Iskra1229

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

НА ДЈЕЛУ НОВИ ТАЛАС АМЕРИЧКОГ КОЛОНИЈАЛИЗМА

Ђурковић напомиње да је случај употребе гаса "сарина" у Сирији идентичан случајевима "Маркала" у БиХ или "Рачка" на Косову, па све више људи почиње да разобличава такву стратегију и да отворено тврди како Американци лажу, тражећи повод за свој милитаризам и освајање...

Београдски аналитичар Миша Ђурковић сматра да је напад на Сирију одавно испланиран и да је на дјелу нови талас америчког колонијализма, којим Америка поново и физички и војно овладава земљама које су богате енергентима.

Америка, наводи овај историчар, није само "свјетски полицајац", него је своје најважније безбједносне, обавјештајне и војне ефективе прије пет до шест година пребацила на подручје арапског свијета и Блиског истока, а нови талас активности је, након Авганистана и Ирака, започела такозваним "арапским прољећем".

Ђурковић, који је виши научни сарадник на београдском Институту за европске студије, напомиње у изјави за Срну да је Америка током посљедње четири године пучевима, насиљем, споља увезеним грађанским ратовима или "обојеним револуцијама", промијенила власт у десетак земаља на том простору.

Што се тиче наредних циљева Америке у свијету, Ђурковић наводи да неки глобални моћници и креатори глобалне архитектуре моћ виде Сирију као уводно поглавље за Иран, за којим би услиједило и окретање ка бившим совјетским републикама, а посебно Русији.

"Постоје процене да су турбуленције у Бразилу такође повезане са америчким инспираторима, а можда је најзанимљивији случај оживљавања немира у Турској у Геза парку. Ердоган је Американцима верни савезник у вези са питањем Сирије, а у исто време они га полако руше, подривајући његов легитимитет у Турској и спремајући му наследника", рекао је Ђурковић.

Он наводи да Русија, с друге стране, врло јасно разумије да је читава акција у вези са нападом на Сирију усмјерена и према њој, али избјегава да уђе у директан конфликт и покушава да избјегне војну интервенција Запада, јер би тиме и њен кредибилитет дошао у питање.

Ђурковић напомиње да је случај употребе гаса "сарина" у Сирији идентичан случајевима "Маркала" у БиХ или "Рачка" на Косову, па све више

људи почиње да разобличава такву стратегију и да отворено тврди како Американци лажу, тражећи повод за свој милитаризам и освајање.

"Друге велике силе се полако храбре да све више изазивају Америку у глобалним пословима, но не сме се заборавити да и њихови међусобни односи нису идеални па још не постоје јасни антиамерички блокови или савези", каже Ђурковић.

Говорећи о опасности радикалних вехабија из БиХ и Србије, које се након борби у Сирији, враћају на Балкан, Ђурковић истиче да би Србија и БиХ морале да појачају мониторинг дјеловања ових група и посебним мјерама да прате понашање тих повратника као групе која је озбиљна потенцијална пријетња за овдашње земље.

Додајући да су сви свјесни опасности од вехабизма, он наглашава да је проблем у томе што је Америка веома склона употреби радикалног исламизма када треба мијењати неподобне режиме, од Авганистана па до Сирије.

Наводећи да амерички естабилишмент није јединствен око потенцијалне акције ка Сирији, Ђурковић напомиње да су демократе поново преузеле улогу јастребова који траже војну интервенцију под истим претекстом као и деведесетих година 20. вијека, како би се наводно заштитила људска права.

"Стога је сасвим разумљиво што они повлаче паралелу са бомбардовањем Србије као наводним универзалним преседаном за све будуће хуманитарне интервенције", наводи он, уз опаску да у САД постоје и многе резерве у вези са нападом на Сирију, јер би лако могло да се уђе и у директан конфликт са Русијом, чији је кредибилитет такође на испиту.

Ђурковић подсјећа на оцјену једног од водећих америчких стручњака за питања међународних односа Џозефа Наја да се америчка моћ налази у опадању, али да ће тај процес ићи врло споро и да ће САД још дуго бити водећа свјетска сила, јер има најмоћнију армију и напредне технологије.

С друге стране, истиче Ђурковић, уочљиво jе да, прије свега, економске перформансе Америке стално падају, као и повјерење глобалног јавног мњења у Америку, јер је случај наводног оружја за масовно уништавање у Ираку, које никада није пронађено, показао да отворено лажу тражећи повод за војно мијешање. РНА, РС, 15.9.2013.

Весна ШУРБАТ

God. LX|V

1. oktobar 2013.

Сиријске контроверзе су позорница на којој се открива

1229

ИСТИНИТА ПУТИНОВА ЛИЧНОСТ

Већ три године - прецизније, од тако званог, „арапског пролећа”- Сирија испуњава странице и емисије светских медија. То је број један. Број два. Проблеми Сирије долазе у таласима. Са размацима између њих све мањим а захукталoшћу све већом. И број три: све се то згушњава сад у једну тачку - Сирија! Управо, судбина не Сирије већ света зависи, по САД председнику Барак Обами и његовој администрацији, од тога, ако председник Сирије Башар ел Асад, по религији Алевит (један огранак Шита) не буде бомбардован. Следи једна кратка дивезија. Значајно се, међутим, наглашава да Асадово лично уништење није циљ, али ако би се то „случајно” десило - колетоларна штета!. Може се такође можда приметити да израз „судбина света” није адекватан. Тачно. Али се свет фактички већ определио, а специјално на састанку Г20 у руском Петровграду, где је Путин кључно утицао на тамошње светске представнике, укључујући ту и Британију, највећег САД савезника, да Обаминој претњи напада на Сирију кажу једно одлучно - „не! А тако и јесте, не само у свету већ и у самој Америци: по већини испитивањa јавног мнења 60 % је против Обаме, док је једнo дигло ту противност на 71%. Неколико речи о Обами

Вратимо се на главну тему. По Обами, судбина света се згрушњава у једну тачку - бомбардовање председника Сирије Башара ел Асада. То или тотална пропаст! Без претензија да сам у праву, некако спонтано, међутим, јер се ради о Обами, присећам се једног згрушавања, можда „маштање”, како је Обама од једне потпуне политичке непознанице у сваком смислу у рекордном времену постао САД председник. Једна пак чињеница није могла бити маштање. Иза његове кандитатуре је стајао огроман, да се не каже - неисцрпан новац. Не може се именовати инвеститор, али се сме рећи неки велики интерес је био у питању. Како се садашња ситуација, као што смо видели, згуснула у бомбардовање председника Сирије Асада, а и само „арапско пролеће”, погрешно приписано Обами јер је рекао за Асада само да се мора приклонити вољи сиријског народа, онда испада да је тај новчани интерес за Обамину кандитатуру (јер је и сам оригинално био Муслиман) долазио

од твораца „арапског пролећа” чији је циљ био да се вођства арапских држава Шитске оријентације (Асад је Алевит, један шитски огранак) замене Сунима, онда постаје јасно да тај новац мора долазити од Јужне Арабије или неких сличних Сунита. Требало би заокружити овај сценарио о Обами изјавом да његова кандитатура за САД председника не би била могућа уколико га претходно није одобрила САД држава, поготово кад се зна да је једна уставна одредба по којој САД председник мора бити рођен на САД територији, што се Обаме тиче, била под сумњом и предмет велике контроверзе - где је рођен: у Кенији или Америци? У време Обамине кандитатуре САД председник је био Буш млађи па сходно томе - он ју је вероватно морао одобрити. Промена САД курса

Одједном, међутим, ситуацију коју је Обамина претња бомбардовања Сирије изокренула „наглаву”, руска дипломатија неочекивано и изнеднадно вратила је на природно стање, односно „на ноге”. Наиме, руски министар спољних послова, Сергије Лавров, изјавио је да Сирија пристаје да сво своје хемијско оружје и пратећу инфра-структуру, стави под контролу УН. Толико је то било сензационално, да је неко са друштвене мреже одмах „твитовао” - Обама предлаже Путина за Нобелову награду. Поред сензациолизма, требало би о руској иницијативи рећи две ствари. Прво, та иницијатива није оригинално руска. Њу су Руси преузели од шефа Стејта Џона Керија. Овог су, наиме, питали новинари да ли сам Асад може нешто да учини како би избегао бомбардовање, Кери је одговорио, како сам каже -„скептично”и „реторично”: Сигурно! Ако би Асад ставио своје хемијско оружје под међународну контролу!? Иако су Руси баш са њом изашли јавно у свет, Обама и Кери били су тренутно „шокирани” и затечени, очито незнајући како да реагују; тек је, вероватно после „безбедносне” консултације, Обама процедио да у руској иницијативи: „има потенцијала за другачије (без војног напада) решења сиријске кризе. Друго, у самој руској иницијативи за стављање Асадовог хемијског оружја под контролу УН, има простора за уверење да су Руси, истина инди

Istinita Putinova...

ректно, стварно признали, мада сами у то не верују, да је Асад употребио хемијско оружје против побуњеника. Под условом, да је Путин сам можда намеравао да се створи такав утисак, уздиже се питање зашто би он баш то учинио? Постоје неколико одговора. Покушаћу да их побројим и објасним. „Хладан рат” због Сноудена

Пре свега, Русија је само привидно признала, али елегантно и ненаметљиво, да је Асад употребио хемиско оружје против сиријских побуњеника, мада стварно она у то не верује. Зашто? Изгледа да је тиме Путин намерно дао САД „мали” кредит, не би ли се тако наметнуо Обами за неизбежног саговорника. Као што се зна Обама је односе са Путином ставио, нарочито после руског давања Сноудeну, изгледа циа агенту, који је јавно открио да је цео свет предмет САД шпијунских акција. Овај се тако после бекства из САД нашао на аеродрому у Москви. САД су тражиле његово изручење. Уместо тога, он је нашао уточиште у Русији. Од беса, Обама је уздигао односе са Русијом на ниво најжешћег „хладнг рата” познатог још једино из совјетских времена. Сад их је Путин, својом иницијативом о сиријском хемијском оружју под УН контролом, а у сагласности са својом идејом о мултиполарном или бар двополарном (САД и Русија) а на супрот САД монополарном и хегемонистичком, систему моћи у свету, вратио на саговорнички односно, како га Руси званично зову, „партнерски” однос. Не! - уништењу Сирије

А тај партнерски однос му је био неопходан у првом реду због саме Сирије. Путин никако не жели њено уништење. Већ је арапско пролеће организовано и плаћено од Јужне Арабије а уз САД садејство, добротно уништило Сирију. Требало је само видети слике аветињских рушевина сиријских градова и простора, да би се осетило да тај рат води не само њеном уништењу већ и неопходности визије да се сиријска криза једино решава политичким договором Русије и САД. То Путин види, али САД су, изгледа, намерно „слепе” за тај сценарио. Како САД сада, својом претњом о бомбардовању, ако се то допусти, Сирији прети, тотално уништење, тј. без могућности опоравка и поред Керијевог „убеђивања” света, да ће то бити један „кратак” и чисто „симболичан” акт одмазде. Поучен либијском кризом, кад су САД уништиле не само Гадифија, већ целу његову војску и без могућности повратка на нормалу, целу либијску инфра-структуру неопходне за живот цивилног становништва, а да његовим људским губицима и не говоримо. Кад се тај либијски све-уништавајући сценарио пренесе на Сирију, Керијева „краткоћа” и „симболизам” одмазде, не значе ништа јер се зна да су САД способне да само у једном дану испале можда чак и неколико хиљаде „паметних” ракета и мисила на Сирију. При томе, неизбежно се намеће питање - шта би остало од Сирије, а већ због трогодишњег грaђанског рата, са аветињски опустошеним градовима и простором. Одговор - апсолутно ништа!

2

Други разлози

Код Путина пак постоје неки чисто руски интереси који налажу одбрану Сирије. Један. У Сирији јесте једина руска морнаричка база на Средоземљу. Ако Асад падне, та се база аутоматски гаси. Два. Сирија економски, трговачки, нарочито у погледу снабдевања оружјем (отуда, можда чак и финансијски), зависи од Русије. Три. То се може чак рећи и за политичко-одбранбену ситуацију Сирије: политички - Руски вето у УН; војно - сви непријаељи Сирије знају да ће се сукоботи са Русијом, па се много премишљају како то да ураде (побуњеници против Асада из арапског пролећа су пример тог премишљања, па је то вероватно и сам Обамин разлог за обећани напад (употреба хемиског оружја). Путин, међутим, има и један други, можда важнији разлог због кога не дозвољава да Сирија буде уништена. У Египту Морсијеви исламисти су уништавали Коптску цркву, која је догматски скоро идентична православљу. У Сирији постоји Антиохијскa православна црква (АПц), која је арапским пролећем и исламиста у њему такође имала катастрофалне губитке. А АПц потиче из рано-хришћанских времена. Апостол Павле започиње свој све-људски (Христос ј намењен свим људима и народима) апостолат, као што каже Библија, „на путу” за Дамаск, мада је претходно, као непријатељ Христов, опет по Библији, „чувао одећу” оних који су каменовали архиђакона Стефана. У Сирији и данас постоје насеља где се говори арамејски, језик којим је и Христос говорио. Пре „пролећа” и рата у Сирији Антиохијскa црква је бројала око 10% становништва, данас се то свело, због због трогодишњег грађанског и верског рата између Сунита и Шита, само на три посто. * Освалд Шпенглер закључује своје капитално дело Пропаст Запада са изјавом да ће Западну културу наследити култура која ће бити инспирисана „хришћанством Достојевскога”. Ако је ово Шпенглерово тачно, сме ли се рећи да је то хришћанство данас оличено у Владимиру Путину, руском председнику? Да ли мари, што је као агент злогласног КГБ (Совјетска тајна полициј) био Христов непријатељ? Зар није и апостол Павле „чувао одећу” Христових прогониоца! Закључак? Неиспитани су путеви Господњи!

Н. Љотић

IZ SADRÆAJA Putin ameriËkom narodu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Sirija - poËetak kraja SAD hegemonije. . . . . . . . . . . . . .7 Esquivel-Obami: Sluπajte krikove naroda! . . . . . . . .9 Antisrpsko zagaivawe kulture. . . . . . . . . . . . . . . . . .11 `Komedija i tragedija`, reæiser A. VuËiÊ. . . . . . . . . . . .13 Veliki voæd, Alek preskromni. . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 NemaËka: Srbija da se odrekne Dodika i Rusije. . . . . 24 MoÊ `meke` sile u Srbiji i na Balkanu. . . . . . . . . . . . . .25 Balkanska unija za spreËavawe uticaja Rusije. . . . . . . 29

Iskra 1. oktobar 2013.

DVERI: SRBIJA JE KAPITULIRALA Ukidawem organa Srbije na Kosovu i Metohiji Srbija je zvaniËno kapitulirala!

Ukidawe svih organa republike Srbije na Kosovu i Metohiji je Ëin kojim je reæim u Beogradu kapitulirao pred okupatorom - istu onu koju je uspeo da izbegne Ëak i MiloπeviÊ i kojoj je cela Srbija odolela pod NATO bombama 1999.godine.

Dakle, VuËiÊ i DaËiÊ i svi koji Ëine sadaπwi reæim u Srbiji su svoje politiËke karijere i privilegije stavili ispred æivota svih onih koji su poginuli u odbrani Srbije od NATO-a.

Kada neko tako postavi vrednosti u svojoj glavi sasvim je oËekivano i to πto su wihovi podrepaπi na terenu pretili Srbima sa Kosova i Metohije da

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. oktobar 2013.

ako odbiju da izau na TaËijeve izbore mogu da oËekuju problem na svojim radnim mestima. Ovu pretwu su ovih dana dobili Srbi zaposleni u zdravstvu i prosveti Republike Srbije na KiM! Ukidawe organa lokalne samouprave Srbima na KiM beogradski reæim je uπao u red onih „istorijskih veliËina” kakve su bile osmanlijske, faπistiËke i titoistiËke vlasti. S druge strane, ukidawe Srbima prava da sami biraju svoju lokalnu vlast je i dokaz o tome kako beogradske reæimlije zamiπqaju demokratiju i koliko su u tome jednaki sa TaËijem.

Jednom reËju, krvave TaËijeve ruke kojima se rukuju sve viπe ostavqaju srpske krvi i na rukama DaËiÊa i VuËiÊa.

Dveri imaju jednostavan i jasan stav: Srbija mora obnoviti sve vidove svoje dræavnosti na Kosovu i Metohiji i to svim legitimnim sredstvima kojim bi to obnavqala svaka dræava na svetu. Jedino πto odgovorna vlast treba da radi jeste prilagoavawe tih sredstava datim moguÊnostima. Meutim, ukidawe svojih organa na KiM za raËun opstanka na vlasti jeste Ëin slugerawstva i izdaje i to nema nikakve veze sa realnom politikom.

Pozdravqamo odluku predstavnika lokalnih organa vlasti na Kosovu i Metohiji da ne prihvate ovaj Ëin okupatorske Vlade Srbije dok se ustavni sud ne izjasni o ustavnosti tzv. „briselskih sporazuma”.

14.9.2013. Informativna sluæba Pokreta Dveri

+ Krista PopoviÊ U Melburnu 9. septembra 2013, upokojila se u Gospodu Krista, supruga naπeg druga Duπana PopoviÊa.

Krista, roena Nemica, ne samo da je govorila odliËno srpski, veÊ je i decu vaspitala u duhu pravoslavqa. Aktivo je uËestvovala u svin naπim pozoriπnim i folklornim priredbama. Do zadwih dana pevala je u crkvenom horu i bila omiqen i poærtvovan Ëlan naπe zajednice.

Sahrawena je u manastiru Sv.Sava. Molimo se Gospodu da Kisti podari veËan æivot i rajsko naseqe, a celoj porodici PopoviÊ naπe duboko sauËeπÊe.

Iskra

Godiπwi pomen Sveti PaunoviÊu U Beogradu je 2. septembra 2013. odræan godiπwi pomen naπem drugu Sveti PaunoviÊu, viπegodiπwem uredniku `Iskre`.

Sluæili su o. Nevenko i o.

Aleksandar uz pratwu izvanrednog crkvenog hora, πto je pomen Ëinilo izuzetno prigodnim i molitvenim.

Sveta je bio izuzetan primer meu nama koji je imao hrabrosti, da kao penzioner napusti veÊ sreen æivot i izbegliπtvu i vrati se u otaxbinu, da tu u nelakim uslovima otpoËne i gradi novi. Svoje vreme u Beogradu delio je izmeu poboænog uËeπÊa u æivotu SPC i upoznavawa novih mlaih naraπtaja o naπim delatnostima i iskustvu iz dijaspore.

Posle parastosa, Svetina supruga gospoa Valetina, priredila je poduπje za wegove poπtovaoce i prijateqe, uËesnike na pomenu.

Iskra SeÊawe na naπu dragu i plemenitu Kristu PopoviÊ, veoma voqenom Ëlanu naπe zajednice Miro i Nada PopoviÊ A$ 50

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2002. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (174)

Putinovo obraÊawe ameriËkom narodu povodom pripreme napada na Siriju

VLADIMIR KECMANOVI∆, TOP JE BIO VREO Vladimir KecmanoviÊ (1972), autor mlae generacije, objavio je veÊ nekoliko romana i kwiga priËa. Wegov posledwi roman, Top je bio vreo, 1 jedan je od reih kwiæevnih dela koja se bave ratom u Bosni i Hercegovini devedesetih godina.

On pruæa potresnu sliku stradawa naroda svih nacionalnosti. Zanimqivo je da se on, kao Srbin roen u Sarajevu, usudio da prikaæe taj rat i ta stradawa sa bosanske strane. Radwa se deπava u Sarajevu za vreme srpske opsade, kada su Srbi danonoÊno bombardovali grad topovima i nanosili opsednutim graanima velike gubitke. Ovaj siæe priËa maliπan od jedanaest godina, Srbin, Ëiji su roditeqi i mnogi roaci nastradali. On se Ëudom spasao kad je granata udarila u wihov stan i on je od potresa izgubio moÊ govora ali ne i opisa u sebi πta se sve dogaalo oko wega. On se druæio sa bosanskim i hrvatskim vrπwacima, koji nisu obraÊali paæwu na wegovo srpstvo. Meutim, Srbin uvia nepravdu koja se Ëini wegovima i odbija da to prihvati. Na kraju romana on prelazi rekom Srbima u rovovima oko Sarajeva, Tu on progovori. Iako joπ maliπan, on zatraæi i preuzima da gaa topom grad. „Da me vodiπ e su topovi, rekao sam. HoËu da pucam.” (220) Glavna poruka autora sadræi se u odbijawu graana da æive mirno i sloæno sa sugraanima druge nacionalnosti i vere. ”Ali, govorili su majka i otac, nikad se ne zna s koje strane Êe da zapuca.” (40) Nije ni Ëudno πto je avo odneo svoje i dozvolio velika zloËinstva. KecmanoviÊ ne meri krivce; po wemu, to su sve tri strane. Doduπe, autor insinuira ko je viπe kriv: „Iz tog tenka branioci grada pucaju na brda. A onda, sa brda, ospu paqbu po mjestu sa kog je na wih pucano.”(106) Sem toga, joπ jednom se potvruje da nema goreg rata od bratoubilaËkog, po narodnoj, ko ti iskopa oko, brat, zato je tako duboko.

Zanimqiv je i kwiæevni metod pisawa romana. Da bi postigao novinu svog stila, KecmanoviÊ upotrebqava prost dijalog meu akterima, do te mere da se redovi vrlo Ëesto sastoje od kraÊih prostih reËenica, ponekada samo jedna reË. Tako govore samo qudi bilo u kakvom zatvoru. Primer, kakvih ima u celoj kwizi. Sem toga, citat nudi tipiËnu atmosferu: Komπija Vlaja se pravdao: ©ta da radim, qudi, kad mi je slab mjehur. A komπinica Munevera je rekla: Ne laæ` Vlaja, ko zbog mjehura u Êenifi ostaje tol`ko dugo.

A komπija Vlaja: E, to ti i jest muka s mjehurom. Stalno ti se piπa. A da se popiπaπ -nikako. (143) KecmanoviÊ takoe opisuje æivot u opsednutom gradu - strah, opasnosti, glad, zima, jednostavno - borba za æivot. NaliËi na æivot u zooloπkom vrtu, samo, takvom æivotu izloæeni su qudi koji treba da imaju mozga u glavi Ali, „ko

30

nikad nije imo muda da se pobije - sad koqe. Ko nikad p... vidio nije - sad siluje.”(104).

Druga osobina stila je upotreba svakodnevnog govora, sa Ëestim lokalnim izrazima. Roman vrvi od bezobraznih, j... reËi. Naæalost, taËno je da naπ narod psuje na svakom koraku, ipak se zna da svako vrπi nuædu i one stvari, ali ne na glavnom trgu. Ovde nisu umesni citati. KecmanoviÊu je stalo da naslika πto verniju sliku dogaaja. Treba istaÊi stvarawe svakojakih karaktera, dobrih i loπih. I kako se ponaπaju prema drugom bez rezerve: „»ak i onaj Vlaja, rekao je, koji je Srbin kao i mi, na sramotu Srbima, i koji se s onim πtapom prenemaæe i duπmanima ulizuje ne bi li saËuvao guzicu - i on bi nas odao. On - prvi. U to sam siguran.” (160) Vlaja se brani kad vidi sliku Slobodana MiloπeviÊa, bacajuÊi qagu na druge: „Treba ih sve pobit, majku li im j... ËetniËku. Zbog takvih smo svi mi, poπteni qudi - pod sumwom.”(170) KecmanoviÊ prikazuje muslimane neπtedimice: „Razbojnici od malena. A da je Zijad, koga zovu Zoza - joπ od malih nogu psihopata.

Silexija koji je wenom Kenanu u osnovnoj πkoli otimao pare.” (114) Ali ima i dobrih meu wima, Munevera: „Mene u ovom ratu vaπi nisu iznenadili. Od wih niπta boqe nisam ni oËekivala.

Iznenadilo me πto moji nisu niπta boqi. U to do ovog rata nisam htjela povjerovat.” (186) Autor upotrebqava simbole. Svi meπtani su „komπije”, i svi vojnici nose πarene uniforme.

Meutim, iako on opisuje zloËine, Ëitalac oseÊa, ako ne i vidi ko je najviπe kriv. Stradawe malog deËka bez ikakve krivice to najboqe dokazuje.

Drugi simboli mogu se pripisati autoru, iako se on sa time moæda ne bi sloæio... Top kao veliko ubilaËko oruæje, odraæava veliËinu sukoba u tom ratu. Je bio sada pripada proπlosti πto moæe da se tumaËi da ipak postoji nada autorova da Êe buduÊnost biti boqa. Vreo takoe oznaËava vrelinu sukoba. A πto je najvaænije, ako qudi ne paze πta rade zapucaÊe top svom æestinom. Opomena buduÊim generacijama?

Ova veoma zanimqiva kwiga zasluæuje da se Ëita, jer se u woj mogu naÊi dobre pouke, bez obzira gde se Ëita. Top je bio vreo preveden je na engleski i na mnoge druge jezike, tako da roman ima dalekoseæni uticaj. PodseÊa na Remarkov roman Na Zapadu niπta novo i druge antriratne romane, naravno sa lokalnim razlikama. Objavila ga je Srpska Literarna Kompanija u Torontu.

Za divqewe je kako je prevodilac, Sofija ©koriÊ, savladala autorov stil, za πta zasluæuje naπu zahvalnost.

Vasa MihailoviÊ --------------------1 Vladimir KecmanoviÊ, Top je bio vreo (Beograd: Via Print, 2008), 226 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

Iskra 1. oktobar 2013.

POVEQA UN: SILA JE DOZVOQENA U SAMOODBRANI ILI PO ODLUCI SB - SVE DRUGO JE AGRESIJA Vojna intervencija i meπawe u unutraπwe sukobe u stranim zemqama postali su uobiËajeni za SAD Putinov autorski tekst objavqen je danas u Wujork tajmsu. Intersantno je pogledati komentare ispod ovog teksta, meu kojima ima puno „Bravo!”. Povodom rata u Siriji, inaËe, prvi put posle Vijetnama se „People of America” ne slaæe sa nekim ratom koji (æeli da) vodi ameriËka vlada. Takoe, prvi put da jedan ruski predsednik objavquje autorski tekst u NY Times.

Tekst Putinovog obraÊawa ameriËkom narodu Dogaaji u Siriji naveli su me da se obratim direktno ameriËkom narodu i wegovim liderima. Vaæno je to uraditi u vreme nedovoqne komunikacije izmeu naπih druπtava.

Naπi odnosi proπli su kroz razliËite faze. Bili smo jedni protiv drugih u vreme hladnog rata. Ali bilo smo jednom ranije, takoe, i saveznici i zajedno pobedili naciste. Univerzalna meunarodna organizacija - Ujediwene nacije - osnovana je tada sa ciqem da spreËi da se takva razarawa ikada ponove.

OsnivaËi UN shvatili su da se odluke u vezi sa ratom ili mirom mogu reπavati samo konsezusom i uz ameriËku saglasnost, odnosno pravo veta stalnih Ëlanica u Savetu bezbednosti, πto je sadræano u poveqi UN. Duboka mudrost ovoga, odræavala je decenijama stabilnost meunarodnih odnosa.

Niko ne æeli da Ujediwene nacije doæive sudbinu Lige naroda koja se raspadala jer nije imala stvarnu moÊ. To se moæe desiti samo ako uticajne zemqe zaobilaze UN i preduzimaju vojne akcije bez odobrewa Saveta bezbednosti.

Potencijalni napad SAD na Siriju, uprkos protivqewu mnogih zemaqa i vodeÊih politiËkih i verskih lidera, ukluËujuÊi i papu, rezultuiraÊe joπ veÊim ærtvama i eskalacijama nasiqa i oslobodiÊe novi talas terorizma. To bi moglo da ugrozi multilateralne napore za reπavawe iranskog nuklearnog problema i izraelskopalestinskog sukoba, i izazove daqu destabilizaciju Bliskog istoka i Severne Afrike. A to bi moglo da izbaci iz ravnoteæe ceo sistem meunarodnog prava i poretka.

Sirija ne svedoËi o borbi za demokratiju nego predstavqa oruæani sukob izmeu vlasti i opozicije u zemqi sa viπe religija. Postoji neπto malo πampiona demokratije u Siriji, ali postoji previπe boraca Kaide i ekstremista svih

Iskra 1. oktobar 2013.

boja. Stejt department je odredio da se Al Nusra i Islamske zemqe Iraka i Levanta, kao teroristiËke organizacije, bore zajedno sa opozicijiom.

Ovaj unutra πwi konflikt, pomognut stranim oruæjem, jedan je od najkrvavijih na svetu.

Tamo se bore plaÊenici iz arapiskih zemaqa i stotine vojnika iz zapadnih zemaqa (Ëak i iz Rusije) i to je pitawe koje treba duboko da nas zabrine. Moæda se oni ne vrate u naπe zemqe posle sirijskog iskustva. Posle svega, posle borbi u Libiji, ekstremisti prelaze u Mali. Time nas sve ugroæavaju.

Od samog poËetka Rusija je zagovarala mirni dijalog u Siriji koji bi omoguÊio da se razvije plan za kompromisno reπewe wihove buduÊnosti. Mi ne πtitimo sirijsku vladu nego meunarodno pravo. Moramo da koristimo Savet bezbednosti unutar UN i verujem da je oËuvawe mira i reda u sloæenom i turbulentnom svetu kakav je danaπwi, jedan od malobrojnih naËina da se spreËi pad meunarodnih odnosa u haos. Zakon je i daqe zakon i moramo da ga poπtujemo, dopadalo nam se to ili ne. Prema postojeÊem meunarodnom pravu, sila je dozvoqena jedino u samoodbrani ili po odluci SB. Sve drugo neprihvatqivo je prema Poveqi UN i predstavqa Ëin agresije.

Niko ne sumwa da se u Siriji koristi otrovni gas. Ali postoje svi razlozi da se veruje da ga ne koristi sirijska vojska nego opozicione snage, kako bi izazvale intervenciju od strane wihovih moÊnih stranih pokroviteqa koji staju na stranu fundamentalista. Izveπtaji govore da ekstremisti pripremaju joπ jedan napad - ovaj put na Izrael, i to se ne moæe ignorisati.

Alarmatno je da je vojna intervencija i meπawe u unutraπwe sukobe u stranim zemqama postala uobiËajena za SAD. Da li je to u dugoroËnom interesu Amerike? Sumwam. Milioni πirom sveta Ameriku ne vide kao model demokratije nego kao brutalnu silu koja pravi koalicije po principu „ili ste s nama ili protiv nas”.

Sila se pokazala neefikasnom i besmislenom. Avganistan se tetura i niko ne moæe da kaæe πta Êe se desiti nakon πto se povuku meunarodne snage. Libija je podeqena na klanove i plemena. U Iraku se nastavqa graanski rat, desetine ubijenih svaki dan. U SAD Êe mnogi praviti analogiju izmeu Iraka i Sirije i pitaÊe se zaπto wihova vlada ponavqa greπke.

3

Povqa UN...

Bez obzira na mete napada i sofisticiranost oruæja, civilne ærtve su neizbeæne, ukquËujuÊi starije osobe i decu, koje bi ti napadi trebalo da πtite.

Svet reaguje tako πto se pita: ako ne moæe da se raËuna na meunarodno pravo onda morate pronaÊi druge naËine da obezbedite sigurnost.

Tako sve veÊi broj zemaqa nastoji da nabavi oruæje za masovno uniπtewe. To je logika - ako imate bombu, niko vas neÊe dirati. Ostalo nam je da priËamo o potrebi za neπirewa oruæja za masovno uniπtewe, dok se u stvarnosti to naËelo uruπava.

Moramo prestati da koristimo jezik sile i da se vratimo civilizovanom i diplomatskom putu reπavawa politiËkih problema.

Nova prilika da se izbegne vojna akcija nastala je pre nekoliko dana. SAD, Rusija i sve Ëlanice meunarodne zajednice trebalo bi da iskoriste spremnost sirijske vlade da stavi svoj arsenal hemijskog oruæja pod meunarodnu kontrolu. SudeÊi po izjavama predsednika Obame, SAD vide takvo reπewe kao alternativu vojnoj akciji.

Pozdravqam predsednikovo interesovawe za nastavak dijaloga sa Rusijom o Siriji.

Moramo raditi zajedno da bi ova nada ostala u æivotu, kao πto smo se sloæili u Grupi 8, u junu u Severnoj Irskoj, da Êemo usmeravati diskusiju nazad prema pregovorima.

Ako uspemo da izbegnemo napad na Siriju to Êe poboqπati atmosferu u meunarsnim poslovima i doprineti jaËawu meusobnog poverewa. To Êe biti naπ zajedniËki uspeh i otvoriÊe vrata za saradwu i u drugim kritiËnim pitawima.

Moja saradwa i liËni odnos sa predsednikom Obamom oznaËen je rastuÊim poverewem. Ja to cenim. Paæqivo sam prouËavao wegovo obraÊawe naciji u utorak. Ne slaæem se sa wegovim miπqewem da to πto je napravio, Ëini Ameriku drugaËijom. „To je ono πto nas Ëini izuzetnim”. Veoma je opasno ohrabrivati qude oko sebe da se oseÊaju izuzetnim, bez obzira na motiv.

Postoje velike i male zemqe, bogate i siromaπne, one sa duæom demokratskom tradicijom i one koje joπ traæe put ka woj. Wihove politike se, takoe, razlikuju. Svi smo razliËiti, ali kada traæimo Boæji blagoslov ne smemo da zaboravimo da nas je Bog stvorio jednakima.

Srpska informativna mreæa (SIM), 12.9.2013.

Prevela A. RadmiloviÊ (Podvukla - Iskra)

4

Dan ærtava komunizma uslov za ulazak u EU Naπa zemqa Êe morati da uvede i Dan ærtava komunizma posle Drugog svetskog rata, kao πto su to uradile Hrvatska, Slovenija, Bugarska, Rumunija, Maarska...

Srbija Êe na svom putu ka punopravnom Ëlanstvu morati da pree mnoge prepreke i da sprovede mnoge reforme, na πta je ukazao i evropski komesar za proπirewe EU Stefan File prilikom posete naπoj zemqi i u razgovoru sa dræavnim vrhom.

Jedan od uslova kome Êemo morati posebno da poradimo jeste i osuda komunistiËkih zloËina posle Drugog svetskog rata, saznaje Telegraf.

Pored tri poglavqa u pregovorima koja Êe prema reËima profesora FPN-a Jovana TeokareviÊa Srbija stalno imati otvorena, pred Vladu Srbije i wen pregovaraËki tim u jednom trenutku Êe se pojaviti i pitawe poπtovawa odluke Saveta Evrope iz 1997. o tome da svaka zemqa koja je imala komunistiËki reæim vlasti nakon Drugog svetskog rata, a da je pri tome kandidat za punopravno Ëlanstvo u EU, mora da osudi zloËine komunizma u svojoj zemqi.

Prema odluci Saveta Evrope, pored osude zloËina od strane komunistiËkog reæima Srbija Êe morati da i uvede Dan ærtava komunizma posle Drugog svetskog rata, kao πto se obeleæava i Dan ærtava faπizma.

Poslanik u Skupπtini Srbije i potpredsednik Srpskog pokreta obnove Aleksandar »otriÊ kaæe za Telegraf da Êe Vlada morati da predloæi Parlamentu deklaraciju kojom se osuuju zloËini nad narodom od strane komunistiËkog reæima, a sve zbog evrointegracija zemqe.

- Skupπtina mora da osudi komunistiËke zloËine tokom wene vladavine posle Drugog svetskog rata, a to Êe od Srbije traæiti EU, jer su to sve zemqe koje su Ëlanice Evropske unije uËinile pa i Hrvatska, Slovenija, Bugarska, Rumunija, Maarska... tvrdi »otriÊ.

Prema wegovim reËima, sve dok Srbija ne osudi komunistiËke zloËine, wihove konc-logore, progone politiËkih neistomiπqenika i ne proglasi Dan seÊawa na ærtve kojih je, kako tvrdi, viπe od 100.000 neÊe moÊi da ue u EU. U Vladi Srbije za Telegraf su potvrdili da EU od svake dræave koja je kandidat za Ëlanstvo traæi da ispoπtuje odluku Saveta Evrope iz 1997. godine.

- Srbija Êe u pregovorima iÊi korak po korak, to je sigurno jedno od mnogih pitawa koje stoji pred nama na ovom putu - kaæu u Vladi...

Telegraf, 15.9.2013. 5.9.2013.

D. Zlojutro

Iskra 1. oktobar 2013.

Zapadnobalkanska πestorka (G6)

NOVA BALKANSKA UNIJA ZA SPRE»AVAWE UTICAJA RUSIJE Inicijativa o formirawu Zapadnobalkanske πestorke (G6), koja podrazumijeva institucionalizovanu saradwu BiH, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Kosova i Albanije u kontekstu evropskih integracija, za sada je privukla i paæwu Slovenije i Hrvatske, iako su one veÊ Ëlanice EU. BuduÊi balkanski savez koji je veÊ dobio podrπku Brisela i Vaπingtona podrazumijeva zajedniËki parlament i policiju (BALPOL), zajedniËko træiπte rada, obrazovawe i zdravstvenu zaπtitu.

PriËa o novom balkanskom savezu zvaniËno je poËela polovinom juna, kada je Ministarstvo spoqnih poslova i evropskih integracija Crne Gore dostavilo MIP-u BiH prijedlog novog koncepta regionalne saradwe zemaqa Zapadnog Balkana, koji je nazvan Zapadnobalkanska πestorka (G6). U buduÊi regionalni savez pozvane su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Makedonija i Srbija.

Inicijativa je rezultat dogovora ministara inostranih poslova dræava regiona sa visokim komesarom EU za proπirewe Stefanom Fileom i generalnim sekretarom Savjeta za regionalnu saradwu Goranom SvilanoviÊem. Ciq inicijative je, kako ga tumaËi wen pokretaË ministar spoqnih poslova Crne Gore Igor LukπiÊ, da region Zapadnog Balkana, kroz meusobnu saradwu, u potpunosti bude integrisan u EU. Postignut je dogovor da Crna Gora, kao trenutno jedina dræava regiona koja vodi pregovore o Ëlanstvu u EU, pripremi osnovne ideje daqeg promovisawa regionalne saradwe u ciqu jaËawa evropske perspektive.

U dokumentu MIP-a BiH od 20. juna ove godine, koji tumaËi crnogorsku inicijativu, navedeno je da je predloæeno uËeπÊe Kosova u skladu sa Sporazumom izmeu Beograda i Priπtine iz 2012. godine. U tekstu koji je potpisao pomoÊnik ministra unutraπwih poslova BiH Mitar KujunxiÊ navodi se da je takav model prihvatqiv za poziciju BiH prema Kosovu, osim ako primjena Sporazuma ne bude dovedena u pitawe. U tom sluËaju bi BiH mogla da zatraæi razjaπwewe od involviranih strana (EU, Srbija i Kosovo).

smatraËa, prisustvovao i predstavnik Slovenije.

UËesnici su potvrdili spremnost za saradwu u ponuenom formatu regionalne saradwe, uz uvaæavawe principa vrednovawa napretka svake dræave pojedinaËno u procesu evropskih integracija, tzv. regata pristupa.

ImajuÊi na umu da nova inicijativa ne predvia stvarawe novih regionalnih struktura, SvilanoviÊ je ponudio da Sekretarijat postane izvrπna ruka Inicijative, pruæajuÊi na taj naËin potrebne institucionalne kapacitete za daqu operacionalizaciju ideje.

Zanimqivo je da se kod nas u javnosti malo govorilo o ovoj inicijativi. Na sastanku πefova diplomatija BiH i Crne Gore, odræanom u Sarajevu krajem avgusta, Zlatko Lagumxija i Igor LukπiÊ progovorili su o intenzivirawu napora u okviru novog koncepta regionalne saradwe pod nazivom ZB6+2. Dogovoreno je da se do narednog ministarskog sastanka planiranog na marginama Generalne skupπtine UN u Wujorku, u saradwi sa ostalim Ëlanicama inicijative, formuliπu konkretni projekti od zajedniËkog interesa.

ZB πestorka kao dio globalnog plana Formirawem G6 na Balkanu, Zapad æeli da neutraliπe nastojawa Rusije da u potpunosti preuzme trπiπte energentima u ovom dijelu Evrope. Naime, u globalnoj podjeli uticaja veÊ je trasirana linija Baltik-Adriatik kao sfera ruskog ekonomskog, a samim tim i politiËkog uticaja. Rusija je preuzimawem dvije rafinerije (PanËevo i Brod) postala lider u trgovini naftom i naftnim derivatima, a dolaskom gasovoda Juæni samo Êe potvrditi tu ulogu. Preostaje joπ borba za elektroenergetski sektor, gdje Rusi raËunaju na energante na plin i na termoelektrane, a u buduÊnosti se razmiπqa i o gradwi hidroelektrana koje bi doπle kao logiËan slijed.

BuduÊi da se to kosi sa planovima o energetskoj mreæi EU u JugoistoËnoj Evropi, ne Ëudi πto se formirawem G6 pod kontrolom Zapada, Rusima æeli zaprijeËiti daqi prodor na ovo træiπte.

Bez mnogo medijske paæwe, u Prænom kod Budve sredinom jula je odræan konsultativni sastanak politiËkih direktora Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije o novom konceptu regionalne saradwe pod radnim nazivom Zapadnobalkanska πestorka +1 uz uËeπÊe πefa delegacije EU u Crnoj Gori, ambasadora Mitje DrobniËa i generalnog sekretara Savjeta za regionalnu saradwu, Gorana SvilanoviÊa.

Zanimqivo je da se ova ameriËko-britanska inicijativa poklapa i sa planovima Turske u regionu, koji teæe ka uspostavqawu ËvrπÊih ekonomskih i politiËkih veza meu balkanskim zemqama sa muslimanskom veÊinom. Zelena transverzala i jaËawe turskog uticaja na Balkanu dio su kompromisa EU i SAD u pogledu rjeπavawa odnosa na Balkanskom poluostrvu u kontekstu evroatlantskih integracija.

Iako veÊ Ëlanica EU, Hrvatska se pridruæila inicijativi, a sastanku je, u svojstvu po-

6.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. oktobar 2013.

NSPM

29

PolitiËki Alchajmer... tada Ëudilo da ser Piter Justinov, glumac i ambasador UNESCO, koga Srbi vole, ostavi iza sebe jedan pisani trag u listu The European od 10. juna 1993.kada je svetu predstavio buduÊe Ëlanove EU kao veoma folkloran i egzotiËan narod: "...Srbi su dvodimenzionalan narod sa teæwom ka prostakluku. Æivotiwe koriste svoje resurse znatno sreenije nego ovi naopaki stvorovi, Ëija pripadnost qudskoj rasi je u velikom zakaπwewu...". Toni Bler, takoe Englez, u istoj loæi kao i Xorx Buπ a i britanski premijer, tokom NATO agresije na Srbiju 1999. kopirao je izjavu Vilijama Koena i malo je ulepπao: "Rat protiv Srba nije viπe samo vojni sukob. To je bitka izmeu dobra i zla, izmeu civilizacije i varvarstva". Kako to gordo zvuËi, da ti se smuËi...

æive qudi koji pripadaju drugom narodu".

Moderna verzija stare krilatice: Srbe na vrbe.

Sra PopoviÊ, advokat, potpisnik zahteva svetskih intelektualaca za bombardovawe Beograda, u izjavi za zagrebaËki "Globus", oktobra 1994. reËe da "...Nema mira dok Srbija ne bude vojno poraæena".

Svaka Ëast, Sro Srbine! Ko zna moæda Ëovek ima kuÊu na moru, treba ga razumeti.

Podsetimo samo da je prvi Ëovek Balkana, mesje Alex Vuchic jedno vreme, nekako u to doba, bio ministar informacija. A wegov ortak i pobratim po funkciji beπe, Ëini mi se, sekretar ili predsednik vladajuÊe stranke SPS! Tek da se ne zaboravi.

Treba li se Ëuditi onda πto su nam Nemci poæeleli za novi 1998. godinu: "Neka se Srbi podave u sopstvenom smradu". »estitku je izustio liËno Helmut Kol, veliki nemaËki kancelar.

Veliki oko dva metra, i u duæinu i u πirinu...

Naπi prijateqi Francuzi i ostali U prijateqskoj Francuskoj miπqewe o Srbima je zavisilo od profila predsednika. U zemqi slobode i qudskih prava cela vlada misli isto πto i predsednik. Nakon Fransoa Miterana i wegove izjave da on nikada neÊe voditi rat protiv Srba, stigao je plejboj predsednik Æak ©irak, koji je za jednim ruËkom, juna 1995. tokom sastanka πefova vlada dræzava Ëlanica EU, nazdravio gostima ono πto je banda æelela da Ëuje. "Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista".

Dve godine kasnije general Æak Kot, bivπi komandant UNPROFOR-a u Bosni i Hercegovini, u vojnom meseËniku Difens Nacional, izdatom juna 1997. u Parizu, izjavio je: "©to se Srba tiËe, to je danas jedan bolestan narod...".

Tako je i on izdao to savezniπtvo bez granica, tradicionalno francusko-srpsko prijateqstvo u koje joπ po neki mongoloid veruje.

Osim ovih ozbiqnih bilo je i smeπnih poziva na bratstvo i jedinstvo celog kontinenta. Na primer, "De Serbizator" ili u prevodu, "NATOrasrbqivaË", bila je ustvari reklama za sprej koji uniπtava gamad!

TV Kanal +, emisija "Horizonti", april 1999. Aktuelni minister spoqnih poslova je u nakon Markala objavio u Figaru Ëlanak o Srbima pod naslovom "–ubrad". Verovatno je on sa sigurnoπÊu znao ko je ispalio granatu. Sve to je veoma razgalilo do suza naπe susede i bivπe protivnike, kako to treba reÊi a ne neprijteqe kao sto se Ëuje tu i tamo.

Potpredsednica hrvatske vlade, Bosiqka MiπetiÊ, na pres-konferenciji, u kolovozu 1995, podsetila je Zapad da "Hrvatska ne æeli da u woj

28

Ali mnogo pre ovoga, zabeleæeno je jedno πvapsko proroËanstvo dostojno samog TarabiÊa.

"Srbe treba baciti na kolena". Bila je vizija naπih odnosa sa Zapadom, koju je Klaus Kinkel, nemaËki ministar inostranih poslova, izgovorio 27. maja 1992. i tako video naπu danaπwu sudbinu dvadeset godina unapred.

Ova poslovica je posluæila zvaniËnicima nakon kapitulacije, kao svetla ideja vodiqa nacionalne politike u interesu Evropske Unije i briselske mafije. Za kraj smo ostavili πlag za ovu tortu...

Najboqu misao koja u sebi sadræi viπe nego sve gore navedeno skupa. Autor je Xejmi ©ej, ciniËni portparol NATO, koji je u martu 1999. godine na svoj naËin obrazloæio zloËin koji moramo izbrisati iz seÊawa ako hoÊemo da nam najboqi sinovi naroda budu lepo vieni i bogato poËaπÊeni na svim meridijanima ove lude planete...

"Srbe treba spokojno bombardovati, jer Êe sve brzo zaboraviti", rekao je tada portparol NATO pakta. I stvarno, sve beπe kako Zapad reËe.

PolitiËki alchajmer je opaka boqka. Tu nema leka, jer nema ni lekara koji bi prepisao melem.

Obenoπke i oberuËke uskaËemo u kolo i to zatvorenih oËiju, a znamo, jer svi znaju, da se iz vrzinog avolskog kola ne moæe izaÊi viπe nikada. Pogledajmo kako se danas igra Sirtaki u GrËkoj, i sve Êe biti jasno...

Ne treba zaboraviti da je joπ 2006-te irski nauËnik, Robert Lynn, dokazao i javno iskazao da su Srbi narod najglupqi. Sad je bar jasno, oni nas hoÊe da angaæuju kao briselske dvorske lude.

9.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

Tabloid

Iskra 1. oktobar 2013.

SIRIJA - PO»ETAK KRAJA AMERI»KE HEGEMONIJE Prema zvaniËnim podacima SAD regularne oruæane snage Sirije su se 21. avgusta 2013. godine usred ofanzive u kojoj su uspeπno slamale otpor terorista, odluËile da upotrebe bojne otrove i to u predgrau Damaska pri Ëemu je navodno ubijeno 1700 qudi. Meutim joπ pre nekoliko meseci ruski, britanski i kanadski mediji upozorili su svetsku javnost da SAD preko terorista koje podræavaju u Siriji imaju nameru da upotrebe hemijsko oruæje i taj zloËin pripiπu regularnim oruæanim snagama Sirije, pa Ëak i Rusiji.

U junu 2012. godine TV Rusija danas je objavila da su pripadnici opozicije u Siriji doπli u posed hemijskog oruæja iz Libije i da je wihova namera da bojne otrove upotrebe protiv civilnog stanovniπtva i za to optuæe vlast Baπara el Asada. Teroristi su obuËavani u Turskoj kako bi nauËili da pravilno rukuju hemijskim oruæjem. Par dana pre objavqivawa ove vesti britanski novinar Aleks Tomson je optuæio sirijsku opoziciju da su weni pripadnici imali nameru da organizuju ubistvo wega i wegove novinarske ekipe, a nakon toga za sve optuæe vladine snage.(1) Zatim je 29. januara 2013. godine popularni britanski list Dejli mejl javio da su SAD podræale plan napada na civilno stanovniπtvo Sirije hemijskim oruæjem kako bi se za taj zloËin optuæio Asadov reæim. Par dana nakon toga, tekst je obrisan sa zvaniËne internet prezentacije Dejli mejla bez ikakvog objaπwewa. Autor je u wemu tvrdio da je Vaπington isplanirao celu akciju kako bi imao povod za oruæani napad na Siriju. U celu operaciju podmetawa su pored terorista u Siriji bili ukquËene i privatne vojne kompanije sa Zapada meu kojima i Britan Difens. Visoki funkcioneri ove organizacije koja sarauje sa oruæanim snagama SAD, Velike Britanije i NATO paktom, bili su ukquËeni u operaciju dopremawa hemijskog oruæja iz Libije u Siriju. Plan je predviao da se stare sovjetske granate napune bojnim otrovima i upotrebe protiv civila. Ëak je planirano da se napravi video zapis sa mesta na koje Êe oruæje biti dopremqeno i na kojem bi plaÊenici iz Ukrajine trebali da govore na ruskom jeziku kako bi se za isporuku hemijskog oruæja optuæila Moskva.(2) U skladu sa tom strategijom ministar odbrane SAD »ak Hejgel je optuæio Rusiju da je snabdela Siriju hemijskim oruæjem koje je koriπÊeno u napadima 21. avgusta 2013. godine.(3) Meutim nakon πto su regularne sirijske oruæane snage otkrile zalihe hemijskog oruæja kod terorista i sve to snimile, Pentagon je bræe-boqe demantovao svog πefa.

Global riserË je takoe objavio podatke da su pripadnici teroristiËke OslobodilaËke vojske Sirije koristili hemijsko oruæje protiv civila.(4) Da je koalicija okupqena oko vlasnika

Iskra 1. oktobar 2013. .

krupnog kapitala u SAD sve unapred isplanirala potvruju izveπtaji prema kojima su velike zapadne korporacije meusobno podelile sirijske prirodne resurse koje nameravaju da eksploatiπu.

Prema podacima iz Velike Britanije Izrael je odobrio eksploataciju nafte na okupiranoj Golanskoj visoravni preduzeÊima pod kontrolom Ruperta Merdoka i lorda Jakoba Rotπilda.(5) Wihova kompanija ima nameru da proπiri svoju delatnost i na druge sirijske teritorije.

Ruski struËwaci koji su analizirali uzorke bojnih otrova koriπÊenih u Siriji utvrdili su da opozicione snage uveliko koriste ovo oruæje. Sirijske vlasti su svim meunarodnim posmatraËima dostavile dokaze o upotrebi hemijskog oruæja od strane terorista 22, 24 i 25. avgusta. Joπ pre toga u predgrau grada Alepo 19. marta ove godine upotrebqeni su otrovi. Rezultati analize uzoraka, koja je obavqena na molbu sirijskih vlasti u ruskoj laboratoriji koja poseduje sertifikat Organizacije za zabranu hemijskog oruæja, 9. jula su predati generalnom sekretaru UN. Ruski struËwaci su doπli do zakquËka da sarin koji je koriπten nije industrijski proizveden dok je municija napravqena u improvizovanim uslovima.

Takvo oruæje spada u grupu reaktivnih neupravqivih puwewa, koja na severu Sirije proizvede teroristi takozvane brigade „Baπir el Nasr”.(6) Istraæivawa javnog mwewa su pokazala da ni graani SAD ne nasedaju na propagandu svoje vlade. Skoro 60 odsto Amerikanaca je protiv vazduπnih udara na Siriju, iako je ameriËka administracija „utvrdila” da je reæim te zemqe upotrebio hemijsko oruæje protiv sopstvenog naroda, pokazali su rezultati najnovije ankete koju su sproveli "Vaπington post" i "ABC wuz".(7) I neki od najvernijih saveznika Vaπingtona na Zapadu su protiv novog rata.(8) Meutim, jasan i odluËan stav Rusije je ono πto je stvarno zaprepastilo stratege u Vaπingtonu.

Wega je izneo predsednik Vladimir Putin. Rusija Êe pomagati Siriji u sluËaju da doe do vojne operacije protiv we - izjavio je on na konferenciji za medije po zavrπetku samita G-20 u Sankt Peterburgu. HoÊemo li pomagati Siriji? HoÊemo„ tvrdim glasom je saopπtio πef ruske dræave.

Pritom je naglasio da Êe to biti kao i dosad isporukama oruæja, ekonomskom saradwom, slawem humanitarne pomoÊi i pruæawem svake druge pomoÊi mirnom stanovniπtvu. Zamoqen da odgovori na pitawe - koja bi joπ zemqa u svetu mogla da bude ærtva agresije kakva sada preti Siriji Putin je naglasio: „Ne bih ni da pomiπqam da bi se joπ neka zemqa mogla suoËiti sa spoqnom agresijom”. Ruski lider je, u nastavku, ponovo upozorio SAD i wihove saveznike da nemaju pravo na upotrebu sile protiv suverene dræave i da Êe vojna akci-

5

Sirija - poËetak... ja protiv Sirije „krajwe negativno uticati na meunarodnu bezbednost u celini”. Citirao je reËi juænoafriËkog predsednika da se mnoge zemqe danas oseÊaju nezaπtiÊenima pred takvim akcijama najmoÊnijih dræava. „Pokuπajte da u ovakvim okolnostima ubedite Severnu Koreju da se odrekne atomskog programa. Kad bi pristali da svoje oruæje stave u skladiπta - sutradan bi ih razneli.

Stabilnost u svetu moæe obezbediti jedino bezuslovno poπtovawe normi meunarodnog prava” - podvukao je ruski lider.(9) Ove reËi Vladimira Putina su istorijske jer pokazuju spremnost Rusije da πtiti meunarodno pravo, stane u zaπtitu slabih i jednom zauvek zaustavi ameriËki hegemonizam koji ugroæava poredak uspostavqen nakon straviËnog Drugog svetskog rata. Rusija zahvaqujuÊi odluËnosti svog predesnika i wegovoj moralnoj snazi preuzima vodeÊu ulogu u svetu.

U meuvremenu pojavile su se rasprave u javnosti da li Sirija ima PVO sistem S 300 i da li je to oruæje dovoqno moÊno da je odbrani. Da li S 300 moæe da obori najnovije rakete iz aresenala SAD jeste vaæno pitawe ali nije najvaænije. Mnogo vaænija od toga je Ëiwenica da je jedan svetski lider - Vladimir Putin otvoreno i jasno rekao NE gordim Sjediwenim Dræavama, da je ustao u odbranu pravde, istine i meunarodnog prava bez obzira na snagu protivnika i da je na taj naËin postao simbol slobodnog sveta.

-------------------[1]http://rt.com/news/syria-chemical-weapons-plot-532/ [2]http://www.globalresearch.ca/deleted-daily-mailonline-article-us-backed-plan-for-chemical-weaponattack-in-syria-to-be-blamed-on-assad/5339178 [3]http://en.rian.ru/world/20130905/183170463/HagelCites-Russia-as-Source-of-Syrian-ChemicalWeapons.html [4]http://www.globalresearch.ca/syria-chemical-warfareclaims-aim-to-provoke-western-intervention/5346681 [5]http://www.craigmurray.org.uk/archives/2013/02/israel -grants-oil-rights-in-syria-to-murdoch-and-rothschild/ [6]http://serbian.ruvr.ru/2013_09_05/Hemijski-rat-nainformacionom-polju/ [7]http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013& mm=09&dd=04&nav_category=78&nav_id=749666 [8]http://www.24sata.rs/vesti/svet/vest/i-najvernijisaveznici-amerike-protiv-napada-sad-nadamask/104238.phtml [9]http://www.fakti.rs/rossiya/putiniana/putin-rusija-cepomoci-siriji-u-slucaju-agresije Fond strateπke kulture 7.9.2013.

6

Boris ALEKSI∆ (Podvukla - Iskra)

Ogromnu greπku prave svi balkanski lideri koji æure u EU Bivπi Ëeπki lider Vaclav Klaus preporuËio je zemqama zapadnog Balkana da ne hrle u Evropsku uniju, veÊ da pre ulaska koncentriπu napore na sopstveni politiËki, ekonomski i socijalni razvoj. „Balkanski lideri mogli bi da naprave ogromnu greπku pokuπavajuÊi da uu u EU πto pre. To bi bila tragiËna greπka i nikome ne bih savetovao da je napravi„, rekao je Klaus u intervjuu makedonskim medijima Sitel i VeËer.

Prema wegovim reËima, u interesu balkanskih dræava jeste da se razviju politiËki, ekonomski i socijalno kako bi bili spremni za ulazak u EU pod dobrim uslovima. „Ali muwevit ulazak u EU je pogreπna ideja... i to vam zaista ne savetujem”, kazao je Klaus, koji boravi u viπednevnoj poseti Makedoniji.

Na pitawe kako vidi buduÊnost Balkana, Klaus je odgovorio da smatra da EU nije zainteresovana niti sposobna da u ovom trenutku prihvati nove Ëlanice. „»eπka neprestano podræava balkanske dræave na putu ka EU, ali, kao posmatraË, moram da primetim, mada nisam sreÊan zbog toga, da ne postoji ozbiqna debata oko proπirewa EU”, kazao je on.

Klaus je rekao da nije uveren Ëak ni da li Êe EU u sadaπwem obliku uopπte postojati u buduÊnosti poπto se Evropa dramatiËno mewa nagore.

Bivπi predsednik i premijer »eπke ocenio je da Unija pati od nedostatka demokratije i da graani nemaju moguÊnosti da utiËu na odluke koje se donose u Briselu „Puno odluka i nadleænosti treba da bude vraÊeno na evropske dræave, kojima treba prepustiti da same odluËuju”, kazao je on.

Klaus je, takoe, izrazio skepticizam prema opstanku evra kao zajediËke valute, a rukovodstvo EU, ukquËujuÊi visoku predstavnicu za spoqnu politiku Ketrin Eπton i predsednika Evropske komisije Æozea Manuela Baroza, nazvao je „evropskim birokratama” sa slabim oseÊajem za demokratiju.

25.8.2013.

Sajt: Vostok, RS

Iskra 1. oktobar 2013.

POLITI»KI ALCHAJMER: PRILOG ZA EVROPSKU INTEGRACIJU Francuska - Kako nas vole Svaki dan ista dobra vest u svim vladinim medijima: evo nas u EU za koji Ëasak stiæemo, uzimamo predsedniπtvo po azbuËnom redu, zapoπqavamo svoje roake po Briselu i Strazburu i to onako kako to nalaæu naπi narodni obiËaji... A vi, svi ostali , takoe Êete biti u boqitku. DobiÊete... ©ta ja znam... Pa neπto Êe vaqda i vama dati...

Meu prvima i najuticajnijima bio je novo promovisani "svetac" Pape Jovan Pavle drugi. On je kao ambasador nebesa savetovao predsedniku Klintonu tokom javnog pojavqivawa u Denveru πta mu vaqa Ëiniti sa nebeskim narodim.

Verovatno je prenosio Boæju poruku ovozemaqskom Iliji gromovniku i u slobodnom vremenu qubavniku mladih sekretarica. "Trebalo bi da bombardujete Srbe". Rekao je Vojtila i ostao æiv.

Bar tada je joπ mrdao.

Mile UroπeviÊ (dopisnik iz Pariza)

SAD ili nikad

Od jutra do sutra, ko ©vaba tra la la, ubi nas taj vladajuÊi optimizam i mondijalistiËka tolerantnost naπih, niËim izazvanih niti od naroda biranih potpredsednika. Nameπten je i "prvi tandem" od strane prvog Srbina predsednika, demokratski izabranog, koji je tako ostvario svoj san. Nakon pquvawa po svom bivπesm πefu na sluæbenom putu u Holandiji, potom πtrajka glau i maloj pomoÊi prijateqa iz inozemstva, naπa qubiËica bela i veliki Srbin, postao je svetski degustator kikirikija na svim proslavama i ceremonijama. Zaπta smo se i borili. Jedino je u Parizu omanuo iako je podelio tuce nekih sabqi oficirima i bodrio Noleta na Rolan Garosu da bi se na kraju vratio JAT-om i definitivno sahranio ideju da se na paradi povodom dana republuke ubaπtra izmeu Olanda i prijateqskih zvaniËnika lipe naπe. Ta s wima je rujna vina pio i ulazak u EU slavio.

Amerikanci su postali veliki srbomrsci tek nakon sve opπteg zalagawa naπih bivπih saveznika. Izjave koje su u drugoj fazi rata poËeli da daju Ameri treba danas da se po hitnom postupku zaborave iz prostog razloga πto odande treba da nam stigne malo pomoÊi i koji kredit.

Uostalom, Ëemu bi viπe sluæilo ako bi sada naprimer neko ponovo objavio reËi Xejmsa Bejkera, tadaπweg dræavnog sekretara koji je na ameriËkoj TV, u junu 1992. obeÊao svom narodu petoglavu juhahahu.

A vidi sad, oni slave Oluju a nas ne zovu!

Tako sam i upravo zbog toga posumwao u pravu prirodu visokih funkcija kao i u blagodeti te EU u kojoj inaËe æivim i izviwavam se jer ne mogu drugaËije. Kako Êe Ëovek na vlasti da æivi ako ga ne Ëaste i kako Êe ta EU od 28 konkurentnih jedinica, da nas primi na zajedniËke jasle kad nemaju ni za jednog Ëoveka.

Baπ zbog takvog odnosa prema naπem voqenom, odanom i cewenom Predsedniku, neki crv sumwe se uvukao u moju podsvest pa viπe nisam siguran da nas oni joπ uvek vole onako globalno, uture, ceo æivaq Srbije. Na primer, bar onoliko koliko smo mi voleli Francusku 1914-1918. Ili nas moæda ne vole kao πto su nas ne voleli 1992-1999?

Da se najlepπi stihovi i najslavnija proza ne bi zaboravili u πkolama ili zagubili po kwigama, evo kratkih odlomaka iz bogatog repertoara izjava i dopisa svetskih silnika iz vremena kad su nam od jedne jake dræave pravili celo jato mafijaπkih prÊija. Neka vrsta tvitera pre tvitera. Velikih misli velikih qudi ili obrnuto, zavisno koliko duboko ste zagazili u DaËinizam i VuËinizam.

Iskra 1. oktobar 2013.

"VodiÊemo protiv Srba rat - diplomatski, ekonomski, politiËki, propagandni i psiholoπki". Kako Amerikanci nisi imali niπta protiv a nisu izgleda ni znali gde se taËno nalazi to pleme Srbaqa, oni su verovali RiËardu Holbruku kada je veoma slikovitito opisao to opasno pleme posledwih Indijanaca.

"Srbi su zloËinaËki dupeglavci!", pisalo je na stranicama Wujorkera od 6. novembra 1995.

Ko zna gde su sad te novine, moæda je wima neko upalio kamin ili ne daj Boæe obrisao se. Vilijam Koen, ameriËki dræzavni sekretar za odbranu, nazdravio je proleÊu 1999. lepom filozofskom miπqu i krasnom zakletvom: "Ovo je borba izmeu dobra i zla, a NATO neÊe dozvoliti da zlo nadvlada".

Na kraju je mogao da doda i amin ali nije.

To je uradila wegova prijateqica, dama od nerajuÊeg Ëelika, engleski premijer sa æenskim imenom, Margareta.

"Zaustavite Srbe. Odmah. Zauvek", uzviknula je ga TaËer, i to napismeno sa znakom uzvika na naslovnoj veoma cewenog i politiËki podobnog The New York Times, u broju od 4. maj 1994. Ko sumwa, moæe da proveri, internet je Ëudo nevieno. Joπ uvek niko nije izmislio Alchajmer virus koji bi napao hard disk istorije.

Englezi nikada nisu bili veliki srbofili ali su nam jedno vreme Ëuvali kraqa i Ëak javno predali pehar jednom naπem teniseru, pred svim televizijama sveta. Zbog toga nas je

27

MoÊ `meke`...

Amerika postje... (sa str. 23)

Damasku a wen diplomatski mandat se prostirao pored Sirije na Liban, Jordan i Palestinu. Wena Êerka, inaËe producent CNN u Beogradu je sredinom devedesetih upoznala Sedlera za koga se kasnije i udaje. Sedler je iskoristio svoje kontakte koje je ostvario tokom izveπtavawa za CNN iz Beograda i uπao u poslovne vode i „zajedno sa bivπim ministrom za informisawe (Savezne Republike Jugoslavije) i funkcionerom JUL-a Goranom MatiÊem i bivπim ameriËkima ambasadorom u Srbiji Vilijamom Montgomerijem formira „MSM & Associates”, odnosno „Montgomery Sadler Matic & associates”, u kojoj je pored MatiÊa, vlasnica (33 odsto) firme Lin Montgomeri, dok se 34 odsto vlasniπtva vodi na ime Sadlera”. Firma se bavi konsaltingom u oblasti spoqne trgovine i ulagawa. Sedler je roen 1950. godine u ManËesteru. Obrazovao se na Royal Masonic School for Boys, Harris College, Preston-u.

Diplomirao je na University of Central Lancashire (Journalism, Media and Communication). Radio je kao izveπtaË za Harrow Observer, Reading Evening Post, Southern Television, Westward Television. Godine 1981, radi za ITN odakle prelazi na CNN. Posledwih deset godina æiveo je i radio u Bejrutu.

Pored krupnog kapitala, vojno-industrijskih i naftnih korporacija, naruËilac rata protiv Sirije je i bankarski sistem koji ostvaruje ogroman profit ni iz Ëega - na dolarima bez pokriÊa.

Iako, mnogi medijski analitiËari CNN (ili N1) vide tek kao konkurenciju Al-Xaziri, priËa je (ipak) mnogo znaËajnija od „medijskog pokrivawa” dogaaja. S obzirom, na tek delove mozaika mreæe koju smo predstavili dolazak CNN na Balkan moæe da znaËi samo i jedino ozbiqnu nameru korporativne Amerike da u narednom periodu intezivira primenu „meke” sile koja Êe u vaænim politiËkim dogaajima koji nam slede imati zadatak da spinuje, prelama i oblikuje mwewe u korist i za svrhu ostvarewa ameriËkih korporativnih interesa. Kako nekad tako i sada, Balkan se svojim geostrateπkim poloæajem nanovo nameÊe kao zona opasno ukrπtenih interesa Istoka i Zapada. Ne treba nikako smetnuti s uma, da je reË o propagandnoj maπineriji koja se aktivira uvek u situacijama „uzbune” - kada bi se tenzije na spoqnopolitiËkom planu dovodile do usijawa. Qudi koji personifikuju poËetak rada CNN-a na Balkanu dobro su poznati srpskoj javnosti kao qudi koji su imali uticaja i veze, u i meu visokim nameπtenicima srpskog (i ne samo srpskog) rukovodstva i ne retko uticali na mnoge prelomne dogaaje na domaÊoj politiËkoj sceni. Ukoliko se pogleda malo daqe od Srbije i Balkana to su, takoe, qudi koji su u svojim biografijama u znatnom vremenskom periodu boravili na Bliskom Istoku dakle u zonama gde se, kao πto znamo, istorijski opasno (su)sreÊu IstoËna i Zapadna civilizacija. ta Êe u konaËnom zbiru biti rezultat opasnih (su)sretawa ova dva prema svojim specifiËnostima potpuno razliËita sveta - ostaje da se vidi.

Ako se to dogodi joπ i sa Sirijom, onda Êe elitama drugih dræava jednostavno biti opasno da sa nama imaju prijateqske odnose.

Za sada imamo vrlo ozbiqnu najavu da Êe brdoviti i (uvek) turbulentni Balkan nanovo zatresti svetsku politiËku scenu.

Probe za to su veÊ viene. Od Tunisa preko Bliskog Istoka pa sve do Kine - plamti ogroman pojas koji Êe præiti i Evropu, i Rusiju i Kinu.

Fond strateπke kulture 13.9.2013.

26

Marina Raguπ (Podvukla - Iskra)

Zato se od Obame pravi novi firer koji Êe zapoËeti TreÊi svetski rat.

Posledice rata biÊe teπke posebno za Rusiju.

Zemqe koje danas nama streme i spremne su da sa nama sarauju imaju pred sobom grozan primer.

Jugoslavija je æelela da bude sa nama uniπtili su tu dræavu i ubili wenog vou.

Sadam Husein je pokuπavao da sa nama ima prijateqske odnose, Sadama su obesili.

Gadafi nam je teæio, potpisivao sa nama ugovore, spremao se da kupuje oruæje - uniπtili su mu dræavu, a Gadafija raπËereËili.

Povrh svega, kuda Êe otiÊi Muslimanska braÊa kada ih potisnu iz Egipta? Gde Êe otiÊi bojovnici koji danas ratuju u Siriji?

Preko Turske pravo na naπ Kavkaz!

Treba imati u vidu da Êe posle Sirije Iran biti sledeÊi. Obavezno sledeÊi.

NaÊi Êe neko hemijsko oruæje ili Êe joπ neπto smisliti. Tada Êe nas Amerikanci potisnuti ne samo iz Mediterana, veÊ i sa Kaspijskog mora.

I Evropa Êe se loπe provesti. Amerikanci Êe masovno bombardovati sirijska komandna mesta i trupe, izbaciti iz stroja sistem PVO. To Êe biti podrπka banditima i plaÊenicima. U Siriji Êe poËeti nevieni pokoq.

Naravno da Êe qudi beæati iz zemqe, Ëak i u Evropu. Do Amerike niko od izbeglica neÊe stiÊi. Evropqani to dobro znaju. Turci takoe. Ne znam samo, da li su Erdogana zaplaπili ili potkupili. Ali, on mora da shvati da Êe Turska kroz nekoliko godina takoe biti pred pretwom graanskog rata.

Sajt: Vostok.rs, 9.9.2013.

Preveo Goran Πimpraga

Iskra 1. oktobar 2013.

Sirija: hemijsko oruæje i informaciona buka Vladimir Putin je po zavrπetku samita πefova dræava „velike dvadesetorice” u Petrogradu, na zavrπnoj konferenciji za πtampu izjavio da primena hemijskog oruæja predstavqa provokaciju militantnih pobuwenika. Ciq provokacije od strane banditskih formacija, koje na svim frontovima trpe poraze, jeste πto hitnije uvlaËewe spoqnih sila u sukob.

ali uopπte ne od strane vlasti u Siriji, o Ëemu trube po Ëitavom svetu, nego od strane onih bandita koji se mogu doËepati otrovnih materija posle svrgavawa zakonite vlasti od strane Amerikanaca.

I svi zapadni mediji o tome Êute. Kao πto Êute i o provokatorima iz redova islamskih fundamentalista, koji su se borili pod znamewima globalnog xihada.

U tome kako se nameÊe tema hemijskog oruæja i wegova hipotetiËka primena u Siriji 21. avgusta, namerno se meπaju dve stvari: 1) Informativna buka koja dezorjentiπe javnost 2) Ëiwenica da vojska Sirije poseduje bojne otrovne.

U Iraku je generalitet i okruæewe Sadama Huseina izdalo i prodalo vou, zahvaqujuÊi Ëemu su Amerikanci stavili iraËke bojne otrove pod svoju kontrolu joπ pre poËetka agresije. Tadaπwi komandant ameriËkog Centralnog komandovawa armijom, general Tomi Frenks, u intervjuu za Defense News (19.05.2003) pohvalio je pred poËetak rata „pripadnike specijalnih jedinica vojske SAD” koji su se infiltrirali na teritoriju Iraka i uz pomoÊ podmiÊivawa ubedili niz Huseinovih generala da ne ratuju i Ëak da se pismeno saglase da Êe raditi za Amerikance.

Danas ceo svet zna da nikakvo hemijsko, niti bilo kakvo drugo oruæje za masovno uniπtewe, nije pronaeno u Iraku. Zbog Ëega? Jer su dobro poznate Ëiwenice o postojawu bojnih otrova i wihovom koriπÊewu od strane Iraka, protiv, na primer Kurda. Ceo trik je u umeÊu zapadnih medija da vode informativni rat. Umetnost se ogleda u tome, da se na primer ukaæe na hemijsko oruæje na mestima gde ga uopπte nema ili da se javnosti sugeriπe da smatra da je hemijsko oruæje ono πto u stvarnosti nije. Ili da pozovu na razbuktavawe joπ jednog rata i da uz to dobiju Nobelovu nagradu za mir.

Svojevremeno su SAD aktivno podræavale reæim Sadama Huseina, gurnuvπi IraËane u rat protiv Irana koji je odneo viπe od milion æivota.

Sadamove bliske veze sa ameriËkim korporacijama, istim onim kojima je Buπ mlai posle invazije Iraka dao na otkup iraËki „naftni kolaË”, datiraju joπ od poËetka osamdesetih godina. Tada je Buπ stariji, kao πef CIE, isporuËivao Sadamu svakojako oruæje za rat protiv Irana, sve do hemijskog i bakterioloπkog.

AmeriËki senator Xon Mekejer je mnogo pre prvog Zalivskog rata objavio podatke da su Amerikanci isporuËili Sadamu izolovane kulture tularemije, antraksa i encefalitisa iz specijalnog kolektora u Rok Viliju (dræava Merilend).

Pored toga, veπte ruke specijalno odabranih 50 nauËnika, pomogle su Iraku da stvori sopstveno bioloπko oruæje. U to vreme najmodernije naoruæawe Bagdadu su, pored SAD, isporuËivale i Francuska, Engleska, NemaËka i Kina. Vaπington je uklawawem Iraka sa spiska „teroristiËkih dræava” omoguÊio izdaπne kredite toj zemqi. ©to se tiËe Sirije, to program stvarawa wenih bojnih otrova takoe nije tajna. On je pokrenut tokom sedamdesetih godina na osnovu lokalnih sirovina u regionu Damaska, na petrohemijskim postrojewima u Homsu, u Hami i Alepu (rejon Safira), uz aktivnu saradwu sa zapadnim firmama, uglavnom nemaËkim i fransuskim.

Program po sistemu dvojnih tehnologija. OdliËno to znaju oni koji danas lobiraju za rat protiv Sirije. I veoma se plaπe primene bojnih otrova,

Iskra 1. oktobar 2013.

Za razliku od IraËke armije, Sirijska armija kao i veÊina stanovnika Sirije, odluËna je da zaπtiti svoju vlast sa oruæjem u rukama. Upravo zato za zapadne agresore postoji velika verovatnoÊa da dogaaji u Siriji mogu poprimiti za wih neprijatan obrt, kada blagodareÊi ameriËkoj intervenciji, hemijsko oruæje zaista dospe u ruke islamistiËkih banditskih formacija. I ameriËki Jevreji koji guraju Obamu u rat, imaÊe sve osnove da strahuju da Êe tada tim oruæjem biti nanesen ne samo udar po invazionim snagama, nego i po Izraelu. A ameriËki Jevreji joπ nisu spremni da baπ sada ærtvuju Izrael.

Ne polazi im za rukom da kupe okruæewe Baπara Asada, kao nekada Sadama Huseina. Nema ni garancija da se hemijsko oruæje u sluËaju uniπtewa sirijske vrhuπke, neÊe naÊi u rukama bandita koje niko ne kontroliπe. Zbog toga se danas Vaπington ponaπa kao neki mangup, koji glasnije od svih vriπti: „Dræite lopova!” - pripisujuÊi vlastima Sirije zloËine koje su poËinili pobuwenici-provokatori sa platnog spiska CIE. To su prqavi naËini voewa rata, koje su Amerikanci veÊ odavno usvojili, joπ od vremena Hiroπime i Nagasakija. A od novijih primera, moæemo se prisetiti bombardovawa Jugoslavije „prqavim” bombama sa osiromaπenim uranijumom.

U nastalim vojno-politiËkim okolnostima, hemijsko oruæje koje poseduje armija Sirije, predstavqa efikasno oruæje koje zadræava agresiju. I sudbina Sirije danas ne zavisi od ameriËkih kongresmena sa svim wihovim sumwama povodom toga da li da udar po Siriji nanesu sada ili kasnije, nego zavisi od kohezije vojske i naroda Sirije oko svog rukovodstva...

SIM, 9.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

Nikolaj MALI©EVSKI

7

`Suverena` i nezavisna Srbija Ëeka instrukcije EU za...

SAD utvruje svoj dominantan i manipulativan medijski uticaj

STAV O AGRESIJI NA SIRIJU U posledwe vreme stiËe se utisak da je javnost u Srbiji daleko viπe okupirana deπavawima u Siriji i na Bliskom Istoku nego onim πto se deπava kod kuÊe. ©iptarski izbori, strani savetnici i afere u policiji koje bi inaËe protresle druπtvene mreæe ostale su u senci moguÊeg sukoba svetskih razmera.

HoÊe li SAD ipak napasti Siriju ili Êe sve ostati na jalovim pretwama i indirektnom uËeπÊu kroz teroristiËka delovawa, odnosno politiËkim reËnikom „uvoewem demokratije”, i da li Êe ukoliko doe do napada sukob prerasti u TreÊi svetski rat, pitawe je koje nije samo u Srbiji aktuelno veÊ je nekoliko nedeqa unazad obiπlo ceo svet.

Po drugi put u istoriji, nakon rata u Vijetnamu Sjediwene AmeriËke Dræave naπle su se na jednoj strani u sukobu sa celim svetom, ukquËujuÊi i svoje graane koji veÊ dve nedeqe organizuju svakodnevne proteste protiv agresije u Siriji i optuæujuÊi Baraka Obamu i AmeriËki Kongres da su zapravo ratni zloËinci a ne mirotvorci kako pokuπavaju sebe predstaviti.

I pored neverovatnih moguÊnosti za manipulaciju javnim mwewem na globalnim nivoima, SAD je ovaj put pala pred sirijskim narodom, koji niti æeli, niti traæi da ga uranijumskim bombama spaπavaju Barak Obama i NATO od islamista iskupqenih iz celog sveta, teroristiËkih organizacija i xihad ratnika, od wihovog predsednika koji se upravo za svoj narod i bori.

Dakle baπ u trenucima kada je Ëak i Velika Britanija, takozvana mala Amerika, odustala od agresije u Siriji, istorijskim trenucima za ËoveËanstvo kada postoji velika verovatnoÊa da poniæena i bez maske pred celi svet kao istinski terorista bude iznesena upravo ta velika bolesna mrcina sa zapada, srpski politiËari umesto da krenu da razmiπqaju o buduÊnosti i buduÊoj politici predviajuÊi oËita deπavawa ili bar moguÊnosti, opet se stavqaju na stranu gubitnika i zatvaraju vrata svetlosti.

JuËe se u dnevnim listovima pojavilo nekoliko naslova, naizgled nepovezanih jedan sa drugim a opet vezanih i sa vrlo jasnom propagandnom porukom, vidqivom svakom paæqivom Ëitaocu.

Prvi naslov je glasio: „Obama uporedio situaciju Sirije sa Kosovom” NavodeÊi da mu je poznato koliko se

8

ameriËkog naroda protivi vojnoj intervenciji u Siriji, Obama je kazao da je sliËna atmosfera bila i meu Amerikancima devedestdevete, pred bombardovawe Srbije, ali da se kasnije pokazalo da je vojna agresija i zloËin nad Srbima isplatio.

I zaista imajuÊi u vidu da je najveÊi deo rudnog bogatstva na Kosovu i Metohiji u rukama Amerikanaca, pa da su i sami ©iptari samo jeftino i pokorno oruæje u rukama ovih zapadnih silexija i zloËinaca, zatim da je samo par godina kasnije kroz Srbiju protutwala demokratska vojska i da su i sada wihovi poltroni na vlasti, lov u Srbiji je bio isplativ.

SledeÊi naslov je glasio: „Na Srbe smo udarili uz dogovor sa Rusima, u Siriji smo sami” Naslov Ëija poruka nije stigla direktno iz zapadne kuhiwe, veÊ iz beogradskih kancelarija, a koja znaËi samo jedno: „Eto vam Srbi vaπih Rusa!”

Odnosno razlog i poslediËna veza sa treÊim naslovom, odnosno opravdawem stava koji Êe, izvesno je zauzeti Srbija po pitawu sirijskog problema. I pored toga πto smo na svojim leima osetili i oseÊamo zapadne mirotvorce, uvoewe obavezne demokratije i uveæen ameriËki sistem bezvrednosti, navodna naπa Vlada a zapravo wihovi posluπnici ne planiraju da osude teroristiËke planove Obame, i pored toga πto je to uËinio veÊi deo sveta i to razvijenog sveta, veÊ Ëeka konaËni stav Evropske unije po tom pitawu.

Naravno da su se oko drugog naslova utrkivali svi proevropski mediji da ga nabace oËima javnosti u Srbiji, zaboravivπi da pomenu da je Rusiju u vreme bombardovawa vodio upravo zapadni posluπnik, pijani Jeqcin koji je bio spreman da podræi i NATO agresiju na svoju zemqu da je bilo potrebe.

Takoe, ne trude se da naslove Ëija je poruka drugaËija i stav po pitawu sadaπwe situacije na Kosovu i Metohiji, predstave javnom mwewu u Srbiji i sa namerom zataπkavaju pomoÊ koju nam Rusija i Vladimir Putin upuÊuju. ©to, nikako nije Ëudno ako se ima u vidu da je Vlada Srbije spremnija da prizna nezavisnost Kosova daleko pre nego πto je to Rusija.

I konaËno treÊi naslov, kao πlag na tortu i (Kraj na str. 10/2)

Iskra 1. oktobar 2013.

MO∆ „MEKE” SILE U SRBIJI I NA BALKANU Medijski projekat koji se dræi u strogoj tajnosti trebalo bi da poËne s realizacijom poËetkom 2014. godine. Nije iskquËeno, kako saznajemo, da SreÊnu Novu 2014, poæele uposlenici sedme sile kanala N1 interaktivno iz televizijskih studija u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu.

O Ëemu je reË? Vrlo verovatno mnogima pomiwawe kanala N1 ne znaËi puno. Meutim kada bismo upotpunili ovaj podatak i podatkom da Êe N1 u saradwi sa CNN-om proizvoditi vesti iz regiona bivπe Jugoslavije - slika postaje potpunija. Pritom, toj slici nedostaje joπ malo kolorita koji moæemo da upotpunimo i informacijama da Êe generalni direktor ovog informativnog programa biti Brent Sedler nekadaπwi strani izveπtaË CNN i iz Beograda, a glavni finansijer Junajtid Grup (United Group, Ëiji je viπi savetnik nekadaπwi ameriËki Ambasador u Srbiji Kameron Manter) koji je najjaËa Pay TV platforma koja oko sebe okupqa SBB Telemaks iz Srbije kao i Telemaks iz BiH i Slovenije, Total TV, i joπ oko petnaest mawih firmi u veÊinskom vlasniπtvu investicionog fonda Mid Europa Partners i Evropske banke za obnovu i razvoj - EBRD. Dakle, radi se o medijskom projektu od izuzetne vaænosti. Prema najavama, informativni program kanala N1 moÊi Êe da prati oko 15 miliona gledalaca iz Srbije, Hrvatske i BiH. On Êe se emitovati ne samo iz tri glavna informativno televizijsko-produkcijska centra: Beograda, Zagreba i Sarajeva veÊ i iz drugih gradova oblasti koja je nekada pripadala SFRJ. Kako se saznaje iz pojedinih regionalnih medija, ti Êe „centri imati posebnu koordinaciju”.

Za veÊinu medijskih kuÊa bivπeg jugoslovenskog prostora, N1 predstavqa ozbiqnu konkurenciju Al-Xaziri koja je krenula s emitovawem programa krajem 2011. godine iz Sarajeva da bi ubrzo otvorila dopisniπtva iz Beograda, Zagreba, Qubqane, Skopqa i Priπtine. Al-Xazira Balkans, da podsetimo, deo je Al-Xazira mreæe u vlasniπtvu Qatar Media Corporation, postavqene prema modelu Cable News Network ili CNN (s obzirom da emituje 24 satni informativni program). Danas CNN moæe da se prati na engleskom jeziku u 212 zemaqa i regiona i ima svoje partnerske TV programe i kuÊe. KonaËno ova ameriËka medijska kompanija koju je osnovao Ted Tarner (sa sediπtem u Atlanti) danas ima ozbiqnu mreæu za distribuciju informacija od „znaËaja” za korporativnu Ameriku. Toliko ozbiqnu da su uposlenici ove medijske kuÊe svojevremeno prolazili kroz „obuke” PSYOPs (Psychological Operations) „inæewera” odgovornih za (pre)oblikovawe javnog mwewa u kriznim æariπtima kad god je situacija na terenu izlazila iz zadatih okvira korporativne zajednice. Uostalom, jedna od veÊih afera koja je potresala ovu uticajnu medijsku kuÊu desila se 1998. i 1999. godine kada je, po pisawu

Iskra 1. oktobar 2013. .

evropskih medija o dogaajima koji su iza scene CNN odreivale formu i sadræaj vesti i analiza, PSYOPs „program” bio obustavqen. Makar zvaniËno.

Tako, prema ugovoru CNN i N1 kako saznajemo CNN Êe (izmeu ostalog) obezbediti „konsultacije, obuku i operativnu podrπku kroz sve vidove proizvodwe vesti” jer za CNN je ovo projekat od izuzetnog znaËaja i drugi po redu od veÊih partnerskih programa CNN u Centralnoj i IstoËnoj Evropi posle ugovora sa bugarskom medijskom kuÊom News 7.

Prema prvim najavama srpskih medija iz marta ove godine, glavni i odgovorni konsultant Junajtid Grup, nekadaπwi ameriËki ambasador u Srbiji, Kameron Manter (2007-2009) upravo je angaæovan na visokoj poziciji savetnika u SBB-Telemaks Srbija „sa ciqem da ameriËki CNN doe na Balkan i otvori regionalnu televiziju”. I ne samo to. Prema pisawu istog dnevnog lista, Manter je u Srbiji trebalo da, uz dobijawe nacionalne frekvencije, obezbedi stimulisawe i „ubrzavawe procesa liberalizacije træiπta telekomunikacija, pre svega fiksne telefonije, gde SBB Telemaks Srbija oËekuje od od Telekoma preuzme veliki broj korisnika”. Kameron Manter bio je ameriËki Ambasador u Srbiji (20072009) nasledivπi Majkl Polta. Wegov mandat obeleæile su mnoge kontraverze koje su Ëesto izlazile iz tradicionalnog diplomatskog protokola. Godinu dana pre isteka mandata, SAD πaqu Mantera u Irak, na mesto vojno-politiËkog savetnika amabasadora SAD Kristofera Hila; zatim na mesto ambasadora u Pakistanu (2010-2012) sa kog odlazi zbog (kako se spekulisalo u stranim medijima) sukoba sa tadaπwom dræavnom sekretarkom Hilari Klinton. Treba posebno istaÊi da je Manter „sluæbovao” u Bonu (1995-1997), Pragu (1992-1995), Varπavi (1986-1988) bio je i Direktor za Centralnu, IstoËnu i Severnu Evropu pri Nacionalnom Savetu bezbednosti (National Security Council, 1999-2001), Direktor Severnoevropske inicijative (1998) i πef kancelarije za ratifikaciju proπirewa NATO-a (1997-1998).

Diplomata (i obaveπtajac) od karijere Kameron Manter tokom svojih sluæbovawa ostvario je znaËajna „poznanstva” koja Êe mu umnogome pomoÊi u realizaciji medijskog „projekta” emitovawa regionalnog informativnog programa kanala N1 sa ameriËkim CNN-om.

Direktor TV N1 biÊe Brent Sedler, srpskoj javnosti poznati izveπtaË CNN iz Beograda tokom devedesestih godina. Sedler je inaËe bio ratni izveπtaË iz viπe od 20 zemaqa. Jedan od znaËajnijih Sedlerovih medijskih zadataka bila je pozicija πefa dopisniπtva iz Bejruta. Oæewen je Êerkom Gordane AniËiÊ, nekadaπwe ambasadorke Savezne Republike Jugoslavije i funkcionera SPO-a u Siriji. Zapravo Gordana AniËiÊ je bila smeπtena u

25

NOVI USLOVI NEMAËKE ZA ULAZAK U EU SRBIJA DA SE ODREKNE DODIKA I RUSIJE NemaËka ne odustaje od ucena! Taman kad smo se ponadali da Êemo implementacijom Briselskog sporazuma ispuniti sve uslove za poËetak pregovora sa EU, uslovqavawe je nastavqeno!

Kako Naπe novine ekskluzivno saznaju u diplomatskim izvorima, u novom paketu uslova koje Berlin traæi od Beograda nalaze se, izmeu ostalog, i raskidawe Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, jednog od najjaËih aduta za privlaËewe stranih investitora, i potpisivawe ugovora o dobrosusedskim odnosima Beograda i Priπtine, πto bi praktiËno predstavqalo priznawe Kosova.

Kako istiËe naπ odliËno obaveπteni sagovornik, na listi nemaËkih zahteva nalazi se joπ i puπtawe niz vodu rukovodstva Republike Srpske i weno postepeno ukidawe, zatim potpuno uklawawe srpskih tzv. paralelnih institucija na severu Kosova do kraja godine.

Odluka Evropskog parlamenta o moguÊem uvoewu viza je deËja igra sa „paketom” koji je spremila NemaËka, najveÊi protivnik πirewa evropske porodice. Sa devet novih uslova ona podiæe lestvicu koju Srbija treba da preskoËi da bi poËela pregovore u januaru. Ona traæi da se do decembra potpuno ukinu srpske institucije, da se potpiπe ugovor o dobrosusedskim odnosima sa Kosovom, distancirawe od Milorada Dodika i Republike Srpske, ali i postepeno udaqavawe od Rusije, πto podrazumeva i odricawe od Sporazuma o slobodnoj trgovini - kaæe ovaj diplomata i dodaje da Êe NemaËka ove zahteve vrlo skoro isporuËiti srpskoj vlasti.

Profesor FPN Predrag SimiÊ upozorava da mere Evropskog parlamenta, ukquËujuÊi i eventualno aktivirawe viznog reæima, treba ozbiqno shvatiti. Oni koji su insistirali da se takva odredba napravi pre ili kasnije Êe insistirati i da se ona primeni. Prema Ëuvenom pozoriπnom teoretiËaru Stanislavskom, piπtoq koji ne opali u prvom Ëinu mora u posledwem. To je logika politike i bojim se da srpsko rukovodstvo mora da shvati da su iznenaewa vrlo moguÊa. Ako EU proceni da Srbija nije postupila po notama iz Brisela, u januaru nam buewe iz evropskog sna moæe biti veoma bolno - kaæe SimiÊ.

KquËni zahtevi NemaËke: 1) Potpuno ukidawe srpskih institucija na severu Kosova do decembra 2) Potpisivawe ugovora o dobrosusedskim odnosima Beograda i Priπtine 3) Distancirawe od rukovodstva Republike Srpske 4) UskraÊivawe pomoÊi RS kako bi doπlo do wenog postepenog gaπewa 5) Raskidawe Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom 6) Udaqavawe od Rusije i primena kaznenih mera EU prema ovoj zemqi 7) Pravosudna odgovornost za paqewe nemaËke

24

ambasade.

On dodaje da se juËe vratio iz Strazbura i da odande ne stiæu dobri signali.

-Tonovi koji dolaze iz Strazbura i Brisela govore da mnoge zemqe Srbiju ne vide u bliskoj buduÊnosti u EU. Ako je to tako, onda ne treba da nas iznenadi joπ neko uslovqavawe, poput ovog nemaËkog - kaæe profesor.

SliËno misli i Ëar –ore VukadinoviÊ.

politiËki

analiti-

- Uslovqavawe nikada nije ni prestalo, veÊ se samo mewao oblik i tajming. Teæina pritiska se pomerala od Haga prema Kosovu, a izvesno je da se neÊe zaobiÊi ni Republika Srpska ni Vojvodina. Taman se ispuni jedan uslov, pojavquje se drugi. To pokazuje da nas EU ne æeli kao normalnu dræavu veÊ kao koloniju - kaæe VukadinoviÊ za „Naπe”.

Vlast se, meutim, ne slaæe sa ovako oπtrim tonovima.

- U procesu evrointegracija sve moæe da bude crna taËka, pa i Kosovo, ali mi moramo to da predupredimo. Naπ zadatak je Evropa u Srbiji kaæe MiπËeviÊeva za Naπe.

S wom se slaæe i visoki funkcioner SNSa Zoran BabiÊ.

- Proces pregovora neÊe biti zaustavqen i vize sigurno neÊe biti uvedene. Mi treba da traæimo taËke spajawa sa EU, a ne udaqavawa i treba da nastavimo sa reformama - kaæe BabiÊ.

Opozicija misli drugaËije.

- Mera Evropskog parlamenta je velika opomena za vlast da nije uËinila mnogo na poboqπawu ekonomske, ali i politike smawewa azilanata - kaæe Vladimir TodoriÊ, Ëlan Predsedniπtva DS-a.

Milica VojiÊ MarkoviÊ iz DSS joπ je oπtrija: - Ako EU traæi od Srbije i odricawe od sporazuma sa Rusijom, onda nas ona vidi samo kao bazu za wihovu sirovinu, a r ne kao ravnopravnog partnera.

Vlade zemaqa EU razmatraju sadræinu okvira za pregovore o Ëlanstvu sa Srbijom, Ëiji je predlog u julu dostavila Evropska komisija, a oËekuje se da okvir bude usvojen „kasnije ove jeseni”. VeÊ 25. i 26. septembra poËeÊe „dubinsko snimawe” onoga πto je Srbija u svom zakonodavstvu usaglasila sa evropskim normama o vladavini prava, temeqnim slobodama i nezavisnosti pravosua.

Naπe Novie, 16.9.2013.

Otvoreno pismo jednog Nobelovca drugom u vezi Sirije:

ESQUIVEL OBAMI: SLU©AJTE KRIKOVE NARODA! Istaknuti argentinski borac za qudska prava, humanist, pisac i pacifist, Adolfo Piorez Esquivel, poslao je otvoreno pismo ameriËkom predsjedniku Baraku Obami po pitawu moguÊeg napada na Siriju. Esquivel, koji je kao i Obama dobio Nobelovu nagradu za mir (1980), pita se -kako Obama misli nastaviti „Kingov san” vojnom intervencijom protiv Sirije? U svom æestokom pismu istiËe kako SAD nemaju ni moralnu, legitimnu ni pravnu osnovu za napad na Siriju ili bilo koju drugu dræavu na svijetu.

Esquivel se 2011. æestoko protivio napadu na Libiju te je kasnije kritizirao operaciju u kojoj je ubijen Bin Laden istiËuÊi kako su ga SAD odluËili ubiti, a ne suditi mu, jer su se bojali kako bi Bin Laden mogao otkriti „neugodne informacije” o pozadini napada na Wujork 11/9 2011. „Ovaj dogaaj je bio savrπen povod za agresiju protiv Afganistana, Iraka i kasnije Libije”, rekao je te u jednom od svojih tekstova rekao kako su SAD „osovina zla”.

Adolfo Piorez Esquivel Baraku Obami, otvoreno pismo po pitawu Sirije Situacija u Siriji je predmet ozbiqne preokupacije i joπ jednom SAD, preuzimajuÊi ulogu svjetskog policajca, predlaæe napad na Siriju u ime „Slobode” i „Qudskih Prava”.

Vaπ prethodnik George W. Bush, u svom mesijanskom ludilu, prizvao je religijski fundamentalizam za pokretawe mesijanskih ratova u Afganistanu i Iraku. Rekao je kako je razgovarao s Bogom te kako mu je Bog rekao da napadne Irak, rekao je kako mu je Bog poslao poruku da „izvozi slobodu” diqem svijeta.

Vi ste govorili, povodom 50. obqetnice smrti veleËasnog Martina Lutera Kinga, takoer dobitnika Nobelove nagrade za mir, o tome kako treba kompletirati „San” kojeg je on ostavio na stolu, on koji je bio najznaËajnija manifestacija borbe za qudska prava protiv rasizma u prvoj demokraciji na svijetu koja je imala robove.

Martin Luther King bio je Ëovjek koji je dao svoj æivot za æivot, on je muËenik naπeg doba. Ubili su ga nakon Marπa na Washington jer je pozivao na graanski neposluh zbog imperijalistiËkog rata protiv naroda Vijetnama. Zar Vi zaista vjerujete u to kako vojna invazija drugog naroda moæe dovesti do realizacije Kingovog sna?

Naoruæavawe pobuwenika kako bi se dovelo do autorizacije NATO intervencije nije niπta novo za Vaπu zemqu i Vaπe saveznike.

Niti je novo da SAD predlaæe invaziju na druge zemqe optuæujuÊi ih da posjeduju oruæje za masovno uniπtewe, πto se u sluËaju Iraka pokazalo kao neistina.

Vaπa zemqa podupirala je reæim Sadama Husseina kada je upotrijebio kemijsko oruæje protiv Kurda i protiv Iranske Revolucije, i tada nije bilo govora o sankcijama jer u to vrijeme su Sadam i Irak bili Vaπi saveznici.

Ali sada predlaæete napad na Siriju bez da uopÊe znate rezultate istrage koju provode Ujediweni Narodi uz autorizaciju sirijskih vlasti. Nema sumwe da je uporaba kemijskog oruæja nemoralna i za svaku osudu, no Vaπa vlada nema moralni autoritet opravdavati intervenciju.

Generalni tajnik Ujediwenih Naroda, Ban Ki-moon, istaknuo je kako bi vojni napad na Siriju situaciju u toj zemqi joπ pogorπao.

Moja zemqa, Argentina, koja trenutaËno predsjeda VijeÊem Sigurnosti Ujediwenih Naroda, javno je istaknula kako se protivi intervenciji na Siriju, odbijajuÊi „sudjelovawe u novim smrtima”. Papa Frawo takoer je pozvao svijet da se ujedini u pokretu za mir te je 7. rujna organizirao dan molitve i posta protiv rata. »ak i Vaπ povijesni saveznik, Ujediweno Kraqevstvo, odbilo je (barem za sada) sudjelovati u invaziji.

Vaπa zemqa transformira „Arapsko ProqeÊe” u NATO pakao, pokreÊete ratove na Bliskom Istoku i paleæ u orkestraciji meunarodnih korporacija. Invaziju koju predlaæete dovesti Êe samo do joπ nasiqa i joπ smrti, kao i do destabilizacije Sirije i cijele regije. S kojim ciqem? Lucidni analitiËar, Robert Fisk, istaknuo je kako je pravi ciq Iran i odgaawe uspostave Palestinske dræave - nisu stotine mrtve djece razlog koji Vas vojno pokreÊe. U ovom trenutku kada je u Iranu demokratski izabrana umjerene vlada s kojom bi mogli krenuti u pregovore i rjeπewe aktualnih sukoba, politika koju Vi predlaæete bi mogla biti suicidalna.

Siriji je potrebno politiËko, a ne vojno rjeπewe. Meunarodna zajednica trebala bi podræati one druπtvene organizacije koje

Slaana VukaπinoviÊ Iskra 1. oktobar 2013.

Iskra 1. oktobar 2013.

9

Eskquivel Obami...

Stav o... (sa str 10)

promiËu mir. Sirijski narod, kao i svaki drugi, ima pravo na samoodreewe i vlastito definirawe demokratskog procesa, a mi bismo im u tome trebali pomagati kada zatraæe naπu pomoÊ.

Obama, Vaπa zemqa nema ni moralni autoritet, ni legitimitet, niti pravnu osnovu za napad na Siriju ili bilo koju drugu dræavu.

NaroËito ako uzmemo u obzir da ste ubili 220,000 qudi u Japanu bacivπi bombe masovnog uniπtewa.

Niti jedan zastupnik u ameriËkom Kongresu ne moæe legitimizirati, ono πto ne moæe imati legitimitet, niti ozakoniti ono πto je protuzakonito. To je naroËito toËno ako uzmemo u obzir izjavu koju je prije nekoliko dana dao bivπi ameriËki predsjednik Jimmy Carter: „SAD nema funkcionalnu demokraciju”.

Vaπe ilegalno prisluπkivawe ameriËkog naroda oËito nije imalo utjecaja, jer anketa Reutersa pokazuje kako se 60% stanovnika protivi Vaπem planu invazije (op.a. samo 9% podræava plan napada).

Zato Êu Vas pitati ovo gospodine Obama, Ëije naredbe Vi sluπate?

Vaπa Vlada postala je opasnost za meunarodnu ravnoteæu kao i za stanovnike SAD-a. Postali ste zemqa koja se ne moæe suzdræati od izvoza smrti kako biste saËuvali svoju moÊ i ekonomiju. No mi Vam se neÊemo prestati opirati.

Bio sam u Iraku nakon ameriËkog bombardirawa 90-ih, prije invazije koja je sruπila Sadama. Vidio sam kako navodeÊa raketa pogaa konvoj izbjeglica, æena i djece. Vi ste ih nazvali „kolateralnim ærtvama”.

Narodi poruËuju DOSTA! Dosta je ratova.

Qudskost poziva na Mir i pravo na æivot u slobodi. Narodi æele zasukati svoje maËeve i jedini naËin da se to postigne je razoruæawe svijesti.

Gospodine Obama, nemojte zaboraviti kako Êemo æeti plodove koje sijemo. Svako qudsko biÊe trebalo bi sijati humanost i mir, naroËito oni koji imaju Nobelovu nagradu za mir.

Nadam se da neÊete „san o bratstvu” kojeg je imao Martin Luter King pretvoriti u noÊnu moru za narode i qudski rod.

Uz poπtovawe, Mir i Dobro Adolfo Piorez Esquivel 9.9. 2013.

(Podvukla - Iskra)

10

Sajt: Advance.hr

uzroËno poslediËna veza prethodna dva naslva:

Leonid IVA©OV, ruski vojni diplomata

AMERIKA POSTAJE GLOBALNI BANDIT

Srbija o Siriji posle stava EU Ukoliko bih upotrebila reË idiot, smatram da bih uvredila idiote opisujuÊi ministra inostranih poslova, verovatno najnesposobnijeg od svih svojih prethodnika. Trud zapadnih posluπnika na vlasti da dovedu nekog koji bi odgovarao kriterijumima koje ispuwava Ivan MrkiÊ je neprikosnoven, kopajuÊi raku celoj Srbiji wen grobar Tomislav NikoliÊ je odabrao dakle savrπenog kolegu da to isto uËini sa zemqama Ëije nam partnerstvo moæe doneti samo boqitak i prosperitet ali uz naπu podrπku wihovim sadaπwim stavovima.

Na æalost kao πto Vlada Srbije nema moguÊnosti da sama donosi odluke πto se tiËe unutraπwe politike zemqe, daleko mawe sme sama i bez pitawa zapadnih nalogodavaca sme da zauzme stav po pitawu nekih πirih razmera, u ovom sluËaju da se pridruæi ostatku sveta u pruæi podrπku sirijskom predsedniku u wegovoj borbi protiv istih okupatora protiv kojih smo se i mi borili i i daqe borimo.

Jedan prijateq nakon Ëitawa ove MrkiÊeve izjave, konstatovao je da mu je potreban prevodilac „vrlo neobiËnog” diplomatskog govora. Jasno govoreÊi da Srbija bez zvaniËnog, pisanog stava Evropske unije, kao Ëlanica u fazi potencijalnog prikquËewa, nema svoj stav dok ne dobije direktive iz Brisela, on veli kako se gnuπa hemijskog oruæja ni pod razno ne pomiπqajuÊi da se ista takva propaganda sprovodila i tokom agresije nad Srbijom. „Ja znam oseÊawa naπeg naroda kada su u pitawu sankcije i bombardovawe, ali situacija danas u Siriji i situacija u Srbiji 1999. godine su dramatiËno razliËite i takva vrsta poreewa ne stoji, iz istorijskih, geografskih i ËiweniËnih razloga”, konstatovao je MrkiÊ.

Dakle, i pored saznawa da su teroristi koji se u Siriji bore protiv Asadovog reæima skupqaju s koca i konopca, i da se Asad bori da saËuva svoju zemqu upravo od tih ratnika koji dolaze i sa Kosova i Metohije, Novog Pazara, Sarajeva, Makedonije, uglavnom ©iptara i takozvanih Boπwaka, MrkiÊ ne misli da ti vehabisti iπta loπe odlaskom u tuu zemqu i ratovawem za tue teritorije.

U tom sluËaju mi ne treba da oËekujemo da Êe Vlada Srbije sa ovakvim stavom, odnosno bez stava, moÊi iπta da uËini po pitawu vehabija i na ovdaπwim prostorima.

Srpski kulturni klub 10.9.2013.

Vesna VeizoviÊ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. oktobar 2013.

Pribliæava se bankrotstvu finansijsko-ekonomski sistem SAD

wime æele da izau iz sopstvene krize i da je prebace na Evropu.

Dobro je πto Amerikanci vide kako se svet reorganizuje. Kina, ©angajska organizacija za saradwu i grupa BRIKS polaæu temeqe novog sveta u kojem SAD neÊe dominirati.

Zbog toga Evropqani i ne æure da ugroze vlastite interese, uz izuzetak Olanda koji za to ima neke svoje - homoseksualne - razloge. Nije sluËajno Barozo, koji je u suπtini predsednik evropske vlade, izjavio da je konflikt neophodno regulisati politiËkim putem.

Istovremeno, NemaËka zahteva da joj se vrati weno zlato. A nema πta da se vrati.

AmeriËki dræavni dug je ogroman, veÊi od 17 biliona dolara. To je samo direktni dræavni dug, a postoje joπ i dugovi korporacija.

AmeriËki eksperti navode impozantnije sume ukupnog duga koje su daleko veÊe. A imaju SAD i mnoπtvo drugih problema. Na primer, umro je najveÊi industrijski centar Detroit - proizvodwa je prestala, ne grade se zgrade, grad je opustio, dolaze samo kloπari. Takva sudbina Ëeka joπ 450 ameriËkih gradova.

Elita SAD, pre svega finansijska, vidi samo jedan izlaz iz ove situacije - rat. Rat reπava probleme ameriËkih dugova. RaËunaju i da poveÊawem vojne proizvodwe mogu pokrenuti svoju ekonomiju. Na æalost, ali rat postaje neizbeæan.

Evropa odbija da uËestvuje u agresiji.

NemaËka, jasno je zbog Ëega. Ali, uvreeno je i konzervativno krilo britanskog parlamenta.

Amerikanci su u potpunosti prisvojili monetarne i zlatne rezerve Libije, a nisu ih podelili sa Velikom Britanijom koja je aktivno uËestvovala u libijskoj operaciji.

Generalno, za mene nije prihvatqivo da govorimo o velikom prijateqstvu izmeu Evrope i SAD, Ëak ni u okviru NATO. Kada sam nastupao u NATO i oπtro govorio o SAD (jednom sam Ëak naterao ameriËkog ministra da se potËini wihovom poslovniku), svaki put sam primeÊivao kako su se Francuzi, Nemci i Belgijanci radovali. A najviπe su se radovali Englezi.

I po tome je bilo jasno da su Amerikanci veÊ svima preko glave. Oni su svima stavili omËu oko vrata. Zato od Obame pravi novog firera.

Gledao sam kako se Olbrajtova iæivqava nad zapadnim ministrima inostranih poslova, kako Koen krπi sva pravila i kako ga viπe niko ne sluπa. Generalno, preterali su.

Amerikanci su i politiËki, i ekonomski konkurenti Evropi. Evropqani odliËno razumeju da je sirijski rat - ameriËki rat. Amerikanci

Iskra 1. oktobar 2013.

Zemqe Persijskog zaliva i Saudijska Arabija veÊ su se solidno istroπile. Ukupni troπkovi za stvarawe takozvane Slobodne sirijske armije i weno naoruæavawe gotovo da su premaπili 18 milijardi dolara. A na kraju: „duplo golo” - Baπar traje i do dan danas. Ukoliko on opstane, bez obzira na bilo Ëije æeqe, Asad Êe postati svearapski lider, a Sirija primer kako se brani nezavisnost.

Saudijci i mnoge zemqe u regionu razumeju da Êe se sutra suoËiti sa istim problema kao Egipat. Monarhije Êe jednostavno propasti. Zato se grËevito hvataju za Amerikance kao za posledwi spas i javno saopπtavaju da su spremne da finansiraju vojnu operaciju samo da bi sa dnevnog reda skinule sirijski primer.

A u igri je i πiitsko-sunitski problem.

Ukoliko Sirija opstane, to Êe znaËiti da Iran, kao najveÊi protivnik Saudijaca, Omana i Katara, neÊe biti sledeÊi objekat napada. Zato su monarhije spremne da se „otvore” da bi Ëak i povratile uloæeni novac i osigurale svoj reæime.

Amerikanci danas reπavaju joπ jedan za wih vaæan zadatak - to je uniπtewe posleratnog meunarodnog pravnog sistema bezbednosti.

Amerikanci imaju nameru da sebi potpuno razveæu ruke i postanu globalni bandit koji kaæwava i pqaËka kako mu se prohte, ne obaziruÊi se na Savet bezbednosti UN. Naravno, Rusija je bila duæna da generalno, do smrti, brani ulogu i funkciju Saveta bezbenosti UN. Na æalost, Rusija to nije uËinila.

A sve te izjave, pozivi na tolerantnost i razum, Ëime se do danas bavila naπa spoqna politika, nisu imali nikakvog uticaja na te nitkove. To je faπizam pomeπan sa liberalizmom, homoseksualizmom i agresivnom suπtinom krupnog kapitala.

Po svoj prilici, Obama i ne bi æeleo da se uvlaËi u novi rat. Meutim, ne moæeπ ubediti krupni kapital. Jer, ako nema rata, nema ni ekstraprofita u vojno-industrijskom sektoru. A takvi giganti kao πto su Boeing ili Lockheed odavno su na granici bankrotstva. Cene Êe skoËiti u nebo i omoguÊiti im da poprave svoje bilanse, o Ëemu sawaju i mnoge zemqe Persijskog zaliva.

(Kraj na str. 26/2)

23

Aleksandar VuËiÊ... svetu voli. Navodno, zna on svoj narod. Ispada tako da mu najveÊa opasnost preti upravo od wegovog naroda. Kakva blamaæa! Kakva glupost politiËara koji je izgubio kompas. Ne preti tebi, ËoveËe, opasnost od tvog naroda, nego tebi preti opasnost od tih koji te okruæuju, sa kojima si napravio koalicije, koje viaπ svakoga dana i koji rade protiv tebe. To su tvoji najveÊi neprijateqi. NauËi neπto iz savremene istorije.

Tvrdwa da mu se æuri da uradi za Srbiju πto viπe da bi je modernizovao i da tako ostane upamÊen u narednih dve decenije je potpuno smeπna. Æurba potiËe od naloga koje dobija od Velikog Brata. Viπe od sto godina niko nije uspeo da reπi pitawe Kosmeta. AV to hoÊe da reπi za nekoliko meseci. To nije normalno. To se ne moæe nikakvom brzinom reπiti. Treba ostaviti da vreme reπava te probleme. Pogotovo Srbija danas nije u stawu da reπava taj vaæan nacionalni problem, jer se nalazi u najgoroj situaciji od nastanka. Okupirani smo iznutra i optuæeni pred svetom za genocid, gubimo teritorije i narod, smawujemo se i nestajemo, uniπten je moral i obesmiπqeno svaka Ëestitost, pa nije dobro vreme za reπavawe kosmetskog problema.

AV to neÊe da razume, jer se dodvorava administraciji Velikog Brata i pokazuje da je dorastao da ispuni sve wihove naloge. Suπtina je da niπta nije reπeno. Odnosno, da je nezavisna dræava Kosovo priznato od strane reæima u Beogradu, da su Srbi na Kosmetu prodati i da postoji opasnost novog egzodusa naπeg naroda. To je politika AV i wegovih pajtaπa.

Ne mogu da razumem da neko, ko ima svoju porodicu, ima hrabrosti da stavi potpis na briselski sporazum i da potvrdi planiranu izdaju.

Zar se ne plaπe kosovskog mita? Zar se ne plaπe srpske krvi koja je vekovima lila na Kosovu? Zar se ne plaπe osvete kosovskih zavetnika? Zar se ne plaπe predawa o izdaji svete srpske zemqe?

NeÊe Aleksandar VuËiÊ ostati upamÊen kao modernizator Srbije, jer to on uistinu nije, nego Êe ostati upamÊen kao izdajnik koji je radio protiv interesa svoje dræave i nacije. To muËi Alekandra VuËiÊa. To je wegov glavni problem. Laskawe medija i aplauzi podanika ne mogu da prikriju ovu istinu o izdaji. Ni nepromiπqena priËa o ærtvovawu mu neÊe pomoÊi da izbriπe istorijsku istinu o veleizdaji.

Na kraju, Srbiji ne trebaju ovakvi politiËari. Srbija je umorna od ovakvih slepih lidera.

Video sam Koraksovu karikaturu, gde slepi voa AV, kao kod DomanoviÊa, vodi svoj narod u provaliju. To moramo zaustaviti. Tako Êemo spasiti i Srbiju i ostraπÊenog Aleksandra VuËiÊa.

Sajt: <dragas.biz>, 8.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

22

Branko DRAGA©

Vlada zaduæila Srbiju za pet milijardi evra Do kraja prve polovine ove godine DaËiÊev kabinet zaduæio je Srbiju za novih 3,5 milijardi evra, a poπto smo veÊ u septembru sva je prilika da je to zaduæewe znatno veÊe. Vlada Srbije najavquje nove kredite. Sav novac koji je Srbija uzela iz kredita otiπao je na otplatu veÊ postojeÊih dugova i popuwavawe rupa u buxetu. Na proizvodwu i infrastrukturu gotovo da nije otiπao ni evro.

- Srbija je u opasnoj situaciji jer u naredne tri godine moramo da obezbedimo neverovatnih 13,5 milijardi evra samo na ime otplate glavnice i kamata. To je ogroman novac i stoga moramo daqe da se zaduæujemo. Kredite je lako uzeti, a avolski teπko vratiti - kaæe za "Vesti" Mlaen KovaËeviÊ, ekonomista.

Istina je da je od svih lokalnih vlasti u Srbiji Beograd najzaduæeniji. Posle wega slede Vojvodina, Novi Sad, Kragujevac i Niπ. Dugovawa prestonice uËestvuju sa 57,5 odsto u strukturi celokupnog duga lokalnih samouprava. Stawe duga po glavi stanovnika Beograda je oko 250 evra.

Vicepremijer Aleksandar VuËiÊ najavio je da Êe Srbija uzeti novi kredit od Ujediwenih Arapskih Emirata, i to oko dve do tri milijarde dolara, navodno po veoma povoqnoj kamatnoj stopi od 0,5 do jedan odsto. To ekonomistima ne miriπe na dobro jer niko ne daje povoqne kredite tek tako.

- Ako vam neko nudi kredit po kamatnoj stopi od 0,5 do jedan odsto onda je to Ëudno jer je cena kredita danas po kamatnoj stopi πest do sedam odsto. Nama kredit treba jer moramo da servisiramo dug. Nema dilema da moramo da se zaduæujemo, ali ako nam Emirati daju zajam po tim uslovima onda se tu krije joπ neπto πto Êemo tek saznati - smatra Milan ∆ulibrk, ekonomski analitiËar.

- Srbija je prezaduæena zemqa: javni dug je premaπio 19 milijardi evra, a niko ne brine πta Êe biti sa naπom decom i unucima koji Êe morati da vrate kredite. Postali smo narkomanski zavisni od zajmova i ponaπamo se u stilu "dok sam na vlasti uzmi sve πta ti æivot pruæa". Nema logike da neko daje olako jeftine kredite, a da nema neki interes. Profesor KovaËeviÊ smatra da je tajna veÊ otkrivena: Srbija je veÊ poËela da rasprodaje zemqu Arapima.

- Prodaju Arapima zemqu, i to pod firmom "prodaje poqoprivrednih kombinata", jer po naπem zakonu ne moæete prodati zemqu strancima. Dakle Arapi Êe dati kredit po povoqnoj stopi, ali u zamenu za povoqnu kupovinu plodne zemqe. To dakle nije povoqan kredit. Upozorava da bi se moglo desiti da budemo u sopstvenoj zemqi najamni radnici, a da neko drugi, u ovom sluËaju Arapi, ubirati kajmak. Na delu je Ëista demagogija, jer se narodu plasira priËa o toboæ jeftinim kreditima, a s druge strane prodaje se zemqa strancima mada to zakon ne dozvoqava - zakquËuje dr KovaËeviÊ.

Ministar finansija Lazar KrstiÊ pripremaju emisiju meunarodnih obveznica kojima bi se dræava zaduæila za joπ milijardu dolara.

Glavni razlog jeste taj πto u buxetu ima para samo do kraja oktobra za redovno funkcionisawe dræave. (SIM, 17.9.2013)

Iskra 1. oktobar 2013.

АНТИСРПСКО ЗАГАЂИВАЊЕ НАРОДНЕ КУЛТУРЕ

Словесност - односно духовно-културна димензија човека и одраз његове боголикости, одувек је представљала суштину човечности која је људски сој одликовала у односу на друга жива бића. Наиме, осим економско-материјалне потребе за физичким опстанком, човек је од искона задојен и насушно потребном тежњом ка смислу, односно ка испуњавању живота културним и духовним садржајима. Они су пак, потребни човеку ништа мање од хране, пића или дисања. А култура као једна таква животно важна појава, изворно настаје као народна односно национална култура, јер она и није могла настати мимо заједнице људи који су језиком, крвном везом и територијом међусобно упућени једни на друге. Демократска мондијлизација и глоблизација, својим процесима свемешања и надирућим таласима, већ одавно кидишу на народни дух као органски темељ културе, те су последње деценије протеклог века, као и почетак актуелног, поприште једне глобалне псеудокултуре која на развалинама националних идентитета настаје у међупростору медијског брлога, а по нотама крупног капитала. Јер интерес крупног капитала увек је био и остао тежња за необузданим богаћењем, при чему су се природно наслеђене претпоставке попут вере и нације, увек нaлазиле као препреке. Јер за разлику од хедонистичко-материјалистичке модерне културе која настаје свеопштим мешањем, изворна култура која је скопчана са вером и нацијом, прожета је народним законима живота, и она својим стваралачким смерницама човека упућује на непролазне вредности.

Насупрот томе, бездушна рекламаторска капиталистичка „култура” заснована на подстицању најнижих људских порива, а зарад претварања људи у бесловесне потрошаче. Данас у времену мондијалистичке окупације, не можемо се отети утиску да се аутентична национална култура свела на мала острва окружена туђинским морем либерал-капитализма и његових културних отрова. Борба између ове две стихије, иако нема политичку димензију и јасну видљивост, непобитно постоји, а њено поприште јесте срце сваког родољубивог човека. А као посебан и лукав вид борбе против националне културе, јесте покушај да се туђинска култура представи као домаћа и изворна, што је чест покушај у савременој Србији. То нас доводи до анализе једне популарне и традиционалне манифестације у Србији, којој се неретко придаје национална етикета. Сабор у Гучи кроз деценије - од српске културе до антисрпског кича

Драгачевски сабор трубача у Гучи, који је протеклог лета одржан по педесет и трећи пут, Iskra 1. oktobar 2013.

представља најпопуларнији вашар, или боље рећи забавно-комерцијалну манифестацију данашње Србије. Својеврстан феномен, који неки доживљавају као „добру журку” и сјајан мамац за туристе, док га неки посматрају као параду баханалија, шунда и кича.

Међутим, изворна манифестација гучанског сабора, још од његовог првог издања 1961. године, почела је током времена да стиче репутацију једног квалитетног културног догађаја у виду фестивала фолклора и народног стваралаштва. Природно, он настаје у драгачевском крају, у данашњој западној Србији која је и била средиште развоја српске трубачке народне музике, почев од средине деветнаестог века. Међутим, од једног прикладног културног и националног догађаја, временом је у Гучи настало нешто поприлично другачије. Наиме, Сабор у Гучи данас је најмасовнија забавна манифестација у Србији, коју сваке године посети неколико стотина хиљада људи из земље и иностранства, на којој се потроши много новца, испију хектолитри алкохолних пића, који затим проузрокују и знатан број саобраћајних несрећа. Такође, током последње две деценије сабора, српску трубачку музику све више замењује циганска псеудомузика, која нема никакав корен у српској традицији и уз коју мноштво посетилаца подгрева и буди у себи животињску стихију, предавајући се најнижим нагонима и понирући у свеопшти кич и баханалије.

Свакако, овај фестивал од стране различитих групација људи има и различлит доживљај. За мондијалистичке антисрпске екстремисте, Гуча је доказ наводног српског примитивизма, а за већину људи у Србији, пре свега младих, фестивал у Гучи је само једна у низу прилика за „добар провод”. За неке „националисте” ова манифестације је вид „србовања”, док су правим националистима крајње саблажњујући мрски звуци псеудонародних тонова, уз ритмове турског трбушног плеса, пијанчења и бауљања са кокардом на глави и крстом око врата. Као што рекосмо, овакве појаве баханалија и скрнављења српског војничког и православног знамења, на жалост, из године у годину све су присутније на Драгачевском сабору. Ипак, истини за вољу, треба рећи да данашњи многобројни посетиоци овог сабора, представљају у суштини један пресек данашњег српског друштва. Стога, можда у Гучи и нема деструктивног понашања у већем проценту него на другим масовним догађајима, попут рок концерата или пивских фестивала. У том смислу, данашњи Драгачевски сабор вероватно није нешто што бисмо свеукупно гледано могли оценити као авангарду разврата и разузданости, јер

11

Antisrpsko zagaivawe... на овој манифестацији присуствује и мноштво људи који се не одају пошастима које су током задње две деценије постале њено обележје. Међутим, чак и ако узмемо у обзир такву претпоставку по којој нема битне разлике у атмосфери између Гуче и других забава за широке народне масе, односни сабор ипак јесте посебно проблематичан, јер се овој популарној манифестацији већ увелико придаје карактер некаквог српског „бренда” и патриотског скупа, који би требао да буде контраст мондијалистичком „Егзиту” и који представља нешто „аутентично национално” односно српско.

Отуда је и мноштво посетилаца и учесника Сабора у Гучи окићено српским шајкачама, кокардама и осталим националним обележјима, што говори о њиховом доживљају читаве манифестације. Међутим, реална слика данашњег Драгачевског сабора скоро уопште не одговара таквим епитетима, јер је исти током времена попримио мноштво ружних одлика духовног и културног срозавања савременог српског човека. Наиме, од једне лепо замишљене и првих деценија лепо спровођене националне манифестације, дошло се до наказног комерцијалног кича, у коме изворне и хармоничне народне мелодије све више замењују разуздани бреговићевски тонови, који подстичу масовно оргијање уз трошење новца и алкохола у великим количинама.

Што је поражавајуће, паразитски капиталистички несој, који подстиче такву атмосферу и који негује ту псеудосрпску музику, зарађујући од ње, представља сва ова наказна обележја савремених гучанских сабора као нешто што је Србима „у крви”, и што је „лепо” и „пожељно”. А та музика не само да нема никакве везе са аутентичним српским духом и културом већ их компромитује, срозавајући Драгачевски сабор и првобитну позитивну репутацију ове манифестације на најпримитивнији ниво. Тужно је што је актуелно културолошко турчење српског народа, данас у многим сферама израженије него у време турске окупације, а најгоре је што ни многи „велики националисти” не дижу глас против тога него и сами пониру у туђинску и ванзаветну каљугу, попут „саборске” параде кича и пијанства у Гучи.

Стога, све српске родољубе позивамо на бојкот овакве комерцијалне и наказне манифестације, све док се она користи као полигон за подстицање разних врста деструктивног понашања, уз промоцију туђинских уплива који се као кукавичје јаје подмећу Србима као нешто што је наводно наше, а заправо је реч о стварима безвредним, штетним и наказним, за које у будућој Србији не сме бити места. И. Средојевић

12

©trbac: Srbiji interes Srba u drugom planu Direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo ©trbac upozorava da je zvaniËni Beograd interes srpskog naroda u Hrvatskoj podredio dobrosusjedskim odnosima sa Zagrebom i ocjewuje da je reagovawe u vezi s nedavnim deπavawima zbog Êirilice moralo biti æeπÊe i konkretnije. ©trbac poruËuje da Beograd mora biti svjesniji da se dobrosusjedski i dobri dræavni odnosi sa Zagrebom ne mogu graditi na πtetu srpskog naroda koji æivi na teritoriji te zemqe. On je za Srnu ukazao da je napad na Êirilicu mnogo viπe od napada na pismo srpskog naroda, odnosno da je to napad na sam narod.

"Nije to napad na Êirilicu. To je etniËko ËiπÊewe. Tiho etniËko ËiπÊewe preostalih Srba sa tih prostora", upozorava ©trbac.

On naglaπava da u Ustavu Srbije stoji da je ona duæna da brine o svim Srbima u svijetu, posebno u regionu, i dodao da je reagovawe u vezi sa napadom na Êirilicu, odnosno Srbe, moralo biti æeπÊe.

"Ja nisam diplomata, ali znam da reagovawe diplomatije moæe biti blago, æestoko i æeπÊe. Iz Beograda gotovo da nije bilo reagovawa. Nije bilo povlaËewa diplomata, nije bilo prekida odnosa. A napadnuti su Srbi u regionu", opomenuo je ©trbac.

On je naglasio da nije zagovornik toga da srpski tenkovi idu u Hrvatsku i stave se u odbranu naroda, niti Srbi na ovaj naËin da traæe povratak svoje teritorije, nego da se naprosto traæi zaπtita preostalih Srba sredstvima koje poznaje zvaniËna diplomatija.

"Ovdje se mnogo viπe paæwe posvetilo jednom sportskom dogaaju, utakmici Srbije i Hrvatske, nego dogaajima u vezi sa pismom, πto je apsurdno", ocjewuje ©trbac.

On smatra da bi najlogiËnije i najispravnije bilo da je utakmica otkazana i na taj naËin iskazano nacionalno dostojanstvo i bar neka vrsta protesta protiv napada na Êirilicu i Srbe u Hrvatskoj.

"Umjesto da otkaæu utakmicu, u Beogradu su ugostili plejadu hrvatskih funkcionera, i Ëak dozvolili da Zdravko MamiÊ, izvrπni direktor FK Dinamo, koji je poznat po nacionalistiËkim ispadima, provocira sve na 'Marakani' i da mu Ëak Srbi skandiraju", zakquËio je ©trbac.

9.9.2013.

SRNA

Iskra 1. oktobar 2013.

STROS-KAN, SAVETNIK U VLADI SRBIJE - ©MINKA, ALIBI ILI LOBISTA? Savetnik svetskog imena bez Ëarobnog πtapiÊa. Stros-Kana struËwaci vide ili kao ukras rekonstruisane vlade; ili kao Ëoveka koji Êe svojim autoritetom savetovati neophodne rezove; ili kao lobistu za interese Srbije.

Dominik Stros-Kan, kako je rekao u Beogradu, nema Ëarobni πtapiÊ. I da ima, teπko da bi wime brzo mogao da dovede u red ekonomiju koja grca u deficitima, gde je svaka treÊa osoba nezaposlena, ima viπe penzionera nego zaposlenih, a oni sreÊnici koji rade zarauju 400 evra u proseku.

Kako za DW kaæe Biqana StepanoviÊ, urednica „Nove ekonomije”, Stros-Kan ne moæe da izmisli neπto πto veÊ nije izmiπqeno u ekonomskoj nauci. „Ne znam koliko Stros-Kan moæe da pomogne, ali sigurno ne moæe da odmogne”, kaæe StepanoviÊeva.

Od novog savetnika treba oËekivati poznata reπewa iza kojih Êe sada stajati wegov velikih autoritet i jake reference, smatra profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Mihailo Crnobrwa. On veruje da za tri meseca, tokom kojih Êe raditi pro bono, Stros-Kan moæe i mora da stekne uvid i izae sa osnovnim planom. BiÊe tu reπewa koja se tiËu rasta ali pre svega uπtede koje je godinama savetovao MMF, a koje se odnose na smawewe nepotrebnih troπkova. „Kao Ëovek koji se πkolovao u inostranstvu, nemam niπta protiv strane pameti. Ali kod nas nije problem nedostatka kvalitetnih ekonomista pogledajte samo Fiskalni savet u kojem sede sve sjajni ekonomisti. Kod nas je problem implementacija, a savetnici ne mogu da implementiraju, nego samo da savetuju. Ostaje pitawe koliko Êe vlada biti spremna i sposobna za implementaciju onoga πto Stros-Kan bude predloæio”, kaæe Crnobrwa.

Tri viewa Stros-Kana Poznavaoci prilika dolazak Stros-Kana vide uglavnom na tri naËina - kao puku πminku u rekonstrukciji vlade u kojoj sada sede i direktor filharmonije, i najboqi vaterpolista sveta, i vunderkind sa Jela, pa eto, i proslavqeni svetski ekonomista Stros-Kan; „On nije nasuπna potreba”, kaæe Crnobrwa. „To je politiËka igra i predstavqawe vlade u najboqem moguÊem svetlu da bi biraËi videli kako vlast brine o narodu, kako oni koje imamo nisu dovoqno dobri i kako naπa vlast traæi najboqe.”

Drugi, poput Biqane StepanoviÊ, veruju da je bivπi πef MMF-a „kiπobran” za nepopularne, ali neophodne mere koje slede. On bi u tom smislu mogao da bude neka vrsta telohraniteqa, pre svega mladom ministru finansija Lazaru KrstiÊu koji je naiπao na zid Jovana KrkobabiÊa. „Jedno je ako KrstiÊ kaæe da neπto mora da se uradi - on Êe odmah biti dezavuisan kao mlad i neiskusan, i tu bi bilo napada ne samo iz opozicije nego i iz same vladajuÊe koalicije. Ali kada doe Dominik Stros-Kan koji je bio predsednik MMF-a, koji bi

Iskra 1. oktobar 2013.

bio predsednik Francuske da nije imao privatnu aferu, Ëovek koji nepobitno zna ekonomiju - onda on moæe politiËki da pomogne VuËiÊu i da posluæi kao alibi za nepopularne mere. Teπko da Êe neko moÊi da kaæe da ni Stros-Kan ne zna ekonomiju”, smatra StepanoviÊeva.

TreÊe moguÊe tumaËewe Stros-Kana je viewe wega kao Ëoveka sa podebqim telefonskim imenikom i jakim vezama u svetu. Biqana StepanoviÊ meutim podseÊa da on nije zvaniËno angaæovan kao lobista Srbije, nego kao savetnik, „pa je pitawe koliko Êe hteti da koristi svoje kontakte”. Mihailo Crnobrwa smatra da Êe, bez obzira na svoju zvaniËnu funkciju, Stros-Kan biti koristan i za povezivawe Srbije sa stranim agencijama i pojedinim vladama.

Wegovom ugledu, smatra Crnobrwa, nisu previπe naπkodile seksualne afere. Sa sobaricom wujorπkog hotela nekako se nagodio, ali ga sledeÊe godine verovatno Ëeka suewe u domovini zbog navodnog organizovawa bunga-bunga æurki berluskonijevskog tipa i podvoewa devojaka. „Nemam utisak da je wegov imix mnogo propao, osim πto je uniπten kao politiËki kandidat. U Francuskoj je maltene nobles imati πvalerku. Nije wegov seksualni prekrπaj toliki kolikim ga predstavqaju Amerikanci koji su, znamo, prvaci sveta u duplim standardima”, kaæe ovaj ekonomista.

Stros-Kan spasava Srbiju Ko Êe to da plati? Stros-Kan je kao savetnik angaæovan u viπe firmi, pa je i pitawe koliko Êe vremena posvetiti Srbiji. Crnobrwa misli da Êe biti po sistemu „koliko para toliko muzike”, a i daqe je nejasno ko Êe tu muziku da plati. ©kakqivo bi bilo, kaæe profesor, da savetnik vlade zarauje dvadesetak hiqada evra meseËno iz buxeta, dok ministri imaju oko hiqadu evra. „To bi bili dvostruki standardi zapoπqavawa, koje bi nalogodavci teπko mogli da objasne.” Kao moguÊa opcija pomiwu se i privatni finansijeri.

Upravo se to ne dopada Biqani StepanoviÊ koja tvrdi da savetnika dræave mora da plaÊa dræava iz buxeta. „Demagogija je da Srbija nema para za Stros-Kana. Viπe vredi jedan Ëovek koji zna posao i ima svetske kontakte. Wega moæete da plaÊate i 20.000 ili 30.000 evra. On vam je vredniji od silnih Ëinovnika, wihovih sluæbenih automobila, vozaËa, sekretarica, raznih agencija i qudi za koje uopπte ne znamo πta rade, a samo znamo da su nam troπak”, zakquËuje Biqana StepanoviÊ. Ona takoe kao Ëistu demagogiju vidi i izjavu samog Stros-Kana da je doπao jer voli Srbiju. „U takvu vrstu motivacije ne verujem”, kaæe naπa sagovornica.

DW (Deutsche Welle) 19.9. 2013.

Nemawa RujeviÊ (Podvukla - Iskra)

21

Aleksandar VuËiÊ... politiËara u Srbiji, koji pokuπavaju da igraju veliku igru za koju nisu dorasli.

Prema svim objavqenim informacijama, kada paæqivo sloæete kockice, ne morate da imate nikakve douπnike insajdere, dovoqna vam je srpska pamet obiËnog naπeg Ëoveka, AV je davno ucewen i tipovan za ovo doba. Veliki Brat planira unapred i priprema politiËare koji Êe odigrati ulogu koju im je Veliki Brat namenio. Konkretno, u ovom sluËaju, AV i wegova dva pajtaπa Neverni Toma i Mali Sloba, dobili su zadatak, kao provereni nacionalisti iz sruπenog despotskog reæima, da odrade ono πto Boris TadiÊ nije smeo, da izvrπe izdaju Kosmeta i da omoguÊe wegovo priznawe. Taj scenario je danas na delu.

Selektivna borba protiv korupcije, hapπewe nekih tajkuna, dok se drugi ne diraju, loπe napisane tuæbe koje padaju na sudu, puπtawe na slobodu optuæenih, ne dirawe politiËkih tajkuna, tajna nagodba sa vrhom æute mafije, zaduæivawe zemqe u jednoj godini za 4 milijarde evra, raspad privrede i druπtva, potpuna kontrola svih medija, kult liËnosti, zadræavawe totalitarnog reæima, spinovawe javnosti, podizawe rejtinga, uprkos tome πto na izbore izlazi 35% biraËa, sve je to bilo u funkciji potpisivawa briselskog sporazuma i izdaje naπih Srba na Kosmetu.

AV danas igra na posledwu kartu. Kartu svoje liËne ærtve. Prenemagawem i licemerjem æeli da izazove saæaqewe. PriËa o wegovom danonoÊnom radu i infuzijama koje prima u kabinetu sluæe za pridobijawe naklonosti graana, Isto se odnosi i na nesretnu priËu kako je, sve u odelu, leæao u briselskim kancelarijama na podu, jer su ga satrapi EU toliko ponizili da mu nisu dali ni pristojnu hotelsku sobu, πto je velika sramota ne za wega, nego za naπu dræavu. Svim tim plasiranim priËama, kojih bi se pristojan i kulturan Ëovek stideo, AV æeli da dobije joπ neki procenat na rejtingu. Izjavom da mu se bliæi kraj nepotrebno izaziva sudbinu i vodi dræavu u joπ veÊu neizvesnost i mrak.

Wegov problem je πto se preigrao. Sada shvata da se nalazi u velikoj opasnosti. Ne moæe da se modernizuju druπtvo u kome postoji jedan najmoÊniji Ëovek. Ne moæe najjaËi Ëovek u dræavi da preko svojih liËnih novinskih biltena vrπi hapπewa, ne sme da preti, ne moæe, kao nadobudni klinac æeqan dokazivawa i poigravawa sa dræavom, zloupotrebqavajuÊi dræavnu funkciju, da neprekidno govori u prvom licu, kao da je dræava wegova privatna kompanija, da Êe hapsiti, da to on ne prihvata, da on ne moæe svuda da stigne i sve takve budalaπtine egocentriËnog i frustriranog lika, jer niti je ovo wegova privatna dræava, niti je on sposoban da upravqa tako velikim i sloæenim dræavnim sistemom, poπto nikada niπta nije radio u æivotu, osim πto je politiËki baqezgao gomile radikalskih gluposti, koje su nas skupo koπtale.

20

AV ne shvata da ne hapsi on, nego policija.

Ne shvata da ne diæe tuæbe on, nego tuæilaπtvo.

Ne shvata da ne sudi on, nego sudovi. Ne shvata da ne ureuje novine on, nego urednici slobodnih medija. Isti oni koji su ga proπle godine, pre izbora, ËereËili, koji su mu se rugali i podsmevali, da bi danas bili wegova udarna pesnica za uniπtavawe svake kritike u druπtvu. Borba protiv totalitarnog sistema je moguÊa jedino izgradwom demokratskih institucija. Pojedinci nisu vaæni, nego je vaæno doneti dobre zakone, kojima Êe se braniti dræava od politiËara, tajkuna i kriminalaca. Dobrim zakonima se brani dræava od samovoqe diletanata.

Mislio sam da, posle streqawa –iniÊa, nikada viπe neÊu pisati ovakve tekstove.

Naæalost, Srbija nastavqa da propada daqe.

Ulazimo u opasnu zonu ludila i samovoqe jednog Ëoveka. ©ta je reπewe? Reπewe je da se Aleksandar VuËiÊ spasi od samoga sebe. AV treba hitno da podnese ostavku ili da se smeni sa svih politiËkih funkcija. To je jedini naËin da se izbegnu rizici o kojima on danas tako dramatiËno govori. Takav govor je neukusan i ogavan. To je podilaæewe javnosti i opasno igrawe sa vatrom.

To ne sme da se radi. Nisu dobra vremena za takvu vrstu politiËkog marketinga. Ako potpredsedniku vlade Republike neko zaista i preti, onda javnost treba da bude obaveπtena i policija mora da uradi svoj deo posla. Nema tu nikakvog prenemagawa i sentimentalnosti. Zadatak policije je da iznese svoj izveπtaj o bezbednosti AV. Tako Êemo dobiti da institucije sistema profesionalno rade svoj posao. Ne sme niko da preti dræavnim sluæbenicima.

Molim Aleksandra VuËiÊa da podnese ostavku i da se ne izlaæe nikakvoj daqoj opasnosti. Pozivam sve navodne istraæivaËe javnog mwewa, agencije za prodaju magle, i one koje se dodvoravaju svim reæimima, plaÊene analitiËare, novinske biltene reæima, televizije u sluæbi reæima, profesore u sluæbi svojih privilegija i tezgi, sve vas prekliwem da prestanete da loæite AV, jer mu Ëinite medveu uslugu. Gurate ga u propast. AV nije dorasto ulozi koju ste mu namenuli, ne moæe da nosi teret tolikog spinovawa javnosti. Opijen je trenutnom moÊi koju poseduje i upada u opasno ludilo koje mu moæe ugroziti æivot.

Prekinite sa tim odmah! To πto radite nije dobro. Prekinite πto pre i poËnite da piπete ovakve kritiËke tekstove, da pomognemo AV da doe sebi, kada wegova liËna stranka SNS, nema hrabrosti da mu saspe istinu u lice. Nemojte da pothrawujete bolesnu sujetu jednom egocentriku koji, zbog grehova iz proπlosti, viπe ne moæe da se kontroliπe.

AV je svojom nepromiπqenom izjavom teπko optuæio srpski narod koga, kako istiËe, najviπe na (Kraj na str. 22/1)

Iskra 1. oktobar 2013.

КОМЕДИЈА И ТРАГЕДИЈА

Portret A. VuËiÊa, od politiËkog lakrdijaπa do neuspelog junaka srpske drame Шта је то што нам све време смета и не да мира, док гледамо како Први А Други, посматра свет кроз своје нове европске наочари (које је почео да носи 2011. године, иако сам признаје да не види још од 2004. године), док вешто поставља руке и шаке, у добро познат положај, знан већ и деци у целој Србији?

Шта је то нама уствари необично у његовим новим гестовима и позама? Јаооој!... Па да! Знам, сетио сам се! Тек ми је сада јасно зашто смо сви збуњени његовим понашањем, његовим новоговором, његовим шакама, очима, оним што говори!

Догодило се нешто крајње необично, и то ту пред нашим очима, а да то нисмо ни приметили, чак нисмо тога ни били свесни. Дошло је до за нас, необичне и другачије поделе улога, у нашем најновијем политичком комаду у Србији, режираном од стране ЕУ-САД-а, и за нас потпуно новој холивудској продукцији и постпродукцији.

На шта мислим кад кажем „неуобичајене поделе улога”? Чак бих рекао и трагикомичне поделе! Овако то изгледа мени: Као када бисте Николи Симићу (после свих његових комичних улога), доделили улогу Магбета, краља Лира, или бар краља Петра. Или да сте Чарли Чаплину доделили улогу грађанина Кејна! Или када бисте Ланету Гутовићу после улоге Шојића доделили улогу Николе Пашића или Светозара Марковића! Врсним зналцима комедије, доделити тешке драмске улоге! Ето, дошло је и до тога на нашој политичкој сцени, да су врхунским комедијашима додељене тешке драмске улоге!

Невоља је само што су у овој тешкој драми, све улоге трагичара већ резервисане и припале само нама, обичним грађанима државе Србије, док ће они своје нове улоге већ некако „издрамити” (да не кажем издрмосерити), вероватно успешно као и оне старе комедијашке, не водећи много рачуна о нама, што смо већ тако дуго навикли на њих, да нас они увек засмеју и насмеју од срца, и зато чим их видимо, и сада, после годину и по дана у новим улогама, саме нам се усне и образи заокругле у као сунце велики осмех.

Али авај! За разлику од некада, они

Iskra 1. oktobar 2013.

нас сада са гађењем гледају својим навежбаним дугим укоченим и стаклени погледом, рукама укоченим, фиксираним и чврстим, уз дубоко хипнотишући глас који пристиже из холивудске Зоне сумрака, који је више битан због боје и тона а не САМОГ текста, ЈЕР ко још сме да слуша и размишља о тексту кад због гласа претрнеш од страха!

Па добро сад, у реду, али зашто би све то требало да икоме изгледа чудно? Таква је политичка сцена данашње Србије и ту нема помоћи. Тачно, али... али ево шта хоћу да Вам кажем! Тако је само зато што сада треба да нам драми неко ко је не тако давно носио беле мајце са штампаним ликом свог великог вође испод сакоа (попут некада исцртаваних ликова Чегеваре на тексас јакнама), беџеве величине тањира на реверима сакоа (уместо оног великог цвета на реверу комедијаша који штрцка воду када га ко проба да помирише), неко ко је у Скупштину Србије уносио спремљене костиме (зналачки сашивене робијашке униформе) да би их само показивао за говорницом и претио политичким противницима, неко ко је подржавао поливање водом за говорницом (замена за гађање тортама у старим добрим немим комедијама), духовита довикивања са посланичких места у скупштини (као у неким јефтиним кабареима), физичке обрачуне са обезбеђењем у покушајима да спрече физичко изношење свог вољеног вође који неће да ослободи говорницу у Скупштини (знате већ како изгледају оне урнебесне неме комедије са великим општим тучама и гужвама на самом крају)...

И сад ти остани нормалан и храбар, и веруј им, када тако отужно лоше глуме, и чик да се насмејеш, ако смеш! Режисер им је објаснио да им је ово животна улога сада, и да се морају потрудити да избришу осмех са лица Србије! Режисер им је објаснио, да му је доста било подсмевања и понижавања од стране народа Србије. Никада нам неће заборавити пркос на мостовима, ругалице о срушеном невидљивом авиону, одсуство страха од било какве физичке надмоћи, храбро подношење свих невоља које су нам здушно сервирали, попут санкција, спречавања државне фудбалске репрезентације после успешних квалификација да наступи на фудбалском првенству, забране путовања, и свих могућих понижења, итд...

13

Komedija i...

И после свега тога, светски режисер је смислио нешто најодвратније и најгоре што смо доживели до сада! Он је сада њима доделио улогу од које нам се свима леди крв у жилама, свима сем њима глумцима! Дата им је улога да нас баш они згазе, да нас они изшутирају, да нам они одузму самопоштовање, достојанство, да нам они кажу да смо злочинци, агресори, терористи, сељаци, бедници... Њима је додељена та тешка улога, да испуне све оне захтеве светских моћника, против којих су се целог свог живота (и физичког и политичког) здушно и из срца борили, баш њима, њима који су нас две деценије из срца охрабривали да издржимо све тешке невоље, да издржимо све оно тешко време под санкцијама, објашњавали нам да живимо тешко само јер нас светски моћници хоће да сломе, али да зато живимо као свој на своме и поносно, да смо ми најправеднији народ на свету и да смо само због тога што нисмо никада били освајачи и агресори - постали мета империјалиста, да никада нисмо и нећемо одустати од своје земље и безграничне љубави према њој итд... Како то звучи саркастично, иронично, цинично... А њима се већ више нико од нас и не смеје, и не покушава, јер осмех је први нестао! И сви ми, све њих, већ поодавно гледамо озбиљно и драмски, као и они нас! И ми смо схватили да то више није она стара комедија, у којој се на крају, после свих догодовштина и перипетија, сви, и народ и глумци, мање више извучемо живи и здрави и загрљени. Не, ово сада не да није комедија, него није ни драма, јер ово је права правцата трагедија! Неће се овде више нико и то врло дуго, смејати када су у питању држава и друштво. Немој да буде да сам то ја рекао. Не, он је рекао. Рекао је да ће бити ужасно и тешко, да не може да спава када види шта је испред нас, када зна шта нас чека и кроз шта треба да прођемо! Он је рекао да је забринут за нас и нашу судбину и да испред нас стоје ствари које треба урадити, и које нису нимало пријатне и које ће изазвати велико незадовољство целог народа. Он нам каже да неће одустати од тога и да ће то урадити упркос свему, и без обзира што зна шта га чека на крају... Ма дај,..! Знамо ми шта њега чека на крају боље од њега. Он само драми и покушава да изазове опште сажаљење, ето. Али овај народ се још ни бившем председнику није сажалио, а од његове трагичне смрти у заробљеништву је прошло већ 7 година. А он уствари мисли да ће, када одради своју

14

ролу, изгубити на својој популарности, а последично и удео у власти и да ће га људи мрзети због тога дуго, али као, на крају ће схватити да је све то чинио за добро Србије, и нада се да ће га тај исти народ, још на раменима носити! Што би рекла моја покојна бака - када би покушавала да пресече нечију свађу или да објасни ко је у праву када би се ми деца око нечега поречкали - Свима главу да одсечеш и низ брдо бациш, свако би за својом трчо!

И сада ми сви треба да све њих, старе и оцвале комедијаше, схватамо крајње озбиљно и одговорно! И не смемао више да им се смејемо и спрдамо се са њима! Боже сачувај! Ми не смемо да будемо ни налик њима, и не смемо ни да се нашалимо са њима, а камоли да правимо од њиховог посла спрдњу. Не! Јер када су се они спрдали са државом, и свима нама, и правили од Народне скупштине један велики циркус, то је било друго! Они тада нису одлучивали ништа, а то што су други имали терет тешких одлука и покушавали да учине нешто за све нас, и то у апсолутно најтежим врменима за државу, то њих није тада ни занимало! Нимало! А сада када су они ти (мада и нису они ти који одлучују, већ само играју такву једну озбиљну улогу), ми сви треба да у потпуној тишини, држимо руке прекрштене на грудима, или да бар наслонимо врхове прстију једне руке на припадајуће врхове прстију друге руке, и скрушено се, загледани сузним очима у далеку будућност Србије, молимо за њихово добро и снагу!

П.С. Кажу искусни глумци, да једном откривен комедијаш, увек остаје комедијаш. Ко осети сласт и срећу док изазива смех и радост код народа, тај више никада то не заборавља, и судбина му остаје заувек запечаћена, судбина комедијаша. И кад покуша да напусти комедију, кад тад јој се врати и остаје јој веран све до смрти, заувек! Јер искрен осмех и срећу народа не може ништа да замени! Комедијаши моји драги, чекамо Вас, да проговорите својим старим стилом и изазовете наше силне салве смеха, народног смеха, и да нам опет буде као некад! Смеха и радости Србији никад доста! Ако Ви заиста то више нећете, будите сигурни, наћи ће се већ неко други да Вас исмеје! И ако Бог да, својим вредним радом, поштењем, знањем и искреношћу Србију из срца опет насмеју.

NSPM, 11.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

Миланко Шеклер

Iskra 1. oktobar 2013.

ALEKSANDAR VU»I∆ NIJE SPOSOBAN I MORA HITNO DA NAPUSTI SVE DRÆAVNE FUNKCIJE Aleksandar VuËiÊa: „Znam sebe, znam svoj narod, koji volim najviπe na svetu, znam kako Êu skonËati... i to mi se bliæi... Zato mi se toliko æuri... HoÊu πto viπe stvari da zavrπim da bi neko za 10-15 ili 20 godina mogao da kaæe da je neπto u Srbiji dobro uraeno. Srbija mora da se modernizuje i to Êe u politiËkom smislu skupo koπtati one koji sprovode reforme.” Dodao je da oseÊa odgovornost zbog visokog rejtinga koji ima prema istraæivawima javnog mwewa.

Kakva je ovo suluda izjava? Kakvo je ovo prizivawa nesreÊe? Kakve su ovo slutwe? O Ëemu se tu radi?

Aleksandar VuËiÊ ima ozbiqan psihiËki problem. Ovakve izjave daju samo qudi koji gube razum. Nemaju ono πto su stari Grci traæili od svojih dræavnika - razboritost. »ovek koji je prigrabio svu vlast i koji daje ovakve izjave moæe samo naneti veliko zlo dræavi i zajednici. Posle ovakve izjave, Aleksandar VuËiÊ ne treba viπe da se bavi politikom. On nije sposoban racionalno da rasuuje i ne moæe da vodi dræavne poslove.

Wegove samoubilaËke izjave πtete druπtvu. Ako neko vozi riskantno velikom brzinom po loπim putevima, postoji opasnost da izazove nesreÊu.

Wegova nepromiπqenost ili suludost ugroæava uËesnike u saobraÊaju. Postoji opasnost da stradaju nevini. Zato voæwu treba prilagoditi saobraÊajnim propisima. Ne zbog sebe, veÊ zbog odgovornosti prema drugima.

Aleksandar VuËiÊ je mlad Ëovek. Ima svoju porodicu. Politika koju vodi je promaπena. To je dokazao dajuÊi ovakvu sumanutu izjavu. Politika u kojoj se gubi æivot nije vredna ærtvovawa. –iniÊ je to kasno shvatio. Zar ne bi bilo boqe za wega, porodicu, prijateqe i dræavu da je danas æiv? Koji je smisao wegovog streqawa? –iniÊeva priËa o modernizaciji Srbije, koju sada isto ponavqa i VuËiÊ, potpuni je promaπaj. Srbija se na taj naËin nikada ne moæe modernizovati. Niti je –iniÊ bio reformator, niti je to danas VuËiÊ. To je velika zabluda. Srbiji ne trebaju takvi laæni reformatori. Ærtvovawe je bilo uzaludno. Sve je bilo pogreπno. Dokaz? Srbija je danas u mnogo gorem poloæaju, nego kada smo ruπili reæim MiloπeviÊa. Tada je postojala bar energija da se neπto moæe uraditi, danas viπe ni te energije nema.

Gde je suπtina problema? Ponovio sam to bezbroj puta, pa moram i sada, jer Aleksandar VuËiÊ upada u istu zamku u koju je upao –iniÊ. Suπtina je u tome da treba promeniti totalitarni sistem upravqawa dræavom, kako bi se izvrπile korenite reforme i zaista temeqno modernizovala Srbija. –iniÊ je nasledio totalitarni sistem

Iskra 1. oktobar 2013.

Despota, nije æeleo da ga promeni, nego je zauzeo Despotovo mesto i obukao nova, proevropska odela.

Smatrao je da su te kozmetiËke izmene dovoqne za reformu i modernizaciju Srbije. To je bilo sumanuto verovawe politiËara koji nije bio dorasto istorisjkim vremenima. Sve ostalo znamo i sve ostalo je toliko puta napisano. Oni koji su ga poslali na streqawe danas se bogate i æive æivotima protiv kojih se –iniÊ uvek borio. Srbija je bankrotirala i nalazi se u potpunom rasulu, uprkos tolikim marketinπkim spinovawima o transparentnosti i modernizaciji.

Aleksandar VuËiÊ ne razume da se ne moæe modernizovati Srbija uzdizawem kulta liËnosti i cenzurom svih medija. Totalitarni sistem mora da se sruπi u wegovom korenu i da se umesto wega uvede direktna demokratija, kako bismo obnovili republikansku ideju i demokratiji vratili smisao. ©ta je na tome uraeno? Apsolutno niπta. Srbija je dospela u ruke jednog nesposobnog i nedoraslog klinca, koji je danas mnogo opasniji lik po druπtvo od blentavog zgubidana Borisa TadiÊa, a dokaz wegovog politiËkog ludila je upravo izjava koju je dao. Aleksandar VuËiÊ viπe nije sposoban da se bavi politikom i mora hitno da napusti sve dræavne funkcije.

Zaπto je to vaæno? Ako je taËno ovo πto je rekao, onda je vaæno saËuvati æivot Aleksandra VuËiÊa. Wegov æivot je vredniji od promaπene politike koju on vodi. Ta promaπena politika je dostigla svoj vrhunac u ovoj wegovoj izjavi. Ta promaπena politika nije vredna i vreme Êe je potpuno pregaziti. Aleksandar VuÊiÊ je konvertit. Kao konvertit nosi duboko u sebi oseÊawe krivice.

Odrekao se politike koju je zastupao Ëitavu deceniju, izdao je svoga politiËkog oca ©eπeqa, izdao je sve u πta je verovao tolike godine, πto mu je donelo politiËku karijeru i materijalnu sigurnost, da bi, ucewen i odraen od strane stranih obaveπtajnih sluæbi, poËeo da zastupa sve ono πto je tolike godine napadao, vreao, pquvao i nipodaπtavao.

Strane obaveπtajne sluæbe su uspele da izmene nastup VuÊiÊa, kao πto su mrqavka TadiÊa ubrzali i japijevcem naËinili, tako su agresivnog VuËiÊa uspeli da uspore do te mere da ga pretvore u eurobudistu. To su posebni psiholoπki tretmani lobotomirawa ucewenih osoba, koje strane sluæbe dræe na udici i usmeravaju da zavrπi poslove koje su predvideli za wih. Tu nema nikakve sentimentalnosti. PolitiËar mora da odradi πto mu je nareeno, igraju na wegovu politiËku sujetu i materijalnu pohlepu, prave mu logistiku da sve to uradi u zadatim terminima, a nakon izvrπenog zadatka, kada ispuπe cigaru, bace ga na ulicu i petom opuπak zgaze. To je sudbina diletanata

19

O velikom... smo svi razumeli πta znaËi reËenica „moæemo li se saglasiti o vaænim elementima koji treba da budu obavqeni u Srbiji”? Elementi koji treba da budu obavqeni u Srbiji? To se zove praznoslovqe. Ili joπ boqe „patkogovor” (ducktalk) kako je to svojevremeno nazvao Xorx Orvel u svom dragocenom delu „1984” -Orvel govori o idealu Partije - da segovori iz grla, a ne iz mozga. „Marπalov” plan Pre dvadesetak godina Zabraweno puπewe je imalo koncert u DKC-u. Tokom koncerta pokvarilo im se ozvuËewe i Nele KarajliÊ je rekao: „Crko nam Marπal”. Grupa je imala popriliËne probleme dok nisu objasnili da nisu mislili na pokojnog Marπala. Ovo pomiwem jer je VuËiÊ u svom stilu izmislio nekakav projekat obnove dræave - koji bukvalno ne postoji i za potrebe medija ga nazvao „Marπalov plan za Srbiju”. I taj Marπalov plan je abortiran, pre nego je i zaËet. U taj plan VuËiÊ ubraja (citiram ga onim redom kojim on govori u intervjuu): Da Srbija bude kao Singapur, da dovedemo strance u vladu, da obezbedimo vladavinu prava i izborimo se za najboqi moguÊi ambijent za biznis, da skratimo rok za dozvole za izgradwu na mesec dana, da nam Emirati budu πlag na torti, da imamo boqe industrijske kapacitete, razvijeniju poqoprivredu, da navodwavamo sve naπe povrπine a ne samo pet odsto, da napravimo najboqi bawski turizam, da na Dunavu napravimo apsolutno Ëudo, da kaæemo da smo snaæni u energetici, rudarstvu, poqoprivredi, da sprovedemo reformu javne uprave, da restrukturiramo javna preduzeÊa, da sprovedemo penzionu reformu, da izgradimo 30 izvanrednih hotela, i skupih i jeftinih, na obali Dunava, da izgradimo marine, plaæe, moæemo da uveæemo to (nejasno je na πta misli - op.aut.) sa Borskim jezerom, da naπe bawe (opet te bawe op.aut.) podignemo infrastrukturno, da u wih dovedemo i Kineze i Japance, (zaπto samo wih op.aut.) poπto oni to traæe (a, zbog toga, nismo bili toga svesni - op.aut.), da zavrπimo Bistricu, topionicu u Boru, Petrohemiju, s Mubadalom da zavrπimo fabriku Ëipova, Boπ da doe u PeÊince, Mercedes nam dolazi na razgovor”. I to je po Velikom Voi - wegov Marπalov plan. IduÊi put oËekujemo da u plan uvrsti gradwu raketa za odlazak na Mars, leteÊe kitove, kancelariju za brza pitawa i spore odgovore, nevidqive avione i tenkove, europolis u vodi, podzemne fabrike i sve ostalo dostojno Barona Minhauzena. Gde VuËiÊ tu vidi „PROJEKAT OBNOVE DRÆAVE” nikome ne moæe biti jasno? VuËiÊ je najavio da Êe „Marπalov plan” biti napravqen do kraja godine „uz znawe, umeÊe i angaæovawe velikog broja qudi, stranih i domaÊih struËwaka”. Daqi komentar „Marπalovog plana” nije potreban.

Leti, leti...VuËiÊ Na viπe mesta u intervjuu VuËiÊ se hvali sporazumom sa kompanijom Etihad, kao da je belodano da se radi o uspeπnom poslovnom potezu.

Otprilike, PePe veli da niko nema argumente da

18

kritikuje taj posao, veÊ da skreÊu temu na raspravu o wegovim usnama. Naravno to niko nije Ëinio ali je VuËiÊu veoma zgodna zamena teza. Evo πta je problem sa tim poslom.

Prvo, ceo posao je potpuno netransparentan i javnost ne zna za detaqe Ugovora sa Etihadom jer vlada odbija da objavquje bilo kakve memorandume i sporazume sa stranim investitorima. Drugo, dræava je na sebe preuzela sve stare dugove i gubitke JAT-a od oko 195 miliona evra. Dræava je preuzela i troπkove ovogodiπweg gubitka koji Êe biti oko 35 miliona evra. Dræava je preuzela i troπkove socijalnog programa i otpremnina koji Êe biti oko 10 miliona evra. Sporno je i to πto je objavqeno da je stari avioprevoznik - JAT- pre potpisivawa ugovora dræave i Etihada, dobio saglasnost za nabavku na lizing 10 aviona Erbas A319. Ako je to zaista tako onda Êe i ceo ovaj troπak platiti dræava. Da se saËekalo da to uradi Er Serbija onda bi troπak dræave bio prepolovqen. I konaËno dræava se obavezala da Êe u Er Serbiju uloæiti 100 miliona evra (kao i Etihad) a u buxetu za ovu godinu tih para apsolutno nema. Dakle, ceo „posao veka” Êe graane Srbije koπtati 340 miliona evra (plus troπkovi lizinga 10 Erbasova). Etihad Êe uloæiti 100 miliona evra. Ovo je „istorijski sporazum” za Etihad i Emirate ali ne i za Srbiju.

U celom intervjuu VuËiÊ se uopπte ne osvrÊe na katastrofalne rezultate wegove vlade za godinu dana, niti ga o tome, preparirana novinarka iπta pita. Na primer - o superπtetoËinskom ugovoru sa stranim investitorima o gradwi solarnog parka za koji se ispostavilo da je prevara veka koja Srbiju moæe koπtati 160 miliona evra odπtete zbog nesprovoewa ugovora, koliko je najavila strana meπetarska kompanija sa kojom je VuËiÊeva vlada potpisala sporazum. Ni reËi u intervjuu nema o masovnom umirawu dece i ostalih pacijenata, zbog katastrofalnog stawa u zdravstvu, ni reËi o Briselskom sporazumu i Srbima na Kosovu, strahovitoj nezaposlenosti, padu standarda, rastu cene struje, o propaloj maloj maturi, prestanku ulagawa u nauku i kulturu, katastrofu u poqoprivredi, nestaπicama lekova, bezrazloænoj amnestiji za oko 3000 kriminalaca. To su problemi koji se ne tiËu naπeg Minhauzena.

Neko Êe upitati zbog Ëega ovolika analiza jednog intervjua, zbog Ëega ovolika analiza liËnosti itd. itd. Mislim da je odgovor jasan. Radi se o Ëoveku koji presudno utiËe na naπ svakodnevni æivot, i koji to æeli da Ëini joπ jako dugo - a sve govori da mu to polazi za rukom. Radi se o Ëoveku koji je na putu da uspostavi apsolutistiËku vlast u zemqi. Ma koliko bile naduvana mnoga istraæivawa (kreirawa) javnog mwewa, jasno je da su rejtinzi VuËiÊa i SNS-a veoma visoki. Radi se o Ëoveku koji je potpuni diletant, koji je potpuno nekompetentan za funkcije koje obavqa. Radi se o Ëoveku koji je u prvih 19 godina svoje karijere to i dokazao.

Problem je u tome, πto tu oËiglednu Ëiwenicu da je car go, da su u cara Trojana kozije uπi, vidi (ili javno izraæava) jako mali broj qudi.

SKK, 12.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

Nebojπa Bakarec

Iskra 1. oktobar 2013.

Psiho-politiËki profil naπeg Minhauzena

O VELIKOM VOÆDU, ALEKU PRESKROMNOM Prvom potpredsedniku su infuzije koje prima udarile direktno u glavu (osnovano sumwam da dvojica VuËiÊevih doktora, a „prijateqa koji mu pomaæu da izdræi” u infuzioni rastvor stavqaju i neπto jaËe). Nije iskquËeno ni to da su kanile ubodene direktno u mozak Prvog. Tako se Ëini posle niËim izazvanog intervjua Prvog, objavqenog u Kurirskom „Sluæbenom glasniku” u petak 16. avgusta 2013, na Ëetiri stranice, sa „ukusno” i „znalaËki” odabranim fotografijama. Pa da poËnemo od toga. Prvi nad prvima je uslikan ravno sedam puta (napomena - fotografije u πtampanom i elektronskom izdawu nisu istovetne). Naravno, naπ Voa se nalazi na naslovnoj strani „Kurira”- nadnaslov „Ekskluzivni intervju Aleksandar VuËiÊ”, naslov „Imam Marπalov plan za Srbiju”. Gospodin Prvi je u svojoj najomiqenijoj molitvenoj pozi - dotiËu se vrhovi prstiju. Na licu je blag osmeh. Sve na naslovnici je podvuËeno æutim. Prva fotografija u tekstu stoji uz prvi antrfile i Prvi je opet u svojoj klasiËnoj, savetovano prepodobnoj pozi, sklopqenih prstiju. Na sledeÊoj fotografiji (VuËiÊ stoji, naslowen na solbank masku radijatora) koja zaprema vertikalno pola strane Kuriroglasnika, vidi se da gospodin Prvi vodi raËuna o garderobi - u prvom planu je (ako ne raËunamo taj osmeh site lisice) laneni plavi sako -nov, ispod koga je nova svetloplava koπuqa -dugaËkih rukava (proπla su ta vremena kada je imitirao antitrendi ©eπeqa i nosio flekavu kravatu uz koπuqu kratkih rukava). Tu su i farmerke izbledele ali Ëini se, baπ nove. Na sledeÊe tri fotografije Prvi æustro objaπwava novinarki svoj Marπalov plan - kako ga je sam nazvao (nije nam jasno zaπto ga nije nazvao VuËiÊev plan -to je, mora biti, zbog upadqive skromnosti naπeg Voe). Tri fotografije su istovetne, izuzev πto VuËiÊ (stoji) iskazuje svoju veπtinu u pomerawu ruku na hiqadu naËina (vidi se veæbao je, kako su mu i savetovali. ©to bi reko Rundek: „Pusti da ti sviram, duπa gine od tiπine. I ne boj se buke, to πto svira to su ruke”.

Posledwa fotografija je onako, reprezentativna, dræavniËka: VuËiÊ u tamno zelenoj foteqi - u prvom planu su, svakako ruke, ovaj put jedna πaka preko druge - ozbiqan pogled -u pozadini dræavna zastava, naravno, istaknut grb.

Mrqe proπlosti »lanak ima tri kraÊa antrfilea. Prvi antrfile objaπwava ono πto vidimo na fotografijama. Nepokolebivu reπenost Voe da se ne da uzdrmati podsmesima zbog poza koje zauzima. Reπenost da se pokaæe da su te poze baπ „in” i da on Ëvrsto stoji iza wih (u posledwih par meseci zapaæeno je izvesno kolebawe naπeg Voe apropo zauzimawa savetovanih poza, ali ekskluzivni intervju pokazuje reπenost Prvog da raskrsti sa sumwama u tom pogledu). Taj antrfile ima naslov „Govor tela Moje ruke su Ëiste”. Hm. Neπto mi se Ëini da je gospodin PP neoprezno i nehotice podsetio na »edomira JovanoviÊa, koji je takoe imao opsesiju higijenom ruku. Doduπe, JovanoviÊ je beπe uprqao

Iskra 1. oktobar 2013.

ruke, ËisteÊi Srbiju? Kod Prvog stvari izgleda stoje obrnuto: ruke su mu Ëiste, ali Srbija nije?

Sledi vispreno pitawe Marije KordiÊ, iskusne novinarke: Imate karakteristiËan naËin dræawa ruku „u trouglu”. Odakle vam taj gest?. Sledi joπ vispreniji odgovor: „Uvek sam æeleo da mi qudi vide ruke (Vidi ruke!- kaæu svi πibicari - op.aut.).

Nisam nikome niπta uzeo, niπta oteo. Vaæno je da vam qudi vide ruke. Ja sam krupan Ëovek, da ih dræim samo ispred sebe, izgledalo bi smeπno. I onda naete da to izgleda malo skromnije (op. aut.

Rekoh vam da su u pitawu skromnost i skruπenost), morate nekako da ih skupite, i taj gest je tako spontano doπao (ha, ha - op. aut.). Niπta drugo). Mislim da je to poπtenije nego da dræim ruke ispod stola, jer to izgleda kao da neπto muqate, krijete, kradete. Nemam πta da krijem. Moje ruke su Ëiste i ne stidim se da ih pokaæem”. Gospodin VuËiÊ gubi iz vida da se qudi, bar neki qudi, svega seÊaju.

SeÊamo se da gospodin PePe ove poze zauzima tek posledwih trinaest meseci - otkako je postao Prvi Voa. U prethodnih devetnaest godina karijere nije tako tiho i sveËano go-vorio i nije imao ove geste i grimase.

Kada su ga uËili kako da uvede nove poze i gestove i da izbaci neke stare, objasnili su mu i kako ti novi znaci treba da naglaπavaju ritam izgovorenih reËi. Zbog toga se i zovu „dirigentski znaci”. Na tri gotovo istovetne fotografije VuËiÊ stojeÊi demonstrira tri „dirigentska znaka” dlanovi na gore, dlanovi na dole i dlanovi jedan ka drugom. Na posledwoj, „dræavniËkoj” fotografiji ruke su preklopqene. Nove poze i izraze VuËiÊ demonstrira otkako su mu angaæovali skupo plaÊene strane medijske i PR savetnike. Stoga je neistina da je oduvek voleo da mu qudi vide ruke. Dok je bio radikalac, do toga mu je bilo stalo ko do lawskog snega.

Ceo odgovor koji je dao je, u stvari, prepriËavawe onoga Ëemu su ga nauËili savetnici.

TreÊi antrfile ima naslov: „Na infuziji pet puta za tri dana”. Opet se radi o sugerisanom pitawu, o patetiËnom ziceru za prikupqawe politiËkih poena. Novinarka hvali VuËiÊa, veÊ samim pitawima: „Niste otiπli na odmor, svaki dan ste na poslu do 20 Ëasova. Kako izdræavate takav tempo? VuËiÊ odgovara: „Kao πto moæete da vidite, primio sam pet infuzija u posledwa tri dana, πto mi se vidi po rukama”. Poπto je VuËiÊ u sakou i koπuqi dugih rukava, biÊe da je skidao sako i zavrtao rukave da pokaæe svoje stigme, svoje rane Isusove - inaËe kako drugaËije protumaËiti to wegovo: „Kao πto moæete da vidite...”? Opet ispoqava narcizam. Novinarka ga pita: „Zbog Ëega?”, a naπ Voa veli: „Zbog pada imuniteta. Ali to je sitnica, nevaæno je, traje sat vremena dnevno”. Svakako smo dirnuti voqom naπeg Voe da se bode na radnom mestu, pet puta u poku tri dana, svaki put po sat vremena. Ærtvuje se Ëovek za Srbiju, to ti je. I ËitajuÊi sve ovo mi, vidimo da se tu radi o jednoj komediji, parodiji - farsi verovatno. Moæemo (?) lako zamisliti VuËiÊa u luksuznom

15

O velikom... kabinetu u Nemawinoj, kako sedi za radnim stolim, zavrnutih rukava, uz stalak za infuziju i kanilom u veni, kako prima delegacije, kako razgovara sa, iz Amerike, vaskrslim Lazarom, kako kombinuje i rekonstruiπe. Sledi pitawe: „Dolazi doktor kod vas u Vladu da vam da infuziju?”. Da, kaæe VuËiÊ. „Moj doktor Zlatko LonËar doe ovde, dobijem infuziju kad god se oseÊam loπe. Kad mi je pritisak loπ, onda doe doktor DinËiÊ, to su dvojica mojih prijateqa koji mi pomaæu da izdræim”.

Zabrinuta novinarka pita: „Ne bojite se da moæete da imate ozbiqne posledice po zdravqe?”.

Naπ Dragi Prvi Voa u stilu buntovnog deteta kaæe: „Baπ me briga. Zanima me samo kakav Êu rezultat imati iza sebe i æuri mi se. Uopπte mi se ne stoji i niπta mi se ne Ëeka. Mnogo, mnogo mi se æuri.

Pogledajte, ko je pre samo nekoliko meseci mogao da pomisli da Êemo na ovakav naËin uvoditi ministre?

(Da, zaista, to nikom normalnom ne bi palo na pamet!

Op. aut.). Qudi traæe ozbiqnost, da vide da neko hoÊe neπto da mewa u ovoj zemqi. I zato æurim, zato me ne interesuje da li mi se odmara. Nisam slanu vodu ni pomirisao, a kamoli se okupao, ne pamtim otkad. Pa πta? Bio sam u Abu Dabiju, nisam se okupao. Pa πta? Postoji drugi posao, mnogo boqi, lepπi - da neπto uradim u Srbiji. Kud Êete lepπi i veÊi posao”.

Vratimo se pomenutom antrfileu.

Pogledajte samo te deËije izraze -„Baπ me briga”„Pa πta?” -„Pa πta?”. Pogledajte taj detiwasti naËin razmiπqawa: „Nisam slanu vodu ni pomirisao, a kamoli se okupao, ne pamtim otkad”.

Uzmimo da je PePe propustio da ide na odmor i ovog i proπlog leta kada je formirana vlada. Meutim u godinama pre toga, niπta ga u tome nije spreËavalo.

Bio je zamenik predsednika SNS, nije nigde æurio, bavio se enologijom, sedeo je na stiroporu, kampovao je u Tominoj bolniËkoj sobi tokom gladoæeomora itd. Stoga su tvrdwe da „ne pamti otkad” na tankim nogama. Eno i NikoliÊa, godinama unazad mediji izveπtavaju o egzotiËnim destinacijama, poput Kube, na kojima on letuje. Takoe, pomiwawe nekupawa u Abu Dabiju je smeπno. UobiËajeno je za zvaniËnike, ne samo na Zapadu, da se ne kupaju na plaæama npr., kada su na sluæbenom putovawu, a to zvaniËne dræavne posete jesu. UobiËajeno je da se i tzv. slobodno vreme koristi za rad, sastanke, pripreme za sastanke, protokolarne dogaaje... Samo pomiwawe toga govori da VuËiÊ robuje onom nakaradnom naËinu razmiπqawa po kome se sluæbena putovawa koriste za liËno uæivawe. Da nije tako, ne bi mu palo na pamet da pomiwe nekupawe u Abu Dabiju. Uz to, potpuno je komiËna suπtina wegove tvrdwe - ærtvovao sam se za narod, tako πto se nisam kupao u Abu Dabiju. »udni sluËaj doktora Xekila i gospodina Hajda Van πale, iritiraju demagogija i patetika kojima ovaj intervju obiluje. Nepodnoπqiva je tolika koliËina hvalisavosti. U prethodnom tekstu o rekonstrukciji vlade, govorili smo o ego stawu Prvog potpredsednika vlade. O tome da je stalno u Detetu. Ima tu joπ mnogo toga. Radi se o naduvanom

16

egu, o mesijanskoj psihozi, o verovawu u sopstvene nadqudske sposobnosti, u nekakvu Svetu Misiju.

Istovremeno, seÊamo se Aleksandra VuËiÊa, genseka SRS, demagoga, drskog bukaËa, primitivnog πoviniste, ©eπeqevog apologete. SeÊamo se ovog Ëoveka, koji je bahato odbijao da plaÊa raËune Telekomu Srbije za telefonske raËune 15 meseci, vajkajuÊi se malom poslaniËkom platom. SeÊamo se kandidata za gradonaËelnika koga su tri puta do nogu potukli protivkandidati- dakle seÊamo se Ëoveka koji nije uspeo da postane ni gradonaËelnik a sada vlada Srbijom mimo Ustava i zakona (nije ni predsednik ni premijer). Da li je to taj isti Ëovek?

Onaj VuËiÊ, gensek SRS, petnaest godina æario je i palio, kao πampion jedne primitivne demagogije.

Dakle, moæda se ne radi o mesijanstvu, moæda se radi o Ëistoj demagogiji kojoj je VuËiÊ tako viËan? Pre se radi i o jednom i o drugom. Zna Gospodar VuËiÊ Ëime nas sve obmawuje, ali to istovremeno ne iskquËuje ushiÊewe samim sobom.

Popularnost SNS i wegova liËno mu pomaæu u toj samoobmani i obmani uopπte. Udvoriπtvo kojim ga javno obasipaju je odavno odvratno. PonoviÊemo tvrdwu da se stvara kult liËnosti, koji poËiwe znaËajno da nadrasta onaj posledwi relevantni, kult Slobodana MiloπeviÊa. Postoji vaæna razlika - VuËiÊ ima i nepodeqenu podrπku Zapada, medija i velikog dela opozicije. Poπto se i inaËe radilo o nedovrπenoj liËnosti, sasvim je jasno da su uzlet u nebo popularnosti i pre svega nesluÊena moÊ i vlast u posledwih godinu dana, daqe uticali na nezdravo narastawe ega Aleksandra VuËiÊa. On se naπao u poziciji deteta ili neke druge nedorasle osobe kojoj su kao u nekom filmu fantastike, date moguÊnosti - orua i oruæja da iæivqava svoje fantazme. Ako dozvolimo da negde i postoji traËak dobrih namera - dovoqno je da se setimo konstatovane anamneze i psiholoπkog profila i da kaæemo - put u pakao je poploËan dobrim namerama. Naπ Prvi Voa neodoqivo podseÊa na glavnog junaka kwige Roberta Luisa Stivensona- „»udni sluËaj doktora Xekila i gospodina Hajda”. Da podsetim, kwiga je nastala kao kritika dvostrukog morala.

Osnovno pitawe je ko je pravi Aleksandar VuËiÊ onaj koji je petnaest godina izigravao gospodina Hajda, ili ovaj, koji pet godina igra ulogu doktora Xekila? Kao i u sluËaju Stivensonovog junaka radi se o liËnostima potpuno suprotnog ponaπawa. Ako neko æeli joπ jedno poreewe, recimo da VuËiÊ liËi i na jednog antiheroja iz kultnog Alana Forda - Gumifleksa (da vas podsetim, to je strip junak koji poseduje moÊ da uzme bilo Ëije obliËje - dok je sam veoma neuglednog i fluidnog lika).

Sine, moj sine VuËiÊ poËiwe intervju naklapawima o strancima u vladi. Tvrdi da je Lazar KrstiÊ profesionalac, πto je neutemeqeno, jer isti ima nedovoqno radnog iskustva pri tome ne i onog na radu u dræavnoj upravi i rukovodeÊim poslovima. Takoe, neistinito tvrdi da je to prvi put da je neko doveo struËwaka i prvi put da jedna stranka za sebe nije traæila resor finansija. Opπte je poznato da je MiloπeviÊ ovde doveo i AvramoviÊa i PaniÊa, kao πto su Labus i –iniÊ 2000. i 2001. doveli „struËwaka” Boæidara –eliÊa, kao vanstranaËku

Iskra 1. oktobar 2013.

liËnost na mesto ministra finansija i ekonomije. –eliÊ je tada imao 35 godina i znaËajno iskustvo za razliku od KrstiÊa - a obojica su dovedena iz iste konsultantske firme -Mekinsija. Sasvim je jasno da KrstiÊ ne ispuwava uslove potrebne za ministra finansija. Za sada, bez obzira na wegove kvalitete, on nema dovoqno znawa i iskustva da bi bio ministar u zemqi koja je u finansijskom ropcu.

Takoe, sumwu izaziva to πto wegova biografija, nije predstavqena javnosti. Izvesnu sumwu pobuuje i Ëiwenica da je KrstiÊ sam (privremeno?) zatvorio svoj Fejsbuk nalog (prethodno je zabeleæeno da je tamo veÊ objavio da je ministar finansija iako nije joπ izabran - a nema ga na sajtu Mekinsija, meu Glavnim saradnicima, πto znaËi da je zaista napustio Mekinsi). Pitawe je zbog Ëega je zatvorio svoj FB nalog - to se lako ustanovi ako se pokuπa uspostava linka sa Gugl naloga na FB nalog.

Jedan dnevni list je objavio neπto podataka sa sajta Forskver i odreene fotografije i podatke iz kojih moæemo shvatiti da je gospodin KrstiÊ bio na letovawu u Portoriku sa „prijateqem”.

Indikativno je da gospodin KrstiÊ nije oæewen i da, koliko se Ëini, nema ni devojku. Nevezano za wegovu seksualnu opredeqenost, postavqa se pitawe da li su naπe bezbednosne sluæbe uopπte izvrπile bilo kakve sigurnosne provere lica koje treba da preuzme najvaæniji resor u srpskoj vladi?

Najviπe podataka o KrstiÊu ima naravno na poslovnom Linkedin. Iz tog profila gospodina KrstiÊa se moæe videti da on poseduje BaËlor (Bachelor of Arts) diplomu Jela (Yale University B.A., Ethics, Politics, and Economics; Mathematics). Ova diploma se stiËe posle trogodiπweg ili Ëetvorogodiπweg πkolovawa. Dakle zavrπio je tzv.

Undergraduate studije. Na Jejlu , kao i na ostalim Ajvilig univerzitetima, posle osnovnih studija, postoje i tzv. Graduate studije koje najËeπÊe traju joπ dve godine, posle Ëega se dobija master diploma (M.A., M.Sc.). Posle toga postoji i doktorat (Ph.D.) koji traje joπ dve godine. Sve je sliËno kao i kod nas. Posedovawe baËlor diplome teπko moæe biti preporuka i dovoqan uslov da bi jedan dvadesetdevetogodiπwi stariji saradnik iz Mekinsija postao ministar finansija Srbije. U Srbiji se baËlor diploma osim posle prvog stepena studija, moæe dobiti i u Visokim πkolama (bivπim Viπim πkolama) - u SAD se to zove i kolex diploma, a ovde se nekad to zvalo diploma Viπe πkole.Toliko o tvrdwama da je KrstiÊ genije, vunderkind i u rangu Nikole Tesle! Radi se sigurno o briqantnom uËeniku i studentu ali to je sve. U samom Mekinsiju postoji pet konsultantskih nivoa-razreda. Najniæi je Poslovni analitiËar - Business analyst, sledi Saradnik - Associate, potom Poslovni menaxer Engagement manager, posle toga Stariji ili Glavni saradnik - Associate principal, i na kraju Partner Partner. Postoje i tri nivoa koja se mogu ukrπtati sa ovih pet a to su nivoi struËnosti (Specialist, Expert, Senior expert). Naravno iznad svih pomenutih je upravni menaxment- direktori npr.

Vidimo dakle da je gospodin Lazar KrstiÊ posle pet godina i sedam meseci dogurao do Ëetvrtog hijerarhijskog stepena konsultanata - Associate

Iskra 1. oktobar 2013. .

principal. Nije odabrao da nastavi veoma skupe master i doktorske studije, veÊ je odabrao ponudu Mekinsija. Plata je popriliËna za naπe uslove i varira u zavisnosti od uspeπnosti. Meutim posao koji je radio gospodin KrstiÊ za ameriËke uslove nije niπta neuobiËajeno ili posebno. Stoga mora biti da se u Mekinsiju Ëudom Ëude koja je sreÊa snaπla KrstiÊa (to Êe biti sjajno za wegovu biografiju ako karijeru bude æeleo da nastavi u SAD). Moæda se i ne radi o sreÊi, veÊ sugestiji koja je veπto doturena VuËiÊu? Moæda znaju da je Srbija mala i siromaπna. Moæda misle da je Srbija banana dræava u kojoj mlaani i neiskusni saradnik ko od πale postaje ministar? Moæda znaju a moæda i ne, da je Srbija pod mekom okupacijom SAD i EU? Moæda znaju a moæda i ne, da ameriËka administracija ulaæe stotine hiqada dolara u pojedinaËne mlade talente iz raznih zemaqa, koji dobijaju stipendije za studirawe u SAD, a kasnije se ti mladi qudi, Ëesto vraÊaju na visoke pozicije u svojim zemqama?

Mnogi od wih postaju pravi teledirigovani emisari svoje druge zemqe i sluæe woj, a ne onoj pravoj domovini. Takav sluËaj je bio –eliÊ, harvardovac i mekinsijevac. Za wega je belodano da je slepo sluæio interesima SAD i EU, kao πto je belodano da je za to vreme sluæio i sebi, stekavπi desetine miliona evra - sve sa tetkinog kauËa. Izvesno je danas, trinaest godina posle dolaska, da je Boæidar –eliÊ jedna od najveÊih πtetoËina koja se pojavila na ovim prostorima.

No, vratimo se na intervju. SledeÊe πto saznajemo je neπto πto takoe opisuje egomaniju Prvog, a to je da se on KrstiÊu obraÊao sa „sine” („Rekao sam mu: Sine, imaÊeπ mnogo problema”, „To sine, i tebe Ëeka”). Treba da imamo u vidu da je VuËiÊ od KrstiÊa stariji samo 14 godina pa je potpuno nepriliËno da mu se obraÊa sa „sine”. Moæda je bivπi zemunski radikalac mogao da se obrati KrstiÊu sa „brate” ili „tebra munze konza” ? Ali nije. Manimo se πale, ova epizoda govori o stawu ega naπeg Voe. Umislio je da Otac Nacije da je Veliki Mesija, Spasilac svekolikog srpstva i da moæe on, Ëetrdesettrogodiπwak, da se praktiËno tridesetogodiπwaku, obraÊa sa sine. Radi se o opasnoj egomaniji (nekome Êe se uËiniti da smo nepravedni i ostraπÊeni prema VuËiÊu - nismo npr. NikoliÊa i DaËiÊa ne moæemo oceniti kao qude koji pate od egomanije). ©to je joπ gore, VuËiÊ gospodina KrstiÊa naziva i „mali Lazar”, πto je uvredqivo („Mali Lazar je dospeo do toga da bude jedan od najboqih operativaca u „Mekinsiju”). Kakav je to um? Jasno je da VuËiÊ nema nameru da vrea ili nipodaπtava KrstiÊa ali on to nehotice Ëini. Kao πto je jasno i zbog Ëega. Zbog iskrivqene slike o samom sebi (distorted self image - Mali Lazar Veliki VuËiÊ).

Daqe u Ëlanku VuËiÊ opπirno brani odluku da se dovedu stranci u vladu Srbije, o Ëemu smo govorili u proπlom Ëlanku i πto neÊemo ponavqati. ©to je najgore, VuËiÊ i daqe brani sopstvenu odluku da u vladu dovede Ëoveka za koga se osnovano sumwa da je seksualni manijak i silovateq („Sa gospodinom Stros Kanom sada razgovaramo da vidimo moæemo li se saglasiti o vaæ-nim elementima koji treba da budu obavqeni u Srbiji ili su nam pogledi drugaËiji. OËekujem rasplet u narednim danima.”). Da li

17

O velikom... kabinetu u Nemawinoj, kako sedi za radnim stolim, zavrnutih rukava, uz stalak za infuziju i kanilom u veni, kako prima delegacije, kako razgovara sa, iz Amerike, vaskrslim Lazarom, kako kombinuje i rekonstruiπe. Sledi pitawe: „Dolazi doktor kod vas u Vladu da vam da infuziju?”. Da, kaæe VuËiÊ. „Moj doktor Zlatko LonËar doe ovde, dobijem infuziju kad god se oseÊam loπe. Kad mi je pritisak loπ, onda doe doktor DinËiÊ, to su dvojica mojih prijateqa koji mi pomaæu da izdræim”.

Zabrinuta novinarka pita: „Ne bojite se da moæete da imate ozbiqne posledice po zdravqe?”.

Naπ Dragi Prvi Voa u stilu buntovnog deteta kaæe: „Baπ me briga. Zanima me samo kakav Êu rezultat imati iza sebe i æuri mi se. Uopπte mi se ne stoji i niπta mi se ne Ëeka. Mnogo, mnogo mi se æuri.

Pogledajte, ko je pre samo nekoliko meseci mogao da pomisli da Êemo na ovakav naËin uvoditi ministre?

(Da, zaista, to nikom normalnom ne bi palo na pamet!

Op. aut.). Qudi traæe ozbiqnost, da vide da neko hoÊe neπto da mewa u ovoj zemqi. I zato æurim, zato me ne interesuje da li mi se odmara. Nisam slanu vodu ni pomirisao, a kamoli se okupao, ne pamtim otkad. Pa πta? Bio sam u Abu Dabiju, nisam se okupao. Pa πta? Postoji drugi posao, mnogo boqi, lepπi - da neπto uradim u Srbiji. Kud Êete lepπi i veÊi posao”.

Vratimo se pomenutom antrfileu.

Pogledajte samo te deËije izraze -„Baπ me briga”„Pa πta?” -„Pa πta?”. Pogledajte taj detiwasti naËin razmiπqawa: „Nisam slanu vodu ni pomirisao, a kamoli se okupao, ne pamtim otkad”.

Uzmimo da je PePe propustio da ide na odmor i ovog i proπlog leta kada je formirana vlada. Meutim u godinama pre toga, niπta ga u tome nije spreËavalo.

Bio je zamenik predsednika SNS, nije nigde æurio, bavio se enologijom, sedeo je na stiroporu, kampovao je u Tominoj bolniËkoj sobi tokom gladoæeomora itd. Stoga su tvrdwe da „ne pamti otkad” na tankim nogama. Eno i NikoliÊa, godinama unazad mediji izveπtavaju o egzotiËnim destinacijama, poput Kube, na kojima on letuje. Takoe, pomiwawe nekupawa u Abu Dabiju je smeπno. UobiËajeno je za zvaniËnike, ne samo na Zapadu, da se ne kupaju na plaæama npr., kada su na sluæbenom putovawu, a to zvaniËne dræavne posete jesu. UobiËajeno je da se i tzv. slobodno vreme koristi za rad, sastanke, pripreme za sastanke, protokolarne dogaaje... Samo pomiwawe toga govori da VuËiÊ robuje onom nakaradnom naËinu razmiπqawa po kome se sluæbena putovawa koriste za liËno uæivawe. Da nije tako, ne bi mu palo na pamet da pomiwe nekupawe u Abu Dabiju. Uz to, potpuno je komiËna suπtina wegove tvrdwe - ærtvovao sam se za narod, tako πto se nisam kupao u Abu Dabiju. »udni sluËaj doktora Xekila i gospodina Hajda Van πale, iritiraju demagogija i patetika kojima ovaj intervju obiluje. Nepodnoπqiva je tolika koliËina hvalisavosti. U prethodnom tekstu o rekonstrukciji vlade, govorili smo o ego stawu Prvog potpredsednika vlade. O tome da je stalno u Detetu. Ima tu joπ mnogo toga. Radi se o naduvanom

16

egu, o mesijanskoj psihozi, o verovawu u sopstvene nadqudske sposobnosti, u nekakvu Svetu Misiju.

Istovremeno, seÊamo se Aleksandra VuËiÊa, genseka SRS, demagoga, drskog bukaËa, primitivnog πoviniste, ©eπeqevog apologete. SeÊamo se ovog Ëoveka, koji je bahato odbijao da plaÊa raËune Telekomu Srbije za telefonske raËune 15 meseci, vajkajuÊi se malom poslaniËkom platom. SeÊamo se kandidata za gradonaËelnika koga su tri puta do nogu potukli protivkandidati- dakle seÊamo se Ëoveka koji nije uspeo da postane ni gradonaËelnik a sada vlada Srbijom mimo Ustava i zakona (nije ni predsednik ni premijer). Da li je to taj isti Ëovek?

Onaj VuËiÊ, gensek SRS, petnaest godina æario je i palio, kao πampion jedne primitivne demagogije.

Dakle, moæda se ne radi o mesijanstvu, moæda se radi o Ëistoj demagogiji kojoj je VuËiÊ tako viËan? Pre se radi i o jednom i o drugom. Zna Gospodar VuËiÊ Ëime nas sve obmawuje, ali to istovremeno ne iskquËuje ushiÊewe samim sobom.

Popularnost SNS i wegova liËno mu pomaæu u toj samoobmani i obmani uopπte. Udvoriπtvo kojim ga javno obasipaju je odavno odvratno. PonoviÊemo tvrdwu da se stvara kult liËnosti, koji poËiwe znaËajno da nadrasta onaj posledwi relevantni, kult Slobodana MiloπeviÊa. Postoji vaæna razlika - VuËiÊ ima i nepodeqenu podrπku Zapada, medija i velikog dela opozicije. Poπto se i inaËe radilo o nedovrπenoj liËnosti, sasvim je jasno da su uzlet u nebo popularnosti i pre svega nesluÊena moÊ i vlast u posledwih godinu dana, daqe uticali na nezdravo narastawe ega Aleksandra VuËiÊa. On se naπao u poziciji deteta ili neke druge nedorasle osobe kojoj su kao u nekom filmu fantastike, date moguÊnosti - orua i oruæja da iæivqava svoje fantazme. Ako dozvolimo da negde i postoji traËak dobrih namera - dovoqno je da se setimo konstatovane anamneze i psiholoπkog profila i da kaæemo - put u pakao je poploËan dobrim namerama. Naπ Prvi Voa neodoqivo podseÊa na glavnog junaka kwige Roberta Luisa Stivensona- „»udni sluËaj doktora Xekila i gospodina Hajda”. Da podsetim, kwiga je nastala kao kritika dvostrukog morala.

Osnovno pitawe je ko je pravi Aleksandar VuËiÊ onaj koji je petnaest godina izigravao gospodina Hajda, ili ovaj, koji pet godina igra ulogu doktora Xekila? Kao i u sluËaju Stivensonovog junaka radi se o liËnostima potpuno suprotnog ponaπawa. Ako neko æeli joπ jedno poreewe, recimo da VuËiÊ liËi i na jednog antiheroja iz kultnog Alana Forda - Gumifleksa (da vas podsetim, to je strip junak koji poseduje moÊ da uzme bilo Ëije obliËje - dok je sam veoma neuglednog i fluidnog lika).

Sine, moj sine VuËiÊ poËiwe intervju naklapawima o strancima u vladi. Tvrdi da je Lazar KrstiÊ profesionalac, πto je neutemeqeno, jer isti ima nedovoqno radnog iskustva pri tome ne i onog na radu u dræavnoj upravi i rukovodeÊim poslovima. Takoe, neistinito tvrdi da je to prvi put da je neko doveo struËwaka i prvi put da jedna stranka za sebe nije traæila resor finansija. Opπte je poznato da je MiloπeviÊ ovde doveo i AvramoviÊa i PaniÊa, kao πto su Labus i –iniÊ 2000. i 2001. doveli „struËwaka” Boæidara –eliÊa, kao vanstranaËku

Iskra 1. oktobar 2013.

liËnost na mesto ministra finansija i ekonomije. –eliÊ je tada imao 35 godina i znaËajno iskustvo za razliku od KrstiÊa - a obojica su dovedena iz iste konsultantske firme -Mekinsija. Sasvim je jasno da KrstiÊ ne ispuwava uslove potrebne za ministra finansija. Za sada, bez obzira na wegove kvalitete, on nema dovoqno znawa i iskustva da bi bio ministar u zemqi koja je u finansijskom ropcu.

Takoe, sumwu izaziva to πto wegova biografija, nije predstavqena javnosti. Izvesnu sumwu pobuuje i Ëiwenica da je KrstiÊ sam (privremeno?) zatvorio svoj Fejsbuk nalog (prethodno je zabeleæeno da je tamo veÊ objavio da je ministar finansija iako nije joπ izabran - a nema ga na sajtu Mekinsija, meu Glavnim saradnicima, πto znaËi da je zaista napustio Mekinsi). Pitawe je zbog Ëega je zatvorio svoj FB nalog - to se lako ustanovi ako se pokuπa uspostava linka sa Gugl naloga na FB nalog.

Jedan dnevni list je objavio neπto podataka sa sajta Forskver i odreene fotografije i podatke iz kojih moæemo shvatiti da je gospodin KrstiÊ bio na letovawu u Portoriku sa „prijateqem”.

Indikativno je da gospodin KrstiÊ nije oæewen i da, koliko se Ëini, nema ni devojku. Nevezano za wegovu seksualnu opredeqenost, postavqa se pitawe da li su naπe bezbednosne sluæbe uopπte izvrπile bilo kakve sigurnosne provere lica koje treba da preuzme najvaæniji resor u srpskoj vladi?

Najviπe podataka o KrstiÊu ima naravno na poslovnom Linkedin. Iz tog profila gospodina KrstiÊa se moæe videti da on poseduje BaËlor (Bachelor of Arts) diplomu Jela (Yale University B.A., Ethics, Politics, and Economics; Mathematics). Ova diploma se stiËe posle trogodiπweg ili Ëetvorogodiπweg πkolovawa. Dakle zavrπio je tzv.

Undergraduate studije. Na Jejlu , kao i na ostalim Ajvilig univerzitetima, posle osnovnih studija, postoje i tzv. Graduate studije koje najËeπÊe traju joπ dve godine, posle Ëega se dobija master diploma (M.A., M.Sc.). Posle toga postoji i doktorat (Ph.D.) koji traje joπ dve godine. Sve je sliËno kao i kod nas. Posedovawe baËlor diplome teπko moæe biti preporuka i dovoqan uslov da bi jedan dvadesetdevetogodiπwi stariji saradnik iz Mekinsija postao ministar finansija Srbije. U Srbiji se baËlor diploma osim posle prvog stepena studija, moæe dobiti i u Visokim πkolama (bivπim Viπim πkolama) - u SAD se to zove i kolex diploma, a ovde se nekad to zvalo diploma Viπe πkole.Toliko o tvrdwama da je KrstiÊ genije, vunderkind i u rangu Nikole Tesle! Radi se sigurno o briqantnom uËeniku i studentu ali to je sve. U samom Mekinsiju postoji pet konsultantskih nivoa-razreda. Najniæi je Poslovni analitiËar - Business analyst, sledi Saradnik - Associate, potom Poslovni menaxer Engagement manager, posle toga Stariji ili Glavni saradnik - Associate principal, i na kraju Partner Partner. Postoje i tri nivoa koja se mogu ukrπtati sa ovih pet a to su nivoi struËnosti (Specialist, Expert, Senior expert). Naravno iznad svih pomenutih je upravni menaxment- direktori npr.

Vidimo dakle da je gospodin Lazar KrstiÊ posle pet godina i sedam meseci dogurao do Ëetvrtog hijerarhijskog stepena konsultanata - Associate

Iskra 1. oktobar 2013. .

principal. Nije odabrao da nastavi veoma skupe master i doktorske studije, veÊ je odabrao ponudu Mekinsija. Plata je popriliËna za naπe uslove i varira u zavisnosti od uspeπnosti. Meutim posao koji je radio gospodin KrstiÊ za ameriËke uslove nije niπta neuobiËajeno ili posebno. Stoga mora biti da se u Mekinsiju Ëudom Ëude koja je sreÊa snaπla KrstiÊa (to Êe biti sjajno za wegovu biografiju ako karijeru bude æeleo da nastavi u SAD). Moæda se i ne radi o sreÊi, veÊ sugestiji koja je veπto doturena VuËiÊu? Moæda znaju da je Srbija mala i siromaπna. Moæda misle da je Srbija banana dræava u kojoj mlaani i neiskusni saradnik ko od πale postaje ministar? Moæda znaju a moæda i ne, da je Srbija pod mekom okupacijom SAD i EU? Moæda znaju a moæda i ne, da ameriËka administracija ulaæe stotine hiqada dolara u pojedinaËne mlade talente iz raznih zemaqa, koji dobijaju stipendije za studirawe u SAD, a kasnije se ti mladi qudi, Ëesto vraÊaju na visoke pozicije u svojim zemqama?

Mnogi od wih postaju pravi teledirigovani emisari svoje druge zemqe i sluæe woj, a ne onoj pravoj domovini. Takav sluËaj je bio –eliÊ, harvardovac i mekinsijevac. Za wega je belodano da je slepo sluæio interesima SAD i EU, kao πto je belodano da je za to vreme sluæio i sebi, stekavπi desetine miliona evra - sve sa tetkinog kauËa. Izvesno je danas, trinaest godina posle dolaska, da je Boæidar –eliÊ jedna od najveÊih πtetoËina koja se pojavila na ovim prostorima.

No, vratimo se na intervju. SledeÊe πto saznajemo je neπto πto takoe opisuje egomaniju Prvog, a to je da se on KrstiÊu obraÊao sa „sine” („Rekao sam mu: Sine, imaÊeπ mnogo problema”, „To sine, i tebe Ëeka”). Treba da imamo u vidu da je VuËiÊ od KrstiÊa stariji samo 14 godina pa je potpuno nepriliËno da mu se obraÊa sa „sine”. Moæda je bivπi zemunski radikalac mogao da se obrati KrstiÊu sa „brate” ili „tebra munze konza” ? Ali nije. Manimo se πale, ova epizoda govori o stawu ega naπeg Voe. Umislio je da Otac Nacije da je Veliki Mesija, Spasilac svekolikog srpstva i da moæe on, Ëetrdesettrogodiπwak, da se praktiËno tridesetogodiπwaku, obraÊa sa sine. Radi se o opasnoj egomaniji (nekome Êe se uËiniti da smo nepravedni i ostraπÊeni prema VuËiÊu - nismo npr. NikoliÊa i DaËiÊa ne moæemo oceniti kao qude koji pate od egomanije). ©to je joπ gore, VuËiÊ gospodina KrstiÊa naziva i „mali Lazar”, πto je uvredqivo („Mali Lazar je dospeo do toga da bude jedan od najboqih operativaca u „Mekinsiju”). Kakav je to um? Jasno je da VuËiÊ nema nameru da vrea ili nipodaπtava KrstiÊa ali on to nehotice Ëini. Kao πto je jasno i zbog Ëega. Zbog iskrivqene slike o samom sebi (distorted self image - Mali Lazar Veliki VuËiÊ).

Daqe u Ëlanku VuËiÊ opπirno brani odluku da se dovedu stranci u vladu Srbije, o Ëemu smo govorili u proπlom Ëlanku i πto neÊemo ponavqati. ©to je najgore, VuËiÊ i daqe brani sopstvenu odluku da u vladu dovede Ëoveka za koga se osnovano sumwa da je seksualni manijak i silovateq („Sa gospodinom Stros Kanom sada razgovaramo da vidimo moæemo li se saglasiti o vaæ-nim elementima koji treba da budu obavqeni u Srbiji ili su nam pogledi drugaËiji. OËekujem rasplet u narednim danima.”). Da li

17

O velikom... smo svi razumeli πta znaËi reËenica „moæemo li se saglasiti o vaænim elementima koji treba da budu obavqeni u Srbiji”? Elementi koji treba da budu obavqeni u Srbiji? To se zove praznoslovqe. Ili joπ boqe „patkogovor” (ducktalk) kako je to svojevremeno nazvao Xorx Orvel u svom dragocenom delu „1984” -Orvel govori o idealu Partije - da segovori iz grla, a ne iz mozga. „Marπalov” plan Pre dvadesetak godina Zabraweno puπewe je imalo koncert u DKC-u. Tokom koncerta pokvarilo im se ozvuËewe i Nele KarajliÊ je rekao: „Crko nam Marπal”. Grupa je imala popriliËne probleme dok nisu objasnili da nisu mislili na pokojnog Marπala. Ovo pomiwem jer je VuËiÊ u svom stilu izmislio nekakav projekat obnove dræave - koji bukvalno ne postoji i za potrebe medija ga nazvao „Marπalov plan za Srbiju”. I taj Marπalov plan je abortiran, pre nego je i zaËet. U taj plan VuËiÊ ubraja (citiram ga onim redom kojim on govori u intervjuu): Da Srbija bude kao Singapur, da dovedemo strance u vladu, da obezbedimo vladavinu prava i izborimo se za najboqi moguÊi ambijent za biznis, da skratimo rok za dozvole za izgradwu na mesec dana, da nam Emirati budu πlag na torti, da imamo boqe industrijske kapacitete, razvijeniju poqoprivredu, da navodwavamo sve naπe povrπine a ne samo pet odsto, da napravimo najboqi bawski turizam, da na Dunavu napravimo apsolutno Ëudo, da kaæemo da smo snaæni u energetici, rudarstvu, poqoprivredi, da sprovedemo reformu javne uprave, da restrukturiramo javna preduzeÊa, da sprovedemo penzionu reformu, da izgradimo 30 izvanrednih hotela, i skupih i jeftinih, na obali Dunava, da izgradimo marine, plaæe, moæemo da uveæemo to (nejasno je na πta misli - op.aut.) sa Borskim jezerom, da naπe bawe (opet te bawe op.aut.) podignemo infrastrukturno, da u wih dovedemo i Kineze i Japance, (zaπto samo wih op.aut.) poπto oni to traæe (a, zbog toga, nismo bili toga svesni - op.aut.), da zavrπimo Bistricu, topionicu u Boru, Petrohemiju, s Mubadalom da zavrπimo fabriku Ëipova, Boπ da doe u PeÊince, Mercedes nam dolazi na razgovor”. I to je po Velikom Voi - wegov Marπalov plan. IduÊi put oËekujemo da u plan uvrsti gradwu raketa za odlazak na Mars, leteÊe kitove, kancelariju za brza pitawa i spore odgovore, nevidqive avione i tenkove, europolis u vodi, podzemne fabrike i sve ostalo dostojno Barona Minhauzena. Gde VuËiÊ tu vidi „PROJEKAT OBNOVE DRÆAVE” nikome ne moæe biti jasno? VuËiÊ je najavio da Êe „Marπalov plan” biti napravqen do kraja godine „uz znawe, umeÊe i angaæovawe velikog broja qudi, stranih i domaÊih struËwaka”. Daqi komentar „Marπalovog plana” nije potreban.

Leti, leti...VuËiÊ Na viπe mesta u intervjuu VuËiÊ se hvali sporazumom sa kompanijom Etihad, kao da je belodano da se radi o uspeπnom poslovnom potezu.

Otprilike, PePe veli da niko nema argumente da

18

kritikuje taj posao, veÊ da skreÊu temu na raspravu o wegovim usnama. Naravno to niko nije Ëinio ali je VuËiÊu veoma zgodna zamena teza. Evo πta je problem sa tim poslom.

Prvo, ceo posao je potpuno netransparentan i javnost ne zna za detaqe Ugovora sa Etihadom jer vlada odbija da objavquje bilo kakve memorandume i sporazume sa stranim investitorima. Drugo, dræava je na sebe preuzela sve stare dugove i gubitke JAT-a od oko 195 miliona evra. Dræava je preuzela i troπkove ovogodiπweg gubitka koji Êe biti oko 35 miliona evra. Dræava je preuzela i troπkove socijalnog programa i otpremnina koji Êe biti oko 10 miliona evra. Sporno je i to πto je objavqeno da je stari avioprevoznik - JAT- pre potpisivawa ugovora dræave i Etihada, dobio saglasnost za nabavku na lizing 10 aviona Erbas A319. Ako je to zaista tako onda Êe i ceo ovaj troπak platiti dræava. Da se saËekalo da to uradi Er Serbija onda bi troπak dræave bio prepolovqen. I konaËno dræava se obavezala da Êe u Er Serbiju uloæiti 100 miliona evra (kao i Etihad) a u buxetu za ovu godinu tih para apsolutno nema. Dakle, ceo „posao veka” Êe graane Srbije koπtati 340 miliona evra (plus troπkovi lizinga 10 Erbasova). Etihad Êe uloæiti 100 miliona evra. Ovo je „istorijski sporazum” za Etihad i Emirate ali ne i za Srbiju.

U celom intervjuu VuËiÊ se uopπte ne osvrÊe na katastrofalne rezultate wegove vlade za godinu dana, niti ga o tome, preparirana novinarka iπta pita. Na primer - o superπtetoËinskom ugovoru sa stranim investitorima o gradwi solarnog parka za koji se ispostavilo da je prevara veka koja Srbiju moæe koπtati 160 miliona evra odπtete zbog nesprovoewa ugovora, koliko je najavila strana meπetarska kompanija sa kojom je VuËiÊeva vlada potpisala sporazum. Ni reËi u intervjuu nema o masovnom umirawu dece i ostalih pacijenata, zbog katastrofalnog stawa u zdravstvu, ni reËi o Briselskom sporazumu i Srbima na Kosovu, strahovitoj nezaposlenosti, padu standarda, rastu cene struje, o propaloj maloj maturi, prestanku ulagawa u nauku i kulturu, katastrofu u poqoprivredi, nestaπicama lekova, bezrazloænoj amnestiji za oko 3000 kriminalaca. To su problemi koji se ne tiËu naπeg Minhauzena.

Neko Êe upitati zbog Ëega ovolika analiza jednog intervjua, zbog Ëega ovolika analiza liËnosti itd. itd. Mislim da je odgovor jasan. Radi se o Ëoveku koji presudno utiËe na naπ svakodnevni æivot, i koji to æeli da Ëini joπ jako dugo - a sve govori da mu to polazi za rukom. Radi se o Ëoveku koji je na putu da uspostavi apsolutistiËku vlast u zemqi. Ma koliko bile naduvana mnoga istraæivawa (kreirawa) javnog mwewa, jasno je da su rejtinzi VuËiÊa i SNS-a veoma visoki. Radi se o Ëoveku koji je potpuni diletant, koji je potpuno nekompetentan za funkcije koje obavqa. Radi se o Ëoveku koji je u prvih 19 godina svoje karijere to i dokazao.

Problem je u tome, πto tu oËiglednu Ëiwenicu da je car go, da su u cara Trojana kozije uπi, vidi (ili javno izraæava) jako mali broj qudi.

SKK, 12.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

Nebojπa Bakarec

Iskra 1. oktobar 2013.

Psiho-politiËki profil naπeg Minhauzena

O VELIKOM VOÆDU, ALEKU PRESKROMNOM Prvom potpredsedniku su infuzije koje prima udarile direktno u glavu (osnovano sumwam da dvojica VuËiÊevih doktora, a „prijateqa koji mu pomaæu da izdræi” u infuzioni rastvor stavqaju i neπto jaËe). Nije iskquËeno ni to da su kanile ubodene direktno u mozak Prvog. Tako se Ëini posle niËim izazvanog intervjua Prvog, objavqenog u Kurirskom „Sluæbenom glasniku” u petak 16. avgusta 2013, na Ëetiri stranice, sa „ukusno” i „znalaËki” odabranim fotografijama. Pa da poËnemo od toga. Prvi nad prvima je uslikan ravno sedam puta (napomena - fotografije u πtampanom i elektronskom izdawu nisu istovetne). Naravno, naπ Voa se nalazi na naslovnoj strani „Kurira”- nadnaslov „Ekskluzivni intervju Aleksandar VuËiÊ”, naslov „Imam Marπalov plan za Srbiju”. Gospodin Prvi je u svojoj najomiqenijoj molitvenoj pozi - dotiËu se vrhovi prstiju. Na licu je blag osmeh. Sve na naslovnici je podvuËeno æutim. Prva fotografija u tekstu stoji uz prvi antrfile i Prvi je opet u svojoj klasiËnoj, savetovano prepodobnoj pozi, sklopqenih prstiju. Na sledeÊoj fotografiji (VuËiÊ stoji, naslowen na solbank masku radijatora) koja zaprema vertikalno pola strane Kuriroglasnika, vidi se da gospodin Prvi vodi raËuna o garderobi - u prvom planu je (ako ne raËunamo taj osmeh site lisice) laneni plavi sako -nov, ispod koga je nova svetloplava koπuqa -dugaËkih rukava (proπla su ta vremena kada je imitirao antitrendi ©eπeqa i nosio flekavu kravatu uz koπuqu kratkih rukava). Tu su i farmerke izbledele ali Ëini se, baπ nove. Na sledeÊe tri fotografije Prvi æustro objaπwava novinarki svoj Marπalov plan - kako ga je sam nazvao (nije nam jasno zaπto ga nije nazvao VuËiÊev plan -to je, mora biti, zbog upadqive skromnosti naπeg Voe). Tri fotografije su istovetne, izuzev πto VuËiÊ (stoji) iskazuje svoju veπtinu u pomerawu ruku na hiqadu naËina (vidi se veæbao je, kako su mu i savetovali. ©to bi reko Rundek: „Pusti da ti sviram, duπa gine od tiπine. I ne boj se buke, to πto svira to su ruke”.

Posledwa fotografija je onako, reprezentativna, dræavniËka: VuËiÊ u tamno zelenoj foteqi - u prvom planu su, svakako ruke, ovaj put jedna πaka preko druge - ozbiqan pogled -u pozadini dræavna zastava, naravno, istaknut grb.

Mrqe proπlosti »lanak ima tri kraÊa antrfilea. Prvi antrfile objaπwava ono πto vidimo na fotografijama. Nepokolebivu reπenost Voe da se ne da uzdrmati podsmesima zbog poza koje zauzima. Reπenost da se pokaæe da su te poze baπ „in” i da on Ëvrsto stoji iza wih (u posledwih par meseci zapaæeno je izvesno kolebawe naπeg Voe apropo zauzimawa savetovanih poza, ali ekskluzivni intervju pokazuje reπenost Prvog da raskrsti sa sumwama u tom pogledu). Taj antrfile ima naslov „Govor tela Moje ruke su Ëiste”. Hm. Neπto mi se Ëini da je gospodin PP neoprezno i nehotice podsetio na »edomira JovanoviÊa, koji je takoe imao opsesiju higijenom ruku. Doduπe, JovanoviÊ je beπe uprqao

Iskra 1. oktobar 2013.

ruke, ËisteÊi Srbiju? Kod Prvog stvari izgleda stoje obrnuto: ruke su mu Ëiste, ali Srbija nije?

Sledi vispreno pitawe Marije KordiÊ, iskusne novinarke: Imate karakteristiËan naËin dræawa ruku „u trouglu”. Odakle vam taj gest?. Sledi joπ vispreniji odgovor: „Uvek sam æeleo da mi qudi vide ruke (Vidi ruke!- kaæu svi πibicari - op.aut.).

Nisam nikome niπta uzeo, niπta oteo. Vaæno je da vam qudi vide ruke. Ja sam krupan Ëovek, da ih dræim samo ispred sebe, izgledalo bi smeπno. I onda naete da to izgleda malo skromnije (op. aut.

Rekoh vam da su u pitawu skromnost i skruπenost), morate nekako da ih skupite, i taj gest je tako spontano doπao (ha, ha - op. aut.). Niπta drugo). Mislim da je to poπtenije nego da dræim ruke ispod stola, jer to izgleda kao da neπto muqate, krijete, kradete. Nemam πta da krijem. Moje ruke su Ëiste i ne stidim se da ih pokaæem”. Gospodin VuËiÊ gubi iz vida da se qudi, bar neki qudi, svega seÊaju.

SeÊamo se da gospodin PePe ove poze zauzima tek posledwih trinaest meseci - otkako je postao Prvi Voa. U prethodnih devetnaest godina karijere nije tako tiho i sveËano go-vorio i nije imao ove geste i grimase.

Kada su ga uËili kako da uvede nove poze i gestove i da izbaci neke stare, objasnili su mu i kako ti novi znaci treba da naglaπavaju ritam izgovorenih reËi. Zbog toga se i zovu „dirigentski znaci”. Na tri gotovo istovetne fotografije VuËiÊ stojeÊi demonstrira tri „dirigentska znaka” dlanovi na gore, dlanovi na dole i dlanovi jedan ka drugom. Na posledwoj, „dræavniËkoj” fotografiji ruke su preklopqene. Nove poze i izraze VuËiÊ demonstrira otkako su mu angaæovali skupo plaÊene strane medijske i PR savetnike. Stoga je neistina da je oduvek voleo da mu qudi vide ruke. Dok je bio radikalac, do toga mu je bilo stalo ko do lawskog snega.

Ceo odgovor koji je dao je, u stvari, prepriËavawe onoga Ëemu su ga nauËili savetnici.

TreÊi antrfile ima naslov: „Na infuziji pet puta za tri dana”. Opet se radi o sugerisanom pitawu, o patetiËnom ziceru za prikupqawe politiËkih poena. Novinarka hvali VuËiÊa, veÊ samim pitawima: „Niste otiπli na odmor, svaki dan ste na poslu do 20 Ëasova. Kako izdræavate takav tempo? VuËiÊ odgovara: „Kao πto moæete da vidite, primio sam pet infuzija u posledwa tri dana, πto mi se vidi po rukama”. Poπto je VuËiÊ u sakou i koπuqi dugih rukava, biÊe da je skidao sako i zavrtao rukave da pokaæe svoje stigme, svoje rane Isusove - inaËe kako drugaËije protumaËiti to wegovo: „Kao πto moæete da vidite...”? Opet ispoqava narcizam. Novinarka ga pita: „Zbog Ëega?”, a naπ Voa veli: „Zbog pada imuniteta. Ali to je sitnica, nevaæno je, traje sat vremena dnevno”. Svakako smo dirnuti voqom naπeg Voe da se bode na radnom mestu, pet puta u poku tri dana, svaki put po sat vremena. Ærtvuje se Ëovek za Srbiju, to ti je. I ËitajuÊi sve ovo mi, vidimo da se tu radi o jednoj komediji, parodiji - farsi verovatno. Moæemo (?) lako zamisliti VuËiÊa u luksuznom

15

Komedija i...

И после свега тога, светски режисер је смислио нешто најодвратније и најгоре што смо доживели до сада! Он је сада њима доделио улогу од које нам се свима леди крв у жилама, свима сем њима глумцима! Дата им је улога да нас баш они згазе, да нас они изшутирају, да нам они одузму самопоштовање, достојанство, да нам они кажу да смо злочинци, агресори, терористи, сељаци, бедници... Њима је додељена та тешка улога, да испуне све оне захтеве светских моћника, против којих су се целог свог живота (и физичког и политичког) здушно и из срца борили, баш њима, њима који су нас две деценије из срца охрабривали да издржимо све тешке невоље, да издржимо све оно тешко време под санкцијама, објашњавали нам да живимо тешко само јер нас светски моћници хоће да сломе, али да зато живимо као свој на своме и поносно, да смо ми најправеднији народ на свету и да смо само због тога што нисмо никада били освајачи и агресори - постали мета империјалиста, да никада нисмо и нећемо одустати од своје земље и безграничне љубави према њој итд... Како то звучи саркастично, иронично, цинично... А њима се већ више нико од нас и не смеје, и не покушава, јер осмех је први нестао! И сви ми, све њих, већ поодавно гледамо озбиљно и драмски, као и они нас! И ми смо схватили да то више није она стара комедија, у којој се на крају, после свих догодовштина и перипетија, сви, и народ и глумци, мање више извучемо живи и здрави и загрљени. Не, ово сада не да није комедија, него није ни драма, јер ово је права правцата трагедија! Неће се овде више нико и то врло дуго, смејати када су у питању држава и друштво. Немој да буде да сам то ја рекао. Не, он је рекао. Рекао је да ће бити ужасно и тешко, да не може да спава када види шта је испред нас, када зна шта нас чека и кроз шта треба да прођемо! Он је рекао да је забринут за нас и нашу судбину и да испред нас стоје ствари које треба урадити, и које нису нимало пријатне и које ће изазвати велико незадовољство целог народа. Он нам каже да неће одустати од тога и да ће то урадити упркос свему, и без обзира што зна шта га чека на крају... Ма дај,..! Знамо ми шта њега чека на крају боље од њега. Он само драми и покушава да изазове опште сажаљење, ето. Али овај народ се још ни бившем председнику није сажалио, а од његове трагичне смрти у заробљеништву је прошло већ 7 година. А он уствари мисли да ће, када одради своју

14

ролу, изгубити на својој популарности, а последично и удео у власти и да ће га људи мрзети због тога дуго, али као, на крају ће схватити да је све то чинио за добро Србије, и нада се да ће га тај исти народ, још на раменима носити! Што би рекла моја покојна бака - када би покушавала да пресече нечију свађу или да објасни ко је у праву када би се ми деца око нечега поречкали - Свима главу да одсечеш и низ брдо бациш, свако би за својом трчо!

И сада ми сви треба да све њих, старе и оцвале комедијаше, схватамо крајње озбиљно и одговорно! И не смемао више да им се смејемо и спрдамо се са њима! Боже сачувај! Ми не смемо да будемо ни налик њима, и не смемо ни да се нашалимо са њима, а камоли да правимо од њиховог посла спрдњу. Не! Јер када су се они спрдали са државом, и свима нама, и правили од Народне скупштине један велики циркус, то је било друго! Они тада нису одлучивали ништа, а то што су други имали терет тешких одлука и покушавали да учине нешто за све нас, и то у апсолутно најтежим врменима за државу, то њих није тада ни занимало! Нимало! А сада када су они ти (мада и нису они ти који одлучују, већ само играју такву једну озбиљну улогу), ми сви треба да у потпуној тишини, држимо руке прекрштене на грудима, или да бар наслонимо врхове прстију једне руке на припадајуће врхове прстију друге руке, и скрушено се, загледани сузним очима у далеку будућност Србије, молимо за њихово добро и снагу!

П.С. Кажу искусни глумци, да једном откривен комедијаш, увек остаје комедијаш. Ко осети сласт и срећу док изазива смех и радост код народа, тај више никада то не заборавља, и судбина му остаје заувек запечаћена, судбина комедијаша. И кад покуша да напусти комедију, кад тад јој се врати и остаје јој веран све до смрти, заувек! Јер искрен осмех и срећу народа не може ништа да замени! Комедијаши моји драги, чекамо Вас, да проговорите својим старим стилом и изазовете наше силне салве смеха, народног смеха, и да нам опет буде као некад! Смеха и радости Србији никад доста! Ако Ви заиста то више нећете, будите сигурни, наћи ће се већ неко други да Вас исмеје! И ако Бог да, својим вредним радом, поштењем, знањем и искреношћу Србију из срца опет насмеју.

NSPM, 11.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

Миланко Шеклер

Iskra 1. oktobar 2013.

ALEKSANDAR VU»I∆ NIJE SPOSOBAN I MORA HITNO DA NAPUSTI SVE DRÆAVNE FUNKCIJE Aleksandar VuËiÊa: „Znam sebe, znam svoj narod, koji volim najviπe na svetu, znam kako Êu skonËati... i to mi se bliæi... Zato mi se toliko æuri... HoÊu πto viπe stvari da zavrπim da bi neko za 10-15 ili 20 godina mogao da kaæe da je neπto u Srbiji dobro uraeno. Srbija mora da se modernizuje i to Êe u politiËkom smislu skupo koπtati one koji sprovode reforme.” Dodao je da oseÊa odgovornost zbog visokog rejtinga koji ima prema istraæivawima javnog mwewa.

Kakva je ovo suluda izjava? Kakvo je ovo prizivawa nesreÊe? Kakve su ovo slutwe? O Ëemu se tu radi?

Aleksandar VuËiÊ ima ozbiqan psihiËki problem. Ovakve izjave daju samo qudi koji gube razum. Nemaju ono πto su stari Grci traæili od svojih dræavnika - razboritost. »ovek koji je prigrabio svu vlast i koji daje ovakve izjave moæe samo naneti veliko zlo dræavi i zajednici. Posle ovakve izjave, Aleksandar VuËiÊ ne treba viπe da se bavi politikom. On nije sposoban racionalno da rasuuje i ne moæe da vodi dræavne poslove.

Wegove samoubilaËke izjave πtete druπtvu. Ako neko vozi riskantno velikom brzinom po loπim putevima, postoji opasnost da izazove nesreÊu.

Wegova nepromiπqenost ili suludost ugroæava uËesnike u saobraÊaju. Postoji opasnost da stradaju nevini. Zato voæwu treba prilagoditi saobraÊajnim propisima. Ne zbog sebe, veÊ zbog odgovornosti prema drugima.

Aleksandar VuËiÊ je mlad Ëovek. Ima svoju porodicu. Politika koju vodi je promaπena. To je dokazao dajuÊi ovakvu sumanutu izjavu. Politika u kojoj se gubi æivot nije vredna ærtvovawa. –iniÊ je to kasno shvatio. Zar ne bi bilo boqe za wega, porodicu, prijateqe i dræavu da je danas æiv? Koji je smisao wegovog streqawa? –iniÊeva priËa o modernizaciji Srbije, koju sada isto ponavqa i VuËiÊ, potpuni je promaπaj. Srbija se na taj naËin nikada ne moæe modernizovati. Niti je –iniÊ bio reformator, niti je to danas VuËiÊ. To je velika zabluda. Srbiji ne trebaju takvi laæni reformatori. Ærtvovawe je bilo uzaludno. Sve je bilo pogreπno. Dokaz? Srbija je danas u mnogo gorem poloæaju, nego kada smo ruπili reæim MiloπeviÊa. Tada je postojala bar energija da se neπto moæe uraditi, danas viπe ni te energije nema.

Gde je suπtina problema? Ponovio sam to bezbroj puta, pa moram i sada, jer Aleksandar VuËiÊ upada u istu zamku u koju je upao –iniÊ. Suπtina je u tome da treba promeniti totalitarni sistem upravqawa dræavom, kako bi se izvrπile korenite reforme i zaista temeqno modernizovala Srbija. –iniÊ je nasledio totalitarni sistem

Iskra 1. oktobar 2013.

Despota, nije æeleo da ga promeni, nego je zauzeo Despotovo mesto i obukao nova, proevropska odela.

Smatrao je da su te kozmetiËke izmene dovoqne za reformu i modernizaciju Srbije. To je bilo sumanuto verovawe politiËara koji nije bio dorasto istorisjkim vremenima. Sve ostalo znamo i sve ostalo je toliko puta napisano. Oni koji su ga poslali na streqawe danas se bogate i æive æivotima protiv kojih se –iniÊ uvek borio. Srbija je bankrotirala i nalazi se u potpunom rasulu, uprkos tolikim marketinπkim spinovawima o transparentnosti i modernizaciji.

Aleksandar VuËiÊ ne razume da se ne moæe modernizovati Srbija uzdizawem kulta liËnosti i cenzurom svih medija. Totalitarni sistem mora da se sruπi u wegovom korenu i da se umesto wega uvede direktna demokratija, kako bismo obnovili republikansku ideju i demokratiji vratili smisao. ©ta je na tome uraeno? Apsolutno niπta. Srbija je dospela u ruke jednog nesposobnog i nedoraslog klinca, koji je danas mnogo opasniji lik po druπtvo od blentavog zgubidana Borisa TadiÊa, a dokaz wegovog politiËkog ludila je upravo izjava koju je dao. Aleksandar VuËiÊ viπe nije sposoban da se bavi politikom i mora hitno da napusti sve dræavne funkcije.

Zaπto je to vaæno? Ako je taËno ovo πto je rekao, onda je vaæno saËuvati æivot Aleksandra VuËiÊa. Wegov æivot je vredniji od promaπene politike koju on vodi. Ta promaπena politika je dostigla svoj vrhunac u ovoj wegovoj izjavi. Ta promaπena politika nije vredna i vreme Êe je potpuno pregaziti. Aleksandar VuÊiÊ je konvertit. Kao konvertit nosi duboko u sebi oseÊawe krivice.

Odrekao se politike koju je zastupao Ëitavu deceniju, izdao je svoga politiËkog oca ©eπeqa, izdao je sve u πta je verovao tolike godine, πto mu je donelo politiËku karijeru i materijalnu sigurnost, da bi, ucewen i odraen od strane stranih obaveπtajnih sluæbi, poËeo da zastupa sve ono πto je tolike godine napadao, vreao, pquvao i nipodaπtavao.

Strane obaveπtajne sluæbe su uspele da izmene nastup VuÊiÊa, kao πto su mrqavka TadiÊa ubrzali i japijevcem naËinili, tako su agresivnog VuËiÊa uspeli da uspore do te mere da ga pretvore u eurobudistu. To su posebni psiholoπki tretmani lobotomirawa ucewenih osoba, koje strane sluæbe dræe na udici i usmeravaju da zavrπi poslove koje su predvideli za wih. Tu nema nikakve sentimentalnosti. PolitiËar mora da odradi πto mu je nareeno, igraju na wegovu politiËku sujetu i materijalnu pohlepu, prave mu logistiku da sve to uradi u zadatim terminima, a nakon izvrπenog zadatka, kada ispuπe cigaru, bace ga na ulicu i petom opuπak zgaze. To je sudbina diletanata

19

Aleksandar VuËiÊ... politiËara u Srbiji, koji pokuπavaju da igraju veliku igru za koju nisu dorasli.

Prema svim objavqenim informacijama, kada paæqivo sloæete kockice, ne morate da imate nikakve douπnike insajdere, dovoqna vam je srpska pamet obiËnog naπeg Ëoveka, AV je davno ucewen i tipovan za ovo doba. Veliki Brat planira unapred i priprema politiËare koji Êe odigrati ulogu koju im je Veliki Brat namenio. Konkretno, u ovom sluËaju, AV i wegova dva pajtaπa Neverni Toma i Mali Sloba, dobili su zadatak, kao provereni nacionalisti iz sruπenog despotskog reæima, da odrade ono πto Boris TadiÊ nije smeo, da izvrπe izdaju Kosmeta i da omoguÊe wegovo priznawe. Taj scenario je danas na delu.

Selektivna borba protiv korupcije, hapπewe nekih tajkuna, dok se drugi ne diraju, loπe napisane tuæbe koje padaju na sudu, puπtawe na slobodu optuæenih, ne dirawe politiËkih tajkuna, tajna nagodba sa vrhom æute mafije, zaduæivawe zemqe u jednoj godini za 4 milijarde evra, raspad privrede i druπtva, potpuna kontrola svih medija, kult liËnosti, zadræavawe totalitarnog reæima, spinovawe javnosti, podizawe rejtinga, uprkos tome πto na izbore izlazi 35% biraËa, sve je to bilo u funkciji potpisivawa briselskog sporazuma i izdaje naπih Srba na Kosmetu.

AV danas igra na posledwu kartu. Kartu svoje liËne ærtve. Prenemagawem i licemerjem æeli da izazove saæaqewe. PriËa o wegovom danonoÊnom radu i infuzijama koje prima u kabinetu sluæe za pridobijawe naklonosti graana, Isto se odnosi i na nesretnu priËu kako je, sve u odelu, leæao u briselskim kancelarijama na podu, jer su ga satrapi EU toliko ponizili da mu nisu dali ni pristojnu hotelsku sobu, πto je velika sramota ne za wega, nego za naπu dræavu. Svim tim plasiranim priËama, kojih bi se pristojan i kulturan Ëovek stideo, AV æeli da dobije joπ neki procenat na rejtingu. Izjavom da mu se bliæi kraj nepotrebno izaziva sudbinu i vodi dræavu u joπ veÊu neizvesnost i mrak.

Wegov problem je πto se preigrao. Sada shvata da se nalazi u velikoj opasnosti. Ne moæe da se modernizuju druπtvo u kome postoji jedan najmoÊniji Ëovek. Ne moæe najjaËi Ëovek u dræavi da preko svojih liËnih novinskih biltena vrπi hapπewa, ne sme da preti, ne moæe, kao nadobudni klinac æeqan dokazivawa i poigravawa sa dræavom, zloupotrebqavajuÊi dræavnu funkciju, da neprekidno govori u prvom licu, kao da je dræava wegova privatna kompanija, da Êe hapsiti, da to on ne prihvata, da on ne moæe svuda da stigne i sve takve budalaπtine egocentriËnog i frustriranog lika, jer niti je ovo wegova privatna dræava, niti je on sposoban da upravqa tako velikim i sloæenim dræavnim sistemom, poπto nikada niπta nije radio u æivotu, osim πto je politiËki baqezgao gomile radikalskih gluposti, koje su nas skupo koπtale.

20

AV ne shvata da ne hapsi on, nego policija.

Ne shvata da ne diæe tuæbe on, nego tuæilaπtvo.

Ne shvata da ne sudi on, nego sudovi. Ne shvata da ne ureuje novine on, nego urednici slobodnih medija. Isti oni koji su ga proπle godine, pre izbora, ËereËili, koji su mu se rugali i podsmevali, da bi danas bili wegova udarna pesnica za uniπtavawe svake kritike u druπtvu. Borba protiv totalitarnog sistema je moguÊa jedino izgradwom demokratskih institucija. Pojedinci nisu vaæni, nego je vaæno doneti dobre zakone, kojima Êe se braniti dræava od politiËara, tajkuna i kriminalaca. Dobrim zakonima se brani dræava od samovoqe diletanata.

Mislio sam da, posle streqawa –iniÊa, nikada viπe neÊu pisati ovakve tekstove.

Naæalost, Srbija nastavqa da propada daqe.

Ulazimo u opasnu zonu ludila i samovoqe jednog Ëoveka. ©ta je reπewe? Reπewe je da se Aleksandar VuËiÊ spasi od samoga sebe. AV treba hitno da podnese ostavku ili da se smeni sa svih politiËkih funkcija. To je jedini naËin da se izbegnu rizici o kojima on danas tako dramatiËno govori. Takav govor je neukusan i ogavan. To je podilaæewe javnosti i opasno igrawe sa vatrom.

To ne sme da se radi. Nisu dobra vremena za takvu vrstu politiËkog marketinga. Ako potpredsedniku vlade Republike neko zaista i preti, onda javnost treba da bude obaveπtena i policija mora da uradi svoj deo posla. Nema tu nikakvog prenemagawa i sentimentalnosti. Zadatak policije je da iznese svoj izveπtaj o bezbednosti AV. Tako Êemo dobiti da institucije sistema profesionalno rade svoj posao. Ne sme niko da preti dræavnim sluæbenicima.

Molim Aleksandra VuËiÊa da podnese ostavku i da se ne izlaæe nikakvoj daqoj opasnosti. Pozivam sve navodne istraæivaËe javnog mwewa, agencije za prodaju magle, i one koje se dodvoravaju svim reæimima, plaÊene analitiËare, novinske biltene reæima, televizije u sluæbi reæima, profesore u sluæbi svojih privilegija i tezgi, sve vas prekliwem da prestanete da loæite AV, jer mu Ëinite medveu uslugu. Gurate ga u propast. AV nije dorasto ulozi koju ste mu namenuli, ne moæe da nosi teret tolikog spinovawa javnosti. Opijen je trenutnom moÊi koju poseduje i upada u opasno ludilo koje mu moæe ugroziti æivot.

Prekinite sa tim odmah! To πto radite nije dobro. Prekinite πto pre i poËnite da piπete ovakve kritiËke tekstove, da pomognemo AV da doe sebi, kada wegova liËna stranka SNS, nema hrabrosti da mu saspe istinu u lice. Nemojte da pothrawujete bolesnu sujetu jednom egocentriku koji, zbog grehova iz proπlosti, viπe ne moæe da se kontroliπe.

AV je svojom nepromiπqenom izjavom teπko optuæio srpski narod koga, kako istiËe, najviπe na (Kraj na str. 22/1)

Iskra 1. oktobar 2013.

КОМЕДИЈА И ТРАГЕДИЈА

Portret A. VuËiÊa, od politiËkog lakrdijaπa do neuspelog junaka srpske drame Шта је то што нам све време смета и не да мира, док гледамо како Први А Други, посматра свет кроз своје нове европске наочари (које је почео да носи 2011. године, иако сам признаје да не види још од 2004. године), док вешто поставља руке и шаке, у добро познат положај, знан већ и деци у целој Србији?

Шта је то нама уствари необично у његовим новим гестовима и позама? Јаооој!... Па да! Знам, сетио сам се! Тек ми је сада јасно зашто смо сви збуњени његовим понашањем, његовим новоговором, његовим шакама, очима, оним што говори!

Догодило се нешто крајње необично, и то ту пред нашим очима, а да то нисмо ни приметили, чак нисмо тога ни били свесни. Дошло је до за нас, необичне и другачије поделе улога, у нашем најновијем политичком комаду у Србији, режираном од стране ЕУ-САД-а, и за нас потпуно новој холивудској продукцији и постпродукцији.

На шта мислим кад кажем „неуобичајене поделе улога”? Чак бих рекао и трагикомичне поделе! Овако то изгледа мени: Као када бисте Николи Симићу (после свих његових комичних улога), доделили улогу Магбета, краља Лира, или бар краља Петра. Или да сте Чарли Чаплину доделили улогу грађанина Кејна! Или када бисте Ланету Гутовићу после улоге Шојића доделили улогу Николе Пашића или Светозара Марковића! Врсним зналцима комедије, доделити тешке драмске улоге! Ето, дошло је и до тога на нашој политичкој сцени, да су врхунским комедијашима додељене тешке драмске улоге!

Невоља је само што су у овој тешкој драми, све улоге трагичара већ резервисане и припале само нама, обичним грађанима државе Србије, док ће они своје нове улоге већ некако „издрамити” (да не кажем издрмосерити), вероватно успешно као и оне старе комедијашке, не водећи много рачуна о нама, што смо већ тако дуго навикли на њих, да нас они увек засмеју и насмеју од срца, и зато чим их видимо, и сада, после годину и по дана у новим улогама, саме нам се усне и образи заокругле у као сунце велики осмех.

Али авај! За разлику од некада, они

Iskra 1. oktobar 2013.

нас сада са гађењем гледају својим навежбаним дугим укоченим и стаклени погледом, рукама укоченим, фиксираним и чврстим, уз дубоко хипнотишући глас који пристиже из холивудске Зоне сумрака, који је више битан због боје и тона а не САМОГ текста, ЈЕР ко још сме да слуша и размишља о тексту кад због гласа претрнеш од страха!

Па добро сад, у реду, али зашто би све то требало да икоме изгледа чудно? Таква је политичка сцена данашње Србије и ту нема помоћи. Тачно, али... али ево шта хоћу да Вам кажем! Тако је само зато што сада треба да нам драми неко ко је не тако давно носио беле мајце са штампаним ликом свог великог вође испод сакоа (попут некада исцртаваних ликова Чегеваре на тексас јакнама), беџеве величине тањира на реверима сакоа (уместо оног великог цвета на реверу комедијаша који штрцка воду када га ко проба да помирише), неко ко је у Скупштину Србије уносио спремљене костиме (зналачки сашивене робијашке униформе) да би их само показивао за говорницом и претио политичким противницима, неко ко је подржавао поливање водом за говорницом (замена за гађање тортама у старим добрим немим комедијама), духовита довикивања са посланичких места у скупштини (као у неким јефтиним кабареима), физичке обрачуне са обезбеђењем у покушајима да спрече физичко изношење свог вољеног вође који неће да ослободи говорницу у Скупштини (знате већ како изгледају оне урнебесне неме комедије са великим општим тучама и гужвама на самом крају)...

И сад ти остани нормалан и храбар, и веруј им, када тако отужно лоше глуме, и чик да се насмејеш, ако смеш! Режисер им је објаснио да им је ово животна улога сада, и да се морају потрудити да избришу осмех са лица Србије! Режисер им је објаснио, да му је доста било подсмевања и понижавања од стране народа Србије. Никада нам неће заборавити пркос на мостовима, ругалице о срушеном невидљивом авиону, одсуство страха од било какве физичке надмоћи, храбро подношење свих невоља које су нам здушно сервирали, попут санкција, спречавања државне фудбалске репрезентације после успешних квалификација да наступи на фудбалском првенству, забране путовања, и свих могућих понижења, итд...

13

Antisrpsko zagaivawe... на овој манифестацији присуствује и мноштво људи који се не одају пошастима које су током задње две деценије постале њено обележје. Међутим, чак и ако узмемо у обзир такву претпоставку по којој нема битне разлике у атмосфери између Гуче и других забава за широке народне масе, односни сабор ипак јесте посебно проблематичан, јер се овој популарној манифестацији већ увелико придаје карактер некаквог српског „бренда” и патриотског скупа, који би требао да буде контраст мондијалистичком „Егзиту” и који представља нешто „аутентично национално” односно српско.

Отуда је и мноштво посетилаца и учесника Сабора у Гучи окићено српским шајкачама, кокардама и осталим националним обележјима, што говори о њиховом доживљају читаве манифестације. Међутим, реална слика данашњег Драгачевског сабора скоро уопште не одговара таквим епитетима, јер је исти током времена попримио мноштво ружних одлика духовног и културног срозавања савременог српског човека. Наиме, од једне лепо замишљене и првих деценија лепо спровођене националне манифестације, дошло се до наказног комерцијалног кича, у коме изворне и хармоничне народне мелодије све више замењују разуздани бреговићевски тонови, који подстичу масовно оргијање уз трошење новца и алкохола у великим количинама.

Што је поражавајуће, паразитски капиталистички несој, који подстиче такву атмосферу и који негује ту псеудосрпску музику, зарађујући од ње, представља сва ова наказна обележја савремених гучанских сабора као нешто што је Србима „у крви”, и што је „лепо” и „пожељно”. А та музика не само да нема никакве везе са аутентичним српским духом и културом већ их компромитује, срозавајући Драгачевски сабор и првобитну позитивну репутацију ове манифестације на најпримитивнији ниво. Тужно је што је актуелно културолошко турчење српског народа, данас у многим сферама израженије него у време турске окупације, а најгоре је што ни многи „велики националисти” не дижу глас против тога него и сами пониру у туђинску и ванзаветну каљугу, попут „саборске” параде кича и пијанства у Гучи.

Стога, све српске родољубе позивамо на бојкот овакве комерцијалне и наказне манифестације, све док се она користи као полигон за подстицање разних врста деструктивног понашања, уз промоцију туђинских уплива који се као кукавичје јаје подмећу Србима као нешто што је наводно наше, а заправо је реч о стварима безвредним, штетним и наказним, за које у будућој Србији не сме бити места. И. Средојевић

12

©trbac: Srbiji interes Srba u drugom planu Direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo ©trbac upozorava da je zvaniËni Beograd interes srpskog naroda u Hrvatskoj podredio dobrosusjedskim odnosima sa Zagrebom i ocjewuje da je reagovawe u vezi s nedavnim deπavawima zbog Êirilice moralo biti æeπÊe i konkretnije. ©trbac poruËuje da Beograd mora biti svjesniji da se dobrosusjedski i dobri dræavni odnosi sa Zagrebom ne mogu graditi na πtetu srpskog naroda koji æivi na teritoriji te zemqe. On je za Srnu ukazao da je napad na Êirilicu mnogo viπe od napada na pismo srpskog naroda, odnosno da je to napad na sam narod.

"Nije to napad na Êirilicu. To je etniËko ËiπÊewe. Tiho etniËko ËiπÊewe preostalih Srba sa tih prostora", upozorava ©trbac.

On naglaπava da u Ustavu Srbije stoji da je ona duæna da brine o svim Srbima u svijetu, posebno u regionu, i dodao da je reagovawe u vezi sa napadom na Êirilicu, odnosno Srbe, moralo biti æeπÊe.

"Ja nisam diplomata, ali znam da reagovawe diplomatije moæe biti blago, æestoko i æeπÊe. Iz Beograda gotovo da nije bilo reagovawa. Nije bilo povlaËewa diplomata, nije bilo prekida odnosa. A napadnuti su Srbi u regionu", opomenuo je ©trbac.

On je naglasio da nije zagovornik toga da srpski tenkovi idu u Hrvatsku i stave se u odbranu naroda, niti Srbi na ovaj naËin da traæe povratak svoje teritorije, nego da se naprosto traæi zaπtita preostalih Srba sredstvima koje poznaje zvaniËna diplomatija.

"Ovdje se mnogo viπe paæwe posvetilo jednom sportskom dogaaju, utakmici Srbije i Hrvatske, nego dogaajima u vezi sa pismom, πto je apsurdno", ocjewuje ©trbac.

On smatra da bi najlogiËnije i najispravnije bilo da je utakmica otkazana i na taj naËin iskazano nacionalno dostojanstvo i bar neka vrsta protesta protiv napada na Êirilicu i Srbe u Hrvatskoj.

"Umjesto da otkaæu utakmicu, u Beogradu su ugostili plejadu hrvatskih funkcionera, i Ëak dozvolili da Zdravko MamiÊ, izvrπni direktor FK Dinamo, koji je poznat po nacionalistiËkim ispadima, provocira sve na 'Marakani' i da mu Ëak Srbi skandiraju", zakquËio je ©trbac.

9.9.2013.

SRNA

Iskra 1. oktobar 2013.

STROS-KAN, SAVETNIK U VLADI SRBIJE - ©MINKA, ALIBI ILI LOBISTA? Savetnik svetskog imena bez Ëarobnog πtapiÊa. Stros-Kana struËwaci vide ili kao ukras rekonstruisane vlade; ili kao Ëoveka koji Êe svojim autoritetom savetovati neophodne rezove; ili kao lobistu za interese Srbije.

Dominik Stros-Kan, kako je rekao u Beogradu, nema Ëarobni πtapiÊ. I da ima, teπko da bi wime brzo mogao da dovede u red ekonomiju koja grca u deficitima, gde je svaka treÊa osoba nezaposlena, ima viπe penzionera nego zaposlenih, a oni sreÊnici koji rade zarauju 400 evra u proseku.

Kako za DW kaæe Biqana StepanoviÊ, urednica „Nove ekonomije”, Stros-Kan ne moæe da izmisli neπto πto veÊ nije izmiπqeno u ekonomskoj nauci. „Ne znam koliko Stros-Kan moæe da pomogne, ali sigurno ne moæe da odmogne”, kaæe StepanoviÊeva.

Od novog savetnika treba oËekivati poznata reπewa iza kojih Êe sada stajati wegov velikih autoritet i jake reference, smatra profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Mihailo Crnobrwa. On veruje da za tri meseca, tokom kojih Êe raditi pro bono, Stros-Kan moæe i mora da stekne uvid i izae sa osnovnim planom. BiÊe tu reπewa koja se tiËu rasta ali pre svega uπtede koje je godinama savetovao MMF, a koje se odnose na smawewe nepotrebnih troπkova. „Kao Ëovek koji se πkolovao u inostranstvu, nemam niπta protiv strane pameti. Ali kod nas nije problem nedostatka kvalitetnih ekonomista pogledajte samo Fiskalni savet u kojem sede sve sjajni ekonomisti. Kod nas je problem implementacija, a savetnici ne mogu da implementiraju, nego samo da savetuju. Ostaje pitawe koliko Êe vlada biti spremna i sposobna za implementaciju onoga πto Stros-Kan bude predloæio”, kaæe Crnobrwa.

Tri viewa Stros-Kana Poznavaoci prilika dolazak Stros-Kana vide uglavnom na tri naËina - kao puku πminku u rekonstrukciji vlade u kojoj sada sede i direktor filharmonije, i najboqi vaterpolista sveta, i vunderkind sa Jela, pa eto, i proslavqeni svetski ekonomista Stros-Kan; „On nije nasuπna potreba”, kaæe Crnobrwa. „To je politiËka igra i predstavqawe vlade u najboqem moguÊem svetlu da bi biraËi videli kako vlast brine o narodu, kako oni koje imamo nisu dovoqno dobri i kako naπa vlast traæi najboqe.”

Drugi, poput Biqane StepanoviÊ, veruju da je bivπi πef MMF-a „kiπobran” za nepopularne, ali neophodne mere koje slede. On bi u tom smislu mogao da bude neka vrsta telohraniteqa, pre svega mladom ministru finansija Lazaru KrstiÊu koji je naiπao na zid Jovana KrkobabiÊa. „Jedno je ako KrstiÊ kaæe da neπto mora da se uradi - on Êe odmah biti dezavuisan kao mlad i neiskusan, i tu bi bilo napada ne samo iz opozicije nego i iz same vladajuÊe koalicije. Ali kada doe Dominik Stros-Kan koji je bio predsednik MMF-a, koji bi

Iskra 1. oktobar 2013.

bio predsednik Francuske da nije imao privatnu aferu, Ëovek koji nepobitno zna ekonomiju - onda on moæe politiËki da pomogne VuËiÊu i da posluæi kao alibi za nepopularne mere. Teπko da Êe neko moÊi da kaæe da ni Stros-Kan ne zna ekonomiju”, smatra StepanoviÊeva.

TreÊe moguÊe tumaËewe Stros-Kana je viewe wega kao Ëoveka sa podebqim telefonskim imenikom i jakim vezama u svetu. Biqana StepanoviÊ meutim podseÊa da on nije zvaniËno angaæovan kao lobista Srbije, nego kao savetnik, „pa je pitawe koliko Êe hteti da koristi svoje kontakte”. Mihailo Crnobrwa smatra da Êe, bez obzira na svoju zvaniËnu funkciju, Stros-Kan biti koristan i za povezivawe Srbije sa stranim agencijama i pojedinim vladama.

Wegovom ugledu, smatra Crnobrwa, nisu previπe naπkodile seksualne afere. Sa sobaricom wujorπkog hotela nekako se nagodio, ali ga sledeÊe godine verovatno Ëeka suewe u domovini zbog navodnog organizovawa bunga-bunga æurki berluskonijevskog tipa i podvoewa devojaka. „Nemam utisak da je wegov imix mnogo propao, osim πto je uniπten kao politiËki kandidat. U Francuskoj je maltene nobles imati πvalerku. Nije wegov seksualni prekrπaj toliki kolikim ga predstavqaju Amerikanci koji su, znamo, prvaci sveta u duplim standardima”, kaæe ovaj ekonomista.

Stros-Kan spasava Srbiju Ko Êe to da plati? Stros-Kan je kao savetnik angaæovan u viπe firmi, pa je i pitawe koliko Êe vremena posvetiti Srbiji. Crnobrwa misli da Êe biti po sistemu „koliko para toliko muzike”, a i daqe je nejasno ko Êe tu muziku da plati. ©kakqivo bi bilo, kaæe profesor, da savetnik vlade zarauje dvadesetak hiqada evra meseËno iz buxeta, dok ministri imaju oko hiqadu evra. „To bi bili dvostruki standardi zapoπqavawa, koje bi nalogodavci teπko mogli da objasne.” Kao moguÊa opcija pomiwu se i privatni finansijeri.

Upravo se to ne dopada Biqani StepanoviÊ koja tvrdi da savetnika dræave mora da plaÊa dræava iz buxeta. „Demagogija je da Srbija nema para za Stros-Kana. Viπe vredi jedan Ëovek koji zna posao i ima svetske kontakte. Wega moæete da plaÊate i 20.000 ili 30.000 evra. On vam je vredniji od silnih Ëinovnika, wihovih sluæbenih automobila, vozaËa, sekretarica, raznih agencija i qudi za koje uopπte ne znamo πta rade, a samo znamo da su nam troπak”, zakquËuje Biqana StepanoviÊ. Ona takoe kao Ëistu demagogiju vidi i izjavu samog Stros-Kana da je doπao jer voli Srbiju. „U takvu vrstu motivacije ne verujem”, kaæe naπa sagovornica.

DW (Deutsche Welle) 19.9. 2013.

Nemawa RujeviÊ (Podvukla - Iskra)

21

Aleksandar VuËiÊ... svetu voli. Navodno, zna on svoj narod. Ispada tako da mu najveÊa opasnost preti upravo od wegovog naroda. Kakva blamaæa! Kakva glupost politiËara koji je izgubio kompas. Ne preti tebi, ËoveËe, opasnost od tvog naroda, nego tebi preti opasnost od tih koji te okruæuju, sa kojima si napravio koalicije, koje viaπ svakoga dana i koji rade protiv tebe. To su tvoji najveÊi neprijateqi. NauËi neπto iz savremene istorije.

Tvrdwa da mu se æuri da uradi za Srbiju πto viπe da bi je modernizovao i da tako ostane upamÊen u narednih dve decenije je potpuno smeπna. Æurba potiËe od naloga koje dobija od Velikog Brata. Viπe od sto godina niko nije uspeo da reπi pitawe Kosmeta. AV to hoÊe da reπi za nekoliko meseci. To nije normalno. To se ne moæe nikakvom brzinom reπiti. Treba ostaviti da vreme reπava te probleme. Pogotovo Srbija danas nije u stawu da reπava taj vaæan nacionalni problem, jer se nalazi u najgoroj situaciji od nastanka. Okupirani smo iznutra i optuæeni pred svetom za genocid, gubimo teritorije i narod, smawujemo se i nestajemo, uniπten je moral i obesmiπqeno svaka Ëestitost, pa nije dobro vreme za reπavawe kosmetskog problema.

AV to neÊe da razume, jer se dodvorava administraciji Velikog Brata i pokazuje da je dorastao da ispuni sve wihove naloge. Suπtina je da niπta nije reπeno. Odnosno, da je nezavisna dræava Kosovo priznato od strane reæima u Beogradu, da su Srbi na Kosmetu prodati i da postoji opasnost novog egzodusa naπeg naroda. To je politika AV i wegovih pajtaπa.

Ne mogu da razumem da neko, ko ima svoju porodicu, ima hrabrosti da stavi potpis na briselski sporazum i da potvrdi planiranu izdaju.

Zar se ne plaπe kosovskog mita? Zar se ne plaπe srpske krvi koja je vekovima lila na Kosovu? Zar se ne plaπe osvete kosovskih zavetnika? Zar se ne plaπe predawa o izdaji svete srpske zemqe?

NeÊe Aleksandar VuËiÊ ostati upamÊen kao modernizator Srbije, jer to on uistinu nije, nego Êe ostati upamÊen kao izdajnik koji je radio protiv interesa svoje dræave i nacije. To muËi Alekandra VuËiÊa. To je wegov glavni problem. Laskawe medija i aplauzi podanika ne mogu da prikriju ovu istinu o izdaji. Ni nepromiπqena priËa o ærtvovawu mu neÊe pomoÊi da izbriπe istorijsku istinu o veleizdaji.

Na kraju, Srbiji ne trebaju ovakvi politiËari. Srbija je umorna od ovakvih slepih lidera.

Video sam Koraksovu karikaturu, gde slepi voa AV, kao kod DomanoviÊa, vodi svoj narod u provaliju. To moramo zaustaviti. Tako Êemo spasiti i Srbiju i ostraπÊenog Aleksandra VuËiÊa.

Sajt: <dragas.biz>, 8.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

22

Branko DRAGA©

Vlada zaduæila Srbiju za pet milijardi evra Do kraja prve polovine ove godine DaËiÊev kabinet zaduæio je Srbiju za novih 3,5 milijardi evra, a poπto smo veÊ u septembru sva je prilika da je to zaduæewe znatno veÊe. Vlada Srbije najavquje nove kredite. Sav novac koji je Srbija uzela iz kredita otiπao je na otplatu veÊ postojeÊih dugova i popuwavawe rupa u buxetu. Na proizvodwu i infrastrukturu gotovo da nije otiπao ni evro.

- Srbija je u opasnoj situaciji jer u naredne tri godine moramo da obezbedimo neverovatnih 13,5 milijardi evra samo na ime otplate glavnice i kamata. To je ogroman novac i stoga moramo daqe da se zaduæujemo. Kredite je lako uzeti, a avolski teπko vratiti - kaæe za "Vesti" Mlaen KovaËeviÊ, ekonomista.

Istina je da je od svih lokalnih vlasti u Srbiji Beograd najzaduæeniji. Posle wega slede Vojvodina, Novi Sad, Kragujevac i Niπ. Dugovawa prestonice uËestvuju sa 57,5 odsto u strukturi celokupnog duga lokalnih samouprava. Stawe duga po glavi stanovnika Beograda je oko 250 evra.

Vicepremijer Aleksandar VuËiÊ najavio je da Êe Srbija uzeti novi kredit od Ujediwenih Arapskih Emirata, i to oko dve do tri milijarde dolara, navodno po veoma povoqnoj kamatnoj stopi od 0,5 do jedan odsto. To ekonomistima ne miriπe na dobro jer niko ne daje povoqne kredite tek tako.

- Ako vam neko nudi kredit po kamatnoj stopi od 0,5 do jedan odsto onda je to Ëudno jer je cena kredita danas po kamatnoj stopi πest do sedam odsto. Nama kredit treba jer moramo da servisiramo dug. Nema dilema da moramo da se zaduæujemo, ali ako nam Emirati daju zajam po tim uslovima onda se tu krije joπ neπto πto Êemo tek saznati - smatra Milan ∆ulibrk, ekonomski analitiËar.

- Srbija je prezaduæena zemqa: javni dug je premaπio 19 milijardi evra, a niko ne brine πta Êe biti sa naπom decom i unucima koji Êe morati da vrate kredite. Postali smo narkomanski zavisni od zajmova i ponaπamo se u stilu "dok sam na vlasti uzmi sve πta ti æivot pruæa". Nema logike da neko daje olako jeftine kredite, a da nema neki interes. Profesor KovaËeviÊ smatra da je tajna veÊ otkrivena: Srbija je veÊ poËela da rasprodaje zemqu Arapima.

- Prodaju Arapima zemqu, i to pod firmom "prodaje poqoprivrednih kombinata", jer po naπem zakonu ne moæete prodati zemqu strancima. Dakle Arapi Êe dati kredit po povoqnoj stopi, ali u zamenu za povoqnu kupovinu plodne zemqe. To dakle nije povoqan kredit. Upozorava da bi se moglo desiti da budemo u sopstvenoj zemqi najamni radnici, a da neko drugi, u ovom sluËaju Arapi, ubirati kajmak. Na delu je Ëista demagogija, jer se narodu plasira priËa o toboæ jeftinim kreditima, a s druge strane prodaje se zemqa strancima mada to zakon ne dozvoqava - zakquËuje dr KovaËeviÊ.

Ministar finansija Lazar KrstiÊ pripremaju emisiju meunarodnih obveznica kojima bi se dræava zaduæila za joπ milijardu dolara.

Glavni razlog jeste taj πto u buxetu ima para samo do kraja oktobra za redovno funkcionisawe dræave. (SIM, 17.9.2013)

Iskra 1. oktobar 2013.

АНТИСРПСКО ЗАГАЂИВАЊЕ НАРОДНЕ КУЛТУРЕ

Словесност - односно духовно-културна димензија човека и одраз његове боголикости, одувек је представљала суштину човечности која је људски сој одликовала у односу на друга жива бића. Наиме, осим економско-материјалне потребе за физичким опстанком, човек је од искона задојен и насушно потребном тежњом ка смислу, односно ка испуњавању живота културним и духовним садржајима. Они су пак, потребни човеку ништа мање од хране, пића или дисања. А култура као једна таква животно важна појава, изворно настаје као народна односно национална култура, јер она и није могла настати мимо заједнице људи који су језиком, крвном везом и територијом међусобно упућени једни на друге. Демократска мондијлизација и глоблизација, својим процесима свемешања и надирућим таласима, већ одавно кидишу на народни дух као органски темељ културе, те су последње деценије протеклог века, као и почетак актуелног, поприште једне глобалне псеудокултуре која на развалинама националних идентитета настаје у међупростору медијског брлога, а по нотама крупног капитала. Јер интерес крупног капитала увек је био и остао тежња за необузданим богаћењем, при чему су се природно наслеђене претпоставке попут вере и нације, увек нaлазиле као препреке. Јер за разлику од хедонистичко-материјалистичке модерне културе која настаје свеопштим мешањем, изворна култура која је скопчана са вером и нацијом, прожета је народним законима живота, и она својим стваралачким смерницама човека упућује на непролазне вредности.

Насупрот томе, бездушна рекламаторска капиталистичка „култура” заснована на подстицању најнижих људских порива, а зарад претварања људи у бесловесне потрошаче. Данас у времену мондијалистичке окупације, не можемо се отети утиску да се аутентична национална култура свела на мала острва окружена туђинским морем либерал-капитализма и његових културних отрова. Борба између ове две стихије, иако нема политичку димензију и јасну видљивост, непобитно постоји, а њено поприште јесте срце сваког родољубивог човека. А као посебан и лукав вид борбе против националне културе, јесте покушај да се туђинска култура представи као домаћа и изворна, што је чест покушај у савременој Србији. То нас доводи до анализе једне популарне и традиционалне манифестације у Србији, којој се неретко придаје национална етикета. Сабор у Гучи кроз деценије - од српске културе до антисрпског кича

Драгачевски сабор трубача у Гучи, који је протеклог лета одржан по педесет и трећи пут, Iskra 1. oktobar 2013.

представља најпопуларнији вашар, или боље рећи забавно-комерцијалну манифестацију данашње Србије. Својеврстан феномен, који неки доживљавају као „добру журку” и сјајан мамац за туристе, док га неки посматрају као параду баханалија, шунда и кича.

Међутим, изворна манифестација гучанског сабора, још од његовог првог издања 1961. године, почела је током времена да стиче репутацију једног квалитетног културног догађаја у виду фестивала фолклора и народног стваралаштва. Природно, он настаје у драгачевском крају, у данашњој западној Србији која је и била средиште развоја српске трубачке народне музике, почев од средине деветнаестог века. Међутим, од једног прикладног културног и националног догађаја, временом је у Гучи настало нешто поприлично другачије. Наиме, Сабор у Гучи данас је најмасовнија забавна манифестација у Србији, коју сваке године посети неколико стотина хиљада људи из земље и иностранства, на којој се потроши много новца, испију хектолитри алкохолних пића, који затим проузрокују и знатан број саобраћајних несрећа. Такође, током последње две деценије сабора, српску трубачку музику све више замењује циганска псеудомузика, која нема никакав корен у српској традицији и уз коју мноштво посетилаца подгрева и буди у себи животињску стихију, предавајући се најнижим нагонима и понирући у свеопшти кич и баханалије.

Свакако, овај фестивал од стране различитих групација људи има и различлит доживљај. За мондијалистичке антисрпске екстремисте, Гуча је доказ наводног српског примитивизма, а за већину људи у Србији, пре свега младих, фестивал у Гучи је само једна у низу прилика за „добар провод”. За неке „националисте” ова манифестације је вид „србовања”, док су правим националистима крајње саблажњујући мрски звуци псеудонародних тонова, уз ритмове турског трбушног плеса, пијанчења и бауљања са кокардом на глави и крстом око врата. Као што рекосмо, овакве појаве баханалија и скрнављења српског војничког и православног знамења, на жалост, из године у годину све су присутније на Драгачевском сабору. Ипак, истини за вољу, треба рећи да данашњи многобројни посетиоци овог сабора, представљају у суштини један пресек данашњег српског друштва. Стога, можда у Гучи и нема деструктивног понашања у већем проценту него на другим масовним догађајима, попут рок концерата или пивских фестивала. У том смислу, данашњи Драгачевски сабор вероватно није нешто што бисмо свеукупно гледано могли оценити као авангарду разврата и разузданости, јер

11

Eskquivel Obami...

Stav o... (sa str 10)

promiËu mir. Sirijski narod, kao i svaki drugi, ima pravo na samoodreewe i vlastito definirawe demokratskog procesa, a mi bismo im u tome trebali pomagati kada zatraæe naπu pomoÊ.

Obama, Vaπa zemqa nema ni moralni autoritet, ni legitimitet, niti pravnu osnovu za napad na Siriju ili bilo koju drugu dræavu.

NaroËito ako uzmemo u obzir da ste ubili 220,000 qudi u Japanu bacivπi bombe masovnog uniπtewa.

Niti jedan zastupnik u ameriËkom Kongresu ne moæe legitimizirati, ono πto ne moæe imati legitimitet, niti ozakoniti ono πto je protuzakonito. To je naroËito toËno ako uzmemo u obzir izjavu koju je prije nekoliko dana dao bivπi ameriËki predsjednik Jimmy Carter: „SAD nema funkcionalnu demokraciju”.

Vaπe ilegalno prisluπkivawe ameriËkog naroda oËito nije imalo utjecaja, jer anketa Reutersa pokazuje kako se 60% stanovnika protivi Vaπem planu invazije (op.a. samo 9% podræava plan napada).

Zato Êu Vas pitati ovo gospodine Obama, Ëije naredbe Vi sluπate?

Vaπa Vlada postala je opasnost za meunarodnu ravnoteæu kao i za stanovnike SAD-a. Postali ste zemqa koja se ne moæe suzdræati od izvoza smrti kako biste saËuvali svoju moÊ i ekonomiju. No mi Vam se neÊemo prestati opirati.

Bio sam u Iraku nakon ameriËkog bombardirawa 90-ih, prije invazije koja je sruπila Sadama. Vidio sam kako navodeÊa raketa pogaa konvoj izbjeglica, æena i djece. Vi ste ih nazvali „kolateralnim ærtvama”.

Narodi poruËuju DOSTA! Dosta je ratova.

Qudskost poziva na Mir i pravo na æivot u slobodi. Narodi æele zasukati svoje maËeve i jedini naËin da se to postigne je razoruæawe svijesti.

Gospodine Obama, nemojte zaboraviti kako Êemo æeti plodove koje sijemo. Svako qudsko biÊe trebalo bi sijati humanost i mir, naroËito oni koji imaju Nobelovu nagradu za mir.

Nadam se da neÊete „san o bratstvu” kojeg je imao Martin Luter King pretvoriti u noÊnu moru za narode i qudski rod.

Uz poπtovawe, Mir i Dobro Adolfo Piorez Esquivel 9.9. 2013.

(Podvukla - Iskra)

10

Sajt: Advance.hr

uzroËno poslediËna veza prethodna dva naslva:

Leonid IVA©OV, ruski vojni diplomata

AMERIKA POSTAJE GLOBALNI BANDIT

Srbija o Siriji posle stava EU Ukoliko bih upotrebila reË idiot, smatram da bih uvredila idiote opisujuÊi ministra inostranih poslova, verovatno najnesposobnijeg od svih svojih prethodnika. Trud zapadnih posluπnika na vlasti da dovedu nekog koji bi odgovarao kriterijumima koje ispuwava Ivan MrkiÊ je neprikosnoven, kopajuÊi raku celoj Srbiji wen grobar Tomislav NikoliÊ je odabrao dakle savrπenog kolegu da to isto uËini sa zemqama Ëije nam partnerstvo moæe doneti samo boqitak i prosperitet ali uz naπu podrπku wihovim sadaπwim stavovima.

Na æalost kao πto Vlada Srbije nema moguÊnosti da sama donosi odluke πto se tiËe unutraπwe politike zemqe, daleko mawe sme sama i bez pitawa zapadnih nalogodavaca sme da zauzme stav po pitawu nekih πirih razmera, u ovom sluËaju da se pridruæi ostatku sveta u pruæi podrπku sirijskom predsedniku u wegovoj borbi protiv istih okupatora protiv kojih smo se i mi borili i i daqe borimo.

Jedan prijateq nakon Ëitawa ove MrkiÊeve izjave, konstatovao je da mu je potreban prevodilac „vrlo neobiËnog” diplomatskog govora. Jasno govoreÊi da Srbija bez zvaniËnog, pisanog stava Evropske unije, kao Ëlanica u fazi potencijalnog prikquËewa, nema svoj stav dok ne dobije direktive iz Brisela, on veli kako se gnuπa hemijskog oruæja ni pod razno ne pomiπqajuÊi da se ista takva propaganda sprovodila i tokom agresije nad Srbijom. „Ja znam oseÊawa naπeg naroda kada su u pitawu sankcije i bombardovawe, ali situacija danas u Siriji i situacija u Srbiji 1999. godine su dramatiËno razliËite i takva vrsta poreewa ne stoji, iz istorijskih, geografskih i ËiweniËnih razloga”, konstatovao je MrkiÊ.

Dakle, i pored saznawa da su teroristi koji se u Siriji bore protiv Asadovog reæima skupqaju s koca i konopca, i da se Asad bori da saËuva svoju zemqu upravo od tih ratnika koji dolaze i sa Kosova i Metohije, Novog Pazara, Sarajeva, Makedonije, uglavnom ©iptara i takozvanih Boπwaka, MrkiÊ ne misli da ti vehabisti iπta loπe odlaskom u tuu zemqu i ratovawem za tue teritorije.

U tom sluËaju mi ne treba da oËekujemo da Êe Vlada Srbije sa ovakvim stavom, odnosno bez stava, moÊi iπta da uËini po pitawu vehabija i na ovdaπwim prostorima.

Srpski kulturni klub 10.9.2013.

Vesna VeizoviÊ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. oktobar 2013.

Pribliæava se bankrotstvu finansijsko-ekonomski sistem SAD

wime æele da izau iz sopstvene krize i da je prebace na Evropu.

Dobro je πto Amerikanci vide kako se svet reorganizuje. Kina, ©angajska organizacija za saradwu i grupa BRIKS polaæu temeqe novog sveta u kojem SAD neÊe dominirati.

Zbog toga Evropqani i ne æure da ugroze vlastite interese, uz izuzetak Olanda koji za to ima neke svoje - homoseksualne - razloge. Nije sluËajno Barozo, koji je u suπtini predsednik evropske vlade, izjavio da je konflikt neophodno regulisati politiËkim putem.

Istovremeno, NemaËka zahteva da joj se vrati weno zlato. A nema πta da se vrati.

AmeriËki dræavni dug je ogroman, veÊi od 17 biliona dolara. To je samo direktni dræavni dug, a postoje joπ i dugovi korporacija.

AmeriËki eksperti navode impozantnije sume ukupnog duga koje su daleko veÊe. A imaju SAD i mnoπtvo drugih problema. Na primer, umro je najveÊi industrijski centar Detroit - proizvodwa je prestala, ne grade se zgrade, grad je opustio, dolaze samo kloπari. Takva sudbina Ëeka joπ 450 ameriËkih gradova.

Elita SAD, pre svega finansijska, vidi samo jedan izlaz iz ove situacije - rat. Rat reπava probleme ameriËkih dugova. RaËunaju i da poveÊawem vojne proizvodwe mogu pokrenuti svoju ekonomiju. Na æalost, ali rat postaje neizbeæan.

Evropa odbija da uËestvuje u agresiji.

NemaËka, jasno je zbog Ëega. Ali, uvreeno je i konzervativno krilo britanskog parlamenta.

Amerikanci su u potpunosti prisvojili monetarne i zlatne rezerve Libije, a nisu ih podelili sa Velikom Britanijom koja je aktivno uËestvovala u libijskoj operaciji.

Generalno, za mene nije prihvatqivo da govorimo o velikom prijateqstvu izmeu Evrope i SAD, Ëak ni u okviru NATO. Kada sam nastupao u NATO i oπtro govorio o SAD (jednom sam Ëak naterao ameriËkog ministra da se potËini wihovom poslovniku), svaki put sam primeÊivao kako su se Francuzi, Nemci i Belgijanci radovali. A najviπe su se radovali Englezi.

I po tome je bilo jasno da su Amerikanci veÊ svima preko glave. Oni su svima stavili omËu oko vrata. Zato od Obame pravi novog firera.

Gledao sam kako se Olbrajtova iæivqava nad zapadnim ministrima inostranih poslova, kako Koen krπi sva pravila i kako ga viπe niko ne sluπa. Generalno, preterali su.

Amerikanci su i politiËki, i ekonomski konkurenti Evropi. Evropqani odliËno razumeju da je sirijski rat - ameriËki rat. Amerikanci

Iskra 1. oktobar 2013.

Zemqe Persijskog zaliva i Saudijska Arabija veÊ su se solidno istroπile. Ukupni troπkovi za stvarawe takozvane Slobodne sirijske armije i weno naoruæavawe gotovo da su premaπili 18 milijardi dolara. A na kraju: „duplo golo” - Baπar traje i do dan danas. Ukoliko on opstane, bez obzira na bilo Ëije æeqe, Asad Êe postati svearapski lider, a Sirija primer kako se brani nezavisnost.

Saudijci i mnoge zemqe u regionu razumeju da Êe se sutra suoËiti sa istim problema kao Egipat. Monarhije Êe jednostavno propasti. Zato se grËevito hvataju za Amerikance kao za posledwi spas i javno saopπtavaju da su spremne da finansiraju vojnu operaciju samo da bi sa dnevnog reda skinule sirijski primer.

A u igri je i πiitsko-sunitski problem.

Ukoliko Sirija opstane, to Êe znaËiti da Iran, kao najveÊi protivnik Saudijaca, Omana i Katara, neÊe biti sledeÊi objekat napada. Zato su monarhije spremne da se „otvore” da bi Ëak i povratile uloæeni novac i osigurale svoj reæime.

Amerikanci danas reπavaju joπ jedan za wih vaæan zadatak - to je uniπtewe posleratnog meunarodnog pravnog sistema bezbednosti.

Amerikanci imaju nameru da sebi potpuno razveæu ruke i postanu globalni bandit koji kaæwava i pqaËka kako mu se prohte, ne obaziruÊi se na Savet bezbednosti UN. Naravno, Rusija je bila duæna da generalno, do smrti, brani ulogu i funkciju Saveta bezbenosti UN. Na æalost, Rusija to nije uËinila.

A sve te izjave, pozivi na tolerantnost i razum, Ëime se do danas bavila naπa spoqna politika, nisu imali nikakvog uticaja na te nitkove. To je faπizam pomeπan sa liberalizmom, homoseksualizmom i agresivnom suπtinom krupnog kapitala.

Po svoj prilici, Obama i ne bi æeleo da se uvlaËi u novi rat. Meutim, ne moæeπ ubediti krupni kapital. Jer, ako nema rata, nema ni ekstraprofita u vojno-industrijskom sektoru. A takvi giganti kao πto su Boeing ili Lockheed odavno su na granici bankrotstva. Cene Êe skoËiti u nebo i omoguÊiti im da poprave svoje bilanse, o Ëemu sawaju i mnoge zemqe Persijskog zaliva.

(Kraj na str. 26/2)

23

NOVI USLOVI NEMAËKE ZA ULAZAK U EU SRBIJA DA SE ODREKNE DODIKA I RUSIJE NemaËka ne odustaje od ucena! Taman kad smo se ponadali da Êemo implementacijom Briselskog sporazuma ispuniti sve uslove za poËetak pregovora sa EU, uslovqavawe je nastavqeno!

Kako Naπe novine ekskluzivno saznaju u diplomatskim izvorima, u novom paketu uslova koje Berlin traæi od Beograda nalaze se, izmeu ostalog, i raskidawe Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, jednog od najjaËih aduta za privlaËewe stranih investitora, i potpisivawe ugovora o dobrosusedskim odnosima Beograda i Priπtine, πto bi praktiËno predstavqalo priznawe Kosova.

Kako istiËe naπ odliËno obaveπteni sagovornik, na listi nemaËkih zahteva nalazi se joπ i puπtawe niz vodu rukovodstva Republike Srpske i weno postepeno ukidawe, zatim potpuno uklawawe srpskih tzv. paralelnih institucija na severu Kosova do kraja godine.

Odluka Evropskog parlamenta o moguÊem uvoewu viza je deËja igra sa „paketom” koji je spremila NemaËka, najveÊi protivnik πirewa evropske porodice. Sa devet novih uslova ona podiæe lestvicu koju Srbija treba da preskoËi da bi poËela pregovore u januaru. Ona traæi da se do decembra potpuno ukinu srpske institucije, da se potpiπe ugovor o dobrosusedskim odnosima sa Kosovom, distancirawe od Milorada Dodika i Republike Srpske, ali i postepeno udaqavawe od Rusije, πto podrazumeva i odricawe od Sporazuma o slobodnoj trgovini - kaæe ovaj diplomata i dodaje da Êe NemaËka ove zahteve vrlo skoro isporuËiti srpskoj vlasti.

Profesor FPN Predrag SimiÊ upozorava da mere Evropskog parlamenta, ukquËujuÊi i eventualno aktivirawe viznog reæima, treba ozbiqno shvatiti. Oni koji su insistirali da se takva odredba napravi pre ili kasnije Êe insistirati i da se ona primeni. Prema Ëuvenom pozoriπnom teoretiËaru Stanislavskom, piπtoq koji ne opali u prvom Ëinu mora u posledwem. To je logika politike i bojim se da srpsko rukovodstvo mora da shvati da su iznenaewa vrlo moguÊa. Ako EU proceni da Srbija nije postupila po notama iz Brisela, u januaru nam buewe iz evropskog sna moæe biti veoma bolno - kaæe SimiÊ.

KquËni zahtevi NemaËke: 1) Potpuno ukidawe srpskih institucija na severu Kosova do decembra 2) Potpisivawe ugovora o dobrosusedskim odnosima Beograda i Priπtine 3) Distancirawe od rukovodstva Republike Srpske 4) UskraÊivawe pomoÊi RS kako bi doπlo do wenog postepenog gaπewa 5) Raskidawe Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom 6) Udaqavawe od Rusije i primena kaznenih mera EU prema ovoj zemqi 7) Pravosudna odgovornost za paqewe nemaËke

24

ambasade.

On dodaje da se juËe vratio iz Strazbura i da odande ne stiæu dobri signali.

-Tonovi koji dolaze iz Strazbura i Brisela govore da mnoge zemqe Srbiju ne vide u bliskoj buduÊnosti u EU. Ako je to tako, onda ne treba da nas iznenadi joπ neko uslovqavawe, poput ovog nemaËkog - kaæe profesor.

SliËno misli i Ëar –ore VukadinoviÊ.

politiËki

analiti-

- Uslovqavawe nikada nije ni prestalo, veÊ se samo mewao oblik i tajming. Teæina pritiska se pomerala od Haga prema Kosovu, a izvesno je da se neÊe zaobiÊi ni Republika Srpska ni Vojvodina. Taman se ispuni jedan uslov, pojavquje se drugi. To pokazuje da nas EU ne æeli kao normalnu dræavu veÊ kao koloniju - kaæe VukadinoviÊ za „Naπe”.

Vlast se, meutim, ne slaæe sa ovako oπtrim tonovima.

- U procesu evrointegracija sve moæe da bude crna taËka, pa i Kosovo, ali mi moramo to da predupredimo. Naπ zadatak je Evropa u Srbiji kaæe MiπËeviÊeva za Naπe.

S wom se slaæe i visoki funkcioner SNSa Zoran BabiÊ.

- Proces pregovora neÊe biti zaustavqen i vize sigurno neÊe biti uvedene. Mi treba da traæimo taËke spajawa sa EU, a ne udaqavawa i treba da nastavimo sa reformama - kaæe BabiÊ.

Opozicija misli drugaËije.

- Mera Evropskog parlamenta je velika opomena za vlast da nije uËinila mnogo na poboqπawu ekonomske, ali i politike smawewa azilanata - kaæe Vladimir TodoriÊ, Ëlan Predsedniπtva DS-a.

Milica VojiÊ MarkoviÊ iz DSS joπ je oπtrija: - Ako EU traæi od Srbije i odricawe od sporazuma sa Rusijom, onda nas ona vidi samo kao bazu za wihovu sirovinu, a r ne kao ravnopravnog partnera.

Vlade zemaqa EU razmatraju sadræinu okvira za pregovore o Ëlanstvu sa Srbijom, Ëiji je predlog u julu dostavila Evropska komisija, a oËekuje se da okvir bude usvojen „kasnije ove jeseni”. VeÊ 25. i 26. septembra poËeÊe „dubinsko snimawe” onoga πto je Srbija u svom zakonodavstvu usaglasila sa evropskim normama o vladavini prava, temeqnim slobodama i nezavisnosti pravosua.

Naπe Novie, 16.9.2013.

Otvoreno pismo jednog Nobelovca drugom u vezi Sirije:

ESQUIVEL OBAMI: SLU©AJTE KRIKOVE NARODA! Istaknuti argentinski borac za qudska prava, humanist, pisac i pacifist, Adolfo Piorez Esquivel, poslao je otvoreno pismo ameriËkom predsjedniku Baraku Obami po pitawu moguÊeg napada na Siriju. Esquivel, koji je kao i Obama dobio Nobelovu nagradu za mir (1980), pita se -kako Obama misli nastaviti „Kingov san” vojnom intervencijom protiv Sirije? U svom æestokom pismu istiËe kako SAD nemaju ni moralnu, legitimnu ni pravnu osnovu za napad na Siriju ili bilo koju drugu dræavu na svijetu.

Esquivel se 2011. æestoko protivio napadu na Libiju te je kasnije kritizirao operaciju u kojoj je ubijen Bin Laden istiËuÊi kako su ga SAD odluËili ubiti, a ne suditi mu, jer su se bojali kako bi Bin Laden mogao otkriti „neugodne informacije” o pozadini napada na Wujork 11/9 2011. „Ovaj dogaaj je bio savrπen povod za agresiju protiv Afganistana, Iraka i kasnije Libije”, rekao je te u jednom od svojih tekstova rekao kako su SAD „osovina zla”.

Adolfo Piorez Esquivel Baraku Obami, otvoreno pismo po pitawu Sirije Situacija u Siriji je predmet ozbiqne preokupacije i joπ jednom SAD, preuzimajuÊi ulogu svjetskog policajca, predlaæe napad na Siriju u ime „Slobode” i „Qudskih Prava”.

Vaπ prethodnik George W. Bush, u svom mesijanskom ludilu, prizvao je religijski fundamentalizam za pokretawe mesijanskih ratova u Afganistanu i Iraku. Rekao je kako je razgovarao s Bogom te kako mu je Bog rekao da napadne Irak, rekao je kako mu je Bog poslao poruku da „izvozi slobodu” diqem svijeta.

Vi ste govorili, povodom 50. obqetnice smrti veleËasnog Martina Lutera Kinga, takoer dobitnika Nobelove nagrade za mir, o tome kako treba kompletirati „San” kojeg je on ostavio na stolu, on koji je bio najznaËajnija manifestacija borbe za qudska prava protiv rasizma u prvoj demokraciji na svijetu koja je imala robove.

Martin Luther King bio je Ëovjek koji je dao svoj æivot za æivot, on je muËenik naπeg doba. Ubili su ga nakon Marπa na Washington jer je pozivao na graanski neposluh zbog imperijalistiËkog rata protiv naroda Vijetnama. Zar Vi zaista vjerujete u to kako vojna invazija drugog naroda moæe dovesti do realizacije Kingovog sna?

Naoruæavawe pobuwenika kako bi se dovelo do autorizacije NATO intervencije nije niπta novo za Vaπu zemqu i Vaπe saveznike.

Niti je novo da SAD predlaæe invaziju na druge zemqe optuæujuÊi ih da posjeduju oruæje za masovno uniπtewe, πto se u sluËaju Iraka pokazalo kao neistina.

Vaπa zemqa podupirala je reæim Sadama Husseina kada je upotrijebio kemijsko oruæje protiv Kurda i protiv Iranske Revolucije, i tada nije bilo govora o sankcijama jer u to vrijeme su Sadam i Irak bili Vaπi saveznici.

Ali sada predlaæete napad na Siriju bez da uopÊe znate rezultate istrage koju provode Ujediweni Narodi uz autorizaciju sirijskih vlasti. Nema sumwe da je uporaba kemijskog oruæja nemoralna i za svaku osudu, no Vaπa vlada nema moralni autoritet opravdavati intervenciju.

Generalni tajnik Ujediwenih Naroda, Ban Ki-moon, istaknuo je kako bi vojni napad na Siriju situaciju u toj zemqi joπ pogorπao.

Moja zemqa, Argentina, koja trenutaËno predsjeda VijeÊem Sigurnosti Ujediwenih Naroda, javno je istaknula kako se protivi intervenciji na Siriju, odbijajuÊi „sudjelovawe u novim smrtima”. Papa Frawo takoer je pozvao svijet da se ujedini u pokretu za mir te je 7. rujna organizirao dan molitve i posta protiv rata. »ak i Vaπ povijesni saveznik, Ujediweno Kraqevstvo, odbilo je (barem za sada) sudjelovati u invaziji.

Vaπa zemqa transformira „Arapsko ProqeÊe” u NATO pakao, pokreÊete ratove na Bliskom Istoku i paleæ u orkestraciji meunarodnih korporacija. Invaziju koju predlaæete dovesti Êe samo do joπ nasiqa i joπ smrti, kao i do destabilizacije Sirije i cijele regije. S kojim ciqem? Lucidni analitiËar, Robert Fisk, istaknuo je kako je pravi ciq Iran i odgaawe uspostave Palestinske dræave - nisu stotine mrtve djece razlog koji Vas vojno pokreÊe. U ovom trenutku kada je u Iranu demokratski izabrana umjerene vlada s kojom bi mogli krenuti u pregovore i rjeπewe aktualnih sukoba, politika koju Vi predlaæete bi mogla biti suicidalna.

Siriji je potrebno politiËko, a ne vojno rjeπewe. Meunarodna zajednica trebala bi podræati one druπtvene organizacije koje

Slaana VukaπinoviÊ Iskra 1. oktobar 2013.

Iskra 1. oktobar 2013.

9

`Suverena` i nezavisna Srbija Ëeka instrukcije EU za...

SAD utvruje svoj dominantan i manipulativan medijski uticaj

STAV O AGRESIJI NA SIRIJU U posledwe vreme stiËe se utisak da je javnost u Srbiji daleko viπe okupirana deπavawima u Siriji i na Bliskom Istoku nego onim πto se deπava kod kuÊe. ©iptarski izbori, strani savetnici i afere u policiji koje bi inaËe protresle druπtvene mreæe ostale su u senci moguÊeg sukoba svetskih razmera.

HoÊe li SAD ipak napasti Siriju ili Êe sve ostati na jalovim pretwama i indirektnom uËeπÊu kroz teroristiËka delovawa, odnosno politiËkim reËnikom „uvoewem demokratije”, i da li Êe ukoliko doe do napada sukob prerasti u TreÊi svetski rat, pitawe je koje nije samo u Srbiji aktuelno veÊ je nekoliko nedeqa unazad obiπlo ceo svet.

Po drugi put u istoriji, nakon rata u Vijetnamu Sjediwene AmeriËke Dræave naπle su se na jednoj strani u sukobu sa celim svetom, ukquËujuÊi i svoje graane koji veÊ dve nedeqe organizuju svakodnevne proteste protiv agresije u Siriji i optuæujuÊi Baraka Obamu i AmeriËki Kongres da su zapravo ratni zloËinci a ne mirotvorci kako pokuπavaju sebe predstaviti.

I pored neverovatnih moguÊnosti za manipulaciju javnim mwewem na globalnim nivoima, SAD je ovaj put pala pred sirijskim narodom, koji niti æeli, niti traæi da ga uranijumskim bombama spaπavaju Barak Obama i NATO od islamista iskupqenih iz celog sveta, teroristiËkih organizacija i xihad ratnika, od wihovog predsednika koji se upravo za svoj narod i bori.

Dakle baπ u trenucima kada je Ëak i Velika Britanija, takozvana mala Amerika, odustala od agresije u Siriji, istorijskim trenucima za ËoveËanstvo kada postoji velika verovatnoÊa da poniæena i bez maske pred celi svet kao istinski terorista bude iznesena upravo ta velika bolesna mrcina sa zapada, srpski politiËari umesto da krenu da razmiπqaju o buduÊnosti i buduÊoj politici predviajuÊi oËita deπavawa ili bar moguÊnosti, opet se stavqaju na stranu gubitnika i zatvaraju vrata svetlosti.

JuËe se u dnevnim listovima pojavilo nekoliko naslova, naizgled nepovezanih jedan sa drugim a opet vezanih i sa vrlo jasnom propagandnom porukom, vidqivom svakom paæqivom Ëitaocu.

Prvi naslov je glasio: „Obama uporedio situaciju Sirije sa Kosovom” NavodeÊi da mu je poznato koliko se

8

ameriËkog naroda protivi vojnoj intervenciji u Siriji, Obama je kazao da je sliËna atmosfera bila i meu Amerikancima devedestdevete, pred bombardovawe Srbije, ali da se kasnije pokazalo da je vojna agresija i zloËin nad Srbima isplatio.

I zaista imajuÊi u vidu da je najveÊi deo rudnog bogatstva na Kosovu i Metohiji u rukama Amerikanaca, pa da su i sami ©iptari samo jeftino i pokorno oruæje u rukama ovih zapadnih silexija i zloËinaca, zatim da je samo par godina kasnije kroz Srbiju protutwala demokratska vojska i da su i sada wihovi poltroni na vlasti, lov u Srbiji je bio isplativ.

SledeÊi naslov je glasio: „Na Srbe smo udarili uz dogovor sa Rusima, u Siriji smo sami” Naslov Ëija poruka nije stigla direktno iz zapadne kuhiwe, veÊ iz beogradskih kancelarija, a koja znaËi samo jedno: „Eto vam Srbi vaπih Rusa!”

Odnosno razlog i poslediËna veza sa treÊim naslovom, odnosno opravdawem stava koji Êe, izvesno je zauzeti Srbija po pitawu sirijskog problema. I pored toga πto smo na svojim leima osetili i oseÊamo zapadne mirotvorce, uvoewe obavezne demokratije i uveæen ameriËki sistem bezvrednosti, navodna naπa Vlada a zapravo wihovi posluπnici ne planiraju da osude teroristiËke planove Obame, i pored toga πto je to uËinio veÊi deo sveta i to razvijenog sveta, veÊ Ëeka konaËni stav Evropske unije po tom pitawu.

Naravno da su se oko drugog naslova utrkivali svi proevropski mediji da ga nabace oËima javnosti u Srbiji, zaboravivπi da pomenu da je Rusiju u vreme bombardovawa vodio upravo zapadni posluπnik, pijani Jeqcin koji je bio spreman da podræi i NATO agresiju na svoju zemqu da je bilo potrebe.

Takoe, ne trude se da naslove Ëija je poruka drugaËija i stav po pitawu sadaπwe situacije na Kosovu i Metohiji, predstave javnom mwewu u Srbiji i sa namerom zataπkavaju pomoÊ koju nam Rusija i Vladimir Putin upuÊuju. ©to, nikako nije Ëudno ako se ima u vidu da je Vlada Srbije spremnija da prizna nezavisnost Kosova daleko pre nego πto je to Rusija.

I konaËno treÊi naslov, kao πlag na tortu i (Kraj na str. 10/2)

Iskra 1. oktobar 2013.

MO∆ „MEKE” SILE U SRBIJI I NA BALKANU Medijski projekat koji se dræi u strogoj tajnosti trebalo bi da poËne s realizacijom poËetkom 2014. godine. Nije iskquËeno, kako saznajemo, da SreÊnu Novu 2014, poæele uposlenici sedme sile kanala N1 interaktivno iz televizijskih studija u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu.

O Ëemu je reË? Vrlo verovatno mnogima pomiwawe kanala N1 ne znaËi puno. Meutim kada bismo upotpunili ovaj podatak i podatkom da Êe N1 u saradwi sa CNN-om proizvoditi vesti iz regiona bivπe Jugoslavije - slika postaje potpunija. Pritom, toj slici nedostaje joπ malo kolorita koji moæemo da upotpunimo i informacijama da Êe generalni direktor ovog informativnog programa biti Brent Sedler nekadaπwi strani izveπtaË CNN i iz Beograda, a glavni finansijer Junajtid Grup (United Group, Ëiji je viπi savetnik nekadaπwi ameriËki Ambasador u Srbiji Kameron Manter) koji je najjaËa Pay TV platforma koja oko sebe okupqa SBB Telemaks iz Srbije kao i Telemaks iz BiH i Slovenije, Total TV, i joπ oko petnaest mawih firmi u veÊinskom vlasniπtvu investicionog fonda Mid Europa Partners i Evropske banke za obnovu i razvoj - EBRD. Dakle, radi se o medijskom projektu od izuzetne vaænosti. Prema najavama, informativni program kanala N1 moÊi Êe da prati oko 15 miliona gledalaca iz Srbije, Hrvatske i BiH. On Êe se emitovati ne samo iz tri glavna informativno televizijsko-produkcijska centra: Beograda, Zagreba i Sarajeva veÊ i iz drugih gradova oblasti koja je nekada pripadala SFRJ. Kako se saznaje iz pojedinih regionalnih medija, ti Êe „centri imati posebnu koordinaciju”.

Za veÊinu medijskih kuÊa bivπeg jugoslovenskog prostora, N1 predstavqa ozbiqnu konkurenciju Al-Xaziri koja je krenula s emitovawem programa krajem 2011. godine iz Sarajeva da bi ubrzo otvorila dopisniπtva iz Beograda, Zagreba, Qubqane, Skopqa i Priπtine. Al-Xazira Balkans, da podsetimo, deo je Al-Xazira mreæe u vlasniπtvu Qatar Media Corporation, postavqene prema modelu Cable News Network ili CNN (s obzirom da emituje 24 satni informativni program). Danas CNN moæe da se prati na engleskom jeziku u 212 zemaqa i regiona i ima svoje partnerske TV programe i kuÊe. KonaËno ova ameriËka medijska kompanija koju je osnovao Ted Tarner (sa sediπtem u Atlanti) danas ima ozbiqnu mreæu za distribuciju informacija od „znaËaja” za korporativnu Ameriku. Toliko ozbiqnu da su uposlenici ove medijske kuÊe svojevremeno prolazili kroz „obuke” PSYOPs (Psychological Operations) „inæewera” odgovornih za (pre)oblikovawe javnog mwewa u kriznim æariπtima kad god je situacija na terenu izlazila iz zadatih okvira korporativne zajednice. Uostalom, jedna od veÊih afera koja je potresala ovu uticajnu medijsku kuÊu desila se 1998. i 1999. godine kada je, po pisawu

Iskra 1. oktobar 2013. .

evropskih medija o dogaajima koji su iza scene CNN odreivale formu i sadræaj vesti i analiza, PSYOPs „program” bio obustavqen. Makar zvaniËno.

Tako, prema ugovoru CNN i N1 kako saznajemo CNN Êe (izmeu ostalog) obezbediti „konsultacije, obuku i operativnu podrπku kroz sve vidove proizvodwe vesti” jer za CNN je ovo projekat od izuzetnog znaËaja i drugi po redu od veÊih partnerskih programa CNN u Centralnoj i IstoËnoj Evropi posle ugovora sa bugarskom medijskom kuÊom News 7.

Prema prvim najavama srpskih medija iz marta ove godine, glavni i odgovorni konsultant Junajtid Grup, nekadaπwi ameriËki ambasador u Srbiji, Kameron Manter (2007-2009) upravo je angaæovan na visokoj poziciji savetnika u SBB-Telemaks Srbija „sa ciqem da ameriËki CNN doe na Balkan i otvori regionalnu televiziju”. I ne samo to. Prema pisawu istog dnevnog lista, Manter je u Srbiji trebalo da, uz dobijawe nacionalne frekvencije, obezbedi stimulisawe i „ubrzavawe procesa liberalizacije træiπta telekomunikacija, pre svega fiksne telefonije, gde SBB Telemaks Srbija oËekuje od od Telekoma preuzme veliki broj korisnika”. Kameron Manter bio je ameriËki Ambasador u Srbiji (20072009) nasledivπi Majkl Polta. Wegov mandat obeleæile su mnoge kontraverze koje su Ëesto izlazile iz tradicionalnog diplomatskog protokola. Godinu dana pre isteka mandata, SAD πaqu Mantera u Irak, na mesto vojno-politiËkog savetnika amabasadora SAD Kristofera Hila; zatim na mesto ambasadora u Pakistanu (2010-2012) sa kog odlazi zbog (kako se spekulisalo u stranim medijima) sukoba sa tadaπwom dræavnom sekretarkom Hilari Klinton. Treba posebno istaÊi da je Manter „sluæbovao” u Bonu (1995-1997), Pragu (1992-1995), Varπavi (1986-1988) bio je i Direktor za Centralnu, IstoËnu i Severnu Evropu pri Nacionalnom Savetu bezbednosti (National Security Council, 1999-2001), Direktor Severnoevropske inicijative (1998) i πef kancelarije za ratifikaciju proπirewa NATO-a (1997-1998).

Diplomata (i obaveπtajac) od karijere Kameron Manter tokom svojih sluæbovawa ostvario je znaËajna „poznanstva” koja Êe mu umnogome pomoÊi u realizaciji medijskog „projekta” emitovawa regionalnog informativnog programa kanala N1 sa ameriËkim CNN-om.

Direktor TV N1 biÊe Brent Sedler, srpskoj javnosti poznati izveπtaË CNN iz Beograda tokom devedesestih godina. Sedler je inaËe bio ratni izveπtaË iz viπe od 20 zemaqa. Jedan od znaËajnijih Sedlerovih medijskih zadataka bila je pozicija πefa dopisniπtva iz Bejruta. Oæewen je Êerkom Gordane AniËiÊ, nekadaπwe ambasadorke Savezne Republike Jugoslavije i funkcionera SPO-a u Siriji. Zapravo Gordana AniËiÊ je bila smeπtena u

25

MoÊ `meke`...

Amerika postje... (sa str. 23)

Damasku a wen diplomatski mandat se prostirao pored Sirije na Liban, Jordan i Palestinu. Wena Êerka, inaËe producent CNN u Beogradu je sredinom devedesetih upoznala Sedlera za koga se kasnije i udaje. Sedler je iskoristio svoje kontakte koje je ostvario tokom izveπtavawa za CNN iz Beograda i uπao u poslovne vode i „zajedno sa bivπim ministrom za informisawe (Savezne Republike Jugoslavije) i funkcionerom JUL-a Goranom MatiÊem i bivπim ameriËkima ambasadorom u Srbiji Vilijamom Montgomerijem formira „MSM & Associates”, odnosno „Montgomery Sadler Matic & associates”, u kojoj je pored MatiÊa, vlasnica (33 odsto) firme Lin Montgomeri, dok se 34 odsto vlasniπtva vodi na ime Sadlera”. Firma se bavi konsaltingom u oblasti spoqne trgovine i ulagawa. Sedler je roen 1950. godine u ManËesteru. Obrazovao se na Royal Masonic School for Boys, Harris College, Preston-u.

Diplomirao je na University of Central Lancashire (Journalism, Media and Communication). Radio je kao izveπtaË za Harrow Observer, Reading Evening Post, Southern Television, Westward Television. Godine 1981, radi za ITN odakle prelazi na CNN. Posledwih deset godina æiveo je i radio u Bejrutu.

Pored krupnog kapitala, vojno-industrijskih i naftnih korporacija, naruËilac rata protiv Sirije je i bankarski sistem koji ostvaruje ogroman profit ni iz Ëega - na dolarima bez pokriÊa.

Iako, mnogi medijski analitiËari CNN (ili N1) vide tek kao konkurenciju Al-Xaziri, priËa je (ipak) mnogo znaËajnija od „medijskog pokrivawa” dogaaja. S obzirom, na tek delove mozaika mreæe koju smo predstavili dolazak CNN na Balkan moæe da znaËi samo i jedino ozbiqnu nameru korporativne Amerike da u narednom periodu intezivira primenu „meke” sile koja Êe u vaænim politiËkim dogaajima koji nam slede imati zadatak da spinuje, prelama i oblikuje mwewe u korist i za svrhu ostvarewa ameriËkih korporativnih interesa. Kako nekad tako i sada, Balkan se svojim geostrateπkim poloæajem nanovo nameÊe kao zona opasno ukrπtenih interesa Istoka i Zapada. Ne treba nikako smetnuti s uma, da je reË o propagandnoj maπineriji koja se aktivira uvek u situacijama „uzbune” - kada bi se tenzije na spoqnopolitiËkom planu dovodile do usijawa. Qudi koji personifikuju poËetak rada CNN-a na Balkanu dobro su poznati srpskoj javnosti kao qudi koji su imali uticaja i veze, u i meu visokim nameπtenicima srpskog (i ne samo srpskog) rukovodstva i ne retko uticali na mnoge prelomne dogaaje na domaÊoj politiËkoj sceni. Ukoliko se pogleda malo daqe od Srbije i Balkana to su, takoe, qudi koji su u svojim biografijama u znatnom vremenskom periodu boravili na Bliskom Istoku dakle u zonama gde se, kao πto znamo, istorijski opasno (su)sreÊu IstoËna i Zapadna civilizacija. ta Êe u konaËnom zbiru biti rezultat opasnih (su)sretawa ova dva prema svojim specifiËnostima potpuno razliËita sveta - ostaje da se vidi.

Ako se to dogodi joπ i sa Sirijom, onda Êe elitama drugih dræava jednostavno biti opasno da sa nama imaju prijateqske odnose.

Za sada imamo vrlo ozbiqnu najavu da Êe brdoviti i (uvek) turbulentni Balkan nanovo zatresti svetsku politiËku scenu.

Probe za to su veÊ viene. Od Tunisa preko Bliskog Istoka pa sve do Kine - plamti ogroman pojas koji Êe præiti i Evropu, i Rusiju i Kinu.

Fond strateπke kulture 13.9.2013.

26

Marina Raguπ (Podvukla - Iskra)

Zato se od Obame pravi novi firer koji Êe zapoËeti TreÊi svetski rat.

Posledice rata biÊe teπke posebno za Rusiju.

Zemqe koje danas nama streme i spremne su da sa nama sarauju imaju pred sobom grozan primer.

Jugoslavija je æelela da bude sa nama uniπtili su tu dræavu i ubili wenog vou.

Sadam Husein je pokuπavao da sa nama ima prijateqske odnose, Sadama su obesili.

Gadafi nam je teæio, potpisivao sa nama ugovore, spremao se da kupuje oruæje - uniπtili su mu dræavu, a Gadafija raπËereËili.

Povrh svega, kuda Êe otiÊi Muslimanska braÊa kada ih potisnu iz Egipta? Gde Êe otiÊi bojovnici koji danas ratuju u Siriji?

Preko Turske pravo na naπ Kavkaz!

Treba imati u vidu da Êe posle Sirije Iran biti sledeÊi. Obavezno sledeÊi.

NaÊi Êe neko hemijsko oruæje ili Êe joπ neπto smisliti. Tada Êe nas Amerikanci potisnuti ne samo iz Mediterana, veÊ i sa Kaspijskog mora.

I Evropa Êe se loπe provesti. Amerikanci Êe masovno bombardovati sirijska komandna mesta i trupe, izbaciti iz stroja sistem PVO. To Êe biti podrπka banditima i plaÊenicima. U Siriji Êe poËeti nevieni pokoq.

Naravno da Êe qudi beæati iz zemqe, Ëak i u Evropu. Do Amerike niko od izbeglica neÊe stiÊi. Evropqani to dobro znaju. Turci takoe. Ne znam samo, da li su Erdogana zaplaπili ili potkupili. Ali, on mora da shvati da Êe Turska kroz nekoliko godina takoe biti pred pretwom graanskog rata.

Sajt: Vostok.rs, 9.9.2013.

Preveo Goran Πimpraga

Iskra 1. oktobar 2013.

Sirija: hemijsko oruæje i informaciona buka Vladimir Putin je po zavrπetku samita πefova dræava „velike dvadesetorice” u Petrogradu, na zavrπnoj konferenciji za πtampu izjavio da primena hemijskog oruæja predstavqa provokaciju militantnih pobuwenika. Ciq provokacije od strane banditskih formacija, koje na svim frontovima trpe poraze, jeste πto hitnije uvlaËewe spoqnih sila u sukob.

ali uopπte ne od strane vlasti u Siriji, o Ëemu trube po Ëitavom svetu, nego od strane onih bandita koji se mogu doËepati otrovnih materija posle svrgavawa zakonite vlasti od strane Amerikanaca.

I svi zapadni mediji o tome Êute. Kao πto Êute i o provokatorima iz redova islamskih fundamentalista, koji su se borili pod znamewima globalnog xihada.

U tome kako se nameÊe tema hemijskog oruæja i wegova hipotetiËka primena u Siriji 21. avgusta, namerno se meπaju dve stvari: 1) Informativna buka koja dezorjentiπe javnost 2) Ëiwenica da vojska Sirije poseduje bojne otrovne.

U Iraku je generalitet i okruæewe Sadama Huseina izdalo i prodalo vou, zahvaqujuÊi Ëemu su Amerikanci stavili iraËke bojne otrove pod svoju kontrolu joπ pre poËetka agresije. Tadaπwi komandant ameriËkog Centralnog komandovawa armijom, general Tomi Frenks, u intervjuu za Defense News (19.05.2003) pohvalio je pred poËetak rata „pripadnike specijalnih jedinica vojske SAD” koji su se infiltrirali na teritoriju Iraka i uz pomoÊ podmiÊivawa ubedili niz Huseinovih generala da ne ratuju i Ëak da se pismeno saglase da Êe raditi za Amerikance.

Danas ceo svet zna da nikakvo hemijsko, niti bilo kakvo drugo oruæje za masovno uniπtewe, nije pronaeno u Iraku. Zbog Ëega? Jer su dobro poznate Ëiwenice o postojawu bojnih otrova i wihovom koriπÊewu od strane Iraka, protiv, na primer Kurda. Ceo trik je u umeÊu zapadnih medija da vode informativni rat. Umetnost se ogleda u tome, da se na primer ukaæe na hemijsko oruæje na mestima gde ga uopπte nema ili da se javnosti sugeriπe da smatra da je hemijsko oruæje ono πto u stvarnosti nije. Ili da pozovu na razbuktavawe joπ jednog rata i da uz to dobiju Nobelovu nagradu za mir.

Svojevremeno su SAD aktivno podræavale reæim Sadama Huseina, gurnuvπi IraËane u rat protiv Irana koji je odneo viπe od milion æivota.

Sadamove bliske veze sa ameriËkim korporacijama, istim onim kojima je Buπ mlai posle invazije Iraka dao na otkup iraËki „naftni kolaË”, datiraju joπ od poËetka osamdesetih godina. Tada je Buπ stariji, kao πef CIE, isporuËivao Sadamu svakojako oruæje za rat protiv Irana, sve do hemijskog i bakterioloπkog.

AmeriËki senator Xon Mekejer je mnogo pre prvog Zalivskog rata objavio podatke da su Amerikanci isporuËili Sadamu izolovane kulture tularemije, antraksa i encefalitisa iz specijalnog kolektora u Rok Viliju (dræava Merilend).

Pored toga, veπte ruke specijalno odabranih 50 nauËnika, pomogle su Iraku da stvori sopstveno bioloπko oruæje. U to vreme najmodernije naoruæawe Bagdadu su, pored SAD, isporuËivale i Francuska, Engleska, NemaËka i Kina. Vaπington je uklawawem Iraka sa spiska „teroristiËkih dræava” omoguÊio izdaπne kredite toj zemqi. ©to se tiËe Sirije, to program stvarawa wenih bojnih otrova takoe nije tajna. On je pokrenut tokom sedamdesetih godina na osnovu lokalnih sirovina u regionu Damaska, na petrohemijskim postrojewima u Homsu, u Hami i Alepu (rejon Safira), uz aktivnu saradwu sa zapadnim firmama, uglavnom nemaËkim i fransuskim.

Program po sistemu dvojnih tehnologija. OdliËno to znaju oni koji danas lobiraju za rat protiv Sirije. I veoma se plaπe primene bojnih otrova,

Iskra 1. oktobar 2013.

Za razliku od IraËke armije, Sirijska armija kao i veÊina stanovnika Sirije, odluËna je da zaπtiti svoju vlast sa oruæjem u rukama. Upravo zato za zapadne agresore postoji velika verovatnoÊa da dogaaji u Siriji mogu poprimiti za wih neprijatan obrt, kada blagodareÊi ameriËkoj intervenciji, hemijsko oruæje zaista dospe u ruke islamistiËkih banditskih formacija. I ameriËki Jevreji koji guraju Obamu u rat, imaÊe sve osnove da strahuju da Êe tada tim oruæjem biti nanesen ne samo udar po invazionim snagama, nego i po Izraelu. A ameriËki Jevreji joπ nisu spremni da baπ sada ærtvuju Izrael.

Ne polazi im za rukom da kupe okruæewe Baπara Asada, kao nekada Sadama Huseina. Nema ni garancija da se hemijsko oruæje u sluËaju uniπtewa sirijske vrhuπke, neÊe naÊi u rukama bandita koje niko ne kontroliπe. Zbog toga se danas Vaπington ponaπa kao neki mangup, koji glasnije od svih vriπti: „Dræite lopova!” - pripisujuÊi vlastima Sirije zloËine koje su poËinili pobuwenici-provokatori sa platnog spiska CIE. To su prqavi naËini voewa rata, koje su Amerikanci veÊ odavno usvojili, joπ od vremena Hiroπime i Nagasakija. A od novijih primera, moæemo se prisetiti bombardovawa Jugoslavije „prqavim” bombama sa osiromaπenim uranijumom.

U nastalim vojno-politiËkim okolnostima, hemijsko oruæje koje poseduje armija Sirije, predstavqa efikasno oruæje koje zadræava agresiju. I sudbina Sirije danas ne zavisi od ameriËkih kongresmena sa svim wihovim sumwama povodom toga da li da udar po Siriji nanesu sada ili kasnije, nego zavisi od kohezije vojske i naroda Sirije oko svog rukovodstva...

SIM, 9.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

Nikolaj MALI©EVSKI

7

Sirija - poËetak... ja protiv Sirije „krajwe negativno uticati na meunarodnu bezbednost u celini”. Citirao je reËi juænoafriËkog predsednika da se mnoge zemqe danas oseÊaju nezaπtiÊenima pred takvim akcijama najmoÊnijih dræava. „Pokuπajte da u ovakvim okolnostima ubedite Severnu Koreju da se odrekne atomskog programa. Kad bi pristali da svoje oruæje stave u skladiπta - sutradan bi ih razneli.

Stabilnost u svetu moæe obezbediti jedino bezuslovno poπtovawe normi meunarodnog prava” - podvukao je ruski lider.(9) Ove reËi Vladimira Putina su istorijske jer pokazuju spremnost Rusije da πtiti meunarodno pravo, stane u zaπtitu slabih i jednom zauvek zaustavi ameriËki hegemonizam koji ugroæava poredak uspostavqen nakon straviËnog Drugog svetskog rata. Rusija zahvaqujuÊi odluËnosti svog predesnika i wegovoj moralnoj snazi preuzima vodeÊu ulogu u svetu.

U meuvremenu pojavile su se rasprave u javnosti da li Sirija ima PVO sistem S 300 i da li je to oruæje dovoqno moÊno da je odbrani. Da li S 300 moæe da obori najnovije rakete iz aresenala SAD jeste vaæno pitawe ali nije najvaænije. Mnogo vaænija od toga je Ëiwenica da je jedan svetski lider - Vladimir Putin otvoreno i jasno rekao NE gordim Sjediwenim Dræavama, da je ustao u odbranu pravde, istine i meunarodnog prava bez obzira na snagu protivnika i da je na taj naËin postao simbol slobodnog sveta.

-------------------[1]http://rt.com/news/syria-chemical-weapons-plot-532/ [2]http://www.globalresearch.ca/deleted-daily-mailonline-article-us-backed-plan-for-chemical-weaponattack-in-syria-to-be-blamed-on-assad/5339178 [3]http://en.rian.ru/world/20130905/183170463/HagelCites-Russia-as-Source-of-Syrian-ChemicalWeapons.html [4]http://www.globalresearch.ca/syria-chemical-warfareclaims-aim-to-provoke-western-intervention/5346681 [5]http://www.craigmurray.org.uk/archives/2013/02/israel -grants-oil-rights-in-syria-to-murdoch-and-rothschild/ [6]http://serbian.ruvr.ru/2013_09_05/Hemijski-rat-nainformacionom-polju/ [7]http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013& mm=09&dd=04&nav_category=78&nav_id=749666 [8]http://www.24sata.rs/vesti/svet/vest/i-najvernijisaveznici-amerike-protiv-napada-sad-nadamask/104238.phtml [9]http://www.fakti.rs/rossiya/putiniana/putin-rusija-cepomoci-siriji-u-slucaju-agresije Fond strateπke kulture 7.9.2013.

6

Boris ALEKSI∆ (Podvukla - Iskra)

Ogromnu greπku prave svi balkanski lideri koji æure u EU Bivπi Ëeπki lider Vaclav Klaus preporuËio je zemqama zapadnog Balkana da ne hrle u Evropsku uniju, veÊ da pre ulaska koncentriπu napore na sopstveni politiËki, ekonomski i socijalni razvoj. „Balkanski lideri mogli bi da naprave ogromnu greπku pokuπavajuÊi da uu u EU πto pre. To bi bila tragiËna greπka i nikome ne bih savetovao da je napravi„, rekao je Klaus u intervjuu makedonskim medijima Sitel i VeËer.

Prema wegovim reËima, u interesu balkanskih dræava jeste da se razviju politiËki, ekonomski i socijalno kako bi bili spremni za ulazak u EU pod dobrim uslovima. „Ali muwevit ulazak u EU je pogreπna ideja... i to vam zaista ne savetujem”, kazao je Klaus, koji boravi u viπednevnoj poseti Makedoniji.

Na pitawe kako vidi buduÊnost Balkana, Klaus je odgovorio da smatra da EU nije zainteresovana niti sposobna da u ovom trenutku prihvati nove Ëlanice. „»eπka neprestano podræava balkanske dræave na putu ka EU, ali, kao posmatraË, moram da primetim, mada nisam sreÊan zbog toga, da ne postoji ozbiqna debata oko proπirewa EU”, kazao je on.

Klaus je rekao da nije uveren Ëak ni da li Êe EU u sadaπwem obliku uopπte postojati u buduÊnosti poπto se Evropa dramatiËno mewa nagore.

Bivπi predsednik i premijer »eπke ocenio je da Unija pati od nedostatka demokratije i da graani nemaju moguÊnosti da utiËu na odluke koje se donose u Briselu „Puno odluka i nadleænosti treba da bude vraÊeno na evropske dræave, kojima treba prepustiti da same odluËuju”, kazao je on.

Klaus je, takoe, izrazio skepticizam prema opstanku evra kao zajediËke valute, a rukovodstvo EU, ukquËujuÊi visoku predstavnicu za spoqnu politiku Ketrin Eπton i predsednika Evropske komisije Æozea Manuela Baroza, nazvao je „evropskim birokratama” sa slabim oseÊajem za demokratiju.

25.8.2013.

Sajt: Vostok, RS

Iskra 1. oktobar 2013.

POLITI»KI ALCHAJMER: PRILOG ZA EVROPSKU INTEGRACIJU Francuska - Kako nas vole Svaki dan ista dobra vest u svim vladinim medijima: evo nas u EU za koji Ëasak stiæemo, uzimamo predsedniπtvo po azbuËnom redu, zapoπqavamo svoje roake po Briselu i Strazburu i to onako kako to nalaæu naπi narodni obiËaji... A vi, svi ostali , takoe Êete biti u boqitku. DobiÊete... ©ta ja znam... Pa neπto Êe vaqda i vama dati...

Meu prvima i najuticajnijima bio je novo promovisani "svetac" Pape Jovan Pavle drugi. On je kao ambasador nebesa savetovao predsedniku Klintonu tokom javnog pojavqivawa u Denveru πta mu vaqa Ëiniti sa nebeskim narodim.

Verovatno je prenosio Boæju poruku ovozemaqskom Iliji gromovniku i u slobodnom vremenu qubavniku mladih sekretarica. "Trebalo bi da bombardujete Srbe". Rekao je Vojtila i ostao æiv.

Bar tada je joπ mrdao.

Mile UroπeviÊ (dopisnik iz Pariza)

SAD ili nikad

Od jutra do sutra, ko ©vaba tra la la, ubi nas taj vladajuÊi optimizam i mondijalistiËka tolerantnost naπih, niËim izazvanih niti od naroda biranih potpredsednika. Nameπten je i "prvi tandem" od strane prvog Srbina predsednika, demokratski izabranog, koji je tako ostvario svoj san. Nakon pquvawa po svom bivπesm πefu na sluæbenom putu u Holandiji, potom πtrajka glau i maloj pomoÊi prijateqa iz inozemstva, naπa qubiËica bela i veliki Srbin, postao je svetski degustator kikirikija na svim proslavama i ceremonijama. Zaπta smo se i borili. Jedino je u Parizu omanuo iako je podelio tuce nekih sabqi oficirima i bodrio Noleta na Rolan Garosu da bi se na kraju vratio JAT-om i definitivno sahranio ideju da se na paradi povodom dana republuke ubaπtra izmeu Olanda i prijateqskih zvaniËnika lipe naπe. Ta s wima je rujna vina pio i ulazak u EU slavio.

Amerikanci su postali veliki srbomrsci tek nakon sve opπteg zalagawa naπih bivπih saveznika. Izjave koje su u drugoj fazi rata poËeli da daju Ameri treba danas da se po hitnom postupku zaborave iz prostog razloga πto odande treba da nam stigne malo pomoÊi i koji kredit.

Uostalom, Ëemu bi viπe sluæilo ako bi sada naprimer neko ponovo objavio reËi Xejmsa Bejkera, tadaπweg dræavnog sekretara koji je na ameriËkoj TV, u junu 1992. obeÊao svom narodu petoglavu juhahahu.

A vidi sad, oni slave Oluju a nas ne zovu!

Tako sam i upravo zbog toga posumwao u pravu prirodu visokih funkcija kao i u blagodeti te EU u kojoj inaËe æivim i izviwavam se jer ne mogu drugaËije. Kako Êe Ëovek na vlasti da æivi ako ga ne Ëaste i kako Êe ta EU od 28 konkurentnih jedinica, da nas primi na zajedniËke jasle kad nemaju ni za jednog Ëoveka.

Baπ zbog takvog odnosa prema naπem voqenom, odanom i cewenom Predsedniku, neki crv sumwe se uvukao u moju podsvest pa viπe nisam siguran da nas oni joπ uvek vole onako globalno, uture, ceo æivaq Srbije. Na primer, bar onoliko koliko smo mi voleli Francusku 1914-1918. Ili nas moæda ne vole kao πto su nas ne voleli 1992-1999?

Da se najlepπi stihovi i najslavnija proza ne bi zaboravili u πkolama ili zagubili po kwigama, evo kratkih odlomaka iz bogatog repertoara izjava i dopisa svetskih silnika iz vremena kad su nam od jedne jake dræave pravili celo jato mafijaπkih prÊija. Neka vrsta tvitera pre tvitera. Velikih misli velikih qudi ili obrnuto, zavisno koliko duboko ste zagazili u DaËinizam i VuËinizam.

Iskra 1. oktobar 2013.

"VodiÊemo protiv Srba rat - diplomatski, ekonomski, politiËki, propagandni i psiholoπki". Kako Amerikanci nisi imali niπta protiv a nisu izgleda ni znali gde se taËno nalazi to pleme Srbaqa, oni su verovali RiËardu Holbruku kada je veoma slikovitito opisao to opasno pleme posledwih Indijanaca.

"Srbi su zloËinaËki dupeglavci!", pisalo je na stranicama Wujorkera od 6. novembra 1995.

Ko zna gde su sad te novine, moæda je wima neko upalio kamin ili ne daj Boæe obrisao se. Vilijam Koen, ameriËki dræzavni sekretar za odbranu, nazdravio je proleÊu 1999. lepom filozofskom miπqu i krasnom zakletvom: "Ovo je borba izmeu dobra i zla, a NATO neÊe dozvoliti da zlo nadvlada".

Na kraju je mogao da doda i amin ali nije.

To je uradila wegova prijateqica, dama od nerajuÊeg Ëelika, engleski premijer sa æenskim imenom, Margareta.

"Zaustavite Srbe. Odmah. Zauvek", uzviknula je ga TaËer, i to napismeno sa znakom uzvika na naslovnoj veoma cewenog i politiËki podobnog The New York Times, u broju od 4. maj 1994. Ko sumwa, moæe da proveri, internet je Ëudo nevieno. Joπ uvek niko nije izmislio Alchajmer virus koji bi napao hard disk istorije.

Englezi nikada nisu bili veliki srbofili ali su nam jedno vreme Ëuvali kraqa i Ëak javno predali pehar jednom naπem teniseru, pred svim televizijama sveta. Zbog toga nas je

27

PolitiËki Alchajmer... tada Ëudilo da ser Piter Justinov, glumac i ambasador UNESCO, koga Srbi vole, ostavi iza sebe jedan pisani trag u listu The European od 10. juna 1993.kada je svetu predstavio buduÊe Ëlanove EU kao veoma folkloran i egzotiËan narod: "...Srbi su dvodimenzionalan narod sa teæwom ka prostakluku. Æivotiwe koriste svoje resurse znatno sreenije nego ovi naopaki stvorovi, Ëija pripadnost qudskoj rasi je u velikom zakaπwewu...". Toni Bler, takoe Englez, u istoj loæi kao i Xorx Buπ a i britanski premijer, tokom NATO agresije na Srbiju 1999. kopirao je izjavu Vilijama Koena i malo je ulepπao: "Rat protiv Srba nije viπe samo vojni sukob. To je bitka izmeu dobra i zla, izmeu civilizacije i varvarstva". Kako to gordo zvuËi, da ti se smuËi...

æive qudi koji pripadaju drugom narodu".

Moderna verzija stare krilatice: Srbe na vrbe.

Sra PopoviÊ, advokat, potpisnik zahteva svetskih intelektualaca za bombardovawe Beograda, u izjavi za zagrebaËki "Globus", oktobra 1994. reËe da "...Nema mira dok Srbija ne bude vojno poraæena".

Svaka Ëast, Sro Srbine! Ko zna moæda Ëovek ima kuÊu na moru, treba ga razumeti.

Podsetimo samo da je prvi Ëovek Balkana, mesje Alex Vuchic jedno vreme, nekako u to doba, bio ministar informacija. A wegov ortak i pobratim po funkciji beπe, Ëini mi se, sekretar ili predsednik vladajuÊe stranke SPS! Tek da se ne zaboravi.

Treba li se Ëuditi onda πto su nam Nemci poæeleli za novi 1998. godinu: "Neka se Srbi podave u sopstvenom smradu". »estitku je izustio liËno Helmut Kol, veliki nemaËki kancelar.

Veliki oko dva metra, i u duæinu i u πirinu...

Naπi prijateqi Francuzi i ostali U prijateqskoj Francuskoj miπqewe o Srbima je zavisilo od profila predsednika. U zemqi slobode i qudskih prava cela vlada misli isto πto i predsednik. Nakon Fransoa Miterana i wegove izjave da on nikada neÊe voditi rat protiv Srba, stigao je plejboj predsednik Æak ©irak, koji je za jednim ruËkom, juna 1995. tokom sastanka πefova vlada dræzava Ëlanica EU, nazdravio gostima ono πto je banda æelela da Ëuje. "Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista".

Dve godine kasnije general Æak Kot, bivπi komandant UNPROFOR-a u Bosni i Hercegovini, u vojnom meseËniku Difens Nacional, izdatom juna 1997. u Parizu, izjavio je: "©to se Srba tiËe, to je danas jedan bolestan narod...".

Tako je i on izdao to savezniπtvo bez granica, tradicionalno francusko-srpsko prijateqstvo u koje joπ po neki mongoloid veruje.

Osim ovih ozbiqnih bilo je i smeπnih poziva na bratstvo i jedinstvo celog kontinenta. Na primer, "De Serbizator" ili u prevodu, "NATOrasrbqivaË", bila je ustvari reklama za sprej koji uniπtava gamad!

TV Kanal +, emisija "Horizonti", april 1999. Aktuelni minister spoqnih poslova je u nakon Markala objavio u Figaru Ëlanak o Srbima pod naslovom "–ubrad". Verovatno je on sa sigurnoπÊu znao ko je ispalio granatu. Sve to je veoma razgalilo do suza naπe susede i bivπe protivnike, kako to treba reÊi a ne neprijteqe kao sto se Ëuje tu i tamo.

Potpredsednica hrvatske vlade, Bosiqka MiπetiÊ, na pres-konferenciji, u kolovozu 1995, podsetila je Zapad da "Hrvatska ne æeli da u woj

28

Ali mnogo pre ovoga, zabeleæeno je jedno πvapsko proroËanstvo dostojno samog TarabiÊa.

"Srbe treba baciti na kolena". Bila je vizija naπih odnosa sa Zapadom, koju je Klaus Kinkel, nemaËki ministar inostranih poslova, izgovorio 27. maja 1992. i tako video naπu danaπwu sudbinu dvadeset godina unapred.

Ova poslovica je posluæila zvaniËnicima nakon kapitulacije, kao svetla ideja vodiqa nacionalne politike u interesu Evropske Unije i briselske mafije. Za kraj smo ostavili πlag za ovu tortu...

Najboqu misao koja u sebi sadræi viπe nego sve gore navedeno skupa. Autor je Xejmi ©ej, ciniËni portparol NATO, koji je u martu 1999. godine na svoj naËin obrazloæio zloËin koji moramo izbrisati iz seÊawa ako hoÊemo da nam najboqi sinovi naroda budu lepo vieni i bogato poËaπÊeni na svim meridijanima ove lude planete...

"Srbe treba spokojno bombardovati, jer Êe sve brzo zaboraviti", rekao je tada portparol NATO pakta. I stvarno, sve beπe kako Zapad reËe.

PolitiËki alchajmer je opaka boqka. Tu nema leka, jer nema ni lekara koji bi prepisao melem.

Obenoπke i oberuËke uskaËemo u kolo i to zatvorenih oËiju, a znamo, jer svi znaju, da se iz vrzinog avolskog kola ne moæe izaÊi viπe nikada. Pogledajmo kako se danas igra Sirtaki u GrËkoj, i sve Êe biti jasno...

Ne treba zaboraviti da je joπ 2006-te irski nauËnik, Robert Lynn, dokazao i javno iskazao da su Srbi narod najglupqi. Sad je bar jasno, oni nas hoÊe da angaæuju kao briselske dvorske lude.

9.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

Tabloid

Iskra 1. oktobar 2013.

SIRIJA - PO»ETAK KRAJA AMERI»KE HEGEMONIJE Prema zvaniËnim podacima SAD regularne oruæane snage Sirije su se 21. avgusta 2013. godine usred ofanzive u kojoj su uspeπno slamale otpor terorista, odluËile da upotrebe bojne otrove i to u predgrau Damaska pri Ëemu je navodno ubijeno 1700 qudi. Meutim joπ pre nekoliko meseci ruski, britanski i kanadski mediji upozorili su svetsku javnost da SAD preko terorista koje podræavaju u Siriji imaju nameru da upotrebe hemijsko oruæje i taj zloËin pripiπu regularnim oruæanim snagama Sirije, pa Ëak i Rusiji.

U junu 2012. godine TV Rusija danas je objavila da su pripadnici opozicije u Siriji doπli u posed hemijskog oruæja iz Libije i da je wihova namera da bojne otrove upotrebe protiv civilnog stanovniπtva i za to optuæe vlast Baπara el Asada. Teroristi su obuËavani u Turskoj kako bi nauËili da pravilno rukuju hemijskim oruæjem. Par dana pre objavqivawa ove vesti britanski novinar Aleks Tomson je optuæio sirijsku opoziciju da su weni pripadnici imali nameru da organizuju ubistvo wega i wegove novinarske ekipe, a nakon toga za sve optuæe vladine snage.(1) Zatim je 29. januara 2013. godine popularni britanski list Dejli mejl javio da su SAD podræale plan napada na civilno stanovniπtvo Sirije hemijskim oruæjem kako bi se za taj zloËin optuæio Asadov reæim. Par dana nakon toga, tekst je obrisan sa zvaniËne internet prezentacije Dejli mejla bez ikakvog objaπwewa. Autor je u wemu tvrdio da je Vaπington isplanirao celu akciju kako bi imao povod za oruæani napad na Siriju. U celu operaciju podmetawa su pored terorista u Siriji bili ukquËene i privatne vojne kompanije sa Zapada meu kojima i Britan Difens. Visoki funkcioneri ove organizacije koja sarauje sa oruæanim snagama SAD, Velike Britanije i NATO paktom, bili su ukquËeni u operaciju dopremawa hemijskog oruæja iz Libije u Siriju. Plan je predviao da se stare sovjetske granate napune bojnim otrovima i upotrebe protiv civila. Ëak je planirano da se napravi video zapis sa mesta na koje Êe oruæje biti dopremqeno i na kojem bi plaÊenici iz Ukrajine trebali da govore na ruskom jeziku kako bi se za isporuku hemijskog oruæja optuæila Moskva.(2) U skladu sa tom strategijom ministar odbrane SAD »ak Hejgel je optuæio Rusiju da je snabdela Siriju hemijskim oruæjem koje je koriπÊeno u napadima 21. avgusta 2013. godine.(3) Meutim nakon πto su regularne sirijske oruæane snage otkrile zalihe hemijskog oruæja kod terorista i sve to snimile, Pentagon je bræe-boqe demantovao svog πefa.

Global riserË je takoe objavio podatke da su pripadnici teroristiËke OslobodilaËke vojske Sirije koristili hemijsko oruæje protiv civila.(4) Da je koalicija okupqena oko vlasnika

Iskra 1. oktobar 2013. .

krupnog kapitala u SAD sve unapred isplanirala potvruju izveπtaji prema kojima su velike zapadne korporacije meusobno podelile sirijske prirodne resurse koje nameravaju da eksploatiπu.

Prema podacima iz Velike Britanije Izrael je odobrio eksploataciju nafte na okupiranoj Golanskoj visoravni preduzeÊima pod kontrolom Ruperta Merdoka i lorda Jakoba Rotπilda.(5) Wihova kompanija ima nameru da proπiri svoju delatnost i na druge sirijske teritorije.

Ruski struËwaci koji su analizirali uzorke bojnih otrova koriπÊenih u Siriji utvrdili su da opozicione snage uveliko koriste ovo oruæje. Sirijske vlasti su svim meunarodnim posmatraËima dostavile dokaze o upotrebi hemijskog oruæja od strane terorista 22, 24 i 25. avgusta. Joπ pre toga u predgrau grada Alepo 19. marta ove godine upotrebqeni su otrovi. Rezultati analize uzoraka, koja je obavqena na molbu sirijskih vlasti u ruskoj laboratoriji koja poseduje sertifikat Organizacije za zabranu hemijskog oruæja, 9. jula su predati generalnom sekretaru UN. Ruski struËwaci su doπli do zakquËka da sarin koji je koriπten nije industrijski proizveden dok je municija napravqena u improvizovanim uslovima.

Takvo oruæje spada u grupu reaktivnih neupravqivih puwewa, koja na severu Sirije proizvede teroristi takozvane brigade „Baπir el Nasr”.(6) Istraæivawa javnog mwewa su pokazala da ni graani SAD ne nasedaju na propagandu svoje vlade. Skoro 60 odsto Amerikanaca je protiv vazduπnih udara na Siriju, iako je ameriËka administracija „utvrdila” da je reæim te zemqe upotrebio hemijsko oruæje protiv sopstvenog naroda, pokazali su rezultati najnovije ankete koju su sproveli "Vaπington post" i "ABC wuz".(7) I neki od najvernijih saveznika Vaπingtona na Zapadu su protiv novog rata.(8) Meutim, jasan i odluËan stav Rusije je ono πto je stvarno zaprepastilo stratege u Vaπingtonu.

Wega je izneo predsednik Vladimir Putin. Rusija Êe pomagati Siriji u sluËaju da doe do vojne operacije protiv we - izjavio je on na konferenciji za medije po zavrπetku samita G-20 u Sankt Peterburgu. HoÊemo li pomagati Siriji? HoÊemo„ tvrdim glasom je saopπtio πef ruske dræave.

Pritom je naglasio da Êe to biti kao i dosad isporukama oruæja, ekonomskom saradwom, slawem humanitarne pomoÊi i pruæawem svake druge pomoÊi mirnom stanovniπtvu. Zamoqen da odgovori na pitawe - koja bi joπ zemqa u svetu mogla da bude ærtva agresije kakva sada preti Siriji Putin je naglasio: „Ne bih ni da pomiπqam da bi se joπ neka zemqa mogla suoËiti sa spoqnom agresijom”. Ruski lider je, u nastavku, ponovo upozorio SAD i wihove saveznike da nemaju pravo na upotrebu sile protiv suverene dræave i da Êe vojna akci-

5

Povqa UN...

Bez obzira na mete napada i sofisticiranost oruæja, civilne ærtve su neizbeæne, ukquËujuÊi starije osobe i decu, koje bi ti napadi trebalo da πtite.

Svet reaguje tako πto se pita: ako ne moæe da se raËuna na meunarodno pravo onda morate pronaÊi druge naËine da obezbedite sigurnost.

Tako sve veÊi broj zemaqa nastoji da nabavi oruæje za masovno uniπtewe. To je logika - ako imate bombu, niko vas neÊe dirati. Ostalo nam je da priËamo o potrebi za neπirewa oruæja za masovno uniπtewe, dok se u stvarnosti to naËelo uruπava.

Moramo prestati da koristimo jezik sile i da se vratimo civilizovanom i diplomatskom putu reπavawa politiËkih problema.

Nova prilika da se izbegne vojna akcija nastala je pre nekoliko dana. SAD, Rusija i sve Ëlanice meunarodne zajednice trebalo bi da iskoriste spremnost sirijske vlade da stavi svoj arsenal hemijskog oruæja pod meunarodnu kontrolu. SudeÊi po izjavama predsednika Obame, SAD vide takvo reπewe kao alternativu vojnoj akciji.

Pozdravqam predsednikovo interesovawe za nastavak dijaloga sa Rusijom o Siriji.

Moramo raditi zajedno da bi ova nada ostala u æivotu, kao πto smo se sloæili u Grupi 8, u junu u Severnoj Irskoj, da Êemo usmeravati diskusiju nazad prema pregovorima.

Ako uspemo da izbegnemo napad na Siriju to Êe poboqπati atmosferu u meunarsnim poslovima i doprineti jaËawu meusobnog poverewa. To Êe biti naπ zajedniËki uspeh i otvoriÊe vrata za saradwu i u drugim kritiËnim pitawima.

Moja saradwa i liËni odnos sa predsednikom Obamom oznaËen je rastuÊim poverewem. Ja to cenim. Paæqivo sam prouËavao wegovo obraÊawe naciji u utorak. Ne slaæem se sa wegovim miπqewem da to πto je napravio, Ëini Ameriku drugaËijom. „To je ono πto nas Ëini izuzetnim”. Veoma je opasno ohrabrivati qude oko sebe da se oseÊaju izuzetnim, bez obzira na motiv.

Postoje velike i male zemqe, bogate i siromaπne, one sa duæom demokratskom tradicijom i one koje joπ traæe put ka woj. Wihove politike se, takoe, razlikuju. Svi smo razliËiti, ali kada traæimo Boæji blagoslov ne smemo da zaboravimo da nas je Bog stvorio jednakima.

Srpska informativna mreæa (SIM), 12.9.2013.

Prevela A. RadmiloviÊ (Podvukla - Iskra)

4

Dan ærtava komunizma uslov za ulazak u EU Naπa zemqa Êe morati da uvede i Dan ærtava komunizma posle Drugog svetskog rata, kao πto su to uradile Hrvatska, Slovenija, Bugarska, Rumunija, Maarska...

Srbija Êe na svom putu ka punopravnom Ëlanstvu morati da pree mnoge prepreke i da sprovede mnoge reforme, na πta je ukazao i evropski komesar za proπirewe EU Stefan File prilikom posete naπoj zemqi i u razgovoru sa dræavnim vrhom.

Jedan od uslova kome Êemo morati posebno da poradimo jeste i osuda komunistiËkih zloËina posle Drugog svetskog rata, saznaje Telegraf.

Pored tri poglavqa u pregovorima koja Êe prema reËima profesora FPN-a Jovana TeokareviÊa Srbija stalno imati otvorena, pred Vladu Srbije i wen pregovaraËki tim u jednom trenutku Êe se pojaviti i pitawe poπtovawa odluke Saveta Evrope iz 1997. o tome da svaka zemqa koja je imala komunistiËki reæim vlasti nakon Drugog svetskog rata, a da je pri tome kandidat za punopravno Ëlanstvo u EU, mora da osudi zloËine komunizma u svojoj zemqi.

Prema odluci Saveta Evrope, pored osude zloËina od strane komunistiËkog reæima Srbija Êe morati da i uvede Dan ærtava komunizma posle Drugog svetskog rata, kao πto se obeleæava i Dan ærtava faπizma.

Poslanik u Skupπtini Srbije i potpredsednik Srpskog pokreta obnove Aleksandar »otriÊ kaæe za Telegraf da Êe Vlada morati da predloæi Parlamentu deklaraciju kojom se osuuju zloËini nad narodom od strane komunistiËkog reæima, a sve zbog evrointegracija zemqe.

- Skupπtina mora da osudi komunistiËke zloËine tokom wene vladavine posle Drugog svetskog rata, a to Êe od Srbije traæiti EU, jer su to sve zemqe koje su Ëlanice Evropske unije uËinile pa i Hrvatska, Slovenija, Bugarska, Rumunija, Maarska... tvrdi »otriÊ.

Prema wegovim reËima, sve dok Srbija ne osudi komunistiËke zloËine, wihove konc-logore, progone politiËkih neistomiπqenika i ne proglasi Dan seÊawa na ærtve kojih je, kako tvrdi, viπe od 100.000 neÊe moÊi da ue u EU. U Vladi Srbije za Telegraf su potvrdili da EU od svake dræave koja je kandidat za Ëlanstvo traæi da ispoπtuje odluku Saveta Evrope iz 1997. godine.

- Srbija Êe u pregovorima iÊi korak po korak, to je sigurno jedno od mnogih pitawa koje stoji pred nama na ovom putu - kaæu u Vladi...

Telegraf, 15.9.2013. 5.9.2013.

D. Zlojutro

Iskra 1. oktobar 2013.

Zapadnobalkanska πestorka (G6)

NOVA BALKANSKA UNIJA ZA SPRE»AVAWE UTICAJA RUSIJE Inicijativa o formirawu Zapadnobalkanske πestorke (G6), koja podrazumijeva institucionalizovanu saradwu BiH, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Kosova i Albanije u kontekstu evropskih integracija, za sada je privukla i paæwu Slovenije i Hrvatske, iako su one veÊ Ëlanice EU. BuduÊi balkanski savez koji je veÊ dobio podrπku Brisela i Vaπingtona podrazumijeva zajedniËki parlament i policiju (BALPOL), zajedniËko træiπte rada, obrazovawe i zdravstvenu zaπtitu.

PriËa o novom balkanskom savezu zvaniËno je poËela polovinom juna, kada je Ministarstvo spoqnih poslova i evropskih integracija Crne Gore dostavilo MIP-u BiH prijedlog novog koncepta regionalne saradwe zemaqa Zapadnog Balkana, koji je nazvan Zapadnobalkanska πestorka (G6). U buduÊi regionalni savez pozvane su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Makedonija i Srbija.

Inicijativa je rezultat dogovora ministara inostranih poslova dræava regiona sa visokim komesarom EU za proπirewe Stefanom Fileom i generalnim sekretarom Savjeta za regionalnu saradwu Goranom SvilanoviÊem. Ciq inicijative je, kako ga tumaËi wen pokretaË ministar spoqnih poslova Crne Gore Igor LukπiÊ, da region Zapadnog Balkana, kroz meusobnu saradwu, u potpunosti bude integrisan u EU. Postignut je dogovor da Crna Gora, kao trenutno jedina dræava regiona koja vodi pregovore o Ëlanstvu u EU, pripremi osnovne ideje daqeg promovisawa regionalne saradwe u ciqu jaËawa evropske perspektive.

U dokumentu MIP-a BiH od 20. juna ove godine, koji tumaËi crnogorsku inicijativu, navedeno je da je predloæeno uËeπÊe Kosova u skladu sa Sporazumom izmeu Beograda i Priπtine iz 2012. godine. U tekstu koji je potpisao pomoÊnik ministra unutraπwih poslova BiH Mitar KujunxiÊ navodi se da je takav model prihvatqiv za poziciju BiH prema Kosovu, osim ako primjena Sporazuma ne bude dovedena u pitawe. U tom sluËaju bi BiH mogla da zatraæi razjaπwewe od involviranih strana (EU, Srbija i Kosovo).

smatraËa, prisustvovao i predstavnik Slovenije.

UËesnici su potvrdili spremnost za saradwu u ponuenom formatu regionalne saradwe, uz uvaæavawe principa vrednovawa napretka svake dræave pojedinaËno u procesu evropskih integracija, tzv. regata pristupa.

ImajuÊi na umu da nova inicijativa ne predvia stvarawe novih regionalnih struktura, SvilanoviÊ je ponudio da Sekretarijat postane izvrπna ruka Inicijative, pruæajuÊi na taj naËin potrebne institucionalne kapacitete za daqu operacionalizaciju ideje.

Zanimqivo je da se kod nas u javnosti malo govorilo o ovoj inicijativi. Na sastanku πefova diplomatija BiH i Crne Gore, odræanom u Sarajevu krajem avgusta, Zlatko Lagumxija i Igor LukπiÊ progovorili su o intenzivirawu napora u okviru novog koncepta regionalne saradwe pod nazivom ZB6+2. Dogovoreno je da se do narednog ministarskog sastanka planiranog na marginama Generalne skupπtine UN u Wujorku, u saradwi sa ostalim Ëlanicama inicijative, formuliπu konkretni projekti od zajedniËkog interesa.

ZB πestorka kao dio globalnog plana Formirawem G6 na Balkanu, Zapad æeli da neutraliπe nastojawa Rusije da u potpunosti preuzme trπiπte energentima u ovom dijelu Evrope. Naime, u globalnoj podjeli uticaja veÊ je trasirana linija Baltik-Adriatik kao sfera ruskog ekonomskog, a samim tim i politiËkog uticaja. Rusija je preuzimawem dvije rafinerije (PanËevo i Brod) postala lider u trgovini naftom i naftnim derivatima, a dolaskom gasovoda Juæni samo Êe potvrditi tu ulogu. Preostaje joπ borba za elektroenergetski sektor, gdje Rusi raËunaju na energante na plin i na termoelektrane, a u buduÊnosti se razmiπqa i o gradwi hidroelektrana koje bi doπle kao logiËan slijed.

BuduÊi da se to kosi sa planovima o energetskoj mreæi EU u JugoistoËnoj Evropi, ne Ëudi πto se formirawem G6 pod kontrolom Zapada, Rusima æeli zaprijeËiti daqi prodor na ovo træiπte.

Bez mnogo medijske paæwe, u Prænom kod Budve sredinom jula je odræan konsultativni sastanak politiËkih direktora Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije o novom konceptu regionalne saradwe pod radnim nazivom Zapadnobalkanska πestorka +1 uz uËeπÊe πefa delegacije EU u Crnoj Gori, ambasadora Mitje DrobniËa i generalnog sekretara Savjeta za regionalnu saradwu, Gorana SvilanoviÊa.

Zanimqivo je da se ova ameriËko-britanska inicijativa poklapa i sa planovima Turske u regionu, koji teæe ka uspostavqawu ËvrπÊih ekonomskih i politiËkih veza meu balkanskim zemqama sa muslimanskom veÊinom. Zelena transverzala i jaËawe turskog uticaja na Balkanu dio su kompromisa EU i SAD u pogledu rjeπavawa odnosa na Balkanskom poluostrvu u kontekstu evroatlantskih integracija.

Iako veÊ Ëlanica EU, Hrvatska se pridruæila inicijativi, a sastanku je, u svojstvu po-

6.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. oktobar 2013.

NSPM

29

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (174)

Putinovo obraÊawe ameriËkom narodu povodom pripreme napada na Siriju

VLADIMIR KECMANOVI∆, TOP JE BIO VREO Vladimir KecmanoviÊ (1972), autor mlae generacije, objavio je veÊ nekoliko romana i kwiga priËa. Wegov posledwi roman, Top je bio vreo, 1 jedan je od reih kwiæevnih dela koja se bave ratom u Bosni i Hercegovini devedesetih godina.

On pruæa potresnu sliku stradawa naroda svih nacionalnosti. Zanimqivo je da se on, kao Srbin roen u Sarajevu, usudio da prikaæe taj rat i ta stradawa sa bosanske strane. Radwa se deπava u Sarajevu za vreme srpske opsade, kada su Srbi danonoÊno bombardovali grad topovima i nanosili opsednutim graanima velike gubitke. Ovaj siæe priËa maliπan od jedanaest godina, Srbin, Ëiji su roditeqi i mnogi roaci nastradali. On se Ëudom spasao kad je granata udarila u wihov stan i on je od potresa izgubio moÊ govora ali ne i opisa u sebi πta se sve dogaalo oko wega. On se druæio sa bosanskim i hrvatskim vrπwacima, koji nisu obraÊali paæwu na wegovo srpstvo. Meutim, Srbin uvia nepravdu koja se Ëini wegovima i odbija da to prihvati. Na kraju romana on prelazi rekom Srbima u rovovima oko Sarajeva, Tu on progovori. Iako joπ maliπan, on zatraæi i preuzima da gaa topom grad. „Da me vodiπ e su topovi, rekao sam. HoËu da pucam.” (220) Glavna poruka autora sadræi se u odbijawu graana da æive mirno i sloæno sa sugraanima druge nacionalnosti i vere. ”Ali, govorili su majka i otac, nikad se ne zna s koje strane Êe da zapuca.” (40) Nije ni Ëudno πto je avo odneo svoje i dozvolio velika zloËinstva. KecmanoviÊ ne meri krivce; po wemu, to su sve tri strane. Doduπe, autor insinuira ko je viπe kriv: „Iz tog tenka branioci grada pucaju na brda. A onda, sa brda, ospu paqbu po mjestu sa kog je na wih pucano.”(106) Sem toga, joπ jednom se potvruje da nema goreg rata od bratoubilaËkog, po narodnoj, ko ti iskopa oko, brat, zato je tako duboko.

Zanimqiv je i kwiæevni metod pisawa romana. Da bi postigao novinu svog stila, KecmanoviÊ upotrebqava prost dijalog meu akterima, do te mere da se redovi vrlo Ëesto sastoje od kraÊih prostih reËenica, ponekada samo jedna reË. Tako govore samo qudi bilo u kakvom zatvoru. Primer, kakvih ima u celoj kwizi. Sem toga, citat nudi tipiËnu atmosferu: Komπija Vlaja se pravdao: ©ta da radim, qudi, kad mi je slab mjehur. A komπinica Munevera je rekla: Ne laæ` Vlaja, ko zbog mjehura u Êenifi ostaje tol`ko dugo.

A komπija Vlaja: E, to ti i jest muka s mjehurom. Stalno ti se piπa. A da se popiπaπ -nikako. (143) KecmanoviÊ takoe opisuje æivot u opsednutom gradu - strah, opasnosti, glad, zima, jednostavno - borba za æivot. NaliËi na æivot u zooloπkom vrtu, samo, takvom æivotu izloæeni su qudi koji treba da imaju mozga u glavi Ali, „ko

30

nikad nije imo muda da se pobije - sad koqe. Ko nikad p... vidio nije - sad siluje.”(104).

Druga osobina stila je upotreba svakodnevnog govora, sa Ëestim lokalnim izrazima. Roman vrvi od bezobraznih, j... reËi. Naæalost, taËno je da naπ narod psuje na svakom koraku, ipak se zna da svako vrπi nuædu i one stvari, ali ne na glavnom trgu. Ovde nisu umesni citati. KecmanoviÊu je stalo da naslika πto verniju sliku dogaaja. Treba istaÊi stvarawe svakojakih karaktera, dobrih i loπih. I kako se ponaπaju prema drugom bez rezerve: „»ak i onaj Vlaja, rekao je, koji je Srbin kao i mi, na sramotu Srbima, i koji se s onim πtapom prenemaæe i duπmanima ulizuje ne bi li saËuvao guzicu - i on bi nas odao. On - prvi. U to sam siguran.” (160) Vlaja se brani kad vidi sliku Slobodana MiloπeviÊa, bacajuÊi qagu na druge: „Treba ih sve pobit, majku li im j... ËetniËku. Zbog takvih smo svi mi, poπteni qudi - pod sumwom.”(170) KecmanoviÊ prikazuje muslimane neπtedimice: „Razbojnici od malena. A da je Zijad, koga zovu Zoza - joπ od malih nogu psihopata.

Silexija koji je wenom Kenanu u osnovnoj πkoli otimao pare.” (114) Ali ima i dobrih meu wima, Munevera: „Mene u ovom ratu vaπi nisu iznenadili. Od wih niπta boqe nisam ni oËekivala.

Iznenadilo me πto moji nisu niπta boqi. U to do ovog rata nisam htjela povjerovat.” (186) Autor upotrebqava simbole. Svi meπtani su „komπije”, i svi vojnici nose πarene uniforme.

Meutim, iako on opisuje zloËine, Ëitalac oseÊa, ako ne i vidi ko je najviπe kriv. Stradawe malog deËka bez ikakve krivice to najboqe dokazuje.

Drugi simboli mogu se pripisati autoru, iako se on sa time moæda ne bi sloæio... Top kao veliko ubilaËko oruæje, odraæava veliËinu sukoba u tom ratu. Je bio sada pripada proπlosti πto moæe da se tumaËi da ipak postoji nada autorova da Êe buduÊnost biti boqa. Vreo takoe oznaËava vrelinu sukoba. A πto je najvaænije, ako qudi ne paze πta rade zapucaÊe top svom æestinom. Opomena buduÊim generacijama?

Ova veoma zanimqiva kwiga zasluæuje da se Ëita, jer se u woj mogu naÊi dobre pouke, bez obzira gde se Ëita. Top je bio vreo preveden je na engleski i na mnoge druge jezike, tako da roman ima dalekoseæni uticaj. PodseÊa na Remarkov roman Na Zapadu niπta novo i druge antriratne romane, naravno sa lokalnim razlikama. Objavila ga je Srpska Literarna Kompanija u Torontu.

Za divqewe je kako je prevodilac, Sofija ©koriÊ, savladala autorov stil, za πta zasluæuje naπu zahvalnost.

Vasa MihailoviÊ --------------------1 Vladimir KecmanoviÊ, Top je bio vreo (Beograd: Via Print, 2008), 226 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

Iskra 1. oktobar 2013.

POVEQA UN: SILA JE DOZVOQENA U SAMOODBRANI ILI PO ODLUCI SB - SVE DRUGO JE AGRESIJA Vojna intervencija i meπawe u unutraπwe sukobe u stranim zemqama postali su uobiËajeni za SAD Putinov autorski tekst objavqen je danas u Wujork tajmsu. Intersantno je pogledati komentare ispod ovog teksta, meu kojima ima puno „Bravo!”. Povodom rata u Siriji, inaËe, prvi put posle Vijetnama se „People of America” ne slaæe sa nekim ratom koji (æeli da) vodi ameriËka vlada. Takoe, prvi put da jedan ruski predsednik objavquje autorski tekst u NY Times.

Tekst Putinovog obraÊawa ameriËkom narodu Dogaaji u Siriji naveli su me da se obratim direktno ameriËkom narodu i wegovim liderima. Vaæno je to uraditi u vreme nedovoqne komunikacije izmeu naπih druπtava.

Naπi odnosi proπli su kroz razliËite faze. Bili smo jedni protiv drugih u vreme hladnog rata. Ali bilo smo jednom ranije, takoe, i saveznici i zajedno pobedili naciste. Univerzalna meunarodna organizacija - Ujediwene nacije - osnovana je tada sa ciqem da spreËi da se takva razarawa ikada ponove.

OsnivaËi UN shvatili su da se odluke u vezi sa ratom ili mirom mogu reπavati samo konsezusom i uz ameriËku saglasnost, odnosno pravo veta stalnih Ëlanica u Savetu bezbednosti, πto je sadræano u poveqi UN. Duboka mudrost ovoga, odræavala je decenijama stabilnost meunarodnih odnosa.

Niko ne æeli da Ujediwene nacije doæive sudbinu Lige naroda koja se raspadala jer nije imala stvarnu moÊ. To se moæe desiti samo ako uticajne zemqe zaobilaze UN i preduzimaju vojne akcije bez odobrewa Saveta bezbednosti.

Potencijalni napad SAD na Siriju, uprkos protivqewu mnogih zemaqa i vodeÊih politiËkih i verskih lidera, ukluËujuÊi i papu, rezultuiraÊe joπ veÊim ærtvama i eskalacijama nasiqa i oslobodiÊe novi talas terorizma. To bi moglo da ugrozi multilateralne napore za reπavawe iranskog nuklearnog problema i izraelskopalestinskog sukoba, i izazove daqu destabilizaciju Bliskog istoka i Severne Afrike. A to bi moglo da izbaci iz ravnoteæe ceo sistem meunarodnog prava i poretka.

Sirija ne svedoËi o borbi za demokratiju nego predstavqa oruæani sukob izmeu vlasti i opozicije u zemqi sa viπe religija. Postoji neπto malo πampiona demokratije u Siriji, ali postoji previπe boraca Kaide i ekstremista svih

Iskra 1. oktobar 2013.

boja. Stejt department je odredio da se Al Nusra i Islamske zemqe Iraka i Levanta, kao teroristiËke organizacije, bore zajedno sa opozicijiom.

Ovaj unutra πwi konflikt, pomognut stranim oruæjem, jedan je od najkrvavijih na svetu.

Tamo se bore plaÊenici iz arapiskih zemaqa i stotine vojnika iz zapadnih zemaqa (Ëak i iz Rusije) i to je pitawe koje treba duboko da nas zabrine. Moæda se oni ne vrate u naπe zemqe posle sirijskog iskustva. Posle svega, posle borbi u Libiji, ekstremisti prelaze u Mali. Time nas sve ugroæavaju.

Od samog poËetka Rusija je zagovarala mirni dijalog u Siriji koji bi omoguÊio da se razvije plan za kompromisno reπewe wihove buduÊnosti. Mi ne πtitimo sirijsku vladu nego meunarodno pravo. Moramo da koristimo Savet bezbednosti unutar UN i verujem da je oËuvawe mira i reda u sloæenom i turbulentnom svetu kakav je danaπwi, jedan od malobrojnih naËina da se spreËi pad meunarodnih odnosa u haos. Zakon je i daqe zakon i moramo da ga poπtujemo, dopadalo nam se to ili ne. Prema postojeÊem meunarodnom pravu, sila je dozvoqena jedino u samoodbrani ili po odluci SB. Sve drugo neprihvatqivo je prema Poveqi UN i predstavqa Ëin agresije.

Niko ne sumwa da se u Siriji koristi otrovni gas. Ali postoje svi razlozi da se veruje da ga ne koristi sirijska vojska nego opozicione snage, kako bi izazvale intervenciju od strane wihovih moÊnih stranih pokroviteqa koji staju na stranu fundamentalista. Izveπtaji govore da ekstremisti pripremaju joπ jedan napad - ovaj put na Izrael, i to se ne moæe ignorisati.

Alarmatno je da je vojna intervencija i meπawe u unutraπwe sukobe u stranim zemqama postala uobiËajena za SAD. Da li je to u dugoroËnom interesu Amerike? Sumwam. Milioni πirom sveta Ameriku ne vide kao model demokratije nego kao brutalnu silu koja pravi koalicije po principu „ili ste s nama ili protiv nas”.

Sila se pokazala neefikasnom i besmislenom. Avganistan se tetura i niko ne moæe da kaæe πta Êe se desiti nakon πto se povuku meunarodne snage. Libija je podeqena na klanove i plemena. U Iraku se nastavqa graanski rat, desetine ubijenih svaki dan. U SAD Êe mnogi praviti analogiju izmeu Iraka i Sirije i pitaÊe se zaπto wihova vlada ponavqa greπke.

3

Istinita Putinova...

ректно, стварно признали, мада сами у то не верују, да је Асад употребио хемијско оружје против побуњеника. Под условом, да је Путин сам можда намеравао да се створи такав утисак, уздиже се питање зашто би он баш то учинио? Постоје неколико одговора. Покушаћу да их побројим и објасним. „Хладан рат” због Сноудена

Пре свега, Русија је само привидно признала, али елегантно и ненаметљиво, да је Асад употребио хемиско оружје против сиријских побуњеника, мада стварно она у то не верује. Зашто? Изгледа да је тиме Путин намерно дао САД „мали” кредит, не би ли се тако наметнуо Обами за неизбежног саговорника. Као што се зна Обама је односе са Путином ставио, нарочито после руског давања Сноудeну, изгледа циа агенту, који је јавно открио да је цео свет предмет САД шпијунских акција. Овај се тако после бекства из САД нашао на аеродрому у Москви. САД су тражиле његово изручење. Уместо тога, он је нашао уточиште у Русији. Од беса, Обама је уздигао односе са Русијом на ниво најжешћег „хладнг рата” познатог још једино из совјетских времена. Сад их је Путин, својом иницијативом о сиријском хемијском оружју под УН контролом, а у сагласности са својом идејом о мултиполарном или бар двополарном (САД и Русија) а на супрот САД монополарном и хегемонистичком, систему моћи у свету, вратио на саговорнички односно, како га Руси званично зову, „партнерски” однос. Не! - уништењу Сирије

А тај партнерски однос му је био неопходан у првом реду због саме Сирије. Путин никако не жели њено уништење. Већ је арапско пролеће организовано и плаћено од Јужне Арабије а уз САД садејство, добротно уништило Сирију. Требало је само видети слике аветињских рушевина сиријских градова и простора, да би се осетило да тај рат води не само њеном уништењу већ и неопходности визије да се сиријска криза једино решава политичким договором Русије и САД. То Путин види, али САД су, изгледа, намерно „слепе” за тај сценарио. Како САД сада, својом претњом о бомбардовању, ако се то допусти, Сирији прети, тотално уништење, тј. без могућности опоравка и поред Керијевог „убеђивања” света, да ће то бити један „кратак” и чисто „симболичан” акт одмазде. Поучен либијском кризом, кад су САД уништиле не само Гадифија, већ целу његову војску и без могућности повратка на нормалу, целу либијску инфра-структуру неопходне за живот цивилног становништва, а да његовим људским губицима и не говоримо. Кад се тај либијски све-уништавајући сценарио пренесе на Сирију, Керијева „краткоћа” и „симболизам” одмазде, не значе ништа јер се зна да су САД способне да само у једном дану испале можда чак и неколико хиљаде „паметних” ракета и мисила на Сирију. При томе, неизбежно се намеће питање - шта би остало од Сирије, а већ због трогодишњег грaђанског рата, са аветињски опустошеним градовима и простором. Одговор - апсолутно ништа!

2

Други разлози

Код Путина пак постоје неки чисто руски интереси који налажу одбрану Сирије. Један. У Сирији јесте једина руска морнаричка база на Средоземљу. Ако Асад падне, та се база аутоматски гаси. Два. Сирија економски, трговачки, нарочито у погледу снабдевања оружјем (отуда, можда чак и финансијски), зависи од Русије. Три. То се може чак рећи и за политичко-одбранбену ситуацију Сирије: политички - Руски вето у УН; војно - сви непријаељи Сирије знају да ће се сукоботи са Русијом, па се много премишљају како то да ураде (побуњеници против Асада из арапског пролећа су пример тог премишљања, па је то вероватно и сам Обамин разлог за обећани напад (употреба хемиског оружја). Путин, међутим, има и један други, можда важнији разлог због кога не дозвољава да Сирија буде уништена. У Египту Морсијеви исламисти су уништавали Коптску цркву, која је догматски скоро идентична православљу. У Сирији постоји Антиохијскa православна црква (АПц), која је арапским пролећем и исламиста у њему такође имала катастрофалне губитке. А АПц потиче из рано-хришћанских времена. Апостол Павле започиње свој све-људски (Христос ј намењен свим људима и народима) апостолат, као што каже Библија, „на путу” за Дамаск, мада је претходно, као непријатељ Христов, опет по Библији, „чувао одећу” оних који су каменовали архиђакона Стефана. У Сирији и данас постоје насеља где се говори арамејски, језик којим је и Христос говорио. Пре „пролећа” и рата у Сирији Антиохијскa црква је бројала око 10% становништва, данас се то свело, због због трогодишњег грађанског и верског рата између Сунита и Шита, само на три посто. * Освалд Шпенглер закључује своје капитално дело Пропаст Запада са изјавом да ће Западну културу наследити култура која ће бити инспирисана „хришћанством Достојевскога”. Ако је ово Шпенглерово тачно, сме ли се рећи да је то хришћанство данас оличено у Владимиру Путину, руском председнику? Да ли мари, што је као агент злогласног КГБ (Совјетска тајна полициј) био Христов непријатељ? Зар није и апостол Павле „чувао одећу” Христових прогониоца! Закључак? Неиспитани су путеви Господњи!

Н. Љотић

IZ SADRÆAJA Putin ameriËkom narodu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Sirija - poËetak kraja SAD hegemonije. . . . . . . . . . . . . .7 Esquivel-Obami: Sluπajte krikove naroda! . . . . . . . .9 Antisrpsko zagaivawe kulture. . . . . . . . . . . . . . . . . .11 `Komedija i tragedija`, reæiser A. VuËiÊ. . . . . . . . . . . .13 Veliki voæd, Alek preskromni. . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 NemaËka: Srbija da se odrekne Dodika i Rusije. . . . . 24 MoÊ `meke` sile u Srbiji i na Balkanu. . . . . . . . . . . . . .25 Balkanska unija za spreËavawe uticaja Rusije. . . . . . . 29

Iskra 1. oktobar 2013.

DVERI: SRBIJA JE KAPITULIRALA Ukidawem organa Srbije na Kosovu i Metohiji Srbija je zvaniËno kapitulirala!

Ukidawe svih organa republike Srbije na Kosovu i Metohiji je Ëin kojim je reæim u Beogradu kapitulirao pred okupatorom - istu onu koju je uspeo da izbegne Ëak i MiloπeviÊ i kojoj je cela Srbija odolela pod NATO bombama 1999.godine.

Dakle, VuËiÊ i DaËiÊ i svi koji Ëine sadaπwi reæim u Srbiji su svoje politiËke karijere i privilegije stavili ispred æivota svih onih koji su poginuli u odbrani Srbije od NATO-a.

Kada neko tako postavi vrednosti u svojoj glavi sasvim je oËekivano i to πto su wihovi podrepaπi na terenu pretili Srbima sa Kosova i Metohije da

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. oktobar 2013.

ako odbiju da izau na TaËijeve izbore mogu da oËekuju problem na svojim radnim mestima. Ovu pretwu su ovih dana dobili Srbi zaposleni u zdravstvu i prosveti Republike Srbije na KiM! Ukidawe organa lokalne samouprave Srbima na KiM beogradski reæim je uπao u red onih „istorijskih veliËina” kakve su bile osmanlijske, faπistiËke i titoistiËke vlasti. S druge strane, ukidawe Srbima prava da sami biraju svoju lokalnu vlast je i dokaz o tome kako beogradske reæimlije zamiπqaju demokratiju i koliko su u tome jednaki sa TaËijem.

Jednom reËju, krvave TaËijeve ruke kojima se rukuju sve viπe ostavqaju srpske krvi i na rukama DaËiÊa i VuËiÊa.

Dveri imaju jednostavan i jasan stav: Srbija mora obnoviti sve vidove svoje dræavnosti na Kosovu i Metohiji i to svim legitimnim sredstvima kojim bi to obnavqala svaka dræava na svetu. Jedino πto odgovorna vlast treba da radi jeste prilagoavawe tih sredstava datim moguÊnostima. Meutim, ukidawe svojih organa na KiM za raËun opstanka na vlasti jeste Ëin slugerawstva i izdaje i to nema nikakve veze sa realnom politikom.

Pozdravqamo odluku predstavnika lokalnih organa vlasti na Kosovu i Metohiji da ne prihvate ovaj Ëin okupatorske Vlade Srbije dok se ustavni sud ne izjasni o ustavnosti tzv. „briselskih sporazuma”.

14.9.2013. Informativna sluæba Pokreta Dveri

+ Krista PopoviÊ U Melburnu 9. septembra 2013, upokojila se u Gospodu Krista, supruga naπeg druga Duπana PopoviÊa.

Krista, roena Nemica, ne samo da je govorila odliËno srpski, veÊ je i decu vaspitala u duhu pravoslavqa. Aktivo je uËestvovala u svin naπim pozoriπnim i folklornim priredbama. Do zadwih dana pevala je u crkvenom horu i bila omiqen i poærtvovan Ëlan naπe zajednice.

Sahrawena je u manastiru Sv.Sava. Molimo se Gospodu da Kisti podari veËan æivot i rajsko naseqe, a celoj porodici PopoviÊ naπe duboko sauËeπÊe.

Iskra

Godiπwi pomen Sveti PaunoviÊu U Beogradu je 2. septembra 2013. odræan godiπwi pomen naπem drugu Sveti PaunoviÊu, viπegodiπwem uredniku `Iskre`.

Sluæili su o. Nevenko i o.

Aleksandar uz pratwu izvanrednog crkvenog hora, πto je pomen Ëinilo izuzetno prigodnim i molitvenim.

Sveta je bio izuzetan primer meu nama koji je imao hrabrosti, da kao penzioner napusti veÊ sreen æivot i izbegliπtvu i vrati se u otaxbinu, da tu u nelakim uslovima otpoËne i gradi novi. Svoje vreme u Beogradu delio je izmeu poboænog uËeπÊa u æivotu SPC i upoznavawa novih mlaih naraπtaja o naπim delatnostima i iskustvu iz dijaspore.

Posle parastosa, Svetina supruga gospoa Valetina, priredila je poduπje za wegove poπtovaoce i prijateqe, uËesnike na pomenu.

Iskra SeÊawe na naπu dragu i plemenitu Kristu PopoviÊ, veoma voqenom Ëlanu naπe zajednice Miro i Nada PopoviÊ A$ 50

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2002. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

НА ДЈЕЛУ НОВИ ТАЛАС АМЕРИЧКОГ КОЛОНИЈАЛИЗМА

Ђурковић напомиње да је случај употребе гаса "сарина" у Сирији идентичан случајевима "Маркала" у БиХ или "Рачка" на Косову, па све више људи почиње да разобличава такву стратегију и да отворено тврди како Американци лажу, тражећи повод за свој милитаризам и освајање...

Београдски аналитичар Миша Ђурковић сматра да је напад на Сирију одавно испланиран и да је на дјелу нови талас америчког колонијализма, којим Америка поново и физички и војно овладава земљама које су богате енергентима.

Америка, наводи овај историчар, није само "свјетски полицајац", него је своје најважније безбједносне, обавјештајне и војне ефективе прије пет до шест година пребацила на подручје арапског свијета и Блиског истока, а нови талас активности је, након Авганистана и Ирака, започела такозваним "арапским прољећем".

Ђурковић, који је виши научни сарадник на београдском Институту за европске студије, напомиње у изјави за Срну да је Америка током посљедње четири године пучевима, насиљем, споља увезеним грађанским ратовима или "обојеним револуцијама", промијенила власт у десетак земаља на том простору.

Што се тиче наредних циљева Америке у свијету, Ђурковић наводи да неки глобални моћници и креатори глобалне архитектуре моћ виде Сирију као уводно поглавље за Иран, за којим би услиједило и окретање ка бившим совјетским републикама, а посебно Русији.

"Постоје процене да су турбуленције у Бразилу такође повезане са америчким инспираторима, а можда је најзанимљивији случај оживљавања немира у Турској у Геза парку. Ердоган је Американцима верни савезник у вези са питањем Сирије, а у исто време они га полако руше, подривајући његов легитимитет у Турској и спремајући му наследника", рекао је Ђурковић.

Он наводи да Русија, с друге стране, врло јасно разумије да је читава акција у вези са нападом на Сирију усмјерена и према њој, али избјегава да уђе у директан конфликт и покушава да избјегне војну интервенција Запада, јер би тиме и њен кредибилитет дошао у питање.

Ђурковић напомиње да је случај употребе гаса "сарина" у Сирији идентичан случајевима "Маркала" у БиХ или "Рачка" на Косову, па све више

људи почиње да разобличава такву стратегију и да отворено тврди како Американци лажу, тражећи повод за свој милитаризам и освајање.

"Друге велике силе се полако храбре да све више изазивају Америку у глобалним пословима, но не сме се заборавити да и њихови међусобни односи нису идеални па још не постоје јасни антиамерички блокови или савези", каже Ђурковић.

Говорећи о опасности радикалних вехабија из БиХ и Србије, које се након борби у Сирији, враћају на Балкан, Ђурковић истиче да би Србија и БиХ морале да појачају мониторинг дјеловања ових група и посебним мјерама да прате понашање тих повратника као групе која је озбиљна потенцијална пријетња за овдашње земље.

Додајући да су сви свјесни опасности од вехабизма, он наглашава да је проблем у томе што је Америка веома склона употреби радикалног исламизма када треба мијењати неподобне режиме, од Авганистана па до Сирије.

Наводећи да амерички естабилишмент није јединствен око потенцијалне акције ка Сирији, Ђурковић напомиње да су демократе поново преузеле улогу јастребова који траже војну интервенцију под истим претекстом као и деведесетих година 20. вијека, како би се наводно заштитила људска права.

"Стога је сасвим разумљиво што они повлаче паралелу са бомбардовањем Србије као наводним универзалним преседаном за све будуће хуманитарне интервенције", наводи он, уз опаску да у САД постоје и многе резерве у вези са нападом на Сирију, јер би лако могло да се уђе и у директан конфликт са Русијом, чији је кредибилитет такође на испиту.

Ђурковић подсјећа на оцјену једног од водећих америчких стручњака за питања међународних односа Џозефа Наја да се америчка моћ налази у опадању, али да ће тај процес ићи врло споро и да ће САД још дуго бити водећа свјетска сила, јер има најмоћнију армију и напредне технологије.

С друге стране, истиче Ђурковић, уочљиво jе да, прије свега, економске перформансе Америке стално падају, као и повјерење глобалног јавног мњења у Америку, јер је случај наводног оружја за масовно уништавање у Ираку, које никада није пронађено, показао да отворено лажу тражећи повод за војно мијешање. РНА, РС, 15.9.2013.

Весна ШУРБАТ

God. LX|V

1. oktobar 2013.

Сиријске контроверзе су позорница на којој се открива

1229

ИСТИНИТА ПУТИНОВА ЛИЧНОСТ

Већ три године - прецизније, од тако званог, „арапског пролећа”- Сирија испуњава странице и емисије светских медија. То је број један. Број два. Проблеми Сирије долазе у таласима. Са размацима између њих све мањим а захукталoшћу све већом. И број три: све се то згушњава сад у једну тачку - Сирија! Управо, судбина не Сирије већ света зависи, по САД председнику Барак Обами и његовој администрацији, од тога, ако председник Сирије Башар ел Асад, по религији Алевит (један огранак Шита) не буде бомбардован. Следи једна кратка дивезија. Значајно се, међутим, наглашава да Асадово лично уништење није циљ, али ако би се то „случајно” десило - колетоларна штета!. Може се такође можда приметити да израз „судбина света” није адекватан. Тачно. Али се свет фактички већ определио, а специјално на састанку Г20 у руском Петровграду, где је Путин кључно утицао на тамошње светске представнике, укључујући ту и Британију, највећег САД савезника, да Обаминој претњи напада на Сирију кажу једно одлучно - „не! А тако и јесте, не само у свету већ и у самој Америци: по већини испитивањa јавног мнења 60 % је против Обаме, док је једнo дигло ту противност на 71%. Неколико речи о Обами

Вратимо се на главну тему. По Обами, судбина света се згрушњава у једну тачку - бомбардовање председника Сирије Башара ел Асада. То или тотална пропаст! Без претензија да сам у праву, некако спонтано, међутим, јер се ради о Обами, присећам се једног згрушавања, можда „маштање”, како је Обама од једне потпуне политичке непознанице у сваком смислу у рекордном времену постао САД председник. Једна пак чињеница није могла бити маштање. Иза његове кандитатуре је стајао огроман, да се не каже - неисцрпан новац. Не може се именовати инвеститор, али се сме рећи неки велики интерес је био у питању. Како се садашња ситуација, као што смо видели, згуснула у бомбардовање председника Сирије Асада, а и само „арапско пролеће”, погрешно приписано Обами јер је рекао за Асада само да се мора приклонити вољи сиријског народа, онда испада да је тај новчани интерес за Обамину кандитатуру (јер је и сам оригинално био Муслиман) долазио

од твораца „арапског пролећа” чији је циљ био да се вођства арапских држава Шитске оријентације (Асад је Алевит, један шитски огранак) замене Сунима, онда постаје јасно да тај новац мора долазити од Јужне Арабије или неких сличних Сунита. Требало би заокружити овај сценарио о Обами изјавом да његова кандитатура за САД председника не би била могућа уколико га претходно није одобрила САД држава, поготово кад се зна да је једна уставна одредба по којој САД председник мора бити рођен на САД територији, што се Обаме тиче, била под сумњом и предмет велике контроверзе - где је рођен: у Кенији или Америци? У време Обамине кандитатуре САД председник је био Буш млађи па сходно томе - он ју је вероватно морао одобрити. Промена САД курса

Одједном, међутим, ситуацију коју је Обамина претња бомбардовања Сирије изокренула „наглаву”, руска дипломатија неочекивано и изнеднадно вратила је на природно стање, односно „на ноге”. Наиме, руски министар спољних послова, Сергије Лавров, изјавио је да Сирија пристаје да сво своје хемијско оружје и пратећу инфра-структуру, стави под контролу УН. Толико је то било сензационално, да је неко са друштвене мреже одмах „твитовао” - Обама предлаже Путина за Нобелову награду. Поред сензациолизма, требало би о руској иницијативи рећи две ствари. Прво, та иницијатива није оригинално руска. Њу су Руси преузели од шефа Стејта Џона Керија. Овог су, наиме, питали новинари да ли сам Асад може нешто да учини како би избегао бомбардовање, Кери је одговорио, како сам каже -„скептично”и „реторично”: Сигурно! Ако би Асад ставио своје хемијско оружје под међународну контролу!? Иако су Руси баш са њом изашли јавно у свет, Обама и Кери били су тренутно „шокирани” и затечени, очито незнајући како да реагују; тек је, вероватно после „безбедносне” консултације, Обама процедио да у руској иницијативи: „има потенцијала за другачије (без војног напада) решења сиријске кризе. Друго, у самој руској иницијативи за стављање Асадовог хемијског оружја под контролу УН, има простора за уверење да су Руси, истина инди