PharmaMedica br 69 by PharmaMedica

PharmaMedica O

Z D R A V L J U

N A

R A Z U M L J I V

N A Č I N

www.pharmamedica.rs

BROJ 69

GODINA X

intervju-prof. dr Zoran Džamić

KARCINOM PROSTATE

PharmaMedica

Prehlada, više od neugodnosti

AKTUELNO

SA DOBRIM IMUNITETOM NEMA ZIME Sve o belom luku

Vitamin C TIKOVI I TURETOV SINDROM

Iritabilni KOLON

Kako prepoznati da je dete u opasnosti P O T R A Ž I T E

S L E D E Ć I

B R O J

K R A J E M

F E B R U A R A

2 0 1 9 .

sadr žaj 4.

BROJ 69

V esti

Novosti i zanimljivosti iz sveta medicine i zdravlja

Naših prvih 10 godina Da nije društvenih mreža mnogi značajni datumi prošli bi neopaženo. Mene je Linkedin podsetio da ulazimo u desetu godinu postojanja PharmaMedica-e. Šta se sve izdešavalo i ne čudi da nismo svesni protoka vremena. PharmaMedica je osnovana u trenutku kada je svetska ekonomska kriza jednom nogom već bila u Srbiji. Danas, ekonomska kriza još uvek suvereno vlada ali i mi smo tu! Mnogo je nemani u vidu virusa i bakterija pobeglo iz laboratorija, mnogi zdravstveni autoriteti su kompromitovani, razmišljanja i učenja stavljeni pod lupu preispitivanja. PharmaMedica je uspela da ove turbulencije preživi čistog obraza. Činjenica, da vam pružamo informacije koje su naučno utemeljene, doprinela je da rastemo iz dana u dan. Danas, pored štampanog izdanja za Srbiju imamo i posebno izdanje za Crnu Goru, naše tekstove možete čitati i on line. Broj ljudi koji posećuje sajt iz meseca u mesec raste, pa se možemo pohvaliti posetom većom od 280 000 na mesečnom nivou. Dragi prijatelji, hvala što nas pratite!!! Nema posustajanja. Idemo dalje… Urednik Mr ph.spec. Jasmina Jović Novaković p.s. Danas je moderno da se sve meri i analizira i ne kažem da ne treba ali ponekad treba slušati i instikt. Zadovoljstvo da radite ono što želite i volite je neprocenjivo i ne postoji novac kojim se to zadovoljstvo može kompenzovati.

PharmaMedica O

Z D R A V L J U

N A

R A Z U M L J I V

N A Č I N

www.pharmamedica.rs

BROJ 69

GODINA X

Intervju

10.

Sezona virusa

14.

A ktuelno

PharmaMedica

Prehlada, više od neugodnosti

AKTUELNO

SA DOBRIM IMUNITETOM NEMA ZIME Sve o belom luku

Vitamin C

18.

TIKOVI I TURETOV SINDROM

Iritabilni KOLON

20.

je dete u opasnosti P O T R A Ž I T E

S L E D E Ć I

B R O J

K R A J E M

F E B R U A R A

2 0 1 9 .

web: www.pharmamedica.rs

D ermatologija

Kako se boriti protiv ekcema

21.

S ve što treba da znate

Vitamin C

25.

I shrana

Sve o belom luku

26.

M entalno zdravlje

28.

G astroenterologija

Tikovi i Turetov sindrom

Sindrom iritabilnog kolona 30.

Kardiologija Srce kao pumpa

32.

Gojaznost u dečijem uzrastu

25 28

Višak kilograma narušava zdravlje deteta 34.

Onkologija

36.

M amin kutak

Fizička aktivnost i maligne bolesti Mala težina na rođenju veliki problemi sa zdravljem

40.

Iz ugla psihologa Kalimero sindrom (sindrom „večite žrtve“)

42.

Dizajn i prelom: Pharma Medica Design Studio

Kako www.pharmamedica.rs prepoznati da

Bolesti zavisnosti

Kako prepoznati da je dete u opasnosti

Glavni i odgovorni urednik: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković

Marketing: Pharma Medica, agencija za marketing

Prehlada, više od neugodnosti Sa dobrim imunitetom nema „zime“

intervju-prof. dr Zoran Džamić

KARCINOM PROSTATE

prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Kliničkog centra Srbije: Karcinom prostate

Novo

Intolerancija na histamin e-mail: office@pharmamedica.rs Štampa: Cicero, Beograd Fotografije: Shutterstock Izdaje: PharmaMedica, agencija za marketing, 11000 Beograd, Arh.Gerasima Zelića 6/17 tel: +381 65 231. 80. 36

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 613/614

Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora.

Pharma Medica : o zdravlju na razumljiv način/ glavni i odgovorni urednik Jasmina Jović Novaković.- God.1 br. 1 (oktobar 2009), - Beograd (Arh. Gerasima Zelića 6/17) : Pharma Medica, 2009- (Beograd : Cicero).-27 cm.

Časopis je besplatan

PharmaMedica ⁄ broj 69 ISSN 1821-2786 COBISS. SR-ID 170077196

ON-LINE IZDANJE NA www.pharmamedica.rs

VESTI

VLASNICI MAČAKA ZDRAVIJI OD DRUGIH LJUDI Život sa mačkom može da smanji nivo hormona stresa (kortizola) što kao rezultat ima smanjen rizik od pojave depresije i gojaznosti, navodi se u istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu u Minesoti. Vreme provedeno sa mačkama pospešuje lučenje serotonina i dopamanina, hormona sreće. Takođe, naučnici tvrde da vlasnici mačaka imaju manji rizik od pojave srčanih oboljenja i pada imuniteta. Studija je pokazala da mačke smanjuju napetost kod njihovih vlasnika i generalno čine da se ljudi osećaju bolje. Osim toga, mačke pospešuju uspešnost učenja, smanjuju agresivnost a povećavaju empatiju kod njihovih vlasnika.

DEPRESIJA MENJA BOJE

Nemački naučnici došli su do zaključka da ljudi koji su u depresiji zaista vide sve sivo, s obzirom na to da ovo stanje izaziva promene vida. Ljudi koji pate od depresije često govore da je život izgubio sve boje, depresivno stanje opisuju simbolima tame ili jednoličnog sivila. Ovu izjavu medicina je i potvrdila istraživanjima kojima je utvrđeno da depresija deluje na oči tako da se teže uočava kontrast crnog i belog pa se sve stapa u sivilo. Nakon sprovedenih testova na mrežnjačama pacijenata pokazalo se da je učinak depresije sličan učinku isključivanja kontrasta na televizoru. Mozak osobe koja je u depresiji postaje osetljiviji na boje, zbog čega slabije razaznaju nijanse i intenzitet boja.

UČENJE STRANOG JEZIKA RAZVIJA MOZAK

Sposobnost da govorite dva strana jezika čini vas pametnijim, pokazalo je istraživanje Univerziteta u Čikagu, koje je objavljeno u američkom dnevnom listu New York Times. Učenjem stranih jezika, poboljšavaju se kognitivne veštine, čak i one koje se ne odnose na jezike, a razmišljanjem na stranom jeziku smanjuju se predrasude u donošenju odluka. Ispitivanja su pokazala da su ljudi koji razmišljaju na stranom jeziku skloni dubljem analitičkom razmišljanju kada odgovaraju na pitanja u odnosu na one koji se služe isključivo maternjim. Pretpostavlja se da je to zato što na maternjem jeziku često razmišljamo emotivno, instiktivno i uzimamo stvari zdravo za gotovo, onako kako smo to „naučili”. Razmišljanjem na stranom jeziku je to malo drugačije jer iz opreza i predostrožnosti uključujemo centar za logiku, što može da dovede do donošenja ispravnijih odluka. Istraživači smatraju da znanje više jezika može da pomogne i u odlaganju nastupa demencije ili drugih simptoma Alchajmerove bolesti. Nova istraživanja sve češće ukazuju na to da ljudi (svih godina) učenjem novog jezika postaju bolji slušaoci, razvijaju kreativnost, podstiču rad i razvoj mozga.

PharmaMedica ⁄ broj 69

www.pharmamedica.rs

UZ KAFU MOZAK RADI BOLJE

Miris kafe dovoljan je za bolji rad mozga, potvrdila su testiranja koja su sproveli naučnici sa Stivensovog tehnološkog instituta iz Nju Džerzija (Stevens Institute of Technology, New Jersey). Ova nova studija je pokazala da su ljudi koji su testirani u sobi koja miriše na kafu bolje rešili testove, jer im je mozak reagovao kao da su konzumirali kofein. Preciznije, naučnici su testirali studente koji su pisali ispit iz algebre. Grupa studenata koja je testove rešavala u sobi s mirisom kafe postigla je bolje rezultate od druge grupe studenata (koji su bili u sobi bez stimulativnog mirisa). Za kafu se već od ranije zna da smanjuje rizik srčanih bolesti, podstiče metabolizam. To je potvrđeno nizom studija, od kojih je poslednja realizovana na gotovo pola miliona odraslih Britanaca. Ljudski mozak, prepoznavajući miris kafe, reaguje vrlo slično kao kada se kafa popije. Kofein je, kao što je poznato, stimulans, što znači da aktivira mozak i centralni nervni sistem, da smanjuje umor i čini ljude budnijim i fokusiranijim na zadatke. Nedavna istraživanja su isto tako pokazala da kafa smanjuje i rizik od depresije, podstiče dugotrajno pamćenje i štiti od Alchajmerove bolesti.

GRLJENJE I DODIR UBLAŽAVAJU STRAH

SPAVANJE NA STOMAKU NIJE ZDRAVO

www.pharmamedica.rs

Pet do šest zagrljaja dnevno, učiniće vam život lepšim i dužim jer grljenje od dvadesetak sekundi, utiče na nivo oksitocina u telu čije lučenje izaziva osećaj zadovoljstva, nežnosti i privrženosti, smatraju naučnici Državnog univerziteta u Ohaju. Istraživanje objavljeno u časopisu Psychological Science pokazalo je da grljenje i dodir ublažavaju strah. Zagrljaj ublažava telesnu i duševnu bol, smiruje srce, snižava pritisak, ubrzava oporavak posle operacije i usporava napredak Alchajmerove bolesti. Zato se ljudi, tvrde naučinici, u stresnim situacijama približavaju i stiskaju jedni uz druge, međusobno pružaju ruke, a deca grle plišanog medvedića ili omiljenu igračku uz sebe. Prema njihovim tvrdnjama, grljenje i maženje u detinjstvu i zaštitnički dodiri roditelja, oblikuju mozak deteta tako da on postaje otporniji na stres, što je izuzetno važno za održavanje dobrog zdravlja i za njihov razvoj u zdravije odrasle osobe. Takođe, grljenje i dodir pomažu i starijima jer podižu njihov oslabljen imunitet i ublažavaju depresiju, koja je u starijoj dobi češća nego u ranijim životnim fazama. Samoća je jedan od glavnih okidača za depresiju, a prijateljski dodir šalje osobi blagotvoran signal da nije sama. Jer, kako su pokazala istraživanja, dok smo u zagrljaju, mozak proizvodi serotonin, dopamin, endorfine i „hormon zbližavanja“ oksitocin koji nam donose unutrašnju toplinu i mir. Inače, svakog 21. januara obeležava se Međunarodni dan zagrljaja čiji je tvorac Kevin Zaborni, koji je januara 1986. godine u gradiću Kilo u američkog državi Mičigen inicirao ovaj sada internacionalni praznik posvećen grljenju.

Spavanje na stomaku jednako je štetno i za muškarce i za žene, zaključili su stručnjaci sa Univerziteta u Granadi. Oni su utvrdili da spavanje na stomaku nije preporučljivo jer je u ovoj poziciji lice priljubljeno za jastuk čime se zapušavaju bore lica i sprečavaju kožu da diše. Pritisak na vrat u ovoj poziciji, takođe, čini da se budimo umorni i sa bolom u vratu. Naročito žene bi trebalo da izbegavaju spavanje na stomaku, jer ova pozicija može da izazove ili pogorša flakcidnost (mlitavost) grudi. Kada spavamo na leđima, kičma se opušta jer se nalazi u svom prirodnom položaju, ali je potrebno da madrac bude odgovarajuće tvrdoće kako bi se prilagodio krivinama tela. Pa ipak, spavanje na leđima može da izazove ili pojača hrkanje. Zato se, prema rečima stručnjaka, preporučuje spavanje na boku je je to najbolja poza za spavanje bez obzira da li se spava na levom ili desnom boku, čime se rasterećuje kičmeni stub i opuštaju mišići leđa. U ovom slučaju samo vodite računa o izboru kvalitetnog jastuka.

PharmaMedica ⁄ broj 69

INTERVJU MESECA

PROF. DR ZORAN DŽAMIĆ, direktor Klinike za urologiju Kliničkog centra Srbije

KARCINOM PROSTATE Svaka tri minuta u svetu jedan muškarac dobije dijagnozu raka prostate, a na svakih 13 minuta od iste bolesti jedan premine. Karcinom prostate je najčešće maligno oboljenje kod muškaraca i drugo po smrtnosti, odmah iza raka pluća. U Srbiji od raka prostate godišnje oboli oko 2.800 muškaraca, a gotovo 900 njih izgubi bitku sa ovom opakom bolešću.

tatistički podaci govore da se na godišnjem nivou, na planeti registruje oko 1,2 miliona novodijagnostikovanih slučajeva karcinoma prostate. U Evropi se trenutno evidentira oko 450.000 novih slučajeva godišnje, ali i 100.000 smrtnih slučajeva uzrokovanih ovom bolešću. Prema projekcijama, oko 2030. godine u Evropi će biti čak 560.000 obolelih od karcinoma prostate, što je prema mišljenju prof. dr Zorana Džamića, direktora Klinike za urologiju KC Srbije, izuzetno veliki broj i zato moramo „upaliti sve crvene lampice po pitanju zbrinjavanja ovih pacijenata i preveniranja bolesti, bilo kroz skrining ili poboljšanje modaliteta lečenja i uvođenja tih mo-

Klasična onkološka terapija, hirurška terapija i radioterapija su tri potpuno identična i tri jednako kvalitetna elementa terapije

daliteta i u Srbiju, a koji su dostupni u Evropi, SAD i drugim delovima sveta“.

Reagujte već kod prvih simptoma Karcinom prostate je trenutno najčešće maligno oboljenje kod muškaraca u Evropi i SAD. Gotovo svaki sedmi muškarac se tokom života susretne sa rizikom da dobije karcinom prostate.

- Podaci pokazuju da u trenutku dijagnostikovanja karcinoma prostate kod gotovo polovine pacijenata već postoje negde udaljeni sekundarni depoziti odnosno metastaze bolesti. Preživljavanje takvih pacijenata nije veliko, ali kupiranje metastaza, odnosno lečenje metastatske bolesti, produžava preživljavanje i zato je jako bitno podizati svest ljudi o ranoj di-

INDIVIDUALNI PRISTUP PACIJENTU - IMPERATIV U ONKOLOGIJI Naša misija je da svakog pacijenta posmatramo individualno. Individualizacija terapije je imperativ, trenutno najmodernija stvar u onkologiji. Svaki pacijent ima svoje posebne elemente i procente i za preživljavanje i za primenu određene terapije. Isto tako, saradnja pacijenata i njihovih ordinarijusa, odnosno terapeuta koji prate njihovu bolest je izuzetno bitna. Individualni pristup pacijentu i adekvatna terapija mogu značajno da produže život obolelih od karcinoma prostate.

PharmaMedica ⁄ broj 69

www.pharmamedica.rs

jagnostici karcinoma prostate i potrebi da se rano krene sa lečenjem. Samo prevencijom, ranim dijagnostikovanjem i pravovremenim lečenjem može se smanjiti ova sumorna statistika - smatra prof. dr Zoran Džamić. Kada se govori o simptomatologiji, koja se odnosi na tzv. „ugroženu” populaciju, a to su muškarci preko 60. godine života sa genetskom predispozicijom za razvoj ove bolesti, profesor Džamić izdvaja poremećaj prilikom mokrenja. Prema njegovim rečima, karcinom prostate je podmukao upravo zbog toga što nema specifičnu simptomatologiju.

Poremećaji mokrenja mogu biti simptom bolesti prostate. Zato, i mi preporučujemo pacijentima da oko pete decenije života, jedanput godišnje urade pregled krvi i to prostata specifičnog antigena - Kod karcinoma prostate je specifično to što nema ni jednog simptoma koji bi, kada se pojavi, mogao pacijentu da aktivira alarm da mora da se javi na pregled kod urologa. Prosečna starost obolelih od karcinoma prostate je od 60-65 godina i mnogi muškarci u tim godinama, a najviše imamo takvih pacijenata koje i hirurški i medikamentno tretiramo, smatraju da su poremećaji mokrenja koje imaju posledica starenja. Najčešće to i jeste samo jedan od elemenata starenja, ali ne uvek. Poremećaji mokrenja mogu biti simptom bolesti prostate. Zato, mi preporučujemo pacijentima da oko pete decenije života, jedanput godišnje urade pregled krvi i to prostata specifičnog antigena (PSA) - napominje prof. dr Džamić.

INOVATIVNI LEKOVI DAJU BOLJE REZULTATE U LEČENJU Pacijentima obolelim od karcinoma prostate u Srbiji, u terapiju su uvedena tri inovativna leka o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO), koji daju bolje rezultate u lečenju. Inače, hormonska terapija u svetu ima značajno mesto u protokolima lečenja kao prva terapijska linija, naročito kod mlađe, radno sposobne populacije, kako bi se izbegla primena toksične hemioterapije.

Genetska predispozicija uvećava rizik Genetska predispozicija je značajan faktor rizika za razvoj karcinoma prostate. Kako navodi naš sagovornik, velike studije su pokazale da je kod muškaraca koji su u svojoj porodici imali obolele od karcinoma prostate (roditelj, stričevi, ujaci) verovatnoća za dobijanje ove bolesti je veća od pet do 11 puta u odnosu na populaciju muškaraca gde u porodici nije bilo karcinoma prostate. Preporuka je da muškarci koji imaju genetsku predispoziciju već sa navršenom 40. godinom života, najmanje jednom godišnje urade analizu PSA. - Pored poremećaja kvaliteta mokrenja, pojava krvi u urinu ili semenoj tečnosti, je alarm koji signalizira neophodnost pregleda urologa. Zato su ne samo prevencija, već i rani pregledi od izu-

www.pharmamedica.rs

Kod muškaraca koji su u svojoj porodici imali obolele od karcinoma prostate verovatnoća za dobijanje karcinoma prostate veća je od pet do 11 puta

PharmaMedica ⁄ broj 69

zetne važnosti kako bi karcinom prostate otkrili u početnoj fazi, kada ne postoje sekundarni depoziti. Sada možemo da kažemo da je adekvatnim lečenjem, a to je hirurgijom i dodatnim modalitetima, ovakve pacijente moguće izlečiti - nastavlja da objašnjava naš poznati urolog. Treba svakako podsetiti da je karcinom prostate bolest koja ima svoje vremenske epizode i faze - kreće se od početne faze, hormon-senzitivne kada bolest zavisi od lučenja testosterona, pa se bolest onda nekako izmigolji i postane rezistentna na hormone, da bi najzad otišla u metastatsku fazu. - Svaka od tih faza bolesti uz dobrog terapeuta će biti adekvatno tretirana i daće za rezultat ono što mi želimo a to je da za karcinom prostate možemo jednog dana da kažemo da je kao dijabet – hronična bolest i da možemo uz doziranje i malo modifikovanje terapije, pacijentima da pružimo bolji kvalitet života. Vrlo je bitno da iskusan terapeut

Karcinom prostate je trenutno najčešće maligno oboljenje kod muškaraca

vodi pacijenta. Lekar mora da ima značajno kliničko iskustvo da u pravom trenutku prepozna kada će možda ukinuti jednu terapiju, prebaciti se na drugu. Terapijski trijas: klasična onkološka terapija, hirurška terapija i radioterapija su tri potpuno identična i tri jednako kvalitetna elementa terapije koje samo treba povremeno isključivati i uključivati i onda ćemo dobiti pozitivan rezultat. Inovativni lekovi koji se danas uvode u terapij-

sku proceduru pacijenata sa karicinomom prostate su lekovi koji u stvari predstavljaju samo nastavak adekvatne terapije u određenoj fazi ili fazama karcinoma prostate - objašnjava prof. dr Džamić. Kako ističe, od imunološke terapije se očekuje puno, a dovoljan broj lekova, proširenje indikacija za primenu tih lekova će još više poboljšati uspeh koji se sada postiže i koji je u poslednjih nekoliko godina epohalan u lečenju karcinoma prostate. l

ODREĐIVANJE PSA SPAŠAVA ŽIVOT - Želim da ukažem na potrebu da se što ranije rade preventivni pregledi, već oko pete decenije života, i određivanje nivoa prostata specifičnog antigena u krvi (PSA). Reč je o glikoproteinu koji se luči u ćelijama prostate i koji nije toliko visoko specifičan za karcinom prostate, ali je trenutno jedini marker koji nama može da ukaže na postojanje karcinoma prostate. Takođe, vrednosti PSA mogu da nam ukažu i na stadijum bolesti. Njegovim praćenjem nakon otpočinjanja terapije možemo utvrditi koliko je ona uspešna i kada je treba promeniti ili dopuniti drugim modalitetima - naglašava prof. dr Zoran Džamić. - Danas se pretpostavlja da se sa karcinomom prostate može živeti i 30 i 40 godina. Dobro kupiran karcinom prostate u starijem životnom dobu nije uzročnik smrtnosti starijih muškaraca. Mi ovde govorimo o mlađoj populaciji, gde treba bolest uhvatiti za vrat. I zato je ta prevencija kroz PSA, koji je jeftin tumorski marker, jako bitna - zaključuje profesor.

PharmaMedica ⁄ broj 69

www.pharmamedica.rs

kapsule

Stvarnje kamena u mokraćnim organima (Urolithiasis) je veoma česta bolest. Smatra se da oko 5% žena i 12% muškaraca može očekivati bar jednu epizodu bubrežne kolike do 70. godine života. Iako se može javiti kod dece i starih osoba, urolitijaza je najčešća u srednjim godinama života. Oko 80% bolesnika ima između 20 i 50 godina. Stvaranje kamena u mokraćnim organima je češće kod muškaraca nego kod žena. Magnezijum je dvovalentni katjon koji ima značajnu ulogu u brojnim metaboličkim procesima u organizmu kao aktivator enzima. Neophodan je za transmisiju nervnih impulsa i za normalno funkcionisanje svih neuromuskulatornih sistema. Iako je mokraća često prezasićena, u njoj se samo kod nekih osoba odigrava stvaranje kristala i kamenja. U normalnoj mokraći se nalaze inhibitori kristalizacije, koji sprečavaju formiranje i rast kristala. Inhibitori kristalizacije se dele na organske i neorganske, a najznačajniji među njima su citrati i magnezijum. Magnezijum sa citratom povećava inhibitorni potencijal urina i sprečava proces agregacije (slepljivanja) kalcijum-oksalatnih i rast kalcijum-fosfatnih kristala. Mehanizam inhibitornog delovanja magnezijuma u urinu ogleda se u vezivanju za oksalat i stvaranju rastvorljivog kompleksa, kao i snižavanju stepena zasićenosti urina oksalatom. Inhibitorno delovanje citrata sastoji se u njegovom vezivanju za slobodne jone kalcijuma i u smanjenju stepena zasićenosti urina. Na ovaj način oko 70% urinarnog kalcijuma može biti isključeno iz procesa kristalizacije. Direktnim vezivanjem citrata za površinu već prisutnih kristala kalcijum oksalata i kalcijum fosfata u urinu zaustavlja se njihov dalji rast i agregacija. Citrat takođe dovodi do povećanja pH vrednosti urina tj. alkalizuje ga i tako nepovoljno deluje na stvaranje kristala mokraćne kiseline i njenih soli. NUTRI MAG kapsule napravljene su od prirodnih materijala, antialergijske, vegetarijanske. Korišćenjem Nutri Mag kapsula obezbeđuje se istovremeni unos magnezijuma i citrata, visok sadržaj inhibitora kristalizacije i očuvan balans elektrolita. Pomaže kod kalkuloze, dodatno pomaže kod uratne i cistinske kalkuloze zbog alkalizacije urina. Jedna bočica Nutri Mag-a sadrži 90 kapsula.

PLUS

Generalni uvoznik i distributer za jugoistočnu Evropu

Vidapharm d.o.o. Nebojšina 53, 11000 Beograd tel./fax: 011/2430 553; mob.: 063/880 7270 ofﬁce@vidapharm.rs www.vidapharm.rs

SEZONA VIRUSA

Prehlada,

više od neugodnosti

Prehlada je bolest gornjih disajnih puteva i uglavnom zahvata nosnu šupljinu i gornji sprat ždrela (nazofarinks). Simptomi se pojavljuju 1-2 dana nakon izloženosti virusima. Blaži su nego kod gripa pa se neretko kaže da je grip bolest a prehlada neugodnost. Iako najčešće blagi, simptomi koji prate prehladu mogu značajno da otežaju svakodnevne aktivnosti i umanje kvalitet života.

imptomi se obično povlače za 7-10 dana ali neki simptomi mogu trajati do tri nedelje. U simptome spadaju kijavica, kašalj, bol u grlu, curenje i osećaj zapušenosti nosa, povišena temperatura, bol u mišićima, umor, glavobolja, gubitak apetita. Za ublažavanje simptoma prehlade uglavnom se koriste lekovi za sniženje telesne temperature i ublažavanje bolova (analgoantipiretici), lekovi za „otpušavanje” nosa (nazalni dekongestivi), preparati za lečenje bola u grlu i olakšavanje kašlja.

Kombinovani preparati Pored monokomponentnih, postoje i kombinovani preparati kojima se istovremeno deluje na više simptoma. Najčešći su oni koji sadrže paracetamol ili acetilsalicilnu kiselinu i vitamin C, kombinacije sa dekongestivom i/ili antihistaminikom čime poboljšava i prohodnost nosa. Ovi lekovi se u apotekama mogu kupiti bez lekarskog recepta što ne znači da ne postoje ograničenja u korišćenju. Oprez je neophodan ukoliko pacijent ima bolest jetre ili bubrega, dijabetes, glaukom, benignu hiperplaziju prostate, povećani krvni pritisak. Ne smeju se koristiti u slučajevima aktivnog hroničnog hepatitisa, teške ko-

ronarne bolesti srca, teške hipertenzije. Ove lekove ne smeju da koriste trudnice ni deca mlađa od 12 godina. Paracetamol je čest sastojak kombinovanih preparata, prisutan u količini od 500 do 1000mg. Maksimalna količina paracetamola koja se u toku dana sme uneti u organizam je 4g za osobe koje nemaju neke hronične bolesti poput bolesti bubrega ili jetre (za njih je do 2gr), pa ako pored kombinovanih preprata koristite i paracetamol odvojeno, uzmite ovo u obzir. Preparate koji sadrže paracetamol ne bi trebalo koristiti u intervalima kraćim od 6 sati. Takođe, uzimanje preparata na bazi paracetamola treba da bude vremenski razdvojena od preparata sa acetilcisteinom, sredstvom za razbijanje sekreta, jer je paracetamol antidot za acetilcistein. Acetil salicilna kiselina čest je sastojak kombinovanih preparata za olakšavanje tegoba prehlade a može se kao i paracetamol koristiti samostalno. Pri upotrebi acetil salicilne kiseline posebna opreznost se savetuje osobama koje imaju sklonost ka krvarenjima, sa problemima u GIT-u, kao i ukoliko su na antikoagulatornoj terapiji. Za ublažavanje bolova i sniženje temperature može se koristiti

Za ublažavanje simptoma prehlade uglavnom se koriste lekovi za sniženje telesne temperature i ublažavanje bolova, lekovi za „otpušavanje” nosa, preparati za lečenje bola u grlu i olakšavanje kašlja

PharmaMedica ⁄ broj 69

www.pharmamedica.rs

i ibuprofen takođe samostalno ili u sklopu nekog kombinovanog preparata. Ibuprofen kao i druge lekove iz grupe NSAIL treba izbegavati ukoliko osoba ima želudačne tegobe, kao i teške kardiovaskularne probleme.

PREVECIJA PREHLADE

Zapušen nos Jedan od najizraženijih simptoma prehlade je zapušen nos. Za rešavanje problema zapušenosti nosa, koriste se dekongestivi. Upotreba ovih lekova je ograničena na 5-7 dana kako bi se sprečio rebound fenomen (nakon prestanka delovanja leka dolazi do sekundarne vazodilatacije i pogoršanja zapušenosti). Ovaj fenomen je samo uvod u zavisnost od upotrebe nazalnih dekongestiva jer kada je nos zapušen logično je da pacijent posegne za lekom čime se ulazi u začarani krug. Odvikavanje traje mesecima i započinje upotrebom blažih dekongestiva a zatim fiziološog rastvora. Usled neumerene ili preduge primene mogući su neželjeni efekti poput lupanja srca, nesanice, peckanja, kijanja, suvoće sluznice nosa, povećanja krvnog pritiska.

Morska voda Morska voda je mineralna voda i u apotekama se može naći kao

izotonični ili hipertonični rastvor. Izotonični rastvori namenjeni su prevashodno higijeni nosne sluznice dok hipertonični služi za otpušavanje nosa. Hipertonični rastvori morske vode, idealni su za sve osobe koje imaju problem sa zapušenim nosom a ne smeju da koriste „klasične” dekongestive kao i za one koji su stekli naviku upotrebe dekongestivnih preparata kao pomoć pri odvikavanju.

Zapaljenje sluznice ždrela Zapaljenje sluznice ždrela koje je praćeno bolom u grlu, peckanjem, promuklošću redovan je pratilac prehlade. Na grlo u tim situacijama blagotvorno deluje ispiranje grgoljenjem kao i ispijanje čaja. Grgoljenje se može sprovo-

diti toplim slanim rastvorom koji se priprema rastvaranjem četvrtine kašičice soli na čašu vode, kao i biljnim čajevima. Na ovaj način ždrelo se vlaži, okoreo sekret se oslobađa a izazivači bolesti ispiraju. Međutim, ispiranje ne dopire do dubljih delova ždrela i grkljana pa se pored ispiranja grla grgoljenjem preporučuje i ispijanje čaja. Čaj ispijajte u manjim gutljajima. Najčešće se koriste čaj od žalfije, nane, kamilice, anisa, komorača ili sladića. Od koristi su i pastile koje treba lagano otapati u ustima kako bi se obezbedio što bolji kontakt delujućih materija sa upaljenom sluznicom. Otapanjem pastila podstiče se i lučenje pljuvačke koja sadrži enzime, poput lisozima koji uništavaju klice.

Protiv prehlade dobar je čaj koji možete napraviti kući: Crni ili zeleni čaj med limunada đumbir

PharmaMedica ⁄ broj 69

 Prilagodite odevanje trenutnim vremenskim prilikama a ne striktno kalendaru. Organizam na hladnoću reaguje skupljanjem krvnih sudova usled čega se i cirkulacija usporava samim tim i ćelije koje su čistači organizma do mesta infekcije se teško probijaju što virusima olakšava prodor.  Dišete kroz nos a ne na usta jer su dlačice u nosu još jedna barijera za prodor virusa.  Perite ruke što češće naročito posle dodirivanja površina za koje postoji velika verovatnoća da su kontaminirane.

Ukoliko bol u grlu traje duže od 7 dana, limfni čvorovi su uvećani i bolni potražite pomoć lekara koji će proceniti da li je došlo do razvoja bakterijske infekcije.

Kašalj, od suvog do produktivnog Za početak prehlade karakterističan je suv i nadražujući kašalj koji dodatno može da bude podstaknut suvim vazduhom u prostoriji u kojoj se boravi. Iako nije razlog za preteranu zabrinutost, nadražujući kašalj treba ublažiti kako ne bi došlo do oštećenja sluznice bronhija što prouzrokuje pojačanje simptoma. Od pomoći su sirupi od belog sleza i kamilice, isladskog lišaja itd. Suvi i nadražujući kašalj vremenom prelazi u produktivni koji se odlikuje iskašljavanjem sekreta. U ovoj fazi od pomoći su biljni sirupi sa ekspektorantim dejstvom (jagorčevina i drugi) ali i lekovi kojima se sekret razređuje i olakšava iskašljavanje (acetilcistein). Preporučuje se unos većih količina tečnosti. l

www.pharmamedica.rs

AKTUELNO

Sa dobrim F imunitetom nema „zime“ Prva asocijacija kada se pomene imunitet većini ljudi je odbrana od virusa i bakterija izazivača bolesti. Ali, naš imuni sistem radi mnogo više od toga. On štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli da naruše zdravlje a kada do bolesti dođe utiče na dužinu trajanja bolesti i ubrzava ozdravljenje.

unkcija imunog sistema je da štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli da naruše naše zdravlje. To su najčešće mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice), kao i čestice zagađenja ili toksini. Takve činioce nazivamo antigenima. Imuni sistem prepoznaje antigene i protiv njih započinje reakciju zvanu imuni odgovor. Veoma važan zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu. Organi imunog sistema su: limfne žlezde, krajnici, timus, slezina, koštana srž i Payerove ploče u crevima. Svi oni su međusobno povezani sistemom limfnih sudova kojima teče limfa–bezboj-

na tečnost u kojoj se nalaze limfociti (vrsta belih krvnih zrnaca), koji imaju glavnu ulogu u imunom odgovoru organizma. Limfni sudovi prožimaju sve organe i tkiva izuzev mozga i čine cirkulaciju imunog sistema. Limfni sudovi povezani su sa cirkulacijskim sistemom kroz koji teče krv što omogućava vrlo brzu intervenciju u bilo kom delu tela. Imuni sistem nije zaseban, nezavisan deo organizma, već svi procesi koji se u organizmu dešavaju utiču i na stanje imunog sistema pa tako ne postoji jedna analiza ili parametar na osnovu kog možemo proceniti „stanje” imunog sistema. Znak da imuni sistem ne radi kako treba je učestalost infekcija kao i pojava alergija.

STRES

HIGIJENA

Organizam je nedeljiva celina fizičkog i psihičkog. Dugotrajna izloženost stresu bez obzira da li je uzrok svakodnevni pritisak na poslu, bolest bliske osobe, tuga zbog gubitka, previše obaveza itd. pojačava lučenje kortizola zbog koga je efikasnost T limfocita slabija. Ne postoji univerzalni, najbolji metod opuštanja. U skladu sa vašim mentalitetom pronađite onaj koji vam najviše prija i redovno ga upražnjavajte. Odredite prioritete, pomoć i podrška prijatelja, kolega, rodbine mogu pomoći da ublažite stres i njegove posledice.

PharmaMedica ⁄ broj 69

Poslovica „čistoća je pola zdravlja“ ima svoje utemeljenje u nauci. Redovnom higijenom prevashodno ruku smanjuje se rizik od prenosa infekcija. Ključ pravilne higijene ruku nije u upotrebi antibakterijskih sapuna ni u vrućoj vodi već u dužini pranja. Da biste obezbedili da ruke budu čiste, perite ih najmanje 20 sekundi.

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica â &#x201E; broj 69

EHINACEA, ljubičasto je „in“ Ehinacea je najpoznatiji i jedan od najispitivanijih imunostimulatora. Ehinacea potiče iz Severne Amerike. Preparati ehinacee koji se mogu pronaći u apotekama sadrže različite delove biljke (cvet, list, koren ili stabljiku) i pojavljuju se u gotovo svim farmaceutskim oblicima (sirup, čaj, tinktura, kapsula, tableta, ekstrat). Ehinacea poboljšava imunitet organizma i povećava otpornost na infekcije, naročito prehladu i grip. Najefikasnija je kada se uzima pri prvim simptomima bolesti. Preparate na bazi ehinacee ne treba da koriste osobe sa progresivnim sistemskim bolestima (kao što su multipla skleroza, eritematozni lupus, tuberkuloza, AIDS) i tokom trudnoće i laktacije jer nisu rađene kliničke studije na ovim grupama odrasle populacije. Preporuka Evropske Agencije za lekove je da se preparati sa ehinaceom ne koriste kod dece mlađe od 12 godina. Imuni sistem nije zaseban, nezavisan deo organizma, već svi procesi koji se u organizmu dešavaju utiču i na stanje imunog sistema, pa tako ne postoji jedna analiza ili parametar na osnovu kog možemo proceniti „stanje” imunog sistema ISHRANA I FIZIČKA AKTIVNOST Ishrana i fizička aktivnost preduslovi su za dobro zdravlje. Odavno je jasno da pothranjeni ljudi imaju značajno oslabljen imuni sistem i češće poboljevaju. Imuni sistem je naročito osetljiv na manjak proteina, vitamina i minerala. Utvrđeno je da ljudi koji brzo hodaju bar 3 puta nedeljno imaju bolji imunitet i ređe su bolesni. Na koji tačno način fizička aktivnost utiče da imunitet bude bolji nije utvrđeno. Smatra se da je tajna u endorfinima, koji se tokom fizičke aktivnosti pojačano luče. Endorfini ublažavaju bol i doprinose opuštanju što san čini kvalitetnijim i osobu smirenijom. Takođe, treba znati da za razliku od krvi čije kretanje kroz organizam pokreće pumpa odnosno srce, kretanje limfe pokreću mišići. Aktivni mišići još jedan su preduslov dobre limfne cirkulacije. Ali ne treba preterivati. Činjenica je da prekomerna fizička aktivnost zbog pojačanog stvaranja slobodnih radikala i produkata metabolizma, slabi imuni sistem i organizam čini podložnijim infekcijama.

PharmaMedica ⁄ broj 69

DUVANSKI DIM Izloženost toksičnim supstancama i zračenju umanjuje zaštitnu sposobnost imunog sistema. Na mnoge faktore ne možemo uticati ali na izloženost duvanskom dimu možemo. Nikotin i toksični sastojci duvanskog dima, umanjuju imunu sposobnost organizma. Pod njihovim uticajem u organizmu raste nivo kortizola a smanjuje se proizvodnja B limfocita i odgovor T limfocita na antigene. Takođe, pojačano je stvaranje slobodnih radikala koji oštećuju sve ćelije u organizmu pa samim tim i ćelije imunog sistema. Ukoliko ste pušač - prestanite sa konzumiranjem duvana. Da u ovom nastojanju i uspete pored dobre volje i podrške prijatelja i porodice od pomoći mogu biti i preparati u obliku tableta, žvaka, flastera kojima se ublažavaju simptomi apstinencije.

www.pharmamedica.rs

IMUNITET IZ KOŠNICE Upotreba meda i proizvoda od meda za očuvanje zdravlja i brži oporavak od bolesti stara je sigurno koliko i čovečanstvo. Da je ova upotreba opravdana pokazuju i brojne analize i ispitivanja koja su sprovedena poslednjih decenija. Med i proizvodi od meda pomažu kod zapaljenja, u borbi protiv slobodnih radikala a deluju i protiv gljivica. Propolis je složene hemijske strukture. Propolis in vivo (u organizmu) podstiče imuni sistem na proizvodnju specifičnih i nespecifičnih jedinjenja iz makrofaga koji zaustavljaju bolest. Upotreba propolisa preporučuje se u slučajevima bakterijskih infekcija zajedno sa antibioticima. Kod virusnih infekcija, dejstvo se ispoljava zaustavljanjem razmnožavanja virusa, a istovremeno podstiče se imuni sistem na ubrzanu proizvodnju antitela. U apotekama propolis možete pronaći u obliku kapi, sirupa, tableta, pastila, sprejeva za grlo i nos, krema i masti za kožu. Matični mleč predstavlja skoro savršenu biosintezu jer sadrži mnoštvo supstanci koje su neophodne za rast i razvoj organizma. Zahvaljujući rojalazinu, supstanci sa bakteriostatskim svojstvima matični mleč ima blagotvorno dejstvo kod različitih vrsta infekcija. Takođe, poboljšava funkciju žlezda sa unutrašnjim lučenjem, usporava proces starenja.

OKREPITE SE UZ ŠOLJU ZELENOG ČAJA Polifenoli zelenog čaja imaju izrazito antioksidativno dejstvo. Na Istoku se zeleni čaj u medicinske svrhe koristi duže od 5000 godina. Pored kofeina, zeleni čaj sadrži i polifenole, vitamine, etarsko ulje, proteine, hlorofil, organske kiseline. Zeleni čaj pokazuje aktivnost prema nekim patogenim bakterijama i gljivicama, a zbog prisustva epigalokatehin galata deluje i na HIV virus. Nema podataka o toksičnosti zelenog čaja ali je neophodan oprez ako ste na terapiji antikoagulantnim lekovima zbog prisustva vitamina K. Zeleni čaj se ne preporučuje osobama sa kamenom u bubregu i anemičnim osobama jer značajno smanjuje apsopciju gvožđa.

www.pharmamedica.rs

DA LI JE OPRAVDANA UPOTREBA VITAMINA I MINERALA Vitamini i minerali su biološki katalizatori mnogih reakcija neophodnih za normalno funkcionisanje organizma. U organizam se unose hranom, vodom, lekovima ili dodacima ishrani. Nedovoljan unos hranom, poremećaj u apsorpciji ili izlučivanju kao i povećane potrebe organizma dovode do poremećaja imunog sistema što se odražava na imunu sposobnost. Zato je opravdana upotreba vitamina i minerala u cilju očuvanja i poboljšanja zdravlja. Ne može se reći da je određeni vitamin ili mineral ključan za ove procese ali se prednost daje onima sa izraženim antioksidantnim dejstvom. To su vitamin A, C, E i minerali: cink, bakar i selen.

PharmaMedica ⁄ broj 69

BOLESTI ZAVISNOSTI

Kako prepoznati da je dete u opasnosti autor: dr Maja Perić psihijatar, drmajaperic@gmail.com

Kokain - (koka, belo...) beli prašak koji se najčešće koristi ušmrkavanjem. Naglo podiže krvni pritisak i telesnu temperaturu, može dovesti do infarkta, šloga ili prekida disanja. Stvara jaku psihičku zavisnost sa posledičnom fizičkom zavisnošću. Heroin - (dop, hors, žuto...) žućkasto sivi prašak koji se najčešće koristi ušmrkavanjem, pušenjem preko aluminijumske folije ili intravenskim putem. Izaziva neregularnost rada srca i krvnog pritiska, sedaciju do kome i otvara mogućnost za mnoge infektivne bolesti, od kojih su hepatitis C i HIV najteže. Postoji velika opasnost od predoziranja ovom PAS koja vrlo često vodi u smrt. Stvara jaku psihičku i fizičku zavisnost.

Uzroci nastanka bolesti zavisnosti

Psihoaktivna supstanca (PAS) je medicinski termin koji se koristi za opis supstance koja se unosi u organizam i prouzrokuje različiti spektar poremećaja

od PAS podrazumevaju se: alkohol, opijati, kanabinoidi, sedativi ili hipnotici, kokain i drugi stimulansi uključujući kofein, halucinogene, duvan kao i isparljive rastvarače. U nastavku teksta predstavićemo vam nekoliko „popularno” nazvanih droga koje su najzastupljenije na ilegalanom tržištu kod nas. Marihuana - (poznata kao trava, vutra, gandža...) predstavlja sušene izmrvljene listove biljke Cannabis sativa koji liče na duvan ili čaj, zelenkasto braon boje. Koristi se pušenjem. Izaziva probleme sa pamćenjem i učenjem, poremećaje mišljenja, gubitak koncentracije, zastoj u intelektualnom i socijalnom razvoju te često otvara vrata za zloupotrebu drugih PAS. Može da dovede do ubrzanog rada srca, izražene napetosti i paničnog napada. Ecstasy - (ex, ekser...) je veštatčki napravljena PAS i njačešće se nalazi u obliku tablete. Izaziva promene raspoloženja, utiče na proces mišljenja, osećaj za bol, seksualnu funkciju, podiže krvni pritisak i utiče na rad srca. Zbog hiperaktivnosti može da izazove premorenost, dehidrataciju, poremećaj funkcije bubrega i kardiovaskularnog

sistema, a zabeleženi su i smrtni slučajevi zbog neurotoksične maligne hipertermije. LSD - (esid, hofman...) izuzetno halucinogena droga. Nalazimo je u formi šarenog papira umočenog u tečni oblik droge. Izaziva poremećaj opažanja vizuelne i slušne halucinacije, poremećaje emocija te se može desiti da osoba oseća više emocija istovremeno ili se emocije jako brzo menjaju, često se javlja panika, konfuzija i paranoja.

Postoje mnoge teorije koje objašnjavaju uzroke nastanka bolesti zavisnosti od psihoaktivnih supstanci. U tekstu ćemo vam predstaviti uzrok nastanka bolesti zavisnosti od psihoaktivnih supstanci kroz tri osnovna faktora koja kada se spoje nastaje bolest. Identifikovani pacijent - Najveći broj pacijenata prvi put uzme psihoaktivnu supstancu iz puke radoznalosti, no da li će nastaviti sa zloupotrebom supstance zavisi od njegove psihičke strukture i genske predispozicije za bolest zavisnosti. Postoje određeni kriterijumi koji mogu u ranom životnom dobu pacijenta da signaliziraju na mogućnost za razvoj bolesti zavisnosti kao što su nezrelost, impulsivnost, loša kontrola pri stresnim situacijama, zavisnost od spoljnjih gratifikacija i često neusklađen afektivitet. Porodica - Porodica zavisnika je disfunkcionalna. Disfunkcija ovakve porodice najviše se odražava poremećajima u komunikaciji, emocijama, raspodeli autoriteta, sposobnosti za prevlađivanje kriznih situacija i sposobnosti za

Heroin izaziva neregularnost rada srca i krvnog pritiska, sedaciju do kome i otvara mogućnost za mnoge infektivne bolesti kao što su hepatitis C i HIV

PharmaMedica ⁄ broj 69

www.pharmamedica.rs

• VAŽNA JE BRZA REAKCIJA RODITELJA

Upozoravajući znak da je dete u bolesti zavisnosti može biti često i dugo odsustvovanje iz kuće bez objašnjenja, periodi izdvojenosti od ukućana, zaključavanje u kupatilo ili u sobu, neočekivane i brze promene raspoloženja, promena ritma spavanja. promenu. Komunikacije u ovakvim porodicama su nejasne, siromašne i suštinski svedene na minimum. Emocionalni odnosi u porodici zavisnika su nestabilni i neodređeni, kreću se iz krajnosti u krajnost. Raspodela autoriteta je neadekvatna te se stvara dilema ko vodi porodicu, ko kontroliše relacije i pravila porodice, što stvara neizvesnost i podiže napetost svih članova. Porodica često ne ume da adekvatno prevaziđe bilo koju kriznu situaciju, a sposobnost za promenu u takvoj porodici je izraženo niska. Dostupnost psihoaktivne supstance Srbija se nalazi na tranzitnom putu distribucije svih vrsta PAS te je njihova dostupnost velika. Do psihoaktivne stupstance lako je doći čak i u osnovnim školama, a današnje cene PAS su znatno niže nego u ranijim periodima.

Kako prepoznati zavisnika Upozoravajući znaci da je dete u bolesti zavisnosti od PAS su promene u ponašanju deteta koje se drastično razlikuje od prethodnog roditeljima poznatog ponašanja. Često i dugo odsustvovanje iz kuće bez objašnjenja, periodi izdvojenosti od ukućana, zaključavanje u kupatilo ili u sobu, neočekivane i brze promene raspoloženja, promena ritma spavanja. Promene u radnom funkcionisanju i to neopravdani izostanci iz škole, gubitak interesovanja za školu, loše ocene. Nezainteresovanost

www.pharmamedica.rs

za prethodne hobije, sport ili kompjuter. Promena društva sa kojim se sastaje, a sa kojim ne želi da upozna porodicu. Gubitak u težini, ali uz povremeno prejedanje naročito slatkiša ili povećano ispijanje vode. Teškoće u koncentraciji. Povećano trošenje novca ili neobjašnjivo nestajanje novca ili dragocenosti iz kuće. Često laganje. Pronalazak u kući rizla, praznih ili punih pakovanja od lekova (Bensedina,Trodona, Akinetona) komadića aluminijumskih folija, kapi za oči (Proculin,Vizine), nagorele kašike, kesica limontusa ili šprica. Prepoznavanje akutne intoksikacije (neposrednog uzimanja PAS) je donekle lakše, ali uzimajući u obzir raznovrsnost psihoaktivnih supstanci i njihovog uticaja na adolescenta znaci mogu biti različiti te se mogu javiti na primer nerazumljiv, nepovezan, brz ili usporen i otežan govor, dete može čak da priča samo sa sobom ili da iznosi paranoidne ideje, može biti pospano, dekoncentrisano, može biti jako agresivno i verbalno, ali i fizički ili ekstremno veselo bez jasnog razlog sa čestim provalama smeha. Često može imati crvenilo beonjača, zenice su mu ili kao glava čiode ili jako proširene, često se oči cakle. Prisutan je i problem u vezi sa spavanjem, ili ne može da zaspi ili spava jako dugo tako da ga roditelj jedva probudi. l

Kada roditelj posumnja da dete koristi psihoaktivne supstance, nema vremena za čekanje, već odmah treba da se obrati stručnjaku za pomoć. Roditelji često prave greške oslanjajući se na reči deteta i na rezultate urin testova. Urin test se radi isključivo pod nadzorom roditelja jer dete koje je u bolesti zavisnosti manipuliše na različite načine od podmetaja tuđeg urina, do lažnih priča da je to bilo samo jednom, a česta zamka za koju roditelji ne znaju je da kolač od maka ili neke tablete koje se koriste za umirenje bolova daju pozitivan rezultat urin testa na opioide te roditelji često bivaju izmanipulisani takvim tvrdnjama deteta.

Lečenje zavisnika od PAS sprovodi se u specijalizovanim državnim i privatnim psihijatrijskim ustanovama. Nakon prvog pregleda pacijenta koji se sastoji od somatskog pregleda, psihijatrijskog pregleda, krvnih analiza i analize urina započinje se sa neophodnim medikamentoznim i psihoterapijskim tretmanom. Obavezno je u lečenje uključiti celu porodicu jer bez adekvatnog razumevanja bolesti, podrške u lečenju i promene ponašanja cele porodice nema ni adekvatnog izlečenja njenog najugroženijeg člana.

PharmaMedica ⁄ broj 69

DERMATOLOGIJA

Kako se boriti protiv ekcema autor: dr Suzana Kostić, dermatolog

Koža zahvaćana ekcemom je crvena, suva, hrapava, prati je svrab a nekada i bol. Može se javiti na koži bilo kog dela tela ali se najčešce pojavljuje na koži laktova i zglobova ruku, kolenima a kod beba na obrazima.

ostoje dva tipa ekcema: dečiji koji se još naziva i atopijski i kontaktni ekcem. U osnovi i jednog i drugog je genetska predodređenost. Dečiji ili atopijski je mnogo češći i može se javiti neposredno posle rođenja ili kasnije u detinjstvu. Ovaj tip ekcema je mnogo češći kod dece u čijim porodicama ima osoba obolelih od astme, polenske groznice ili nekog drugog alergijskog oboljenja. Početna faza može biti praćena vrlo burnim manifestacijama kao što su: crvenilo, sitni mehurići ispunjeni bistrim sadržajem, jak svrab. Kasnije ekcem prelazi u fazu suvog ekcema, kada je dominantno perutanje kože i jako naglašen kožni crtež. Kod odojčeta promene mogu biti rasprostranjene na čitavoj površini tela i lica, izuzev regije koja je pokrivena pelenama. Oko druge godine života ekcem se lokalizuje na pregibima laktova i kolena, oko vrata, ručnih zglobova, usana, nosa i ušiju. Kontaktni ekcem se mnogo češce javlja kod odraslih. Javlja sa u kontaktu genetski predisponirane osobe sa nekim alergenom npr. nikl ili usled iritiranosti kože npr. detrdžentima. Mnoge supstance mogu da izazovu kontaktni ekcem, npr. sapuni, parfemi itd.

Koji faktori utiču na pogoršanje ekcema? Zna se da je ekcem sezonskog karaktera i pogoršava se u proleće i jesen kao i kada pacijent ima bilo kakvu infekciju (prehlada, kašalj, povišena temperatura), u periodu nicanja zuba kod male dece, u uslovima kada je pojačana nervoza (ispiti, period ocenjivanja, stresne životne situacije), u periodu menstrualnog ciklusa.

KOJI TIP PREPARATA ZA NEGU KOŽE SE PREPORUČUJE? Suština ekcema je ekstremna suvoća kože. To znači da se treba boriti protiv isušivanja kože. Osobe sa ekcemom ne treba da koriste sapun za kupanje. Njima se preporučuje upotreba nežnih kupki i to ne svaki dan već jednom ili dva puta nedeljno. Ovo zvuči malo šokantno jer su roditelji navikli da bebe kupaju svakodnevno. Znoj se rastvara u vodi, a vaše bebe nisu prljave od blata ili prašine, pa prema tome biće dovoljno da ih okupate samo mlakom vodom, a kupku upotrebljavajte samo dva puta nedeljno. Kupanje treba da bude što kraće a voda mlaka. Što je voda toplija i što je duže zadržavanje u vodi, to se koža više isušuje a ekcem pogoršava. Nakon kupanja odmah kožu obrišite i namažite emolijentnim kremama.

Da li ishrana utiče na ekcem? Ishrana je veoma bitna. U fazi kada se ekcem pogoršava ne treba uzimati kiselo, ljuto, začinjeno jelo, gazirana pića, alkohol i naročito ne čokoladu i slatkiše sa čokoladom i orasima. Naravno, kada nema promena na koži treba jesti sve namirnice. Istraživanja su pokazala da uvođenje ribe u ishranu dece mlađe od 9 meseci smanjuje rizik od ekcema za 25%.

Šta je sa odećom?

Preporučuje se nošenje odeće od prirodnih ali mekanih materijala. U toku zimskog perioda izbegavati nošenje vunenih kapa, rukavica i šalova zbog nadražaja koji imaju na kožu sa ekcemom. Garderobu koja se nosi do tela treba Kako se ekcem tretira? prati blagim deterdžentima i dva puta ispirati Kada se pojave manje izražene promene treali bez omekšivača. Omekšivači sadrže benzoba forsirati kremove za negu lica i tela više puta le, supstance koje dodatno iritiraju kožu i koje tokom dana. Kada vidite da nema poboljšamogu biti uzročnik pojave ekcema. nja a promene postaju intenzivnije i sve više Da li osoba koja pati od ekcema ima se šire, onda treba potražiti pomoć dermatoograničenja u profesionalnom pogledu? loga. Princip je da se kortiko preparati daju samo ako je neophodno, a potencira se upoOsobe sa ekcemom treba na vreme orijentisatreba preparata za negu kože. Ali, ako dokti ka određenim profesijama. One ne treba da tor proceni da je kortiko preparat neophodan rade poslove gde se često kvase ruke ili da budu pridržavajte se uputstva koje vam je dao i ne u kontaktu sa hemikalijama kao ni poslove koje produžavajte terapiju na svoju ruku. Usled du- sa sobom nose kontinuiran stres. Osobe sa ekgotrajne i nekontrolisane upotrebe kortiko cemom su po prirodi temperamentne, veoma preparata može doći do pogoršanja bolesti tj. emotivne i sa malo povišenom psihičkom tendo razvoja steroidnog dermatitisa. zijom. Razumite ih i budite blagi prema njima. l

PharmaMedica ⁄ broj 69

www.pharmamedica.rs

 Kod oslabljenog imuniteta  sportistima, trudnicama i dojiljama  pušačima i osobama izloženim stresu  kod prehlade, infekcija i alergija  u kombinaciji sa preparatima gvožđa radi bolje iskoristljivosti

Vitamin C

Vitamin C deluje kao antioksidans, ima značajnu ulogu u jačanju imunog sistema dok se čitav niz potencijalnih dejstava ovog vitamina još uvek istražuje.

U organizmu vitamin C ima važne uloge: neophodan je za sintezu kolagena, pomaže pravilno funkcionisanje imunog sistema tako što stimuliše aktivnost belih krvnih zrnaca (leukocita) i povećava nivo interferona, odgovor antitela i lučenje hormona timusa. Vitamin C je neophodan za apsorpciju gvožđa pa samim tim i formiranje crvenih krvnih zrnaca, pretvara folnu kiselinu u njen aktivan oblik, deluje kao antihistaminik i može pomoći u olakšavanju tegoba izazvanih alergijom. Vitamin C ima bogatu naučnu dokumentaciju ali i živopisnu prošlost. Saznanja o skrobutu datiraju iz antičkih vremena ali je do smanjenja učestalosti ove bolesti došlo tek sa otkrićem povezanosti skrobuta i vitamina C. Prvi put prevenciju i lečenje skrobuta konzumiranjem svežeg citrusnog voća opisao je Sir Džejms Lind 1753. godine, mnogo pre nego je prvi put vitamin C izolovan. Za nedostatak vitamina C i veliku epidemiju skrobuta vezuje se i velika „krompirova glad”. U Irskoj je u periodu od 1845 do 1852. godine zasade krompira napala plemenjača a kako se skoro trećina stanovništva prehranjivalo isključivo krompirom nastupila je velika glad. Stanovništvo Irske se u ovom razdoblju smanjilo za četvrtinu.

Vitamin C prvi je izolovao mađarski naučnik dr Albert Szent-Gyoryi. Nakon ovog velikog otkrića došlo se do saznanja o brojnim pozitivnim efektima vitamina C. Za današnji status vitamina C zaslužan je nobelovac Linus Pauling koji je pokrenuo novu paradigmu u nutricionizmu koja je utemeljena na optimalnom unosu a ne na deficitu. Uloga vitamina C u očuvanju zdravlja podjednako je značajna kao i uloga u prevenciji i lečenju deficita odnosno skrobuta.

Gde je vitamin C danas? Zahvaljujući antioksidantnoj aktivnosti, potencijalno preventivna uloga vitamina C u razvoju brojnih degenerativnih bolesti predmet su istraživanja.

Vitamin C u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova U osnovi najvećeg broja bolesti srca i krvnih sudova je ateroskleroza. Vitamin C kao jak antioksidans može delovati na smanjenje oksidacije lošeg (LDL) holesterola i time prevenirati razvoj ateroskleroze. Rezultati analize devet studija koji su objavljeni u American Journal of Clinical Nutrition pokazuju da osobe koje su uzimale više od 700mg/dan vitamina C u obliku dodataka ishrani imaju 25% manji rizik za koronarnu bolest u poređenju sa ispitanicima koji nisu uzimali vitamin C. Studija je uključila više od 290 000 odraslih osoba koje u trenutku kada je studija počela nisu imale koronarnu bolest. Ispitanici su praćeni 10 godina.

Vitamin C i cerebrovaskularne bolesti Merenjem nivoa vitamina C u krvi 65 zdravih osoba i 65 osoba koje su doživele moždani udar utvrđeno je da je u proseku 41% ispitanika imalo normalan, 45% snižen nivo vitamina C u krvi dok je 14% imalo nedostatak. Snižen nivo vitamina C imali su ispitanici koji su doživeli moždani udar. Ovi rezultati navode na pretpostavku da snižen nivo vitamina C u organizmu predstavlja faktor rizika za razvoj cerebrovaskularnih bolesti kao i hipertenzija, gojaznost, prekomerno redovno konzumiranje alkohola.

Vitamin C ima zaštitnu ulogu, važan je antioksidans koji umanjuje posledice delovanja slobodnih radikala u telu te štiti zdravlje svih ćelija, čuva telo od bolesti. Osim toga važan je za dobar rad i funkcionisanje mozga, stimuliše proizvodnju kolagena koji je važan za izgradnju i čvrstoću tkiva i kostiju. Poželjno je uzimati ga kada ste pod stresom, jer ga telo tada treba više nego inače. Povišena temperatura tela trostruko snižava nivo vitamina C u organizmu.

Prehlada, grip i druge respiratorne infekcije Vitamin C i karcinom Potencijalno preventivno dejstvo vitamina C na razvoj malignih bolesti zasniva se na snažnoj antioksidativnoj aktivnosti ovog vitamina. Vitamin C kao snažan antioksidans neutrališe slobodne radikale pre nego što uspeju da oštete molekulu DNA. Veliki broj epidemioloških studija bavio se povezanošću unosa vitamina C kako putem hrane tako i suplementima, sa razvojem karcinoma ali konačnih zaključaka po ovom pitanju nema. Najdalje se otišlo u proučavanju zaštitnog uticaja vitamina C na razvoj karcinoma želuca. Vitamin C sprečava nastanak štetnih prooksidaza u želudačnom soku što rezultira smanjenjem rizika za nastanak karcinoma želuca. Takođe, vitamin C stimuliše stvaranje interferona i antitela, proteina koji štite organizam od stranih tela i ćelija tumora.

Vitamin C najčešće nedostaje pušačima i osobama koje preterano konzumiraju kafu, čaj i alkohol. Dnevna doza za pušače je za oko 35mg viša nego kod nepušača. Naime, istraživanja su pokazala da je u plazmi pušača prosečna koncentracija vitamina dva puta niža nego u plazmi nepušača. Vitamin C i bolesti oka Brojne studije pokazale su da se rizik od makularne degeneracije i razvoj katarakte značajno smanjuje ako je nivo antioksidanasa u krvi povećan. Povećanim unosom antioksidanasa u koje spada i vitamin C rizik od razvoja katarakte može se smanjiti za 27-60%.

Izvori vitamina C Glavni izvor ovog važnog vitamina trebalo bi da bude hrana pa ako svakodnevno jedete raznovrsno sveže voće i povrće, imaćete uravnotežen unos vitamina C. Agrumi, šipak, kivi, jagode i brusnice odličan su izvor vitamina C. Zeleno povrće kao što su kupus, brokoli i paprika takođe su bogat izbor ovog vitamina. OPREZ Uzimanje vitamina C u visokim dozama, kod nekih osoba, može izazvati gastrointestinalne tegobe prvenstveno proliv. Povećan unos vitamina C trebalo bi da izbegavaju osobe koje su sklone nastanku oksalatnih bubrežnih kamenaca. Unos većih količina vitamina C se ne preporučuje osobama koje imaju bolesti koje su povezane sa poremećajima metabolizma gvožđa.

Vitamin C izuzetno je važan za dobro funkcionisanje čitavog organizma, međutim suprotno uvreženom mišljenju, kada je reč o prehladama, infekcijama gornjih disajnih puteva ili gripu, pojačane doze vitamina C nisu se pokazale kao dovoljne da se smanji učestalost ili pojava oboljenja. On ima zaštitnu ulogu i smanjuje rizik za infekciju samo kod osoba koje su izložene ekstremnom stresu, poput maratonaca ili profesionalnih sportista, ili kod osoba koje ne jedu dovoljnu količinu voća i povrća. Kod opšte populacije, kada se simptomi prehlade pojave, uzimanje terapijskih doza smanjuje težinu simptoma i trajanje bolesti. Da bi se sprečila pojava bolesti i ojačao organizam vitamin C je potrebno uzimati redovno, i u preporučenim doazama. Minimalna dnevna doza je oko 60 miligrama, dok se za prevenciju bolesti preporučuje doza od 500 do 1000 mg. Za prevenciju respiratornih infekcija u koje spadaju i grip i prehlada preporučuje se kombinovanje vitamina C sa cinkom.

Sa produženim delovanjem

SIMPTOMI NEDOSTATAKA VITAMINA C Znaci nedostataka vitamina C su: fizički umor, bezvoljnost, slab apetit, bleda koža, bolovi u mišićima i kostima, učestale prehlade i glavobolje, mekane desni, sklonost ka infekcijama i modricama, nedostatak daha, loša probava, pucanje kapilara, razdražljivost, nesvestica i hroničan umor.

Lekovi i vitamin C Dugotrajna kontinuirana upotreba lekova čija je delujuća supstanca acetilsalicilna kiselina može dovesti do smanjenja nivoa vitamina C. Osobama koje acetilsalicilnu kiselinu koriste u sklopu hronične terapije preporučuje se ishrana namirnicama koje sadrže ovaj vitamin ili unos vitamina C putem dodataka ishrani pri čemu treba birati preparate koje ne sadrže velike doze ovog vitamina. Visoke doze vitamina C u ovom slučaju nisu dobrodošle jer mogu povećati kiselost mokraće čime se usporava izlučivanje acetilsalicine kiseline iz organizma i produžava njeno delovanje. Oralni kontraceptivi kao i lekovi koji se koriste kao hormonska supstituciona terapija a sadrže estrogen mogu uzrokovati smanjenje nivoa vitamina C tako da se iz ovog razloga ženama preporučuje unos vitamina C u obliku suplemenata. Ukoliko probleme sa gorušicom rešavate upotrebom antacida na bazi aluminijuma savetuje se da u periodu od dva sata ne uzimate vitamin C kako bi se izbegla apsorpcija aluminijuma. Vitamin C značajno smanjuje efekat varfarina, leka koji se koristi za „razređivanje“ krvi i deo je terapije velikog broja pacijenata koji imaju koronarnu bolest.

NOVO VITAMIN C 500 ZA ŽVAKANJE Prijatan ukus pomorandže Žvakati jednu tabletu dnevno posle jela.

1000 MG VITAMINA C SA PRAHOM ŠIPURKA Preparat obezbeđuje dovoljne količine vitamina C osobama kojima su potrebne veće dnevne doze. Odrasli uzimaju jednu tabletu dnevno, najbolje uz obrok.

500 MG VITAMINA C SA PRAHOM ŠIPURKA I BIOFLAVONOIDIMA Nadoknađuje dnevne potrebe za vitaminom C. Odrasli uzimaju jednu tabletu dnevno, najbolje uz obrok.

POBOLJŠANI VITAMIN C POJAČANA APSORPCIJA SA C-SORB™ Za jačanje otpornosti organizma, u stanjima povećanih potreba za vitaminom C. Ester-C nije kiselog sastava. To znači da je blag za želudac tako da ga možete uzimati svaki dan. Ester-C sadrži C-Sorb™ i druge sastojke koji zajednički povećavaju apsorpciju i podstiču zadržavanje vitamina C u organizmu. C-Sorb je ključ delovanja Estera-C.

PharmaMedica ⁄ broj 69

www.pharmamedica.rs

ISHRANA Šta je beli luk? Ovo povrće oblika manje sijalice pripada familiji luka u koju spadaju i praziluk, vlašac, mladi luk. Za razliku od ostalih vrsta lukova, glavica belog luka se sastoji iz više manjih delova, tzv. čenova.

Sve o belom luku

Odakle potiče beli luk? Još uvek je misterija gde se i kada beli luk prvi put pojavio. Stručnjaci smatraju da je to najverovatnije bilo u centralnoj Aziji. Tragovi pokazuju da su ljudi u Indiji i Egiptu gajili beli luk još pre 5.000 godina, što ga čini jednom od najstarijih poljoprivrednih kultura. Kasnije se proširio u Kinu i na jug Evrope. Skoro celokupna količina belog luka koja se proizvede u SAD gaji se u Kaliforniji.

Šta je sa vampirima? Sloveni su smatrali beli luk oružjem protiv vampira. Legenda kaže da ako vas pojuri vampir pomoću belog luka ćete ga oterati. To je verovatno zbog toga što se gnječenjem čena belog luka oslobađa alicin koji mu daje karakterističan sumporni miris.

Većina zdravstvenih zasluga pripada alicinu, ulju koje luku daje karakterističnu sumpornu aromu. Alicin ima i snažna antibakterijska svojstva. Međutim, beli luk ima preko 40 drugih sastojaka, poput arginina, oligosaharida, flavonoida i selena koji ga zajedno čine veoma zdravim.

Kome beli luk može pomoći?

Od prehlade do kuge Englezi su koristili mešavinu belog luka, meda i ponekad alkohola u lečenju prehlade, groznice i dijareje. Francuzi su verovali da je beli luk sačuvao živote hiljada ljudi tokom epidemije kuge 1720. godine. U 20. veku beli luk se koristio za zaštitu od kolere, tifusa i difterije. Tokom izbijanja epidemije gripa 1917-1918. godine Amerikanci su nosili ogrlice od belog luka kao zaštitu od virusa.

Naučne studije pokazuju da beli luk može pomoći osobama sa srčanim oboljenjima. Iako nije efikasan kao lekovi, može biti značajan kao pomoć u terapiji; može da snizi nivo holesterola i krvni pritisak, održava zidove arterija fleksibilnim, sprečava stvaranje krvnih ugrušaka i plakova. Kod osoba sa dijabetesom može pomoći u snižavanju nivoa šećera u krvi.

Kako se rešiti mirisa belog luka?

Istina ili zabluda

Beli luk nema neki poseban miris dok ga ne oljuštite, zgnječite ili sažvaćete. Tada se oslobađa sumporna komponenta koja svežem luku daje karakterističan miris i ukus. Kuvanjem se taj miris ublažava. Ukoliko ne volite ukus koji zaostaje u ustima nakon konzumiranja belog luka sažvaćite malo listova sveže nane, pojedite jabuku ili zelenu salatu neposredno posle obroka.

Mnoge izjave vezane za koristi belog luka po zdravlje nisu naučno dokazane. Tu se pre svega misli na upotrebu belog luka kod prehlade, gripa i drugih virusa, bolova u grlu, Alchajmerove bolesti ili za jačanje imunog sistema.

www.pharmamedica.rs

Uvek treba kupovati svež beli luk. Birajte glavice sa čvrstom opnom koja nije pocepana ili opuštena. Izbegavajte glavice na kojima ima plesni ili klica, jer to znači da luk nije svež. Treba ga čuvati na hladnom, tamnom, dobro provetrenom mestu poput ostave. Beli luk može da traje nekoliko meseci, ali da biste iskoristili maksimum njegove arome i hranljivosti najbolje je upotrebiti ga u roku od par dana.

Šta ga čini zdravim?

Beli luk u antičko doba Stari Grci su toliko voleli beli luk da su njegove glavice prinosili bogovima kao poklon. Međutim, njegov neprijatan miris je bio razlog što je unošenje belog luka u hramove bilo zabranjeno. Hipokrat je koristio beli luk za lečenje infekcija parazitima, kao laksativ i kao diuretik. Stari Rimljani su ga koristili kao začin, ali i za lečenje tuberkuloze, groznice i nekih drugih bolesti. Mikstura belog luka i timijana namazana na kožu se koristila za zaštitu od ujeda zmija.

Kako čuvati beli luk?

PharmaMedica ⁄ broj 69

MENTALNO ZDRAVLJE

Tikovi i Turetov sindrom

Tikovi najčešće prolaze bez lečenja. Turetov sindrom i tikovi imaju tendenciju da slabe s vremenom i kod najvećeg broja osoba potpuno nestaju do odrasle dobi

Tikovi su iznenadni, kratki, nevoljni i nesvrsishodni pokreti ili zvukovi. Predstavljaju glavni simptom Turetovog sindroma. Intenzitet im može varirati od blagog do jako izraženog. Jako izraženi tikovi mogu začajno uticati na komunikaciju, dnevne aktivnosti i kvalitet života autor: dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar

soba ne može da kontroliše pojavljivanje tikova. Njihovoj pojavi obično predstoji osećanje potrebe da se napravi određeni pokret i sledi ga osećaj olakšanja nakon što je pokret napravljen. Uz veliki napor tik može biti zaustavljen ili odložen. Tikovi su brzi i iznenadni, pojavljajući, neritmični i nesvrsishodni. Delimo ih na proste i složene. Prosti su iznenadni, kratki i ponavljajući pokreti koji obuhvataju manju grupu mišića. Složeni tikovi uključuju kompleksnije obrasce pokreta koji zahvataju više mišićnih grupa. Kada uključuju pokret, onda su to motorni tikovi, a kada uključuju zvuk vokalni tikovi. Prosti motorni tikovi su treptanje, namigivanje, nabiranje nosa, oblizivanje, sleganje ramenima, trzanje glave i/ili vrata… Složeni motorni tikovi su grimasiranje, ponavljanje tuđih pokreta, dodirivanje ili mirisanje objekata, udaranje rukom, specifičan obrazac hodanja, skakutanje, naginjanje, ljuljanje, šutiranje… Prosti vokalni tikovi su nakašljavanje, pročišćavanje grla, zevanje, šmrkanje… Složeni vokalni tikovi podrazuevaju ponav-

ljanje sopstvenih ili tuđih slogova, reči ili fra- čaka. Tikovi kod dece su česti, jedno od peza, izgovaranje vulgarnih reči ili psovanje… toro dece može imati ovaj problem u nekoj dobi. Međutim, dijagnostički kriterijumi deUzroci nastanka i faktori rizika finišu Turetov sindrom postojanjem više od Tačan razlog nastanka tikova nije utvrđen. jednog tika, uključujući obavezno vokalni tik. Verovatno predstavlja kombinaciju nasledTikovi mogu biti prosti i/ili složeni i moraju nih i faktora okoline. Smatra se da ulogu trajati najmanje godinu dana. Za postavljanje ima poremećaj neurotransmitera dopamina dijagnoze neophodno je i da tikovi počnu i serotonina. Faktori rizika uključuju posto- pre 18. godine. janje oboljenja u porodici i muški pol. Osobe sa Turetovim sindromom mogu voditi aktivan i kvalitetan život. Na žalost često Turetov sindom se javljaju problemi ponašanja i socijalnog Turetov sindrom (Gilles de la Tourette sinuklapanja koji mogu uticati na kvalitet židrom) je poremećaj koji je karakterisan po- vota. Takođe poremećaj je praćen i drugim stojanjem tikova. Počinje najčešće između psihijatrijskim stanjima od kojih su najčešći četvrte i šeste godine. Češće se javlja kod de- poremećaj deficita pažnje i hiperaktivnosti, opsesivno kompulsivni poremećaj, poremećaji iz autističnog spektra, problemi učenja, poremećaj spavanja, depresija, anskiozni poremećaji, problem kontrole besa…

PharmaMedica ⁄ broj 69

Postavljanje dijagnoze Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i istorije javljanja tikova. Dijagnostički postupak se može dopuniti laboratorijskim ispitvanjima i magnetnom rezonancom glave da bi se isključio organski uzrok javljanja tikova.

www.pharmamedica.rs

LEČENJE Ne postoji specifičan lek za tikove i Turetov sindrom. Ukoliko pacijentima tikovi ne smetaju i ne ometaju svakodnevne životne aktivnosti potrebna je samo podrška i edukacija ne samo pacijenta nego i njihove okoline. Pacijent i njegova okolina se edukuju o prirodi tikova koji su nevoljni i pacijent ne može uticati na njih. Na taj način će se izbeći pritisak okoline i dodatna stigmatizacija koja može značajno pogoršati pacijentovo stanje i smanjiti mu samopouzdanje. Ukoliko tikovi ili Turetov sindrom utiču na svakodnevni život, izazivaju značajan stres, socijalno povlačenje, maltretiranje okoline… neophodno je razmotriti aktivno lečenje koje podrazumeva psihoterapijske tehnike i lekove. Primenjuje se kognitivno bihejvioralna terapija za tikove. Fokus ove terapije je i na prepoznavanju napetosti pred nastajanje tika i uključivanju voljnog pokreta uz koji tik istovremeno nije moguć. Psihoterapijske tehnike se koriste i u lečenju pormećaja kao što su anksioznost ili depresija koji prate Turetov sindrom. Ne postoji ciljana farmakoterapija. Koriste se lekovi koji utiču na dopamin – antipsihotici koji smanjuju pojavljivanje tikova. Zbog mogućih neželjenih dejstava neophodno je psihijatrijsko praćenje. Koriste se i centralni inhibitori adrenalina, antiepileptici. Kod jednostavnih tikova od pomoći mogu biti injekcije botulinus toksina. Takođe i pridružena oboljenja zahtevaju lečenje anksioliticima, antidepresivima...

www.pharmamedica.rs

PREVIŠE SOLI MOŽE DA OŠTETI MOZAK

Dugo se već zna da je so jedan od uzročnika nastanka visokog krvnog pritiska. Najnovije studije danas pokazuju da ishrana sa visokim sadržajem soli može da ošteti i mozak. Naime, istraživači su hranili miševe velikom količinom soli, 5-6 puta većom od prosečnog unosa, sa ciljem da utvrde da li postoji veza između ishrane sa visokim sadržajem soli i kognitivnih funkcija. Tokom 8-12 nedelja miševi su počeli da pokazuju znakove problema sa memorijom i „razmišljanjem”: nisu mogli da razlikuju nove od poznatih objekata, postalo im je teže da prođu kroz lavirinte, nisu mogli da naprave „gnezdo”. Ova ponašanja su inače najvažnija za interakciju miševa sa okolinom. „Ako ovo prevedemo na ljude i njihove dnevne aktivnosti, radi se o ozbiljnom oštećenju kognitivnih funkcija i demenciji,“ kaže dr Konstantino Ladekola, profesor neurologije na Cornell medicinskom koledžu u Njujorku i vodeći istraživač na studiji. Kod ljudi, oštećenje bi podrazumevalo probleme sa pamćenjem, dezorjentaciju, nemogućnost osobe da se obuče, kuva, plaća račune ili radi druge svakodnevne stvari.

Da li unosite previše soli?

Većina ljudi unosi više soli nego što je potrebno. Preporuka Američke asocijacije za srce je 1,500-2,300 mg natrijuma dnevno. Međutim, različite osobe imaju različite potrebe za solju. Čak i u studiji dr Ladekole stariji miševi su pre pokazali znake poremećaja nego mlađi. Genetika takođe igra važnu ulogu u tome koliko soli je nekome previše.

Efekti mogu biti reverzibilni

Ukoliko volite slanu hranu evo lepih vesti. Jednom kada su se miševi vratiti na normalnu ishranu njihove moždane funkcije su se takođe vratile u normalu. To pokazuje da problemi izazvani unošenjem prevelike količine soli mogu biti reverzibilni. Postavlja se pitanje da li postoji tačka na kojoj će mozak ipak početi da trpi trajne posledice i oštećenja. A izbegavanje jako slane hrane ipak možemo da kontrolišemo i o tome treba razmišljati.

PharmaMedica ⁄ broj 69

GASTROENTEROLOGIJA

Sindrom iritabilnog kolona Sindrom iritabilnog kolona, odnosno iritabilnog debelog creva predstavlja najčešće gastrointestinalno oboljenje u kliničkoj praksi. Stručnjaci ga posmatraju kao bolest savremenog čoveka. Karakterišu ga bolovi u trbuhu u kombinaciji sa poremećajem stolice u vidu proliva i/ili zatvora. Češće se javlja kod žena nego kod muškaraca a simptomi se kod većine pacijenata javljaju do 35. godine. autor: Dr Slavica Milovanović - Đorović

ačan uzrok nastanka iritabilnog kolona nauka još uvek nije utvrdila. Pokretljivost creva je poremećena iako organskih uzroka nema (nikakve izrasline ili druge promene nisu prisutne). Iritabilni kolon je vrlo neprijatno oboljenje ali ne uzrokuje trajnu štetu crevima, ne izaziva krvarenja, niti vodi nekoj drugoj ozbiljnijoj bolesti poput raka. Kod pacijenata sa ovim sindromom tegobe se javljaju ili pojačavaju u vreme stresnih situacija. Pacijenti često početak svoje bolesti vezuju za neku stresnu situaciju iz svog života (problemi u porodici, na poslu, bolest ili smrt u porodici, novčane poteškoće, psihičke traume iz detinjstva). Ishrana siromašna dijetnim vlaknima je najbitniji faktor nastanka, dok alkohol i pušenje mogu pojačati simptome već postojeće bolesti. Kod pacijenata, kod kojih se periodi zatvora i proliva smenjuju neophodno je ispitati

i intoleranciju na laktozu kao i nepodnošljivost na neke sastojke hrane.

Bol je difuznog je tipa, znači prostire se uglavnom duž čitavog trbuha. Pražnjenje creva je neredovno, manje od 3 Sindrom iritabilnog kolona može stolice nedeljno, može biti i otežano, nepotpostojati u tri osnovna oblika: puno i bolno. Formirane stolice su često uske Kod prvog oblika se javljaju bol u trbuhu i za- kao olovka. Proliv se ispoljava ujutru ili nakon tvor i to je spastični kolon. Kod drugog obliobroka u vidu ređih stolica male zapremine. ka se javlja proliv koji može biti povremeni ili Kod ovih pacijenata je prisutno nadimanje trstalni (funkcionalni proliv), i kod trećeg oblika buha i često može biti prisutna sluz u stolici. se naizmenično javljaju proliv i zatvor. Bolovi i proliv se nikada ne javljaju tokom Treba reći da je klinička slika sa zatvorom sna, za razliku od organskih bolesti creva kada češća kod žena, a kod muškaraca se daleko osoba ima i prolive i bolove tokom noći. Nečešće javlja proliv. retko su prisutne i tegobe tipa gorušice, mučZa bol je karakteristično da se pojačava nakon nine i povraćanja. obroka a smanjuje nakon pražnjenja creva. Isto tako, kod osoba koje imaju sindrom irita-

Za bol je karakteristično da se pojačava nakon obroka a smanjuje nakon pražnjenja creva. Bol je difuznog je tipa, znači prostire se uglavnom duž čitavog trbuha.

PharmaMedica ⁄ broj 69

www.pharmamedica.rs

Poželjno je jesti hleb od integralnih žitarica, a često je potrebno dodavati i mekinje, nekoliko kašika pre ili uz obroke u vodi ili jogurtu bilnog kolona je primećena učestalost glavobolja, palpitacija, pojačanog znojenja, a kod žena i dismenoreje. Kod oblika sa zatvorom pacijenti posledično često imaju i hemoroide. Međutim, bez obzira na navedene simptome, opšte stanje bolesnika je dobro.

tak laktaze, prisustvo zapaljenskih bolesti creva, alkoholizam, hipertireozu... Na kraju bitno je naglasiti da se konačna dijagnoza postavlja „per exclusionem“, odnosno isključivanjem drugih bolesti koje imaju slične simptome.

Lečenje je usmereno na ublažavanje simptoma

Kada se postavi dijagnoza, pristupa se lečenju. Osnovni cilj lečenja je uspostavljanje normalnog rada creva. To se prvenstveno postiže korigovanjem ishrane u smislu uvođenja naKako se postavlja dijagnoza mirnica bogatih dijetnim vlaknima. PrepoPri postavljanju dijagnoze neophodno je prručuje se i dovoljna količina tečnosti, biljni venstveno ostvariti dobar kontakt sa pacijenčajevi, voće, povrće ali i izbegavanje začinjetom. Bitno je da pacijent shvati da mu lekar ne, ljute hrane, alkohola i pušenja. Jako je bitveruje i da njegove tegobe nisu umišljene. Ne- no imati obroke u određeno vreme. dostatak organskih promena na samim crevi- Pošto je stres kod velikog broja pacijenata ma je osnovni razlog ovakvom pristupu. okidač, neophodno je izbegavati ga. NaravDijagnostika obuhvata prvo razgovor sa leno, to je vrlo teško u životu savremenog čovekarom, kako bi se prepoznali simptomi i iska i zato je bitno da naučimo da se izborimo ključile druge bolesti (divertikulits, čir na sa stresnim situacijama. Da li će to biti sport, dvanaestopalačnom crevu, problemi sa žučšetnja, dobra knjiga, razgovor sa psihoteranom kesom, parazitske bolesti, rani ulcerozni peutom, prijateljima ili neka druga aktivnost, kolitis). Kod pacijenata starijih od 40 godina, stvar je izbora pojedinca. koji ranije nisu imali slične tegobe, a imaju krv Univerzalni lek za lečenje ovog sindroma ne pou stolici ili pozitivnu porodičnu anamnezu na stoji već je lečenje usmereno na ublažavanje tumore debelog creva, neophodno je isključi- simptoma. Za ublažavanje bolnih grčeva koriste ti mogućnost postojanja polipa i tumora (ura- se uglavnom spazmolitici (lekovi koji opuštaju diti kolonoskopiju). Kod žena treba isključiti glatku muskulaturu), antidijaroici kod učestaneke bolesti genitalnog trakta koje mogu ima- lih, obilnih proliva. Takođe, lekar će preporučiti sličnu simptomatologiju (tumori ženskih ti i dodatni unos probiotika. Lečenje kod zatvora polnih organa, upale jajnika ili postoperativna se postiže promenom načina ishrane ili ukoliko stanja s priraslicama na crevima). to ne pomogne upotrebom laksativa. NeophodNeophodan je fizikalni pregled, detaljna labo- na je ishrana bogata celulozom (voće, kuvano i ratorijska analiza, ultrazvuk trbuha, pregled sveže povrće). Poželjno je jesti hleb od integralstolice na okultnu krv i rektosigmoidoskopinih žitarica, a često je potrebno dodavati i meja. Ako je proliv izrazito prisutan treba uraditi kinje, nekoliko kašika pre ili uz obroke u vodi ili pregled stolice na parazite, isključiti nedostajogurtu. l

ISHRANA Mineralna voda bogata magnezijumom može da pomogne ali je ne treba piti hladnu već sobne temperature i to ujutro pre doručka, ali i u toku dana pre ručka i večere.

Namirnice čijim varenjem se oslobađaju gasovi kao što su mahunarke: grašak, pasulj itd. mogu pogoršati tegobe te se njihova upotreba treba razmotriti. Obroci bi trebali da budu manji ali češći. Neophodno je smanjiti unos alkohola i začinjenih jela. Neredovna stolica kod mnogih pacijenata traje godinama pre nego što se jave lekaru verovatno zbog odsustva ozbiljnijih tegoba na samom početku bolesti. Naravno, stanje se sa godinama pogoršava a bolovi u trbuhu i nadutost bivaju sve izraženiji.

Savet svim pacijentima je da se na vreme jave svom lekaru, kako bi se blagovremeno postavila dijagnoza i započelo lečenje.

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 69

KARDIOLOGIJA

SRCE KAO PUMPA autori: Prof. dr Svetozar Putnik specijalista kardiohirurgije i Spec. dr. med. Milica Vukićević specijalizant interne medicine

Srce je organ koji čine četiri srčane šupljine: leva komora, leva pretkomora, desna komora i desna pretkomora. Sa svim svojim preostalim strukturama, srčani mišić svojim kontrakcijama funkcioniše kao pumpa koja posredstvom kako srčanih šupljina, srčanih zalistaka, tako i arterijskih i venskih krvnih sudova omogućava oksigenaciju krvi i snabdeva ostale organe krvlju zasićenom kiseonikom

ŠTA PREDSTAVLJA SRČANA SLABOST?

Slabost srca kao pumpe, poznata kao srčana slabost tj. „srčana insuficijencija“ predstavlja klinički sindrom koji nastaje usled poremećaja strukture ili funkcije srca. Posledično dolazi do onemogućavanja zadovoljenja potreba organizma za kiseonikom i do aktivacije kompenzatornih kardijalnih i ekstrakardijalnih mehanizama i niza hemodinamskih bubrežnih, neurogenih i hormonskih poremećaja. Blagovremeno prepoznata početna srčana slabost, utvrđivanje njene etiologije, lečenje i praćenje tih bolesnika imaju poseban značaj kada je reč o daljem odlučivanju i odabiru metoda lečenja. Takođe, pravovremeni tretman bolesnika sa terminalnom srčanom slabošću uz pomoć svih sada dostupnih kardiohirurških procedura i resursa su od izuzetnog značaja i zahtevaju multidisciplinarni pristup, saradnju lekara na svim nivoima zdravstvene zaštite, kao i timski rad lekara u vođenju ovih bolesnika.

KOJI SU MOGUĆI UZROCI SRČANE SLABOSTI?

Blagovremeno prepoznata početna srčana slabost, utvrđivanje njene etiologije, lečenje i praćenje tih bolesnika imaju poseban značaj kada je reč o daljem odlučivanju i odabiru metoda lečenja

PharmaMedica ⁄ broj 69

Arterijska hipertenzija je kod velikog broja bolesnika u osnovi nastanka srčane slabosti, naročito kada je reč o nelečenoj ili neadekvatno lečenoj arterijskoj hipertenziji. Smatra se da kod 15-20% bolesnika sa idiopatskom dilatativnom kardiomiopatijom (proširene srčane šupljine i oslabljena funkcija srca nepoznate etiologije) dolazi do razvoja srčane slabosti. Genetski faktor tj. nasleđe, virusne infekcije, konzumiranje alkohola i izloženost drugim toksinima česti su etiopatogenetski faktori. Bolesti srčanih zalistaka, kao posledica reumatske groznice, znatno su ređi uzrok srčane slabosti, dok je degenerativna bolest srčanih zalistaka takođe učestala. Bolesnici sa dijabetesom češće oboljevaju od srčane slabosti, kao i bolesnici sa poremećajima srčanog ritma.

www.pharmamedica.rs

ŠTA PREDSTAVLJA SINDROM SRČANE SLABOSTI -KADA SE JAVITI LEKARU? Sindrom srčane slabosti čine određeni simptomi i znaci. Simptomi su ono što pacijent oseća, a znaci su vidljivi golim okom, međutim neki se međusobno i prepliću. Simptomi srčane slabosti mogu biti: osećaj nedostatka vazduha, smanjena tolerancija fizičkog napora, zamor, slabost, malaksalost, oticanje zglobova, potkolenica, trbuha, testisa, osećaj lupanja/preskakanja srca, krize svesti, noćni kašalj, poremećaj spavanja i disanja tokom sna, sviranje u grudima, porast telesne težine (preko 2kg nedeljno), gubitak telesne težine, gubitak apetita, depresija, erektilna disfunkcija. S’ druge strane, znaci srčane slabosti su najčešće prepoznati od strane lekara, a od posebnog značaja su oni prepoznatljivi i od strane bolesnika (oticanje, iskašljavanje sukrvičavog ispljuvka, promene u telesnoj težini), koji treba da navedu pacijenta da se javi lekaru.

NAČINI LEČENJA SRČANE SLABOSTI

KOJI SU NAČINI DIJAGNOSTIKOVANJA SRČANE SLABOSTI? Pacijenti koji imaju neki od prethodno navedenih simptoma ili znakova, treba da obave kardiološki pregled na osnovu kojeg će biti postavljena indikacija za daljim odgovarajućim neinvazivnim/invazivnim dijagnostičkim procedurama. EKG zapis, rentgenski snimak srca i pluća, ultrazvučni pregled srca i laboratorijske analize mogu ukazati na postojanje srčane slabosti kod ovih pacijenata. Daljom potrebnom dopunskom dijagnostikom moguća je procena stadijuma srčane slabosti u cilju optimizacije daljeg lečenja. U dopunske dijagnostičke procedure spadaju: test fizičkim opterećenjem tj. stres ehokardiografski test, selektivna koronarografija, kateterizacija desnog i levog srca, magnetna rezonanca srca, perfuziona scintigrafija srčanog mišića i testovi ishemije, genetska ispitivanja, biopsija srčanog mišića.

www.pharmamedica.rs

Lečenje bolesnika sa srčanom slabošću ima za cilj smanjenje simptoma i znakova bolesti, smanjenje broja hospitalizacija i smanjenje ukupnog mortaliteta tj. smrtnosti. Utvrđivanje uzroka srčane slabosti i indentifikacija pridruženih bolesti određuju kliničku sliku, tok bolesti i lečenja. Dalja procena simptoma i znakova su izuzetno važne u praćenju odgovora na terapiju. Kod nekih bolesnika pored medikamentne terapije tj. lečenja lekovima razmatra se i ugradnja odgovarajućih divajseva tj. uređaja (implantabilni kardioverter defibrilatori i resinhronizaciona terapija srca), dok su bolesnici sa krajnjom tj. terminalnom srčanom slabošću kandidati su za ugradanju pumpe za mehaničku potporu cirkulacije i rad srca koja pomaže rad leve komore (LVAD) ili kandidati za transplantaciju srca. Ugradnja srčanih pumpi je produžila ljudski vek i omogućila čekanje na transplantaciju srca, tj. odgovarajućeg donora. Ugradnjom srčane pumpe, kod bolesnika koji su optimalni kandidati, moguće je uticati na poboljšanje kvaliteta života-od bolesnika koji je je ležao u krevetu bez mogućnosti i minimalne fizičke aktivnosti, do bolesnika koji je pokretan i normalno obavlja svakodnevne životne aktivnosti. Ovaj vid lečenja može biti u cilju premošćivanja do odluke o daljem lečenju, do transplantacije srca, do oporavka ili kao definitivan vid terapije. Kod bolesnika sa terminalnim stadijumom srčane slabosti, transplantacija srca znatno poboljšava preživljavanje, toleranciju fizičkog napora i kvalitet života, pružajući šansu bolesniku za nov život.

Na koji način brinuti o srcu? „Prevencija u ulozi zdravlja, bolje sprečiti nego lečiti”dobro poznati faktori rizika za bolest krvnih sudova srca kao što su pušenje, konzumiranje alkoholnih pića, povišen krvni pritisak, dijabetes, povišen nivo masnoća i gojaznost su faktori na koje se može uticati. Promenom stila života i napuštanjem poroka moguće je prevenirati veliki broj kardiovaskularnih stanja i bolesti, a primenom medikamentne terapije i redovnom kontrolom vrednosti krvnog pritiska, šećera i masnoća u krvi moguće je sprečiti dalje komplikacije. Nasleđe je faktor rizika na koji se na žalost ne može uticati, ali ga treba imati u vidu s’obzirom na predispoziciju za određena oboljenja i u skladu sa tim blagovremeno obaviti prvu kontrolu vrednosti krvnog pritiska, šećera i masnoća u krvi. „Srce kao pumpa”-funkcija srca može biti smanjena a da još uvek nema ispoljenih simptoma. Od posebnog je značaja obaviti ultrazvučni pregled srca kod svih onih koji planiraju da se aktivno i profesionalno bave sportom. „Čitati znake pored puta”-telo nam najbolje daje signale kada nešto sa našim organizmom nije uredu, samo je potrebno osluškivati ga, tj. pridati značaj simptomimanpr. zamaranje, osećaj nedostatka vazduha, gušenje, oticanje nogu, veće variranje u telesnoj težini, bol u grudima, lupanje ili preskakanje srca, nesvestice, gubici svesti, dugotrajni kašalj, hrkanje, kratkotrajni prekidi disanja tokom sna. Pojava navedenih simptoma treba da bude signal pacijentu da se javi lekaru kako bi se obavio kardiološki pregled.

PharmaMedica ⁄ broj 69

GOJAZNOST U DEČIJEM UZRASTU

VIŠAK KILOGRAMA narušava zdravlje deteta

autor: Prof. dr Svetlana Stanišić, redovni profesor Univerziteta Singidunum, oblast: ishrana i životna sredina

Istraživanja Zavoda za javno zdravlje pokazuju da je, uporedo sa povećanjem broja gojaznih odraslih ljudi u Srbiji, gojaznost sve učestalija i među decom. Višak telesne mase u dečijem uzrastu, najčešće nagoveštava da će isto stanje potrajati i nakon odrastanja.

rekomerni unos jeftine i brze hrane ne podrazumeva i dovoljan unos vitamina i minerala, pa među gojaznom decom ima dosta one koja pate od nedostatka vitamina A i C, magnezijuma, gvožđa, hroma i cinka.

Uzroci gojaznosti Najčešći uzroci gojaznosti u odraslom, pa i dečijem dobu su nedostatak fizičke aktivnosti, loše navike u ishrani i genetska sklonost. Nije lako istražiti u kojoj meri su genetski faktori odgovorni za gojaznost jer deca najčešće tokom odrastanja prihvataju loše navike od svojih roditelja i usvajaju norme u vezi sa količinom i vrstom hrane koja se smatra obrokom. Istraživanja koja su uključivala blizance i porodice sa sopstvenom i usvojenom decom pokazala su da postoji zajednička sklonost gojenju među rođacima prvog reda. Ta sklonost je posledica toga što osobe koje su u srodstvu dele genetske faktore koji kontrolišu metaboličke reakcije, energetsku efikasnost i procese varenja hrane, pa tako indirektno utiču i na pojavu gojaznosti.

Insulinska rezistencija Jedan od čestih poremećaja koji je istovremeno i posledica i uzrok gojaznosti jeste insulinska rezistencija. Postojanje insulinske rezistencije u velikoj meri otežava gubitak telesne mase. Za lečenje gojaznosti nije dovoljno samo promeniti način ishrane već utvrditi i da li insulinska rezistencija postoji i lečiti je. Insulinska rezi-

stencija je stanje koje se ne može otkriti rutinskim pregledom krvi već isključivo na osnovu testa opterećenja glukozom. Test podrazumeva unos koncentrovanog rastvora glukoze i nakon toga merenje nivoa insulina i šećera u krvi u određenom vremenskom opsegu.

Rešavanje problema Različita istraživanja su pokazala da između 70% i 80% televizijskih reklama usmerenih na prehrambene proizvode promoviše nezdravu hranu, najčešće zaslađena, gazirana pića, slane grickalice i slatkiše, kao i hranu prženu u dubokom ulju. Unos nezdrave hrane povećan

PharmaMedica ⁄ broj 69

je skoro dvostruko kod dece i adolescenata koji provode dosta vremena uz televiziju. Vlade nekoliko zemalja u svetu su reagovale na epidemiju gojaznosti, a među njima je za sada najoštrije mere preduzela vlada Čilea. Naime, osim poreza na gazirane sokove, u Čileu je uvedena i zabrana reklamiranja nezdrave hrane u

Svaka promena režima ishrane koja se shvata kao privremena patnja i žrtva ne može imati dugoročne pozitivne efekte na telesnu masu i zdravlje www.pharmamedica.rs

POSLEDICE GOJAZNOSTI SU BROJNE Najčešće posledice gojaznosti su:  povećan rizik od astme  zastoj u disanju tokom sna  insulinska rezistencija  policistični jajnici  prevremen ulazak u pubertet  masna jetra  kamen u žučnoj kesi  anemija  visok krvni pritisak p oremećen masni status i ateroskleroza  s klonost zapaljenskim reakcijama

davan stav i preterane restrikcije mogu biti i  snižen imunitet kontraproduktivne, a optimalan pedagoški pri povećano zgrušavanje krvi stup podrazumeva ponudu kvalitetne hrane, mogućnost izbora i upoznavanje deteta sa zna deformiteti nogu čajem pravilne ishrane. Drugo, promena život osteoartritis nog stila bi trebalo da bude rezultat promene  opterećenje bubrega sistema vrednosti i stavova prema zdravlju i drugim vrednostima u životu da bi bila trajna. Svaka promena režima ishrane koja se shvata kao privremena patnja i žrtva ne može ima- kranči musli i musli sa suvim voćem, majonez, svima javnim medijima, uključujući televiziti dugoročne pozitivne efekte na telesnu masu margarin i kajmak. U najvećem broju slučajeju, radio, sajtove i časopise, kao i zabrana proi zdravlje. va, gojaznost kod dece se može uspešno rešidaje sladoleda, čokolade, brze hrane i grickalica ti uvođenjem umerene fizičke aktivnosti i bez Saveti roditeljima u školama. Takođe, zabranjeno je koristiti likoograničavanja količine kuvane hrane, povrća, ve iz crtanih filmova ili igračke za skretanje pa- Korisno je napraviti plan pri odlasku u kupovi- kuvanog i pečenog mesa, jaja, mleka, jogurta, žnje na nezdrave namirnice, pa je tako u Čileu nu i isključiti iz njega visokokalorične proizvo- niskomasnog sira. zabranjena prodaja kinder jaja i slatkiša sa crde koji ne sadrže dovoljno proteina, vitamina Takođe, korisno je isključiti navike koje su potanim likovima. Sličnu inicijativu je preduzei minerala, kao što su punomasni sirevi, slatvezane sa prekomernim unosom hrane. Na la vlada Meksika. Rezultat uvođenja poreza od ki gazirani napici, proizvodi iz friteze, slatkiši, primer, ako je provođenje vremena ispred tele10% na slatke, gazirane napitke bio je opadagrickalice, pa čak i integralni keks, lisnato testo, vizora ili igranje igrica povezano sa značajnim nje prometa za 6% i 12% tokom prve i druge unosom kalorija, ove dve navike je neophodgodine nakon uvođenja mera. Američka asono tretirati istovremeno. Naravno, važno je racijacija za prevenciju bolesti srca i krvnih suzumeti i koje emotivne potrebe stoje u osnovi dova preporučuje da se unos slatkih, gaziranih gojaznosti i u skladu sa tim, ove štetne navike ili negaziranih sokova kod dece i adolescenazameniti aktivnostima koje će moći na isti nata ograniči na 250ml nedeljno, što za mnoge čin da zadovolje te potrebe. Drugim rečima, predstavlja nedostižan cilj. zameniti igranje igrica koje dete doživljava kao Za rešavanje gojaznosti u dečijem uzrastu je užitak sa napornim treninzima je izvodljivo, ključno uključivanje čitave porodice i promeali teško održivo u dužem roku, pa je potrebno na životnog stila samih roditelja od kojih dete osmisliti neku drugu aktivnost, kao što je druprihvata način ishrane i stav prema zdravlju. ženje sa prijateljima ili odlazak u zabavni park, Roditelji koji vode računa o svom zdravlju i koje takođe mogu predstavljati užitak. Na kravode aktivan život daju dobar primer deci i ju, važno je insistirati na tome da unos hrane povećavaju šansu da njihova deca slede isti put bude u potpunosti osvešćen, odnosno da dete bez izdavanja uputstava, kritika ili ograničavatokom jela bude skoncentrisano na ukus, minja. Pri promeni načina ishrane i života ne treris i količinu hrane koju unese. Na taj način je ba postavljati previše ambiciozne ciljeve, kako varenje bolje, a osećaj uživanja u hrani, zadone bi došlo do gubitka motivacije. Naredbovoljstva i sitosti potpuniji. l

Zameniti igranje igrica koje dete doživljava kao užitak sa napornim treninzima je izvodljivo, ali teško održivo u dužem roku, pa je potrebno osmisliti neku drugu aktivnost, kao što je druženje sa prijateljima ili odlazak u zabavni park

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 69

ONKOLOGIJA Jasne smernice, kada je u pitanju fizička aktivnost, osoba kojima je dijagnostikovano maligno oboljenje, još uvek su nepoznate. Međutim preporuke Ministarstva zdravlja Amerike po pitanju fizičke aktivnosti osoba koje imaju neki zdravstveni problem pa tako i malignu bolest su, da treba biti fizički aktivan onoliko koliko zdravstveno stanje to dozvoljava. Takođe, treba izbegavati sedantarni način života. Ovo je eksplicitna preporuka, uz naznaku da je malo fizičke aktivnosti bolje nego ništa, a da je više bolje nego malo.

rogram vežbanja treba da bude individualan i da se zasniva na nivou fizičke forme pojedinca, kao i da se u obzir uzme odgovor organizma na primenjenu terapiju lečenja. Takođe, specijalisti koji rade sa obolelima od malignih tumora moraju da budu upoznati sa najčešćim tretmanima lečenja istih. Pored toga, moraju da budu svesni činjenice da se tretmani često menjaju i da su neophodna stalna prilagođavanja trenutnim sposobnostima pacijenta.

Preporuke za učešće u aktivnostima za razvoj kardiorespiratorne forme TIP AKTIVNOSTI – Vežbe koje angažuju velike mišićne grupe. Oboleli od karcinoma ili osobe koje su uspešno završile terapiju ne moraju da se ograničavaju samo na hodanje ili na vožnju stacioniranog bicikla. Međutim, postoje i situacije kada treba izbegavati određeni oblik fizičke aktivnosti. Tako npr., plivanje se ne preporučuje tokom perioda povećanog rizika od infekcija; visoko-intenzivne aktivnosti ili kontaktni sportovi se ne

Fizička aktivnost i maligne bolesti autor: MSc Dragoljub Veljović, stručni saradnik Saveza za rekreaciju i fitnes Vojvodine, Novi Sad, doktorand Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, UN Novi Sad preporučuju kod osoba sa karcinomom kostiju ili kod bolova u kostima; aktivnosti koje zahtevaju ravnotežu ili koordinaciju se ne preporučuju kod prisutnih vrtoglavica ili periferne senzorne neuropatije. UČESTALOST AKTIVNOSTI – Najmanje od 3 do 5 puta nedeljno, a kod osoba sa niskim

Rezultati dosadašnjih istraživanja ukazuju da je fizička aktivnost, kada je individualno dozirana, bezbedna i važna, kako tokom terapije tj. lečenja, tako i nakon nje, čak i kod onih koji se smatraju visokorizičnim, kao što su, na primer, osobe kojima je transplatovana koštana srž.

PharmaMedica ⁄ broj 69

nivoom funkcionalnih sposobnosti koje treniraju manjeg intenziteta i trajanja, preporučuje se svakodnevna fizička aktivnost. INTENZITET AKTIVNOSTI – Umeren, u zavisnosti od trenutnog nivoa fizičke forme pojedinca. Preporuka je da se isti kreće između 50 i 75% VO2max ili rezerve srčane frekvencije, tj. od 60 do 80% od maksimalne srčane frekvencije ili od 11 do 14 na Borgovoj skali subjektivne procene zamora (skala od 6 do 20). TRAJANJE AKTIVNOSTI – Od 20 do 30 minuta u kontinuitetu. Kod neutreniranih osoba preporučuje se nekoliko serija u trajanju od 3 do 5 minuta uz odmor između istih.

www.pharmamedica.rs

Program vežbanja mora da bude fleksibilan, naročito u periodu terapije, mora da se prilagođava promenama same terapije, kao i efektima koja ista ima na organizam pacijenta

Dodatne smernice u radu sa obolelima od karcinoma

U prošlosti, česta preporuka lekara bila je da osobe koje imaju neko maligno oboljenje izbegavaju intenzivnije oblike fizičke aktivnosti. Danas se zna da one u većini slučajeva, jedino kada trenutno stanje ili vrsta tumora to nedozvoljava, mogu bez ikakvih problema da učestvuju u aktivnostima srednjeg do Preporuke za učešće u aktivnostima visokog intenziteta. za razvoj mišićne forme Ipak, zbog mogućih zdravstvenih komplikaTIP AKTIVNOSTI – Vežbe snage treba cija tokom vežbanja, postoje i dodatne prepoda budu dinamičkog karaktera uz primeruke koje minimalizuju eventualne negativne nu koncentričnih i ekscentričnih mišićnih efekte fizičke aktivnosti, a neke od njih su: kontrakcija. Preporučuje se primena vežbi komunikacija sa onkologom koji leči pacijenkoje se sprovode sa sopstvenom težinom, na ta je neophodna, saradnja sa lekarom specijatrenažerima, sa slobodnim tegovima i elalistom koja omogućava da se sve eventualne stičnim trakama uz angažovanje velikih mi- kontraindikacije uzmu u obzir, dok upoznašićnih grupa. U toku perioda povećanog vanje sa programom vežbanja koji je propisan rizika od infekcija preporuka je da se izbega- od strane trenera, onkologu daje potpuniju vaju treninzi u fitnes centru. Ne preporučuje sliku o celokupnom tretmanu pacijenta. se rad bez prisustva trenera specijaliste, naProgram vežbanja mora da bude fleksibilan, ročito kod vežbi koje se rade sa slobodnim naročito u periodu terapije. Isti mora da se tegovima, pogotovo kada je prisutna vrtoprilagođava promenama same terapije, kao i glavica ili periferna senzorna neuropatija. efektima koja ista ima na organizam pacijenta. UČESTALOST AKTIVNOSTI – Od 1 do Psihosocijalne dobrobiti učešća u programu 3 treninga nedeljno, sa danima odmora izvežbanja ne smeju da budu zanemarene. Tremeđu istih. ner koji radi sa pacijentom mora da dizajnira INTENZITET AKTIVNOSTI – Od 50 do takav program vežbanja koji će ga zadovoljiti 80% od 1-RM, tj. da pojedinci urade između u potpunosti, fizički i emocionalno. 6 do 12 ponavljanja u svakoj seriji vežbe. Vođenje evidencije je od velike važnosti. Na TRAJANJE AKTIVNOSTI – Od 6 do 10 svakom treningu trener treba da beleži učinak vežbi, 1 do 4 serije za svaku mišićnu grupu. pacijenta, kao i odgovore na fizičku aktivnost. l

Danas se zna da osobe koje imaju neko maligno oboljenje, u većini slučajeva, jedino kada trenutno stanje ili vrsta tumora to ne dozvoljava, mogu bez ikakvih problema da učestvuju u aktivnostima srednjeg do visokog intenziteta

www.pharmamedica.rs

VEŽBANJE KAO TERAPIJA Broj novih slučajeva malignih tumora iz godine u godinu raste. Od toga nije izuzeta ni naša zemlja. Pored toga, sve je veći broj osoba koje su se oporavile nakon terapije. I jednim i drugima se preporučuje da održavaju ili unaprede nivo fizičke forme i da redovno učestvuju u nekom od oblika fizičke aktivnosti. Ukoliko ne mogu da zadovolje preporuke iznete u ovom tekstu, neophodno je da znaju da je malo fizičke aktivnosti bolje nego ništa, a da je više bolje nego malo, uz posebnu naznaku da sedentaran način života strogo izbegavaju. Zbog toga je učešće u programima vežbanja neizostavni deo sveukupnog procesa lečenja svakog pojedinca sa malignim tumorom, uz napomenu da se time unapređuju struktura i funkcija organizma. Osnovni cilj trebalo bi da bude poboljšanje kvaliteta života. Trenerima, koji rade sa ljudima koji su oboleli od karcinoma, se preporučuje da saznaju što više o specifičnostima samog tumora, tretmanu kome su njihovi klijenti podvrgnuti, a sve u cilju preciznije, efikasnije i bezbednije preskripcije programa vežbanja. Takođe, stalna komunikacija sa lekarima specijalistima im nesumnjivo može biti od velike pomoći u toku svakodnevnog rada sa klijentima. Trenutna situacija u svetu, a i kod nas, otvorila je brojne mogućnosti za rad visokospecijalizovanih trenera i možda će se neko ko bude čitao ovaj tekst odlučiti baš za ovaj poziv, za rad sa osobama koje su obolele od nekog oblika malignog tumora ili su ga pobedile.

PharmaMedica ⁄ broj 69

MAMIN KUTAK

Mala težina na rođenju veliki problemi sa zdravljem autor: Prof. dr Saša Živić, pedijatar endokrinolog, Klinika za dečije interne bolesti, Klinički centar Niš

Postoje bolesti za koje „nismo krivi“ jer su programirane jednim specifčnim obrascem intrauterinog i ranog neonatalnog odrastanja. Intrauterina malnutricija i mala težina ploda za gestacijsko doba, predstavljaju važan faktor rizika za nastanak brojnih hroničnih bolesti u dečijem i kasnijem životnom dobu

Srbiji se godišnje rodi oko 65.000 dece. Procenjuje se da je 10% beba rođeno malo za svoje gestaciono doba. To su deca čije su porođajna masa i/ili dužina više od dve standardne devijacije ispod proseka, odnosno koja su na rođenju lakša od 2.6 kg ili kraća od 46 cm. Deset posto ove dece ostaje niskog rasta zbog abnormalnosti u načinu sekrecije hormona rasta, a 90% dece koja nadoknade rast, u velikom je riziku za razvoj ozbiljnih metaboličkih poremećaja.

Danas postoji mnogo dokaza da bolesti i stanja koje predstavljaju pošast 21. veka, kada je u pitanju zdravlje, kao što su šećerna bolest, infarkt miokarda, šlog itd., nastaju u stvari još na rođenju, odnosno i pre rođenja. Povezanost porođajne mase i rizika od razvoja metaboličkih bolesti je odavno poznata. Dokazano je da intrauterina malnutricija menja organizam, tako što se hranjive materije selektivno šalju mozgu kao najvažnijem organu na račun ostalih organa i na taj način se trajno menja njihov fenotip. Ovo otkriće je dovelo do postavljanja hipoteze „štedljivog genotipa“ koju je još 1992. godine objasnio čuveni naučnik Barker:

NEOPHODNE SU PREVENTIVNE AKTIVNOSTI Potrebno je da društvo preduzme jednu sveobuhvatnu akciju kojom će se na vreme (u ranom dobu) identifikovati deca koja su u riziku, a to su deca koja su rođena mala za gestaciono doba, posebno ona koja su se nakon rođenja naglo ugojila i da nakon toga preduzmemo čitav niz aktivnosti koje imaju za cilj prevenciju bolesti.

10%

beba koje se rode u Srbiji godišnje su sitne za gestaciono doba

Intrauterina malnutricija menja naš organizam

PharmaMedica ⁄ broj 69

www.pharmamedica.rs

HIPOTEZA O „ŠTEDLJIVOM GENOTIPU“ I ODRI HEPBERN

slaba fetalna nutricija menja fetus u cilju preživljavanja tako što se nutrienti selektivno distribuiraju mozgu, po cenu „patnje“ organa kakvi su pankreas, jetra i muskulatura. Ova adaptacija ploda postaje štetna za njegovo ukupno zdravlje tokom života, posebno ako postnatalno (nakon rođenja) postoji obilje hrane i naglo dobijanje u masi.

Promene na bubrezima, srcu, reproduktivnim organima Ako se beba rodi sa malom porođajnom masom ili malom porođajnom dužinom ona se rodi i sa jako malim brojem nefrona, što može da rezultira i ranom hipertenzijom. Dokazano je da takva deca, već u 21. danu života imaju do 40% manje beta ćelija nego deca koja su se rodila sa normalnom porođajnom masom i dužinom. Njihovi kardiomiociti su malobrojni i velikih dimenzija. Fetalna anemija programira koronarno stablo tako da se začeci koronarne bolesti javljaju već u prvim danima života. Deca rođena mala za gestaciono doba mogu da imaju i čitav niz reproduktivnih problema, jer proizvode više androgenih hormona. Intrauterina retardacija rasta po pravilu nosi rizik za policistične jajnike, pa se značajan broj adolescentkinja sa sindromom policističnog ovarijuma, upravo regrutuje u grupi dece koja su se rodila mala za gestaciono doba.

Fetalna anemija programira koronarno stablo tako da se začeci koronarne bolesti javljaju već u prvim danima života Najzad, fetalna malnutricija se odražava i na centralni nervni sistem, tačnije na kognitivne funkcije, pa će ova deca u čak 49% slučajeva imati niži uspeh u školi ili koeficijent inteligencije od onih koji su rođeni sa adekvatnom porođajnom masom ili dužinom. Javljaju se i socijalna nekompetentnost ili problemi u ponašanju, a uključuju čak i simptome psihijatrijskih poremećaja u detinjstvu i ranom adultnom dobu, sve do suicida. Istraživanja koja su u Švedskoj sprovedena na 20.000 blizanačkih parova, pokazalo je da oni koji su rođeni sitniji imaju veći procenat psihijatrijskih poremećaja, šizofrenije, pa čak i samoubistva.

Epigenetska promena prenosi se na potomstvo Epigenetika podrazumeva da se ne menjaju naše DNK sekvence, tj. geni, nego se menja način ekspresije tih gena, ali se ta epi-

TAURIN BITAN U ISHRANI MAJKE Osnovni razlog zbog čega deca rođena male telesne težine imaju problem sa dijabetesom, hiperlipidemijom i drugim bolestima je mitohondrijalna disfunkcija svih ćelija, a glavni razlog za to je nedostatak taurina. Sve majke koje su u drugom stanju i kojima akušeri dijagnostikuju intrauterinu retardaciju u rastu, trebalo bi da piju taurin. Sva deca koja su se rodila mala za gestaciono doba moraju da doje i da u ishrani imaju omega 3 masne kiseline, zbog njihovog antiinflamatornog delovanja.

www.pharmamedica.rs

Hipotezu o „štedljivom genotipu“ postavio je i razvio Osmond Barker 1992. godine (koji je za to dobio Nobelovu nagradu) na modelu dobro poznate gladne zime u Holandiji 1944. i 1945. godine. U ratom okupiranoj Holandiji više od 4,5 miliiona ljudi je gladovalo, hranili su se lalama da bi preživeli. Pa ipak, više od 20 hiljada ljudi je umrlo u toku te zime. Pola veka kasnije, holandski epidemiolozi su otkrili da ljudi koji su preživeli tu „gladnu zimu“ su u srednjim godinama imali povišene nivoe triglicerida i holesterola, bili su gojazni i patili od dijabetesa i šizofrenije.

Takođe, otrkiveno je da je stopa smrtnosti onih koji su bili u materici za vreme gladi bila viša od onih rođenih pre ili nakon „gladne zime“. Čak 90% onih koji su preživeli, tokom života dobili su dijabetes tipa 2 i šlogove. Tako se razvila teorija da intrauterina malnutricija menja organizam na način da čuva mozak, na račun ostalih oragana. U uslovima slabe fetalne nutricije iz bilo kog razloga, sva se hrana selektivno distribuira ka mozgu, na račun patnje svih ostalih perifernih organa. I to je ono što nazivamo programiranje. Glumica Odri Hepbern je živela u Holandiji za vreme te gladne zime i umrla je 90. godina prošlog veka sa znacima metaboličkog sindroma. Zahvaljujući njoj su na Imperijal koledžu u Londonu, organizovana istraživanja, koja su pokazala da je taj period malnutricije ključno promenio njene gene i da je predisponirao za bolesti u odraslom dobu.

PharmaMedica ⁄ broj 69

genetska promena može preneti na potomstvo. To znači, da će se, na primer, hipertenzija, šećerna bolest, koronarna bolest, apopleksijanasleđivati. Ako pretpostavimo da će se u Srbiji u 21. veku roditi 100 000 beba sa malom porođajnom masom i/ili dužinom za gestaciono doba, to znači da ćemo imati 100 000 građana koji su u riziku za razvoj gore pomentih bolesti. Ali to nije sve, jer je tu još 100 000 njihovih potomaka koji su taj rizik nasledili. Takođe, treba imati u vidu i to da se kod sitne dece menja plasticitet mozga na način da se redukuju centri sitosti, a ostaju pošteđeni centri gladi, pa postaju „večito gladne osobe“, koje se vrlo lako ugoje i imaju čitav niz epigenetskih promena. Dakle, ako se vratimo na cifru od sto hiljada ljudi rođenih u 21. veku u Srbiji sa malom težinom odnosno dužinom za gestaciono doba i na oko sto hiljada njihovih potomaka koji potencijalno nose rizik da obole od istih bolesti kao i njihovi roditelji, onda postaje jasno da imamo jednu „tempiranu bombu“ građana koji će poumirati od različitih akutnih stanja, tipa infarkta ili moždanog udara,

DIJAGNOZA KOJU FOND NE PRIZNAJE Deset posto dece koje se rode sa kritičnom porođajnom masom i dužinom, ostaju niskog rasta. Deca rođena sa malom težinom za gestaciono doba je „dijagnoza“ koju naš fond ne priznaje. Ovoj deci treba da bude dostupan hormon rasta, jer on ne samo što ispravlja nizak rast već i brojne metaboličke i kardiovaskularne abnormalnosti koje ova deca imaju. Tako ćemo omogućiti prevenciju brojnih metaboličkih bolesti. Hipoteza „štedljivog genotipa“ dokazuje da slaba fetalna nutricija menja fetus u cilju preživljavanja a da neće biti svesni zbog čega. Adultna medicina je u principu „optužujuća medicina“. Ona računa da se bolesti javljaju kod ljudi koji su ili debeli ili se ne hrane dobro, piju ili puše, a ne računa na to da postoje bole-

sti za koje čovek „nije kriv“ jer su programirane jednim specifčnim obrascem intrauterinog i ranog neonatalnog odrastanja. I ne samo to što su te osobe u riziku za metaboličku bolest na način kako je opisano, nego ta deca posebno ona koja se naglo goje, imaju dodatnu poteškoću, ozbiljne epigenetske promene koje ostavljaju u nasleđe budućim generacijama. Zato moramo da popravimo kvalitet perinatalne zaštite da bismo kao nacija bili zdraviji i pametniji. l

Istraživanja koja su u Švedskoj sprovedena na 20.000 blizanačkih parova, pokazala su da oni koji su rođeni sitniji imaju veći procenat psihijatrijskih poremećaja, šizofrenije, pa čak i samoubistva.

PharmaMedica ⁄ broj 69

www.pharmamedica.rs

IZ UGLA PSIHOLOGA

KALIMERO SINDROM (sindrom „večite žrtve“) autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, psiholog Mense Crne Gore

Kalimero se razlikuje po izgledu (jedino pile crne boje) i zato što smatra da uvek „izvlači deblji kraj” jer je mali („Nepravda, pa to ti je”). Traži pažnju jer je nesiguran („ja sam mali, oni su sjajni i to nije fer”). Simpatični crtani Kalimero izaziva potrebu za zaštitom, dok u životu ljudi sa ovim sindromom izazivaju suprotna osećanja.

ko ne očekujete, ne možete se razočarati, mada je to često nerealno. Osećaj za pravdu je uglavnom subjektivno obojen. Ako dajete očekujete da se to kad-tad vrati. Nažalost, u životu nije uvek tako. Pre ili kasnije mnogi prolaze kroz Kalimero situaciju sa partner(k)om, porodicom, prijateljima, u školi, na fakultetu ili poslu. Primera je mnogo: kada mislite da mama i tata više vole vašeg brata ili sestru nego vas; kad u školi ili na fakultetu lošije prođete od drugih iako ste više učili; neko sa lošijim prosekom i znanjem dobije bolji posao od vas zbog nepotizma; kolega dobije unapređenje koje ste vi zaslužili jer duže radite i predani ste poslu; dajete se prijateljima a kada je vama teško mnogi nisu tu; u ljubavi se dajete maksimalno, svaki put verujete da je to ono pravo, a život vas demantuje; izlazite stalno i ništa se ne dešava a mnogi izađu jednom i život im se promeni iz korena na bolje; iako ste bili uvek sjajni u školi, a pravedni u životu neki drugi ljudi su bolje prošli i sl. Iz iskustva se selektivno uzima u obzir samo ono što potvrđuje doživljaj večite žrtve, a zasniva na poređenju.

Koreni sindroma Kalimero sindrom počinje u detinjstvu, kad dete opaža da nema

ista prava i položaj kao i odrasli. Sindrom je češći u porodicama gde se favorizuje jedno dete, mada je važniji subjektivni doživljaj. Kad postoji borba braće i sestara za naklonost roditelja, emocionalna

ucena, promenljiv kriterijum nagrada i kazni, česta fizička kažnjavanja i psihološko zlostavljanje, dete usvaja model bespomoćnosti što ruši samopouzdanje. Očekivanje negativnog postaje deo

Kalimero sindrom počinje u detinjstvu, kad dete opaža da nema ista prava i položaj kao i odrasli. Sindrom je češći u porodicama gde se favorizuje jedno dete, mada je važniji subjektivni doživljaj.

PharmaMedica ⁄ broj 69



karaktera. Svojim stavom dodatno nerviraju okolinu, što produbljuje jaz.

Pesimista ili realista? Kalimero je večita žrtva. To što želi i što mu je potrebno se razlikuje. Sebe ne vidi kao pesimistu, već realistu, kao nekog ko nema sreće. Opsesivno se žali. Ko ga ne podržava kao da je protiv njega. Nikada nije kriv, ne preuzima odgovornost, nije samokritičan, ne anali-

www.pharmamedica.rs

KAKO POMOĆI KALIMERU?

Tako što ćete ga razumeti, aktivno slušati, a ne nuditi rešenje. Postavljajte sugestivna pitanja, npr. „Zamisli da je tvoj problem rešen, kako se osećaš?” Važno je da čuje sebe kako izgovara nešto pozitivno. Ili npr. „Na skali od 1-10, koliko si motivisan da to postigneš?” Ako kaže 10, sjajno, vidite šta mu je potrebno od vas da tako i bude. Ako kaže manji broj prokomentarišite „Zanimljivo. Zašto nisi rekao manji broj?” Tako će navesti razloge za preuzimanje odgovornosti za problem. (Npr.ako ga pitate „Na skali od 1-10, koliko si motivisan da spremiš svoju sobu”, on odgovori 4, vi ga pitate zašto nije rekao manji broj, on odgovara: “zato što mi je dosadilo da gazim preko igračaka noću”. To je tzv. paradoksalna intervencija).

Ne pričajte uopšteno, već put do rešenja podelite u korake. Ako vas poklapa pričom, udaljite se, ali dok vi pričate, a ne on, da ne izazovete ljutnju.

3 4

Ne ubeđujte ga da stvari nisu tako loše. To doživljava lično, kao napad. Ne traži savet ili rešenje, već razumevanje i emocionalnu validaciju. Ako ruminira (stalno priča isto), neka zapiše glavni problem na papir i šta ga još muči kad nije to, tako će se odlepiti od prvobitnog problema.

zira niti uči iz iskustva. Kritikuje druge da bi izbegao da bude meta, da mu drugi ne vide mane. Pokušava da kontroliše putem emotivne ucene. Smatra da je žrtva nepravde ali je inertan, čak i kad mu drugi nude rešenje. Nema samopouzdanje, ne veruje nikome, preoprezan. Ima sniženu frustracionu toleranciju, spoljašnji lokus kontrole i projekciju kao glavni mehanizam odbrane. Misli da je drugima život majka, a njemu maćeha.

Kalimero je večita žrtva. To što želi i što mu je potrebno se razlikuje. Sebe ne vidi kao pesimistu, već realistu, kao nekog ko nema sreće

Večita žrtva Postoje tri vrste večite žrtve. Prvi su hronični, nikad zadovoljni, žale se bez stvarne želje da reše problem, ruminiraju, fokusiraju na nebitno. To im prelazi u naviku i utiče na okruženje. Drugi se ventiliraju, lako izražavaju svoje negativne emocije, skreću pažnju jer su fokusirani na sebe, očekuju uvek negativno. Ne tragaju za rešenjem problema već žele potvrdu od drugih.

Treći su instrumentalni, praktični, usmereni na rešavanje problema. Na primer, ako neko skreće pažnju partneru da preterano troši na nevažne stvari svaki put kada se oseća tužno ili ljuto, to je instrumentalna žalba. Jedina korisna stvar kod kukanja je ako navede

www.pharmamedica.rs

na aktivnost, kada osobi dosadi da igra ulogu žrtve.

Prihvatanje neuspeha Uverenje da se svaki trud isplati, da svi zaslužuje sreću i osećaj za pravdu duboko su kulturološki ukorenjeni od detinjstva. Na tom principu se zasnivaju i bajke i poruke koje šalju roditelji (npr. „samo uči i sve će biti u redu“). Međutim, tako nije uvek u životu. Kad trud nije nagrađen mislimo da je nepravda i osećamo se bespomoćno. Suština je u prihvatanju neuspeha i istovremenoj borbi i kad ne ide po planu. Osećaj nepravde koči sposobnost da učimo iz iskustva i nesvesno potkrepljuje pasivnost. Bolje je usmeriti se na uzrok i napraviti plan promene. Treba razviti sposobnost da brinemo o sebi, ne čekati da se desi čudo, osloboditi se Kalimerove ljuske koja zamagljuje vid. Samo radom na sebi učimo da savlađujemo prepreke, prevazilazimo strah i tako nadmašimo sebe. l

PharmaMedica ⁄ broj 69

Da li ste znali ...da buka kojoj smo svakodnevno izloženi može da izazove infarkt? Izlaganje buci u životnoj sredini značajno povećava rizik od srčanog i moždanog udara, negativnim uticajem na deo mozga koji reaguje na stres. Ova reakcija takođe može dovesti do zapaljenja krvnih sudova, kako ukazuju preliminarna istraživanja, koja su predstavljena u Čikagu na naučnim sastancima Američkog udruženja bolesti srca (AHA) 2018. godine. Nalazi otkrivaju da ljudi sa najvišim nivoom hronične izloženosti šumu, kao što su zvuk magistrale, autoputa ili buke sa aerodroma, imaju povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, srčanog ili moždanog udara. Rezultati studije nude uvid u slabo razumljive interakcije između kardiovaskularnih bolesti i hronične izloženosti buci, rekli su istraživači.

NOVO

Intolerancija na histamin dijetetskog suplementa bez kontraindikacija. Ukoliko je histaminska intolerancija uzrokovana terapijom određenim lekovima, neophodno je terapiju preispitati i potražiti druge terapijske opcije. Histaminska intolerancija može postojati i u sklopu nekih bolesti pa lečenjem osnovne bolesti i problem intolerancije se rešava.

Hrana koju treba izbegavati

istamin je biogeni amin koji je odgovoran za pokretanje akutnih alergijskih reakcija u organizmu. U organizmu se nalazi u mastocitima i bazofilima i iz ovih ćelija se oslobađa kao rezultat pokrenutog odgovora na prepoznato strano telo odnosno alergen. Oslobođeni histamin delujući preko svojih receptora koji se nalaze na skoro svim organima i tkivima izaziva brojne reakcije koje mi prepoznajemo kao znake i simptome alergije: dovodi do kontrakcije glatkih mišića, povećava se propustljivost krvnih sudova, pojačava se sekrecija sluzi, ubrzava srčani rad, menja krvni pritisak i stimuliše lučenje želudačne kiseline. Histamin se razlaže pod uticajem dva enzima diamino oksidaze - DAO ili histamin-N-metiltransferaze. Pored endogenog, histamin se u organizam može uneti konzumiranjem hrane koja je bogata histaminom pri čemu se nivo ove supstance u organizmu znatno povećava. Organizam se od preterane količine histamina brani enzimima diamino oksidazom i histamin N–metiltransferazom koji učestvuju u metabolizmu tj. razgradnji i endogenog histamina. Međutim, postoje ljudi koji imaju nedostatak ovih enzima ili njihovu smanjenu aktivnost pa nakon konzumiranja hrane koja je bogata histaminom, nivo u organizmu raste što se manifestuje pojavom niza neprijatnih znakova i simptoma koji su slični onima kod klasične aler-

Hrana bogata histaminom obuhvata fermentisanu hranu (kiseli kupus, zreli sirevi, kefir), belance jajeta, paradajz i prehrambene proizvode od paradajza, spanać, plavi paradajz, crveni pasulj, soju, masline, prerađevine od mesa, konzervisanu i sušenu ribu, kvasac, kakao, čokoladu, citruse, jezgrasto voće, različie začine, ostatke hrane koji su mikrobiološki kontaminirani, određene aditive (tartrazin, benzoati, sulfiti). Hrana koja stimuliše oslobađanje histamina: jagode, avokado, citrusno voće, ananas, morski gije iako su obično blaži i kraće traju. Kod ovih plodovi, belance jajeta, alkohol. Ove namirnice ljudi kaže se da postoji intolerancija na histamin. imaju sposobnost da oslobađaju histamin diSimptomi se mogu manifestovati na brojnim or- rektno iz mastocita i da budu uzrok intoleranganima kao što su organi za varenje (proliv, zacije na histamin. tvor, mučnina, nadutost i bol u stomaku…), Alkohol, naročito crveno vino, je bogat histarespiratorni organi (curenje nosa, kašalj, otežaminom, a prvi metabolit alkohola acet-aldeno disanje), koža (crvenilo i urtikarija), kardihid ima sposobnost da promoviše oslobađanje ovaskularni sistem i mozak (lupanje srca, pad histamina. Prisustvo drugih biogenih amina u krvnog pritiska, nesvestica, glavobolja…), u zavi- hrani (tiramin, feniletilamin, putrescin) doprisnosti od ekspresije histaminskih receptora. nosi intolernaciji na histamin.

Kako pomoći? Osobe koje imaju intoleranciju na histamin neophodno je da izbegavaju hranu sa visokim sadržajem ove supstance kao i one namirnice koje stimulišu oslobađanje histamina. Od pomoći su i dijetetski suplementi koji sadrže diamino oksidazu kako bi se sprečili znaci i simptomi histaminske intolerancije i omogućila raznovrsna ishrana čime se kvalitet života ovih osoba poboljšava. Enzim diamino-oksidaza je protein koji deluje samo u digestivnom traktu jer proteini ne mogu ući u sistemsku cirkulaciju te je primena ovog enzima u obliku

Alkohol, naročito crveno vino, je bogat histaminom, a prvi metabolit alkohola acet-aldehid ima sposobnost da promoviše oslobađanje histamina

PharmaMedica ⁄ broj 69

Histaminska intolerancija kao posledica drugih bolesti Patološka stanja u kojima je utvrđena oštećena/smanjena aktivnost enzima DAO odnosno intolerancija na histamin su: gastritis, iritabilini kolon, hronične zapljenske bolesti creva (Chron-ova bolest, ulcerozni kolitis), disbioza, parazitarne bolesti creva, maligne bolesti digestivnog trakta, bubrežna insuficijencija i ciroza jetre. Bolesti koje su praćene visokom količinom histamina u krvi su: ,,mast cells activation syndrome’’, atopični dermatitis i hronična urtikarija i praćene su kliničkim manifestacijama histaminske intolerancije. Reproduktivni sistem. Žene sa intolerancijom na histamin učestalo pate od dismenoreje i glavobolja koje su vezane za početak menstruacije (histamin promoviše oslobađanje estradiola). l

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica â &#x201E; broj 69