PharmaMedica br 70

PharmaMedica O

Z D R A V L J U

N A

R A Z U M L J I V

N A Č I N

www.pharmamedica.rs

BROJ 70

GODINA X

intervju-Aka­de­mik pro­fe­sor dr Ne­boj­ša M. La­lić

Veliki napredak insulinske terapije

PharmaMedica

CRP, dijagnostički marker zapaljenja

AKTUELNO

Prolećni UMOR

Toksične VEZE

Zapaljenje SINUSA

HRONIČNA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA P O T R A Ž I T E

S L E D E Ć I

B R O J

Psihosocijalni ASPEKTI STERILITETA

S R E D I N O M

M A J A

2 0 1 9 .

sadr žaj 4.

BROJ 70

42

V esti Na đonovima cipela nalazi se više C. difficile, nego u prosečnom toaletu

6.

Intervju meseca Aka­de­mik pro­fe­sor dr Ne­boj­ša M. La­lić: Veliki napredak insulinske terapije

Setva i žetva Ono što sejemo, to i žanjemo. Zakon uzroka i posledica je nepogrešiv zakon prirode i funkcioniše na svim životnim poljima. Jedemo na brzinu hranu lošeg kvaliteta, ne krećemo se, izloženi smo stresu, često smo usamljeni bez prija­ telja... Svesni da problem postoji, pri­ begavamo instant rešenjima. Minerali, vitamini, brze dijete, fitnes programi na­ pravljeni tako da se istinski ne pomučite i za ljude koji „nemaju“ vremena.

Ova iluzija da nešto ipak radimo za se­ be, funkcioniše na kratke staze ali, ipak je samo iluzija. Dalekosežno, sve je veći broj ljudi koji boluje od bolesti za koje je glavni krivac životni stil.

U histeriji borbe za preživljavanjem, ne­ mamo vremena za decu. U svakodnev­ noj komunikaciji koristimo prečice: veći sam, pametniji, imam autoritet, kako bi nametnuli svoju volju. Ove prečice funkcionišu dok je dete malo, ali kakve to osobe stvaramo?

Na kratke staze, možemo posegnuti za brzim popravkama i instant rešenjima sa očiglednim uspehom. Možemo igrati na kartu šarma ili ostavljanja utisaka. Možemo naučiti koju polugu treba da povučemo ili koje dugme da pritisnemo da bi dobili željenu reakciju.

Međutim dugoročno, prirodni zakon setve i žetve upravlja svim aspektima života pa i zdravljem. I, nema šanse da se žetva lažira.

Urednik,

10.

Prolećni umor 14.

18.

20.

M entalno zdravlje Samopovređivanje

21.

S ve što treba da znate Zapaljenje sinusa

26.

P ulmologija Hronična opstruktivna bolest pluća

30.

G inekologija

25 30

10

Psihosocijalni aspekti steriliteta

34.

I z ugla psihologa Toksične veze

38.

Dobre vesti Crevna mikroflora

40.

Laboratorija CRP, dijagnostički marker zapaljenja

42.

Dizajn i prelom: Pharma Medica Design Studio

web: www.pharmamedica.rs

Gastroenterologija Napad slepog creva

Glavni i odgovorni urednik: mr ph. spec.

Jasmina Jović Novaković

www.pharmamedica.rs

E kologija ishrane Koliko je opasna plastična ambalaža

mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković

Marketing: Pharma Medica, agencija za marketing

18

Aktuelno

Da li ste znali

Šta znače različite boje modrice? e-mail: office@pharmamedica.rs Štampa: Cicero, Beograd Fotografije: Shutterstock Izdaje: PharmaMedica, agencija za marketing, 11000 Beograd, Arh.Gerasima Zelića 6/17 tel: +381 65 231. 80. 36

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 613/614

Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora.

Pharma Medica : o zdravlju na razumljiv način/ glavni i odgovorni urednik Jasmina Jović Novaković.- God.1 br. 1 (oktobar 2009), - Beograd (Arh. Gerasima Zelića 6/17) : Pharma Medica, 2009- (Beograd : Cicero).-27 cm.

Časopis je besplatan

PharmaMedica ⁄ broj 70 ISSN 1821-2786 COBISS. SR-ID 170077196

3

ON-LINE IZDANJE NA www.pharmamedica.rs

VESTI

Na đonovima cipela nalazi se više C. difficile, nego u prosečnom toaletu

1

Prosečna cipela sadrži „stotine hiljada bakterija po kvadratnom centimetru”. Ali, da li to znači da svakom gostu koji nam uđe u kuću treba tražiti da se izuje? Neke studije su pokazale da gotovo svaka analizirana cipela sadrži na svom đonu fekalne bakterije, uključujući i E. coli, čiji pojedini sojevi mogu da izazovu ozbiljnu dijareju, urinarne infekcije, pa čak i meningitis. Druge su dokazale prisustvo S. aureus, bakterije koja izaziva kožne infekcije, ali i mnogo opasnije infekcije krvi i srca. Studija sprovedena u Teksasu 2014. godine je pokazala da cipele sadrže veću količinu C. difficile, nego prosečan toalet! Autor ove studije, Kevin Garel sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Hjustonu međutim naglašava da za zdravu osobu, bakterije na cipelama ne predstavljaju nikakav ili minimalan rizik. Zdrava osoba treba da dođe u kontakt sa hiljadama mikroba iz jednog štetnog bakterijskog soja da bi se stvarno zarazila. Oprez je potreban kod osoba sa oslabljenim imunitetom, kao i kod male dece, koja dosta vremena provode puzeći po podu. Zaključak bi mogao biti: ako vam je zdravlje u opasnosti, imate malo dete ili vam jednostavno ne prija pomisao na ulazak „nepozvanih nevidljivih gostiju“ u vaš dom - izuvajte se, čistite obuću s vremena na vreme i brišite prašinu, jer je prašina omiljena hrana za bakterije.

ŠTA SVE NEKOME NEĆE PASTI NA PAMET...

2

Kašičica šećera može pomoći da se lek lakše proguta, ali ništa ne pomaže da se kašičica spusti. Jedan muškarac u Kini je to otkrio na teži način kada je za opkladu progutao kašiku. Kašika se zaglavila u jednjaku, ali na veliko iznenađenje, to mu nije pravilo nikakve probleme. Sve do otprilike godinu dana kasnije, kada je primio udarac u grudi i počeo da oseća bolove u grudima i teško disanje, što ga je navelo da zatraži lekarsku pomoć.

Lekarima je bilo potrebno dva sata da uklone kašiku, a pacijent se relativno brzo oporavio.

4

3

ZAŠTO BEBE I DECA PLAČU U AVIONU

Mnogo je mogućih razloga zašto bebe i mala deca plaču u avionu, međutim generalni zaključak je da pritisak koji se javlja usled letenja na velikim visinama bebe i deca posebno teško podnose. Razlog je razlika u anatomiji uha beba i odraslih osoba. Eustahijeva tuba kod dece ne funkcioniše kao kod odraslih, zbog čega je izjednačavanje pritiska u srednjem uhu teže. Tuba kontroliše pritisak unutar srednjeg uha i izjednačava ga sa vazdušnim pritiskom uzvan tela. Većinu vremena je zatvorena, a otvara se kada zevamo, gutamo ili zvaćemo.

Kada se atmosferski pritisak brzo menja, izazivajući iznenadni osećaj blokade u uhu većina odraslih zeva ili zvaće, kako bi se tuba otvorila i izjednačio pritisak. Izjednačavanje je teže kada se ide od nižeg atmosferskog pritiska ka višem, što se dešava prilikom sletanja. Kako bi bebe bolje podnele let avionom, preporučuje se da budu budne tokom poletanja i sletanja, da im se u tom periodu da da sisaju iz flašice, a takođe se savetuje odlaganje putovanja avionom ukoliko beba ima infekciju gornjeg respiratornog trakta.

PharmaMedica ⁄ broj 70

www.pharmamedica.rs

5

4

KLIMATSKE PROMENE DOPRINOSE LOŠIJEM ZDRAVLJU

DA LI SU NAŠE MAME BILE U PRAVU

„Ne izlazi napolje sa mokrom kosom, prehladićeš se,“ „Uzimaj vitamin C da ne dobiješ kijavicu,“ „Ostani u kući, hladno je i vlada grip,“ samo su neki od saveta koji smo svi čuli od svojih roditelja tokom odrastanja.

Međutim, prema istraživačima sa Univerziteta Mičigen ove preporuke nemaju mnogo veze sa dobijanjem gripa ili prehlade.

U oktobru 2018. godine oni su anketirali preko 1.100 roditelja dece uzrasta 5-12 godina i otkrili da je 70% roditelja pokušalo da primeni neku od ovih strategija kako bi osiguralo da se dete ne prehladi, a 51% je davalo deci suplemente na bazi vitamina C ili cinka, za koje još uvek ne postoje definitivni dokazi da sprečavaju prehladu.

Ono što je mnogo važnije je da je čak 99% roditelja insistiralo na čestom pranju ruku, 94% je reklo deci da ne stavljaju ruke u usta i nos, dok je 94% savetovalo decu da ne dele hranu i piće sa drugima. I ovo je upravo strategija koja ima uporište u nauci. Najbolji način da se spreči širenje virusa je dobra higijena, pre svega redovno i pravilno pranje ruku i izbegavanje direktnog kontakta sa bolesnim osobama.

www.pharmamedica.rs

2014. godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je procenila da će u periodu 2030-2050. klimatske promene dovesti do 250.000 novih smrtnih slučajeva svake godine, a usled malnutricije, visokih temperatura i malarije. Međutim, novi izveštaj objavljen početkom ove godine kaže da je taj broj znatno veći i da u proceni incidence smrtnosti treba uzeti u obzir i faktore kao što su: raseljavanje, smanjenje produktivnosti zbog visokih temperatura, bolesti i smrtni ishodi nastali usled poremećaja u pružanju zdravstvenih usluga. Smatra se da će se samo zbog smanjene produkcije hrane do 2050. godine broj stanovnika na planeti smanjiti za pola miliona. Sve ovo naglašava potrebu za stalnim investicijama u oblasti smanjenja emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i promovisanja načina za ublažavanje uticaja klimatskih promena na zdravlje.

8

6

KOLIKO SU ZAISTA EFIKASNI I BEZBEDNI PROIZVODI ZA ZAŠTITU OD SUNCA

21. februara Američka agencija za hranu i lekove (FDA) je dala svoj predlog nove regulative u oblasti proizvoda za zaštitu od sunca, sa ciljem da se poveća sigurnost i efikasnost ove bitne grupe proizvoda. Predložene izmene se odnose na: aktivne sastojke koji se smatraju bezbednim za upotrebu u ovoj vrsti proizvoda, na preciziranje koji proizvodi se mogu deklarisati kao „proizvodi širokog spektra zaštite“, na to koliko može biti visok zaštitni faktor (SPF) i koje informacije moraju da se nađu na deklaraciji proizvoda. Od 16 trenutno aktuelnih aktivnih sastojaka prema novom predlogu samo dva, cink oksid i titanijum dioksid se mogu smatrati „generalno bezbednim i efikasnim“ (GRASE klasifikacija). Za 12 sastojaka još uvek nema dovoljno podataka da bi se moglo utvrditi da li su GRASE ili ne, dok dva, PABA i trolamin salicilat, po novom predlogu nisu bezbedni i efikasni. Predlog nove regulative predviđa i da svi proizvodi sa SPF 15 i više moraju da obezbede širok spektar zaštite, tj. da štite i od UVA i od UVB zraka. Predloženo je i da se maksimalna vrednost SPF na deklaraciji ograniči na „SPF 60+“, jer nema dovoljno dokaza da vrednosti SPF preko 60 obezbeđuju dodatnu zaštitu koja bi značajnije uticala na zdravlje korisnika.

PharmaMedica ⁄ broj 70

5

INTERVJU MESECA

AKA­DE­MIK PRO­FE­SOR DR NE­BOJ­ŠA M. LA­LIĆ, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, de­kan Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta Univerziteta u Be­o­gra­du i pred­sed­nik Re­pu­blič­ke struč­ne ko­mi­si­je za di­ja­ be­tes

Veliki napredak insulinske terapije Koncept savremenog lečenja dijabetesa je usmeren ka prevenciji komplikacija i zasniva se na individualnom pristupu svakom pacijentu, njegovim navikama i uslovima u kojima živi.

Insulinska pumpa je najsavremeniji metod terapije i uspešno se primenjuje i kod nas

S

udeći prema najnovijim podacima Međunarodne dijabetes federacije, svaka jedanaesta osoba na planeti ima dijagnostikovan dijabetes. To znači da čak 415 miliona ljudi boluje od dijabetesa. Iako tri četvrtine osoba sa šećernom bolesti živi u siromašnijim delovima sveta, očekuje se porast broja obolelih. Procenjuje se da će do 2040. godine tu hroničnu bolest imati oko 642 miliona ljudi.

Prema podacima Instituta za javno zdrav­ lje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u na­ šoj zemlji je približno 470.000 odraslih osoba sa registrovanom šećernom bolešću, a goto­

6

vo polovinu obolelih čini radno aktivno sta­ novništvo. Tome treba dodati cifru od oko 240.000 osoba koje nemaju postavljenu dija­ gnozu dijabetesa i ne leče se, jer zbog blagih simptoma koji se pripisuju dijabetesu tipa 2,

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u našoj zemlji je približno 470.000 osoba sa šećernom bolešću, a gotovo polovinu obolelih čini radno aktivno stanovništvo

PharmaMedica ⁄ broj 70

najčešćem tipu šećerne bolesti, ova bolest može godinama da ostane neopažena.

Izostanak simptoma ili njihov vrlo blag ka­ rakter doprinosi da ljudi nisu svesni svoje bolesti a kada nastupe zdravstveni problemi, gotovo trećina pacijenata već ima jednu ili više kasnih komplikacija. Tako dolazimo do zabrinjavajućeg podatka da je dijabetes u Sr­ biji peti vodeći uzrok smrti i da od ove bole­ sti godišnje umre oko 3000 ljudi.

Individualni pristup pacijentu Koncept savremenog lečenja dijabetesa usmeren je ka prevenciji komplikacija i

www.pharmamedica.rs

ČETIRI STUBA BERLINSKE DEKLARACIJE U decembru 2016. godine usvojena je Berlinska deklaracija koja afirmiše ranu intervenciju u pristupu problemima dijabetesa. U Berlinskoj deklaraciji se utvrđuju četiri stuba uspešne borbe sa dijabetesom:  a dekvatna i sveobuhvatna prevencija  rana detekcija bolesti u spostavljanje rane uspešne kontrole bolesti  r ani i pravovremeni pristup najefikasnijoj terapiji prema individualnim potrebama obolelih zasnovan je na individualnom pristupu sva­ kom pacijentu, njegovim navikama i uslovi­ ma u kojima živi, ističe u intervju za časopis PharmaMedica, akademik prof. dr Nebojša M. Lalić sa Klinike za endokrinologiju, dija­ betes i bolesti metabolizma KC Srbije, dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beo­ gradu i pred­sed­nik Re­pu­blič­ke struč­ne ko­ mi­si­je za di­ja­be­tes.

- Koncept savremenog lečenja dijabetesa je zasnovan na sagledavanju stanja bolesti, in­ dividualnih stavova, navika i uslova u kojima pacijent živi. Zato za svakog pacijenta odre­ đujemo individualne ciljne vrednosti glike­ mije pre i posle obroka i nivoa glikoziliranog hemoglobina, analizira se i prati tromesečna kontrola glikemije i sve to kako bi se „skroji­ la“ terapija po meri pacijenta.

U terapiji dijabetesa 2 sada su dostupni leko­ vi nove generacije koji deluju potpuno no­ vim mehanizmima. Oni pojačavaju efekat hormona iz creva i utiču na normalizaciju glikemije. Takođe, postoje lekovi koji inhi­ biraju razgradnju inkretina čime se posti­ že sličan efekat, takođe dostupni su i lekovi koji povećavaju eliminaciju glukoze preko bubrega čime se utiče na normalizaciju gli­ kemije. Možemo reći da su u našoj zemlji registrovane sve savremene terapijske proce­ dure koje su zastupljene u kliničkoj praksi i u drugim razvijenim zemljama sa dijabetološ­ kom zaštitom - objašnjava akademik Lalić, ali istovremeno skreće pažnju da pitanje fi­ nansiranje dostupnosti tih lekova nije u pot­ punosti rešeno.

- Trenutno se puno radi na tome jer je po­ slednjih godina došlo do prave eksplozije no­

www.pharmamedica.rs

vih lekova i ja očekujem da će se u nekom doglednom periodu i to na pozitivan na­ čin rešiti, pogotovo što za to postoji dobra vo­ lja. Inače, takva je generalna situacija danas u medicini, ne samo sa dijabetesom - dodaje naš sagovornik.

Insulinske pumpe kao najsavremenija terapija Insulinska terapija je poslednjih godina tako­ đe zabeležila veliki napredak. Primenjuje se kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1, ali i kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2. Usavršena je i primena insulinskih pumpi sa senzori­ ma za očitavanje glikemije koje programira­ no daju insulin.

- Mi smo jedan od najvećih centara kod nas, a i u regionu po pitanju insulinskih pumpi.

To je jedna od najsavremenijih terapija koja se primenjuje najčešće kod pacijenata sa di­ jabetesom tipa 1. Radi se o terapiji koja je vrlo skupa i zato se selektivno određuje, ali do sada je fond imao razumevanja i kod nas se broj pumpi svake godine povećava za ne­ kih 100 do 200, što je značajno bolji rezultat nego u zemljama okruženja - kaže naš vodeći stručnjak u oblasti lečenja šećerne bolesti.

Insulinska pumpa je kompjuterski programi­ ran uređaj koji isporučuje insulin preko in­ fuzionog seta, tanke plastične cevi ili kanile, u preciznim količinama i u tačno određenim vremenskim intervalima. Priključuje se po­ moću jedne igle pa se tako u svakom trenut­ ku može isključiti.

- Insulinska pumpa može, s jedne strane, da obezbedi najbolji mogući nivo šećera u krvi, ali sa druge strane zahteva da se ispoštuju ja­

Insulinska pumpa je kompjuterski programiran uređaj koji isporučuje insulin preko infuzionog seta, tanke plastične cevi ili kanile, u preciznim količinama i u tačno određenim vremenskim intervalima.

Insulinska pumpa može, s jedne strane, da obezbedi najbolji mogući nivo šećera u krvi, ali sa druge strane zahteva da se ispoštuju jasna pravila, rekao bih stroga pravila načina života i ishrane.

PharmaMedica ⁄ broj 70

7

sna pravila, rekao bih stroga pravila načina života i ishrane. To nije ni malo jednostav­ na terapija. Naši pacijenti prolaze obuku, po­ nekad taj prvi razgovor sa njima izgleda kao da ih odgovaramo, ali mi samo pokušava­ mo da im predočimo šta je sve potrebno da se učini da bi primena te pumpe bila bez­ bedna. Ali, obično su pacijenti vrlo motivisa­ ni i kada prođu obuku za primenu insulinske pumpe to ide bez većih problema - objašnja­ va prof. dr Lalić.

Insulinska pumpa je manja od mobilnog te­ lefona i stavlja se za pojas ili u džep. Infuzioni set se postavlja na kožu stomaka ili gluteu­ sa, na nadlakticu ili butinu. Mesto aplikacije se menja na svaka tri do četiri dana. Insulin

se prima preko infuzionog seta. Da bi tera­ pija dijabetesa bila uspešna pored adekvatne farmakoterapije odnosno terapije lekovima neophodana je i promena životnog stila pr­ venstveno ishrane i povećanje fizičke aktiv­ nosti. Ukoliko se pravilno koristi insulinska pumpa ne remeti obavljanje svakodnevnih aktivnosti..

- Poslednjih nekoliko godina puno je novih lekova koji su postali dostupni i uz njihovu pomoć ostvaren je znatan napredak u terapi­ ji ove bolesti. Ali uz primenu adekvatne tera­ pije, neophodna je i promena načina života.

Samo tako, udruženo, možemo uspešno le­ čiti dijabetes - zaključuje akademik prof. dr Nebojša M. Lalić. l

KAKO RADE INSULINSKE PUMPE? Pumpa je osmišljena tako da automatski ubrizgava insulin u tkivo u toku 24 časa prema jedinstvenim programima za određenog dijabetičara.

Programiranje pumpe prema potrebama organizma se vrši u specijalizovanim ustanovama.

Mala količina insulina (0.1 – 2.0 i.j.) se ubrizgava kontinualno i naziva se „bazalna doza“. Ova doza održava šećer u željenom nivou između obroka i tokom noći.

Pre uzimanja obroka korisnik će isprogramirati pumpu da ubrizga dodatnu dozu insulina tzv. „bolusnu dozu“, potrebnu za taj obrok.

Da bi se odredila potrebna doza koja će „pokriti“ obrok, moraju se poznavati „šećerne jedinice“ i količine ugljenih hidrata namirnica koje će se konzumirati.

Insulinska pumpa nije automatska, kako se misli, odnosno ne ubrizgava sama potrebnu količinu insulina u smislu „imitiranja“ pravog pankreasa. Korisnik i dalje, u skladu sa instrukcijama lekara, visine glikemije i vrste namirnica u obrocima, mora sam da određuje doze.

PREVENCIJA SMANJUJE RIZIK OD DOBIJANJA ŠEĆERNE BOLESTI Akademik prof. dr Nebojša M. Lalić ističe važnost prevencije i redovnog skrininga, jer je prema njegovim rečima, prevencijom moguće je smanjiti rizik od dobijanja šećerne bolesti za čak 58%. Poslednjih deset godina pojavile su se nove dijagnostičke procedure koje omogućavaju lakše otkrivanje i lečenje dijabetesa, a treba imati u vidu i to da je ulaganje u prevenciju 10 puta manje nego ulaganje u lečenje komplikacija dijabetesa.

8

- Povišen šećer u krvi izaziva mnogobrojne ozbiljne zdravstvene komplikacije kao što su: srčana slabost, gubitak vida, poremećaj bubrežne funkcije, pa čak i gubitak ekstremiteta. Zbog toga šećernu bolest moramo tražiti i ispitivati već kod pojave prvih simptoma kao što su pojačana žeđ, učestalo mokrenje, osećaj slabosti, malaksalost sa gubitkom u težini - ističe akademik Lalić.

PharmaMedica ⁄ broj 70

www.pharmamedica.rs

AKTUELNO

Prolećni umor autor: mr ph.spec. Jasmina Jović Novaković

Prolećni umor ja za neke ljude realna smetnja i prepoznat je kao medicinski entitet ali, zbog neodređenosti simptoma ne može se klasifikovati ni kao bolest ni kao poremećaj.

P

rolećni umor je najčešća vrsta umora na koji se lju­ di žale i od kog pati skoro svaka druga osoba. Iako za neke ljude predstavlja realnu smetnju i prepoznat je kao medicinski enti­ tet, zbog neodređenosti simptoma ne može se klasifikovati ni kao bolest ni kao poremećaj.

Smatra se da od prolećnog umo­ ra pate osobe koje su preosetlji­ ve na vremenske promene, usled smanjene adaptogene sposobno­ sti organizma. Proleće je godišnje doba kada su dnevne promene u temperaturi i atmosferskom pri­ tisku vrlo izražene. Prilikom po­ rasta temperature krvni sudovi se šire i pritisak pada što se manife­ stuje i osećajem umora, malksalo­ šću, neraspoložonjem.

Da li je melatonin kriv za prolećni umor?

Prolećni umor na sreću ne traje dugo, nivoi serotonina i melatonina u telu se brzo stabilizuju, pa se samim tim raspoloženje i energetski status, vraćaju u normalu povećanu količinu dnevne svetlo­ sti i šalju signal mozgu da smanji lučenje melatonina. Kako se nivo ovog hormona smanjuje prevagu odnose hormoni poput serotoni­ na koji organizmu šalju poruku da je vreme za „akciju“. Povećan peri­ od budnosti, kao i potreba čoveka za aktivnošću i kretanjem zahte­

vaju dodatnu energiju pa orga­ nizam dok se ne prilagodi ovom hormonalnom preokretu reagu­ je umorom.

Prolećni umor na sreću ne traje dugo, nivoi serotonina i melatoni­ na u telu se brzo stabilizuju, pa se samim tim raspoloženje i energet­ ski status, vraćaju u normalu.

Pored vremenskih oscilacija za pro­ lećni umor okrivljuje se i melanto­ nin, hormon koga luči epifiza.

Melatonin se stvara iz serotonina i njegovo izlučivanje povezano je sa ciklusom svetlo-tama. U toku zime kada je i dnevne svetlosti malo melatonin se pojačano luči pa je i normalno da smo u toku zime usporeniji i imamo potrebu za dužim spavanjem. Sa dolaskom proleća receptori u oku registruju

10

PharmaMedica ⁄ broj 70

Kako ublažiti tegobe?

Promenama u životnom stilu i ishrani tegobe prolećnog umora možete učiniti podnošljivijim.

Hranite se lagano i raznovrsno. U jelovnik uvrstite što više svežeg voća i povrća kako bi organizam snabdeli neophodnim hranljivim sastojcima, ne preskačite obroke.

Iskoristite slobodno vreme za bo­ ravak u prirodi.

Poželjno je unositi veće količine tečnosti, najbolje vode.

Dok prolećni umor ne prođe, or­ ganizam ne treba dodatno op­ terećivati intenzivnom fizičkom aktivnošću niti dodatnim poslov­ nim obavezama.

Popodnevni odmor Poslepodnevno dremanje mno­ gi ljudi doživljavaju kao beskori­ sno trošenje vremena koga ionako nemaju dovoljno ali, brojna istra­ živanja govore upravo suprotno.

Poslepodnevno dremanje ima bla­ gotvorno dejstvo na zdralje. Prema

www.pharmamedica.rs

Dugo poslepodnevno spavanje može umesto okrepljujućeg dejstva imati suprotan efekat: osoba je po buđenju usporena i dezorjentisana

okrepi. Sa poslepodnevnim spa­ vanjem ne treba preterivati. Dugo poslepodnevno spavanje može umesto okrepljujućeg dejstva ima­ ti suprotan efekat: osoba je po bu­ đenju usporena i dezorjentisana.

Ukoliko spadate među ljude ko­ jima poslovni život dozvoljava luksuz popodnevnog dremanja, studiji koju su sproveli grčki i ame­ vodite računa da ćete teško zaspa­ rički naučnici i čiji su rezultati objav­ ti ukoliko na popodnevni odmor ljeni u „The Archives of Internal odete isuviše rano a s druge stra­ Medicine“, osobe koje bar tri puta ne prekasno dremanje poremeti­ nedeljno spavaju posle podne, po 30 će noćni san. minuta, imaju 37% manji rizik da Za ljude koji se rano bude, prepo­ dožive smrt kao posledicu oboljenja ručuje se da popodnevni odmor srca, u odnosu na osobe koje po­ bude oko 13h, a za one koji ležu podne ne spavaju. kasnije i kasnije ujutru započinju Pored koristi za zdravlje srca istraži­ dan, da to bude oko 14.30h. vanja su pokazala da samo 6 minuta Kratak predah i opuštanje u tiši­ popodnevnog dremanja pozitivno ni takođe blagotvorno deluju na utiče na pamćenje dok 20 minuta zdravlje i povećavaju efikasnost usporava rad srca, poboljšava kon­ čoveka. Znajući ovo velike svetske centraciju i raspoloženje. kompanije poput Nike i Googla Ukoliko prošle noći niste dobro napravile posebne prostorije za spavali 40 minuta popodnevnog odmor u kojima zaposleni mogu sna dovoljno je da se organizam na kratko da predahnu.

www.pharmamedica.rs

Pored koristi za zdravlje srca istraživanja su pokazala da samo 6 minuta popodnevnog dremanja pozitivno utiče na pamćenje dok 20 minuta usporava rad srca, poboljšava koncentraciju i raspoloženje.

PharmaMedica ⁄ broj 70

11

NAJČEŠĆI UZROCI HRONIČNOG UMORA Anemija

Urinarne infekcije

Najčešći uzrok hroničnog umora kod žena je anemija, nastala usled većeg gubitka krvi tokom menstrualnog ciklusa. Obilne i dugotrajne menstruacije žene prihvataju kao normalne pa tako anemije nastale na ovaj način dugo ostaju nedijagnostikovane a uzrok umora traži se u drugim poremećajima.

Osnovni simptomi urinarnih infekcija su učestalo mokrenje, peckanje i bol u donjem delu stomaka. Međutim, dešava se da ovi simptomi izostanu i da umor bude jedini alarm da nešto nije u redu.

Urinarna infekcija se dijagnostikuje pregledom urina i leči se primenom antibiotika. Umor nestaje već u roku od nedelju dana.

Hipotireoza

Nedostatak sna

Štitasta žlezda je mala žlezda u obliku leptira koja se nalazi u podnožju vrata. Preko tiroksina i drugih hormona koje luči odgovorna je za regulaciju brzine metabolizma.

U slučaju da je aktivnost štitaste žlezde smanjena usporava se i metabolizam, osećamo se umorno, blago depresivno, usporeno, a telesna težina raste.

Neuravnotežena ishrana Nedovoljan unos hrane kao i unos neadekvatnih namirnica imaju za posledicu pojavu umora koji je izazvan variranjem nivoa šećera u krvi, koji je inače pogonsko gorivo za rad ćelija. Pravilnom ishranom koja podrazumeva redovne obroke i unos složenih ugljenih hidrata i proteina, održava se nivo šećera u optimalnim granicama pa se samim tim i sprečava pojava umora i nemira koji su posledice njegovog pada.

THAI FOOD Collection

12

Prirodno je da budete umorni ukoliko ne spavate dovoljno. Trećinu života provedemo spavajući i upravo od te jedne trećine zavisi kvalitet one druge dve koju provodimo budni. U proseku odraslom čoveku potrebno oko 7 sati sna da bi se oraganizam oporavio i bio spreman za nove aktivnosti. Ukoliko ste svesni da ne spavate dovoljno rešenje je jednostavno, obezbedite sebi bar 7 sati sna.

Problem je sa ljudima koji misle da dovoljno spavaju i nisu svesni da u toku spavanje imaju kratke prekide u disanju (apneja) koji remete ciklus spavanja.

Prekid u disanju ponekad traje i duže od deset sekundi, i ponavljaju se 20-60 puta u satu, a nekada i češće- stotinama puta svake noći. San je lošeg kvaliteta pa se osoba budi umorna, iscrpljena iako je provela 7 ili 8 sati spavajući.

Hrkanje je često znak apneja za vreme spavanja. Apneja se kod najvećeg broja ljudi rešava promenom nekih životnih navika na primer prestankom pušenja, korišćenjem višljeg jastuka, izbegavanjem obroka nekoliko sati pre spavanja kao i smanjenjem telesne težine.

PharmaMedica ⁄ broj 70

Dijabetes, bolesti srca kao i depresija manifestuju se hroničnim umorom

www.pharmamedica.rs

foto Pixabay

EKOLOGIJA ISHRANE

Koliko je opasna plastična ambalaža

autor: prof. dr Svetlana Stanišić, redovni profesor Univerziteta Singidunum, oblast: Ishrana i životna sredina

Svakog sata se odbaci nekoliko miliona plastičnih flaša širom sveta. Prosečan stanovnik planete od trenutka kada se oslobodi plastičnog otpada, ne razmišlja o tome da će svaki komad plastike potrajati još 500 godina. Drugim rečima, sva plastika koja je proizvedena do sada je još uvek tu, na planeti, i ostaće za narednih 15 generacija naših potomaka. Osim što predstavlja opasnost za životnu sredinu, plastika i direktno utiče na zdravlje potrošača.

M

anje od 10% plastike u svetu se re­ ciklira. U prirodnoj sredini pla­ stika se razgrađuje pod dejstvom sunčeve svetlosti, ali zbog velike gomile otpa­ da svetlost dopire samo do površnih slojeva.

Ostatak plastike nađe svoj put do reka, mora i okeana, gde se veoma lagano raspada zbog ni­

14

ske temperature vode, a raspadne materije koje nastaju pri raspadu nastavljaju svoje kruženje kroz životnu sredinu.

Osim što predstavlja opasnost za životnu sre­ dinu, plastika i direktno utiče na zdravlje po­ trošača. Danas je u upotrebi sedam osnovnih tipova plastike. Količina raznovrsnih jedinjenja koja mogu iz plastike da prodru u hranu zavisi ne samo od vrste plastike, već i od uslova čuva­ nja proizvoda i karakteristika sadržaja.

Bezbedna plastika tipa 1, 2, 4 i 5 Hemijski sastav plastičnog materijala je uvek naznačen na pakovanju u vidu trougla sa bro­ jem od 1 do 7. Na primer, PET ambalaža ili polietilen-tereftalat ima na sebi oznaku 1 i ko­ risti se za proizvodnju flaša za vodu. PET je prozirna ambalaža, veoma lagana, otporna na povišene temperature i spada u najinertnije, a samim tim najbezbednije plastične materija­ le. Plastika tipa 1 uglavnom sadrži visokomole­ kulske komponente koje imaju 100 puta manji ili uopšte nemaju potencijal da prodiru u hra­ nu, za razliku od ostalih plastičnih materijala.

Kada je u pitanju bezbednost, polietilen tj. pla­ stika tipa 2 i 4 i polipropilen, odnosno plastika tipa 5 su po zdravstvenoj bezbednosti odmah iza PET plastike.

Kako skorije studije pokazuju, osim prodira­ nja hemijskih jedinjenja u hranu i piće, koma­ di plastike se takođe mogu naći u sadržaju pa­ kovanja. Naime, istraživači državnog Univerzi­ teta u Njujorku proučavali su kvalitet flašira­

PharmaMedica ⁄ broj 70

Prioritet SZO je da obezbedi čistu vodu za sve stanovnike planete jer i danas dve milijarde ljudi nema pristup čistoj vodi ne vode iz 259 plastičnih flaša 11 različitih pro­ izvođača, koje su prikupljene sa 19 lokacija iz 9 zemalja i utvrdili da se sitni komadi plastike promera dlake kose, nalaze u 90% ispitivanog uzorka. U proseku je pronađeno oko 320 pla­ stičnih komadića po litri vode, dok je voda određenih proizvođača sadržala i do 10.000 komada. Najviše komadića je bilo polipropi­ lenskog porekla, dakle od materijala od koga se proizvode čepovi.

Pretpostavlja se da veći broj ovih plastičnih ko­ madića samo prođe kroz creva, dok najsitni­

Stav o štetnosti PVC materijala potiče iz 70.-ih godina prošlog veka kada su radnici u industriji polivinil-hlorida češće nego ostatak populacije obolevali od specifičnog i retkog oblika raka jetre. Od tada do danas, potencijal za prodiranje vinilhlorida iz PVC materijala je smanjen 300-400 puta. www.pharmamedica.rs

Osim što predstavlja opasnost za životnu sre­ dinu, plastika i direktno utiče na zdravlje potroša­ ča. Danas je u upotrebi sedam osnovnih tipova plastike, a količina raznovrsnih jedinjenja koja mogu iz plastike da prodru u hranu zavisi, ne samo od vrste plastike, već i od uslova čuvanja proizvoda i karakte­ ristika sadržaja.

Plastika tipa 6 ili polistiren se koristi za proizvodnju ambalaže, igračaka, predmeta opšte upotrebe, ali i belih kutija za hranu i plastičnih čaša za kafu. je čestice dospevaju do jetre i bubrega. Ove šo­ kantne rezultate proizvođači su pokušali da opravdaju navodnim filtriranjem vode po­ moću filtera koji imaju pore prečnika 1,5 µm, a koji sadrže plastiku (što je tačno ali u mnogo manjoj meri).

Suočeni sa ovim nalazima i pod pritiskom javnosti, zvaničnici Svetske zdravstvene orga­ nizacije su rekli nešto surovo, ali što ima smi­ sla: da je prioritet ove organizacije da obezbe­ di čistu vodu za sve stanovnike planete jer i da­ nas dve milijarde ljudi nema pristup čistoj vodi, a na temu mikroplastike u vodi će se oglasi­ ti kada utvrde da li zaista predstavlja opasnost po zdravlje.

ftalati su povezivani i sa poremećajem hormo­ na i metabolizma kod dece, prevremenim ulaskom u pubertet, alergijama i astmom.

Polivinil-hlorid osim potencijalno kanceroge­ nih dodataka, sadrži i izrazito reaktivni i kan­ cerogeni vinil-hlorid koji predstavlja osno­ vu ove plastike. Takođe, spaljivanjem polivinilhlorida se dobija hlorovodonična kiselina, što je poseban problem sa aspekta ekologije.

Plastika tipa 6 ili polistiren se koristi za proi­ zvodnju ambalaže, igračaka, predmeta opšte upotrebe, ali i belih kutija za hranu i plastičnih čaša za kafu. Jedinjenje koje predstavlja osno­ vu stirenske plastike, stiren menja ukus i mi­ ris hrane i pića i u koncentraciji koja je znat­ no manja od one sa toksičnim efektima. Uz to, Rizična plastika tipa 3, 6 i 7 za pakovanje hrane se koristi ne samo čist po­ Ostale vrste plastike predstavljaju veći rizik za listiren već i polimer tipa akrilonitril/butadi­ zdravlje potrošača. Plastika tipa 3 ili polivinilen/stiren iz kojeg posebno kancerogeni buta­ hlorid (PVC) se koristi za proizvodnju cevi, ve­ dien ima potencijal da pređe u hranu. Posled­ štačke kože, obuće, igračaka i plastične folije za njih godina polistiren kao materijal se ubrzano hranu. Mekoću dobija zahvaljujući estru ftal­ zamenjuje polipropilenom, prvenstveno zbog ne kiseline. Prema dosadašnjim rezultatima niže cene. studija na životinjama, estar ftalne kiseline uti­ Plastika tipa 7 obuhvata polikarbonat, polia­ če na oštećenje reproduktivnog sistema, respi­ mid (poznat kao najlon), polilaktid i ostale for­ ratorni distres, degeneraciju bubrežnog tkiva, me plastike koje ne spadaju u prethodne kate­ oštećenje jetre, smanjenje srčane frekvencije, gorije. Poliamid ima značajnu ulogu u proizvodnji pad pritiska, čak i smrt fetusa. materijala i predmeta koji dolaze u kontakt sa Studije koje su merile produkte razgradnje fta­ hranom. Na primer koristi se za proizvodnju lata u urinu kod dece od 6 do 19 godina poka­ omotača za suhomesnate proizvode, kuhinj­ zale su da deca koja su izložena većem unosu ski pribor iz kojeg dolazi do prelaska takozva­ tih jedinjenja imaju viši krvni pritisak od svo­ nih aromatičnih amina u hranu, posebno ako jih vršnjaka. Osim toga, prethodnih godina se radi o priboru crne boje.

www.pharmamedica.rs

OPASNI I IZBELJIVAČI, OMEKŠIVAČI I DEKORATIVNA PAKOVANJA Potrošači najčešće ne znaju da jedinjenja koja prodiru u hranu ne potiču isključivo od samog plastičnog materijala, već od brojnih sredstava koja se dodaju plastici za poboljšanje karakteristika. To mogu biti sredstva za pravljenje pene, boje, punila, lubrikanti, optički izbeljivači, omekšivači, sredstva za sprečavanje razvoja mikroorganizama, UV stabilizatori, sredstva koja sprečavaju zamagljivanje i mnoga druga. Bez ovih dodataka koji imaju relativno malu molekulsku masu i lako se prenose u hranu, posebno onu sa povećanim sadržajem masti, plastika bi bila skoro neupotrebljiva.

Takođe jedinjenja koja se koriste za dekoraciju pakovanja mogu se preneti u hranu. Na primer, pre više od 10 godina otkriveno je da izvesna toksična materija koja se koristila u procesu sušenja boje na površini plastične ambalaže, u velikoj količini prodire u sadržaj pakovanja.

PharmaMedica ⁄ broj 70

15

U sastav višeslojne ambalaže za hranu ula­ zi i poliuretan iz kojeg je moguć prelaz anili­ na, predstavnika aromatičnih amina, koji su dokazani iritansi, alergeni i mogući kancero­ geni. Polikarbonat poseduje i dobru otpornost na toplotu zbog čega se koristi za proizvod­ nju posuda za mikrotalasne pećnice, balona za piće, kuhinjskog posuđa, boca za mleko. Po­ lazna sirovina za proizvodnju polikarbonata je bisfenol A, materija koja je prethodnih go­ dina bila u centru pažnje javnosti zbog svojih toksičnih efekata. Bisfenol A ima potencijal da izazove slične efekte kao estrogen i nalazi se ne samo u plastičnoj ambalaži već i u prevlaka­ ma limenki i plastičnim slojevima kombino­ vane ambalaže.

Kako je pokazano do sada, bisfenol A uzro­ kuje povećanu telesnu masu, sterilitet, a uti­ če i na nervni i imuni sistem. Utvrđeno je da kod trudnica utiče na razvoj ploda, dok kod dece može uzrokovati hiperaktivnost, anksio­ znost i depresiju. Danas se kvalitetni plastični sudovi i flašice, kao i igračke za decu do tri go­ dine proizvode bez bisfenola A, jer osim gore navedenih efekata, deca imaju malu telesnu masu i njihova tkiva koja se razvijaju i rastu su posebno osetljiva. Iako se procenjuje da oko 90% ljudi na svetu ima nivo bisfenola u krvi je iznad granice detekcije, trenutni autoriteti tvrde da je prosečan unos bisfenola oko 1.000 puta niži od granice toksičnosti. Osim štetnih uticaja na čoveka, utiče i na morske životinje milioni ptica i morskih životinja strada svake godine zbog uticaja bisfenola A iz plastike koja se raspada. l

MERE OPREZA I PREPORUKE Preporuke koje mogu pomoći potrošačima da smanje unos štetnih materija iz plastične ambalaže su:  koristiti igračke i flašice za decu pouzdanih proizvođača na kojima stoji oznaka BPA free, što znači da ne sadrže bisfenol A  plastične posude prati ručno, a ne u mašini i pritom izbegavati upotrebu oštrih sunđera i žica koji mogu da izazovu oštećenja materijala  tople napitke i hranu nikako ne treba sipati u plastične posude  izbegavati upotrebu plastičnih posuda u mikrotalasnoj pećnici  ne koristiti više puta plastične flaše za jednokratnu upotrebu, a posebno ne sipati alkohol u njih  ne držati plastične flaše dugo na suncu ili blizu izvora toplote.

Mentalno zdravlje

Kardiologija Iz ugla psihologa

fitnes

ishrana

O zdravlju na razumljiv način... ...uvek dostupna

16 PharmaMedica ⁄ broj 70 www.pharmamedica.rs

www.pharmamedica.rs

GASTROENTEROLOGIJA

Napad slepog creva Akutni apendicitis predstavlja akutno zapaljenje crvuljka (u narodu poznat kao slepo crevo) i jedno je od najčešćih akutnih hirurških stanja koje zahtevaju hitno operativno lečenje.

autor: dr Miljan Milanović, specijalista opšte hirurgije

A

Blumbergov znak -pojačavanje bolova pri na­ Najčešće se na početku upale glom popuštanju pritiska rukom u ileocekal­ javljaju simptomi u vidu bolova u noj regiji, gornjem delu stomaka i oko pupka Rovsingov znak -pri pritisku na levi donji kva­ praćeni gubitkom apetita, drant trbuha pacijent oseća bol u donjem de­ mučninom, malaksalošću, da bi se snom kvadrantu, bolovi kasnije premestili u donji Grassmanov znak -bol se ileocekalno pojača­ va pri perkusiji trbuha, desni kvadrant trbuha Owingov znak -bol se pojačava pri kašlju.

U laboratorijskim analizama postoji zapa­ dece su to: upala Mekelovog divertikuluma, ljenski sindrom: povišene vrednosti leukoci­ zapaljenje limfnih žlezda oko završnog dela ta i CRP. tankog creva, kod žena upala jajnika i jajovo­ Od radioloških metoda najčešće se koristi ul­ da, ciste jajnika, endometrioza, vanmaterična trazvuk abdomena sa pouzdanošću od oko trudnoća, kod starijih tumori desnog kolona, 85%, a u slučaju potrebe i CT abdomena sa upala žučne kese, upala divertikuluma. pouzdanošću do 95%. I pored svih dijagno­ Lečenje stičkih metoda i dalje se u oko 20% operisa­ Znaci akutnog apendicitisa nih pacijenata introperativno ne potvrdi nalaz Lečenje akutnog apendicitisa može biti neope­ Dijagnoza akutnog apendicitisa se postavlja na akutnog apendicitisa. rativno (konzervativno) i operativno. osnovu kliničkog pregleda, laboratorijskih ana­ U zavisnosnti od pola i starosti pacijenta Neoperativno lečenje se sprovodi kod nekom­ liza i radioloških metoda. Najčešće se na po­ mnoga druga stanja mogu ličiti na zapaljenje plikovanih oblika apendicitisa, najčešće blažih četku upale javljaju simptomi u vidu bolova u slepog creva i neophodno je isključiti ih. Kod oblika upale, kao i kod pacijentata sa visokim epigastrijumu (gornji deo stomaka) i oko pup­ ka praćeni gubitkom apetita, mučninom, ma­ Bol sa leve strane stomaka takođe može biti posledica zapaljenja laksalošću, da bi se bolovi kasnije premestili u slepog creva. Razlog može biti dugačak crvuljak koji se prostire do donji desni kvadrant trbuha. leve strane ili je reč o refleksnom bolu (crvuljak je sa desne strane Postoji više znakova koji pri pregledu mogu gde mu je i mesto ali se bol reflektuje sa leve strane). ukazivati na akutni apendicitis: pendiks je vezan za početni deo de­ belog creva-cekum, dužine je 3-14cm u proseku 8cm a širine oko 5mm. Na prednjem trbušnom zidu projektuje se desno na spoju spoljnje i unutrašnje trećine linije koja spaja ilijačnu spinu i pupak. Položaj apendiksa može varirati a samim tim i simptomi.

Etiološki upala apendiksa nastaje kao posledica opstrukcije njegovog lumena odnosno bloka­ de otvora apendiksa u debelo crevo i to feka­ litom (stolicom), hiperplazijom limfnog tkiva kod crevnih infekcija, ostatkom hrane što do­ vodi do nagomilavanja sadržaja i stvaranja po­ godnih uslova za razmnožavanje bakterija koje se u crevu normalno nalaze i razvija se infekci­ ja i zapaljenje.

18

PharmaMedica ⁄ broj 70

www.pharmamedica.rs

Crvuljak u narodu poznat kao slepo crevo je termin koji medicin­ ski nije potpuno tačan.

Slepo crevo odnosno Coecum kako mu je stručan naziv, je kraj debelog creva koji se „slepo“ završava. Na njemu se nalazi crvuljak tj. apendiks. Crvuljak se prvenstveno sastoji od limfnog tkiva i kada govorimo o zapaljenju slepog creva zapravo misli se na zapaljenje crvuljka tj. apendiksa.

apendektomiju. Ona je neophodna zbog mo­ gućnosti ponovnog zapaljenja kao i radi isklju­ čivanja maligniteta. Interval apendektomija se izvodi najčešće 6-12 nedelja od početka zapa­ ljenskog procesa uz prethodnu UZ ili CT kon­ trolu. Kod pacijenata starijih od 40 godina se pre interval apendektomije preporučuje kolo­ noskopski pregled .

Postoje dve metode apendektomije: otvorena metoda (klasična) i laparoskopska.

Laparoskopska apendektomija se izvodi u op­ štoj anesteziji pri čemu se trbuh naduvava sa CO2 a tokom operacije se koriste kamera i po­ sebni instrumenti kojima hirurg posmatrajući sliku na ekranu uklanja apendiks. Najčešče se na trbušnom zidu prave tri reza, jedan veličine 10mm i dva veličine po 5mm. Operacija u pro­ seku traje oko 1h.

Prednosti laparoskopske metode su moguć­ perioperativnim rizikom (zbog opšteg stanja, nost pregleda čitave trbušne duplje tokom ope­ starosti ili pratećih oboljenja). Obuhvata tera­ racije radi isključivanja oboljenja sa sličnom piju antibioticima 7-10 dana uz redovno pra­ simptomatologijom, manji procenat infekci­ ćenje. Uspešnost ovakve metode lečenja iznosi je rana, manji procenat postoperativnih kila, oko 85%, sa tim što se rekurentna tj. ponovna brži oporavak i kraći boravak u bolnici. Naro­ upala apendiksa javlja u preko 20% slučajeva u čito ima prednosti kod nejasnih kliničkih sta­ toku prvih 12 meseci, te većina autora prepo­ nja, gojaznih pacijenata, perforacije apendiksa. ručuje odloženu apendektomiju.

Kontraindikacije su veliki broj priraslica koje se Operativno lečenje apendicitisa predstavlja de­ javljaju naročito kod pacijenata sa prethodnim finitivni način lečenje. Studije su pokazale da operacijama u trbuhu. Laparoskopska apen­ operacija u toku prvih 12 sati od pojave simp­ dektomija je moguća i u trudnoći. toma nema prednosti u odnosu na operaciju u Klasična (otvorena) apendektomija je druga prva 24h pa čak i u odnosu na prvih 36h, s ob­ mogućnost. Najčešće se koristi takozvani na­ zirom da u tom periodu u jako malom procen­ izmenični rez u donjem desnom kvadrantu tr­ tu dolazi do perforacije („pucanja“). buha veličine u proseku oko 5cm, a u slučaju U slučaju pucanja slepog creva sa razvojem lo­ komplikovanih oblika bolesti i medijalna la­ kalnog, dobro ograničenog zapaljenskog pro­ parotomija. Klasična apendektomija je obično cesa ili apscesa bez širenja infekcije na ostale udružena sa većim procentom infekcije opera­ delove trbušne duplje preporučuje se lečenje tivne rane, sporijim oporavkom i dužom hos­ antibioticima uz takozvanu odloženu (interval) pitalizacijom.

www.pharmamedica.rs

U slučaju pucanja slepog creva sa razvojem lokalnog, ograničenog zapaljenskog procesa ili apscesa bez širenja infekcije na ostale delove trbušne duplje preporučuje se lečenje antibioticima uz odloženu apendektomiju Potencijalne komplikacije obuhvataju najčešće pojavu krvarenja, apscesa trbušne duplje, ileu­ sa, infekcija operativne rane. Smrtnost akutnog apendicitisa iznosi manje od 1% kod nekom­ plikovanih do preko 5% kod perforacije.

Preporuke za postoperativni tok Pacijent se kod nekomplikovanih apendekto­ mija najčešće otpušta 2. ili 3. postoperativnog dana a kod komplikovanih slučajeva (perfo­ racija) dužina ležanja može biti znatno duža.

Kod nekomplikovanih oblika pacijent već pr­ vog postoperativnog dana započinje unos teč­ nosti i hrane. Najčešće se u postoperativnom toku daju antibiotici a po potrebi i analgetici.

Nakon otpusta razlog za hitno javljanje na kontrolni hirurški pregled su pojava povišene telesne temperature, povraćanja, dijareje, jakih bolova u trbuhu, oticanja, crvenila ili curenja operativne rane.

U postoperativnom toku se preporučuje unos dovoljne količine tečnosti (2-3l), jesti češće količinski manje obroke uz unos adekvatne količine vlakana (ne previše). Pacijent se nor­ malnim aktivnostima vraća 5-7 dana nakon la­ paroskopske i oko 12-14 dana nakon klasične apendektomije uz uzdržavanje od fizičkog na­ pora (pre svega napora koje zahtevaju aktiva­ ciju trbušne muskulature) a kako bi se sprečila pojava postoperativnih kila. l

PharmaMedica ⁄ broj 70

19

MENTALNO ZDRAVLJE LEČENJE JE DUGOTRAJNO

Samopovređivanje Samopovređivanje predstavlja namerno nanošenje povreda samome sebi. Najšešće su to posekotine ili opekotine.

Samopovređivanje vrlo retko predstavlja pokušaj suicida.

Način je da se osoba izbori sa emocionalnim problemima, besom, frustracijom i ostalim nedaćama koje život nosi.

S

autor: dr Vesna Tepšić Ostojić psihijatar

amopovređivanje se najčešće deša­ va daleko od očiju javnosti. Obično je planirano, a neretko ima i poseban ri­ tual izvođenja. Uglavnom se biraju ruke, zatim noge, a ređe torzo. Osobe koje se samopovre­ đuju ponekad u istom aktu mogu koristiti i više mesta na telu ili više načina da to urade.

Da bi se samopovredila osoba pribegava zase­ canju ili grebanju oštrim predmetima pa tako nastaju posekotine ili ogrebotine. Opekotine nastaju korišćenjem upaljača, gašenjem cigare­ ta ili prislanjanjem zagrejanih predmeta. Oso­ ba može udarati samu sebe ili u predmete oko sebe, najčešće glavu ili ruke. Na koži može ure­ zivati slova, reči ili simbole, probadati kožu oštrim predmetima ili oštre predmete gurati is­ pod kože.

Posmatrač može uočti ožiljke, ali i sveže po­ sekotine, ogrebotine, modrice, ujede ili neke druge rane. Promene mogu biti nasumične ili

Ukoliko samopovređivanje primeti neko od članova porodice ili bliske okoline u pristupu je veoma važno ne osuđivati i kritikovati nego prihvatiti postojanje problema i ponuditi pomoć za njegovo rešavanje

20

Neophodno je obratiti se osobi koja se bavi mentalnim zdravljem psihijatru ili psihologu. Potrebno je napraviti procenu uzroka i faktora rizika i lečiti mentalni pormećaj koji se može nalaziti u podlozi.

Lečenje je dugotrajno, metoda izbora je psihoterapija. Cilj psihoterapijskog rada je da se sagledaju problemi koji dovode do samopovređivanja. Neophodan je rad na razvoju veština za prevazilaženje stresa, prepoznavanja i kontrole emocija. Razvoj socijalnih veština i veština rešavanja problema integralni su deo psihoterapijskog tretmana.

Psihofarmakoterapija se koristi u lečenju mentalnog poremećaja ukoliko se nalazi u podlozi (depresija npr.). Psihijatrijskim lečenjem tada dolazi i do smanjenja samopovređivanja. U retkim slučajevima ponavljanog i teškog samopovređivanja neophodno je bolničko lečenje.

imati određeni oblik ili značenje. Mogu se pri­ metiti i tragovi opekotina, sveži ili stari. Da bi prikrila problem osoba sklona sampovređiva­ nju neretko nosi duge rukave i nogavice čak i po toplom vremenu, a ako se povreda uoči, na­ vodi da je reč o slučajnim povređivanjima.

emotivnih i fizičkih promena sa kojima se ne nose svi jednako. Faktori okoline su bliske oso­ be koje se takođe samopovređuju, poremećeni porodični odnosi, problemi u vršnjačkoj gru­ pi. Zloupotreba alkohola ili psihoaktivnih sup­ stanci takođe predstavljaju faktore rizika.

Samopovređivanje se češće javlja kod granič­ Uzroci nastanka nog poremećaja ličnosti, depresije, anksioznog Ne postoji jedinstven uzrok samopovređivanja. poremećaja, kod osoba koje su visoko samo­ U podlozi se najčešće nalazi problem kontro­ kritične ili imaju loše psihološke mehanizme le emocija, njihovog izražavanja i prihvatanja. odbrane. Nije retka situacija da se samopovre­ Okidači mogu biti strah, bes, ljutnja, krivica, đuju osobe koje su doživljavale fizičke torture i odbijanje, osećanje manje vrednosti, nemoći. zlostavljanja u detinjstvu.

Kroz samopovređivanje osoba pokušava da Fizičke i psihičke komplikacije olakša sebi nelagodu i anksioznost, preme­ sti fokus sa psihološkog bola na fizički bol. Cilj Samopovreda se može komplikovati infek­ može biti i postizanje osećanja kontrole nad cijom i/ili ostaviti trajne ožiljke ili oštećenja. sopstvenim emocijama, telom ili životnom si­ Osećanje srama, krivice ili niskog samovred­ tuacijom. Kod osećanja emotivne praznine novanja može se povećati kao i pogoršati psi­ ovo može biti način da se kroz osećanje fizič­ hički poremećaj koji je u osnovi. Zbog vidljivih kog bola oseti bilo šta. Može biti i način samo­ ožiljaka menja se način oblačenja i neke život­ kažnjavanja za počinjenu grešku. Ponekad je to ne navike. i jedini način na koji osoba ume da izrazi svo­ Postavljanje dijagnoze ja unutrašnja osećanja ili raspoloženje u spolj­ nom svetu.

Ne postoje specifični testovi i procedure za postavljanje dijagnoze. Ukoliko se osoba Obično počinje u ranoj adolescenciji sama ne obrati za pomoć na samopovređi­ Prva samopovređivanja su uglavnom u ranom vanje se pomisli kada se vide njegovi sveži ili adolescentnom uzrastu. To je vreme burnih zaceljeni tragovi. l

PharmaMedica ⁄ broj 70

www.pharmamedica.rs

SVE ŠTO TREBA DA ZNATE

Zapaljenje sinusa je bolest koja zahvata sve uzraste. U rizičnu grupu spadaju pušači, osobe izložene smogu, prašini ili dimu kao i one koje borave u prostorijama gde je vazduh suv.

Prvenstveno se javlja kao pratilac virusnih infekcija najčešće kod osoba sa predispozicijom.

Simptomi su zapušenost i curenje nosa, povišena temperatura i glavobolja.

Zapaljenje

SINUSA

Paranazalni sinusi su šupljine koje se nalaze unutar kosti lica i čela, koje okružuju nos. Ove šupljine su ispunjene vazduhom i prekrivene su respiratornom sluzokožom.

FUNKCIJA SINUSA nije potpuno razjašnjena.

Pretpostavlja se da im je uloga vlaženje i zagrevanje udahnutog vazduha. U fiziološkim okolnostima sinusi su sterilni, bez bakterija ali u slučaju upale u njima se nakuplja sekret što pogoduje razvoju infekcija.

ZAPALJENJE SINUSA nastaje prvenstveno kao posledica virusne infekcije gornjih respiratornih puteva pa je zato zapaljenje sinusa logičan pratilac prehlade i gripa. Usled virusnih infekcija dolazi do zapaljenja sinusne sluzokože, ona postaje edematozna (otečena) pa se ušća sinusa u nazofarings zatvaraju, u sinusima se nakuplja sekret, što stvara uslove za razvoj bakterijske infekcije.

AKUTNA UPALA sinusa može nastati i kao posledica alergija. Najčešće se javljaju alergijske reakcije na inhalacione (polen trava, korova i drveća, prašinu, gljive, buđ, grinje...) i neke nutritivne alergene. Često su hronični rinosinuzitisi udruženi sa bronhijalnom astmom i preosetljivošću na grupu lekova, tzv. nesteroidne antiinflamatorne analgetike.

Vrlo bitni predisponirajući faktori u nastanku zapaljenja sinusa mogu biti anatomske varijacije, koje nepovoljno utiču na ventilaciju i drenažu sinusa preko njihovih prirodnih otvora.

Na razvoj zapaljenja može da utiče i gastroezofagealni refluks (vraćanje hrane iz želuca u jednjak) a kod dece uvećani treći krajnik.

Vrlo retko akutnu upalu sinusa mogu izazvati gljivične infekcije.

Obično se ove vrste upala sinusa sreću kod osoba sa poremećenim imunim sistemom.

Upala sinusa nezaobilazni je pratilac zapaljenja sluznice nosne šupljine. Ovakav sinuzitis naziva se rinosinuzitis. Upala sinusa može nastati i kao komplikacija zapaljenskih promena na korenima zuba koji su u bliskim anatomskim odnosima sa šupljinom gornjeg viličnog (maksilarnog) sinusa. Tada se zapaljenje prenosi na sluzokožu maksilarnog sinusa i takav sinusitis zovemo dentogeni.

Takođe, različita stanja i hronične bolesti koji slabe imunološku odbranu organizma, mogu povećati verovatnoću da će osoba oboleti od upale sinusa.

KAKO SE MANIFESTUJE ZAPALJENJE SINUSA Bolesnici se kod akutnog sinusitisa najčešće žale na otežano disanje na nos, osećaj pritiska i bola u projekciji paranazalnih sinusa, sluzavu ili sluzavo-gnojavu sekreciju iz nosa i osećaj slivanja sekreta u ždrelo.

Kod težih oblika akutnog sinuzitisa imaju oslabljeno čulo mirisa.

Bakterije koje su najčešći uzročnici ove sekundarne infekcije su Streptococcus pneumoniae i Haemophilus influenzae. Ove bakterije su kod mnogih ljudi normalno prisutne u nosu i ždrelu i ne uzrokuju nikakve probleme.

One postaju opasne kada usled izduvavanja nosa ili kijanja dospeju u sinusne šupljine čija je sluznica pod zapaljenjem pa je samim tim i dreniranje šupljina otežano.

22

UKOLIKO SIMPTOMI TRAJU DUŽE OD 12 NEDELJA, OSOBA JE OBOLELA OD HRONIČNOG RINOSINUSITISA. DIJAGNOSTIČKE PROCEDURE Dijagnoza se ne može postaviti bez dijagnostičke potvrde. Tada se treba obratiti otorinolaringologu zbog specijalističkog pregleda.

KONZERVATIVNO LEČENJE Većina akutnih sinusitisa prolazi spontano ili uz upotrebu dekongestivnih kapi za nos, ali ne duže od 5-6 dana. Novije kliničke studije su pokazale da ograničena primena intranazalnih kortikosteroida može značajno ubrzati proces ozdravljenja. U cilju uklanjanja bola i sniženja temperature ordiniraju se analgoantipiretici. Kod težih oblika akutnog sinusitisa, neophodna je primena antibiotika iz grupe penicilina, cefalosporina ili makrolida.

PharmaMedica ⁄ broj 70

RASTVORI MORSKE VODE Značajno mesto u toaleti nosa imaju i preparati prerađene morske vode. Mogu se primenjivati u obliku kapi ili sprejeva i to kao izotonični i hipertonični rastvori.

Izotonični rastvori se mogu koristiti i kod odraslih i kod dece i namenjeni su toaleti nosarazređivanju zgusnutog sekreta, što pomaže u njegovoj eliminaciji i uklanjanju nečistoća iz nosnih i sinusnih šupljina. Hipertonični rastvori imaju veći sadržal mineralnih soli i, osim u toaleti nosa, primenjuju se i u slučajevima otoka sluzokože nosa.

Primena toplih obloga i inhalacija ima ograničene efekte. Ukapavanje u nos različitih neispitanih i neregistrovanih „lekovitih supstanci“ u cilju „čišćenja sinusa“ svakako treba izbegavati.

Ukoliko se adekvatno ne leči akutna upala sinusa može da se iskomplikuje, preraste u hroničnu kao i da dovede do drugih vrlo ozbiljnih stanja. Zbog anatomske blizine paranazalnih sinusa i očne šupljine kao i moždanih ovojnica i mozga, upala iz sinusa se može proširiti i na te prostore.

www.pharmamedica.rs

LEČENJE HRONIČNE UPALE SINUSA Hroničnu upalu sinusa je teško lečiti.

U terapiji se koriste nazalni kortikosteroidni sprejevi i antibiotici.

Tokom poslednih desetak godina u praksu je uvedena dugotrajna, niskodozirana upotreba makrolidnih antibiotika, obično u kombinaciji sa intranazalnim kortikosteroidima (sprejevi za nos sa kortikosteroidima kao delujućom supstancom). Istraživanja su pokazala da osim antibakterijskog, makrolidni antibiotici pokazuju i tzv. imunomodulacijsko dejstvo, smanjujući koncentracije lokalnih medijatora zapaljenske reakcije u tkivu sluzokože nosa i sinusa.

Nazalni kortikosteroidni sprejevi smanjuju intenzitet upale naročito u slučajevima kada postoje polipi ili kada je alergija predisponirajući faktor.

Antibiotici se ordiniraju ili kratkotrajno, u akutnim epizodama ili tokom tri meseca u polovičnoj dozi kada su forme hroničnog sinusitisa teže.

Pacijentima koji u osnovi bolesti imaju alergiju ordiniraju se i antialergijski lekovi, antihistaminici.

Preporučuje se ispiranje nosa slanim rastvorima kako bi se sekret uklonio i olakšalo dreniranje. U nekim slučajevima kada druge metode ne daju rezultat ordiniraju se i oralni kortikosteroidni lekovi. Upotreba ovih lekova se izbegava zbog čestih i ozbiljnih neželjenih efekata.

OPERACIJA Ako odgovor na lekove izostane ili nije adekvatan hronična upala sinusa se rešava operacijom. Operacija se izvodi u opštoj anesteziji i zahteva bolničko lečenje. Cilj operacije je da se poboljša dreniranje sinusa i smanji blokada nazalnih puteva.

Klasični oblici hirurškog lečenja zapaljenja paranazalnih sinusa sa kompletnim uklanjanjem obolele sluzokože, danas su ustupili mesto tzv. funkcionalnoj endoskopskoj sinusnoj hirurgiji (functional endoscopic sinus surgery-FESS). Zahvat se izvodi kroz nos, bez spoljnog reza. Osnovni princip ove hirurgije je da se sa što manje intervencija postigne maksimalni efekat.

Takođe se endoskopskim putem mogu ukloniti ili korigovati one anatomske varijacije koje su bile predisponirajući faktor za otežanu ventilaciju i drenažu sinusa.

OPORAVAK NAKON OPERACIJE SINUSA Nakon operacija sinusa endoskopskim putem, u nosne šupljine se stavljaju mali tamponi od gaze ili od nekih drugih prirodnih materijala. Njihova uloga je da spreče krvarenja iz nosa, kao i razvijanje priraslica. Uklanjaju se iz nosa nakon dva, odnosno nakon četiri dana, u zavisnosti od težine operacije.

Nakon vađenja tampona, u nos se ukapavaju ili fiziološki rastvor ili preparati prerađene morske vode, u cilju toalete nosne šupljine i ubrzavanja procesa epitelizacije, zarastanja sluzokože.

Tokom operacije, kada su u opštoj anesteziji, pacijenti ne osećaju bol.

Nakon buđenja iz anestezije, bol je slabijeg intenziteta i kratkog trajanja.

www.pharmamedica.rs

KADA SE ENDOSKOPSKA HIRURGIJA NE MOŽE PRIMENITI Primena endoskopske hirurgije u lečenju hroničnih zapaljenja sinusa ima i neka ograničenja. To su pre svega teške gljivične infekcije šupljina sinusa sa pretećim prodorom ka lobanjskoj šupljini ili očnoj duplji. Tada je neophodno kompletno ukloniti ne samo nakupine gljivica, već i hronično upaljenu sluzokožu sinusa.

Teška hronična zapaljenja sluzokože frontalnih sinusa, kojima nije moguće pristupiti endoskopskim putem, takođe su indikacija za primenu spoljašnjih i radikalnih hirurških zahvata.

Posle endoskopske hirurgije, pacijenti su spremni za posao nakon dve nedelje. Nakon radikalnih hirurških zahvata oporavak traje tri nedelje do mesec dana.

PharmaMedica ⁄ broj 70

PREVENCIJA UPALE SINUSA Upala sinusa u većini slučajeva predstavlja komplikaciju virusne respiratorne infekcije pa bi vakcinacija protiv gripa bila i jedna od mera prevencije.

Smatra se da u toku respiratornih infekcija primena dekongestiva (lekova koji otpušavaju nos) u obliku kapi ili sprejeva može prevenirati nastanak upale sinusa. Anatomske anomalije, polipe i tumore koji ometaju normalno disanje kroz nos, potrebno je hirurški ukloniti jer su oni važan faktor u nastanku upale sinusa.

NAJBOLJA PREVENCIJA HRONIČNOG SINUSITISA JE PRAVILNO LEČENJE AKUTNE UPALE SINUSA. Ukoliko imate hroničnu upalu sinusa izbegavajte činioce koji prouzrokuju pogoršanje stanja:

1

Ukoliko ste pušač prekinite sa konzumiranjem duvana. Mnogi pacijenti uočili su bitno poboljšanje svog stanja kada su prestali da puše, posebno kod onih koji pate od alergija.

2

Održavajte dentalnu higijenu jer infekcija usne duplje neretko inicira upalu sinusa.

3

Izbegavajte boravak u prostorijama gde je vazduh suv a ukoliko imate alergije, pokušajte da izbegnete kontakt sa alergenima.

Redovno uzimajte antihistaminsku terapiju.

4

Izbegavajte kupanje u bazenima jer hlor je čest uzročnik oštećenja sluznice.

Odustanite od ronjenje ili bavljenje ovim sportom svedite na minimum.

5

Pre putovanja avionom koristite kapi za nos koje sadrže neku dekongestivnu supstancu.

23

Zašto original?

I

z jedne biljke može nastati veliki broj različitih ekstrakata. Proizvodni proces utiče na kvalitet i sastav ekstrakta preparata i uključuje izbor načina ekstrakcije, temperaturu ekstrakcije, čak i jačinu pritiska prilikom ekstrakcije.

Ovo takođe važi i za ekstrakte bršljana.

Danas na tržištu postoji veliki broj preparata na bazi bršljana, pa prilikom odabira treba voditi računa o više stvari. Svi biljni preparati za oralnu primenu se mogu klasifikovati, u zavisnosti od indikacija, sadržaja aktivnih principa i klinički odnosno naučno potvrđene bezbednosti i efikasnosti na: biljne lekove, tradicionalne biljne lekove i dodatke ishrani (dijetetske suplemente).

Biljni lekovi imaju naučno potvrđenu efikasnost i bezbednost u primeni, imaju standardizovan sadržaj aktivnih supstanci, što znači da se njihovim korišćenjem uvek unosi tačno određena doza koja obezbeđuje efikasnost.

Kao jedan od najdetaljnije istraživanih fitofarmaceutskih proizvoda, sa preko 65.000 pacijenata koji su učestvovali u istraživanjima, Prospan® predstavlja biljni lek koji dokazano ima efikasnost i bezbednost upotrebe u terapiji produktivnog kašlja.

Sastav ekstrakta bršljana u potpunosti je poznat, kao i mehanizam delovanja pojedinih sastojaka na ljudski organizam,

Svaki bršljan je isti.

Pogrešno, naročito kada je reč o fitofarmaceutskim preparatima, jer važi sledeće: ne postoje dva ista ekstrakta!

upravo zahvaljujući kliničkim studijama koje su rađene na standardizovanom i zaštićenom ekstraktu lista bršljana, EA 575, koji se nalazi isključivo u u leku Prospan®.

Izjave, koje se odnose na efikasnost i bezbednost biljnog leka Prospan®, su bazirane na nizu naučno validnih podataka.

Ali, šta to govori o drugim proizvodima na bazi bršljana? Pre svega, to znači da informacije dostupne za konkretan ekstrakt na kom su rađena istraživanja ne mogu se tako lako primeniti i na druge proizvode. Te informacije važe isključivo za ekstrakte, koji su bili podvrgnuti mnogobrojnim kliničkim istraživanjima i praćenjima.

Uprkos snažnim i potkrepljenim činjenicama naučnih istraživanja, proizvođač Engelhard Arzneimittel kontinuirano nastavlja sa ulaganjem u dalja klinička istraživanja biljnog leka Prospan®, jer su dokazi, zasnovani na činjenicama, relevantni za uspešnost same terapije kašlja. *** Na kraju krajeva, ima li nešto važnije od mogućnosti da se farmaceut osloni na lek koji savetuje u terapiji kašlja?

Pobedite kašalj snagom prirode

PRIJATAN UKUS

Prospan sirup biljni lek ®

Prospan ® sa cetvorostrukom snagom bršljana: Smiruje kašalj Razreduje sekret

Širi disajne puteve Ublažava simptome zapaljenja

Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

PULMOLOGIJA

Hronična opstruktivna BOLEST PLUĆA Tekst priredila: mr sc. dr Gorana Šovljanski, specijalista pneumofiziologije, Gradski Zavod za bolesti pluća i zaštitu od tuberkuloze, Beograd

Od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) pati od 4%-15% odrasle populacije u industrijski razvijenim zemljama sa tendencijom porasta.

P

rema poslednjim podacima Svetske zdravstvene orga­ nizacije, HOBP je treći vo­ deći uzrok smrti kod muškaraca i četvrti kod žena. Pretpostavlja se da danas u Srbiji od HOBP boluje oko 600.000 ljudi.

Simptomi koji ukazuju na po­ stojanje HOBP su: hronični ka­ šalj, hronično stvaranje sputuma (ispljuvka), otežano disanje koje se

26

opisuje kao nedostatak daha (dis­ pneja) koje se pogoršava u toku fi­ zičkog napora i za vreme infekcije.

Kako se bolest manifestuje?

Ukoliko imate hroničan kašalj, osećaj nedostatka vazduha, lako se zamarate a uz to ste pušač, obave­ zno se obratite lekaru jer upravo ovi simptomi ukazuju na postoja­ nje HOBP. Bolest se najčešće javlja

kod osoba starijih od 40 godina, češće kod muškaraca, mada nije isključeno da obole i mlađi ljudi.

Oboljevanje mlađih ljudi se po­ vezuje sa genetskom predispozi­ cijom (emfizem koji je posledica nedostatka alfa 1-antitripsina).

HOBP je bolest koju karakteri­ še suženje disajnih puteva zbog čega bolesnik diše otežano i brzo se zamara. Ovo suženje nije pot­

PharmaMedica ⁄ broj 70

puno reverzibilno, odnosno i po­ sle primenjene terapije otvorenost disajnih puteva se ne može vrati­ ti u ,,normalno“ stanje. Bolest poči­ nje posle izlaganja faktorima rizika, na prvom mestu duvanskom dimu, a razvija se tokom dužeg vremenskog perioda. Posle 20 godina pušenja HOBP će se javiti kod ¼ pušača. Bo­ lest je sporo progresivna, ukoliko se ne leči progresija se ubrzava.

www.pharmamedica.rs

Najpre dolazi do promena na ni­ vou malih disajnih puteva koje se dobro tolerišu. Vremenom se di­ sajne funkcije remete tako da se bolesnik prilikom obavljanja uobi­ čajenih aktivnosti zamara. Kašalj i iskašljavanje su sastavni deo slike bolesti na koje se obično ne obraća pažnja, jer su prisutni kod velikog broja pušača. Kako bolest napre­ duje, pluća sve slabije funkcioni­ šu pa fizička aktivnost postaje sve ograničenija što pacijenta onespo­ sobljava da obavlja svakodnevne aktivnosti. Tegobe su najizraže­ nije u jutarnjim satima. Sve ovo kod pacijenta izaziva osećaj straha, uznemirenosti i frustracije. Paci­ jenti često postanu depresivni.

Većina pacijenata se kasno javi le­ karu jer kašalj doživljavaju kao uo­ bičajenu pojavu koju pripisuju bilo promeni cigareta, prehladi, a za­ maranje–gojaznosti i lošoj fizič­ koj kondiciji. Javljaju se lekaru tek kada je kvalitet života prilično na­ rušen ili kada dođe do akutnog pogoršanja bolesti, obično usled infekcije. Tada je bolest najčešće već uzela maha. Samo postojanje kašlja treba da uputi pacijenta da se nešto neželjeno dešava jer ne posto­ ji ,,dobar” kašalj, on uvek ukazuje na postojanje nekog problema.

Kako se bolest dijagnostikuje?

Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka o postojanju faktora ri­ zika i simptoma a potvrđuje se auskultatornim pregledom, testo­ vima disajne funkcije–spirome­ trijom i rendgenskim snimkom pluća.

Najvažniji dijagnostički metod je spirometrija. Spirometrija je jed­

!

Ukoliko imate hroničan kašalj, osećaj nedostatka vazduha, lako se zamarate a uz to ste pušač, obavezno se obratite lekaru jer upravo ovi simptomi ukazuju na postojanje HOBP nostavan test kojim se meri koli­ čina vazduha koju pacijent može da izduva i vreme koje mu je za to potrebno. Izvodi se pomoću apa­ rata spirometra. U našoj zemlji ovih uređaja ima dovoljno, ali pro­ blem predstavlja nedovoljna obu­ čenost medicinskog kadra. Sa druge strane i sami pacijenti mo­ raju biti edukovani kako da ovaj test pravilno izvedu. Pacijenti su često zabrinuti da li će test dobro uraditi pa im treba objasniti i de­ monstrirati test što zahteva vre­ me što je u svakodnevnoj kliničkoj praksi najveći problem. Posle pr­ vog merenja pacijentu se daje da inhalira (udiše) bronhodilata­ tor kojim se disajni putevi prošire i radi se još jedno merenje. Vred­ nosti koje se dobijaju drugim me­ renjem se koriste da bi se utvrdilo koliko se plućna funkcija može popraviti i upravo su ovo vredno­ sti koje su dijagnostički značaj­

ne. Ukupna procedura traje oko 30 minuta.

Radiološki nalaz je u početnoj fazi bolesti najčešće normalan, a u ka­ snijem toku bolesti prisutni su znaci hiperinflacije (prepunjenost pluća vazduhom)-spuštene dija­ fragme, prošireni međurebarni prostori, naglašena bronhovasku­ larna šara. Nekada su prisutne emfizemske bule ili bronhiektazi­ je (nepravilna proširenja disajnih puteva koja su predilekciono me­ sto za infekcije).

Na osnovu rezultata spirometrije, kliničke slike i rendgenskog nala­ za, postavlja se dijagnoza i odre­ đuje stepen težine bolesti što dalje određuje terapiju.

Kako se HOBP leči?

Poslednje dve decenije donele su značajne pomake u lečenju ove bolesti. Prestanak pušenja, prime­ na novih lekova, terapija kiseo­

Najvažniji dijagnostički metod je spirometrija.

Spirometrija je jedno­ stavan test kojim se meri količina vazduha koju pacijent može da izduva i vreme koje mu je za to potrebno.

www.pharmamedica.rs

PRVI KORAK U LEČENJU JE PRESTANAK PUŠENJA Kada se bolest dijagnostikuje pacijentima se daje adekvatna terapija ali prvi korak je trenutni i potpuni prestanak pušenja. Sam prekid pušenja ne može otvorenost disajnih puteva vratiti u normalno stanje ali se dalje sužavanje usporava. Normalno je da se starenjem disajna funkcija smanjuje, međutim kod pušača je ovo smanjenje brže i intenzivnije. Ukoliko se sa pušenjem prekine na vreme, dalje smanjenje disajne funkcije može da se vrati na nivo nepušača.

nikom, neinvazivna mehanička ventilacija, vakcinacija protiv gripa i respiratorna rehabilitacija, dove­ li su do poboljšanja kvaliteta života pacijenata obolelih od HOBP, us­ poravanja progresije bolesti i sma­ njenja mortaliteta.

Lečenje HOBP deli se na farma­ kološko i nefarmakološko. Far­ makološko lečenje uključuje bronhodilatatore, kortikosteroide, sekretolitike, ekspektoranse i/ili antibiotike.

Najprisutniji su bronhodilatatori u obliku doznih aerosola-simpa­ tikomimetici, poznatiji kao pum­ pice. U blagim slučajevima koriste se kratkodelujući bronhodilatato­ ri. Upotrebljavaju se po potrebi za uklanjanje povremenih simptoma. Često se sa upotrebom ovih lekova preteruje jer su pacijenti nestrpljivi a za postizanje efekta potrebno je 5-10 minuta. Kod umerenog ste­ pena bolesti ordiniraju se dugode­

PharmaMedica ⁄ broj 70

27

NE ZANEMARUJTE KAŠALJ Kašalj nikada ne zanemarujte, kašljanje nije normalna pojava već znak nekog oboljenja. Kašalj, sam po sebi, nije obavezni znak HOBP ali ukoliko ga prati brzo zamaranje a uz to ste i pušač dijagnoza HOBP je skoro sigurna. Obratite se svom lekaru jer se pravovremenom dijagnostikom i lečenjem, progresija bolesti može značajno usporiti.

lujući bronhodilatatori koji disajne puteve drže otvorenim 12-24h.

Danas postoji veliki broj kom­ binovanih dugodelujućih bron­ hodilataora kao i kombinacije sa inhalacionim kortikosteroidima, a postoji i veliki broj inhalera u vidu turbohalera, diskova, soft pumpi­ ca. U osnovi inflamacije kada je HOBP u pitanju nije infekcija mi­ kroorganizmima već nadražujuće dejstvo sastojaka duvanskog dima.

Upravo zato se antibiotici ne ordi­ niraju pacijentima sa HOBP sem u slučajevima kada je njihovo sta­ nje pogoršano usled neke bakterij­ ske infekcije.

Bronhodilatatori iz grupe antiho­ linergika imaju posebno mesto u lečenju HOBP-a, oni održavaju di­ sajne puteve otvorenim do 24h što znači da pacijenti lek koriste jed­ nom dnevno. Ovaj lek se u težim slučajevima može kombinovati sa dugodelujućim bronhodilatatori­

ma iz grupe simpatikomimetika, sa oralnim bronhodilatatorima ili inhalacionim kortikosteroidima.

Sve je veći broj kombinovanih pumpica, tako da pacijenti u jed­ nom uređaju imaju 2 ili 3 leka što je znatno komfornije a zbog siner­ gističkog efekta usporava se pro­ gresija bolesti.

Inhalacioni kortikosteroidi imaju takođe svoje mesto u terapiji, po­ sebno kod bolesnika koji imaju če­ sta pogoršanja. Oni se primenjuju uvek u kombinaciji sa drugim le­ kovima.

Pojava sekreta koji se teško iska­ šljava predstavlja svakodnevni problem obolelima i zato se save­ tuje adekvatna hidracija i primena sekretolika i lekova koji pokreću mukocilijarni klirens i olakšavaju iskašljavanje.

U osnovi inflamacije kada je HOBP u pitanju nije klasična in­ fekcija mikroorganizmima već

PREDRASUDE O PUMPICAMA Vrlo često pacijenti imaju predrasude vezane za upotrebu pumpica. Vlada uverenje da one stva­ raju zavisnost, što nije tačno. Pomoću pumpica lek se direktno unosi u oboleli organ, simptomi se brzo povlače, doze leka su male pa samim tim i mogućnost pojave neželjenih efekta je svedena na minimum.

28

nadražujuće dejstvo sastojaka du­ vanskog dima i drugih štetnih agenasa. Upravo zato se antibio­ tici ne ordiniraju pacijentima sa HOBP rutinski već samo u sluča­ jevima kada je njihovo stanje po­ goršano usled neke bakterijske infekcije.

Šta je respiratorna rehabilitacija?

Poslednjih godina na značaju do­ bija nefarmakološko lečenje i mere prevencije. Preventivne mere se odnose na aktivno izbegavanje faktora rizika, pre svega presta­ nak pušenja i vakcinaciju protiv gripa, a od značaja je posebno u odmaklim fazama bolesti oksige­ noterapija (terapija kiseonikom), respiratorna rehabilitacija, psiho­ socijalna podrška i hirurško leče­ nje u ograničenim situacijama.

Vakcinacija protiv gripa se prepo­ ručuje kod svih hroničnih bole­ snika. Vakcinacijom se smanjuje mogućnost razvoja teških kom­ plikacija bolesti. Respiratorna re­ habilitacija je pokazala pozitivne rezultate kod pacijenata sa HOBP u smislu poboljšanja kapacite­ ta za vežbanje, smanjenje osećaja nedostatka vazduha, poboljšanje kvaliteta života. Deo respiratorne rehabilitacije je i fizikalna terapi­ ja. Ona se sprovodi u cilju jača­ nja muskulature disajnih puteva i

PharmaMedica ⁄ broj 70

značajna je kao komplementarna mera primeni lekova.

Treba imati u vidu da se sa napredo­ vanjem bolesti pacijentima sma­ njuje sposobnost za obavljanje rutinskih aktivnosti kao što su od­ lazak na posao ili penjanje uz ste­ penice.

Uprkos dostupnosti terapije, više od polovine pacijenata loše kontroliše svoju bolest. Pravilna upotreba inha­ lera je retka , u razvijenim zemljama iznosi samo 28% i jedan je od uzro­ ka neadekvatne kontrole bolesti.

Stoga je neophodna obuka pacijena­ ta kako da pravilno koriste pumpice, što se takođe sprovodi u Službama za respiratornu rehabilitaciju. l

FAKTORI RIZIKA Najvažniji faktor rizika je pušenje, dok su dugotrajna izloženost prašini i hemikalijama na radnom mestu, zagađenje vazduha (kako u zatvo­ renom prostoru usled upotrebe čvrstih goriva za pripremu hrane i grejanje, tako i na otvorenom) manje značajni. Pasivno pušenje cigareta takođe predstavlja faktor rizika.

www.pharmamedica.rs

kapsule

Stvarnje kamena u mokraćnim organima (Urolithiasis) je veoma česta bolest. Smatra se da oko 5% žena i 12% muškaraca može očekivati bar jednu epizodu bubrežne kolike do 70. godine života. Iako se može javiti kod dece i starih osoba, urolitijaza je najčešća u srednjim godinama života. Oko 80% bolesnika ima između 20 i 50 godina. Stvaranje kamena u mokraćnim organima je češće kod muškaraca nego kod žena.

Magnezijum je dvovalentni katjon koji ima značajnu ulogu u brojnim metaboličkim procesima u organizmu kao aktivator enzima. Neophodan je za transmisiju nervnih impulsa i za normalno funkcionisanje svih neuromuskulatornih sistema.

Iako je mokraća često prezasićena, u njoj se samo kod nekih osoba odigrava stvaranje kristala i kamenja.

U normalnoj mokraći se nalaze inhibitori kristalizacije, koji sprečavaju formiranje i rast kristala. Inhibitori kristalizacije se dele na organske i neorganske, a najznačajniji među njima su citrati i magnezijum.

Magnezijum sa citratom povećava inhibitorni potencijal urina i sprečava proces agregacije (slepljivanja) kalcijum-oksalatnih i rast kalcijum-fosfatnih kristala.

Mehanizam inhibitornog delovanja magnezijuma u urinu ogleda se u vezivanju za oksalat i stvaranju rastvorljivog kompleksa, kao i snižavanju stepena zasićenosti urina oksalatom. Inhibitorno delovanje citrata sastoji se u njegovom vezivanju za slobodne jone kalcijuma i u smanjenju stepena zasićenosti urina.

Na ovaj način oko 70% urinarnog kalcijuma može biti isključeno iz procesa kristalizacije. Direktnim vezivanjem citrata za površinu već prisutnih kristala kalcijum oksalata i kalcijum fosfata u urinu zaustavlja se njihov dalji rast i agregacija. Citrat takođe dovodi do povećanja pH vrednosti urina tj. alkalizuje ga i tako nepovoljno deluje na stvaranje kristala mokraćne kiseline i njenih soli.

NUTRI MAG kapsule napravljene su od prirodnih materijala, antialergijske, vegetarijanske.

Korišćenjem Nutri Mag kapsula obezbeđuje se istovremeni unos magnezijuma i citrata, visok sadržaj inhibitora kristalizacije i očuvan balans elektrolita. Pomaže kod kalkuloze, dodatno pomaže kod uratne i cistinske kalkuloze zbog alkalizacije urina.

Jedna bočica Nutri Mag-a sadrži 90 kapsula.

PLUS

Generalni uvoznik i distributer za jugoistočnu Evropu

Vidapharm d.o.o.

Nebojšina 53, 11000 Beograd tel./fax: 011/2430 553; mob.: 063/880 7270 office@vidapharm.rs www.vidapharm.rs

GINEKOLOGIJA

U

koliko par ne uspe­ va da realizuje željenu trudnoću periodu od godinu dana, preporuka je da se obrati lekarima kako bi se utvr­ dilo da li postoje organski fakto­ ri koji otežavaju začeće. Ponekad, čak i kad kod oba partnera nema zdravstvenih prepreka za ostva­ rivanje trudnoće, do nje ne do­ lazi. Tada počinje da se govori o psihološkim faktorima koji tome mogu doprineti, o izloženosti stresu, strahovima i depresivnom raspoloženju.

Treba imati u vidu da su analize naučnih istraživanja u kojima je ispitivana povezanost psihološ­ kog stresa i začeća pokazale da se ne može tvrditi da psihološki či­ nioci direktno utiču na realizova­ nje trudnoće. Smatra se da su oni od velikog značaja za funkcioni­ sanje partnera i njihov kvalitet ži­ vota u datim okolnostima, ali se o njima ne može govoriti kao o uzrocima izostanka začeća.

Zato je važnije i korisnije posveti­ ti se psihološkom stanju partnera koji se suočavaju sa sterilitetom kako bi im se pomoglo da što je moguće bolje izađu na kraj sa tim životnim izazovom.

Koje su prateće psihosocijalne posledice steriliteta?

Nemogućnost začeća ima više­ struki uticaj na kvalitet života kako oba partnera, tako i njihove veze. Posledice koje se javljaju su psihološke i socijalne prirode.

Partneri se na emocionalnom planu suočavaju pre svega sa

Psihosocijalni aspekti steriliteta Svetska zdravstvena organizacija sterilitet definiše kao izostanak začeća nakon minimum jedne godine nezaštićenog seksa sa ciljem začeća.

autor: Irina Radanović, psihološkinja-REBT psihoterapeutkinja uznemirenošću, anksioznošću, besom, osećanjem krivice i de­ presivnošću. Takođe se javlja i do­ življaj ličnog neuspeha, sopstvene neadekvatnosti, defektnosti, uče­

stalo je samoobezvređivanje što sve dodatno pogoduje razvijanju osećanja otuđenosti i izolaciji.

Korisno je istaći da mnogi struč­ njaci ukazuju na sličnosti steri­ liteta i procesa tugovanja nakon gubitka. Međutim, dok u tugova­ nju nakon gubitka osoba prolazi kroz nekoliko faza (šok, porica­ nje, bes, depresija..) koje se zavr­ šavaju prihvatanjem i oporavkom, kod sterilteta toga nema jer je tu­ govanje konstantno i biva iznova

i iznova provocirano različitim ži­ votnim događajima. Svakodnevne situacije i dešavanja postaju povod za niz negativnih osećanja. Re­ gularni mesečni ciklusi kod žene, trudnice u okruženju, rođenja, kr­ štenja, dečiji rođendani su samo neki od životnih događaja koje postaju povod za patnju. Zato se često psihološki aspekt steriliteta opisuje kao stanje hronične tuge, a neki autori o tom problemu govo­ re kao o fenomenu „obespravlje­

Partneri se na emocionalnom planu suočavaju sa uznemirenošću, anksioznošću, besom, osećanjem krivice, depresivnošću i drugim psihološkim tegobama.

30

PharmaMedica ⁄ broj 70

www.pharmamedica.rs

Čest je doživljaj da drugi nemaju razumevanja za to kroz šta oni prolaze, da ne mogu da razumeju kako se osećaju nog žalovanja”, što podrazumeva iskustvo gubitka bez socijalno pri­ znatog prava žalovanja.

Psihološki doživljaji koji se javlja­ ju kao posledica steriliteta tako­ đe se opisuju i kao serija gubitaka: gubitak veze među partnerima, gubitak sigurnosti, nade, samopo­ uzdanja, radosti, kontrole, gubitak zdravlja i seksualnog zadovolj­ stva, gubitak odnosa sa socijalnom mrežom i slično.

Kad govorimo o socijalnom as­ pektu, partnerski odnos je prvi koji se nalazi pred velikim iza­ zovom. Oba partnera se suoča­ vaju sa sopstvenim psihološkim problemima čime bivaju iscrplje­ ni i nemaju kapaciteta da budu jedno drugom podrška. Najče­ šće onaj kod koga je dijagnosti­ kovan problem strahuje da će ga partner zbog toga napustiti. Uz to i seksualni život uglavnom biva značajno narušen, sve postaje podređeno začeću, gubi se spon­ tanost u odnosu, planira se ter­ min, učestalost, trajanje odnosa, tako da seks prestaje da bude uži­ vanje i postaje podsetnik na neus­ peh partnera da se ostvare i u ulozi roditelja.

Veoma često se remeti odnos sa porodicom i prijateljima. Par se može spontano povući iz socijal­ nih interakcija jer ne želi da deli svoj problem sa drugima, a sami partneri se ne osećaju dovoljno dobro da bi bili deo društva. Čest je doživljaj da drugi nemaju razu­ mevanja za to kroz šta oni prola­ ze, „kako se osećaju“. Ponekad i ono što je naizgled podrška odma­ že i vodi u dublje povlačanje. Sa­ veti koje dobijaju od bližnjih „biće sve u redu, nemoj da razmišljaš, samo se opusti...“ i sl., zapravo do­ datno stvaraju pritisak na par koji posle dugog perioda pokušavanja prirodno postaje napetiji. Partne­

32

U Srbiji se više od 400.000 parova bori sa problemom neplodnosti

Analize naučnih istraživanja u kojima je ispitivana povezanost psihološkog stresa i začeća pokazale da se ne može tvrditi da psihološki činioci direktno utiču na realizovanje trudnoće

40% nemogućnosti začeća je muška neplodnost

30% žena koje imaju poteškoća da ostanu u drugom stanju imaju oštećenja na jajovodima

ku mogu dobiti jedno od drugog, porodice, prijatelja i drugih bliskih osoba, ali važno je ohrabriti ih i da potraže stručnu pomoć.

Bilo bi dobro da se partneri psi­ hologu obrate pre nego što se ra­ zviju psihološki problemi i naruši partnersko i socijalno funkcioni­ ri postaju još više uznemireni tru­ ki imperativ imati dete vrlo pogo­ sanje. Preventivni savetodavni rad deći se da budu opušteni i osećaju dan okvir za stigmatizaciju parova može da pomogne partnerima da se krivim što ne mogu da se opu­ koji nemaju dete. Takva vrsta so­ se što efikasnije suoče sa situaci­ ste jer se zbog toga smatraju od­ cijalnog pritiska dodatno otežava jom u kojoj su se našli, da životnu govornim za neuspeh začeća. To onima koji žele a ne mogu da ima­ krizu pretvore u životni izazov iz dodatno potkrepljuje ideju da ih ju dete da se nose sa problemom kojeg će izaći individualno i par­ prijatelji ne razumeju i udaljava ih steriliteta. tnerski osnaženi. od njih. Takođe, ranije pomenu­ Naravno, nije uvek moguće pre­ Psihološka podrška ta okupljanja gde su roditeljstvo i poznati prve znake tegoba. Po­ i pomoć kod steriliteta deca u fokusu su uobičajeni povod nekad anksioznost, depresivnost za emocionalna previranja partne­ Na osnovu svega do sada napi­ i ostale bolne emocije preplave ra koji se bore sa sterilitetom i po­ sanog jasno je zašto se problem osobu i tada je važno javiti se psi­ tom za socijalno povlačenje. steriliteta smatra jednim od naj­ hologu radi psihološkog saveto­ Uz sve navedeno treba imati u uznemirujućih iskustava u životu vanja i psihoterapije. Uz adekvatnu vidu i to da se roditeljstvo u našem osobe. Stoga je veoma značajno da psihološku pomoć navedeni pro­ društvu smatra jednim od najvaž­ partneri imaju na raspolaganju što blemi i prepreke se mogu uspeš­ nijih životnih ostvarenja, a često se je moguće više informacija o steri­ no prevazići i to je glavna poruka ističe da je neophodno ostvariti se litetu i njegovim psihosocijalnim koju oba partnera treba da dobi­ kao roditelj. Samim tim je sredina posledicama, kao i dovoljno psi­ ju od svog okruženja i stručnih u kojoj je društveni i kulturološ­ hološke podrške. Oslonac i podrš­ lica. l

Preventivni savetodavni rad može da pomogne partnerima da se što efikasnije suoče sa situacijom u kojoj su se našli, da životnu krizu pretvore u životni izazov iz kojeg će izaći individualno i partnerski osnaženi

PharmaMedica ⁄ broj 70

www.pharmamedica.rs

IZ UGLA PSIHOLOGA

Toksične veze Prema Oksfordskom rečniku reč godine za 2018. je „toksično”. Svake godine se bira reč koja je najbolje prikazuje (npr. za 2013. to je selfi, a 2015. emotikon). autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, psiholog Mense Crne Gore, supervizor Mense BiH

T

oksična osoba može biti vaš partner, roditelj, šef, prijatelj iz osnovne ili ko­ mšiluka, neko ko je „u paketu„ sa bit­ nim drugim (npr. član porodice partnera) ili kontekstualni prijatelj (npr. kolega). Kada je veza toksična ne moraju oba partnera biti ta­ kva, dovoljan je jedan. Nekad je samo nji­ hov spoj loš, isti oni nakon raskida sa drugima ostvaruju zadovoljavajuće veze. Nisu sve tok­ sične osobe psihopate, ali one koje jesu to vešto kriju. Toksična osoba je sklona manipulaci­ ji i triangulaciji, što kvari vezu jer unosi nepo­ verljivost.

Veza ne postaje toksična odjednom, toksični ljudi su manipulatori. Najčešći plen su im oso­ be „zavisne od ljubavi„ (koje obično biraju one koje treba „popraviti“), pa bivaju uvučene ne u ljubav, već njenu negaciju. Dok zrela, prava lju­ bav pomaže osobi da prihvati i sebe i druge, širi granice, toksična veza nakon sjajnog počet­ ka sputava, opseda, ruši samopouzdanje, tru­

!

je doživljaj i sebe i drugih. Toksični ljudi najpre osvoje, a zatim manipulišu da bi zadovolji­ li svoje potrebe. Izazivaju jako osećanje krivice ako žrtva poželi da ode. Potrebna je pomoć te­ rapeuta da osoba ponovo veruje u sebe, da loše iskustvo ne bi uticalo na buduće veze.

Toksični ljudi se pretvaraju da nesebično daju, „skidaju zvezde s’neba“, dok partner(ka) ne po­ misli da je ta ljubav posebna. Manipulišu jer žele moć, dominaciju, a to najbolje postižu ako je žrtva ranjiva (sama zaljubljenost stavlja u tu poziciju). Za tu vrstu kontrole im ne tre­ ba agresija (mada je nekad koriste), već iluzi­ ja ljubavi.

Kako se naizgled prava veza pretvara u toksičnu Da bi održavali iluziju i tako dodatno moti­ visali žrtvu (poznavajući ljudsku prirodu gde je nepravilni režim potkrepljenja najveći mo­ tivator), prelaze u sledeću fazu manipulaci­

Da bi održavali iluziju i tako dodatno motivisali žrtvu, prelaze u fazu manipulacije. Uvode triangulaciju, stvarajući utisak da su poželjni, kreiraju iluziju popularnosti da bi povećali cenu. To čine „slučajno“ uvo­ deći u priču „obožavatelje“. Tako podstiču rivalitet, želeći da isprovoci­ raju reakciju, a zatim je „naivno” pripisuju ljubomori.

34

PharmaMedica ⁄ broj 70

je. Uvode triangulaciju, stvarajući utisak da su poželjni, kreiraju iluziju popularnosti da bi povećali cenu. To čine „slučajno“ uvodeći u priču „obožavatelje“ iz prošlosti (bivše par­ tnere, roditelje, prijatelje) ili sadašnjosti (kole­ gu, nepoznatu osobu). Tako podstiču rivalitet (aktiviranje konflikata iz primarne porodice), želeći da isprovociraju reakciju, a zatim je „na­ ivno“ pripisuju ljubomori.

Partner želi da sve bude kao na početku veze, ne shvatajući da je sa manipulatorom. Za „lju­ bav“ počinje da se bori sa često imaginarnim neprijateljem, što projektuje strahove („oboža­ vatelj“ igra ulogu potencijalnog budućeg par­ tnera a često ne znajući da je u trouglu). Rival može biti i neko ko je uvek u poziciji treće oso­ be (način razrešenja te pozicije moguć uz po­ moć stručnog lica jer životna pozicija „večitog drugog“ ima veze sa primarnom porodicom).

Partneru nije jasno šta se promenilo: zašto manipulator traži utehu, podršku i mišljenje drugih ljudi, naročito onih za koje nije imao posebno mišljenje. To radi svesno da bi izazvao ljubomoru (koja nije pokazatelj ljubavi, već straha od gubitka ljubavi), da podstakne scenu posle koje toksična osoba staloženo pojašnjava da je zaključak pogrešan.

Sve češće se društvene mreže koriste za mani­ pulaciju, jer su pogodne za ostavljanje raznih stihova koji se mogu tumačiti dvosmisleno, a

www.pharmamedica.rs

Lampica za uzbunu je neophodna ako se ponašate kao nikada pre: stalno raspravljate, igrate toplo-hladno i detektiva, povlačite u sebe, ljubomorni ste i u svemu vidite zaveru teško dokazuju. Javlja se ponašanje nalik para­ noji, što dovodi do nesigurnosti u vezi i uop­ šte, postaje jedino važno kako osvojiti toksičnu osobu. Lampica za uzbunu je neophodna ako se ponašate kao nikada pre: stalno raspravlja­ te, igrate toplo-hladno i detektiva, povlačite u sebe, ljubomorni ste i u svemu vidite zaveru.

Jedini način da isplivate bezbedno je da posta­ vite granicu, što je moguće ako imate samopo­ štovanje. Treba da vam bude jasno preko kojih stvari u vezi nećete preći. Pokušajte da bude­ te što objektivniji, bavite se onim što toksič­ ni pokazuje a ne što priča. Ako manipuliše i laže onda nije za pravu vezu. Pratite svoj osećaj: pravi partner vas podstiče, ohrabruje da poka­ žete najbolji deo sebe, da budete svoja dobra verzija, dok toksični igra igre, pokušava od po­ četka da vas izoluje na suptilan način, da bi lak­ še manipulisao i pokazao da zna bolje od vas šta vam treba.

7 tipova toksičnih ljudi Toksične veze češće formiraju neki od 7 tipova toksičnih ljudi:  Pričljivi narcis: stalno prekida sagovornike, ali ne da bi postavljao pitanja već pričao, naro­ čito o sebi, uživajući u boji svog glasa. U vezi je samocentriran.  Kontrolor: želi da kontroliše sve i svakog, ne samo šta drugi govore i rade, već i misle. Gubi

kontrolu ako mu se neko suprotstavlja ili samo kaže svoje mišljenje. U vezi ne daje partneru da diše, stalno pridikuju i kontrolišu.  Emocionalni vampir: pun je negativne energije i pesimizma, druge potpuno ener­ getski spušta. U vezi se stalno žali, ništa mu ne valja.  „Kralj(ica) drame“: pun(a) neverovatnih scenarija, priča u kojima je glavni akter. Ne tra­ ži savet, već se ventilira stalnim žaljenjem, ima potrebu da pobere simpatije i bude u centru pažnje. U vezi često izigrava žrtvu, priča priču od polovine.  Ljubomoran i pun zavisti: ne prihvata sebe, zato kritikuje sve i svakog, negativno procenju­ je i ogovara. Takmiči se sa partnerom, nije za zajednicu. Ponaša se da prividno ima povere­ nja, da priča otvoreno, a u stvari je pitanje tre­ nutka kada će stvari koje sazna u poverenju iskoristiti protiv te osobe.  Manipulator (prevarant, lažov): uživa u ob­ manjivanju, svakodnevno laže bez obzira da li od toga ima korist, čime gubi poverenje.  Težak čovek: misli da je uvek u pravu i najbo­ lji, arogantan, gazi preko drugih, ne vodi raču­ na o tuđim osećanjima. U vezi sve podređuje sebi, misli da to zaslužuje.

PROBIOTIK sa alojom i vitaminima 5 sojeva probiotika u jednoj kapsuli Jedinstveni dodatak ishrani sa duplo bržim delovanjem od običnog probiotika zahvaljujući sinergijskom delovanju aktivnih sastojaka.

www.pharmamedica.rs

Efikasan u regulaciji crevne flore Olakšava varenje i rad creva Preporučuje se uz terapiju antibioticima i citostaticima Jača imunitet i smanjuje pojavu alergija Olakšava lečenje kandidijaze Ublažava tegobe kod kolitisa i Kronove bolesti Sprečava pojavu putničkih dijareja

PharmaMedica ⁄ broj 70

www.esi.it www.bgbitaliana.rs (011) 313 27 72

35

ESI Srbija

GMO

OSOBINE TOKSIČNIH VEZA:

1

LEPI TRENUCI SU RETKI I KRATKOTRAJNI. Toksična veza je dinamična i dramatična, sa ređe lepim a češće nesigurnim fazama. Razlog ostajanja u vezi je sličan kao sa zavisnikom: ponaša se loše kada pije (češće), kad je trezan (ređe) pokušava da nadoknadi izgubljeno. U lošoj fazi osoba se nada da će ubrzo izaći iz te faze i iluzija da će snagom svoje ljubavi uspeti da ga izleči (iluzija o grubijanu nežnog srca). Prepoznavanje začaranog kruga pomaže osobi da lakše izađe iz toksičnog odnosa.

2

3 4

OSEĆATE SE NELAGODNO KAD NISTE ZAJEDNO. Toksična veza stvara zavisnost, kad ste zajedno ništa vam više ne treba, ali razdvojenost je slična apstinencijalnoj krizi, što otežava funkcionisanje. Za razliku od toksične veze, prava ljubav proizvodi tzv. „okeansko osećanje”, ispunjenost i zanesenost koja se prenosi pozitivno na sve sfere života. Zdrava veza uzdiže, ispunjava, a toksična uznemiruje. Nesigurnost dodatno podstiče činjenica da nikada ne znate kad će biti vaš sledeći susret, a obično je takav i status veze („komplikovano”), što podstiče ljubomoru.

RAZGOVOR NE VODI NIČEMU. Kad suočite partnera sa ponašanjem koje vas uznemirava i kažete kako se osećate, za sve krivi vas i ne želi da razgovara. Ne prihvata odgovornost i šta god kažete okreće protiv vas.

Partneri u ovakvoj vezi izbegavaju odgovornost, međusobno se optužuju (dovoljno je da to čini jedan partner), pa veza ne napreduje, već se komunikacija pogoršava.

OPTEREĆENOST VEZOM. Nekada vam se čini da ništa ne radite sem što mislite i govorite o vezi, koja vas potpuno okupira i preuzima identitet.

Bojite se da će vas partner ostaviti, smišljate načine da ga ponovo osvojite, ljubomorni ste na sve koji privlače njegovu pažnju. Ne možete sa njim, ali ni bez njega, potpuno ste izgubili sebe.

36

PharmaMedica ⁄ broj 70

Najsigurniji način da otkrijete da li je neko toksičan je preispitati doživljaj nakon susre­ ta. Verovatno imate potrebu da mu rešavate problem, da se zauzmete, privlači vas drama, ali se tokom i nakon susreta osećate iscrplje­ no, tužno ili ljuto, osećate potrebu da impresi­ onirate tokom susreta a nakon toga ogovarate.

Ako pokušate da se izvučete i postavite gra­ nice, ne čuje vaše „ne“ niti vaše potrebe. Raz­ mislite šta dobijate ovakvom vezom: luksuz je da sebi otežavate život jednostranim a toksič­ nim odnosom.

Toksične osobe su majstori manipulacije i drame. Uvek im se dešava „nešto“, svima oko sebe spuštaju umesto podižu raspoloženje. Ne vole ravnodušnost, žele da izazovu pažnju makar kroz sažaljenje.

Toksične osobe su majstori manipulacije i dra­ me. Uvek im se dešava „nešto“, svima oko sebe spuštaju umesto podižu raspoloženje. Ne vole ravnodušnost, žele da izazovu pažnju makar kroz sažaljenje. Pridikuju, žale se, ali ne pre­ uzimaju odgovornost niti se izvinjavaju. Tra­ že sve za sebe, nikad im nije dovoljno pažnje, promenljivog su raspoloženja, sve shvataju lič­ no. Stvaraju haos gde god se pojave, okruženje često nije svesno toksičnosti, navode ljude na preispitivanje i postupke koje obično ne rade.

Ako im neko stalno pomaže ne pokazuju za­ hvalnost, ali ako im pažnja sledeći put bude uskraćena odmah se naljute. Jedini način je postaviti im granice i držati se njih.

Ključan je izbor partnera, ako imate po­ sla sa toksičnim partnerom, koliko god se trudili nećete razviti kvalitetan odnos. To ne znači da nema konflikata, već da je važ­ no na konstruktivan način ih prevazilaziti i tako učvrstiti vezu. Izlazak iz toksične veze je buran i podriva samopouzdanje, stvara pogrešan doživljaj da niste za vezu uopšte.

Savetuje se rad na sopstvenim potencijali­ ma, da najpre upoznate sebe, znate šta vam prija a šta ne, tako vaši izbori više neće biti neurotični već zreli. Tek tada ćete biti spre­ mni za ljubav i uživati u njoj. Postaćete sve­ sni da su toksični ljudi iz vaše prošlosti kreatori nepotrebnih svađa, kompleksnih situacija i stresa, da su samo trošili vaše vre­ me i energiju. Tek sa pravim partnerom ćete shvatiti šta znači biti tim, ali pre toga je po­ trebno da upoznate sebe i da radite na svo­ jim potencijalima. l

www.pharmamedica.rs

ZA ZDRAV RAST I RAZVOJ

NOVO

JEDINI DEČIJI MULTIVITAMIN SA DOBRIM* BAKTERIJAMA U OBLIKU ČOKOLADE Za više informacija o proizvodu posetite www.biorela.rs ili se obratite na telefon 011 655 6359 ili e-mail: savet@milsing.rs

*nepatogene bakterije prirodno prisutne u probavnom sistemu. Vitamin D doprinosi normalnoj funkciji imunog sistema dece. Kalcijum je potreban za normalan rast i razvoj dečijih kostiju.

ZA SNAŽAN IMUNITET

POVEĆAVA BROJ DOBRIH* BAKTERIJA U PROBAVNOM SISTEMU

DOBRE VESTI

Crevna mikroflora

Crevna mikroflora ima ulogu u zaštiti od dijabetesa koji se javlja sa starenjem U časopisu Science Translational Medicine je 14. novembra objavljeno istraživanje koje pokazuje da gubitak jednog soja crevnih bakterija može da dovede do dijabetesa tipa 2. Utvrđeno je da stariji miševi imaju manje Akkermansia muciniphila bakterije nego mladi miševi. Ovo smanjenje dovodi do zapaljenskog procesa i ćelije prestaju da reaguju na signale koje šalje hormon insulin, odgovoran za regulacija šećera. Ignorisanje insulinske poruke da se glukoza preuzme iz krvi je poznato kao insulinska rezistencija i predstavlja karakteristiku dijabetesa tipa 2.

Istraživači su sumnjali da su crevni mikrobi uključeni u proces starenja, ali na koji način oni utiču na ovaj proces nije bilo potpuno jasno.

Monika Bodogai sa Američkog nacionalnog instituta za starenje u Baltimoru i njene kolege proučavali su šta se dešava sa bakterijama u crevu miševa kako oni stare. Uočili su da miševi gube bakteriju A. muciniphila, poznatu kao Akk i druge „dobre“ mikrobe koji pomažu u razlaganju dijetarnih vlakana do masnih kiselina kratkog lanca, butirata i acetata. Ove masne kiseline su važne, jer daju signale bakterijama i humanim ćelijama da sprovode određene funkcije. Gubitak bakterije Akk dovodi do smanjene produkcije butirata, a gubitak butirata je okidač za lančanu reakciju koja za posledicu ima ignorisanje insulina.

Terapija starih miševa antibiotikom enrofloksacinom povećala je prisustvo bakterije Akk u crevu i učinilo da ćelije ponovo reaguju na insulin. Dodavanje butirata starim životinjama je imalo isti efekat, ukazujući da možda postoji više načina da se u budućnosti eliminiše insulinska rezistencija kod starijih ljudi.

38

Probiotici mogu da nam poboljšaju raspoloženje i kognitivne funkcije Probiotici su važni za zdravlje creva, ali indirektno, oni pomažu i našem mozgu.

Istraživači su pokazali da su creva i mozak povezani i tu vezu su nazvali osa creva-mozak. Ova dva organa povezuju biohemijski signali koji se šalju između nervnog sistema u digestivnom traktu, tzv. enteričkog nervnog sistema i centralnog nervnog sistema, kome pripada mozak. Osnovna informaciona veza između mozga i creva je nervus vagus, najduži nerv u našem organizmu.

Creva se često zovu i „drugi mozak”, jer stvaraju neurotransmitere od kojih se mnogi stvaraju i u mozgu, poput serotonina, dopamina, GABA-e, a koji imaju ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja. Procena je da čak 90% serotonina stvara digestivni trakt!

Ono što utičena na creva često utiče i na mozak i obrnuto.

Kada se mozak suoči sa poteškoćama on šalje signale upozorenja crevima i to je razlog zašto stresni događaji mogu da izazovu digestivne tegobe. Sa druge strane, gastrointestinalni problemi poput iritabilnog creva, Kronove bolesti ili hronične konstipacije mogu izazvati anksioznost ili depresiju.

Osa creva-mozak funkcioniše i na druge načine. Na primer, creva pomažu u regulaciji apetita na taj način što„kažu“ mozgu kada je vreme da se prestane sa jelom. Oko 20 minuta posle obroka crevni mikrobi stvaraju proteine koji suprimiraju apetit, što se poklapa sa vremenom koje je obično potrebno da se osetim sitim.

Kako se probiotici uklapaju u ovu osu creva-mozak?

Istraživanja pokazuju da probiotici mogu da poboljšaju raspoloženje i kognitivne funkcije i smanje stres i anksioznost. Studija objavljena online 10.11.2016. od strane Frontiers in Aging Neuroscience otkriva da su pacijenti sa Alchajmerovom bolešću koji su uzimali mleko sa 4 probiotska soja tokom 12 nedelje pokazali bolje rezultate na testu merenja kognitivnog stanja u poređenju sa onima koji su pili obično mleko. Jedna druga studija objavljena 2013. u časopisu Gastroenterology pokazala je da su žene koje su konzumirale jogurt sa mešavinom probiotika 2 puta dnevno 4 nedelje bile smirenije kada su im pokazane fotografije besnih i uplašenih lica u poređenju sa kontrolnom grupom. Magnetna rezonanca je otkrila da je jogurt-grupa imala nižu aktivnost insule, dela mozga koji obrađuje unutrašnje telesne senzacije poput onih koje dolaze iz creva.

Još uvek je rano da se odredi tačna uloga koju probiotici igraju u osi creva-mozak, ali je činjenica da doprinose poboljšanju zdravlja ne samo creva, već i mozga.

PharmaMedica ⁄ broj 70

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica â „ broj 70

39

LABORATORIJA

C-reaktivni protein (CRP) je inflamatorni marker, član je grupe proteina poznatih kao reaktanti akutne faze. Otkrili su ga 1930. godine naučnici koji su istraživali mogućnosti lečenja pneumokokne pneumonije. U plazmi zdravih osoba se nalazi u veoma niskim koncentracijama.

C

RP se sintetiše u hepato­ citima (ćelije jetre) nakon povrede ili infekcije kao odgovor na inflamatorne citokine interleukin-6 (IL-6), interleukin-1 (IL-1) i faktor nekroze tumora (TNF), što dovodi do povećanja nivoa u cirkulaciji.

Precizna uloga CRP nije još uvek potpuno objašnjena, ali osobine su u skladu sa njegovom osnov­ nom nespecifičnom odbrambe­ nom ulogom. CRP je rani reaktant akutne faze i njegova koncentra­ cija drastično raste u slučaju akut­ ne upale, pa tako može da poraste i stotinu puta u roku od samo 24 sata. Zato se poslednjih godina CRP u dijagnostici često koristi kao zamena za sedimentaciju eri­ trocita. Pokazuje visoku osetljivost na zapaljenske procese, ali ima malu specifičnost. CRP se najče­ šće određuje u biohemijskim la­ boratorijama i dobijene vrednosti su veoma korisne za praćenje sta­ nja pacijenata.

Referentne vrednosti u krvi zavi­ se od metode kojom se određuje, tako da mogu biti od 0 do 3mg/L, do 5mg/L, do 10mg/L, a kod 90% ljudske populacije su niže od 5 mg/L. Porast koncentracije CRP u krvi nastaje već šest do devet sati na­ kon početka infekcije, maksimal­ ne vrednosti dostiže nakon 48

40

CRP, dijagnostički marker zapaljenja autor: me ph.spec. Mirjana Balać do 72 sata, a poluživot mu je 1819 sati. CRP se koristi u detekciji i predviđanju ishoda različitih in­ fektivnih, inflamatornih i nekro­ tičnih procesa.

Važan je za razlikovanje virusnih od bakterijskih infekcija, naroči­ to kod virusnih infekcija koje prati povišena sedimentacija i povišen broj leukocita. Blaga inflamaci­ ja i virusna infekcija uzrokuju po­ većanje koncentracije CRP od 10 do 50 mg/L, a aktivna inflamacija i bakterijska infekcija između 50 i 200 mg/L. Koncentracije koje su > 200 mg/L sreću se u težim infekci­ jama i traumama.

S obzirom da je osetljiv, ali nespe­

cifičan marker inflamacije, CRP treba uvek posmatrati u kontekstu kliničke istorije pacijenta pri čemu je poželjno porediti trenutne vrednosti sa prethodnim.

Infekcija i zapaljenje U novije vreme je ponovo pora­ slo interesovanje za CRP. Ranije je smatran markerom inflama­ cije, a danas se zna da je i me­ dijator inflamacije. Najčešće se koristi za potvrdu postojanja akutnih upala, zatim organskih bolesti, poput infarkta srčanog mi­ šića, infekcije ili tromboze, raznih hroničnih bolesti kao što su hro­ nične upale, reumatske bolesti i

CRP je važan je za razlikovanje virusnih od bakterijskih infekcija, naročito kod virusnih infekcija koje prati povišena sedimentacija i povišen broj leukocita

PharmaMedica ⁄ broj 70

maligni tumori. Uspešno se pri­ menjuje i u diferencijalnoj dija­ gnostici upala zglobova i mišića, kao pomoć u dijagnostici simpto­ ma i bolesti digestivnog trakta, po­ sebno za razlikovanje iritabilnog kolona od neke organske bolesti creva, kao i razlikovanje ulcero­ znog kolitisa od Kronove bolesti.

Procena napredovanja bolesti Veoma je značajno određivanje koncentracije CRP u proceni na­ predovanja bolesti, odnosno us­ pešnosti terapije. Tako će npr. uspešnom primenom antibiotske terapije koncentracija CRP u se­ rumu pasti brže od sedimentacije eritrocita, pa se praćenjem nje­ gove koncentracije može sprečiti nepotrebno uzimanje manje de­ lotvornog ili nedelotvornog an­ tibiotika, odnosno na vreme ga zameniti delotvornijim.

www.pharmamedica.rs

Rane neonatalne infekcije

Određivanje koncentracije CRP od izuzetne je važnosti i u dijagno­ stici i praćenju terapije infekcija kod nedonoščadi i novorođenčadi.

Rana neonatalna infekcija (RNI) ima nespecifične simptome koji često odlažu postavljanje dijagno­ ze i primenu odgovarajuće tera­ pije. Mnogobrojni su pokušaji da se razviju skrining testovi za bla­ govremeno otkrivanje RNI, kako bi se izbegli invazivni dijagno­ stički postupci i često nepotreb­ na primena antibiotika. Serumske koncentracije reaktanata akut­ ne faze, pa i CRP, rastu kao odgo­ vor na infekciju, tako da se mogu koristiti kao nespecifični indika­ tor bakterijske infekcije. Prisutan je u niskim koncentracijama kod novorođenčeta, a koncentracija odraslih dostiže se već sa tri mese­ ca života. Iako nespecifičan, CRP može poslužiti za prepoznava­ nje zdrave novorođenčadi i oda­ bir onih koji zahtevaju praćenje i tretman do rezultata mikrobiološ­ kih analiza. Sve je više saopštenja

o značaju određivanja CRP nepo­ sredno po rođenju, iz krvi pup­ čanika.

Hiruruške intervencije Nakon hirurških intervencija koncentracija CRP raste za dva do šest sati, a dostiže maksimum do trećeg dana od intervencije nakon čega vrednosti počinju da padaju. Ukoliko ne dođe do sni­ žavanja vrednosti CRP nakon tog vremena, to upućuje na in­ fekciju kao komplikaciju opera­ tivnog zahvata.

Procena rizika za koronarna oboljenja Za procenu rizika za nastanak bu­ dućih koronarnih oboljenja kod zdravih osoba neophodno je da se koncentracija CRP određuje kao hsCRP. Prema vrednostima visoko osetljivog CRP (hs-CRP) može se proceniti rizik od kardiovaskularnih bolesti: hs-CRP manji od 1 mg/L – nizak rizik; hs-CRP od 1-3 mg/L – umeren rizik; hs-CRP veći od 3 mg/L – visok rizik. l

INFARK T MIOKARDA Merenje koncentracije CRP u serumu pokazalo se vrlo važnim i dobrim pokazateljem rizika za nastanak infarkta srčanog mišića kako kod osoba kod kojih već postoji nekoliko rizika za tu bolest, tako i kod onih koji npr. imaju niske vrednosti LDL- holesterola u krvi. Pošto je dokazano da CRP podstiče aterosklerozu, njegove povišene vrednosti mogu pomoći u objašnjenju razloga zbog kojih neke osobe dožive akutni infarkt srčanog mišića ili moždani udar iako su im koncentracije lipida u krvi normalne. Takođe, istraživanja su pokazala da koncentracija ovog proteina može ukazati na mogućnost ponovnog infarkta, moždanog udara ili bolesti perifernih arterija, a korisno je njegovo određivanje i za praćenje uspešnosti lečenja kardiovaskularnih bolesti. Njegova uloga u koronarnim oboljenjima je tek nedavno otkrivena.

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 70

41

DA LI STE ZNALI

Šta znače različite boje modrice?

Kada padnemo ili se udarimo u nešto na koži se pojavljuje modrica. Nastaje zato što dolazi do pucanja malih krvnih sudova i razlivanja krvi ispod površine kože. Kako se krv razgrađuje i modrica zarasta ona menja boju i to je potpuno prirodan proces.

N

a osnovu boje se lako može proceni­ ti koliko je modrica stara, jer njeno zalečenje prolazi kroz nekoliko faza i nekoliko boja: Na samom početku je crvena, jer se ispod kože razlila sveža, kiseonikom bogata krv.

Posle 1-2 dana krv počinje da gubi kiseonik i menja boju, pa je modrica stara nekoliko dana najčešće plava, ljubičasta ili čak crna.

Za 5-10 dana ona postaje žuta ili zelena. Ove boje potiču od biliverdina i bilirubina, supstan­ ci koje nastaju raspadanjem hemoglobina.

Posle 10-14 dana prelazi u žućkasto-braon ili svetlo braon boju.

Kada jednom postane svetlo braon, modrica će početi da bledi i većina nestaje sama od sebe za oko 2 nedelje.

Boja i nijansa tena utiču na boju modrice. Oso­ be sa srednje tamnom kožom imaju modrice sa više crvenih i žutih nijansi, dok tamnija koža daje tamnije modrice.

Kada se treba zabrinuti?

Modrice obično nisu razlog za brigu. To su obične površinske povrede koje ne zahtevaju medicinski tretman. Međutim, u nekim sluča­ jevima ipak treba potražiti pomoć lekara.

Jedan od čestih problema je hematom. Hema­ tom predstavlja veliku kolekciju krvi koja osta­ je zarobljena unutar tkiva i najčešće nastaje usled veće povrede tkiva. Kada postoji hema­ tom telo ne može da izleči modricu tako brzo i lako kao u slučaju manje povrede. Hematom ne menja boju, tvrd je i izaziva bol istog inten­ ziteta i nakon nekoliko dana od povrede. Lo­ kalizacija, veličina i uzrok nastanka hematoma

42

će odrediti način tretmana.

Neki od znakova da je medicinski tretman po­ treban su: • Ukočenost ruke ili noge • Smanjena funkcija zgloba ili mišića • Modrica se povećava • Traje duže od 2 nedelje ili se ponavlja na istom mestu • Javlja se duž slomljenje kosti • Javlja se na vratu ili glavi • Izaziva poremećaj vida • Javlja se bez poznatog uzroka na abdo­ menu, glavi ili trupu.

Kako ubrzati izlečenje?

Postoje neke kućne metode koje mogu da po­ mognu u lečenju povrede i smanjenju bola po­ vezanog sa modricom: HLAĐENJE Jedan od najčešćih prvih koraka je hlađenje povređene regije. Može se koristiti ne­ što smrznuto, poput smrznutog povrća ili kesice leda iz zamrzivača. Hladan predmet treba umo­ tati u peškir ili krpu i staviti ga na povređen deo.

Nikako ga ne treba stavljati direktno na kožu, jer može izazvati veće oštećenje.

Hlađenjem „sveže“ modrice smanjuje se krva­ renje i stvaranje otoka. Time se smanjuje uku­

pna veličina modrice, jer se smanjuje dalje krvarenje i upala.

MAZANJE KREMOVA I MASTI Kremovi i masti na bazi arnike, kvercetina, vitamina B3 ili vitamina K se često koriste da ubrzaju prola­ zak modrice. Za smanjenje bolova i upale oko modrice se mogu koristiti i lekovi protiv bolo­ va, ali treba izbegavati aspirin, jer on poveća­ va krvarenje.

Lekove treba izbegavati i kada se modri­ ca pojavi posle operacija ili u slučaju poja­ ve obimnih modrica, jer ovi lekovi mogu da pogoršaju krvarenje. Sa lekarom ili farmace­ utom treba proveriti da li je upotreba lekova kod modrica bezbedna.

UMOTAVANJE Upotreba mekih, elastičnih zavoja tokom hodanja u prvih 1-2 dana od po­ vrede može da pomogne u smanjenju modrice i smanjenju osećaju nelagode. Zavoj treba da bude čvrst, ali ne suviše jako stegnut. Ukoče­ nost, peckanje ili neudobnost znače da se zavoj mora olabaviti ili ukloniti.

PODIZANJE POVREĐENE REGIJE Podiza­ nje povređene regije ima sličan efekat kao hla­ đenje i sprečava povećanje veličine modrice.

Bitno je da se povređena regija podigne iznad nivoa srca, u udoban položaj. l

UMESTO ZAKLJUČKA Tokom procesa zarastanja modrica promeni nekoliko boja. Obično se radi o 4 faze, pre nego što počne da bledi. Ukoliko ne bledi, pogoršava se ili se pojavi neki drugi problem potrebno je konsultovati lekara. U ostalim slučajevima, većina modrica prolazi sama od sebe za 2 nedelje.

PharmaMedica ⁄ broj 70

!

www.pharmamedica.rs

Inovacija među proizvodima magnezijuma

CTM_RS_17_199

Jedinstven proizvod sa svim neophodnim osobinama