PharmaMedica br 65

Page 1

PharmaMedica O

Z D R A V L J U

N A

R A Z U M L J I V

N A Č I N

www.pharmamedica.rs

BROJ 65

GODINA IX

SLEEP APNEA Oboljenja žučne kese

AKTUELNO

UVEĆANA PROSTATA

Poteškoće pri disanju na nos

Povišen fibrinogen

DIPLOPIJA

ALERGIJA na hladnoću

ZAŠTO SMO SUJEVERNI Osteoporotični prelomi KIČMENOG STUBA P O T R A Ž I T E

S L E D E Ć I

B R O J

P O Č E T K O M

M A R T A

2 0 1 8 .


Nosilac dozvole: AMICUS SRB d.o.o., Milorada Jovanovića 9, Beograd, Srbija.




sadr žaj 6.

BROJ 65

12

V esti

Novosti i zanimljivosti iz sveta medicine i zdravlja 8.

I z ugla psihologa Zašto (ni)smo sujeverni

12.

16.

Uvodna reč Nedavno nas je NASA obavestila da postoji verovatnoća da nismo sami u svemiru?! Zašto nam se onda „komšije“ ne javljaju? Stručnjaci NASE objašnjavaju da ima puno „buke“ i „zidova“ oko naše planete pa je gotovo nemoguće da ukoliko nam nešto i pričaju, da to čujemo. Zar nije tako i u našem životu?! Prijatelji, rođaci, članovi porodice nam se obraćaju a mi ih ne čujemo zbog buke svakodnevnog života i zidova koje smo oko sebe podigli. Ne čuju ni oni nas iz istog razloga, te onda nije ni čudno da je usamljenost sveprisutnija. Praznična euforija nametnuta od strane medija gura nas u površnost. Jurimo za kupovinom poklona, pripremom hrane, ukrašavanjem... Valjda je to potrebno da bismo svi skupa nastavili da pravimo petlje očekivanih društvenih simbioza. Ove petlje nas udaljuju od tišine voljenih i pogleda na njih i guraju nam u ruke telefone i tablete kako bismo pronašli nepoznate ljude u svetu za čije „probleme“ imamo samo onoliko vremena koliko je dovoljno da postanemo deo one socijalne petlje koja nam je potrebna kako bismo čuli buku. Utišajte buku u sebi, srušite zidove, proširite vidike, podelite ljubav! Uživajte u tišini sa ljudima koje volite. Urednik, mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković

20.

24.

Gastroenterologija

Oboljenja žučne kese

O ftalmologija U rologija

40

Uvećana prostata 26.

Ortopedija

Osteoporotični prelomi kičmenog stuba 30.

Sleep apnea

KRATKOTRAJNI ZASTOJ DISANJA U SNU „glasni signal za tihog ubicu” 32.

26

A ktuelno

Alergija na hladnoću

34.

16

i z apoteke

Samo je jedan dvostruko vredan! Uz antibiotik – Probiotic Forte

36.

Pomoć iz prirode

Sinusi virusne infekcije i prehlade 38.

S tručnjaci odgovaraju Znojenje na „nervnoj bazi”; Kako ukloniti staračke pege

40.

H ematologija Povišen fibrinogen

42.

Dizajn i prelom: Pharma Medica Design Studio

web: www.pharmamedica.rs

Poteškoće pri disanju na nos

DIPLOPIJA kada vidimo dvostruke slike

Glavni i odgovorni urednik: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković

Marketing: Pharma Medica, agencija za marketing

O torinolaringologija

Novo

Da uživate u prazničnoj trpezi bez griže savesti Kalory Diur tablete za mršavljenje! e-mail: office@pharmamedica.rs Štampa: Cicero, Beograd Fotografije: Shutterstock Izdaje: PharmaMedica, agencija za marketing, 11000 Beograd, Arh.Gerasima Zelića 6/17 tel: +381 65 231. 80. 36

38

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 613/614

Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora.

Pharma Medica : o zdravlju na razumljiv način/ glavni i odgovorni urednik Jasmina Jović Novaković.- God.1 br. 1 (oktobar 2009), - Beograd (Arh. Gerasima Zelića 6/17) : Pharma Medica, 2009- (Beograd : Cicero).-27 cm.

Časopis je besplatan

ISSN 1821-2786 COBISS. SR-ID 170077196

ON-LINE IZDANJE NA www.pharmamedica.rs


VESTI

Reproduktivno zdravlje žene - MRŠAVOST NIJE „IN”

1

Naučnici Univerziteta Massachusetts u Amherstu objavili su u časopisu Human Reproduction, rezultate studije o uticaju telesne težine na početak menopuze. Istraživanje je obuhvatilo 80 000 žena a polazna osnova bili su rezultati prethodnih istraživanja kojima je utvrđeno da su visoke i niske vrednosti telesnih masnoća povezane sa reproduktivnom funkcijom. Pretpostavilo se da će telesna težina žene imati uticaj i na početak klimakterijuma. U istraživanje su bile uključene žene u dobi od 24 do 42 godine i praćene su više od 20 godina. Prikupljane su informacije o njihovoj telesnoj težini, visini, građi i uzimanju hormonske terapije. Pokazalo se da je rizik od rane menopauze trostruko veći kod žena s indeksom telesne mase (BMI) ispod 18,5, a da žene čiji je BMI između 25 i 29,9 imaju 30% manji rizik da će doživeti ranu menopauzu. Žene koje su imale BMI niži od 17,5 u dobi od 18 godina imale su 50% veći rizik da će ući u prevremenu menopauzu u odnosu na druge žene.

PLESOM PROTIV STARENJA

Fizička aktivnost ima anti ageing efekat na hipokampus, deo mozga koji kontroliše memoriju, učenje i ravnotežu. Nova studija upoređivala je efekte različitih vidova vežbanja- ples i trening izdržljivosti, na mozak. Pokazano je da oba vida vežbanja imaju anti ageing efekat ali da samo ples ima uticaj i na ponašanje i ravnotežu. Ovo istraživanje poslužilo je kao osnova za razvoj novog koncepta vežbanja namenjenog starijim osnobama kao prevencija i pomoć kod demencije i Alchajmerove bolesti.

6

4

3

2

PONEDJELJAK, NAJZDRAVIJI DAN

Naučnici sa različitih univerziteta su radili na analizi Google pretraga (koje u sebi sadrže reč zdravlje) iz perioda od 2005 do 2012 godine. Došli su do zaključka da su pretrage o zdravlju najiintenzivnije na početku nedelje, a da je najniži broj ovakvih pretraga subotom. Rezultati pokazuju da su pretrage ponedeljkom i utorkom za 3% veće nego sredom, za 15% veće nego četvrtkom, 49% veće u odnosu na petak, 80% u odnosu na subotu i 29% u odnosu na nedelju. Johanna Cohen, doktor nauka i koautor studije objašnjava: „Ponedeljak je nešto poput Nove Godine i donosi nove početke. Ljudi generalno ne praktikuju zdrave navike vikendom. Zato svakog ponedeljka možemo da sasečemo loše navike iz korena i okrenemo se zdravom načinu života.” „Poznavanje sedmodnevnog ritma ponašanja može doprineti poboljšanju zdravlja. Državni zdravstveni programi potroše 76.2 milijardi dolara godišnje. Učinak ovih programa se može poboljšati usmeravanjem na radne dane, kada veći broj ljudi razmatra navike koje pozitivno utiču na zdravlje.”

AMBALAŽA KOJA DETEKTUJE DA JE HRANA POKVARENA

Ambalaža koja u sebi sadrža ph indikatore i menja boju kada se namirnice ili napici u njoj pokvare mogla bi uskoro da bude u upotrebi. Prototip je napravila brazilska kompanija Braskem u saradnji sa nekoliko američkih i brazilskih univerziteta. Upotrebom ove ambalaže povećala bi se sigurnost konzumacije prehrambenih proizvoda i smanjila količina hrane koja se baca. Zahvaljujući promeni boje kupac će biti siguran da kupuje namirnicu koja je pravilno upakovana, skladištena, da nije došlo do mehaničkog oštećenja ili mikrobiološke kontaminacije. Iz Braskema su najavili nastavak usavršavanja tehnologije kako bi se osigurala maksimalna tačnost u otkrivanju neispravnosti.

PharmaMedica ⁄ broj 65

www.pharmamedica.rs


7

LEPAK KOJI ZATVARA RANE ZA SAMO JEDAN MINUT

NEDOVOLJNO GLUTENA U ISHRANI MOŽE DA POVEĆA RIZIK OD DIJABETESA TIPA 2

Tim istraživača je analizirao konzumaciju glutena kod 199 794 osobe uključene u tri višegodišnje medicinske studije: NHS (Nurses’ Health Study) I i II i HPFS (Health Professionals Follow-up Study). Ispitanici su svake 2-4 godine popunjavali upitnik vezan za navike u ishrani i utvrđeno je da su generalno unosili manje od 12g glutena dnevno. Prosečan dnevni unos je iznosio 5,8g u NHS I studiji, 6,8g u NHS II studiji i 7,1g u HPFS studiji. Tokom perioda praćenja od 30 godina identifikovano je 15 947 slučajeva dijabetesa. Studija je pokazala da su ispitanici sa najvećim unosom glutena, do 12g dnevno, imali niži rizik za razvoj tipa 2 dijabetesa. Ispitanici koji su bili u gornjoj petini skale unosa glutena imali su 13% manje šanse da obole od dijabetesa u poređenju sa onima iz suprotnog dela skale, tj. osobama čiji je dnevni unos glutena bio ispod 4g.

6 5

TAČNOST EKG-A JE SMANJENA KOD ŽENA SA IMPLANTATIMA U GRUDIMA

Rezultati EKG-a kod žena sa implantatima u grudima nisu pouzdani, pokazalo je istraživanje sprovedeno u Centre hospitalier Princesse Grace u Monacu. Studija je obuhvatila 28 žena starosti od 30-50 godina koje su imale implantate u grudima dok je 20 žena bez implantata činilo kontrolnu grupu. Iako su sve bile dobrog zdravlja i bez

8

bilo kakvih srčanih smetnji, kod trećine žena koje su imale implantate, rezultati EKG-a su pokazivali nepravilnost. Daljim pregledima ovih žena, utvrđeno je da one imaju normalno srce, bez strukturnih promena. Nepravilsnot EKG-a, dr Sok-Sithikun Bun objašnjava time da implantati mogu biti prepreka detektovanju prenosa električne aktivnosti srca i savetuje ženama da pre nego se podvrgnu ovoj intervenciji urade EKG.

NAJNOVIJE PREPORUKE ZA POSTAVLJANJE DIJAGNOZE I LEČENJE HIPERTENZIJE

U časopisu Američkog udruženja za srce i časopisu Američkog koledža za kardiologiju sredinom novembra su objavljene nove smernice za hipertenziju, prve sveobuhvatne u poslednjih 10 i više godina. Po njima, umesto dosadašnjih 140/90 mmHg, nova granična vrednost za lečenje hipertenzije je 130/80 mmHg. Do sada se smatralo da 1 od 3 odrasle osobe u SAD ima visok krvni pritisak, dok će sa novim smernicama taj broj porasti na skoro 1/2. Međutim, prema autorima, broj odraslih koji će zahtevati terapiju antihipertenzivnim lekovima će se vrlo malo povećati. Nove smernice su dizajnirane pre svega sa ciljem da ljudima pomognu da znatno ranije identifikuju ovo potencijalno smrtonosno stanje. Nove smernice su razvili Američko udruženje za srce, Američki koledž kardiologije i još 9 zdravstvenih organizacija. Napisala ih je grupa od 21 naučnika i zdravstvenih eksperata koji su pregledali i razmotrili više od 900 objavljenih naučnih studija na temu hipertenzije.

www.pharmamedica.rs

Zatvaranje rana ušivanjem i flasterima uskoro bi moglo da postane prošlost zahvaljujući australijskim i američkim bioinženjerima koji su razvili elastični hirurški lepak koji može zatvoriti ranu najbrže do sada (za samo jedan minut). Ovaj revolucionarni lepak koji je nazvan MeTro napravljen je od prirodnog proteina tropoelastina i može se direktno ubrizgati u ranu. Kada se osvetli UV svetlom, ranu zatvara za manje od jednog minuta formirajući svojevrstan pečat i to čak i na vlažnom tkivu. Na ovaj način prestaje potreba za šavovima i flasterima. Zahvaljujući elastičnosti lepak se može koristiti i pri operacijama na organima koji menjaju oblik i veličinu kao što su srce i pluća. Lepak se rastapa za nekoliko sati što smanjuje vreme neophodno za oporavak bolesnika. Profesor Veis lepak poredi sa onim od silikona, koji se koristi za popunjavanje praznina između pločica i sanitarija u kupatilu. „Kada gledate MeTro, možete videti da deluje kao tečnost, popunjava praznine i odgovara obliku rane. Potencijalne primene su brojne – od lečenja ozbiljnih unutrašnjih rana nastalih u automobilskim nesrećama i ratnim zonama pa do poboljšanja bolničkih operacija”, navodi profesor. Očekuje se da će ovaj lepak biti dostupan u naredne tri godine.

PharmaMedica ⁄ broj 65

7


IZ UGLA PSIHOLOGA

Zašto (ni)smo SUJEVERNI

Sujeverje je iracionalno verovanje ili delovanje koje nije utemeljeno na znanju ili činjenicama. Život je pun neizvesnosti, dešava se da samo jedan događaj može promeniti sve. Zato ljudi traže tačku oslonca, osećaj da mogu kontrolisati život, pokušavaju da preduprede ili predvide događaje i tako povećaju šansu za uspeh. autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, psiholog Mense Crne Gore, supervizor Mense Bosne i Hercegovine

S

ujeverje (praznoverje) pokreće strah od nepoznatog. Sujeverje može biti proizvod vaspitanja i socijalnog porekla; češće je u nekim društvenim slojevima i krajevima naše zemlje, a prenosi se sa generacije na generaciju. Takav vid iracionalnog uverenja se teže menja, jer ga osoba doživljava kao deo sebe (tzv. ego-sintono ponašanje). Da bi se ponašanje ili uverenje promenilo, treba da bude ego-distono, tj. da ga osoba doživljava kao simptom, tegobu, neuklapanje, a ne kao deo sebe. Tek tada je osoba motivisana da se menja. Sujeverje može biti i proizvod individualnog načina povezivanja naizgled nepovezanih po-

java. Ako neko položi težak ispit, a koristio je određenu olovku, uspeh će pripisati tome. Ako ubedi sebe u to svaki sledeći put će opuštenost zbog amajlije dovesti do pozitivnog ishoda usled pozitivnog potkrepljenja i placebo efekta. Mnogi ljudi su sujeverni kad nisu sigurni u pozitivan ishod, jer on zavisi od mnogo faktora van kontrole. Neki ljudi ne vole kad imaju previše izbora, to ih zbunjuje i uznemirava, pa teže sujeverju kao oprobanom receptu u društvu. Sujeverje se može objasniti pomoću nekoliko psiholoških pojmova. Iluzija kontrole se zasniva na potrebi da u neizvesnim situacijama doživimo sebe kao nekog ko drži konce u rukama. Čoveku je u prirodi da grupiše nepovezane stimuluse, formira geštalt (celinu) kroz opažanje i doživljavanje. Čovek dovodi u vezu naizgled nepovezane pojave; ako mu se desilo nešto lepo kada je nosio određenu boju odeće, sledeći put će, u želji da prizove lepe vesti ili takav razvoj događaja, obući sličnu kombinaciju. Tendencija da se u svemu nađe smisao i šablon se zove apofenija. Kada je ekstremno izražena može označavati početnu fazu šizofrenije, mada se najčešće zadržava samo na opažanju.

Sujeverje može biti proizvod vaspitanja i socijalnog porekla; češće je u nekim društvenim slojevima i krajevima naše zemlje, a prenosi se sa generacije na generaciju. Sujeverne osobe imaju spoljašnji lokus kontrole, veruju u horoskop, sudbinu, da neko drugi upravlja našim životom. Za razliku od njih, oni sa unutrašnjim lokusom kontrole teže logici, uporniji su u ostvarenju ciljeva jer smatraju da od truda zavisi uspeh, a ne od spoljašnjih faktora. Kako ćemo se nositi sa problemima u određenim životnim situacijama zavisi od karaktera, vaspitanja, okolnosti, prethodnog iskustva i emocionalne inteligencije. Najvažnija je spoznaja da od nas zavisi kakav izbor pravimo i koji put biramo, a ne da bežimo od odgovornosti i ponašamo se pasivno.

Kolika je moć poželjnog razmišljanja? Posebna vrsta samoobmane je prisutna kod kockanja i igara na sreću, tzv. wishfull thinking. Tu se u obzir ne uzimaju činjenice, već

Mnogi ljudi su sujeverni kad nisu sigurni u pozitivan ishod, jer on zavisi od mnogo faktora van kontrole. Neki ljudi ne vole kad imaju previše izbora, to ih zbunjuje i uznemirava, pa teže sujeverju kao oprobanom receptu u društvu. Sujeverje se može objasniti pomoću nekoliko psiholoških pojmova. Iluzija kontrole se zasniva na potrebi da u neizvesnim situacijama doživimo sebe kao nekog ko drži konce u rukama.

8

PharmaMedica ⁄ broj 65

!

www.pharmamedica.rs


Mada sujeverje u osnovi vuče na paganstvo, na nešto što ne proističe iz prave religioznosti već je njena suprotnost, to ne sprečava mnoge vernike da istovremeno veruju u svevišnjeg i da budu sujeverni prati unutrašnji osećaj (koji je pod uticajem želja). To je pozitivni osećaj očekivanog dobitka koji se oslanja na sujeverje (vera u „srećan broj“, određeni raspored radnji koje treba obaviti što je blisko opsesivno-kompulzivnoj simptomatologiji). Slično je sa sportistima (izlazak na utakmicu sa čarapama obuvenim naopačke), mada je tu i dejstvo sugestije; daju maksimum kada veruju u uspeh, pa ih okretanje sujeverju motiviše da budu bolji.

Da li se snovi ostvaruju? San je pokušaj nesvesnog da ispuni želje koje se teže zadovoljavaju u realnosti. Široko je rasprostranjeno uverenje da san ima i prediktivnu (predviđajuću) ulogu: ako npr. neka osoba veruje da lep san najavljuje lepe događaje, to će se desiti ne zbog magije sna, već opuštenosti i otvorenosti za nešto lepo. Slično je sa lošim snovima: ako neko sanja svađu tako će i biti

ako veruje u snove, jer će biti pod tenzijom, pa će prag tolerancije biti znatno niži nego inače. Mada sujeverje u osnovi vuče na paganstvo, na nešto što ne proističe iz prave religioznosti već je njena suprotnost, to ne sprečava mnoge vernike da istovremeno veruju u svevišnjeg i da budu sujeverni. Taj idejni nesklad prevazilaze tako što veruju u povezanost pojava, u značenje koje nije opipljivo, koje je onostrano, izvan njih.

Sujeverje i bolest Razne životne okolnosti (kao npr. sopstvena ili bolest bliske osobe) mogu dovesti do suje-

vernog ponašanja. Kad je neko bolestan „hvata se za slamku“, privremeno je neuračunljiv što je prirodno zbog stresa. Tad nije reč o promeni uverenja, već o bihejvioralnoj (ponašajnoj) komponenti, kada se konsultuju mnogi „stručnjaci“ nemedicinske struke i rade stvari „za svaki slučaj“. Tu nije reč o pravom sujeverju, već pokušaju izlaženja na kraj sa bespomoćnošću. Nažalost, mnogi zloupotrebljavaju tuđu nesreću što je za osudu, ali zato ne treba da se loše osećaju članovi porodice obolelog. Svi su tad sugestibilniji, skloni da veruju u čuda i neproverene informacije, pokušavaju da učine sve što je u njihovoj moći. Zbog osećanja kri-


Istraživanja pokazuju da sujeverje ne zavisi direktno od obrazovanja (tome su bili skloni npr. Čerčil, Pikaso, Nils Bor i dr.), mada su široko obrazovani ljudi manje sujeverni. Češće je u profesijama sa visokim faktorom rizika i neizvesnosti, kao i kod mladih i anksioznih, previše zabrinutih za svoju budućnost. Sujeverni takođe ispoljavaju slabiji uspeh u školi, viši stepen otuđenja i spoljašnji lokus kontrole. vice još lošije bi se osećali da nisu pokušali sve što će „možda“ pomoći. Zato lekari treba da budu otvoreni za razgovor o svim načinima lečenja bolesti.

Šta je zajedničko osobama sklonim sujeverju? Istraživanja pokazuju da sujeverje ne zavisi direktno od obrazovanja (tome su bili skloni npr. Čerčil, Pikaso, Nils Bor i dr.), mada su široko obrazovani ljudi manje sujeverni. Češće je u profesijama sa visokim faktorom rizika i neizvesnosti, kao i kod mladih i anksioznih, previše zabrinutih za svoju budućnost. Sujeverni takođe ispoljavaju slabiji uspeh u školi, viši stepen otuđenja i spoljašnji lokus kontrole. Postoji više eksperimenata koji ukazuju na pozitivne posledice verovanja u iracionalno: studenti koji su igrali golf sa „srećnom lopticom“ pogodili su metu češće nego oni koji su igrali sa „običnom lopticom“. Slično je sa igrom ubacivanja kuglica u metu provlačenjem kroz cevi: grupa kojoj su pred početak poželeli sreću bila je znatno uspešnija nego ona kojoj to nije rečeno (mada se efekat u oba slučaja može tumačiti drugačije: u prvom slučaju reč je o dejstvu placebo-efekta, a u drugom o značaju socijalne podrške na efikasnost). U trećem eksperimentu ispitanici kojima je oduzeta amajlija bili su nesigurniji, dekoncentrisani i manje ambicio-

zni (tu je reč o negativnim posledicama verovanja u iracionalno). Sistem koji neko kreira sam je najefikasniji, bilo da se veruje u anđela čuvara, amajliju ili onostrano. A čak i kada to ne funkcioniše, ljudi uvek pronađu neko objašnjenje, zato što ne vole neizvesnost, a vole da kontrolišu. Osobe sklone sujeverju imaju još neke osobine ličnosti:  pasivnost (lakše je čekati da se ostvari sudbina nego uložiti napor, nositi amajliju nego maksimalno učiti za ispit),  osećaj kontrole (izbegavanjem merdevina ili menjanjem putanje zbog crne mačke koja preseca put stiče se utisak da su izbegnuti loši događaji, da je preuzeta kontrola nad sopstvenim životom time što se strukturišu događaji),  nesigurnost (teškoća preuzimanja odgovornosti za sopstveni život; tako je lakše, jer se uvek krivica može svaliti na nakog drugog).

Zašto sujeverje opstaje uprkos činjenicama? Zato što se „činjenice“ selektivno opažaju u zavisnosti od uverenja, lakše je modifikovati činjenice nego promeniti uverenja. Ako neko veruje da petak 13. donosi nesreću on će se fokusirati na loše događaje tog dana i toga se setiti za sledeći petak 13. Ako neko na ispit ne ponese amajliju biće uznemiren i neće dati maksimum, tako će doprineti da se uverenje održi.

Većina ljudi koja nije sujeverna ipak povremeno obavlja rituale kuckanja u drvo, pljuckanja, zaobilaženja crne mačke i sličnog „za svaki slučaj“. Tu je manje reč o verovanju u pomenute signale, a više o učenju po modelu izbegavanja mogućih loših ishoda, o doživljaju uspostavljanja kontrole nad sopstvenim životom i sudbinom.

Osećaj unutrašnje stabilnosti potiče od vere: neko veruje u sebe, a neko u amajliju ili neke druge nevidljive sile. Ta sigurnost doživljaja da sve ima svoj smisao i svrhu, daje snagu da osoba istraje. Dakle, ako se dogodi da imate uspeh sa amajlijom to nije zbog njene magične moći, već vere i poverenja koja je u nju uložena. Ako čvrsto verujemo u uspeh koji je u skladu sa našim sposobnostima i motivacijom, onda ćemo i uspeti, jer ćemo uložiti napor da dostignemo cilj. Osećaj unutrašnje stabilnosti potiče od vere: neko veruje u sebe, a neko u amajliju ili neke druge nevidljive sile. Ta sigurnost doživljaja da sve ima svoj smisao i svrhu, daje snagu da osoba istraje naročito u teškim trenucima. Kada to shvatimo, biće nam jasno da nam se lepe stvari ne dešavaju zbog horoskopa ili amajlije, već zbog vere u sebe i sopstvene kapacitete. l

Većina ljudi koja nije sujeverna ipak povremeno obavlja rituale kuckanja u drvo, pljuckanja, zaobilaženja crne mačke i sličnog „za svaki slučaj“. Tu je manje reč o verovanju u pomenute signale, a više o učenju po modelu izbegavanja mogućih loših ishoda, o doživljaju uspostavljanja kontrole nad sopstvenim životom i sudbinom.

10

PharmaMedica ⁄ broj 65

www.pharmamedica.rs



OTORINOLARINGOLOGIJA

Poteškoće pri disanju na nos Dobro disanje na nos je jedan od osnovnih preduslova kvalitetnog načina života. Ljudi kod kojih postoje poteškoće pri disanju na nos često su hronično umorni, pospani, slabije koncentracije u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, a tegobe su naročito izražene pri pojačanoj fizičkoj aktivnosti.

8 do 10 respiratornih infekcija tokom godine ima dete koje boravi u kolektivu

3 do 5 godina traje alergen specifična imunoterapija

!

autor: dr Ana Vukićević Milanović, specijalista otorinolaringologije

U

zroci poremećaja disanja na nos mogu biti vrlo širokog spektra, a od velikog značaja je ustanoviti tačan uzrok, otkloniti ga i poboljšati ovu elementarnu životnu funkciju.

Infekcije organa za disanje Pacijenti se uglavnom žale na otežano disanje na nos, tokom infekcija respiratornog trakta, bilo da su u pitanju bakterijske ili virusne infekcije. Tada je sluznica nosa otečena, a produkcija sekreta je pojačana, što pojačava nazalnu blokadu, i primorava na disanje otvorenih usta. Ova pojava je najčešća u dečijoj polulaciji, predškolskog uzrasta, zbog česte izloženosti virusnim infekcijama u kolektivu. Smatra se da je prosečan broj ovakvih infekcija kod dece od 8 do 10 tokom jedne godine. Ovakav problem

12

se uglavnom rešava simptomatskom terapisu u velikom broju slučajeva konkurenti za hijom, koja podrazumeva redovnu toaletu nosa, rurško uklanjanje adeonida u cilju normalizakratkotrajnu upotrebu vazokonstriktornih kapi cije disajne funkcije. za nos, a kod bakterisjkih infekcija i antimikPrisustvo stranih tela u nosu robnu terapiju. Strana tela u nosu nisu retkost. Obično se sreUvećani treći krajnik ću kod dece, koja usled radoznalosti i nemoZnačajan uzrok poremećaja disanja na nos, gućnosti razaznavanja opasnosti situacije, u kod dece je i hipertrofija limfnog tkiva trećeg nos guraju različite predmete (perlice, gumice, krajnika, koja remeti normalan protok vazdu- plastelin…). Roditelji ih u ORL ambulantu doha kroz nosne šupljine, te ova deca uobičajeno vode zbog otežanog disanja na nos i obično dišu otvorenih usta, hrču, imaju izražene poPacijenti se uglavnom žale na dočnjake, slabije su koncentrisana, a često su otežano disanje na nos tokom i oslabljenog sluha (konduktivna nagluvost), zbog nakupljanja sekreta u šupljinama sredinfekcija respiratornog trakta, njeg uva. Potrebno je obratiti pažnju na decu bilo da su u pitanju bakterijske kod koje postoji anamnestički podatak o preili virusne infekcije. kidima disanja tokom sna- sleep apnea, i ona

PharmaMedica ⁄ broj 65

www.pharmamedica.rs


SIGURAN IMUNITET

EFIKASNOST - kombinacija alkilglicerola iz ulja jetre tri vrste ajkula BEZBEDNOST - odnos alkilglicerola po modelu iz majčinog mleka

ECO_RS_17_185

KVALITET – 60 godina kliničkih ispitivanja


Devijacija nosne pregrade Devijacija nosne pregrade je svakako jedan od najčešćih uzroka poteškoća pri disanju na nos. Većini ljudi je nosna pregrada-septum, devirana u različitom stepenu. Kod nekih je urođena, nastala prenatalno, zbog položaja ploda u materici majke, nekada nastaje tokom samog porođaja- kao porođajna povreda, a u ostalim slučajevima je posledica povreda nosa tokom života. Pacijenti koji imaju deviranu nosnu pregradu obično dišu otvorenih usta, zbog nemogućnosti kvalitetnog protoka vazduha kroz nos, hrču, podložniji su respiratornim infekcijama i gušoboljama zbog isušivanja sluznice ždrela. Žale se na pojačano zamaranje pri obavljanju sportskih aktivnosti i loš san. Standardna dijagnostika podrazumeva klinički ORL pregled, RTG paranazalnih šupljina, endoskopski pregled nosa, funkcionalnu dijagnostičku proceduru–rinomanometrija. Ukoliko postoji indikacija predlaže se operativna procedura-septoplastika. Tokom života pacijenti sa deviranom nosnom pregradom, naviknu se na loše disanje na nos, a tek nakon uspelog operativnog zahvata shvataju šta znači kvalitetno disanje na nos. Šta god bio razlog poteškoća pri disanju na nos, treba ga otkriti i adekvatno i pravovremeno lečiti, a sve u cilju normalnog obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Rešavanjem ovog problema stvaraju se preduslovi za fiziološko funkcionisanje kardiovaskularnog, respiratornog i centralnog nervnog sistema, što je osnov kvalitetnog načina života.

Šta god bio razlog poteškoća pri disanju na nos, treba ga otkriti i adekvatno i pravovremeno lečiti, a sve u cilju normalnog obavljanja svakodnevnih aktivnosti.

pojačane, jednostrane, zamućene sekrecije iz nosa. Strano telo iz nosa, nikada ne treba vaditi sam, već se obratiti otorinolaringologu, a upravo iz razloga što nestručni pokušaji vađenja, mogu dovesti do zapadanja stranog tela kroz hoane u donje partije respiratornog trakta (aspiracija stranog tela), što je mnogo opasnija situacija od samog stranog tela u nosu.

Alergije Pacijenti koji pate od alergija, najčešće kao prvu i najizraženiju tegobu navode nazalnu blokadu. Pored toga se žale na pojačanu, obično bistru sekreciju iz nosa, svrab sluznice nosa i ždrela, učestalo serijsko kijanje, svrab i suzenje

14

očiju. Kod pacijenata kod kojih postoji senzibilizacija na polene, uglavnom su tegobe izražene sezonski, dok kod onih koji su alergični na neki od celogodišnjih alergena, npr. grinje, tegobe su prisutne tokom cele godine. Alergijski rinitis treba shvatiti ozbiljno, mada često liči na prehladu, a upravo iz razloga što dugogodišnje tegobe od strane gornjih respiratornih puteva alergijske prirode, koje nisu lečene, ili su neadekvatno lečene, pacijente čine pretendentima na razvoj astme. Vidovi lečenja alergijskog rinitisa su različiti. Za koji ćemo se opredeliti zavisi od izraženosti i dužine trajanja tegoba. Klasičan konzevativni tretman podrazumeva redovnu toaletu nosa, upotrebu intranazalnih

PharmaMedica ⁄ broj 65

kortikosteroidnih sprejeva i lekova iz grupe antihistaminika. Kada ovakva terapija ne daje zadovoljavajuće rezultate, pacijenti mogu biti podvrgnuti i alergen specifičnoj imunoterapiji (najčešća je u primeni sublingvalna imunoterapija). Ovo je višegodišnji proces (3-5 godina), koji u prvo vreme obično podrazumeva paralelnu primenu i konzervativne terapije, a zatim se ona redukuje do potpunog prekida uzimanja, a pacijenti imaju sve manje izražene tegobe, do potpunog nestanka tegoba.

Tumori Uzroci poteškoća pri disanju na nos, mogu biti i različite benigne i maligne tumorske promene u nosnim šupljinama. U praksi se najčešće sreću nazalni polipi, koji mogu opstruisati u celosti nosne hodnike. Mogu biti jednostrani ili se javljati obostrano. Svaka jednostrana promena ovog tipa u nosu, zahteva poseban oprez, zbog mogućnosti maligne prirode. Nazalna polipoza se može rešavati konzervativnim putem, ali i hirurškim-polipektomija. Maligni tumori u nosu, su pored otežanog disanja, obično praćeni i ponavljanim jednostranim krvarenjima iz nosa. l

www.pharmamedica.rs


Umetnost lečenja sa medom

Za ublažavanje produktivnog kašlja

Za olakšavanje suvog kašlja

Za ublažavanje produktivnog kašlja, sa pčelinjim medom, tinkturom timijana i propolisa

Za olakšavanje suvog, nadražajnog kašlja, sa pčelinjim medom, ekstraktom belog sleza i tinkturom propolisa

100 ml

100 ml


GASTROENTEROLOGIJA

Oboljenja žučne kese autor: dr Miljan Milanovic, specijalista opšte hirurgije

Ž

uč se stvara neprekidno u jetri i između obroka se nakuplja u žučnoj kesi gde se koncentriše 6 do 10 puta. Nakon obroka dolazi do kontrakcije žučne kese i relaksacije odijevog sfinktera na mestu ulivanja žučnog puta u dvanaestopalačno crevo i pražnjenja sadržaja žučne kese. Osnovnu ulogu žuč ima u procesu varenja masti (uloga deterdženta), a takođe pomaže resorpciju vitamina rastvorljivih u mastima kao što su vitamin A, D, E i K. Najčešća oboljenja žučne kese su kalkuloza i polipi.

Pojava kamenja žučne kese se javlja u oko 30% opšte populacije. Žene češće oboljevaju (naročito posle 40. godine).

16

Žučna kesa je kruškoliki organ koji predstavlja rezervoar žuči i nalazi se priljubljena uz donju ivicu desnog režnja jetre sa projekcijom ispod desnog rebarnog luka. Funkcija žučne kese jeste da bude rezervoar žuči. Kalkuloza žučne kese (holelitijaza) predstavlja prisustvo jednog ili više kamena u žučnoj kesi. Kamenje može biti različite veličine, oblika i sastava. Pojava kamenja žučne kese se javlja u oko 30% opšte populacije. Žene češće obolevaju (naročito posle 40. godine). Smatra se da svaka treća žena i svaki peti muškarac ima holelitijazu. Postoji nasledna predispozicija jer se kod bliskih rođaka holelitijaza javlja dvostruko češće. Kalkulusi nastaju kao posledica poremećaja sastava žuči u žučnoj kesi (smanjenja proteina koji sprečavaju kristalizaciju holesterola te povećane koncentracije holesterola ili bilirubina). U odnosu na sastav kalkulusi mogu biti holesterolski, bilirubinski i mešoviti. Holesterolski kalkulusi čine oko 70-80%, svetlo žute su boje, pravilnog su oblika, tvrđe konzistencije. Njihova pojava je udružena sa hiper-

PharmaMedica ⁄ broj 65

holesterolemijom, naglim gubitkom u težini, uzimanjem kontraceptivnih sredstava i dr. Bilirubinski kalkulusi čine oko 10% kamenja, tamno su zeleni do crni, nepravilnog oblika, mekše konzistencije i mogu biti povezani sa hemolitičkim anemijama, cirozom, infekcijama bilijarnog sistema.

Prevencija stvaranja kamena u žučnoj kesi Prevencija stvaranja kamena u žučnoj kesi pre svega obuhvata promenu načina ishrane. Smanjen broj obroka povećava verovatnoću javljanja kalkulusa žučne kese. Treba izbegavati unos hrane bogate životinskim mastima (punomasno mleko, jaja, crveno meso), kao i ugljenih hidrata. Potrebno je povećati unos tečnosti, voća i povrća, hrane bogate vlaknima, ribe. Studije pokazuju da unos dve kašike maslinovog ulja dnevno smanjuje rizik javljanja ho-

www.pharmamedica.rs


lelitijaze kako smanjenjem nivoa holesterola tako i stimulisanjem pražnjenja žučne kese. Treba izbegavati nagli gubitak u težini. Dokazano je da dijete koje preporučuju unošenje manje od 800kcal dnevno povećavaju rizik. Fizička aktivnost se preporučuje u prevenciji. Umereno unošenje alkohola i kafe ne povećava verovatnoću javljanja kamenja, u nekim studijama i smanjuje.

Kako prepoznati problem? Dijagnoza kalkuloze žučne kese se postavlja ultrazvučnim pregledom trbuha. Najveći broj kalkuloza, čak oko 70% ne daje nikakvu simptomatologiju, to je takozvana „tiha kalkuloza”. Kod ostalih pacijenata tegobe mogu biti izražene u manjoj ili većoj meri. Tegobe se najčešće javljaju sat vremena nakon uzimanja obroka, naročito masnog. Najčešće su u vidu bola pod desnim rebarnim lukom, sa širenjem u desnu lopaticu, često praćenog mučninom i povraćanjem. Bol traje pola sata do nekoliko sati, postepeno se pojačava ali onda postaje konstantan. Bol kod kalkuloze žučne kese nastaje na taj način što kalkulus blokira izlazni deo žučne kese. Terapija se sastoji u dijetetskom režimu, NSAIL, spazmoliticima kao i nadoknadi tečnosti i elektrolita.

Akutni kalkulozni holecistitis Ukoliko kalkulus ostaje uglavljen može se razviti akutni kalkulozni holecistitis. Usled nemogućnosti oticanja žuči dolazi do povećanja pritiska u žučnoj kesi što kompromituje pre svega vensku i limfatičnu cirkulaciju. Razvija se zapaljenje tj. inflamacija, a u oko 20% slučajevaa u inflamaciju su uključene i bakterije. Bol kod akutnog holecistitisa je konstantan, traje duže od 6 sati nekad i danima ne prolazi. Može biti praćen mučninom, povraćanjem i povišenom temperaturom.

sopharma

Studije pokazuju da unos dve kašike maslinovog ulja dnevno smanjuje rizik javljanja holelitijaze, kako smanjenjem nivoa holesterola, tako i stimulisanjem pražnjenja žučne kese. Dijagnoza se postavlja ultrazvučnim pregledom gde se obično verifikuje napeta žučna kesa zadebljalog, ponekada i raslojenog zida. U laboratorijskim nalazima imamo povišene


parametre zapaljenja pre svega leukocite i CRP. Bitno je da se utvrde i vrednosti bilirubina, transaminaza, amilaza GGT, alkalne fosfataze, jer povišene vrednosti mogu ukazivati na komplikacije u vidu holangitisa, akutnog pankreatitisa, holedoholitijaze (prisustva kamena u žučnom putu i dr). Treba imati u vidu da u oko 5-10% slučajeva možemo imati takozvani akalkulozni holecistitis koji se razvija bez prisustva kamena u žučnoj kesi i najčešće se javlja kod težih hroničnih oboljenja, povreda, opekotina i dr. Simptomatologija akutnog kalkuloznog holecistitisa može biti blaga iako postoji ozbilj-

na upala i to najčešće kod dijabetičara, starih osoba, osoba lošeg opšteg stanja. Terapija podrazumeva konzervativni tretman u vidu nadoknade tečnosti i elektrolita, primene NSAIL, spazmolitika kao i antibiotika. Pored terapije lekovima ponekad je neophodan i hirurški tretman-holecistektomija. Preporučuje se tzv. rana laparoskopska holecistektomija u okviru 72h od nastanka simptoma jer je udružena sa manje komplikacija od odložene laparoskopske holecistektomije (6 nedelja nakon upale). Ukoliko dođe do spontanog ili konzervativnim terapijskim procedurama izazvanog pomeranja kalkulu-

Polipi žučne kese Polipi žučne kese predstavljaju drugo najčešće oboljenje žučne kese. Javljaju se u oko 4-6% opšte populacije. Polipi su izraštaji zida žučne kese koji se pružaju ka unutrašnjosti žučne kese. Može biti jedan polip ili više kada govorimo o polipozi. Histološki polipi mogu biti benigni neoplastični polipi (najčešće holesterolski koji su difuzni, adenomi obično samo jedan i dr. ) kao i maligni polipi (adenokarcinom). Polipi mogu biti različite veličine, oblika, lokalizacije. Dijagnoza se najčešće postavlja slučajno ultrazvučnim pregledom. Najveći procenat (preko 90%) polipa ne daje nikakve tegobe. Kod 10% javljaju se tegobe u vidu tupog bola pod donjim rebarnim lukom, mučnine, nadimanja, a koje pacijenti povezuju sa polipima. Indikacije za operaciju polipa žučne kese su simptomatska polipoza, veličina preko 10mm (kod osoba sa povećanim rizikom za malignitet preko 6mm), nagli rast polipa, polipi na širokoj osnovi, polipi lokalizovani u izlaznom delu žučne kese, polipi sa dugačkom peteljkom. Kod pacijenata koji nemaju indikaciju za operativno lečenje preporučuje se ultrazvučno praćenje na 6-12 meseci.

18

PharmaMedica ⁄ broj 65

sa i oslobađanja izlaznog dela žučne kese inflamacija se smiruje ali dolazi do nastanka hroničnih promena u zidu žučne kese-hronični kalkulozni holecistitis. Terapija simtomatske kalkuloze žučne kese je operativna-klasična (otvorena) ili laparoskopska (minimalno invazivna) holecistektomija. Kod asimptomatskih pacijenata ranije je preporučivana profilaktička holecistektomija i to kod sitnih kalkulusa ispod 5mm i krupnih većih od 30mm kao i kod dijabetičara. Ipak, nijedna studija nije pokazala korist od profilaktičke holecistektomije kod ovih pacijenata te se operacija ne preporučuje. l

Danas se više od 90% holecistektomija izvede laparoskopskom (minimalno invazivnom) metodom. Kod nekomplikovanih slučajeva trajanje operacije je 30-60 minuta u opštoj anesteziji. Operacijom se u celosti uklanja žučna kesa pomoću kamere i specijalnih instrumenata ostavljajući najčešće 4 minimalne rane (5-10mm) na trbušnom zidu. Hospitalizacija je obično 24h, odnosno pacijent se dan nakon operacije otpušta na kućno lečenje te nastavlja sa normalnom ishranom. Kamenje u žučnoj kesi kao i polipi ne predstavljaju „bombu u stomaku” kako često pacijenti smatraju, i dolaze uplašeni u nameri da se što pre operišu. Postoje jasno definisane indikacije za holecistektomiju jer svaka operacija bez obzira na to koliko je stručno izvedena ima potencijalne komplikacije, te se indikacija treba strogo pridržavati. Zbog toga uvek treba imati na umu Hipokratov princip - „primum non nocere” tj. pre svega ne naškoditi.

www.pharmamedica.rs


70 godina čiste ljubavi O

riginalna Pavlovićeva mast je nastala iz potrebe za saniranjem, negom i zaštitom kože kod dece nakon Drugog svetskog rata. Dr Živorad Pavlović, pedijatar, oko dve godine je eksperimentisao u državnoj apoteci na Zvezdari (Beograd), sa različitim sastojcima, da bi konačno 1947. godine došao do recepture, koja se u krajnjem rezultatu pokazala efikasnom.

Ubrzo su i druge apoteke u Beogradu, prihvatile ovu recepturu, a zbog pokazane delotvornosti Fond zdravstva ju je u to vreme odobrio kao magistralni lek, pa su ga majke i roditelji dobijali besplatno. Takav tretman, Fond je imao do 1970. godine, a potom se u apotekama naplaćivala. Rasprostanjena je bila do tada u celoj Srbiji, kao i u tadašnjoj Jugoslaviji. U toku svog života dr Žika Pavlović nije zaštitio svoju recepturu. Potražnja za orginalnom Pavlovićevom mašću u narednom periodu od oko 25 godina, dovela je do toga da su različiti proizvođači, od državnih apoteka do privatnih malih manufaktura pokušavali da naprave „svoju“ Pavlovićevu mast, ne držeći se početne recepture. Proizvođači surogata koji su pokušali da uštede na bilo kom sastojku ili da uključe nedovoljno kvalitetan sastojak, za rezultat su imali činjenicu izostajanja efekta primene masti. U međuvremenu su se takođe pojavile mnoge strane i velike kompanije, koje su mamama ponudile različite proizvode, za istu namenu, negu odojčadi u regiji pelena.

Takvo stanje na tržištu podstaklo je sina dr Živorada Pavlovića, dr Vojislava, takođe pedijatra, da zaštiti očevu recepturu i započne proizvodnju Originalne Pavlovićeve masti, krajem 1997. godine. Tome je prethodilo pokretanje patentne zaštite i zaštite žiga, kako u svim zemljama regiona, tako i na svetskom nivou, u Ženevi. Osnovano je preduzeće Laboratorija dr Pavlović, koje danas ima 15 zaposlenih i godišnje proizvodi 1.580.000 komada Originalne Pavlovićeve masti. ”Povratili smo poverenje, prvenstveno roditelja, svih koji su je voleli i ona je postala neizostavan deo potrepština svake porodice. Kvalitet, tradicija, poverenje reči su koje ukratko opisuju Originalnu Pavlovićevu mast.“ - dr Vojislav Pavlović


OFTALMOLOGIJA

DIPLOPIJA kada vidimo dvostruke slike autor: dr Danijela Ranđelović, oftalmolog

D

iplopija predstavlja poremećaj vida kada vidimo dvostruko. Često predstavlja prvu manifestaciju mnogih sistemskih poremećaja, pogotovu mišićnih ili neuroloških bolesti. U stvaranju jasne slike učestvuju sledeći delovi oka: l rožnjača, providni deo oka koji prima najveću količinu dolazne svetlosti, l očno sočivo, koje se nalazi iza zenice i preko koga svetlost dopire do mrežnjače oka, l očni mišići, koji pokreću oko u odgovarajući položaj, l vidni živac, koji prenosi vizuelne informacije od oka do mozga gde se one obrađuju. Ukoliko dođe do poremećaja u bilo kom od navedenih delova oka mogu nastati duple slike.

Važno je utvrditi tačan uzrok nastanka Poremećaji u razvoju binokularnog vida nastaju u prvim godinama života. U zrelom životnom dobu, kada je binokularni vid razvijen i utvrđen, svi poremećaji u funkciji očnih mišića mogu da dovedu do neprijatnih dvostrukih slika, ali nikako i do senzornih promena. Uzroci koji mogu izazvati duple slike su povrede rožnjače, dužice, sočiva ili patološke promene na mrežnjači, razrokost uzrokovana paralizom očnih mišića. Duple slike se mogu javiti kod histeričnih osoba, osoba sa jakim migrenoznim glavoboljama, neurološkim oboljenjima, miastenijom gravis i dr. Uzroci dvoslika su u poremećaju živaca i miši-

ća koji određuju položaj oka. Normalno su svi nervi i mišići u međusobnoj ravnoteži, pa jedno oko u potpunosti prati drugo u svim pravcima pogleda. Duple slike mogu biti izazvane upotrebom alkohola, kod premorenosti ili kod lakšeg potresa mozga. U nekim slučajevima, uzrok mogu biti neka patološka stanja u mozgu ili u očnoj duplji, koja utiču na nerve koji prenose impulse iz moždanih jedara do mišića pokretača očne jabučice. Tako upale moždanih opni, krvarenja, tumori i povrede mozga mogu dovesti do paraliza određenih nerava. Povrede, upale i tumori u očnoj duplji mogu menjati poziciju i pripoje očnih mišića. Neke bolesti endokrinih žlezda mogu uticati na pokretljivost očnih mišića, kao što su: dijabetes, bolesti štitaste žlezde, itd. Miastenija gravis je oboljenje mišića koje se ispoljava u njihovoj slabosti i pojavi duplih slika tokom dana. Dodatni simptomi koji se mogu javiti kod duplih slika su: l bol pri pokretanju jednog ili oba oka, l glavobolja, l mučnina, l spušteni očni kapci i l „lenjo oko” - kada jedno oko fiksira pravo, a drugo ide ka spolja ili unutra

Klinička slika Dvostruko gledanje može biti konstantno ili intermitentno, pri gledanju na blizinu ili na daljinu, gledanjem na jedno oko (monookularno)

!

Uzroci dvoslika su u poremećaju živaca i mišića koji određuju položaj oka. Normalno su svi nervi i mišići u međusobnoj ravnoteži, pa jedno oko u potpunosti prati drugo u svim pravcima pogleda.

20

PharmaMedica ⁄ broj 65

ili sa oba (binokularno). Binokularne duple slike se koriguju zatvaranjem jednog oka, dok se kod monookularnih duplih slika zatvaranjem jednog oka i dalje vide duple slike. Duple slike su neprijatne i organizam se bori protiv njih na dva načina: neutralizacijom i anormalnom retinalnom korespodencijom. Neutralizacija se sastoji u tome što lik skrenutog oka ne stiže do centralnog nervnog sistema, a anormalnom retinalnom korespodencijom se postiže lažna simultana percepcija. l

LEČENJE Duple slike se leče zavisno od uzroka. Zatvaranje jednog oka pomaže u smanjenju konfuzije zbog duplog vida. Simptomatska terapija podrazumeva zatvaranje jednog oka. Etiološka terapija zavisi od osnovnog oboljenja koje je dovelo do duplih slika. Zbog velikog broja bolesti i stanja koja mogu uzrokovati duple slike obavezan je pregled oftalmologa i neurologa, a po potrebi se rade CT (skener) i NMR (nuklearna magnetna rezonanca). Kod dece je teže otkriti simptome duplih slika, jer deca obično ne mogu opisati šta se događa i kakvu sliku vide. Prve promene primećuju roditelji tako što vide da dete škilji, rukom pokriva jedno oko, okreće glavu i gleda u stranu. Oftalmološkim pregledom i dodatnim funkcionalnim ispitivanjima vida kao što je polje duplih slika i Hesse - Lankaster test, može se otkriti uzrok i na vreme otpočeti sa lečenjem. Ako duple slike traju dugo mozak vrlo često potisne jednu od njih, što nije dobar znak. Pacijent se manje žali na pojavu duplih slika, ali na ovaj način može da se zamaskira teži zdravstveni problem. Ako duple slike traju dugo ili ako se često ponavljaju razlog za njih može biti mnogo ozbiljniji. Neka stanja koja dovode do duplih slika je nemoguće ili jako teško rešiti. Kao i kod mnogih drugih bolesti strpljenje je ovde od neprocenjivog značaja.

www.pharmamedica.rs



Super Direkti BUDI U PLUSU!

RASTRESI SE! 2

6

PROBUDI SE! 12

POKRENI SE!

Natural Wealth® ABC Plus™ direkt - Sadrži 12 vitamina i 8 minerala - Za zdrav imunitet svaki dan, kao i za smanjenje umora - Ukus narandže i manga Natural Wealth® Magnezijum 375 direkt +B+C - Sadrži 100% dnevnih doza magnezijuma, vitamina B grupe i vitamina C - Ublažava stres, opušta mišiće i daje energiju - Ukus narandže i limuna Natural Wealth® B kompleks direktna energija - Sadrži 200% preporučenog dnevnog unosa vitamina B grupe - Daje energiju, smanjuje umor i iscrpljenost - Jedini kompleks B vitamina u direktnoj formi - Ukus breskve i marakuje Natural Wealth® Kalcijum Magnezijum direkt + D - Sadrži kalcijum, magnezijum i vitamin D - Jača kosti i mišiće - Ukus peperminta

Savet vise: BETA GLUKAN SA VITAMINOM C I CINKOM - Napitak za otpornost organizma - Pomoć kod prehlade i gripa - Ukus crne ribizle

www.naturalwealth.rs Savetovalište: 011/30 93 973


NOV NAČIN

UZIMANJA PROBIOTIKA

P

bolesti, ali takođe negativno deluju i na dobre bakterije u crevima. Svaka primena antibiotika trebalo bi da bude propraćena uzimanjem probiotika. Pored toga, stres, putovanja, virusne infekcije, promena uobičajene ishrane, prekomeran unos alkohola pa čak i primena nekih konzervanasa iz hrane mogu narušiti osetljivu crevnu mikrofloru. Srećom, relativno je lako rešiti ovaj problem i uspešno vratiti balans uzimanjem odgovarajućih probiotskih proizvoda.

organizma pa time ima povoljan efekat na imunitet, kako dece, tako i odraslih. Bifidobacterium lactis HN019™ dokazano obnavlja crevnu mikrofloru pa je njegova primena poželjna uz antibiotsku terapiju.

Više od 70% svih imunih ćelija se nalazi u digestivnom traktu, zato možemo reći da je sistem za varenje zapravo prva linija odbrane našeg organizma od spoljnjih izazova.

Šta je važno kod izbora probiotika? Važno je da uzimamo probiotik koji sadrži dokazano efikasne dobre bakterije i u odgovarajućoj količini. Mogu se uzimati svakodnevno u manjoj dozi ili kod akutnog problema ciljanim proizvodom u snažnijoj dozi. Kako se radi o živim organizmima, treba obezbediti da se njihov broj ne smanji tokom roka trajanja proizvoda, tj. kad uzmemo probiotik da znamo da uzimamo broj bakterija koji je naveden na deklaraciji. Takođe, te dobre bakterije moraju da budu stabilne u kontaktu sa kiselinom u želucu i žučnim solima.

Šta može ugroziti balansiranu crevnu mikrofloru? Najpoznatiji faktor rizika je svakako primena antibiotika. Ovi lekovi uništavaju bakterije uzročnike

Kad nam probiotici mogu pomoći? Jedan od sojeva bakterijskih kultura sa dokazanom delotvornošću je Bifidobacterium lactis HN019™. Studije su pokazale da primena upravo ovog soja pomaže kod zatvora, odnosno podstiče redovno varenje i reguliše stolicu. Ovo je posebno važno kod dece i trudnica koji neretko imaju probleme sa neredovnom stolicom. Pored toga, potvrđena je efikasnost i kod drugih problema sa varenjem kao što su nepravilni pokreti creva, bol u stomaku i nadutost. Svakodnevna primena podstiče i prirodne odbrambene snage

Dobre bakterije i čokolada – odlična kombinacija Razvoj proizvodnih tehnologija omogućava nam da neke sastojke, pored uobičajenih oblika kao što su tablete ili kapsule, možemo uzimati i u drugim primamljivijim oblicima. Jedna od najprimamljivijih poslastica, omiljena svim generacijama širom planete, upravo je čokolada. Čokolada nije samo ukusan slatkiš, već je i odlična podloga za probiotske kulture. Kao sredina sa izuzetno malim udelom vlage, čokolada pruža optimalnu stabilnost probioticima, drugim rečima obezbeđuje da broj dobrih bakterija ne opada tokom roka trajanja proizvoda. Moglo bi se reći da i bakterije vole čokoladu kao i ljudi. Pored toga, kada pojedemo čokoladu sa probiotikom, većina tih bakterija dolazi živa do creva gde će ispoljiti svoje efekte. Poređenja radi, ako uzimamo mlečni proizvod npr. jogurt sa probiotskim bakterijama, uslove u sistemu za varenje će preživeti trećina od ukupnog broja. Na kraju, ukusnu mlečnu čokoladu kao izvor dobrih bakterija, uzeće rado i deca i odrasli a dobro je znati da možemo istovremeno uživati u čokoladi i uraditi nešto dobro za sebe svaki dan.

robiotici su tema o kojoj mnogo slušamo u poslednje vreme i sve se više priča o pozitivnim efektima koje imaju na naše zdravlje. Probiotici, odnosno takozvane dobre bakterije, kulture su živih mikroorganizama, koje su prirodno prisutne u crevima čoveka. U sistemu za varenje nalazi se veliki broj dobrih bakterija, ali i potencijalno loših, tj. patogenih bakterija. Kada su dobre bakterije u većem broju od loših, tada možemo reći da se radi o zdravoj crevnoj mikroflori. Ako se zbog nekog razloga dogodi da se broj dobrih bakterija smanji toliko da loše bakterije prevladaju, nastaju problemi i govorimo o narušenoj ravnoteži crevne mikroflore. Šta rade dobre bakterije? Dobre bakterije zaustavljaju rast loših bakterija tako što se uspešno takmiče sa njima za prostor i hranu. Pored toga, ove bakterije pomažu varenje, učestvuju u sintezi vitamina, a deluju i zaštitno na crevnu sluzokožu. Manje je poznata, ali izuzetno zanimljiva činjenica da se više od 70% svih imunih ćelija nalazi u digestivnom traktu, što znači da se u crevima nalazi više imunih ćelija nego u bilo kojem drugom delu tela. Zato možemo reći da je zdrav sistem za varenje zapravo prva linija odbrane našeg organizma od spoljnjih izazova.

Čokolada je odlična podloga za probiotike jer ih štiti i tokom roka trajanja i u sistemu za varenje pa tako pomaže da dobre bakterije stignu do mesta gde treba da ispolje svoje dejstvo.

Мože i drugačije!

Najukusnija dnevna doza dobrih bakterija

Probiotik

Uz antibiotik Prava mlecna cokolada

Za imunitet

Kod zatvora

* Idealna za decu stariju od 1 godine i odrasle. Savetovalište 011/3093973

www.biorela.rs


UROLOGIJA

Uvećana prostata

BPH (Benign Prostatic Hyperplasia) se definiše se kao benigno (ne-kancerozno) povećanje prostate uzrokovano rastom novih ćelija prostate.

R

azlog za benignu hiperplaziju prostate nije u potpunosti razjašnjen. Na osnovu činjenice da se kod muškaraca kastriranih pre puberteta ne razvija BPH, može se zaključiti da testosteron ima značajnu ulogu. Uvećanje prostate se javlja zbog dejstva muškog polnog hormona dihidrotestosterona (DHT). Poznato je da i rasne i genetske predispozicije kao i način života i ishrana mogu uticati na razvoj BPH. Učestalost BHP povećava se s godinama. Ta učestalost je: • 8% kod muškaraca od 31 do 40 godina, • 50% kod muškaraca od 51 do 60 godina, • > 80% kod muškaraca preko 80 godina.

Simptomi Primećeno je da muškarci smetnje pri mokrenju različito doživljavaju. Neki muškarci izrazite smetnje doživljavaju kao normalno stanje za svoje godine, te se i ne obraćaju lekaru, dok drugi reaguju i na minimalne promene vezane za mokrenje. Muškarci oboleli od BPH imaju simptome koji uključuju: usporeno ili odloženo mokrenje, slabi mlaz, nepotpuno pražnjenje (podražaj za mokrenjem odmah nakon mokrenja), isprekidanost (prekid mlaza

tokom pražnjenja), kapanje (kapanje mokraće koje traje nekoliko sekundi pri kraju mokrenja), nokturija (potreba za mokrenjem 2 do 3 puta tokom noći), dizurija (bol pri mokrenju), hematurija (prisutnost krvi u mokraći), retencija mokraće (zastoj mokraće), učestalije mokrenje, urgentno mokrenje (jak i iznenadan podražaj za mokrenjem), inkontinencija (nekontrolirano isticanje mokraće). Prostatizam se često koristi kao naziv za niz simptoma izazvanih benignom hiperplazijom prostate. Simptomi BPH mogu se podeliti

u dve kategorije: opstruktivni i iritativni. Opstruktivni simptomi (usporeno ili odloženo mokrenje, slabi mlaz, isprekidanost, nepotpuno pražnjenje i kapanje na kraju mokrenja) su direktna posledica uticaja BPH na uretru, a iritativni (učestalost, noćno mokrenje, urgentno mokrenje, inkontinencija, dizurija, hematurija, infekcija mokraćnog sastava i retencija mokraće) su manifestacija nestabilnosti detrusora usled opstrukcije. Ukoliko primetite bilo koji od navedenih simptoma, razgovarajte sa svojim lekarom i ne do-

Neki muškarci izrazite smetnje doživljavaju kao normalno stanje za svoje godine, te se i ne obraćaju lekaru, dok drugi reaguju i na minimalne promene vezane za mokrenje.

zvolite da oni utiču na kvalitet vašeg života!

Lečenje Dobra anamneza predstavlja početak svakog pregleda. Da bi se uradila pravilna procena težine simptoma prostatizma danas se preporučuju standardizovani upitnici. ,,International Prostate Symptom Score” (IPSS) je postao internacionalni standard. Sadrži 7 pitanja o težini simptoma i osmo globalno pitanje o uticaju urinarnih tegoba na kvalitet života. Pomoću njega može se odrediti prostata simptom skor (IPSS). Ukupni skor (IPSS) ukazuje na težinu simptoma koji mogu biti: blagi, umereni, teški. Izbor terapije zavisiti od težine simptoma i uticaja na kvalitet života bo-

PREPORUKE ZA HIGIJENSKO DIJETETSKI REŽIM: • Preporučuje se umeren način života i ishrane; • Stolice bi trebale biti redovne; • Ishrana mora biti raznolika, bogata vitaminima, • Nije poželjno suzdržavanje od mokrenja; umereno slana i začinjena; • Izbegavati unos velikih količina tečnosti odjednom; • Izbegavati dugotrajno sedenje i ležanje; • Izbegavati konzumiranje alkohola i hladnih napitaka, • Naporno hodanje i vožnju biciklom; • Izbegavati hladnoću. Ukoliko se simptomi pogoršaju, treba se obavezno ponovo obratiti lekaru, jer je možda potrebno uključiti terapiju.

24

PharmaMedica ⁄ broj 65

www.pharmamedica.rs


lesnika, kao i od ostalih okolnosti (npr. druge bolesti, komplikacije u vezi sa BPH, i dr.). Ukoliko su simptomi BHP blagi nije potrebna terapija lekovima, dovoljno je pridržavati se saveta o promenama načina života i doći će do poboljšanja.

OPERACIJA Kod muškaraca kod kojih se simptomi pogoršavaju uprkos terapiji lekovima ili kod kojih su se javile komplikacije preporučuje se hirurška intervencija.

kat na krvni pritisak još izraženiji. Ukoliko su lekovi za tretman erekTerapija lekovima tilne funkcije potrebni, neophodPostoje tri različite vrste terapije leno je da ih ordinira urolog. kovima koje mogu biti preporučene: Inhibitori 5–alfa reduktaze (5ARI) Alfa blokatori se koriste za leče- Za rast prostate važnu ulogu ima nje simptoma BPH i poboljšanje dihidrotestosteron (DHT) koji se kvaliteta života. Ovi lekovi opušta- stvara uz pomoć dva izoenzima ju glatki mišić prostate i vrata mo- 5-alfa reduktaze tipa I i tipa II. Vekraćne bešike pa se samim tim i lika koncentracija DHT-a dovodi protok mokraće olakšava. Najzna- do uvećanja prostate, a glavni cilj čajnija neželjena dejstva ove grupe lečenja je sprečiti stvaranje DHT-a. lekova su sniženje krvnog pritiska Ovi lekovi su najefikasniji kod i vrtoglavica prilikom ustajanja. onih muškaraca koji imaju veliko Kako bi se ove tegobe minimalizo- uvećanje prostate. Koristi od upovale preporučljivo je da se ovi letrebe ovih lekova su najčešće osetkovi uzimaju uveče pred spavanje. ni tek šest meseci nakon početka Muškarci koji piju lekove iz ove njihove upotrebe. grupe, ne bi trebalo samoinicijaKombinovana terapija 5ARI i alfa tivno da koriste lekove za tretman blokatora je znatno efikasnija od erektilne disfunkcije jer je tada efe- upotrebe pojedinačnih lekova.

Antiholinergici su lekovi koji predstavljaju korisnu alternativu u kontroli simptoma BHP. Upotrebom ovih lekova obezbeđuje se bolje pražnjenje bešike i smanjenje osećaja hitnosti. Lekar ih može propisati samostalno ili u kombinaciji sa lekovima iz grupe alfa blokatora. Za olakšavanje simptoma BHP od koristi mogu biti i biljni lekovi i dodaci ishrani. Na tržištu se danas nalazi veliki broj preparata koji kao glavnu aktivnu komponentu sadrže ekstrakt ploda patuljaste palme Saw palmeto (Serenoa repens), ulje semena bundeve, ekstrakt polenovog praha raži itd. Svi preparati deluju tako što sprečavaju proliferaciju ćelija prostate, antiflogistički i antiedematozno. l


ORTOPEDIJA

Osteoporotični PRELOMI kičmenog stuba

autor: Dr sci med. Slaviša Zagorac, ortopedski hirurg i traumatolog

O

steoporoza je stanje koje se odlikuje smanjenom koštanom gustinom, slabljenjem čvrstine kosti i povećanom sklonošću ka prelomima. Normalna kost je sastavljena od proteina, kolagena i kalcijuma i svi oni daju čvrstinu kostima. Osteoporoza dovodi do poremećaja metabolizma ovih supstanci (radi se naime o slabom stvaranju i /ili pojačanoj razgradnji kosti), te je tako oslabljena kost sklona prelomima, čak i bez značajne traume. Najčešći su osteporotični prelomi kuka, gornjeg dela nadlaktice, ručnog zgloba i kičmenog stuba.

tritis, poremećaj štitaste i paraštitaste žlezde, uzimanje kortikosteroida, heparina, neka sistemska oboljenja (Marfanov sindrom, osteogenesis imperfecta).

Osteoporotični prelomi kičmenog stuba Ovi prelomi nastaju najčešće spontano, često se dobija podatak da je osoba samo podigla neki manji teret i da se tada pojavila bol. Vrlo često se ovi prelomi leče kao degenerativni bol u leđima, fizikalnim procedurama, koje još više pojačavaju bolno stanje. Tek posle nekoliko nedelja ili meseci bola, uradi se rendgen i dijagnostikuje se prelom pršljena, tzv. kompresivni prelom, koji se najčešće javlja u predelu grudne, a potom i lumbalne kičme (mada su česti i osteporotični prelomi vrata i sakralne kosti).

Koji su faktori rizika za pojavu osteoporoze? Može se reći da je osteoporoza neminovnost i da se javlja kao normalan proces posle 35. godine života, a naročito je ubrzan kod žena koje su u menopauzi. Međutim, postoje određeni faktori rizika za koje je dokazano na osnovu mnogih istraživanja da su povezani sa nastankom osteoporoze: ženski pol, bela rasa, smanjena telesna težina i visina, pojava osteoporoze u porodici, pušenje, alkohol, nedovoljna fizička aktivnost, smanjeno unošenje kalcijuma, zapaljenska oboljenja creva, loše varenje, manjak estrogena kod žena, manjak testosterona kod muškaraca, hemoterapija, ar-

Koji su simptomi? Bol je dominantan simptom. On se naročito pojačava tokom sedenja i stajanja i prilikom dizanja tereta, slabo reaguje na analgetike. Osim bola, može doći i do pritiska na kičmenu moždinu sa pojavom slabosti i utrnulosti u nogama, otežanom kontrolom mokrenja. Dugoročno dolazi da smanjenje telesne visine zbog smanjenja visinskog promera pršljena. U grudnom delu kičmenog stuba dolazi do povećanja krivine, koje se u nekim slučajevima mora rešavati i operativnim putem.

KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE OSTEOPOROZA? Pacijenti sa osteoporozom nemaju simptome dok ne dođe do preloma. Na osteoporozu može da se posumnja na osnovu podataka o postojanju faktora rizika i na osnovu rendgenskih snimaka, gde se može videti smanjena gustina kosti, ali se dijagnoza postavlja metodom koja se naziva DXA (Dual-energy X-ray absorptiometry, eng.). Tom metodom se meri koštana gustina na kičmenom stubu i kuku i ukoliko rezultat iznosi preko 2,5 SD, može se postaviti dijagnoza osteoporoze.

26

!

PharmaMedica ⁄ broj 65

Kako se dijagnostikuje prelom kičmenog pršljena? Već se na osnovu rendgena i kliničke slike može postaviti dijagnoza i započeti sa lečenjem. Ponekad je neophodno dopuniti dijagnostiku CT snimanjem (skenerom) ili NMR (magnetnom rezonancom), naročito ukoliko se radi o starijim prelomima ili ukoliko se planira operativno lečenje.

www.pharmamedica.rs



Magnetna rezonanca je metod izbora kada sumnjamo da je do kolapsa pršljena došlo zbog nekog drugog oboljenja, a najčešće su u pitanju metastaze (najčešće od karcinoma dojke i pluća kod žena i karcinoma prostate i pluća kod muškaraca), zatim multipli mijelom i spondilodiscitisi.

Kako se leče osteoporotični prelomi kičmenog stuba? Postoje dva osnovna načina lečenja: neoperativno i operativno. Neoperativno lečenje podrazumeva mirovanje i nošenje odgovarajućih ortoza-midera, u periodu od najmanje tri meseca, sa zabranom dizanja tereta.

ni cement koji ima dvostruko dejstvo: da svojom toplotom dovede do smirivanja bola i da ojača pršljen. Pacijenti istog dana mogu da idu kući, mogu slobodno da hodaju i ne treba im ortoza. U slučajevima kada je prelom doveo do slabosti nogu dolazi u obzir i veća operacija koja ima za cilj da oslobodi kičmenu moždinu pritiska. Bez obzira da li se radi o operativnom ili neopeOperativno lečenje podrazumeva metode cerativnom lečenju, neophodno je odmah zapomentiranja pršljenova: vertebroplastika i kifopla- četi sa lečenjem osteporoze (bilo suplementima stika. To je danas metod izbora u lečenju ovih kalcijuma i vitamina D ili nekim hormonskim preloma. Radi se o minimalno invazivnoj pro- preparatima), jer je dokazano da pacijent koji ceduri koja podrazumeva da se u uslovima ima prelom jednog pršljena ima dvostruko veću lokalne ili kratkotrajne opšte anestezije pod kon- šansu od drugih ljudi da doživi novi prelom prtrolom rendgena, bez reza, uđe sa specijalnom šljena, a ako ima dva preloma, šanse da doživi iglom-kanilom u pršljensko telo i ubrizga košta- novi su 10 puta veće nego kod drugih ljudi. l

VITAMIN D: DA LI SE RADI O ČUDOTVORNOJ PILULI? Vitamin D je liposolubilan vitamin (rastvara se u mastima) koji jača imuni sistem, neophodan je za jake kosti, podržava rad mišića, održava srce zdravim i važan je za kognitivne funkcije mozga. Ima dve forme: D2, koji se dobija iz hrane koju jedemo i D3, koji nastaje u organizmu pod dejstvom sunčeve svetlosti. Vitaminu D se pripisuju i mnoga druga delovanja i uticaji. Šta kaže nauka?

VITAMIN D I MULTIPLA SKLEROZA Najnovije studije pokazuju da vitamin D može da uspori progresiju bolesti, mada veza između ovog vitamina i multiple skleroze (MS) još uvek nije jasna. Nije utvrđeno da li nizak nivo vitamina D izaziva MS ili je rezultat same bolesti. Nadoknada vitamina D bi mogla biti od koristi pacijentima sa MS, ali u kojoj dozi tek treba utvrditi.

VITAMIN D I MRŠAVLJENJE Gojaznost je faktor rizika za snižavanje nivoa vitamina D u organizmu, jer što je veća telesna masa telo traži više vitamina D. Studije su takođe pokazale da nedostatak vitamina D može da poveća rizik od razvoja gojaznosti tokom života. KOLIKO NAM JE VITAMINA D DOVOLJNO? „Simptomi deficita vitamina D nisu specifični zbog čega mnogi ljudi nisu svesni da imaju problem”, objašnjava dr Kris Gunnars, osnivač Authority Nutrition. Konstantan umor, oslabljen imunitet, bolovi u mišićima i kostima, promene raspoloženja, su samo neki od simptoma. U veoma ozbiljnim slučajevima nedostatka vitamina D kod odraslih dolazi do razvoja osteomalacije, a kod dece do rahitisa. Mnoga deca zapravo ne dobijaju dovoljne količine vitamina D. Njegova koncentracija u humanom mleku je minimalna, a kako se odojčad i deca ne izlažu direktno suncu, tj. zaštićena su krema-

28

VITAMIN D I KARCINOM U toku su brojna istraživanja o mogućoj vezi između određenih vrsta karcinoma i vitamina D. Neki naučnici smatraju da vitamin D može da pomogne u prevenciji karcinoma kolona, prostate i dojke, ali još uvek nema dovoljno dokaza. Jedna studija je pokazala da nizak nivo vitamina D može da poveća rizik od karcinoma pankreasa.

VITAMIN D I DEPRESIJA Moguće je da postoji veza između niskih nivoa vitamina D u organizmu i depresije, ali studije za sada daju mešovite rezultate i potrebna su naknadna istraživanja da bi se došlo do ispravnih zaključaka. Sam vitamin D ne može da spreči depresiju, ali zajedno sa antidepresivima može da pomogne u redukciji simptoma depresije.

ma sa visokim faktorima zaštite, suplementacija je neophodna. Američka akademija pedijatara preporučuje da deca uzrasta do 1 godine unose 400 IJ, a starija deca i tinejdžeri 600 IJ vitamina D svaki dan. SUNCE, ISHRANA I SUPLEMENTI Ishrana ima veliki značaj u regulisanju deficita vitamina D. Uvođenje u ishranu namirnica kao što su masna riba (losos, skuša), goveđa jetra, žumance, mleko, žitarice, šitake pečurke, može delovati preventivno. Na tržištu se nalazi i veliki broj suplemenata koji se mogu koristiti kao dodaci ishrani, pri čemu treba voditi računa o preporučenom dnevnom unosu da ne bi došlo do predoziranja.

PharmaMedica ⁄ broj 65

www.pharmamedica.rs



SLEEP APNEA

KRATKOTRAJNI ZASTOJ DISANJA U SNU „glasni suibgnicaul” ŠTA JE „SLEEP APNEA”? Apneja je kratkotrajni prestanak disanja, a tzv. „sleep apnea” tj. apneja u snu, je kratkotrajni prekid disanja tokom sna (opstruktivnog ili centralnog tipa). Smatra se da je poremećaj klinički značajan ako se tokom noći javi više od 5 ovakvih zastoja na sat spavanja, i ako oni pojedinačno traju 10 sekundi ili više. Prekidi disanja mogu se ponoviti i do sto puta tokom noći.

za tihog

autor: dr Milica Vukićević

znatljiv po glasnom i snažnom hrkanju. Koliko je glasno i često hrkanje i u kojoj meri ono utiče na san drugog partnera, neka su od pitanja koja mogu biti značajna u postavljanju sumnje na ovaj poremećaj. Osobe sa sleep apneom često imaju nemiran san, prekide sna, ponekad i osećaj „davljenja”, izraženo znojenje, noćne more, problem sa kontrolom mokrenja, gastroezofagealni refluks. Ove osobe se ujutro često bude sa „suvim” ustima, preznojeni, sa jutarnjom glavoboljom i mučninom. Tokom dana se osećaju umorno, iscrpljeno i malaksalo, bez obzira na prethodno trajanje spavanja. Česta je pojava nedostatak pažnje i koncentracije, seksulana disfunkcija, sklonost ka pospanosti tokom vožnje, uporna neregulisana arterijska hipertenzija kod onih koji od nje već boluju, a ređe pojave su gubitak sluha, kratkotrajni gubici vaki dvadeseti čovek pati od sleep apnee, pamćenja i pojava halucinacija. tj. 5-10% opšte populacije. Kod onih sa Neretko ovaj problem ostaje neprepoznat u sineregulisanom arterijskom hipertenzijom tuacijama kada druga osoba nije prisutna da ovaj poremećaj se javlja kod čak 35-50% sluča- primeti ove znake, ali simptomi kao što su hrojeva. Kod koronarnih bolesnika, tj. onih sa „su- nični umor, iscrpljenost, glavobolja, nedostatak ženjima na krvnim sudovima srca” sleep apnea pažnje i koncentracije, depresija, smanjen libise javlja u 30% slučajeva, kao i kod 15-55% bo- do, treba da pobude sumnju na moguće postolesnika sa srčanom slabošću. Sleep apnea se 2-3 janje sleep apnee. puta češće javlja kod muškaraca nego kod žena, Šta proizvodi zvuk hrkanja? a značajan broj slučajeva se otkriva i kod dece. Uzrok ovog kratkotrajnog prekida disanja su Kako prepoznati poremećaj? mišići u zadnjem delu grla, koji inače imaju Ovaj problem je najčešće prepoznat od strane funkciju da pridržavaju resicu, nepce, jezik i partnera osobe koja spava, a najčešće je prepo- krajnike, ali se tokom sna opuste i tom pri-

S

30

PharmaMedica ⁄ broj 65

likom dolazi do suženja disajnih puteva, a posledično i do smanjenog snabdevanja kiseonikom, pre svega mozga. Nakon toga dolazi do „trzanja” tokom spavanja, kada dolazi do ponovnog otvaranja disajnih puteva.

Koji su faktori rizika? Postoje predisponirajući faktori i tzv. rizične grupe ljudi kod kojih se javlja ovo stanje, a to su stariji (>60 godina života), gojazni, osobe sa metaboličkim sindromom, osobe sa obimom vrata većim od 43cm, srčani bolesnici (osobe sa arterijskom hipertenzijom, atrijalnom fibrilacijom tj. aritmijom apsolutom, srčanim popuštanjem tj. srčanom insuficijencijom), oni kod kojih je u porodici već registrovana sleep apnea, pušači, konzumenti alkoholnih pića, korisnici sedativa/antidepresiva i osobe sa hroničnim zapušenjem nosa.

Kako utvrditi postojanje sleep apnee? Klinički pregled je neophodan, ali često ne i dovoljan da bi se utvrdila ozbiljnost poremećaja disanja tokom sna. Zbog toga je po pravilu neophodno napraviti merenje funkcije disanja tokom spavanja pomoću speci-

Osobe sa sleep apneom često imaju nemiran san, prekide sna, ponekad i osećaj „davljenja”, izraženo znojenje, noćne more, problem sa kontrolom mokrenja, gastroezofagealni refluks. www.pharmamedica.rs


jalizovanih aparata (tzv. je češća pojava depresije, impolisomnografija). Heteropotencije, smanjen je kvalitet Najefikasniji vid anamnestički podaci (parživota, može doći do razvolečenja apneje je tner tokom spavanja) su od ja dijabetesa. Najgora posleCPAP (kontinuirani posebnog značaja za postavdica nedijagnostikovane sleep pozitivni vazdušni ljanje sumnje na ovaj poreapnee je smrtni ishod. pritisak). mećaj. Za određivanje vrste Uticaj na srčani mišić i težine sleep apnee dodatno su značajni hipopnea (smaTokom prekida disanja dolazi njenje protoka vazduha ispod 50% tokom sna) do smanjenog snabdevanja krvi kiseonikom, i AHI (apnea-hipopnea) indeks-ukupan broj posledično dolazi do razvoja oksidativnog apnea i hipopnea tokom jednog sata sna. stresa, disfunkcije endotela krvnih sudova, inflamacije i nastanka supstrata za razvoj bolesti Koje su moguće posledice? krvnih sudova i procesa ateroskleroze, dolazi Najznačajnije posledice sleep apnee vezane su aktivacije trombocita, kao i do ishemije srčaza povećanu dnevnu pospanost i kardiovasku- nog mišića. larne poremećaje. Dosadašnja istraživanja su Mogućnosti lečenja pokazala da oni koji imaju sleep apneu imaju veći rizik da dobiju arterijsku hipertenziju Najefikasniji vid lečenja apnee je CPAP (kon(osobe sa sleep apneom imaju 50% veći rizik tinuirani pozitivni vazdušni pritisak). U raza nastanak arterijske hipertenzije), plućnu hi- znim varijantama postoje i aparati (autoCPAP, pertenziju, srčane artimije (pojava atrijalne fi- BiPAP) koji isporučuju vazduh pod varijabilbrilacije tj. aritmije apsolute je 25% češća kod nim pritiskom, čime prvenstveno olakšavaju onih sa sleep apneom), bolest krvnih sudova proces izdisanja vazduha. Ostale metode lesrca (kod 70% koronarnih bolesnika je regi- čenja uključuju upotrebu posebnih viličnih strovano i postojanje sleep apnee ili moždani proteza, hirurške intervencije, bihevioralne inudar (osobe sa sleep apneom imaju 60% veči tervencije i upotrebu lekova. Lečenjem sleep rizik od moždanog udara). Kod ovih osoba apnee smanjuje se i ukupni mortalitet. l

Najznačajnije posledice sleep apnee vezane su za povećanu dnevnu pospanost i kardiovaskularne poremećaje. Dosadašnja istraživanja su pokazala da oni koji imaju sleep apneu imaju veći rizik da dobiju arterijsku hipertenziju, plućnu hipertenziju, srčane artimije, bolest krvnih sudova srca ili moždani udar.


AKTUELNO

Alergija na hladnoću nije česta pojava. Procenjuje se da je prisutna kod oko 5% ljudi koji inače pate od neke alergijske bolesti. Zastupljenija je kod žena a najčešće se prvi put manifestuje već u ranom detinjstvu.

Alergija na hladnoću A

lergija na hladnoću nastaje kada je koža izložena delovanju hladnog vazduha, vetra, vode ili je u kontaktu sa nekim hladnim predmetom. Nekoliko minuta nakon izlaganja hladnoći pojavljuju se osip praćen svrabom (koprivnjača), crvenilo i otok izložene kože. U težim slučajevima može doći do razvoja sistemske reakcije što se manifestuje otokom usana, otežanim disanjem, ubrzanim radom srca, padom pritiska i gubitkom svesti. Najčešće se alergija na hladnoću javlja na temperaturama nižim od 4-50C a pogoduju joj i vlažno i vetrovito vreme. U zimskom periodu alergija na hladnoću se prvenstveno javlja na otkrivenim delovima tela kao što su lice i šake. Alergija na hladnoću nije rezervisana samo za hladniji period godine. Ona se može javiti i u toku leta npr. otok usana prilikom ispijanja hladnih napitaka ili konzumiranja hladne

hrane. Za osobe koje imaju alergiju na hladnoću posebno je opasno kupanje u hladnoj vodi. Zbog izloženosti kože čitavog tela hladnoći i oslobađanja histamina u organizmu se pokreće čitav niz reakcija koje kao ishod imaju pad krvnog pritiska i gubitak svesti što se može završti utapanjem. Simtomi urtikarije na hladnoću počinju 2 do 5 minuta nakon izlaganja hladnoći i mogu trajati 1 do 2 sata. Brzo nestanu čim se osoba utopli.

Kako posumnjati na alergiju na hladnoću? Alergija na hladnoću se može dijagnostikovati jednostavnim testom. Kockica leda se nekoliko minuta prisloni na kožu. Kod osoba koje nemaju alergiju, taj deo kože pocrveni i posle nekoliko minuta poprimi normalan izgled. Kod alergičnih osoba umesto da se promena povuče, ona se širi. Alergija na hladnoću može da bude primarna kada se ne zna uzrok i nema neke druge bolesti u pozadini ili sekundarna, kada je povezana sa drugim bolestima (hronična limfocitna leukemija, krioglobulinemija, limfosarkom, virusne bolesti: virusni hepatitis, mononukleoza).

Preventiva i lečenje Kao i kod drugih vrsta alergije i u ovom slučaju najbolje rešenje je preventiva, odnosno izbegavanje okidača. Preporučuje se utopljavanje,

KADA JE NEOPHODNA POMOĆ LEKARA? Čak iako su simptomi blagi i ne predstavljaju veliki problem, savetuje se poseta lekaru kako bi se isključile druge sistemske bolesti koje se mogu manifestovati na ovaj način. Hitnu pomoć neophodno je potražiti u slučaju da se nakon izlaganja hladnoći pojavila nesvestica, vrtoglavica, smetnje sa disanjem, gušenje, oticanje grla, pad pritiska.

32

!

PharmaMedica ⁄ broj 65

izbegavanje dodirivanja hladnih predmeta, hladna hrana posebno sladoled i drugi hladni deserti. U zimskom periodu, pored utopljavanja savetuje se i upotreba krema za zaštitu usana, lica i ruku. Kupanje u hladnoj vodi bez obzira na period godine, je zabranjeno! Ukoliko ove preventivne mere nisu dovoljne, indikovana je terapija lekovima. Za sada ne postoji specifičan lek za lečenje alergije na hladnoću. Preporučuje se uzimanje antihistaminika kako bi se sprečilo oslobađanje histamina i pojava simptoma. Ukoliko je u pozadini alergije neka druga sistemska bolest neophodno je njeno lečenje. U težim slučajevima (generalizovane alergije), indikovana je primena kortikosteroida a u slučaju anafilaktičkog šoka, anti šok terapija.

Da li je alergija na hladnoću doživotna? Ozbiljnost simptoma kod alergije na hladnoću varira. Neki ljudi imaju manje reakcije na hladno, dok su kod ostalih reakcije ozbiljnije. Takođe, nemoguće je reći da li će u toku kratkog vremena doći spontano do poboljšanja. U nekim slučajevima, urtikarija na hladnoću može da se potpuno povuče nakon nekoliko meseci dok kod nekih osoba traje mnogo godina.

Savet dijetologa Pod uticajem hladnoće iz mastocita se oslobađa histamin koji je glavni pokretač alergijske reakcije. Za ublažavanju koprivnjače od značaja može biti i ishrana. Osobe sklone koprivnjači iz ishrane treba da izbace namirnice koje dugo stoje, kao i podgrejana jela sa mesom, jer sadrže velike količine histamina koji može pojačati reakciju organizma. Neophodno je izbegavati sireve, plavu ribu (skuša, sardela, haringa), konzervisane namirnice i suhomesnate proizvode. l

www.pharmamedica.rs


MA

OZI

N

JI

SA

OL

U SARAD

Atopik linija

DERM

AT

Kompletna linija proizvoda za suvu i atopi훾nu ko탑u

celo telo

ne탑no 훾isti

sve generacije


IZ APOTEKE

Samo je jedan dvostruko vredan! Uz antibiotik – Probiotic Forte Dobri podstanari u našem digestivnom traktu

U

digestivnom traktu čoveka živi skoro 500 različitih vrsta bakterija. Sve one čine našu crevnu mikrofloru. Ukupno ih je 10 puta više od svih telesnih ćelija koje grade organizam. Slobodno možemo reći da u sebi nosimo jedan zaseban ekosistem koji funkcioniše po nekim svojim pravilima, ali sa kojim smo u neraskidivoj vezi i koji u značajnoj meri utiče na naše zdravlje. Bakterije koje normalno nosimo u svojim crevima su uglavnom prijateljske i organizam ih prepoznaje kao svoje. Zovemo ih još i probiotskim bakterijama, od grčkih reči Pro – za i Bios – život, dakle neophodne „za život“. Stičemo ih na samom rođenju i uzimamo od majke kao nešto dragoceno. Njihova osnovna uloga je protektivna i one su prva linija odbrane kada neka patogena bakterija ili virus, izazivači bolesti,

dospeju u organizam. Druga uloga im je imunološka. Ako znamo da je 70% našeg imuniteta locirano u crevima zaključujemo da postoji korelacija između naših dobrih „podstanara“ i pravilnog razvoja i jačanja imuniteta celog organizma. I na kraju, treća uloga probiotskih bakterija je metabolička jer one učestvuju u varenju i apsorpciji brojnih hranljivih materija.

Antibiotici značajno narušavaju crevnu floru Crevna mikroflora je veoma podložna spoljnim uticajima i njen kvalitativni i kvantitativni sastav može znatno da varira u zavisnosti od vrste namirnica koje dominiraju u ishrani, opšteg stanja organizma, uzrasta, infekcija, hroničnih bolesti i uzimanja različitih lekova, naročito antibiotika.

Antibiotici su grupa lekova čije je otkriće jedno od najvećih dostignuća medicine i čijom primenom su spašeni milioni života. Njihova osnovna uloga je uništavanje patogenih bakterija u organizmu koji su izazvali infekciju. Razvoj novih generacija antibiotika išao je uglavnom u pravcu dobijanja lekova sa širim spektrom delovanja (protiv više vrsta bakterija) i komfornijom primenom. Nažalost, gotovo da ne postoji antibiotik koji štedi prijateljske bakterije koje nosimo u crevima. Antibiotici neselektivno uništavaju kako loše, tako i dobre, probiotske bakterije u našim crevima. To dovodi do narušavanja efekta barijere, slabljenja imuniteta i promene ravnoteže u digestivnom traktu. Čestom i dugotrajnom primenom antibiotika povećava se mogućnost pojave rezistentnih bakterija (bakterija otpornih na antibiotike) u crevima. U stanju oslabljenog imuniteta te rezistentne bakterije često izazivaju nove infekcije koje mogu dovesti do ozbiljnih poremećaja (dijareje, bolovi u stomaku, ozbiljni kolitisi). Što je korišćeni antibiotik šireg spektra delovanja (ampicilin, amoksicilin, cefalosporini) to je veći rizik za nastanak dijareje. Statistika kaže da čak do 35% pacijenata dobije dijareju uzrokovanu antibioticima. U najvećem su riziku mlađi od 7 i stariji od 65 godina.

Kako sprečiti pojavu dijareje uzrokovane antibioticima? Jedini način da sprečimo disbalans crevne flore nastao uzimanjem antibiotika i posledično nastajanje dijareje, jeste uzimanje dodatnih količina probiotskih bakterija. Ukoliko ih unese-

Jedini način da sprečimo disbalans crevne flore nastao uzimanjem antibiotika i posledično nastajanje dijareje, jeste uzimanje dodatnih količina probiotskih bakterija. Ukoliko ih unesemo u odgovarajućem broju one će neutralisati efekte patogenih sojeva u crevima i omogućiti ponovno uspostavljanje zaštitne barijere. Prilikom odabira probiotskih preparata treba imati na umu da efikasnost zavisi od probiotskih sojeva koji se u njima nalaze.

34

PharmaMedica ⁄ broj 65

www.pharmamedica.rs


Ka

k u o r m o a o k dne j l ša

! sen

Ako znamo da je 70% našeg imuniteta locirano u crevima zaključujemo da postoji korelacija između naših dobrih „podstanara“ i pravilnog razvoja i jačanja imuniteta celog organizma

mo u odgovarajućem broju one će neutralisati efekte patogenih sojeva u crevima i omogućiti ponovno uspostavljanje zaštitne barijere. Prilikom odabira probiotskih preparata treba imati na umu da efikasnost zavisi od probiotskih sojeva koji se u njima nalaze. U našim apotekama se može naći dijetetski preparat Probiotic® Forte koji u svom sastavu sadrži kombinaciju probiotske gljivice Saccharomyces boulardii i probiotskih bakterija (laktobacili i bifidobakterije). Preparat je nastao kao rezultat brojnih istraživanja koja su dokazala da je upravo ova kombinacija superiorna u sprečavanju dijareja uzrokovanih antibioticima i ublažavanju postojećih simptoma.

Kako deluje Probiotic® Forte? Zahvaljujući svom sastavu, Probiotic® Forte pruža dvostruku podršku crevnoj flori. Prva linija odbrane je probiotska gljivica S. boulardii koja deluje u lumenu creva i ima fantastičnu osobinu da za svoju površinu vezuje patogene bakterije i njihove toksine i na taj način pospešuje njihovo izbacivanje iz organizma. Ova probiotska gljivica deluje na najčešće uzročnike dijareja izazvanih antibioticima kao što su Escherichia coli i Clostridium difficile, a sama je potpuno rezistentna na antibiotike, što je od ključnog značaja za efikasnost preparata. Drugu liniju odbrane u Probiotic®-u Forte predstavljaju probiotske bakterije – laktobacili i bifidobakterije. Oni su normalni stanovnici naše crevne flore koji vezivanjem za crevni epitel obnavljaju barijeru narušenu antibioticima. Na taj način sprečavaju prodor patogenih bakterija u organizam i ponovo uspostavljaju sve regulatorne mehanizme da zaustave dijareju i prateće tegobe nastale upotrebom antibiotika.

UMESTO ZAKLJUČKA... Ne zaboravite da dokle god postoji ravnoteža u našem digestivnom traktu i dokle god su „loši momci“ u manjini, naše zdravlje je stabilno i dobro čuvano. Ukoliko je vama ili vašem detetu lekar propisao antibiotik, koristite ga isključivo po uputstvu i obnavljajte crevnu floru upotrebom Probiotic-a Forte, jer samo je jedan dvostruko vredan-Probiotic forte.

www.pharmamedica.rs

nam slabi i podložniji Tokom zime i hladnih dana, imunitet a. Prvi na udaru su smo prehladi, virusima i infekcijam i se najčešće javlja. disajni organi, a kašalj je simptom koj Pouzdano i efikasno rešenje za sve vrste kašlja može biti upravo linija biljnih sirupa - Bronhoklir sirupi. Bronhoklir sirup beli slez - za suv kašalj Ekstrakti belog sleza i kamilice ublažavaju suv i iscrpljujuć kašalj. Primenjuje se kada ne postoji sluz u disajnim putevima, već samo uporni nadražaj na kašalj.

Bronhoklir sirup jagorčevina i timijan - za produktivan kašalj Kombinacija jagorčevine, timijana i ehinacee pomaže kod tegoba produktivnog kašlja i pada imuniteta. Primenjuje se u slučaju kada postoji teškoća u iskašljavanju guste sluzi iz disajnih puteva.

Bronhoklir sirup bršljana - za produktivan kašalj praćen upalom disajnih puteva Sadrži suvi ekstrat lista bršljana, koji razređuje bronhijalnu sluz, čini je manje gustom i na taj način olakšava iskašljavanje. Opušta glatke mišiće disajnih puteva, smanjuje nadražaj i blago smiruje kašalj.

I jedinstven - Bronhoklir sirup za pušače Jedinstvena kombinacija ekstrakta jagorčevine i timijana, obogaćena vitaminima A, E i C, medom i propolisom, posebno je osmišljena za probleme hroničnog pušačkog kašlja i poboljšanje imunog sistema pušača. Smiruje nadražaj na kašalj, olakšava iskašljavanje, širi disajne puteve i deluje antimikrobno i antioksidansno. Bronhoklirsyrups® se pored pakovanja u bočicama, mogu naći i u praktičnom pakovanju u kesicama od 5 ml, što omogućava komfornije doziranje i primenu. UZ BRONHOKLIR SIRUPE, KAŠALJ JE KAO RUKOM ODNESEN!

PharmaMedica ⁄ broj 65

35


POMOĆ IZ PRIRODE

Sinusi virusne infekcije i prehlade

autor: mr ph. Aleksandra Štimac

N

egativan uticaj stalnih temperaturnih oscilacija i klimatskih promena osetili smo svi na svojoj koži, ne samo zbog naglih promena raspoloženja i variranja krvnog pritiska već i usled udvostručenog broja virusa u vazduhu zbog kojih smo svi tokom ove zime bili prehlađeni bar jedanput. Tokom pomenutih virusnih infekcija najviše pati naš respiratorni sistem i sluznica nosa i sinusa.

lucije ogledala se u detekciji mirisa a ova uloga tokom evolucije gubi na značaju i nosna celina postaje jedan od najvažnijih činilaca u procesu disanja. Kod ljudi sinusi počinju da se razvijaju odmah nakon rođenja a ovaj proces se završava između 14. i 16. godine života.

Da li imate probleme sa sinusima?

Napredak zdravstevene struke bacio je svetlo na probleme sa sinusima kao na jedan od uzroka Šta su zapravo sinusi? brojnih drugih stanja: tenzionih i migrenoznih Sinusi su šupljine ispunjene vazduhom smešte- glavobolja, problema sa vidom, zubobolja, otene unutar kostiju lica i lobanje, obložene tan- žanog disanja, hrkanja, kongestije, zapušenokom sluzokožom koja se naziva mukoza. U sti ušiju. fiziološkom stanju sinusi su prazni, odnosno u njima se nalazi samo tanak sloj mukusa. Sinusi Zašto su sinusi tako često „u problemu“? čine celinu sa nosnom šupljinom tako što su sa Kako sinusi čine celinu sa nosnom šupljinom njom povezani preko malih otvora (orificiju- koja je prva brana organizma od virusa, bakma) i kanala (duktusa). terija i stranih čestica, izloženi su stalnim „naOsnovna uloga nosa i sinusa na početku evopadima“ iz spoljašnje sredine. Virusi, uzročnici prehlade, odgovorni su za zapaljenje sluznice nosne šupljine i zapaljenje sinusa (rinosinuzitis). Sluznica nosa i sinusa postaje otečena, kanali i otvori koji spajaju sinuse i nosnu šupljinu se zapušavaju, sluznica počinje da sekretuje povećane količine razređenog mukusa kako bi „izbacila“ izazivača prehlade. Eliminisanje mukusa je onemogućeno usled postojećeg otoka

Svrha terapije prehlade i akutnog/hroničnog rinosinuzitisa je da se ukloni uzročnik navedenog stanja i simptomi koji ometaju svakodnevni život. pa nastaje začarani krug usled kog mi više nismo u stanju da dišemo kroz nos. Usled pomenutih procesa i napada stranih organizama prirodni aparat nosa i sinusa koji služi za čišćenje – mukocilijarni aparat - gubi svoju funkcionalnost. Povećanje pritiska i nagomilavanja mukusa u zapušenim sinusima dovode do pojave glavobolja, bola i nelagodnosti u predelu lica a vrlo često javljaju se i malaksalost, napetost, povišena telesna temperatura i poremećaj čula mirisa. Ukoliko ovakvi simptomi potraju do 3 nedelje smatra se da je u pitanju akutni rinosinuzitis a ako se celokupna simptomatologija prolongira stanje se definiše kao hronično i može biti praćeno hroničnim glavoboljama, zapušenošću ušiju, hrkanjem i pojavom otoka na određenim regijama lica. Ako se ovakvo stanje ne leči, može potrajati i godinama a kao krajnja posledica javlja se trajno oštećenje mukocilijarnog

Sinusi su šupljine ispunjene vazduhom smeštene unutar kostiju lica i lobanje, obložene tankom sluzokožom koja se naziva mukoza. U fiziološkom stanju sinusi su prazni, odnosno u njima se nalazi samo tanak sloj mukusa.

36

PharmaMedica ⁄ broj 65

www.pharmamedica.rs


Simptomatska terapija podrazumeva lečenje: ZAPUŠENOSTI NOSA koja je uzrokovana oticanjem sluznice i lečenje povećane sekrecija/ curenja iz nosa. Najčešće se u ove svrhe koriste sprejevi i kapi za nos. Ukoliko su u pitanju rastvori morske vode ili fiziološki rastvor pod pritiskom, mogu se bezbedno koristiti više puta tokom dana tokom celog perioda prehlade i rinosinuzitisa. Na ovaj način sluznica nosa se ispira i održava se njena hidratacija ali, mana ovih preparata je što ne mogu da dopru do sinusa. Ukoliko se za otklanjanje zapušenosti i curenja iz nosa koriste kapi za nos koje sadrže kortikosteroide (mometazon, flutikazon) ili nazalne dekongestive (nafazolin, pseudoefedrin) treba imati na umu propisan način upotrebe leka kao i to da ovi lekovi mogu dovesti do oštećenja sluznice nosa usled duže primene i do pogoršanja simptoma. Isto tako, nazalni dekongestivi mogu povećati i vrednost krvnog pritiska. Inače, prednost ove terapije njen brz efekat. GLAVOBOLJE koja je uzrokovana povećanim pritiskom u sinusima. Glavobolja se može lečiti paracetamolom i nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (npr. ibuprofen), ali i ovi lekovi imaju veliki broj neželjenih efekata pa ih ne treba primenjivati duži vremenski periaparata i nagomilavanja gustog lepljivog sekreta u sinusima.

Šta treba lečiti i na koji način? Svrha terapije prehlade i akutnog/hroničnog rinosinuzitisa je da se ukloni uzročnik navedenog stanja i simptomi koji ometaju svakodnevni život.

www.pharmamedica.rs

od. Pored toga, glavobolja se leči, lečenjem osnovne bolesti odnosno zapaljenja sinusa, otpušavanja i pročišćavanja sinusa. U ovu svrhu preporučuje se upotreba biljnih lekova koji imaju potvrđeno dejstvo na pokretanje cilija i povratak funkcije mukocilijarnog klirensa – prirodnog aparata za čiščenje sinusa i nosa. Ono što je takođe potrebno napomenuti je da su vrlo često glavobolje prouzrokovane problemima sa sinusima dijagnostikovane pogrešno kao glavobolje migrenoznog ili tenzionog tipa. Kako terapija zavisi od tipa glavobolje koji imate, izuzetno je važno ispravno diferencirati o kom tipu glavobolje se radi. Iako se u Zapadnoj Evropi sve više poverenja u terapiji prehlade, rinosinuzitisa i problema sa sinusima poklanja fitoterapiji/terapiji biljnim lekovima, u našoj zemlji se ovaj pristup lečenju razvija tek poslednjih nekoliko godina. Biljni lek nemačkog porekla Sinupret® forte koji se može naći i u našim apotekama omogućava širok pristup terapiji prehlade, sinuzitisa i rinosinuzitisa jer ima potvrđeno antivirusno, antibakterijsko dejstvo, pokreće mukocilijarni aparat i deluje antiinflamatorno pa delujući i kauzalno i simptomatski kroz samo nekoliko sati može biti samostalna terapija navedenih stanja. Sinupret® forte se na tržištu Nemačke nalazi već 84 godina a poslednje četiri godine je najprodavaniji OTC lek za terapiju prehlade.

Prema podacima Američkog udruženja za infektivne bolesti 98% prehlada i rinosinuzitisa izazvano je virusima. Dakle, da bismo uklonili uzrok prehlade, akutnog/hroničnog rinosinuzitisa u 98% slučajeva potrebno je da lečimo virusnu infekciju! Virusne infekcije ne reaguju na terapiju antibioticima. Antibiotike treba primeniti samo ukoliko postoji bakterijska superinfekcija koja se može javiti kod nelečenog rinusinuzitisa nakon 10-15 dana. Zato je jako važno delovati na zapaljenski proces u početnoj, „virusnoj” fazi, pre nego što zapaljenje postane provocirano i dirigovano bakterijama. Sintetski antivi-

Antibiotike treba primeniti samo ukoliko postoji bakterijska superinfekcija koja se može javiti kod nelečenog rinusinuzitisa nakon 10-15 dana. rotici su uskog spektra delovanja, imaju veliki broj neželjenih efekata i ne koriste se u terapiji prehlade. Za terapiju virusnih infekcija preporučuje se povećan unos tečnosti i korišćenje biljnih lekova sa potvrđenim antivirusnim delovanjem. l

PharmaMedica ⁄ broj 65

37


STRUČNJACI ODGOVARAJU

Znojenje na „nervnoj bazi” autor: dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar

Kada smo jako nervozni ili emotivno uzbuđeni nije retkost da se i preznojimo. Kod nekih osoba je to lagan znoj, a neke su kao okupane njime. Dlanovi budu mokri, majica vlažna, čelo orošeno…

1

U

medicini se stanje prekomernog znojenja naziva hiperhidroza. Najčešće se javlja na dlanovima tzv. palmarna hiperhidroza. Prekomerno znojenje ima dva glavna uzroka: kontrola telesne temperature i emotivni stres (nervoza, strah, uzbuđenje…). Postoje tri tipa znojnih žlezdi u organizmu: ekrine, apokrine i apoekrine. Ekrinih žlezdi ima između 3 i 4 miliona, glavna funkcija im je kontrola telesne temperature. Najgušće su raspoređene na dlanovima, tabanima i na čelu. Ove žlezde su odgovorne za „na nervnoj bazi” vlažne dlanove, tabane… Apokrine znojne žlezde se najvećim delom nalaze u pazuhu i genitalnoj regiji. Njihov znoj je gušći i luči se u folikul dlake. Smatra se da kod sisara ima i ulogu feromona. Apoekrine žlezde se takođe najvećim delom nalaze u pazuhu i genitalnoj regiji i razvijaju se tokom puberteta. One su odgovorne za izraženo znojenje u pazušnoj jami tzv. aksilarnu hiperhidrozu. Sve tri vrste znojnih žlezda aktivira simpatički nervni sistem odgovoran i za „borba ili beg” reakcije. Kada postoji potreba da se kontroliše telesna temperatura signali iz hipotalamusa simpatičkim nervnim sistemom dolaze do znojnih žlezdi. U slučaju postojanja anksioznosti ili emocionalnog naboja signal dolazi iz neokorteksa i limbičkih struktura. Prenosi se simpatičkim vlaknima do ekrinih žlezda na licu, dlanovima, tabanima i pazuhu. Takođe dolazi i do vazokonstrikcije odnosno sužavanja vena. Nasuprot ovome, kad signal dolazi iz hipotalamusa dolazi do vazodilatacije, odnosno širenja vena koje omogućava veći protok krvi bliže površini tela i bolje hlađenje. Promene temperature, odnosno potreba za hlađenjem, ne utiču na emotivno znojenje. Ukoliko ne postoji potreba za hlađenjem na znojne žlezde utiču samo signali iz neokorteksa i limbičkih struktura.

38

!

Kada postoji potreba da se kontroliše tjelesna temperatura signali iz hipotalamusa simpatičkim nervnim sistemom dolaze do znojnih žlijezda.

EMOCIONALNO ZNOJENJE Emocionalno znojenje nastaje kao odgovor na stimuluse kao što su strah, stres, bol, anksioznost… Iako se može javiti na celoj površini tela najvidljivije je na dlanovima, tabanima, pazuhu i na čelu. Počinje u najranijoj životnoj dobi. Emotivno znojenje kod beba je vidljivo na dlanovima i tabanima, u pazušnoj regiji nastaje u pubertetu. Prisutno je i kod drugih sisara (psi, zamorci…). Deo je fiziološke reakcije u stresnim situacijama. Omogućava bolje prijanjanje šake uz oružje za lov ili odbranu, manje trenje i bolje prijanjanje stopala pri trčanju ili penjaju. Ova reakcija ima značajnih

2

PharmaMedica ⁄ broj 65

www.pharmamedica.rs


3

Kako rešiti problem?

S obzirom na to da je znojenje fiziološka reakcija organizma nemoguće ga je prekinuti bez značajnih posedica po zdravlje. U blažim slučajevima pomoći će jednostavne mere kao što je omogućavanje dlanovima da budu na vazduhu, a ne stisnuti u pesnicu, naslonjeni na lice, sakriveni u džepu… Prekomerna telesna težina takođe pojačava znojenje. Redovna fizička aktivnost doprinosi smanjenju opšteg nivoa anksioznosti i smanjuje reakciju na stres. Tehnike relakcacije, autogeni trening i vežbe disanja takođe su od pomoći. Lokalno se mogu naneti antiperspiranti sa solima aluminijuma. Prilikom njihove upotrebe treba biti oprezan zbog mogućnosti iritacije kože. Ukoliko je pojačano znojenje vezano uz određene situacije od koristi mogu biti beta blokatori uzeti pre specifične situacije, uz prethodnu konsulaciju s lekarom. Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina koji se koriste u lečenju širokog spektra simptoma anksioznih poremećaja utiču takođe i na znojenje. Ukoliko je pojačano znojenje ograničeno na neku regiju može se vrlo površno (da se ne zahvate mišići) aplikovati Botoks. Delovanje traje 6-12 meseci.

evolutivnih prednosti, ali ukoliko je prekomerno izražena može predstavljati problem u svakodnevnom savremenom životu. Pojačano znojenje je uz ubrzanje disanja i srčanog rada tipična telesna manifestacija anksioznosti. Anksioznost može biti generalizovana, svakodnevna ili vezana uz neke situacije (ispit, upoznavanje drugih ljudi, izlazak, javni nastup…). Pojačano znojenje može biti ometajući faktor u socijalnim okolnostima. Nije problem ako se preznojimo zbog jakog bola, npr. od udarca, ali vrlo je neprijatno ako navlažimo ruku osobe sa kojom se rukujemo pri upoznavanju.

www.pharmamedica.rs

Kako ukloniti staračke pege autor: dr Suzana Kostić, dermatolog

S

taračke pege najčešće se pojavljuju nakon 40. godine života. Nejednake su veličine. Mogu biti u vidu sitnih pegica ali i fleka mnogo većeg promera. Najčešće se javljaju na koži tela koja je izložena suncu: ruke, lice i dekolte. Staračke pege treba uklanjati u toku zime kada je izloženost suncu najmanja kako bi se sprečila ponovna pojava odnosno repigmentacija. Staračke pege se mogu ukloniti pilingom sa alfa hidroksilnim kiselinama, tečnim azotom ili laserom. Trihlorsirćetna kiselina koristi se kao rastvor u koncentracijama od 10, 20, 30 ili 50%, u zavisnosti od dela tela na kojem se tretman izvodi. Tretman nije apsolutno bezbolan već bolnost zavisi od jačine primenjenog rastvora ali, nije ni zabrinjavajuć. Odmah nakon tretmana mrlje pocrvene a kasnije poprime smeđu boju. Narednih 6 do 10 dana se ljušte. Nakon tretmana preporučuju se kreme koje pospešuju epitelizaciju tj. zaceljenje kože (npr. Pantenol krem gel, kreme na bazi nevena, ribljeg ulja itd). U toku tri nedelje pegice su ružičaste boje. Alfa hidroksilne kiseline (AHA), koriste se u koncentraciji od 30% u kozmetičkim salonima i do 70% u dermatološkim ordinacijama. Prednost AHA kiselina je što ne izazivaju jako crvenilo pa se tretmani mogu obavljati čak i u periodu kada imate društvene aktivnosti. Tretmani se primenjuju jednom nedeljno, bezbolni su. Može se osetiti blago peckanje. Tečni azot primenjuje se za uklanjanje starijih pegica i za deblju kožu. Nakon tretmana stvara se tamnosmeđa krasta koja otpada u roku od 7 dana. Tečni azot je efikasna metoda za uklanjanje pega i fleka ali nosi i rizik da posle odvajanja kraste, koža na tom mestu ostane svetlija. Laser se najčešće prmenjuje za uklanjanje pega na rukama jer koža na ovom delu tela dobro zaceljuje i broj pegica je obično veći nego na licu. Bez obzira na vrstu tretmana (odabir bi trebalo da prepustite dermatologu), važno je kožu zaštititi od sunca. To je jedini način da se spreči nejednaka pigmentacija kože i postigne zadovoljavajući rezultat. Zaštita kože posebno je značajna za osobe svetle puti, plavih očiju, plave ili riđe kose kao i za one sa tankom i osetljivom kožom. Pri odabiru preparata za zaštitu od sunca voditi računa da sadrže UVA i UVB filtere, da su dermatološki testirani. Sredstvo za zaštitu od sunca treba koristiti i leti i zimi.

PharmaMedica ⁄ broj 65

39


HEMATOLOGIJA

POVIŠEN fibrinogen F

autor: mr ph. spec. Mirjana Balać

ibrinogen je protein plazme koji se u organizmu najvećim delom sintetiše u jetri. Njegova koncentracija u krvi zdravih odraslih osoba kreće se od 2 do 4g/l i određena je kako genetskim faktorima tako i brojnim faktorima spoljašnje sredine. Fibrinogen je glikoprotein složene strukture sa brojnim genetskim i stečenim varijacijama. Ove varijacije u strukturi utiču i na njegovu funkciju. Fibrinogen je jedna od najvažnijih determinanti viskoznosti krvi od koje mnogo zavisi protok krvi kroz mikrocirkulaciju. Zbog toga se često koristi kao dobar nezavisan prognostički parametar za razvoj akutnog infarkta miokarda, kako kod zdravih odraslih osoba, tako i kod koronarnih bolesnika, za praćenje bolesti. Ključna uloga fibrinogena je u procesu zgrušavanja krvi. Pri normalnim uslovima kada dođe do povrede tkiva ili krvnog suda, započinje proces zaustavljanja krvarenja u kome se fibrinogen konvertuje u nerastvorljive niti fibrina formirajući na mestu povrede fibrinsku mrežu. Mreža zajedno sa trombocitima prijanja na povređeno mesto i formira se stabilni krvni ugrušak. Ova prepreka onemogućava dalji gubitak krvi i ostaje na mestu povrede sve dok ne dođe do zaceljenja povređene površine. Nedovoljna količina ili poremećaj funkcije faktora koagulacije (u koje spada i fibrinogen) ili trombocita dovodi do krvarenja. U nedostatku fibrinogena i male povrede bi bile opasne po život. Nasuprot ovome velika količina fibrinogena može izazvati stvaranje neželjenih ugrušaka koji mogu voditi nastanku srčanog ili moždanog udara. Višak fibrinogena može učiniti krv gušćom i usporiti njen protok kroz krvne sudove, a tako i dovod kiseonika i hranljivih materija do ćelija u organizmu. To može dovesti do umora, bolova u mišićima i gubitka pamćenja.

40

Fibrinogen spada u grupu faktora koji se zajedničkim imenom zovu reaktanti akutne faze, što znači da koncentracija fibrinogena može naglo da raste u bilo kom stanju koje izaziva upalu ili oštećenje tkiva. Povišen fibrinogen nije specifičan, odnosno ne ukazuje na konkretan poremećaj ili lokaciju poremećaja. Obično je porast nivoa fibrinogena privremen i vraća se u normalu nakon izlečenja uzročnog oboljenja ili stanja. Uz povećan nivo fibrinogena povećana je i brzina sedimentacije. Povećane koncentracije fibrinogena javljaju se kod mnogih akutnih i hroničnih bolesti, akutnih infekcija, kod umerenih oštećenja jetre, kod većine infektivnih oboljenja, koronarne bolesti srca, infarkta miokarda, moždanog udara, maligniteta, različitih upalnih procesa, glomerulonefritisa, reumatoidni artritisa, trauma, posle rendgenske terapije ali i u

!

trudnoći, kod žena na terapiji oralnim kontraceptivima i estrogenom, u toku menstrualnog ciklusa, kod pušača. Snižene vrednosti fibrinogena javljaju se kod naslednih bolesti kod kojih se ne sintetiše ili se sintetiše mala količina fibrinogena u jetri, kod bolesti jetre, pothranjenosti, prekomerne potrošnje fibrinogena u raznim bolestima i stanjima, terapije lekovima koji

!

Pri normalnim uslovima kada dođe do povrede tkiva ili krvnog suda, započinje proces zaustavljanja krvarenja u kome se fibrinogen konvertuje u nerastvorljive niti fibrina formirajući na mestu povrede fibrinsku mrežu

razlažu fibrinogen (anabolički steroidi, fenobarbital, streptokinaza, valporinska kiselina). Hronično niski nivoi fibrinogena mogu da budu povezani sa smanjenom produkcijom usled naslednih bolesti, kao što su afibrinogenemija i hipofibrinogenemija ili usled stečenih oboljenja, kao što su poslednja faza bolesti jetre ili ozbiljna neuhranjenost. Akutno niski nivoi se često povezuju sa povećanom potrošnjom fibrinogena, što se sreće kod diseminovane intravaskularne koagulacije/DIC i ab-

normalne fibrinolize, a do čega dolazi kada je organizam previše aktivan zbog čišćenja krvnih ugrušaka. Nivo fibrinogena je jako nizak, naročito zbog povećane intravaskularne koagulacije. Uzroci stečenog deficita fibrinogena mogu biti komplikacije u trudnoći (embolizam amniotske tečnosti ili otkidanje placente), šoka (hemoragičnog, septičnog ili anafilaktičkog), nakon obimne hirurške intervencije, ujeda zmije, i rasejanog karcinoma. Smanjeni nivo fibrinogena može da se javi i nakon naglih, obilnih transfuzija krvi. l

Disfibrinogenemija je redak poremećaj koagulacije koji izaziva mutacija gena koji kontroliše stvaranje fibrinogena u jetri. Dovodi do toga da jetra sintetiše abnormalni, disfunkcionalni fibrinogen koji se opire degradaciji prilikom konvertovanja u fibrin ili ne funkcioniše normalno u koagulacijskoj kaskadi. Disfibrinogenemija može da poveća rizik od nastanka venske tromboze ili, retko, tendenciju blagog krvarenja. Osobe koje imaju nedostatak fibrinogena ili disfibrinogenemiju mogu da imaju problema sa lošim zarastanjem rana.

PharmaMedica ⁄ broj 65

www.pharmamedica.rs


KVALITETNO

USPEŠNO

POUZDANO

PROXEED® PLUS Dijetetski suplement posebno sastavljen kako bi se poboljšao kvalitet parametara

PROXEED® WOMEN

EZEREX® PROXANA® NUTRI MAG CYSTA® Q Q UROL®

spermograma, koji su jedan od bitnih činilaca u procesu začeća. Podstiče prirodne metaboličke procese i obezbeđuje energiju za ćelijske procese koji su bitni za plodnost muškarca. Proxeed® Plus utiče na povećanje broja spermatozoida, poboljšava pokretljivost, progresivnu pokretljivost i morfologiju spermatozoida. se preporučuje svim ženama koje žele da optimizuju svoju plodnost i povećaju šansu za trudnoćom a posebno u slučajevima gde postoji PCOS (policistični ovarijalni sindrom) i kod IVF procedura.. Pomaže normalnu aktivnost hormona i ovulaciju, održava kvalitet jajne ćelije obezbeđujući potrebnu energiju i štiteći od oksidativnog stresa, pomaže zdravu deobu ćelija i implantaciju oplođene jajne ćelije. je namenjen osobama koje imaju smetnje, a u vezi su sa endotelnom disfunkcijom: kardiovaskularne smetnje, problemi sa endokrinim žlezdama, dijabetes, erektilna disfunkcija, umor i intenzivan napor: sport, oporavak nakon neke hirurške intervencije se preporučuje svim muškarcima u toku ili nakon infekcije prostate, i preventivno osobama starijim od 45 godina, gojaznim osobama, pušačima, osobama pod produženim stresom i osobama sa porodičnom anamnezom karcinoma prostate. Na bazi likopena, ekstrakta zelenog čaja i nara. Jak antioksidant. .. pomaže stvaranje energije, podržava funkciju bubrega smanjenjem kalcijum oksalata i kalcijum fosfata u urinu. Nutri Mag sprečava formiranje i rast kristala kalcijum oksalata i kalcijum fosfata koji čine najčešću formu kamena u bubrezima i mokraćnim kanalima. je patentirana mešavina aktivnih sastojaka koji su klinički testirani i dokazano efikasni kod problema funkcije bešike i integriteta njene sluznice, posebno kad je u pitanju: intersticijalni cistitis, osetljiva bešika i hronični cistitisi. je kombinacija biljnih sastojaka sa visokom koncentracijom bioflavonoida koji su se pokazali efikasnim u smirivanju tegoba hroničnog prostatitisa, bolnog pelvičnog sindroma i simptoma donjeg urinarnog trakta (LUTS).

Generalni uvoznik i distributer za jugoistočnu Evropu

Vidapharm d.o.o. Nebojšina 53, 11000 Beograd tel./fax: 011/2430 553; mob.: 063/880 7270 office@vidapharm.rs www.vidapharm.rs


NOVO

DA UŽIVATE U PRAZNIČNOJ TRPEZI BEZ GRIŽE SAVESTI

Kalory Diur tablete za mršavljenje! DODATNI SAVETI ZA REGULCIJU TELESNE TEŽINE:

V

reme praznika i proslava osim lepih trenutaka i obilja poklona može vam doneti i višak kilograma i nezadovoljstvo sobom. Kako ne biste merili svaki zalogaj i kolačić koji u prazničnim danima budete probali, predlažemo elegantno rešenje za smanjenje unosa kalorija i održavanje telesne težine- Kalory Diur tablete. Kalory Diur sadrži prirodna dijetetska vlakna dobijena iz nopala (meksičkog kaktusa) koja imaju veliki kapacitet vezivanja molekula masti i šećera. Na taj način masti i šećeri postaju nedostupni enzimima za varenje i neiskorišćeni se izbacuju iz organizma. Vlakna nopala na taj način deluju

42

kao sunđer za masti i šećere i čine da organizam dobije manje kalorija od onoga što hrana koju pojedemo zaista sadrži. Kalory Diur sadrži hrom koji reguliše metabolizmu šećera i masti, smanjuje apetit i želju za slatkišima. Osim toga, tablete Kalory Diur sadrže ekstrakte javanskog čaja i pilosele koji stimilušu eliminaciju tečnosti i toksina, čime se pospešuje razgradnja celulita. Ovaj proizvod je idealan za osobe koje često konzumiraju skrobnu i masnu hranu jer uzimanjem jedne tablete 10 minuta pre jela aktivni sastojci inhibiraju resorpciju masti i ugljenih hidrata čime se drastično smanjuje kalorijska vrednost unete hrane. l

 Nikad ne očekujte da brzo izgubite težinu. Ne pokušavajte da izgubite više od 500-700 grama nedeljno.  Nikada ne preskačite obroke i nemojte se izgladnjivati: to nije od pomoći za gubitak kilograma. Telo će usporiti metabolizam (bez gubitka težine) i područja koja bi najviše trebalo da izgube naslage - poslednje će ih izgubiti.  Ne preterujte sa smanjenjem unosa kalorija: rizikujete da, pre nego što izgubite masne naslage, izgubite mišićnu masu.  Uzimajte 5 obroka dnevno sa proteinima i složenim ugljenim hidratima: tako se održava normalan metabolizam i stabilan nivo šećera u krvi.  Nikada ne preskačite doručak! On je najvažniji obrok u danu. Neka bude obilan i dovoljno kaloričan da vam obezbedi energiju za narednih 4-5 sati. U ovom periodu nemojte ništa grickati do ručka. Nikave užinice, semenke ni voće ako planirate da redukujete težinu. Doručak je jedini obrok u danu u kome možete da uživate i preterujete u svemu: dozvoljena je kombinacija proteina, masti i ugljenih hidrata. Naravno, suzdržite se od industrijski prerađene hrane pune prostih šećera poput voćnih jogurta, kroasana, belog peciva. Puter i džem možete konzumirati 1-2 puta nedeljno.  Raznovrsna i uravnotežena ishrana zajedno sa zdravim načinu života i redovnom fizičkom aktivnošću predstavlja najbolju strategiju za regulaciju telesne težine.  Smanjite, ali ne eliminišite u potpunosti unos masti, oko 15% ukupnog unosa kalorija i dalje treba da potiče iz masti.  Kao izvore ugljenih hidrata uvek birajte one koji obezbeđuju složeni šećeri (musli, hleb ili peciva od celog zrno žitarica).  Jedite puno zelenog sirovog i kuvanog povrća, jer je tokom redukcionih dijeta potreban visok unos dijetetskih vlakana.  Fizička aktivnost je obavezna! Neka to bude i samo jedan sat brzog hoda ali najmanje 3 puta nedeljno.  Unosite najmanje 2l vode tokom dana kako biste održali ćelije hidriranim i podstakli eliminaciju metaboličkog otpada.

PharmaMedica ⁄ broj 65

www.pharmamedica.rs




Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.