Optimist 007

OPTIMIST Osnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Glavni i odgovorni urednik: Predrag M. Azdejković Grafička produkcija: Rabbit and Rabbit design Fotografija naslovne strane: www.karleusa.com Urednik Urbanlook.info: Srđan Šveljo Saradnici: Mr. Incredible, Aleksandar B, Je‐ lena A, Marijan K, Milan Nikolić, Jelena Zulević, Nemanja M, DJ MYLO, Aleksandar Stojković, Boris Milićević Web: www.optimist.rs www.gej.rs www.gayecho.com E‐mail: optimistmagazin@gmail.com Štampa: Newpress (www.newpress.co.rs)

CIP ‐ Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305 OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. ‐ God. 1, br. 1 (jun 2011)‐ . ‐ [S. l.] : Regionalni info centar, 2011‐ (Smederevo : Newpress). ‐ 21 cm Dvomesečno. ‐ Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 2217‐6756 = Optimist COBISS.SR‐ID 186184972

REČ UREDNIKA

Najdosadnija obaveza koju glavni urednik ima jeste da napiše reč urednika, naročito zato što nije u pitanju jedna reč. Pred vama je sedmi broj „Optimist“ magazina i tema broja je kako i gde se zabavlja LGBT populacija u Srbiji. Mnogi ak‐ tivisti zaboravljaju da je to jedna od najbitnih stvari kad je u pitanju LGBT egzistencija. Zaboravite sve te zakone protiv diskriminacije, gej brakove, parade i gej ikone, bez jake gej scene, gej klubova i kafića osuđeni smo na jedan dosadan i su‐ voparan život. Pojedini tvrde da gej mesta nisu potrebna, jer nam je potrebna slo‐ boda da izlazimo bilo gde i da se osećamo slobodno. Istina, ali potreba da se bude među „istomišljenicima“ i da se bude u ve‐ ćini bez zamaranja ko je gej je svakako realna i pre svega praktične prirode! Srbija trenutno ima beogradsku i novosadsku gej scenu i treba ih svakako osnaživati, ali bi bilo divno da i drugi gradovi dobiju svoju. Često gej muškarcima postavim pitanje šta fali beogradskoj gej sceni i svi do jednog su mi rekli gej sauna! I u pravu su, ozbiljna gradska gej scena se ne može zamisliti bez gej saune, naročito ako uzmemo da je Beo‐ grad to imao do pre nekih 30 godina. Ali, više o tome čitaćete u našem magazinu, koji je na našu veliku radost dobio jedno‐ godišnju podršku Fonda za otvoreno dru‐ štvo, što nam garantuje izlazak narednih šest brojeva. Takođe, pokrenuli smo i dva nova sajta te vas pozivam da ih posetite www.optimist.rs i www.gej.rs PREDRAG M. AZDEJKOVIĆ Magazin možete čitati i na:

Podrška:

8 Kolumna

Kolumna 9

Jelena Karleuša:

Žena koju volimo da mrzimo Zabrinjavajuće je što ljudi troše toliko energije na mržnju i na nešto što ih se apso‐ lutno ne dotiče. Slična situacija je i sa vestima o LGBT populaciji, možda čak LGBT populacija bolje prolazi no JK. Ali, ko su ti ljudi koji ulažu toliki trud u mržnju, zašto to rade i kako su odredili koga će mrzeti?

Jelena Karleuša je jedna od retkih javnih ličnosti koja je svakog dana tema tek‐ sta, vesti ili priloga u nekom mediju, bilo da je u pitanju dnevna novina, nedeljnik, me‐ sečnik, website ili televizija. Količina infor‐ macija o njenom bazenu, cipelama, haljini, znoju, svađama, nastupima, skandalima je neverovatna. Naravno, ne želim da ulazim u trivijalnost tih informacija, niti želim da se‐ ciram naše društvo zašto ima potrebu za tim informacijama. Tema ovog teksta je nešto sasvim drugo. Često kliknem na neku vest o Je‐ leni, preskočim je i odem na komentare.

Možda treba da nas zabrinjava količina tri‐ vijalnosti i šupljoglavlja u domaćim medi‐ jima, ali mržnja u komentarima svakako da.

U Srbiji se jedva zapatila politička korekt‐ nost tako da se otvorena mržnja u komen‐ tarima prema manjinama cenzuriše, naravno, nešto „promakne“ budnom oku moderatora. Mržnja postoji, ona se gomila i treba negde da se odlije. Tu su mediji sve‐ sno ili nesvesno napravili kanal za tu mrž‐ nju i ona se mahom sliva na žene sa estrade, pre svega na Jelenu Karleušu.

Ogromna većina komentara sadrži vređa‐ nje, omalovažavanje i otvorenu mržnju.

Koren karleušofobije i homofobije su isti.

Najčešće, komentari su usmereni ka njenom fizičkom izgledu, da je plastična, puna silikona, da joj se vide ožiljci od silnog zatezanja i liposukcije, da izgleda kao tran‐ dža i da nije prirodna. LGBT populaciji se ta‐

kođe licemerno spočitava da nije prirodna.

Zašto licemerno? Pa, okrenite se i pogle‐ dajte oko sebe i recite koliko je prirodno ono što ljudski rod radi i koliko se svakod‐ nevni život modernog čoveka može smatrati prirodnim? Skoro sve što čovek radi, od vož‐ nje automobilom, surfovanja internetom, telefoniranjem, do konzumiranja dugotraj‐ nog mleka iz tetrapaka je neprirodno! Ali, ko je taj koji je LGBT populaciju i Jelenu Karleušu u ovom neprirodnom svetu klasi‐ fikovao kao neprihvatljivo neprirodne i po kom principu?

Takođe, nazivanje Jelene Karleuše trandžom, a sve u cilju da se ista ponizi i uvredi, je transfobično i vređa trans popu‐ laciju. Nažalost, to često čine i sami pripad‐ nici LGB populacije! Nazivanje Jelene Karleuše trandžom ima za cilj da se pokaže da dotična nije dovoljno žena i ženstvena, što se često i spočitava lezbejkama da nisu dovoljno žene i ženstvene, ali i gej muškar‐ cima da nisu dovoljno muškarci i muževni.

Ali, ko je taj koji određuje ko je dovoljno žena, odnosno dovoljno muškarac, zašto to radi i po kom principu?

Komentari kažu i da Jelena Kar‐ leuša ne zna da peva i da oni koji je slušaju su jadnici i polusvet. O ukusima ne treba ra‐ spravljati i tu rečenicu su mnogi naučili na‐ pamet, ali nikako da shvate da treba biti tolerantan i da ljudi imaju pravo na različite ukuse, pa makar mislili da su u pitanju ne‐ ukusi. Ljudi imaju potrebu da omalovaža‐

10 Kolumna

vaju druge na osnovu muzike koju slušaju, da im pripisuju određene (negativne) lične karakteristike stvaraju stereotipe i predra‐ sude, da ih u određenim situacijama vre‐ đaju, odbacuju i izbegavaju. Isto tako ljudi imaju potrebu da omalovažavaju druge na osnovu seksualne orijentacije, da im pripi‐ suju određene (negativne) lične karakteri‐ stike, stvaraju stereotipe i predrasude, da ih u određenim situacijama vređaju, odbacuju i izbegavaju. Mnogi su tolerantni samo dok radimo ono što se njima dopada, čim napu‐ stimo te okvire i počnemo da se ponašamo suprotno njihovim pravilima postaju neto‐ lerantni i nasilni. Ali, ko je taj koji određuje koja ponašanja su prihvatljiva i koja se to‐ lerišu, zašto to radi i po kom principu?

Iako se mržnja mahom sliva na samu Karleušu, nekoliko kapljica stigne i do onih koji su ostavili pozitivan komentar o liku i delu dotične ili je brane, jer su isti kao i ona „glupi, nepismeni, polusvet…“. Slično prolaze i oni koji se usude da brane LGBT populaciju i njena prava, jer je zabranjeno da se misli drugačije, a ako se već misli dru‐ gačije, onda to mišljenje treba zadržati za sebe, u svoja četiri zida!

Vesti i tekstovi o njoj su uvek ma‐ sovno komentarisani, gde su negativni ko‐ mentari većinski i imaju više pozitivnih preporuka nego negativnih, dok je sa pozi‐ tivnim komentarima obrnuto. To je pokaza‐ telj da je mržnja konzistentna i da na nju ljudi troše ogromnu količinu vremena i ene‐ rgije, jer ipak treba svima podeliti pozitivne i negativne preporuke, vratiti se nekoliko puta na vest kako bi se proverili novi ko‐ mentari i stanje na terenu. Zabrinjavajuće je što ljudi troše toliko energije na mržnju i na nešto što ih se apsolutno ne dotiče. Slična situacija je i sa vestima o LGBT populaciji, možda čak LGBT populacija bolje prolazi no JK. Ali, ko su ti ljudi koji ulažu toliki trud u mržnju, zašto to rade i kako su odredili koga će mrzeti?

Tokom teksta postavljao sam

određena pitanja, pa je red da na njih dam neki odgovor. Odgovor možda nije tačan, ali ga nudim na razmatranje, prihvatanje ili od‐ bacivanje.

Ljudi imaju potrebu da osećaju da su bolji od drugih. U Srbiji, a i u mnogim dru‐ gim državama, biti uspešan je postalo teško, prosto nemoguće, ali potreba da se bude bolji i dalje postoji, ali je neispunjena. Zbog toga se odlazi u omalovažavanje i blaćenje, spuštanje na nivo ispod, naročito onih koji su uspešniji od nas ili onih koji žele da budu uspešniji. Vređanjem Jelene Karleuše da ne zna da peva, da izgleda kao trandža, da je plastična i veštačka, da je glupa i nepismena se postiže taj efekat. Time se šalje poruka „ja sam bolji/a od nje!“. Vređanjem i oma‐ lovažavanjem LGBT populacije se postiže isti efekat „ja sam bolji od njih“, oni su bo‐ lesni i nenormalni, ja sam zdrav i norma‐ lan. Nasilje se rađa onog trenutka kada objekat vređanja i omalovažavanja digne svoj glas, pobuni se i počne da pokazuje da to nije istina, kad krene da „provocira“, što bi rekli homofobi. To što su na meti Jelena Karleuša, LGBT populacija i mnogi drugi je zato što spadaju u domen različitosti i ma‐ njinskog. Naravno, žene su česte žrtve mrž‐ nje u patrijarhalnom i mizoginom društvu, a po istom modelu tu je i LGBT populacija.

Situacija je takva kakva je, ali šta se tu može naučiti? Rečenica koju je Jelena Karleuša napisala na Twitteru može da po‐ mogne: „Zašto bih se ja bilo kome prav‐ dala!“. LGBT populacija ima potrebu da se pravda, da homofobima dokazuje kako „to“ nije bolest, kako je prirodna, kako je ista kao svi, sve u cilju da bude prihvaćena. Što je čisto gubljenje vremena! Oni koji mrze, će nastaviti da mrze bez obzira koji argument dobili. Zato se treba fokusirati na one koji nas vole, jer ih inače zapostavljamo jer se previše bavimo hejterima. To isto čini JK koja je fokusirana na svoje fanove, bavi se njima i gradi svoju armiju podrške.

PIŠE: PREDRAG M. AZDEJKOVIĆ

Kolumna 11

12 Tema broja: Kako i gde se zabavljamo

GEJ PROVOD I N Koliko je gej zabava u Srbiji suštinski povezana sa dominantnom atmosferom, stilom i ukusom ili zašto je kreativnost bez slobode jednostavno nemoguća?

Najbolja gej zabava u Srbiji nastaje kada uđeš u Diesel sa dečkom da isprobavaš nove modele tanga gaćica na opštu radost ljubopitljivog osoblja. Jasno je da se radnja odvija u Beogradu. Ili kada navijaš za polu‐ gole pitomce lokalnih teretana koji se na šanku kluba Pleasure bore za primerak novog albuma Jelene Karleuše. U Beogradu, naravno. Možda i na proslavi Madoninog ro‐ đendana u Apartmanu. Tu, u blizini Branko‐ vog mosta u Beogradu.

Analiziranje gej zabave u Srbiji ograničeno je na dešavanja u glavnom gradu budući da su bilo kakva masovnija okuplja‐ nja u manjim gradovima i palankama uglav‐ nom nezamisliva.

Samo šezdeset kilometara južnije sve postaje šezdeset puta teže. Severnije je situacija nešto bolja budući da u Novom Sadu gay life nije tako

mrtav kao, recimo, u Nišu. Iscrtavanje ove mape u potpunom je skladu sa kulturolo‐ škom slikom Srbije, tako da kao i kada raz‐ matramo šanse za dobar šoping, školovanje ili karijeru – svi putevi vode u Beograd. Put‐ niku namerniku nije potreban ilustrovani vodič, nikakav gay guide, pomagalo u slici i reči. Jer kakvi su drugi srpski gradovi u od‐ nosu na Beograd takav je Beograd spram drugih evropskih metropola. Između urba‐ nog Apartmana, narodnjačkog Pleasure‐a, klaustofobičnog Smiley‐a i još neafirmisanog My Way‐a, ništa više pod kapom beograd‐ skom. Terevenke između četiri zida se ne ra‐ čunaju. Ta vrsta provoda zavisi isključivo od kapaciteta kojima raspolaže domaćin i od kreativnosti kojom raspolažu gosti.

Dakle, ne očekujte tematske žurke u klubo‐ vima, eventualno tematske večeri tipa ove subote Madonna, sledeće Kylie, narednog meseca Gaga. Ili, da se začas prebacimo na folk stranu ekipe, Dara, Nata, Dunja ili koja već gej ikona uživo, naravno, u skladu sa ra‐ sporedom gostovanja u Nachtwerku ili gde već.

Bilo je stidljivih i manje više uspešnih po‐ kušaja da se organizuje party specijalno za bears (bradate medvediće) ili hunks (zgo‐ dni, obdareni) ali utisak je da vlada opšta nespremnost za još kreativnija i preciznija razvrstavanja. Ako su medvedići nespremni da pokažu svoje bradice kako očekivati da se daddies (tatice, stariji tipovi) nonšalantno razmahnu krštenicama? Nije nelogično, na‐

Tema broja: Kako i gde se zabavljamo 13

NEBESKA SRBIJA protiv. Stare narodne mudrosti ostaju na snazi i kada je gej stvar na meniju. Recimo, kuća se zida od temelja. Istina.

U gradu u kojem je održavanje gej parade političko pitanje par excellence, refleks ak‐ tuelnih nagodbi, najbolja prilika za puno iz‐ ražavanje dominantnog plemenskog duha i stalna rekapitulacija kolapsa države i poraza njenih institucija, kako očekivati kvalitetnu zabavu za homoseksualce? U gradu bez ika‐ kve, negovane i razvijane, gej kulture, bez ozbiljnih projekata u tom domenu ukoliko se izuzme nekoliko usamljenih pokušaja entuzijastičnih gej aktivista, bez gej litera‐ ture na maternjem jeziku, bez muzike, filma i performansa, kako se nadati krea‐ tivnim konceptima u klubovima ove vrste?

Tu posao i dalje radi gazda diskoteke koji ima iskustva u burazerskoj trgovini i ugosti‐ teljstvu. Tamo gde ispred gej kluba stoje dva plava kombija krcata pripadnicima narodne milicije, a ne muška hostesa u hot pants‐u koja bi animirala potencijalne goste, dobro je da postoji bilo šta. Kada je sloboda pod znakom pitanja sve drugo je luksuz, uspeh nad uspesima, provod kakav se samo pože‐ leti može.

Stoga su i previsoke cene u Apartmanu pod‐ nošljive baš kao i problematična ventilacija u Pleasure‐u. Raslojavanje posetilaca spram etiketa turbo i urbo nije tako dramatično.

Na kraju (subotnje) večeri svi se sliju u isti tok i nađu na istom mestu. I dizajner iz Mi‐ xera i frizer Ilde Šaulić. Stilski je, nažalost, sve vrlo uniformno, štancovano po istom modelu, ali i to je refleks dominantne at‐ mosfere u jednom društvu. Gej scena, ma koliko apartna bila, nije samonikla, autenti‐ čna tvorevina oslobođena svih veza sa pod‐

nebljem kojem pripada. I u tom, da kažemo, podsistemu za iskorak je potrebno isto ono‐ liko hrabrosti koliko je neophodno i bilo gde drugde u okviru istih granica. Emo klinka u školskom dvorištu takođe je svesna „inci‐ denta“ koji pravi svojim upadljivim izgle‐ dom kao i homoseksualac koji bi „među svoje“ došao obučen odbijajući modne sa‐ vete Boška Jakovljevića ili Dejan Milićević estetiku. Bez zavaravanja, mentalitet radi svoje bez obzira na seksualnu orijentaciju.

Ruku na srce, bude tu par „malih mon‐ struma“ sa nekakvim belim čaršavima i sveže nalepljenim veštačkim noktima, zatim nekoliko pari nogu samo u boksericama ili očiju obilno uokvirenih krejonom, ali u am‐ bijentu koji je takav kakav jeste, različitost se uvek doživljava kao groteska ili patetičan pokušaj skretanja pažnje. Naravno, u skladu sa globalnim trendovima i vladajućim uku‐ som, na koji se niko ne žali, osunčana, volu‐ minizirana tela ipak sabiraju najviše pogleda i interesovanja.

Klub koji najbolje radi je upravo onaj koji repertoarom i atmosferom pod‐ seća na prosečan beogradski splav. Dakle, veliki šank, lampioni, srebrna kugla, separe uz doplatu i muzičko mešano meso. Gosti se „zagrevaju“ uz house, razgaljuju uz pop i disco hitove a katarzu u punom smislu reči doživljavaju uz aktuelni moderni folk ukoliko je taj hibrid uopšte moguće precizno defini‐ sati. Rečju, Srbija u malom. Koliko origina‐ lnosti napolju, na hetero suncu vladika i partijskih malih bogova, toliko i dole, u paklu, među manjinama koje se ludo za‐ bavljaju. Ili ipak malo više?

PIŠE: MILAN NIKOLIĆ

16 Tema broja: Kako i gde se zabavljamo

Str8 izgled, diskretan i van gej krugova Sam ulazak u klub predstavlja unutrašnji kaming aut u kome pojedinac na sebe lepi etiketu homoseksualca, uz sve represije koje ona nosi, preuzima dodeljenu društvenu ulogu i prihvata je kao sastavni deo svoje ličnosti.

Društvo ima tenden‐ ciju da gej zajednicu posmatra kao homogenu grupu koja ima identične želje i potrebe, sta‐ vove, vrednosni sistem i način života. Istina je da su homose‐ ksualci sve samo ne homogeni.

U prilog tome govori klasična studija Keneta Palmera u kojoj autor razlikuje četiri tipa ho‐ moseksualnosti u modernoj zapadnoj kulturi. Dok se prva dva tipa odnose na usputnu homoseksualnost i povremene aktivnosti, te su vrlo diskuta‐ bilna, druga dva tipa prene‐ sena u naš kulturni kontekst predstavljaju dominantne oblike homoseksualnosti u do‐ maćoj gej zajednici. S jedne strane to je koncept persona‐ lizovane homoseksualnosti koja se ogleda u preferiranju homoseksualnih aktivnosti u potpunoj tajnosti, a sa druge strane homoseksualnost kao način života koja podrazu‐ meva pripadnost gej subkul‐ turi i prihvatanje sopstvene seksualnosti kao ključnog dela svog identiteta. Konfron‐ tacija ova dva dominantna modela vidljiva je u svakodne‐ vnom životu na svim nivoima, a reprezentativan primer su oglasi na virtuelnoj zajednici GayRomeo koji uglavnom zvuče ovako: “Str8 izgled, dis‐ kretan, van gej krugova. Tra‐

zim iskljucivo nekog istog tipa za diskretna vidjanja. Tetkice koje vise po gej mestima STOP!”. Ovaj prvi model ka‐ rakteriše to što ne vole gej mesta, nemaju gej društvo, a za gej klubove smatraju da su obične rupe, mesta bluda i razvrata u kojima tetketine vise sa šanka i svi seksualno opšte po wc‐u. Pleasure bi tako, po njihovom mišljenju, predstavljao Sodomu, a Apartman Gomoru dana‐ šnjice. Nasuprot tom “moral‐ nom propadanju” stoji idealan koncept gejeva iz or‐ mana za koje niko ne zna, koji vode “strejt život”, ma šta to značilo, koji su uzorni mamini i tatini sinovi, deca za primer i fini momci iz kraja za koje se nikad ne bi reklo da su deo tog “prljavog i bolesnog” gej sveta. Na njihovu žalost, ma koliko od toga bežali, jesu. Šta je ključni momenat koji odvaja prvi model homose‐ ksualaca od drugog? – Strah.

Neozbiljno bi bilo reći da su gejevi koji izlaze po klubo‐ vima rasterećeni osećaja an‐ ksioznosti i straha. Svakako i oni na svojim leđima nose teret onoga što sociolog Er‐ ving Gofman u svojoj knjizi „Stigma“ definiše kao „procep između onog što bi neka osoba trebala da bude, odno‐

18 Tema broja: Kako i gde se zabavljamo

sno virtuelnog društvenog identiteta, i onoga što ona zaista jeste – stvarnog društvenog identiteta“. Autor to naziva diskreditujućom stigmom po kojoj razlike između stigmatizo‐ vane i “normalne”, tj. nestigmatizovane osobe, nisu uočljive, ali glavni problem ostaje skrivanje stigme od ostalih članova društva.

Ni „eksponirani“ gejevi ne trče po ulici i viču „vidite me, ja sam peder“, većina njih čak nije autovana ni svojim najbližima. Ipak, ono zbog čega su oni u velikoj prednosti je to što su prevazišli sopstvenu krizu identiteta, prihva‐ tili homoseksualnost kao važan deo svoje lič‐ nosti i pronašli sopstvene pozicije u gej subkulturi kojoj nesumnjivo pripadaju. Kod gejeva iz ormana to nije slučaj. Ne želeći da upadnem u zamku generalizacija, mogu priz‐ nati da verovatno postoji određen broj ho‐ moseksualaca koji ne želi da sluša GaGu i Karleušu kad izađe, ne zanima ih nijedna te‐ matska žurka Apartmana, niti im se dopada ambijent makar jednog gej kafića u gradu.

Imaju izuzetno visoke kriterijume i ja to po‐ štujem. Ipak, kod onih koji ne izlaze na gej mesta samo zato što su to gej mesta, problem je psihološke prirode i zove se konfuzija iden‐ titeta. Mislim da nema homoseksualca koji u jednom momentu razvoja svoje ličnosti nije prošao kroz ovaj stadijum. Duboko patrijar‐ halno i heteronormativno društvo od malena nam putem socijalizacije usađuje društveni si‐ stem vrednosti koji usvajamo kao neupitan.

Međutim, homoseksualnost u potpunosti krši taj vrednosni sistem i neminovno mora doći do momenta kada nastupa apsolutna konfu‐ zija u našim glavama. S jedne strane imamo usvojene norme koje određuju heterose‐ ksualnost kao jedini prihvatljiv oblik seksual‐ nosti, jasno definisane rodne uloge, kao i modele ponašanja za muškarce i žene, dok s druge strane tome prkosi naša urođena pri‐ roda koja se ne miri sa tim. Strah, anksioznost i povlačenje su mehanizmi odbrane od ovog stanja. Prema psihoanalitičkoj teoriji, jedna od osnovnih vrsta straha je “NAD JA strah” koji predstavlja iskustvo krivice zbog preko‐ račenih etičkih normi. Frojd smatra da an‐

ksioznost nastaje kada ego ne uspeva da po‐ miri urođene seksualne nagone sa represi‐ vnim moralnim normama koje usvaja socijalizacijom.

Osnovna moralna norma iz koje proizilazi sve ostalo je duboko ukorenjena he‐ teronormativnost koja se usvaja u najranijem detinjstvu i raznim mehanizmima represije utiče na kontrolisanje želja i nagona. To u sve‐ sti homoseksualaca stvara osećaj ambiva‐ lentnosti. S jedne strane su jako izražene homoseksualne želje, sa druge usvojena per‐ cepcija po kojoj je to društveno neprihva‐ tljivo, neprirodno i bolesno. Zato se većina gejeva odlučuje da se u potpunosti povinuje heteronormativnim pravilima, potisne svoje težnje i zadovoljava ih sporadično i u strogoj tajnosti. Izlazak iz te čaure predstavlja krše‐ nje moralnih načela i izaziva strah i anksioz‐ nost. Prvi parališući strah koji ima svaki homoseksualac pri ulasku u gej klub jeste strah od razotkrivanja. Ipak, podsvesno naj‐ više strahuje da će u drugima prepoznati sebe i onu stranu svoje ličnosti koju uporno poku‐ šava da potisne. Sam ulazak u klub tad pred‐ stavlja unutrašnji kaming aut u kome pojedinac na sebe lepi etiketu homose‐ ksualca, uz sve represije koje ona nosi, preu‐ zima dodeljenu društvenu ulogu i prihvata je kao sastavni deo svoje ličnosti. Na taj način rešava konflikt između sebe i društva.

Ovaj proces je dug i težak. Nije lako pogledati sebe u ogledalu i reći naglas “ja sam gej”, ali je to jedini način da se prevaziđe konflikt koji postoji u nama samima. Jedino tako rušimo društvene stege koje nas priti‐ skaju, odbacujemo ih i protiv njih se borimo.

Moramo prihvatiti sebe takve kakvi smo i upoznamo one nama slične koji dele naše probleme i strahove. Ne bežimo od gej sveta, već ga prilagodimo sebi i učinimo boljim i raz‐ novrsnijim. To je naša borba.

PS: A realno, na gej žurkama je uvek i najbolji provod!

PIŠE: NEMANJA M.

20 Tema broja: Kako i gde se zabavljamo

Zašto strejt žene vole gej žurke?

Pošto gej žurke i klubovi nisu toliko česti, većina dođe posebno dobro raspo‐ ložena pa je provod gotovo zagarantovan. Sećam se devojke iz Kan‐kana koja je došla sa zmijom, velikim pitonom, oko vrata, kao živim modnim dodatkom i mase bespre‐ korno oblikovanih i sređenih muškaraca u fantastičnoj odeći.

Odavno su strejt žene postale uo‐ bičajeni element u gej klubovima. Obično se to pripisuje činjenici da će mnogi gejevi dovesti svoje najbolje drugarice na mesto gde mogu da budu opušteni sa svojim de‐ čkom, da često nije slučaj da one kasnije nastavljaju da dolaze i same. Mnogi su spremni da ovo pripišu Sex and the City fe‐ nomenu, ali ova pojava nije bila retka ni ra‐ nije kada su se pričale i prikazivale sasvim drugačije stvari. Šta to privlači strejt žene na gej mesta?

Iako uvek ima različitih motiva, sve će se složiti da je jedan od najvažnijih slo‐ boda. Ponekad je teško precizno odrediti u čemu i od čega, ali svakako sloboda da se bude, misli i ponaša drugačije. Za razliku od „običnih“ klubova, za njih ovde nema očeki‐ vanja, nema neprijatne napetosti povezane sa prilaženjem i muvanjem, nema kompeti‐ cije. Izostanak tog pritiska neverovatno ra‐ sterećuje. Tu su sa prijateljima samo da bi zajedno igrali, zezali se i super proveli. Fokus je na zabavi i nije čudo što ona retko izo‐ stane.

U prilog pomenutoj slobodi, tu je i drugačija raspodela odnosa moći. Iako se ne može uvek reći da su potpuno oslobođene od patrijarhalnih modela, odnosi uloga su svakako manje pod pritiskom rigidnih kultu‐ roloških obrazaca. Često će ista osoba, ne‐ vezano od rodnih i polnih uloga, moći da se uključi u priču o kuvanju i programiranju.

Istovremeno, neće očekivati da ona zna da kuva samo zato što (pretpostavlja da) je žena. Kažem „pretpostavlja“ jer su i granice rodnih/polnih uloga i karakteristika labavije.

Queer senzibilitet omogućava neverovatnu slobodu od onoga što smo naučeni da prih‐ vatimo kao jedinu ispravnu koncepciju real‐ nosti. U praksi to obično znači da se neće pretpostavljati da ne može sama da otvori flašu vina ali će je ipak ispratiti do stanice ako to zamoli. Sigurna, ali ne i bespomoćna, seksualna, ali ne kao objekat, ušuškana, ali ne i sputana. Da li bi iko mogao da odoli tome?

Važan deo priče su svakako valida‐ cija i podrška. Pošto ovde nema drugih mo‐ tiva, kompliment vezan za stajling ili figuru

Tema broja: Kako i gde se zabavljamo 21

će zaista biti samo to te mu se iskreno može verovati. Izostaće osuđivanje u vezi sa od‐ stupanjem od ponašanja koja se očekuju od žena na drugim mestima. Ako bude prih‐ vaćena, biće prihvaćena kao ličnost, a isto‐ vremeno podržana da eksperimentiše sa sobom, svojim izgledom i ponašanjem.

Teme za koje njen dečko često nije posebno zainteresovan, kao što su šminka, frizura ili komentarisanje muške “naravi” su ovde ne samo dobrodošle već će uvek saznati i neke nove stvari. Međusobna razmena i podrška prijateljima udružena sa podrškom koju do‐ bija da bude ono što jeste i bude žena na način koji želi svakako predstavlja snažan i drugačiji način validacije od onoga koji žene obično dobijaju.

Na gej žurkama je, verovatno nego na bilo kom drugom mestu, lakše steći nove prijatelje i socijalne kontakte.

Bez opsesije imidžom, posesivnog prisustva drugih kao i usled atmosfere spontanosti,

lako će prilaziti drugima kao i oni njoj. Svi su tu samo da bi se dobro proveli.

Tu je i opšta atmosfera. Pošto gej žurke i klubovi nisu toliko česti, većina dođe posebno dobro raspoložena pa je provod gotovo zagarantovan. Sećam se devojke iz Kan‐kana koja je došla sa zmijom, velikim pi‐ tonom, oko vrata, kao živim modnim dodat‐ kom i mase besprekorno oblikovanih i sređenih muškaraca u fantastičnoj odeći.

Uživanje je to posmatrati i svakako druga‐ čije nego u ostalim klubovima. Ograničen broj mesta uslovljava i to da će se više poz‐ natih ljudi okupiti na istim, pa se često veče provede sa većim brojem ljudi od onih sa ko‐ jima smo se unapred dogovorili.

Međutim, priča ima i drugu stranu. Čujem ponekad da nekima smeta što su klubovi sada, više nego ranijih godina, pre‐ puni žena koje traže pažnju, flertuju ili pro‐ sto misle da je to „in“, pa smatraju da bi bilo bolje da gej klubovi budu zatvoreni za žene. Mogu da razumem taj stav. Podržala bih to uz želju da svakako neke večeri, klu‐ bovi ili žurke ostanu otvoreni i za nas jer uži‐ vam da idem tamo.

Danas postoji više različitih klubova i ne vole svi sve − što zbog muzike, što zbog atmosfere... Ako je to uopšte potrebno reći, biti u‐gej‐klubu nije garancija zabave, bitno je da si okružen bliskim ljudima.

Zanimljivo da su upravo razlozi zbog kojih mi volimo, isti oni zbog kojih mnogi gejevi ne vole tamo da odlaze. Klu‐ bovi su za njih mesta najveće kompeticije, seksualne napetosti i pritiska u vezi sa gra‐ đenjem poželjnog imidža. Zato su ponekad neka druga mesta najbolji kompromis. Ali se često ispostavi da ipak na kraju večeri zavr‐ šimo u omiljenom gej klubu. Prosto zato što je tamo često dobar provod. I ta sloboda od pravila, granica i koncepata koji opterećuju svakodnevnevno funkcionisanje. Mesto za drage ljude. Mesto na kome se može biti slobodan/a.

PIŠE: JELENA ZULEVIĆ

22 Tema broja: Kako i gde se zabavljamo

Najpoznatiji gej bar na svetu

THE STONEWALL INN „The Stonewall Inn“ je američki bar u Njujorku koji je postao svetski poznat o Stone‐ wallskoj pobuni iz 1969. godine, jednog od naj‐ važnijih događaja u gej‐lezbejskoj istoriji za borbu za ravnopravnost.

Originalno, bar se nalazi u Christopher Streetu na brojevima 51 i 53 u Greenwich Villa‐ geu. Bar je zatvoren nakon pobune, da bi ponovo bio otvoren 1990. godine pod nazivom „Stone‐ wall“, ali samo na broju 53. Bar je renoviran i vra‐ ćeno mu je prvobitno ime 2007. godine. Zgrada je stavljena na listu Nacionalnih istorijskih zna‐ menitosti. „The Stonewall Inn“ je otvoren u martu 1967. godine i bio je u to vreme najveći gej bar u Americi. Odlično je poslovao, uprkos čestim poli‐ cijskim racijama koje su u to vreme bile normalna pojava po gej klubovima. Bar je zatvoren neko‐ liko meseci nakon pobune koja se desila 28. juna 1969. godine.

U narednih 20 godina u tom lokalu su otvoreni prodavnica sendviča, kineski restoran i prodavnica obuće. Mnogi posetioci i komšije nisu znali za istoriju ovog mesta. Ranih devedesetih otvoren je novi gej bar pod nazivom „Stonewall“, ali samo u jednom delu lokala. Svake godine tokom gej parade ispred lokala bi se okupljali ljudi da proslave njegovu bogatu istoriju.

Film „Stonewall“ je snimljen 1995. go‐ dine i snimljen je po istoimenom romanu Mar‐ tina Dubermana koji prati dešavanja u gej baru pre i nakon pobune. Filmski scenario je kasnije prerađen za pozorište i komad je imao svoju svet‐ sku premijeru u Londonu 2007. godine.

U junu 1999. godine zgrada u kojoj se nalazio „The Stonewall Inn“ je upisana u Nacio‐ nalni registar istorijskih mesta zbog važnosti koju ima za gej‐lezbejsku istoriju. U februaru 2000. go‐ dine cela okolina je proglašena za Nacionalnu istorijsku znamenitost.

Zgrada je renovirana krajem devede‐ setih i postao je popularan noćni klub na sva

sprata. Tokom godina klub je postajao sve popu‐ larniji, naročito kod mlađe gej publike, ali je zat‐ voren 2006. godine zbog pritužbi na buku.

U martu 2007. godine „The Stonewall Inn“ je ponovo otvoren. Vrlo brzo je ponovo po‐ stao popularan zbog svoje istorijske važnosti i mnogi lokalni muzičari su svirali u njemu, organi‐ zuju se drag nastupi, kabarei, karaoke i privatne žurke. Od kada je država Njujork legalizovala gej brakove u lokalu se organizuju i svadbe.

Tema broja: Kako i gde se zabavljamo 23 Da bi se imao pravi doživljaj šta se do‐ godilo u Stonewallu, moraju se čuti svedočenja ljudi koji su bili tamo. Ostalo je nekoliko veterana iz ranijih dana LGBT borbe, koji su dočarali doga‐ đaje te junske noći.

Howard Cruse: „Ja sam bio prisutan samo u petak

bar i da ga opet otvorimo. Mislim da niko od nas nije ni sanjao da je to bio početak pokreta za gej prava. Razvalili smo vrata od bara i ušli. Pristiglo je još policije. Pobuna je opet počela i zapalili smo kante za đubre. Bačen je molotovljev kok‐ tel, ličilo je na pravu ratnu zonu. Mi kao gej ljudi smo shvatili da možemo da se ujedinimo i pobu‐ nimo i zajedno borimo za naša prava.

uveče 27. juna 1969. godine, i okarakterisao bih masu kao osrednju po veličini ali kao veoma uz‐ nemirenu. Znao sam da će se desiti nešto veoma bitno zato što se po celom Villageu pojavili flajeri Gay Pride i Gay Power.

Danny Garvin: „Druge noći (subota, 28. jun) dosta ljudi nije znalo za raciju prošle noći, tako da se okupilo mnogo ljudi. Odlučili smo da oslobodimo

Jedan mit je rođen u tim protestima, a to je da ga je započeo drag kraljica. To nije tačno.

U to vreme nisu postojale drag kraljice, već flame kraljice. Flame kraljice su nosile steznike, Tom Jones majice i možda šminku oko očiju. Ve‐ zivale su svoju kosu i bile fem. Garderoba mnogih muškaraca u to vreme postala je aseksualana.

Tada niste mogli da budete muškarac obučen u skroz žensku garderobu. Morali ste da nosite

STONEWALLSKA REVOLUCIJA

24 Tema broja: Kako i gde se zabavljamo

makar tri odevna muška predmet ili biste bili uhapšeni za imitiranje žena.“ Stephen van Cline: „Pobuna je trajala od 27. juna do 29. juna svake noći, do ranog jutra. Prva noć je bila dramatična i najznačajnija za mene, jer sam u toj noći direktno učestvovao. Moj ljubavnik i ja smo začuđeno i sa puno uzbuđenja stojali, vikali na policajce i bacali penije na njih. Kada su policajci počeli da prebijaju neke ljude i da nas nazivaju raznim imenima, počeli smo da bacamo cigle na bar, što je odjednom postao simbol našeg ot‐ pora. Subota veče je bila mnogo nasilnija i sa više ljudi. Nedelja je bila sa mnogo manje nasilja. U ponedeljak i utorak je padala snažna kiša što je zaustavilo da se ljudi vrate i nastave protest.

Samo nekoliko ljudi se vratilo 2. jula i dobili su strašne batine tako da su krvavi ležali u Sedmoj aveniji.

Ova pobuna je naterala ljude da razmi‐ sle o svom životu, tražili su dostojanstvo u sebi i tražili su svoja prava. Moj ljubavnik i ja smo ot‐ vorili Portfolio galeriju u 10. ulici, u bloku do Sto‐ newalla, dva meseca pre pobune. Galerija je postala gej centar gde su se razmenjivale vesti i

tračevi. U toj galeriji sam dizajnirao i publikovao prvi Gay Rainbow poster i slatke čestitke gde je pisalo „Gay is Good“. Mesec dana posle pobune marširali smo kroz Washington skver do Sheridan skvera i držali govore. Tehnički, to je bila prva gej parada. Tada smo bili veoma ljuti zbog konstant‐ nog straha i ponižavanja.

Posle Stonewall‐ske revolucije, gej po‐ pulacija se promenila, više se nismo sramilo zbog svoje homoseksualnosti. Došlo je vreme da usta‐ nemo i budemo ponosni, da se borimo protiv predrasuda i nasilja.“ Edward White: „Ti istorijski datumi za gej populaciju su promenili intimne živote ovih ljudi. Pre Stone‐ walla, odlazio sam kod heteroseksualnog psihija‐ tra da postanem i ja heteroseksualac, posle Stonewalla otišao sam kod gej psihijatra da nau‐ čim da budem „dobar gej“. Postoji mnogo ljudi koji bi mogli da se prisete tih dana i da kažu kako im se život promenio na bolje. Stonewall je jedno pozitivno iskustvo.“ Dan ponosa se proslavlja u čast ovog važnog događaja za LGBT populaciju i u čast ovih hrabrih pionira LGBT borbe.

26 Tema broja: Kako i gde se zabavljamo

Najpoznatiji gej bar na filmu „The Blue Oyster“ (Plava ostriga) je bar koji je centar šaljivih scena iz serijala Policijska akademija. Bar je stereotipični leather/bear bar u kome su gosti obučeni kao bajkeri u kožnu odeću, policajci, mornari i ostale stereotipične muževne gej arhetipove. „The Blue Oyster“ se originalno nalazio u Howell ulici u prvom filmu, da bi u narednim bio u Cowan aveniji.

U serijalu, periodično likovi koji ne znaju prirodu bara bivaju namamljeni u njega i provode noć igrajući tango sa gostima. Među onima koji su bili namamljeni u bar su kadeti Blankes i Copeland (prvi film), Sweetchuck, Mahoney i Hightower (drugi), Proctor (treći i četvrti) i kapetan Harris (četvrti).

Van filmskog sveta u pitanju je bluz bar Silver Dollar Room koji se nalazi u Spadina aveniji u Torontu i nije gej bar.

Tema broja: Kako i gde se zabavljamo

27

30 Tema broja: Kako i gde se zabavljamo Bio je jedan kafe koji se zvao „Egyetem“. On je bio preko dana najobičnija poslastičarnica, a noću se pretvarao u gej kafić, navlačile su se plišane zavese, izvlačio klavir i u salu su ulazili muškarci posebnog ukusa, oni koji su voleli muškarce. Bilo je tako romantično i tako obično i uz to jezička barijera, ma k’o u filmu! Bilo je to daleke 1981. godine. U moje vreme nije bilo gej klubova, ja sam iz pluskvamperfekata, mi smo išli u Budimpeštu da vidimo sveta i da se kur‐ vamo, kao prave gospođice u prvim gej svratištima Budimpešte.

NEBOJŠA (52)

U decembru 2007. godine bila sam u Beogradu na nekom seminaru i sa drugom sam otišla u VIP. Bio je vikend i odlučili da izađemo, raspitali se gde je i upitli se tamo. Bez specijalnih priprema. Gosti su očigledno bili izuzetno nepri‐ jateljski raspoloženi prema novopridošlicama. Čim su primetili da nismo iz Beograda gledali su nas drugačije i os‐ etili smo se nedobrodošlo.

JELENA (27)

Bio je to klub „Pink Flamingo“ u Brajtonu. Os‐ amdesete, u svom najlepšem izdanju. Frankie goes to Hollywood, Duran Duran... Disko na tri nivoa, moglo je da se uđe samo u sakou i ne u patikama. Izbezumio se i izgubio. Prvi put video muškarce da se ljube. Zinuo ko ble‐ sav. Neverovatno iskustvo, nikad ga neću zab‐ oraviti!

ANDREJ (42)

U klub sam prvi put otišao sa 29. godina, to je bio klub „X“. Bio sam oduševljen i srećan jer sam osećao pripadnost i napokon našao i druge gej muškarce koji su na jednom mestu. Pred odlazak sam bio uzbuđen, nisam mogao dočekati da uđem i osetim atmosferu.

BORIS (39) Čini mi se da je to bio kafe „The Wild Rose“ u Sijetlu neke 1996.Više mi je ostao u sećanju prvi gej party na koji sam otišla. Sećam se da su ljudi bili jako prijatni i druželjubivi i bila je opšta vesela atmosfera.

JASMINA (37)

Prvi put sam bila na gej žurci koju je organizovao Queer Beograd 2005. Mislim da su je pravili u Skadarliji.

Bila sam sa bivšom devo‐ jkom i totalno zbunjena i oduševljena u isto vreme. Ko‐ liko se sećam bilo je OK. Prvi gej kafić bio „Smiley“.

Tamo sam izlazila cele 2007. godine i fenomenalno se provodila.

Odlazila sam tamo i preko dana na kafu i ćaskanje, a i uveče na žurke. Uvek se sa osmehom sećam tog pe‐ rioda, iako je generalno to bio jedan od težih u mom životu.

DANIJELA (32)

ANKETA: PRVI PUT U GEJ KLUBU

Tema broja: Kako i gde se zabavljamo 31 U doba socijalizma nije bilo gej klubova, ali je bilo gej kafića. U to vreme gejevi su se okupljali u „Kazbeku“, preko puta SKC. Tu sam otišao krajem sedamdesetih god‐ ina i imao sam dvadesetak godina.

Tu su se po separeima okupljale gospođe i onda odlazile u kruzing po Manježu i šire. Odlazilo se i u Dušanku, parno kupatilo koje danas ne radi i ponekad neko otvori neku izložbu u njemu. Tamo se najčešće išlo po podne subotom i tu se u magli pare moglo probrati i ono što te na ulici ne bi pogledalo i obrnuto.

Poslastičarnica u hotelu „Moskva“ je takođe bilo aktivno gej okupljal‐ ište. Tamo sam odlazio još ranih sedamdesetih godina. Naročito leti od osam uveče u bašti su sedele sve gospođe i tipovi za razmenu, a zimi unutra i pile se otmene kafe na otmenom mestu. Takođe su se priređivali maskenbali na privat‐ nim žurkama gde je Mića Ham‐ burger davao nagradu za najbolju masku 100 maraka. Tu je dolazio do izraza sav tetkinski smisao za kinđurenje i preterivanje. Dotični Nikola je uvek osvajao nagrade jer se oblačio u klasičnu japansku žen‐ sku odeću gejši. Sve sa iglama u kosi i onim „rancem“ od viška ma‐ terija od haljine na leđima. A dolazio je taksijem. Možeš zamisliti kako su taksisti to gledali!

Danas postoji više mesta, ali je to nekako uplašenije i neslobodnije.

Tada se nismo plašili nikakvih navijača i ultradesnice, jer nije smela da postoji. Sve sami svesni samoupravno i socijalistički opre‐ deljeni građani. Iako je pederisanje bilo zabranjeno i kažnjivo, niko te nije ganjao kao ni za pornografiju za koju je bila kazna godinu dana zatvora zbog širenja bludnih ma‐ terijala.

VLADAN (56)

Nikad ne izlazim na takva mesta. Ja sam van gej scene!

KOSTA (29) Svoje prvo gej klupsko iskustvo sam imao 2003. go‐ dine kada sam bio u srednjoj školi. Sećam se da sam krenuo sa najboljom drugaricom u tada jedini klub „X“ kod Politike i da su mi se noge tresle na ulazu.

Psihički sam se pripremao barem jedno dve nedelje dok konačno nisam prelomio i rešio da odem. Kada sam ušao u klub čuo sam zvuke narodne muzike koje nisam bio fan, ali sam ipak sisao niz taj mračni hodnik i ostao blizu stepenica dok se ne „aklimatizujem“.

Kako bi iskustvo bilo još dramatičnije, na pet metara od mene je stajao stariji gospodin koji nije skidao oči s mene i imao je taj intenzivan popaljen pogled koji me je u tom trenutku pomalo plašio. Otišao sam kući nakon samo pola sata, a već sledeći odlazak u klub mi je bio mnogo lakši i prilično zabavniji.

MYLO (25) Prva gej žurka bila je Loud and Queer 2005. go‐ dine u „Can Canu“. Trebalo mi je dve godine da upoznam nekog ko je upućen u gej život Beograda, i ko će me odvesti negde. Bilo mi je fenomenalno, ljudi su bili dosta friendly, mada mislim da sam ih udavila pitanjima. Gej kafić tada nije postojao, bila je samo „Arara“ gde smo se okupljali, i od tog mesta napravili gej kafić, a da gazda nije znao. Tek kasnije je otvoren „Smiley“.

ANGELINA (25) Prvi put sam otišao 2004. godine, imao sam 22 go‐ dine. U pitanju je bio klub „X“. Imao sam tremu, ali ne veliku. I to je bila pozitivna trema. Bilo mi je neobično, pre svega jer sam konačno bio na mestu o kome sam do tada samo čitao na netu. Psihički se ni malo nisam pripremao. Kada sam saznao da u Beogradu postoji gej klub, ja sam momentalno bio mentalno spreman za njega. Jednostavno je sve bilo pitanje sticaja ekonomsko‐tehničkih okolnosti, da budem u Beogradu uveče, jer ne živim u njemu, a noćni prevoz do mog mesta ne postoji, vikendom, da imam para za ulazak u klub. Iako je to bilo jedno od smorenih večeri u klubu, što je bilo očigledno, na prvi pogled i meni laiku, bilo mi je lepo. Prvi put u gej klubu, prvi put okružen sa više od jedne gej osobe, svestan da su oni gej, i oni isto tako ubeđeni u moju seksualnost, bilo je opuštajuće iskustvo.

MILAN (30)

32 Tema broja: Kako i gde se zabavljamo

KLUB APARTMAN:

Klub „Apartman“ je beogradski gej klub koji radi već nekoliko godina i najdugoveč‐ niji je klub od svih gej klubova koji su se otvarali u Beogradu i samim tim najstariji. Razgovarali smo sa vlasnikom kluba, legendarnim Miletom, koji nam objašnjava kako funkcioniše beograd‐ ska gej scena.

Kako je došlo do toga da “Apartman” postane gej klub?

Još tamo neke, davne 2003. godine, zajedno sa tadašnjim malobrojnim aktivistima, uključio sam u kreiranje kulturnog života LGBT zajed‐ nice. Naravno, preterujem kad ovo kažem, ali zaista,“scena“ je bila mrtva i mi smo želeli da zajednicu, prvo izvučemo iz rupe, drugo, da se i mi zabavimo, a i da zaradimo neke novce! To se tada dešavalo u klubu "Kan kan", a „Apart‐ man“ je samo idealan nastavak toga, jer smo u „kan kanu“ dobili otkaz!

Kako bliža i šira porodica reaguje na tvoj posao?

Ja sam razveden, a sadašnja devojka aktivno i 17‐godišnja ćerka povremeno rade s mnom u klubu. Moji mlađi drugovi su gej i s njima odla‐ zim kod mojih starijih drugova, ugostitelja i svuda je reakcija OBICNA! Naglašavam ovu reč, želeći da kažem da, u mom okruženju se‐ ksualno opredeljenje nije nikakva egzotika!

Da li je bilo problema i nasilja?

Od 2003. do 2008. kad se dešavala Evrovizija u Beograda smatram da je situacija i raspolože‐ nje u društvu bilo mnogo povoljnije nego danas. A onda je lova ušla i u „naše“ dušebriž‐ nike i u brižnike očuvanja srBstva. To je dovelo do povećanja nasilja, s jedne strane verbalnog a sa druge fizičkog. Stradao je „Apartman“, koji je bio i sada je sinonim za „izlazak iz rupe“, gej svetionik, verovatno sa idejom da se zajednica vrati u mrak.

Da li bi mogao da nam objasniš slučaj Maja Uzelac?

Maja Uzelac... hm! Necu moći da objasnim... Ne

Tema broja: Kako i gde se zabavljamo 33

IZLAZAK IZ RUPE

umem da objasnim nešto što već postoji kao stav. Da, ja sam podneo krivičnu prijavu zbog „tvita“, da, policija je postupala po toj prijavi.

Ko izlazi u “Apartman”? „Apartman“ je deklarisani gej klub. U prvo vreme naši gosti su bili isključivo LGBT osobe (naglasio bih sva 4 slova), i iz grada, ali i iz unu‐ trašnjosti, pa i iz regiona. Imali smo stahovitu posetu! Preko petsto ljudi. Sa održavanjem Evrovizije u Beogradu i našim aktivnim učešćem na Mikser festivalu, publika se proširila, odno‐ sno „ušarenila“! Stranci svakojakog seksualnog opredeljenja, devojke takođe, mlađi osvešćeni legeneteovci. Svi koji su pročitali više od 2 knjige!

Kako ekonomska kriza utiče na “Apartman”?

Svi delovi privrede, pa i ugostiteljstvo, na niskim su granama. Da ne kažem u blatu! Mnogo nema para u džepovima, samim tim nema šta ni da se potroši u kafani! „Apartman“ spaja kraj sa krajem zbog kvantiteta! Mnogo puta malo!

Da li će biti nekih iznenađenja u narednoj se‐ zoni?

Ovo je teško pitanje. Hoću reći, ne spremamo iznenađenja, jer ne postoji više ništa što „Apart‐ man“ već nije radio! I performanse, gostovanja i muških žurki, živih nastupa... Samo prošle go‐ dine gostovali su nam „Glasne žice“, „Frajle“, Sajsi MC, „Sevdah bejbe“ je kod nas počeo, Sonja Bakić... imali smo i nastupe "selebri‐ tija"Nastavićemo da se „kvalitetom“ borimo za „kvantitet“. Šta fali beogradskoj gej sceni kad je zabava u pitanju?

Moje mišljenje je da beogradskoj gej sceni ne fali ništa. Nije svetska, ali društvo nam pre svega nije svetsko! Društvo je postavilo Cecu i Jecu na prvo mesto, pa nam na nastup Boya Georga dođe 30 ljudi! Našaliću se, dođe 30 ljudi koji su uopšte čuli za njega! Ostali su u To‐ rontu!!!

RAZGOVARAO: AMP

34 Tema broja: Kako i gde se zabavljamo

TOPLE ŽURKE ZA TOP Od 2010. godine beogradsku gej scenu zadesile su Warm Brothers žurke, koje su za kratko vreme postale izuzetno posećene i popularne. Razgovarali smo sa odgo‐ vornim licem koji stoji iza ovog uspešnog projekta, Ivanom Janjićem.

Kako si došao na ideju da počneš da orga‐ nizuješ WB žurke?

Nisam bio zadovoljan ponudom gej klabinga pa sam rešio da preduzmem nešto povo‐ dom toga, da bar jednom mesečno priuštim sebi, svom društvu, poznanicima i ostalima pristojan izlazak na gej mesto, gde ozvuče‐ nje neće biti očajno, ventilacija, prostor, WC‐i, itd. Na kraju, naravno, ja se najmanje zabavljam na tim žurkama jer sam previse okupiran vođenjem računa o svim mogućim sitnim i krupnim stvarima kakve ljudi koji ne‐ maju dodirnih tačaka sa paklenim organiza‐ cijskim i menadžerskim poslovima ne mogu

ni da sanjaju.

Inače, izlazim na gej mesta od svoje rane mladosti, već skoro osam godina; radio sam dugo po gej klubovima i gej žurkama, tako da sam smatrao sebe dovoljno kompetent‐ nim da pokrenem organizaciju koja će se ba‐ viti gej žurkama. Upoznao sam prave ljude, u pravom trenutku, koji su mi to omogućili i tako je na moju ideju nastao WB Commu‐ nity, septembra 2010. godine.

Moćan je osećaj i saznanje da si spojio to‐ liko ljudi na jednom mestu, uticao na nji‐ hovo raspoloženje, stvaranje nekih novih sećanja...

Tema broja: Kako i gde se zabavljamo 35

PLU BRAĆU I SESTRE

Koliko je teško naći klubove za gej žurke?

Danas, nekad?

Ništa se tu nije promenilo, skoro je nemo‐ guće. Bili smo odbijeni i od onih od kojih smo to najmanje očekivali. Evo, recimo klub „Bitef Art Cafe“, na naše veliko iznenađenje izrazio je neverovatan stepen homofobije u momentu kada smo rekli da nam treba pro‐ stor za gej žurku. Izjavili su stvari tipa „sma‐ tramo da to nije dobro za imidž kluba“ i kako bi čak pre dopustili organizaciju žurke neke političke stranke nego naše „gej stranke“.

Pokušali smo da zdravorazumno razgova‐ ramo sa njima ali nije vredelo, nisu nam doz‐ volili da završimo ni jednu rečenicu. Eto, to je samo jedan od primera, a sličnih je bilo dosta, rekao bih ‐ previše.

Kako bi prokomentarisao bezbednost gej zurki?

Policija je poslednjih godina (a od prošle na‐ ročito) „gay friendly“ i predana u pružanju maksimalne bezbednosti, bez propusta.

Uvek nas uveravaju da im je od svih skupova bezbednost najveći prioritet na gej skupo‐ vima, žurkama i u njihovoj okolini. Nikada ne štede na angažovanoj snazi, po nekoliko po‐ licijskih automobila je parkirano ili u okolnoj patroli, od početka do kraja žurke.

Policija ne legitimiše goste ni u klubu ni van njega, niti ikada zaustavlja iste radi pretresa, pronalaženja opijata.... Inspektori nadležni za region u kojem se nalazi klub, u civilu po‐ sećuju svaku našu žurku (sa svima smo se već lepo sprijateljili kroz saradnju). Obezbe‐

36 Tema broja: Kako i gde se zabavljamo

đenje kluba pretresa sve goste na ulazu i u kontaktu je sa policijom.

Kakva je publika WB žurki?

Raznolik po svim kriterijumima, u rasponu od tinejdžera do muškaraca u kasnim 40‐im. Što se profila tiče, hteo sam da napravim koncept oko kojeg će se jednom mesečno okupiti što veći broj različitih profila ljudi i uzrasta, na istom mestu, u isto vreme, i kada neće biti bitne naše razlike već ono što nas sve povezuje, a to je ta „nesreća“ ili „sreća u nesreći“, da smo deo LGBT populacije u ova‐ kvoj zemlji, a to je razlog za jednu više nego jaku vezu koja nas sve spaja.

Jedan od mojih ciljeva tog koncepta je pre‐ vazilaženje predrasuda prema različitim pro‐ filima ljudi unutar gej zajednice. Najviše me pogađa kad vidim da ima averzije od strane onih muževnijih gejeva prema onim izrazito feminiziranim gejevima, umesto da se udru‐ ženim snagama borimo za zajednička prava, bez obzira na naše različitosti.

Kako ekonomska kriza utiče na gej scenu?

Isto kao i na sve ostale građane Srbije, a mi se trudimo da naši gosti to što manje osete,

tako što održavamo odnos cene i kvaliteta koji nije najpovoljniji po nas s obzirom da imamo iste cene pića i ulaznica od pretpro‐ šle godine.

Nama je kvalitet zaista prioritetniji od za‐ rade što potvrđujemo iz meseca u mesec, što mogu da posvedoče naši gosti. Šta fali beogradskoj gej sceni, kad je zabava u pitanju?

Za početak možda da gejevi počnu da drže tu gej scenu, koji će pretpostavljam biti sa‐ vesniji prema svojim gostima i obezbediti im bolji kvalitet usluge (ozvučenje, ventilacija, wc…) ili bar više konkurencije među gej klu‐ bovima, da napokon počnu da se bore za svoje goste, a onda će voditi i računa o kva‐ litetu usluge jer će ljudi prestati da im do‐ laze samo zato što nemaju gde drugde, sto je trenutno slučaj.

Mi iako smo trenutno bez konkurencije, i po broju gostiju evidentno broj jedan mesto okupljanja gej ljudi, mi ulažemo dosta novca u teme žurki iako bi ljudi svejedno dolazili kod nas jednom mesečno.

RAZGOVARAO: AMP

38 Tema broja: Kako i gde se zabavljamo

Beograde, dobro veče!

Petak veče – deo nedelje kada se moj Beograd budi i svi mi makar na tren zaborav‐ ljamo u kakvim uslovima živimo, kakva se politika vodi i koliko će nam para ostati kada se ma‐ murni probudimo u nedelju u podne. Ulična svetla se pale, disko kugle kreću da se vrte i zvuk basa počinje da nas mami iz svih uglova ovog predivnog grada.

Nekada je naša prestonica važila za mesto gde se održavaju najbolje žurke, a ja volim da mislim da je i dalje tako. Zapravo, s obzirom na to da sam obišao podosta svetskih metropola mogu to donekle i da tvrdim. Sećam se da sam jednom pročitao nečiju izjavu da je Beograd za‐ pravo „Low Budget New York“ i ta tvrdnja je po mom mišljenju u potpunosti tačna. Ako uspemo da zanemarimo sve one stvari koje nas teraju na emigraciju, ostaje nam slika jednog mesta sa puno potencijala i još vise šarma (aka „šmeka“).

A kako se zabavlja LGBTQIA (nadam se da su mi sva slova na broju, da ne ispa‐ dne da nekoga ne podrža‐ vam) populacija u Beogradu?

Kada napustimo te naše ču‐ vene zidove u koje bi večno ali neuspešno da nas zarobe – kuda idemo? Da li mi zaista imamo nekakvu „scenu“ ili jed‐ nostavno ne znamo za bolju pa se zadovoljavamo onom koja nam se nudi?

Ako objektivno pogledamo, izbor nam nije mali. Skoro svaki vikend u ponudi imamo više klubova i kafića koji se trude da privuku ne tako brojnu klijentelu različitim promocijama i temat‐ skim večerima. Zvezde domaće scene sve češće pristaju da nastupaju za queer publiku po tim lo‐ kalima te su i beogradski non‐queer gosti počeli da rado posećuju ove prostore, pre svega zbog dobre atmosfere i doživljaja tog „alternativnog Beograda“ (a nekad i zbog pomodarstva). Da se razumemo, daleko smo mi od evropskih i ameri‐ čkih metropola koje imaju čitave kvartove pune gay dešavanja ali možemo da se pohvalimo da smo po tom pitanju vodeći u regionu. Ko zna,

možda jednog dana naša Savamala zaista i po‐ stane NAŠA. Do tada nam ostaje da uživamo u onome što imamo i da se trudimo da to gajimo koliko god možemo. Vremenom će stvari sigurno postati bolje – pogledajmo samo šta smo sve po‐ stigli u poslednjih desetak godina.

Kao povremeni DJ nekih od ovih sjajnih dešavanja imam tu sreću da lično iz nedelje u ne‐ delju gledam kako se stare i nove generacije spa‐ jaju u jednu celinu pod šarenim svetlima podijuma za igru i u tom trenutku, dok ih posmatram kako zaborav‐ ljaju na svoju svakodnevicu i uži‐ vaju u ritmu, shvatim da nismo mi ništa lošiji od drugih. Na‐ protiv. Mi smo samo jedan low‐budget New York, a opet, toliko više od toga.

KUDA VEČERAS, MAČKO? Biti gay ne podrazumeva da svi mi imamo isti lifestyle i uživamo u istim aktivnostima, te ću stoga da na trenutak segmentiram gay populaciju i pokušati da prepo‐ ručim svakome gde treba da potraži zabavu a u isto vreme ću vam i odgovoriti na pitanje „Imam li ja gde da izađem u ovom Beogradu?“ Tip 1 Ja sam urbana gradska faca koja izlazi po urbanim gradskim mestima i slušam samo ur‐ banu gradsku muziku. Volim da drugi vide koliko sam urban i koliko sam iz grada. Da li ja imam gde da izađem?

Svakako. Pored standardnih „strejt“ i „gay‐kinda‐friendly“ mesta kojih ima dosta u gradu postoje i gay klubovi koji ti nude urbani mainstream program gde možeš da stojis, piješ

Tema broja: Kako i gde se zabavljamo 39 Somersby od kruške ili Aperol Shpriz i da se ne muvaš ama baš ni sa kim. To je sjajno zato što ti niko neće prići od tolike urbanosti a nećeš mo‐ rati ni krštenicu da daješ na uvid pri ulazu.

Tip 2 Ja sam veliki protivnik mainstreama i hejtujem sve što ima veze sa istim. Želim da budem jedinstven i slušam jedinstvenu muziku za koju niko sem mene ne zna. Kažu mi nekad da sam hipster, ali to su samo klevete ljubomornih tetaka! Da li ja imam gde da izadjem?

Kako da ne! Postoji čitav program za tebe. Savetujem pre‐party kod tebe na gajbi sa tvojim posebnim prijateljima gde ćete slušati sjajnu muziku i piti neko dobro vino, a kada se napijete, i onako ćete završiti na istim mestima gde i prethodni tipovi i provešćete se sjajno.

Tip 3 Desi Batice? Jer si a ili p? Ja tražim samo nefem na oglasima, ali ne smeta mi da za‐ močim u nežnije momke. Muzika mi nije bitna, ali volim da razbijem po koju čašu da pokažem koliko sam muško! Imaš gde?

Mašala! Ima i za tebe mesta u ovom gradu, ništa se ne sekiraj. Možeš i da biraš da li ćeš klub, kafić ili parkić.

Tip 4 Mega riba, mega zvezda, mega nivo!

Ovo telo mora da se pokaže negde! Kad čujem novi Elmin hit, umem i suzu da pustim za bivšim.

Da li ja imam gde da izadjem?

Pogledaj odgovor za tip 3.

Tip 5 Ja sam Bear, i volim sve što je Bear.

Krupan sam, time se ponosim, i ne želim da me tamo neki ćosavi klinci gledaju kao da sam loš. Da li ja imam gde da izadjem?

Naravno! I ne samo to…vidiš onaj dark room tamo?

Tip 6 Ja sam diskretan i van scene! Plašim se da me žena ne provali. Da li ja…

Ne. Šalu i stereotipe na stranu, Beograd zaista ima bogat izbor za svačiji ukus (sem za tebe koji se mrštiš dok ovo čitaš jer si ti zaboga pose‐ ban i ne pronalaziš se u celoj ovoj priči). Možda vam ne deluje uvek tako, ali ako vam je dobro društvo, biće vam dobro gde god da završite.

DJ MYLO

40 Tema broja: Kako i gde se zabavljamo

EXIT: INKLUZIVNI FESTIVAL I ove godine na Exit festivalu imali smo prilike da se družimo na Loud & Queer Cruis‐ ing Point stejdžu. Prošle godine kada je nastala ova veoma mlada bina Exit festivala, to je bio prvi stejdž „queer“ karaktera na jednom muzičkom festivalu u regionu (a i šire).

Ove godine publici su se predstavili Roberto Piljueras, španski modni dizajner i DJ, Bursač & Bošković, Dead Trash Superstar, Margarita, Lazar Njegić, Damjan Loš, prvi srpski gej hip‐hoper, Mornar, Xsalex, Mile Hund, Andy Butler, njujorški producent i idejni tvorac pro‐ jekta „Hercules and Love Affair“, Marina Perazić, Amir Groove, Ivana Majkić, Nenad Click, Justin Case i Open Mike, Loona Loo, MKDSL, Fanatik, Guilty Pleasures, Ella Bandita, Lupe Lampbers i Sammy Jo.

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava je tokom Exit festivala, od 12. do 15. jula 2012. postavila štand na prostoru namenjenom nevla‐ dinim organizacijama pod nazivom “EXIT Place to Move” na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu gde je svim prolaznicima deljen promotivni materijal.

Za četiri dana muzičkog festivala, u periodu od 18 do 22h svi prolaznici su između ostalog imali pri‐ like da se upoznaju sa radom Labrisa, misijom i ciljevima kao i aktuelnim projektima.

Tema broja: Kako i gde se zabavljamo 41

Dese se ti neki trenuci kada steknete jasnu sliku zašto je važno i koliko ima smisla to što radite. Ove godine po drugi put sam zajedno sa prijateljima iz Exita organizovao Loud & Queer Cruising Point stejdž.

Drugo veče festivala na stejdžu sam video jednog mladog Novosađanina posle barem četiri, pet godina. Bio je na dens floru ispred bine sa svojim dečkom. Grlili su se i ljubili među nekih 500 ljudi. Znam ga već deset godina i sećam se kad je bio jedan od onih “diskretnih” straight ac‐ ting gejeva. I eto ga na stejdžu potpuno oslobo‐ đenog.

Tih nekoliko poljubaca su smisao Loud & Queera i njegovog stejdža na Exitu – stvorili smo prostor u kome se nekad prestrašeni gejevi i lezbejke dovoljno slobodno osećaju da sada mogu bez pardona da pokažu ljubav i strast prema svom partneru u javnosti, kao bilo koja strejt osoba u Srbiji ili kao bilo koja LGBT osoba u Berlinu, Londonu, Parizu, Njujorku…

Neću iskoristiti prostor koji je urednik Optimista tako zdušno dao na neko dodatno hva‐ ljenje ni LnQ ni stejdža. Samo želim da se zahva‐ lim direktoru Exita Bojanu Boškoviću na hrabrosti da podrži gej stejdž na festivalu; Rajku Božiću na svim potrošenim živcima; Srđanu Šve‐ lji na odličnom programu koji je sastavio; Brani‐ slavi Lovri na savršenom vođenju stejdža i svakoj sitnici koje se setila da bi stejdž funkcionisao bez greške; Manji Čajiću na strpljivom hendlovanju svih stranih zvezda koje su nastupile; ambasa‐ dorki SAD Meri Vorlik koja je našla vremena da svojim prisustvom podrži gej zajednicu u Srbiji; i ambasadama SAD i Holandije koje su finansijski podržale stejdž.

BORIS MILIĆEVIĆ

Photo credit: Tijana Hen, Srđan Šveljo, Boris Milićević, Labris

48 Tema broja: Kako i gde se zabavljamo

U Barseloni 12. avgusta završen je peti Circuit festival koji je trajao deset dana, a za sle‐ deću godinu organizatori razmatraju novu loka‐ ciju za najavni party koja će najverovatnije biti Hvar. Circuit festival se vratio s vrućim imenima svetske clubbing scene, koji su gostima osigurali nezaboravan provod uz najbolje ritmove.

Festival je za deset dana posetilo više od 60 hiljada ljudi koji su došli iz više od 30 razli‐ čitih zemalja i imali su prilike da preko dana uži‐ vaju u žurkama koje su organizovane u Water Parku, a posle zalaska sunca party se selio na Isla Fantasia.

Ovaj festival već godinama prate LGBT osobe sa naših prostora, naročito zato što im je Barselona tradicionalno jedna od najpoželjnijih destinacija. Organizatori su srećni što imaju pri‐ liku sa ugoste sve veći broj gostiju sa naših pro‐ stora, većinom Hrvata, Srba i Slovenaca: „Svake godine naš festival posećuje sve više ljudi iz bivše Jugoslavije i neopisivo nam je drago što su pre‐

Tema broja: Kako i gde se zabavljamo 49

poznali čar Circuit festivala,“ kažu organizatori.

Zbog velikog interesa iz naše regije, ozbiljno se pregovara o saradnji klubova i event agencija iz Hrvatske koje će imati priliku sarađivati sa Cir‐ cuitom na specijalnom najavnom eventu u Hr‐ vatskoj, verovatno na Hvaru, ali za sada organizatori nam ne mogu otkriti detalje. „Čini se kao da smo ‘juče’ pokrenuli Circuit projekt sa tri cilja: kako bi postao najveći evropski gej festival, kako bi svim gostima ponu‐ dili najbolju letnju zabavu i kako bi Barselona po‐ stala središte okupljanja gej zajednice tokom početka avgusta svake godine. Nakon pet godine i više od 300 hiljada posetilaca čini se da smo uspeli… Zahvalićemo se svima na proteklih pet godine pune emocija. Proslavili smo peti rođen‐ dan sa preko 60 hiljada ljudi i pretvorili Barselonu u svetski gej epicentar.“ Za više informacija posetite: www.circuitfestival.net

50 Putovanja

Barselona: Najomiljenija evropska gej destinacija Za mnoge gej putnike namernike Bar‐ selona je jedna od najomiljenijih destinacija u Ev‐ ropi u poslednje dve decenije. Grad ima odličnu kombinaciju tople mediteranske klime, plaža koje su blizu grada, planine u pozadini i bogate infra‐ strukture, kulture, razvijenog noćnog života i zna‐ menitosti za razgledanje.

Ono što čini Barselonu jedinstvenom su mnogi primeri izuzetne katalonske arhitek‐ ture. Barselona je takođe odlično mesto gde mo‐ žete uživati u modernom dizajnu koji je procvetao nakon smrti diktatora Franka.

Barselona je glavni grad autonomne pokrajine Katalonije i primetićete potrebu kata‐ lonaca da ističu svoju autonomiju od Španije, što će biti problem ako imate stare turističke vodiče u kojima su imena ulica na španskom, jer su one skoro pa nestale iz grada, jer su sva imena na ka‐ talonskom.

Centar gej scene u Barseloni je u dis‐ triktu Eixample, gde je većina gej barova, klu‐ bova, hotela, restorana i prodavnica.

Najvažniji događaji tokom godine su doček Nove godine, BEARcelona week u aprilu, gej parada u junu, Circuit festival u avgustu i queer filmski festival u oktorbu.

Ako želite da dan provedete na plaži preporučujemo da kolima ili vozom iz Barselone odete do obližnjeg grada Sitges koji je izuzetno popularan kod gej muškaraca.

U Barseloni preporučujemo plaže Pla‐ tja de Sant Sebastià na kraju Barceloneta distrikta i Platja de la Mar Bella koja se nalazi severnije.

Obe plaže su popularne kod gej muškaraca i imaju delove za nudiste.

Nažalost Barselona je evropska prestonica dže‐ paroša. Pojedini su se specijalizovali za gej turi‐ ste po ulicama Eixample distrikta i po gej klubovima Barselone. Zdrava doza opreza je do‐ brodošla. Na primer, vodite računa da se ne vidi gde držite novčanik. Gledanje u mapu vas javno identifikuje kao turisti i tako privlačite pažnju džeparoša.

Trik koji koriste mnogi džeparoši jeste da sa žrtvom uspostave neki fizički kontakt jed‐ nom rukom, ili da vas kucnu po ramenu, ida se rukuju s vama ili čak da vas uhvate za međunožje, dok drugom opipavaju vaše džepove. Ako vas to‐ talni stranac bilo kako pipa budite sigurni da je džeparoš. Ljudi u Barselonu nisu baš toliko koke‐ tni da će odmah početi sa fizičkim kontaktom na sred ulice, osim ako niste mnogo lepi i neverova‐ tno zgodni.

Nakon što je avio‐kompanija „Spanair“ bankrotirala nema više direktnih letova za Bar‐ selonu i Madrid, što malo komplikuje i posku‐ pljuje odlazak do Barselone. Nijedan drugi prevoznik još nije uveo direktne letove, ali mnoge domaće turističke agencije nude ture i ekskurzije do Barselone. Proverite ponudi i oba‐ vezno posetite ovaj neverovatno uzbudljiv grad, naročito u avgustu kad se u grad sliju desetine hi‐ ljada LGBT osoba na Circuit festival.

Putovanja 51 SMEŠTAJ ebab Internet direktorijom jeftinog gej privatnog sme‐ štaja sa preko 160 objekata u Barseloni www.ebab.com Axel Hotel Adresa: C. d’ Aribau 33 Gej hotel sa modernim i luksuznim sobama. www.axelhotels.com Eddy’s Guest House Adresa: C. de Girona 46 Šarmantan hostel za putnike sa manjim budže‐ tom. Besplatan internet Cene: 30‐80€ www.eddysguesthouse.com GEJ BAROVI Addicted Radno vreme: petak‐subota od 23:00 Adresa: C. de Casanova 75 Veliki bar za gejeve i njihove prijatelje Átame Radno vreme: svakog dana 19:00‐02:30 Adresa: C. del Consell de Cent 257 Gej‐lezbejski bar u Eixample distriktu sa drag na‐ stupima i španskom pop muzikom.

Bim Bam Bum Bar Radno vreme: sreda‐nedelja 22:30‐03:00 Adresa: C. de Casanova 71 Veliki gej‐lezbejski bar www.bimbambum.es La Chapelle Adresa: C. de Muntaner 67 Mali gej bar koji je dekorisan starim verskim fi‐ guricama. Popularan kod starije gej publike.

Bubble boys Radno vreme: četvrtak‐nedelja 22:00‐03:00 Adresa: C. de La Diputació 174 Prvi gej klub sa igranjem na šipki u Barseloni. www.bubbleboys.net Dietrich Radno vreme: petak‐subota 23:00‐02:30 Adresa: C. del Consell de Cent 255 Veliki bar u Eixampleu koji je veoma popularan.

Museum Radno vreme: sreda‐subota od 23:00 Adresa: C. de Sepúlveda 178 Popularan bar sa podijumom za igru. Interesan‐ tno dekorisan. Najbolje vikendom posle 01:00 New Chaps Radno vreme: Svakog dana 21:00‐03:00 Adresa: Vinguda Diagonal 365 Popularan kod starijih muškaraca od 30 do 50 go‐ dina. Bar ima kruzing u podrumu. www.newchaps.com Nightberry Radno vreme: Svakog dana 18:00‐02:30 Adresa: C. de la Diputacio 161 Gej bar u Eixampe distriktu. Mešanih godišta.

Ima kruzing i nekoliko kabina. www.nightberry.es People Lounge Ravno vreme: Svakog dana 20:00‐03:00 Adresa: C. de Villarroel 71 Gej bar koji pokušava da vrati glamur i muziku prošlih vremena. Lepo odeveni gosti. www.peoplebcn.com

52 Modiranje 1

2

6

1. Nabavite klasičnu džins jaknu ili gornjak, najbolje rešenje je sva‐ kako u second hand prodavnici. 2. Nabavite obavezno leptir mašnu iz “BowTie Collection” koje dizajnira Aleksandar Topić. 3. Pokušajte da nabavite neku majicu sa animal aplikacijom ili sa nekom silue‐ tom koja ukazuje na neku od omiljenih nam životinja. 4. Crna boja i crna koža u kombinaciji savršeno su rešenje za sve što je pred Vama!

5. Muški nakit Radovana Sredića iz Rovinja je Must Have! 6. Naba‐ vite jedne od nekoliko ludo printanih “Vans” patika!

3

4

5

UrbanLook.info 7. Nemojte bežati od etno motiva, u kombinaciji sa punk stilom etno može biti jako šik, inspirišite se poslednjom George Styler kolekcijom. 8. Kada ponestane ideja, zaronite u neki dobar književni komad. Dorian Grej kako McQuennu tako i vama neka bude vodilja! 9. Sako blejzer koji je neklasičan, sa nekim dezenom, aplikacijama, zakrpama možete i da napravite ili već negde pronađete. 10. Trench u jakoj boji by Burberry pa još sjajan pravi je izbor za ovu jesen!

8

9

10

Modiranje 53

Uređuje: Srđan Šveljo

7

54

11

13

Modiranje 11. Cipele neka budu duboke da mogu pantalone da uđu u njih i obavezno sa nekoliko kaiševa poput ovih Cavalli! 12. Negde iskopajte doktorsku tašnu poput ove D&G! 13. Kombinujte sivu sa srebrnom, one su vrlo bliske a vi će te izgledati vrlo otmeno i pomereno. Inspirišite se kolekcijom Branka Popovića. 14. Inspirišite se junacima iz detinjstva oni vas mogu odvesti daleko! Da li je Rocky jedan od vaših ili samo za modnu kuću Versce? 15. Izbacite u prvi plan kišobran sa neobičnom drškom poput ovog Bur‐ berry 16. Oversized trend stigao i momke, Veliko, veliko i opet veliko za nekoliko brojeva ali upakovano na pravi način. Razmislite.

14

15

16

12

Modiranje LUTKA ZA NASLOVNU STRANU Jon Kortajarena sa svojim španskim poreklom i 28 godina je jedan od top najtraženijih modela. Malo koje lice je toliko prepoznatljivo, i uočljivo kao njegovo. Pored saradnji sa veli‐ kim dizajnerskim imenima, Jon je poznat i po kampanjama za velike modne kuće kao što je Zara, H&M, Armani...

FRESH DIZAJNER Ovo su komadi koji pripadaju TIME COLLECTION dizajnera Milana Stamenovića koji živi i radi u Firenci. Ovaj nakit je napravljen od antikviteta i na najbolji način pokazuje našu potrebu da zadr‐ žimo vreme, ali i lepotu. Milan je u Italiji pokre‐ nuo svoj brend Milius koji će na najbolji način predstaviti njega, ali i pravi evropski stil sa osloncem na istorijsko i kulturno nasleđe.

BLOGGING Jedan od naboljih, najzanimljivij blogova koji prati mušku modu i mušku lepotu jeste meksički fashionablymale.wordpress.com. Posetite ga i upoznajte neke nove muške modele, fotografe ali i ono što je trend kada je u pitanju muška moda.

MUSIC Sa svojim novim vrlo funk‐ pop albumom "Return To Pa‐ radise" Sam Sparro je još jednom dokazao da mu nema ravnog, njegov glas vrlo pam‐ tljive i odlično producirane pesme su najlepši izbor za jesen pred nama. I ovaj put Sam koketira sa svim što je retro od zvuka, do svog izgleda, oči‐ gledno je našao najbolji recept da ostane svoj, ali i da osvoji sve nas.

IKONOGRAFIJA Ovaj put modnu inspiraciju iz prošlosti potražite u legendarnoj "Life On Mars" David Bowie fazi!

Usko, u bojama, retro i šik pre svega!

55

Novi dvobroj (8‐9) časopisa za kvir teoriju i kulturu „QT“ možete kupiti u knjižarama širom Srbije.

Novi dvobroj nosi naslov „Sigmund Frojd i rađanje psihoanalize“ i donosi teorijske tekstove o Fro‐ jdu i njegovim studijama homoseksualnosti, ali i o antipshijatriji. Dvobroj se bavi i počecima gej, lezbejskih i rodnih studija i pornografijom kroz film, život i tekst. Književni deo nam donosi priču Kerol Kvin „Pod drugačijim svetlom“ i po prvi put izbor iz domaće kvir poezije. Tu su i prikazi kn‐ jige Džerami Bentama „Odbrana Homoseksualnosti“ i prošlogodišnje izložbe „Nacistički teror nad homoseksualcima od 1933‐1945.“ Više informacija na: www.cks.org.rs

58 Sport

Prvo zlato za Srbiju na gej Olimpijadi Sportistkinje iz Srbije prvi put su učestvovale na EuroGames takmičenju i kući donele prvo zlato. Na nedavno završenim 14. po redu Evropskim igrama namenjenim LGBTIQ populaciji (EuroGames) u Budimpešti, prvi put je učestvovao ženski sportski tim iz Srbije i u periodu održavanja sportske manifestacije, od 27. juna do 1. jula, od‐ neto je jedno zlato ali i druge zaslužne sportske nagrade.

Sportistkinje iz Srbije odmeravale su snage u košarci, stonom tenisu kao i krosu na 3 kilometara na kome je naša pred‐ stavnica osvojila zlatnu medalju dok su ko‐ šarkašice osvojile četvrto mesto.

Srbiju je takođe predstavljao i jedan mladić koji se prijavio kao samostalni takmičar u disciplini polumaraton i koji je trku završio kao petnaesti po redu.

EuroGames su sportske igre name‐ njene LGBTIQ populaciji Evrope i organizuju se od strane EGLSF (European Gay and Les‐ bian Sport Federation) svake godine u nekoj od evropskih metropola. Povodom toga raz‐ govarali smo s jednom od takmičarki, Mari‐ jom Šabanović.

Kako ste došle na ideju da idete na Euroga‐ mes?

Kada je sportska grupa FemSam osnovana

prošle godine u septembru, jedan od ciljeva je bio i odlazak na velika takmičenja u Evropi i svetu. Kako su ovogodišnje EuroGames bile održane u Budimpešti, odlazak na to takmi‐ čenje nam se činilo ne tako teško izvodljivo.

Pripremale smo se više od pola godine. Oti‐ šle smo sa košarkaškom ekipom i takmičar‐ kama u atletici i stonom tenisu.

FemSlam je sportska grupa koja okuplja lez‐ bejke, biseksualne i trans žene. Osnovana je kao samostalna inicijativa, ali je ubrzo po‐ stala deo lezbejske organizacije Labris. U okviru FemSlama moguće je baviti se košar‐ kom, badmintonom i stonim tenisom. Fud‐ bal, biciklizam i atletika se sportovi koji su takođe u planu.

Da li je bilo teško naći dovoljno devojaka za tim?

Sve devojke koje su se takmičile na EuroGa‐

Sport 59

mesu su inače dolazile na treninge Fem‐ Slama, tako da nije bilo teško pronaći ih.

Sport i druženje sa devojkama iz cele Evrope bila je dovoljna motivacija za 12 devojaka da treniraju i pripreme se za takmičenje. Inače, FemSlam okuplja približno 40 devojaka koje redovno treniraju.

Sportisti kad idu na takmičenja mahom imaju sponzore, a vi?

Mi smo generalno imale podršku Rekon‐ strukcije ženskog fonda koji je stao iza same ideje ženske sportske ekipe koje okuplja lez‐ bejke, biseksualne i trans žene. Fond nam je pomogao i da odemo na EuroGames.

Pomoć je stigla i od košarkaške ekipe iz Ne‐ mačke kao i Rainbow City Rotterdam bez kojih ne bismo imale dresove. Beogradski Pride nam je dao majice „Pride normalno“ koje smo nosile na ceremoniji otvaranja.

Takmičenje i boravak na igrama je veoma skupo za nas džep i bez tuđe pomoći ne bismo mogle da otputujemo.

Kakva je bila atmosfera na igrama? Koliko ljudi?

EuroGames su sportske igre koje su name‐ njene LGBT sportistima i sportistkinjama.

Organizovane su tako da svako može da učestvuje bez obzira da li je profesionlac ili amater. To je festival sporta i druženja. Tak‐ mičenja se odvijaju na sportskim terenima po celom gradu, a druženje, žurke i razne druge kulturne manifestacije se dešavaju u

EuroGames village‐u. Organizatori kažu da je ove godine na igrama u Budimpešti bilo prisutno blizu 3000 ljudi.

Zašto posebna gej Olimpijada? Koji je cilj tih igara?

LGBT sportske igre su osmišljene kako bi okupile pripadnike i pripadnice zajednice koji/e vole sport. To je mesto da se ljudi druže i povezuju, ali i mesto na kome svako može iskazati svoju različitost i biti ono što jeste. To su masovne manifestacije koje kao takve sluze u svrhu vidljivosti LGBT popula‐ cije i promovišu različitost.

Koliko je bilo teško osvojiti medalju?

Mi smo osvojile zlatnu medalju u trčanju na 3 km, košarkaška ekipa je osvojila četvrto mesto na izuzetno jakom turniru, a devojka koja se takmičila u stonom tenisu je takođe dala sve od sebe i dobila par mečeva. Naš cilj je bio da se pripremimo što je bolje mo‐ guće i trudimo na takmičenju. Medalja je bila iznenađenje i sve smo se radovale zbog toga.

Da li se spremate za sledeće igre ili možda za svetsku gej Olimpijadu?

Ideja je da se pripremimo za World Out Games koje će se sledeće godine održati u Antverpenu, u Belgiji. To ce biti jedinstvena prilika da se sretnemo sa ljudima iz celog sveta. Ove igre okupljaju između 8 i 10 hi‐ ljada ljudi.

60 Sport

Olimpijada: Ko je branio Na ovogodišnjim Olimpijskim igrama u Londonu, dugine boje branilo je 23 autovanih gej sportista i sportistkinja, što je pomak u odnosu na Peking gde ih je bilo 11. Pa da vidimo ko su oni i da li su osvojili neku medalju?

1. Matthew Mitcham (24) ‐ Skokovi u vodu ‐ Au‐ stralija (na slici) Mitcham je osvojio zlato na Olimpijadi 2008. go‐ dine u Pekingu i najmlađi je autovani gej olimpi‐ jac. Na svojoj koži je osetio diskriminaciju i homofobiju u sportu, naročito među sponzorima.

2. Judith Arndt (36) ‐ Biciklizam ‐ Nemačka (na slici) Do sada je osvojila dve medalje (bronzu 2000. i srebro 2004.) i osvojila je nekoliko svetskih pr‐ venstava u biciklizmu, kao i nacionalne. Njena partnerka, takođe biciklistkinja, Petra Rossner i ona su već petnaest godina zajedno. Iz Londona je ponela srebrnu medalju.

3. Marilyn Agliotti (33) ‐ Hokej ‐ Holandija Rođena je u Južnoj Africi i postala je reprezenta‐ tivka Holandije čim se preselila. Agliotti je sa svo‐ jim timom 2008. godine osvojila zlatnu medalju na Olimpijskim igrama i aktivna kad je u pitanju homoseksualnost u sportu. Iz Londona je ponela zlatnu medalju.

4. Carole Péon (33) ‐ Triatlon ‐ Francuska Péon je uspešna triatletičarka i ovo joj je druga Olimpijada. U vezi je sa koleginicom Jessicom Harrison.

5. Lisa Raymond (38) ‐ Tenis ‐ SAD Ona je jedna od najboljih teniserki kad je u pita‐ nju dubl. Osvojila je šest Grand Slamova u dublu i pet Grand Slamova u mešanom dubli i trenutno je na prvom mestu na svetskoj rang listi dublova.

Iz Londona je ponela bronzanu medalju.

6. Imke Duplitzer (36) ‐ Mačevanje ‐ Nemačka Duplitzer je bila članica nemačkog tima koji je osvojio srebrnu medalju na Olimpijadi 2004. go‐ dine.

7. Edward Gal (42) ‐ Jahanje ‐ Holandija Gal i njegov trenutni konj, Moorlands Totilas, do‐ miniraju internacioalnim svetom jahanja. Na Svetskom prvenstvu 2010. godine osvojio je tri zlatne medalje. Gal je u dugoj vezi sa Hansom Pe‐ terom Minderhoudom, još jednim jahačem iz Ho‐ landije. Iz Londona je poneo bronzanu medalju.

8. Jessica Harrison (35) ‐ Triatlon ‐ France Rođena je i odrasla u Britaniji, ali je uzela francu‐ sko državljanstvo kako bi imala veće šanse za uspeh na Olimpijadi. U Pekingu 2008. godine je osvojila 12. mesto. U vezi je sa francuskom olim‐ pijkom Carole Péon.

9. Maartje Paumen (33) ‐ Hokej ‐ Holandija Paumenova je jedna od najboljih hokejašica na travi na svetu. Njen tim je osvojio zlato 2008. go‐ dine, a 2011. godine je proglašena za najbolju igračicu na Turniru u hokeju na travi u Argentini.

Iz Londona je ponela zlatnu medalju.

10. Seimone Augustus (28) ‐ Košarka ‐ SAD (na slici) Osvojila je nekoliko takmičenja sa svojim timom i proglašena za najbolju košarkašicu godine.

Igrala je košarku za svoj koledž, gde je svoj tim dovela tri puta do Final Four‐a. Trenutno je ve‐ rena za LaTayu Varner. Iz Londona je ponela zla‐ tnu medalju.

11. Natalie Cook (37) ‐ Odbojka na pesku ‐ Au‐ stralija Cookova je već duže vreme jedna od najuspešni‐ jih sportistkinja na svetu. Osvojila je brzonu na Olimpijadi 1996. i zlato 2000. godine. Udata je za kanadsku odbojkašicu na pesku, Sarahu Maxwell.

12. Jessica Landström (27) ‐ Fudbal – Švedska Olimpijada u Londonu joj je prva.

Sport 61

dugine boje u Londonu?

13. Alexandra Lacrabére (25) ‐ Rukomet ‐ Fran‐ cuska Autovala se prošle godine u Hand Action maga‐ zinu. Olimpijada u Londonu joj je druga, a u Pe‐ kingu njen tim nije osvojio medalju.

14. Megan Rapinoe (27) ‐ Fudbal ‐ SAD (na slici) Autovala se početkom avgusta i objavila da je u trogodišnjoj vezi sa austalijanskom fudbalerkom.

Iz Londona je ponela zlatnu medalju.

15. Carl Hester (45) ‐ Jahanje ‐ Velika Britanija (na slici) Osvojio je zlato 2011. godine na Evropskom pr‐ venstvu u jahanju. Jedan je od najboljih jahača na svetu. U Londonu je osvojio zlatnu medalju.

19. Rikke Skov (31) ‐ Rukomet – Danska Osvojila je zlato na Olimpijskim igrama 2004. go‐ dine. Povukla se iz sporta 2009. godine, ali se pre‐ domislila i vratila u nacionalni tim.

20. Lisa Dahlkvist (25) ‐ Fudbal – Švedska Igrala je u švedskom timu na Svetskom prvenstvu 2011. godine. Aut je od 2008. godine.

21. Karen Hultzer (46) — Streličarstvo — Južna Afrika Ona se autovala tokom Olimpijade u Londonu.

Rekla je za OutSports: „Ja sam streličarka, sre‐ dnjogodišnja lezbejka. I malo sam mrzovoljna pre prve kafe!“

16. Mayssa Pessoa (28) ‐ Rukomet ‐ Brazil Ona je jedna od najboljih golmana na svetu. Igra profesionalno u Francuskoj.

22. Ina‐Yoko Teutenberg (37) ‐ Biciklizam – Ne‐ mačka Takmičila se za Nemačku 2000. i ove godine u Londonu.

17. Carlien Dirkse van den Heuvel (25) ‐ Hokej ‐ Holandija Olimpijada u Londonu joj je prva i jedna je od bu‐ dućih zvezdi hokeja na travi u Holandiji. Iz Lon‐ dona je ponela zlatnu medalju.

23. Hedvig Lindahl (29) ‐ Fudbal ‐ Švedska Ona je golman u švedskoj profesionalnog fud‐ balskoj ligi za žene. Igra na internacionalnim tak‐ mičenjima već deset godina i osvojila je srebro na Svetskom prvenstvu 2003. godine.

18. Kim Lammers (31) ‐ Hokej ‐ Holandija Igra za holanski klub i ovo joj je prva Olimpijada.

Iz Londona je ponela zlatnu medalju.

Nadamo se da će u Riju 2016. godine biti još više autovanih gej sportista, još više medalja i makar jedan gej sportista iz Srbije!

62 Književnost

“Da li voliš druga Tita i zašto?”

Pita Mujica oca: ‐ Tata, šta je to peder?

A Mujo objašnjava : ‐ Ovako, bili ti jednom Haso i ja u ćuzi zbog šverca cigara. Bilo nam dosadno pa smo skontali da se kar‐ tamo, pa ko dobije, kresne, a ko izgubi, biće kresnut. I tako dobio Haso prvu partiju, a ja se naguzim po dogovoru. Dobio on i drugu, i treću. E, četvrtu sam ja dobio i onda Haso kaže: ‐ Meni se više ne igra. E, vidiš, to ti je, sine, peder!

Knjigu Puriše Đorđe‐ vića „Jedna ljubavna priča“, dobio sam uz komentar da je to „prvi srpski gej roman“. Ako uzmem u obzir da su, do sada „prvi srpski“ horor/zombi/gej/on the road filmovi, reketi sveta i arhiepi‐ skopi prilično sumnjivog pore‐ kla i osrednjeg kvaliteta, „prvi srpski“ svakako nije nešto uz šta bi trebalo nešto da se po‐ klanja ili preporučuje za gleda‐ nje/čitanje/navijanje/klečanje.

Ono što me je, me‐ đutim zainteresovalo da proči‐ tam „Jednu ljubavnu priču“, jeste godina proizvodnje.

Knjiga je napisana 1986. go‐ dine, a radnja romana se de‐ šava 1983.

Dakle, pagansko doba, doba nevino‐ sti, predosmosedničko, doba kada autor ro‐ mana sigurno nije čuo za nekog tamo levog bankarskog službenika izvesnog druga S. M. Knjiga je u moje ruke došla nekontaminirana radioaktivnim otpadom vremena, ljudi i ne‐ dela.

Za mene, kao SF geeka zagriženog za multiverzume, ova knjiga je predstavljala upravo raritet došao iz neke druge dimenzije u kojoj se, na primer, dinosaurusi još šetaju TC Ušcem, a neandertalci žive u pećinama. Požu‐ tele stranice časopisa „Gradac“ u kome je ob‐ javljena ova priča bile su za mene poput vremenske kapsule. Da mi nos nije pun slina iz

devedesetih mogao bih da osetim miris patine dok čitam knjigu.

Da li je „Jedna ljubavna priča“ prvi gej roman? Da li je ona uopšte gej roman? Ako pojam „gej“ shvatimo kao odrednicu za homo‐ seksualca, osobu koja gaji erotske pretenzije prema istom polu, onda mislim da bi odgovor trebalo da bude ne, ova knjiga nije gej roman.

Ali ako „gej“ shvatimo u svom prenesenom, fe‐ getskom značenju, najbolje oslikanom u vicu na početku teksta, onda je odgovor potvrdan.

Roman „Jedna ljubavna priča“ jeste gej roman jer je pun pedera.

Da se vratimo „vremepolovskoj“ di‐ menziji romana. Roman nije o Beogradu koga

više nema, već o UDB‐i koje još uvek ima.

Roman je o pederima koji se pederišu po pe‐ derskim hotelima, po pederskim kuloarima, po pederskim staklencima. U romanu su prikazani pederi umetnici, pederi pisci, pederi političari, pederi američki ambasadori, pederi konobari, pederi ubice, pederi teške haubice…

Radnja romana nije osakaćena „mu‐ drim“ predviđanjima o senci koja nam se smeši, senci skela koje su u izgradnji za „dva ve‐ lika jubileja“. „Jedna ljubavna priča“ jeste priča o revoluciji koja jede svoju decu, o revoluciji koja potom povraća svoju decu, da bi ih ponovo po‐ jela, dakle o tužnom i tragičnom kruženju ljud‐ ske materije i duha u prirodi revolucija. Više o stalnom penjanju i silaženju sa ministarskog fi‐ jakera, a mnogo manje o sužnjima upregnutim u taj fijaker ili onima na njemu.

Ovo je još jedna bolna tragikomedija o samoizdaji, kafilerijsko‐stočarskog tipa iz osamdesetih godina nekog drugog multiver‐ zuma.

Roman o očevima i ocima, o prenošenju rodi‐ teljskog greha na potomke, o dvosmernom oceubistvu koje se iz generacije u generaciju ponavlja u točku vremena, „posrbljenom“ točku iz Rakićevog „Dolapa“.

Ali roman nije samo pederska priča o sizifovskom guranju DNK‐a lanca sa nesrećnom mutacijom izmišljenom i patentiranom negde u mračnim tunelima koji spajaju tamnice UDB‐ e i šupe SANU‐a, već je to i „Jedna ljubavna priča“ , koja na jednom nivou prestaje da bude fegetovština, već postaje gej priča.

To je priča o ljubavi, o čežnji, o inte‐ gritetu, o samopoštovanju. Priča o pojedina‐ čnoj, ličnoj Paradi ponosa. O onoj Paradi koja se svakodnevno i neprekidno odigrava (ili biva zabranjena autocenzurom) u svakom od nas.

Ljubav koja nije osuđena samo na ši‐ banje bičem licemerja vladajuće dvolične elite, već i na patnju zbog sebe same. Ljubavna priča je o jednoj nesrećnoj ljubavi, o ostavljanju, o ponovnom nalaženju, o malo drugačijem do‐ lapu od onog mediokritetskog.

PIŠE: INCREDIBLE MICKEY

Queer je bolno iskrena priča o romantičnim opsednutostima i umetničkim opsesijama koje je u notornoj Meksiko Siti epizodi svoga života is‐ tražio veliki hipster Bit generacije Vilijam Sivord Barouz. Godina je 1950, i Vilijam Barouz (tj. Bil Li) se druži sa ekscentričnom grupom Amerikanaca u „svetskoj prestonici ubistava", koji poziraju kao studenti i eksperimentišu sa drogama, alkoholom, slobodom uma i seksualnošću. Skidajući se sa džanka, sa ponovo probuđenim, nezasitim, sek‐ sualnim apetitom, i potrebom da bude šlo dalje od svoje telepatske duhovne partnerke Džoane, Li baca oko na mladog i privlačnog Alertona, koga zavodi uz pomoć svojih „šema" — zabavnih i is‐ tovremeno bizarnih monologa. Queer je fasci‐ nantna hronika o Lijevom nepredvidljivom i krajnje emocionalnom odnosu s Alertonom, i nji‐ hovoj neumornoj potrazi za jaheom — telepatskom drogom domorodaca. Queer je is‐ tinila priča o Barouzovom putovanju od kafanskog kozera/provokatora i otkačenog pripovedača par‐ excellence, do jednog od najuticajnijih (i po kn‐ jižarama i bibliotekama najkradenijih) pisaca 20. veka. www.rende.rs

Leland Bobbé Half-Drag U njegovoj seriji Half‐Drag, njujorški fo‐ tograf Leland Bobbé prikazao je dve strane nju‐ jorških drag kraljica, ekstravagantnu, kreiranu stranu drag diva i mušku stranu koja leži ispod.

Bobbé je izjavio za medije: „Kroz moć perika i šminke ovi muškarci uspevaju da kompletno transformišu sebe i nađu svoju žensku stranu dok u isto vrme pokazuju i svoju mušku.“ Šokantno, nisu u pitanju dve fotografije spojene zajedno, već jedan portret.

Bobbé je prvi portret iz serije objavio prošlog marta na svom blog i napisao: „Dobio sam odlične kritike i onda sam odlučio da kon‐ taktiram druge drag kraljice preko Facebooka…

Do sada sam slika četiri osobe i planiram još dosta fotografija. Videću gde će me to odvesti…“ Pet meseci kasnije, italijanski Vogue, modni sajt Rafinery 29 i mnogi drugi sajtovi i blo‐ govi su pisali i predstavili njegove fotografije. Na taj spisak s ponosom se stavlja i naš magazin.

68 Film

HRABRA MERIDA Kolumnista Adam Markovitz napisao je tekst o cr‐ tanom filmu „Hrabra Merida“ za PopWatch koji je uzbudio strasti jer je postavio jedno zanimljivo pi‐ tanje. Njemu je bilo interesantno što se premijera crtanog filma poklopila sa Paradama ponosa u Njujorku i San Francisku:

„Legije klinaca će nagrnuti u bioskope da gledaju animiranu priču o mladoj škotskoj princezi Meridi koja ne preza ni od čega kako bi izbegla da se uda za jednog od trojice plemića koje su joj odabrali roditelji. Iako Parade ponosa i premijera ovog filma nemaju ništa zajedničko, neko ko gleda mu‐ škobanjastu junakinju koja se bori kao da je mu‐ škarac, odlično rukuje lukom i strelom, negoduje kada je majka oblači u ženstvenu garderobu, mogao bi da pomisli da li je Merida gej?

Merida nije otvoreno lezbejski lik i ništa u priči ne pokazuje da joj se sviđaju druge žene (niti mu‐ škarci). Ona ne odbacuje u potpunosti ideju o braku s muškarcem i nikada ne pokazuje naznake drugačijeg seksualnog identiteta. Takođe ni Pixar koji ju je stvorio, niti Disney koji radi distribucije nije saopštio gej populaciji da je Merida jedna od njih; niti ćemo na Paradama ponosa videti ogromni napumpani balon škotske princeze koja lebdi iznad učesnika.

Ali, da li bi Merida mogla da bude gej? Apsolu‐ tno. Ona se gnuša tradicionalnih rodnih uloga koje joj se nameće: stidljiva ćerka i poslušna ve‐ renica. Njena ljubav prema hobijima koji nisu u skladu s njenom titulom princeze, kao što su stre‐ ličarstvo i pentranje, će svakako pomeriti žicu kod gej publike koja se osećala slično „ne kao sva ostala deca“. Ona mrzi ideju o braku, dovoljno da pobegne od trojice udvačara i ugrozi majčin život.

Ona definitivno nije šiparica koja luduje za mom‐ cima kao ostale diznijeve princeze kao što su mala sirena Ariel, Snežana ili muškobanjasta Mulan.

Na kraju, nebitno je da li bi Merida mogla da bude gej. Ono što je uzbudljivije je to da ona donosi novu vrstu mišljenja u pomalo jednoličan klub diz‐ nijevih princeza, koji se neće dopasti samo LGBT publici, već svakome ko se usudio da se pobuni protiv nametnutih vrednosti. Njeno hrabro pro‐ tivljenje i potreba da sama izgradi svoj identitet imaju potencijala da uzbude ljubitelje filma svih boja (duge). Bez obzira da li su Pixar i Disney to na‐ merno uradili, Merida je definitivno gej ikona, čak i da se nikad ne pojavi na Paradi ponosa. Ako ipak dođe, biće i te kako dobrodošla.“

70 Muzika MELISSA ETHERIDGE

MIKA

“4th street feeling”

“The Origin of Love”

Novi album oskarovke i dvo‐ struka dobitnica Grammy na‐ grade, Melisse Etheridge pojaviće se na tržištu 4. sep‐ tembra u izdanju Island Re‐ cordsa. Album je snimljen u HOB studiju u Los Anđelesu i producirali su ga Jacquire King, Steve Booker i sama Melissa Et‐ heridge. Ona je takođe napisala i odpevala dvanaest novih pe‐ sama za album, a prate je Blair Sinta na bubnjevima, Brett Si‐ mons na basu i Zac Rae na kla‐ vijaturama.

Prvi singl „Falling Up“ objavljen je na sajtu Rolling Stone i do‐ stupan je preko sajta iTunes.

Melissa je započela svoju svet‐ sku turneju 6. jula na Novom Zelandu i trajaće do 22. sep‐ tembra.

Melissa će ove jeseni biti poča‐ stvovana od strane Naciona‐ lnog ženskog muzeja umetnosti i deo izložbe „Women Who Rock: Vision, Passion, Power“ koju organizuju Rock and Roll Hall of Fame i ovaj muzej. Izlo‐ žba će slaviti velike i poznate zvezde, ali i manje poznate žene koje su ostavile traga na Rock and Roll istoriju. Izložba će trajati od 7. septembra do 6. ja‐ nuara 2013. godine.

Multiplatinasti pop pevač Mika najavljuje izlazak novog albuma pod nazivom „The Origin of Love“ za 16. septembar.

Nakon internacionalno uspe‐ šnog albuma „The Boy Who Knew Too Much“ koji je debito‐ vao na prvom mestu svih iTu‐ nes top lista širom sveta, „The Origin Of Love“, Mikin treći stu‐ dijski album najavljen je novim singlom „Celebrate“.

U pisanju “Celebrate” Miki se pridružio i Pharell Williams, koji peva i deo vokala u ovom sin‐ glu, a produkciju potpisuje Nick Littlemore iz sastava Empire Of The Sun. Album “The Origin Of Love” je nastao tokom prethodne dve godine, a u celosti je album stvorio i zamislio sam Mika.

Pored Pharella i Nicka Littlemo‐ rea, Miki su se u stvaranju ovog albuma pridružili i William Orbit, Benny Benassi, FrYars, Greg Wells, Klas Ahlund i mnogi novi indie muzičari i izvođači koje je Mika pronašao online i pozvao da mu se pridruže u avanturi zvanoj „The Origin Of Love“.

Početkom avgusta Mika je javno objavio da je gej, iako je do sada tvrdio da je biseksua‐ lac.

FRANCK OCEAN

„channel ORANGE“ Christopher Breaux, poznatiji kao Franc Ocena mladi je ame‐ rički tekstopisac i muzičar oko koga se duže vreme diže pra‐ šina. Svoju muzičku karijeru za‐ počeo je kao neimenovani autor tekstova za razne izvo‐ đače, među kojima su se našli Brandy, Justin Bieber, John Le‐ gend, kao i Beyonce i Jay‐Z. Vremenom se posvetio i stvara‐ nju sopstvenih pesama, a paž‐ nju javnosti privukao je prošlogodišnjim prvim samo‐ stalnim mixtape‐om „Nostalgia, Ultra“, nakon čega je usledila i koncertna promocija i razni fe‐ stivalski nastupi.

Album „channel ORANGE“ stav‐ lja ga u sam vrh r&b žanra, iako muzika i uticaji koje možemo čuti na ovom izdanju prelaze granice spomenutog žanra – u njegovim pesmama možemo čuti gotovo savršeno poslagane elemente soula, jazza i funka. S obzirom da svoje pesme stvara na nestandardan način, ne iz‐ nenađuje činjenica da je kao prvi zvanični singl izabrana pesma „Pyramids“, čije je traja‐ nje od 10‐ak minuta svakako nestandarno za najavni singl.

Ocean je u julu ove godine javno obznanio da je gej.

72 Istorija

LINKOLN: PRVI GEJ PREDSEDNIK? I kao predsednik on se u Beloj kući nije odricao starih „navika“ da krevet deli sa mu‐ škarcem kada god njegova supruga nije bila tu. Njegov izabranik bio je komandir njegove straže kapetan Dejvid Derikson s kojim će deliti postelju dve godine pred kraj svog života.

„Ne možemo pobeći od istorije“, bila je jedna u nizu čuvenih replika Abrahama Linkolna.

Bio je jedan od najvećih, svakako najviših (bio je visok 193 cm), američkih predsednika. Po mnogo čemu sa današnjeg stanovišta bio je naj „neame‐ ričkiji“ predsednik u istoriji SAD. Nije verovao u Boga i bio je čovek izuzetno slobodnih pogleda.

Za života hvaljen i osporavan, obožavan i najdu‐ blje vređan, postao je sinonim za demokratiju i slobodu.

Abraham Linkoln, šesnae‐ sti predsednik SAD, rođen je 12. februara 1809. godine, u skromnoj brvnari siroma‐ šne porodice farmera To‐ masa Linkolna i njegove žene Nensi Henks.

Kada mu je bilo svega 9 godina umrla mu je majka, a ubrzo nakon njene smrti otac Tomas se oženio Sarom Buš Džonson.

Abraham je Sari bio na‐ klonjen i voleo ju je do kraja života nazivajući je majkom, ali su njegovi odnosi sa ocem zahladneli. Od oca se još tako mlad udaljio, doživljavajući ga kao izuzetno neuspešnog i sa željom da nikada ne bude kao on. Psihoanalitičari, frojdovci, su tvrdili je upravo tu koren njegove homoseksualnosti.

Abraham Linkoln nije bio formalno obrazovan. Njegovo obrazovanje sezalo je do svega 18 meseci školovanja, ali je bio strastveni čitalac. Kasnije je samostalno proučavao engle‐ sko pravo i bavio se advokaturom. Kao mlad bio je i talentovan rvač, pa će mu ovaj sport izgraditi snažno samopouzdanje, koje će u budućnosti biti jedna od bitnijih osobina u razvoju njegove kari‐ jere.

Od sredine XX veka u javnosti počinju da se probijaju malo poznate činjenice o njego‐ vom seksualnom životu koji nije bio u skladu sa stereotipnim shvatanjem američkog lidera i he‐ roja. Mnogi istraživači i njegovi biografi tvrdili su da je Linkoln imao homoseksualnih sklonosti. Di‐ rektnih „optužujućih“ dokaza za to nije bilo, ali mnoge činjenice išle su u prilog hipotezi o ho‐ moseksualnoj prirodi Abrahama Linkolna.

Linkoln je u mladosti bio je izuzetno sti‐ dljiv u odnosu sa ženama, odbijajući čak da sedi sa njima za istim sto‐ lom. Govorio je da je „bolje imati posla sa muškarcima nego sa ženama“. Kada je počeo da radi u mlinu upoznao je mladića ‐ Viljama Grina. Njih dvojica izgradiće po‐ sebno bliski odnos. Ži‐ veli su zajedno i spavali u istom kre‐ vetu. Linkoln će kasnije ponovo doći u situaciju da u potrazi za smeštajem izabere upravo sobu sa jed‐ nim krevetom i deliće ga sa muškarcem, Džošuom Spidom. Čak i kada je postao partner u firmi „Stjuart i Linkoln“ i dobio znatno raskošniji stan, on nije želeo da noći provodi sam, Spid je i dalje bio njegov „podstanar“ u krevetu narednih četiri godine.

U ranim biografijama bila je objavljena njegova pesma koju je napisao kao dvadeseto‐ godišnjak. Ona je govorila o dva muškarca koja su se venčala, jedna od prvih pesama sa gay te‐ matikom u istoriji američke literature. Ona je ka‐ snije jednostavno bila prećutkivana u njegovim biografijama.

Istorija 73 Ušavši u svet advokata i politike Lin‐ koln je postao svestan da se mora oženiti. Tada je upoznao devojku iz plemićke porodice ‐ Meri Tod. Njegov suparnik u osvajanju srca mlade de‐ vojke bio je njegov doživotni politički protivnik.

Brak je imao dosta protivnika, njena porodica uporno mu se suprotstavljala tvrdeći da Linkoln nije dovoljno visoko na socijalnoj društvenoj le‐ stvici. Prvi pokušaj venčanja prošao je neslavno, Linkoln se jednostavno nije pojavio na svom ven‐ čanju ostavljajući uplakanu Meri. Posle gotovo dve godine Linkoln je ponovo ponudio brak Meri i ovaj put je venčanje organizovano bez priprema kako bi se izbegla ista neprijatnost sa nestankom Linkolna. Njihovi odnosi nikada nisu bili harmo‐ nični. Njihove svađe postale su meta javnih gla‐ sina. Ona je 1875. godine proglašena ludom, iako su se znaci njenog ludila pojavili već nekoliko go‐ dina posle venčanja. Linkoln jednostavno nikada nije bio nežan s njom i nije umeo da je učini sreć‐ nom.

Političku karijeru je započeo 1832. go‐ dine, kandidaturom za skupštinu Ilinoisa, i završio izbore kao osmi od trinaest kandidata, zahvalju‐ jući poštovanju lokalnog stanovništva, uprkos ne‐ dostatku formalnog obrazovanja, moćnih prijatelja ili novca kojima su bile nošene druge kandidature. Godine 1846. izabran je za Predsta‐ vnički dom SAD i tu se naredne dve godine srčano zalagao protiv meksičko – američkog rata. Ka‐ snije se vratio u Springfild, gde se ponovo posve‐ tio proučavanje prava i bavio advokaturom.

Godine 1856. godine se priključio Republikan‐ skoj stranci, osnovanoj radi suprotstavljanja širenja ropstva među novopriključenim dr‐ žavama SAD. A već 1860. je izabran za predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

Ovo će navesti južne robovlasničke države da započnu proces otcepljivanja i stvaranja

Konfederacije Američkih Država. Linkolnova vlada u Vašingtonu nije priznavala novostvorenu konfederaciju tako da je u proleće 1861. došlo do izbijanja Američkog građanskog rata. Iako se nije istakao kao talentovani ratni vođa, niti je, sve do pred kraj rata, imao uspeha u izboru generala, ipak je imao ključnu ulogu u pobedi Unije. Dok je na početku, iz političkih razloga, kao cilj rata naveo očuvanje Unije, godine 1862. je doneo proglas o ukidanju ropstva, čime je Unija stekla simpatije svetske javnosti. Njegov mandat je zna‐ čajan i po čitavom nizu reformi koje su ojačale poziciju federalne vlasti na račun federalnih dr‐ žava.

I kao predsednik on se u Beloj kući nije odricao starih „navika“ da krevet deli sa muškar‐ cem kada god njegova supruga nije bila tu. Nje‐ gov izabranik bio je komandir njegove straže kapetan Dejvid Derikson s kojim će deliti postelju dve godine pred kraj svog života. Ostalo je zabe‐ ležen i dnevnički komentar Virdžinije Foks iz 1862. godine u kome navodi da jedan vojnik vozi Linkolna, a čim Meri negde ode, on spava s njim.

I lični telohranitelj Linkolna svedočio je o sklono‐ stima američkog predsednika da noći provodi u postelji sa muškarcem.

Nekoliko meseci nakon što je na izbo‐ rima 1864. godine Linkoln ponovo pobedio, Kon‐ federacija je prisiljena na kapitulaciju i rat je završen pobedom Unije. Par dana kasnije, 15. aprila 1865. Linkolna je u pozorištu ubio fanati‐ čni južnjački glumac Džon Vilks But. Mi nikada sa sigurnošću nećemo saz‐ nati da li je Linkoln imao seksualnih kon‐ takata sa muškarcima, ali ostaje činjenica da je imao želju da bude in‐ timan sa pojedinim muškarcima u njegovoj okolini.

PRIREDIO: K.M.

74 Istorija

MAHATMA GANDI - “VELIKA DUŠA” „Moj život je moja poruka“ Mohandas Karamčad Gandi – poznatiji kao Mahatma Gandi (prvo ga je indijski pisac i fi‐ lozof Rabindranat Tagor nazvao samo „ma‐ hatma“ ‐ što na sanskritu znači "velika duša") ubraja se u najfascinantnije ličnosti XX veka. Nje‐ gov nenasilni istup protiv diskriminisanja u Juž‐ noj Africi i Indiji zajedno sa učenjem koje je rezultiralo iz toga učinili su ga jednim od najbit‐ nijih uzora čovečanstva.

Rođen je 2. oktobra 1869. godine u Porbandaru u državi Gujarat u Indiji. Bio je sin ugledne i bogate po‐ rodice, koja je pripadala kasti trgovaca. Njegov otac prihvatio je službu premijera u kneževini Rajkat. Gandijevi rodite‐ lji bili su izuzetno pobo‐ žni Hindusi. Ovo je ostavili značajan uticaj na njega. Gandi je često govorio da su njegove vrednosti jednostavne, preuzete iz tradiciona‐ lnih hinduističkih vero‐ vanja: istina (satja) i nenasilje (ahimsa). Sa trinaest godina Gandi je oženjen na osnovu ugo‐ vorenog braka. Ostalo je zabeleženo da je na‐ pokon prve bračne noći imao traumu koja će ga dugo pratiti i na kraju rezultirati potpunom apstinencijom od seksa. Kasnije je priznao da je njegova supruga u prvim godinama braka morala da trpi mnogo zla koje joj je on naneo.

Gandi je pomogao ostvarenju indijske nezavisnosti od britanske vlasti, inspirišući ostale ljude pod kolonijalnom vlašću da rade na sop‐ stvenoj nezavisnosti i potpuno odbace Britansku imperiju i zamene je Komonveltom. Gandijev princip satjagrahe inspirisao je generacije demo‐

kratskih i antirasističkih aktivista, uključujući i Martina Lutera Kinga i Nelsona Mandelu.

Na Gandijevu filozofiju i njegovu ideju satje i ahimse uticali su Bagavad Gita i hinduisti‐ čka verovanja, kao i praksa religije džain. Na Gan‐ dija je snažno uticao i Henri Dejvid Toro, sa svojim idejama o građanskoj neposlušnosti i ne‐ plaćanju poreza, iznetih u eseju „Otpor civilnoj vladi“. Nalazeći sličnosti između robovlasničke Amerike XIX veka i Južne Afrike, Gandi, 1907. go‐ dine, objavljuje esej pod nazivom „Građanska neposlušnost“. Takođe, na Gandija su uticaj imali i nenasilni slobo‐ darski i prosvetiteljski principi Lava Nikolaje‐ viča Tolstoja, sa kojim je imao prepisku dok je bio na studijama u Juž‐ noj Africi. Koncept ne‐ nasilja (ahimsa) postoji dugo u indijskoj religij‐ skoj misli i doživeo je mnoga oživljavanja sa hinduističkim, budisti‐ čkim i džaianskim kon‐ tekstom.

Gandi objašnjava svoju filozo‐ fiju i način života u svo‐ joj autobiografiji „Priča o mojim eksperimen‐ tima sa istinom“.

On je bio striktan vegetarijanac, a pred kraj života i frutarijanac.

Napisao je knjige o tom pitanju dok je studirao pravo u Londonu (gde je upoznao pobornika ve‐ getarijanstva Henrija Salta na sastancima Vege‐ tarijanskog društva). Treba dodati da je ideja vegetarijanstva bila duboko ukorenjena u hin‐ duističkoj i džainskoj zajednici u Indiji, kao i da su u Gandijevoj rodnoj zemlji, Gudžaratu, Hindusi uglavnom vegetarijanci. Eksperimentisao je sa različitim ishranama i verovao je da ishrana treba

Istorija 75 da bude dovoljna da zadovolji minimum zahteva tela. Takođe je umeo i da ne jede s vremena na vreme. Štrajk glađu primenjivao je uspešno i kao političko oružje.

Gandi je prekinuo sa seksualnim odno‐ sima sa 36 godina i otišao u potpuni celibat iako je još uvek bio venčan. Dubok uticaj na taj Gan‐ dijev put imala je hinduistička ideja bramačarje, odnosno duhovnog i praktičkog čistunstva koje je u velikoj meri povezano sa celibatom.

Gandi je provodio jedan dan nedeljno u tišini. Nije govorio i verovao je da mu to donosi unutrašnji mir. To je proisteklo od hinduističkog razumevanja moći moune i šante. Tih dana je ko‐ municirao sa drugima pišući na papiru.

Posle povratka u Indiju iz uspešne advokatske karijere u Južnoj Africi, odbacio je svoje odelo koje označava bogatstvo i uspeh.

Njegova je ideja bila da uzme odelo zahvaljujući čemu će ga prihvatiti i najsiromašnija osoba u In‐ diji. Zalagao se za korišćenje ručno napravljene odeće (kadi). Gandi i njegovi sledbenici sami su sebi pravili odeću. To je bila pretnja britanskom establišmentu — dok su indijski radnici često bili nezaposleni, oni su kupovali svoju odeću od stra‐ nih engleskih industrijskih manufaktura ‐ ako In‐ dijci sami prave svoju odeću, to bi učinilo britansku industriju beskorisnom.

Gandi je bio protiv uobičajenog obra‐ zovanja imajući stav da deca najbolje uče od ro‐ ditelja i društva. Dok je bio u Južnoj Africi, Gandi je sa istomišljenicima napravio grupu učitelja koji su ovu ideju sprovodili u praksu učeći decu van uobičajenog sistema obrazovanja.

Gandijeva politika nenasilja postala je nasleđe čovečanstva. Pri tome se ne sme previ‐ deti da on sa svojim jednostranim načinom života i „vraćanjem jednostavnom životu“ nije mogao odgovoriti zahtevima vremena i da je samim tim stajao na putu političkim odlukama modernog državnog bića.

Dramatičan ostaje ipak Gandijev kraj ‐ 30. januara 1948. godine ubijen je hicima iz pi‐ štolja. On se celi svoj život borio za nenasilnu po‐ litiku. Sa velikom brigom posmatrao je kako se i nakon proglašenja nezavisnosti pojedine grupe svađaju. Pokušavao je da u tim sukobima posre‐ duje i pozivao je na bratstvo religija. Deset dana pre njegove smrti na jednom posedu na kojem je on održavao molitvu eksplodirala je bomba. Kao da je slutio smrt, nekoliko dana pre atentata

Gandi je rekao: „Ako treba da poginem od metka nekog ludaka, onda to moram učiniti smejući se.

U meni ne sme biti besa. Bog mora biti u mom srcu i na mojim usnama, a vi mi morate obećati jedno: Ako se tako nešto dogodi, vi ne smete pro‐ livati suze. Ja svoju dužnost prema čovečanstvu nisam preuzeo zbog molbe nekog čoveka niti je se mogu odreći, ukoliko me to neko zamoli. Ja sam onakav, kakvim me Bog stvorio i radio sam onako kako mi je on kazivao. Pustite ga da od mene učini ono što on hoće. Ako želi, onda me može ubiti. Ja mislim da radim onako kako mi On zapoveda.“ Vest o njegovoj smrti u celom svetu primljena je s tugom. Ujedinjene nacije spustile su zastavu na pola koplja. Od Vatikana do Krem‐ lja, svi su slali telegrame saučešća.

MALO POZNATI DETALJI IZ ŽIVOTA MAHATME GANDIJA Godinu dana nakon izlaska kontrover‐ zne biografije o Mahatmi Gandiju, u kojoj se tvrdi da je bio biseksualan i da je ostavio svoju ženu da bi živeo sa bodibilderom, vlada u Indiji je neda‐ vno kupila sva pisma koja su slali jedan drugome svega nekoliko dana pre nego što su trebala da budu ponuđena na aukciji. Indija je platila skoro milion evra za pisma koja je Gandi razmenjivao sa svojim ljubavnikom i koja će biti smeštena u Nacionalni arhiv u Nju Deliju. Knjiga „Great Soul“ (Velika duša), čiji je pisac bivši urednik „Njujork tajmsa“ Džozef Leliveld, iznosi nekoliko novih, šo‐ kantnih tvrdnji o čoveku koji je pomogao Indiji u ostvarenju nezavisnosti. Leliveld tako ističe da je u starosti Gandi upražnjavao „noćna maženja, bez odeće, sa 17‐godišnjim devojkama iz svog okruženja, među kojima je bila i njegova nećaka.

Vođa indijske revolucije navodno je bio zaljub‐ ljen i u Hermana Kalenbaha, nemačkog arhi‐ tektu i bodibildera jevrejskog porekla. Živeli su zajedno dve godine u kući koju je Kalenbah sa‐ gradio i zakleli da će jedan drugom darivati „sve više ljubavi, takve ljubavi koju svet još nije vidio“, piše Leliveld. Gandi i njegova supruga Kasturbaj Mahandži, s kojom je imao četvoro dece, razveli su se 1908. godine kako bi on mogao da bude s ljubavnikom. U svojim pismima, Gandi je sebe oslovljavao sa „Gornji dom, a Kalenbaha, s kojim je bio do 1914, „Donji dom“. Od svog ljubavnika je tražio da obeća da neće požudno gledati nije‐ dnu ženu.

PRIREDIO: K.M.

76 In memoriam

GORE VIDAL: Džentlmenska kučka „Ja sam onakav kakvim se predstavljam“, rekao je. „Nema u meni tople, simpatične osobe. Kada razbijete led moje hladne spoljašnosti, naći ćete hladnu vodu.“ Osoba širokih interesovanja, Gore Vidal, rođen kao Eugene Luther Vidal Junior 3. oktobra 1925. godine, bio je romansijer, dramski pisac, esejista, pisac trilera, roto‐romana, avan‐ turističkih romana, scenarista, društveni i knjiže‐ vni kritičar, politički aktivista, kandidat za Kongres i glumac. Kao mladić se borio u Drugom svetskom ratu, dospevši do čina narednika i ni‐ kada nije stekao formalno visoko obrazovanje.

U gej književnoj baštini je značajan zbog njegove otvorenosti i neposrednosti u radu kada piše o gej temema i ubacivanja gej likova u svoja dela. To radi od samog početka svog knji‐ ževnog stvaralaštva u svom prvom, mada kon‐ vencionalnom, delu „Williwaw“ (1946) koje je napisao sa dvadeset godina. On je takođe stalno među publikom podizao prag tolerancije na gej tematiku u mainstream literaturi i tako uticao i na širok spektar drugih pisaca da i sami budu pre‐ poznati od strane čitalačke javnosti. Iako je unuk senatora, Vidal se u Americi oseća nelagodno zbog svoje seksualnosti, tako da već od sredine šezdesetih godina živi u Italiji sa svojim kompa‐ njonom Howardom Austenom.

Vidalov naredni roman „The City and the Pillar“ (1948) govori o teniseru, večitom de‐ čaku, Jimu Willardu koji se zaljubljuje u svog naj‐ boljeg drugara Boba Forda. Ideja, koja prožima roman, da muškarci koji imaju seks međusobno neprimećeno cirkulišu među „običnim“ ljudima, razbesnela je čitalačku javnost. Ovo je jedan od prvih velikih američkih romana koji se nedvosmi‐ sleno bave homosekualnošću. Roman je izazvao bes i New York Timesa koji je je odbio da objav‐ ljuje prikaze Vidalovih pet narednih knjiga. Poz‐ nati njujorški dnevnik je naknadno priznao da je pisac „možda imao pravo“. Roman je posvećen osobi sa inicijalima „J.T.“. Nakon objavljivanja i tračeva o identitetu J.T., Vidal je potvrdio da se radi o Jimmiju Trimblu, njegovoj ljubavi iz škol‐ skih dana, koji je poginuo u Bitci za Ivo Džimu 1945. Kasnije je tvrdio da je Trimble bio jedina osoba u koju je ikada bio zaljubljen.

Iako Vidal tvrdi da u ovom romanu, kao i njego‐ vim drugim radovima nema gej identiteta, već su svi biseksualni, zaplet romana pokazuje supro‐ tno. Ovo je prvi mainstream roman o coming outu.

Prvobitni kraj knjige se, protivno tradi‐ ciji, okončava nasilnom smrću jednog od junaka.

Književni stručnjak Claude Summers primećuje da je ovaj kraj na nezadovoljavajućem nivou jer je melodramatičan i neubedljiv.

Kada se društvena klima donekle promenila 1968. godine Vidal je objavio ovu knjigu sa izme‐ njenim krajem. Izmena je šokantnija od prvobitne verzije, jer je sada Bob silovan, a ne ubijen. Ali je kraj ovde druge verzije bolje opravdan, jer Bob ne samo da odbija Jima kao peška, već i inicira i doprinosi nje‐ govoj odmazdi udarajući ga u lice.

U najvećem broju Vidalovih radova postoje, više ili manje istaknuti, gej likovi, i on je važan zbog dosledno‐ sti u njihovom kon‐ stantnom stavljanju u mainstream fikciju i, nešto manje, svojim dramskim delima. Na primer, u The Best Man (1960) gde se radnja vrti oko ucene u vezi sa ho‐ moseksualnom epizodicom u životu jednog, u suštini, strejt gospodina.

U svojim dramama i romanima sa sa‐ vremenom tematikom Vidal pokazuje odličan sluh za moderan žargon i njegovo poznavanje trenutnih pomodarija i opsesija čine ga lako či‐ tljivim kritičarem savremenog života. On je pravi majstor u eksperimentisanju stilom.

U jednom takvim stilskom eksperi‐ mentu, romanu „Myra Breckinridge“ (1968), Vidal je u žižu javnosti postavio jednu od velikih kontroverzi. Vidalova Myra Breckinridge je prvi

In memoriam 77 slučaj kliničke promene pola u književnosti, što njemu samo služi da prikaže satiričnu sliku sa‐ vremenih običaja. To je hrabra, nesvakidašnja i čudna trans komedija, koja se bavi temama po kojima je Vidal prepoznatljiv: seks, rod i popu‐ larna kultura.

Naracija iz prvog lica Myre Breckin‐ ridge je vrlo efektivna. Kada je prvi put objavljena knjiga je žigosana kao skandalozna, čak i opasna, mada je seksualni sadržaj pastoralan u poređe‐ nju sa današnjim „opasnim“ temama o kojima se svakodnevno javno raspravlja na televiziji.

Nastavak romana „Myron“ (1974) uspešno koristi kinematografiju kao metaforu za putovanje kroz vreme suprotstavljajući sada‐ šnjost sa prošlošću. Roman sadrži i vatromet eu‐ femizmima koji služe da se narugaju političarima iz Niksonove ere.

Sve to, plus seksualne skarednosti nisu doprinele da knjiga doživi uspeh. Ni kritika ni javnost je nisu prihvatile ra‐ širenih ruku. Roman jeste izašao samo šest godina posle Myre, ali i pet go‐ dina posle Stone‐ walla, tako da su se standardi ukusa promenili.

Knjiga nije čak doživela ni uspe‐ šan skandal.

Roman „Two Si‐ sters“ iz 1970. godine su najbolji odraz Vida‐ love tehnike eksperimen‐ tisanja sa stilovima i realističnog prikazivanja homo‐ seksualnog identiteta. Glupavi sce‐ nario za još nesnimljeni film je u centru ovog romana. Tu je opet nara‐ tor koji u prvom licu, ali iz perspektive prošlosti i sadašnjosti ima dva veoma različita pogleda na svoj rad. U romanu se kroz likove u stvari satiri‐ čno prikazuju Jacqueline Kennedy Onassis, Anaïs Nin, Norman Mailer i druge starlete i selebritiji tog doba, a među njima je, verovatno, i sam Vidal kao jedan od naratora romana.

Ova autoprojekcija je u duhu Somer‐ seta Maughama i Christophera Isherwooda, ali je Vidal iskreniji u prikazivanju svoje seksualnosti

tako da roman predstavlja novu ravan samo‐ spoznaje. On prikazuje sebe kako istražuje se‐ ksualnost i umetničke slobode u Evropi, daleko od konzervativne Amerike.

U početku svoje karijere Vidal je po‐ vremeno pisao i kratke priče. Univerzitetski pro‐ fesor Robert Kiernan koji se bavio proučavanjem Vidalovog opusa, kaže da ove priče, objavljenih u zbirci „A Thirsty Evil“ (1956), ilustruju Vidalov put do zrelosti i da su mu omogućile da razvije svoj prepoznatljiv stil sa više naratora. Ove pri‐ povetke su takođe najviše fokusirane na gej teme pre objavljivanja „Myre Breckinridge“.

U priči „Three Strategems“, na primer, Vidal koristi tehniku dva naratora, u maniru svo‐ jih tehnički najperfektnije napisanih romana, da bi dočarao susret epileptičnog žigola i njegovog potencijalnog klijenta. U priči „The Zenner Trophy“ pisane sa distance trećeg lica, pokazuje se razumevanje nastavnika za momka koji je iz‐ bačen iz škole zbog homoskesualne aktivnosti.

Pored drama i fikcije Vidal je pisao i eseje koji su često bili prilično sporni. Davao je i niz briljantnih komentara na račun američke po‐ litike i američkog karaktera uopšte. Gore Vidal je pisac čija su promišljanja budućnosti sveobuhva‐ tna i neobično pronicljiva jer su u potpunosti ne‐ opterećena činjenicom da živi i stvara upravo u okrilju centra svetskog bogatstva i moći. Iako se deklariše kao podržavalac Demokratske stranke, njegovi politički pogledi naginju ka Republikan‐ cima. Vidal piše: „Postoji smo jedna partija u Sje‐ dinjenim Državama, Partija Vlasništva... i ona ima dva krila: republikance i demokrate. Republikanci su malo gluplji, rigidniji i više tvrdoglaviji u svom laissez faire kapitalizmu nego demokrati, koji su finiji, lepši i malo korumpiraniji – bar do neda‐ vno... i spremniji su nego republikanci da učine male ispravke kada se pobune siromašni, crnci i anti‐imperijalisti. Ali, suštinski, nema razlike iz‐ među ove dve strane.“ Posle četrdeset godina provedinih na relaciji Italija‐ Kalifornija, Vidal je na kraju morao da se zbog zdravstvenih razloga skrasi u Los An‐ đelesu.

Preminuo je 31. jula 2012. godine u svom stanu na Holivud Hilsu.

Vidal je za sebe govorio da je „džentl‐ menska kučka” i bio je jednako egoističan i zaje‐ dljiv koliko elegantan i briljantan.

PIŠE: INCREDIBLE MICKEY

78 Zdravlje

HEPATITIS C VIRUSNA INFEKCIJA Tiha i podmukla bolest, od koje danas boluje oko 170 miliona ljudi u svetu, u zadnjem stadijumu remeti kvalitet života obolelog, ali i njegovih bližnjih ,ukoliko nisu pravilno informisani.

Lečenje interferonom i antivirusnim lekovima, ali i pravilnom ishranom i higijenom. Uskoro lek novije generacije.

JETRA, najveći organ u ljudskom telu, centralna je i čudesna laboratorija našeg organ‐ izma. U njoj se stvaraju bitne materije za život: belančevine, masti, ugljeni hidrati, faktori koa‐ gulacije, žuč... Čuvar je supstanci, koje unosimo hranom, a kao prečišćivač omugaćava da se svi toksini, ukoliko ih unesemo, promene tako da ne oštete organizam.

IZDRŽLJIVA META Ima veliku moć samoobnove i veoma je otporna na razne poremećaje, ali je često meta sićušnih napadača poput virusa, bakterija, parazita, protozoa kao i toksičnih materija poput alkohola, droga, otrovnih pečurki, le‐ kova unetih u većim količinama, koje uzro‐ kuju njeno popuštanje.

Ipak, dovoljno je sna‐ žna i spremna da sve zadate funkcije ispuni, čak i ukoliko se njena težina smanji za čak dve trećine.

Pitanje koje često muči pacijente je: Kako sam se zarazio?

Put prenosa je uvek preko krvi i svih tele‐ snih tečnosti, koje sa‐ drže krv: pljuvačka, urin, stolica, semena tečnost, vaginalni i cer‐ vikalni sekret. Situacije u kojima se može preneti sa bolesne na zdravu osobu su često svakodne‐ vne: korišćenje zajedničkog pribora za ličnu higi‐ jenu (četkice za zube, brijača, makazica), nesterilnim instrumentima pri pirsingu, tetovaži,

akupunkturi, endoskopskim, hirurškim, stomato‐ loškim intervencijama, hemodijalizom, korišće‐ njem zajedničke igle i šprica kod intravenskih zavisnika, seksualnim putem hetero i homose‐ ksualaca, prenošenjem sa majke na dete, putem transfuzije krvi, transplatacijom organa i tkiva.

Zdravstveni radnici mogu dobiti infekciju pri slu‐ čajnoj povredi na radu, obično pri ubodu na in‐ strument pri hirurškim intervencijama ili pri intervenciji vađenja krvi. Ipak, u više od 40 odsto situacija put prenosa ostaje nepoznat.

Bolesnik sa akut‐ nim virusnim hepatiti‐ som C se obično ne prepozna, jer nema ni‐ kakvih simptoma, a i kad bolest pređe u hro‐ ničnu formu oseća se zdravo. Ukoliko se simptomi jave slični su simptomima gripa ili osećaja stalnog umora. Žutilo kože u većini slu‐ čajeva izostaje. Povišen je nivo enzima jetre, serumskih transami‐ naza (ALT i AST), čije vrednosti povremeno rastu, povremeno pa‐ daju, ali uvek su niske, oko 100 do 200 jedinica i takvo stanje se naziva „talasanje transami‐ naza“. Može se učiniti da nekoliko stotina je‐ dinica i nije tako niska vrednost, ali ako uzmemo u obzir da kod akutnih virusnih hepatitisa vred‐ nosti transaminaza mogu biti povišene i do ne‐ koliko hiljada, ova tvrdnja nije netačna. To znači da je oštećenje jetre minimalno, jetra obavlje sve

Zdravlje 79 životne funkcije besprekorno, a onda posle 20 kombinovano lečenje jednom vrstom interfe‐ do 30 godina dolazi do naglog popuštanja pa pa‐ rona i antivirusnim lekom, koji zaustavlja raz‐ cijent iz punog zdravlja postaje težak bolesnik sa množavanje virusa. U pripremi je lek novije cirozom i karcinomom jetre. generacije od koga se mnogo očekuje. Ova tera‐ Da do ozbiljnih i teških komplikacija, pija omogućava kvalitetan život pacijenta i pre‐ opasnih po život, ne bi došlo potrebno je testi‐ venciju prenosa sa bolesne na zdravu osobu, jer rati pacijente. U svakoj la‐ pruža najveću šansu za iz‐ PRIKRIVENI NEPRIJATELJ boratoriji mogu se uraditi lečenje, smanjuje zapalje‐ anti HCV antitela. Kad je nje u jetri i zaustavlja pacijent „anti HCV poziti‐ Hronični hepatitis je zapaljenje ćelija, koje napredovanje bolesti u ci‐ van“ to znači da je bio u najčešće izazivaju virusi, a traje duže od rozu i karcinom jetre. kontaktu sa virusom he‐ šest meseci. Najčešći izazivači su virusi He‐ Može se reći da su patitisa C. Ono što ovom patitisa B i C, od kojih boluje oko 700 mi‐ za život ovih pacijenata metodom merimo je od‐ liona ljudi širom sveta. Pretpostavlja se da dovoljna minimalna govor imunološkog si‐ oko 170 miliona u svetu i oko sto hiljada u ograničenja: normalna is‐ stema inficiranog na Srbiji ima Hepatitis C hroničnu infekciju. hrana uz ograničenje prisustvo virusa. Drugi Možete se pitati zašto pretpostavka, a ne unosa životinjskih masti, pristup je dokazivanje vi‐ tačan broj? Ova infekcija je potvrđena konzerviranih jela, za‐ rusa C u krvi bolesnika, samo kod četvrtine inficiranih, jer su simp‐ branu korišćenja alko‐ PCR tehnikom, gde po‐ tomi bolesti ili odsutni ili nekarakteristični. hola, gaziranih napitaka. moću specijalnih aparata Većina pacijenata se oseća zdravo, pa se Svakodnevne aktivnosti i možemo dokazati virus u otkriva najčešće slučajno prilikom rutin‐ rekreacija su dozvoljeni momentu kad je prisutan skog testiranja krvi. Procenjuje se da će tako da bolest ne limitira u vrlo niskoj koncentarciji ova tiha i podmukla bolest rezultirati ma‐ radnu sposobnost obo‐ Anti HCV pozi‐ ksimalnim brojem inficiranih tek negde lele osobe. tivnost ne znači i da je in‐ oko 2020. godine.

Za sada ne postoji fekcija aktivna, niti da je vakcina protiv Hepatitisa zapaljenje jetrenih ćelija u toku. Da bismo to po‐ C tako da je prevencija jedini način odbrane od tvrdili radi se biopsije jetre ‐ uzimanje delića bolesti. jetre, koji se pažljivo posmatra pod mikroskopom Nedopustivo je u eri napretka ne znati i utvrđuje stepen zapaljenja i stvaranja ožiljnog da se Hepatitis C ne može dobiti razgovorom, se‐ tkiva u jetri. Ova metoda je jedina sigurna za po‐ denjem u društvu, rukovanjem, grljenjem, po‐ stavljenje dijagnoze. Tako se dobija uvid o ste‐ ljupcem u obraz ili usne sa zaraženom osobom, penu oštećenja, težini bolesti i planira se zajedničkim korišćenjem predmeta na poslu. Kao odgovarajuća terapija. i svakom bolesniku obolelom od bilo koje vrste OPREZ I RAZUMEVANJE bolesti i bolesnicima obolelim od hroničnog he‐ Vrlo je važno da bolesnik sa Hepatitisom C zna patitisa C više od svih lekova znače topla ljudska kako da sebi i svojoj okolini pomogne. Ne bi tre‐ reč, razumevanje, neodbacivanje i prijateljski za‐ balo da krije svoju bolest, trebalo bi stalno da se grljaj. Imajte to u vidu kad strah od nepoznatog informiše o novim saznanjima o bolesti, da redo‐ počne da vas nagriza. Obavestite se i ne okrećite vno posećuje lekara, počne lečenje na vreme, da glavu na drugu stranu. Gledajući problem iz dru‐ se obavezno vakciniše protiv Hepatitisa B, da ne gog ugla, oboleli je dužan sebi i drugima da se konzumira nikakva alkoholna, gazirana pića, da dobro informiše o svojoj bolesti i svim opasno‐ vodi računa o ishrani, a sve u cilju da ne pogorša stima koje ona nosi i da na taj način zaštiti sve svoju bolest. Da bi zaštitio okolinu obavezno je ljude oko sebe.

DR SAŠA BOŽOVIĆ, INFEKTOLOG korišćenje kondoma pri seksualnim odnosima, Dom zdravlja Dr Ristić igle za jednokratnu upotrebu, upotrebe isključivo Narodnih heroja 38 svog pribora za ličnu higijenu, informisanje zdrav‐ Novi Beograd stvenih radnika pri planiranim hirurškim inter‐ 011 2693 298 vencijama i vađenju krvi o pozitivnosti na C virus. www.dr‐ristic.com Na sreću, lečenje je moguće. Preporučuje se

80 Naziv rubrike

OPTIMIST NA GEJ PARADI U BERLINU Parada ponosa u Berlinu (CSD – Christopher Street Day) održana je 25. juna i učestvovalo je oko 700 hiljada ljudi. Među njima bili su i članovi redakcije „Optimist“ magazina. Šetali smo i plesali od kvart Kreuzberg do Brandenburške kapije, gde je žurka trajala do ponoći. Ovogodišnja ruta je promenjena zbog održavanja Svetskog prvenstva u fudbalu i gledanja fudbala ispred kapije, tako da smo se na kraju izmešali sa navijačima!

Ovo je bila 34. paraada koja se održava u Berlinu i tema joj je bila tretman homoseksualaca u Rusiji. Aktivisti iz Rusije obratili su se učesnicima i pozvali na solidarnost sa ruskom LGBT popu‐ lacijom koja već godinama pokušava da organizuje Paradu ponosa ali je vlasti zabranjuju.

Više fotografija možete naći na GayEcho Facebook stranici: www.facebook.com/gayecho