PharmaMedica br.76 by PharmaMedica

PharmaMedica O

Z D R A V L J U

N A

R A Z U M L J I V

N A Č I N

www.pharmamedica.rs

BROJ 76

GODINA XI

Č IA SEMENKE

Hronične komplikacije dijabetesa

AKTUELNO

ALERGIJA NA SUNCE

NAMIRNICE OKIDAČI MIGRENE

Ciste na jajnicima TRAŽE DIJETU

Srčana slabost u Srbiji

DISTIMIJA

trajno depresivno raspoloženje P O T R A Ž I T E

S L E D E Ć I

B R O J

P O Č E T K O M

S E P T E M B R A

2 0 2 0 .

Kada koristite antibiotik, uzmite i sinbiotik DIJETETSKI PROIZVOD • Hrana za posebne medicinske namene

Sadrži 9 liofiliziranih sojeva probiotskih bakterija i oligofruktozu Obnavlja crevnu floru tokom i posle tretmana antibiotikom Inovativna MURE tehnologija (Multirezistentna inkapsulacija) Štiti probiotske bakterije od dejstva želudačne kiseline i enzima za varenje – bolja stabilnost i efikasnost preparata Jednostavna upotreba - doziranje jednom dnevno

Zahvaljujuci svojim osobinama se posebno preporucuje: Tokom i nakon terapije antibiotikom Tokom perioda povećane osetljivosti na infekciju Za održavanje normalne crevne mikroflore, kao pomoć u lečenju funkcionalnih poremećaja creva (zatvor, nadimanje i dijareja)

Štiti probiotske bakterije od želudačne kiseline i enzima za varenje Bolja stabilnost i efikasnost probiotika

sadr žaj 4.

BROJ 76

V esti

Kratke novosti i zanimljivosti iz sveta zdravlja 6.

Endokrinologija

Hronične komplikacije dijabetesa 10.

Psihologija

14.

H rana kao lek vokado je odličan za naše zdravlje A

I shrana

Krize su sastavni deo života, one nam omogućavaju da rastemo, razvijamo se i menjamo. Pored razvojnih kriza, postoje i akcidentne, kakva je i ova izazvana pandemijom i one nas ranjavaju ali nas mogu i osnažiti. Kriza izazvana virusom korone je drugačija, suspendovala je fizičke kontakte, zagrljaje i razvila strah od dodira čime nas je i dodatno otuđila, prebacila nas u svet virtuelnog, ograničila nam kretanje i slobodu. Počeli smo da čeznemo za sitnicama koje život znače, za svim onim svarima koje su nam se pre korone podrazumevale. Da li nas je korona vratila nama samima, lupila nam packu i pokazala da smo previše maleni da se igramo sa prirodom?! Da li je podstakla na globalnu solidarnost ili je pokazala da se ipak treba uzdati samo u se i u svoje kljuse?!

18.

20.

21.

26.

30.

34.

N eurologija

G inekologija

Ciste na jajnicima traže dijetu 36.

S tomatologija

Alergija na metal u usnoj duplji

E uromedik

Hirurško lečenje gojaznosti i udruženih metaboličkih poremećaja

Dizajn i prelom: Pharma Medica Design Studio

A ktuelno

Namirnice okidači migrene

Glavni i odgovorni urednik: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković

web: www.pharmamedica.rs

S ve što treba da znate

Alergija na sunce

42.

www.pharmamedica.rs

M entalno zdravlje

Problemi sa skalpom

Marketing: Pharma Medica, agencija za marketing

Preventiva

Distimija – trajno depresivno raspoloženje

40.

Urednik, mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković

U svakodnevnoj borbi protiv oštećenja ćelija

Iz svega što se dešava treba izvući pouku, kineski ideogram za krizu označava istovremeno i opasnost i mogućnost. Kako dalje, izbor je naš!

Čia semenke

Reč urednice

Kako da se pokrenem

Da li ste znali

Srčana slabost u Srbiji

e-mail: office@pharmamedica.rs Štampa: Cicero, Beograd Fotografije: Shutterstock Izdaje: PharmaMedica, agencija za marketing, 11000 Beograd, Arh.Gerasima Zelića 6/17 tel: +381 65 231. 80. 36

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 613/614

Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora.

Pharma Medica : o zdravlju na razumljiv način/ glavni i odgovorni urednik Jasmina Jović Novaković.- God.1 br. 1 (oktobar 2009), - Beograd (Arh. Gerasima Zelića 6/17) : Pharma Medica, 2009- (Beograd : Cicero).-27 cm.

Časopis je besplatan

PharmaMedica ⁄ broj 76 ISSN 1821-2786 COBISS. SR-ID 170077196

ON-LINE IZDANJE NA www.pharmamedica.rs

VESTI

Kardio trening doprinosi boljem pamćenju DECA KOJA SISAJU PALAC I GRICKAJU NOKTE NISU SKLONA ALERGIJAMA Veliki je broj teorija o toma zašto je broj dece koja imaju neku vrstu alergije, u porastu. U prilog tzv. higijenskoj hipotezi prema kojoj važan uzrok pojave alergije je neizlaganje dece štetnim klicama u najranijoj dobi, idu rezultati istraživanja koja su sprovedena na Dunedin School of Medicine, Novi Zeland. Naučnici su otkrili da 45% trinaestogodišnjaka ima bar jednu blagu reakciju na neki alergen (pas, mačka, polen trava, prašina). Uočeno je takođe, da je pojava blagih alergijskih reakcija kod dece koja sisaju palac i grickaju nokte ipak niža, 31%, odnosno 40% među decom koja imaju jednu od ove dve navike. Deca stavljajući prst u usta povećavaju svoju izloženost mikrobima, što doprinosi razvoju njihovog imunog sistema.

Studija koja je sprovedena pre desetak godina pokazala je da su vežbači koji su trčali dva do tri jednominutna sprinta pamtili nove reči 20% brže od onih koji nisu bili izloženi ovom naporu. Kardio trening pojačava protok krvi čime se podstiče rast ćelija u predelu hipokampusa odgovornom za pamćenje i verbalno učenje. Studija Univerziteta u Pittsburghu, pokazala je da aerobno utrenirane osobe imaju za oko 7% veći hipokampus od onih koji preferiraju sedanterni stil života. Osobama koje pretežno sede preporuču-

je se pola sata trčanja 2-3 puta nedeljno što popravlja pamćenje i sposobnost rešavanja zadataka za 30%. Na smanjenje rizika od razvoja demencije utiče i druženje. Studije koje su objavljene u American Journal of Public Health poazuju da žene koje imaju razvijen socijalan život imaju 26% manji rizik za razvoj demencije u odnosu na one koje vode usamljenički život. Ukoliko se u obzir uzmu ova istraživanja opšti zaključak bi bio- što ste fizički aktivniji i više se družite rizik od razvoja zaboravnosti biće manji.

PharmaMedica ⁄ broj 76

2 www.pharmamedica.rs

ZAGAĐENA ŽIVOTNA SREDINA PODJEDNAKO LOŠE UTIČE NA ZDRAVLJE KAO I PUŠENJE

Osobe koje žive u područjima gde je zagađenje vazduha veliko mogu imati oštećenje pluća poput onog koje se javlja kod osoba koje puše kutiju cigareta dnevno. Ovo se posebno odnosni na područja gde postoji visoka koncentracija prizemnog ozona što se inače sreće u velikim gradovima, posebno u toku leta. U manjim količinama ozon iritira oči, grlo, nos i disajne puteve dok visoke koncentracije mogu biti i smrtonosne. Studija sprovedena u Americi pratila je 450 000 ljudi, naučnici su utvrdili da ljudi koji žive u gradovima s visokom koncentracijom ozona tokom 18 godina imaju 30% veći rizik smrtnosti usled bolesti organa za disanje. U EU najveća dopuštena koncentracija ozona je o.oo6%, dok SZO preporučuje da najveća koncentracija ozona ne prelazi 0,0051%. U Americi, dopušten nivo ozona je 0,004%.

HMELJ IMA ZNAČAJNU ULOGU U REGULACIJI METABOLIČKOG SINDROMA

EMOCIONALNA TRAUMA MOŽE BITI OKIDAČ AUTOIMUNIH BOLESTI

Osobe koje pate od ozbiljnih emocionalnih reakcija nakon proživljene trauma ili intenzivnog stresa (postraumatski stresni poremećaj), sklonije su nastanku autoimunih bolesti, zaključak je studije koju su sproveli naučnici Karolinska Instituta u Stokholmu. Razvoj autoimunih poremećaja češći je kod žena. Najčešći autoimuni poremećaji koji na ovaj način nastaju su reumatoidni artritis, celijakija, lupus, ulcerozni kolitis, Kronova bolest i multipla skleroza. Emocionalnom traumom ili intenzivnim stresom koji povećava rizik za nastanak ovih bolesti smatrju se smrtni slučaj, pretnja smrću, ozbiljne povrede, seksualno nasilje „Ovim „ne možemo reći da stres uzrokuje autoimmune bolesti, već da je uočena korelacija”, rekao je dr Song za Journal of the American Medical Association.

POSTOPERATIVNI TOK JE RIZIČNIJI OD SAME OPERACIJE Za mnoge hirurške pacijente najopasnije vreme nije ono koje provedu na hirurškom stolu već vreme oporavka u bolnici ili kod kuće. Kanadska studija u koju je bilo uljučeno više od 40 000 nekardiološki operisanih pacijenta u 28 bolnica iz 14 zemalja, pratila je oporavak 30 dana od operacije. U ovom periodu, 715 operisanih pacijenata je umrlo pri čemu samo 5 na operacionom stolu. U bolnici je umrlo 500 pacijenata a 210 tokom postoperativne kućne nege. Gotovo polovina svih postoperativnih smrti uključila je bar jednu od tri velike komplikacije: krvarenja, oštećenje srca, infekciju. Ovo istraživanje jasno ukazuje da se mora više pažnje posvetiti postoperativnoj nezi bolesnika.

www.pharmamedica.rs

Procenjuje se da je čak trećina populacije u riziku od razvoja metaboličkog sindroma koga odlikuju povišene vrednosti masnoće u krvi, povišen nivo šećera, gojaznost abdominalnog tipa, povišen krvni pritisak. Hmelj sadrži antimikrobne supstance koje smanjuju zapaljenje u organizmu i pomažu metabolizam glukoze i holesterola čime se ostvaruje povoljan efekat u prevenciji metaboličkog sindroma. Takođe, naučnici sa Ohaio State University, dokazali su da neki sastojci hmelja pomažu kod metaboličkog sindroma delujući na crevne bakterije. Hmelj je svima poznat kao biljka koja se koristi u proizvodnji piva ali sve više se proučavaju i njena lekovita svojstva. Čaj od hmelja na primer, ima antidepresivni učinak dok se jastuci punjeni hmeljom preporučuju osobama koje imaju problema sa spavanjem. Ekstrakt šišarkica hmelja pokazao se kao odlična pomoć kod ublažavanja simptoma menopauze i danas postoje dijetetski suplementi na bazi hmelja koji su dizajnirani za ovu svrhu.

PharmaMedica ⁄ broj 76

ENDOKRINOLOGIJA

Danas ima više od 422 miliona ljudi širom sveta koji žive sa dijabetesom. Godišnje 3,8 miliona ljudi umre od komplikacija ove bolesti, a jedna smrt se dogodi na svakih 10 sekundi

Hronične komplikacije dijabetesa Diabetes mellitus je skup metaboličkih poremećaja čija je osnovna karakteristika hiperglikemija (povećana koncentracija glukoze tj. šećera u krvi). autor: dr Danijela Drašković Radojković. endokrinolog, specijalistička internistička ordinacija Naya Medic

oremećaj metabolizma glukoze može nastati usled potpunog ili delimičnog nedostatka insulina ili poremećaja njegovog delovanja, kao i kombinacijom ovih faktora. Postoji više formi bolesti a najzastupljeniji je tip 2 dijabetesa, koji se javlja u odrasloj populaciji, dok je tip 1 manje zastupljen i javlja se kod dece i mlađih osoba. Dijabetes je globalni problem. Danas ima više od 422 miliona ljudi širom sveta koji žive sa dijabetesom. Godišnje 3,8 miliona ljudi umre od komplikacija ove bolesti, a jedna smrt se dogodi na svakih 10 sekundi. U skladu sa sve nezdravijim životnim stilom koji podrazumeva sve nekvalitetniju ishranu, sve veći nedostatak fizičke aktivnosti, sve više svakodnevnog stresa, sve duži životni vek, ponaša se i epidemiologija šećerne bolesti. Učestalost bolesti je sve veća a posebno je poražavajuć podatak da je među obolelima sve više mlađih ljudi. Dijabetes je bolest koja različito utiče na različite ljude. Ono što je zajedničko za sve jeste: što je bolja kontrola šećera u krvi, krvnog pritiska i lipida, manji je rizik od hroničnih komplikacija. Rizik od komplikacija povećava se ako je koncentracija glukoze pre obroka veća od 7 mmol/l i ako je koncentracija glukoze sat do

dva nakon obroka iznad 9 mmol/l . Mala je mogućnost komplikacija ako je HbA1c ispod 6,5%, ali i vrednosti do 7% su prihvatljive.

Učestalost komplikacija Bubrežna insuficijencija je glavni uzrok smrti u pacijenata sa dijabetesom tip-1, a infarkt miokarda i šlog u pacijenata sa tipom 2. Slepilo se javlja u oba tipa, češće u tipu 1, dok se makularni edem, ishemija i katarakta češće javljaju u dijabetesu tipa 2. Dijabetesna neuropatija se javlja i u tipu 1 i u tipu 2, ali se teža autonomna neuropatija sa gastroparezom, dijabetesnom dijarejom, tahikardijom i posturalnom hipotenzijom češće javlja u dijabetesu tip 1. Više studija je pokazalo da postoji genska predispozicija za nastanak komplikacija dijabetesa.

Bolest krvnih sudova Povećan nivo šećera u krvi vremenom dovodi do oštećenja velikih i malih krvnih sudova u organizmu, usled čega dolazi do oštećenja srca, bubrega, oka, stopala...U početku su ova oštećenja mala i bez simptoma, zbog čega pacijent često i nije svestan da ona postoje. Vremenom komplikacije postaju ozbiljnije i javljaju se simptomi. Vaskularne komplikacije su glavni uzrok smrti kod dijabetičara. Vaskularne komplikacije, nastaju brže kod loše

Dijabetes je bolest koja različito utiče na različite ljude. Ono što je zajedničko za sve jeste: što je bolja kontrola šećera u krvi, krvnog pritiska i lipida, manji je rizik od hroničnih komplikacija

PharmaMedica ⁄ broj 76

www.pharmamedica.rs

Anemija

Za nastanak ateroskleroze faktori rizika su i: pušenje, visok krvni pritisak, visok holesterol. Udruženi sa povećanim nivoom šećera u krvi dodatno ubrzavaju nastanak ateroskleroze kontrole nivoa glukoze u krvi. Povećan nivo glukoze dovodi do rasta nivoa masnih supstanci u krvi, što pogoduje razvoju ateroskleroze. Usled ateroskleroze smanjuje se lumen krvnog suda pa samim tim i protok krvi a povećava se mogućnost nastanka krvnih ugrušaka. Ateroskleroza je 2-6 puta češća kod dijabetičara nego kod onih koji to nisu i javlja se u ranijem životnom dobu nego obično. Ona povećava rizik od infarkta miokarda, šloga, perifernih arterijskih bolesti i glavni je razlog amputacije udova u civilizovanom svetu. Mikrovaskularne bolesti su retinopatija i nefropatija (dovode do slepila i bolesti bubrega) i neuropatije (oštećenje nerava). Za nastanak ateroskleroze faktori rizika su i: pušenje, visok krvni pritisak, visok holesterol. Udruženi sa povećanim nivoom šećera u krvi dodatno ubrzavaju nastanak ateroskleroze. Krvni pritisak se prirodno povećava s godinama ali nažalost u dijabetičara je ovaj porast izraženiji. U ljudi s dijabetesom preporučuje se da krvni pritisak bude ispod 140/85 mmHg.

Dijabetes i bubrezi Bubrezi imaju veoma važnu ulogu u organizmu. Oni služe kao filter kojim se štetne sup-

www.pharmamedica.rs

stance izbacuju iz organizma. Svaki bubreg ima milione sićušnih jedinica za filtriranje, nefrona. Bubrezi dnevno profiltriraju oko 200 l tečnosti iz krvi. Ovo je ogromna količina, ilustracije radi, to je količina vode koja može da stane u jednu prosečnu kadu. Od ove količine tečnosti oko 2 litre štetnih materija i višak vode se eliminišu urinom. Kod dijabetičara, nivo šećera u krvi je povećan i ako se tome doda i povišen krvni pritisak dolazi do oštećenja funkcije bubrega pa oni ne mogu da efikasno filtriraju štetne materije. Procene su da oštećenje funkcije bubrega ima 30-50% bolesnika sa dijabetesom tipa 1 i 2030% bolesnika sa dijabetesom tipa 2. Bubrezi pored uloge filtera, stvaraju i oslobađaju hormone koji regulišu produkciju crvenih krvnih zrnaca, krvni pritisak i utiču na zdravlje kostiju.

Anemija je stanje koje se manifestuje manjkom crvenih krvnih zrnaca, eritrocita, u cirkulaciji. Kod bubrežnih bolesnika nastaje uglavnom kao posledica nedostatka eritropoetina, hormona koji se u bubrezima stvara, i koji krvlju dospeva do koštane srži gde stimuliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca, eritrocita. Anemija može prouzrokovati dodatno oštećenje bubrega i srca ukoliko se na vreme ne koriguje.

Kako znati da su bubrezi oštećeni? Prvi znak da su bubrezi oštećeni je pojava proteina u urinu. Zdravi bubrezi deluju po principu sita i zadržavaju proteine. Kada se oštete, počinju da propuštaju proteine, što se može otkriti na jednostavan način, običnim testom urina. Analize urina na prisustvo proteina treba raditi bar jednom godišnje. Strogom kontrolom šećera i krvnog pritiska kao i redovnim kontrolama urina, ova oštećenja mogu se bitno umanjiti. Ignorisanje problema dovodi do narušavanja funkcije bubrega što dalje vodi ka potpunom prestanku njihovog rada. Jedino rešenje ovog problema onda se vidi u dijalizi ili transplataciji. Kao posledica bolesti bubrega nastaje i anemija.

Povećan nivo šećera u krvi vremenom dovodi do oštećenja velikih i malih krvnih sudova u organizmu, usled čega dolazi do oštećenja srca, bubrega, oka, stopala...

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI

PharmaMedica ⁄ broj 76

Dijabetes i oči

Često je prvi simptom oštećenja nerava smanjen osećaj ili trnjenje u prstima nogu ili stopalima. U početku je osećaj za bol očuvan ali on kao i osećaj za temperaturu i dodir se vremenom gube pa je obolela osoba izložena riziku stvaranja rana na stopalu

Problemi sa vidom su rezultat dugotrajne visoke koncentracije šećera u krvi, što oštećuje kapilare u očima. Dijabetes predstavlja faktor rizika za nastanak slepila, glaukoma, katarakte i dijabetesne retinopatije. Većina problema sa vidom uzrokovanih dijabetesom može biti sprečena dobrom kontrolom šećera u krvi. Najvažniji korak u borbi protiv šećerne bolesti jeste prevencija. Potrebno je edukovati populaciju o prirodi bolesti, mogućnostima lečenja i sprečavanja komplikacija, o krucijalnoj funkciji pravilne ishrane, redovne fizičke aktivnosti i velikoj važnosti ranog prepoznavanja simptoma bolesti. Ukoliko pacijent reaguje na vreme, ako se dovoljno rano započne sa sprovođenjem higijensko-dijetetskih mera i terapijskog plana, šećerna bolest može biti vrlo dobro kontrolisana a pojava komplikacija se može odložiti ili čak zaustaviti. Dajabetes je ozbiljna bolest, ali osobe sa dijebetesom mogu živeti dug, zdrav i srećan život ako drže dijabetes pod kontrolom.

Neuropatija Nakon mnogo godina bolovanja od dijabetesa neki ljudi razviju oštećenje nerava poznato kao dijabetesna neuropatija. Ovo oštećenje u velikom broju slučajeva se razvija neopaženo. Za nastanak neuropatije je potrebno oko 7 godina trajanja bolesti. Može se pojaviti i nakon nekoliko godina kao rezultat povećanja sadržaja šećera u krvi. Često je prvi simptom oštećenja nerava smanjen osećaj ili trnjenje u prstima nogu ili stopalima. U početku je osećaj za bol očuvan ali on kao i osećaj za temperaturu i dodir se vremenom gube pa je obolela osoba izložena riziku stvaranja rana na stopalu. Bolesnik ne oseća kada ga žulja cipela, kamenčić ili bilo koji strani predmet u njoj. Pošto ne može da oceni temperaturu vode za kupanje, može da se opeče, a leti čak i da opeče stopala na vrelom asfaltu. Kod mnogih ljudi koji boluju od dijabetesa takođe slabi cirkulacija što otežava borbu s infekcijama. l Pacijenti sa dijabetesom bi trebali da svakodnevno vizuelno pregledaju stopala kako bi uočili eventualne naprsline, ozlede, zadebljanja kože ili žuljeve. l Pazite na znake kao što su bodljikava bol u stopalima, neosetljivost i čudni osećaj kao da hodate po vati ili u uskim čarapama. Uz odsustvo osećaja za bol povrede mogu proći neopaženo.

Kao posledica oštećenja nerava mogu se javiti i teškoće u varenju, neujednačeni krvni pritisak koji se manifestuje vrtoglavicama prilikom nagle promene položaja tela, problemi sa mokrenjem, potencijom l Stopla svakodnevno perite u mlakoj vodi sa blagim sapunom, nežno i potpuno sušite peškirom. Potapanje u vodi sa raznim kupkama šteti prirodnoj vlažnosti kože i doprinosi isušivanju. l Obavezno stopala negujte hidratantnim kremama koje će omekšati kožu, izrazito suvu kožu mazati lanolinom. l Koristiti apsorbujuće pudere da bi se stopala održala suvim. Uvek birajte udobnu obuću a

PharmaMedica ⁄ broj 76

ukoliko imate deformitete stopala raspitajte se o specijalnim vrstama obuće. Obuća treba da bude laka i zatvorena. l Izbegavajte otvorenu obuću i ne hodajte bosi jer je mogućnost za povredu stopala veća. Svakodnevno menjajte čarape. l Kada želite da zagrejete noge nosite tople vunene čarape, koje ne stežu, ne koristite termofore ili toplotne jastučiće. l Redovno secite nokte na nogama a tretman zadebljanja i žuljeva prepustite pedikiru. Kao posledica oštećenja nerava mogu se javiti i teškoće u varenju, neujednačeni krvni pritisak koji se manifestuje vrtoglavicama prilikom nagle promene položaja tela, problemi sa mokrenjem, potencijom. Zbog oštećenja nerava koje inervišu znojne žlezde može doći do smanjenog znojenja zbog čega koža postaje suva i lako puca. l

www.pharmamedica.rs

PSIHOLOGIJA

KAKO DA SE POKRENEM P

autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, psiholog Mense Crne Gore, supervizor Mense Bosne i Hercegovine, jasnab@mensa.rs

rema Perlsovoj paradoksalnoj teoriji promene: promena nastaje kad prihvatimo to što jesmo, sa svim manama i vrlinama, a ne kad pokušavamo da budemo to što nismo. Pokrećemo se kad prihvatimo sebe i nagradimo svaki pokušaj. Korene pasivnosti treba tražiti u detinjstvu. Deca funkcionišu po principu načela prijatnosti: rade šta žele, šta im prija. Procesom vaspitanja deca uče da rade i to što je neprijatno, ali korisno, a istovremeno uče da postoje stvari koje su prijatne ali štetne. To ide lakše u detinjstvu, kad dete uz pomoć roditelja i u školi izgrađuje radne navike učvršćivanjem poželjnog ponašanja za koje dobija pohvalu. Vremenom samo oseća zadovoljstvo zbog socijalno

poželjnog ponašanja. Situacija se menja u pubertetu kad testira neophodnost prethodno postavljenih granica, pokušava da dobije šta želi bez napora (vraćanje na princip prijatnosti). Svaki zahtev i ograničenje doživljava kao nedostatak ljubavi. Istovremeno ima svest o fizičkim promenama, telesna šema se menja, pa neprihvatanje sebe pripisuje drugima projekcijom. Za razliku od

ranog detinjstva kad se pohvaljuju i pokušaji, bez obzira na uspeh, očekivanja roditelja tinejdžer doživljava kao prinudu, pa se okreće društvu vršnjaka tražeći prihvatanje. Roditelju slabi moć, sad ima konkurenciju, uz to se boji da ne naudi detetu prevelikim pritiskanjem, pa često odustaje od uloge da ne „traumatizuje“ adolescenta („nema veze za učenje i druge životne veštine, samo nek je on nama živ i zdrav“). Adolescent počinje da misli da može da radi šta god želi bez posledica (što je najkreći put ka bolestima zavisnosti).

Postavljanje granica Uloga roditelja je da postavlja granice i istovremeno pokazuje ljubav. Tek nakon tog perioda se formiraju prave radne navike, rad više nije neprijatan, ne odlaže se, postaje izvor samopouzdanja („mogu znači vredim“). Insistiranje na granicama treba da je dosledno i umereno, u skladu sa uzrastom. Ako je preoštro, granice se poštuju iz straha, pa se aktivira samo dok je autoritet prisutan, što se neće ustaliti već odbaciti prvom prilikom. Strah od procene i sopstvene nekompetentnosti pro-

Roditelju slabi moć, sad ima konkurenciju, uz to se boji da ne naudi detetu prevelikim pritiskanjem, pa često odustaje od uloge da ne „traumatizuje“ adolescenta („nema veze za učenje i druge životne veštine, samo nek je on nama živ i zdrav“).

Znate šta želite, otprilike i kako se to postiže, ali nemate snage da započnete. Kako da se pokrenete?

PharmaMedica ⁄ broj 76

www.pharmamedica.rs

Korene pasivnosti treba tražiti u detinjstvu. Deca funkcionišu po principu načela prijatnosti: rade šta žele, šta im prija. Procesom vaspitanja deca uče da rade i to što je neprijatno, ali korisno, a istovremeno uče da postoje stvari koje su prijatne ali štetne. longira pasivnost, bez napuštanja zone komfora. Čovek je biće navike, ponavljanje ga umiruje, a pokretanje je jedino moguće delovanjem pritiska koji dolazi od spolja („moram da radim da bih imao sredstva za život“) ili iznutra („želim da radim“).

Uzroci inertnosti U osnovi inertnosti može biti više uzroka: nedostatak radnih navika, naučena bespomoćnost, spoljašnji lokus kontrole (shvatanje da sudbina određuje budućnost), previsoka motivacija (zbog čega se osoba blokira), perfekcionizam, manjak volje i energije, wishful thinking (bekstvo od realnosti u svet fantazije), postavljanje nerealnih ciljeva (naročito onih u neskladu sa potencijalima), prošlost puna neuspeha, depresija, strah od greške (zbog nesamopouzdanja) itd.

Nerealni ciljevi: Umereno maštanje nije štetno, ali preterano pasivizira. Ljudi svoje sposobnosti obično ili precenjuju ili potcenjuju. Prvi su frustrirani jer ne dostižu ciljeve, a drugi jer ne ostvaruju potencijale u potpunosti. Najbolja je realna procena, zato postupno pred sebe stavljajte sve složenije zadatke i pratite postignuće.

Ima veze sa temperamentom, ali i emocionalnom iscrpljenošću koja može imati različite uzroke. Ako smo nezadovoljni bitnim sferama života, nećemo imati snage da se pokrenemo ni za druge oblasti, nedostajaće smisao svega.

Pasivniji su ljudi sa spoljašnjim lokusom kontrole („uspeh zavisi od sudbine“) jer misle da od njih ne zavisi uspeh. Sa unutrašnjim lokusom kontrole („čovek je kovač svoje sreće“) se više trude, zato i uspevaju. Problem je kad prebacuju sebi za neuspeh („da sam se više trudio bilo bi sve ok“).

u tesnoj je vezi sa spoljašnjim lokusom kontrole. Ko želi nađe način, ko ne želi nađe izgovor. Neki lenjost tumače iracionalno („starija sestra je uzela energiju rođenjem“ i sl.). Treba objektivno sagledati svoje greške.

ko ne veruje u sebe, neće se pokrenuti pa ne može postići uspeh. Uzrok je u primarnoj porodici, što nije opravdanje. Mnogi su uspeli uprkos teškom detinjstvu, neki baš zato. Jedino aktivnost povećava samopouzdanje.

Manjak energije:

Spoljašnji lokus kontrole:

Prebacivanje odgovornosti:

5. Manjak samopouzdanja:

7. Strah od (ne)uspeha:

Prevelik fokus na ciljeve:

Čest uzrok neistrajnosti. Ako ne analiziramo greške i samo mislimo o cilju, zaboravljamo da treba uložiti trud i postupno rešavati zadatke.

Strah od neuspeha je čest uzrok prokastinacije (odlaganja). Ne želimo da se ponovo razočaramo, tako lažno čuvamo samopouzdanje. Sa druge strane, ako mislimo da ljudi ne vole uspešne, imamo otpor da damo svoj maksimum.

Naučena bespomoćnost: Kad se neko pravi da ne zna, da nije sposoban i tako dobija pažnju i negu drugih, na kraju će ubediti sebe da zaista ne može i biće pasivan. NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 76

Neorganizovanost: Previše planova, previše obaveza a premalo vremena dovodi do stanja stresa i sagorevanja. Tapka se u mestu, obaveze se ne organizuju po principu prioriteta, 80% vremena se radi 20% stvari pa ne ostane dovoljno vremena. Poslovi se odrađuju po principu hitnosti, ne radi se to što donosi korist na duže staze.

Težnja ka homeostazi:

U ljudskoj prirodi je održanje postojećeg (homeostaza). Treba početi sa minimalnim promenama, da sistem ne bi odbacio promenu.

Nagradite sebe za svaku aktivnost po planu, to pojašnjava uspeh raznih aplikacija (npr. 10000 koraka dnevno i sl.), povećava verovatnoću ponavljanja navike.

neku aktivnost kratko (od 2 ili 5 minuta). Tako se nova navika učini jednostavnijom i bržom, da se ne odustane na početku iz straha da je preteško. Tako npr. ako želite naučiti nov jezik, svakog dana po nekoliko minuta učite nove reči. To minimalno je nešto, bolje nego ništa. Neke aktivnosti je bolje vezati za broj ponavljanja, nego trajanje te aktivnosti. Poželjno je Da bi smo se pokrenuli ne treba samo da se da se nova aktivnost nasloni na već postojeću fokusiramo na cilj (koji odražava idealno ja). i privlačnu, da joj prethodi. Tako stara aktivTreba se usmeriti na navike, postojeći sistem, nost postaje nagrada za ispunjenje nove (npr. (ne)aktivnost koja je dovela do toga, analizirati ako volite ritual prelistavanja štampe dok pijete sabotažu napretka. Zapitajte se kad ste posled- kafu uvedite kao novu aktivnost da radite vežnji put bili zadovoljni nečim, kako ste to pobe 2-5 minuta pre toga). Vežite to za određeni stigli, šta vas je pokrenulo? Ako ste npr. duže prostor i vreme, pa će se zbog principa uslovvreme u stvaralačkoj blokadi, analizom možete ljavanja javiti želja za određenom navikom. zaključiti da ste kreativac i menadžer, što je su- Mnogi odustaju nakon postizanja cilja, ne preprotno: prvi je opušten, igra se i uživa, radi šta tvore to u naviku. Što smo bliži cilju, to je jače voli, bez analize korisnosti, dok je drugi orjen- lučenje dopamina. Nagradite sebe za svaku aktisan na budućnost i korisnost, plaši se da bitivnost po planu, to pojašnjava uspeh raznih znis plan neće biti ispunjen. aplikacija (npr. 10000 koraka dnevno i sl.), poAktivnost možemo podeliti u nekoliko savlavećava verovatnoću ponavljanja navike. Ako divih koraka i brže se motivisati. Japanci koposustanete, vratite se japanskoj metodi. Bez riste metod za podsticanje na aktivnost „2-5 upoznavanja i prihvatanja sebe nema napretka minuta“, tako što u isto vreme rade danima i istrajnosti. Pređite sa reči na dela. l

Probiotici i vitamin C u prevenciji virusnih infekcija P robiotici imaju višestruko povoljno dejstvo na zdravlje organizma. Primarno mesto njihovog delovanja je unutrašnjost creva gde ispoljavaju pozitivan efekat na sluzokožu digestivnog trakta i sprečavaju vezivanje patogenih mikroorganizama. Povoljni efekti probiotika uključuju smanjenje učestalosti i trajanja dijareje i drugih stomačnih tegoba. Antidijaroično delovanje probiotika se objašnjava stabilizacijom normalne mikroflore organizma, skraćenjem vremena potrebnog za eliminaciju patogenih mikroorganizama i značajnim povećanjem broja ćelija koje stvaraju antitela za održavanje lokalnog imuniteta creva. Posebno je značajno njihovo imunološko, sistemsko dejstvo na zdravlje celog organizma. Naime, crevna mikroflora značajno doprinosi očuvanju imuniteta kada je organizam izložen štetnom agensu. Smatra se da su probiotici posebno korisni u prevenciji virusnih infekcija, zbog čega su od februara 2020. preporučeni od strane Kineske nacionalne komisije za zdravstvo i kod pacijenata sa Covidom-19. Podaci iz Kine pokazuju da pacijenti sa Covidom imaju značajno narušenu crevnu mikroflora, posebno na štetu laktobacilusa i bifidobakterija, a italijanski naučnici sugerišu na značaj primene odgovarajućih sojeva probiotika kod Covida-19, kako

zbog održavanja crvene mikroflore, tako i zbog sprečavanja sekundarne bakterijske infekcije.

Vitamin C spada u grupu hidrosolubilnih vitamina, sa dokazanim biološkim efektima u održavanju normalne funkcije imunog sistema i odbrani od virusnih infekcija. Osim toga, vitamin C ima ulogu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, povećava apsorpciju gvožđa i doprinosi smanjenju umora i iscrpljenosti. Dosadašnja klinička iskustva kod virusnih infekcija ukazuju na povoljne efekte vitamina C, zbog čega je ovaj vitamin od početka epidemije novog oblika koronavirusa, preporučen u prevenciji i terapiji pacijenata sa Covidom-19. Uzimajući u obzir sinergističke efekte probiotika i vitamina C u održavanju normalne funkcije imunog sistema, njihova primena se može smatrati opravdanom i optimalnom kombinacijom u zaštiti od virusnih infekcija, kod dece i odraslih. Preliminarni rezultati i kliničko iskustvo ukazuju na značaj njihove primene i u prevenciji Covida-19.

PharmaMedica ⁄ broj 76

Doc. Univ. dr sci. med. Janko Samardžić, specijalista kliničke farmakologije

www.pharmamedica.rs

HRANA KAO LEK

Avokado je odličan za naše zdravlje autor: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković

100 g avokada sadrži: *PDU – preporučeni dnevni unos

Vitamin K

26% PDU*

Folat

Izuzetno je hranljiv

20%

Avokado je plod drveta avokada poznatog pod imenom Persea americana. Ima visoku hranljivu vrednost, zbog svog dobrog ukusa i bogate teksture dodaje se različitim jelima i glavni je sastojak gvakamole sosa. Ima mnogo vrsta avokada koji se razlikuju po obliku i boji – od oblika kruške do okruglih, od zelenih do crnih, a težina ploda se kreće od 220 g do čak 1,4 kg. U novije vreme avokado je izuzetno popularan među osobama koje brinu o svom zdravlju. Često se o njemu govori i kao super-hrani, što nije iznenađenje uzimajući u obzir sva njegova zdravstvena svojstva. Avokado sadrži brojne nutrijente, među kojima je čak 20 različitih vitamina i minerala.

PDU*

Vitamin C

17% PDU*

Kalijum

14% PDU*

Vitamin B5

Vitamin B6

14%

13%

PDU*

Sadrži i malu količinu magnezijuma, mangana, bakra, gvožđa, cinka, fosfora i vitamina A, B1, B2 i B3. 100 g avokada ima 160 kalorija, 2 g proteina i 15 g zdravih masti. Iako sadrži 9 g ugljenih hidrata 7g čine vlakna, što ga čini odličnom low-carb namirnicom. Avokado sadrži vrlo malo zasićenih masti, a ne sadrži holesterol i natrijum.

vokado je zaista jedinstvena voćka. Dok većina voća sadrži mahom šećere avokado je izuzetno bogat zdravim mastima i mnogim drugim hranljivim materijama. Brojne naučne studije pokazuju da avokado može imati veoma važno mesto u očuvanju i unapređenju zdravlja. Ovo je 12 zdravstvenih koristi avokada dokazanih naučnim studijama.

Sadrži više kalijuma nego banana Kalijum je mineral koji većina ljudi ne unosi u dovoljnoj količini. Avokado je veoma bogat kalijumom; 100 g sadrži 14% PDU kalijuma u odnosu na 10% PDU koliko ga ima u bananama, koje se smatraju bogatim izvorom kalijumom.

BOGAT JE NEZASIĆENIM MASNIM KISELINAMA

Vitamin E

10% PDU*

Avokado je izuzetno bogat mastima. Čak 77% ukupnih kalorija u avokadu potiče od masti, što ga čini jednom od„najmasnijih”namirnica. Većinu masti u avokadu čini oleinska kiselina – monozasićena masna kiselina koja je glavna komponenta maslinovog ulja i veruje se da je odgovorna za neke od njegovih zdravstvenih benefita. Oleinska kiselina je povezana sa smanjenjem upala i pokazano je da ima korisne efekte na gene povezane sa nastankom raka. Masti u avokadu su otporne na oksigenaciju na visokim temperaturama, pa je ulje avokada zdrav i siguran izbor pri kuvanju.

PharmaMedica ⁄ broj 76

www.pharmamedica.rs

Pun je vlakana Vlakna su nesvarljive komponente biljaka koje doprinose regulaciji telesne težine, boljem varenju, smanjuju skokove glikemije i povezani su sa smanjenjem rizika od mnogih bolesti. Postoje rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna. Rastvorljiva vlakna služe kao hrana za dobre bakterije u crevima, koje su veoma važne za normalno funkcionisanje celog organizma. 100 g avokada sadrži 7 g vlakana, što iznosi čak 27% PDU, a 25% ukupnog sadržaja čine rastvorljiva vlakna.

Može da snizi holesterol i trigliceride Bolesti srca su najčešći uzrok smrti ljudi širom sveta. Osam kontrolisanih studija na ljudima ispitivalo je efekte avokada na neke od faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti i pokazale su da može da:  Značajno smanji nivo ukupnog holesterola  Smanji nivo triglicerida i do 20%  Smanji nivo LDL holesterola i do 22%  Poveća nivo HDL holesterola i do 11% Jedna studija je otkrila da uključivanje avokada u ishranu siromašnu mastima i vegetarijansku ishranu može značajno da poboljša profil holesterola. Iako su ovi rezultati impresivni važno je naglasiti da su ove studije rađene na malom broju ispitanika i da su kratko trajale (13-37 osoba tokom 1-4 nedelje).

Ljudi koji jedu avokado su zdraviji Sadržaj masti u avokadu pomaže resorpciju hranljivih sastojaka iz biljne hrane Kada pričamo o hranljivim sastojcima unos nije jedino što je važno – potrebno je i apsorbovati te nutrijente, tj. „prebaciti“ ih iz creva u ćelije gde će se iskoristiti. Neki nutrijenti su rastvorljivi u mastima, što znači da se moraju kombinovati sa njima da bi se mogli iskoristiti. Takvi su, npr. vitamini A, D, E i K, kao i antioksidansi poput karotenoida. Jedna naučna studija je pokazala da dodavanje avokada ili ulja avokada u salatu ili sos povećava apsorpciju antioksidanasa. Ovo znači da avokado ne samo da je sam po sebi bogat zdravim sastojcima, već može značajno da poveća hranljivu vrednost druge hranu koju jedemo. Uzimanje avokada je odličan način da se veganskoj ishrani dodaju zdrave masti, bez kojih bi mnoge hranljive namirnice iz biljaka bile potpuno beskorisne.

www.pharmamedica.rs

Jedna studija je posebno analizirala navike u ishrani i ukupno zdravlje ljudi koji jedu avokado. Analizirani su podaci 17.567 učesnika i utvrđeno je da su konzumenti avokada zdraviji nego ljudi koji ga ne jedu. Oni su unosili više hranljivih nutrijenata i imali su 2 puta manje šansi za metabolički sindrom, skup simptoma koji su glavni faktor rizika za nastanak srčanih bolesti i dijabetesa. Ljudi koji su redovno jeli avokado imali su manju telesnu težinu, niži BMI i značajno manje trbušnih masti. Takođe su imali i više nivoe „dobrog“ HDL holesterola.

Ipak, ovi rezultati ne dokazuju uzročno-posledičnu vezu i nema garancije da je baš avokado uzrok boljeg opšteg stanja.

Bogat je snažnim antioksidansima koji mogu da zaštite oči Avokado ne samo da povećava apsorpciju antioksidanasa iz ostale hrane, već je i sam bogat antioksidansima. To su, npr. karotenoidi lutein i zeaksantin koji su važni za zdravlje očiju. Studije pokazuju da su usko povezani sa drastičnim smanjenjem rizika od katarakte i makularne degeneracije, koje su uobičajene kod starijih osoba.

Pomaže u borbi protiv kancera Postoji ograničen dokaz da avokado može da bude koristan u prevenciji i tretmanu karcinoma. Studije ukazuju da bi avokado mogao da smanji sporedne efekte hemioterapije. U laboratorijskim uslovima ekstrakt avokada inhibira rast ćelija raka prostate. Ipak, treba imati u vidu da su ove studije rađene na izolovanim ćelijama i da to nužno ne dokazuje da se isto događa i u ljudskom organizmu.

Može da pomogne u ublažavanju simptoma artritisa Brojne studije pokazuju da ekstrakti avokada i soje mogu da ublaže simptome osteoartritisa. Međutim, ostaje da se utvrdi da li ovaj efekat ima i sam avokado. l

Pomaže u smanjenju telesne težine

Ima dokaza da avokado pomaže u regulaciji telesne težine. Rezultati jedne studije su pokazali da su ljudi koji su jeli avokado tokom obroka bili 23% sitiji i imali su 28% manju želju za jelom u narednih 5 sati u poređenju sa ljudima koji ga nisu konzumirali. Avokado je bogat vlaknima i ima malo šećera, što su dve važne stavke kada govorimo o gubitku telesne težine.

Ukusan je i lako se uklapa u svaku dijetu

Avokado je ne samo zdrav, već i neverovatno ukusan i slaže se uz različitu hranu. Može se dodati salatama i drugim jelima ili jesti kašikom, ima kremastu, bogatu, masnu teksturu i lako se meša sa drugim sastojcima.

PharmaMedica ⁄ broj 76

ISHRANA autor: Teodora Tea Antić

ako njihovo konzumiranje mnogi smatraju pomodarstvom, semena biljke Španske žalfije (lat. Salvia hispanica), poznatija pod nazivom čia semenke, činila su osnovu ishrane drevnih naroda Maja i Asteka. Pet stotina godina kasnije, svoju sveprisutnost na svetskom tržištu duguju utemeljenim naučnim dokazima koji nedvosmisleno potvrđuju njihove brojne zdravstvene koristi.

Dijetna vlakna

ČIA SEMENKE

Zbog svog blagotvornog uticaja na zdravlje organizma, dijetna vlakna čine važnu komponentu u ishrani svakog pojedinca. Neki od efekata upotrebe dijetnih vlakana uključuju smanjenje holesterola, modifikaciju glikemijskog i insulinskog odgovora organizma kao i poboljšanje crevne funkcije. Konzumiranje dijetnih vlakana tokom obroka povezano je sa povećanjem osećaja sitosti, te se namirnice sa visokim sadržajem ove podgrupe ugljenih hidrata često preporučuju osobama sa neuravnoteženom ishranom ili prekomernom telesnom težinom. Jedna od takvih namirnica, svakako jesu i čia semenke obzirom da jedna supena kašika obezbeđuje trećinu dnevnih preporuka o unosu dijetnih vlakna za zdravu odraslu populaciju.

Omega 3 masne kiseline Najčešće isticana karakteristika čia semenki jeste da one predstavljaju glavni biljni izvor alfa linoleinske kiseline (ALA). Ovu omega 3 masnu kiselinu nazivamo esencijalnom, neophodna je za rad organizma ali je on ne može sisntetisati već se mora uneti putem hrane, baš kao i ostale omega 3 masne kiseline, eikoza-

Dobro je znati Toksični efekti čia semenki, tokom učestale i dugotrajne primene, nisu zabeleženi ali se savetuje oprez osobama sa poteškoćama u gutanju ili bolestima jednjaka i ždrela. Naime, usled svoje izuzetne hidrofilnosti, čia semenke mogu apsorbovati i do 27 puta više vode u odnosu na svoju zapreminu i formirati gelastu masu koja se može zadržati u ždrelu ili jednjaku, onemogućiti protok vazduha kroz njih do pluća i posledično dovesti do gušenja. S tim u vezi, preporuka je ne konzumirati čia semenke samostalno već koristiti kao dodatak jelima ili napicima. Takođe, lekove

PharmaMedica ⁄ broj 76

www.pharmamedica.rs

Linolna kiselina

Konzumiranje dijetnih vlakana povezano je sa povećanjem osećaja sitosti, te se ovakve namirnice preporučuju osobama sa neuravnoteženom ishranom ili prekomernom telesnom težinom

U sastavu čia semena je zastupljena i linolna masna kiselina (LA) koja pripada grupi omega 6 masnih kiselina i takođe je smatramo esencijalnom. LA, u organizmu ispoljava proinflamatorni efekat za razliku od ALA koju smartamo antiinflamatorom. Iako suprostavljenih uloga, postojanje obeju polinezasićenih masnih kiselina od presudne je važnosti za normalno funkcionisanje organizma. Primera radi, u slučaju postojanja infekcije, prozapaljensko delovanje omogućava eliminaciju infektivnog agensa iz organizma a protivzapaljensko delovanje je neophodno kako bi se akutna inflamacija prekinula odnosno onemogućila njena progresija u hroničnu, koja je u osnovi različitih autoimunskih oboljenja.

Aminokiseline

Ni sadržaj aminokiselina koje izgrađuju proteine u ovoj namirnici nije zanemarljiv. Najzastupljenija aminokiselina je glutaminska pentaensku (EPA) i dokozaheksaensku masnu kiselina odnosno glutamat. Glutamat predkiselinu (DHA). stavlja neesencijalnu aminokiselinu što znaEPA i DHA ulaze u sastav ćelijskih membrana či da organizam, u fiziološkim uslovima, može koje obezbeđeju integritet svih ćelija organiznamiriti sopstvene potrebe za ovim jedinjema a time i njihovo neometano funkcionisanjem nezavisno od njegovog unosa hranom. nje. Kao takve, EPA i DHA se većinski nalaze u Međutim, zabeleženo je da usled izloženonamirnicama životinjskog porekla, poput ribe sti stresu, što između ostalog predstavlja i ini ribljih ulja, što ih čini neprisutnim u ishratenzivna fizička aktivnost, sama sinteza ne ni vegana ili vegetarijanaca. Međutim, delomože da obezbedi dovoljne količine glutamavanjem određenih enzima koje organizam ta i, ukoliko se on ne unosi putem ishrane ili poseduje, moguće je prevođenje ALA u EPA suplemenata, dolazi do razgradnje mišića, kao i DHA, te se često upravo ova populacija ljudi tkiva u kome se ova aminokiselina nalazi deopredeljuje za korišćenje čia semenki u ishrani. ponovana, a time i do gubitka mišićne mase. Iz

Čia semenke ne sadrže gluten, što od naročite koristi pri odabiru ove namirnice može biti osobama intolerantnim na gluten ili obolelima od celijakije ne bi trebalo uzimati neposredno pre, tokom ili nakon obroka sa čia semenkama zbog visokog sadržaja dijetnih vlakana i minerala koja su prisutna u ovoj namirnici a mogu onemogućiti apsorpciju lekova ili sa njima stupiti u interakciju te posledično umanjiti efikasnost primenjene terapije. Čia semenke su neutralnog ukusa i bez mirisa što ih čini pogodnim sastojkom ovsenih kaša, mogu se dodavati u jogurt ili smuti (smoothie). Čia puding je može biti omiljena zdrava poslatstica. Priprema se tako

www.pharmamedica.rs

ovog razloga, najčešći konzumenti ove namirnice jesu upravo sportisti. Treba napomenuti i to da čia semenke ne sadrže gluten, što od naročite koristi pri odabiru ove namirnice može biti osobama intolerantnim na gluten ili obolelima od celijakije. Izvesna biološka aktivnost hidrofobnih sekvenci aminokiselina čia semenki, u pogledu inhibicije angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) zabeležena je u nekoliko naučnih studija. Pomenuti enzim, uključen je u mehanizam nastanka hipertenzije, što bi u budućnosti moglo dovesti do razmatranja ovih peptida u cilju pronalaženja alternativa antihipertenzivima kakve danas poznajemo. l

što se ¼ šolje semenki prelije sa ¾ šolje mleka (pored kravljeg mogu se koristiti i bademovo, sojino, ili druge vrste po izboru) i ostavite da odstoji kako bi semenke nabubrile. Najbolje je ovo uraditi uveče pred spavanje kako bi Vas ujutru sačekala već spremna smesa. Kada semenke nabubre možete dodati smrznuto ili sveže seckano voće a za one koji preferiraju ukus čokolade, kakao. Takođe, puding se može zasladiti medom. Proces bubrenja semenki možete i ubrzati tako što semenke sameljete i dobijen prah prelijete mlekom.

Vitamini i minerali Antioksidativni efekat vitamina E i polifenolnh jedinjenja, među kojima su kvercetin, kempferol i mircetin, ogleda se u održavaju hranljivih i lekovitih sastojka ovog semena intaktnim i zaštiti organizma od štetnog delovanja slobodnih kiseoničnih radikala koji mogu prouzrokovati oštećenje ćelija i voditi ka razvoju bolesti. Pored vitamina E, u čia semenu su sadržani i vitamini A, D i K kao i vitamini B grupe, među kojima su najprisutniji tiamin (vitamin B1), riboflavin (vitamin B2) i niacin (vitamin B3). Interesantna činjenica da ova namirnica sadrži čak 5 puta više kalcijuma od mleka te osobama koje u svojoj ishrani ne koriste mleko i mlečne proizvode, može predstavljati itekako dobar izvor ovog mikronutrijenta. Osim kalcijuma, čia seme u svoj mineralni sastav ubraja i znatne količine fosfora, magnezijuma, gvožđa, cinka, bakra i mangana.

PharmaMedica ⁄ broj 76

PREVENTIVA

U svakodnevnoj borbi protiv oštećenja ćelija Antioksidansi i slobodni radikali su stalno prisutni u našem telu. Neke antioksidanse telo stvara samo, dok druge unosimo putem hrane.

aše telo proizvodi i slobodne radikale, na primer prilikom varenja hrane i pod uticajem sunčevog zračenja, dima, zagađenja iz okoline i kod upotrebe alkohola. Ove supstance uzrokuju proces oksidacije koji oštećuje ćelije i njihov genetski materijal. Antioksidansi neutralizuju slobodne radikale i zaustavljaju ove štetne reakcije. Glavni izvor antioksidansa u ishrani su namirnice biljnog porekla, a kako ih prepoznati, zašto biste ih trebali uvrstiti na svoj tanjir kao i koje dodatke izabrati – pročitajte u nastavku.

Istine i mitovi o antioksidansima Antioksidansi su važni igrači. Oni su supstance koje se bore protiv procesa zvanog oksidacija koji se svakodnevno odvija u ćelijama. Svaki antioksidans deluje drugačije, a zajedno čine tim koji se bori protiv slobodnih radikala. Slobodni radikali oštećuju ćelije i genetski materijal unutar njih i doprinose procesu starenja. Antioksidansi sprečavaju nastanak slobodnih radikala ili ih pretvaraju u bezopasna jedinjenja.

Najčešći mitovi o antioksidansima Antioksidansi su svi vitamini Postoje hiljade antioksidansa, a samo mali broj njih su vitamini. Neki su minerali, neki enzimi, a neki različiti molekuli poput polifenola i pigmenata karotenoida koje su najviše zastupljeni u voću i povrću, dok su polifenoli i u čokoladi i crnom vinu. Među najpoznatijim antioksidansima su svakako vitamini E i C, mi-

SAVET

nerali selen i cink i karotenoidi i polifenoli. Zajednička im je sposobnost blokiranja delovanja slobodnih radikala – nestabilnih molekula koji mogu oštetiti ćelije. Svi antioksidansi su jednaki Različiti antioksidansi se bore protiv različitih slobodnih radikala. Svaki od njih ima drugačiji posao, ali dobro funkcionišu i zajedno. Na primer, vitamin C obnavlja vitamin E. Nakon što vitamin E neutralizuje slobodni radikal, vitamin C ga vraća u njegov antioksidativni oblik. Ovaj i slični sinergizmi među ostalim antioksidansima razlog su preporuka unosa raznovrsnih namirnica koje ih sadrže. Kuvanje smanjuje količinu antioksidansa u hrani Istina je da kuvanje može smanjiti, ali i povećati nivo antioksidansa u određenim namirnicama. Tako npr grašak i tikvice kuvanjem gube veći deo svoje antioksidativne aktivnosti. S druge strane, kuvanje povrća koje je boga-

PharmaMedica ⁄ broj 76

Možete odrediti da li namirnica bogata antioksidansima tako što ćete je raseći, izložiti vazduhu (kiseoniku), a zatim pratiti što se događa. Ako postaje smeđa, oksidira. Dve najpopularnije voćke, jabuka i banana, brzo postaju smeđe, što znači da u njima baš i nema mnogo antioksidansa. Ustvari, većina antioksidansa u jabukama se nalazi u kori. Rasecite šargarepu i šta se događa? Ništa, jer je bogata antioksidansima. Kako sprečiti da voćna salata ne potamni? Polijte je sokom od limuna koji sadrži antioksidativni vitamin C. Antioksidansi dakle sprečavaju oksidaciju hrane, a isto čine i u vašem telu.



to beta karotenom, poput šargarepe, oslobađa beta karoten iz proteinskog matriksa i time poboljšava njegovu apsorciju u telu.

Više je bolje Kad je reč o antioksidansima, umerenost je vrlina. Ravnomerna zastupljenost različitih antioksidansa u optimalnim, uravnoteženim dozama, recept je za najbolji rezultat, dok unos prevelikih doza izolovanih antioksidansa može imati obrnut rezultat. Zato ne preterujte i držite se uputstva na pakovanju proizvoda.

www.pharmamedica.rs

Pozitivno dejstvo antioksidansa na naše zdravlje USPORAVAJU STARENJE TELA Preuranjeno starenje kože samo je jedan opšti primer, dok se na ostatku tela šteta uglavnom manifestuje u vidu promenjene funkcije pojedinog dela (npr oka). ŠTITE OČI Antioksidansi poput vitamina A i B2 (riboflavin), ali i cinka čuvaju zdravlje oka i zdrav vid. Vitamin B2 ima ulogu u održavanju bistrine sočiva, a vitamin A zajedno sa cinkom u adaptaciji na mrak. SMANJUJU UTICAJ STARENJA NA KOŽU Kako slobodni radikali ubrzavaju proces starenja može se najlakše videti na koži. Bore, suvoća i hiperpigmentacija su neke od učestalih manifestacija. Antioksidansi mogu pomoći u borbi protiv ovih ošteće-

vna zaštita Antiok sidati ealtha iz Natural W

nja pa ishranu obogatite izvorima vitamina C, E, beta karotena i drugih antioksidansa, a dobro ih je nanositi i lokalno u obliku kreme, ulja ili seruma. Čuvaju zdravlje srca i krvnih sudova Antioksidansi poput polifenola i vitamina C sprečavaju oksidativna oštećenja unutar krvnih sudova. Uz to, polifenoli kakaa (flavanoli) kojima je bogata tamna čokolada pomažu u održavanju elastičnosti krvnih sudova, što doprinosi normalnom protoku krvi. Dobra vest je i da se ovo pozitivno dejstvo već postiže dnevnim unosom 0,2 g flavanola što odgovara 10 g tamne čokolade sa visokim sadržajem flavanola. DELOTVORNI SU ZA MOZAK Ovo dokazuju i istraživanja - mediteranski tip ishrane koji obiluje antioksidansima ima blagotvorno dejstvo na zdravlje mozga.

Važni antioksidansi i namirnice bogate antioksidansima Namirnice koje imaju visok sadržaj antioksidansa često se nazivaju superhranom. Vitamini Vitamin A dolazi u dva oblika, aktivni vitamin A ili retinol i beta karoten. Prvi je prisutan u namirnicama životinjskog porekla (mleko, jaja, maslac, jetra), a drugi u šarenom voću i povrću pa se u telu mora pretvoriti u aktivni oblik. Važan je u održavanju zdravlja kože, vida i imunog sistema i snažan je antioksidans. Vitamin C rastvorljiv je u vodi pa se lako izlučuje iz organizma, tako da je važno svakodnevno ga unositi u dovoljnoj količini. Štiti ćelije od oksidativnog stresa, doprinosi obnavljanju antioksidativnog oblika vitamina E i čuva imunitet. Zeleno povrće, paradajz i agrumi (pomorandža, limun, grejp) su bogati ovim vitaminom. Birajte sirove namirnice ili dodatke jer ga kuvanje može uništiti. Vitamin E se bori protiv slobodnih radikala koji napadaju masnoće u membranama ćelija. Takođe može sprečiti pretvaranje LDL holesterola u oblik koji je jedan od krivaca za stvrdnjavanje arterija. Vitamin E se nalazi u žitaricama celog zrna, biljnim uljima (maslinovo), orašastim plodovima, zelenom lisnatom povrću i dodacima ishrani. Minerali Selen je mineral koji se prirodno nalazi u zemljištu i vodi, a pojavljuje se i u određenim namirnicama (žitarice, luk, beli luk, orašastim plodovima, soja, plodovi mora, meso i jetra). Pomaže štitnoj žlezdi u radu i ima zaštitno antioksidativno delovanje. Mangan, bakar i cink su važan deo antioksidativnih enzima bez kojih njihova uloga ne bi bila moguća. Plodovi mora, nemasno meso, mleko i orašasti plodovi su prirodni izvori ova tri minerala. Karotenoidi Karotenoidi su žuti, narandžasti i crveni pigmenti u povrću i voću. Telo ga pretvara u vitamin A koji održava zdravlje kože i zdrav vid. U potrazi za beta karotenom birajte žuto, narandžasto i crveno voće, šargarepu, spanać i drugo zeleno povrće. Likopen takođe pripada porodici karotenoida, ali se ne pretvara u vitamin A. Kuvan paradajz je dobar izvor likopena. Predlog: sos od paradajza sa maslinovim uljem za bolju apsorpciju. Lutein i zeaksantin su sastavni deo makule, dela mrežnjače koja je odgovorna za centralni vid. Njihova antioksidativna svojstva ovde igraju važnu ulogu. Naše ih telo ne može samo proizvesti, zato treba da ih uzimamo hranom. Lutein i zeaksantin su prirodno prisutni u zelenom lisnatom povrću (peršunu, spanaću, kelju, zelenoj salati, grašku) i žumancu jajeta. Polifenoli Flavonoidi su velika grupa polifenolnih spojeva. Oni štite zdravlje srca i krvnih sudova i ostatak tela. Zeleni čaj, grožđe, crno vino, jabuke, čokolada i bobičasto voće izvrstan su izvor različitih polifenola. l

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 76

NATURAL WEALTH® Beta karoten Za zdravu i lepu kožu. Beta karoten je prirodni biljni pigment koji se u telu pretvara u vitamin A. Vitamin A doprinosi održavanju zdrave kože. NATURAL WEALTH® Vitamin C-500 mg s vremenskim otpuštanjem, C-1000 mg sa vremenskim otpuštanjem, Ester C, C-500 za žvakanje Sadrži 500 mg vitamina C u tableti s vremenskim otpuštanjem koji doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa i regeneraciji redukovane forme vitamina E. NATURAL WEALTH® Double C Serum NATURAL WEALTH® Cink 10 mg Jedna tableta pruža preporučenu dnevnu dozu ovog važnog minerala i preporučuje se za svakodnevnu nadoknadu cinka, mogu je uzimati i vegetarijanci. Cink doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa i normalnoj sintezi DNA. NATURAL WEALTH® Selen 50 μg Selen doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa i normalnoj funkciji štitne žlezde. Ova formula sadrži 50 μg selena u tableti i pogodna je i za vegetarijance. NATURAL WEALTH® Vitamin E-200 i E-100 Među najsnažnije antioksidanse ubraja se vitamin E koji doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa. Natural Wealth® za vas ima dve doze: 200 I.J. i 100 I.J. NATURAL WEALTH® E ulje

MENTALNO ZDRAVLJE

DISTIMIJA

TRAJNO DEPRESIVNO RASPOLOŽENJE

autor: dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar

ako su uglavnom u stanju da izađu na kraj sa svakodnevnim obavezama doživljavaju sebe neostvareno, neadekvatno... Okolini se čine stalno natmurenima, prepuni su žalbi i bez mogućnosti da se obraduju, nasmeju, zabave...

Simptomi Simptomi distimije ispoljavaju se kao osećanje tuge ili praznine, beznadežnosti, sveprisutnog umora i nedostatka životne energije. Čest je i problem oslabljene pažnje i otežane koncentracije, nedostatak volje i incijative, planova... Apetit može biti smanjen ili je prisutno prejedanje. Spavanje je takođe najčešće poremećeno. Sniženo je samopouzdanje, osoba ima osećaj krivice i brige zbog događaja iz prošlosti. Smanjene su dnevne aktivnosti, postignuće u raznim segmentima života, izbegavaju se druženja i izlasci... Simptomi distimije mogu u manjem ili većem intenzitetu trajati godinama. Karakteristično je da se intenzitet simptoma pojačava kako dan odmiče, a pauza u ispoljavanju simptoma retko je duža od dva meseca. Simptomi distimije ne ispunjavaju dijagnostičke kriterijume za veliku depresivnu epizodu ili rekurentni depresivni poremećaj u smislu bilo težine bilo trajanja pojedinih epizoda. Nije retko da se, naročito na početku trajanja poremećaja, velika depresivna epizoda javi pre ili za vreme trajanja distimične epizode. Ukoliko se javi za vreme trajanja distimične epizode stanje se naziva i dupla depresija. Poremećaj rezultira smanjenim kvalitetom života, a može se osim velikom depresivnom epizodom komplikovati i ankisoznim poremećajima ili zloupotrebom supstanci. Javljaju se i poteškoće u

Osobe kod kojih se razvilo trajno depresivno raspoloženje, ranije poznato pod nazivom depresivna neuroza, imaju periode od više dana ili nedelja kada se osećaju dobro, ali većinom (često i mesecima) se osećaju umorno i neraspoloženo, sve im je napor i ništa ne donosi radost ili uživanje.

Zašto nastaje poremećaj? Razlog nastanka distimije kao i kod većine mentalnih poremećaja, nije precizno razjašnjen. Verovatno je da se radi o kombinaciji naslednih i bioloških činilaca uz nepovoljne životne događaje koji mogu biti okidači.

Postavljanje digagnoze Klinički intervujom dobijaju se simptomi karakteristični za poremećaj. Da bi se postavila dijagnoza simptomi moraju trajati većinu dana tokom najmanje dve godine. Dijagnostika se može dopuniti psihološkom eksploracijom koja je od naročitog značaja da bi se isključilo postojanje velike depresivne epizode, bipolarnog ili sezonskog afektivnog pormećaja. Neophodno je isključiti i telesna oboljenja koja mogu biti praćena depresivnim simptomima kao hipotireoza ili anemija.

Lečenje

partnerskim odnosima ili porodičnom funkcionisanju, problemi u školi ili na poslu, kontaktima sa prijateljima...

Učestalost javljanja i faktori rizika Sam poremećaj počinje postepeno, obično u dvadesetim i tridesetim godinama života. Učestaliji je i ima hroničniji tok kod žena. Če-

šće se javlja kod osoba koje su bile izložene dugotrajnom stresu ili iznenadnim gubicima (bliske osobe, finansikjski problemi...). Takođe prisutniji je i kod onih koji među bliskim rođacima imaju osobe koje boluju od depresivnog poremećeja. Može se javiti istodobno sa zloupotrebom supstanci, poremećajima ličnosti ili opsesivnokompulsivnim poremećajem.

Distimijom se naziva dugotrajan oblik depresije koja može trajati godinama i značajno uticati na sve aspekte života.

PharmaMedica ⁄ broj 76

Lečenje poremećaja je dugotrajno, a najbolji rezultati postižu se kombinacijom psihoterapije i lekova. U farmakoterapiji lekovi izbora su antidepresivi iz grupe inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina, ređe triciklični antidepresivi. Neophodno je da se lečenje sprovede dovoljno dugo i u dovoljnoj terapijskoj dozi. Ovi lekovi ne izazivaju zavisnost. Pacijenti često samoinicijativno prestanu da uzimaju lekove čim se osete bolje i kod najvećeg broja postoji rizik ponovne pojave simptoma. Fokus psihoterapijskog rada je na prilagođavanju i rešavanju kriza i životnih teškoća, utvrđivanju činilaca koji doprinose distimiji i menjanje ponašanja koje je pogoršava. Uz postavljanje realističnih ciljeva u životu cilj je i identifikacija negativnih uverenja i ponašanja i njihova zamena pozitivnim i konstruktivnim. l

www.pharmamedica.rs

SVE ŠTO TREBA DA ZNATE

Problemi sa

skalpom

Promene na skalpu glave javljaju se kod velikog broja ljudi, u svim starosnim grupama i kod oba pola. Obično su to problemi sa dlakom ili problemi sa kožom glave. Uzroci mogu biti različiti: hormonski disbalans, autoimune bolesti, infekcije, poremećaji ishrane, a mnogi su i naslednog karaktera. Terapija i ishod lečenja zavise upravo od uzroka, tj.⁄ od stanja. www.pharmamedica.rs PharmaMedica brojosnovnog 76

Muški tip ćelavosti

Ovaj tip ćelavosti karakteriše gubitak kose na slepoočnicama, pri čemu se linija skalpa povlači formirajući slovo M. Posledica je genetike i dejstva muških polnih hormona.

Gubitak KOSE Jedan od najčešćih problema skalpa jeste gubitak kose ili oštećenje dlake. Ponekad se radi o potpunom gubitku kose, a ponekad o pojavi manjih regija bez dlake. Opadanje kose se najčešće uoči kada nakon pranja kose zaostane velika količina dlaka u odvodu kade ili se, pak, uoči veći broj dlaka na četki nakon češljanja. Primetno je i da dlake lako ispadaju nakon nežnog povlačenja, kao i da dolazi do tanjenja pramenova. Uzroci gubitka kose mogu biti različiti i postoji više vrsta ovog stanja:

Do opadanja kose može doći i usled stresa, poremećaja u ishrani poput anoreksije i bulimije, a kod nekih ljudi do privremenog gubitka kose dolazi posle ekstremnog smanjenja telesne težine.

Alopecia areata

Ovo je hronični autoimuni poremećaj kod kojeg imuni sistem napada folikule dlake, što rezultira opadanjem kose u pečatima. Gubitak kose događa se nasumično po celom vlasištu ili drugim delovima tela, obično nije trajan i kosa može polako rasti ili nakon rasta ponovo ispadati.

Poremećen rad štitaste žlezde

Povećana ili smanjena aktivnost štitaste žlezde je čest uzrok opadanja kose. Kao i kod ostalih stanja, i ovde se opadanje kose javlja zajedno sa drugim simptomima. Naročit čest poremećaj jeste Hašimotov sindrom, autoimunog karaktera, gde dolazi do tanjenja dlake i opadanja, uz izraženu tromost i umor celog organizma.

Određene hemikalije i alatke koje se koriste u stilizovanju kose takođe mogu dovesti do njenog gubitka i do oštećenja samog skalpa.

PharmaMedica ⁄ broj 76

Pothranjenost

Nedostatak jednog ili više hranljivih sastojaka, a usled nedovoljnog unosa ili loše apsorpcije u crevima može dovesti do opadanja kose. Najčešće se radi o deficitu proteina ili gvožđa, pri čemu se pored opadanje kose javlja i www.pharmamedica.rs niz drugih simptoma.

Promene na koži glave

Lišaj

Ovaj neuobičajen poremećaj može uticati na kožu, usnu duplju, vlasište, nokte, genitalije i jednjak. Lezije se razvijaju i šire tokom nekoliko nedelja ili nekoliko meseci, a javljaju se u vidu purpurnih promena koje svrbe ili izbočina sa ravnim vrhovima koji mogu biti prekriveni tankim, belim linijama.

Porođaj

Kod nekih žena dolazi do povećanog gubitka kose neposredno posle porođaja, a kao posledica pada nivoa estrogena. Prolaznog je karaktera i rast kose se normalizuje u roku od nekoliko meseci.

Celijakija

Usled unošenja glutena, kod osetljivih osoba dolazi do oštećenja sluznice tankog creva i remećenja apsorpcije hranljivih sastojaka, što dovodi do opadanja kose.

Pojedini lekovi

Kontraceptivne pilule, lekovi za razređivanje krvi, neki lekovi koji se koriste u terapiji artritisa, depresije, gihta, kardiovaskularne bolesti mogu dovesti do opadanja kose.

Pojedina stanja u osnovi imaju probleme sa kožom skalpa, a najčešća su: Seboroični dermatitis - Ovo je hronično oboljenje kože koje se javlja kod oko 40% svetske populacije. Karakterišu ga rastresite beličasto-žućkaste ljuspice na koži, koja je često crvenkasta i svrbi. Usled češanja može doći do sekundarne bakterijske infekcije, vlaženja i pojave ranica i krastica. U predelu glave je vidno perutanje, a kosa se brzo masti. Moguća je pojava ovog obojenja i kod odojčadi i zove se temenjača, a spontano se povlači do navršene treće godine. Psorijaza - Ovo je upalno stanje kože, koje karakterišu ljuskave, srebrnkaste, jasno definisane promene. Obično su lokalizovane na skalpu, laktovima, kolenima i donjem delu leđa; mogu da svrbe ili su asimptomatske. Tinea capitis - Ovo je gljivična infekcija skalpa i osnove dlake. Na skalpu se pojavljuju ljuspasti delovi koji svrbe, a često se uočavaju i slaba kosa, gubitak kose, bol u skalpu i otečeni limfni čvorovi. Vaši - Vaške su mali insekti, veličine susama, koji napadaju dlaku i skalp. I vaške i njihova jajašca (gnjide) mogu biti vidljivi u kosi. Kao alergijska reakcija na ubod vaši javlja se ekstreman svrab na vlasištu, a rane se mogu pojaviti usled češanja. Lajšmanioza - Ovu bolest izaziva parazit Leishmania, a šire je inficirane peščane muve. Obično se javlja u tropskim i subtropskim sredinama u Aziji, Istočnoj Africi i Južnoj Americi.

Dijagnoza i terapija Terapija zavisi od dijagnoze i uglavnom se zasniva na tretmanu osnovne bolesti, tj. poremećaja.

www.pharmamedica.rs

Postavljanje dijagnoze započinje pregledom glave, kose i skalpa. Neka stanja, kao što su: muški tip ćelavosti, psorijaza, tinea capitis, alopecia areata se lako mogu dijagnosticirati ovakvim pregledom, dok je za ostale potrebno sprovesti dodatne testove. Terapija zavisi od dijagnoze i uglavnom se zasniva na tretmanu osnovne bolesti, tj. poremećaja. Izmene u ishrani, uzimanje suplemenata, regulisanje hormonskog disbalansa, eliminacija stresa, lečenje infekcije su neke od mera. Postoje i lekovi koji se koriste u terapiji gubitka kose, a moguće rešenje je i hirurška transplantacija.

PharmaMedica ⁄ broj 76

Lek protiv opadanja kose, Pantogar® u obliku kapsula, tretira osnovni uzrok problema, zbog čega je najprodavaniji lek za difuzno opadanje kose u svetu. Pantogar® sadrži specifično formulisanu kombinaciju aktivnih supstanci koje reaktiviraju prirodnu funkciju korena kose i zaustavljaju gubitak kose. Podela ćelija se stimuliše i dlaka prelazi iz faze odmora u fazu aktivnog rasta. Za razliku od dodataka ishrani, Pantogar® je lek koji se izdaje bez lekarskog recepta, dostupan samo u apotekama. Kako bi se obezbedio kompletan tretman protiv opadanja kose i rešio problem spolja i iznutra, od nedavno su se i na našem tržištu pojavili i šampon i tonik protiv opadanja kose, posebno prilagođeni za žene i za muškarce.

Novi Pantogar® šampon i Pantogar® tonik za žene su specijalno dizajnirani za tretman opadanja kose i stimulaciju zdravog rasta kose kod žena. Sadrže efikasnu Pantogar® Growtect formulu, koja aktivira koren kose i čini dlaku jačom i debljom. Pantogar® šampon za zdrav rast kose je namenjen ženama sa pojačanim opadanjem kose. Sadrži specijalno dizajniran AnaGainTM kompleks, kofein, kompleks vitamina B i keratin – dlaka postaje jača i otpornija, a kvalitet kose postaje bolji. Pantogar® tonik za aktivaciju rasta kose namenjen je ženama sa pojačanim opadanjem kose, zahvaljujući intenzivnoj formuli za smanjenje gubitka kose. Redovnom primenom, koren dlake se ponovno aktivira i obnavlja se vitalnost kose. Novi Pantogar® šampon i Pantogar® tonik za muškarce su specijalno dizajnirani za muškarce, kod kojih je gubitak kose uzrokovan uglavnom prekomernom proizvodnjom muškog polnog hormona dihidrotestosterona (DHT). Sa posebnom formulom Pantogar® Growtect za muškarce, koren dlake se aktivira1 i dlaka postaje jača i otpornija. Pantogar® šampon sadrži ProcapilTM kompleks, kofein, apigenin i vitamine B grupe. Redovnom primenom poboljšava se mikrocirkulacija kože glave – što vodi ka boljoj ishranjenosti korena dlake i smanjenom opadanju kose. Pantogar® tonik protiv opadanja kose predstavlja intenzivnu formulu u borbi sa opadanjem kose. Pored kofeina, ProcapilTM kompleks klinički dokazano smanjuje opadanje kose i stimuliše rast zdrave kose. Tonik je prijatnog mirisa i ne ostavlja vidljive tragove na koži glave i kosi. Nakon primene tonika, kosa se može stilizovati na uobičajen način.

Preporučuje se istovremena upotreba Pantogar kapsula, šampona i tonika. Kako kosa raste samo oko jedan centimetar mesečno, optimalno je primenjivati terapiju tokom 3 meseca. Dajte kosi vremena kako bi ponovo postala zdrava i jaka. Svi proizvodi su pogodni za svakodnevnu primenu i svaki tip kose. Pre upotrebe pažljivo pročitajte uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

PharmaMedica ⁄ broj 76

www.pharmamedica.rs

AKTUELNO

Fotodermatoze, alergije na sunce, sve su učestalija pojava poslednjih decenija, naročito kod dece i osoba svetle puti i svetlih očiju (fototipovi 1 i 2 po Fitzpatrikovoj klasifikaciji), čak su 10 puta češće kod žena.

ALERGIJA NA SUNCE autor: mr ph. Tamara Božilović

matra se da oko 20% svetske populacije ima alergijsku reakciju na sunčevu svetlost. Pod pojmom alergija na sunce opisuju se stanja kože koje nakon izlaganja sunčevoj svetlosti uključuju svrab, crvenilo i osip, ponekad i mehuriće, oderotine ili bolne čvoriće i drugačijeg je izgleda u odnosu na opekotine od sunca (koje mogu imati svi i nastaju usled prekomernog izlaganja suncu bez adekvatne zaštite). Alergija na sunce jeste imunološka reakcija organizma na sunčevu svetlost i najčešće se javlja na dekolteu, vratu i grudima, nadlanicama, zadnjem delu šaka i potkolenicama. Alergija nastaje kao reakcija na UV zrake, prvenstveno UV-A zrake (UV-B zraci su oni koji izazivaju opekotine, mada i ta vrsta zračenja, kao i spektar vidljive svetlosti, može izazvati alergijsku reakciju) koji prodiru u dublje slojeve kože dovodeći do okisadivnog stresa i oslobađanja značajnog

broja slobodnih radikala izazivajući oštećenje ćelija kože, što kod pojedinaca izaziva alergijsku reakciju, telo oštećene ćelije prepoznaje kao alergen i dolazi do oslobađanja citokina i pro-inflamatornih medijatora i povećane koncentracije histamina. Iako tačan uzrok još uvek nije utvrđen, atopijska konstitucija pojedinca i nasledni faktori jedan su od uzročnika alergije na sunce.

Vrste alergija na sunce Polimorfna svetlosna erupcija, skarćeno PLE, je najčešći oblik alergije na sunce i uključuje oko dve trećine svih oblika alergija na sunce. Uglavnom se javlja u kasno proleće ili rano leto sa naglim izlaganjem kože suncu koja je tokom hladnih dana bila zaštićena odećom. Uključuje uvek intezivan svrab, uz crvenilo, potom sitne bubuljice ili plikove i pistule. Simp-

Alergija nastaje kao reakcija na UV zrake, koji prodiru u dublje slojeve kože dovodeći do okisadivnog stresa izazivajući oštećenje ćelija kože, što kod pojedinaca izaziva alergijsku reakciju

PharmaMedica ⁄ broj 76

tomi se uglavnom pojavljuju dan do dva nakon intezivnijeg izlaganja suncu, najčešće na rukama i dekolteu. Hladnim oblozima i izbegavanjem izlaganja simptomi se uglavnom potpuno povlače, retko je neophodno uključiti terapiju. Solarna urtikarija ili koprivnjača takođe je česta alegija na sunce, nastaje samo nekoliko minuta posle izlaganja suncu i može se pomešati sa opekotinama od sunca. Praćena je intezivnim svrabom i crvenilom, koprivnjačom. Može proći spontano ali je poželjna terapija da bi se ublažio svrab i sprečilo moguće raščešavanje i inficiranje kože. Solarne urtikarije uglavnom traju godinama i prvi put se pojavljuju u detinjstvu. Značajan je oprez od indirektne izloženosti suncu, poput probijanja zraka kroz staklo u automobilu ili prilikom rasipanja UV zračenja u hladu. Prurigo nodularis je takođe vrlo česta alergija na sunce, u odno-

www.pharmamedica.rs

Alergija na sunce može se utvrditi i dijagnostičkom metodom foto-testa. Testiranje se vrši ekspozicijom delova kože UV zračenju u kratkom trajanju.

Kao i kod drugih alergijskih reakcija prva medikamentna linija su antihistaminici, oralni i topikalni.

su na PLE ne prolazi spontano, zahteva lečenje, simptomi uključuju neizdrživ svrab kože uz bolne čvorove i oderotine uglavnom na izloženim delovima tela, najčešće rukama i nogama, ali mogu zahvatiti i celu površinu kože. Češća je kod dece i javlja se sa prvim izlaganjem suncu.

Dijagnoza Dijagnostika uglavnom uključuje jednostavan pregled kože od strane specijaliste. Alergija na sunce može se utvrditi i dijagnostičkom metodom foto-testa. Testiranje se vrši ekspozicijom delova kože UV zračenju u kratkom trajanju. Test se očitava nakon 48 sati i pozitivan je ukoliko se na datim mestima jave lezije, iste poput onih koje se kod pacijenta inače javljaju pri izlaganju sunčevoj svetlosti. Fototestom može se ustanoviti i koja vrsta zračenja dovodi do alergije, da li je to UV-A, UV-B ili vidljiva svetlost.

Nefaramakološke mere i prevencija Za smanjenje verovatnoće pojave alergijske reakcije na sunce, kao i za umirenje simptoma postojeće alergije, od dijetetskih suplemenata preporučuje se primena kalcijuma i vitamina C, kao i cinka. Kalcijum reguliše propusnost krvnih sudova, koja je u slučaju alergijske reakcije pojačana, stoga kalcijum smanjujući propusnost ublažava alergijsku reakciju i otok.

Vitamin C ubrzava razgradnju i otklanjanje histamina iz organizma, ujedno uz cink dobija se kombinacija jakih antioksidanasa koji smanjuju oksidativni stres i oštećenje ćelija kože. Beta-karoten suplementi takođe mogu pomoći u ublažavanju i sprečavanju alergija na sunce. Vitamin A u koji se beta-karoten pretvara ima ulogu antioksidansa u našem telu i time sprečava oštećenje tkiva usled uticaja slobodnih radikala, i pruža zaštitu kože od štetnog delovanja UV zraka. Prevencija je ključna kada su u pitanju alergije na sunce: l ne izlagati se suncu između 11 i 15 sati, tada UV-A i UV-B zraci su znatno jačeg intenziteta; l tokom oblačnih dana oblaci reflektuju zračenje na zemlju te je zračenje čak i intezivnije i savetuje se dodatni oprez; l koristiti visok zaštitni faktor (idealno 50+, minimalno 30+);

nositi laganu odeću svetlih boja od prirodnih materijala, duge rukave i pantalone; l nositi šešir i naočare; l postepeno navikavati kožu na sunce, poželjno tokom prolećnih dana sa manje intezivnim zračenjem, na taj način nastaje postepena desenzibilizacija organizma i mogućnost reakcije na koži je manje.

Kao i kod drugih alergijskih reakcija prva medikamentna linija su antihistaminici, oralni i topikalni. Jednostavno doziranje jednom dnevno i velika tepijska širina su osnovne karakteristike antihistaminika, registrovani su kao OTC lekovi (režim izdavanja bez neophodnog lekarskog recepta). Oralni antihistaminici umiruju simptome svrab, crvenilo, otok. Tablete se ne usitnjuju, ne lome i uzimaju se nezavisno od obroka. Za najmlađe pacijente dostupni su u obliku sirupa. Prvi izbor su desloratadin i levocetirizin. OTC anihistaminske kreme su takođe rešenje za ublažavanje simptoma i smanjenje histaminske reakcije. Nanose se u tankom sloju do 3 puta u toku dana, i u slučaju da se simptomi posle trećeg dana ne povlače neophodno je konsulovati lekara. U slučaju intezivnijih simptoma kao kod prurigo nodularis alergijske reakcije nakon pregleda lekar određuje terapiju, najčečće topikalnim kortikosteroidima.

Upotreba preparata za sunčanje je takođe neophodna. Postoje dve vrste filtera koji se koriste u preparatima za sunčanje. To su hemijski i mineralni filteri. Hemijski filteri upijaju UV zrake i oslobađaju tu energiju kao termalno zračenje, koje stvara osećaj toplote, dok mineralni filteri reflektuju ili raspršuju UV zrake i ne dozvoljavaju njihovo prodiranje u kožu. Upravo ti mineralni filteri su pogodni za zaštitu osetljive kože. NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI

Vitamin A u koji se beta-karoten pretvara ima ulogu antioksidansa u našem telu i time sprečava oštećenje tkiva usled uticaja slobodnih radikala, i pruža zaštitu kože od štetnog delovanja UV zraka www.pharmamedica.rs

Terapija

PharmaMedica ⁄ broj 76

Postoji i posebna vrsta terapije, tzv. fototerapija - pre sezone izlaganja suncu celo telo izlaže se UV lampama radi razvoja tolerancije kože na sunčevo zračenje. Terapiju određuje lekar.

Pored toga preparat je poželjno i da bude vodootporan, losioni u odnosu na fluide tj. sprejeve pogodniji su jer imaju veći postotak masne faze i duže se zadržavaju na koži. Kvalitetnije formulacije pored filtera sadrže i antioksidanse koji povećavaju zaštitu kože od uticaja slobodnih radikala. Pravilno nanošenje kreme za sunčanje: l naneti izdašnu količinu kreme za sunčanje (ceo dlan) na kožu, ali ne da se koža ,,beli“ već dobro utrljati; l kremu naneti minimum 20 minuta pre izlaska na sunce; l lice, uši i vrat temeljno namazati; l dodati još jedan sloj 30 minuta kasnije; l ponavljati nanošenje novog sloja svaka 2 sata, naročito posle ulaska u vodu i brisanja peškirom. l takođe je neophodno zaštiti i usne kremom za sunčanje ili balzamom sa zaštitinim faktorom. Koža beba i male dece je naročito osetljiva na UV zračenje i postoji veća sklonost ka razvoju opekoti-

zitivnosti - fototoksičnost i fotoalergije i značajno ih je razlikovati. Fototiksičnost je češća i nastaje nakon samo par sati ili par dana na suncu i istovremene terapije pojedinim lekom bio on unet Fotoalergijska erupcija oralno, primljen injekciono ili naFotoalergijska erupcija je posebnet na kožu. Molekuli leka prona vrsta alergije na sunce. Nastaje menjeni UV zracima izazivaju u sadejstvu sunčeve svetlosti i na- ćelijsku smrt na pojedinim delovinošenja određenih hemikalija na ma kože. Promene na koži mogu kožu, kao što su parfemi, mirišlja- ostati ireverzibilne, a najčešće dove kreme i losioni, preparati sa ci- lazi do opekotina praćenih plikotrusima, šminka pa i proizvodi za vima. U retkim slučajevima može zaštitu od sunca sa hemijskim fak- se pojaviti samo crvenilo. torima zaštite. Fotoalergija se javlja nakon izlaStoga je preporuka je osobama ganja sunčevoj svetlosti delova atopijske konstitucije, osetljive kože na koju je nanet sloj odrekože, kao i osobama sa ranijim đenog leka u obliku kreme, maalergijama na sunce da izbegavaju sti ili gela, ili ređe nakon oralne kozmetičke preparate sa parfemi- primene leka. UV zraci menjaju ma, veštačkim bojama i parabeni- strukturu leka i dolazi do razvoja ma, posebno tokom leta. alergijske reakcije, stvaranja antigena i oslobađanja histamina. ReFotosenzitivni lekovi akcija je u obliku crvenila, svraba i Pojedini lekovi mogu izazvati footoka, a može se javiti i nakon par tosenzitivnost - hemijski izazvanu dana od izlaganja suncu i proširiti promenu na koži. se i na ostale delove kože, često je Postoje dve osnovne vrste fotosen- neophodno uključiti terapiju da bi se simptomi smirili. Nakon razvoja reakcije neophodFotoalergijska erupcija je posebna vrsta no je javiti se lekaru radi određivaalergije na sunce. Nastaje u sadejstvu sunčeve nja koji lek je doveo do neželjene svetlosti i nanošenja određenih hemikalija na fotosenzitivnosti i utvrđivanju dakožu, kao što su parfemi, mirišljave kreme i losioni ljih koraka. l

na i/ili alergije na sunce, i zahteva posebnu negu i zaštitu. Na tržištu su dostupne formulacije za zaštitu od sunca namenjene nežnoj koži dece.

PharmaMedica ⁄ broj 76

Fotosenzitivni lekovi: ANTIBIOTICI - ciprofloksacin, levofloksacin, ofloksacin, trimetoprim, doksiciklin i tetraciklin, azitromicin; ANTIMIKOTICI – vorikonazol; ANTIVIROTICI – aciklovir; ANTIDIJABETICI - glimepirid, glikazid; KOMBINOVANI ORALNI KONTRACEPTIVI; NSAIL - ibuprofen, naproksen, ketoprofen, celekoksib, posebno naneti topikalno; STATINI - simvastatin, atorvastatin, pravastatin; antiaritmici – amjodaron; DIURETICI - hidrohlortiazid, furosemid, amilorid, indapamid; ANTIHIPERTENZIVI enalapril, kaptopril, diltiazem; INHIBITORI PROTONSKE PUMPE - omeprazol, pantoprazol; ANTIEPILEPTICI – karbamazepin; ANTIDEPRESIVI - maprotilin, amitriptilin, klomipramin, sertralin, citalopram, mirtazapin, kao i biljka kantarion; ANTIPSIHOTICI - hlorpromazin, tioridazin, olanzapin, flufenazin; SULFONAMIDI – sulfadiazin; RETINOIDI ZA LEČENJE AKNI - izotretinoin, adapalen, acitretin; AHA KISELINE u kremama. Neće svaki pacijent koji koristi neki od datih lekova imati fotosenzitivnu reakciju, ali preporučuju se oprez i mere prevencije da bi se mogućnost reakcije svela na minimum.

www.pharmamedica.rs

NEUROLOGIJA

Namirnice OKIDAČI MIGRENE Migrena je veoma čest neurovaskularni poremećaj koji pogađa milione ljudi širom sveta. Još uvek nije poznato kako i zašto nastaje, ali se smatra da povećana razdražljivost moždane kore i abnormalna kontrola neurona bola u jezgru moždanog stabla doprinose pojavi.

više od 60% slučajeva migrena je nasledno oboljenje. Međutim, pored genetike, nastanak migrene možemo pripisati i mnogim faktorima životne sredine.

Hrana kao okidač za napad Uloga hrane u napadima migrene još uvek nije razjašnjena. Postoji dosta naučnih dokaza koji potvrđuju da namirnice kao što su kafa, čokolada, alkohol kod određenih ljudi mogu biti okidač za pojavu migrenoznog napada.

Stari sir Oko 9-18% ljudi koji pate od migrene prijavljuju konzumiranje starog sira kao okidač napada. Naučnici veruju da je uzrok toga visok udeo tiramina, molekula koji nastaje razgradnjom aminokiseline tirozin pod dejstvom bakterija tokom procesa zrenja sira. Naučne studije su potvrdile da je nivo tiramina kod osoba sa hroničnim migrenama viši nego kod zdravih osoba i onih sa drugim vrstama glavobolje. Tiramin se javlja i u crvenom vinu, kvascu, čokoladi i mesnim prerađevinama, ali ga stari sir ima u najvećoj koncentraciji.

PharmaMedica ⁄ broj 76

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI

www.pharmamedica.rs

Inovacija među proizvodima magnezijuma Jedinstven proizvod sa svim neophodnim osobinama

Magnezijum citrat So magnezijuma iz koje se magnezijum najbolje resorbuje1

120 mg Mg2+ jona Maksimalna količina jona magnezijuma koja se resorbuje iz jedne doze2

RGD tehnologija (Brze Gastro Rastvorljivosti) Tehnologija kojom se postiže brza rastvorljivost tablete

Vitamini B6 i D3

PM-RS-2020-5-472

Doprinose normalnom funkcionisanju mišićnog i nervnog sistema3,4

Reference: 1. Ranade V.V., Somberg J.C., Bioavailability and Pharmacokinetics of Magnesium After Administration of Magnesium Salts to Humans, American Journal of Therapeutics 8, 345-357 (2001). 2. Fine K.D., Carol A., Santa Ana C.A., Porter J.L. and Fordtran J.S., Intestinal absorption of magnesium from food and supplements, J. Clin. Invest Vol. 88, 396-402, August 1991. 3. Schmulen A.C., Lerman M., Pak C.Y. et al., Effect of 1,25-(OH)2D3 on jejunal absorption of magnesium in patients with chronic renal disease, Am. J. Physiol. 1980; 238: G349-G352. 4. Rattan V., Sidhu H., Vaidyanathan S., Thind S.K., Nath R., Effect of combined supplementation of magnesium oxide and pyridoxine in calcium-oxide and pyridoxine in calciumoxalate stone formers, Urol. Res. 1994; 22(3):161-5.

Kafa Kafa je jedno od najpopularnijih pića na svetu. Bogata je kofeinom, neurostimulansom koji je prisutan i u čaju, gaziranim i energetskim pićima. Postoji trostruka veza između kofeina i migrene: 1. Kofein je okidač za migrenu – visok unos kofeina kod nekih ljudi dovodi po pojave migrenoznog napada. 2. Kofein je deo terapije migrene – u kombinaciji sa paracetamolom i acetilsalicilnom kiselinom koristi se u tretmanu migrene. 3. Glavobolja kao simptom zavisnosti od kofeina – kod nekih osoba koje svakodnevno unose kofein preskakanje„doze“ može izazvati simptome zavisnosti poput glavobolje, mučnine, lošeg raspoloženja i oslabljene koncentracije. Smatra se da čak 47% redovnih kafopija ima glavobolju ukoliko 12-24 sata ne popije kafu. Verovatnoća pojavljivanja ovih glavobolja se povećava sa povećanjem dnevnog unosa kofeina. Ukoliko imate glavobolju zato što niste popili kafu pokušajte da postepeno smanjujete unos kofeina tokom nekoliko nedelja.

Mesne prerađevine Kod oko 5% ljudi sa migrenama glavobolja se javlja nekoliko sati ili čak minuta nakon uzimanja mesnih prerađevina. Istraživači veruju da su uzrok nitriti, konzervansi koji se dodaju kako bi sprečili razvoj štetnih mikroba u ovoj hrani. Mesne prerađevine koje najčešće sadrže nitrite su kobasice, šunka, slanina i neke salame. Neka istraživanja pokazuju da poremećena ravnoteža bakterija u usnoj duplji i crevima, koje inače učestvuju u preradi ovih jedinjenja, može biti uzrok.

Alkoholna pića Većini nam je poznata glavobolja koja prati mamurluk. Kod nekih ljudi, alkoholna pića mogu biti okidač za pojavu glavobolje u roku od 3 sata od konzumacije. Oko 29-36% osoba sa migrenama veruje da je alkohol okidač za njihove napade. Crveno vino češće izaziva migrenu nego druga alkoholna pića, posebno kod žena. Istraživači smatraju da je uzrok histamin, koji se može naći i u mesnim prerađevinama, ribi, siru i fermentisanoj hrani. Netolerancija na histamin unet hranom je čest poremećaj. Izazvan je smanjenom aktivnošću diamino oksidaze (DAO), enzima odgovornog za razgradnju histamina u digestivnom traktu. Smanjena aktivnost ovog enzima je prisutna kod osoba koje pate od migrene; jedna studija je otkrila da 87% osoba sa migrenama ima smanjenu aktivnost DAO u odnosu na svega 44% onih bez migrena. Jedna druga studija je pokazala da uzimanje antihistaminika pre pijenja crvenog vina značajno smanjuje učestalost glavobolja kod osoba kod kojih se ona inače javlja posle unosa alkohola.

PharmaMedica ⁄ broj 76

Drugi mogući okidači Mononatrijum glutamat, pojačivač ukusa i veštački zaslađivači poput aspartama i sukraloze se smatraju mogućim izazivačima migrenoznih napada, ali su rezultati sprovedenih studija na tu tema dosta šaroliki. Oko 11% osoba sa migrenama prijavilo je citrusno voće, a 2-22% čokoladu kao okidač za napad. Gluten takođe može biti okidač kod osoba koje su intolerantne na ovaj sastojak žitarica. Čest uzrok migrenoznog napada je i gladovanje ili preskakanje obroka; između 39-66% osoba sa migrenama povezuje svoje simptome sa gladovanjem. Ukoliko sumnjate da su neke namirnice koje konzimirate odgovorne za pojavu migrene od pomoći može biti vođenje dnevnika ishrane. Nakon što na ovaj način identifikujete moguće okidače obratite pažnju da li njihova eliminacija iz hrane ili smanjenje unosa pravi neku razliku. l

Veza između migrene i creva i moguća uloga probiotika Migrena je često praćena gastrointestinalnim tegobama, kao što su dijareja, zatvor i dispepsija, a nedavni naučni rezultati pokazuju jasnu povezanost između učestalosti migrene i poremećaja GIT-a. Disbioza (promena u kvalitetu i/ ili kvantitetu bakterija koje žive u crevima) ometa imunološku funkciju crevne mukoze, njenu pokretljivost, integritet ćelijskog epitela i apsorpciju hranljivih materija. Usled povećane crevne propustljivosti dolazi do isticanja nesvarenih čestica hrane i endotoksina u krvotok, što izaziva upalu. Pretpostavlja se da upala i modulacija imunog odgovora koji potiču iz gastrointestinalnog trakta mogu delovati na nociceptore trigeminalnog nerva, izazivajući migrene. Sa druge strane, probiotici pomažu u održavanju crevnog balansa i poboljšavaju varenje, apsorpciju nutrijenata i detoksikaciju. Pokazano je i da poboljšavaju barijernu funkciju crevnog epitela, čime moduliraju mukozni imuni odgovor i smanjuju zapaljenje.

www.pharmamedica.rs

GINEKOLOGIJA

Nepravilna ishrana je jedan od razloga za nastanak sindroma policističnih jajnika, zato je neophodno menjati je tokom lečenja

Ciste na jajnicima traže dijetu autor: Dr sc med. Tatjana Mraović, dijetolog

COS, skraćenica koju danas sve češće kao dijagnozu postavljamo ženama od rane mladosti do menopauze, prepoznatljiva kao policistični jajnici, vodene ciste na jajnicima ili samo ciste na jajnicima. I dok su se u decenijama iza nas ovim problemom bavili isključivo ginekolozi, danas je lečenje nezamislivo bez uključivanja endokrinologa i dijetologa. Zašto? Odgovor je u povezivanju nastanka PCOS sa hiperinsulinemijom ili povišenim vrednostima insulina u krvi, odnosno sa nedovoljnom reakcijom ćelijskih receptora za insulin, što vodi u poremećaj metabolizma šećera. Nastala insulinska rezistencija povećava nivo šećera u krvi, a ćelije ostaju „gladne“, bez energije. Povišen insulin ujedno utiče na jajnike tako što oni pojačano luče testosteron. Poremećaj ćelijske funkcije postaje neminovan, a ako govorimo o jajnim ćelijama, one će u tim okolnostima, ukoliko one duže traju, stvarati ciste. Sklonost gojenju, sa napadima gladi koji se teško kontrolišu, akne, masna koža i kosa, proređena kosa, bolne menstruacije često neredovne, sa izostankom ovulacija, bolovi u stomaku nakon pucanja cisti su neki od simptoma. Mlade žene su do skora otkrivale ciste na jajnicima nakon upornog izostan-

ka trudnoće. Sada se o tome misli i ranije, što je veoma dobro, upravo zato što se lečenjem koje je rano započeto proces stvaranja cisti zaustavlja.

tritivnih navika, bez odricanja od hrane, već od nepotrebne hrane. Veliki broj devojaka i žena sa ovim sindromom je gojazno, ali to nije uvek i pravilo. Ono što jeste pravilo je da su svim ženama Lečenje je proces pogreške u ishrani iste. To što neke nisu PCOS se ne može trajno izlečiti, ali se uspešgojazne je samo manji unos pogrešnih nano može držati pod kontrolom celog života. I mirnica u njihovoj ishrani. Uz neadekvatnu ovo ne treba da bude demorališuće. Sve što se ishranu bogatu rafinisanim ugljenim hidrapreduzima od strane dijetologa je ključan, pri- tima obično se kod njih uočava i mala fizičrodni način lečenja u kome se lišavate loših nu- ka aktivnost.

PharmaMedica ⁄ broj 76

Nastala insulinska rezistencija povećava nivo šećera u krvi, a ćelije ostaju „gladne“, bez energije. Povišen insulin ujedno utiče na jajnike tako što oni pojačano luče testosteron

www.pharmamedica.rs

Voće, koliko god nutritivnih prednosti ima, mora da se ograniči na racionalne količine, da ne bi remetilo metabolizam šećera Dijeta i vežbanje Ishrana i „ozbiljna“ fizička aktivnost su ključ lečenja i najvažniji faktor u kontrolisanju PCOS. Ishrana ne sme da sadrži proste ugljene hidrate, one koji se lako vare (poznate kao hrana visokog glikemijskog indeksa) i brzo napuštaju crevni trakt ulazeći u krv gde naglo dižu insulin čija funkcija nije adekvatna. Da li kocku šećera, čokolade, komad belog hleba, kašičicu meda... morate da progurate? NE. Ako ih samo rastopite u ustima njihovo varenje je gotovo i eksplozivan put šećera ka krvi je neminovan. Nezdravo, nepotrebno i glavni povod za stvaranje zavisnosti od šećera. To nikako ne znači da se ugljeni hidrati ne jedu, treba ih samo birati. Složeni šećeri u povrću i integralnim proizvodima su idealni u ishrani, vlakna koja oni sadrže produžavaju tok varenja i utiču na sporo otpuštanje šećera iz creva u krv. Tada se insulin luči u manjim količinama, a šećer se ne gomila u krvi. Voće, koliko god nutritivnih prednosti ima, mora da se ograniči na male racionalne koli-

čine, da ne bi remetilo metabolizam šećera. I zato zapamtite nije voće, već je povrće iz raja izašlo, onda kada želimo dobro da se hranimo. Redukcija kilograma je u gojaznih žena neophodna pri čemu nikako ne sme biti brza i ishitrena. Umerena redukcija sa zastupljenim složenim šećerima, umerenim masnoćama i proteinima, na duge staze je jedini pravi izbor. Proteinske dijete poput Atkinsonove, hrono i svih sličnih modifikacija će samo poremetiti dodatno zdravlje i učiniti da ste izgubili dragoceno vreme u lečenju. Fizička aktivnost povećava osetljivost ćelijskih receptora na insulin i omogućava ulazak šećera u ćelije, te njeno normalno funkcionisanje. Ovo je idealan prirodni stimulans receptora koji ni jedan medikament tako uspešno ne može da postigne. Neophodno je vežbati minimalno pet sati nedeljno da biste postigli ovaj efekat. Mogućnosti koje pruža dijetoterapija i vežbanje su ogromne u stavljanju PCOS pod kontrolu. Iskoristite ih. l

Ishrana

Ishrana i fizička aktivnost uspešno rešavaju tegobe sa cistama na jajniku. Medikamentozna terapija, ukoliko vam je propisana ih ne isključuje, naprotiv, i onda se treba pridržavati propisane nutritivne terapije od strane dijetologa, uz intenzivirano vežbanje.

STOMATOLOGIJA

Alergija predstavlja reakciju preosetljivosti organizma na nezarazne, za zdravlje bezopasne materije iz naše okoline. Najčešće su to proteini biljnog ili životinjskog porekla. Međutim, alergeni mogu biti i metali i akrilati od kojih se mnogi koriste u stomatologiji.

ALERGIJA NA METAL U USNOJ DUPLJI autor: Mr sci stom dr Dejan Ostojić, specijalista bolesti zuba s endodoncijom

ao simptomi alergije na metale u usnoj duplji navode se: osećaj pečenja u ustima, suva usta, otečena, crvena ili ulcerisana sluzokoža, zapaljenje desni, krvarenje desni, metalni ukus u ustima, zapaljenje kože oko usta, gubitak kose, kožna ospa, osećanje umora i blago povišena telesna temperatura.

Manifestacije alergije na metal Reakcija preosetljivosti u usnoj duplji najčešće se manifestuje kao stomatitis odnosno zapaljenje sluznice usta. Tipični znaci su crvenilo i otok lokalizovani u bilo kom delu usta uključujući jezik, nepce i obraze. Mogu se formirati i me-

Reakcija preosetljivosti u usnoj duplji najčešće je zapaljenje sluznice usta. Tipični znaci su crvenilo i otok lokalizovani u bilo kom delu usta uključujući jezik, nepce i obraze

hurići ili ulceracije. Pacijenti se žale i na osećaj pečenja u ustima i osetljivost na toplo, hladno ili začinjenu hranu. Ukoliko se javi na usnama naziva se heilitis. Lihenoidna reakcija se sastoji od blago podignutih belih linija koje stvaraju ostrvca. Ponekad se u njihovoj sredini nalaze ulceracije. Najčešće se javljaju na sluzokoži obraza. Angioedem je stručni naziv za otok dubljih slojeva kože odnosno sluznice. U slučaju alergije na metal u usnoj duplji govorimo o otoku sluznice usta, jezika ili obraza koji je mekan, bezbolan i ne svrbi. Nastaje naglo i ukoliko se otok širi prema disajnim putevima neophodna je hitna intervencia lekara i

PharmaMedica ⁄ broj 76

adekvatna terapija. Gingivits plazma ćelija je zapaljenje desni koje može biti posledica alergije na metal u usnoj duplji ili infekcije. Bez obzira na uzrok, gingivitis odlikuju otečene i crvene desni koje su sklone čestim krvarenjima čak i na najblaži dodir. Povlači se nakon otklanjanja uzroka (alergena) i treba ga razlikovati od parodontopatije. Gingivitis, ukoliko se ne leči i perzistira duže vreme može napredovati u parodontopatiju koju odlikuje povlačenje desni i razaranje potpornih tkiva. Vremenom nelečena parodontopatija sve više napreduje i kao krajnji ishod imamo klaćenje i gubitak zuba. NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI

www.pharmamedica.rs

U najvećem broju slučajeva metalnu osnovu krunice čine legure koje sadrže nikal, kobalt, berilijum i paladijum. Zato, ukoliko postoje simptomi koji ukazuju na alergiju na metal ona nije isključena u slučaju prisustva metalokeramičkih krunica.

Zašto je važna pravilna nega zuba Stomatološka zaštita je svakodnevni deo osnovne higijene svakog od nas tokom života, od ranog detinjstva do starosti. Kada ona nije potpuna naši zubi su u riziku od propadanja ili oboljenja desni. Karijes, dentalni plak i oboljenja desni nastaju zbog poremećaja ravnoteže između faktora otpora zuba i agresivnih faktora sredine.

Odakle metali u usnoj duplji Metali se u stomatologiji koriste u krunicama i zubnim ispunima. Kao glavni alergeni navode se nikl i amalgam. Amalgam je legura nekoliko metala sa živom. Najčešće su to srebro, kalaj, cink i bakar. U legurama za zubne ispune i krunice koriste se i platina, paladijum, kobalt i berilijum. Kobalt može davati i unakrsnu reakciju s niklom. Alergijska reakcija na metal može postojati i kod metalokeramičkih krunica. Naime, i porcelanske krunice u sebi sadrže metal. Osnovu krunice ili mosta čini ske let od metalne legure koji nadoknadi daje čvrstoću i izdržljivost. U najvećem broju slučajeva metalnu osnovu krunice čine legure koje sadrže nikal, kobalt, berilijum i paladijum. Zato, ukoliko postoje simptomi koji ukazuju na alergiju na metal ona nije isključena u slučaju prisustva metalokeramičkih krunica. Pacijenti često primećuju tamno prebojenu liniju na desnima iznad krunice koja predstavlja reakciju desni na postojanje metala. Alergije mogu izazivati i drugi stomatološki materijali i medikamenti, smole, akrilati, jod itd.

Kada se obratiti stomatologu Pojava jednog ili više opisanih simptoma koji mogu da ukazu-

ju na alergiju na stomatološki materijal je nešto na šta se morate požaliti stomatologu. On će utvrditi prisustvo alergijske reakcije, a ukoliko je neophodno uputiti Vas na dalje alergološke testove.

Rešenje je bez metala Bezmetalne keramičke krunice imaju osnovu od cirkonijum oksida umesto metalne. Pored odsustva alergijskih reakcija odlikuju se i izuzetnom estetikom. Zubni ispuni ili plombe od amalgama najčešće se menjaju kompozitnim ispunima. U slučaju izražene preosetljivosti na neki od sastojaka kompozitnih ispuna najbolje rešenje su inleji, nadoknade koje se izrađuju postupkom koji je sličan izradi krunica. Materijal za inleje može biti keramika ili zubno zlato koje je takođe slab izazivač alergija i izuzetno trajno rešenje. Preosetljivost na akrilat od kog se izrađuju baze zubnih proteza jeste retka i nije je uvek lako potvrditi. Glavnu alternativu protezama danas predstavljaju nadoknade koje se oslanjaju na titanijumske implante. Ukoliko imate dokazanu alergiju na neki od medikamenata koji se koriste u lečenju zuba, anestetik ili izrazitu alergijsku konstituciju upozorite stomatologa na to pre početka tretmana. l

Faktor otpora zuba čine netaknuta zubna gleđ, kvalitet dentina, sastav pljuvačke i prisustvo fluorida. Agresivni faktori sredine su loša ishrana, posebno hrane koja sadrži šećer i kisele komponente, prisustvo plaka. Plak je tanak, nevidljivi sloj formiran na zubima i ivicama zuba sa desnima. Ovaj sloj sadrži velike količine bakterija koje izazivaju razlaganje šećera organskim kiselinama koje oštećuje gleđ i olakšavaju formiranje zubnog karijesa. Još jedan važan faktor je nedostatak oralne higijene. Odstranjivanjem agresivnih faktora i odgovarajućom brigom o zubima koja podržava otpor zuba, sami možete značajno smanjiti učestalost propadanja zuba i oboljenja desni. Proizvodi sa optimalnom koncentracijom fluorida i ksilitolom su efikasna pomoću sprečavanju karijesa. Efikasnost fluorida u pastama za zube i rastvorima za ispiranje usta povećava otpornost na karijes, a može se dodatno ojačati dodavanjem drugih supstanci kao što su: ksilitol ili hlorheksidin, koji djeluju protiv bakterija i dentalnog plaka i sadrže ih pojedini rastvori za ispiranje usta. Radi zaštite od karijesa, pored mehaničkog čišćenja zuba četkicom i pastom za zube, preporučuje se svakodnevna upotreba rastvora za ispiranje zuba sa viskom koncentracijom fluorida.

PharmaMedica ⁄ broj 76

www.pharmamedica.rs

EUROMEDIK

ojaznost zauzima visoko drugo mesto na listi vodećih uzročnika smrti, odmah iza pušenja, od čega je više od 80% slučajeva zabeleženo u grupi osoba sa BMI > 30 kg/m2. Vrednost indeksa telesne mase (ITM ili BMI Body Mass Index) se izračunava tako što se telesna masa podeli sa telesnom visinom izraženom u m2 (BMI = TM (kg)/TV (m2)). U odnosu na indeks telesne mase, gojaznost se deli u tri stepena: l prvi stepen sa BMI od 30 do 34.9 kg/m2 l drugi sa BMI 35 do 39.9kg/m2 l treći sa BMI > 40 kg/m2. U odnosu na raspodelu masnog tkiva u telu, gojaznost može da bude centralna i periferna. Centralna gojaznost je povezana sa metaboličkim i kardiovaskularnim oboljenjima, kada je obim struka kod muškaraca ≥ 94 cm i kod žena ≥ 80 cm. Češća je kod muškaraca. Periferna gojaznost karakteristična je za ženski pol i podrazumeva veće deponovanje masnog tkiva u predelu butina i potkožnom glutealnom području.

HIRURŠKO LEČENJE gojaznosti i udruženih metaboličkih poremećaja Gojaznost - prekomerno povećanje masne mase tela je složeno oboljenje koje se javlja u svim starosnim i socijalnim kategorijama. Udruženo je sa kraćim životnim vekom, dijabetesom tipa 2, malignim bolestima, sterilitetom, kardiovaskularnim oboljenjima i bolestima lokomotornog sistem.

Lečenje gojaznosti Promena životnog stila, koja obuhvata dijetoterapiju i odgovarajuću fizičku aktivnost predstavlja prvi korak i neizostavni deo je lečenja. Smanjenje telesne mase od 5 do 10% dijetom, fizičkom aktivnošću i eventualno primenom medikamenata, daje mnogobrojne dobrobiti za pacijente uključujući i smanjenje faktora rizika za mnoge hronične bolesti. Međutim, za pacijente koji imaju veća očekivanja od lečenja gojazno-

Laparoscopic Sleeve Gastrectomy je operacija kojom se primarni efekat postiže smanjenjem volumena želuca i kao rezervoar za hranu ostaje samo njegov mali deo

PharmaMedica ⁄ broj 76

www.pharmamedica.rs

Euromedik je najveći privatni zdravstveni sistem u Srbiji, osnovan 2002. godine. Na jednom mestu obezbeđena Vam je najkvalitetnija pomoć od strane vodećih specijalista i subspecijalista iz svih oblasti savremene medicine. Pregled možete zakazati pozivom na broj: 011/3650 660, 011/266 0000

sti, toliko smanjenje telesne mase može da bude razočaravajuće. Hirurško lečenje gojaznosti je najefikasnija terapija sa održivim rezultatima i povoljnim efektima i na metaboličke i druge pridružene poremećaje. Dokazano je da hirurško lečenje gojaznosti pozitivno utiče i na poboljšanje glikoregulacije, pa se danas, paralelno sa terminom barijatrijska hirurgija (hirurško lečenje gojaznosti), koristi i termin metabolička hirurgija. I životni vek gojaznih osoba duži je ako su podvrgnuti barijatrijskoj/metaboličkoj operaciji; u proseku za muškarce 12, a za žene devet godina.

Kome se preporučuje operacija Indikaciju za barijatrijsku hirurgiju imaju pacijenti starosti od 18 do 60 godina sa: l BMI ≥40kg/m2 l BMI 35-40kg/m2 sa metaboličkim sindromom, kardiorespiratornim oboljenjima, steriltetom, oboljenjem zglobova zbog gojaznosti i psihološkim problemima proisteklim iz gojaznosti čije poboljšanje se očekuje nakon hirurškog lečenja. Zahvat se radi i kod pacijenata koji su postigli smanjenje telesne mase dijetoterapijom ali su ponovo povećali masnu masu tela. Indikaciju za operaciju postavlja multidiscilpinarni tim u sastavu: endokrinolog, hirurg, anesteziolog, psihijatar ili psiholog, nutricionista ili dijetolog, sestra

edukovana za rad sa pacijentima. Nakon postavljanja indikacija za barijatrijsku operaciju, pacijent se priprema kao za svaku abdominalnu operaciju, sa detaljnijom procenom kardiorespiratornog kapaciteta. Pre operacije pacijent se edukuje o načinu ishrane do operacije i u postoperativnom periodu.

Laparoskopske operacije Hirurške intervencije u cilju lečenja gojaznosti se rade laparoskopski i mogu se klasifikovati u tri kategorije i to: restriktivne, malapsorptivne i kombinovane (kombinacija restriktivnih i malapsorptivnih hirurških procedura). Danas standard lečenja gojaznosti i udruženih metaboličkih poremećaja čine Laparoscopic Sleeve Gastrectomy (LSG) i Laparoscopic Roux-en-Y Gastric Bypass (RYGB). Ove dve hirurške intervencije čine preko 90% svih urađenih operacija u svetu na godišnjem nivou. l

Hirurško lečenje gojaznosti je najefikasnija terapija sa održivim rezultatima i povoljnim efektima na metaboličke i druge poremećaje

www.pharmamedica.rs

Laparoscopic Sleeve Gastrectomy LSG Laparoscopic Sleeve Gastrectomy je trenutno najčešća operacija za lečenje gojaznosti i udruženih metaboličkih poremećaja u svetu. To je tipična restriktivna operacija kojom se primarni efekat postiže smanjenjem volumena želuca i kao rezervoar za hranu ostaje samo njegov mali deo. Rastezanjem malog rezervoara postiže se osećaj rane sitosti a menja se i lučenje hormona gladi i sitosti, tako da je gubitak osećaja gladi očekivan u toku prvih godinu dana od operacije. Takođe, ubrzani tranzit hrane kroz digestivnu cev dovodi do promene sekrecije hormona digestivnog trakta, mada je ovaj efekat značajniji posle RYGB operacije nego posle LSG. LSG nije adekvatna operacija kod pacijenata koji pre hirurške intervencije imaju želudačnu kilu ili gastroezofagealnu refluksnu bolesti - stanje u kome se želudačna kiselina vraća u jednjak (GERB), a posebno komplikacije GERB. Kako procedura ne ometa normalnu resorpciju nutrijenata, jer je tanko crevo netaknuto, suplementacija minerala, vitamina i oligoelemenata obično nije tako zahtevna kao posle RYGB. Ipak se pacijentima savetuju redovne kontrole dijetetičara/nutricioniste i redovne laboratorijske kontrole. Laboratorijski parametri treba da se prate jednom u 3 do 6 meseci dok se telesna masa ne stabilizuje, a nakon toga jednom godišnje. Prednost LSG u odnosu na ostale barijatrijske procedure (restriktivno-malapsorptivne) je što može da se radi i kod visoko rizičnih i ekstremno gojaznih pacijenata.

Laparoscopic Roux-en-Y Gastric Bypass- Gastrični bajpas Laparoscopic Roux-en-Y Gastric Bypass je druga po učestalosti barijatrijska/metaboliča operacija u svetu. To je kombinovana restriktivna i malapsorptivna laparoskopska procedura. Restriktivni efekat postiže se tako što se želudac podeli u dva dela: prvi deo je manji rezervoar, zapremine do 50ml, koji učestvuje u putu hrane a drugi deo želuca se isključuje iz tranzita hrane tako da 7/8 njegove zapremine ostaje van funkcije. Mali džep od želuca premošćava se i vezuje se tankim crevom, čime se veći deo želuca, dvanaestopalačno crevo i deo tankog creva isključuju iz procesa varenja hrane i resorpcije hranljivih materija. Ubrzani tranzit hrane kroz digestivnu cev dovodi do promene sekrecije hormona digestivnog trakta. Ovaj efekat je značajniji nakon RYGB nego LSG. Zbog potrebe za suplementacijom minerala, vitamina i oligoelemenata, nakon ove hirurške intervencije, neophodne su redove kontrole dijetetičara/nutricioniste. Gastrični Bajpas ima bolji barijatrijski efekat nego Sleeve gastrektomija i nešto bolji metabolički efekat. Međutim, RYGB je znatno kompleksnija operacija, koja je ima veći procenat hirurških komplikacija. Kako se u toku RYGB deo želuca ostavlja van tranzita hrane i posle operacije mu je teško pristupiti u cilju dijagnostike, ova operacija ne primenjuje se u regionima gde je učestalost karcinoma želuca visoka, niti kod pacijenata sa karcinomom želuca. Sa druge strane, RYGB predstavlja metodu izbora kod gojaznih pacijenta sa hernijom jednjaka, GERB ili komplikacijama GERB.

PharmaMedica ⁄ broj 76

Srčana slabost u Srbiji Kardiovaskularne bolesti predstavljaju najučestalije bolesti i vodeći uzrok smrtnosti među građanima Srbije, a jedna od bolesti sa najlošijom prognozom je srčana slabost ili srčana insuficijencija – nesposobnost srca da pumpa odgovarajuću količinu krvi potrebnu za normalno funkcionisanje organizma.

Simptomi: Nedostatak vazduha, zamor, oticanje stopala, zglobova i nogu, vrtoglavica, ubrzan rad srca, noćni kašalj, potreba za podignutim uzglavljem tokom spavanja.1

Uzroci:

1 od 5

odsoba starijih od 40 godina razvije srčanu slabost2

50%

PREPORUKE

pacijenata preživi duže od 5 godina od postavljanja dijagnoze5

Preležani i nfarkt miokarda, angina pektoris, visoki krvni pritisak, aritmije, mane srčanih zalistaka, oboljenje srčanog mišića, ali i posledica neke druge bolesti – dijabetes, teska anemija, infekcija, plućne bolesti, oboljenje štitne žlezde, preterana konzumacija alkohola.

35%

smrtnosti od srčane slabosti posrasla u periodu od 2010. do 2018. godine3

ljudi prepoznaje simptome srčane slabosti6

Br. 1

uzrok hospitalizacije za pacijente starije od 65 godina4

1 od 4

osobe uopšte ne traži savete lekara7

Iako je COVID-19 pandemija usmerila pažnju javnosti na epidemiološke mere, prevenciju i lečenje ove nove virusne infekcije, kardiovaskularne bolesti ostaju pandemija koja traje i svake godine u Srbiji odnose oko

52.000

informisanje i edukacija

redovan odlazak kod lekara

jednaka dostupnost savremene terapije

zdrave životne navike

Ključne su za duži, kvalitetniji i zdraviji život pacijenata!

stanovnika. Mnogim od ovih bolesnika bi adekvatnom redukcijom kardiovaskularnog rizika i boljim lečenjem srčane insuficijencije mogao da se znatno produži život.

Reference: 1 Ponikowski P, et al. 2016 ESC Guidelines for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure. European Heart Journal (2016) 37, 2129-2200. Digital object Identifier: http:/dx.doi. org./10.1093/eurheartj/ehw128ehw128. First published online: 20 May 2016. 2 Go, et al. Heart Disease and Stroke Statistics – 2014 Update: A Report from the American Heart Association. Circulation. 2014; 129(4):e28-e292. 3 Institut za javvno zdravlje Srbije. Zdravstveno statistički godišnjak Republike Srbije za 2017. godinu 4 Bui AL, et al. Nat rev Cardiol. 2011;8(1):30-41. 5 Yancy et al. J Am Coll Cardiol 2013;62(16):e147-e239; Levy et al. N Engl J Med 2002;347(18):1397–1402 6 Remme WJ, et al. Public awareness of heart failure in Europe: firts results from SHAPE. European Heart Journal.2005;26:2413-2421 7 Survey of 11,000 members of the public aged 50+ years old in europe, funded by Novartis. RTNS UK Limited, March 2014.

Postoje trenuci kada svoj život stavljate u tuđe ruke i najvažnije je da one budu sigurne.

EUROMEDIK HIRURGIJA

Euromedik bolnica i stacionar Bulevar umetnosti 29, Novi Beograd Pregled možete zakazati na: 011/7359-159, 062/800-7197 062/185-4725

NAŠ TIM D EO IN Č I VIŠ

ZLIČITIH A IZ RA HIRURG TI HIRURGIJE OBLAS