneo”. Meka moÊ okupacije i protektorata SAD, EU i NATO nad Srbijom je daleko jeftinija i efikasnija od „tvrde moÊi”, odnosno od vojne intervencije. NATO je proglasio svoju akciju prema Srbiji kao „humanitarnu intervenciju” a prilikom obnove Srbije delovao je kao „humanitarna misija”.

Sadaπwa vlada Srbije u borbi za datum za EU, a u kontinuitetu sa preaπwom vladom reπila je da poniπti rezoluciju 1244 SBUN i da se strateπki odrekne svojih geoekonomskih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji i posebno na severu Kosova. Zoran MilinkoviÊ u svojoj studiji KOSOVO - Koncesija kao reπewe za spor kaæe: Da bi odvajawem Kosova i Metohije, Srbija samo na osnovu rezervi ugqa lignita ostala bez 400 milijardi evra. Rezerve lignita na Kosovu su pete po veliËini u svetu i Ëini ih oko 15 milijardi tona πto je 75 odsto ukupnih rezervi tog ugqa u Srbiji. Bez tih kosovskih rezervi, Srbija bi veÊ polovinom XXI veka svoj energetski razvoj morala da zasniva na uvozu.

Rezerve cinka i olova su oko 46 miliona tona, a magnezita osam miliona, πto se procewuje na 8 milijardi, dok rezerve boksita premaπuju 1,6 miliona tona. ZnaËajni su i izvori vode, bogata leæiπta geotermalne energije, kao i oko 580.000 hektara poqoprivrednog zemqiπta. U vlasniπtvu Srba i Srbije je 58 odsto nepokretnosti na Kosmetu, gde je uzurpirano milion katastarskih parcela obradivog zemqiπta, livada i πuma vrednih 50 milijardi evra, a imovina 1.358 srpskih preduzeÊa procewuje se na viπe od 1,5 milijardi dolara. „Vrednost ukupne nepokretnosti druπtvenih i javnih preduzeÊa na Kosovu i Metohiji, na koju pravo polaæe dræava Srbija, iznosi oko 220 milijardi dolara”. Dakle Srbija se odriËe desetina milijardi dolara svojih interesa zarad dobijawa ili Ëekawa na datum za EU i dobijawa ne viπe od nekoliko stotina miliona iz pristupnih fondova EU u narednim godinama.

Danas meu aktivnim politiËarima koji su bili na „donacijama” stranih vlada za ruπewe MiloπeviÊa su »edomir JovanoviÊ lider LDP, mr Mlaen DinkiÊ lider URS-a, Vuk DraπkoviÊ lider SPO. ZnaËajan deo je u DS ali oni su sada deo opozicije i jedan broj NVO. Sada se radi na perfidnom podræavawu poliitËara sadaπwe vlasti da obave vaæne poslove oko Kosova i Metohije i dobiju podrπku za daqu vlast uz simboliËno ekonomsko prisustvo u Srbiji.

Vidovdan, 20.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

14

Tomislav KresoviÊ

Danas je u IstoËnoj Evropi sve prisutnije shvatawe da Êe daqe koriπÊewe neoliberalnih recepata doprineti samo da lokalne ekonomije ostanu na perifernoj poziciji, a to nije ono Ëemu su se nadale. One su mislile da Êe postati deo centra, jer su im teoretiËari sa one strane okeana obeÊavali procvat zahvaqujuÊi prelasku na „slobodno træiπte”. I mada sve zemqe u regionu joπ uvek imaju πanse da se razvijaju daleko samostalnije, ipak Ëitav region zasada ima status posluπne periferije Zapada.

UËesnici kijevske konferencije doπli su do zakquËka da zemqe IstoËne Evrope treba da se oslobode okova periferne pozicije i vrate se na put samostalnog ekonomskog razvoja. „Kriza u Sjediwenim AmeriËkim Dræavama pruæa πansu da se izmeni plan razvoja nacionalnih ekonomija”, tvrdi Tom Rejfer, redovni Ëlan Transnacionalnog instituta i vanredni profesor sociologije na Univerzitetu u San Dijegu.

Stanovnicima IstoËne Evrope su jedan od moguÊih puteva razvoja ukazali Brazil i Indija, jer su to zemqe koje su delimiËno veÊ odstupile od neoliberalizma, kaæe Nikola Bulard. Mere koje su wihove vlasti preduzele omoguÊile su, na primer, lokalnoj maπinogradwi da se razvija, a najveÊu paæwu dræava sada posveÊuje socijalnim problemima.

Sasvim je moguÊ ekonomski razvoj van okvira neoliberalnog „Vaπingtonskog konsenzusa”, uveren je i ruski ekonomista Vasilij Koltaπov. Za to je, meutim, potrebna spremnost da se razvija sopstveno unutraπwe træiπte, da se ne robuje direktivama MMF-a i Svetske banke, da se uvede regulisawe ekonomije i da se poveÊa uloga dræave u ekonomiji. PoveÊawe i zaπtita zajedniËkih træiπta u takvim okolnostima Êe stvoriti bazu za viπepolarni svet i oznaËiti kraj hegemonije SAD. Moæda se u ovom trenutku Ëini da je „Vaπingtonski konsenzus” nesalomiv i da nema alternativu, i moæda nema mnogo zemaqa koje su spremne da odbace neoliberalne recepte, ali ipak se razvoj svetske ekonomije ne moæe zaustaviti. Nije sluËajno Imanuel Valerπtajn, jedan od osnivaËa πkole mikrosistemske analize, veÊ odavno prorekao istorijsku neizbeænost zavrπetka neoliberalne ere i hegemonije SAD. Moæda Êe se ispostaviti da je globalna ekonomska kriza krajem prve decenije 21. veka zapravo bila poËetak kraja ameriËke dominacije.

Novi recepti razvoja nacionalnih ekonomija veÊ postoje, i uopπte im nije potreban Vaπington da bi se uspeπno primewivali.

Ruska reË, 28.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

Anton Uvarov

Iskra 1. avgust 2013.

Neoosmanski prodor Turske na Balkan

ZAPAD ∆E POMO∆I TURSKOJ DA RA©KOM OBLASTI POVEÆE BOSNU I KOSOVO Neoosmanska Turska i postmoderni Zapad imaju zajedniËki interes u lomqewu Srba u celini i uniπtewu Republike Srpske posebno Neoosmanizam kao ideologija i strateπki projekat veÊ duæe od decenije Ëini stub turske spoqne politike. Vek posle poraza u Prvom balkanskom ratu, Ankara aktivno teæi da obnovi dominantni turski uticaj u oblastima koje su bile u sastavu osmanskog carstva. Neoosmanizam oznaËava negaciju kemalizma kod kuÊe, a na spoqnom planu strategiju πirewa na Kavkaz i Centralnu Aziju, Bliski Istok i Balkan.

Na Bliskom istoku, manifestuje se kroz isticawe islama kao zajedniËkog imeniteqa Turaka i Arapa, uz sve æeπÊi antagonizam Ankare prema Izraelu. Na prostorima bivπeg SSSR manifestuje se kroz isticawe turkizma, etnojeziËkog i kulturnog zajedniπtva sa narodima regije.

Na Balkanu se islamizam spaja sa osmanskim neoimperijalizmom, sa jasnim ciqem da evropski Jugoistok postane sfera politiËkog, ekonomskog i kulturnog uticaja Turske. Kao πto je ministar spoqnih poslova Ahmet Davutoglu otvoreno rekao u Sarajevu 2009. godine: „Turska je baπtinik svih vekova osmanske proπlosti, tokom koje su postavqene trajne osnove u istorijskom, ekonomskom i duhovnom pogledu.

Turska i danas ima moguÊnost i pravo da na tim prostorima igra posebnu ulogu... Turska kao naslednica Otomanske imperije ne moæe biti epizodista, veÊ samo protagonista na meunarodnoj sceni... Mi Êemo obnoviti ovaj osmanlijski Balkan... Otomanska stoleÊa Balkana su bila plodotvorna, a sada to naslee treba obnoviti.”

Inkorporacija znatnog dela evropskog Jugoistoka u sferu politiËkog, ekonomskog i kulturnog uticaja Ankare i Istanbula odvija se uz preÊutnu ili Ëak otvorenu saglasnost Vaπingtona i Brisela. Davawe Erdoganu slobodnog prostora za delovawe na Balkanu predstavqa svojevrsnu uteπnu nagradu Turskoj za Ëiwenicu da nikada neÊe biti primqena u EU. Wegova vlada shodno tome sprovodi politiku koja, svesno ili ne, predstavqa paradigmatski primer izgradwe „Zelene transverzale” sa dva jasna ciqa: 1. Da se oznaËi dugoroËni ciq ideologa islamizma na Balkanu i πire, stvarawa geografski neprekinutog lanca veÊinskih muslimanskih zajednica ili zajednica pod dominacijom muslimana koji Êe se pruæati od Turske na jugoistoku do Cazina na severozapadu; i 2. Da se oznaËi proces jaËawa etnoreligijske

Iskra 1. avgust 2013.

samosvesti meu tradicionalno muslimanskim zajednicama na Balkanu kroz proπirewe geografskog prostora wihove demografske dominacije, i to (a) kroz uspostavqawe ili proπirewe entiteta pod muslimanskom politiËkom kontrolom, sa eskalacijom statusnih zahteva i sa ciqem uspostavqawa suverene dræavnosti; i (b) kroz jaËawe islamskog karaktera i identiteta dominantne zajednice unutar tih entiteta, sa paralelnim smawivawem brojËanog prisustva i marginalizacijom uticaja drugih grupa.

RAZDVAJAWE SRBIJE I CRNE GORE Evropske komponente neoosmanizma nema i ne moæe biti bez politiËkog, kulturno-verskog i demografskog jaËawa muslimanskih zajednica na Balkanu koje je u punom jeku. „Transverzala” tako poprima jasan geopolitiËki oblik, uglavnom s predumiπqajem, ali delimiËno i spontano. Naravno, zapadni politiËari i wihovi beogradski posluπnici apriori odbacuju svaku sugestiju da na Balkanu postoji neki dugoroËni geopolitiËki projekat islamista, a kamoli da se on sprovodi s predumiπqajem i sistematski. U danaπwoj Srbiji svako pomiwawe Transverzale srubqeno je u dominantnom medijskom i politiËkom diskursu na delikt miπqewa, na neoslobistiËki govor mræwe sa „islamofobiËnim” tonovima.

Negacija stvarnosti ne mewa stvarnost.

Podsetimo se da je joπ pre skoro dve decenije pokojni ser Alfred ©erman, bivπi savetnik Margaret TaËer, upozoravao da je ciq muslimana da „stvore zeleni koridor koji bi razdvojio Srbiju od Crne Gore”.

Zapadne sile to podræavaju, upozoravao je ©erman, dok se „Turska udaqava od Ataturkovog sekularistiËkog stava i kreÊe prema otomanskoj, panislamskoj orijentaciji”. ©ermanova dijagnoza bila je spektakularno vidovita. Wu je pre pet godina potvrdio izraelski pukovnik ©aul ©ej, analitiËar Begin-Sadat Centra. On je u svojoj kwizi o prodoru islama na evropski jugoistok (2008) konstatovao da „Balkan sluæi kao istureni poloæaj na evropskom tlu za islamske teroristiËke organizacije, koje koriste ovo podruËje za pokretawe aktivnosti u zapadnoj Evropi i u drugim kquËnim taËkama πirom svijeta”.

Wegova ocena o Transverzali je bila neumoqivo precizna: „Stvarawe nezavisne islamske teritorije, ukquËujuÊi Bosnu, Kosovo i Albaniju... jedan je od najveÊih uspeha islama joπ od opsade

19

Iz iskustva proπlosti... (sa str. 16) ПОДСТИЦАЊЕ МАЊИНА

За Бжежинског и остале стратеге колонизације словенског истока Југославија је требало да послужи као експериментално подручје и геополитичка метафора много крупнијих игара са Русијом. Пошто се на Србију гледало из западне перспективе као на “Русију у малом”, разумљиви су покушаји примене на руски државни простор добро уходаних механизама подстицања мањинских, “етничких” и регионалних сепаратизама. Амерички државни секретар Џејмс Бејкер (Baker) је недвосмислено изложио у Лисабону 24. маја 1992. крајње намере његове земље према Русији: “Оно што желимо да досегнемо су независне државе не само Русије и унутар ње, не само Москве и Санкт Петерсбурга него Урала, Сибира и Далеког Истока”

Бжежински није дакле изнео лични став, него званични када је написао у свом магнум опусу да је пожељна “отворенија руска конфедерација” састављена од “Русије до Урала, Сибирске републике и далекоисточне Републике”, чије би “империјалистичке тежње биле мање изражене”. Надвојвода Фон Хабзбург оправдава распарчавање Русије по меридијанима како би се пресекле руске трансконтиненталне саобраћајнице, од којих је стрепео Мекиндер, под изговором неизбежне “деколонизације”: “Москва би требала да схвати да је у нашим временима деколонизације немогуће одржати ситуацију између Урала и Пацифика таквом каква је у овом часу. Неке нације више не толеришу руски систем и тражиће кад-тад своје самоопредељење”

Непосредна западна економска помоћ локалним властима и НВО северноисточних области и региона Русије, као посредно средство за изазивање центрифугалних покрета, препоручују се у извештају радне групе Савета за спољне односе, којом је – насловљеном као “Америчка политика према североисточној Европи” – председавао 1999. незаобилазни Бжежински. Према том документу, та врста стратегије требало би да буде примењена на прибалтичке регије Русије (Мурманск, Санкт Петерсбург, Новгород, Калињинград). Примећује се да, “како централна власт слаби, регије ће постати све важније. Наиме, неке регије већ су почеле да развијају личну спољну и економску политику.” Аутори не таје да би развитак економских веза са Западом и надграничне сарадње са земљама прибалтичког региона могли да подстакну аутономистичке и сепаратистичке тежње, што изазива зебње Русије. Саветују се опрез и препуштање тих послова ЕУ како се Русији не би учинило да Сједињене Државе траже да подстичу сепа-

18

ратизме. Италијански геополитички часопис „Лимес“ без околишања је обја-снио те “опасне игре” као покушај да се “најзападнија зона Русије ‘приближи’ Европској Унији како би се одвојила од остатка земље“.

Спонзорисање тероризма представља значајан састојак стратегије етноинжењеринга, намењене сламању српског и руског националног простора. Пракса употребе терориста у тајним акцијама датира од краја 40-их година прошлог века, када су западне обавештајне службе регрутовале и обучавале диверзантске групе крижара, албанских и украјинских националиста које су слале у унутрашњост “непријатељских” земаља. У данашње време основана су на Западу безбројна удружења и организације задужене за пружање подршке чеченским и шиптарским “борцима за слободу”.

Једна таква организација је Амерички Одбор за мир у Чеченији (American Committee for Peace in Chechnia) на челу са Бжежинским и Александром Хејгом (Haig), чија искуства у таквим врстама работа датирају још од времена када су регрутовали и наоружавали афганистанске џихадисте за рат против Руса. Одбор, који је основала Фридом хаус (Freedom House), привладина пропагандна радионица, издржава фантомску чеченску “Владу у егзилу” са седиштем у Лондону и Вашингтону. О терористичко-сепаратистичкој природи тобожње “владе” говори чињеница да је њен “вицеминистар” исламистички вођа Шамил Басајев, мозак терористичког подухвата у месту Беслан, окончаног масакром 186 деце. ЗАКЉУЧАК И ОПОМЕНА

Овај кратак преглед деструктивних стратегија англо-саксонског и западноевропског света спрам руског и српског национално-државног простора је састављен са скромном намером да докаже постојање “хроничне” спреге између терористичкосепаратистичких и центрифугалних појава на тим просторима и западних геополитичких интереса. Потребно је једном заувек разумети да западна политика није импровизованог и реактивног карактера, него је заснована на стратешкој планификацији усклађеној са дугорочним интересима и глобалистичким тежњама. С обзиром да ће Србија увек бити “много велика” за западне “партнере”, српски државни апарат би требало да се угледа на руски и да се побрине о предузимању делотворних контрамера за неутралисање даљих западних иницијатива усмерених ка новим “етничким” и “регионалним” деобама.

(Podvukla (u sva tri nastavka) - Iskra)

Iskra 1. avgust 2013.

Istraæivawa akademika dr Dragoquba ÆivojinoviÊa

IZ ISKUSTVA PRO©LOSTI POUKE ZA DANA©WICU I BUDU∆NOST (3) Uvod Iskre Sajt `Cirilica` <www.cirilca-beograd.com> doneo je pod naslovom ~`©okantno otkriÊe akademika Dragoquba ÆivojinoviÊa` duæi deo iz wegove kwige „Nevoqni ratnici, velike sile i Solunski front”, uz uvodni intervju sa autorom u kome on objaπwava da je do podataka doπao istraæivawem engleskih arhiva koji pokazuju naπe zablude o Englezima kao `saveznicima i prijateqima` i dodaje `Ove iluzije... su pothrawivane gotovo jedan vek... u sluæbi oËuvawa prijateqstva sa Francuzima... A u stranu gurana jedina istina da nam je Rusija bila jedini prijateq, sve do wenog sloma`... zemqi na koju se nismo oslawali.

Naprotiv, bili smo bastion, barikada protiv πirewa wenog uticaja na Balkanu.` U daqem toku intervjua dr ÆivojinoviÊ, voen pitawima sagovornika, uglavnom ukazuje na konkretne primere engleske sabotaæe Solunskog fronta i srpskih nacionalnih teæwi uopπte. `Iskra` niæe donosi (u nekoliko nastavaka) opπiran izvod iz kwige akademika ÆivojinoviÊa kako ga je donela `∆irilica`. On uopπteno objaπwava ne samo antisrpsku politiku tzv. `saveznika`, veÊ i mnogo πire, ko iza te politike stoji, da je ona dobro smiπqena, planirana i koordinirana; podræana struËnim i bezbednosnim πtabovima i mnogim prividno `spontanim i nezavisnim` meunarodnim organizacijama i pokretima, sa jedinstveno odreenim globalnim ciqem, neprestano i Ëvrsto u rukama wenih anglo-saksonskih upravqaËa. Objaπwewa i podaci dr ÆivojinoviÊa, primewivi koliko na proπlost, toliko su i savremeni, naroËito u uslovima mnogo otvorenije ofanzivne politike Novog svetskog poretka (NSP).

Iskra je u tekstu autora naroËito podvukla podatke koji ukazuju na jedinstvo ciqa i porekla ove anglosaksonske meunarodne politike.

Iz podataka dr ÆivojinoviÊa da se razumeti `gipkost` globalne anglo-saksonske politike u koriπÊewu i regrutovawu (Ëesto neoËekivanih i `neprirodnih`) privremenih i epizodnih saveznika u ostvarivawu svojih etapnih ciqeva. Finansirawu boqπevizma u svrgavawu Ruske imperije i carizma; podræavawe anti-komunizma i nacizma u ruπewu Sovjetskog Saveza; katolicizma u odræavawu AustoUgarske. Na naπim primerima, koriπÊewa Draæe, `prvog evropskog gerilca` protiv Osovine i kasnije, poπto je ispoqio `veliko-srpske` tendencije, wegova zamena Titovim `anti-srpskim` jugoslovenstvom, itd.

Ali primeri dr ÆivojinoviÊa mogu (ekstenzivno) da koriste za boqe razumevawe i savremenih dogaawa, na pr. Iraka.

Sadamov Irak, dojuËeraπwi saveznik SAD, napadnut je i okupiran, Sadam svrgnut i obeπen, pod izgovorom posedovawa oruæja masovnog uniπtewa i pripreme agresije u okruæewu. Uspostavqen je razdrobqen `demokratski` Irak, popriπte svakodnevnih krvavih plemenskih obraËuna, objektivno u daleko

Iskra 1. avgust 2013.

gorem stawu nego πto je Sadamov ikada bio. Neki ga smatraju SAD neuspehom i pitaju zaπto je Sadam uopπte napadnut i svrgnut? Ne, SAD je ostvario svoj ciq. Sadam je imao `diktatorsku` Êud samostalne i nezavisne politike i delovawa. A za NSP je svaki neposluπni `nezavisnik`, ako ne danaπwi, potencijalno sutraπwi protivnik. SAD je eliminisao sa tog strateπki vaænog prostora, potencijalnog neprijateqa, a πto je Irak ostao u haosu, to je problem IraËana, nevaæna epizoda za NSP. Tako i sutra sa Avganistanom. SAD, NATO i wegovi saveznici Êe se sledeÊe godine povuÊi iz aktivnog ratovawa.

Avganistan Êe ostati u vlasti kompromisnog primirja izmeu sadaπweg SAD sponsorovanog reæima i voa razjediwenih Talibana, pa Êe i to neki oceniti neuspehom Zapada. Ali i u ovom sluËaju, NSP je ostvario svoj etapni ciq. Potencijalna opasnost za NSP je jedinstven, jednosmeran - `jednoumno` homogen Avganistan - bilo da je on jedinstveno talibanski, proruski, ili nezavisno islamistiËki ili nacionalistiËki. Raslabqen, unutraπwe podeqen i zavaen Avganistan, koji Êe se godinama baviti sam sobom, je `mirna` i bezbedna `pozadina` za NSP, ispred koje Êe on razraivati i ostvarivati svoje viπe i dalekoseænije svetske ciqeve.

Prednost NSP je jedinstvo ciqa i komande nasuprot potencijalno nejedinstvenom protivniku, Ëije jedinstvo odmah daqe razËlawuje obaveznim nametawe svog druπtveno-politiËkog sistema vlasti i drugim veπtaËim podelama naroda i nacije. U svakoj naciji postoje `uspavani` ekstremizmi. koji u datim okolnostima, mogu biti πtetni za narodno i dræavno jedinstvo, pa i sam wihov opstanak. Kad nekoga NSP napadne, on ne samo odmah uoËava ove razarajuÊe ekstremizme, veÊ ih planski obrauje, pospeπuje i produbqava, te s wima obilato sluæi u ostvarivawu svoje namere. Kako se to praktiËno radi, nema boqeg primera od nedavnog i sadaπweg razarawa nekada jedinstvenog jugoslovenskog prostora.

Svako ko pretenduje na slobodu i nezavisnost miπqewa, odbranu suπtinskog narodnog i nacionalnog intresa, treba da iz pomenutog izvuËe odgvarajuÊu pouku. U najmawu ruku, veliku opreznost prema nagloj projavi ili eksploziji ovakvog ekstremizma. Istinski roduqub Êe pre svega savesno ispitati da li je to spontana i obiËno neracionalna reakcija na neki ini izazov, pa se i tome, kao πtetnom, ubeivawem suprotstaviti. Ili, πto je najËeπÊe, obraena i zloupotrebqena mahinacija iz arsenala NSP, koju treba bez ustezawa odmah razobliËavati i osuditi, inaËe `nasedamo` ruπilaËkoj nameri tuina, postajemo wegovi svesni (ili nesvesni) sauËesnici. Ne imenujemo ove ekstremizme, da ne bi uznemirili nevine. Kad su naπi narodi i vere u pitawu, svi smo skloni da ih `previdimo`, mada ih u `kleti srca` dobro znamo. Za prave i mudre rodoqube dovoqna je i ovakvo naËelnije upozorewe.

...

15

УЛОГА ЕУ

1991. Француски аналитичар Жерар Бодсон је оптужио Европску унију да је себи одредила улогу извршиоца поделе “наследства” титовог антисрпског територијалног уређаја. Од свих оставштина комунизма Запад се свим силама залагао за очување авнојевских граница и статуса српских аутономних провинција. Подсетимо само да су у Декларацији о Југославији Европске заједнице све федералне јединице позване да се до 23 децембра 1991. изјасне да ли “желе да буду признате као независне државе”. ЕЗ је поступила са циљем да доведе процес дезинтеграције до крајње тачке и да онемогући опстанак шире државне заједнице сакупљене око Србије. Познато је да се много обећавало и претило колебљивим Изетбеговићу и Момиру Булатовићу како би се коначно одлучили за сецесију њихових република.

О повезаности операција деструкције Југославије и Совјетског Савеза убедљиво говори чињеница да је у истом пакету са “Декларацијом о Југославији” усвојена и “Декларација о руководећим начелима у погледу признања нових држава у Источној Европи и СССР”. Офанзиву на територијални интегритет Совјетског Савеза је предузела Америка 6. фебруара 1991, када је гуру америчке спољне политике Збињев Бжежински позвао америчку администрацију да успостави специјалне односе са неруским републикама Совјетског Савеза.

На метафорични значај Србије у вези са Русијом указује знаменита теза Бжежинског, изложена у листу „Украинске слово“ 1993. године, према којој појава независне Украјине узрокује крај империјалне Русије: “Сламајући империјалну Русију, Украјина је створила могућност за саму Русију да – као држава и нација – постане коначно демократска европска земља“. У истом духу је његов најревноснији ђак и следбеник Јануш Бугајски, иначе директор источноевропског програма у Центру за стратешке и интернационалне студије у Вашингтону, осудио све покушаје очувања Државне Заједнице Србије и Црне Горе под изговором да “подсећају на руске неоимперијалистичке позиције спрам независне Украјине” и да Србија једино може постати “нормална и демократска” ако прекине све државне везе са Црном Гором. Изговор је исти: државно јединство руског и српског народа се тумачи као облик империјализма.

ИЗГРАДЊА НОВИХ НАЦИЈА

Служећи се рецептима Бењамина Калаја, управника аустро-угарског окупационог режима у Босни и Херцеговини с краја 19. века, и дограђујући их титовим идеолошким темељима, Запад се трудио да доврши процес изградње јужно-

16

словенских синтетичних нација, као што су македонска, бошњачка, црногорска, косоварска, “санџаклијска”. Неоспорно да је један од главних повода за уплитање Америке у југословенске ратове био производња нација са исфабрикованим идентитетом, на шта указује изјава утицајног америчког сенатора Џозефа Бајдена (Biden): “Да ли то значи да ми интервенишемо на Балкану делимично како би помогли у изградњи нација? Сигурно!” (Le Monde, 31. јануар 2001)

После успешног сабијања Србије у уже авнојевске границе, на ред је дошла друга фаза разбијања српског националног простора пошто је, како је објаснио Џорџ Сорош у „Вол Стрит Џурналу“, “посао (је) недовршен” (unfinished job). Дезинтеграција Југославије није окончан процес с обзиром да остају многи нерешени проблеми као што су статус Црне Горе, Косова и Војводине, који су, према речима америчког подсекретара за европске послове Николаса Бернса (Burns), задњи делићи балканске слагалице.

Извршена је 1999. агресија на СРЈ са намером да се створе повољни услови за сецесију Косова и Метохије и да се подстакне црногорски сепаратизам. Револуционарни преврат 5. октобра 2000. је улио западним спонзорима „отпораша“ велике наде да ће њихови штићеници извршити федерализацију Србије и створити од ње неки нови вид „титоленда“. Западни “пријатељи” су упозоравали да ће Србија лакше ући у ЕУ као федерална и децентрализована држава, препоручивали су Србији “територијалну дијету” као лек против тобожње “грандоманије”.

Пошто планови федерализације нису уродили плодом ЕУ се поново ухватила штапа и позвала Србију резолуцијом Европског парламента (2005) да врати повластице октроисане Војводини конституцијом из 1974. године. Том приликом је изасланик представника ЕУ за спољну политику, Штефан Лене (Laisne) објаснио де је “питање националне и територијалне организације Србије једно од великих отворених питања, тако да ће питање аутономије Војводине бити у средишту интересовања, нарочито ако дође до разлаза са Црном Гором“. Од Србије се дакле тражи да поштује устав преминуле државне творевине (СФРЈ). Приметимо да је у резолуцији Војводина дефинисана као “мултиетничка провинција”, у којој “етнички Срби” врше насиље над “етничким Мађарима”. С обзиром да се појам “етнија” односи на мале заједнице разбацане на државној територији већинске нације, уочљив је перфидни инструментални карактер таквих одредница, које служе поништавању грађанског карактера конституционалног поретка Србије и поделе на већинско и мањинско становништво.

(Kraj na str. 18)

Iskra 1. avgust 2013.

RazoËarewe u Beogradu: Pregovori da poËnu...

KAD SRBIJA PRIZNA KOSOVO `SAMOSTALAN ME–UNARODNI SUBJEKT` NemaËki parlament Êe dati zeleno svetlo za datum Srbiji, ali Êe pre poËetka pregovora u januaru Beograd ponovo biti na proveri, odnosno ponovo Êe se ocewivati sprovoewe sporazuma izmeu Srbije i Kosova.

neka bude siguran da postoji pravda koja je temeq svakog sistema, pa i sistema EU. Jednakost, pravda i istina su temeq razmatrawa velikih umova meu kojima blistaju imena mnogih Nemaca - zakquËio je NikoliÊ.

- Bundestag Êe usvojiti zeleno svetlo da i nemaËka vlada na Evropskom savetu moæe u osnovi dati saglasnost za poËetak pristupnih pregovora sa Srbijom. Pre nego πto pristupni pregovori poËnu, treba, ipak, saËekati ispuwewe plana o implementaciji sporazuma - rekao je Gunter Kirhbaum, predsednik Odbora Bundestaga za evropske poslove, i najavio da Êe o tome procewivati na konferenciji u januaru 2014.

S obzirom na to da su sve karte bacili na dobijawe datuma, srpski zvaniËnici su se dali u diplomatsku ofanzivu, pa je juËe premijer Ivica DaËiÊ otputovao u Brisel gde se sastao sa visokim predstavnikom EU za spoqnu politiku Ketrin Eπton, a ministar spoqnih poslova Ivan MrkiÊ boravio je u zvaniËnoj poseti Belgiji.

Ovom izjavom donekle je preciziran nemaËki stav od kojeg praktiËno zavisi kada Êe biti odreen datum Srbiji za poËetak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, s obzirom na to da je upravo nemaËki predstavnik na sastanku πefova diplomatije EU Gvido Vestervele imao najtvri stav u vezi sa odreivawem datuma.

Srbija se tako i daqe dræi na dugaËkom πtapu i nastavqa se weno mrcvarewe, s obzirom na to da je dovoqno da Priπtina zaoπtri svoj stav i insistira na neËemu na πta Beograd ne moæe da pristane. U tom sluËaju neÊe biti "potpune primene Briselskog sporazuma", pa je moguÊe novo odlagawe poËetka pregovora sa EU. To se praktiËno veÊ deπava, pa je tako kosovska strana zahtevala da energetska postrojewa na veπtaËkom jezeru Gazivode budu u nadleænosti kosovske elektrodistributivne mreæe. O tome je govorio i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar VuËiÊ istiËuÊi da je albanska strana ignorisala stvari koje su veÊ dogovorene za primenu iz oblasti energetike i telekomunikacija.

I predsednik Srbije Tomislav NikoliÊ Ëeka da danas Ëuje i zvaniËnu odluku nemaËkog parlamenta.

- Iz EU kaæu da je sada sve u rukama najuticajnije Ëlanice - NemaËke. Pretpostavqam da je teπko nositi na leima toliku odgovornost. Pa nije ni nama bilo lako da u najteæoj moguÊoj situaciji ispuwavamo zahteve - izjavio je predsednik NikoliÊ nakon πto je u Beograd preksinoÊ doπla neprecizna informacija o stavu πefova diplomatije EU sa sastanka u Luksemburgu.

I baπ kao πto je prethodnih dana, komentariπuÊi najave da Êe Srbiji biti dato tek zeleno svetlo, premijer Ivica DaËiÊ qutito uzvratio da Srbija nije saobraÊajac, i predsednik dræave je ovoga puta ironiËno konstatovao da "tapπawe po ramenu nije dovoqno".

- Ako neko æeli da Srbija potone u blato, Iskra 1. avgust 2013.

Zanimqivo je da tekst zakquËaka Saveta ministara nakon sastanka u Luksemburgu u utorak nije podeqen novinarima kako se to obiËno Ëini.

Do izveπtaËa je, meutim, doπla formulacija da pregovore o prijemu sa Srbijom treba otpoËeti "najkasnije do kraja januara" i da to predstavqa kompromis izmeu - s jedne strane stava veÊine Ëlanica EU koje su kao datum podræavale oktobar ili decembar, i s druge strane tvrdog stava NemaËke i Velike Britanije.

Dræavni sekretar u Ministarstvu spoqnih poslova Austrije Rajnhold Lopatka ocenio je da je savladana jedna vaæna etapa u pribliæavawu zemaqa zapadnog Balkana EU. "Srbija i Kosovo su posledwih meseci pokazale vidqivu odluËnost za teπwom saradwom i ozbiqnom i odræivom primenom preduslova Brisela. Zato je odluka o otpoËiwawu pregovora ne samo veliki uspeh za Srbiju i Kosovo, veÊ i vaæan signal za sve dræave zapadnog Balkana - ukoliko se primewuju reforme i ispune preduslovi to Êe biti nagraeno od EU", poruËio je Lopatka...

Andreas ©okenhof, Ëlan Odbora za Evropu u Bundestagu i voa delegacije nemaËkih parlamentaraca koja je nedavno boravila u Srbiji, izjavio je da je "i daqe neophodan pritisak spoqa kako bi Beograd sproveo dogovoreno".

- Sporazum izmeu Beograda i Priπtine oznaËava promenu paradigmi, jer po prvi put u wemu Srbija de fakto prepoznaje Kosovo kao samostalni meunarodni subjekt - rekao je ©okenhof.

Terezija Tegholfer iz nemaËkog Druπtva za spoqnu politiku, meutim, upozorila je na posledice.

- EU i NemaËka moraju da pripaze da reπavawe kosovskog pitawa (kao pretpostavke za daqe pribliæavawe EU) od strane srpskog naroda ne bude shvaÊeno kao pokuπaj ucene. Ovde je doveden u pitawe kredibilitet Evropske unije - rekla je ova ekspertkiwa za juænu Evropu.

Vesti-online, 27.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

B. BOÆIN

17

УЛОГА ЕУ

1991. Француски аналитичар Жерар Бодсон је оптужио Европску унију да је себи одредила улогу извршиоца поделе “наследства” титовог антисрпског територијалног уређаја. Од свих оставштина комунизма Запад се свим силама залагао за очување авнојевских граница и статуса српских аутономних провинција. Подсетимо само да су у Декларацији о Југославији Европске заједнице све федералне јединице позване да се до 23 децембра 1991. изјасне да ли “желе да буду признате као независне државе”. ЕЗ је поступила са циљем да доведе процес дезинтеграције до крајње тачке и да онемогући опстанак шире државне заједнице сакупљене око Србије. Познато је да се много обећавало и претило колебљивим Изетбеговићу и Момиру Булатовићу како би се коначно одлучили за сецесију њихових република.

О повезаности операција деструкције Југославије и Совјетског Савеза убедљиво говори чињеница да је у истом пакету са “Декларацијом о Југославији” усвојена и “Декларација о руководећим начелима у погледу признања нових држава у Источној Европи и СССР”. Офанзиву на територијални интегритет Совјетског Савеза је предузела Америка 6. фебруара 1991, када је гуру америчке спољне политике Збињев Бжежински позвао америчку администрацију да успостави специјалне односе са неруским републикама Совјетског Савеза.

На метафорични значај Србије у вези са Русијом указује знаменита теза Бжежинског, изложена у листу „Украинске слово“ 1993. године, према којој појава независне Украјине узрокује крај империјалне Русије: “Сламајући империјалну Русију, Украјина је створила могућност за саму Русију да – као држава и нација – постане коначно демократска европска земља“. У истом духу је његов најревноснији ђак и следбеник Јануш Бугајски, иначе директор источноевропског програма у Центру за стратешке и интернационалне студије у Вашингтону, осудио све покушаје очувања Државне Заједнице Србије и Црне Горе под изговором да “подсећају на руске неоимперијалистичке позиције спрам независне Украјине” и да Србија једино може постати “нормална и демократска” ако прекине све државне везе са Црном Гором. Изговор је исти: државно јединство руског и српског народа се тумачи као облик империјализма.

ИЗГРАДЊА НОВИХ НАЦИЈА

Служећи се рецептима Бењамина Калаја, управника аустро-угарског окупационог режима у Босни и Херцеговини с краја 19. века, и дограђујући их титовим идеолошким темељима, Запад се трудио да доврши процес изградње јужно-

16

словенских синтетичних нација, као што су македонска, бошњачка, црногорска, косоварска, “санџаклијска”. Неоспорно да је један од главних повода за уплитање Америке у југословенске ратове био производња нација са исфабрикованим идентитетом, на шта указује изјава утицајног америчког сенатора Џозефа Бајдена (Biden): “Да ли то значи да ми интервенишемо на Балкану делимично како би помогли у изградњи нација? Сигурно!” (Le Monde, 31. јануар 2001)

После успешног сабијања Србије у уже авнојевске границе, на ред је дошла друга фаза разбијања српског националног простора пошто је, како је објаснио Џорџ Сорош у „Вол Стрит Џурналу“, “посао (је) недовршен” (unfinished job). Дезинтеграција Југославије није окончан процес с обзиром да остају многи нерешени проблеми као што су статус Црне Горе, Косова и Војводине, који су, према речима америчког подсекретара за европске послове Николаса Бернса (Burns), задњи делићи балканске слагалице.

Извршена је 1999. агресија на СРЈ са намером да се створе повољни услови за сецесију Косова и Метохије и да се подстакне црногорски сепаратизам. Револуционарни преврат 5. октобра 2000. је улио западним спонзорима „отпораша“ велике наде да ће њихови штићеници извршити федерализацију Србије и створити од ње неки нови вид „титоленда“. Западни “пријатељи” су упозоравали да ће Србија лакше ући у ЕУ као федерална и децентрализована држава, препоручивали су Србији “територијалну дијету” као лек против тобожње “грандоманије”.

Пошто планови федерализације нису уродили плодом ЕУ се поново ухватила штапа и позвала Србију резолуцијом Европског парламента (2005) да врати повластице октроисане Војводини конституцијом из 1974. године. Том приликом је изасланик представника ЕУ за спољну политику, Штефан Лене (Laisne) објаснио де је “питање националне и територијалне организације Србије једно од великих отворених питања, тако да ће питање аутономије Војводине бити у средишту интересовања, нарочито ако дође до разлаза са Црном Гором“. Од Србије се дакле тражи да поштује устав преминуле државне творевине (СФРЈ). Приметимо да је у резолуцији Војводина дефинисана као “мултиетничка провинција”, у којој “етнички Срби” врше насиље над “етничким Мађарима”. С обзиром да се појам “етнија” односи на мале заједнице разбацане на државној територији већинске нације, уочљив је перфидни инструментални карактер таквих одредница, које служе поништавању грађанског карактера конституционалног поретка Србије и поделе на већинско и мањинско становништво.

(Kraj na str. 18)

Iskra 1. avgust 2013.

RazoËarewe u Beogradu: Pregovori da poËnu...

KAD SRBIJA PRIZNA KOSOVO `SAMOSTALAN ME–UNARODNI SUBJEKT` NemaËki parlament Êe dati zeleno svetlo za datum Srbiji, ali Êe pre poËetka pregovora u januaru Beograd ponovo biti na proveri, odnosno ponovo Êe se ocewivati sprovoewe sporazuma izmeu Srbije i Kosova.

neka bude siguran da postoji pravda koja je temeq svakog sistema, pa i sistema EU. Jednakost, pravda i istina su temeq razmatrawa velikih umova meu kojima blistaju imena mnogih Nemaca - zakquËio je NikoliÊ.

- Bundestag Êe usvojiti zeleno svetlo da i nemaËka vlada na Evropskom savetu moæe u osnovi dati saglasnost za poËetak pristupnih pregovora sa Srbijom. Pre nego πto pristupni pregovori poËnu, treba, ipak, saËekati ispuwewe plana o implementaciji sporazuma - rekao je Gunter Kirhbaum, predsednik Odbora Bundestaga za evropske poslove, i najavio da Êe o tome procewivati na konferenciji u januaru 2014.

S obzirom na to da su sve karte bacili na dobijawe datuma, srpski zvaniËnici su se dali u diplomatsku ofanzivu, pa je juËe premijer Ivica DaËiÊ otputovao u Brisel gde se sastao sa visokim predstavnikom EU za spoqnu politiku Ketrin Eπton, a ministar spoqnih poslova Ivan MrkiÊ boravio je u zvaniËnoj poseti Belgiji.

Ovom izjavom donekle je preciziran nemaËki stav od kojeg praktiËno zavisi kada Êe biti odreen datum Srbiji za poËetak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, s obzirom na to da je upravo nemaËki predstavnik na sastanku πefova diplomatije EU Gvido Vestervele imao najtvri stav u vezi sa odreivawem datuma.

Srbija se tako i daqe dræi na dugaËkom πtapu i nastavqa se weno mrcvarewe, s obzirom na to da je dovoqno da Priπtina zaoπtri svoj stav i insistira na neËemu na πta Beograd ne moæe da pristane. U tom sluËaju neÊe biti "potpune primene Briselskog sporazuma", pa je moguÊe novo odlagawe poËetka pregovora sa EU. To se praktiËno veÊ deπava, pa je tako kosovska strana zahtevala da energetska postrojewa na veπtaËkom jezeru Gazivode budu u nadleænosti kosovske elektrodistributivne mreæe. O tome je govorio i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar VuËiÊ istiËuÊi da je albanska strana ignorisala stvari koje su veÊ dogovorene za primenu iz oblasti energetike i telekomunikacija.

I predsednik Srbije Tomislav NikoliÊ Ëeka da danas Ëuje i zvaniËnu odluku nemaËkog parlamenta.

- Iz EU kaæu da je sada sve u rukama najuticajnije Ëlanice - NemaËke. Pretpostavqam da je teπko nositi na leima toliku odgovornost. Pa nije ni nama bilo lako da u najteæoj moguÊoj situaciji ispuwavamo zahteve - izjavio je predsednik NikoliÊ nakon πto je u Beograd preksinoÊ doπla neprecizna informacija o stavu πefova diplomatije EU sa sastanka u Luksemburgu.

I baπ kao πto je prethodnih dana, komentariπuÊi najave da Êe Srbiji biti dato tek zeleno svetlo, premijer Ivica DaËiÊ qutito uzvratio da Srbija nije saobraÊajac, i predsednik dræave je ovoga puta ironiËno konstatovao da "tapπawe po ramenu nije dovoqno".

- Ako neko æeli da Srbija potone u blato, Iskra 1. avgust 2013.

Zanimqivo je da tekst zakquËaka Saveta ministara nakon sastanka u Luksemburgu u utorak nije podeqen novinarima kako se to obiËno Ëini.

Do izveπtaËa je, meutim, doπla formulacija da pregovore o prijemu sa Srbijom treba otpoËeti "najkasnije do kraja januara" i da to predstavqa kompromis izmeu - s jedne strane stava veÊine Ëlanica EU koje su kao datum podræavale oktobar ili decembar, i s druge strane tvrdog stava NemaËke i Velike Britanije.

Dræavni sekretar u Ministarstvu spoqnih poslova Austrije Rajnhold Lopatka ocenio je da je savladana jedna vaæna etapa u pribliæavawu zemaqa zapadnog Balkana EU. "Srbija i Kosovo su posledwih meseci pokazale vidqivu odluËnost za teπwom saradwom i ozbiqnom i odræivom primenom preduslova Brisela. Zato je odluka o otpoËiwawu pregovora ne samo veliki uspeh za Srbiju i Kosovo, veÊ i vaæan signal za sve dræave zapadnog Balkana - ukoliko se primewuju reforme i ispune preduslovi to Êe biti nagraeno od EU", poruËio je Lopatka...

Andreas ©okenhof, Ëlan Odbora za Evropu u Bundestagu i voa delegacije nemaËkih parlamentaraca koja je nedavno boravila u Srbiji, izjavio je da je "i daqe neophodan pritisak spoqa kako bi Beograd sproveo dogovoreno".

- Sporazum izmeu Beograda i Priπtine oznaËava promenu paradigmi, jer po prvi put u wemu Srbija de fakto prepoznaje Kosovo kao samostalni meunarodni subjekt - rekao je ©okenhof.

Terezija Tegholfer iz nemaËkog Druπtva za spoqnu politiku, meutim, upozorila je na posledice.

- EU i NemaËka moraju da pripaze da reπavawe kosovskog pitawa (kao pretpostavke za daqe pribliæavawe EU) od strane srpskog naroda ne bude shvaÊeno kao pokuπaj ucene. Ovde je doveden u pitawe kredibilitet Evropske unije - rekla je ova ekspertkiwa za juænu Evropu.

Vesti-online, 27.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

B. BOÆIN

17

Iz iskustva proπlosti... (sa str. 16) ПОДСТИЦАЊЕ МАЊИНА

За Бжежинског и остале стратеге колонизације словенског истока Југославија је требало да послужи као експериментално подручје и геополитичка метафора много крупнијих игара са Русијом. Пошто се на Србију гледало из западне перспективе као на “Русију у малом”, разумљиви су покушаји примене на руски државни простор добро уходаних механизама подстицања мањинских, “етничких” и регионалних сепаратизама. Амерички државни секретар Џејмс Бејкер (Baker) је недвосмислено изложио у Лисабону 24. маја 1992. крајње намере његове земље према Русији: “Оно што желимо да досегнемо су независне државе не само Русије и унутар ње, не само Москве и Санкт Петерсбурга него Урала, Сибира и Далеког Истока”

Бжежински није дакле изнео лични став, него званични када је написао у свом магнум опусу да је пожељна “отворенија руска конфедерација” састављена од “Русије до Урала, Сибирске републике и далекоисточне Републике”, чије би “империјалистичке тежње биле мање изражене”. Надвојвода Фон Хабзбург оправдава распарчавање Русије по меридијанима како би се пресекле руске трансконтиненталне саобраћајнице, од којих је стрепео Мекиндер, под изговором неизбежне “деколонизације”: “Москва би требала да схвати да је у нашим временима деколонизације немогуће одржати ситуацију између Урала и Пацифика таквом каква је у овом часу. Неке нације више не толеришу руски систем и тражиће кад-тад своје самоопредељење”

Непосредна западна економска помоћ локалним властима и НВО северноисточних области и региона Русије, као посредно средство за изазивање центрифугалних покрета, препоручују се у извештају радне групе Савета за спољне односе, којом је – насловљеном као “Америчка политика према североисточној Европи” – председавао 1999. незаобилазни Бжежински. Према том документу, та врста стратегије требало би да буде примењена на прибалтичке регије Русије (Мурманск, Санкт Петерсбург, Новгород, Калињинград). Примећује се да, “како централна власт слаби, регије ће постати све важније. Наиме, неке регије већ су почеле да развијају личну спољну и економску политику.” Аутори не таје да би развитак економских веза са Западом и надграничне сарадње са земљама прибалтичког региона могли да подстакну аутономистичке и сепаратистичке тежње, што изазива зебње Русије. Саветују се опрез и препуштање тих послова ЕУ како се Русији не би учинило да Сједињене Државе траже да подстичу сепа-

18

ратизме. Италијански геополитички часопис „Лимес“ без околишања је обја-снио те “опасне игре” као покушај да се “најзападнија зона Русије ‘приближи’ Европској Унији како би се одвојила од остатка земље“.

Спонзорисање тероризма представља значајан састојак стратегије етноинжењеринга, намењене сламању српског и руског националног простора. Пракса употребе терориста у тајним акцијама датира од краја 40-их година прошлог века, када су западне обавештајне службе регрутовале и обучавале диверзантске групе крижара, албанских и украјинских националиста које су слале у унутрашњост “непријатељских” земаља. У данашње време основана су на Западу безбројна удружења и организације задужене за пружање подршке чеченским и шиптарским “борцима за слободу”.

Једна таква организација је Амерички Одбор за мир у Чеченији (American Committee for Peace in Chechnia) на челу са Бжежинским и Александром Хејгом (Haig), чија искуства у таквим врстама работа датирају још од времена када су регрутовали и наоружавали афганистанске џихадисте за рат против Руса. Одбор, који је основала Фридом хаус (Freedom House), привладина пропагандна радионица, издржава фантомску чеченску “Владу у егзилу” са седиштем у Лондону и Вашингтону. О терористичко-сепаратистичкој природи тобожње “владе” говори чињеница да је њен “вицеминистар” исламистички вођа Шамил Басајев, мозак терористичког подухвата у месту Беслан, окончаног масакром 186 деце. ЗАКЉУЧАК И ОПОМЕНА

Овај кратак преглед деструктивних стратегија англо-саксонског и западноевропског света спрам руског и српског национално-државног простора је састављен са скромном намером да докаже постојање “хроничне” спреге између терористичкосепаратистичких и центрифугалних појава на тим просторима и западних геополитичких интереса. Потребно је једном заувек разумети да западна политика није импровизованог и реактивног карактера, него је заснована на стратешкој планификацији усклађеној са дугорочним интересима и глобалистичким тежњама. С обзиром да ће Србија увек бити “много велика” за западне “партнере”, српски државни апарат би требало да се угледа на руски и да се побрине о предузимању делотворних контрамера за неутралисање даљих западних иницијатива усмерених ка новим “етничким” и “регионалним” деобама.

(Podvukla (u sva tri nastavka) - Iskra)

Iskra 1. avgust 2013.

Istraæivawa akademika dr Dragoquba ÆivojinoviÊa

IZ ISKUSTVA PRO©LOSTI POUKE ZA DANA©WICU I BUDU∆NOST (3) Uvod Iskre Sajt `Cirilica` <www.cirilca-beograd.com> doneo je pod naslovom ~`©okantno otkriÊe akademika Dragoquba ÆivojinoviÊa` duæi deo iz wegove kwige „Nevoqni ratnici, velike sile i Solunski front”, uz uvodni intervju sa autorom u kome on objaπwava da je do podataka doπao istraæivawem engleskih arhiva koji pokazuju naπe zablude o Englezima kao `saveznicima i prijateqima` i dodaje `Ove iluzije... su pothrawivane gotovo jedan vek... u sluæbi oËuvawa prijateqstva sa Francuzima... A u stranu gurana jedina istina da nam je Rusija bila jedini prijateq, sve do wenog sloma`... zemqi na koju se nismo oslawali.

Naprotiv, bili smo bastion, barikada protiv πirewa wenog uticaja na Balkanu.` U daqem toku intervjua dr ÆivojinoviÊ, voen pitawima sagovornika, uglavnom ukazuje na konkretne primere engleske sabotaæe Solunskog fronta i srpskih nacionalnih teæwi uopπte. `Iskra` niæe donosi (u nekoliko nastavaka) opπiran izvod iz kwige akademika ÆivojinoviÊa kako ga je donela `∆irilica`. On uopπteno objaπwava ne samo antisrpsku politiku tzv. `saveznika`, veÊ i mnogo πire, ko iza te politike stoji, da je ona dobro smiπqena, planirana i koordinirana; podræana struËnim i bezbednosnim πtabovima i mnogim prividno `spontanim i nezavisnim` meunarodnim organizacijama i pokretima, sa jedinstveno odreenim globalnim ciqem, neprestano i Ëvrsto u rukama wenih anglo-saksonskih upravqaËa. Objaπwewa i podaci dr ÆivojinoviÊa, primewivi koliko na proπlost, toliko su i savremeni, naroËito u uslovima mnogo otvorenije ofanzivne politike Novog svetskog poretka (NSP).

Iskra je u tekstu autora naroËito podvukla podatke koji ukazuju na jedinstvo ciqa i porekla ove anglosaksonske meunarodne politike.

Iz podataka dr ÆivojinoviÊa da se razumeti `gipkost` globalne anglo-saksonske politike u koriπÊewu i regrutovawu (Ëesto neoËekivanih i `neprirodnih`) privremenih i epizodnih saveznika u ostvarivawu svojih etapnih ciqeva. Finansirawu boqπevizma u svrgavawu Ruske imperije i carizma; podræavawe anti-komunizma i nacizma u ruπewu Sovjetskog Saveza; katolicizma u odræavawu AustoUgarske. Na naπim primerima, koriπÊewa Draæe, `prvog evropskog gerilca` protiv Osovine i kasnije, poπto je ispoqio `veliko-srpske` tendencije, wegova zamena Titovim `anti-srpskim` jugoslovenstvom, itd.

Ali primeri dr ÆivojinoviÊa mogu (ekstenzivno) da koriste za boqe razumevawe i savremenih dogaawa, na pr. Iraka.

Sadamov Irak, dojuËeraπwi saveznik SAD, napadnut je i okupiran, Sadam svrgnut i obeπen, pod izgovorom posedovawa oruæja masovnog uniπtewa i pripreme agresije u okruæewu. Uspostavqen je razdrobqen `demokratski` Irak, popriπte svakodnevnih krvavih plemenskih obraËuna, objektivno u daleko

Iskra 1. avgust 2013.

gorem stawu nego πto je Sadamov ikada bio. Neki ga smatraju SAD neuspehom i pitaju zaπto je Sadam uopπte napadnut i svrgnut? Ne, SAD je ostvario svoj ciq. Sadam je imao `diktatorsku` Êud samostalne i nezavisne politike i delovawa. A za NSP je svaki neposluπni `nezavisnik`, ako ne danaπwi, potencijalno sutraπwi protivnik. SAD je eliminisao sa tog strateπki vaænog prostora, potencijalnog neprijateqa, a πto je Irak ostao u haosu, to je problem IraËana, nevaæna epizoda za NSP. Tako i sutra sa Avganistanom. SAD, NATO i wegovi saveznici Êe se sledeÊe godine povuÊi iz aktivnog ratovawa.

Avganistan Êe ostati u vlasti kompromisnog primirja izmeu sadaπweg SAD sponsorovanog reæima i voa razjediwenih Talibana, pa Êe i to neki oceniti neuspehom Zapada. Ali i u ovom sluËaju, NSP je ostvario svoj etapni ciq. Potencijalna opasnost za NSP je jedinstven, jednosmeran - `jednoumno` homogen Avganistan - bilo da je on jedinstveno talibanski, proruski, ili nezavisno islamistiËki ili nacionalistiËki. Raslabqen, unutraπwe podeqen i zavaen Avganistan, koji Êe se godinama baviti sam sobom, je `mirna` i bezbedna `pozadina` za NSP, ispred koje Êe on razraivati i ostvarivati svoje viπe i dalekoseænije svetske ciqeve.

Prednost NSP je jedinstvo ciqa i komande nasuprot potencijalno nejedinstvenom protivniku, Ëije jedinstvo odmah daqe razËlawuje obaveznim nametawe svog druπtveno-politiËkog sistema vlasti i drugim veπtaËim podelama naroda i nacije. U svakoj naciji postoje `uspavani` ekstremizmi. koji u datim okolnostima, mogu biti πtetni za narodno i dræavno jedinstvo, pa i sam wihov opstanak. Kad nekoga NSP napadne, on ne samo odmah uoËava ove razarajuÊe ekstremizme, veÊ ih planski obrauje, pospeπuje i produbqava, te s wima obilato sluæi u ostvarivawu svoje namere. Kako se to praktiËno radi, nema boqeg primera od nedavnog i sadaπweg razarawa nekada jedinstvenog jugoslovenskog prostora.

Svako ko pretenduje na slobodu i nezavisnost miπqewa, odbranu suπtinskog narodnog i nacionalnog intresa, treba da iz pomenutog izvuËe odgvarajuÊu pouku. U najmawu ruku, veliku opreznost prema nagloj projavi ili eksploziji ovakvog ekstremizma. Istinski roduqub Êe pre svega savesno ispitati da li je to spontana i obiËno neracionalna reakcija na neki ini izazov, pa se i tome, kao πtetnom, ubeivawem suprotstaviti. Ili, πto je najËeπÊe, obraena i zloupotrebqena mahinacija iz arsenala NSP, koju treba bez ustezawa odmah razobliËavati i osuditi, inaËe `nasedamo` ruπilaËkoj nameri tuina, postajemo wegovi svesni (ili nesvesni) sauËesnici. Ne imenujemo ove ekstremizme, da ne bi uznemirili nevine. Kad su naπi narodi i vere u pitawu, svi smo skloni da ih `previdimo`, mada ih u `kleti srca` dobro znamo. Za prave i mudre rodoqube dovoqna je i ovakvo naËelnije upozorewe.

...

15

Srbija neto...

Zemqe istoËne... (sa str. 11)

milijardi evra.

suprotnosti sa „Vaπingtonskim konsenzusom”, jer se wegova koncepcija rasta svetske ekonomije temeqi na jeftinoj radnoj snazi.

„Bagatelizacija” Kosova za dobijawe datuma EU Ako sada sve to poveæemo onda su NATO i SAD ali i EU dobro proπle u Srbiji sa vlastima od 2000. godine do danas uz daleo mawi troπak nego πto su utroπili u vojnoj operaciji „Milosrdni aneo”. Meka moÊ okupacije i protektorata SAD, EU i NATO nad Srbijom je daleko jeftinija i efikasnija od „tvrde moÊi”, odnosno od vojne intervencije. NATO je proglasio svoju akciju prema Srbiji kao „humanitarnu intervenciju” a prilikom obnove Srbije delovao je kao „humanitarna misija”.

Sadaπwa vlada Srbije u borbi za datum za EU, a u kontinuitetu sa preaπwom vladom reπila je da poniπti rezoluciju 1244 SBUN i da se strateπki odrekne svojih geoekonomskih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji i posebno na severu Kosova. Zoran MilinkoviÊ u svojoj studiji KOSOVO - Koncesija kao reπewe za spor kaæe: Da bi odvajawem Kosova i Metohije, Srbija samo na osnovu rezervi ugqa lignita ostala bez 400 milijardi evra. Rezerve lignita na Kosovu su pete po veliËini u svetu i Ëini ih oko 15 milijardi tona πto je 75 odsto ukupnih rezervi tog ugqa u Srbiji. Bez tih kosovskih rezervi, Srbija bi veÊ polovinom XXI veka svoj energetski razvoj morala da zasniva na uvozu.

Rezerve cinka i olova su oko 46 miliona tona, a magnezita osam miliona, πto se procewuje na 8 milijardi, dok rezerve boksita premaπuju 1,6 miliona tona. ZnaËajni su i izvori vode, bogata leæiπta geotermalne energije, kao i oko 580.000 hektara poqoprivrednog zemqiπta. U vlasniπtvu Srba i Srbije je 58 odsto nepokretnosti na Kosmetu, gde je uzurpirano milion katastarskih parcela obradivog zemqiπta, livada i πuma vrednih 50 milijardi evra, a imovina 1.358 srpskih preduzeÊa procewuje se na viπe od 1,5 milijardi dolara. „Vrednost ukupne nepokretnosti druπtvenih i javnih preduzeÊa na Kosovu i Metohiji, na koju pravo polaæe dræava Srbija, iznosi oko 220 milijardi dolara”. Dakle Srbija se odriËe desetina milijardi dolara svojih interesa zarad dobijawa ili Ëekawa na datum za EU i dobijawa ne viπe od nekoliko stotina miliona iz pristupnih fondova EU u narednim godinama.

Danas meu aktivnim politiËarima koji su bili na „donacijama” stranih vlada za ruπewe MiloπeviÊa su »edomir JovanoviÊ lider LDP, mr Mlaen DinkiÊ lider URS-a, Vuk DraπkoviÊ lider SPO. ZnaËajan deo je u DS ali oni su sada deo opozicije i jedan broj NVO. Sada se radi na perfidnom podræavawu poliitËara sadaπwe vlasti da obave vaæne poslove oko Kosova i Metohije i dobiju podrπku za daqu vlast uz simboliËno ekonomsko prisustvo u Srbiji.

Vidovdan, 20.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

14

Tomislav KresoviÊ

Danas je u IstoËnoj Evropi sve prisutnije shvatawe da Êe daqe koriπÊewe neoliberalnih recepata doprineti samo da lokalne ekonomije ostanu na perifernoj poziciji, a to nije ono Ëemu su se nadale. One su mislile da Êe postati deo centra, jer su im teoretiËari sa one strane okeana obeÊavali procvat zahvaqujuÊi prelasku na „slobodno træiπte”. I mada sve zemqe u regionu joπ uvek imaju πanse da se razvijaju daleko samostalnije, ipak Ëitav region zasada ima status posluπne periferije Zapada.

UËesnici kijevske konferencije doπli su do zakquËka da zemqe IstoËne Evrope treba da se oslobode okova periferne pozicije i vrate se na put samostalnog ekonomskog razvoja. „Kriza u Sjediwenim AmeriËkim Dræavama pruæa πansu da se izmeni plan razvoja nacionalnih ekonomija”, tvrdi Tom Rejfer, redovni Ëlan Transnacionalnog instituta i vanredni profesor sociologije na Univerzitetu u San Dijegu.

Stanovnicima IstoËne Evrope su jedan od moguÊih puteva razvoja ukazali Brazil i Indija, jer su to zemqe koje su delimiËno veÊ odstupile od neoliberalizma, kaæe Nikola Bulard. Mere koje su wihove vlasti preduzele omoguÊile su, na primer, lokalnoj maπinogradwi da se razvija, a najveÊu paæwu dræava sada posveÊuje socijalnim problemima.

Sasvim je moguÊ ekonomski razvoj van okvira neoliberalnog „Vaπingtonskog konsenzusa”, uveren je i ruski ekonomista Vasilij Koltaπov. Za to je, meutim, potrebna spremnost da se razvija sopstveno unutraπwe træiπte, da se ne robuje direktivama MMF-a i Svetske banke, da se uvede regulisawe ekonomije i da se poveÊa uloga dræave u ekonomiji. PoveÊawe i zaπtita zajedniËkih træiπta u takvim okolnostima Êe stvoriti bazu za viπepolarni svet i oznaËiti kraj hegemonije SAD. Moæda se u ovom trenutku Ëini da je „Vaπingtonski konsenzus” nesalomiv i da nema alternativu, i moæda nema mnogo zemaqa koje su spremne da odbace neoliberalne recepte, ali ipak se razvoj svetske ekonomije ne moæe zaustaviti. Nije sluËajno Imanuel Valerπtajn, jedan od osnivaËa πkole mikrosistemske analize, veÊ odavno prorekao istorijsku neizbeænost zavrπetka neoliberalne ere i hegemonije SAD. Moæda Êe se ispostaviti da je globalna ekonomska kriza krajem prve decenije 21. veka zapravo bila poËetak kraja ameriËke dominacije.

Novi recepti razvoja nacionalnih ekonomija veÊ postoje, i uopπte im nije potreban Vaπington da bi se uspeπno primewivali.

Ruska reË, 28.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

Anton Uvarov

Iskra 1. avgust 2013.

Neoosmanski prodor Turske na Balkan

ZAPAD ∆E POMO∆I TURSKOJ DA RA©KOM OBLASTI POVEÆE BOSNU I KOSOVO Neoosmanska Turska i postmoderni Zapad imaju zajedniËki interes u lomqewu Srba u celini i uniπtewu Republike Srpske posebno Neoosmanizam kao ideologija i strateπki projekat veÊ duæe od decenije Ëini stub turske spoqne politike. Vek posle poraza u Prvom balkanskom ratu, Ankara aktivno teæi da obnovi dominantni turski uticaj u oblastima koje su bile u sastavu osmanskog carstva. Neoosmanizam oznaËava negaciju kemalizma kod kuÊe, a na spoqnom planu strategiju πirewa na Kavkaz i Centralnu Aziju, Bliski Istok i Balkan.

Na Bliskom istoku, manifestuje se kroz isticawe islama kao zajedniËkog imeniteqa Turaka i Arapa, uz sve æeπÊi antagonizam Ankare prema Izraelu. Na prostorima bivπeg SSSR manifestuje se kroz isticawe turkizma, etnojeziËkog i kulturnog zajedniπtva sa narodima regije.

Na Balkanu se islamizam spaja sa osmanskim neoimperijalizmom, sa jasnim ciqem da evropski Jugoistok postane sfera politiËkog, ekonomskog i kulturnog uticaja Turske. Kao πto je ministar spoqnih poslova Ahmet Davutoglu otvoreno rekao u Sarajevu 2009. godine: „Turska je baπtinik svih vekova osmanske proπlosti, tokom koje su postavqene trajne osnove u istorijskom, ekonomskom i duhovnom pogledu.

Turska i danas ima moguÊnost i pravo da na tim prostorima igra posebnu ulogu... Turska kao naslednica Otomanske imperije ne moæe biti epizodista, veÊ samo protagonista na meunarodnoj sceni... Mi Êemo obnoviti ovaj osmanlijski Balkan... Otomanska stoleÊa Balkana su bila plodotvorna, a sada to naslee treba obnoviti.”

Inkorporacija znatnog dela evropskog Jugoistoka u sferu politiËkog, ekonomskog i kulturnog uticaja Ankare i Istanbula odvija se uz preÊutnu ili Ëak otvorenu saglasnost Vaπingtona i Brisela. Davawe Erdoganu slobodnog prostora za delovawe na Balkanu predstavqa svojevrsnu uteπnu nagradu Turskoj za Ëiwenicu da nikada neÊe biti primqena u EU. Wegova vlada shodno tome sprovodi politiku koja, svesno ili ne, predstavqa paradigmatski primer izgradwe „Zelene transverzale” sa dva jasna ciqa: 1. Da se oznaËi dugoroËni ciq ideologa islamizma na Balkanu i πire, stvarawa geografski neprekinutog lanca veÊinskih muslimanskih zajednica ili zajednica pod dominacijom muslimana koji Êe se pruæati od Turske na jugoistoku do Cazina na severozapadu; i 2. Da se oznaËi proces jaËawa etnoreligijske

Iskra 1. avgust 2013.

samosvesti meu tradicionalno muslimanskim zajednicama na Balkanu kroz proπirewe geografskog prostora wihove demografske dominacije, i to (a) kroz uspostavqawe ili proπirewe entiteta pod muslimanskom politiËkom kontrolom, sa eskalacijom statusnih zahteva i sa ciqem uspostavqawa suverene dræavnosti; i (b) kroz jaËawe islamskog karaktera i identiteta dominantne zajednice unutar tih entiteta, sa paralelnim smawivawem brojËanog prisustva i marginalizacijom uticaja drugih grupa.

RAZDVAJAWE SRBIJE I CRNE GORE Evropske komponente neoosmanizma nema i ne moæe biti bez politiËkog, kulturno-verskog i demografskog jaËawa muslimanskih zajednica na Balkanu koje je u punom jeku. „Transverzala” tako poprima jasan geopolitiËki oblik, uglavnom s predumiπqajem, ali delimiËno i spontano. Naravno, zapadni politiËari i wihovi beogradski posluπnici apriori odbacuju svaku sugestiju da na Balkanu postoji neki dugoroËni geopolitiËki projekat islamista, a kamoli da se on sprovodi s predumiπqajem i sistematski. U danaπwoj Srbiji svako pomiwawe Transverzale srubqeno je u dominantnom medijskom i politiËkom diskursu na delikt miπqewa, na neoslobistiËki govor mræwe sa „islamofobiËnim” tonovima.

Negacija stvarnosti ne mewa stvarnost.

Podsetimo se da je joπ pre skoro dve decenije pokojni ser Alfred ©erman, bivπi savetnik Margaret TaËer, upozoravao da je ciq muslimana da „stvore zeleni koridor koji bi razdvojio Srbiju od Crne Gore”.

Zapadne sile to podræavaju, upozoravao je ©erman, dok se „Turska udaqava od Ataturkovog sekularistiËkog stava i kreÊe prema otomanskoj, panislamskoj orijentaciji”. ©ermanova dijagnoza bila je spektakularno vidovita. Wu je pre pet godina potvrdio izraelski pukovnik ©aul ©ej, analitiËar Begin-Sadat Centra. On je u svojoj kwizi o prodoru islama na evropski jugoistok (2008) konstatovao da „Balkan sluæi kao istureni poloæaj na evropskom tlu za islamske teroristiËke organizacije, koje koriste ovo podruËje za pokretawe aktivnosti u zapadnoj Evropi i u drugim kquËnim taËkama πirom svijeta”.

Wegova ocena o Transverzali je bila neumoqivo precizna: „Stvarawe nezavisne islamske teritorije, ukquËujuÊi Bosnu, Kosovo i Albaniju... jedan je od najveÊih uspeha islama joπ od opsade

19

Zapad Êe...

BeËa 1683. godine. Islamski prodor u Evropu preko Balkana jedan je od najveÊih uspeha islama u 20. veku”.

I Xon ©indler, profesor strategije na Vojno-pomorskoj πtapskoj akademiji SAD i autor seminalne studije Nesveti rat, saglasan je sa ovom dijagnozom. Transverzala odraæava Hantingtonov Sudar civilizacija, paradigmatski sluËaj linije procepa izmeu islama i ostatka sveta.

VeÊina balkanskih muslimana æivi u kompaktnim pojasevima teritorije duæ Transverzale.

Postoje samo dve znaËajne pukotine u tom lancu.

Jedna je u istoËnoj Makedoniji, gde nepunih sto kilometara vazduπne linije deli najistoËnija albanska sela kod Kumanova od najzapadnijih naseqa Pomaka u jugozapadnom πpicu Bugarske, u Blagoevgradskoj oblasti.

Druga je u trouglu Nova Varoπ-PrijepoqePqevqa u Raπkoj oblasti, duæ puta i pruge Beograd-Bar. Meutim, geografska raspodela uporiπnih punktova Transverzale prikriva wenu vitalnost i potencijalne buduÊe dimenzije prosto zato πto se hriπÊanske zajednice na Balkanu nalaze u demografskom sunovratu. Stopa rasta je negativna u svim zemqama regiona sa hriπÊanskom veÊinom, u nekima katastrofalna. Nasuprot tome, muslimani imaju najveÊu stopu priraπtaja u Evropi, a Albanci su na vrhu liste. Ako se trend nastavi, muslimani Êe imati prostu veÊinu na Balkanu do kraja iduÊe decenije.

TURSKA U INTERESU SAD I EU Neoosmanizam je naπao geopolitiËki oslonac u Transverzali i istovremeno predstavqa bitni preduslov oæivqavawa islama i na wemu zasnovane etniËko-kulturne samosvesti duæ koridora.

Bez izvora politiËke, ekonomske i duhovne podrπke na jugoistoËnom πpicu Evrope, bez matiËnog sidriπta na Bosforu, islamski preporod u bivπim otomanskim posedima ne bi bio moguÊ.

Notorna Ëiwenica da za dugi niz godina nema ni govora o ulasku Srbije u EU ide na ruku turskim ambicijama jer zvaniËni Beograd ostaje bez alternativnih opcija i ideja (da pare ne pomiwemo). S druge strane, i Brisel i Vaπington prihvataju proaktivnu ulogu Turske kao neootomanskog hegemona.

Problem turskih ambicija na Balkanu postoji. On neÊe biti reπen bez trezvene dijagnoze stawa i bez kritiËkog preispitivawa srpke politike i srpskih iluzija tokom proteklih deset godina - setimo se samo bezbrojnih susreta TadiÊa i JeremiÊa sa Erdoganom i Davutogluon.

Stvarnost je neumoqiva: kako konstatuje prof. Rafael Izraeli sa Trumanovog centra Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, „Muslimani su uspostavili kontinuitet koji zabija klin u hriπÊansku Evropu. Zapad ravnoduπno posmatra tu

20

pojavu jer se nada da Êe na tom terenu nastati navodno neratoborni islam turskog tipa. S obzirom na uspeh fundamentalista u Turskoj, nema izgleda da Êe se te nade ispuniti.”

Po zapadnim podacima rezultat NATO agresije i `demokratskih` promena

Zapadna politika u jugoistoËnoj Evropi tokom dve protekle decenije iπla je na ruku teæwama navodno prozapadnih muslimanskih zajednica duæ geografske linije koja vodi iz Turske na severozapad, uz uporedno nametawe „multikulturalizma” koji samu Evropu rapidno mewa, demografski i kulturno.

Po proceni SRJ 78 milijardi dolara, ne raËunajuÊi `prodaju` KiM i svega na wemu od 220 milijardi dolara

Sa matematiËkom preciznoπÊu moæemo predvideti da Êe Vaπington i Brisel dati æustru podrπku „autonomnom” Sanxaku koji bi povezivao Kosovo s Bosnom, kada (ne „ako”) i to pitawe bude „internacionalizovano”. VeÊ znamo da su bezrezervno opredeqeni za unitarizaciju BiH. Daleko od toga da doprinosi miru i regionalnoj stabilnosti, politika Turske na Balkanu ima πest bitnih odrednica: 1. Teæwa za kontrolom nad joπ nepovezanim segmentima Transverzale, koja Êe se u Srbiji izraziti kroz zahtev za sve veÊom autonomijom „regije Sanxak” sa muslimanskom veÊinom, u koju Êe biti utopqene opπtine Priboj, Prijepoqe i Nova Varoπ sa srpskom veÊinom; 2. Teæwa za sve veÊom centralizacijom Bosne i Hercegovine i ukidawem Republike Srpske kao „genocidne tvorevine” sa hipotekom „Srebrenice”; 3. PreÊutno podsticawe velikoalbanskih aspiracija prema Makedoniji, Crnoj Gori, GrËkoj, ali pre svega prema krwoj Srbiji (Preπevo, Medvea, Bujanovac, potom Toplica); 4. Daqa verska radikalizacija i etniËko redefinisawe muslimana u Bugarskoj, uz zahtev za wihovu teritorijalnu autonomju u podruËju Rodopa; 5. Daqe πirewe islamske propagande preko rastuÊe mreæe xamija, islamskih centara, NVO i „dobrotvornih fondacija” duæ Koridora; a pre svega 6. Eskalacija turskih regionalnih ambicija kroz pokretawe imigracionih trendova, pre svega u Srbiji, pod firmom „restitucije potomaka prognanika” iz 1878-1912. Zahtev prihvatawa imigranata iz Turske biÊe joπ jedan dokaz spremnosti Srbije na evrointegracije (imigracija je „evropski fenomen”) i prevazilaæewe predrasuda proπlosti.

STRATE©KA GRE©KA Podsticawem svojih nesuenih islamskih klijenata na Balkanu, SAD i zapadna Evropa prave strateπku greπku uporedivu po uËinku austro-ugarskom ultimatumu Srbiji iz jula 1914. godine. »ak i van izvitoperenih parametara realpolitike, postoji ideoloπki afinitet izmeu savremenog Zapada i neoosmanizma. Nije reË samo o Balkanu kao uteπnoj nagradi Ankari za neulazak u EU. Ovaj afinitet nije (samo) interesni nego je i ideoloπki. On omoguÊava Briselu i Vaπingtonu da sa Ankarom nalaze zajedniËki jezik u antagonizmu (Kraj na str. 22/2)

Iskra 1. avgust 2013.

SRBIJA NETO ©TETI 8 MILIJARDI $ Sve vlade u Srbiji od 2001. godine do danas rade u korist πtete svojih graana i nacionalnih interesa, a za rad moÊi vladajuÊih oligarhija i stranih interesa u Srbiji. Srbija ima oko 30 odsto nezaposlenih, oko 30-40 odsto „sive ekonomije”, ima 90 bogatih „teπkih” oko 11 milijardi dolara i svaki graanin Srbije ima dug oko 800 dolara i povratak na 1989 godinu tek 2022. godine. Sve je ovo povezano sa alavaπÊu vlasti, gubitkom dræavne i politiËke odgovornosti i siromaπewu nacije.

PoliitËke oligarhije od 2000. godine su se „prodavale” stranim interesima i bogatim pojedincima koji vladaju Srbijom. Koliko je koπtao pad MiloπeviÊa? O ovome je govorio Tim Marπal, autor kwige „Igra senki”. Tim Marπalc je svojevremeno za „Nedeqni telegraf” kazao : „To nije nikakva tajna, dovoqno je videti dokumenta ameriËkog Kongresa. Ideja da ja tvrdim da je opozicija dobila ili uzela 60 miliona dolara je - pogreπna!

To je ukupna suma koja je potroπena u Srbiji, na primer, za πtampawe materijala, za obuku, trening.

U kreirawu Otpora, na primer, direktno je uËestvovao ameriËki pukovnik, koji ih je u Maarskoj snabdevao svim i svaËim, a ponajviπe parama. Bilo je keπ isplata. Ne mogu da baratam imenima qudi iz ameriËke tajne sluæbe CIA ili britanske MI 6 koji su radili u Srbiji, iz razumqivih razloga. No, ko je i kako potroπio 60 miliona dolara pomoÊi za ruπewe MiloseviÊa.” ”Pad Slobodana MiloπeviÊa i wegove „politiËke maπine” dakle je mawi od 100 miliona dolara u 2000. godini πto jasno ukazuje da je oligarhija koja je doπla na vlast oktobra 2000. godine bila „na ruke isplaÊena” za promenu vlasti.

MiloπeviÊ je oboren s vlasti i kasnije na Vidovdan 2001. godine isporuËen Haπkom tribunalu bez ikakvih meunarodnih garancija za stabilnost Srbije i temeqnu ekonomsku obnovu po modelu Marπalovog plana.

Sve je izvedeno „prevratniËki” i bez garancija. Prevrat u Srbiji bio je pod okriqem tajnih sluæbi i tajnih fondova bez osnova u meunarodnom pravu pa je teπko bilo da se raËuna na veÊe obaveze finansijera prevrata prema Srbiji. Tako je vlast DOS-a bagatelno izvrπila strateπke poslove za SAD i NATO uz daqi pritisak na Srbiju u svim sledeÊim vladama do danas.

PrevratniËka ekipa uoËi dolaska DOS-a na vlast Ekspertske grupe G 17 je 1999. i 2000. godine procenila da su πtete od NATO agresije na Srbiju-SRJ oko 30 milijardi dolara dok je dræavna komisija SRJ procenila πtetu od oko 100 milijardi dolara.

Ipak je NATO i SAD ali i EU prihvatili πtetu od 30 milijardi dolara kao realistiËnu.

Iskra 1. avgust 2013.

Donacije kao milostiwa posle „Milosrdnog anela” Podaci govore da je Srbija od 2001. do 2011. godine od od Evropske unije (EU) dobila 3,6 milijarde evra bespovratne pomoÊi po miπqewu tadaπweg potpredsednik Vlade Srbije Boæidar –eliÊ. SAD dale 810 miliona dolara Ambasadorka Sjediwenih AmeriËkih Dræava (SAD) u Srbiji Meri Vorlik svojevremeno kazala je da wena zemqa podræava Srbiju u nastojawima da ispuni uslove za prijem u EU i dodala da su SAD druge na listi pojedinaËnih zemaqa, sa uloæenih 810 miliona dolara u Srbiju. NovËane donacije uplaÊene na raËun Narodne banke Srbije (NBS) u korist dræavnih organa i organizacija u Srbiji od 2000. godine do kraja marta 2011. iznosile su 634,7 miliona dolara. Noviji podatak je da je Srbija od EU dobila 4,8 milijardi bespovratne pomoÊi πto je ravno socijalnom odræawu nacije i finansirawu vlasti uz uslove.

Da bi se pokazali kao prijateqi Srbije moÊne dræave su Srbiji pruæile „milostiwu” uz strategiju zaduæivawa kod MMF, Svetske banke.

Najbogatije donacije, skoro 660 miliona evra, stiglo je u 2001., dok ove godine ta cifra iznosi 460 miliona evra. Najviπe pomoÊi EU, viπe od pola milijarde evra, dato je za energetiku, odnosno za remonte elektrana u Srbiji, kao i za zdravstvo, za koje je stigla pomoÊ od viπe od 100 miliona evra. EU po veliËini donacija prate SAD - 612 miliona evra od 2000. godine, NemaËka - skoro 300 miliona evra, Italija - 195 miliona evra, ©vedska - 169 miliona evra, Norveπka - 140 miliona evra i ©vajcarska - 122 miliona evra.

Investicije za okupaciju Srbije U periodu 2001-2011. godine ukupne strane direktne investicije (SDI) u Srbiji iznosile su oko 17 milijardi evra (ili oko 15 milijardi neto), od Ëega je oko 40% investirano u procesu privatizacije privrede i sektora finansija. Navedeni iznos ni izdaleka nije bilo dovoqan za vidqiv oporavak privrede, posebno industrije, jer je oko 35% ukupnog priliva SDI bilo usmereno u sektore nerazmenqivih dobara i usluga, a samo oko 15% ukupnih SDI bile su tzv. grinfild investicije.

Kada se saberu donacije iz SAD i EU i ukupne strane investicije u Srbiji od 2001-2011. godine moæe se reÊi da je cifra oko 22 milijarde evra, πto je za oko osam milijardi evera mawe nego po proceni G 17 plus oko NATO razarawa Srbije, ili za 4,5 puta mawe nego po dræavnim procenama. Ciq „spasiteqa” iz SAD i EU bio je zaduæivawe dræave. Po statistici Ministarstva finansija javni dug Srbije je u aprilu 2013. iznosio je 19,08

13

Narodni front - ili zaπto smo doæiveli poraz?

Dato `zeleno svetlo` - do `datuma` joπ mnogo ucena

STRANKE NISU RE©EWE - VE∆ DEO PROBLEMA Tek na temequ realne procene aktuelnog trenutka i sopstvenih potencijala moguÊe je zidati novu organizaciju otpora Prvi korak u samoosveπÊivawu svih nas koji se smatramo rodoqubivom opozicijom vladajuÊem reæimu DaËiÊa, VuËiÊa i DinkiÊa moralo bi da bude priznawe da smo doæiveli poraz i da se naπa rascepkanost u viπe kolona pribliæila taËki u kojoj Êe na sledeÊim izborima kompletna patriotska opozicija, ako se ne bude udruæila, ostati ispod cenzusa. Postavqa se najpre pitawe kako smo doπli u ovako nezavidnu situaciju?

Pre svega treba imati u vidu da do pre godinu dana - a posle viπe od 20 godina ekonomskih sankcija, bombardovawa, haπkih presuda, finansirawa prozapadne opozicije i NVO agenture i svih drugih oblika specijalnog rata protiv Srbije zapadni projekat kolonijalne vlasti nije bio u potpunosti uspeo jer se veliki deo javnosti i politiËkih stranaka i daqe opirao potpunom poniæavawu i raspadu Srbije, posebno po pitawu Kosova i Metohije. Zato je bilo potrebno organizovati najveÊu obaveπtajnu akciju stranih centara moÊi do sada: prevoewe vodeÊih politiËara nacionalnog opredeqewa u redove evrounijata i prozapadnih posluπnika. Uspehom ove tajne operacije otvorio se prostor da se uvede red i u sve druge neposluπne delove srpskog druπtva, koji su donedavno odolevali evrounijaÊewu. Treba, dakle, imati u vidu da su u posledwih godinu dana pacifikovane sve taËke druπtvenog otpora okupaciji: politiËke stranke, intelektualna elita, SPC, navijaËi... i da su danas ostali samo mali xepovi otpora koji se nalaze pod ogromnom finansijskom i medijskom cenzurom. Sve to se posebno oËitovalo na protestima protiv izdajniËkog briselskog sporazuma, kada je bilo osnova za „Srpsko proleÊe” i ruπewe vlasti, ali su zakazale sve dosadaπwe nacionalne snage: od stranaka, preko inteligencije, do SPC i navijaËa. Ako tada nije doπlo do sinergije zajedniËkog antireæimskog nastupa, to ne znaËi da su u pitawu nepremostive liËne sujete, veÊ da je neko odliËno odradio posao kontrole nad svim ovim snagama i wihovim delovawem.

VELIKA PREVARA Stoga je lako shvatiti rodoqube koje je danas uhvatila Ëamotiwa zbog nagomilanih istorijskih poraza srpskog naroda, ali nije moguÊe razumeti one koji prestaju da se bore ili samo kritikuju sa distance internet-patriotizma jer se iz wihovih kritika jasno vidi da operativno nikada nisu sami probali da neπto urade.

Zaπto je vaæno prihvatiti svest o porazu?

Jer Êe nas liπiti laænih oËekivawa i pogreπnih projekcija sopstvene snage. Tek na temequ realne procene aktuelnog trenutka na politiËkoj sceni i u narodu, kao i sopstvenih potencijala, moguÊe je zidati novu organizaciju otpora, pre svega na potpuno novim naËinima od ovih dosadaπwih koji su se pokazali neuspeπnim.

Druga vaæna konstatacija je da æivimo u

12

najveÊe doba medijske cenzure i manipulacije u novijoj politiËkoj istoriji, s tim πto je stepen politiËke prevare doæiveo vrhunac. Laæno predstavqawe poËelo je joπ pre izbora - kroz laæna predizborna obeÊawa. DaËiÊ je govorio „Ëvrsto, jasno, odluËno”. Toma NikoliÊ je obeÊavao da Êe poniπtiti sve dogovore koje je Borko StefanoviÊ postigao u Briselu. Aleksandar VuËiÊ je govorio da Mlaan DinkiÊ mora zavrπiti u zatvoru. DinkiÊ je tvrdio da nikada ne moæe saraivati sa SNS i da Êe javna preduzeÊa osloboditi partijskog zapoπqavawa. Sve su slagali.

Potom je usledila najveÊa izborna kraa u posledwih nekoliko izbornih ciklusa. Dveri i SRS, koji su protiv ulaska Srbije u EU, su gurnuti ispod cenzusa, a evrofanatici LDP i URS podignuti iznad cenzusa. Tomi NikoliÊu je Brisel Ëestitao pobedu na predsedniËkim izborima tri sata pre zatvarawa biraliπta. NikoliÊ je izneverio i svoje obeÊawe da Êe ispitati izbornu krau i kazniti poËinioce. ©ta su uradili u meuvremenu? Izdali su Kosovo i Metohiju, staju na stranu protiv Republike Srpske, nastavqaju sa ogromnim zaduæivawem dræave, prodaju poqoprivredno zemqiπte strancima, uvode GMO seme i hranu, zapoπqavaju nove i nove partijske kadrove u dræavnu administraciju, ukinuli su sve carine na uvoz robe iz EU i spremaju totalnu rasprodaju preostalog prirodnog i privrednog bogatstva, kompletnu ekonomiju i daqe vodi u bankrot dosadaπwi ubica domaÊe privrede...

NOVI PLAN Sada moramo kovati novi plan nacionalnog sabirawa snaga, kako reËe Miloπ Crwanski joπ pre 80 godina. Potrebno nam je neπto πto su Dveri pokrenule kao ideju joπ pre viπe od dve godine, a πto je danas aktuelno u Rusiji, a to je Srpski opπtenarodni front: da u jednu zajedniËku borbu saberemo sve one koji su rodoqubi, koji se ne predaju, koji su spremni da se suprotstave, koji su poniæeni i uvreeni, koji nisu podlegli Velikoj Prevari. Stranke definitivno viπe nisu reπewe, stranke su deo problema. Potrebno nam je neπto novo. A okidaË za naπe sabirawe biÊe socijalnoekonomski slom dræave koji sledi i koji se ne moæe izbeÊi.

Nema niti jednog razloga za maloduπnost i predaju. Velika Prevara je moæda na vrhuncu, ali posle vrhunca sledi pad i otreæwewe velikog dela naroda. Tada Êe se graani Srbije zapitati πta je alternativa. Alternativa svakako ne mogu biti DS, LDP ili bilo koja stranka uopπte, πto je najboqe video Putin liËno i distancirao se Ëak i od vodeÊe stranke vlasti, Ëiji je predsednik bio i preπao na Ëelo Ruskog opπtenarodnog fronta. Kada i u Srbiji sazriju to vreme i ta svest - tada treba da bude delatno spreman Srpski opπtenarodni front i stane na Ëelo naroda.

Standard, 4.7.2013 (Podvukla - Iskra)

ZAPAD UVEK IMA SPREMAN ©TAP ZA SRBIJU Dugih trinaest godina prozapadne vlade u Beogradu pokuπavaju ustupcima i ærtvovawem nacionalnih interesa da kupe Srbiji mesto u EU, iako sve to vreme iz Brisela Srbi dobijaju stalno nove ucene. Ta Ëiwenica se najboqe vidi na primeru aktuelne vlasti napredwaka i socijalista. Iako su wihovi lideri Aleksandar VuËiÊ, Tomislav NikoliÊ i Ivica DaËiÊ povukli poteze bez presedana u istoriji i uspostavili granicu izmeu Srbije i wene juæne pokrajine, priznali vladu teroriste i kriminalca Haπima TaËija, te Briselskim dogovorom ukinuli srpske dræavne institucije na KiM, Zapad im je umesto πargarepe ponovo dodelio πtap. Srbija oËigledno nije dobila datum poËetka pregovora sa EU zbog kojeg je ærtvovala svoje Kosovo i Metohiju, a do koje mere Brisel ismeva i poniæava Beograd vidi se iz aktuelnih izjava Jelka Kacina koji poruËuje da o datumu ne zna niπta ali da Srbi moraju joπ da se potrude kako bi u svom Sizifovom poslu otiπli jedan korak napred. „Ja bih rekao da je Srbija dobila zeleno svetlo, iako ovde svi govore da je dobila datum. Ja o datumu ne znam niπta, jer Êe datum izabrati sama Srbija sledeÊim koracima kojima Êe pokazati koliko je posveÊena, i s reËi preÊi na delo” poruËio je izvestilac Evropskog parlamenta.(1) A koji su to sledeÊi koraci?

Tomislav NikoliÊ se u Zagrebu nedavno, naizgled zateËen, zapitao da li NemaËka zaista traæi od Srbije da i zvaniËno prizna nezavisnost KiM. „Postoje uslovi Bundestaga koji Êe biti veoma teπki za ulazak u EU, zato πto su motivisani nemaËkim priznawem kosovske nezavisnosti, rekao je NikoliÊ u intervjuu za hrvatsku TV. On oËekuje da od Merkelove dobije odgovor na pitawe da li se u uslovima koje je usvojio Bundestag, zapravo krije, zahtev da Srbija pre ulaska u EU, prizna nezavisnost okupiranih teritorija. (2) Moramo da konstatujemo da se u ultimatumima iz Berlina niπta ne krije, veÊ da je sve jasno kao dan - NemaËka odavno zahteva od Srbije da se odrekne svoje juæne pokrajine i podræi wen istorijski projekat stvarawa velike Albanije. Vlast u Beogradu, bez obzira na sva medijska iπËuavawa wenih lidera to upravo i Ëini.

Povodom odluke Evropskog saveta o uslovima za poËetak pregovora Srbije sa EU, qubqansko „Delo” piπe da Srbija joπ uvek nije nagraena πargarepom. Iako u zakquËcima nema dodatnih uslova za poËetak pregovora, voe EU ne nameravaju da upale zeleno svetlo ako Briselski dogovor (o normalizaciji odnosa s Kosovom) ne bude zaæiveo u praksi", piπe list i dodaje da "Berlin joπ nema interesa da Beogradu, koji je pokazao spremnost da preseËe kosovski gordijev Ëvor, isplati nagradu".(3)

Iz Priπtine jasno najavquju da Êe uskoro uslediti novi pritisci SAD i NemaËke na Srbiju kako bi je prinudili da prihvati Ëlanstvo „Kosova” u UN. SledeÊa prepreka na evropskom putu Srbije mogla bi se pojaviti na jesen u vidu inicijative da se „Kosovu” omoguÊi da dobije status posmatraËa u UN. Uz implementaciju dogovora iz Brisela, to moæe biti kquËni dokaz, pre svega za NemaËku, o normalizaciji odnosa izmeu Priπtine i Beograda. Nakon toga Srbija bi mogla da poËne proces pristupawa EU u januaru, piπe priπtinski dnevnik „Koha ditore”. Diplomatski izvori iz Brisela navode da Êe Ketrin Eπton u Beogradu 9. jula preneti Tomislavu NikoliÊu kako Êe normalizacija odnosa s Priπtinom biti vaæan segment pregovaraËkog procesa, ukquËena minimum u jedno, moæda i u viπe od predstojeÊih 35 pregovaraËkih poglavqa.(4) U isto vreme prozapadni mediji u Srbiji su zapoËeli sa kampawom promene Ustava Srbije i izbacivawa Juæne srpske pokrajine iz wegove preambule, πto jasno ukazuje na Ëiwenicu da SAD i NemaËka zahtevaju i promenu najviπeg pravnog akta u dræavi, kao Ëin konaËne kapitulacije Beograda. „Ustav Srbije mora biti promewen najkasnije do zakquËewa Sporazuma o pristupawu Evropskoj uniji, ali bi poËetak pregovora sa EU mogao da bude povod za ozbiqne razgovore o toj temi”(5), piπe list Danas, kojem je Aleksandar VuËiÊ nedavno uputio reËi hvale i izraze najdubqeg poπtovawa, oznaËivπi ga kao uporiπte „evropske Srbije”.(6) Nataπa Vunπ struËwak NemaËkom savetu za spoqne poslove, nedavno je otkrila da je vlastima u Srbiji jasno stavqeno do znawa da moraju da priznaju nezavisno KiM. Ona je na pitawe novinara da li je Berlin stavio jasno do znawa Beogradu da postoji taj uslov odgovorila: „Mislim da im sve jasnije to govore, a to sam Ëula i od dva poslanika Bundestaga i jednog visokog nemaËkog diplomate, koji kaæu da nije moguÊe da Srbija ue u EU bez priznawa Kosova. Mislim da se uopπte viπe i ne razmatra da bi Srbija mogla da ponovo pod svoju vlast stavi Kosovo. S druge strane, postoje i praktiËne stvari zbog kojih Êe se insistirati na priznawu Kosova, kao πto je na primer predstavqenost Srbije u Evropskom parlamentu u kojem ubedqiva veÊina podræava nezavisnost Kosova.”(7) Pored toga i ambasador NemaËke Hajnc Vilhelm izjavio je da je Ëlanstvo „Kosova” u UN jedno od pitawa koje treba da se nae "na stolu" u Briselu kao i da Berlin æeli da se odnosi Beograda i Priπtine podignu na nivo ambasadora.(8) Jedan drugi nemaËki diplomata je joπ pre 6 godina izjavio da problem KiM treba reπiti πto

Boπko ObradoviÊ

Iskra 1. avgust 2013.

Iskra 1. avgust 2013.

21

Zapad uvek... pre u smislu nadzirane nezavisnosti, najavivπi da nakon reπavawa tog problema na red dolaze Vojvodina, Raπka oblast i „jug Srbije.”

"Insistirawe na Kosovu kao delu Srbije destabilizovalo bi Srbiju, i onda bi moglo da bude otvoreno pitawe Vojvodine, koja je nova u Srbiji.

To nije pretwa, to je analiza" upozorio je joπ tada ambasador NemaËke Andreas Cobel.(9) Sve πto NemaËka Ëini Srbiji do danas, Ëini upravo po scenariju o kojem je govorio Cobel.

Iz svega navedenog vidi se da je NemaËka Srbiji uputila potpuno jasan ultimatum u vezi priznawa KiM, kao i da su politiËari na vlasti u Beogradu potpuno obaveπteni o wemu, ali i da napredwaci i socijalisti svojim izjavama u kojim tvrde da ovaj uslov ne postoji, namerno obmawuju graane Srbije. Oni to Ëine jer poput DOS-a i DS nastoje da profitiraju propagirajuÊi put Srbije u EU, kao put bez alternative. Na ovaj naËin politiËari na vlasti obmanom osvajaju politiËke poene i sa predstavnicima EU u Srbiji dele novac koji stiæe iz Brisela i srpskog buxeta, dok stanovniπtvo Srbije ubrzano siromaπi. Nije tajna da savetnici EU u Srbiji primaju 800 evra dnevno (πto je suma koju proseËni graanin Srbije zaradi za tri meseca) i da je dug put Srbije u EU za wih veoma unosan posao. U tom smislu Aleksandar VuËiÊ je najavio da se o troπku graana sprema armija od 3000 dobro plaÊenih „struËwaka” koji trebaju da nastave Sizifov posao pribliæavawa EU.(10) Meutim, na toj stranputici koja suπtinski poËiva na prevazienom konceptu unipolarnog sveta zavisnog od SAD, Srbe Ëekaju samo joπ veÊa stradawa i sve pogubnije odluke reæima u Beogradu kojim Êe se sve viπe i sve jasnije ukidati atributi srpske dræavnosti.

Boris ALEKSI∆ Fond strateπke kulture 6.7.2013.

(Podvukla - Iskra) -------------------(1) http://srb.fondsk.ru/news/2013/07/05/kacinsrbiia-dobila-datum-nisam-cuo.html (2) http://srb.fondsk.ru/news/2013/07/03/nikolihizgleda-da-nemachka-trazhi-da-priznamo-nezavisnost-kosova.html (3) http://srb.fondsk.ru/news/2013/07/02/delo-srbiia-nagradena-sargarepom-koia-ios-niienikla.html (4) http://www.nspm.rs/hronika/koha-ditore-sledeci-uslov-beogradu-da-omoguci-kosovu-statusposmatraca-u-un-q.html (5) http://srb.fondsk.ru/news/2013/07/05/uoci-pregovora-sa-eu-kosovo-mora-da-ispadne-iz-pre 6) Danas, 09.06.2013. godine.

(7) http://www.politika.rs/rubrike/Politika/262121.sr.html (8) http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/ambasadornemacke:-i-clanstvo-kosova-u-un-treba-da-senadje-na-stolu_366002.html (9) http://www.politika.rs/rubrike/Politika/t25046.sr.html (10) http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:442353-Sef-pregovarackogtima-ceka-rezove-u-Vladi

22

Zapad Êe pomoÊi... (sa str 20) prema klasiËnom evropskom sistemu nacionalnih dræava, pre svega prema wegovim nosiocima na pravoslavnom slovenskom Istoku.

Spoznaja ovog afiniteta predstavqa kquË za razumevawe motiva Zapada na Balkanu i trajnog antiruskog, pravoslavofobnog stava koji preovlauje naroËito u Sjediwenim Dræavama.

Plodovi Êe biti jednako gorki kao i 1914.

Pre ili kasnije i Amerika i Evropa imaÊe razloga da zaæale zbog teæwe da preko tuih lea kupe islamsku blagonaklonost.

SauËesniπtvo zvaniËnika Srbije u tom projektu podseÊa nas na starogrËku maksimu da, kada bogovi nekoga reπe da uniπte, oni mu prvo uzmu pamet.

Duæ Zelene transverzale Pandorina kutija je πirom otvorena, a demoni haraju. Cenu Êe pre svih platiti pravoslavni narodi evropskog jugoistoka, koji su danas mawe gospodari svoje sudbine nego u bilo koje vreme od Balkanskih ratova do danas.

Srbija bi morala da bez zazora kontrira neoosmanskoj reviziji istorije na medijskom, publicistiËkom i akademskom frontu. Treba insistirati na Ëiwenici da je Turska predstavqala imperijalnu silu, da je borba balkanskih hriπÊana za osloboewe u 19. veku predstavqala proces antikolonijalne emancipacije, a da neoosmanizam za bivπe osmanske podanike ima iste konotacije kao neonacizam za Jevreje. Ovo je naæalost malo verovatno jer je spoqna i bezbednosna politika Republike Srbije u rukama qudi koji su iskustveno, intelektualno i moralno nedorasli zadatku koncipirawa, promovisawa i odbrane nacionalnih i dræavnih interesa. Posle briselske kapitulacije maltene je nebitno da li je reË o zlonamernom predumiπqaju ili grotesknom diletantizmu, ili (verovatno) spoju oba elementa.

I neoosmanizam i evroatlanski integralizam predstavqaju programe amalgamacije koji imaju za ciq uniπtewe starog sistema zasnovanog na su-verenitetu dræava i nacija definisanih po etniËkom, jeziËkom, kulturnom i teritorijalnom kriterijumu. „Vizije” Erdogana i Davutoglua sa jedne strane, Brisela i Vaπingtona sa druge, saglasne su u nepriznavawu legitimnost alternativnih formi politiËkog, druπtvenog i kulturnog organizovawa i wihove demonizacije i kriminalizacije ukoliko odbiju da se potËine kontroli metasistema.

Neoosmanska Turska i postmoderni Zapad stoga imaju zajedniËki interes u lomqewu Srba u celini i uniπtewu RS posebno. Ovo nije isprazna retorika niti konspiracijama opsednuta paranoja, veÊ trezvena, empirijski utemeqena procena.

Fakti, 26.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

Sra TrifkoviÊ

Iskra 1. avgust 2013.

Skup meunarodne grupe „Postglobalizacija” u Kijevu

ZEMQE ISTO»NE EVROPE NE∆E DA BUDU JEFTINA RADNA SNAGA ZAPADA Zemqe IstoËne Evrope su se nadale da Êe, sledeÊi ekonomske recepte Vaπingtona i Brisela, postati centar, a postale su posluπna ekonomska periferija i - prema starom ameriËkom receptu izvor jeftine radne snage koji treba da podræava ekonomiju Zapada. Ipak, moguÊe je da je svetska kriza 2008. oznaËila kraj ekonomske hegemonije SAD i wihovih finansijskih institucija, dok su zemqe BRIKS-a pokazale da je moguÊe razvijati se i bez Vaπingtona. Ova i druga pitawa su razmotrena na zanimqivoj konferenciji u Kijevu. „Ruska reË” prenosi najzanimqive momente...

Globalna ekonomija neoliberalizma dovela je zemqe IstoËne Evrope u joπ veÊi Êorsokak od onoga u kome su se naπle posle raspada Sovjetskog Saveza. ©ta da se radi sa Evropskom unijom, kakva je buduÊnost BRIKS-a i gde traæiti izlaz iz krajwe teπkih posledica svetske ekonomske krize? U Kijevu su odgovore na ova pitawa træili uËesnici nauËne konferencije „Epoha posle neoliberalizma: kriza i buduÊnost IstoËne Evrope”, koju je organizovala meunarodna inicijativna grupa „Postglobalizacija”.

Zemqe IstoËne Evrope su mislile da Êe postati deo centra, jer su im teoretiËari sa one strane okeana obeÊavali procvat zahvaqujuÊi prelasku na „slobodno træiπte”. I mada sve zemqe u regionu joπ uvek imaju πanse da se razvijaju daleko samostalnije, ipak Ëitav region zasada ima status posluπne periferije Zapada.

Svi se slaæu da delovawe po neoliberalnim receptima Meunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Evropske unije i SAD viπe ne moæe biti osnova razvoja IstoËne Evrope. Za prevazilaæewe krize neophodna je kvalitativno drukËija strategija, uvereni su uËesnici kijevske konferencije.

Period 1982-2008. je vreme procvata neoliberalizma, poznatog i kao „Vaπingtonski konsenzus”. U tom periodu, kako istiËe ruski politikolog Boris Kagarlicki, ameriËke finansijske korporacije su ojaËale, a SAD su bile centar svetskih ekonomskih procesa i globalni politiËki hegemon. Meutim, 2008. se stawe na svetskom træiπtu pogorπalo i poËela je velika kriza, koja je izbacila u prvi plan mnoπtvo nedostataka neoliberalnog sistema.

Stanovnicima IstoËne Evrope su jedan od moguÊih puteva razvoja ukazali Brazil i Indija, jer su to zemqe koje su delimiËno veÊ odstupile od neoliberalizma, kaæe Nikola Bulard.

Sadaπwe poteπkoÊe vuku svoje korene iz 80-ih godina proπlog veka, kada su SAD Ëitavom

Iskra 1. avgust 2013.

svetu nametnule svoj scenario razvoja, uvereni su ekonomisti. Amerika je pomoÊu neoliberalne ekonomske teorije i recepata koje su dareæqivo delili Meunarodni monetarni fond i Svetska banka uspela da uËvrsti svoj poloæaj svetskog hegemona, i ne zanima je koliko je to koπtalo druge zemqe i koliko Êe ih joπ koπtati.

PodseÊamo da su u to vreme zemqe „treÊeg sveta” tek izaπle iz krize 1970-ih. Mnoge od wih su neposredno pre toga stekle nezavisnost i sve su teæile da se samostalno razvijaju. Sa druge strane, SAD su u to vreme izgubile rat u Vijetnamu i mnogima se Ëinilo da svet postaje drugaËiji, slobodniji i praviËniji...

Pa ipak, kako istiËe australijski publicista Nikola Bulard, Ëlan meunarodne nauËne grupe „Postglobalizacija”, nove dræave su oslabqene zbog poveÊawa kamata na kredite dobijene od Zapada, suoËile su se sa rastom inflacije i na kraju su prihvatile ameriËke ekonomske recepte. Hegemonija SAD je oËuvana, mada je svetska ekonomija sada drugaËija.

Tokom priliËno dugog perioda ameriËki recepti su nekako funkcionisali, ali se pokazalo da se pomoÊu wih ne moæe prevaziÊi nova velika kriza. I pored svih mera koje se preduzimaju kriza nikako nije prevaziena, nego je samo privremeno obuzdana. „Nevoqa je u tome πto su robnonovËani odnosi uvoeni tako da nijedna zemqa nije dobila obeÊani procvat ekonomije, ali je zato transnacionalni kapital izvukao veliku dobit”, konstatuje Kristof Agiton, francuski ekonomista i jedan od osnivaËa Asocijacije za oporezivawe finansijskih transakcija i pomoÊ graanima.

Moæda Êe se ispostaviti da je globalna ekonomska kriza krajem prve decenije 21. veka zapravo bila poËetak kraja ameriËke dominacije.

Novi recepti razvoja nacionalnih ekonomija veÊ postoje, i uopπte im nije potreban Vaπington da bi se uspeπno primewivali. »ak i u periodu pre krize mnogi kritiËari globalnog kapitalizma iz zemaqa bivπeg IstoËnog bloka konstatovali su da je na delu konzervacija siromaπtva. „Nizak æivotni standard posle træiπnih reformi izazvao je u druπtvu razoËarawe u neoliberalizam”, piπe rumunski pisac Vasile Ernu. Po wegovim reËima, nisu se opravdale nade u globalizaciju kao proces svetske integracije. U Evropsku uniju su takoe polagane ogromne nade, ali ispostavilo se da ona za svoje graane nije „zajedniËki dom”, nego sistem nacionalne segregacije. Takav neravnopravan poloæaj se uËvrstio svuda, πto uopπte nije u (Kraj na str. 14/2)

11

Rusija i EU...

Svjetu prijeti... (sa str. 7)

Reπetwikov ukazuje takoe na jasnu civilizacijsku i suπtinsku razliku izmeu Rusije sa jedne strane koja brani tranicinalne vrednosti i religije, i SAD i EU sa druge strane, koje promoviπu homoseksualce, pedofiliju i antihriπÊanstvo. Tako je na Zapadu, u glavnom gradu Norveπke odræan prvi deËji „gej-festival”.

A u Holandiji je registrovana politiËka stranka „Milosre, sloboda i razliËitost” (Charity, Freedom and Diversity), koja πtiti prava i slobode pedofila. Weni Ëlanovi se bore za legalizaciju sodomije (zoofilije), deËje pornografije i smawewe starosne granice od koje se moæe „legalno” stupati u seksualne odnose sa decom (sa 16 na 12 godina(10))! Direktor Instituta za strateπka istraæivawa zakquËuje da je potpuno jasno zbog Ëega Zapad otvoreno napada Pravoslavqe kao zaπtitnika tradicionalnih i dokazanih vrednosti. „Kad se raspao Sovjetski savez, Bæeæinski je rekao da sada treba uniπtiti pravoslavnu crkvu, jer je to posledwi neprijateq koji je ostao. On je odliËno shvatio stvari... Uvek treba gledati gde neprijateq udara„ upozorava Reπetwikov.

Propaganda na Zapadu je uvek isticala da su SAD i EU svetionici demokratije u svetu, zbog Ëega svi drugi trebaju da ih slede. Meutim, nedavno je u Bonu, poznati antiglobalista Noam »omski upozorio da u EU demokratija nestaje. „Vlade nastavqaju da smawuju troπkove i podiæu poreze, bez obzira πta narod o tome misli. Prate se direktive Evropske komisije, a izbori su skoro besmisleni”, istakao je »omski podseÊajuÊi da je i Vol strit xernal u jednom Ëlanku podvukao odsustvo demokratije u Evropi.(11) Kao πto vidimo, iz ugla srpskog naroda nemoguÊe je staviti znak jednakosti izmeu Rusije i EU. Suprotna teza je neozbiqna i vrea inteligenciju graana Srbije. Sama logika i zdrav razum ucrtavaju jasan put kojim Srbija mora da ide ukoliko æeli da opstane kao dræava. Taj put vodi ka onima koji je ne ucewuju i ne otimaju joj teritoriju, i leæi daleko od SAD i EU, a blizu Rusije koja je uvek bila i biÊe wen saveznik.

Fond strateπke kulture 22.6.2013.

--------------------

Boris ALEKSI∆ (Podvukla - Iskra)

(1) <www.politika.rs/najnovije-vesti/ NikoliÊ-Pokazalismo-da-je-moguce-i-Rusija-i-EU> (2) Politika, 02.12.1993. godine (3) <www.politika.rs/rubrike/Tema-nedeqe/Godi- swicaNATO-bombardovawa/Devetnaest-na-jednoga.sr> (4) AndriÊ, N., KrsmanoviÊ, Ubijawe kao kolateralna πteta, Novi glasnik, br. 5/2000, str. 127.

(5) <ruskarec.ru/politics/2013/04/24/kineske_tajne ruskarec.ru/politics/2013/04/24/kineske_tajne bombardovawa_beograda> (6) <dnevnik.rs/politika/vucic-nemacka-najazniji -strateskipartner-srbije> (7) <dw.de/beograd-pristina-ucene-urodilplodom (8) blic.rs/Vesti/Svet/303422/Putin-ostro-kritikovao-SADzbog-zeqe-da-vladaju-svetom (9) <serbian.ruvr.ru/2013_06_20/Putin-o-nezaposlenosti-usvetu> (10) <fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi> (11) <dw.de/»omski-obesmqena-demokratija>

10

veÊ 70 godina suoËava s moguÊnoπÊu te kataklizme. Potom je, citirajuÊi dokumente koji su sada dostupni javnosti naveo niz primjera gdje su ameriËki predsjednici zveckali oruæjem i svijet opasno pribliæavali ivici uniπtewa jer su bili ili oholi ili neznalice. Ili i jedno i drugo.

Naveo je da je hipotetiËki svijet mogao biti pred nuklearnim sukobom tokom operacije likvidacije Osame bin Ladena. »omski je citirao dio Obaminog govora u kome je ameriËki predsjednik, nakon πto je ameriËkim vojnicima Ëestitao na uspjeπnoj operaciji, kazao i da su SAD bile spremne svim sredstvima braniti svoje vojnike i izvuÊi ih iz Pakistana da su oni bili zarobqeni.

- Bili smo blizu nuklearnog sukoba s Pakistanom. SreÊom nije se desio. Opracija je jako puno koπtala Pakistan - rekao je »omski.

On je kritizirao ameriËki naËin borbe protiv terorizma kojim se samo poveÊava broj potencijalnih ili istinskih terorista.

- Administracija je znala, to su joj obavjeπtajne agencije prenijele, da ako intervencija u Iraku ne uspije da Êe se u svijetu broj terorista usedmostruËiti. No, oni su jednostavno ignorirali to upozorewe - rekao je izmeu ostalog. »omski je oπtro kritizirao i koncept Bila Klintona (Bill Clinton) koji je zagovarao da u nuklearnom sukobu SAD trebaju biti dræava koja Êe prva napasti.

- Pazite, to je Klinton. Ne Nikson, oba Buπa ili Ajzenhauer. Klinton! Isti Klinton preporuËivao je da SAD imaju na raspolagawu i snage koje izvana gledano nisu pod efektivnom kontrolom. Nije teπko pogoditi πta je wihov zadatak - naveo je »omski.

On je, pred kraj svog govora, Ëestitao demonstrantima u Gezi parku u Istanbulu na odluËnosti. Istakao je da taj protest demonstracija nezadovoqstva graana i wihov sukob s buldoæerima koji æele uniπtiti posqedwi djeliÊ starog Istanbula. »omski je na kraju istakao i da neki ustanci qudi daju ohrabrujuÊu poruku.

- Latinska Amerika je zahvaquÊi ustancima gotovo u cjelosti sa sebe skinula 500 godina stari smrtni zagrqaj Zapada - istakao je on.

29.6.2013, (Podvukla - Iskra)

"Dnevni avaz", BiH

Iskra 1. avgust 2013.

ГОВОР ПРОФЕСОРКЕ ДРАГИЋЕВИЋ, КАО ОГЛЕДАЛО САВРЕМЕНЕ СРБИЈЕ

Током писања наших чланака из претходних бројева на тему деструктивности демократског система образовања, одиграла су се два догађаја која у потпуности дају за право нашим запажањима, и која на свој начин представљају једну вишу консеквенцу процеса моралног краха и урушавања постојећег система образовања у Србији.

Први догађај, јесте скандал са уличном продајом тестова за малу матуру, који узгред није изазвао никакву логичну политичку последицу у виду моралног чина оставке или разрешења надлежних функционера, што је опет показатељ владајућег системског неморала и неодговорности који владају сред овдашње демократско-политикантске котерије. А о таквом жалосном стању, сведочи на свој начин и други актуелан догађај који се тиче теме образвања, а који је последњих недеља доспео у жижу јавности. Реч је о „контроверзном” говору професорке Филолошког факултета у Београду, Рајне Драгићевић, изложеном поводом апсолвентске вечери и посвећеном њеним студентима, а који због снаге својих порука није могао дуго да остане затворен међу зидовима факултета, те је постао предмет јавних похвала и осуда.

Дистанцирајући се од свих оних који се због говора осећају прозваним, али и од оних који се са њим некритички и апослутно саглашавају и одушевљавају, осврнућемо се на суштину професоркиног излагања, уз указивање на оне добре, али и на сувишне елементе истог. Наиме, чињеница је да говор претендује да разобличи срж актуелних друштвених проблема у Србији, те да будуће генерације професора (данашњих апсолвената) подстакне на пружање отпора оним друштвеним факторима који су препознати као узроци деструктивне стихије. Стога, анализа самог говора као и реакција јавности на њега, добар је повод за наш осврт на суштину проблема данашњег српског друштва, а који се доследно могу схватити искључиво ако се посматрају са хришћанско-органског становишта.

Управо са таквог становишта, не можемо а да не похвалимо колективистичко-национални приступ професорке Рајне, која сматра да је битна дужност професора српског језика, усађивање и гајење љубави према свом народу. Наравно, овакав став велика је саблазан за читав конгломерат мондијалистичко-евроунијатских жречева који подржавају просец уништавања национал-васпитног карактера предмета „Српски језик и књижевност”, који се спроводи већ тринаест година. Дакле, кауза професоркиног говора јесте фокус на нужност народно-моралне обнове, али треба рећи да је за њену реализацију, неопходна и правилна дијагноза постојећег стања, која мора да буде лишена сваке површноIskra 1. avgust 2013.

сти и непрецизности.

Наиме, оно што је у говору прокламовано као узор правилног понашања, односно вредносни идеал, јесте појам „професор”. Уз несумњиву добру намеру аутора говора и несумњиву исправну суштину и значај истог, не можемо а да не укажемо на ову аномалију, не због тога што тражимо „длаку у јајету” већ због тога што се ради о типичној заблуди, односно општем месту критике друштва са класичног патриотског становишта, која пословично није довољно коренита, те није фокусирана на нужну промену погледа на основе на којима заједница почива.

И ту полазимо од погрешно задатог узора - појма „професор”, који је у говору, супротстављен појмовима „тајкун”, „менаџер”, „естрадна личност” или „старлета”. Али, у том случају, шта са професорима који су неморалнији од „тајкуна” или „старлета"? Има таквих понајвише међу универзитетским, па и међу школским на којима је акценат у професоркином говору. Наиме, није толико проблем Србије у појавама које су зло саме по себи. Један ветар их је нанео у једном тренутку, неки други ће их однети, и у том контексту „старлете" су последица, а не узрок.

Проблем је „бљутава со", односно појаве које су номинално у свом архетипу исправне и узорне, као што је нпр. појам - професора. А у говору, се појам професора апсолутизује као вредносни критеријум, што је како рекосмо, данас крајње неоснована и погрешна поставка. Други проблем јесте дух времена који рађа лоше укусе и лоше критеријуме, а за то су криви либерал-демократски систем који јемчи негативну селекцију при одабиру „елите” коју чине (између осталих) и наопаки професори, и који такође јемчи одржавање атмосфере у којој царује бездушна, рекламаторска и капиталистичка „култура”, а која је пак заштићена принципима владавине профита.

Она је тесно повезана са једним од кључних узрока свега поменутог, а то је владајући модел лабаве или разбијене породица која махом или не уме или не успева да ублажи деструктиван и неминован медијски утицај на формирање укуса и вредносних критеријума код деце. Конкретно када је реч о „старлетама”, које је професорка ставила у први план негативних примера, треба рећи да када данашњим мушкарцима такве представе жена не би биле пожељне, не би свакако ни оне „ницале попут печурака после кише”. А и сама борба против тзв. „старлета" као облика медијске проституције је суштински непотребна, јер лишене своје „хране”, медисјке проститутке не могу опстати, а њихова једина храна јесте популарност (позитивна или негативна). Дакле, решење је игнорисање, а не

23

Erdogan optuæuje "strane sile" Turska policija je u noÊi s utorka na srijedu i ranim jutarwim satima u Ankari upotrijebila suzavac i vodene topove kako bi rastjerala oko 2.000 prosvjednika, kojom prilikom je uhiÊeno najmawe 20 osoba...

Premijer Erdogan nastavio je krivicu svaqivati na prosvjednike, ali i novinare. Tako je za novinarku BBC-a Selin Girit, ali i cijelu britansku dræavnu novinsku agenciju ustvrdio kako je dio "meunarodne zavjere" Ëiji je ciq destabilizacija Turske. U obraÊawu parlamentu u utorak, Erdogan je istaknuo kako su strane sile, MMF i medijske kuÊe odgovorni za protuvladine prosvjede.

Od poËetka prosvjeda u Turskoj Ëetiri osobe, ukquËujuÊi jednog policajca su poginule u sukobima, a viπe od 5000 prosvjednika (prema nekim izvorima i preko 8000) i 600 policajaca je ozlijeeno...

Razgovori o prijemu Turske u EU, zakazani za ovu srijedu, odgoeni su. Ministri vawskih poslova EU su poduprli wemaËki prijedlog o odgodi nastavka razgovora za narednih Ëetiri mjeseca... (Sajt: Advance,Hr, 2.6.6.2013).

Govor profesorke...

напад који је осуђен да буде приказан као невешт „љубоморни вапај климактичне и сексуално непожељне професорке” како су то формулисале естрадне сподобе које су се нашле прозваним.

Међу штетним друштвеним појавама, у говору су правилно дискредитовани сви тзв. експерти за продавање магле као и сва ваздушаста занимања менаџерско-консултантског типа. Ипак, посебним уздизањем неколицине класичних интелектуалних занимања, индиректно је потцењен физички рад. То свакако није добро, јер национална обнова не може доћи без интегралног препорода и хармоније унутар свих сталежа у нашем друштву. Наиме, успешна борба за препород отаџбине не може се покренути, ако међу њеним посленицима не стоје радник и сељак - раме уз раме са интелектуалцем.

Такође, професорка није рекла (а можда ни сама не разуме) да ново време захтева и коришћење неких нових и другачијих метода, јер нове генерације имају другачији начин фунционисања, другачију комуникацију, сензибилитет итд. Због тога би чак и једна луцидна и шаљива порука, можда била и бољи напад на читаву ту лепезу разнообразног шљама, од једног (без сумње квалитетног и у суштини исправног) професорског моралистичког излагања. Ипак, несумњиво стоји чињеница да сви говори и предавања који побуђују омладину на размишљање, свакако јесу пожељни и надамо се да ће у том слислу, говор професорке Рајне деловати као подстицај свим савесним предавачима у Србији. И. Средојевић

24

Pripadnici albanskih oruæanih snaga uπli na Kosmet Potpisivawe sporazuma o vojnoj saradwi izmeu Kosova i Albanije u Prizrenu, kao i o boravku pripadnika oruæanih snaga Albanije na teritoriji Kosova, teπka je i neprihvaqiva provokacija koja doprinosi destabilizaciji mira u regionu i πaqe poruku o velikoalbanskim pretenzijama, smatra Milovan Drecun, predsednik skupπtinskog odbora za Kosovo i Metohiju. \ On istiËe da je sporazum izmeu Kosova i Albanije u direktnoj suprotnosti sa Briselskim sporazumom i wegovom implementacijom. „Albanska vojska nema πta da traæi na te-ritoriji Republike Srbije, a potpisivawe takvog sporazuma, izmeu Kosova i Albanije, ukazuje na velikoalbanske pretenzije. Takav sporazum moæe da ugrozi i bezbednost srpskog naroda na Kosovu. Takoe, mislim i da je taj sporazum namewen viπe unutraπwim potrebama Haπima TaËija, kako bi opravdao Briselski sporazum, koji u mnogim elementima oËigledno predstavqa korak unazad u secesiji Kosmeta, zbog Ëega trpi kritike opozicije”, naglaπava Drecun.

Sporazum o vojnoj saradwi izmeu Kosova i Albanije, kao i o boravku pripadnika jedne oruæane snage na teritoriji druge zemqe, potpisali su ministar Kosovskih snaga bezbednosti Agim »eku i ministar odbrane Albanije Arben Imami u ponedeqak u Prizrenu.

Kako je navedeno, sporazum sadræi proceduru za ulazak i izlazak, kao i privremeni boravak i status pripadnika Oruæanih snaga Republike Albanije i pripadnika takozvanih kosovskih zaπtitnih snaga na teritoriji druge strane potpisnice. „Tokom godina saradwe sa Ministarstvom odbrane Republike Albanije ostvarili smo seriju aktivnosti i naπa saradwa je bila izuzetno plodonosna. Ovoj saradwi sada pridodajemo i jedan dokumenat koji reguliπe naπe odnose joπ snaænije, i to na osnovama standarda NATO”, rekao je tada »eku.

Albanski ministar je kazao da potpisani sporazum potvruje da se plodonosna saradwa dve strane nastavqa. Imami je rekao i da je uspostavqawe bliskih odnosa oruæanih snage Kosova i Albanije moguÊe jer obe strane idu putem integracije u NATO. 4.7.2013.

Kurir

Iskra 1. avgust 2013..

»iwenice demantuju NikoliÊa

Rusija i EU nisu isto: Izmeu spasioca i ubice ne moæe da stoji znak jednakosti Prilikom nedavnog susreta sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruπevim Tomislav NikoliÊ je u samo jednoj kratkoj izjavi izneo tezu koju je lako oboriti. On je rekao da je Srbija u posledwih godinu dana pokazala da je moguÊe istovremeno graditi πto kvalitetnije odnose s Rusijom i teæiti Ëlanstvu u Evropskoj uniji, da bi zatim uporedio ODKB i NATO pakt.(1) Ovim reËima NikoliÊ stavqa u istu ravan Rusiju i Evropsku uniju, kao i ODKB i NATO - koji je izvrπio agresiju na RSK, RS i SRJ. Iz ugla Srbije Brisel i Moskva nikako ne mogu da imaju isti znaËaj, dok Srbi nemaju ni jedan jedini razlog da SAD, EU i NATO gledaju u pozitivnom svetlu. Ne radi se ovde o ideoloπkoj opredeqenosti za Zapad ili Istok veÊ o prostim Ëiwenicama. EU i wene vodeÊe Ëlanice uniπtavaju Srbiju veÊ viπe od dve decenije i to Srbi ne smeju da zaborave. NemaËka koja je predvodnik Unije, uËestvovala je otvoreno u razbijawu SFRJ i izazivawu rata Ëija je najveÊa ærtva bio srpski narod. Joπ 12. decembra 1991. godine povodom izazivawa rata u Jugoslaviji francuski „Le Figaro” je napisao ”Ëlanice EZ su nemaËke ovce...” a –ani de Mikelis tim povodom izjavio „Nemci su zapretili, decembra 1991, da Êe ako treba sami priznati Hrvatsku i Sloveniju. Sve se to deπavalo uoËi Mastrihtskog sporazuma.

Nismo smeli da dozvolimo raspad Zajednice. Iako je bilo jasno da Êe priznawe raspaliti vatru. Da Êe dosegnuti Bosnu, a sutra moæda i Makedoniju i Kosovo”. Ëak je i lord Karington ocenio akt priznawa Slovenije i Hrvatske kao teπku greπku i optuæio NemaËku, da je nametnula svoju voqu EZ.(2) Samo za vreme agresije NATO na SRJ 1999. godine, EU i SAD su ubile 3,5 hiqada qudi, mada ima i onih koji govore o moguÊih 10 hiqada ærtava.

Od karcinoma koji izaziva municija sa osiromaπenim uranijumom svake godine u Srbiji umire viπe hiqada graana i taj proces Êe se nastaviti u godinama koje dolaze. Joπ uvek nisu ustanovqene potpune razmere materijalne πtete, ali se procene kreÊu do 130 milijardi dolara. Razarawa su bila sistematska, gaani su vojni i civilni ciqevi, infrastruktura, postrojewa elektroenegretskog sistema, putne komunikacije, mostovi, centri telekomunikacione mreæe, petrohemijski kombinati, gradovi i sela, crkve, bolnice, πkole i deËija obdaniπta, izbegliËki kampovi i kolone, skloniπta, vodeni tokovi, zaπtiÊeni prirodni parkovi, Ëak i zatvori.(3) Ubijana su i deca. Meu Srbima joπ uvek odzvawaju uæasne reËi ameriËkog generala u agresiju na SRJ Majkla Porta: „Ne moæe se dobiti rat ako ne uniπtimo moguÊnost normalnog æivota za veÊinu stanovniπtva. Moramo im oduzeti vodu, struju, pa Ëak i zdrav vazduh!„(4) Sa druge strane, svih ovih godina Rusija je Srbiji pomagala na svaki moguÊi naËin Ëak i onda

Iskra 1. avgust 2013. .

kada je bila na kolenima, na koje je dospela i uz pomoÊ srpskih „eksperata” poput Boæidara –eliÊa. Rusi su slali humanitarnu pomoÊ, novac, dobrovoqce, oruæje, pa su Ëak i obarali NATO avione(5) braneÊi svoju srpsku braÊu na Balkanu! Moskva je uvek podræavala teritorijalni integritet Srbije πto Ëini i danas kada jasno vodi borbu za zaπtitu srpskog naroda. Ona u isto vreme brani interese Republike Srpske koju Brisel i Vaπington pokuπavaju da uguπe. Ko onda, za ime sveta, moæe da stavi u istu ravan Rusiju i EU? Ipak πef tajnih policija Aleksandar VuËiÊ je otiπao korak daqe od Tomislava NikoliÊa svojom izjavom da je NemaËka najvaæniji strateπki partner Srbije.(6) Lider napredwaka to govori u trenutku dok nemaËki mediji otvoreno i zlonamerno istiËu da su ucene najboqe sredstvo u borbi protiv srpskog naroda.(7) Da je priËa o pribliæavawu SAD i EU i istovremenom produbqavawu prijateqstva sa Rusijom obmana graana, svedoËe i brojna deπavawa na meunarodnoj sceni. Ne tako davno Vladimir Putin je oπtro kritikovao politiku SAD optuæujuÊi ih da æele da vladaju svetom. „Oni æele sve da kontroliπu. Ponekad imam utisak da SAD ne æele saveznike, nego da su im potrebni vazali", rekao je Putin.(8) GovoreÊi o ekonomskoj situaciji u EU predsednik Rusije je istakao da je ona tragiËna. „Zabriwava statistika nezaposlenosti ... oko 200 miliona ekonomski aktivnih qudi nema posao. Veoma je teπka situacija u Juænoj Africi”, - primetio je Putin, dodavπi da je viπe od 60% grËkog stanovniπtva bez posla, viπe od 40% u Portugaliji i Italiji i 56% u ©paniji.(9) Leonid Reπetwikov direktor moskovskog Instituta za strateπka istraæivawa, kojeg od miqa zovu "Putinov institut" u intervjuu za srpske medije, upozorava da su glavni izvori danaπwe krize u SAD i EU. „Putovawe u EU je kupovina karte za Titanik! S druge strane, ne moæete uÊi u EU a da ne uete u NATO. NATO je kquË za ulazak u EU. Za sada je tako... Nigde to nije zapisano u javnim dokumentima, ali u praksi se tako deπava. A to πto neki politiËari misle da moæete uÊi u EU, a da ne uete u NATO, to je mnogo naivno. Vidite do kakvog apsurda dolazimo. Srbija koja je povezana s Rusijom hiqadu godina, i kad nikad nismo ratovali, nikad nismo bili u neprijateqskim taborima, sad moæemo da se naemo u potpuno suprotnim taborima. To predstavqa izdaju srpskih ideala i izdaju vaπih velikih predaka. Smatram da svaki politiËar koji je odgovoran mora da shvati kako ulazak u NATO nije jednostavan potez i da Êe morati da odgovara za taj potez i pred Bogom. Naπa zajedniËka istorija i æivot, to je sve Bogom dano. Mi smo jedno pravoslavno bratstvo. Ne moæemo da izdajemo to pravoslavno bratstvo, a oni nas rasparËavaju, istiËe Reπetwikov.

9

VA©INGTON POST:

AmeriËki pit bul terijer po imenu Medlin Olbrajt

TEKST KOJI OBJA©WAVA ZA©TO SE UNI©TAVA SRBIJA Posle Ëitawa ovog muËnog teksta biÊe jasnije zaπto se Srbija samouniπtava po komandi, kroz razne dogovore, sporazume, datume, deklaracije itd.

Vaπington Post su novine koje verodostojno predstavqaju poglede imperijalnog establiπmenta. Zato je vredan paæwe wihov redakcijski uvodnik od 21. juna, u kojem se „gospodin TaËi” i wegova „dræava” predstavqaju kao svetli primer ameriËkog dobroËinstva u svetu. Nadam se da Êe posle Ëitawa ovog muËnog teksta biti jasnije zaπto se Srbija samouniπtava po komandi, kroz razne dogovore, sporazume, datume, deklaracije itd.

Namera je da se i ostatku sveta nametne onaj isti oËaj i beznae koje je u Srbiji zavedeno putem teledirigovanih medija i kvislinπkog kulta. U Vaπingtonu na slamawe Beograda gledaju kao na kquË svetske dominacije SAD. Zato ne nameravaju da prestanu sa muËewem Srbije i zatirawem Srba, bez obzira ko se i koliko trudio da udovoqi perverznim zahtevima Imperije.

Slamawe Srbije direktno je omoguÊilo ne samo stvarawe etniËki Ëiste albanske „dræave” a okupiranim teritorijama veÊ i krvave ratove u Iraku, Libiji, a evo sada i Siriji. Pristanak na porobqavawe tako postaje istinski zloËin, kako prema sebi, tako i prema celom svetu. (N.M.) Vaπington Post, redakcijski uvodnik:

Kosovo nudi primer za Siriju Proπlo je 14 godina otkad su SAD, prkoseÊi ruskoj opstrukciji u Savetu bezbednosti, pokrenule vazduπnu kampawu kako bi zaustavile krvavu agresiju jednog tiranina u sopstvenoj zemqi. Sa ameriËkom podrπkom, pobuwenici na Kosovu, tada pokrajini Srbije, uspeli su da pobede vojsku Slobodana MiloπeviÊa i preuzmu kontrolu nad pokrajinom.

KritiËari su tada upozoravali da Êe ameriËka intervencija stvoriti haos i ojaËati radikale.

Umesto toga, utrla je put demokratizaciji Srbije, nezavisnosti demokratskog Kosova i, na koncu, poËetku pomirewa.

TaËi, nekadaπwi lider Haπim OslobodilaËke vojske Kosova i sada premijer te dræave (sic) tokom proπlonedeqnog boravka Vaπingtonu dao je izjavu o sporazumu koji je postigao sa srbijanskim premijerom Ivicom

8

DaËiÊem o normalizaciji odnosa dve zemqe.

Sporazum je znaËajan i sa politiËkog i sa liËnog stanoviπta. G. TaËi je nekada bio zakleti neprijateq g. DaËiÊa, bliskog saradnika g.

MiloπeviÊa, a vlada Srbije nikada nije priznala nezavisnost Kosova. Sporazum svejedno predvia da Êe Srbija prihvatiti suverenitet vlade Kosova nad celom teritorijom u zamenu za znaËajnu autonomiju podruËja gde su etniËki Srbi u veÊini.

Postignut 19. aprila, sporazum je po svemu sudeÊi opstao: dogovor o implementaciji postignut je proπlog meseca. „Ovo je sada nezaustavqiv proces”, rekao nam je g. TaËi. Imam potpuno poverewe da Êe doÊi do implementacije”.

PredstojeÊi sporazum je primer kako intervencija Zapada moæe zaustaviti krvavi i naizgled nereπivi etniËki rat - ali i koliko napora takav poduhvat zahteva. NATO odræava mirovnu misiju na Kosovu od kraja borbi 1999, meu kojima je trenutno 760 Amerikanaca.

Sporazum izmeu g. TaËija i g. DaËiÊa je postignut neprekidnim diplomatskim naporima spoqnopolitiËke πefice EU Ketrin Eπton, koja je nadgledala deset rundi napornih pregovora.

SreÊom, ga Eπton je imala neπto vredno da ponudi: moguÊnost eventualnog pridruæivawa obe zemqe EU. ZahvaqujuÊi odluci da se pomiri sa gubitkom svoje bivπe pokrajine, Srbija Êe verovatno ovog meseca dobiti od Brisela datum za poËetak predpristupnih pregovora, dok Êe Kosovo biti pozvano da poËne sa radom na sporazumu o pridruæivawu. Kosovo takoe æeli da ue u NATO, πto je bio jedan od razloga posete g.

TaËija Vaπingtonu: nadao se da Êe Obamina administracija pogurati Alijansu ka poËetnim koracima na prijemu wegove zemqe.

SAD treba da podræe te ambicije i pritisne dræave koje nisu joπ priznale Kosovo, meu kojima su i neke susedne zemqe na jugoistoku Evrope. Ali bilo bi dobro da Obamina administracija nauËi ovu lekciju iz istorije.

OgraniËena ameriËka vojna intervencija, uz dugoroËnu podrπku i odluËnu diplomatiju, moæe da spase æivote i stabilizuje konfliktne regije - Ëak i bez odobrewa Rusije i Saveta bezbednosti UN. Preveo i komentarisao Nebojπa MALI∆ 24.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

Standard (Sivi Soko)

Iskra 1. avgust 2013. .

RATNO SKRIVAWE U SRBIJI UZVRA∆A MRÆWOM Odavno veÊ vladajuÊi krugovi u SAD na mesta rukovodilaca u spoqnopolitiËkim ministarstvima biraju qude koje ne odlikuje visoka erudicija ili veliki profesionalni talenat.

Ako paæqivo pogledamo nisku ameriËkih dræavnih sekretara od vremena „hladnog rata” pa nadaqe, videÊemo da oni nemaju one kvalitete koji se od davnina podrazumevaju za diplomate, ali se zato svi redom vrlo sliËno ponaπaju, a ponekad i po spoqaπwosti podseÊaju na „naπu mawu braÊu”, taËnije reËeno na pse.

Poreewe je svakako nemilosrdno, ali πta da radimo kada se u toj zemqi u prvom redu vrednuju borbeni kvaliteti i snaga Ëequsti kandidata.

Nije bitno ako kandidat ne zna na kom se kontinentu nalazi ova ili ona dræava, veÊ je vaæna nemilosrdnost prema objektu napada i da stisak zuba prilikom sukoba, kod wega bude kao u pit bul terijera.

Zakulisni vladari SAD veÊ neko vreme su poËeli sa promovisawem iste takve rase damadræavnih sekretara, koje se od svojih muπkih kolega razlikuju samo eksterijerom i pedigreom, a nikako i borbenim svojstvima.

Prvi predstavnik tog okota je Medlin Olbrajt, koja je podigla veliku buku na meunarodnim arenama.

Po pitawu wenog pedigrea, u prvom trenutku se mislilo da ona potiËe od neke vrste Ëistokrvnih ameriËkih pit bulova, a onda je otkriveno da u wenoj krvi ima veoma mnogo primesa koje je ona sama veoma dugo æelela da prikrije. Na primer, generalnom sekretaru OUN Butrosu Galiju, koji se zabrinuo zbog velike koliËine Jevreja u administraciji Bila Klintona, ona je rekla: „Ja nisam Jevrejka i vaspitana sam u rimokatoliËkoj veri”.

Zapadni novinari-kinolozi odmah su krenuli po tragu i utvrdili da Olbrajtova laæe.

Ona je tada poËela da tvrdi da su tata Jozef i mama Mandula, kao i rodbina Haim, Sara i Sruq, od we skrivali istinu.

Premda nije jasno zbog Ëega je to ona radila. AmeriËkom pit bulu uopπte ne smetaju takve primese, nego moæda Ëak i pomaæu. Ta rasa je ... istinski borac: odliËno razvijena muskulatura, πiroke grudi, velika i gruba wuπka, krupan vrat

Iskra 1. avgust 2013.

i moÊna Ëequst. Wen eksterijer se veπtaËki mewa, no bez obzira na to muπkarci ne vole da sa wom ulaze u dugoroËnu vezu, zbog opasnosti da budu ujedeni.

Ta rasa je dobro poznat uËesnik u borbama pasa, wenu rasu su aktivno koristili za napujdavawe na bikove i medvede u arenama sredwevekovne Evrope, jer je ratniËki duh i æeqa za pobedom upisana u krvi tog psa.

Ova konkretna persona odgajena je u odgajaliπtu Zbigweva Bæeæinskog i stekla je jedinstven nemilosrdan ujed. Tako na primer, u emisiji „60 minuta” Lesli ©tala (1996. godine), ona je na pitawe kako gleda na to da je u Iraku od posledica ameriËkih dejstava poginulo oko pola miliona dece, odgovorila: „bio je to teæak izbor, ali je vredelo”.

Kao i svaki ameriËki pit bul i ona oboæava demokratiju i voli zlatni nakit, a takoe i mrzi Srbe. O ovome treba neπto posebno reÊi.

U ovoj osobi teËe deo vuËije krvi i ona nije sposobna na privikavawe. Mongolska poslovica: „Ako ste spasili vuËiÊa, budite spremni da izgubite stado”, woj idealno odgovara. To se apsolutno potvruje Ëiwenicom da je ona 1999. godine pripremala i realizovala bombardovawe Jugoslavije, iako se za vreme rata zajedno sa roditeqima, meu Srbima skrivala od faπista. OËigledno su se stanovnici VrwaËke Bawe, pogotovo porodica Æarka PopiËiÊa koja ih je udomila, Ëesto seÊali ove mongolske poslovice.

Osoba koja se uzbuuje od mirisa krvi, rado uËestvuje u æivotu Ëopora pqaËkaπa-ubica.

Na primer, uzela je u zaπtitu muslimanske i hrvatske koqaËe tokom sukoba u Bosni i Hercegovini, koristeÊi falsifikovane podatke o „zloËinima Srba” u Srebrenici. A kada je istina isplivala na povrπinu i spremala se Rezolucija SB UN o osudi muslimanskih i hrvatskih snaga, ona je uloæila preliminarni veto i zatvorila taj proces.

Potom se ta osoba owuπila sa vukomqudoæderom Haπimom TaËijem sa Kosova i Metohije. Uveliko zahvaqujuÊi zbliæavawu sa wom, taj masovni ubica je postao zvezda meunarodne politike.

U izvrπavawu komandi gazde, iskazuje besan juriπ. Za takve se zahteva stroga brwica sa

25

Ratno skrivawe...

Putin optuæio ruske bankare za pohlepu

πiqcima ili oπtrim uzdama.

Na primer, za vreme napada na Jugoslaviju, uz weno odobrewe, ameriËki vojnici su isprobavali nove vrste bombi na civilnom stanovniπtvu. Bacane su bombe sa osiromaπenim uranijumom, grafitne bombe Ëije supstance deluju na dalekovode ostavqajuÊi gradove bez elektriËne energije. Oni su bombardovali i tektonskim bombama. Ove bombe bi eksplodirale iznad povrπine i izazivale su u Beogradu zemqotres.

Istovremeno je bila sklona podmuklom ponaπawu. Na primer, Olbrajtova je tvrdila da bombardovawe Jugoslavije ima pravilno odabran „taËkasti karakter”.

U rezultatu takvog „taËkastog” bombardovawa NATO snage su sistematski i planski bombardovale sve puteve i sva industrijska preduzeÊa. »ak i ona koja nisu spadala pod vojnoindustrijski kompleks i skoro sve mostove.

Jedino su beogradske mostove Srbi πtitili svojim æivotima. Bombardovani su svi centri iz kojih se mogao emitovati radio-televizijski program pa Ëak i predajnici.

Bombardovali su glavno porodiliπte u jugoslovenskoj prestonici, u kome se, po reËima Srba, rodio skoro ceo Beograd.

Zajedno sa joπ nekolicinom penzionisanih dræavnih sekretara SAD, Olbrajt je 25. septembra 1997. godine potpisala pismo u kome se poziva Kongres SAD da ne usvoji Rezoluciju 106 o genocidu nad Jermenima.

To je i razumqivo. Na taj naËin bi se moglo doÊi do toga da svetska javnost pokrene pitawe o genocidu nad Srbima, u kome je direktno uËestvovala i Medlin Olbrajt.

Srpski nauËnici svedoËe: kod svih bez izuzetka srpskih trudnica ... u placenti se nalaze nuklearne materije. Svaki embrion koji se razvija, prethodno je ozraËen.

Ovde se radi o tome da su Amerikanci ispitivali nove vidove genocida nad Srbima, izmeu ostalog bombama sa osiromaπenim uranijumom. Svojim radioaktivno „zraËeÊim” stomacima prilikom noπewa svakog srpskog deteta, mlade srpske majke glasaju da se NATO trupe pozovu na odgovornost pred meunarodnim tribunalom.

Danas o ovome moæemo samo maπtati, ali zar se moæe maπtawe oduzeti qudima? Jer oni ne æele da pit bul terijeri sluæbuju u ameriËkoj spoqnoj politici.

Fond strateπke kulture 23.6.2013.

26

Dmitrij SEDOV (Podvukla - Iskra)

Predsednik RF Vladimir Putin je 4. jula okupio direktore najveÊih banaka kako bi saznao zaπto su kamatne stope na biznis-kredite u Rusiji tako visoke. ©ef dræave je zatim okrivio bankare za monopolizam, pohlepu i ometawe ekonomskog razvoja...

U podmoskovsku predsedniËku rezidenciju bili su pozvani direktor Centrobanke Elvira Nabiulina, wen savetnik Sergej Ignatjev i direktori najveÊih banaka: German Gref (Zberbanka), Andrej Kostin (VTB), Andrej Akimov (Gasprombanka), Petar Aven (Alfa-banka) i Oleg Vjugin (MDM-banka). ©ef dræave je najpre ostavio bankare da ga Ëekaju tri sata, a onda ih je okrivio za monopolizam, pohlepu i ometawe ekonomskog razvoja. „Malom i sredwem biznisu su potrebni jeftini i dugoroËni krediti”, zapoËeo je Putin svoj optuæujuÊi govor i nastavio: „PriËa se da je cena bankarskih kredita u Rusiji znatno poveÊana.” „Ona je tesno povezana sa inflacijom i rastom tarifa”, izlagao je predsednik svoju teoriju. „Ali u Rusiji kamatne stope uopπte ne zavise od inflacije - rast cena se usporava, a bankarski novac samo poskupquje”, konstatovao je Putin.

Visoke kamatne stope na kredite usporavaju dinamiku rasta ruske ekonomije, jer ne dozvoqavaju razvoj malog i sredweg biznisa. „U bankama se to pravda rizicima”, nastavio je πef dræave i dodao: „Meutim, makroekonomski rizici u evro-zoni su znatno viπi, a stope su znatno niæe. Treba doÊi do odgovora na pitawe koji su to faktori, osim æeqe za profitom, koji podstiËu naπe banke da poveÊavaju kamatne stope, i zaπto na tom poqu konkurentnost ne funkcioniπe, iako imamo 900 banaka”. Tako je predsednik faktiËki optuæio bankare za pohlepu.

Onda je dodao joπ jednu kap æuËi kada je optuæio ovaj sektor za monopolizam: „Moæda je stvar u tome πto imamo svega 4-5 velikih banaka, koje su na ovaj ili onaj naËin povezane i afilirane sa dræavom?”

Visoke kamatne stope na kredite usporavaju dinamiku rasta ruske ekonomije, jer ne dozvoqavaju razvoj malog i sredweg biznisa. „Za pola godine dinamika kreditirawa preduzeÊa smawena je za polovinu”, naveo je predsednik Rusije statistiËke podatke. „Velike kompanije mogu da uzimaju kredite u inostranstvu, ali mala i sredwa preduzeÊa nemaju tu opciju. Kamatne stope za poËetniËki biznis su 20% i viπe, ne raËunajuÊi provizije. Tu nema govora ni o kakvoj rentabilnosti.

Naravno da je lakπe raditi sa velikim kompanijama, ali one ni izdaleka ne Ëine celu ekonomiju.”

Putin je savetovao bankarima da smawe kreditne stope „træiπnim metodama”, pa Êe i „prihodi porasti”...

PodsetiÊemo da je pre izvesnog vremena Vladimir Putin poËeo da propituje vladu i biznismene o receptima za oæivqavawe ruske ekonomije, Ëiji je rast u prvih pet meseci 2013. bio na nivou od samo 1,8%, bez obzira na visoke cene nafte. (Ruska reË, 8.7.2013. - Jelena ©ipilova)

Iskra 1. avgust 2013. .

Noam »omski na forumu "Deutsche Welle":

SVIJETU PRIJETI NESTANAK OD NUKLEARNOG RATA I DRUGIH PO©ASTI Jedan od najveÊih intelektualaca danaπwice Noam »omski (Chomsky) govorio je danas u Bonu, na Globalnoj konferenciji o medijima, skupu koji veÊ decenijama organizira "Deutsche Welle".

Pred viπe od 2.000 gledalaca iz cijelog svijeta, »omski je otvoreno kritizirao politiku Sjediwenih AmeriËkih Dræava u svijetu, upozorio na neposrednu opasnost uniπtewa planete od globalnog zagrijavawa ili nuklearnog rata, te pozvao novinare "da piπu istinu o vaænim pitawima".

DoËekan gromkim aplauzom, »omski je viπe od sat vremena govorio o svom viewu modernog svijeta.

On je najprije istakao da su SAD "bile na vrhuncu moÊi 1945. godine", te da ta moÊ slabi.

On je kritizirao politiku aktuelnog predsjednika SAD Baraka Obame, posebno wegov rat protiv terorizma koji ne daje oËekivane rezultate, naprotiv.

- Æivimo u kapitalistiËkoj demokratiji i to jeste najmawe loπ sistem, usprokos svim izazovima. Ima jedna teorija, a ja nisam siguran da je zasutpam. No, teorija se pita - da li postoji odista kapitalistiËka demokratija i kako se ona moæe porediti s drugim demokratijama? Ova je priËa sada jedna od glavnih tema meu akademicima u SAD. U mojoj se zemqi rade razna istraæivawa i ona su dosta pouzdana i taËna. Jedno od wih pokazalo je da 70 odsto populacije SAD nema utjecaja na politiku uopÊe i politika ih nikako ne zanima. Svega jedna desetina odluËuje o svemu.

E, to nije demokratija, to je autokratija i to postaje jako opasno, jer jako govori o druπtvu u kome qudi æive - upozorio je.

On se osvrnuo i na sve nestabilniju situaciju u Evropi gdje, kako je rekao "lijevi mijewaju desne i obratno u dræavama poput Slovenije, Kipra, Belgije, SlovaËke... Kao na traci, jedni idu da bi drugi doπli i tako sve u krug".

- »ak je i list "The Wall Street Journal" u jednom nedavno objavqenom tekstu bio uæasnut nestankom demokratije u Evropi. Od kako je kriza poËela prije tri godine - stranke se mijewaju, a ekonomska politika ostala je ista. Ona se temeqi na uπtedama i podizawu poreza. Ona se ne

Iskra 1. avgust 2013.

osvrÊe na to πta qudi misle. Politike nacionalnih dræava pratile su stavove i direktive Evropske komisije . Izbori su postali besmisleni i sve to liËi na zemqe treÊeg svijeta gdje vlade odreuju meunarodne finansijske institucije, a ne biraËi - rekao je »omski.

On se vratio analizi stawa u SAD gdje se u posqedwe vrijeme mnogo govori o visini minimalne plaÊe, iako veÊina graana traæi da ona ne smije biti ispod iznosa potroπaËke korpe prosjeËne porodice, veliki kapital zahtijeva da wen iznos bude i ispod iznosa koji qude vodi u siromaπtvo. »omski se nadaqe osvrnuo i na neke analize politiËkog sistema SAD koji tvrde da je to jednopartijska dræava.

- Neki akademici podsmjeπqivo kaæu da u SAD vlada jedna partija - partija biznisa. Ta partija ima dvije reakcije - Demokrate i Republikance. Sada samo postoje moderni republikanci u nekim dijelovima Demokratske partije, liberalnih demokrata nema. Kada pogledate ameriËku politiËku scenu i ko su i kakve stavove zastupaju tzv. liberalni demokrati, pa Nikson je daleko na qevici politike - kazao je on. »omski je dodao i da "Republikanci sluæe bogatima i davno su prestali biti stranka".

On se posebno odbruπio na marketing, naroËito wegovu branπu - odnose s javnoπÊu (PR).

- Postoje institucije koje su tu da potkopaju demokratiju - industrija za odnose s javnoπÊu, na primjer. Wena uloga u izborima je da potkopa πkolsku verziju demokratije. A πkolska verzija demokratije kaæe da informirani glasaËi donose racionalne odluke. Pogledajte izborne kampawe - wihova je svrha da se stvori neinformiran glasaË koji Êe glasati kako æelite. Isto je i s marketingom - kupac je neinformiran i pravi svakojake kupovine - rekao je »omski, izmeu ostalog.

On se, potom, svrnuo na velike finansijske institucije, te ustvrdio da su ekonomske analize vrhunskih struËwaka pokazale da one uopÊe ne donose profit, nego zaradu ubiru preko dræavnog novca. o globalnim izazovima GovoreÊi danaπwice, »omski se posebno osvrnuo na opasnost od nuklearnog rata. On je kazao da se svijet (Kraj na str. 10/2)

7

Rezolucija 1244... састанка министара Групе 8, одржаног у Петерсбургу, 06. маја 1999. године: Министри Групе 8 су усвојили доле наведене опште принципе о политичком решењу кризе на Косову: - тренутна и проверљива обустава насиља и репресије на Косову; - повлачење војске, полиције и паравојних снага са Косова; - распоређивање ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства на Косову, које ће подржати и усвојити Уједињене нације, способног да гарантује остваривање заједничких циљева; - успостављање привремене администрације за Косово о чему ће донети одлуку Савет безбедности Уједињених нација, како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот за све становнике Косова; - безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица и неометан приступ хуманитарних организација Косову; - политички процес ка успостављању споразума о привременом политичком оквиру, који ће обезбедити суштинску самоуправу на Косову, узимајући у потпуности у обзир споразуме из Рамбујеа и принципе суверености и територијалног интегритета СР Југославије и других земаља у региону, и демилитаризацију ОВК; - свеобухватни приступ економском развоју и стабилизацији кризног региона.

Анекс 2

Споразум треба да буде постигнут на основу доле наведених принципа како би се кренуло у правцу решавања кризе на Косову: 1. Тренутна и проверљива обустава насиља и репресије на Косову.

2. Проверљиво повлачење свих војних, полицијских и паравојних снага са Косова, у складу са хитним распоредом.

3. Распоређивање на Косову, под покровитељством Уједињених нација, ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства, способног да гарантује постизање заједничких циљева, које ће деловати, ако се тако одлучи, у складу са Главом VII Повеље.

4. Међународно безбедносно присуство уз суштинско учешће НАТО мора да буде распоређено под јединственом командом и контролом и овлашћено да успостави безбедно окружење за све људе на Косову, као и да олакша безбедан повратак свих расељених лица и избеглица њиховим домовима.

5. Успостављање привремене администрације за Косово као дела међународног цивилног присуства под којим ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије о чему ће одлуку донети Савет безбедности УН. Привремена администрација треба да обезбеди прелазну управу, и да при томе успоставља и надгледа развој привремених демократских самоуправних институција како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот свих становника Косова.

6. Након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља ће бити дозвољено да се врати и обавља следеће функције: - везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством; - обележавање/чишћење минских поља; - одржавање присуства на местима српске културне баштине; - одржавање присуства на главним граничним пре-

6

лазима.

7. Безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица уз надзор УНХЦР (Високог комесара УН за избеглице) и неометан приступ хуманитарних организација Косову.

8. Политички процес у циљу успостављања споразума о привременом политичком оквиру који ће обезбедити суштинску самоуправу за Косово, узимајући у потпуности у обзир споразуме из Рамбујеа и принципе суверенитета и територијалног интегритета СР Југославије и других земаља региона, као и демилитаризацију ОВК. Преговори између страна у правцу постизања решења не треба да одлажу или ометају успостављање демократских самоуправних институција.

9. Свеобухватни приступ економском развоју и стабилизацији кризног региона. Ово ће укључити спровођење Пакта стабилности за југоисточну Европу, уз широко међународно учешће како би се даље подстицало унапређење демократије, економског просперитета, стабилности и регионалне сарадње.

10. Суспензија војних активности ће захтевати прихватање горе наведених принципа, уз сагласност за друге већ идентификоване тражене елементе, који су садржани у доле наведеним напоменама. Затим ће бити хитно закључен војно-технички споразум који ће, између осталог, прецизирати додатне модалитете укључујући улоге и функције југословенског-српског особља на Косову.

Повлачење

Процедуре повлачења, укључујући и повлачење у фазама, детаљни план и разграничење тампон зоне у Србији иза које ће снаге бити повучене;

Особље које се враћа

- Опрема особља које се враћа; - Оквир за функције које ће обављати; - Распоред њиховог враћања; - Географско разграничење области у којима ће они деловати; - Правила која ће регулисати њихов однос са међународним безбедносним присуством и међународном цивилном мисијом. Други тражени елементи - Брз и прецизан распоред повлачења што значи, нпр.

7 дана за окончање повлачења; повлачење оружја за ваздушну одбрану 25 км изван зоне безбедности у оквиру 48 сати; - Повратак особља за четири горе наведене функције обавиће се уз надзор међународног безбедносног присуства и биће ограничено на мали договорени број (стотине, не хиљаде); - Обустава војне активности по отпочињању проверљивог повлачења; - Разговори и постизање Војно-техничког споразума неће прекорачити раније договорени рок за окончање повлачења.

25.6.2013.

SRBEL.net

(U tekstu Rezolucije 1244 i Aneksima, Iskra je kurzivom podvukla mesta u kojima Srbija gubi bitne garancije SBUN u odnosu na teritorijalni integritet i suverenitet, povratak izbeglica i druge, odustajawem od Rezolucije, tj. TadiÊevim prihvatawem EULEKS-a i SPORAZUMOM `trijumvirata` sa TaËijem).

Iskra 1. avgust 2013. .

NI STIDA, NIT` SRAMA, A IZGLEDA NI PAMETI! Izbor `dræavniËkih` odluka i izjava (nesposobnih) voa napredwaËke koalicije „Nikad boqih vremena ni podesnijeg tla, za obmanu i samoobmanu.

U Beograd je dolazio ko je hteo da se istakne ili da se sakrije.

Bilo je mnogo onih koje je rat izneo na povrπinu i stvorio, kao i takvih koje je u osnovi prodrmao i izmenio, i koji su sada traæili oslonca ...

Bilo je sitnih i nasrtqivih, sa bezgraniËnim apetitom, i divqaËkim smelostima, bilo je stranih agenata koji su iπli za svojim jasno odreenim ciqem.

Ta bujica qudi stremila je pod senku nove vlasti i novih zakona, reπena da ih prilagodi svojim teæwama i interesima.”

Tako je AndriÊ opisao atmosferu u Beogradu posle Prvog svetskog rata, u svom romanu „Gospoica”.

Po onome kako danaπwa beogradska (a i srpska) atmosfera izgleda, kao da je opet vreme iza rata. »ak joπ gora, jer dok smo se onda πirili, sada se smawujemo i jedva preæivqavamo. Onda smo se zavaravali da imamo neku perspektivu, a sada viπe nema zavaravawa, perspektiva je samo jedna proces propasti.

Posle nekoliko smena vlada od 5. oktobra na ovamo, ko god je hteo mogao se uveriti u nezadræivo postojawe tog i takvog „procesa” , pa se nije mnogo ni iznenaivao wegovom nailaæewu.

Iznenaewe bi moæda moglo biti, ako bi posle „ovih”, sadaπwih, doπli neki joπ gori, nesposobniji i veÊe sluge stranim interesima. Mada je, tako neπto, skoro nezamislivo! »ovek koji, svima i svakome, probi uπi i zamagli oËi, od svojih svakosatnih pojavqivawa i oglaπavawa, pored svih pohvala, i u zemqi i na strani, dobi ovih dana, najveÊu i najlaskaviju ocenu, u nemaËkom Franfurtskom Algemajne Cajtungu, da bi mu bilo savetno da uveÊa taj tekst i od wega napravi koπuqu ili sako, i da tako pronosi kroz Srbiju tu svoju istinu, kao pohvalu, ali, bogme, i kao pretwu! „VuËiÊ je nova uzdanica NemaËke na srpskoj politiËkoj sceni. Nema razloga da se sumwa u wegovu pouzdanost. Bez wega ne bismo doπli tako daleko sa Srbijom”.

Nema sumwe, viπe se ne moæe postiÊi u vladawu Srbijom u korist tuih interesa.

Dok su drugi zgrtali pare i moÊ, on je skupqao aplauze srpskih neprijateqa, πto veÊih i znaËajnijih, toliko veÊe i znaËajnije wegovo promaknuÊe! Treba se setiti kako su ga doËekali u Berlinu: sa vojnom muzikom, sa poËasnom gardom i crvenim tepihom... kao da je doπla engleska kraqica! A doπao je tek jedan visoki pigmej (po Vujakliji, niπtavilo...) koji je, po nemaËkoj potrebi, imao da izraste u patuqastog diva!) I izrastao

Iskra 1. avgust 2013.

je! ©ta viπe, ako Srbija dobije Datum, biÊe to najviπe wegova liËna zasluga, za sve ono πto je Ëinio i uËinio, da bi dokazao da je raskrstio sa „zabludama srpskog nacionalizma i πovinizma”.

Treba reÊi, wegova popularnost u Srbiji sigurni je garant za moguÊnost promene svesti stanovniπtva, u kom smeru, doduπe, deluju i ostali partneri u Vladi, ali kojima franfurtski list ne daje nikakve πanse. Za NikoliÊa, Ëak, kaæu, da „ne razume Evropu, niti Êe je ikada razumeti”... πto bi on mogao da shvati i kao uvredu i nepoπtovawe za tolika wegova dodvoravawa i gurawa u evropsku porodicu!

Da VuËiÊ mewa narod, vidi se i po pobedama wegovog SNS-a na lokalnim izborima, a i po prelaæewu odbornika iz drugih stranaka, wegovoj.

Naravno, to ukazuje i na moguÊnost sve veÊe wegove moÊi, koja Êe se viπe i jaËe iskazivati sa πirewem prostora vlasti SNS na lokalnom nivou, delotvornije i direktnije nego na republiËkom. A to Êe u najveÊoj meri pogoditi DinkiÊa i wegov URS, i uopπte wegovu ideju osvajawa Srbije preko regiona.

Dabome i jasno, to i takvo πirewe uticaja SNS-a na lokalnom nivou, ubrzaÊe opπte izbore, koje Êe SNS, upravo zbog svog πirewa na lokalu, odlagati πto duæe moæe. DinkiÊu ne ostaje niπta drugo nego da opet obori Vladu, πto je veÊ jednom uËinio, i tako primorati SNS da raspiπe izbore, u kom su sluËaju moguÊa svakojaka dogaawa. Ali viπe nagaawa. Jer se narod navikao da trpi i da se prilagoava. Vreme obraËuna, da ne kaæemo revolucije, joπ je daleko. Za takav obrt, potrebni su veliki qudi, sa vizijom. A oni tek imaju da se rode i objedine. Ovi sadaπwi igraËi, rastureni po stotinak stranaka, qudi su kratkog daha, pre suviπni no potrebni, i oni se taËno tako i ponaπaju. Vaqda drugaËije i ne umeju, Ëak i kad bi hteli.

NikoliÊ poπto je svojom izjavom na sarajevskoj TV potvrdio evropsku oportunost TadiÊeve Rezolucije o srpskom zloËinu u Srebrnici, uz obeÊawe svoga visokog kleËawa, Srbe iz Bosne arogantno je krstio Bosancima, sad pokuπava da nae nekakav izlaz u poseti Trebiwu, ali je sa πireg, srpskog stanoviπta, doæiveo jednu veliku opomenu, koja je znaËajnija od dobijawa zvawa poËasnog graanina Trebiwa. Ne moæe se Ëas ovako, Ëas onako! Pripadnost Srpstvu je jednosmerno i vazda u istom pravcu!

Pravo je Ëudo kako i koliko pravne sluæbe ne rade svoj posao i kako ne spreËavaju ove proevropske kadrove da Ëine ono πto Ëine.

Doduπe, i one su izabrane i imenovane od tih kadrova, s tim da Ëine ono πto je u interesu stranih naredbodavaca. »ak je i Ustavni sud degradiran i ne dozvoqava mu se da onemoguÊi

27

Ni stida... krπewe ustavnih normi, pa je u tom pogledu proglaπena molba predsednika Republike da odloæi svoje delovawe na krπewe Ustava oko KiM, za ustavnu normu! ©to je naravno grdna sramota, dostojna ostavke celog Ustavnog suda! Ali...

Ovih dana, da bi se pospeπila agitacija oko dobijawa Datuma, po hitnom postupku donesena je Deklaracija Skupπtine, o „nepravdi prema civilnom maarskom stanovniπtvu u opπtinama »urug, Moπorin i Æabaq”, koji su „odlukama dræavnih organa” (22. jan. 1945, i 26. marta 1945) proglaπeni „ratnim zloËincima, liπeni æivota, slobode ili drugih prava bez sudske ili administrativne odluke”.

Ova deklaracija donesena je na predlog SNS i SVM, πto je joπ jedan dokaz kako i s koliko skrupula SNS nastoji da ovlada celim prostorom Srbije, Ëak i po cenu straviËnog srpskog poniæewa.

Jer, treba biti siguran, da je kojom sreÊom a i potrebom, u Vojvodini osnovan Savez Vojvoanskih Srba, da taj Savez, ni pod kakvim pritiskom, ne bi u dogovoru sa postojeÊim Savezom Vojvoanskih Maara, pravio tu i takvu Deklaraciju!

Mi se u sve to otuæno politikantsko meπetarewe, koje nema nikakve veze sa stvarnim dogaajima, neÊemo upuπtati, veÊ i zbog toga, πto u vreme na koje se Deklaracija poziva, nikakva dræava nije postojala, trajao je joπ uvek rat, u kom je Maarska uËestvovala kao nemaËki saveznik, joπ skoro tri meseca! A i da je postojala bila bi to Jugoslavija, a ne Srbija! I pitawe je da li bi to bila Titova i partizanska ili opet Kraqevina Jugoslavija, sa kojom je Maarska imala ugovor o trajnom prijateqstvu, i kad ga je Maarska prekrπila napadajuÊi Jugoslaviju, wen predsednik vlade, grof Teleki, izvrπio je samoubistvo. Da spase svoju grofovsku Ëast!

Prema tome, ako nije postojala dræava, a ona je, kao FNRJ, uspostavqena tek 29. novembra 1945, sve πto je uraeno pre toga, to su uËinili partizani, neregularne vojne jedinice, i za sve to nema pravnih osnova da danaπwa Srbija preuzima bilo kakvu odgovornost.

Ali, pogromi Srba na teritoriji koju je okupirala zvaniËna Maarska, koja je sa svojom vojskom i sa odreenim ciqem, vrπila te pogrome, ne samo na BoæiÊ 1942. u N. Sadu, i danas postoji kao dræava, i danas ne napuπtajuÊi te odreene ciqeve, samo drugim sredstvima, i kao takva, morala bi da nudi izviwewe i moli za mirewe sa Srbima, jer za takvo ponaπawe postoje i pravne i qudske osnove, πto ona nikad neÊe uËiniti.

Naprotiv. Treba Ëitati uputstva Viktora Orbana kako treba da se ponaπaju Maari u zemqama koje je Maarska izgubila Trijanonskim ugovorom.

Da stvar bude Ëudoviπnija i krajwe sramotna po sastav ove Skupπtine, a i po predlagaËe, pre svega po SNS, pogotovu ako se zna da je u Srbiji, u tom vremenu, od istih, partizanskih jedinica, pobijeno preko 100 hiqada Srba, samo zato πto su bili Srbi! Imaju li wihove porodice pravo da traæe rehabilitaciju svojih pobijenih Ëlanova?! Ako imaju, od koje dræave?

Po logici kojom je donesena ova

28

Deklaracija o maarskim civilnim ærtvama, ispada da bi trebalo da traæe rehabilitaciju i izviwewe, isto tako, od Srbije! ©ta na to kaæe VuËiÊ, diplomirani pravnik sa desetakama!? Gadno i bedno.

Ispada da se Ustav Srbije, „po kom su qudski æivot i dostojanstvo neprikosnoveni”, kako se kaæe u obrazloæewu reËene Deklaracije, nikako ne odnosi na Srbe! to su VuËiÊ i wegova koalicija pokazali i na primeru Srba na Kosmetu!

Tokom skupπtinske debate o reËenoj Deklaracije Ëula su se svakojaka miπqewa, pa i potpredsednice SPS-a, Dijane VukomanoviÊ, koja je rekla da se SPS ponosi time πto „baπtini tekovine NOB”, ne ulazeÊi u to da li je i predmet ove Deklaracije sastavni deo tih „tekovina”. Ali zato, tvrdi ona, ovom Deklaracijom se „ne revidira istorija!” Prosto nedostojno za jednu nauËnicu, kakva je Dijana VukomanoviÊ!

Trebalo bi da Ëudi da VukomanoviÊeva nije pomislila da u okvir te baπtine, spadaju i onih 100 hiqada pobijenih Srba! Ne, nije Ëudno, ona to stvarno, kao nekadaπwa Ëlanica SKJ, Ëiji je baπtinik SPS, misli. A to i wen πef, DaËiÊ, misli i proklamuje.

Ko nije bio sa komunistima, on je narodni neprijateq, i kao takav zasluæuje egzekuciju... Ko zna, nije li Napoleon bio u pravu, kad je rekao da æena u politici ima da Êuti. Kad je, pak, reË o Êutawu, dobro bi bilo da i neki muπki zaÊute ili bar da smawe broj reËi. Utoliko pre, πto one niπta ne znaËe, svodeÊi se na jednodnevnu upotrebu.

Dok ovo piπemo saznali smo da je maarski predsednik, koji boravi u zvaniËnoj poseti Beogradu, kako bi pozdravio donoπewe reËene Deklaracije, Ëime je Srbija pokazala „da se pozitivno odnosi prema maarskim ærtvama u || svetskom ratu i neposredno posle wega”, mada bi bilo logiËnije da se Maarska tako odnosi prema srpskim ærtvama, jer ih je ona na najsvirepiji naËin Ëinila i sa ciqem istrebqewa i ËiπÊewa od wih sa okupirane teritorije.

Saznali smo da je markirao tri „koraka” u tom srpskom „pozitivnom odnosu”: Prvi, Deklaracijom o osudi zloËina nad maarskim civilnim licima neposredno posle Drugog svetskog rata; drugi, poklowewe pred ærtvama u »urugu; treÊi, sednicom Vlade Srbije na kojoj Êe se ukinuti odluka o kolektivnoj krivici.

Da li je neko iz vlade Srbije, pomislio da je ovo πto se Srbiji gotovo propisuje πta ima da radi, viπe nego drski bezobrazluk, ili bar da traæi od maarskog predsednika, da i maarski parlament donese sliËnu Deklaraciju o srpskim ærtvama pobijenim od strane Maarske i wene vojske tokom rata! Kako tim „srpskim” predstavnicima ne pade na pamet, da propiπe Maarskoj da se, u „drugom koraku”, wihov predsednik, zajedno sa srpskim, pokloni na novosadskom dunavskom pristaniπtu, srpskim ærtvama, koje su maarski vojnici na najsvirepiji znaËaj pobili, a neke i æive bacali ispod leda, na pravoslavni BoæiÊ 1942!?

NikoliÊu, VuËiÊu i DaËiÊu i onom nalickanom, –oki Promincli, zvanom Nenadu StefanoviÊu, koji je obrazloæio pomenutu Dekla-

(Kraj na str. 30) Iskra 1. avgust 2013.

војске, полиције и паравојних јединица, осим како је предвиђено у тачки 6 анекса 2; b) демилитаризацију Ослободилачке војске Косова (ОВК) и других наоружаних група косовских Албанаца, како се захтева у ставу 15; c) успостављање безбедног окружења у коме избеглице и расељена лица могу да се врате својим кућама у безбедности, а међународно цивилно присуство може да функционише, у коме привремена управа може да буде успостављена и хуманитарна помоћ испоручивана; d) осигурање јавне безбедности и реда док међународно цивилно присуство не преузме одговорност за спровођење тог задатка; e) надгледање уклањања мина док међународно цивилно присуство, према потреби, не преузме одговорност за тај задатак; f) одговарајућу подршку и блиску координацију са радом међународног цивилног присуства; g) обављање дужности надгледања границе како је тражено; h) обезбеђење заштите и слободе кретања за себе, за међународно цивилно присуство и друге међународне организације; 10. Овлашћује генералног секретара да уз помоћ одговарајућих међународних организација, успостави међународно цивилно присуство на Косову, како би се обезбедила привремена управа на Косову, при чему ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије, и које ће обезбедити прелазну управу при чему ће успостављати и надгледати развој привремених демократских институција самоуправе, како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот свих становника Косова; 11. Одлучује да ће главне одговорности цивилног присуства укључивати: a) унапређење успостављања, до коначног решења, суштинске аутономије и самоуправе на Косову, узимајући у потпуности у обзир анекс 2 и споразуме из Рамбујеа (С/1999/648); b) обављање основних цивилно-управних функција тамо где је и колико је то потребно; c) организовање и надгледање развоја привремених институција за демократску и аутономну самоуправу, до коначног политичког решења, укључујући и одржавање избора; d) преношење, у складу са успостављањем тих институција, својих административних задатака, а надгледајући и подржавајући учвршћивање локалних привремених институција Косова и других активности у правцу грађења мира; e) олакшавање политичког процеса чији је циљ дефинисање будућег статуса Косова, узимајући у обзир споразуме из Рамбујеа (С/1999/648); f) у коначној фази, надгледање преноса власти са привремених институција Косова на институције које ће бити успостављене у складу са политичким решењем; g) подршку реконструкцији кључних објеката инфраструктуре и другој економској реконструкцији; h) подршку сарадњи са међународним хуманитарним организацијама, и хуманитарној помоћи унесрећенима; Iskra 1. avgust 2013.

i) одржавање цивилног реда и закона, укључујући и успостављање снага локалне полиције, а у међувремену, путем распоређивања међународног полицијског особља које ће радити на Косову; j) заштиту и унапређење људских права; k) осигурање безбедног и неометаног повратка свих избеглица и расељених лица у њихове домове на Косову; 12. Истиче потребу координираних операција хуманитарне помоћи, као и да СР Југославија дозволи неометан приступ Косову хуманитарним организацијама за пружање помоћи и сарађује са таквим организацијама како би се обезбедила брза и ефикасна достава хуманитарне помоћи; 13. Подстиче све државе чланице и међународне организације да дају допринос економској и социјалној обнови као и безбедном повратку избеглица и расељених лица, и истиче, у том контексту, значај сазивања, што је пре могуће, међународне конференције донатора, (нарочито за циљеве у горе наведеном ставу 11); 14. Захтева пуну сарадњу свих на које се то односи, укључујући и међународно безбедносно присуство, са Међународним кривичним судом за бившу Југославију; 15. Захтева од ОВК и других наоружаних група косовских Албанаца да одмах прекину са свим офанзивним акцијама и да се повинују захтевима за демилитаризацију како то тражи шеф међународног цивилног присуства, у консултацијама са специјалним представником генералног секретара; 16. Одлучује да се забране које су наметнуте у ставу 8 резолуције 1160 (1998) неће односити на оружје и сродну војну опрему које користи међународно цивилно безбедносно присуство; 17. Поздравља рад који је у току у ЕУ и другим међународним организацијама у циљу развијања свеобухватног приступа економском развоју и стабилизацији региона који је погођен косовском кризом, укључујући и имплементацију Пакта стабилности за југоисточну Европу, уз широко међународно учешће, како би се подстакло унапређење демократије, економског просперитета, стабилности и регионалне сарадње; 18. Захтева од свих држава у региону да у потпуности сарађују у спровођењу свих аспеката ове резолуције; 19. Одлучује да се међународно цивилно и безбедносно присуство успостави за почетни период од 12 месеци, које ће се наставити после тога уколико Савет безбедности не одлучи другачије; 20. Тражи од генералног секретара да у редовним интервалима подноси Савету извештаје о спровођењу ове резолуције, укључујући и извештаје руководства цивилног и безбедносног присуства, при чему први извештај треба да буде поднет у року од 30 дана од усвајања ове резолуције; 21. Одлучује да се и даље активно бави овим питањем.

Анекс 1

Изјава председавајућег о закључцима са

5

Резолуција 1244 Савет безбедноСти

©ta je Srbija izgubila nametawem Euleks-a i Sporazumom sa TaËijem?

78. дан posle agresije NATO na SRJ 1999, потписан је војно-технички споразум у Куманову. a Савет безбедности ун усвојио Резолуцију 1244.

Резолуција 1244 Савет безбедности

Савет безбедности, имајући у виду принципе и циљеве Повеље уједињених нација, укључујући примарну одговорност Савета безбедности за очување међународног мира и безбедности, Подсећајући на своје резолуције 1160 (1998) од 31. марта 1998, 1199 (1998) од 23. септембра 1998, 1203 (1998) од 24. октобра 1998. и 1239 (1999) од 14. маја 1999, изражавајући жаљење због тога што није дошло до потпуног поштовања захтева из ових резолуција, одлучан да разреши озбиљну хуманитарну ситуацију на Косову, у Савезној Републици југославији, и осигура безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица њиховим домовима, осуђујући све акте насиља против становника Косова као и терористичке акте било које стране, Подсећајући на саопштење генералног секретара ун од 9. априла 1999. у коме се изражава забринутост због хуманитарне трагедије која се одвија на Косову, Поново потврђујући право свих избеглица и расељених лица да се врате својим домовима у безбедности, Подсећајући на надлежност и мандат Међународног кривичног трибунала за бившу југославију, Поздрављајући опште принципе о политичком решењу за косовску кризу који су усвојени 6. маја 1999. године (С/1999/516, анекс 1 уз ову резолуцију) и такође поздрављајући то што СР југославија прихвата принципе који су наведени у тачкама 1-9 у папиру који је поднет у београду 2. јуна 1999. године (С/1999/649, анекс 2 уз ову резолуцију) и сагласност СР југославије на тај папир, Поново потврђујући приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету СР југославије и других држава региона, како је наведено у Хелсиншком документу и анексу 2, Поново потврђујући апел из претходних резолуција за широку аутономију и суштинску самоуправу за Косово, утврђујући да ситуација у региону и даље представља претњу међународном миру и безбедности, одлучан да обезбеди сигурност и безбедност међународног особља и спровођење обаве-

4

за које проистичу из ове резолуције од стране свих на које се она односи, и делујући у том циљу у складу са Главом VII Повеље Уједињених нација, 1. Одлучује да политичко решење за кризу на Косову треба да буде засновано на општим принципима из анекса 1 и како је даље разрађено у принципима и другим траженим елементима из анекса 2; 2. Поздравља то што СР Југославија прихвата принципе и друге тражене елементе који се помињу у горе наведеном ставу 1, и захтева пуну сарадњу СР Југославије у циљу њихове брзе примене; 3. Нарочито тражи да СР Југославија одмах обустави насиље и репресију на Косову на начин који се може верификовати, и да започне и оконча повлачење у фазама са Косова, на начин који се може верификовати, свих војних, полицијских и паравојних снага, у складу са хитним распоредом, са чим ће бити синхронизовано распоређивање међународног безбедносног присуства на Косову; 4. Потврђује да ће после повлачења, договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак на Косово ради обављања дужности у складу са анексом 2; 5. Одлучује о распоређивању цивилног и безбедносног присуства на Косову, под покровитељством УН, са одговарајућом опремом и особљем, како се то тражи, и поздравља сагласност СР Југославије за такво присуство; 6. Тражи од генералног секретара да именује, након консултација са Саветом безбедности, специјалног представника који ће контролисати имплементацију цивилног присуства и даље тражи од генералног секретара да да инструкцију свом специјалном представнику да врши координацију са међународним безбедносним присуством како би се обезбедило да оба присуства раде у правцу истих циљева и да се међусобно помажу; 7. Овлашћује државе чланице и одговарајуће међународне организације да успоставе међународно безбедносно присуство на Косову, како се наводи у ставу 4 анекса 2 уз сва неопходна средства како би могло да обави своје одговорности из доле наведеног става 9; 8. Потврђује потребу за хитним и што скоријим распоређивањем ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства на Косову, и захтева да стране у потпуности сарађују приликом његовог распоређивања; 9. Одлучује да ће одговорности међународног безбедносног присуства које ће бити распоређено и деловати на Косову укључивати: a) одвраћање од обнове непријатељстава, одржавање и према потреби, наметање прекида ватре, обезбеђивање повлачења и спречавања повратка на Косово снага савезне и републичке Iskra 1. avgust 2013. .

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (172)

IVAN IVANOVI∆, DISIDENTSKO PISMO Ivan IvanoviÊ (1936) autor je nekoliko romana i kwiga priËa, o kojima je Iskra pisala (v. septembar 1999 i novembar 2009). Wegov nedavni roman, Disidentsko pismo (1): Ogled iz antropologije kwiæevnosti (2012) jedan je od mnogih dela u kojima on primewuje politiËku i socioloπku kritiku srpskog savremenog druπtva.. Ustvari to je autobiografski pregled teπkoÊa koje je IvanoviÊ imao sa komunistiËkom vlaπÊu zbog svog pisawa u svojim delima.

VeÊ u prvim delima, kao πto je wegov prvi roman, Crveni kraq, IvanoviÊ je naiπao na oπtru kritiku, jer opisuje nemoral u omiqenom sportu, koristeÊi popularnost tog sporta i perverzije u wemu od strane lidera. On ukazuje na nemoral u celokupnom druπtvu. Bilo je lako da „crveni kraq” u svom ponaπawu i postupcima predstavqa srpsko druπtvo ogrizlo u nemoralu i svakojakom nepoπtewu. Posle prvog izdawa roman je povuËen iz prodaje kao politiËki „nepodoban”. Ponovno izdawe Crvenog kraqa bilo je zabraweno 1972. godine, a novo izdawe pojavilo se tek kad je komunistiËka partija izgubila vlast. IvanoviÊ je morao da Ëeka deset godina da se objavi wegovo sledeÊe delo. A izgubio je i sluæbu kao profesor gimnazije i nije mu priznata dræavna penzija.

Celokupno IvanoviÊevo delo sastoji se od tri ciklusa. Prvi, od osam naslova, mahom se bavi psihologijom srpskog Ëoveka koga bismo mogli da nazovemo Moravcem, ukquËujuÊi i komunistiËke moÊnike. U drugom ciklusu od deset naslova IvanoviÊ se koncentriπe na pesnika Radeta Drainca i graanski rat u Toplici izmeu Ëetnika i partizana. Svrha nedovrπenog treÊeg ciklusa, u koji spada i ova kwiga, obrauje borbu za slobodu umetnosti i kwiæevnosti u diktatorskom druπtvu.

Disidentsko pismo sadræi skup pisanih dokumenata IvanoviÊeve borbe sa reæimom.

Paradoks titoistiËkog druπtva sastoji se u tome da je u wemu bilo najviπe zabrana kwiga, Ëasopisa i novina. Meutim, nije samo Tito sprovodio takvu politiku, to je Ëinio i sav komunistiËki nakot na Ëelu sa Slobodanom MiloπeviÊem: „Uspeo je da za deset godina upropasti sve ono πto su Srbi stvarali dva veka nove istorije: od najpoznitivijeg naroda (posle Prvog svetskog rata) uspeo je da naËini najnegativniji narod Evrope, kakvo miπqewe o nama vlada danas na Zapadu... Kao πto se razlivena voda vraÊa u korito reke, tako su se i ratni dogaaji vratili u Srbiju”(26, 30) IvanoviÊ je takoe stradao od ove politike, kako kaæe: „U moj æivot se uselila Udba (politiËka policija) da viπe iz wega ne izae.”(39) Tako je on sebe smatrao kaæwenikom na slobodi. U prvoj Srbiji, kako on naziva to doba, „nisam bio potpuno udavqen kao pisac, ali sam bio potopqen u vodu do guπe. KomunistiËka Srbija nije dozvolila da budem priznat kao relevantni pisac.”(43) U Drugoj Srbiji bio je oznaËen kao protivnik dræave sa svojim romanima o graanskom ratu u rodnoj mu Toplici i romanom Ukleti Srbijanac (MiloπeviÊ). A u TreÊoj Srbij i pored toga πto su komunisti izgubili neπto od svoje moÊi, ipak je hajka na „neposluπne” pisce bila nastavqena, time i IvanoviÊa.

Iskra 1. avgust 2013.

Kako je IvanoviÊ postepeno bivao razoËaran u sistem javnog i kwiæevnog æivota, postao je disident. On nikada nije bio simpatizer komunistiËke ideologije i vlasti. Naprotiv, nagiwao je Ëetnicima. On je ipak isprva donekle prihvatio novi sistem u nadi da Êe doneti narodu boqi æivot. Kad se to nije obistinilo i kada mu je prevarena ta nada, okrenuo se odluËno protiv komunistiËke ideje. »ak ni prevrat u oktobru 2000. godine nije mnogo promenio: „Novi upravqaËi su uspeli da gotovo u potpunosti uniπte institucije kulture: umetniËka udruæewa su pretvorili u udruæewa grupe graana; ukinuli su izdavaËka preduzeÊa, bioskope, osiromaπili pozoriπta; ekonomskim metodama su spreËili svaku privatnu inicijativu; odbacili su sistem vrednovawa, kwigu sveli na obiËnu robu nepodræanu od dræave. Tako je brutalna komunistiËka represija zamewena pliπanom represijom.”(47-48) Ta promena nije mnogo olakπala ni IvanoviÊeve probleme: „Bio sam disident, suprotstavqao sam se koliko sam znao i umeo. Uzvratili su mi svojim udarcima, brutalnim ili rafiniranim, ne mewa stvar. UËinili su da Srbija, majka ne raËuna na mene.”(49) IvanoviÊ podrobno analizira anatomiju jedne vlasti, u kojoj ga nisu prihvatili onakvim kakav jeste, navodeÊi primere. Sada naziva sebe „razoËaranim disidentom”. Na sudu je traæio da ga obeπtete i vrate mu poziv istinskog umetnika, ali bez uspeha: „Iz ovog proizlazi da je moj kniæevni rad bio vrednovan ideoloπki i politiËki i da je moj danaπwi kwiæevni status posledica takvog stava dræave prema meni.”(93) Potom IvanoviÊ vrπi anatomiju jednog morala, poput anatomije Milovana –ilasa pre skoro pola veka. Posledica svega ovog je da je disident kaæwen i da je sav wegov otpor bio nepotreban.

Meutim, on nastavqa borbu za priznawe svog dostojanstva i svog doprinosa srpskoj kulturi. On navodi mnoge primere i imena savremenih pisaca koji su doprineli wegovim tegobama, naroËito ime Dobrice ∆osiÊa, koji su doprineli autorovom disidentstvu.

Da li je IvanoviÊ u pravu ili ne nije toliko vaæno koliko je vaæna slika jednog progawanog pisca i sredine u kojoj se borio da opstane.

U zakquËku, IvanoviÊ se pita da li je wegova borba za liËno dostojanstvo i slobodu duha bila potrebna: „©ta ja mogu da ponudim? Progone, nagrade, osude, πikanirawa! Dræavni pisci mogu da okaËe na svoje revere, kao generali, komunistiËke nagrade i priznawa... Ipak, nije me korumpirala, isprqala, kao tolike druge pisce... Ima jedan aforizam, koji sublimira nastojawa svih nas juæwaka: `Na malecku stolicu sedi, al` u golemo nebo gleda!` Ceo moj æivot stao je u ovaj distih domiπqatog LeskovËanina. To je antropoloπki kquË za moju bravu.” (196) Ivan IvanoviÊ je na osnovu kwiæevnih dokumenata stvorio roman koji Êe ostati kao beleg ne samo wegovog æivota veÊ i celog perioda.

Vasa MihailoviÊ ---------------------1 Ivan IvanoviÊ, Disidentsko pismo (Beograd: Altera, 2012), 197 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

29

Ni stida... (sa str. 28) raciju, to, naravno, nije padalo na pamet! Zar da pokaæu da nisu Evropqani!? Mada je gore to πto su se pred Srbima pokazali kao qudi bez ikakvog nacionalnog i qudskog dostojanstva!

Ogroman je dug Maarske prema Srbiji, joπ od 1914. od vremena straviËnih sremskih pokoqa Srba! To ne samo da treba znati, veÊ i srpske ærtve poπtovati! Ali, ko? Sve je to na nivou baπibozuka!

DaËiÊ, na primer, nikako da se privikne da je premijer i da bi wegove reËi trebalo da imaju neku specifiËnu teæinu, kako bi se u wih moglo poverovati. No, on je, kao nekadaπwi obesni portparol, navikao da izbacuje gromopucatelne reËi, za Ëiji je smisao, razume se, bio drugi odgovoran, i tako priËa πta mu tog Ëasa padne na pamet. Ali, desi mu se da neπto i otkrije (bubne!) πto ga nikako ne dolikuje jednom premijeru.

Recimo: „UËinili smo viπe nego πto je bilo ko oËekivao u Priπtini i Briselu”! ili: „EU nije idealna, i ne moæe biti ciq, sam po sebi, veÊ je to put da doemo do nekih vrednosti koje su potrebne naπem druπtvu”!

Ove dve „misli” nikako ne idu na jednu pamet! A pogotovu ta wihova izdaπnost prema Briselu! S kojim pravom? Je l to wihova dedovina?

Ko ih je, uopπte, na tu i toliku dareæqivost ovlastio? Sumwamo da postoji premijer, uobiËajene pameti, koji bi se time hvalio! I koje su to briselske vrednosti koje bi bile potrebne naπem druπtvu? Samo novi, sposobni qudi, a wih ne moæemo dobiti u EU, jer ni oni nemaju takve. Da ih imaju ne bi se tako nezadræivo uruπavali!

Lepo kaæe (opet) Napoleon: „Nema veÊeg defekta (mane), nego æeleti da radiπ ono πto ne poznajeπ!” A veÊ 13 godina Srbija je svedok takve æeqe i takve prakse.

Kad je otvarana Gazela, u Titovom prisustvu, legendarni gradonaËlnik Branko PeπiÊ, polaskao je, ali i podvalio, marπalu, reËima da je Gazela podignuta na pravcu, koje je on, drug Tito, pokazao!

Naravno, Tito je voleo da Ëuje da je on podstrek svih naπih pobeda, pa i ovog - pravca, a πto je Branko i æeleo.

Odrastao i vaspitavan u tom krugu i duhu, i DaËiÊ je pre neki dan o Danu policije, uruËujuÊi plaketu „Jakov NenadoviÊ” (!) predsedniku NikoliÊu, izjavio da mu je dodequje za „uspeπnu koordinaciju svih sluæbi bezbednosti u borbi protiv kriminala i korupcije!” ©ta to znaËi?! Otkud sad predsednik dræave da je koordinator bezbednosnih sluæbi u borbi protiv korupcije i kriminala? Zar to nije VuËiÊ!

Polaskan pomenutom plaketom i propratnom DaËiÊevom izjavom, NikoliÊ je kavaqerski odvratio DaËiÊu, da je „Vlada Srbije u proteklih godinu dana graanima Srbije vratila nadu u pravdu i da pravda i pravo, opet stanuju u Srbiji.” Jer ,,do pre godinu dana korupcija i organizovani kriminal su vodili dræavu... Politika Srbije, pa i bezbednosna, bila je u rukama organizovanog kriminala, dileri droge su postrojavali i davali

30

nareewa...”

Neverovatno, ali i krajwe neodmereno. A da ne govorimo koliko je i neistinito. Koliko u tih nekoliko reËenica ima paralelnih i sumarenskih poteza. Skoro da se ne zna ko koga podræava ili, pak, srozava! DaËiÊ ruπi osnovu i razloge VuËiÊevog rejtinga, nagrauje predsednika (gde to moæe, kraj zakonske subordinacije!) za posao za koji on uopπte nije nadleæan, πto znaËi da kazuje, kako VuËiÊ viπe galami nego πto obavqa ono zaπta je zaduæen! A to podmetawe, moæe i da se shvati i kao DaËiÊev revanπ, na VuËiÊevo javno zgraæawe, zaπto DaËiÊ izbegava ono πto je u wegovom interesu, da se „razreπi afera Banana!” Kakva bahatost, da ne kaæemo, podmuklost sa zadrπkom, na svim stranama..

Eto, DinkiÊ koji je tvrdio da neÊe biti rebalnsa, da je ovaj buxet uraen pameÊu i struËno, i zbog toga ismejavao Fiskalni savet koji je tvrdio suprotno; sad, pak, govori o rebalnsu kao nekakvom boæjem daru. Zar je πala, uπtedeÊe se preko 30 milijardi dinara! A uπtedelo bi se joπ i viπe, da je onih wegovih 27 ekonomskih ambasadora lezileboviÊa povuËeno iz sveta, i mesto wih da se ovlasti Palma, za ono πto je javno traæio, da ide po Evropi i nalazi investitore, πto je i do sada uspeπno radio! Bre, koji je to πamar Vladi od strane Palme!, iako je sa wima u koaliciji! Ali, oni su se na te πamare veÊ navikli! I nikom niπta.

To jest, sad wihova Skupπtina ima da odobri taj boæji rebalans, i krenuÊe se u nova ... zaduæivawa, niπta od oporavka i „malo sveæeg vazduha”, za koji je molio premijer DaËiÊ.

Ali ni taj „sveæi vazduh” ne bi mogao da pomogne, veÊ i zbog toga πto sami sebe obmawuju i pogorπavaju atmosferu koja ih okruæuje.. Kao ono u deËjoj igri: „KolariÊu paniÊu - pletemo se samiÊu”, ali raspletawa jednostavno nema i ne moæe biti!

No, ako izostaje raspletawe ne izostaje drskost i bezobrazluk, pa tako VuËiÊ objavquje kao „ Dobru vest za graane”, a ta je da „umesto 1. 100.000.000 evra, sad se za Telekom daje 2 milijarde!” Meutim, taj skok nije doπao kao posledica poskupqewa Telekoma, veÊ zato, „πto je uveÊan znaËaj uloge i poπtovawa Srbije u svetu!” Otkud i otkad poπtovawe diæe cene!?

Takvu glupu neodræivost, koja ruπi temeqnu zakonitost formirawa svake cene, trebalo je izreÊi! Ali, odmah potom sledi i jedno priznawe: „Taj veliki novac mogli bismo da uloæimo u nove projekte, koje, na æalost, nemamo. Zato smo dali nalog da se prave ti projekti!”

Pa πta rade ta tzv. projektanska preduzeÊa? »ekaju da dou investicije, da bi onda legli na projektovawe, iako se zna da se investicije daju prema ponuenim projektima!? Dakle, na svakom koraku vlast dokazuje da je nesposobna da vlada!

SreÊom po projektante, DinkiÊ je objavio da se Telekom neÊe na jesen prodavati, te oni i daqe ne moraju niπta da projektuju!

Kakva blagodet biti zaposlen u srpskoj nepostojeÊoj privredi!

Srpski kulturni klub 28.6.2013.

Slobodan Turlakov (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. avgust 2013.

©ta Êe sada reÊi NikoliÊ?

TE©KI USLOVI ZA PO»ETAK PREGOVORA SA EU 2014. Æivo me zanima πta Êe danas, sledeÊe nedeqe, sledeÊeg meseca ili makar do sledeÊeg godiπweg doba, kada bi pretpristupni pregovori Srbije trebalo da poËnu, uraditi Tomislav NikoliÊ. On je, podsetimo, obeÊao da Srbija neÊe u EU, ako u zamenu za Ëlanstvo treba da prizna svoju pokrajinu za nezavisnu dræavu.

Bundestag je juËe dao saglasnost nemaËkoj vladi da na sastanku Evropskog saveta glasa za poËetak pristupnih pregovora Srbije sa EU, ali...

Pre nego πto beogradska evrokratija proslavi odluku, treba napomenuti nekoliko neprijatnih Ëiwenica, koje su juËe i zvaniËno ugledale svetlo dana, a koje Êe na muku staviti pre svih predsednika Srbije.

TaËno je da u odluci Bundestaga piπe da Êe se prva pristupna konferencija Srbije i EU odræati u januaru, ali tek nakon πto, najverovatnije u decembru, Evropski savet utvrdi da je doπlo do ''potpunog i trajnog sprovoewa obaveza'' iz Plana o implementaciji sporazuma Beograda i Priπtine.

Drugim reËima, pretpristupni pregovori Srbije sa EU mogu da poËnu tek kada se kquËne Ëlanice unije uvere da je Srbija faktiËki priznala „Kosovo”. Osim toga, priloæen je poduæi spisak nemaËkih uslova, meu kojima je i obaveza Srbije da pre punopravnog Ëlanstva u EU postigne „pravno obavezujuÊi” sporazum sa Priπtinom, odnosno da i formalno prizna „Kosovo” kao nezavisnu dræavu.

Ovaj uslov cementiran je zahtevom Bundestaga da Srbija u svom ugovoru o pristupu EU bude obavezna da, posle prijema, ne blokira pribliæavawe „Kosova” EU. Ali, prijem Srbije uslovqen je dodatnim nizom uslova, koje nezavisna dræava teπko moæe da svari, a da pritom ostane dræava.

Bundestag je naglasio da je potrebno potpuno raspuπtawe srpskih ''paralelnih struktura na severu Kosova'' i stvarawe potpuno novih struktura u oblasti sigurnosti i pravosua „Kosova” koje podleæu politiËkoj kontroli i finansirawu samo od strane kosovske vlade.

Zahteva se i detaqan uvid u srpska plaÊawa institucijama na „Kosovu”, odræavawe slobodnih i fer lokalnih izbora, kao i potpuno sprovoewe svih prethodnih rezultata procesa dijaloga, u πta posebno spada neometan pristup kosovske graniËne policije i carinika graniË-

Iskra 1. avgust 2013.

nim punktovima na severu Kosova.

Bundestag, takoe, insistira i da se proces „normalizacije odnosa” Srbije i „Kosova” posebno tretira u jednom od pregovaraËkih poglavqa, uz dodatni uslov da se pristupni pregovori Srbije smeju okonËati tek ''kada srpske nadleæne vlasti i sudovi uËine sve πto je u wihovoj moÊi da se napad na nemaËku ambasadu potpuno razjasni kroz jedan sudski postupak i poËinioci, kao i oni πto su bili u pozadini sluËaja, pravosnaæno osude''.

Nakon ovih, sledi spisak standardnih zahteva u vezi reformi, ispuwavawe uslova iz Kopenhagena, a ukoliko se proceni da Srbija po otvarawu pristupnih pregovora oteæe sa ispuwewem obaveza ili ih anulira, pristupni pregovori treba da budu zaustavqeni.

Pokojnog ameriËkog ekonomistu Xona Keneta Galbrajta poËeo sam da gledam dugaËije, kada sam proËitao wegovu kwiæicu „Dobro druπtvo - humani redosled”. U woj je (prva) ameriËka intervencija protiv Iraka opisana kao humanitarni gest, koji nikako nema veze s naftom, klasiËnim interesima i resursima. Put Srbije u EU je srodna bajka, ali je ona u Berlinu juËe definisana kao „glupo druπtvo - nehuman redosled”. Æivo me zanima πta Êe danas, sledeÊe nedeqe, sledeÊeg meseca ili makar do sledeÊeg godiπweg doba, kada bi pretpristupni pregovori Srbije trebalo da poËnu, uraditi Tomislav NikoliÊ. On je, podsetimo, obeÊao da Srbija neÊe u EU, ako u zamenu za Ëlanstvo treba da prizna svoju pokrajinu za nezavisnu dræavu.

Moram da priznam, nisam proËitao ni jednu od brojnih NikoliÊevih kwiga i to je jedino neËitawe koje mi se do sada isplatilo. Zanimali su me drugi autori, meu kojima i Xon Kenet Galbrajt. Mislilac, koji je zbog neËega pristao da sa ovog sveta, bezmalo u desetoj deceniji æivota, ode (i) kao apologeta globalne kaubojπtine.

Wegovu misao da ne postoji moguÊnost da se ostvari boqe druπtvo, ako se pre svega jasno ne definiπe dobro i ostvarivo druπtvo, svakako treba zapamtiti. Makar do decembra ove ili januara sledeÊe godine, uz pitawe: moæe li svaki dobrovoqni beogradski eho briselske laæi da nas odvede do dobrog druπtva?

NSPM (Glas Rusije), 28.6.2013.

(Podvukla - Iskra)

Branko ÆujoviÊ

3

Od `Islamskog proleÊa`... ni mediji, vojska je to uËinila na podsticaj SAD i direkno odobrewe Pentagona. U krvavim sukobima `Muslimanske braÊe` i masovno mobilisanih nezadovoqnih demonstranata i ovde podræanih od Zapada i wihovih NVO, vojska je ostala prividno neutralna. U meuvremenu, pripremala je i organizovala puË. Kada je sve bilo spremno, dala je Mursiju ultimatum, da otpoËne pregvore sa demonstrantima u ciqu formirawa zajedniËke vlade. Mursi je i tada bio neosnovano samouveren. Mislio je da voj-ska samo preti i da neÊe smeti `protiv naroda`. Naivno se prevario. Vojska je uËinila ono πto joj je zadato.

Razjurila je Mursijevu vladu i parlamenat, a wega zatvorila. Kada su se fanatiËna i moÊna `BraÊa` prenuli i organizovali masovan otpor puËu, sa navodnim ciqem da odrobe Mursija, vojska ih je bez milosti pokosila. Na popriπtu je ostalo preko 50 mrtvih. Trenutno stawe je da `BraÊa` πirom zemqe nastavqaju sa organizovawem otpora vojnom reæimu, te da Egiptu ozbiqno preti graanski rat.

PouËno je da u sve promene iza koji stoji NSP ugraena `klica` sledeÊih promena. Niπta nije trajno i niko ne potroπqiv; ne dozvoqava se vreme i kontinuitet da se neπto ozbiqno uradi i ostvari.

Tako je na Ëelo `vojne` vlade doπao civil, neki ugledni pravnik, a on je kao prvo morao obeÊati da Êe za 6 meseci biti raspisani opπti izbori, sa navodnim ciqem `vraÊawa vlasti narodu`.

Zaπto NSP hoÊe da destabilizuje Erdogana i zbaci Mursija i `Muslimansku braÊu`? Iz znawa ili nagaawa, za Erdogana se kaæe da se suviπe sarauje sa Rusijom; da u energetskom pogledu podræava ruski projekt ~ `Juæni tok`, a ne zapadni (po svemu izjalovqen) rivalni plan. Daqe, da se nedovoqno angaæuje u ratu protiv Sirije i pomoÊi pobuwenicima. itd. Mursiju i `BraÊi` se pripisuje πteta u uæem i daqem okruæewu koju uzrokuje wihovo ispovedawe i primena mera ekstremnog islama, ali najviπe navodno pribliæavawe Iranu, koje ugroæava dominaciju Izraela na Sredwem istoku i wegovu bezbednost.

Udar na Tursku i Egipat, dve najveÊe bliskoistoËne dræave, je po svemu repriza `Arapskog proleÊa`, ali poπto Turci nisu Arapi, a jesu muslimani, nazovimo to `Islamsko proleÊe`.

NajkraÊi i najtaËniji razlog dao je ruski predsednik Putin: `SAD ne traæi partnere, veÊ samo vazale`. Vazal je zavisnik od voqe gospodara, a zavisnik postaje svako ko` u nekom vidu doe pod `nebo` NSP. Posluπnost se podrazumeva, a neposluπnost strogo kaæwava. Gazda nema potrebu ni da opomene vazala da je krenuo opasnim putem. »im izaeπ iz uskog okvira preostale nacionalne nezavisnosti i `slobodice`, dobrovoqnim prihvatawem druπtvenopolitiËkog poretka, obaveza, discipline i ugraenih kontrola NSP (o Ëemu smo poËetno pisali), na `brisanom prostoru` si da budeπ, bez opomene, `zgromqen`. I to je ono πto se desilo i deπava Erdoganu i Mursiju.

guravawe πto boqe i povoqnije strateπke pozicije u svim regionima sveta, sa ciqem da ukoliko doe do etapnih ratova ili posledweg ratnog obraËuna (sa preostalim nezavisnim vele-silama) snage NSP imaju poËetnu vojnu i strateπku veliku prednost. U takve `poteze` NSP treba ubrojati i `Muslimansko proleÊe` i nasrtaje na Erdogana i Mursija (iz gore pomenutih stratπkih razloga), ili etapni rat protiv Asadove Sirije (koji je NSP potpalio i aktivno ga odræava). Ciq rata protiv Asada je odstrawivawe posledweg ozbiqnog saveznika Irana i Rusije u tom πirem regionu, a u pripremi za eventulan obraËun sa Iranom, koji najverovatnije moæe da se izrodi u novi (nuklearni) svetski rat. Jer ako tu Rusija, Kina i eventualno politiËko-ekonomski blok u razvoju, BRIK (Brazil. Rusija, Indija, Kina) ne nau posledwu πansu da se zajedniËki suprotstave dominaciji SAD i NATO, svetskog rata neÊe biti, a wih Êe pojedinaËno savladati Amerika. ©ta je krajwi ciq? »ini se, globalni `melting pot` (topionica); sliËno stvarawu SAD svetskih razmera. NajveÊi iskorak, Evropska unija (EU}, je veÊ uËiwen. Ne treba zaboraviti da je NSP samo `sprovodnik` namera i interesa najviπeg finansijsko-privrednog kapitala, a to su i svi drugi `sprovodnici` i vidovi kroz koje se NSP ispoqava.

Ciq kapitala je samo-uveÊawe, profit. ©to πire træiπte veÊe moguÊnosti i izgledi kapitala.

NajveÊe (svetsko i jedinstveno) træiπte - najveÊi profit. I πto je najvaænije, jednom u toj svemoÊnoj poziciji, nema viπe qudskih snaga koje ga mogu razvlastiti; mogu to samo unutraπwe protivureËnosti kapitala (koje danas naziremo u EU), ili neko Boæje Ëudo... ©ta je u tome uloga `topionice`? Kao kod svake nove graevine, treba rasËistiti i nivelisati teren. I NSP to uveliko veÊ radi. Briπu se sve granice; nacionalizam postaje greh i poπast; namerno meπaju rase, narode, kulture; nestaju razlike polova i seksualnih sklonosti; agnostici i ateisti su boqi graani sveta od vernika; privlaËnost, πarenilo i lepota prirodnih razlika odstupa pred nasiqem i dosadnim sivilom duhovne i fiziËke `uravnilovke`. Raa se `novi` prevashodno `materijalno` usmeren Ëovek... Interes træiπta je πto `prostiji` i jednoliËniji radnik i potroπaË; takvim se najlakπe vlada i na takve najbræe utiËe.

V. DimitrijeviÊ

IZ SADRÆAJA Teπki uslovi za poËetak pregovora. . . . . . . . . . . . . . . .3 Rezolucija SB 1244. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 »omski, Svetu preti nestanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

2

Vo vremja ono, kad TadiÊ predsedniπtvom iaπe, povede on pregovore s kosmetskim Arnautima pod pokroviteqstvom Evropske unije. U kapitulantskoj fazi istih, pregovaraËe je predvodio moj sugraanin, Borko StefanoviÊ. Iako ceweni bubwar pank sastava „Generacija bez buduÊnosti”, Borko nije imao naroËitog uspeha u ovom diplomatskom pregawawu.

Ispravnije, nije ih imao u smislu srpskih nacionalnih interesa, ali s arbanaπkog glediπta, beπe veoma produktivan i efikasan.

Podsetimo se nekih od Borkovih rezultata Sporazum o itegrisanim upravqawu graniËnim prelazima... πiptarska carina pripuπtena na administrativne prelaze koji su postali meudræavna granica, a beogradska æandarmerija

PRILOZI ISKRI Za pokoj duπe i sjeÊawe na naπu dragu Dalmatinku, Radojku DobriloviÊ Marko i Radmila Sunara $ 25

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama.

Rusija i EU nisu isto. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku

Sranke nisu reπewe, veÊ problem. . . . . . . . . . . . . . . . .12

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iz iskustva proπlosti pouke za buduÊnost (3). . . . . . . 15 Zapad Êe pomoÊi Turskoj da poveæe BiH i Kosovo. . . . 19 Zapad uvek ima πtap za Srbiju. . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

©ta su ciqevi NSP? Gledano vremenski, viπe ih je. Mi ih razvrstavamo u kratkoroËnije, etapne i krajwi. KratkoroËniji su `jahawe` na i osi-

DA LI JE VU»I∆ IZDAJNIK?

Ivan IvanoviÊ, Disidentsko pismo . . . . . . . . . . . . . . . 29

Iskra 1. avgust 2013. .

Iskra 1. avgust 2013.

makqala srpske demonstrante, koje su reæimski mediji u Beogradu i Priπtini nazivali huliganima, πvercerima, kriminalcima...

Sporazum o diplomama fakulteta ... kojim se priznaje πiptarski univerzitet.

Sporazum o carinskim peËatima i katastrima... gde je dogovoreno da Êe Arbanaπki carinici overavati robu iz Srbije peËatom s ispisom „Carina Kosova”. Za katastre je dogovoreno da posledwu reË ima „Vrhovni sud Kosova”.

Sporazum o regionalom predstavqawu... sada veÊ Ëuvena istopqena zvezdica, tj. fusnota kojom je dopuπteno teroristima iz Priπtine da kao Kosovo* nastupaju na meunarodnim skupovima.

Ne treba biti genije pa znati da je iza svih dogovora stajao TadiÊ Borat, glavom i bradom.

ZnajuÊi sve navedeno, πta mislite?

U ta doba, napredwaËke voe Toma i Alek su grmele o poniπtavawu ovih dogovora! NikoliÊ je mitingaπki poruËivao: „U ime svih graana Srbije obeÊavam da se neÊu smiriti dok Kosovo i Metohija ne bude pod kontrolom Srbije. Nije mogao ni Hitler da ga uzme, neÊe moÊi ni ovi sadaπwi. Mi to dugujemo sebi i naπoj deci.”

A evo πta su napredwaci dogovorili s tim istim Arnautima Ukida se prisustvo policije Srbije na severu i ona se utapa u kosovsku policiju.

Ukida se sudstvo Srbije na severu i utapa se u sudstvo Kosova.

Ne odræavaju se lokalni izbori po srpskim zakonima, veÊ po zakonima Kosova. (Za πta su nuæni kosovski dokumenti, ukquËujuÊi dræavqanstvo) Strane neÊe jedna drugu blokirati na evropskom putu (Ëitaj u evrointegracijama, a poznato je da EU prima samo suverene dræave).

Evo kako to razrauje Plan primene prvog sporazuma Za bezbedonosne strukture-do sredine juna: Srbija Êe otpoËeti sa zatvarawem prostorija u kojima su smeπtene wene bezbednosne strukture.

Srbija Êe dostaviti informacije specifikujuÊi broj i Ëin zaposlenih u Vladi Srbije u sektoru za bezbednost na Kosovu koji su izrazili zainteresovanost za prikquËivawe kosovskim strukturama.

Kosovo Êe ponuditi pozicije u Kosovskoj policiji i drugim ekvivalentnim strukturama Kosova na osnovu, koliko to moguÊnosti dozvoqavaju. mesta prebivaliπta.

Srbija Êe zapoËeti neophodne unutraπwe procedure za prestanak isplata liËnih dohodaka osobqu nakon wihovog prikquËivawa ekvivalentnim kosovskim strukturama i to Êe predstaviti radnoj grupi. Ovaj proces biÊe zapoËet u sluËajevima osobqa koje je veÊ zaposleno u Kosovskoj policiji.

Do sredine jula: Sve prostorije srpskih bezbedonosnih struktura na Kosovu biÊe zatvorene.

Do kraja godine: »lanovi srpskih bezbednosnih struktura na Kosovu biÊe u potpunosti integrisani u ekvivalentne kosovske strukture i plate Êe biti isplaÊivane iskquËivo iz buxeta Kosova.

Za sudstvo-do sredine juna: Srbija Êe dostaviti informacije o broju svog osobqa zaposlenog u pravosudnim organima na Kosovu koji su izrazili zainteresovanost da se prikquËe kosovskim strukturama odmah nakon πto bude usvojen zakon o amnestiji.

Kosovo Êe otvoriti slobodne pozicije svojim pravosudnim strukturama.

Sastav u pravosuu treba da odslikava etniËku kompoziciju teritorijalne jurisdikcije svakog pojedinaËnog suda.

Do kraja godine: Integracija pravosudnih organa biÊe zavrπena. Svi srpski sudovi na Kosovu biÊe zatvoreni, nova tela uspostavqena, a osobqe integrisano u kosovski sistem. NeÊe biti raskoraka u obavqawu duænosti.

O lokalnim izborima po kosovskom zakonu: Do prve nedeqe juna: Odbor za implementaciju Êe zapoËeti razgovore u vezi sa odræavawem lokalnih izbora. OEBS Êe uËestvovati u ovim razgovorima i predvoditi sve neophodne radne grupe u vezi sa tom temom.

Do kraja oktobra: Odræani lokalni izbori Pa πta sad kaæeπ ËitaoËe?

Srp. kulturni klub Ostoja SimetiÊ (Podvukla - Iskra) 21.6.2013.

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2002. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Meditacije iz buxaka okupacije, ili kako doÊi do 20%?

OPOZICIJA LAÆNOJ DEMOKRATIJI »esto se zapitam da li je truleæ sveopπteg raspadawa dræave Srbije samo moj svakodnevni oseÊaj, moæda individualna slika sveta nalik na grke plodove depresije, ili pak postoji respektabilan broj „srodnih duπa” πto sliËno sagledavaju naπu poziciju. Da li su samo meni svakodnevne vesti, posebno one koje se odnose na kquËna politiËka i ekonomska pitawa, nalik na saæetak neke nove epizode Zone sumraka?

Trijumf osvedoËenih kvislinga na lokalnim izborima u nekoliko srpskih gradova gorak je pokazateq stawa srpskog naroda koje se teπko moæe nazvati zdravim. Fenomen glasawa za „pobednike”, za one koji se medijski slave iako suπtinski deluju krajwe πtetoËinski, ipak nije nov. Osvrt na bliæu istoriju srpskog viπestranaËja odveo bi nas u Slobino vreme, kada beπe isto. Za socijaliste se tada glasalo po inerciji, verno sledeÊi trube MiloπeviÊevih medijskih Ëauπa.

Pitawe je da li se takvo glasawe zaista zavrπilo na izborima 2000. Ili je stvarni preokret nastao tek posle famoznog 5. oktobra iste godine? Bilo kako bilo, tada je zapoËela era DOS-a koju je ubrzo zamenilo neπto æuÊe doba demokrata. Æivimo u vremenu napredwaka...

To je dakle veÊ jedan solidan niz glasawa sa zajedniËkim sadræiocem. Wegovo ime je rajinski mentalitet. Naime, glasa se za one koje mediji na viπe ili mawe suptilan naËin unapred proglase za pobednike. Nije dakle vaæno za πta se zalaæe onaj kome podariπ svoj glas. Bitno je da je wegova politiËka delatnost u medijima kojima si potpuno podreen „obojena” pobedniËkim nijansama. Tako je na posledwim republiËkim izborima najviπe glasova osvojila stranka bez ikakvog politiËkog programa. Wen tadaπwi lider, a sadaπwi Predsednik ostataka vazalne Srbije, Ëak se hvalio time. ©ta nam ove meditacije kazuju? Prvo i osnovno, demokratija je farsa. Moæe biti da je ona zaista najmawe zlo. Nisam æiveo u doba prosveÊenog apsolutizma, te ne mogu da sudim. No, sasvim sigurno je da demokratija nije niπta vrednije od tog najmaweg zla. Takav stav je potpuni opozit svemu πto nam na najmoÊnijim medijima propovedaju deæurni drugosrbijanski æreci.

Neumereno veliËawe demokratije je najobiËnija tlapwa, πlagvort za sve ostale neistine koje po pravilu uslede nakon te uvodne masne laæi.

Uzgred, ono πto se publici saopπti posle te laæi predstavqa zapravo pravi zadatak agenata novog svetskog poretka.

I drugo, kako doÊi na vlast u gore opisanom sistemu demokratije garnirane rajinskim mentalitetom? Vratimo se na sluËaj napredwaka. Ubrzo nakon πto su po nalogu stranih obaveπtajnih sluæbi razbili tada najjaËu srpsku opozicionu stranku, napredwaci postaju medijski miqenici.

Evropski komesari za ovo-i-ono redovno se sastaju s wima razmewujuÊi vrele qubavne poruke. Sve se to budno prati i prenosi hipnotisanim medijskim konzumentima. U vremenu kad ubice radikala nelegalno sede u srpskoj skupπtini, veÊ uveliko treπte i napredwaËki radio i napredwaËka televizija. Æuti su po naredbi stvarnih gospodara Srbije (ne)voqni sauËesnici u uzdizawu napredwaka. Epilog je poznat.

Drugim reËima, kako stvari sada stoje, stranke koje se protive kolonijalnom statusu Srbije naprosto ne mogu doÊi na vlast. Moæete li zamisliti da, primera radi, DSS osnuje sopstvenu televiziju? Da postane medijski miqenik? Da se evropske birokrate polome oko pohvala na wen raËun? I da uz sve to ova stranka zadræi sadaπwi politiËki kurs, prema kome Kosmet ne sme da se daje ni za kakva blaga ovoga sveta? Ne, u okupiranoj Srbiji to je nemoguÊe.

Pouka. Patriotska opozicija Srbije morala bi da doæivi temeqni „redizajn” kako bi se postigao istorijski uspeh - zajedniËko osvajawe 20% glasova i status jake skupπtinske opozicije.

Toliko, naime, postoji rodoquba u zemqi Srbiji.

Viπe nego dovoqno. No, do wih nije lako doÊi, rasuti su i dezorijentisani. Traæi se znatno odluËniji nastup opozicionih lidera, uz naporan rad na terenu, umesto izdavawa jalovih „principijelnih” saopπtewa. Traæe se liËnosti, umesto sakrivawa iza kojekakvih „stareπinstava”, da ne zamere uvaæena manastirska bratstva. Potrebno je osnivawe opozicione kablovske tv stanice za kakav-takav medijski proboj. Hm, da li je ovo posledwe uopπte moguÊe? Last but not least, samo jedinstvena lista svih koji se protive izdaji Srbije, tj. wenom pristupawu truloj i neprijateqskoj EU, imala bi nekakve izglede. No, za sve navedeno potrebni su neki drugaËiji opozicioni lideri...

Produæi li pak sa dosadaπwim naËinom rada, srpska patriotska opozicija neÊe imati nikakve πanse na bilo kojim izborima.

Srpski kulturni klub, 29.6.2013.

(Povukla - Iskra)

Stefan Duπan

God. LX|V

1227

1. avgust 2013.

Posle destabilizacije Turske i vojnog puËa u Egiptu...

OD `ISLAMSKOG PROLE∆A` DO NSP `TOPIONICE` Obuzeti naπim druπtveno-politiËkim i ekonomskim pitawima i dogaawima, ne obraÊamo dovoqno paæwe vaænim deπavawima na meunarodnoj sceni. A time πto nastojimo da se ukquËimo u πire meunarodne zajednice, napr. EU, te kao prvi obavezan uslov prihvatamo demokratsko-politiËki poredak, wegovu organizaciju vlasti i liberalnotræiπnu ekonomiju i u taj sistem ugraene druπtveno-πtetne podele, pored svih velikih priËa o slobodi, naπu nacionalnu slobodu, suverenitet i nezavsnost sveli smo na okvir onoga πto je ostalo neomeeno gore pomenutim ideoloπkim kontrolama i uslovima. Kako to u praksi izgleda, treba se setiti svih teπkih ærtvi, mera i prilagoavawa koje je Srbija morala prihvatiti i ostvariti, da bi eventualno dobila datum za pristupne pregvore s EU. To jeste i razlog zaπto treba pratiti velika dogaawa u svetu. Danas su ona pokrenuta iz centara svetske finansijske, ekonomske, politiËke i vojne moÊi, a izuzetno retko spontana. Neki te centre nazivaju (sinonimno) Imperija, Veliki brat, Globalizacija, Zapad, SAD, Evro-Atlanska intergracija, itd. Nama izgleda prikladniji, objektivniji opπte ime, Novi svetski poredak (NSP). Kako nas pogaaju ta dogaawa? Kao deo sveta, te voqne ili nevoqne, sudeonike neminovnih posledica velikih poteza NSP, s tim πto su one daleko trajnije i prinudnije, te uveliko prevazilaze domaÊe odluke iz uskog okvira onoga πto je preostalo od naπe nacionalne slobode.

U toku dva posledwa meseca, imali smo, skoro paralelno, dva takva dogaaja. Prvi je destabilizacija neoosmanske Turske; drugi je vojni puË i ruπewe vlasti `Muslimanske braÊe` u Egiptu. Ne ulazeÊi u detaqe, naroËito u sluËaju Turske, jer smo o tome u julskoj `Iskri` objavili opπiran Ëlanak, da podvuËemo πta je u oba sluËaja izgleda zajedniËko.

I Erdoganov reæim u Turskoj i `Muslimanske braÊe` u Egiptu doπli su na vlast, indirektnim ili direktnim, uticajem Amerike. U oba sluËaja zamenili su vlast pouzdanih SAD saveznika zbog, Ëini se, wihove rutinske izanalosti i nedovoqne aktivnosti u smislu tekuÊih zapadnih nastojawa. U Turskoj se vojno podræavana sekularno-islamska

vlast, zasnovana od Ataturka, pokazala neutralnom i pasivnom u balkanskim ratovima 1990-ih, na Kosovu i naroËito u Bosni, prepuπtajuÊi tako teren, ekstremnijim muslimanskim snagama, πto nije bilo po voqi Zapada. Obarawe Mubarka se objaπwava wegovom i reæimskom korupcijom, mada se `πuπka` da je stvarni razlog wegovo nepristajawe na zahtev Izraela, `tradicionalnog saveznika` Amerike, da preseËe `ilegalno` snabdevawe i odræavawe arapsko-palestinskog pojasa Gaze iz Egipta.

Obojica predsednika, turski Erdogan i egipatski Mursi i wihove stranke, osvojile su vlast neprikosnoveno demokratski, na slobodnim izborima i danas uæivaju podrπku nadpoloviËne veÊine svojih naroda, πto i zapadni mediji priznaju. Ipak, iza pokuπaja wihove destabilizacije i direktnog svrgavawa nesumwivo stoji SAD, podræan ostalim Zapadom. Erdogan je izjavio, ne pomiwuÊi izriËito Ameriku, da iza masovnih i nasilniËkih demonstracija protiv wegove vlade stoje `strane sile`.

Zapad i wegovi mediji, traæili su od Erdogana da otvori pregovore sa pobuwenim demonstrantima (uvodni zapadni trik slabqewa legitimne vlasti), odmah ga proglasili diktatorom, otvoreno podræavajuÊi bunxije i prozapadne NVO. koje ih pomaæu. EU je odmah prekinula tek zapoËete pristupne pregovore sa Turskom (posle 40+ godina wenog uzaludnog Ëekawa). Erdogan se nije dao zavesti, mobilisao je mase svojih pristalica i velike snage dræavne policije i suprotstavio ih demonstrantima. Tako je savladao pobunu i trenutno smirio situaciju, πto ne znaËi da ih je i konaËno pobedio.

Mursi u Egiptu se pokazao naivniji. Suviπe se uzdao u svoj demokratski legitimitet i snagu svojih fanatiËnih pristalica, „Muslimanske braÊe”.

Osnaæio je liËnu vlast uvoewem predsedniËkog sistema i izvanrednim ovlaπÊewima. `BraÊa`, s druge strane, su svojim islamskim fundamentalizmom i iskquËivoπÊu, stvorili front drugih verskih zajednica protiv vlasti, naroËito hriπÊanskih Kopta, koji Ëine viπe od deset odsto stanovniπtva.

Sve te i druge nezadovoqnike okupila je vojska, iako kompromitovana zajedno s Mubar-kom.

Nije tajna, jer o tome otvoreno govore zapad