Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.
Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!
SamarxiÊ: Izborna farsa u Kosovskoj Mitrovici, 17. novembra
`KOLEKTIVNO GLASAWE` U `OPSADNOM STAWU`
God. LX|V
Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan SamarxiÊ ocenio je danas da ponovqeni izbori u severnoj Kosovskoj Mitrovici predstavqaju izbornu farsu, koja se odvijala pod "veoma Ëudnim i nasilnim okolnostima".
SamarxiÊ tvrdi i da je podatak da je na biraliπta izaπlo oko 5.200 qudi "veoma sumwiv", a rekao i da je prema izveπtaju organizacije "TreÊa Srbija" na biraliπta izaπlo izmeu 1.600 i 1.700 qudi.
SamarxiÊ je na konferenciji za novinare, rekao da je na juËeraπwim ponovoqenim izborima u Kosovskoj Mitrovici, postojalo i kolektivno glasawe, kakvo se nije moglo videti ni u doba komunizma.
On je rekao i da EU "dræi crni povez preko oËiju" kada je reË o lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji. "Ako EU smatra da su izbori dobro proπli, iako je na terenu viπe unifromisanih lica nego onih u civilu... onda i ja wima æelim takve izbore u buduÊnosti", naveo je SamarxiÊ.
"Postojali su pritisak i pretwe na direktore javnih preduzeÊa da izvedu radnike na biraliπta, a na wih da izvedu svoje porodice. Tako je organizovano kolektivno glasawe kakvog nije bilo ni u doba komunizma kada se glasalo za jednu partiju", kazao je SamarxiÊ. On je naveo i da su nakon toga te organizovane grupe "imale zadatak" da πetaju od jednog do drugog biraËkog mesta kako bi stvorile utisak da qudi izlaze na biraliπta u velikom broju. SamarxiÊ je rekao i da, prema preliminarnim rezultatima ponovqenih izbora, u drugi krug idu Krstimir PantiÊ i Oliver IvanoviÊ, koje je potpredsednik D S S nazvao "jadnim i kukavnim pobednicima izbora koji svojim delovawem treba da operu prqave radwe" koje su se deπavale oko lokalnih izbora u Pokrajini. Prema SamarxiÊevim reËima, u severenoj Kosovskoj Mitrovici juËe je bilo "opsadno stawe" jer je bilo viπe unoformisanih lica i neuniformisanih pripadnika razliËitih bezbednosnih sluæbi nego πto je bilo graana koji su izlazili na biraliπta. Potpredsednik D S S tvrdi da je bilo pripadnika KPS, KFOR-a, ameriËkih marinaca, italijanskih karabiwera i neidentifikovanih bezbednosnih sluæbi, a πto predstavqa okolnosti u kojima "normalni izbori nikako ne mogu da se odræe". "Koliko god qudi da je izaπlo oni zbog tih okolnosti ne mogu biti priznati", smatra SamarxiÊ koji je ponovio i da nelegitimnost izbora na Kosovu i Metohiji ostaje.
On je odbacio moguÊnost da D S S u drugom krugu izbora podræi Olivera IvanoviÊa kao kandidata za gradonaËelnika. Demokratska stranka Srbije smatra da su ponovqeni izbori u severnoj Kosovskoj Mitrovici, bez obzira na to πto je na wih izaπlo oko 20 odsto graana, fijasko. Poslanica te stranke Sandra RaπkoviÊ IviÊ ocenila je da su izbori odræani u atmosferi „poluratnog stawa”, buduÊi da su u tom gradu, kao je rekla, bile prisutne „jedinice svih vrsta”. Ona je uporedila juËeraπwe glasawe sa izborima iz 1945. godine. „To je bilo u stilu 1945. kada su direktori iπli sa svojim radnicma na glasawe i kada se glasalo za kraqa ili Tita”, rekla je RaπkoviÊ IviÊ. Ona smatra i da CIK i OEBS priznaju takve rezultate jer je reË o æeqi meunarodne zajednice da se zavrπi taj posao i da se pitawe Kosova i Metohije stavi ad akta.Time se, kako je ocenila, zaokruæava dræavnost Kosova, a Srbija odlazi sa tog prostora. Ona je ponovila stav DSS da ne priznaje tako organizovane izbore, veÊ samo one koje bi trebalo da raspiπe predsednik Skupπtine Srbije Nebojπa StefanoviÊ 18.11.2013. (Podvukla - Iskra)
Tanjug
1. decembar 2013.
1231
Србија nije независна држава ako је води izvrπilac tue politike
VU»I∆EV©TINA
Mало пажљивији посматрач садашње политичке сцене Србије мораo би да види да је Александар Вучић wen несумњиви господар са диктаторским овлашћењима. Како је његов „рејтинг” (популарност), објективно говорећи, необично висок - он још дуго намерава да posluje диктаторски. Mорало bi se daqe приметити, да је Вучићев нагао успон дошао кад је Srbija била на најкритичнијој прекретници (Косово, ЕУ, однос са Русијом), а једва годину дана пошто је са Николићем дошао на власт. При томе, se најзад морамо запитати да ли је све то планирано. Ако јесте, питања која се сама намећу јесу: од кога, зашто и како? Не би требало заобићи ни контра питање: „Aко није планирано”, шта онда? Tada преостаје једино мала диверзија о спонтаности. Спонтаност
Кад је пак реч о њој, требало би се присетити Дарвина. Он је на слепој спонтаности - минималним и мaјушним позитивним развојним stupwevima амебе - милијардама година доцније дошао преко мајмуна до човека; о настајању амебе и универze ни речи! И направио од очигледне глупости „науку” којој се свет клања „до земљице црне” јер је Бога негирао као Планера и Творца човека и svemira. Оваква анализа примењена на Вучића указује да је он само велики „шарлантан” који мења критичне животне позиције кад му се хоће (од velikog националисте у неколико година постао је protivnik nacionalizma) али и да би их наметнуо Србији. Има нечег психолошки погубног и болесног у њему - неизлечиви нарцисизам! Туђински планови о Србији и окружењу
Ко то од странаца планира Србијом? Историјски, али сувише уопшено, могло би се рећи - Запад! Почиње то Берлинским конгресом од 1878, којим су доминирале Немачка и Аустро-угарска (Ау), а којим је Србија добила независност, али је за БиХ (у којој је српски живаљ био релативно већински) закључено да постане А-у „мандатно подручје”. Како су њене амбиције била анексија БиХ, што се и остварило 1908. године, долазило је до
опште антисрпског деловања А-у не само у БиХ већ и према Србији. Из таквог односа, после Принциповог атентата на А-у престолонаследнички пар у Сарајеву, дошло је до А-у „ултимата” и објаве рата Србији, који се нешто доцније претворио у Први светски рат. Почевши још од 1854. године Кримским ратом, Енглези су спречавали да царистичка Русија избије преко Босfора на Средоземно море. Од тада eнглеска политика према Балкану а специјално према Србији била je отворено антисрпска. Тек кад је Првим светским ратом, било Енглезима потребно српско „топовско месо”, они су Србе признали за „савезнике”. Од Запада само је Француска тада - тако је бар изгледало - била „пријатељски” наклоњена према Србији. Америка је због своје изолационистичке политике била незаинтересована Европом све до Другог светског рата, сем што је са Енглеском финансијски помагала рушење царског режима у Русији и инсталирању комунизма тамо, што се десило у другом десетлећу прошлог века. У односу на Србију, САД интерес за њу постаје огроман тек са Клинтоновом антисрпском а происламском и прохрватском политиком, а поводом ратова око растакања СФРЈ, што се догађало у деведеситим годинама прошлог столећа, дакле, око 20 година од тада. Ту се формирало мишљење да су у тим ратовима Срби једини кривци за све. Отпочела је демонизација Срба и Србије. Хашки трибунал верно осликава ту демонизацију. Срби су до сада добили преко 1000 година казне док су сви остали (Хрвати, Муслимани, Шиптари) свега око stotinak. САД казнена политика према Србији
Из свега овога произашла је САД геноцидна политика за садашњу и будућу Србију. Кроз историју Србија се супротстављала одлукама великих сила - била, дакле, „реметилачки фактор”. Треба је зато казнити тако да се то више никад не догоди. Главна смерница те САД казнене политике јесу: политички - нема приступа светским, политичким, етничким и спортским токовима и организацијама (Јеремић је био изузетак, који је прилично omekπao овај САД захтев); разбити везу са Русијом; државно - власт дозволити само српским евро-атланским ентузијастима; национално - убијање и промену