PharmaMedica br 77 by PharmaMedica

PharmaMedica O

Z D R A V L J U

N A

R A Z U M L J I V

N A Č I N

www.pharmamedica.rs

BROJ 77

GODINA XI

MIOKARDITIS, zapaljenje srčanog mišića

DA LI OSEĆAM GLAD ILI MI JE DOSADNO?

AKTUELNO

COVID -19 i DUGOROČNE POSLEDICE

Nega kože tokom pandemije COVID-19

šta znamo do sada Blagi kognitivni POREMEĆAJ

EKCEM ILI ATOPIJSKI DERMATITIS

SALVESTROLI

Najčešće greške u vezi i braku P O T R A Ž I T E

S L E D E Ć I

B R O J

K R A J E M

D E C E M B R A

2 0 2 0 .

U JEDNOJ FILM TABLETI

NOVO PREHLADA RINITIS STANJA SLIČNA GRIPU RINOFARINGITIS

Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

PM-RS-2020-4-379

sadr žaj 4.

BROJ 77

V esti

Kratke novosti i zanimljivosti iz sveta zdravlja 6.

Endokrinologija Zašto je predijabetes vaš poziv za buđenje

Kardiologija

Miokarditis, zapaljenje srčanog mišića

12.

A ktuelno

ovid -19 i dugoročne posledice C – šta znamo do sada

Reč urednice Dragi čitaoci, Znamo da ste zabrinuti, umorni od loših vesti, nedostaju vam dragi ljudi, zagrljaji, druženja. Zaboravili ste šta znači biti na odmoru, ući u avion ili autobus i otisnuti se u neki nepoznat predeo puni iščekivanja dobrog. Brinete kako će se pandemija odraziti na vaš posao i budućnosti... Strahujete da li ste dovoljno jaki da se suprotstavite virusu ukoliko vas zakači, osluškujete svoje najbliže da slučajno ne kašljucaju, opominjete da se čuvaju... Samo da se zdravstveni sistem ne sruši, prolazi vam kroz glavu... Kada će vakcina, primiti ili ne. Samo da znate, niste jedini i niste sami. Većina se oseća baš kao i vi, postavlja ista pitanja i brine iste brige. Kada je vakcina u pitanju, sačekajmo prvo da dobije odobrenje za upotrebu. Vakcina nije čaroban štapić koji će rešiti sve probleme, rešenje je i u vašim rukama, u nošenju maski i držanju distance. Vi uradite ono što je do vas, to je dovoljno da u velikoj meri budete zaštićeni, prilagodite svoj život novonastalim okolnostima. Nema mesta panici ni histeriji, i od nas zavisi dalji razvoj događaja. Budite odgovorni prema sebi i prema drugima, i čuvajte se. Jer, i ovo će proći. Urednik,

ega kože tokom N pandemije COVID-19 16.

20.

F itoterapija

Kantarion srećna biljka

23.

S uplementi

Vitamini i minerali koji nam mogu nedostajati posle pedesete

24.

O rganska hrana Salvestroli

27.

E uromedik

Ginekološke hirurške intervencije 28.

D ermatologija

Ekcem ili atopijski dermatitis 32.

I z ugla psihologa

Najčešće greške u vezi i braku 36.

I z ugla psihologa

Prihvatanje emotivne ranjivosti 42.

Ishrana

Da li osećam glad ili mi je dosadno? 42.

Glavni i odgovorni urednik: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković Dizajn i prelom: Pharma Medica Design Studio

web: www.pharmamedica.rs

Mentalno zdravlje Blagi kognitivni poremećaj

mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković

Marketing: Pharma Medica, agencija za marketing

N ega

Šta je istina

Zatvor, najčešće zablude e-mail: office@pharmamedica.rs Štampa: Cicero, Beograd Fotografije: Shutterstock Izdaje: PharmaMedica, agencija za marketing, 11000 Beograd, Arh.Gerasima Zelića 6/17 tel: +381 65 231. 80. 36

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 613/614

Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora.

Pharma Medica : o zdravlju na razumljiv način/ glavni i odgovorni urednik Jasmina Jović Novaković.- God.1 br. 1 (oktobar 2009), - Beograd (Arh. Gerasima Zelića 6/17) : Pharma Medica, 2009- (Beograd : Cicero).-27 cm.

Časopis je besplatan

ISSN 1821-2786 COBISS. SR-ID 170077196

VESTI

Kada će vakcina?

Da li ste znali da je do sada najbrže razvijena vakcina ona protiv ebole. Za njen razvoj bilo je potrebno pet godina. Kada je koronavirus u pitanju, nemamo toliko vremena pa se vakcine razvijaju po ubrzanoj proceduri. Iako se širom sveta vodi danonoćna trka s vremenom da se što pre razvije sigurna i delotvorna vakcina protiv koronavirusa, naučnici smatraju da nije realno da ona bude dostuna pre proleća naredne godine.

ELEKTRONSKI KRVNI SUDOVI

Istraživači iz Kine i Švajcarske su razvili elektronske krvne sudove koji se mogu setovati tako da se suptilno prilagođavaju promenama u organizmu nakon implantacije. Izrađeni su od metal-polimerne provodne membrane i za razliku od konvencionalnih inženjerskih krvnih sudova (TEBV) koji služe samo kao mehanička potpora, fleksibilni elektronski krvni sudovi „komuniciraju“ sa drugim elektronskih uređajima, pa je omogućena isporuka genetskog materijala, kontrolisano oslobađanje lekova, kao i formiranje novih endotelnih ćelija. Istraživanje je objavljeno 1. oktobra u časopisu Matter i pokazalo je da su elektronski krvni sudovi efikasno zamenili karotidne arterije kod miševa.

DM TIP 2 i KROMPIR ZA VEČERU Prema studiji objavljenoj u časopisu Clinical Nutrition jedenje krompira za večeru može pomoći osobama sa tipom 2 dijabetesa u kontroli nivoa šećera tokom noći. U istraživanju su učestvovale 24 osobe koje su za večeru imale krompir, tj. basmati pirinač. Meren im je nivo šećera u krvi pre obroka, neposredno posle i tokom naredna 2 sata u intervalima od 30 minuta, dok su tokom noći nosili kontinuirani merač. Rezultati su pokazali da je tokom noći glikemijski odgovor bio bolje kontrolisan posle obroka od krompira nego posle obroka od pirinča. Na osnovu ovih rezultata autori naglašavaju da bi kod pacijenata sa DM tip 2 namirnice trebalo razmatrati u kontekstu obroka i ne isključivati one sa visokim glikemijskim indeksom.

PharmaMedica ⁄ broj 77

3 www.pharmamedica.rs

POVEĆANA FIZIČKA AKTIVNOST SPREČAVA NASTANAK KATARAKTE Katarakta ili siva mrena bolesti su koje zahtevaju lečenje hirurškim putem. Poznato je da je katarakta češća kod osoba starije životne dobi, a da razvoju bolesti doprinose šećerna bolest, izloženost UV zracima, pušenje, višak kilograma i konzumiranje alkohola. Izbegavanjem faktora rizika usporava se razvoj bolesti. Naučnici sa Univerziteta Xian Jiaotong i Univerziteta Južna Australija analizirajući životne stilove 200 000 ispitanika utvrdili su da je povećana fizička aktivnost korisna u sprečavanju nastanka katarakte i da je za to dovoljan jedan sat vožnje bicikla ili jedan sat trčanja na dan.

DA LI JE FRAZA „VREME LETI“ ISTINITIJA KAKO STARIMO Kada nešto čekamo u neizvesnosti, kada nam je dosadno ili naporno, vreme se vuče a kada nam je zabavno, radosni smo, uzbuđeni, bezbrižni – trenuci prolete. Sve ovo ukazuje koliko se naša percepcija vremena razlikuje u zavisnosti od stanja i raspoloženja. Kako starimo kognitivni procesi se usporavaju, jer svakodnevna iskustva brže smeštamo u kalupe, a doživljaja je sve manje. U srednjim godinama i u starosti čovek uglavnom nauči najveći deo stvari koje će primenjivati dok istovremeno ne stiče dovoljno novih iskustava koja bi angažovala mozak novim kognitivnim procesima. Kako bi vreme podjednako brzo teklo i u zrelim godinama preporučuje se uključivanje novih aktivnosti u svakodni život i izlazak iz rutine.

ZAGAĐENOST VAZDUHA DOPRINOSI POVEĆANJU SMRTNOSTI OD COVID 19

BILJNI PROTEINI ZA DUGOVEČNOST

Konzumacija biljnih proteina smanjuje rizik od rane smrti navodi se u metaanalizi objavljenoj u The British Medical Journal. Istraživači sa Univerziteta Harvard i Univerziteta medicinskih nauka u Teheranu upoređivali su unos životinjskih i biljnih proteina i smrtnost od raka, kardiovaskularnih bolesti i drugih uzroka u okviru 32 studije, sa čak 715 128 učesnika. Rezultati pokazuju da za svakih 3% dodatnih kalorija iz biljnih proteina (mahunarke, žitarice, proizvodi od soje) rizik od smrti usled srčanih bolesti ili raka se smanjuje za 5%, dok konzumacija životinjskih proteina nije smanjila taj rizik. Autori predlažu zamenu životinjskih proteina biljnim.

www.pharmamedica.rs

Dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu povezana je sa povećanom smrtnošću od COVID-19. Studija, objavljena u Cardiovascular Research, procenjuje da bi se oko 15% smrtnih slučajeva širom sveta od COVID-19 moglo pripisati dugotrajnoj izloženosti zagađenom vazduhu. Kada ljudi udišu zagađen vazduh, vrlo fine čestice zagađenja, PM2,5, migriraju iz pluća u krv i krvne sudove, uzrokujući zapaljenje i ozbiljan oksidativni stres, što predstavlja disbalans između slobodnih radikala i antioksidasata u telu koji popravljaju oštećenja na ćelijama. Kao posledicu imamo oštećenje unutrašnjeg sloja arterija, endotela, što dovodi do sužavanja i smanjenja elastičnosti arterija. Ako se i dugotrajna izloženost zagađenju vazduha i infekcija novim korona virusom spoje, onda imamo aditivan štetan efekat na zdravlje, posebno na srce i krvne sudove, što dovodi do veće ranjivosti i manje otpornosti na virus. Ako već imate bolest srca, zagađenje vazduha i infekcija koronavirusom izazvaće probleme koji mogu dovesti do srčanog udara, zatajenja srca i moždanog udara.

PharmaMedica ⁄ broj 77

ENDOKRINOLOGIJA

Zašto je predijabetes vaš poziv za buđenje Predijabetes je reverzibilni metabolički poremećaj. Pokazano je da gubitak u telesnoj težini 5-7% od ukupne telesne mase, uz redovnu fizičku aktivnost od minimum 150 minuta nedeljno, povećavaju mogućnost da se predijabetes koriguje. Predijabetes je asimptomatsko stanje, što znači da osoba dugi niz godina može živeti sa predijabetesom a da toga nije svesna, odnosno da nema nikakve simptome.

Danas predijabetes ima oko 374 miliona ljudi, a čak 1/3 od njih su mlađe osobe, koje imaju 20-39 godina Čak 15-30% osoba sa predijabetesom će ispoljiti dijabetes tipa 2 u narednih 3-5 godina.

Šta je predijabetes?

autor: prof. dr Aleksandra Jotić, endokrinolog, Klinički centar Srbije

anas je na mobilnim uređajima dostpuna aplikacija „Predijabetes test“ koja omogućava da se odgovorima na mali broj pitanja proveri da li smo pod povišenim rizikom za razvojem dijabetesa tipa 2 (T2D). Od novembra meseca dostupna je i srpska verzija globalanog sajta www.yourprediabetes. info/rs koja pruža važne informacije o predijabetesu.

PharmaMedica ⁄ broj 77

Predijabetes je stanje koje karakteriše prisustvo povišenih vrednosti šećera u krvi, iznad normalnih vrednosti, na osnovu kojih se ne može postaviti dijagnoza dijabetesa. Pojam predijabetes, obuhvata poremećaje glikoregulacije koji se označavaju kao oštećenje glikemije našte (impaired fasting glucose, IFG) i/ ili intolerancija na glukozu (impaired glucose tolerance, IGT). U tom smislu, IFG podrazumeva vrednosti glikemije našte u opsegu 6.1-6.9 mmol/L, koje su izmerene u 2 neuzastopna dana, dok o IGT govorimo kada u 2h testu oralnog opterećenja glukozom (2hOGTT) registrujemo vrednosti glikemije u 120. min. u opsegu 7.811.0 mmol/L.

Koji su simptomi predijabetesa? Predijabetes je asimptomatsko stanje povišenih vrednosti šećera, koje se najčešće ustanovi prilikom sprovođenja rutinskih laboratorijskih analiza, ili pri ciljanom skriningu u osoba za koje je procenjeno da imaju povišen rizik za razvoj dijabetesa tipa 2. Ukoliko se rizik za di-

www.pharmamedica.rs

KOLIKA JE UČESTALOST PREDIJABETESA?

Prema podacima IDF Atlasa iz 2019. godine, procenjeno je da čak 374 miliona odraslih u starosnoj grupi od 20-79 godina danas ima predijabetes, što čini 7.5% svetske populacije ove starosne grupe. Nažalost, predviđa se da će broj osoba sa predijabetesom ubrzano rasti, odnosno da će do 2030. godine biti 454 miliona ili 8%, a do 2045. čak 548 miliona ljudi – 8.6% populacije. Skoro polovina ljudi u starosnoj grupi 20-79 godina sa IGT su mlađi od 50 godina i upravo ova starosna grupa nastaviće da beleži najveći broj slučajeva IGT u narednom periodu, te će te brojke 2030. iznositi preko 200 miliona, odnosno oko 230 miliona 2045. godine. Kao što smo napomenuli, blizu 1/3 ljudi sa glukoznom intolerancijom je u starosnoj grupi između 20-39 godina, pa će ova populacija najduži niz godina biti pod povišenim rizikom za razvoj dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.

jabetes tip 2 ne prepozna, osoba dugi niz godina može živeti sa predijabetesom a da toga nije svesna, odnosno da nema nikakve simptome.

Ko je u riziku od predijabetesa? Faktori rizika za predijabetes kao i za dijabetes tip 2 su: prekomerna uhranjenost/gojaznost, odnosno indeks telesne mase (ITM) ≥ 25kg/m2, zatim starosna dob veća od 45 godina, prisustvo dijabetes tipa 2 u prvih rođaka, kao i sedentarni način života odnosno fizička neaktivnost. Važno je da istaknemo da je danas na mobilnim uređajima dostupna aplikacija „Predijabetes test“ koja omogućava da se odgovorima na mali broj pitanja proveri da li smo pod povišenim rizikom za razvojem dijabetesa tipa 2. U slučaju da se ovim testom utvrdi visok rizik za razvoj dijabetesa tipa 2, ove osobe se upućuju izabranom lekaru koji meri glikemiju našte ili ukoliko je potrebno sprovodi 2-časovni test oralnog opterećenja glukozom, kojim se utvrđuje da li kod osobe postoji neko od stanja predijabetesa ili dijabetesa tipa 2 (T2D).

Da li je predijabetes nasledan ili je povezan sa načinom života? Iako nasleđe igra određenu ulogu nastanku predijabetesa i dijabetesa tipa 2, dominatni uticaj imaju faktori sredine kao što su nezdrave navike u ishrani i nedostatak fizičke aktivnosti, a koje se mogu promeniti. Promenom životnog stila u potpunosti se može sprečiti nastanak predijabetesa, a uvođenjem metformina moguće je sprečiti i razvoj dijabetesa tipa 2.

Koje su posledice ako ljudi imaju predijabetes a da to ne znaju i ne reaguju pravovremeno? Smatra se da će, bez terapijskih intervencija u smislu primene leka kao što je metformin i promena životnog stila u smislu redukcije telesne težine i uvođenja fizičke aktivnosti u svakodnevni život, čak 15-30% osoba sa predijabetesom ispoljiti dijabetes tipa 2 u

www.pharmamedica.rs

narednih 3-5 godina. Istovremeno, značaj IGT i IFG je višestruk: pored toga što su osobe sa predijabetesom u visokom riziku za razvoj T2D, IGT i IFG nose povišen rizik za razvoj kardiovaskularnog oboljenja, a pravovremena dijagnostika ovih stanja pruža mogućnost za primenu mera prevencije i sprečavanje ispoljavanja T2D. Duži vremenski period trajanja predijabetesa a bez intervencija i lečenja, podrazumeva veći broj godina provedenih u riziku za razvoj ovih oboljenja.

Kako se može sprečiti da predijabetes pređe u dijabetesa tip 2 (T2D) ? Predijabetes je reverzibilni metabolički poremećaj. Pokazano je da gubitak u telesnoj težini 5-7% od ukupne telesne mase, uz redovnu fizičku aktivnost od minimum 150 minuta/nedeljno, povećavaju mogućnost da se ovaj poremećaj koriguje. Preporuke za izmenu dijetetskog režima podrazumevaju smanjenje unosa koncentrovanih ugljenih hidrata, prostih šećera, masti i alkohola, ishranu baziranu na unosu svežeg povrća, žitarica od celog zrna, umerenih količina svežeg voća, kao i izbor manje masnih mesa i mlečnih proizvoda. U osoba sa predijabetesom nekada je potrebno uz pomenute korekcije životnog stila, uvođenje i medikamentne terapije metforminom, oralnim antihiperglikemijskim agensom koji poboljšava senzitivnost tkiva na insulin.

Da li će osoba koja ima predijabetes na kraju dobiti dijabetes? Smatra se da će kroz vremenski period od 3-5 godina, u proseku 25% ljudi sa predijabetesom a bez promene životnog stila i adekvatne terapije, razviti dijabetes tipa 2. Istovremeno, to ne znači da će svaka osoba sa predijabetesom razviti dijabetes tipa 2, ali sa povećanjem ovog vremenskog perioda raste i procenjeni rizik za razvoj dijabetesa tipa 2. l Saznajte više na: www.yourprediabetes.info

Preuzmite predijabetes test aplikaciju

Kako možemo da saznamo da li smo u riziku od predijabetesa? U osnovi veoma jednostavno. Postoji formirani upitnik procene rizika za razvoj dijabetesa. Danas, u vreme elektronskih uređaja, napravljene su i lako dostupne aplikacije, jedna od njih nosi naziv „Predijabetes test”, pomoću kojih dobijemo zbir poena na osnovu kojih se dobije rizik za dijabetes, koji može biti nizak, umeren, visok i veoma visok.

PharmaMedica ⁄ broj 77

KARDIOLOGIJA

MIOKARDITIS,

zapaljenje srčanog mišića Miokarditis je stručan naziv za zapaljenje srčanog mišića. Na miokarditis se može posumnjati kada u sklopu neke virusne infekcije ili nakon nje pacijent oseća zamor, nedostatak daha, malaksalost čak i pri naporima niskog intenziteta. Ovi simptomi su dovoljan razlog za kardiološki pregled.

d miokarditisa u svetu na godišnjem nivou oboli oko 1.5 milion ljudi. Većina se brzo oporavi bez posledica, dok se kod oko 20% razvije srčana slabost. Miokarditis može da izazove više od 30 kardiotropnih virusa. Uglavnom se miokarditis povezuje sa Koksaki virusom, ali je ipak najčešći uzročnik parvovirus 19. Miokarditis se može razviti i kod infekcije virusom gripa, herpes simpleks virusa 6, HIV-a, hepatitis C, EpstainBarr virusa, i najnovijeg SARS-CoV-2. Pored virusa miokarditis mogu uzrokovati i svi drugi mikroorganizmi (bakterije, gljivice, protozoe, rikecije), izloženost toksičnim materijama, kao i neki lekovi.

Koji su simptomi miokarditisa? Miokarditis je tiha bolest. Može da bude asimptomatska, ali može da izazove i iznenadnu smrt. Bolest počinje virusnom infekcijom i simptomima koji su za tu virusnu infekciju karakteristični npr. zapaljenje grla, pluća, dijareja, bol u mišićima. Kako bolest napreduje pojavljuju se simptomi koji ukazuju na zapaljenje srčanog mišića. Osobe koje su obolele od miokarditisa prvo osećaju neuobičajeni i disproporcionalni zamor. Ove osobe ne mogu dugo da hodaju,

moraju često da se odmaraju, brzo se zadišu i imaju kratak dah. Često zastaju prilikom penjanja uz stepenice i prave pauzu već pri penjanju na prvi sprat. Najčešće se posle nekoliko dana osoba oporavi, ali u težim slučajevima kada virus „uđe u srce“ javlja se lupanje srca, preskakanje, malaksalost, gušenje, a ponekad i nesvestica i vrtoglavica. Do smrti dolazi usled poremećaja srčanog ritma.

Najčešće se posle nekoliko dana osoba oporavi, ali u težim slučajevima kada virus „uđe u srce“ javlja se lupanje srca, preskakanje, malaksalost, gušenje, a ponekad i nesvestica i vrtoglavica.

PharmaMedica ⁄ broj 77

Kako se dijagnostikuje ova bolest? Simptomi koje pacijent oseća, uz odgovarajuće laboratorijske analize, EKG i ehokardiografiju su dovoljne za postavljanje dijagnoze. • Na osnovu laboratorijskih analiza utvrđuje se postojanje zapaljenja (povećana sedimentacija, povećan broj leukocita, povišene vrednosti Creaktivnog proteina...). • Analizom titra specifičnih antitela može se odrediti tip virusa koji je zahvatio miokard. EKG-om se detektuju nepravilnosti srčanog ritma. • Ehokardiografijom, tj. ultrazvukom srca se utvrđuje da li je virus oštetio sam srčani mišić, odnosno njegovu pumpnu funkciju. • U najtežim slučajevima neophodno je uraditi i biopsiju srčanog mišića. Biopsijom se uzorku-

www.pharmamedica.rs

SIGURAN IMUNITET

EFIKASNOST - kombinacija alkilglicerola iz ulja jetre tri vrste ajkula

BEZBEDNOST - odnos alkilglicerola po

KVALITET – 60 godina kliničkih ispitivanja

PM-RS-2020-2-137

modelu iz majčinog mleka

je tkivo srčanog mišića koje se dalje histološki analizira. Uzorak se uzima tako što se kateterom kroz venu na nozi ili iz ruke dolazi do srca i posebnim instrumentom uzima se uzorak tkiva koji se šalje na histopatološku analizu. Biopsija se izvodi u sali za kateterizaciju u lokalnoj anesteziji.

Kako se miokarditis leči? Terapija miokarditisa zavisi od uzročnika bolesti i težine simptoma. Kao i kada su druge virusne infekcije u pitanju terapija je najčešće samo simptomatska (ublažavanje bola, snižavanje povišene telesne temperature...). Kod ozbiljnijih oblika bolesti daju se kombinacije različitih lekova (kardiotonici, ACE inhibitori, diuretici, antiaritmici, imunosupresivi, kortikosteroidi). Jedna od najznačajnijih mera je izbegavanje fizičke aktivnosti i to ne samo u aktivnoj fazi bolesti, već i nekoliko meseci nakon ozdravljenja.

Virusi koji se prenose kapljičnim putem su česti uzročnici miokarditisa i protiv njih je teško boriti se. Kakve su prognoze ishoda bolesti? U najvećem broju slučajeva miokarditis je blaga bolest i spontano dolazi do potpunog izlečenja. Simptomi se mogu osećati samo nekoliko dana ili nedelja. Međutim, neki virusi mogu uzrokovati mnogo ozbiljnije upale usled kojih dolazi do komplikacija bolesti. Kao posledica ovih komplikacija nastaju oštećenja srčanog mišića, koja zahtevaju dugotrajnu terapiju. Na sreću retko, ali zapaljenje srčanog mišića i oštećenje srca mogu biti toliko veliki da zahtevaju transplataciju srca.

Da li se bolest može izbeći? Preventivne mere protiv nekih oblika miokarditisa su moguće. Na primer: vakcinacija protiv gripa, konzumiranje sanitarno ispravnog mesa (trihineloza), zaštita od ujeda krpelja prilikom boravka u prirodi, itd. Virusi koji se prenose kapljičnim putem su česti uzročnici miokarditisa i protiv njih je teško boriti se. Pored mera zaštite preporučuje se i izbegavanje svih spoljnih faktora koji utiču na slabljenje imuniteta: izloženost duvanskom dimu, hroničan mentalni stres, preterani fizički umor, konzumiranje alkohola. Savetuje se uravnotežena ishrana i dovoljno sna. l

COVID 19 Infekcija SARS-CoV-2 virusom takođe može kao posledicu imati zapaljenje srčanog mišića. Bolest COVID-19 se prevashodno manifestuje respiratornim simptomima, ali su istraživanja pokazala da kod velikog broja bolesnika u različitoj meri postoje i znaci oštećenja srca. Ovo otkriće je važno budući da najveći broj obolelih ljudi već ima neku kardiovaskularnu bolest. Kod ove populacije ishod lečenja je lošiji, a komplikacije COVID-19 češće. Kod inače zdravih ljudi koji su preležali COVID-19, simptomi poput zamora, malaksalosti, gubitka daha pojavljuju se najčešće nakon preležane bolesti. O tome kakve su dogoročne posledice COVID -19 po srce još uvek je rano govoriti. Mere zaštite od SARS-CoV-2 virusa su nošenje zaštitnih maski, držanje fizičke distance, pojačana higijena ruku. Osobama koje imaju neku hroničnu bolest dodatno se savetuje vakcinacija protiv sezonskog gripa.

Influenca (grip) Za vreme epidemije gripa oko 10% osoba ima simptome miokarditisa. Srčane tegobe se javljaju nedelju dana nakon nastupanja bolesti i kod osoba koje inače nemaju bolesti srca dolazi do potpunog oporavka. Osobe koje već imaju neko srčano oboljenje su pod povećanim rizikom od nastanka komplikacija, pa se zato srčanim bolesnicima preporučuje vakcinacija protiv gripa.

Trihineloza Prvi znaci trihineloze se javljaju već 12 sati nakon konzumiranja zaraženog mesa. To su: mučnina, proliv, povraćanje i intenzivnije znojenje. Desetak dana nakon prvih simptoma javlja se jak bol u mišićima, otežano disanje, slabljenje pulsa i pad krvnog pritiska. Srčani mišić se oštećuje, a javljaju se i nervne komplikacije. Trihinelozu možete izbeći samo ukoliko jedete sanitarno ispravno meso.

Koksaki virus Koksaki virus je najpoznatiji uzročnik miokarditisa. Pripada grupi enterovirusa, koji izazivaju crevne infekcije, pa se infekcija ovim virusom često prvo manifestuje stomačnim tegobama poput proliva ili grčeva u stomaku. Ovaj virus može izazvati i prolazno crvenilo ždrela uz pojavu plikova, kao i promene na koži. Virus se intenzivnije razmnožava kod dece. Kod starijih dominiraju bolovi u predelu pluća, bolovi u mišićima i zglobovima. U težim slučajevima javlja se jači bol u grudima, preskakanje srca, dok se kod najozbiljnijih javlja teško slabljenje srčane funkcije i stvara se edem pluća. Većina pacijenata se potpuno oporavi za par nedelja, ali se promene na EKG-u mogu naći i mesecima nakon infekcije.

PharmaMedica ⁄ broj 77

www.pharmamedica.rs

AKTUELNO

COVID -19 i dugoročne posledice šta znamo do sada Covid-19 i srce Iako se u početku mislilo da se radi o čistoj respiratornoj infekciji, danas znamo da novi koronavirus izaziva i ozbiljne srčane probleme. Oštećenje miokarda je zabeleženo kod skoro četvrtine hospitalizovanih pacijenata, dok su se kod velikog broja razvili aritmija ili tromboembolijska bolest. Utvrđeno je i da su osobe sa hroničnim stanjima poput hipertenzije, dijabetesa, gojaznosti i povišenog holesterola u većem riziku da im se tok bolesti COVID-19 iskomplikuje.

nja ugrušaka. „Zapaljeni endotel doprinosi ne samo pogoršanju ishoda kod COVID-19, već se smatra i važnim faktorom koji doprinosi riziku od pojave srčanog udara i šloga,” kaže Čun.

Šteta bi mogla biti dugoročna Naučnici još uvek otkrivaju koja su to dugoročna oštećenja koje COVID-19 može da proizvede, ali je već sada izvesno da bi neke osobe

koje su se oporavile od virusa mogle da imaju komplikacije koje traju mesecima, pa čak i godinama. Iako COVID-19 poznajemo kraće od godinu dana, dokazi potvrđuju da se neki simptomi zadržavaju mesecima. Jedno istraživanje koje je pratilo pacijente nakon ozdravljenja je pokazalo da je čak 87% pacijenata imalo bar jedan uporan simptom – umor, bol u grudima i bol u zglobovima i nekoliko meseci nakon oporavka. Drugo istraživanje objavljeno u JAMA pokazalo je da je 78% oporavljenih pacijenata imalo abnormalnosti na srcu, a 60% perzistentno zapaljenje miokarda.

Kako COVID-19 utiče na kardiovaskularni sistem? Smatra se da COVID-19 dovodi do oštećenja srca na dva načina. Prvi način je da dolazi do pojave zapaljenskih procesa u celom organizmu, što može oštetiti srčanu funkciju. COVID-19 infekcija okida inflamaciju u ljudskom telu koja može da izazove slabljenje srčanog mišića, poremećaj srčanog ritma i čak stvaranje ugruška u krvnim sudovima. Drugi način je da virus može direktno da napadne ACE2 receptore na ćelijama srčanog tkiva i direktno ga ošteti.

Postojanje kardiovaskularnog oboljenja povećava rizik Prema objavljenim istraživanjima glavni faktori rizika za pojavu teže kliničke slike jesu hipertenzija, povišen šećer i gojaznost. Hipertenzija se smatra najvećim faktorom rizika. Prema jednoj studiji hipertenzija je povezana sa 2,5 puta većim rizikom od komplikacija COVID-19 i mortaliteta, posebno kod osoba starijih od 60 godina. Dr Hiung Čun, kardiolog sa Jejla, kaže da je sve izvesnije da endotelne ćelije zidova krvnih sudova, kod ljudi sa već postojećim srčanim problemima, reaguju drugačije. One mogu da oslobađaju proinflamatorne citokine, molekule koji dalje pokreću zapaljenski odgovor i dovode do formira-

PharmaMedica ⁄ broj 77

www.pharmamedica.rs

Koliko je vremena potrebno da se razvije vakcina? Obično je potrebno 10-15 godina da bi se razvila jedna vakcina, a naučnici širom sveta tvrde da bi ona protiv COVID-19 mogla da bude spremna mnogo brže.

Faze u razvoju vakcine Korak 1: Istraživački rad i razvoj prototipa Da bi pobedili virus naučnici moraju da saznaju kako on „radi”, tj. kako utiče na ćelije i kakav mu je genetski materijal i to se dešava u laboratoriji. Korak 2: Preklinička istraživanja Potencijalna vakcina se testira na laboratorijskim životinjama kako bi se utvrdilo da li je bezbedna i da li izaziva imuni odgovor. Korak 3: Klinička istraživanja

Klinička istraživanja se sprovode na ljudima i imaju 3 faze: Faza 1 Vakcina se testira na 20-100 zdravih odraslih dobrovoljaca. U ovoj fazi se ispituju moguće doze, prati se da li vakcina ima neželjene efekte i da li izaziva ozbiljne sporedne efekte. Faza 2 Vakcina se testira na 100-300 dobrovoljaca iz različitih regiona, starosnih grupa… U ovoj fazi se traga za optimalnom dozom i proučava se kako imuni sistem reaguje na vakcinu. Faza 3 Vakcina se testira na nekoliko hiljada dobrovoljaca i na kraju ovog procesa rezultat se predaje regulatornim telima koja odlučuju da li će vakcina biti odobrena ili ne. Vakcina se može odobriti samo ukoliko je adekvatnog kvaliteta, bezbedna i efikasna i ukoliko koristi od njene primene prevazilaze moguće rizike.

Smatra se da COVID-19 dovodi do oštećenja srca na dva načina. Glavni faktori rizika za pojavu teže kliničke slike jesu hipertenzija, povišen šećer i gojaznost. Čak 87% pacijenata je imalo bar jedan uporan simptom – umor, bol u grudima i bol u zglobovima i nekoliko meseci nakon oporavka. Dijagnoza virusnog artritisa može biti teška za potvrdu, ali je treba razmotriti kod svih pacijenata sa naglom pojavom zapaljenja.

www.pharmamedica.rs

COVID-19 ostavlja posledice na zglobove? Virusne infekcije su poznati uzročnik bola i zapaljenja zglobova i ove tegobe su zabeležene posle infekcije različitim patogenima, kao što su hepatitis B virus, hepatitis C virus, parvovirus, EBV, HIV, Zika virus, itd. Danas se zna da približno 1% svih slučajeva akutnog inflamatornog artritisa ima virusno poreklo. Uzimajući u obzir složene procese koji se dešavaju u organizmu kada dođe u kontakt sa novim koronavirusom, realno je da pacijenti sa COVID-19 mogu pokazivati simptome i znake upale zglobova. Dijagnoza virusnog artritisa može biti teška za potvrdu, ali je treba razmotriti kod svih pacijenata sa naglom pojavom zapaljenja, naročito više zglobova. Serološki testovi mogu biti korisni za postavljanje dijagnoze, ali se mora imati u vidu i verovatnoća da se kod virusnog artritisa detektuje i nisko-pozitivan titar autoantitela, poput reumatoidnog faktora [RF] ili antinukleusnih antitela. Prvi prijavljeni slučaj artritisa povezanog sa COVID-19 bila je žena starosti 58 godina, kod koje se 25 dana nakon pojave simptoma bolesti (groznica, kašalj, mučnina, dijareja) javio artritis skočnog zgloba, potvrđen ultrazvukom i koji je dobro reagovao na terapiju ibuprofenom. Početni simptomi infekcije su se progresivno poboljšavali dok se u potpunosti nisu povukli u roku od 30 dana. Artralgija se rešila ibuprofenom, ali je ultrazvučni pregled pokazao istu sliku i nakon 30 dana od farmakološkog tretmana, sinovitis je i dalje bio prisutan, čak i u odsustvu bola. Do početka oktobra, kada je ovaj prikaz slučaja objavljen u casopisu “The Lancet” pacijentkinja je i dalje bila na reumatološkom praćenju. Neophodna su dalja istraživanja da bi se upotpunosti sagledala patogeneza COVID-19, ali je važno sagledati njegovu povezanost sa artritisom i istražiti učestalost i razvoj svih zapaljenskih promena koje se u organizmu javljaju tokom ove bolesti.

PharmaMedicaPharmaMedica ⁄ broj 77 ⁄ broj 77

NEGA

Nega kože tokom PANDEMIJE COVID-19 I

ako je redovno održavanje higijene ruku mera koja bi trebalo da važi stalno, u vreme pandemije ona dobija posebnu važnost i ljudi mahom peru ruke i/ili koriste razna sredstva za dezinfekciju mnogo češće nego ranije. U mnogim zemljama je nošenje maski obavezno i na otvorenom prostoru, a postoje i grupe ljudi koji su u obavezi da ih nose i duže, tokom čitavog radnog vremena. Sve ovo može da dovede do iritacije i promena na koži ruku i lica, koje se mogu sprečiti malim izmenama u svakodnevnoj nezi.

Nega ruku Da bi se izbeglo isušivanje i pojava ispucale kože preporučuje se sledeće: Koristite hladnu ili mlaku vodu. Vruća voda može povećati oštećenja na koži, a nije efikasnija u uništavanju mikroorganizama. Izbegavajte antibakterijske proizvode. Ovi proizvodi mogu da sadrže hemikalije koji iritiraju kožu, a nisu tako korisni u prevenciju infekcija, kako se misli. Nosite zaštitne rukavice tokom ćišćenja. Dezinficijensi koji se koriste u domaćinstvu za čišćenje površina su efikasni protiv mikroorganizama, ali neki sastojci mogu biti štetni za kožu. Hidrirajte kožu. Posle pranja, ruke treba pažljivo isprati, obrisati i naneti hidratantnu kremu. Ukoliko i dalje imate osećaj suvoće na rukama posle nekoliko minuta stavite još malo kreme. Koristite hipoalergenske kreme za ruke i one bez mirisa i boja, koji mogu da iritiraju kožu. Kombinujte kreme za ruke. Lagane kreme vraćaju vlagu spoljašnjem sloju kože, a to su one koje sadrže ureu, glicerin ili hijaluronsku kiselinu. Da bi se vlaga “zaključala” u kožu i zadržala potrebna je jača krema, na bazi ulja ili vazelina. Ove kreme mogu da ostavljaju masni trag, pa predlažemo da pred spavanje nanesete deblji sloj i stavite pamučne rukavice.

Kada potražiti stručnu pomoć? Ne odustajte od pranja ruku i nošenja maski, jer su ovo ključne mere prevencije u borbi protiv COVID-19. Ako vam se javi ispucala koža koja počne da krvari, mehurići se pretvore u čir ili se inficiraju ili ako imate ozbiljnu kožnu reakciju, obratite se lekaru.

Nega lica Zaposleni u salonima, restoranima, maloprodajama, u zdravstvu nose maske tokom čitave svoje smene na poslu. Koliko god bila korisna, upotreba maski može dovesti do oštećenja kože na nosu, bradi, obrazima, pa čak i iza ušiju. Kod nekih ljudi se javljaju svrab ili osip, a vlažni uslovi pod maskom mogu dovesti i do pojave akni i drugih problema sa kožom. Od pomoći mogu biti sledeće preporuke: Usvojite redovnu rutinu u nezi kože. Očistite i hidrirajte lice pre i nakon korišćenja maske. Odaberite proizvode na kojima piše da su „nekomedogeni”, što znači da neće zatvoriti pore. Izbegavajte vazelin u kremama za lice, jer može ometati funkciju maske, posebno N95 maski koje koriste neki zdravstveni radnici. Koristite zaštitnu mast ili zavoj. Da biste sprečili ili ublažili povrede kože izazvane pritiskom ili trenjem maske, možete na kožu naneti tanak sloj cinkove paste. To je sredstvo za zaštitu kože koje se često koristi kod pelenskog osipa ili jako ispucale kože. Koristite ga na nosu ili iza ušiju. Možete staviti i zavoj na tačke kontakta maske sa kožom. Lečite plikove. Ako se stvori plik, održavajte ga čistim i nanesite antibiotsku mast. Zavojem stvorite zaštitnu barijeru između plika i maske. Tretirajte akne. Ako vam se pojave akne, redovno čistite kožu. Koristite hidratantnu kremu na bazi vode. Izbegavajte ceđenje bubuljica, jer može doprineti razvoju upale i infekcije.

PharmaMedica ⁄ broj 77

www.pharmamedica.rs

„WELL-AGING“: nov koncept u nezi kože

aša koža je izložena svakodnevnom stresu i zagađenju, pogotovo u urbanoj sredini - od čestica zagađenja u vazduhu, preko štetnog dejstva UV zračenja do plave svetlosti koju emituju ekrani kompjutera i telefona. Prevremeno formiranje znakova starenja kože je uzrokovano izlaganjem različitim delovima svetlosnog spektra (UVA, UVB, VIS, IR) i česticama urbanog zagađenja. „Well-Aging“ koncept se zasniva na holističkom principu dugovečnosti, očuvanju zdravlja i lepote u skladu sa godinama, uz izbegavanje egzogenih faktora starenja, korekciju životnog stila i navika. Ključni elementi ove strategije u pogledu nege kože su prevencija i zaštita kože od posledica izloženosti zagađenju, prirodnoj i plavoj svetlosti, UV zračenju, kao i uspostavljanje i održanje ravnoteže mikrobioma. Takođe, važan segment je i ublažavanje postojećih nesavršenosti teksture i izgleda kože kao što su tamne fleke, umoran izgled kože, gubitak sjaja i neujednačen ten.

Moderan „well-aging“ koncept podrazumeva multifunkcionalne dermokozmetičke proizvode, koji su otišli korak dalje od dobro poznatih anti-aging formulacija. Dermokozmetika pruža efikasnu prevenciju pojave znakova starenja, ciljanu zaštitu kože od posledica svakodnevnog stresa i zagađenja, kao i umirenje osećaja nelagodnosti kod osetljive kože. Primer multifunkcionalnog dermokozmetičkog proizvoda je DD krem koji potencira preventivnu ulogu kod pojave fotostarenja kože. Skraćenica DD odnosi se na Daily Defense, odnosnu dnevnu zaštitu kože. DD kreme u sebi objedinjuju efekte hidratacije kože, koja je osnova nege kože i njenog lepog izgleda, tonirani su, ali imaju i zaštitnu ulogu. DD krem može imati različitu visinu zaštitnog faktora od SPF 20 do SPF 50, čime pruža mogućnost izbora faktora u zavisnosti od godišnjeg doba, navika, potreba i stanja kože.

MENTALNO ZDRAVLJE

Blagi kognitivni poremećaj Blagi kognitivni poremećaj karakterišu problemi sa pamćenjem, izražavanjem, razmišljanjem i rasuđivanjem, koji su veći od očekivanih za životnu dob. Predstavlja stanje teže od onoga što se očekuje tokom starenja, ali ne i demenciju. Iako osoba i njena okolina primećuju da „nije kao pre“ promene ipak ne utiču značajno na svakodnevno funkcionisanje.

autor: dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar

lagi kognitivni poremećaj predstavlja više od povremene zaboravnosti ili otežanog prisećanja nečijeg imena ili važnog datuma. Zaboravljanje je učestalije i zaboravljaju se ne samo činjenice i imena nego i važni događaji ili dogovori. Postoje i manji problemi u snalaženju u poznatom okruženju. Praćenje toka razgovora, sadržaja novinskog teksta, filma, knjige postaje napornije i teže. Planiranje neke aktivnosti, donošenje odluka ili praćenje uputstava je takođe otežano i zbog toga često uznemirujuće. Može biti prisutno i lošije rasuđivanje i donošenje neracionalnih odluka. Osim promena u kognitivnom funkcionisanju mogu se javiti nervoza, neraspoloženje, bezvoljnost, otežana kontrola besa, iritabilnost.

Za postavljanje dijagnoze neophodan je podatak o promenama u mentalnom funkcionisanju (pamćenje, planiranje, donošenje odluka...) koje se pojačavaju s vremenom, ali ne utiču značajno na svakodnevne životne aktivnosti Zašto poremećaj nastaje Nije dovoljno jasan razlog zbog kog se javlja poremećaj. Istraživanja pokazuju da se najčešće nalaze promene moždanog tkiva koje su slične onima kod Alchajmerove bolest ili demencije nekog drugog tipa. Promene se najvećim delom nalaze u hipokampusu (delu mozga koji je važan za pamćenje), dolazi do povećanja moždanih komora i smanjenog korišćenja glukoze u moždanom tkivu. Mogu se takođe naći i tragovi malih mož-

danih udara ili smanjen protok kroz krvne sudove mozga.

Faktori rizika Glavne faktore rizika predstavljaju životno doba i prisustvo specifičnog gena APOE-e4 koji se javlja i kod Alchajmerove bolesti. Međutim, prisustvo ovog gena ne znači nužno da će se razviti ni blagi kognitivni poremećaj ni Alchajmerova bolest. Faktore rizika predstavljaju i šećerna bolest, povišen krvni pritisak,

PharmaMedica ⁄ broj 77

povišen holesterol, depresija i gojaznost. Neke karakteristike životnog stila kao pušenje, nedovoljna fizička aktivnosti, ali i nedovoljna mentalna i socijalna stimulacija mogu značajno doprineti povećanju rizika. Blagi kognitivni poremećaj povećava rizik za nastanak demencije. Godišnje u proseku 1 do 3% starijih ljudi razvije demenciju. Kod osoba sa blagim kognitivnim poremećajem procenat je veći i iznosi od 10 do 15%. Kod ostalih stanje se ne menja ili se kod manjeg broja pacijenata popravlja.

Postavljanje dijagnoze Za postavljanje dijagnoze neophodan je podatak o promenama u mentalnom funkcionisanju (pamćenje, planiranje, donošenje odluka...) koje se pojačavaju s vre-

www.pharmamedica.rs

DIJAGNOZA BLAGOG KOGNITIVNOG POREMEĆAJA PODRAZUMEVA: • postojanje problema u mentalnom funkcionisanju (pamćenje, planiranje, donošenje odluka...) • pogoršanje problema tokom vremena • ukupno mentalno funkcionisanje i aktivnosti svakodnevnog života nisu značajno umanjene • testiranje mentalnog statusa pokazuje blag pad u odnosu na godine i nivo obrazovanja. • nepostojanje kriterijuma za postavljanje dijagnoze demencije. menom, ali ne utiču značajno na svakodnevne životne aktivnosti. Rezultat procene mentalnog statusa pokazuje blag pad u odnosu na godine i nivo obrazovanja. Neurološkim pregledom potrebno je isključiti postojanje neurološkog oboljenja koje bi bilo razlog za nastale promene. Od laboratorijskih analiza neophodno je uraditi nivo vitamina B12 i procenu funkcije tireoidne žlezde. Takođe, CT ili MR pregledom treba kao uzroke isključiti tumor mozga, moždani udar ili krvarenje.

kupus Top 8 razloga da jedete

Kupus je izuzetno bogat vitaminima i mineralima, a zbog male kalorijske vrednosti preporučuje se osobama koje imaju problem sa kilogramima

MINERALI DETOKS

Pomaže kod osteoporoze

Čisti organizam, skida kilograme

PROBIOTIK

Dobar za digestivni sistem

Lečenje poremećaja S obzirom na to da ne postoji ciljana terapija težište lečenja usmereno je na lečenje stanja i oboljenja koji predstavljaju faktore rizika ili pogoršavaju sam poremećaj. Ovo se pre svega odnosi na lečenje i kontrolu krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi. Potrebno je lečiti i depresivni poremećaj i gojaznost, ukoliko postoje, kao i opstruktivne bolesti pluća i apneu u toku spavanja. Lekovi za lečenje Alchajmerove demencije ne propisuju se rutinski. Suplementi kao vitamin E ili ginko su u širokoj upotrebi mada nema studija koje potvrđuju njihovu efikasnost. Rezultati istraživanja upućuju na veliki značaj životnog stila u prevenciji nastanka ili usporenju kognitivnih promena. Ističe se važnost redovne fizičke aktivnosti, prestanak pušenja, minimal-

Blagi kognitivni poremećaj povećava rizik za nastanak demencije. Godišnje u proseku 1 do 3% starijih ljudi razvije demenciju. na upotreba alkohola, balansirana ishrana bogata voćem i povrćem. Posebno se naglašava potreba intelektualne stimulacije. Od koristi su čitanje knjiga, novina, rešavanje enigmatike, gledanje filmova, kvizova, igranje igara, učenje novih sadržaja i veština. Održavanje socijalne uključenosti ostvaruje se kroz porodicu, druženja sa prijateljima, hobije, izlete, putovanja... l

IMUNI SISTEM

DIJABETES

Reguliše šećer u krvi

Štiti od raka

VITAMIN K

Pokretač procesa zgrušavanja krvi

ANTIOKSIDANSI Obloge – vezuje toksične supstance

PharmaMedica ⁄ broj 77

VLAKNA

PhM

Regulisanje nivoa lošeg holesterola

pharmamedica

www.pharmamedica.rs

FITOTERAPIJA

Kantarion srećna biljka

Kantarion ili bogorodičina trava je danas najčešća biljka koja se koristi za lečenje depresije. To je višegodišnja zeljasta biljka koja potiče iz Evrope i visine je do jednog metra. Kod nas je poznata i po imenima gospin cvet i gorac, a širom sveta kao trava svetog Jovana.

autor: mr ph. Nikola Kitanović

tabljika kantariona je čvrsta, uspravna i razgranata, list je istačkan, a cvet je žut. Crne tačke na listovima zapravo predstavljaju žlezde sa etarskim uljem i zahvaljujući tom izbušenom izgledu lista kantarion je dobio svoje latinsko ime – Hypericum perforatum. Kantarion se prikuplja košenjem, dok je biljka u cvatu, budući da najviše lekovitih komponenti ima u cvetovima biljke. Najpovoljnije vreme za košenje je maj i jun, mada biljka cveta i do septembra. Prilikom košenja, uglavnom se beru nadzemni delovi (herbe) biljke u dužinama od 20 do 30 cm, koji se zatim vežu u snopiće i suše. Ukoliko je svrha košenja kantariona dobijanje ulja, biljku nije potrebno sušiti, već cvetove treba staviti u teglu i dopuniti maslinovim

uljem, kako bi se ulje kantariona ekstrahovalo iz biljke. Nakon svakog košenja trebalo bi ukloniti delove biljke zaostale u zemlji, kako bi se nova biljka mogla razviti. Kanta-

Biljni ljekovi na bazi suvih vodenoalkoholnih ekstrakata herbe kantariona se koriste kod blage ili umerene depresije. Dosad je identifikovano najmanje 10 jedinjenja iz kantariona koja pomažu kod depresije.

PharmaMedica ⁄ broj 77

rion raste u svetlim šumama, po livadama, oko puteva.

Lek za depresiju Biljni lekovi na bazi suvih vodenoalkoholnih ekstrakata herbe kantariona se koriste kod blage ili umerene depresije. Komponente kantariona koje deluju različitim mehanizmima i tako doprinose antidepresivnom dejstvu su brojne – zato se aktivnim sastojkom biljnog leka smatra ukupni ekstrakt biljke. Dosad je identifkovano najmanje 10 jedinjenja iz kantariona koja pomažu kod depresije – floroglucinolski derivat hiperforin, naftodiantroni hipericin i pseudohipericin, heterozidi kvercetina, biflavoni. Osim ovih, postoje i sastojci koji nemaju direktno antidepresivno dejstvo, ali potenciraju dejstvo hipericina povećavajući njegovu rastvorljivost u vodi i bioraspoloživost – to su procijanidini i flavonoidi (npr. rutin). U biljci takođe ima i vitamina C, smole, procijanidina, holina, α - pinena.

Mehanizam delovanja Glavni mehanizam antidepresivnog dejstva jeste povećanje nivoa serotonina (hormona

www.pharmamedica.rs

sreće), dopamina i noradrenalina u sinaptičkim prostorima i za njega je najviše zaslužan hiperforin. Dodatni antidepresivni mehanizmi uključuju nishodnu regulaciju kortikalnih β receptora i smanjenje aktivnosti osovine hipotalamus – hipofiza – nadbubrežna žlezda.

Neželjena dejstva kantariona su uglavnom blaga i retka i podrazumevaju umor, glavobolju, gastrointestinalne tegobe, suvoću usta, konfuziju, kožnu alergiju, smanjenje resorpcije gvožđa Kod blagih do umerenih depresija kantarion ima dokazanu efikasnost, koja je čak uporediva i sa nekim sintetskim antidepresivima (koji nisu biljnog porekla), dok sa druge strane kantarion ispoljava mnogo manje neželjenih efekata! Antidepresivno dejstvo ne treba očekivati odmah nakon primene kantariona već kroz nekoliko nedelja, a ukoliko se simptomi depresije ne poboljšaju posle 4 nedelje, treba se konsultovati sa lekarom. Nema dokaza o efikasnosti kantariona kod teških oblika depresije zbog nedovoljno izvršenih istraživanja, te je imperativ u tom slučaju i ne koristiti ga.

Neželjena dejstva Neželjena dejstva kantariona su uglavnom blaga i retka i podrazumevaju umor, glavobolju, gastrointestinalne tegobe, suvoću usta, konfuziju, kožnu alergiju, smanjenje resorpcije gvožđa. Međutim, fotosenzibilizacija je neželjeno dejstvo kantariona na koje se mora posebno obratiti pažnja. Fotosenzibilizacija tj. hipericizam podrazumeva neuobičajeno burnu reakciju kože na sunčevo i drugo UV zračenje, tokom koje može doći do svraba, otoka, opekotina, plikova i potencijalno trajnih pigmentacija kože. Ovo neželjeno dejstvo izazvano naftodiantronima prisutnim u kantarionu se događa tek pri unosu 10 do 20 puta većih doza od terapijskih. Zato u slučaju predoziranja kožu treba zaštititi od sunčevog i drugog UV zračenja tokom 1-2 nedelje nakon upotrebe preparata na bazi kantariona, tj. preporučuje se izbegavanje boravka na otvorenom prostoru, pokrivanje kože odećom i upotreba krema sa visokim SPF faktorom za zaštitu od sunčevog zračenja. Upotreba te-

INTERAKCIJE

LEKOVI ČIJE SE DEJSTVO SMANJUJE TOKOM ISTOVREMENE UPOTREBE KANTARIONA ANTIEPILEPTICI

LEKOVI U TERAPIJI HIV-A: nevirapin, efavirenz, ritonavir

ANTIMIKOTICI: ketokonazol, itrakonazol

Metadon

CITOSTATICI: etopozid, paklitaksel, imatinib, irinotekan, vinblastin...

Oralni kontraceptivi sa estrogenom

Benzodiazepini

Statini

Ciklosporin

Teofilin

Digoksin

Varfarin

Eritromicin

Verapamil

Ranitidin

Feksofenadin

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 77

Primenjen interno, kantarion deluje i na... Kantarion se može koristiti u obliku ekstrakta, tinkture, infuza (čaja), sprašene herbe ili soka dobijenog ceđenjem sveže herbe.

Interakcije

Istovremena upotreba antidepresiva sa kantarionom može dovesti do serotoninskog sindroma, koji podrazumeva drhtanje, konfuziju, preznojavanje, dijareju, ubrzanje srčanog rada, a u težim slučajevima i visoku temperaturu, artitmije i nesvesticu

U našem narodu uvreženo je mišljenje da je sve što je biljnog porekla istovremeno i bezbedno i neškodljivo. Kantarion je dobar primer biljke koja dokazuje suprotno. Ovo je biljka koja ukoliko se primeni oralno, može stupiti u interakciju sa jako velikim brojem lekova. Za ove interakcije zaslužan je hiperforin koji stimuliše P-glikoprotein i/ili jetrene izoenzime (CYP3A4, CYP2C9, CYP2C19) koji metabolišu veliki broj lekova, što posledično dovodi do povećanog metabolizma lekova i sniženja njihovih koncentracija u krvi. U prevodu, to znači da drugi lekovi primenjeni istovremeno sa kantarionom imaju kraće dejstvo i manju efikasnost, jer se brže izlučuju iz organizma, što potencijalno može biti životno ugrožavajuće u slučaju korišćenja tih lekova u terapiji teških bolesti. Ukoliko se kantarion pak primenjuje istovremeno sa oralnom kontracepcijom, potrebna je dodatna zaštita u prevenciji neželjene trudnoće (npr. upotreba kondoma). Koliko je kantarion problematična biljka u ovom smislu govori i činjenjica da je Francuska usled zabrinutosti zbog mnogobrojnih interakcija kantariona sa lekovima, potpuno zabranila prodaju ovih preparata, dok su Irska i Nemačka zabranile prodaju preparata na bazi kantariona bez recepta. U Srbiji se preparati sa kantarionom pak mogu naći u slobodnoj prodaji. Najčešći (ali ne i svi!) lekovi koje ne bi trebalo kombinovati sa kantarionom dati su u tabeli sa desne strane. Kantarion nikako ne treba uzimati ukoliko već koristite imunosupresivne ili antivirusne lekove, pojedine antikoagulanse (varfarin), citostatike.

Ukoliko niste sigurni da li vi primenjujete neke od ovih lekova (postoji mogućnost da lek nema isti naziv kao u tabeli) posavetujte se sa nekim zdravstvenim stručnjakom pre nabavke preparata sa kantarionom. Interakcije sa velikim brojem lekova jesu ono što u praksi ograničava upotrebu biljnih preparata na bazi kantariona. Zato, ukoliko primenjujete bilo koje lekove, nemojte se odlučiti za kantarion bez prethodne konsultacije sa lekarom ili farmaceutom. Osim što kantarion može lekovima da smanji dejstvo, postoje još dve grupe lekova koje ne bi trebalo kombinovati sa njim. Prva grupa su antidepresivi – lekovi koji uglavnom kao i kantarion dovode do povećanja nivoa serotonina u organizmu. Istovremena upotreba antidepresiva sa kantarionom može dovesti do serotoninskog sindroma, koji podrazumeva drhtanje, konfuziju, preznojavanje, dijareju, ubrzanje srčanog rada, a u težim slučajevima i visoku temperaturu, artitmije i nesvesticu. Budući da posledice ove kombinacije mogu biti životno ugrožavajuće, preporuka je uvek je izbegavati. Druga grupa lekova koju takođe ne treba kombinovati sa kantarionom su lekovi koji, kao i kantarion, izazivaju neželjeno dejstvo fotosenzibilizacije – to su aminolevulinska kiselina, ciprofloksacin, ofloksacin, levofloksacin, trimetoprim/sulfametoksazol, tetraciklin... Na kraju, treba reći da se kantarion ne preporučuje trudnicama, dojiljama i osobama mlađim od 18 godina. Takođe, desetak dana pre hirurške intervencije trebalo bi prestati sa uzimanjem kantariona usled njegovih mogućih interakcija sa anesteticima. l

rapijskih doza ne izaziva u uobičajenim uslovima fotosenzibilizaciju, ali se i tada preporučuje izbegavanje izlaganja intenzivnom UV-zračenju, kao što su sunčanje ili solarijum. Dodatno, apsolutna kontraindikacija za upotrebu kantariona jeste preosetljivost kože na sunčevu svetlost.

PharmaMedica ⁄ broj 77

KOD NAS SE NAJČEŠĆE UPOTREBLJAVA ULJE (TJ. ULJANI EKSTRAKT) OD KANTARIONA, KOJE SE MOŽE I PITI (NAKON RAZBLAŽIVANJA VODOM) I KORISTITI NA KOŽI. Kod interne upotrebe kantarion je pored depresije koristan i za ublažavanje kratkotrajne mentalne iscrpljenosti, kao i kod blagih gastrointestinalnih poremećaja. U NAŠEM NARODU ČAJ OD KANTARIONA SE, ZAHVALJUJUĆI SVOJIM ANTIUPALNIM SVOJSTVIMA, RELATIVNO ČESTO KORISTI ZA UBLAŽAVANJE GASTROINTESTINALNIH TEGOBA (NPR. GASTRITISA). Na internetu se mogu pronaći tekstovi u kojima se piše o kantarionu kao sredstvu za lečenje astme, međutim ovo nije dokazana i naukom potkovana informacija.

www.pharmamedica.rs

SUPLEMENTI

Vitamini i minerali koji nam mogu nedostajati posle pedesete Obezbediti sve dnevno potrebne vitamine, minerale i ostale hranljive materije može biti zahtevno kako se godine nižu. Usporen metabolizam, smanjen unos hrane i lošija probava dovode do oslabljene apsorpcije nutrijenata, a posledično njihovog nedostatka u organizmu. U nastavku pročitajte koji vitamini, minerali i drugi hranljivi sastojci najčešće nedostaju nakon pedesete.

B vitamini

Digestivni sistem sa godinama ne radi isto kao pre, pa teže apsorbuje vitamine – posebno vitamin B12 potreban za normalnu funkciju nervnog sistema i zdravu krv. Zato kod gotovo četvrtine starijih osoba dolazi do nedostatka B12 u organizmu. Uzimajte hranu bogatu ovim vitaminom (u umerenim količinama – crveno meso, iznutrice, riba, jaja, mlečni proizvodi). Ishranu možete i dopuniti koncentrovanim izvorom B vitamina u obliku dodatka ishrani kao što je Natural Wealth® B kompleks vitamini koji u jednoj tableti obezbeđuje sve vitamine B grupe potrebne organizmu svaki dan.

Kalcijum

Očuvanje snažnih i čvrstih kostiju kroz godine direktno je povezano sa unosom kalcijuma. Potrebnih 1200 mg kalcijuma dnevno obezbedite unosom svežeg kravljeg sira, nemasnog jogurta i mleka. Bogat izvor kalcijuma iz nemlečnih proizvoda su tofu, soja, brokoli i bademi; takođe možete posegnuti za koncentrisanim izvorom kalcijuma u dodatku ishrani. Kalcijum je najbolje uzimati zajedno sa vitaminom D. Natural Wealth® Kalcijum 600 + vitamin D obogaćen je vitaminom D za bolje iskorišćenje kalcijuma u organizmu.

Vitamin D

Sa godinama naša koža postaje manje sposobna da proizvodi vitamin D pod uticajem sunca. Dodajte vredni vitamin D u svakodnevnu ishranu unosom ribe, jaja i mleka ili dodatka ishrani. Natural Wealth® Vitamin D 400 I.J. obezbeđuje dovoljnu količinu D vitamina koji doprinosi održavanju normalnih kostiju i normalnoj funkciji imunog sistema. U slučaju da Vam je potrebna veća doza vitamina D, Natural Wealth ima u svojoj ponudi i Vitamin D 1000I.J.

Omega-3 OMEGA 3 masne kiseline su tzv. dobre masnoće kojima je bogata hrana poput plave ribe, semenki lana, maslinovog ulja i avokada. Zato, svakako povećajte unos ovih visokovrednih namirnica. Nezasićene omega-3 masne kiseline imaju zaštitni efekat na kardiovaskularni sistem i srce, a doprinose i zdravlju vida i mozga. Ako ne volite da jedete ribu, dobar izvor omega-3 kiselina su i orašasti plodovi ili riblje ulje u obliku kapsula. Prema sopstvenim potrebama odaberite dodatak ishrani sa pravilnim odnosom omega-3 kiselina, EPA i DHA. Natural Wealth® Omega 3 sadrži optimalan odnos EPA i DHA masnih kiselina koje doprinose normalnoj funkciji srca. Koristan efekat postiže se dnevnim unosom 250 mg EPA i DHA.

Ako niste sigurni koji vam vitamini i/ili minerali nedostaju u ishrani, možete jednostavno, bezbolno i besplatno proveriti status vitamina i minerala u organizmu Spisak apoteka u kojima vršimo merenje potražite na sajtu www.naturalwealth.rs

ORGANSKA HRANA

Kada su devedesetih godina prošlog veka, naučnici Geri Poter i Den Bruke detektovali do tada nepoznat enzim CYP1B1, eksprimiran na maligno izmenjenim ćelijama, a neprisutan u zdravom tkivu, prepoznata je potreba za sintezom antikancerskih lekova koji bi predstavljali supstrate ovog enzima, pomoću njih se prevodili u svoje aktivne metabolite i na taj način ostvarivali citotoksično delovanje isključivo na maligne ćelije, što predstavlja osnovni princip farmakoterapije kancera.

SALVESTROLI I

autor: Teodora Tea Antić

pak, polazeći od činjenice da na dnevnom nivou u organizmu svakog pojedinca dolazi do velikog broja genetskih mutacija, koje mogu rezultovati pojavom kancera, a da se, pritom, ova bolest ne razvije kod svih ljudi, profesori Poter i Burke želeli su da detaljnije ispitaju postoje li jedinjenja pomenutog mehanizma delovanja sa kojima je organizam u svakodnevnom kontaktu. Nekoliko godina kasnije, dokazano je da se pomoću enzima CYP1B1 može metabolisati nekolicina jedinjenja prirodno prisutnih u namirnicama. Među prvima, svoj potencijal potvrdio je rezveratrol. Ovo polifenolno jedinjenje, prisutno u crvenom i zelenom voću i povrću, ali i drugim biljnim kulturama, još tada se smatralo snažnim antioksidansom i njegov je značaj u ishrani bio dobro poznat. Ono što je do tada bila nepoznanica jeste da se interakcijom sa enzimom CYP1B1, rezveratrol metaboliše u piceatanol, jedinjenje koje predstavlja inhibitor tirozin kinaza, enzima pomoću kojih deluju brojni faktori rasta malignih ćelija, što predstavlja razlog ubrzanog i nekontrolisanog rasta i razvoja karcera.

Šta su salvestroli? Inhibicija enzima tirozin kinaza, u sklopu hemioterapije, predstavlja vid ciljane terapije karcinoma i lekovi ovog mehanizma delovanja danas su među vodećima u lečenju pojedinih malignih oboljenja.

PharmaMedica ⁄ broj 77

Istovetna aktivnost pripisana je i pterosilbenu, derivatu rezveratrola sadržanom najpre u borovnicama. Usledila su potom ispitivanja drugih fitonutrijenata poreklom iz različitih biljnih kultura koja su pokazala identičan mehanizam delovanja. Međutim, iako sličnog mehanizma delovanja, ova jedinjenja, hemijski i etiološki gledano, pripadaju veoma raznorodnim grupama fitonutrijenata, stoga ih je bilo nepodesno klasifikovaliti na osnovu ovih dveju podela, te su naučnici odlučili da terminom salvestroli označe sva biološki aktivna jedninjenja koja svoje povoljne efekte ostvaruju konvertovanjem pomoću enzima CYP1B1.

Uloga salvestrola u biljnom svetu Jedna interesantna anegdota prati ova istraživanja. Naime, profesori Poter i Burke su, kako bi okarakterisali CYP1B1, iskoristili metaforu „Trojanskog konja“ upoređujući dovitljivost Grka u nameri da zauzmu Troju, sa, kako su procenili, evolutivnim mehanizmom našeg tela tj. specifičnog enzima CYP1B1.

Ovo polifenolno jedinjenje, prisutno u crvenom i zelenom voću i povrću, ali i drugim biljnim kulturama, još tada se smatralo snažnim antioksidansom i njegov je značaj u ishrani bio dobro poznat. www.pharmamedica.rs

NOVO

IMUNO Plod crne zove, nana, limun i med za bolji imunitet i vitalnost  Jača imunitet  Štiti od infekcija disajnih puteva  Ublažava simptome i skraćuje trajanje bolesti  Poboljšava opšte stanje organizma

Crna zova - Hipokratov kovčeg zdravlja

Ekstrakt ploda crne zove bogat je izvor antioksidanata. Antioksidativna moć je višestruko veća od one koju imaju borovnica ili kupina. Imunoprotektivno dejstvo Štiti od prehlade i gripa Ublažava simptome gripa i prehlade i ubrzava ozdravljenje. Uzet unutar 48 sati od pojave simptoma može da skrati vreme trajanja prehlade i gripa i ublaži simptome bolesti. Blagotvorno deluje na disajne puteve. Utiče na razbijanje sluzi i izbacivanje sekreta koji kada je nakupljen u bronhijama otežava disanje.

Nana - Zvezda među lekovitim biljkama

U preparatu Herbs&Honey Imuno koristili smo etarsko ulje nane farmaceutskog kvaliteta. Samo jedna kašičica Herbs&Honey Imuno preparata učiniće da dišete lakše. Pročišćava disajne puteve Pomaže u otčepljenju sinusa Pomaže u razgradnji sluzi i izbacivanju sekreta iz pluća Opušta mišiće grla i može da oslobodi od iritirajućeg osećaja koji tera na kašalj.

Dostupno samo online:

www.herbsandhoney.rs Za dodatne informacije: 011 2318 036

Cvetni med Hrana za bogove, lek za ljude

Riznica minerala, vitamina, oligoelemenata, enzima, antioksidanasa. Ublažava simptome infekcija gornjeg respiratornog trakta Suzbija kašalj Ima snažno antimikrobno dejstvo.

Bez veštačkih boja Bez konzervansa Bez aditiva

Preporučujemo: U svoju jutarnju rutinu uključite i uzimanje preparata Herbs&Honey Imuno. 1-2 kašičice preparata lagano otapati u ustima

Limun – bogat izvor vitamina C

Herbs&Honey Imuno sadrži liofilizirani limun koji preparatu daje prijatan kiselkast ukus i specifičnu aromu. Pomaže u alkalizaciji organizma Ima antioksidantska svojstva Pomaže apsorpciju gvožđa koje ima važnu ulogu u jačanju imuniteta.

Aktivni sastojci kontrolisanog kvaliteta

Zahvaljujući ovakvim adaptivnim promenaZaključeno je da ove materije, nalik komponentama humanog ma biljaka, određenim studijama je potvrda je u ishrani današnjeg stanovništva imunskog sistema, imaju ulogu đeno prisutno i do 10 puta manje salvestrola u odu odbrani biljke od patogena. nosu na količinu ovih materija u ishrani naših Naime, ukoliko bi biljka bila predaka pre stotinu godina. Takođe, određena istraživanja ukazuju na činjenicu da se u napadnuta bakterijom ili organski gajenim biljnim kulturama nalazi do gljivicom, to bi prouzrokovalo 30% više salvestrola u poređenju sa istim vrpojačanu sintezu i nakupljanje stama iz konvencionalne proizvodnje, što svasalvestrola u delu biljke kako predstavlja način kojim bi se unos ovih zahvaćenom infektivnim jedinjenja mogao povećati. agensom, ograničavalo i Nadoknada salvestrola u ishrani uklanjalo patogen.

Međutim, izvesno je da sadržaj salvestrola u namirnicama može varirati te i da se, u cilju Mnogo toga je u pogledu salvestrola naučnici- unošenja odgovarajućih količina ovih jedima i dalje predstavljalo enigmu. Ispostavilo se njenja, mogu stvoriti suficiti drugih materija da sadržaj salvestrola u dvema namirnica iste što svakako ne odgovara principima adekvatvrste nije ni približno identičan i da on može ne balansirane ishrane. Iz tog razloga se najizrazito varirati u zavisnosti od spoljašnjih fak- pouzdanijim načinom za optimalno unošenje tora. Zaključeno je da ove materije, nalik kom- ovih materija smatra upravo standardizaciponentama humanog imunskog sistema, ja količina salvestrola formulisanjem dijetetimaju ulogu u odbrani biljke od patogena. Na- skih suplemenata. Na našem tržištu trenutno ime, ukoliko bi biljka bila napadnuta bakterinisu prisutni odgovarajući koncentrisani farjom ili gljivicom, to bi prouzrokovalo pojačanu maceutski oblici salvestrola koji bi se mogli kosintezu i nakupljanje salvestrola u delu biljke ristiti za tu namenu, ali raduje činjenica o sve zahvaćenom infektivnim agensom, ograničavećem broju naučnih istraživanja u čijem su valo i uklanjalo patogen. Takođe, organolepfokusu, između ostalog, i utvrđivanje optimaltički je utvrđen gorak ukus ovih materija, te je nih doza ovih jedinjenja pri suplementaciji. zaključeno da salvestroli kod biljaka predstav- Dosad je dokazano da pojedini oligoelemenljaju i zaštitu od predatora. ti poput vitamina C, vitamina B3, vitamina B7, Nažalost, uklanjanje ovog specifičnog ukusa magnezijuma i selena mogu potencirati efekvremenom je postalo imperativ ratarstva, vote salvestrola. ćarstva i povrtarstva. Upotrebom fungicida i Važno je napomenuti da iako postoje doinsekticida, u cilju povećanja otpornosti biljavoljno ubedljiva pretklinička istraživanja o ka na spoljašnje uticaje, postepeno je dolazilo efektima salvestrola u tretmanu kancera, još do smanjivanja količine salvestrola u namirni- uvek nema pouzdanih podataka iz kliničkih cama, jer usled otklanjanja pretnji u vidu mistudija koji bi ova jedinjenja mogla uvrstiti u kroorganizama i insekata, biljkama ovaj vid neki od terapijskih protokola za lečenje kar(samo)odbrane nije bio potreban. cinoma. l

PharmaMedica ⁄ broj 77

Med je efikasan u ublažavanju simptoma respiratorne infekcije U ublažavanju simptoma infekcije gornjeg respiratornog trakta (GRT) med je superiorniji u odnosu na uobičajene terapijske opcije zaključuju autori jednog sistematičnog pregleda i meta-analize objavljene 18. avgusta u časopisu BMJ Evidence-Based Medicine. Analiza je uključivala 14 randomiziranih kontrolisanih ispitivanja, od kojih je 9 obuhvatalo samo decu. Tim je došao do zaključka da med poboljšava višestruke simptome (3 studije), učestalost kašlja (8 studija) i ozbiljnost kašlja (5 studija). „Med je efikasniji, jeftiniji i manje štetan nego uobičajena terapija i njegovom primenom se izbegava opasnost od mikrobne rezistencije,” zaključuju autori istraživanja.

www.pharmamedica.rs

EUROMEDIK

Ginekološke hirurške intervencije N autor: dr Saša Ljuština, specijalista ginekologije i akušerstva

akon 40. godine kod velikog broja žena javlja se problem nevoljnog oticanja mokraće (urinarna inkontinencija). Neki pacijenti gube mokraću na kašalj, kijanje, naprezanje (stres inkontinencija), dok kod drugih dolazi do pojave nekontrolisanog nagona za mokrenjem koji prethodi nevoljnom umokravanju (urgentna inkontinencija-nervozna bešika). Kod određenog broja žena postoji kombinacija navedena dva tipa urinarne inkontinencije. To je značajan socijalni i higijenski problem. Nažalost, većina se ne javlja lekaru zbog stida ili neinformisanosti o mogućnostima lečenja. Na sreću, ovaj problem se može rešiti.

Vrste operacija:

l Spad mokraćne bešikeprednja plastika vagine sa ili bez ugradnje mrežice l Spad grlića materice ili cele materice-amputacija grlića, podizanje materice ili vaginalna histerektomija (hirurško uklanjanje materice vaginalnim putem) sa ili bez adneksektomije (hirurško uklanjanje jajnika) l Spad debelog crevazadnja plastika vagine l Podizanje međice-perineorafija

Hirurška vaginalna rejuvenacija nost Nemoguć nja zadržava e mokrać na napor

Stres inkontinencija Dijagnoza stres inkontinencije se postavlja na osnovu anamneze (razgovor sa pacijentom), kao i stres testa (nakon punjenja bešike pacijent se nakašlje-test je pozitivan ukoliko dođe do nevoljnog oticanja mokraće). Dakle vrlo jednostavno, bez komplikovanih testova, dolazimo do dijagnoze. Lečenje je operativno. Vaginalnim putem, ispod mokraćne cevi se ugrađuje tračica. Operacija kratko traje i pacijent može isti dan kući. Već za nekoliko dana je moguć povratak svakodnevnim aktivnostima. Ova operacija ima visok procenat uspešnosti. Nakon operacije ćete vratiti samopouzdanje, tako da možete ići u kupovinu bez straha od oticanja urina, ne morate da brinete o mokroj odeći, sedištima u kolima, ne morate da brinete o neprijatnim mirisima.

Spadovi karličnih organa (spuštena bešika, materica ili debelo crevo) Kod većine žena u zrelom dobu, kao posledica rađanja, starenja, genetike, prisustva nekih oboljenja, dolazi do pojave spada vagine i karličnih organa (mokraćna bešika, materica, debelo crevo). Simptomi: pacijenti se uglavnom žale na pojavu „lopte“ između nogu, uz često poremećenu funkciju bešike i debelog creva. Kvalitet života je značajno narušen. Dijagnozu nije teško postaviti. Već sam razgovor sa pacijentom je koristan, a definitivna dijagnoza se postavlja jednostavno, ginekološkim pregledom. Dakle bez komplikovanih procedura, za nekoliko minuta stižemo do dijagnoze. Tada idemo na sledeći korak, a to je planiranje lečenja. Lečenje može biti nehirurško (vežbe, pesari). Ipak, najčešće je problem takav da zahteva hirurško lečenje. Ove operacije „podizanja“ se obavljaju vaginalnim putem, bez rezova na stomaku. To omogućava dobar i brz oporavak bez obzira na godine starosti pacijenta. Na taj način vraća se narušena funkcija karličnih organa.

www.pharmamedica.rs

Poseban problem kod mlađih žena predstavlja flakcidnost vagine (opuštenost zidova vagine) koja najčešće nastaje posle vaginalnih porođaja, ali i zbog starenja. Žene se žale da im taj problem značajno ugrožava seksualni život. U ovom slučaju sprovodi se hirurška intervencija vaginalne rejuvenacije (sužavanje vagine).

Dobro je znati Dr Saša Ljuština je lekar specijalista ginekologije i akušerstva sa radnim iskustvom dužim od 20 godina.

Pregled možete zakazati: Euromedik Bolnica i stacionar

Bulevar umetnosti 29 Novi Beograd tel: 062/800 7197 tel: 011/7359 159

PharmaMedica ⁄ broj 77

DERMATOLOGIJA

Ekcem ili atopijski dermatitis Pod pojmom ekcem prvenstveno se misli na atopijski dermatitis.

topijski dermatitis je hronično inflamatorno oboljenje, uglavnom recidivno, i javlja se češće kod dece pre petog rođendana, mada se bolest može pojaviti i razviti prvi put i u odraslom dobu. Prema statističkim podacima od atopijskog dermatitisa pati svako 5. dete i oko 15% odraslih, oboljenje je češe u razvijenijim zemljama i nešto učestalije kod žena.

Uzrok atopijskog dermatitisa

autor: mr ph. Tamara Božilović Kao i kod drugih atopijskih oboljenja tačan uzrok nije poznat. Genetika ima značajan doprinos razvoju bolesti, i smatra se da je pojava atopijskog dermatitisa posledica kombinacije naslednih genetskih i faktora životne sredine (zagađenje, alergeni, klima)

Kao i kod drugih atopijskih oboljenja tačan uzrok nije poznat. Genetika ima značajan doprinos razvoju bolesti, i smatra se da je pojava atopijskog dermatitisa posledica kombinacije naslednih genetskih i faktora životne sredine (zagađenje, alergeni, klima). Kod oko polovine pacijenata sa teškim oblikom atopijskog dermatitisa, perzistentnim i u odraslom dobu, bolest nastaje usled nasleđivanja manjka gena filagrina. Gen filagrin je vezan za granulozni sloj kože, i neophodan je za zdravo stvaranje strukturalnih proteina i epidermalnih lipida i barijere koja štiti kožu od bakterija, iritansa i alergena. Naime, barijerna funkcija epidemisa kože zavisi od više prirodnih vlažećih faktora; pored proteina i lipida, tu su i šećeri, soli,

PharmaMedica ⁄ broj 77

urea, laktati, koji za sebe vežu vodu stvarajući hidrolipidni film. Kod atopijskog dermatitisa hidrolipidni film biva oštećen i faktori životne sredine lakše uspevaju da izazovu iritaciju i imunološku reakciju te dolazi do razvoja ekcema. Takođe, kao i kod drugih atopijskih oboljenja osobe sa atopijskim dermatitisom imaju i neregularnu funkciju imunog sistema, i intezivniju upalnu reakciju kože na alergene i iritanse. Svrab i inflamacija kod atopijskog dermatitisa nisu izazvani samo histaminom, već i drugim hemijskim medijatorima što je dodatni razlog teže kontrole bolesti.

Kako izgleda atopijski dermatitis Osnovna manifestacija ovog oboljenja jeste intenzivan svrab. Svrab i inflamacija odnosno zapaljenje, jesu u ,,začaranom krugu” kod atopijskog dermatitisa. Inflamacija pojačava svrab, usled kog dolazi do češanja i dodatnog oštećenja barijerne funkcije kože, čime se inflamacija dodatno pojačava sve dok se terapijom i svrab i zapaljenje ne smanje i umire. Atopijski dermatitis ima sinusoidni tok, periodično kada se rasplamsava uz predstojeće faze umirenja simptoma.

www.pharmamedica.rs

Lečenje atopijskog dermatitisa Lečenje atopijskog dermatitisa podrazumeva ublažavanje simptoma, uz obavezne preventivne mere da bi se što duži vremenski period smanjila verovatnoća aktiviranja ekcema.

Terapija uključuje: 1.Topikalni kortikosteroidi

Dijagnoza atopijskog dermatitisa Dijagnozu atopijskog dermatitisa specijalista donosi na osnovu kliničke slike, uz podatke anamneze koje pacijent daje. Tipično za dijagnozu atopijskog dermatitisa: intenzivan svrab delova kože, specifičnog izgleda i lokaliteta prema uzrastu pacijenta, tokom tri ili više meseci u jednoj godini;  konstantna suvoća kože tokom dužeg perioda;  istorija astme, alergijskog rinitisa i/ili alergije na hranu;  porodična anamneza alergijskih oboljenja. Takođe dijagnostika može obuhvatiti i alergološke kožne probe i imunološke testove. Ekcem kod odraslih najčešće zahvata unutrašnjost laktova, kolena kao i lice i vlasište, vrat i dekolte. Osip je ljuskaviji od onog koji se javlja kod dece, koža je zadebljala i gruba na dodir. Kod beba se osip obično javlja iznenada, uglavnom na licu, najčešće obrazima i vlasištu. Koža je izuzetno suva, ispucala, nešto ređe ljuspasta, intezivno svrbi, i iz inficirane kože može curiti tečnost. Kod dece kojima se ekcem javi prvi put posle druge godine uglavnom se razvija osip na telu koji je suv, sa ljuspastim pečatima koji svrbe, zahvaćeni su unutrašnje strane laktova i kolena, vrat, zglobovi, pregibi između zadnjice i butina.

Kada su deca u pitanju u najvećem broju slučajeva atopijski dermatitis udružen je sa alergijom na hranu, i upravo ti prehrambeni alergeni su ,,okidači” ekcema. Okidači ekcema

Atopijski dermatitis često je udružen sa drugim alergijama, i ima svoje ,,okidače”. ,,Okidači” ekcema mogu biti i iritansi kao što su sapuni, deterdženti, vremenske prilike, posebno hladan vazduh i vetar, i kod starijih stres. Kada su deca u pitanju u najvećem broju slučajeva atopijski dermatitis udružen je sa alergijom na hranu, i upravo ti prehrambeni alergeni su ,,okidači” ekcema. Najčešće su to gluten, jaja, mleko, soja i orašasti plodovi. Ekcem udružen sa astmom, alergijskim rinitisom ili alergijom na hranu, naziva se drugačije i ATOPIJSKI MARŠ.

2. Kalcineurinski inhibitori, topikalna tj. lokalna primena takođe - sa snažnim antiinflamatornim delovanjem, doziranje i dužina terapije propisani isključivo od strane lekara. 3. Antihistaminici - smanjuju histaminsku reakciju time i inflamaciju. Mnogi su registrovani kao OTC lekovi (mogu se kupiti bez neophodnog lekarskog recepta), ali je preporuka da se konsultuje lekar ili farmaceut, posebno kod pedijatrijskih pacijenata. Uglavnom se uključuju kao deo terapije atopijskog dermatitisa udruženog sa drugim vrstama alergija. 4. U slučaju infekcije kože zahvaćene ekcemom doktor propisuje antibiotsku terapiju.

Mere prevencije I tokom faze pogoršanja ekcema (egzacerbacije), kao i kada je atopijski dermatitis u mirnoj fazi (remisija) preporučuje se konstantna svakodnevna nega kože emolijentnim preparatima, koji intenzivno hidriraju i neguju kožu, smanjujući verovatnoću aktivacije ekcema.

Ekcem kod odraslih najčešće zahvata unutrašnjost laktova, kolena, kao i lice i vlasište, vrat i dekolte.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI

www.pharmamedica.rs

- koje isključivo propisuje lekar. Koriste se u aktivnom periodu bolesti, pri pogoršanju upale i svraba. Trajanje terapije i doziranje propisuje lekar.

PharmaMedica ⁄ broj 77

Emolijentni preparati uglavnom uključuju ceramide, omega 3 i 6 masne kiseline i likokalkon A, i preporuka je da se nanose na čistu kožu bar dva puta u toku dana. Emolijense treba birati individualno, poželjno je da budu što kvalitetnije tehnološki proizvedeni, klinički dokazani i da NE SADRŽE: parfeme, parabene, natrijum lauril sulfat, ftalate, propilen glikol, ciklometikon, formaldehid, oksibenzon, dietilamin, i pre kupovine preparata poželjno je konsultovati lekara ili farmaceuta. Nadoknada hidrolipidnog sloja kože uz emolijente (i okluzivne) preparate najefikasniji je deo dugotrajnog ublažavanja simptoma atopijskog dermatitisa. Pamučna i lagana garderoba pomaže u zaštiti kože od nadražaja i grebanja. Kraće kupke i tuširanje blagom toplom vodom od 10 do 15 minuta olakšava kontrolu bolesti. Posle kupanja nežno osušiti kožu mekim peškirom i naneti emolijentnu, hidratantnu kremu dok je koža još uvek vlažna. Kontrola prašine i grinja u domu takođe smanjuje verovatnoću eg-

Suplementi i atopijski dermatitis Suplementi koji se preporučuju kao dodatno sredstvo kontrole atopijskog dermatitisa: OMEGA-3 MASNE KISELINE – imaju antiinflamatorno delovanje regulacijom stvaranja medijatora upale. CINK I VITAMIN D – utiču na pravilan T limfocitni odgovor, što direktno smanjuje produkciju IgE u koži i zapaljenske procese.

Posle kupanja nežno osušiti kožu mekim peškirom i naneti emolijentnu, hidratantnu kremu dok je koža još uvek vlažna.

Ostale vrste ekcema KONTAKTNI EKCEM - javlja se nakon kontakta sa izvesnom supstancom, najčešće su zahvaćene ruke i šake.

DISKOIDNI EKCEM – dermatitis koji se javlja u vidu ovalnih ili kružnih mrlja na koži (retko je zahvaćeno lice), koža svrbi, otiče, crveni i puca.

Probiotici i atopijski dermatitis Mnogobrojna klinička istraživanja dokazala su povezanost crevne mikrobiote i zdravlja pojedinca, i poslednjih godina intezivno se proučava povezanost autoimunih oboljenja i crevne mikroflore. Poboljšanje nutritivnog statusa, varenja hranljivih sastojaka, blagotvorni efekat na gastrointestinalni trakt, povezanost sa specifičnim i nespecifičnim imunološkim odgovorom organizma, argumenti su u prilog podršci korišćenja probiotika kod pacijenata sa atopijskim dermatitisom. Većina kontrolisanih ispitivanja i metaanaliza podržavaju primenu probiotika tokom najmanje osam nedelja u terapiji i umirenju simptoma atopijskog dermatitisa. l

SEBOREIČNI EKCEM - crvenilo sa razvojem ljuspica koji se javlja na vlasištu, ivicama obrva, nosa i ušiju. Koža može biti veoma osetljiva, sa izuzetnim svrabom koji pogoršava stanje. DIHIDROTIČNI EKCEM - izbijanje sitnih plikova po dlanovima nakon kontakta sa alergenom, dugotrajnog kontakta sa vodom ili usled stresa.

DERMATITIS HERPETIFORMIS povezan je sa gluten-senzitivnom enteropatijom i celijakijom, zahvaćeni su kolena, butine i lice, koža je crvena, suva i ispupčena. VARIKOZNI EKCEM - nastaje usled poremećaja venske cirkulacije nogu i zahvate najčešće potkolenice.

zacerbacije bolesti. Sunce, kao i dim iz cigareta, nikl u nakitu mogu biti takođe ,,okidači”. Antibakterijski sapuni značajno isušuju kožu i poželjno ih je izbegavati kad je moguće (tokom pandemije i nežan sapun koji se inače koristi adekvatno je sredstvo za higijenu ruku).

Češći je kod žena i plikovi mogu biti veoma bolni. Plikovi nakon par nedelja nestaju, ali koža ostaje suva, crvena i ispucala. NEURODERMATITIS - javlja se nakon intezivnog stresa u fazi odmora i opuštanja, plikovi su veliki, mogu zahvatiti bilo koji deo tela i intenzivno svrbe.

PharmaMedica ⁄ broj 77

www.pharmamedica.rs

.......

za vašu kosu,

kožu i nokte

Biotin-8 obezbeđuje visoku koncentraciju biotina, vitamina B grupe, koji poboljšava kvalitet kose i noktiju i podržava zdravlje kože. Ubrzan način života, stres, i nepravilna ishrana utiču na kvalitet naše kose, kože i noktiju. Sve više ljudi se suočava sa preranim gubitkom vlasi, peruti i suvom kosom, noktima i kožom bez obzira na godine. Naravno genetika ima važnu ulogu u tome, ali uz odgovarajuću negu može se doći do rezultata.

Nega kose, kože i noktiju kreće iznutra. Zdrava ishrana, ﬁzička aktivnost, hidriranost, izbegavanje stresa, kvalitetan san, doprinose da kosa ponovo zablista punim sjajem, da koža odiše lepotom, da nokti budu kvalitetni.

Biotin pozitivno deluje na folikul dlake tako da kosa postaje jača, deblja, izdržljivija, manje sklona cepanju i opadanju. Upotrebom biotina jača se koren dlake i njena struktura. Koren kose je zdraviji kao i teme, odnosno koža skalpa. Pomaže kod tankih i krhkih noktiju koji se lako cepaju i lome tako što ih ojačava i ubrzava njihov rast. Keratin je sastavni deo kose i noktiju, predstavlja vrstu proteina, a biotin igra važnu ulogu u njegovoj sintezi. Utiče pozitivno na zdravlje kože tako da kod prisustva dermatita ili ekcema biotin može pomoći kao dodatak programu lečenja kože. Pomaže kod suve kože, ispucalih usta, crvenila kože oko očiju, nosa, usta – T zona.

Biotin pomaže stvaranje amino kiselina i keratina koji cini 80% naše kose Tokom promocije Vidapharm poklanja bočicu preparata Biotin-8. Ako ste zainteresovani posetite naš instagram proﬁl. instagram.com/vidapharm Vidapharm d.o.o. Nebojšina 53, 11000 Beograd tel./fax: 011/2430 553; mob.: 063/880 7270 oﬃce@vidapharm.rs www.vidapharm.rs

Generalni uvoznik i distributer za jugoistočnu Evropu

IZ UGLA PSIHOLOGA

NAJČEŠĆE GREŠKE U VEZI I BRAKU autor: Jasna Bulajić-Stepanović, jasnab@mensa.rs, psiholog Mense Srbije, Mense Crne Gore i supervizor Mense BiH

Sve počinje izborom partnera koji često nije slučajan. Suprotnosti se privlače obično kad su u pitanju kraće, strastvene veze. Nekad je u pitanju pogrešan izbor partnera: činite sve što treba, trudite se, ali uzalud, jer je spoj pogrešan. Dužu i stabilniju vezu češće imaju partneri sličnih interesovanja i životnih vrednosti.

nogi misle da je monotonija neizbežna u dugim vezama i brakovima. Međutim, tako ne mora biti ako ste kompatibilni, psihološki zreli i ako oboje radite na vezi. Proverite da li pravite neku od najčešćih grešaka:

Prerano ste ušli u vezu ili brak. Bitno je da su partneri psihološki zreli, a ne da svaki čas trče po utehu do primarne porodice ili prijatelja. Ne treba praviti scene, već razgovorom prevazilaziti konflikte, pokazivati što češće ljubav i poštovanje. Partner i vi ste na različitim talasnim dužinama. Imate različita interesovanja, jedno je više kućni tip, a drugo društveni. To može funkcionisati kraće vreme, ali ako vreme van posla svako provodi drugačije, dolazi do udaljavanja. Fokusirajte se na ono što vas povezuje ako je u pitanju brak iz ljubavi, a ako je u pitanju veza razmislite da li ste uopšte jedno za drugo kad već sad ne možete da se uklopite. Veza vam se podrazumeva. Vreme i energiju investirate u druge oblasti života: posao, uspeh, profesionalno napredovanje, društveni status i sl. Više se trudite da postignete ciljeve u drugim sferama života nego partnerskoj.

PharmaMedica ⁄ broj 77

www.pharmamedica.rs

Previše ste samo mama i tata, jedino zajedničko su vam deca. Van toga nemate o čemu da pričate, uključen TV ili mobilni se podrazumevaju. Zapitajte se da li i koliko imate zajedničkog, da li na svom odnosu malo ili uopšte ne radite. Previše ste okrenuti prošlosti. Na internetu tragate za informacijama o bivšem partneru, zamišljate kako bi bilo da ste ostali zajedno, mislite da bi sa nekim iz prošlosti bilo bolje. Na takav način sabotirate sadašnju vezu. Niste verni vi ili vaš partner. Svaki put kada ste nezadovoljni nekim aspektom veze utehu tražite sa strane, umesto da poradite na vezi. Sve više ličite na svoje roditelje. Roditeljstvo menja čoveka, dojučerašnji partner se može posmatrati drugačijim očima. Razmislite koliko su zamerke upućene partneru zaista vaše, a koliko preuzet model ponašanja iz detinjstva, stvar navike.

DOBA KORONE Teško da bilo koja veza može da opstane na duže staze ako je jedno okrenuto porodici, a drugo karijeri. Oni će možda spolja delovati kompatibilno, ali samim tim što ne dele iste vrednosti vremenom se udaljavaju. Ako jedno voli mir u prirodi vikendom, a drugo izlaske, doći će do konflikata ili potpuno odvojenog provođenja vremena. Zato su mnogi parovi tokom vanrednog stanja prouzrokovanog koronom shvatili da se više ne poznaju i ne vole, da su samo navikli jedno na drugo.

Očekujete da vas partner stalno animira. Vreme pre braka se ne zove bez razloga zabavljanje, međutim zabava se ne završava venčanjem, od oba partnera zavisi kako se provodi zajedničko vreme. Budite proaktivni, eksperimentišite, rizikujte. Zaboravljate da je “mi” je mnogo više od “ja” i “ti”. Svaka veza podrazumeva dogovor i uzajamno usklađivanje, ne samo u teoriji već i u praksi. Mnogi se u vezi ponašaju kao da su sami: ne dogovaraju se, gledaju sve iz svoje perspektive, pre svega svoje potrebe, a kad im se na to skrene pažnja ljute se i ne prihvataju kritiku. Zanemarujete seksualnost, stavljate je na poslednje mesto. Robujete tabuima umesto da uživate, da seksualnost shvatate kao bitno polje razvijanja odnosa. Idealizujete ljubav. Samo kad ste u vezi imate samopouzdanje, tad se dobro osećate. Težite simbiozi, prilepite se posesivno za partnera, skloni ste ljubomori, sve su to znaci da treba da se razvijate kao biće vredno samo po sebi. Ljudi osete kad neko sve gleda kroz ružičaste naočare, što im ubrzo dosadi i takvu osobu izbegavaju. Generalno svima više prijaju osobe sa integritetom i sadržajem. Ljubav vam se pre dešava ako nekog prihvatite kao osobu, a ne ako samo tražite ljubav.

Vremenom se potreba za partnerovom ličnom promenom doživljava kao opasnost za vezu, kao potencijalna destabilizacija. Zato se mnogi cenzurišu, plaše da će izgubiti naklonost partnera ako pokažu drugačije mišljenje, ali tako greše, jer se gubi spontanost.

www.pharmamedica.rs

U svakoj fazi mora se balansirati između dve potrebe: za sigurnošću (predvidljivošću) sa jedne i potrebe za stimulacijom (izazovima, novitetima) sa druge strane. Najveća opasnost za veze je monotonija. U svakoj fazi mora se balansirati između dve potrebe: za sigurnošću (predvidljivošću) sa jedne i potrebe za stimulacijom (izazovima, novitetima) sa druge strane. Na početku veze radoznalost se zadovoljava istraživanjem partnera: osobina ličnosti, načina razmišljanja, interesovanja i sl. Predvidljivost i sitni rituali vremenom jačaju vezu, uživa se u sigurnosti. Međutim, svaki sistem ima potrebu za pokretljivom homeostazom, da se istovremeno menja i ostane isti. Vremenom se potreba za partnerovom ličnom promenom doživljava kao opasnost za vezu, kao potencijalna destabilizacija. Zato se mnogi cenzurišu, plaše da će izgubiti naklonost partnera ako pokažu drugačije mišljenje, ali tako greše, jer se gubi spontanost. Sputanost emocija zbog straha od neprihvatanja lošijih delova sebe vodi monotoniji. Svako se menja sam za sebe, a menja se i veza, treba zajedno da rade na tome i da uživaju u proširenju svojih kapaciteta. Budite to što jeste, idealnog nema, ko vas voli prihvatiće i mane. Ljudi imaju različite težnje za promenom. Neko godinama ide na isto NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI

PharmaMedica ⁄ broj 77

mesto za odmor, ne menja posao, druži se sa istim ljudima, nosi sličnu na drugo. To nema veze sa dužinom veze, već sa tim da li oboje rade na odeću, frizuru itd., a neko voli promene. Nezgodno je kad se te dve susvom odnosu i koliko su sami kao osobe zanimljivi. Mnogi su se emoprotnosti spoje, jer što je prvoj osobi sigurnost, drugoj je dosada. Razlitivno, socijalno i kulturno „penzionisali“ već u dvadesetim, a neko je račiti su načini prevazilaženja dosade, nekad je to sanjarenje, koje može doznao i sa bogatim ličnim sadržajem i u drugoj polovini svog života. dovesti do paralelnih veza. Neko se, čim oseti dosadu, ponaša agresivTakve osobe rade i na sebi i na svojoj vezi, pa se vremenom još više pono, krivicu svaljuje na partnera i tako pogrešno uvodi dinamiku. Bolje vežu sa partnerom. Sa druge strane su oni kojima je uvek neko drugi da ide na psihoterapiju, da shvati da su sve veze kriv, za loš brak krive partnera, beže u vanbračne osuđene na neuspeh dok ne nauči da ličnim raizlete pogrešno misleći da svi to rade, psihološki dom treba da poboljša kvalitet života, a ne da ne napreduju jer ponavljaju greške bez uvida, bez Suština je u komuniočekuje da ga partner stalno animira. preispitivanja sopstvene odgovornosti.

Da li nas različitosti povezuju?

kaciji; problemi se ne mogu izbeći, život je pun nepredvidljivih situacija, bitno je da partneri od samog početka nauče kako da prevazilaze nesporazume.

Pojava dosade u vezi nije uzrok distanciranja već njena posledica. Najbolji način prevazilaženja je iskrena komunikacija, pronalaženje zajedničkog vremena za nove aktivnosti i hobije. Najbolja prevencija monotonije je rad na vezi sa partnerom sa kojim delite slična interesovanja i životne vrednosti (kompatibilnost u bitnim životnim područjima). Teško da bilo koja veza može da opstane na duže staze ako je jedno okrenuto porodici, a drugo karijeri. Oni će možda spolja delovati kompatibilno, ali samim tim što ne dele iste vrednosti vremenom se udaljavaju. Ako jedno voli mir u prirodi vikendom, a drugo izlaske, doći će do konflikata ili potpuno odvojenog provođenja vremena. Zato su mnogi parovi tokom vanrednog stanja prouzrokovanog koronom shvatili da se više ne poznaju i ne vole, da su samo navikli jedno

Mnogi su se emotivno, socijalno i kulturno „penzionisali“ već u dvadesetim, a neko je radoznao i sa bogatim ličnim sadržajem i u drugoj polovini svog života

MENOPAUZA zaboravnost naleti vrućine mučnina ubrzan rad srca poremećaj ciklusa suvoća vagine ukočenost i bolovi u zglobovima

Suština je u komunikaciji

Možda je najveća greška kad se veza podrazumeva, kad mislite da samim tim što ste sa nekim dugo treba tako i da ostane, zaboravljajući da vezu čini dvoje i da se samo kad oboje radite na sebi (svako pojedinačno) i na svom odnosu, dešavaju mnoge zanimljive stvari. Samo takva veza vremenom jača i dobija na kvalitetu koji se rečima ne može opisati, jer se zasniva na dubokom osećaju da je to ono pravo. Tu nema scena, ljubomore, nema nesigurnosti gde je partner i šta radi, u takvoj vezi želite da oboma bude dobro, uživate u radostima života zajedno, a probleme prevazilazite zrelo kroz razgovor. Neko to nađe ranije, neko kasnije, neko nikad, ali ne zato što nema sreće već zato što nije psihološki radio na sebi da bi mogao da prepozna pravi izbor za sebe. Prava veza se izgrađuje sa pravim ljudima i održava tako što se odnos neguje, a ne podrazumeva. Suština je u komunikaciji; problemi se ne mogu izbeći, život je pun nepredvidljivih situacija, bitno je da partneri od samog početka nauče kako da prevazilaze nesporazume. To se postiže negovanjem onog što povezuje, pa ljubav vremenom jača. Iz faze zaljubljenosti vremenom prelaze u jako osećanje ljubavi koja odnos čini posebnim. l



ANDROPAUZA promene raspoloženja depresija glavobolja noćno znojenje nesanica promene u telesnoj težini gubitak koštane mase

PharmaMedica ⁄ broj 77

pad motivacije nedostatak fokusa manjak energije gubitak mišićne mase blaga do umerena erektilna disfunkcija smanjen libido

www.pharmamedica.rs

IZ UGLA PSIHOLOGA

rva koju smo jasno primetili jeste ranjivost ka bolesti i potencijalnoj smrti. Ipak, fizička ranjivost je mnogima od nas, donekle, lakše pala od ostalih, jer smo stalno dobijali instrukcije šta je potrebno da radimo kako bismo smanjili rizike: perite ruke, nosite masku, držite distancu. Onu emotivnu, težu ranjivost smo tek malo kasnije osetili – kada su krenuli strahovi, anksioznosti, tuge i gubici. Preporuke kako da ublažimo ove rizike su izostale iz medija. 2020. godina je donela i izraženu potrebu da se povežemo, a to smo mogli da učinimo tek onda kada smo videli i prihvatili svoju ranjivost. Sa ranjivošću smo se suočili kada smo, bespomoćni pred izazovima, shvatili da nije sve pod našom kontrolom. Ipak, čak i svesno saznanje, priznanje koliko smo svi emotivno ranjivi u ovom trenutku mnogima nije pružilo hrabrost da prigrle svoju ranjivost, zato što je njeno neprihvatanje utkano u temelje našeg načina života.

Ranjivost kao neprihvaćeno ali neizbežno iskustvo

Prihvatanje EMOTIVNE RANJIVOSTI Rečnici definišu ranjivost kao izloženost mogućem napadu ili povredi, bilo fizičke ili emotivne prirode. 2020. godina nam je naglasila našu ranjivost.

autor: Marija Živković, psihološkinja i psihoterapeutkinja, psihološko savetovalište Mozaik

Ranjivost, do nedavno, nije bila popularna, ni kao termin ni kao doživljaj. U svetu koji glorifikuje uspeh, snagu, dominaciju, ekstrovertnost, u svetu koji priznaje samo uspeh, a osuđuje greške, koji prihvata samo pozitivno razmišljanje, a teško podnosi naša neprijatna osećanja, u tom svetu nije bilo mesta za ranjivost. Ranjivost, fizička ili emotivna, je izjednačavana sa sramotnim, sa slabošću koju treba sakriti i na sve načine izbegavati. To je nepodnošljiv deo našeg života, i budimo iskreni, ko se oseća lepo kad se oseća ranjivim? Da li vam je ikada bilo svejedno da prvi kažete „Volim te“ ili da pozovete prijatelja koji je upravo izgubio nekoga dragog? Šta je onda prihvatljiv način izbegavanja ovakve „anomalije“ u našem ponašanju, i to izbegavanja po svaku cenu? Prihvatljivo je bilo samo suprotstaviti joj se kroz neki oblik agresije i destruktivnosti. Sa druge strane, egzistencijalizam ukazuje na neizbežnost ranjivosti kod nas kao smrtnih

Ranjivost, fizička ili emotivna, je izjednačavana sa sramotnim, sa slabošću koju treba sakriti i na sve načine izbegavati.

PharmaMedica ⁄ broj 77

www.pharmamedica.rs

Brene Braun (2012) nam kaže da se iz ranjivosti rađaju ljubav, pripadnost, sreća, hrabrost, empatija i kreativnost. Tek onda kada damo sebi dozvolu da budemo ranjivi, možemo imati razumevanje za druge i osetiti empatiju, jer znamo iskustvo bola ili sramote.

bića. Baš zbog činjenice da je naš život konačan, ranjivost ka traumi je univerzalno iskustvo svih ljudi. Patnja, povreda, bolest, smrt, slomljeno srce, gubitak – to su mogućnosti koje definišu naše postojanje i predstavljaju stalnu pretnju. Biti ljudsko biće znači biti nepodnošljivo ranjiv.

Potiskivanje emotivne ranjivosti Ranjivost, dakle, društvo odbacuje, a suočavanje sa njom je nužno u početku bolno, stoga nije ni čudo što psihoterapeuti i klijenti u seansama nailaze na razne oblike (ljudskih) napora da tu ranjivost sakrijemo, ili još bolje, ako je ikako moguće, da je potpuno izbegnemo. Emotivna ranjivost se najčešće manifestuje kao anksioznost koja je povezana sa mogućnošću da budemo odbačeni, da neko vidi ono čega se stidimo ili da nas neko proceni kao neadekvatne. Brene Braun (2012) je definiše kao „neizvesnost, rizik i emotivnu izloženost“. Najveći rizik i emotivnu izloženost doživljavamo u bliskim odnosima sa drugima. Zbog toga je u psihoterapijskoj praksi, ali često i u životu, glavni pokazatelj da osoba potiskuje emotivnu ranjivost upravo nemogućnost povezivanja sa drugima.

Emotivna ranjivost se najčešće manifestuje kao anksioznost koja je povezana sa mogućnošću da budemo odbačeni, da neko vidi ono čega se stidimo ili da nas neko proceni kao neadekvatne.

www.pharmamedica.rs

Kako bismo smanjili anksioznost ili umanjili rizike da neko otkrije naše mane i odbaci nas, pribegavamo raznim taktikama potiskivanja emotivne ranjivosti: razvijamo veliku samostalnost, budemo sami sebi dovoljni, sve možemo sami i niko nam nije potreban. Kako bismo smanjili ovu anksioznost ili umanjili rizike da neko otkrije naše mane i odbaci nas, pribegavamo raznim taktikama potiskivanja emotivne ranjivosti: razvijamo veliku samostalnost, budemo sami sebi dovoljni, sve možemo sami i niko nam nije potreban. Na ovaj način izbegavamo bliskost sa drugima ili vezu u potpunosti, pa tako do odbacivanja ne može ni da dođe.

Kako izgleda biti u odnosu istovremeno izbegavajući ranjivost? Mnogi od nas smatraju da će njihova spremnost da budu napušteni ili osuđeni umanjiti rizik od emotivnog bola. Međutim, ako nam je to početna pozicija, propuštamo sve lepo što se dešava u odnosu. Primećujemo samo znake da veza slabi, da je kraj blizu, čujemo samo kritike ili pak sve što nam je upućeno čujemo kao kritiku. Na ovaj način odbijamo partnera od sebe i „spremni“ dočekujemo njegov odlazak. Neko se osigura da se njegove mane ne otkriju time što sve radi savršeno, izgleda savršeno, govori savršeno. Na ovaj način onemogućava drugima da otkriju propuste. Takođe, propušta da se autentično poveže su drugima.

Prihvatanje ranjivosti kao prihvatanje sebe i povezivanje sa drugima Brene Braun (2012) nam kaže da se iz ranjivosti rađaju ljubav, pripadnost, sreća, hrabrost, empatija i kreativnost. Tek onda kada damo sebi dozvolu da budemo ranjivi, možemo imati razumevanje za druge i osetiti empatiju, jer znamo iskustvo bola ili sramote. Možemo znati da zaslužujemo ljubav ovakvi kakvi smo sa svim svojim manama, vrlinama i iskustvom koje nas je oblikovalo takvima. Emotivna je hrabrost podeliti svoja osećanja sa onima koji su nam važni, ali i prihvatiti njihova. Možemo biti kreativni tek kada preuzmemo rizik procene i osude u pokušaju da stvorimo nešto novo i originalno. Ako smo godinama skrivali ranjivost ili je u potpunosti ignorisali kao nešto mučno, teško i nepoželjno, na koji način možemo da prigrlimo svoju ranjivost? Brene Braun (2012) predlaže sledećih pet koraka: Ne prikrivaj svoja osećanja – istražite svoje emocije tako što ćete postavljati pitanja „kako se osećam” i „o čemu razmišljam u ovom trenutku”. Pisanje, mindfulness, meditacija, raz-

PharmaMedica ⁄ broj 77

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI

govor sa bliskim prijateljem koji vas prihvata, razgovor sa terapeutom su načini na koje to možete da uradite. Dobar predlog je da bar jednom dnevno pitate sebe „Kako si?“ i onda iskreno odgovorite na to pitanje. Za ranjivost je potrebna hrabrost – Ranjivost je najmanje slabost, jer je potrebna velika hrabrost da pokažete drugima šta vam je važno, jer mogu da vam otmu; da pokažete drugima gde vas boli, jer mogu baš tu da vaš šutnu; da pokažete drugima koliko vam je stalo, jer mogu da odu; da pokažete drugima šta ste stvorili, jer mogu da vas ismeju. Pojavi se, pogledaj strah u oči i kreni napred – strah i kritika će uvek biti tu, ne idu oni nigde. Tako da ako ih ne pogledamo u oči ništa nećemo uraditi u životu i nigde se nećemo maknuti. Što duže stojimo naspram straha i kritike postajemo hrabriji i otporniji. Teži izvrsnosti, a ne perfekcionizmu – Perfekcionizam nema nikakve veze sa razvojem, napretkom ili ličnim uspesima. On ima veze sa strahom i izbegavanjem. Zato je bolje težiti izvrsnosti, biti najbolja verzija sebe uprkos svojim manama. Ovakav pristup je zdrav i dovodi do ličnog rasta i razvoja za razliku od perfekcionizma. Odvaži se da budeš svoj –Sile straha, sumnje i nesigurnosti nigde neće nestati ma koliko se trudili da ih izbegnemo ili zakopamo. Umesto toga suoči se hrabro sa njima i budi autentično ono što jesi, znajući da poseduješ sve alate da im se suprostaviš.

Da biste održali zdrav odnos sa ranjivošću potrebne su vam zdrave granice. To znači, ne treba biti ranjiv sa svima i u svakoj prilici Na kraju, važno je da istaknemo da biste održali zdrav odnos sa ranjivošću potrebne su vam zdrave granice. To znači da ne treba biti ranjiv sa svima i u svakoj prilici. Možda je ovo trebalo da bude preporuka s početka teksta za našu emotivnu ranjivosti: Budite ranjivi,

ali vodite računa gde, kada i pred kim. Naša ranjivost je jedna od najvrednijih stvari koju imamo i čini nas takvima kakvi jesmo, ne treba da je bacamo i odbacujemo gde ne treba. Kada nas je 2020. zatvorila u sobe i stanove, pod uslovom da ih imamo, suočila nas je sa našom ranjivošću. Neki su se tek tada sa njom upoznali, mnogi su se uplašili, poneko je uspeo da joj izbegne pogled, tu i tamo smo je zalili alkoholom i nahranili čokoladom, ali ona je nastavila da sedi tu pored nas, jer ni ona nije imala kud. Jedan broj se odvažio da sazna kako da joj priđe i odveo je svoju ranjivost kod psihoterapeuta. l

VEZA PREEKLAMPSIJE, VITAMINA D U TRUDNOĆI I POVIŠENOG KRVNOG PRITISKA KASNIJE U DETINJSTVU Deca čije su majke imale preeklampsiju (povišen krvni pritisak u trudnoći) imaju manji rizik da kasnije obole od visokog krvnog pritiska ukoliko su u prenatalnom periodu bila izložena većim dozama vitamina D. Ovo je zaključak grupe istraživača iz Škole za javno zdravlje pri Univerzitetu Džons Hopkins. Rezultati su objavljeni u časopisu JAMA Network Open 5. oktobra. Tim naučnika je analizirao podatke sakupljene od 754 parova majki i dece u periodu 1998-2018. u jednoj velikoj epidemiološkoj studiji sprovedenoj u Medicinskom centru u Bostonu. Set podataka je uključivao informacije o preeklampsiji, uzorke krvi dobijene iz pupčane vrpce i vrednosti krvnog pritiska dece u razdoblju od 3. do 18. godine. Oko 10% majki je imalo preeklampsiju, a

PharmaMedica ⁄ broj 77

studija je pokazala da su ova deca u proseku imala viši sistolni pritisak nego deca majki bez preeklampsije. Analizom nivoa vitamina D u krvi utvrđeno je da su deca koja su imala najniži nivo vitamina D (ispod 25%) imala u proseku oko 11% više vrednosti krvnog pritiska, ukoliko su uz to i njihove majke imale preeklampsiju, u poređenju sa decom čije majke nisu imale. Kod dece sa najvišim nivoima vitamina D nije bilo razlike u prosečnom krvnom pritisku, bez obzira na postojanje ili nepostojanje preeklampsije kod majki. Drugim rečima, rezultati ukazuju da bi relativno visok nivo vitamina D na rođenju, koji se može postići uzimanje suplemenata, mogao da ublaži rizik koji nosi preeklampsija. Visok krvni pritisak u detinjstvu je povezan sa hipertenzijom i bolestima srca u odraslom dobu.

www.pharmamedica.rs

ISHRANA

Da li osećam glad ili mi je dosadno? M

nogi ljudi jedu iz dosade, samo da im prođe vreme, a da nisu zaista gladni. Jedenje iz dosade i ostali tipovi emocionalnog jedenja veoma često doprinose porastu telesne težine.

Šta je glad? Glad nije lako definisati, jer uključuje složenu kombinaciju hormona, biohemijskih procesa i fizičkih reakcija. Postoje dva tipa gladi: fizička i psihološka. Fizička glad je potreba organizma da jede zarad preživljavanja; to je stvarna glad kod koje telo ima potrebu za hranom kako bi moglo da stvori energiju. Kod ovog tipa postoji osećaj kao da je želudac prazan, ponekad krči, a može se javiti i mučnina. Ukoliko se hrana ne unese dolazi do pada šećera, pojave slabosti, poremećaja fokusa i umora. Psihološka glad zasnovana je na žudnji za hranom, bez postojanja fizičkih znakova. Može se manifestovati kao žudnja za dezertom i pored osećaja punoće stomaka posle obroka ili želja za specifičnom vrstom hrane. sa povećanom telesnom težinom. vanje može biti snažan triger za Socijalizacija takođe ima važnu psihološku glad. Utvrđeno je da Psihološki okidači gladi ulogu; kada ljudi oko vas jedu ili reklame koje živopisno prikazuDok je okidač fizičke gladi prapiju, veća je šansa da ćete i vi to ju ljude koji jedu češće izazivazan stomak i potreba tela da učiniti, čak i kada niste ni gladju žudnju za hranom, nego samo stvara energiju, postoje mnogi ni ni žedni. Ako ste nekada ima- prikazivanje hrane u oglasu. Spafaktori koji određuju psihološku li žudnju za hranom izazvanu vanje takođe može imati snažan glad. Najčešće je jedenje iz čiste TV reklamom, znate da oglašaefekat na navike u ishrani. Odradosade, a osobe sklone ovoj vrsti jedenja imaju veći šansu da se Čest okidač fizičke gladi je i hronični stres, redovno prejedaju. Čest okidač koji dovodi do hormonskih promena u je i hronični stres, koji dovodi do organizmu i naročito je čest kod osoba hormonskih promena u organizsa povećanom telesnom težinom. mu i naročito je čest kod osoba

PharmaMedica ⁄ broj 77

sli koji ne spavaju dovoljno unose više kalorija, češće grickaju između obroka i češće imaju prekomernu telesnu težinu. Neka visoko procesuirana hrana poput čipsa, slatkiša i brze hrane smatra se tzv. hiperpalatabilnom hranom. To znači da je napravljena tako da ima izvrstan ukus i da momentalno „vezuje“ mozak, zbog čega mnogi ljudi imaju problem da regulišu unos ove hrane čak i kada nisu fizički gladni.

Kako da znamo da li smo zaista gladni? Ako ste nedavno uneli izbalansiran obrok, ali i dalje imate potrebu za hranom, ta žudnja je verovatno psihološka. Ali, ako niste jeli nekoliko sati i osećate znake fizičke gladi, verovatno ste stvarno gladni i potrebna vam je hrana ili neki snek. Nekada ljudi preskaču obroke kada pokušavaju da smršaju, ali je to često kontraproduktivno, jer predug period između obroka može dovesti do kasnijeg prejedanja. Zbog toga je važno da jedemo kada osećamo glad, a ne kada već postanemo razdražljivi od gladi.

Znaci gladi i žeđi Rani znaci prave gladi su blaga mučnina, osećaj praznog želuca i krčanje, a mogu se javiti i glavobolja, suva usta i blago peckanje u ždrelu. Ako imate žudnju za određenom hranom, ali ne jedete ništa dok ne dođete baš do toga, to nije prava glad već psihološka. Da biste odredili da li ste stvarno gladni probajte neku od sledećih tehnika.

www.pharmamedica.rs

Šta kada smo gladni, ali nismo u prilici da jedemo? Podjednako je težak i suprotan scenario, osećate fizičku glad, ali niste u mogućnosti da baš tada jedete. A posledica je najčešće prejedanje; kada na kraju sednete da jedete pojedete mnogo više nego što vam je potrebno, jer se sećate koliko ste samo bili gladni. Ako se redovno dešava, ovo kompenzaciono prejedanje može dovesto do debljanja. Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da upravljate fizičkom glađu kada ne možete da jedete: Planirajte unapred. Ako znate da neko vreme nećete moći da jedete, pripremite sebi obilan obrok bogat proteinima, zdravim mastima i vlaknima. Dobar izbor je tost sa avokadom, tvrdo kuvana jaja ili pasulj i pirinač (sa mesom ili bez) i obilna salata. Žvaćite žvaku. Ponekad je žvakanje žvake dovoljno da privremeno ublaži glad. Izbegnite prejedanje. Jednom kad sednete da jedete, činite to polako i svesno i obratite pažnju na informaciju da ste siti.

Uradite mentalnu proveru Možete sebi postaviti sledeća pitanja: l Koje emocije trenutno osećam? l Da li mi je dosadno, da li sam anksiozan/na ili tužan/na? l Kada sam poslednji put jeo/la? l Popijte čašu vode

Ponekad žeđ može izgledati kao fizička glad. Ako niste sigurni da li ste zaista gladni popijte čašu vode; ako i posle toga osećate glad, pojedite nešto.

Praktikujte svesno jedenje Jedite polako i svesno, obratite pažnju na ukus i teksturu hrane,

kao i na mirise. Ova praksa daje vašem mozgu dovoljno vremena da prepozna kada ste siti.

Mapirajte svoj dan Pokušajte da isplanirate svoje dnevne aktivnosti. Odredite vreme za obroke i snekove ako će vam to pomoći da se

uzdržite od grickanja.

Sačekajte 30 minuta Ako želite da jedete, ali ne osećate glad sačekajte 30 minuta i vidite šta se dešava. Pokušajte da se okupirate nečim tokom tog vremena i ako ste zaista gladni, znači fizičke gladi će se pojaviti. l

ŠTA JE ISTINA

od nekih ljudi 2-3 pražnjenja dnevno mogu da budu normalna pojava, dok kod drugih je to slučaj 2-3 puta nedeljno. Zbog ovih individualnih razlika teško je povući jasnu granicu između konstipacije i opstipacije. Kada je pražnjenje neredovno, usporeno, iziskuje veliki napor, količina ispražnjene stolice je mala, čvrste konzistencije i prisutan je osećaj nepotpunog pražnjenja govorimo o konstipaciji. Ukoliko dođe do potpunog prestanka pražnjenja debelog creva, to je opstipacija. Kaže se da probava nije uredna ako je pražnjenje ređe od 3 puta nedeljno a da opstipacija tj zatvor postoji ako je ređe od jedanput nedeljno.

Zatvor je znak da ne unosimo dovoljno vlakana Tačno je da su biljna vlakna u slučaju zatvora od velike pomoći međutim, hroničan zatvor pratilac je i dijabetesa, bolesti štitaste žlezde, Parkinsonove bolesti, bolesti creva, itd. Ukoliko zatvor traje duže od dve nedelje, primetite krv u stolici, osećate bol u stomaku, gubite na težini, a da niste promenili prehrambene navike potražite pomoć lekara.

Zadržavanje stolice je štetno Ignorisanje poriva na pražnjenje, pored toga što stvara psihičku nelagodnost može kod osoba

ZATVOR,

najčešće zablude Opstipacija ili zatvor, je čest problem savremenog čoveka. Pogađa 25-39% opšte populacije, dva puta je češća kod žena i starijih osoba. Dijagnozu opstipacije nije tako jednostavno postaviti, jer ne postoje striktni parametri o tome koja se učestalost pražnjenja creva smatra normalnom, već je prisutna individualna komponenta. koje imaju problem sa pražnjenjem creva, pogoršati stanje jer nakon višestrukih odgađanja pražnjenja signal za pražnjenje postaje sve slabiji.

Sva vlakna su ista Za ublažavanje zatvora posebno su pogodna nerastvorljiva biljna vlakna. Ona imaju sposobnost da vezujući znatnu količinu vode, bubre i formiraju voluminoznu sluzavu masu što pomaže da stolica lakše prođe kroz creva, a voluminoznost stimuliše refleks pražnjenja.

Kafa rešava problem zatvora Tačno je da kofein iz kafe može pomoći. Međutim, kafa je i diuretik, što znači da pospešuje izbacivanje tečnosti iz organizma, pa samim tim i stolica postaje tvrda i otežan je njen prolazak kroz creva.

Čišćenje creva oslobađa od toksina Klistir i hidrokolon terapija mogu privremeno otkloniti stolicu iz creva, ali ne mogu trajno rešiti problem zatvora. Naprotiv, klistir može kod starijih pacijenata koji ga često primenjuju, uzrokovati zatvor. Hidrokon terapija ako se nestručno izvodi može oštetiti creva.

Laksativi deluju trenutno U zavisnosti od toga koju vrstu laksativa koristite na njihov učinak potrebno je sačekati od nekoliko sati pa do par dana. Većina laksativa namenjena je za kratkoročnu upotrebu i može na duže staze pogoršati problem. Postoje i laksativi sa mehaničkim dejstvom, koji ne izazivaju navikavanje creva, pa su idealni i za uspostavljanje, tj. vraćanje normalnog ritma pražnjenja creva. l

ZATVOR JE PROBLEM STARIJIH LJUDI Osobe starije životne dobi češće imaju problem sa zatvorom. Uzrok tome mogu biti neke hronične bolesti, slabija ishrana, uzimanje većih količina lekova, fizička neaktivnost.

PharmaMedica ⁄ broj 77

www.pharmamedica.rs

EVA LAX® su rektalni čepići sa efervescentnim dejstvom koji odmah i prirodno olakšavaju konstipaciju usled čvrste stolice. U isto vreme, olakšavaju napinjanje, osećaj peckanja i bol u analnom sfinkteru.

O V NO