PharmaMedica br 66 by PharmaMedica

PharmaMedica O

Z D R A V L J U

N A

R A Z U M L J I V

N A Č I N

www.pharmamedica.rs

BROJ 66

GODINA IX

Krvarenje iz gastrointestinalnog sistema

EMOCIONALNA DEPRIVACIJA

AKTUELNO

TUMORSKI MARKERI-PSA

Botulinskim toksinom protiv hiperhidroze DOBRE I LOŠE STRANE

EPIDURALNE ANALGEZIJE

Kašalj-sve što treba da znate

Hipoglikemija, PRVA POMOĆ

ROGAČ

Novi terapijski pristup u lečenju pacijenata sa tipom 2 dijabetesa O N - L I N E

I Z D A N J E

N A

W W W . P H A R M A M E D I C A . R S

SIGURAN IMUNITET

EFIKASNOST - kombinacija alkilglicerola iz ulja jetre tri vrste ajkula BEZBEDNOST - odnos alkilglicerola po modelu iz majčinog mleka

PA-RS-2018-3-113

KVALITET – 60 godina kliničkih ispitivanja

sadr žaj 4.

V esti

I z ugla psihologa

E ndokrinologija

Nevažnost Kada smo bili deca uvek su nas nervirali drugari koji su se pravili važni. Koji su mislili da su najlepši, najpametniji, najsposobniji itd. Kao takvi, nisu bili omiljeni izbor za druženje. I sada, u odraslim godinama, verujem da vam i dalje smetaju oni koji se hvale ili nameću svoj položaj, modni izražaj, poznanstva...Najčešće su to upravo oni isti koji su to činili i kao deca. U poslednje vreme čak više od ovih „važnih“ nerviraju me ljudi koji se prave nevažnim. Preterivanje u samohvali opšte je prihvaćeno kao nepoželjno i nesimpatično a preterivanje u umanjenju sebe oduvek se smatralo normalnim, bilo je društveno odobravano i čak simpatično. Osnovni problem je što sami sebe potiskujemo, umanjujemo i proglašavamo nevažnima čime postajemo poslušni. Postaje duboko usađeno da smo nevažni i nemoćni i da je potpuno normalno da smo takvi. E pa nije!!! Vreme je da preuzmemo odgovornost za svoj status i postupke i izborimo se za sve ono što želimo i što nam pripada. Nismo bespomoćni. Budimo dobar primer svojoj deci. Vaspitavajmo ih da cene sebe, izražavaju svoje talente i znaju da mogu da utiču na svoj život i svet oko sebe a da takođe cene sve ostale ljude. Prekinite ciklus nevažnosti! Urednik, mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković

PharmaMedica O

Z D R A V L J U

N A

R A Z U M L J I V

N A Č I N

www.pharmamedica.rs

BROJ 66

GODINA IX

Krvarenje iz gastrointestinalnog sistema

EMOCIONALNA DEPRIVACIJA

AKTUELNO

TUMORSKI MARKERI-PSA

Botulinskim toksinom protiv hiperhidroze DOBRE I LOŠE STRANE

Emocionalna deprivacija

EPIDURALNE ANALGEZIJE

Kašalj-sve što treba da znate

Hipoglikemija, PRVA POMOĆ

ROGAČ

pacijenata sa tipom 2 dijabetesa O N - L I N E

I Z D A N J E

N A

W W W . P H A R M A M E D I C A . R S

web: www.pharmamedica.rs

Otorinolaringologija

Polipi u nosu

H itna pomoć

16.

K ako savladati

18.

Tumorski markeri

Krvarenje gastrointestinalnog sistema Lenjost

PSA-Prostata specifičan antigen 20.

Ishrana

21.

A ktuelno

26.

Š titasta žlezda i starost

28.

Prekomerno znojenje

30.

A ktuelno

33.

7 stvari koje treba da znate

34.

Stručnjaci odgovaraju

36.

D ermatologija

38.

Mamin kutak

40.

I shrana

41.

Preporučujemo

42.

Ortopedija

Dizajn i prelom: Pharma Medica Design Studio

www.pharmamedica.rs Novi terapijski pristup u lečenju

Novi terapijski pristup u lečenju pacijenata sa tipom 2 dijabetesa

14.

Glavni i odgovorni urednik: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković

Marketing: Pharma Medica, agencija za marketing

Novosti i zanimljivosti iz sveta medicine i zdravlja

10.

Uvodna reč

BROJ 66

ROGAČ, slatka mahunarka

Kašalj-sve što treba da znate Vreme samo za sebe

Botulinskim toksinom protiv hiperhidroze

Proširene (varikozne) vene ...o unosu vitamina

10 38

Dobre i loše strane epiduralne analgezije Hipoglikemija, prva pomoć Promene na koži kod trudnica

Hiperaktivno dete 5. ukus-UMAMI

Moć priprodnog preparata Sakroilijačni zglob kao uzrok bola u donjem delu leđa e-mail: office@pharmamedica.rs Štampa: Cicero, Beograd Fotografije: Shutterstock Izdaje: PharmaMedica, agencija za marketing, 11000 Beograd, Arh.Gerasima Zelića 6/17 tel: +381 65 231. 80. 36

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 613/614

Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora.

Pharma Medica : o zdravlju na razumljiv način/ glavni i odgovorni urednik Jasmina Jović Novaković.- God.1 br. 1 (oktobar 2009), - Beograd (Arh. Gerasima Zelića 6/17) : Pharma Medica, 2009- (Beograd : Cicero).-27 cm.

Časopis je besplatan

PharmaMedica ⁄ broj 66 ISSN 1821-2786 COBISS. SR-ID 170077196

ON-LINE IZDANJE NA www.pharmamedica.rs

VESTI

CIMET U BORBI PROTIV GOJAZNOSTI

1 DA LI VOĆNI ČAJEVI UTIČU NA ZUBE

Primamljiv ukus i miris doprineli su velikoj popularnosti voćnih čajeva. Stručnjaci sa Kings College Londons Dental Institute, upozorili su da dve šolje voćnog čaja koji sadrži kofein na dan, za 11% povećava rizik za umerenu ili jaku eroziju zubne gleđi. Nagrizajući efekat prirodnih kiselina koje potiču iz voća je još izraženiji kada se konzumira vruć napitak. Visoke temperature povećavaju intenzitet hemijske reakcije voćnih kiselina sa zubima što doprinosi oštećenju. Rizik raste i ako se čaj konzumira lagano mućkanjem u ustima. Ilustracije radi, svakodnevno dugogodišnje ispijanje voćnih čajeva može dovesti do skraćenja zuba velikičine 10mm za petinu.

Cimet je hiljadama godina prisutan u pripremi hrane i izuzetno dobro prihvaćen u kulinarstvu. Takođe, upotreba cimeta, kao pomoćnog sredstva za mršavljenje nije nepoznata, a delotvornost ovog aromatičnog začina verovatno će dobiti i potporu u nauci. Naime, cimet je u nedavnim istraživanjima pokazao obećavajuće rezultate kod aktiviranja adipocita odnosno masnih ćelija putem termogeneze što doprinosi procesu smanjenja telesne mase. U istraživanju su testirane masne ćelije dobrovoljnih davaoca, različitih starosnih grupa, nacionalnosti i indeksa telesne mase. Tokom istraživanja zapaženo je da kod ćelija koje su izložene uticaju cimetaldehida-aromatičnog jedinjenja iz cimeta, dolazi do povećane sinteze enzima koji su uključeni u metabolizam lipida. Zabeležen je porast regulatornih proteina Ucp1i Fgf21 koji su uključeni u termogenezu. Dobijeni rezultati osnova su za dalja istraživanja kojima bi trebalo da se utvrdi kolika je količina cimetaldehida optimalna za postizanje metaboličke ravnoteže i ne izaziva neželjene efekte.

MIGRENA I BOLEST SRCA I KRVNIH SUDOVA Rezultati danske studije koji su objavljeni u online izdanju BMJ, ukazuju na povezanost migrene sa većim rizikom od infarkta miokarda, moždanog udara, aritmije i tromboze dubokih vena. Osobe koje su imale migrenu, prema rezultatima studije imale su 49% veći rizik za infarkt miokarda, 59% za trombozu dubokih vena i oko 2 puta veći rizik za pojavu moždanog udara u odnosu na osobe koje ne pate od migrene. Studije su ukazale i na povećan rizik od razvoja aritmija i to za 25% u odnosu na osobe bez migrenoznih glavobolja. Rizik je veći u prvim godinama nakon što se migrena prvi put pojavi odnosno dijagnosti-

kuje. Takođe, ugroženiji su pacijenti čijoj migreni prethodi aura. Objašnjenje za dobijene rezultate verovatno leži u činjenici da je kod ovih pacijenata prisutna hiperkoagulabilnost, povećana agregacija trombocita, disfunkcija endotela, vazospazam i dr. Iako je studija opservacijska, rezultati ukazuju na potrebu pažljivijeg praćenja osoba koje imaju migrenu kako bi se na vreme otkrili i sprečili neželjeni kardiovaskularni događaji.

POVEZANOST PRIMENE HORMONSKIH KONTRACEPTIVA I RAZVOJA DEPRESIJE

KOLIKO OMEGA 3 MASNE KISELINE SMANJUJU KARDIOVASKULARNI RIZIK

Omega-3 masne kiseline sastavni su deo terapije svih kardiovaskularnih bolesnika. Međutim, rezultati nove analize koja je objavljena u časopisu JAMA Cardiology ukazuju da primena omega-3 masnih kiselina ne smanjuje kardiovaskularni rizik. Analizirano je 78000 ispitanika koji su bili deo 10 kliničkih studija. Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe-one koji su uzimali suplemente omega-3 masih kiselina i one koji su uzimali placebo. U vremenskom periodu od prosečno 4.4 godine zabeleženo je 2695 smrtnih ishoda koronarnog uzroka, 2276 nefatalnih infarkta miokarda, kao i 12.001 ozbiljnih, tzv. major vaskularnih događaja. Iako je studija imala svoja ograničenja (istraživači nisu uzeli u obzir status pacijenata pušač/nepušač, pojavu tumora određenih lokalizacija i analizirani su podaci celovitih studija a ne svakog pacijenta ponaosob) dobijeni rezultati su dovoljni da se preispitaju važeći stavovi o efikasnosti i korisnosti omega-3 masnih kiselina u prevenciji koronarne bolesti srca.

Poznato je da fluktuacija hormona u toku menstrualnog ciklusa utiče na mentalno stanje i raspoloženje žene. Istraživanja su otišla i korak dalje povezujući oscilacije u nivou estrogena i progesterona sa pojavom depresije. Za pad raspoloženja okrivljuje se progesteron koji na promenu raspoloženja i emocionalnu reaktivnost mozga utiče preko svojih metabolita. Egzogeni progestageni (uneti u organizam putem lekova) u većoj meri ispoljavaju ovaj depresivni efekat od endogenog progesterona (koji se stvara u organizmu) čime se objašnjava povećani rizik od razvoja depresije kod žena koje koriste kontarceptivne pilule. Opservaciona studija u kojoj su istraživači koristili podatke iz nacionalne baze o propisivanju lekova u Danskoj, i podatke iz centralnog psihijatrijskog registra ove zemlje pokazala je da adolescentkinje koje su koristile kontraceptivne pilule imaju veći rizik od razvoja depresije i započinjanja sa terapijom antidepresivima. Analize su takođe pokazale da je ovaj rizik veći kod devojaka koje su koristile pilule progestagena, a nešto niži kod onih koje su koristile kombinovanu pilulu (estrogen/progestagen). Rizik od razvoja depresije je najveći 6 meseci nakon otpočinjanja kontraceptivne terapije. Studija je objavljena u časopisu JAMA Psychiatry.

Već osam godina, eksperti online časopisa U.S. News&World Report Expert detaljno proučavaju 40 dijeta uzimajući u obzir da li je dijeta nutritivno uravnotežena, efikasna u skidanju kilograma, da li ima pogodan učinak na dijabetes, bolesti srca i krvnih sudova i da li je dijeta laka za pamćenje i sprovođenje. Ove godine pobedu je odnela DUSH (Dietary Approaches to Stop Hypertension) dijeta koja je izvorno osmišljena kao pomoć osobama sa visokim krvnim pritiskom. Dijeta se zasniva na ograničenom unosu masnoća (prvenstveno zasićenih) i soli. Izbegava se unos masnog mesa i mesnih prerađevina, punomasnog mleka i mlečnih proizvoda. Preporučuje se veći unos žitarica, mahunarki, voća, povrća. Dnevni unos soli ne bi trebao da pređe 5g. Na nedeljnom nivou raspored porcija bi trebao da bude: 8 obroka žitarica, 5 obroka voća, 5 obroka povrća, 3 obroka mlečnih proizvoda, 2 obroka niskomasnog mesa, jedan obrok orašastih plodova i 2 obroka zdravih masti.

L JA

DIJETA Z A 2018.

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 66

IZ UGLA PSIHOLOGA

Emocionalna deprivacija autor: dr Tijana Mirović, Psihološko savetovalište Mozaik

„Ponekad se osećam stvarno nevidljivo... nevažno...samo, kao da nikome nisam važna i kao da niko nikada nije tu za mene...kada mi treba...kada je najteže“.

ore navedeni citat opisuje nešto što se u psihoterapiji nazova emocionalna deprivacija. Ljudi sa ovim problemom dolaze na psihoterapiju zato što se osećaju usamljeno, zapostavljeno, nevoljeno, neshvaćeno ili depresivno. Najčešće imaju i doživljaj da drugi ne odgovaraju na njihove potrebe i sumnjaju u to da će ih drugi ljudi (pa i terapeut) razumeti i podržavati. Neretko se ipak dešava da ljudi svega toga nisu svesni. Oni osećaju prazninu i imaju doživljaj da im nešto nedostaje, ali ne umeju da odrede i iskažu šta je to. Veruje se da je to zato što emocionalna deprivacija najčešće nastaje i pre nego što dete progovori i nauči da verbalizuje to što mu smeta.

na ovaj način depriviraju detetozadovoljiti moje potrebe“). Ovave bazične potrebe. Istraživanja i kvo viđenje sebe i sveta utiče i na praksa pokazuju da su to često ro- buduća ophođenja prema sebi i ditelji koji su i sami odgajani na drugima, kreirajući tako dodatne ovaj način. emocionalne, ponašajne i praktičKroz ovakvo iskustvo sa roditene probleme. ljima dete odrasta osećajući se Kako emocionalna usamljeno, nezbrinuto i prazno. Kako emocionalna Paralelno sa tim, dete razvija i ne- deprivacija šteti? deprivacija nastaje? gativna uverenja o sebi („moje poKoje probleme ona dalje pravi? Emocionalna deprivacija, najčešće trebe nisu važne - ja nisam važan“, nastaje usled iskustva deprivirano- „nisam dovoljno vredan da bi me Kada se „predamo“ gore pomesti tokom detinjstva. Jednostavni- neko primetio i bio tu za mene“ i nutim uverenjima i emocionalnoj jim jezikom rečeno, to znači da je sl.) i negativna uverenja o svetu deprivaciji, počinjemo da osećaodrastanje karakterisalo nedosta- koji ga okružuje („drugi nikada mo intenzivnu usamljenost, izojanje (deprivacija) adekvatne nege neće biti tu za mene i nikada neće lovanost, prazninu i tugu. Tada (pažnje, ljubavi i topline), empatije, podrške, zaštite i usmerenja; Emocionalna deprivacija, najčešće nastaje odnosno da je dete raslo bez oseusled iskustva depriviranosti tokom detinjstva. ćaja da je voljeno, vrednovano i Jednostavnijim jezikom rečeno, to znači da posebno. Imajući ovo u vidu, naje odrastanje karakterisalo nedostajanje adekvatne meće se i pitanje, zašto do toga donege, empatije, podrške, zaštite i usmerenja; lazi, odnosno ko su roditelji koji

PharmaMedica ⁄ broj 66

mislimo da nas niko ne razume, da niko nije tu za nas, da nikada nećemo biti srećni i zadovoljni, da ćemo uvek biti sami i sl. Ne brinemo o sebi i ne zadovoljavamo sopstvene potrebe. Od drugih ne tražimo to što nam treba već očekujemo da nam taj neko „pročita misli“ i zadovolji potrebe koje nismo izrekli. Drugi to ne prepoznaju, ne daju nam ono šta nam je potrebno i mi nastavljamo da osećamo bol i frustiranost dodatno ojačavajući uverenje da niko nije tu za nas. Neretko se međutim dešava i drugi scenario, a to je da tražimo šta nam treba, ali da osoba od koje tražimo (poput naših roditelja) nema kapacitet da nam to da. Često se naime dešava da nesvesno biramo partnere i prijatelje koji su hladni, isključeni, distancirani, samoživi ili nedostupni (ne-

www.pharmamedica.rs

Osećaj depriviranosti ponekad se nadomešćuje (nadkompenzuje) prezahtevnošću i burnim reagovanjem na svaki znak da naše potrebe neće biti zadovoljene. Tako dolazi do nove vrste problema. Velika „emotivna glad“ pretvara se u prezahtevnost, odnosno u bes i prekritičnost ako od prijatelja i partnera ne dobijemo sve što očekujemo. maju vremena za nas, jer imaju druge emotivne veze i prioritete). Jasno je da takvi partneri i prijatelji nisu u stanju da zadovolje naše potrebe i da nam budu posvećeni. Često se napravi i odnos u kome je taj drugi toliko zahtevan i toliko u sopstvenom problemu, da osoba sa emocionalnom deprivacijom mora da brine o njima, bez prostora za sebe i sopstvenu ranjivost. Bez reciprociteta! Iako takvi emotivni partneri veoma malo daju i u fizičkom i u emocionalnom smislu, „hemija“ čini da su upravo takvi partneri najprivlačniji, a da se oni topli, dostupni i dajući partneri doživljaju kao neprivlačni i dosadni. Što nas hladni i distancirani partneri više odguruju od sebe, mi se više bavimo njima, opsesivno mislimo i radimo sve da nas primete i zadovolje. To stvara visoku privlačnost, ali i ponavlja iskustvo deprivacije koje smo imali tokom detinjstva dok smo se borili za pa- gnu nam. Pošto se ponašamo kao žnju hladnog i nedostupnog rojači nego što jesmo i pošto nikada ditelja. jasno ne tražimo ono što nam treba, drugi ljudi retko prepoznaju Izbegavanje bliskosti naše potrebe i retko kada nude poDrugi tip problema proizilazi iz moć. Tako raste i osećaj deprivacije činjenice da mnogi emocionalno i razočaranost u druge. deprivirani ljudi izbegavaju bliOsećaj depriviranosti ponekad se skost i veze baš zato što ne očekuju nadomešćuje (nadkompenzuje) ništa iz njih. Tako, ili nemaju veze prezahtevnošću i burnim reagoi bliska prijateljstva uopšte ili ima- vanjem na svaki znak da naše poju prolazne i distancirane odnose. trebe neće biti zadovoljene. Tako Neretko se dešava da brzo izgube dolazi do nove vrste problema. interesovanje i prekidaju odnose Velika „emotivna glad“ pretvara upravo onda kada zaprete da pose u prezahtevnost, odnosno u bes stanu bliski. Na taj način, ostaju i prekritičnost ukoliko od prijatesami i deprivirani. lja i partnera ne dobijemo sve ono što očekujemo. Ponekad su tu i Oslanjanje na sebe manipulativna ponašanja, kao i priDo ponavljanja iskustva deprivaci- vlačenje pažnje telesnim simptomije dolazi i ako se suviše oslanjamo ma, šarmiranjem, flertovanjem ili na sebe–ne govorimo prijateljima i teatralnošću. Ovo uglavnom odbipartneru šta nam treba, ne dozvo- ja ljude. Takođe, ukoliko ljudi oko ljavamo sebi da budemo ranjivi, nas koliko god da se trude i daju, niti drugima da nas zaštite i pomo- stalno dobijaju poruku da „nije

www.pharmamedica.rs

dovoljno“, i oni će postati frustrirani, a finalno verovatno i odustati od pokušaja da daju. Tako osoba sa emocionalnom deprivacijom ostaje sama i deprivirana–ponovo!

Put u zavisnost Pored problema u odnosima, emocionalna depriviranost pravi i druge ozbiljne problema. Na prvom mestu, problem sa raznim vrstama zavisnosti. Pošto teško podnosimo emocionalnu deprivaciju i bolni osećaj usamljenosti i praznine koju ona nosi, mi moramo na neki način da pobegnemo od nje. Najčešće se ili skroz emocionalno isključimo (delujemo „daleko“, „hladno“ i sl.) ili zatrpavamo bol i prazninu umirujući se hranom, alkoholom, drogama, seksom, poslom i sl. Pošto je „emotivna glad“ samo zatrpana, ona nalazi način da se probije,

ŠTA JE ONDA MOGUĆI LEK? Postoji nekoliko važnih koraka ili tema na putu ka promeni. Prva stvar je svakako rad na osvešćivanju da su naši problemi povezani sa deprivacijom koja ima svoje korene u detinjstvu. Veoma važan korak ka promeni predstavlja i rad na tome da prihvatimo da su naše potrebe jednako važne koliko i potrebe drugih ljudi i da se ohrabrimo i naučimo da tražimo za sebe, ali i da dajemo. Zdravi odnosi podrazumevaju blizak, topao i zadovoljavajući odnos koji odlikuje ujednačena razmena primanje i davanja. To je ono čemu treba da težimo, jer samo zdrava i adekvatna povezanost sa drugima leči deprivaciju i konačno popravlja sliku sebe i sveta. pa se nanovo i nanovo pojavljuje. Mi onda moramo da se zatrpavamo hranom, poslom, supstancama još više i još više. Na taj način umesto jednog, dobijamo više velikih problema. Kroz sve ovo, slika o sebi postaje sve negativnija, a povezanost sa drugima sve problematičnija i sve teža. l

PharmaMedica ⁄ broj 66

ENDOKRINOLOGIJA

Novi terapijski pristup u lečenju pacijenata sa tipom 2 dijabetesa autor: Dr Đorđije Krnjević, internista endokrinolog

ijabetes melitus ili šećerna bolest je hronično, progresivno oboljenje koje pokazuje stalni porast broja obolelih. Karakteriše se apsolutnim ili relativnim nedostatkom insulina, poremećajem metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina. Zbog izuzetne rasprostranjenosti sa pravom se može reći da se radi o pandemijskom oboljenju. Pretpostavlja se da u svetu ima oko 400 miliona obolelih, sa tendencijom daljeg porasta. Od ukupnog broja obolelih, preko 90% boluje od dijabetesa tipa 2, a oko 5% se leči zbog tipa 1. To su dva osnovna tipa šećerne bolesti, a razlikuju se po uzroku nastanka i kliničkim manifestacijama. Tip 2 – insulin nezavisni dijabetes –najčešći oblik dijabetesa, u kome pankreas proizvodi insulin, ponekad i u većoj količini nego kod zdrave osobe, ali iz nekog razloga, organizam ne može da ga koristi. Glavni faktori rizika nastanka ovog tipa dijabetesa su gojaznost, nepravilna ishrana, smanjena fizička aktivnost, stres, pušenje. Simptomi povišenog šećera u krvi–hiperglikemije su pojačana žeđ, umor, malaksalost, učestali nagon za mokrenjem, gubljenje na telesnoj masi, zamućenje vida, grčevi u nogama. Tokom trajanja bolesti hronična hiperglikemija je udružena sa pojavom oštećenja, disfunkcijom kao i sa popuštanjem funkcije različitih organa, a posebno sa oštećenjima oka, bubrega, nerava, srca i krvnih sudova. Te komplikacije često dovode do trajnih invaliditeta, neretko i do smrtnog ishoda.

Lečenje dijabetesa Lečenje dijabetesa je kompleksno i zahteva upotrebu savremenih agenasa i izuzetnu saradnju, disciplinu i motivisanost samog pacijenta. Promena životnih navika u smislu pravilne i uravnotežene ishrane i fizička aktivnost su prvi koraci koji se primjenjuju kako u cilju lečenja, tako i u svrhu prevencije. Za razliku od

Pretpostavlja se da u svetu ima oko 400 miliona obolelih, sa tendencijom daljeg porasta. Od ukupnog broja obolelih, preko 90% boluje od dijabetesa tipa 2, a oko 5% se leči zbog tipa 1 tipa 1 gde medikamentozno lečenje podrazumeva neophodnu primenu insulina, medikamentozno lečenje dijabetesa tip 2 zavisi od mnogo faktora. Koji lek ćemo primeniti zavisi od činjenice da li je i dalje sačuvana sposobnost pankreasa da sekretuje insulin (tzv. endogena rezerva insu-

PharmaMedica ⁄ broj 66

lina), od godina života pacijenta, očekivane efikasnosti, prisustva komorbiditeta (neko drugo oboljenje), neželjenih efekata, rizika za razvoj kardiovaskularnog oboljenja i na kraju i same cene koštanja terapije. Kod izbora leka vrlo je važno da on ne povećava rizik za nastanak hipoglikemija, tj. naglih padova nivoa šećera u krvi, kao i da ima povoljan ili bar neutralan uticaj na nivo krvnog pritiska, masnoća u krvi i telesnu težinu.

Terapija dijabetesa lekovima Sve oralne antidijabetike možemo podeliti na insulinske sekretagoge (stimulišu lučenje insulin iz pankreasa) i insulinske senzitajzere (poboljšavaju dejstvo insulina). Kao posebna

www.pharmamedica.rs

Dijabetes je hronično oboljenje koje se ne može izlečiti, ali se može uspešno lečiti primenom savremenih terapijskih principa i upotrebom lekova novije generacije, uz adekvatnu komunikaciju i saradnju pacijenta i njegovog terapeuta.

aktivnosti SGLT2 receptora dovode do povećanog izbacivanja glikoze iz organizma, pa samim tim i do smanjivanja nivoa šećera u krvi. Oni imaju povoljan efekat i na kardiovaskularni sistem, što je potvrđeno mnogobrojnim studijama. Kako se sa gubitkom glukoze iz organizma gubi i deo unetih kalorija, ovi lekovi imaju efekat i na smanjenje telesne mase. Gubitak vode i soli iz organizma ima povoljan efekat kod osoba sa visokim krvnim pritiskom. Pošto se zajedno sa glukozom izlučuje i veća količina vode, pacijentima koji su na ovoj terapiji, se preporučuje da piju više tečnosti.

Insulinska terapija

U lečenju velikog broja pacijenata sa dijabetesom koristimo i insulin davanjem bilo humanih insulina ili insulinskih analoga putem posebnih brizgalica, tzv. penova u određegrupa lekova izdvajaju se tzv. SGLT 2 inhibiSvi navedeni lekovi mogu da dovedu do regu- nom broju dnevnih doza. Penovi daju veći tori koji omogućavaju izbacivanje viška šećera lacije nivoa šećera u krvi isključivo ukoliko po- komoditet pacijentima i pomoću njih se insuputem urina. stoji sačuvana endogena rezerva insulina, tj. lin ubrizgava na bezbedan i bezbolan način i Metformin je zlatni standard u lečenju diukoliko je naš pankreas i dalje u mogućnosti time omogućava lakše postizanje dobre glikojabetesa tip 2. Zajedno sa promenom životda izluči dovoljne količine ovog hormona. U regulacije. Sa insulinskom terapijom se može nih navika u smislu zdravog načina ishrane protivnom, ukoliko postoji deficit insulina, do započeti u bilo kom stadijuma dijabetesa, a poi pojačane fizičke aktivnosti, predstavlja prvi kojeg gotovo neminovno dolazi sa dužim traja- nekad je to neophodno uraditi i u prvom kokorak u lečenju šećerne bolesti na osnovu pre- njem šećerne bolesti, ovi preparati neće dovesti raku. Činjenica je da potreba za insulinskom poruka velikog broja nacionalnih vodiča dobre do zadovoljavajuce glikoregulacije i kod takvih terapijom korelira sa dužim trajanjem dijabekliničke prakse. pacijenata se u većini slučajeva nastavlja lečenje tesa i prisustvom većeg broja komplikacija. Kod određenog broja pacijenata sa prisutnom sa insulinskom terapijom. Dijabetes je hronično oboljenje koje se ne srčanom, bubrežnom ili jetrinom slabošću, Međutim, najnoviji koncept lečenja podramože izlečiti, ali se može uspešno lečiti primemetformin je kontraindikovan, tj. mora se pri- zumeva izlučivanje viška šećera putem urina, nom savremenih terapijskih principa i upomeniti drugi terapijski agens. a koji je moguće sprovesti zahvaljujući novoj trebom lekova novije generacije, uz adekvatnu U drugom koraku lečenja dijabetesa ravnoklasi lekova, SGLT 2 inhibitorima (tzv. gliflokomunikaciju i saradnju pacijenta i njegovog pravno konkurišu lekovi iz grupe sulfonilureje, zini) koji deluju na nivou bubrežnih kanalića, terapeuta. Time se omogućava izbegavanje tiazolidinediona, inhibitora alfa glukozidaze, gde sprečavaju reapsorpciju glikoze. Ovi lemnogobrojnih komplikacija šećerne bolesti, kao i savremeniji lekovi tzv. inkretinskog kon- kovi mogu dovesti do zadovoljavajuće glikošto vodi dugovečnijem i kvalitetnijem životu. cepta u koje spadaju DPP-4 inhibitori i GLP-1 regulacije i kod onih pacijenata kod kojih je agonisti, a koji stimulišu lučenje našeg insulina istrošena već pomenuta endogena rezerva inDPP-4 dipeptidil peptidaza 4 nakon unošenja hrane bogate ugljenim hidra- sulina, tj. njihovo dejstvo je nezavisno od ovog GLP1 - glukagonu sličan peptid 1 tima i imaju vrlo malo neželjenih efekata. hormona. Ova nova grupa lekova blokiranjem SGLT 2 – natrijum glukozni kotransporter l

foto: pixabay

Sa insulinskom terapijom se može započeti u bilo kom stadijuma dijabetesa, a ponekad je to neophodno uraditi i u prvom koraku. Činjenica je da potreba za insulinskom terapijom korelira sa dužim trajanjem dijabetesa i prisustvom većeg broja komplikacija.

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 66

OTORINOLARINGOLOGIJA

Nosna polipoza je hronično zapaljensko oboljenje sluzokože nosa i paranazalnih sinusa koje se karakteriše prolapsom otečene sluzokože, obično iz prednjeg etmoidalnog sinusa. Odatle mase otečene sluzokože „propadaju” kroz srednji nosni hodnik u nosnu šupljinu u vidu polipoznih masa, koje znatno ometaju ili onemogućuju disanje na nos.

Polipi u nosu

autor: Doc. dr Aleksandar Perić, Klinika za ORL Vojnomedicinska akademija

sim otežanog disanja na nos, javljaju se i osećaj pritiska u predelu lica, sluzavo-gnojava sekrecija iz nosa i osećaj slivanja sekreta u ždrelo, kao i veoma oslabljeno čulo mirisa. Nosna polipoza, koja se smatra komplikovanom formom hroničnog rinosinuzitisa, može da postoji kao izolovano oboljenje ili da bude udruženo sa bronhijalnom astmom, preosetljivošću na aspirin i druge nesteroidne antiinflamatorne analgetike, alergijskim rinitisom i poremećajima mukocilijarnog transporta. Bolest je najčešće obostrana i retko je prisutna u dečijoj polulaciji, kada je uglavnom udružena sa nekim sistemskim bolestima, kao što je cistična fibroza.

u kome se kao krajnji ishod razvijaju nosni polipi. Naravno da u nastanku nosne polipoze ulogu imaju i faktori sredine, kao što su aerozagađenja, česte virusne i bakterijske infekcije sluzokože sinusa, alergije i dr. Sve što je do sada rečeno se odnosi na obostrane nosne polipe, koji izrastaju iz etmoidalnih sinusa. Međutim, mogu se naći i jednostrani polipi, takozvani hoanalni polipi.

Lečenje nosne polipoze Dijagnozu nosne polipoze nije teško postaviti na osnovu simptoma, otorinolaringološkog pregleda, endoskopije nosne šupljine i skenera paranazalnih sinusa. Lečenje može biti medikamentno i hirurško. U terapiji nosne

polipoze su se lokalna (intranazalna) i sistemska primena kortikosteroida pokazale veoma korisnim. Sistemska primena podrazumeva da pacijenti u periodu ne dužem od dve nedelje dobijaju oralne doze kortikosteroida, u vidu tableta. Ovakva primena dovodi do smanjenja veličine nosnih polipa i do smanjenja intenziteta simptoma nosne polipoze, pre svega do poboljšanja čula mirisa. Međutim, oralna primena kortikosteroida je povezana sa brojnim potencijalnim neželjenim efektima. Zbog toga se ne preporučuje mlađima od 18 godina, trudnicama, dojiljama, obolelima od dijabetesa, endokrinih poremećaja i osobama sa poremećajima funkcije digestivnog sistema.

Zašto nastaje nosna polipoza?

Kortikosteroidi i antibiotici

Osnovni patološki supstrat u nosnoj polipozi je hronično zapaljenje. Uzrok ove bolesti nije poznat i pretpostavlja se da u njenom nastanku ulogu igra veći broj faktora. Danas se pojačana lokalna imunska reakcija na toksine koje oslobađaju bakterije Staphylococcus aureus, kao i oslabljena odbrambena uloga sluzokože nosa i paranazalnih sinusa, smatraju pokretačima hroničnog zapaljenja,

Lokalna, intranazalna primena kortikosteroida je daleko bezbednija. Lekovi se ovde primenjuju u obliku sprejeva za nos, obično u jutarnjim satima, kada su meka

tkiva nosne šupljine najviše prilagođena dejstvu kortikosteroida. Intranazalni kortikosteroidi najnovije generacije, kao što su flutikazon furoat i mometazon furoat, s obzirom na činjenicu da u minimalnim količinama sa sluzokože nosa dospevaju u krvotok, praktično ne dovode do udaljenih efekata, te su bezbedni za upotrebu. Problemi nastaju u slučajevima uznapredovale bolesti, kada su polipi jako veliki, pa primena spreja nema efekta na srednje i zadnje partije nosne šupljine, a pogotovo ne na etmoidalne sinuse, odakle polipi najčešće rastu. U takvim slučajevima treba pokušati sa intranazalnom primenom kortikosteroida u obliku kapi. Kortikosteroidne kapi, unesene u prednje patije nosne šupljine, lakše se između polipoznih masa „provuku“ do srednjih i zadnjih delova nosa, a delimično i do ušća etmoidalnih sinusa. Kod pacijenata kod kojih nosna polipoza nije udružena sa astmom

Dijagnozu nosne polipoze nije teško postaviti na osnovu simptoma, otorinolaringološkog pregleda, endoskopije nosne šupljine i skenera paranazalnih sinusa. Lečenje može biti medikamentno i hirurško.

PharmaMedica ⁄ broj 66

www.pharmamedica.rs

Jagoda

Jagode smanjuju rizik od srčanih oboljenja i određenih kancera. Ovo sočno voće sadrži malo kalorija, ali i dosta vitamina C, B6, K, vlakana, folne kiseline, kalijuma i amino kiselina. Želite taman ten, onda su jagode samo za vas. Takođe, jagode sadrže i salicilnu kiselinu koja pomaže u otklanjanju nečistoća i mrtvih ćelija. Presecite jagodu na pola i sa njom utrljajte lice.

ima kalorija 0 u 10 g

Ako ste u drugom stanju, 8 jagoda sadrži 20% folne kiseline koja vam je potrebna na dnevnoj bazi.

Jagode su odlično voće za izbeljivanje zuba. Na četkicu za zube možete staviti jednu zrelu jagodu i tako istrljati zube. Kada završite dobro isprite zube sa mlakom vodom.

ili preosetljivošću na nesteroidne antiinflamatorne analgetike, treba pokušati i sa dugotrajnom, niskodoziranom oralnom primenom makrolidnih antibiotika, kao što su klaritromicin ili roksitromicin. Brojna istraživanja su pokazala da ovi lekovi veoma efikasno smanjuju intenzitet hroničnog zapaljenja u nosnoj polipozi. Značajno smanjuju koncentracije medijatora zapaljenske reakcije i dovode do smanjenja veličine nosnih polipa. Takođe, uočeno je da primena ovih lekova pre hirurškog lečenja nosne polipoze dovodi do znatnog odlaganja ponovnog rasta nosnih polipa nakon hirurškog lečenja. Dugotrajna primena makrolida nije dozvoljena kod dece, trudnica, dojilja i osoba sa bolestima jetre i digestivnog sistema.

Hirurško lečenje Ipak, terapija broj jedan u lečenju nosne polipoze je hirurško lečenje, naročito kod uznapredovale bolesti. U Vojnomedicinskoj akademiji se nosna polipoza uspešno leči primenom funkcionalne endoskopske sinusne hirurgije (FESS). Cilj ove hirurške procedure je da se uz minimalno uklanjanje tkiva postigne maksimalni efekat u lečenju. Izvodi se u opštoj anesteziji, pod kontrolom endoskopa, čime se omogućava mnogo veća preglednost inače malog operativnog polja, u odnosu na klasičnu hiruršku proceduru. Nakon što se iz nosnih šupljina uklone velike polipozne

mase, pristupa se srednjem nosnom hodniku, odakle se uklone male polipozne mase. Zatim se posebnim instrumentom ukloni takozvani sabljasti nastavak, da bi se ušlo u prednji deo etmoidalnog sinusa. Odatle se uklone mali polipi i obolela sluzokoža, a nakon toga se ulazi u zadnji deo etmoidalnog sinusa, odakle se uklone patološke promene i zgusnuti sekret. Proširi se ušće maksilarnog sinusa i odatle se uklone zgusnuti sekret i patološki izmenjena sluzokoža. Odstranjeni materijal se obavezno pošalje na patohistološku analizu. Na taj način se polipi uklone ne samo iz nosnih šupljina, već i iz šupljina sinusa. Uz manje razaranje normalnih anatomskih struktura postiže veća radikalnost u uklanjanju polipa u odnosu na klasičan hirurški pristup. S obzirom na dobru preglednost, endoskopski zahvat je daleko bezbedniji.

Da li je izlečenje moguće Pošto uzrok hroničnog zapaljenja koje je u usnovi nastanka nosnih polipa nije poznat, definitivno izlečenje nosne polipoze za sada nije moguće. Nosni polipi imaju tendenciju ponovnog rasta, koji se može delimično usporiti ili odložiti primenom intranazalnih kortikosteroida ili oralnom primenom antibiotika u periodu nakon hirurškog lečenja. Zbog toga je neophodno periodično praćenje bolesnika od strane rinologa. l

Nosni polipi imaju tendenciju ponovnog rasta, koji se može delimično usporiti ili odložiti primenom intranazalnih kortikosteroida ili oralnom primenom antibiotika nakon hirurškog lečenja

Šest jagoda dnevno zadovoljava potrebu za vitaminom C. Jagode sadrže dosta nitrata koji poboljšavaju protok krvi i kiseonika do mišića.

PharmaMedica ⁄ broj 66

www.pharmamedica.rs

HITNA POMOĆ

KRVARENJE gastrointestinalnog sistema Gastrointestinalno krvarenje predstavlja pojavu krvi u digestivnom traktu koji počinje ustima, a završava analnim kanalom.

autor: dr Miljan Milanović, specijalista opšte hirurgije

liničke manifestacije gastrointestinalnog krvarenja zavise od mesta krvarenja, jačine krvarenja i prisutnosti drugih bolesti. Krvarenje može biti akutno i hronično. Gubitak krvi se može manifestovati na nekoliko načina: Hematemeza je povraćanje sveže krvi ili sadržaja nalik talogu od kafe. Javlja se kod krvarenja proksimalno od papile Vateri. Melena označava pojavu stolice crne kao katran karakterističnog mirisa. Može biti u vidu crne, tečne stolice-sveža melena koja označava skoro krvarenje, i pojava formirane crne stolice-stara melena. Nastaje kao posledica delovanja želudačne kiseline na hemoglobin. Javlja se kod krvarenja najčešće proksimalno od lig. Treitz, ali se može javiti i kod krvarenja iz tankog creva i početnog dela debelog creva. Minimalna količina krvi potrebna za manifestaciju melene je oko 50ml. Često se melena može pomešati sa tamnom ili zelenkastom stolicom kod pacijenata koji unose preparate gvožđa. Hematohezija -predstavlja pojavu sveže krvi ili koaguluma kroz anus koji mogu biti sa ili bez pražnjenja fekalnog sadržaja. Pojava sveže krvi je najčešće posledica krvarenja iz anorek-

talne regije, dok pojava koaguluma ili krvi pomešane sa stolicom potiče najčešće iz donjih partija digestivnog trakta, ali može biti i posledica obilnijih krvarenja iz gornjih partija. Postoje 4 forme krvarenja iz digestivnog trakta: 1. Manifestno krvarenje iz gornjih partija digestivnog trakta (koji obuhvata usta, ždrelo, jednjak, želudac i dvanaestopalačno crevoproksimalno od lig.Treitz). Najčešći uzrok su gastroduodenalni ulkusi i erozije, ezofagitis i variksi jednjaka, tumori kao i krvarenja iz drugih regija sa gutanjem krvi (epistaksa, povrede maksilofacijalne regije). Krvarenje se najčešće manifestuje u vidu hematemeze ili melene. 2. Manifestno krvarenje iz donjih partija digestivnog trakta (koji obuhvata tanko crevo, debelo crevo). Najčešći uzroci krvarenja su divertikuloza (preko 30%), angiodisplazije, tumori, inflamatorne bolesti creva, kao i oboljenja anorektalne regije (najčešće hemoroidi). Krvarenje se manifestuje u vidu hematohezije ili melene. 3. Okultno - neprepoznatljivo za samog pacijenta. Sumnja na okultno krvarenje se najčešće postavlja pojavom sideropenijske anemije. Test na okultno krvarenje (FOBT) je test za dokazivanje prisustva krvi (hemoglobina) u sto-

lici. Uzima se stolica tri dana za redom, uz obavezno prethodno izbegavanje određene hrane kako bi rezultati testa bili validni. Test se prepooručuje i u sklopu skrining programa za karcinom debelog creva osobama starijim od 50 godina, a u slučaju pozitivne porodične anamneze posle 40 godina. U slučaju pozitivnog testa preporučuje se kolonoskopski pregled. 4. Skriveno (iz nepoznatog mesta, odnosno neprepoznatog nakon inicijalne endoskopije).

Pojava sveže krvi je najčešće posledica krvarenja iz anorektalne regije, dok pojava koaguluma ili krvi pomešane sa stolicom potiče najčešće iz donjih partija digestivnog trakta, ali može biti i posledica obilnijih krvarenja iz gornjih partija.

PharmaMedica ⁄ broj 66

www.pharmamedica.rs

Klinička slika Simptomi povezani sa gubitkom krvi mogu se javiti pre pojave manifestnog krvarenja: malaksalost, klonulost, hladno preznojavanje, bledilo kože i sluznica, gubitak svesti. Anamnestički podaci od značaja podrazumevaju vreme pojave krvarenja, načina na koji se manifestuje, podatak o pojavi sličnih manifestacija ranije u toku života, pratećih oboljenja, uzimanje pojedinih lekova (aspirina, NSAIL, antikoagulatne terapije). Fizikalni pregled obuhvata pregled trbuha (palpabilne mase, bolna osetljivost), rektalni tuše (melena, hematohezija). Merenje tenzije i pulsa je jako značajno u donosenju zaključka o težini krvarenja. Kompenzatorni mehanizmi omogućavaju da gubitak do 750ml krvi ne dovodi do hemodinamskih poremećaja. Gubitak krvi veći od navedenog dovodi do pada tenzije i povećanja srčane frekvence. U nalazima najbitnija je krvna slika gde se najčešće javlja pad vrednosti eritrocita, hemoglobina i hematokrita. Ipak, u prvih 24-48h pad ovih vrednosti ne prati potpuno stvarni gubitak krvi te treba biti oprezan sa procenama o težini krvarenja. Konačna verifikacija mesta krvarenja iz gastrointestinalnog trakta se vrši endoskopskim meto-

Pacijentima koji su imali krvareće ulkuse udružene sa uzimanjem lekova protiv zapaljenja iz grupe NSAIL-a, sama zabrana daljeg uzimanja ovih lekova značajno redukuje stopu ponovnog krvarenja. Ako pacijenti moraju zbog osnovne bolesti da nastave sa terapijom NSAIL, obavezno je uzimanje najmanje štetnih lekova iz te grupe (ibuprofen) uz istovremeno uzimanje inhibitora protonske pumpe i eventualno COX-2 inhibitora.

U labaratorijskim nalazima najbitnija je krvna slika gde se najčešće javlja pad vrednosti eritrocita, hemoglobina i hematokrita.

dama. Kod sumnje na krvarenje iz gornjih partija digestivnog trakta radi se ezofago-gastro-duodenoskopija. Kod sumnje na krvarenje iz donjih partija neophodno je uraditi kolonoskopski pregled. Endoskopske metode nisu samo dijagnostičke nego i terapijske te postoji mogućnost i zaustaviti krvarenje. U terapijske svrhe kod akutnih krvarenja pre svega treba stabilizovati hemodinamski status pacijenta nadoknatom tečnosti i krvi. U zavisnosti od uzroka i težine krvarenja primenjuju se terapijske metode koje uključuju konzervativne metode (lekove), endoskopske i hirurške procedure. Pacijenti sa sumnjom na krvarenje iz digestivnog trakta moraju da se odmah jave u nadležnu zdravstvenu ustanovu da bi se na vreme utvrdio uzrok i težina krvarenja i preduzele odgovarajuće mere. l

KAKO SAVLADATI

LENJOST Lenjost predstavlja manjak volje da se u ostvarivanje cilja uloži napor ili energija. Predstavlja jednu od društveno najnepoželjnijih osobina, koja se u najranijem detinjstvu pripisuje temperamentu (koji je urođen), a kasnije nedostatku radnih navika (koje su stečene). autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, jasnab@mensa.rs, psiholog Mense Srbije, psiholog Mense Crne Gore, supervizor Mense Bosne i Hercegovine

vima je povremeno teško da se pokrenu, problem je ako to duže traje. Lenjost je najčešće privremeno stanje, mada može biti i osobina ličnosti; nije bolest niti uzrok već pre simptom nečeg dubljeg. Lenjost može biti posledica spoljašnjih i unutrašnjih faktora, pri čemu su spoljašnji više izgovori. To je pre svega sistem školstva koji podstiče memoriju umesto učenje uviđanjem, davanje gotovih rešenja umesto otkrivanja,

reproduktivnost umesto kreativnosti, pasivnost umesto aktivnosti. Međutim, kakav god on bio, to ne sprečava roditelje da rade sa decom i podstiču radoznalost, da se igraju umesto da im uključe tehničke uređaje.

Unutrašnji razlozi lenjosti Najčešći unutrašnji razlozi lenjosti su strah od neuspeha, bežanje od odgovornosti, opažanje sveta kao nepravednog mesta gde se

Saveti za prevazilaženje lenjosti: 1) primena tzv. japanske metode (sprovođenje obaveze za početak 1 ili 5 min, dužina zavisi od vrste aktivnosti, jer složenije zahtevaju više vremena).

2) podelite obavezu na manje delove (tako smanjujete otpor i obezbeđujete sebi više manjih potkrepljenja).

trud ne isplati i sve je preko veze, nedostatak unutrašnje motivacije (opažanje cilja kao dalekog i nedostižnog), nepostojanje radnih navika. Strah od neuspeha odlikuje ljude sa manjkom samopouzdanja, ali i one sa previsokim ciljevima. Nesamopouzdani žive u mašti, žele uspeh ali se ne trude da to realizuju. Nemaju unutrašnji impuls da se pokrenu, pre bi da ostanu pasivni nego da urade pogrešno. Tako izbegavaju neprijatnost, ali i sabotiraju šansu za lični rast i razvoj. Slično

3) napravite prioritete (previsoke aspiracije demotivišu, usmeravanje energije i vremena na važne stvari povećava zadovoljstvo, energija se ne rasipa).

je sa bežanjem od odgovornosti: mnogi krive druge (roditelje, braću, sestre, lošu sudbinu, zemlju) za sopstveni neuspeh, umesto da se pokrenu i izađu iz zone komfora. Najčešće ne doživljavaju sebe kao lenje već osobe kojima je teško da se pokrenu, navodeći niz (ne)racionalnih izgovora. Racionalizacija može biti npr. nepotizam (što može donekle biti tačno, ali ne za sve). Neracionalni mogu pripadati oštećenom testiranju realnosti (npr. tvrdnja pacijentkinje da je njena starija sestra pokupi-

4) vizualizacija (zamislite kako uživate u ostvarenju cilja nakon svih prepreka, motivacija za ostvarenje realno postavljenih ciljeva je ključ svega).

PharmaMedica ⁄ broj 66

5) pozitivna energija (setite se savladavanja sličnih obaveza u prošlosti, razmislite šta vam je tada pomagalo da ostvarite ciljeve i ponovite to).

www.pharmamedica.rs

Pre svega napravite analizu i plan obaveza: većina ljudi 80% vremena radi 20% aktivnosti. Podelite sve obaveze u četiri kategorije:

1 2 3 4

hitno i bitno nije hitno, a bitno hitno, a nije bitno nije hitno i nije bitno

la svu energiju rođenjem a njoj ostavila samo deo), mogu biti maskirani ljubomorom i zavišću, a u stvari zahtevati stručni rad jer se ne doživljavaju kao ego-distoni simptomi, već kao parapsihološka „istinitost“.

Na koji način da se osoba bori protiv lenjosti?

tak neka to bude odluka da prošetate 5 minuta (ako ste se već obukli za šetnju i prošetali 5 minuta, velika je verovatnoća da ćete produžiti). Bitan je i doživljaj planirane aktivnosti: zadajte sebi kratkoročne ciljeve, podelite potrebnu aktivnost na faze (cilj nije dugoročni kao npr. promena posla, već za početak

kratkoročni: gledanje oglasa svake srede, a naredna faza nek bude slanje CV-a; Ili npr. kod dijete: neka cilj bude konzumiranje zdravijih namirnica i sl.). Pre svega napravite analizu i plan obaveza: većina ljudi 80% vremena radi 20% aktivnosti. Podelite sve obaveze u četiri kategorije:

Najpre je potrebno nazvati je pravim imenom, a ne smišljati izgovore. Zatim je poželjno primeniti tzv. japansku metodu: ako imate otpor da radite nešto neprijatno, ako vam je teško da započnete, zavarajte svoj um: radite to kratko (1 ili 5 minuta, u zavisnosti od složenosti aktivnosti), svakog dana u otprilike isto vreme. Ako npr. ne možete da se naterate za šetnju, za poče-

6) odmarajte se dovoljno i hranite zdravo (energija se crpi iz zdravih navika, a hroničan umor može biti najveća prepreka ostvarenju svakodnevnih obaveza).

7) razmislite o posledicama lenjosti (nezavršetak fakulteta vodi manje plaćenom i nesigurnijem poslu, još četiri godine učenja je ništa prema celom životu).

www.pharmamedica.rs

8) gledajte na obavezu kao na vežbu sticanja životnih veština, zabavite se time.

1=hitno i bitno; 2=nije hitno a bitno; 3=hitno a nije bitno; 4=nije hitno i nije bitno. Prva kategorija zahteva hitnu akciju; druga je deo dugoročnog plana, to je ono od čega imate dugoročnu korist ali ispunjenje zavisi od radnih navika; za treću vidite kome pouzdanom je možete delegirati, da li je u opisu vašeg posla; za četvrtu je pitanje da li je uopšte treba raditi i kako se uopšte našla na vašem spisku. Iskorenjivanje lenjosti shvatite kao izazov, kao deo ispunjavanja važnog životnog zadatka, prevazilaženje zone komfora. Najvažnije je bar pokušati, time se povećavaju šanse da se cilj ostvari. Aktivnost je prirodno stanje svakog ljudskog bića, uostalom „Nije strašno umreti, strašno je ne živeti“ (Viktor Igo). l

9) usvojite proaktivan pristup stvarima: važno je da se trudite i pokušavate, iz poraza se takođe može izvući pouka i primeniti u sličnim situacijama.

PharmaMedica ⁄ broj 66

10) učite od iskusnih, uspešnih ljudi (saznajte kako su prevazilazili negativne faze letargije, podsticali sebe, donosili odluke, istrajavali u svim fazama).

TUMORSKI MARKERI

PSA-Prostata specifičan antigen autor: mr ph. spec. Mirjana Balać

Tumorski markeri su molekule čije je prisustvo ili promena koncentracije posledica postojanja tumorskog tkiva u organizmu. U malignim procesima metabolizam tumorskih ćelija je izmenjen pa je povećana sinteza i oslobađanje nekih molekula. Često su to molekule prisutne i kod zdravih osoba, ali u veoma malim koncentracijama.

i jedan do sada otkriven tumorski marker nije idealan po svojoj specifičnosti i osetljivosti. Pojedini su specifični za određeni organ, mada se češće više markera može povezati sa malignim procesima na jednom organu ili tkivu. Takođe, mogu biti karakteristični samo za jedan tip tumora ili se mogu naći na malignim ćelijama različitih tumora. Laboratorijsko određivanje tumorskih markera koristi se: u ranoj dijagnostici, kao pomoć pri postavljanju dijagnoze i proceni stadijuma bolesti, za praćenje efikasnosti terapije i rano otkrivanje recidiva.

cinom prostate. Važno je reći da povišene vrednosti PSA ne znače sigurno rak prostate. Umereni porast PSA ima obično neki drugi, bezopasan razlog. Isto tako normalna vrednost ovog tumorskog markera ne isključuje postojanje karcinoma prostate. Laboratorijski rezultat se uvek mora proceniti polazeći od kliničke slike i rezultata ostalih pregleda. PSA je daleko od idealnog tumorskog markera, mada po mišljenju mnogih relevantnih stručnjaka najbolji je postojeći tumorski marker uopšte. Određivanje PSA predstavlja korisno dijagnostičko sredstvo koje nam ukazuje da li treba pristupiti daljim ispitivanjima, ali Karcinom prostate ne ukazuje obavezno na karcinom Karcinom Prostata je žlezda muškog reprostate. prostate je produktivnog sistema, proiOdređuje se u krvnom semaligno oboljenje zvodi komponente semene rumu i nalazi se kod svih koje u početnoj fazi tečnosti, veličine je kestena, muškaraca koji imaju funkciobično protiče nalazi se ispod mokraćne beonalnu prostatu. bez ikakvih šike i obuhvata mokraćni kaOdređivanje koncentracije PSA simptoma. nal. Zato mokrenje može biti radi se u vreme postavljanja dijaotežano i bolno kada je prostata gnoze, pre, u toku ili nakon završetka uvećana. Najčešća oboljenja prostate su: terapije i periodično da bi se ustanovilo prostatitis, dobroćudna (benigna) hiperplazija eventualno ponovno pojavljivanje tumora. prostate i karcinom prostate. Kome se preporučuje kontrola nivoa PSA? Karcinom prostate je maligno oboljenje koje u početnoj fazi obično protiče bez ikakvih Da bi se tumor otkrio u ranoj fazi preporuka simptoma. U kasnijoj fazi javljaju se različiti Svetske zdravstvene organizacije je da bi svi simptomi često i oni prisutni u benignoj hiper- muškarci preko 50 godina trebalo, jednom goplaziji prostate a pored njih i bolovi, opšta sla- dišnje da kontrolišu nivo PSA. bost organizma, malaksalost, gubitak apetita Za laboratorijsko određivanje nije potrebna i anemija. posebna priprema pacijenta, ali se mora voPSA - Prostata specifičan antigen je protein diti računa da ukoliko je pacijent podvrgnut male molekulske mase i u krvi se njegove podigitalnom rektalnom pregledu prostate ili hivišene vrednosti javljaju nakon oštećenja tkiva rurškom zahvatu, određivanje treba odložiti prostate. Njegova sinteza je pod direktnim uti- minimum 10 dana. Njegova koncentracija je u cajem muških polnih hormona i zbog toga se u korelaciji sa stadijumom i veličinom tumora, malim koncentracijama u krvi mladih muška- ali zavisi i od mnogih drugih faktora. raca može naći već na početku puberteta. ZnaReferentne vrednosti čajan porast koncentracije PSA počinje od 40. godine i nastavlja se do kraja života muškarca. Referentne (normalne) vrednosti PSA u serumu PSA je visoko osetljiv tumorski marker za kar- su od 0 do 4ng/ml (µg/l), mada ove granice u

PharmaMedica ⁄ broj 66

www.pharmamedica.rs

Da bi se tumor otkrio u ranoj fazi preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da bi svi muškarci preko 50 godina trebalo, jednom godišnje da kontrolišu nivo PSA.

mnogome zavise od godina. Po dekadama starosti muškaraca utvrđene su sledeće granice: 0-2,5ng/ml od 40-49 godina, 0-3,5ng/ml od 50-59 godina, 0-4,5ng/ml od 60-69 godina, 0-6,5ng/ml od 70-79 godina.

Nedostaci PSA kao tumor markera

broj nepotrebnih biopsija pristupilo se određivanju slobodnog (free) PSA - fPSA.

PSA-fPSA fPSA se obavezno određuje kod pacijenata kod kojih je koncentracija PSA u serumu od 4-10ng/ml. Iz dobijenih vrednosti izračunava se odnos (indeks) fPSA/PSA. Kod svih pacijenata kod kojih je ovaj odnos manji od 0,15 obavezno se radi biopsija a kod onih kod kojih je veći od 0,15 (po nekim stručnjacima 0,20) preporučuju se redovne i češće kontrole. Verovatnoća prisustva raka prostate najveća je ukoliko je PSA > 10ng/ml (43-65%) a indeks < 0,10.

Brojna istraživanja pokazuju da i druga tkiva i neprostatni tumori mogu da sintetišu PSA što ga čini nespecifičnim za prostatu. Porast serumskog PSA prisutan je kod obolelih od karcinoma prostate, ali i kod 25-86% osoba sa benignom hiperplazijom prostate i prostatitisom. Drugi nedostatak ovog tumorskog marProvera uspešnosti terapije kera je taj što kod 25% muškaraca koji boluju od karcinoma prostate njegova vrednost nije Da bi se ustanovila uspešnost terapije ili da veća od 4ng/ml. bi se videlo da li je došlo do pogoršanja bolesti rade se serijska određivanja (periodično u Povećanje vrednosti PSA određenim vremenskim razmacima). Naime, Koncentracija PSA raste kako se tumor povepošto je većina tumorskih markera nespecićava, tako da kod uznapredovalog karcinoma fična, samo jednim određivanjem ne može se njegova vrednost može biti povećana i nekoliko utvrditi ponovna pojava tumora. Takođe, postotina puta. Kod izrazitog povećanja nema ni- većanje tumorskih markera kod nekih inflakakve sumnje da se radi o raku, jer ćelije tumatornih procesa su prolazna, za razliku od mora zadržavaju osobine ćelija prostate tako tumorskih procesa gde je njihov porast konda i one sintetišu i izlučuju PSA i kako se pove- tinuiran. Tako da izvođenjem serijskih odrećava tumorska masa tako raste i njegova konđivanja, mogu se eliminisati lažno pozitivni centracija. Mnogo veći dijagnostički problem rezultati. Prvu serumsku koncentraciju PSA su mala povećanja koncentracije PSA. Opšte treba odrediti nakon postavljanja dijagnoze je prihvaćeno da se kod svake vrednosti PSA karcinoma kao i pre početka terapije. Drugi iznad 10ng/ml radi biopsija. Najveći problem uzorak uzima se nakon terapije a njegov resu vrednosti PSA između 4–10ng/ml. Da zultat daje informaciju o uspešnosti primebi se povećala specifičnost i time smanjio njene terapije. l

PROCENA USPEŠNOSTI LEČENJA

Ako se prostata ukloni hirurškim putem koncentracija PSA u serumu pada do skoro nemerljivih vrednosti. Niska vrednost PSA se može koristiti kao mera da je operacija imala dobar efekat. Čak i pri korišćenju druge dve metode lečenja, zračenje i hormonska terapija, smanjena vrednost PSA je obično dobar znak da je lečenje uspešno. Trajno povišene vrednosti PSA ukazuju na postojanje rezidualne bolesti. Porast koncentracije PSA nakon hirurškog zahvata (radikalne prostatektomije) je biohemijski pokazatelj recidiva i po pravilu se pojavljuje pre drugih znakova bolesti.

www.pharmamedica.rs

Najznačajnija klinička primena PSA je u praćenju uspešnosti terapije. Koncentracija PSA je podatak koji govori o uspešnosti terapije, postojanju rezidua ( lokalno ili udaljeno ) i ukazuje na recidiv i pojavu metastaza pre nego što je to moguće utvrditi drugim konvencionalnim dijagnostičkim postupcima. I pored toga što ovaj marker nije specifičan za tumor, on se pokazao veoma korisnim, kako za ranu dijagnozu, tako i za praćenje bolesnika sa malignim tumorom prostate. Preporuke za primenu PSA kod karcinoma prostate su: PSA treba koristiti zajedno sa digitalnim rektalnim pregledom prostate, pri tumačenju laboratorijskih rezultata treba se osvrnuti na posebne referentne vrednosti PSA po dekadama starosti. fPSA treba raditi kao pomoćni marker kada je ukupan PSA u opsegu od 4-10ng/ml radi razlikovanja karcinoma prostate od benigne hiperplazije prostate. PSA treba određivati nekoliko nedelja nakon obavljenog digitalnog rektalnog pregleda prostate i rešavanja problema prostatitisa. Važno je još jednom napomenuti da određivanje nivoa tumorskih markera u krvi može imati značajnu ali ne i presudnu ulogu u dijagnostici i tretmanu malignih oboljenja.

PharmaMedica ⁄ broj 66

ISHRANA

ROGAČ, slatka mahunarka autor: Aleksandra Trajković, diplomirani inženjer prehrambene tehnologije

Naziv rogač potiče od Grčke reči „koras“ što znači rog, na koji asocira oblik mahune. Poreklo vodi sa istočnog Mediterana (Sirija, Persija), i koristi se preko 4.000 godina. Rogač su Grci nekada koristili kao desert, a stari Egipćani kao lek. Poznat je i pod imenom „hleb svetog Jovana Krstitelja“, jer ga je po predanju dok je živeo u pustinji Jovan Krstitelj koristio u ishrani. Semenke imaju konstantnu masu (0.18mg) bez obzira na uslove čuvanja što ih čini idealnom mernom jedinicom. Koristile su se kao jedinica za merenje zlata i dragog kamenja što je kasnije uzeto kao osnova za mernu jedinicu karat (1 semenka -jedan karat, na grčkom semenka-keration). Rogač je višegodišnja biljka. Može da rađa i do 200 godina. Veoma je otporna na štetočine i bolesti. Pripada porodici mahunarki. Plod je duguljast, blago zakrivljen, dužine 10 do 25cm, braon boje, oblika mahune sa spoljnim mesnatim delom i semenkama unutar mahune. Veoma je zdrava namirnica bogata vitaminima, mineralnim materijama, vlaknima, ugljenim hidratima, proteinima, ima malo masti i niskokaloričan je (100g biljke ima 220kcal). Od minerala prisutni su: gvožđe, bakar, mangan, selen, cink, magnezijum koji su važni za pravilno funkcionisanje organizma. Kalcijuma sadrži više nego mleko (100g rogača ima 325mg kalcijuma), pa se preporučuje za očuvanje kostiju i kao prevencija osteoporoze. Prisutni su i vitamini (A, C, E, B grupe) koji potpomažu pravilan metabolizam i očuvanje imuniteta. Vlakna koja se nalaze u rogaču su važna za varenje i rad creva te se rogač može koristi kod

100g 325mg rogača ima kalcijuma

probavnih smetnji. Prisutni tanini obnavljaju ćelije, deluju protivupalno i snižavaju nivo triglicerida i lošeg holesterola u krvi. Često se koristiti kao zamena za brašno ili kao dodatak drugim brašnima. Ne sadrži gluten pa je pogodan za ishranu osoba sa celijakijom. Polifenoli iz rogača su antioksidansi koji štite od slobodnih radikala i toksina. Sličnog je ukusa kao kakao ali je zdraviji. Za razliku od kakaoa ne sadrži oksalnu kiselinu i ne ometa apsorpciju kalcijuma. Isto tako mogu ga koristiti osobe koje imaju problem sa kamenom u bubregu i gihtom. Ne sadrži ni stimulanse

Vlakna rogačа su važna za varenje i rad creva te se može koristi kod probavnih smetnji. Тanini obnavljaju ćelije, deluju protivupalno i snižavaju nivo triglicerida i lošeg holesterola u krvi.

PharmaMedica ⁄ broj 66

nervnog sistema, poput kofeina, teofilina, teobromina što ga čini pogodnim za upotrebu i u večernjim satima. Rogač je prirodno sladak pa se u kolače, za razliku od kakaoa koji je gorak, dodaje manje šećera. Zbog jakog vezivnog svojstva odličan je u pripremi poslastica i proizvoda od testa. Preporučuje se i veganima, pobornicima sirove ishrane i dijabetičarima. Za ishranu dijabetičara pogodan je i zbog niskog glikemijskog indeksa (15) i sadržaja složenih ugljenih hidrata (skrob i dijetna vlakna) što znači da konzumiranje neće usloviti nagli porast nivoa šećera u krvi. Nakon berbe, plodovi rogača se suše (manje od 10% vlage) a zatim usitnjavaju radi odvajanja semenki. Semenke su tvrde i koriste se za dobijanje ekstrakta (karubin) i lepljive mase od rogača (caruba guma). Caruba guma je prehrambeni aditiv E 410 koji se koristi kao zgušnjivač, stabilizator i sredstvo za želiranje. Dodaje se sladoledu, marmeladi, dečijoj hrani i konditorskim proizvodima. U visokim dozama može delovati laksativno. Primećeno je da se kod nekih osoba koje su alergične na soju, pojavljuje alergija i na ovaj aditiv. Usitnjeni komadići rogača, spoljašnji mesnati deo (mezokarp), se prerađuju u brašno. Pre mlevenja plodovi se mogu termički obraditi (peći) da bi brašno bilo trajnije i lepše arome. Tom prilikom se smanjuje sadržaj šećera i proteina i dobija se ukus sličan čokoladi. Brašno se može koristiti kao zamena za kakao, kafu, čokoladu (kod pripreme poslastica) i kao dodatak voćnim salatama, smutijima, musliju. Nekada se rogač jeo sirov ili sušen kao voće, slatkog je ukusa koji podseća na karamelu, ali i pečen kao poslastica. Danas mu je primena velika, od ishrane ljudi do ishrane životinja kao i u kozmetici. Ako se uzmu u obzir sastav, odličan ukus i povoljan uticaj na organizam, svakako bi ga trebalo uvrstiti u ishranu. l

www.pharmamedica.rs

Kašalj sve što treba da znate

Proleće je kritičan period za mnoge bolesti disajnih organa. Sunce, pa kiša, pa zahladi, pa odjednom bude toplije nekoliko dana – ove promene pogoduju virusima koji napadaju disajne organe. Jedan od glavnih znakova respiratornih infekcija je kašljanje.

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 66

Kašalj je jedan od najčešćih simptoma zbog kog pacijenti traže pomoć lekara. Kašalj može značajno da uznemiri pacijenta, naročito ako je udružen sa bolom u grudima, gubitkom daha, pojavom krvi ili velike količine neobično gustog ispljuvka. Međutim, ukoliko kašalj postepeno napreduje tokom dužeg vremena, kao što je slučaj kod pušača, može se desiti da pacijent nije ni svestan njegovog prisustva.

KAŠLJITE PAMETNO, ŠTEDITE GRLO. SAVETI ZA PRAVILNO KAŠLJANJE: n Ne kašljati prerano. Ako kašljete na silu, nadražujete grlo. Treba zakašljati kada počnete da osećate da se sluz nakuplja u gornjem delu grla. n Dugi napadi kašlja umeju biti iscrpljujući. Ne samo da vas zamaraju već blokiraju sluz u disajnim putevima. Nakon jednog udisaja trebalo bi da se zakašljete samo 2 do 3 puta. n Takođe, čvrsto i glasno kašljanje povećava pritisak koji zatvori vaše disajne puteve i dodatno ih nadražuje. To možete regulisati tako da lagano pritvorite usta tokom iskašljavanja – što olakšava izbacivanje sluzi.

TRAJANJE KAŠLJA Podatak o dužini trajanja kašlja je prvi korak prilikom određivanja mogućeg uzroka kašlja i uspostavljanja dijagnoze. Imajući u vidu dužinu trajanja kašlja, možemo ga svrstati u tri kategorije: AKUTNI, koji traje tri nedelje; SUBAKUTNI, koji traje od tri do osam nedelja HRONIČNI koji traje duže od osam nedelja. Svaki kašalj je na samom početku akutni, uzročnici će odrediti njegovu dužinu trajanja, a simptomi i znaci koji ga prate upućuju na dijagnozu i odgovarajuću terapiju.

PharmaMedica ⁄ broj 66

Kašalj koji traje duže оd

nedelja može biti simptom različitih bolesti

www.pharmamedica.rs

SUVI KAŠALJ Suvi kašalj se naziva i nadražajni ili neproduktivni, a nastaje kao rezultat direktnog oštećenja gornjih disajnih puteva. To rade skoro svi respiratorni virusi, а rezultat njihovog rada је „ranjena” sluzokoža disajnih puteva. Zato su krajevi nervnih završetaka koji „prenose” nadražaj, receptori za kašalj, ogoljeni pa se često kašlje u napadima. Jedan od najčešćih razloga nadražajnog kašlja je slivanje sekreta iz nosa u grlo i dušnik gde se sekret praktično zalepi, nakon čega organizam pokušava da ga izbaci. Kašlje se u napadima a nema šta da izbaci i ponekad zbog ovog napinjanja dođe do povraćanja. Što se više kašlje sve se više oštećuje već ranjena sluznica disajnih puteva. Ovaj začarani krug traje sve dok ga se ne pobedi virus – najčešči uzrok ove vrste kašlja.

PRODUKTIVNI „VLAŽNI” KAŠALJ Ova vrsta kašlja se javlja kada su pluća, odnosno bronhije, puni sekreta pa se kašljem sekret „ispumpava”. Zbog toga se naziva „produktivni”. Obično se radi o bronhitisu, a mnogo ređe o upali pluća. Često se postavlja pitanje da li svaki vlažan kašalj dolazi iz pluća. Dobra vest je da ne dolazi. Obilan sluzav sekret iz nosa i „gornjih partija” grla može da se zaglavi u grlu i dušniku pa se „vlažno” kašlje iako nema ništa u plućima. Ovo daje lažnu sliku produktivnog kašlja, a zapravo se radi o nadražajnom kašlju sa „vlažnim” prizvukom.

www.pharmamedica.rs

HRONIČNI KAŠALJ Kašalj koji traje duže od osam nedelja može biti simptom različitih bolesti. Brojne studije su pokazale da se u 95% slučajeva kod imunokompetentnih pacijenata kašalj javlja usled astme, postnazalnog curenja, gastroezofagusne refluksne bolesti, hroničnog bronhitisa, bronhiektazije, pušenja, ili prisustva različitih iritanata u spoljašnjoj sredini. Hronični kašalj može biti neželjeno dejstvo lekova koji se primenjuju (npr. ACE inhibitori). U ostalih 5% slučajeva hronični kašalj je prouzrokovan bolestima poput srčane slabosti, kancera, sarkoidoze, aspiracije stranog tela u disajnim putevima, ili je u pitanju psihogeni kašalj. Tek dodatni pregledi i provere pacijenta mogu ukazati na uzrok kašlja. Hronični kašalj može biti simptom koji prouzrokuje više patoloških stanja kod jednog istog pacijenta, tako da terapiju koja je pokazala delimičan uspeh ne treba isključivati već dopuniti odgovarajućom.

KAKO SE KAŠALJ LEČI? Postoji jednostavno medicinsko pravilo: ne leči se kašalj već uzrok kašlja! Zato je vrlo važno postaviti dijagnozu bolesti koju kašalj prati. Izlečenjem osnovnog oboljenja i kašalj će proći.

Moćni saveznik iz prirode u borbi protiv kašlja je bršljan koji osim što razređuje sekret, ublažava simptome zapaljenja, olakšava iskašljavanje i smiruje suvi i produktivni kašalj. Odaberite oblik koji vama najviše odgovara (sirup, šumeće tablete, pastile) i pobedite kašalj snagom prirode. Antibiotici se primenjuju ukoliko se utvrdi da je uzročnik kašlja bakterijska infekcija, kao i nekim slučajevima pogoršanja hronične opstruktivne bolesti pluća Bronhodilatori (npr. albuterol) i inhalacioni kortikosteroidi su efikasni kod kašlja koji se javlja kao rezultat suženja vazdušnih puteva (bronhokonstrikcija), što je slučaj kod astme i hronične opstruktivne bolesti pluća.

PharmaMedica ⁄ broj 66

Pobedite kašalj snagom prirode

PRIJATAN UKUS

Prospan sirup biljni lek ®

Prospan ® sa cetvorostrukom snagom bršljana: Smiruje kašalj Razreduje sekret

Širi disajne puteve Ublažava simptome zapaljenja

Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

Heparin

Morfin

Morfin je sintetisao nemački farmaceut Fridrih Sertirner 1803. godine. Sredinom 19. veka je napravljen prvi hipodermalni špric i omogućeno je korišćenje morfina putem injekcija za ublažavanje bolova, da bi tokom Američkog građanskog rata došlo i do prvog talasa morfinske zavisnosti u Americi. Hajnrih Dreser je 1895. godine, radeći u farmaceutskoj kompaniji Bayer, sintetisao heroin, koji se ranih 1900-tih smatrao rešenjem problema morfinske zavisnosti.

Salicilna kiselina

Preteča aspirina, salicilna kiselina, je izolovana iz kore breze 1874. godine. Još u antičko doba biljke koje sadrže salicilnu kiselinu, kao što je breza, su široko korišćene za ublažavanje bolova i groznice.

Antibiotici

Selman Waksman je 1941. godine prvi upotrebio reč „antibiotik“ da opiše svaki mali molekul koji je stvoren od strane mikroba, a koji sprečava rast drugih mikroba. Od 1945. do 1955. godine razvoj penicilina, koji proizvode gljivice, a zatim i streptomicina, hloramfenikola i tetraciklina, koje stvaraju bakterije iz zemljišta su omogućili terapiju i lečenje velikog broja široko rasprostranjenih bakterijskih infekcija.

www.pharmamedica.rs

Antikoagulantni efekat heparina otkrio je Jay McLean 1915. godine tokom traganja za prokoagulantnim molekulom u jetri pasa.

8 interesantnih PRIČA O POREKLU LEKOVA

Lekovita svojstva biljaka su poznata još od pamtiveka. 2500. p.n.e. kineski imperator Šen Nung je napisao knjigu o lekovitom korenju i travama, da bi do danas naučnici otkrili ogroman broj lekova, kako onih koji se zasnivaju na prirodnim supstancama, tako i onih koji imaju sintetske komponente. I jedni i drugi su neizmerno važni, jer poboljšavaju zdravlje ljudi i leče mnoge bolesti. Verujemo da će vas naredne pričice o poreklu nekih lekova iznenaditi.

Kinin

Ovaj lek protiv malarije je izolovan iz kore drveta kinčona. Davno pre nego što je kinin počeo sintetski da se proizvodi plemena Južne Amerike su kinin pravili tako što su mleli koru ovog drveta i prah sipali u vodi.

Hirudin

Ekstrakt hirudina dobijen iz medicinskih pijavica je prvi put upotrebljen za parenteralnu antikoagulaciju još 1909. godine, ali je usled neželjenih efekata i nemogućnosti da se dobije visoko prečišćeni ekstrakt, njegova upotreba dugo bila ograničena.

Dikumarol

Karl Paul Link je 1939. godine utvrdio da je dikumarol uzročnik hemoragijskog poremećaja koji se javlja kod životinja, pre svega goveda, koja konzumiraju velike količine pokvarenog sena velike deteline (Melilotus officinalis). Dikumarol spada u grupu antikoagulantnih lekova odnosno lekova koji sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka.

Insulin

Otkriće insulina se umalo nije dogodilo! 1920. godine, John McLeod, načelnik odeljenja fiziologije pri Univerzitetu u Torontu, je odbio pronalazača insulina, Frederika Bantinga, tako što mu nije odobrio korišćenje laboratorije u istraživačke svrhe.

Strpljenje, istrajnost i neke srećne okolnosti doveli su do otkrića brojnih lekova. Tehnologija danas ubrzano napreduje, a mi se radujemo novim velikim otkrićima koja će biti bazirana na dostignućima i pronalascima farmaceutskih istraživača iz prošlosti.

PharmaMedica ⁄ broj 66

ŠTITASTA ŽLEZDA I STAROST

Vreme samo za sebe Nakon duge karijere, penzija je prekretnica kojoj se mnogi raduju. Otkrivate da imate više vremena da se posvetite svojim interesovanjima, hobijima, prijateljima i porodici. Kako je starenje postepen proces, važno je biti oprezan i svestan simptoma poremećaja rada štitaste žlezde koji se često pripisuju starenju. Takođe, simptomi se mogu, usled promenjenog načina života i zanemariti.

vo oboljenje se kod pacijenata u godinama može ispoljiti na veoma suptilan način, često delujući kao oboljenje digestivnog trakta ili srca, ili pak oboljenje nervnog sistema. Iz ovih razloga, poremećaj rada štitaste žlezde nekada je teže ustanoviti a ukoliko se poremećaj rada štitaste žlezde ne leči može da ugrozi kako fizičko, tako i mentalno zdravlje. Poremećaj rada štitaste žlezde nema starosnu granicu, a hipotiroidizam (nizak nivo hormona štitaste žlezde) je znatno ćešći kod starijih ljudi. Već u šezdesetim godinama, 17% žena i 8% muškaraca će živeti sa nedovoljno aktivnom štitastom žlezdom. Pojačana aktivnost štitaste žlezde je 10 puta češca kod žena nego kod muškaraca. Najčešće je prisutna kod ljudi starosne dobi između 20 i 40 godina, mada se može pojaviti i u bilo kom drugom životnom dobu.

Kako motivisati sebe Na samom početku penzije, možete uhvatiti sebe u razmišljanju kako da ispunite dane bez strukture i rutine kakva je ranije postojala. Lakše je „izvaliti se“ na sofu ili ostati duže u krevetu, nego praviti planove i sprovoditi ih u delo. Opuštanje lako može da pređe u naviku u meri da postane pravi izazov da počnete da planirate ili radite sve one stvari zbog kojih ste se radovali penziji. Motivisati sebe da obavljate svakodnevne obaveze, poput poslova u kući ili dnevnih nabavki, može postati prava muka. Lako je kriviti sebe za lenjost, međutim, poremećaj rada štitaste žlezde može imati snažan

O VAŠOJ ŠTITASTOJ ŽLEZDI: Štitasta žlezda je endokrina žlezda leptirastog oblika koja se nalazi na prednjem donjem delu vrata, i ima zadatak da kontroliše metabolizam. Ona igra ključnu ulogu u našem zdravlju i blagostanju. Tiroidni hormoni koje štitasta žlezda proizvodi krvotokom se prenose do svakog tkiva u telu kako bi obezbedili njihov normalan rad. Tiroidni hormoni pomažu održavanju energije u organizmu, toploti tela, kao i održavanju normalnog rada mozga, srca, mišića i ostalih organa. Postoje dva primarna tipa poremećaja rada štitaste žlezde koji imaju različite uzroke i simptome: Hipotiroidizam, ili nedovoljno aktivna štitasta žlezda-ne luči se dovoljno tiroidnih hormona i metabolizam tela se usporava. Hipertiroidizam, ili prekomerno aktivna štitasta žlezda-kada se u krvotok izluči više tiroidnih hormona, čime se ubrzava metabolizam.

PharmaMedica ⁄ broj 66

www.pharmamedica.rs

Kako starimo, koža proizvodi manje ulja, pa dosta starijih osoba pati od suve i grube kože. Ovakve promene mogu biti uzrokovane i nedovoljno aktivnom štitastom žlezdom.

uticaj na mentalno zdravlje i blagostanje. Možda je nedostatak volje i motivacije uzorkovan niskim nivoom hormona štitaste žlezde.

Gubitak sluha Više od polovine ljudi koji imaju preko 60 godina će biti pogođeno nekim oblikom gubitka sluha. Sluh slabi sa godinama i to je obično uzrokovano promenama u unutrašnjem uhu. Ukoliko ustanovite da vam sluh slabi, možete kriviti godine, ali i hipotiroidizam može prouzrokovati smanjenje ili gubitak sluha, kao i zujanje u ušima.

Problemi sa vidom Neki problemi sa očima poput katarakte ili makularne degeneracije postaju češći sa godinama. Da li ste znali da hipotiroidizam može uzrokovati slabiji fokus ili zamućenje vida? Osobe sa poremećajem rada štitaste žlezde mogu imati problem sa duplim vidom ili suvim i iritiranim očima koje prati osećaj grebanja.

to može biti posledica previše aktivne štitaste žlezde. U suprotnom, ukoliko ste se ugojili, ovu činjenicu možete pripisati vašem usporenom načinu života, mogućnostima za duže ručkove, večerama ili grickalicama. Ali, da li ste uzeli u obzir da i nedovoljno aktivna štitasta žlezda može biti odgovorna za to?

Slabo pamćenje i koncentracija Da li imate poteškoća da zapamtite jednostavne stvari koje vam je neko rekao, ili povremeno zaboravite imena ljudi ili gde ste ostavili neku stvar? Kako starimo, većina nas iskusi ovakve situacije. Ukoliko ste zabrinuti, uvek je najbolje da porazgovarate sa vašim lekarom i ustanovite moguće uzroke. Slaba koncentracija ili gubitak pamćenja mogu biti posledica nedovoljno aktivne štitaste žlezde.

Zašto je teško prepoznati simptome poremećaja rada štitaste žlezde? Kada štitasta žlezda ne radi kako treba, može da uzrokuje širok dijapazon uobičajenih simptoma, poput umora, anksioznosti, fluktuacija u težini, menstrualnih problema i problema sa spavanjem. Simptomi su različti i nespecifični pa lako mogu biti protumačeni kao manifestacija starenja. Veoma jednostavanim krvnim nalazom pokazaće se da li su simptomi posledica poremećaja rada štitaste žlezde. Ukoliko rezultat potvrdi poremećaj rada štitaste žlezde, vaš doktor ce predložiti moguće opcije lečenja. Ukoliko želite da saznate više o poremećaju rada štitaste žlezde, ili o kampanji Štitasta žlezda – kontrolne tačke, posetite ThyroidAware website: www.thyroidaware.com.

Seksualna želja

dizma tako i hipertiroidizma, gde manjak horUkoliko ste primetili smanjenje seksualne žemona može uzrokovati grčeve u mišićima, a lje kod vas ili vašeg partnera to možete pripisati višak tegobu i bolove. kako starosti, tako i nedovoljno aktivnoj štitaKosa, koža i nokti Palpitacija stoj žlezdi. Većina ljudi iskusi neki oblik gubitka kose kako Ukoliko imate srčanu palpitaciju, možete poMenopauza stari, ali se takođe kosa može i istanjiti. Gubimisliti da ste se, na primer, preopteretili nekim tak kose mogu prouzrokovati i hipotiroidizam sportom, baštovanstvom ili dekorisanjem. NeRizik od hipotiroidizma se uvećava u perii hipertiroidizam. Kako starimo, koža proizvoophodno je da znate da palpitacija može biti odu menopauze. U ovoj fazi teže je utvrditi di manje ulja, pa dosta starijih osoba pati od i simptom hipertiroidizma. Uvek je važno da simptome jer se oni mogu maskirati simpsuve i grube kože. Ovakve promene mogu biti sve srčane nepravilnosti shvatite ozbiljno i potomima menopauze. Na primer, umor, uzrokovane i nedovoljno aktivnom štitastom setite vašeg lekara. depresija, promene raspoloženja ili teškoće žlezdom. Nokti takođe podležu promenama i pri spavanju se povezuju sa menopauzom, Problemi sa spavanjem mogu postati krhki. Oni mogu oslabiti i usled a mogu biti i znak hipotiroidizma. nedovoljno aktivne štitaste žlezde. Naš režim spavanja se prirodno menja kako starimo. Dok umor i tromost možete jednoPromene u težini Tegobe i bolovi stavno pripisati promenjenim navikama spaMožete uočiti promene u obliku tela, što uop- Rizik od razvijanja nekog od problema sa zglo- vanja, činjenica je da i hipotiroidizam može šte nije neuobičajeno za starost. Gubitak u teži- bovima poput osteoartritisa povećava se sa go- uzrokovati ozbiljan umor. Sa druge strane, ljuni može nastati delom zato što mast zamenjuje dinama. Međutim, ukočenost zglobova nekada di koji boluju od hipertiroidizma inicijalno mišićno tkivo. Međutim, ukoliko vam je tešmože biti simptom hipotiroidizma. Slabost u imaju dosta energije, ali se kasnije mogu oseko da održavate kilažu čak i uz dobar apetit, mišićima može biti simptom kako hipotiroićati umornim usled previše aktivnosti. l

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 66

PREKOMERNO ZNOJENJE

Ako se uzme u obzir da na ljudskom telu ima između dva i četiri miliona znojnih žlezda, čudno je da u svakom trenutku nismo okupani znojem.

ećina znojnih žlezda nalazi se na tabanima i u pazušnoj jami, a najmanje ih je u području bedara. Aktivnost znojnih žlezda kontroliše deo simpatičkog nervnog sistema koji nije pod uticajem naše volje odnosno, čovek ni na koji način ne može uticati na to koliko će se znojiti. Prekomerno znojenje koje nastaje usled jačeg rada znojnih žlezda naziva se hiperhidroza. Hiperhidroza nije ozbiljan poremećaj ali može u velikoj meri da naruši kvalitet života. Osim nelagodnosti i stida, hiperhidroza zbog pojačanog vlaženja kože, može biti uzrok bakterijskih ili gljivičnih zapaljenja kože.

Oblici hiperhidroze Fiziološka hiperhidroza pojavljuje se za vreme teškog fizičkog rada, u trudnoći, kod gojaznih osoba, u klimakterijumu, pod uticajem visokih spoljnih temperatura. Simptomatska hiperhidroza, pojavljuje se kao jedan od znakova tj. simptoma bolesti. Pojačano znojenje mogu prouzrokovati kardiovaskularne bolesti, pad nivoa šećera u krvi (hipoglikemija), konzumiranje nekih lekova, alkohola, nikotina i kofeina. Emocionalna hiperhidroza je znojenje koje je podstaknuto emocijama i psihičkim stresom. Genetska hiperhidroza je urođeni poremećaj znojenja, odnosno nasleđena sklonost jačeg rada znojnih žlezda.

Šta može pomoći? Za osobe koje se prekomerno znoje održavanje higijene je od posebne važnosti. Preporučuje se češće pranje i osvežavanje kritič-

BOTULINSKIM TOKSINOM PROTIV HIPERHIDROZE

JONOFOREZA Primena botulinskog toksina za rešavanje hiperhidroze stopala i dlanova nije pogodna jer je za ova područja izuzetno bolna. Kod hiperhidroze stopala i dlanova preporučuje se jonoforeza. To je postupak kojim se putem putem jednosmerne struje joni uvode u kožu, smanjujujći rad znojnih žlezda. Ovim postupkom znojenje se ne može u potpunosti suzbiti ali se značajno smanjuje.

bu u ovu svrhu Američka agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je botulinski toksin 2004. godine. Posebno je pogodan za primenu u području pazuha. Botulinski toksin je izuzetno efikasan za suzbijanje znojenja. Ubrizgava se intradermalno na pretnih zona, nošenje komotne odeće rešiti uklanjanjem znojnih žlezda hodno označena polja pojačanog i obuće, od prirodnih materijala. pazušnih jama hirurškim putem. znojenja. Efekat ostvaruje blokiUpotreba dezodoranasa i antiper- Estetski rezultati ovih zahvata naj- rajući mehanizme koji podstispiranata je oblik lokalne terapije češće nisu zadovoljavajući. Pored ču oslobađanje znoja. Postupak čiji je osnovni cilj upijanje vlage, klasične hirurgije, hiperhidroza je skoro bezbolan a dejstvo traje ublažavanje kiselkastog mirisa i se može reštiti i primenom lasera oko 6 meseci. U oko 95% slučajezatvaranje spoljnih izvodnih kakada se kroz mali rez na koži pova značajno poboljšanje postiže se nalića znojnih žlezda. Dezodoran- moću lasera vrši destrukcija znoj- već nedelju dana nakon aplikacisi i antperspiranti delotvorni su nih žlezda. je. Aplikacija botulinskog toksina samo kada ih nanosimo na depiTakođe, jedan od metoda lečenja izvodi se ambulantno i pacijent je liran pazuh, suvu i čistu kožu. Ovi je i torakoskopska simpatektomija. odmah sposoban da obavlja svoje proizvodi mogu izazvati alergijske svakodnevne aktivnosti. Pacijenti Botulinskim toksinom reakcije što je njihov najveći nekojima je hiperhidroza veliki proprotiv hiperhidroze dostatak. blem, terapiju botulinskim toksiVrlo teški oblici hiperhidroze koji U lečenju jakih oblika hiperhidro- nom primenjuju na 6 meseci. se ne mogu uspešno „sanirati” pri- ze od pomoći može biti primena Botulinski toksin je lek pa tako menom lokalnih mera, mogu se botulinskog toksina. Za upotreima i svoje kontraindikacije odnosno stanja i bolesti kada se ne sme primenjivati. To su: generalizovaUpotreba dezodoranasa i antiperspiranata na hiperhidroza, miastenija gravis, je oblik lokalne terapije čiji je osnovni cilj tudnoća, dojenje kao i primena upijanje vlage, ublažavanje kiselkastog mirisa nekih lekova. Aplikovanje smeju i zatvaranje spoljnih izvodnih kanalića znojnih žlezda. izvoditi samo doktori. l

PharmaMedica ⁄ broj 66

www.pharmamedica.rs

AKTUELNO

Proširene (varikozne) vene Proširene vene su čest zdravstveni problem. Smatra se da oko 70% ljudi na planeti ima neki oblik venskog zastoja, a da se od ozbiljnijih oblika leči skoro trećina odraslog stanovništva.

• •

arikozne vene predstavljaju vidno izvijugane i proširene krvne sudove koji se nalaze u potkožnom masnom tkivu, nekada neposredno ispod površine kože. Najčešće nastaju zbog oštećenja venskih zalistaka, tankih pregrada u šupljini (lumenu) vene, koji imaju ulogu ventila i omogućavaju protok krvi prema srcu nasuprot sile gravitacije. Kao posledica oštećenja zalistaka i posledičnog širenja površinskih vena dolazi do usporavanja protoka krvi u površnom venskom sistemu i zadržavanja krvi na periferiji (u nižim delovima noge), što označavamo kao venski zastoj ili venska insuficijencija. Pored poremećaja u funkciji venskih zalistaka, važan faktor u nastanku proširenih vena je i fizička neaktivnost. Mišići nogu, naročito mišići lista rade kao pumpa, koja svojom kontrakcijom stiska vene spolja i potiskuje krv u njima naviše, ka srcu. Jasno je onda kako smanjena fizička aktivnost, dugo stajanje i sedenje utiču na širenje vena. Bolest se dodatno pogoršava pri izlaganju toploti-tokom leta, pri radu u toploj sredini, nakon boravka u termalnim kupkama, saunama. Ostali faktori rizika vezani za nastanak varikoznih vena i venske bolesti su upotreba kontraceptiva, gojaznost i trudnoća uz genetsku predispoziciju.

Kako prepoznati problem Rani simptomi uključuju bolove i osećaj težine u nogama, otoke nogu naročito u večernjim satima i posle dužeg stajanja. Bol je obično tup i lokalizovan u nivou ili ispod nivoa proširenih vena. Noge su otečene obično u predelu skočnih zglobova i stopala. Nakon odmaranja sa podignutim nogama ili nakon spavanja otoci se potpuno povlače ili značajno smanjuju. Tokom noći moguća je pojava bolnih grčeva u mišićima. U kasnijim fazama i odmaklijem toku bolesti javljaju se i osećaj peckanja i svraba kože, znatno izraženije oticanje nogu koje se ne povlači ni pri odmaranju, promene boje kože i tvrdina kože na nozi, a u najtežim slučajevima razvijaju se rane u donjem delu potkolenice,

•

• • • • •

FAKTORI RIZIKA: Porodična (genetska) predispozicija Gojaznost Dugo stajanje ili sedenje sa spuštenim nogama Visoke osobe Ženski pol Trudnoća Starija životna dob Prethodna tromboza dubokih vena

koje sporo zarastaju ili ne zarastaju. U slučaju proširenih vena češća je pojava stvaranja tromba i zapaljenja. Osim ovih tegoba, mnogi bolesnici, naročito žene pate i zbog vizuelno lošeg efekta proširenih vena.

Postavljanje dijagnoze

Preko

80% je procenat uspešnosti operacije zatvaranja oštećene vene iznutra primenom toplote

PharmaMedica ⁄ broj 66

Proširene vene su vidljive, pa samim tim postavljanje dijagnoze ne predstavlja problem. Pored vizuelnog pregleda, koji se obavlja kada je bolesnik u stojećem stavu, potrebno je uvek uraditi i kolor Doppler vena nogu, da bi se ustanovilo koje vene su tačno oštećene i u kojoj meri. Pregled kolor Dopplerom je potpuno bezbolan i bezopasan po pacijenta i može se bez opasnosti ponavljati. Na osnovu nalaza ovog snimanja pravi se plan lečenja i donosi odluka koji način lečenja je najbolji.

Lečenje Primenom lekova i promenom stila života mogu se značajno ublažiti simptomi i olakšati život bolesnika sa proširenim venama. Na ovaj način može se sprečiti i razvoj komplikacija, i u znatnoj meri popraviti i izgled. Za početak se savetuje što više kretanja, što treba da postane rutina. Treba izbegavati stajanje ili sedenje u jednom položaju duže od pola sata, kao i sedenje sa prekrštenim nogama. Potrebno je nositi udobnu odeću, izbegavati odeću tesno pripijenu u predelu struka, nogu i u predelu prepona, dokolenice sa uskom i jakom gumom na vrhu. Izbegavati visoke potpetice i nositi udobnu obuću sa nižom petom. Važna je i ishrana. Jedan od važnijih faktora je

www.pharmamedica.rs

vene+ 1/2 bgb

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica â &#x201E; broj 66

regulisanje telesne težine, smanjenje unosa soli, povećanje unosa biljnih vlakana. Sledeći korak je nošenje specijalnih kompresivnih čarapa ili elastičnih zavoja. Oni se nose po ceo dan, odnosno u aktivnom delu dana, te osobe koje rade noću treba da ih nose noću; skidaju se pri spavanju i odmaranju. I čarape i zavoji pružaju kompresiju vena spolja, koja se od članka prema butinama postepeno smanjuje. Čarape su dostupne u različitim veličinama i različitim jačinama tj. klasama kompresije a koju jačinu je potrebno primeniti odeređuje vaskularni hirurg prilikom pregleda. Primena kompresivne bandaže je mnogim bolesnicima u početku neprijatna i neophodno je ponekad postepeno privikavanje-u početku nošenje samo nekoliko sati, pa postepeno produžavanje perioda kompresije. Ukoliko medikamenti, kompresivna bandaža i promena stila života ne pomažu ili ne pomažu dovoljno, pribegava se operativnom lečenju.

Dijagnoza se postavlja lako na osnovu kliničkog pregleda vaskularnog hirurga i kvalitetnim kolor doplerom venskog sistema. Na osnovu nalaza je lako odrediti koja je vrsta lečenja potrebna. U nekim slučajevima je potrebna promena životnih navika uz terapiju lekovima. U ostalim fazama, bolest vena se rešava hirurški ili minimalno invazivnim procedurama kao što su laserski tretman vena i mikroflebektomija.

Postoji više načina hirurškog lečenja proširenih vena. Radiofrekventna ablacija (RFA) je takozvana „kateterska procedura“, koja podrazumeva zatvaranje oštećene vene iznutra primenom toplote (endovenska termokoagulacija). U ovom slučaju za koagulaciju se primenjuju mikrotalasi. Operacija se izvodi u lokalnoj anesteziji. Zahvat traje kratko i nakon njega nema rana od rezova, pa samim tim ni ožiljaka. Obično se u istom aktu urade i miniflebektomije-kroz male otvore na koži vade se proširene bočne vene uz pomoć specijalnih kukica. Mogući su krvni podlivi na koži, a i oni su znatno manji nego prilikom klasičnih operacija. Odmah nakon zahvata bolesnik može da se kreće i može da obavlja svoje aktivnosti istog dana. Dakle, nije potrebno dugo odsustvovanje sa posla i bolesnik se odmah vraća svojim uobičajenim aktivnostima i ritmu života. Ova procedura može da se izvodi i u letnjim mesecima. Nakon intervencije najmanje tri nedelje nophodno je nositi elastične čarape ili zavoj. Metoda je veoma uspešna u tretmanu proširenih vena, o čemu svedoči i metaanaliza objavljena u časopisu Journal of Vascular surgery još 2009. godine. Odličan je i neposredni efekat, kao i rezultati udaljenog praćenja-nakon pet godina od operacije procenat uspešnosti je preko 80%. Uspešno izvedena operacija ne umanjuje značaj promene stila života, te treba istrajati sa fizičkom aktivnošću, regulisanjem težine, ne dozvoliti ponovno vraćanje bolesti. l

LASERSKI TRETMAN VENA Endovenska laser ablacija (EVLA) predstavlja minimalno invazivnu intervenciju koja koristi energiju lasera za tretman obolelih površnih vena. Primarni i osnovni cilj lečenja ovim vidom terapije je lečenje glavnih površinskih vena: velika safenska, mala safenska, akcesorna safenska vena kao i perforatorne vene. Sam mehanizam dejstva lasera se zasniva na konceptu selektivne fototermolize, odnosno zatvaranju obolele vene pod dejstvom selektivne toplote i svetlosne energije. INTERVENCIJA Pre same procedure označe se obolele vene pod kontrolom ultrazvuka. Procedura se radi u lokalnoj anesteziji tako što se u obolelu venu pod kontrolom ultrazvuka uvede laser fiber koji emituje odgovarajuću energiju u cilju zatvaranja obolele vene. Procedura je ambulantnog tipa a pacijent po završenoj intervenciji odlazi kući bez potrebe za ležanjem u bolnici. Već trećeg do četvrtog dana se vraća normalnim aktivnostima uz izbegavanje težih fizičkih aktivnosti do dve nedelje posle intervencije.

PREDNOSTI LASERSKE INTERVENCIJE • Izbegnavanje otvorene hirurgije • Bez periduralne ili opšte anestezije • Ne zahteva bolničko lečenje • Oslobađanje od simptoma venske bolesti • Prevencija komplikacija venske bolesti • Minimalno invazivna procedura • Kraće trajanje procedure u odnosu na otvorenu hirurgiju • Visoka stopa uspešnosti (preko 98%)

PharmaMedica ⁄ broj 66

www.pharmamedica.rs

...o unosu vitamina

7 stvari koje treba da znate

Polovina vas koji sada ovo čitate najverovatnije uzima neki dijetetski suplement. Iako multivitamini polako gube na popularnosti (najverovatnije zbog naučnih dokaza da nisu efikasni u prevenciji bolesti), popularnost nekih nutrijenata dostiže neslućene visine. Između 1992. u 2012. upotreba vitamina D se uvećala 4 puta, a potreba za suplementima na bazi ribljeg ulja čak 9 puta. Ukoliko ste jedan od miliona ljubitelja suplemenata na ovoj planeti, važno je da znate da li ih upotrebljavate na pravi način.

Riblje ulje ili omega-3 masne kiseline

Uzimajte ih uz obrok. Ovo će umanjiti neprijatne sporedne efekte poput gorušice. Ne uzimajte ih sa aspirinom ili ostalim lekovima za razređivanje krvi. Ovi suplementi dodatno razređuju krv i povećavaju rizik od krvarenja.

Kalijum

Vitamini A, D, E i K

Upotrebite ih kao povod da uživate u zdravim mastima. Ovi hranljivi sastojci se najbolje apsorbuju sa obrokom koji sadrži masti. Nemojte uzimati vitamin K ako koristite varfarin ili neki drugi lek protiv zgrušavanja krvi. Vitamin K može da smanji efekat leka i poveća verovatnoću da dođe do zgrušavanja.

Proverite da li unosite dovoljno magnezijuma, jer magnezijum pomaže u regulaciji nivoa kalijuma u organizmu. Obogatite ishranu orašastim plodovima, mahunarkama, zelenim povrćem. Nemojte ga uzimati sa nekim lekovima protiv visokog krvnog pritiska. Upotreba suplemenata kalijuma dok ste na terapiji ACE inhibitorima ili blokatorima angiotenzina (losartan, valsartan i ostali koji se završavaju na -tan) može vas dovesti u rizik od enormnog povećanja nivoa kalijuma u krvi. Hiperkalijemija dovodi do slabosti mišića, paralize i aritmija.

Probiotici

Dajte im nešto „da pojedu“. Probiotici su korisni mikroorganizmi, dok su prebiotici ugljeni hidrati koje naš organizam ne može da svari, a koji su hrana za probiotike. Dobar izbor prebiotika su asparagus, banane i mahunarke. Nisu svi isti. Najviše ispitivani su Lactobacillus, Bifidobacterium i Saccharomyces boulardii. Konsultujte se sa lekarom ili farmaceutom o tome koji soj je optimalan za vas i u kojoj količini.

Medicinsko bilje (npr. ginko, žen-šen ili kantarion)

Uzimajte samo tačno određenu količinu koju vam je preporučio farmaceut ili lekar. Čak i biljke mogu biti opasne kada se unose u prevelikim količinama. Nemojte ih mešati sa drugim lekovima. Ove biljke mogu da povećaju ili smanje terapijsku koncentraciju nekih lekova u krvi (poput jedne grupe antidepresiva, statina, varfarina) i dovedu vas u opasnost od predoziranja ili subdoziranja ovim lekovima.

Gvožđe

Kalcijum

Uzimajte ga zajedno sa vitaminom D. Apsorpcija kalcijuma je neadekvatna bez vitamina D, pa unosite oko 600IJ ovog vitamina dnevno. Ne preterujte sa količinama. Ekstremne količine kalcijuma mogu dovesti do stvaranja kamenja u bubregu ili konstipacije (zatvora), a prema nekim rezultatima, čak i do većeg rizika za nastanak bolesti srca. Preporučen dnevni unos kalcijuma za većinu odraslih je 1.000mg iz suplemenata i hrane zajedno; 2,5dcl jogurta obezbeđuje čak 42% ovog unosa.

www.pharmamedica.rs

Uzimajte ga sa čašom soka od pomorandže. Istraživanja pokazuju da vitamin C povećava apsorpciju gvožđa. Ne uzimajte ga sa mlečnim proizvodima ili sredstvima protiv gorušice. Oni mogu da sadrže kalcijum, koji može da ometa dalje preuzimanje gvožđa.

PharmaMedica ⁄ broj 66

STRUČNJACI ODGOVARAJU

Dobre i loše strane epiduralne analgezije Epiduralna analgezija je metoda kontrole bola koja se sprovodi aplikovanjem anestetika u epiduralni prostor. Najpoznatija primena je za olakšavanje porođajnih bolova i jedina je metoda kojom se postiže potpuna blokada bola uzrokovanog trudovima. Nije tako poznato, ali ova metoda se koristi i za kotrolu bola za vreme ili nakon većih operacija u području stomaka i donjeg dela tela. Može se izvoditi jednokratnim ubrizgavanjem anestetika kroz iglu u epiduralni prostor a može se i postaviti kateter putem kog se lek dozira u zavisnosti od potrebe. Epiduralni kateter se postavlja u donji deo leđa u tzv. epiduralni prostor. Kako bi postavljanje katetera bilo što konfornije za pacijenta područje se prvo tretira lokalnim anestetikom. U epiduralni prostor uvodi se specijalna igla koja omogućava postavljanje katetera. Kada se kateter uvede u epiduralno područje igla se vadi a kateter fiksira. Kateter je napravljen od inertnog plastičnog materijala koji na temperaturi tela omekša što porodilji dozvoljava da se slobodno okreće, hoda, leži na njemu. Porodilji se prvo daje test doza a nakon nje i puna doza leka kojom se bol potpuno kupira. Porodilja ne oseća bol ali ima osećaj u nogama i može ih pokretati pa čak i hodati. Za postavljanje katetera potrebno je oko 20 minuta a isto toliko vremena da anestetik počne da deluje. Postignuta analgezija u proseku traje oko 2 sata. Po potrebi može se produžavati dodavanjem potrebnih doza anestetika. Epiduralnu analgeziju izvodi lekar specijalista anesteziolog. Pre same procedure neophodan je razgovor sa pacijentom kao i da se urade određene laboratorijske analize čime se mogućnost za nastanak komplikacija smanjuje na najmanju moguću

meru i prepoznaju pacijenti koji nisu kandidati za ovaj način kontrole bola.

Dobre strane epiduralne analgezije Porođaj je sam po sebi izuzetno bolan i stresan. Epiduralna analgezija ne samo da umanjuje osećaj bola već i celi događaj čini manje iscrpljujućim i poštednijim za porodilju. Takođe, u odnosu na druge vrste analgezije, epiduralna ima najmanje uticaja na dete. U slučaju velikih hirurških zahvata prednosti epiduralne analgezije su velike. Bolesnici koji tokom zahvata u opštoj anesteziji kontinuirano dobijaju anestetik putem epiduralnog katetera stabilniji su tokom zahvata, subjektivno se bolje osećaju nakon buđenja, zahtevaju manje lekova protiv bolova a dokazano je i da postoperativni tok kraće traje.

Nedostaci epidurala Ova vrsta analgezije ima i svoje nedostatke pa tako porođaj može biti produžen a ako se analgetik prerano da može uzrokovati izostanak trudova pa se porođaj mora završiti carskim rezom. Iskusan anesteziolog zna da izbegne zamke epiduralne analgezije i dozu prilagodi fazi porođaja. Zajedno sa iskusnim timom lekara i babica porođaj se privodi kraju. Komplikacije epiduralne anestezije, kao i kod svake druge intervencije su moguće ali kada su prethodne pripreme temeljne i dobre, komplikacije se retko dešavaju. Komplikacije uključuju: pad krvnog pritiska, glavobolju, nepotpunu analgeziju (najčešće usled pomeranja katetera). Najopasnija ali veoma retka komplikacija je nastanak epiduralnog apscesa i epiduralnog hematoma sa posledičnim neurološkim ispadima. l

PharmaMedica ⁄ broj 66

Hipoglikemija se najčešće javlja kod dijabetičara koji su na terapiji insulinom ali nije retkost ni kod dijabetičara koji su na terapiji oralnim antidijabeticima. Prevelika doza insulina ili tableta koje pojačavaju lučenje insulina u organizmu uz neprilagođenu odnosno, smanjenu količinu hrane, preskakanje dnevnih obroka i/ili pojačanu fizičku aktivnost mogu dovesti do hipoglikemije.

HIPOGLIKEMIJA SIMPTOMI:

• • • • • • • • • • • •

znojenje bledilo razdražljivost glad osećaj izgubljenosti pospanost suva usta pojačana žeđ slabost glavobolja zamućen vid često mokrenje

www.pharmamedica.rs

HIPOGLIKEMIJA, PRVA POMOĆ PRVA POMOĆ

2.8 do 3.9 mmol/l

Pad šećera ispod

3.9mmol/l

zahteva brzu prvu pomoć. Važno je povećati nivo šećera u krvi u što kraćem roku.

Ako je nivo šećera manji

Ako je nivo šećera od

treba uzeti 10-15gr brzodelujućih ugljenih hidrata, na primer ½ čaše voćnog soka, 3-4 glukozne bombone ili kocke šećera.

Kada se nivo šećera vrati u normalu treba uzeti mali obrok koji pomaže održavanju i stabilizaciji nivoa šećera u krvi. Osobe koje imaju dijabetes uvek bi trebalo da sa sobom imaju nekoliko kockica šećera ili glukoznih bombona. Od koristi je i da sa sobom nose karticu na kojoj piše da imaju dijabetes kako bi u slučaju gubitka svesti drugi mogli adekvatno da pomognu. Bolovati od dijabetesa nije sramota pa bi sa tom činjenicom trebalo upoznati porodicu, prijatelje, kolege i edukovati ih o merama prve pomoći u slučaju hipoglikemije. Osobe koje imaju dijabetes ne bi trebalo da konzumiraju alkohol ali „podnošljiva“ je čaša vina uz ručak. Alkohol nikada ne kozumirati na prazan stomak.

od 2.8mmol/l

potrebno je uzeti dvostruko veću količinu odnosno 20-30gr brzodelujućih ugljenih hidrata.

Ako je nivo šećera manji od 2.8 do 3.9 mmol/l treba uzeti pola čaše voćnog soka ili 3-4 glukozne bombone ili kocke šećera

Osobi kod koje sumnjamo na hipoglikemiju, a nismo u mogućnosti da proverimo nivo šećera u krvi iako je pri svesti, odmah treba dati nešto od navedenih namirnica. Namirnice koje sadrže masnoće ili belančevine nisu pogodne za prvu pomoć kod hipoglikemije jer masnoće i belančevine mogu usporiti apsopciju šećera. NEPREPOZNATA HIPOGLIKEMIJA Ponekad dijabetičari ne prepoznaju simptome hipoglikemije što može dovesti do opasnih komplikacija, kome pa čak i smrti. Do neprepoznavanja najčešće dolazi kod osoba koje relativno često imaju epizode hipoglikemije pa se na njih naviknu i prestaju da ih „registruju“ odnosno primećuju upozoravajuće simptome. Takođe, hipoglikemija može ostati neprepoznata i u slučaju da je osoba na terapiji nekim od lekova iz grupe beta blokatora. Ovi lekovi po svom mehanizmu dejstva suzbijaju pojavu simptoma koji su za hipoglikemiju karakteristični. Beta blokatori se koriste u terapiji hipertenzije, aritmija itd. PREVENCIJA HIPOGLIKEMIJE Preporučuje se češće kontrolisanje nivoa šećera u krvi, uzimanje više manjih obroka u toku dana, umerena i redovna fizička aktivnost koja je praćena uzimanjem propisane terapije, edukacija najbliže okoline o merama prve pomoći u slučaju hipoglikemije, nošenje kartice sa informacijom da je osoba dijabetičar, uvek imati uza se neki slatkiš, nositi injekcije glukagona.

DA LI SE HIPOGLIKEMIJA MOŽE DESITI I OSOBAMA KOJE NISU DIJABETIČARI? Hipoglikemiju mogu uzrokovati različiti faktori koji nisu usko povezani sa dijabetesom. Na primer: neki lekovi, poremećaji u radu jetre i bubrega, nedovoljan unos hrane (posebno kod osoba sa anoreksijom), pojačana fizička aktivnost kao i neki endokrini poremećaji.

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 66

DERMATOLOGIJA

Promene na koži kod TRUDNICA

Trudnoća i promene na koži uzajamno su povezane. Trudnoća je posebno fiziološko stanje žene u kome su izražene endokrine, imunske, metaboličke i vaskularne promene, kao i brojne promene na koži i sluznicama i naravno promene raspoloženja. Zbog svega ovoga se trudnoća i naziva drugo stanje.

autor: Dr Suzana Kostić, dermatovenerolog

eke od promena na koži i sluznicama se javljaju u gotovo svakoj trudnoći pa se smatraju praktično fiziološkim promenama u toku trudnoće. To su:

epidermu moguća je depigmentacija primenom tretinoina 0,1% nakon 5-7 nedelja. Kod dubljih pigmentacija potreban je tretman hemijskim pilingom–srednjim ili dubokim. Za sve vreme lečenja neophodna je primena dnevnih Pigmentne promene: krema sa visokim zaštitnim fakton HIPERPIGMENTACIJE rom od UV zračenja. javljaju se kod 90% trudnica u n ŽUTA PREBOJENOST KOŽE predelu bradavica dojki, genitaliJoš jedna promena boje kože kod ja, ispod pazuha i na liniji trbuha trudnica može nastati tokom trećeg koja spaja pupak sa genitalijama trimestra a to je ICTERUS ili žuta tzv. bela linija, koja zbog smeđe prebojenost kože. Najverovatnije prebojenosti postaje veoma tamna nastaje zbog intrahepatične holestapa se u tom periodu zove Linea ze (zastoj žuči u žučnim putevima). nigra (crna linija) Simptomi se povlače posle porođaja n MELASMA a terapija je simptomatska. javlja se kod 75% trudnica i kod oko 34% žena koje uzimaju oralne kontraceptive. To su smeđe mrlje na centralnom delu lica ili na obrazima i duž vilične kosti. Očekuje se da će ove hiperpigmentacije nestati nekoliko meseci nakon porođaja. Međutim, dešava se da ne iščeznu pa je potrebno tretiranje ovih mrlja. Kod melasme gde je pigment smešten površnije u

POSEBNA NAPOMENA TRUDNICAMA: NE SUNČAJTE SE TOKOM TRUDNOĆE, jer je zapaženo da se ove, inače fiziološke hiperpigmentacije, ne povlače spontano ukoliko se trudnice sunčaju.

PharmaMedica ⁄ broj 66

www.pharmamedica.rs

Vaskularne promene: n VARICES – proširene vene nastaju kod 40% žena tokom trećeg trimestra trudnoće najčešće na anusu (hemoroidalne vene) ili

na nogama (vena saphena). Zbog toga se preporučuje nošenje čarapa za vene, češće odmaranje nogu u horizontalnom položaju i lagano pešačenje. Ne preporučuje se duže stajanje u mestu ili sedenje sa prekrštenim nogama. n ERYTHEMA PALMARE crvenilo dlanova koje prolazi nakon porođaja. n PURPURA zbog povećane propustljivosti zidova krvnih sudova dolazi do izlaska eritrocita izvan krvnih sudova pa na koži ostaje sitna tačkasta prebojenost u početku crvenkasta, pa boje rđe i napokon smeđa, do potpunog iščezavanja boje. n EDEMI- OTOCI Edemi–otoci stopala, šaka, lica, kapaka. Najizraženiji su ujutru a smanjuju se tokom dana. Nastaju zbog zadržavanja soli i vode.

Zbog naglog pada nivoa estrogena broj dlaka koje su u anagenoj fazi se smanjuje, a povećava se broj dlaka u telogenoj fazi, tako da se kosa difuzno proređuje. n STRIJE Ružičaste ili crvenkaso plave linearne promene koje posle porođaja postaju sedefaso–beličaste. Viđaju se na dojkama, bedrima, trbuhu i nadlakticama. nD IFUZNO ISPADANJE DLAKE Zbog naglog pada estrogena u plazmi broj dlaka koje su u anagenoj fazi se smanjuje a povećava se broj dlaka u telogenoj fazi tako da se kosa difuzno proređuje. Ovo ispadanje kose žene burno doživljavaju ali ih treba

umiriti i reći da će se kosa vratiti u pređašnje stanje. Povećano ispadanje dlake karakteristično je u periodu od prvog do petog meseca trudnoće. n ALOPECIJA MUŠKOG TIPA Proređenost kose na temenu koja je prolaznog karaktera. Ne zna se zbog čega nastaje. n HIRZUTIZAM Pojava maljavosti u predelu nausnica, brade, obraza. Ukoliko hirzutizam traje duže od 6 meseci nakon porođaja, mora se uklanjati kozmetskim metodama.l

Obojenja kože tj. dermatoze koje su specifične za trudnoću: Pemfigoid gestacionis Počinje veoma jakim svrabom. Promene su vrlo slične onima koje se viđaju kod koprivnjače, sitne pojedinačne ili su u vidu ploča raznih oblika. Posle 2 – 4 nedelje pretvaraju se u manje ili veće mehuriće ispunjene bistrim sadržajem. Početak bolesti je na koži oko pupka, natkolenicama, nadlakticama, šakama i stopalima. Ponekad se mogu videti i na čitavoj površini tela. Prvi put se javlja u toku drugog trimestra trudnoće a u svakoj narednoj trudnoći se javlja sve ranije. Lečenje je sistemskom terapijom kortikosteroidima.

Prurigo gestationis Javlja se od četvrtog do devetog meseca trudnoće u vidu veoma sitnih, crvenih, gusto grupisanih papula na spoljašnjim stranama ruku i nogu. Veoma retko se može proširiti na druge regije. Leči se lokalnom kortikosteroidnom terapijom.

Neke se dermatoze pogoršavaju u trudnoći: autoimune bolesti, metabolički poremećaji, tumori itd. dok neke ulaze u fazu regresije (mirno stanje bez znakova bolesti). Atopski dermatitis – ekcem: se smiruje utrudnoći. Akne se takođe kod većine trudnica poboljšavaju tokom trudnoće. Kod veoma malog broja trudnica akne se pogoršavaju. Terapija je lokalna a nikako se ne smeju uzimati retinoidi (Roaccutane) jer deluju teratogeno na plod (oštećuju plod). Pošto se ovaj lek dugo nakon prestanka terapije zadržava u masnom tkivu, a masno tkivo je izuzetno slabo prokrvljeno, ne preporučuje se trudnoća dve godine nakon prestanka uzimanja leka. Dakle dok se u potpunosti lek eliminiše iz organizma. Sarcoidoza i psorijaza se takođe poboljšavaju u trudnoći. Nega kože kod trudnica je specifična. Preporučuje se tuširanje blagim kupkama, mlakom vodom i kratkotrajno tuširanje. Telo se maže emolijentnim kremom ili urea mlekom da bi koža zadržala vlažnost. Od četvrtog meseca se predlaže upotreba kremova protiv strija. Za genitalije se preporučuje pranje mlakom vodom a gelovi za intimnu negu na drugi dan. Održavanje higijene intimne regije običnim sapunima remeti saprofitnu floru što pogoduje razvoju gljivične infekcije, kandide.

www.pharmamedica.rs

Polimorfna erupcija u trudnoći Potpuno je bezopasna i veoma česta dermatoza u trudnoći koja počinje u trećem trimestru i to uglavnom kod prvorotki. Promene su u vidu sitnih urtika (kao kod koprivnjače) u predelu trbuha i nogu, na strijama i oko njih. Mogu se pojaviti i sitni mehurići. Imaju tendenciju da se slivaju u manje i veće ploče i veoma svrbe. Nestaju nakon porođaja.

PharmaMedica ⁄ broj 66

MAMIN KUTAK

Nisu sva živahna i nemirna deca – hiperaktivna deca. Hiperaktivnost je nesposobnost da se reguliše nivo aktivnosti koji bi bio u skladu sa zahtevima okoline. Hiperaktivna deca su aktivna u neprikladno vreme i neprikladnim situacijama.

HIPERAKTIVNO DETE autor: Maja Novaković, Diplomirani defektolog oligofrenolog

nogi roditelji su skloni da svoje živahno, uvek puno energije, u pokretu, brbljivo i znatiželjno dete nazovu hiperaktivnim. Međutim, ovaj poremećaj je nešto drugo. Hiperaktivnost se definiše kao deficit pažnje i spada u grupu poremećaja nedovoljno kontrolisanog ponašanja kod dece. Deca sa ovim poremećajem imaju problema da usmere svoju pažnju na rešavanje određenog zadatka tokom dužeg vremenskog perioda. Takođe, ne mogu da se uključe u aktivnost koja zahteva poštovanje određenih pravila. Ona ne mogu mirno da sede za vreme časa, često su rasejana, teško kontrolišu svoje nagone. Za njih je karakteristično da vole da dominiraju u grupi u kojoj se nalaze i veoma su uporni i istrajni u ostvarivanju sopstvenih želja. Veoma je važno da znamo da nisu

sva živahna i nemirna deca, u isto vreme i hiperaktiva deca. Postoje deca koja su aktivna tokom celog dana. Međutim za njih ne možemo reći da su hiperaktivna. Hiperaktivnost je nesposobnost da se reguliše nivo aktivnosti koji bi bio u skladu sa zahtevima okoline. Hiperaktivna deca su aktivna u neprikladno vreme i neprikladnim situacijama. Ako je pored hiperaktivnosti zastupljeno i selektivno pamćenje, impulsivnost i rasejanost onda takva deca dobijaju dijagnozu ADHD (Attention-deficit hyperactivity disorder). Kod nas je ova dijagnoza poznata kao hiperkinetički sindrom. Među-

tim, hiperaktivnost ne mora uvek da bude praćena poremećajem pažnje (ADD-Attention-Deficit Disorder).

Prateće osobine hiperaktivnog deteta Hiperaktivna deca imaju drugačiju emocionalnu reakciju od druge dece. Ona teško mogu da odvoje svoja trenutna osećanja od onoga što vi pokušavate da im objasnite. Na primer, dete hoće čokoladu. Ne vredi da mu objašnjavate da nemate para za čokoladu, da je kasno i da prodavnice ne rade. Dete će nastaviti da traži ono što hoće u datom trenutku, sa izraženim emocijama.

Deca sa ovim poremećajem imaju problem da usmere svoju pažnju na rešavanje određenog zadatka tokom dužeg vremenskog perioda.

PharmaMedica ⁄ broj 66

Hiperaktivna deca preterano reaguju i na najmanji povod. Roditelji ove dece se čude kako mogu iz „čista mira” da imaju tako snažnu emocionalnu reakciju, a da se posle nekoliko minuta ponašaju kao da se ništa nije desilo. Loš rukopis je takođe čest kod hiperaktivne dece. Ova deca imaju najčešce dobro razvijenu motoriku, ali im je rukopis nečitak. Smatra se da je to posledica toga što su im misli brže od motoričke radnje. Često se dešava da i sama deca ne mogu da pročitaju svoj rukopis. Hiperaktivna deca ne podnose stvari koje se odvijaju sporo. Ona ne mogu mirno da sede, da čitaju tekstove koji su prepuni opisa. Uvek traže nešto što će im intezivno privući pažnju. Za njih je karakteristično da nemaju sposobnost da saslušaju druge. Ponekad se može desiti i da saslušaju nekoga ali će brzo zaboraviti šta su čuli. Zbog toga je i zaboravnost još jedna osobina hiperaktivne dece. Većina hiperaktivne dece još u predškolskom peridu ispoljava preteranu aktivnost i preveliku radoznalost. Polaskom u školu problemi ove dece postaju veliki. Od njih se sada očekuje da sede mirno 45 minuta, da slušaju učitalja, da urade

www.pharmamedica.rs

ono što se od njih traži, a sve to je za njih težak zadatak. Zato se prava dijagnoza ove dece daje tek polaskom u školu. Međutim, bez obzira na teškoće koje se javljaju u njihovom školovanju, hiperaktivna deca su često vrlo pametna, sa visokim koeficijentom inteligencije i izraženom istraživačkom radoznalošću. Za uspešno školovanje hiperaktivnog deteta od velikog je značaja saradnja roditelja i nastavnika. Roditelji treba da budu upoznati sa onim što se radi u školi, šta se od deteta očekuje. Međusobna saradnja i podrška roditelja i nastavnika je presudna za napredak. Obe strane mogu naučiti jedna od druge. Potrebna je otvorena komunikacija kako bi se dobile povratne informacije o postignućima, zadacima ili teškoćama sa kojima se susreće hiperaktivno dete.

Terapijski pristupi lečenju Lečenje hiperaktivnosti deteta usmereno je na podsticanje

usvajanja poželjnih obrazaca ponašanja. Lečenje po potrebi može da bude i medikamentozno. U lečenju hiperaktivnog deteta mogu se koristiti lekovi koji stimulišu delove mozga koji su odgovorni za kontrolu pažnje i obuzdavanje impulsivnosti. Treba znati da to nisu lekovi za smirenje. Lekovi u kombinaciji sa tehnikama modifikovanja ponašanja i psihoterapijom zbog smanjenog samopoštovanja, utiču na prevazilaženje problema u učenju i usresređivanje na uspeh u školi tako da ova deca mogu da napreduju veoma dobro. Iako ovaj poremećaj traje čitavog života, sazrevanjem i uz pomoć stručnjaka, većina nauči da prevazilazi problematično ponašanje i najčešće pronalazi zanimanje koje odgovara njihovim pozitivnim osobinama. Odrasli kojima ovaj poremećaj ometa život uglavnom su oni koji su kao deca bili agresivni i kojima nedostaje samopouzdanje. l

HIPERAKTIVNOST I DELIKVENTNOST Izostanak očekivanog napredovanja u školi i ometanje nastave su dva najčešća razloga zbog kojih se hiperaktivna deca doživljavaju kao loša, što je potpuno neopravdano. Takav stav okoline negativno utiče na emotivno stanje deteta koje postaje usamljeno i gubi samopouzdanje. Hiperaktivna deca razumeju šta se od njih očekuje, ali se ne mogu pridržavati toga. Ove osobe su sklone delikventnom ponašanju, dok kao odrasle osobe često imaju problema sa funkcionisanjem u radnoj sredini, kasne, neorganizovane su, gube stvari, imaju potrebu za stalnom promenom zaposlenja.

www.pharmamedica.rs

KAKO DA POMOGNEMO? Roditelji bi trebalo da:  Zadaju detetu obaveze  Uvedu red u dnevne aktivnosti  Pohvaljuju i nagrađuju poželjno ponašanja  Izbegavaju grdnju  Usmeravaju ga i podstiču da završi zadatke  Podsećaju dete na obaveze. Pomoć u školi:  Usvajanje i jasno pridržavanje dogovorenih procedura koje je važeće za sve.  Dete sa ovim poremećajem ne treba da sedi blizu vrata i prozora, jer mu dešavanja napolju odvlače pažnju.  Potrebno je da bude bliže učitelju ili nastavniku, da ima prilagođen materijal za rad, a da aktivnosti uključe što više čula.  Važno je i da drugi učenici nauče da ovakvo dete ne provociraju, već da ga u određenim situacijama smiruju.  U toku časa nastavnici bi trebalo da menjaju stilove i tehnike rada i koriste unapred pripremljene materijale za usmeravanje aktivnosti deteta.  Uvesti pravila ponašanja koja važe u svakoj situaciji.  Povećavati toleranciju na stresne događaje.  Osamostaljivati učenike da pronalaze kreativne načine za provođenje slobodnog vremena.

Na osnovu svega dosad rečenog može se zaključiti da imati hiperaktivno dete u porodici zahteva mnogo rada, truda i odricanja. S druge strane i biti hiperaktivno dete je veoma teško. Zato, da bi se postigao maksimalni uspeh, potrebno je dijagnozu postaviti što ranije i velika saradnja roditelja, vaspitača i odgovarajućih stručnjaka. Ma koliko se ponekad činilo da je trud koji se uložio uzaludan, ne treba odustajati. Svaki napredak hiperaktivne dece, pa makar on bio i minimalan, je za njih veliki. Zato: POTRUDITE SE! VRATIĆE VAM SE VIŠESTRUKO!

PharmaMedica ⁄ broj 66

ISHRANA

a li Vam se nekad desilo da ne možete tačno da odredite ukus hrane koju jedete? Nije ni jedan od poznata četiri. Nije ni slatko, ni kiselo, ni ljuto, pikantno je, ali ne i slano. E pa kažu da je baš to umami – peti ukus. Umami ukus se od davnina koristi u spremanju jela. Mnoge namirnice bogate umami ukusom su se i pre „zvaničnog dokaza” o njegovom postojanju koristile za balansiranje ukusa hrane. Rimljani su fermentisani sos od ribe nazivali garum. U vizantijskoj i arapskoj kuhinji koristio se muri, sos od fermentisanog ječma. Soja sos se spominje od 3. veka u Kini. Nalazi se u mnogobrojnim jelima japanske kuhinje. Za njegovo otkrivanje zaslužan je doktor hemije Kikunae Ikeada sa Tokijskog univerziteta 1908. godine. Dok je istraživao morsku algu kombu, koja se tradicionalno koristi u japanskoj kuhinji, zaključio je da se njen ukus ne uklapa u postojeća četiri. Zbog prijatnosti samog ukusa nazvao ga je umami, ukusan na japanskom. U orginalu ova reče se izgovara „oo-mahmee”. Smatra se da oko 95% ljudi autor: dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar može da oseti ovaj ukus zahvaljujući specifičnim receptorima za Lglutamat. Dalja istraživanja su pokazala da je tih IMP i GMP značajno pojačava za umami potrebno više od samo umami ukus. Ukus aminokiseline jedne komponente. Za ovaj osebuUmami namirnice glutamata jan ukus potrebni su i nukleotidi Profesor Ikaeda je otkrio da je glu- kao IMP (inozin monofosfat) ili Prvi naš kontakt s umamijem je tamat ono što daje karakterističan GMP (gvanozin monofosfat) kamajčino mleko. Istraživanja su poumami ukus. Glutamat je jedna rakteristični za namirnice bogate kazala da ono sadrži istu količinu od najčešćih aminokiselina i priproteinima. GMP se uglavnom umamija kao i japanska dashi supa sutna je u značajnim količinama nalazi u biljnim, a IMP u mesu i čuvena po svom umami ukusu, a kako u biljnim (povrće) tako i u namirnicama životinjskog porekla. čak 10 puta više nego kravlje mleživotinjskim izvorima proteina. Kombinovanje namirnica boga- ko. Nalazi se u paradajzu, luku, ku-

5. ukus umami

KAKO OPISATI UMAMI? Da je umami teško opisati govori i činjenica da koristimo njegovo japansko ime. Najčešće se opisuje kao trajan, tečan, sočan, potpun, da ti krene voda na usta… ukus. Ono „nešto“ što jelo čini posebnim. Smatra se da podstiče lučenje pljuvačke i pojačava apetit. Umami naglašava ostala četiri ukusa uravnotežujući njihov odnos i daje tako specifičnu i dugotrajnu aromu jelu. Svakodnevno intuitivno naglašavamo umami: dodajemo parmezan na testeninu, pečurke mesu, paradajz na picu, zelen mesu za supu…

PharmaMedica ⁄ broj 66

pusu, spanaću, celeru, šargarepi, orasima, parmezanu, zrelim sirevima, šparogama, pečurkama, miso pasti, zelenom čaju... Hrana iz mora takođe ima umami ukus: školjke, bakalar, lignje, škampi, tuna, branicin, orada, morske alge. Nalazi se u proizvodima koji sadrže hidrolizirane proteine kao što je sos od soje, kulturama od kvasca ili bakterijskim kulturama. Kada je glutamat vezan za proteine nema karakterističnog umami ukusa. Procesi kao što su zrenje, odležavanje, sušenje, pečenje, soljenje, fermentacija ili tostiranje razvezuju glutamat i svom ukusu dodaju i umami. Što je sporije kuvanje, više je umami ukusa.

Ukus mononatrijum glutamata Umami ukus karakterističan je i za mononatrijum glutamat (MSG) koji je veoma raspostranjen dodatak industrijski proizvedenoj hrani. Dodaje se kao pojačivač ukusa, a kao dodatan argument za njegovu upotrebu navodi se i značajno manja količina natrijuma u odnosu na onu u kuhinjskoj soli. Od početka njegove upotrebe na Zapadu 1917. godine oko MSG se vode značajne debate. Postavlja se pitanje (ne)škodljivosti mononatrijum glutamata, povezanosti s alergijama, migrenom, hiperaktivnosti...l

Prvi naš kontakt s umamijem je majčino mleko. Istraživanja su pokazala da ono sadrži istu količinu umamija kao i japanska dashi supa, čuvena po svom umami ukusu, a čak 10 puta više nego kravlje mleko. www.pharmamedica.rs

PREPORUČUJEMO

MOĆ PRIPRODNOG PREPARATA u terapiji e c i v a j i k e k s j i g r e l a

autor: Prof. dr Slobodan Savović, Klinika za bolesti uva, grla i nosa, KCV

apaljenska stanja sluznice nosa spadaju u najčešća oboljeleče i antibioticima. Za simptomatsku terapiju primenjuju se vazonja zbog kojih se pacijenti obraćaju lekarima i farmaceutikonstriktorne kapi za nos, ne duže od 7 dana. U lečenju alergijskog rima. Ona se javljaju od najranijeg životnog doba pa sve do nitisa, u zavisnosti od vrste i stepena težine, najčešće se primenjuju duboke starosti. Zapaljenja nosne sluznice mogu biti infektivne, antihistaminici i intranazalni kortikosteroidi. alergijske i nealergijske-neinfektivne prirode od kojih je najčešći Kod svih zapaljenskih stanja nosne sluznice, čija je osnovna karakterimedikamentozni rinitis. stika otok sluznice, sa velikim uspehom se može primenjivati prirodSimptomatologija zapaljenskih stanja nosa se, donekle, razlikuje u za- ni preparat na biljnoj bazi. Zahvaljujući manitolu i glicirizinu, svojim visnosti od toga šta je dovelo do nastanka ovog oboljenja. Tako je do- dvema aktivnim supstancama, veoma efikasno smanjuje otok sluznice minantna simptomatologija infektivnih rinitisa zapušenost nosa, nosa, koji je odgovoran za većinu tegoba kod ovih bolesnika. S jedne sekrecija iz nosa uz slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela, osećaj bola, strane, manitol dovodi do samanjenja otoka sluznice nosa zahvaljujući punoće i pritiska u licu, oslabljen osećaj mirisa i kašalj. Većina ovih te- principu osmotskog efekta, a glicirizin, vezujući za sebe određeni progoba je posledica otečene sluznice nosa. Kod akutnih infekcija notein koji je medijator zapaljenske reakcije, sprečava proces nastanka i sne sluznice, pored opisanih tegoba, često je prisutna povišena telesna toka zapaljenja i time sprečava dalji razvoj otoka nosne sluznice. temperatura, slabost i malaksalost. Kod alergijskih rinitisa pacijenti Zahvaljujući tome, što je sastavljen od isključivo prirodnih kompose žale na zapušenost nosa, bistru sekreciju iz nenti, može se bezbedno, bez ikakve bojazni nosa, svrab u nosu uz kijanje u salvama. Čeprimenjivati u svim uzrastima, kao i kod trudsto su, kod ovih pacijenata, prisutni crvenilo nica i dojilja, kod kojih se većina drugih vidova oka, svrab u oku i suzenje. U zavisnosti od uzlečenja otečene sluznice nosa ne preporučuročnika koji su doveli do nastanka alergijskog ju. S obzirom, na svoj prirodni sastav, dužina rinitisa, ove tegobe mogu biti sezonske, ili ceprimene nije vremenski ograničena i može se logodišnje. U odnosu na to u kom stepenu repotpuno bezbedno koristiti sve dok tegobe tramete svakodnevne radne i školske obaveze, ju. Primenjuje se tako što se dva puta dnevno u kao i socijalno funkcionisanje obolelih, alersvaku nosnicu unesu po dva ubrizgaja spreja. gijski rinitisi se dele na blage i umerene/teške Zahvaljujući svojoj bezbednosti i dobroj oblike oboljenja. Kod nealergijskih-neinfekpodnošljivosti može se u zavisnosti od stetivnih rinitisa dominira zapušenost nosa uz pena otoka sluznice nosa, efikasno primenjisekreciju iz nosa, dok su svrab i kijanje znatno vati samostalno, ili u kombinaciji sa drugim manje izraženi u odnosu na alergijsku formu vidovima lečenja kod svih oblika zapaljebolesti. Kod dece sa uvećanim trećim krajninja sluznice nosa, uključujući i nosno-sinukom, posebno u periodu infekcije disanje na snu polipozu. Svoju efikasnost je pokazao i nos je izrazito teško, dete noću spava sa otvou značajnom smanjenju tegoba kod dece sa renim ustima, hrče i ukoliko to stanje potrauvećanim trećim krajnikom. Primena naje mogu se javiti infekcije, uva, donjih disajnih kon operacija u predelu nosa i paranazalnih puteva, hronični zamor, iscrpljenost deteta i sinusa, u značajnoj meri ubrzava oporavak Pre upotrebe detaljno pročitati uputstvo! O indikacijama, njegovo zaostajanje u rastu i razvoju. nosne sluznice i time smanjuje brojne nelamerama opreza i neželjenim reakcijama na medicinsko Virusni rinitisi se leče simptomatski. Baktegodnosti koje bolesnici imaju u postoperasredstvo, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom. rijski rinitisi se, pored simptomatske terapije, tivnom periodu. l

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 66

ORTOPEDIJA

Sakroilijačni zglob kao uzrok bola u donjem delu leđa S

autor: Dr sci med. Slaviša Zagorac, Specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije, član SIMEG

akroilijačni zglobovi su mesta gde se spajaju karlica i kičmeni stub. Uloga sarkoilijačnog zgloba je da prenosi težinu od gornje polovine tela na donje ekstremitete. Prosečna površina ovog zgloba iznosi oko 17.5 cm². Ovaj zglob je veoma krut i slabo pokretan. Normalno su pokreti u sakroilijačnom zglobu minimalni (od 2-4mm u svim pravcima). Ograničeni su snažnim mišićima i ligamentima. Mnoge studije koje su rađene u svetu pokazale su da je u 10-15% slučajeva izvor bola u donjem delu leđa je upravo sakroilijačni zglob.

Karakter bola Bol u sakroilijačnom zglobu može nastati akutno, naglo kao posledica istovremene vertikalne kompresije i aksijalne rotacije (nošenje teškog predmeta i naglo okretanje) ili kao posledica pada na bočni deo tela. Takođe bol može biti prouzrokovan dejstvom sile veli-

ke energije (saobraćajne nesreće, padovi sa velikih visina), gde dolazi do kidanja ligamenata i mišića zgloba. Bol može nastati i postepeno kao posledica degenerativnih promena na ovom zglobu i uglavnom je vezan za stariju populaciju. Ovaj bol je hroničnog karaktera. Još jedna populacija je naročito podložna bolu koji potiče od sakroilijačnog zgloba, a to su trudnice. Bol se najčešće javlja u nogama ili u sedalnoj regiji, često izraženije na jednoj strani. Iz iskustva pacijenata, bol se pojačava prilikom napora (trčanja, nošenja tereta), sedenja, pa čak i prilikom spavanja. Problem je što se ovi simptomi javljaju i kod mnogih drugih akutnih i hroničnih oboljenja, pre svega kičmenog stuba, tako da se često zanemari mogućnost da je uzrok bola upravo sakroilijačni zglob. Jedan od osnivača SIMEG grupe (eng. Sacroiliac Medical Expert Group) kaže „...nikada nećete razmišljati o sakroilijačnom

zglobu ukoliko ne pomislite na sakroilijačni zglob“.

Postavljanje dijagnoze Prvo treba posumnjati da je problem baš tu. Potom sledi detaljna anamneza, naročito o karakteru bola (kad se pojavio, koliko traje, da li se pogoršava sa nekim pokretima itd.). Ako posumnjamo da je u pitanju sakroilijačni zglob onda sledi detaljan pregled, a njega čine: • Palpacija zgloba u cilju identifikacije bolnog mesta • Provokativni testovi (ima ih ukupno 5, a tri moraju biti pozitivna da bi se potvrdila dijagnoza) • Detaljna analiza rentgenskih snimaka karlice i kičmenog stuba, eventualno CT ili NMR • Dijagnostičke injekcije (intraartikularno davanje lokalnog anestetika pod kontrolom rendgena, ukoliko bol prođe, može se sa velikom sigurnošću potvrditi dijagnoza).

Bol se najčešće javlja u nogama ili u sedalnoj regiji, često izraženije na jednoj strani. Bol se pojačava prilikom napora (trčanja, nošenja tereta), sedenja, pa čak i prilikom spavanja Lečenje Lečenje podrazumeva nekoliko modaliteta: lekovima, fizikalna terapija, lokalne infiltracije zgloba, denervacija i na kraju hirurško lečenje u smislu fuzije ili ukočenja zgloba. Fuzija ili ukočenje zgloba ima za cilj da spreči mikropokrete u zglobu koji su u velikoj meri generator bola. Samo ukočenje se danas izvodi suptilnom, perkutanom tehnikom, boravak u bolnici je do dva dana, a osoba se već posle tri meseca vraća svakodnevnim aktivnostima, a posle godinu dana i vrhunskom sportu. l

EFEKAT KURKUME PROTIV BOLOVA

Istraživanje objavljeno u stručnoj publikaciji European Review for Medical and Pharmacological Sciences pokazalo je da kada su bolovi uzrokovani sportskim povredama u pitanju, kurkumin prirodni pigment iz kurkume efikasniji je od paracetamola i ibuprofena. U periodu od tri nedelje kurkumin je podjednako efikasno ublažio bolove uzrokovane povredom kod igrača ragbija kao i paracetamol i ibuprofen. Prednost kurkumina je u izostanku neželjenih efekata koji prate upotrebu ovih lekova. Ispitanici koji su bol ublažavali lekovima imali su četiri puta veći rizik za pojavu gastrointestinalnih tegoba. Istraživači, smatraju da je kurkumin sigurna alternativa lekovima protiv bolova kod koštano-mišićnih bolova povezanih sa telesnom aktivnošću. Uvereni su da kurkumin može biti od velike pomoći i kod zapaljenskih bolesti.

PharmaMedica ⁄ broj 66