Optimist magazin #065 (april 2022) by Optimist Magazin

Izdvajamo Osnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Godina osnivanja: 2011. Glavni i odgovorni urednik: Predrag Azdejković Saradnici: Zoran Janković, Milan Aranđelović, Milan Živanović, Bogdan Petrović, Jovana Ivetić, Milica Simonovski, Ana Stjelja, Filip Obradović, Miloš Peri, Ivana Nikolić Nemanja Marinović, Marko Radojičić NASLOVNA STRANA: Lady K i DJ Časna sestra Foto: Jelena Vasiljević Web: www.optimist.rs E-mail: optimistmagazin@gmail.com FB Page: www.fb.me/optimist.rs Štampa: Newpress

Lezbejke za izbeglice iz ukrajine Helena Vuković

Vodič kroz trans svet

Podrška:

Република Србија МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА

Magazin možete čitati i na:

Magazin prihvata nadležnost:

CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305 OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. God. 1, br. 1 (jun 2011) . [S. l.] : Regionalni info centar, 2011 (Smederevo : Newpress). 21 cm Dvomesečno. Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 22176756 = Optimist COBISS.SRID 186184972

38 Harvi 50 Predstave “Femkanje” i “dejt” Fajerstin

D OPTIMIST Ukrajina

okumentarni film „Hunted: The War Against Gays in Russia“ je izašao 2014. godine, pa su gledaoci mogli da vide s kojim se opasnostima suočavaju pripadnici LGBTIQ+ zajednice u Rusiji. Lovna sezona na drugačije je otvorena tokom cele godine, a liste za odstrel su uobičajena pojava. Jedna se pojavila odmah po početku ruske agresije na Ukrajinu. Vlada Sjedinjenih Američkih Država je obavestila Ujedinjene nacije da ima informacije o „spiskovima za odstrel“ ukrajinskih građana. U upozorenju se navodi da su formirane liste nepodobnih, a na njoj su se našli oni koji se protive agresiji – disidenti iz Rusije i Belorusije koji žive u Ukrajini, novinari, pripadnici nacionalnih i verskih manjina, te LGBTIQ+ građani. Ovakvi spiskovi nažalost nisu ništa neobično (setimo se progona kvir građana u Čečeniji), a u ratnim uslovima su još opasniji. LGBTIQ+ Ukrajinci tako strahuju za svoje živote, ali i šta bi ovakve liste još mogle još da znače. U najvećoj opasnosti su gej muškarci, budući da je svim osobama muškog pola starosti između 18 i 60 godina zabranjeno da napuste zemlju, ali i

LGBTIQ+ građani i liste za odstrel

Rat u Ukrajini Piše: Milan Živanović

*trans žene, kojima bez obzira na to što su regulisale pravni status, te imaju odgovarajuća lična dokumenta, nije omogućeno da izađu iz Ukrajine.

www.optimist.rs

The Guardian je nedavno objavio intervju s Ukrajinkom Judis. Uprkos tome što u dokumentima piše da je žena, pa nema razloga zbog kojih ne bi mogla da potraži utočište s hiljadama drugih, Judis su nakon ponižavajućeg pretresa 12. marta vratili natrag u Ukrajinu. Procenjeno je da je nakon što je 24. februara Ukrajincima zabranjen izlazak iz zemlje nekoliko stotina trans* osoba pokušalo da pređe granicu. Aktivisti kažu da je na desetine pretrpelo zlostavljanja na graničnim prelazima, nakon čega su morale da se vrate odakle su došle. Ostavljene su na milost i nemilost vojnicima, a dobro znamo na šta su sve ljudi sposobni u ratu. Prava LGBTIQ+ građana u Ukrajini nisu bila na zavidnom nivou ni pre početka agresije, ali je ipak bilo bolje nego u drugim bivšim republikama Sovjetskog Saveza. Homoseksualnost je legalizovana 1991. godine kada je zemlja proglasila nezavisnost, ali crkvene glavešine je i danas smatraju bolešću. Istopolni brakovi su zabranjeni, a životna partnerstva nisu prepoznata zakonom. Kvir građani su se nadali da će se stvari po-

praviti nakon što je predsednik Volodymyr Zelenskyy 2019. godine rekao da „žive u otvorenom društvu, gde svako može da bira jezik, etničku pripadnost i orijentaciju“, te dodao „Ostavite te ljude na miru, pobogu!“. Ništa se nije promenilo. Predrasude su ostale, pa se LGBTIQ+ osobe još pre ruske invazije nisu osećale bezbedno u sopstvenoj zemlji. Kada se položaj zajednice spoji s ratnim strahotama i najezdom vojnika koji stižu iz zemlje poznate po zakonima protiv „gej propagande“ i bandama koje gejeve love iz čistog zadovoljstva, jasno je da ima razloga za zabrinutost. Strahote „gej čistki“ u Čečeniji uteruju strah u kosti, budući da je i čečenska vojska već u Ukrajini. Nedavno se pojavio i snimak vojnika koji u Mariupolju nasumično pucaju na stambene zgrade u kojima se verovatno nalaze civili. Građanima dakle preti opasnost sa svih strana, još više ako se razlikuju. Lejla Huremović sa Balkansmedia objašnjava s čime se kvir građani suočavaju u ratnim uslovima i piše: „LGBTIQ+ osobe bez sigurnih prostora u masi ljudi sa kojima su primorani biti u takvim okruženjima, postaju mete ne samo agresora, već i svojih sugrađana/ki. Trans* osobe, naročito trans* žene, bivaju još više pogođene, jer ne

mogu sakriti svoj rodni identitet“. Postavlja i jedno važno pitanje: „Ako su ugrožena svačija ljudska prava u ratu, gde su onda prava onih kojima su ljudska prava često oduzeta i u miru?“ Svakoga dana svedočimo brojnim homofobičnim ispadima svuda u svetu, pa se neretko dešava da nekoga na smrt pretuku samo zbog toga što su ga percipirali kao homoseksualca (ili „pedera“ – pojam koji homofobi koriste za sve pripadnike LGBTIQ+ zajednice). Ako to može da se dogodi u mirnodopskim uslovima, zamislite šta je sve moguće u ratu. Istina je da bombe ne pitaju za identitet, ali šta je s vojnicima, na primer čečenskim. Borci i borkinje za ljudska prava upozoravaju da se u Ukrajini ne izveštava o LGBTIQ+ građanima, te o tome gde bi mogli da potraže sklonište. Zbog toga je važno da se bar strani mediji pozabave ovom, ali i svim drugim manjinama, jer pripadnici manjinskih grupa jedino tako mogu da dobiju potrebne informacije, od kojih bi neka mogla da im sačuva život. To me podsetilo na razgovor koji sam 2016. godine vodio s mladićem koji je pobegao od rata u Siriji. Subi Nahas je u to vreme imao 25 godina i već je našao utočište u Sjedinjenim Američkim Državama. Ispričao mi je da su se Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Ukrajina ionako jezivi uslovi za pripadnike LGBTIQ+ populacije u Siriji s početkom rata dodatno pogoršali, između ostalog i zbog toga što nije bilo medija koji bi se time bavili. Zlostavljanje i diskriminacija u takvim situacijama utiru put za jezivu brutalnost i nasilje, a informacije o utočištima, ako ih uopšte ima, se najčešće prenose od usta do usta. Nahas je prvi put uhapšen 2012. godine – vojnici su zaustavili autobus kojim je putovao i njega i ostale putnike odveli u neku napuštenu kuću. Jedan od vojnika je ubrzo shvatio da je gej, nakon čega su ga satima mučili. Mislio je da će ga ubiti, ali su ga nekim čudom oslobodili. Ubrzo nakon toga su počele da se pronose vesti o brutalnim ubistvima gej muškaraca, pa je živeo u konstantnom strahu da će ga porodica predati vojsci. Uspeo je da pobegne u Liban, potom u Tursku. Danas živi u San Francisku. Na jednu ovakvu priču dolazi na stotine onih s tragičnim završecima. Nema informacija

koliko je LGBTIQ+ osoba stradalo u proteklim zemaljskim ratovima, jer ti podaci nikoga ne zanimaju. Jedno je sigurno – mnogo, o čemu svedoče retki preživeli, od nemačkih koncentracionih logora u Drugom svetskom ratu do danas. Moć poricanja je neverovatna, zahvaljujući čemu se lako brišu imena žrtava. Građani okreću glavu pred stvarima koje ih se ne tiču, a u situacijama u kojima su svi u opasnosti o drugačijima niko ne razmišlja. Danas bi trebalo da bude lakše, budući da smo povezani bolje nego ikada pre u istoriji, ali se ništa, pa ni pružanje informacija koje bi nekome mogle da spase život, ne dešava samo od sebe. Huremović u svom tekstu kaže da „izveštavanje iz različitih perspektiva, o različitim skupinama, zajednicama i pojedincima/kama iz ratnih područja, znači više razumevanja stanja na terenu“. Još jednom se nameće zaključak da tišina ubija, a već sutra neko možda bude ćutao i o vašim sudbinama.

moru potvrđenih i nepotvrđenih informacija, tačnih i lažnih vesti, oštre retorike, lažnih obećanja i globalnog rasta cena gotovo svega, domaće i regionalne medije slabo zanima položaj pripadnika ukrajinske LGBTI zajednice u vremenu rata. Podsetimo, reč je o zemlji - ali i o delu sveta - koji ne prihvata ljude drugačije seksualnosti tako lako: prema podacima iz 2019, gotovo 70% Ukrajinaca je reklo da društvo ne bi trebalo da prihvati homoseksualnost; oko 63% je protiv toga da se LGBTI parovi ostvare kao roditelji, 46% je reklo da ne bi volelo da ima homoseksualce za komšije itd. Stoga ne čudi što je njihova situacija dodatno pogoršana od 24. februara, kada je započela ruska invazija, i da se mnogi plaše, odsečeni od sveta, lekova i psihološke podrške koja je pripadnicima LGBTI zajednice pogotovo neophodna. Situaciju dodatno otežava činjenica da neki od njih - trans žene, recimo - ne mogu da napuste Ukrajinu: trans osobe u ovoj državi mogu legalno da promene pol, ali proces je složen i naporan, a ljudi koji ga još nisu završili sada su

,,efektivno zarobljeni”, tvrde LGBTI aktivisti. Oni navode da carinici odbijaju da propuste trans žene jer je, zbog nezavršenog procesa, pol u njihovim pasošima još uvek muški. Inače, na rang listi organizacije ILGA-Europe Ukrajina je na 39. mestu kada je reč o položaju i pravima pripadnika LGBTI zajednice. Iz organizacije navode i da su se LGBTI osobe tokom 2021. suočavale sa ponovljenim „napadima i zastrašivanjem“ od strane ekstremno desničarskih grupa. Nekoliko lokalnih LGBTI organizacija posebno je aktivno od kako je počeo rat krajem februara. One pružaju razne vrste pomoći, uključujući pravnu, medicinsku, psihološku. Jedna od njih je Insight - osnovana je 2008 i pokriva 11 ukrajinskih regiona. Nekoliko dana nakon početka invazije, Insight je počeo aktivno da pomaže onim pripadnicima zajednice koji su napustili svoje domove, onima koji nisu mogli ili nisu želeli da se sklone van granica svoje zemlje, kao i onima kojima su potrebne osnovne životne namirnice, lekovi i važne informacije. Konkretno, Insight je pokrenuo liniju za pravnu i psihološku podršku LGBTI+ zajednicama i ženama; otvorio 2 skloništa u Lavovu i Černovcima koji mogu da prime 15-20 ljudi istovremeno; organizovao snabdevanje hormonima i ispo-

U 6

www.optimist.rs

ruku lekova pripadnicima LGBTI zajednice širom kofer i dogovorim se šta dalje. Bila sam veoma Ukrajine; organizovao evakuacije pripadnika uplašena kada sam pomislila da bih mogla da LGBTI zajednice na bezbednije lokacije u Evrop- izgubim svoje voljene i svoju mačku. skoj uniji i zapadnoj Ukrajini; povezao pripadSvaki dan sam slušala ove sirene, krila se u nike lokalnih zajednica sa sličnim garaži u podrumu. Moje psihičko stanje se poorganizacijama širom EU, itd. Organizacija ta- goršalo. Nisam mogla da mislim ni na šta osim kođe prikuplja donacije u novcu, hrani, lekovima na rat, slušala sam vesti satima. Odlučila sam da i garderobi. odem kada sam shvaOsim toga, Intila da je moj život sight na svom stao i da se svakog rat koji je promenio sve portalu redovno trenutka može zavrobjavljuje priče šiti. Već dugo sam lezbejki, trans upoznata sa aktivnožena i homosestima Insight-a. Za ksualaca o užasklonište u Lavovu i sima rata i Černovcima saznala međusobnoj posam na društvenim dršci koja postoji mrežama. Onda sam unutar njihovih odlučila da prvo zajednica. odem u prihvatilište, Piše: Ivana Nikolić Ovo su neke pa u Poljsku. U skloniod njih. štu u Lavovu odmoMarijana, 34, rila sam se od veoma Zaporožje teške evakuacije iz Zaporožja. Bilo je mesta za Dan pre rata nisam spavala celu noć. Rano spavanje, nešto za jelo i sve što je potrebno. ujutru sam saznala za rusku invaziju. Kadi, 26 godina Bila sam šokirana i počela sam da paničim. Moj prvi dan rata je bio veoma čudan. Otrčala sam do kuće moje majke da spakujem Otišao sam na spavanje oko 4 sata ujutru, a

LGBTI, Ukrajina i Rusija

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST ukrajina

prva eksplozija se dogodila oko 4:30, pa u 6 sati. Maćeha je iz kuhinje vikala, govoreći mom ocu koji se kretao ka mojoj sobi, da nas je napala Rusija. Njen vrisak me je i probudio, 15 minuta kasnije čule su se 2 eksplozije sa intervalom od po 5 minuta. Prvo što sam pomislio bilo je - „Kakav rat? O čemu pričate? Ja spavam! Sve je to san!” Tog dana smo odlučili da ću otići kod bake i dede, i tamo sam ostao dok nisam otišao u Černovce. Veoma sam zahvalan što je Insight omogućio bezbedan život u skloništu, pružajući sve, od toalet papira do lekova. Kada se rat završi, voleo bih da budem aktivan u svom gradu, da pomognem LGBTI zajednici i uopšte da učinim živote ljudi boljim nego što su bili pre i tokom rata. Dijana i Sofija, Lugansk-Harkov Kod mene su problemi počeli još 2014. godine, kada sam morala da se odselim sa okupirane teritorije. Bile su to teške godine, nisam imala gde da živim i bila sam daleko od rodnog grada.

www.optimist.rs

Rat smo dočekali u Harkovu. Bile smo privremeno kod prijatelja. U početku smo mislile da Harkov neće biti tako snažno bombardovan, ali brzo je postalo jasno da smo pogrešile. Sirene su se oglašavale svaka dva sata, bilo je strašno izaći napolje. Neprijateljske trupe su bombardovale susedne oblasti, a mi smo se plašile da dođemo do železničke stanice. Poslednjih dana pred evakuaciju iz grada krile smo se u metro stanicama, i tražile voz za polazak. Spavale smo na kartonskim kutijama i na betonu. Bilo je teško napustiti grad zbog ogromnog broja ljudi. Tu smo ostale dva dana i potom otišle i u Poltavu, gde smo se zadržale četiri dana. Nakon što smo se odmorile od svega, otišle smo u Lavov. Odatle smo odlučile da odemo u inostranstvo, iako sam se brinula da će biti problema sa dokumentima prilikom prelaska granice. Činjenica je da je moj pasoš muški, ali je ime promenjeno u žensko. Predstavnici Insight-a su nas ispratili do granice, gde su nas dočekali partneri iz poljske organizacije. Sada smo u Francuskoj. Olga, 39 godina, Kramatorsk Bes, očaj i pustoš su osećanja koja je doneo prvi dan rata. Pred sam izlazak sunca, u mraku, moj mirni grad je zadrhtao od snažnih eksplozija. Zatim, u zoru, sopstvenim očima smo gledali kako neprijateljske rakete lete iznad visokih zgrada, da bi brzo padale, izazivajući sve više i više eksplozija. Tog užasnog februarskog jutra, skoro svi su razmišljali o bezbednosti porodice i prijatelja. Sledećih nekoliko dana prošlo je kao ludo. Morala sam da odem iz grada na neko vreme. Postalo je jasno da je neprijatelj sve jače i jače granatirao mirne domove, što je dovelo do brojnih žrtava među stanovnicima. Bliska osoba, čije stavove delim i podržavam, savetovala je da potražim pomoć od NVO Insight. Nakon razgovora i razjašnjenja nekih dodatnih informacija, ljubazno mi je pružena prilika da se preselim i privremeno sklonim u grad što je moguće udaljeniji od teritorije vojne agresije. Pored smeštaja, dobijala sam hranu i sredstva za higijenu itd. Teško je sada planirati budućnost, sve dok traje brutalni rat…

H OPTIMIST Intervju

elena Vuković je jedna od najsposobnijih žena koje poznajem i nimalo me nije iznenadilo kada sam na njenom Facebook profilu video da je u Poljskoj i pomaže izbeglicama iz Ukrajine. I domaći mediji su pisali o njenom humanitarnom radu u Poljskoj i zaista zaslužuje svo divljenje i iskreno poštovanje. Nju u srpskoj javnosti najviše poznajemo kao majora Helenu, među prvim trans osobama u Srbiji koja je javno istupila i govorila o svom iskustvu i unapredila položaj trans* osoba u ovoj zemlji. Sada pomaže našim LBQ sestrama iz Ukrajine kojima je u ovom trenutku pomoć najpotrebnija.

www.optimist.rs

Šta te je navelo da odeš u Poljsku, kako si otišla i šta tačno radiš tamo? Neću nikada zaboraviti jutro 24. februara kada sam ustala i uz kafu po običaju počela da čitam vesti sa portala, i kada sam videla vest da je Rusija napala Ukrajinu. Odvratan osećaj, knedla u grlu koju sam tada imala ne može se opisati rečima. Zar opet? XXI vek i opet ubijanja bombe, zarad čega??? Opet političari sa svojim master planovima i idejama, opet šalju jadne mlade u rat, dok oni iz svojih kabineta, iz udobnih fotelja upravljaju džojsticima i ljudske živote gledaju kroz statistiku i brojke. Kroz glavu su mi prošle slike ratova na našim prostorima i slike kolona izbeglica. Par dana nakon toga sam bila na večeri kod nas u Novom Sadu, sa prijateljicama iz EL*C (European Central Asian Lesbian* Community), organizacije u kojoj sam članica upravnog odbora i povela se priča oko pomoći LBQ ženama koje prebegnu preko granica Ukrajine. Izvršna direktorka, Dragana Todorović koja je iz Novog Sada me je pitala, da li sam za to da odemo u Poljsku blizu granice da organizujemo prihvat LBQ žena, pošto joj je poznato moje dugogodišnje iskustvo koje sam sticala kroz vojnu karijeru. Nekako sam taj poziv shvatila vrlo ozbiljno i prihvatila ga, ali uz uslov da sa mnom krene i moja partnerka, jer je ona profesorica ruskog i bila bi odlična u prevođenju. Veoma brzo smo se dogovorile i nakon nekoliko dana pošto je ona otišla da izvidi eventualne lokacije, pozvala nas je i mi smo 8. marta krenule našim porodičnim autom u Poljsku, naravno povele smo i našu Švrću, kućnog ljubimca, koji je obavezni član ekipe. Moj posao ovde je da ih po dojavi od sestrinske organizacije Insight iz Ukrajine sačekam na granici, prevezem do jedne od sigurnih kuća, gde ih smestimo, oporavimo, damo im vremena da se odmore, odvedemo da kupe šta im je potrebno (garderoba, donji veš, obuća, stvari za ličnu higijenu), jer su bez ičega pobegle od bombi, nakon par dana vidimo gde žele da nastave svoj život i putem Lesbian Hosting mreže, koju je EL*C oformio šaljemo dalje u bolji život. To je uglavnom neka od zemalja EU gde mogu da nađu posao i nastave neki normalan život. Gledamo da to budu zemlje gde su LGBT prava na visokom nivou.

Koliko ima ukrajinskih izbeglica u Poljskoj? LGBT izbeglica? Ne znam tačan broj, ono što pokupim sa interneta- sa tim raspolažem, ali koliko sam čula cifre su milionske, što se tiče LGBT izbeglica, to je tek enigma, ono što znam je da smo ih

Lezbejke za izbeglice iz Ukrajine

oformljen i crown funding preko kojeg je sakupljena određena suma novca za pomoć. Šta si saznala od LGBT izbeglica iz Ukrajine, kakva je tamo situacija? Iskustva koja ona imaju su blago rečeno užasna, jer svaki razgovor sa njima vraća flešbekove na ono što je bilo na teritoriji bivše SFRJ a i na NATO agresiju na SRJ, tako da se trudimo da ih što manje ispitujemo o tome, više radimo na tome da ih bodrimo i pripremamo na lepši i bolji život. Poljska i nije poznata kao LGBTfriendly zemlja? Da to je surova istina, veoma su unfriendly nastrojeni. Najgore od svega je što moramo da se krijemo, a sve smo autovane! Ovaj predeo gde se nalazimo je LGBT free zona pa možeš zamisliti onda kako moramo da se ponašamo. Sigurne kuće koje smo iznajmile se nalaze u ruralnim područjima, baš zbog toga da ne bodemo oči i veoma smo oprezne po tom pitanju i u komunikaciji sa seljanima. Namerno smo izabrale kuće koje nisu u gradskim sredinama, baš da bi se devojke osećale sigurno, bez bojazni da će im se nešto desiti, s obzirom iz kakve sredine dolaze. Koliko još planiraš da ostaneš u Poljskoj? Neki moj plan je da ostanem do 28. aprila, da napravim malu pauzu pa onda u prvoj polovini maja da se ponovo vratim i ostanem do juna, jer očekujem da će se to zlo od rata završiti.

Helena Vuković Razgovarao: Predrag Azdejković

mi do sada preko 100 zbrinuli i prosledili u bolji život. S obzirom da gej muškarci ostaju u Ukrajini, kao i trans žene jer im ne dozvoljavaju prelazak granice, njih nema među izbeglicama. Na GayEcho portalu je i bio tekst o tom problemu. Kakvu im konkretnu pomoć pružate? Pomoć im dajemo je maltene po svim osnovama, od ishrane, smeštaja, odeće obuće, osnovnih sredstava za higijenu, do pronalaženja dugoročnog rešenja u drugoj državi i organizovanja prevoza do krajnjeg odredišta. Problem je sa finansiranjem svega toga pa je

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Doroteo

ada se pomene „neautovanje“ prvo mi na pamet pada naslovna strana lajfstajl magazina sa koje se osmehuje popularni pevač sa svojom, takođe popularnom, suprugom i decom sa kojima prezentuje harmoničan život i promoviše porodične vrednosti, iako mnogi od nas znaju da je dotični već godinama u vezi sa svojim istopolnim saradnikom, sa kojim provodi više vremena u muzičkom studiju i na turnejama nego uz nasmejanu suprugu sa naslovnice. Njegov identitet, naravno, neću otkrivati, jer ne samo da nije moje da autujem čoveka koji je očigledno odlučio da se ne autuje, nego je takvih primera na javnoj sceni puno, pa bi samo njihovo nabrajanje ispunilo fond reči predviđenih za ovaj tekst. Ono zbog čega navodim tu sliku, a u kontekstu pitanja iz naslova, jeste novo pitanje koje glasi: Da li je njemu sa takvom postavkom stvari u životu bolje nego autovanom geju? Odnosno, da li je on tako neautovan (preciznije: poluauto-

www.optimist.rs

van, ako uzmemo u obzir da mnogi od nas ipak znaju) bolje prošao u životu nego neko ko se autovao, pošto takav teško da bi mogao da se smeši sa naslovne strane popularnog lajfstajl magazina uz svog partnera i decu iz više razloga, pri čemu je to jedan od bezazlenijih „benefita“ koje bi autovanjem sebi uskratio. Druga pitanja tipa da li je dotični pevač zadovoljan takvim životom, kako se oseća njegov istopolni partner u takvom odnosu, da li su istinski srećni ili, na koncu, da li „ona“ zna šta se dešava, da li je toliko naivna ili je svesno ušla u takav odnos iz nekih svojih ličnih interesa, spadaju u domen psihoterapije i posebna su tema. Lično bih mogao da pričam o tome kako je kada si autovan, doduše ne kao homoseksualac, već kao panseksualac, ali tu nema neke bitne razlike kao u onom vicu o Bosancu koji je rekao da je heteroseksualac, pa ga je raja ipak pretukla, pošto nije znala šta to tačno znači. Ono što mogu da kažem jeste da sam autovan i da mi je dobro, štaviše odlično, prevashodno zato što sam od onih koji bi, što bi moja pokojna baba rekla, „na dupe progovorili“. Život u bilo kakvom ormanu za mene bi bio ravan samoubistvu, oblikovanje svoje svakodnevice lažima sa kojima se nosi pomenuti pevač, pod pretpostavkom da nije autovan pred svojom ženom i ostatkom porodice, kao što nije u široj javnosti, za mene bi predstavljao horor nepojmljivih razmera. Iskreno, ne mogu ni da zamislim sebe u situaciji da svakodnevno lažem bliske ljude oko sebe i živim pod raznim izgovorima da ne budem ono što istinski jesam. Kao takav, teško da bih mogao da razumem ljude koji se ne autuju, ali… Nedavno sam pročitao članak jednog psihoterapeuta, koji se uglavnom bavi problemima i pitanjima vezanim za LGBT+ zajednicu i koga izuzetno cenim, u kome je govorio o tome zašto je nekim od svojih klijenata savetovao da se ne autuju. Uglavnom, reč je o ekstremnim slučajevima poput onih gde osoba živi u takvoj sredini u kojoj bi autovanje značilo potencijalnu smrt, ali i onim ljudima koji poseduju parališući strah od autovanja na nivou psihološke dijagnoze, koji nisu u mogućnosti da se nose sa tim i po koje bi autovanje moglo da ima opasan i, opet, smrtonosan ishod. Razmišljajući o tome, ali i o nekim ljudima iz sopstvenog okruženja koji nisu autovani, doduše ne iz tako radikalnih razloga kao što su

prethodno navedeni, shvatio sam da je sasvim OK i da se neki ljudi ne autuju ukoliko ne mogu ili ne žele to da urade. Drugim rečima, kao što bi za mene najveći horor u životu predstavljalo to da sam neautovan i da živim u ormanu, postoje verovatno i oni koji bi takav scenario sebi napravili samim autovanjem. Koliko god bilo kome od nas zvučalo čudno, nekima čak i nemoralno u

Život u ormanu

Da li je ok ne autovati se? piše: Bogdan Petrović

kontekstu obmanjivanja ljudi oko sebe, onoliko koliko bi trebalo da podržimo svakoga ko želi da se autuje, isto toliko bi trebalo da imamo razumevanja i za one koji to ne žele da učine. Jer, sviđalo se to nama ili ne, oni imaju puno pravo na takvu odluku. S tim u vezi, na autovanju pojedinih ljudi ne treba insistirati ni u kontekstu nekih

viših ciljeva – kao, na primer, u slučaju pevača koji se smeše sa naslovnica lajfstajl magazina i čije autovanje ne bi doprinelo samo većoj vidljivosti nego i boljem prihvatanju LGBT+ osoba u konzervativnom društvu. Sudeći po relevantnim istraživanjima i iskustvu „in general“ ljudi u sredinama poput naše postaju liberalniji i otvoreniji za takve stvari kada se autuju njihovi idoli. Međutim, da se ne lažemo. Živimo u vremenima u kojima malo ko stavlja opšte interese ispred ličnih. Pogotovu ne javna ličnost koja profitira od popularnosti. Uostalom, svako od nas bi trebalo da bude potpuno slobodan i da se autuje i da se ne autuje, ovisno o tome šta želi i šta u okviru svojih moralnih kodeksa smatra ispravnijim. Suština autovanja leži u tome da ste u miru sa samim sobom, a odgovor na pitanje autovati se ili ne autovati se usko je povezan sa pitanjem da li tim činom sebi olakšavate život ili ga činite težim. Na koncu, kod autovanja je najvažnije da je to lična stvar i odluka, te da svako ima pravo da se ponaša po sopstvenom osećaju i savesti. Drugim rečima, ako se neko dobro oseća u ormanu i ako smatra da svojim „neautovanjem“ ne ugrožava ni sebe ni ljude oko sebe onda je sasvim OK i da se ne autuje. Samo da se razumemo, i ne autovani gej je gej, da ne kažemo peder. Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Tikva sa Korenom

alo je poznato da sam Holandiju napustio onog trenutka kada me je usred Amsterdama menadžer nazvao pederom, pa još srpskim. - Šta to treba da znači, Arno? - nisam mogao da ne pitam. - Veruj mi da ne znam. Izgleda da su svi srpski muškarci, uprkos manje ili više muževnom izgledu, pederi. Pa valjda Srpkinje zbog toga pumpaju usta i sise, i kreću u lov na Evropljane. - Srbi nisu Evropljani? - Vi ste mali Rusi. Dobro, nisam baš istog trenutka. Čuo sam štošta nešto u međuvremenu. Koleginica Poljakinja bila je lepo zamoljena da ponekad pokupi tanjire iz ofisa, jer: zna se šta Poljaci, Bugari i ostali najbolje rade - čiste (?) A pazi ovo, pre osam godina, moj prvi posao, tri godine u radnom odnosu, kreće kamen iz bubrega. Umirem od bolova. Ne, ja stvarno mislim da ću umreti i

Foto: Jon Tyson

www.optimist.rs

da neću preživeti taj bol. Povraćam nasred hodnika, jer nemam snage da trčim i da se sakrijem. Želim da zamolim nekoga da mi pomogne, ali nemam snage da govorim. Koleginica mi uplašeno donosi čašu vode, koju ne mogu da popijem. Direktor finansija me besno vuče za rukav i gura ka vratima koja su vodila u arhiv. - Imaš jebenih pet minuta da se dovedeš u jebeni red i da očistiš onaj jebeni boršč što si ostavio na tepihu. Investitori su bili u poseti. Arapi. Yalla! Istovremeno je druga koleginica bila u poseti. Samo jedan dan, a inače je na bolovanju jer ima burnout. Tada nisam znao šta je burnout. U Holandiji postoji i pred-burnout stanje. Hteo sam da idem kući, ali nije bilo šanse. Uzeo sam kofu da očistim povraćku. Yalla! Sve se uredno skinulo sa tepiha i ocedilo u kofu. Uglavnom ocedilo, a povremeno i bućnulo. I tada u mutnoj smesi, između ostataka hrane, uglavnom holandskog i delimično španskog porekla (Holandija ajsberg salatu uvozi iz Španije), ugledah svoj iskrivljeni lik – malo zbog bolova, malo zbog masne vode. I mnogo mi je bilo žao. Ne sebe. Moj pobednički

trenutak već je počeo, jer odluku donesoh u stoNapustio sam takvu Holandiju. Napustio tinkama. Yalla! Bilo mi je žao moje prijateljice sam i našu whatsapp grupu za Evroviziju kada Nine, rođake Sofije, mama-Mire, i mnogih dru- su likovali jer je Rusija izbačena sa takmičenja. gih žena - uglavnom iz Istočne Evrope – koje su A onda dolazim u Srbiju (NE – dolazim u u sličnim kofama videle obećanje lepog života, Beograd!) i zatičem samodestrukciju, nekulturu, a ono ih kao sirena uvuklo u dubine modernog licemerje, karikaturalni egzistencijalizam, beorobovlasništva. Prosuo sam kofu nasred tepiha građanštinu, romantizovanje alkoholizma, emoi dao otkaz. Neka baci turban preko tepiha ako tivne raspolućenosti i Nataše Bekvalac. Ali mu smeta boršč. Ya Habibi Yalla! bukvalno: šta je ovo. Gde sam došla, jebem ti I zakleo se da mi se ništa slično više neće do- mamu u pičku! (Ne, ne mogu da se prilagodim goditi. Kad ono međutim. Dogodi mi se da me romantizovanju Nataše Bekvalac, koja vam nenazivaju pederom, i to srpskim. Da mom kolegi zainteresovano peva na Prajdu, otima neku paiz Senegala ljudski resursi kulturno stave do zna- pirnu gej zastavu iz publike jer se nije potrudila nja da neke njegove bele košulje nisu prikladne da ponese svoju, i viče hepi prajd! Veoma preza posao, jer u njima izgleda kao rob-batler na lepo. Žao mi nas, Srba. Nismo ni svesni koliko se nekoj plantaži pamuka, da im nije jasno zašto to plašimo da želimo više i da mislimo da zaslužuradi sebi, a oni ne žele takav imidž jer su njihove jemo bolje.) funkcije javne, a njihova politika u biti oružje Shvatam da ipak nisam pobegao od fašprotiv ostataka takvih tradicija. Koleginici koja izma. Jedino što je Srbija u suštini otvorenije se javno deklarisala kao lezbejka takođe je saop- društvo od Holandije, te je ovde u pitanju samo šteno da ne ističe svoju seksualnost svojim staj- ćera fašizma, tzv. kultur-fašizam. lingom. Kada je u posetu došla kraljica Maksima Vidim ljude koji još uvek veruju da stoje u pr(poreklom Argentinka), javljeno nam je da kosnom stavu naspram društva, još uvek ne idemo na pauzu. U kafeu smo shvatili da smo svi shvatajući da su oni društvo. Ne svi. Rispekt za koji smo na pauzi zapravo ne-Holanđani, a da su moju prijateljicu iz Čikaga koja mi dolazi u krsvi kojima je traženo da odlože pauzu i koji su znima i koži, i na moje pitanje zašto izgleda kao ostali – bili Holanđani. Srećom, enigmu je rešio bugarska kurva iako na sebi ima minimum moj menadžer koji se hvalio svojim radikalnim 10.000 dolara, kaže da je gastarbajterka iz Istostavovima. čne Evrope, i da želi - Hteli smo da da izgleda kao gastarsa kraljicom evenbajterka iz Istočne Evobećanje lepog života u kofi tualno razgovarope, zato što joj se raju zaposleni koji može da izgleda govore čist hoonako kako želi. landski. Retko uzemljena Neću navoditi žena, dosledna. Ona više primera. Skunije društvo. Ona je pili smo preko 60 celina. Znaš li ti uoppotpisa i slučaj šte šta danas znači prijavili Centru za biti jednom zaokrudiskriminaciju na ženom, misaonom i radnom mestu. mislećom celinom? piše: Miloš Peri - Vaš poslodaŠta znači reći da ne vac je velika i pozstojiš uz Ukrajinu? nata firma, njihov Reći da je Putin – i ugled negovan je tokom više od 100 godina. Da ovakav i onakav - najveći državnik našeg doba? li ste sigurni da želite da obavimo inspekciju. Šta znači napustiti holandsku evrovizijsku whatJavili smo se Amnestiju. sapp grupu koju vode pederi, pa još holandski, - Mi ne bismo išli u medije jer bi ovo bio pre- nakon što je neko napisao da Evrovizija ne treba veliki šok za Holanđane. Ovo su individualni slu- da bude politizovana, te zbog toga treba izbaciti čajevi. Mi branimo šire interese. Rusiju sa Evrovizije?

ESTETIKA POSTOJANJa

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Tikva Sa korenom

Foto: Branimir Petakov

Čovek me ubeđuje da krenem da duvam, kako bih se opustio – kao on, pošto mi je Srbija očigledno preveliki šok. Zdravo je. Pitanje je vremena kada će biti legalizovano. Prijatelju, ti si jebeni narkoman. Za 30 godina će ti mozak biti kaša, Koštunica. Tebi treba odvikavanje. Iz Rekovca i okoline Morava nanela talas reformisanog, univerzalističkog urbanizma i dovela do stvaranja novog građanstva. Rekle su više puta mnoge žene u mnogim redovima u Amanima i Aromama da se dosta šljama nakupilo u Beogradu. Jeste šljam, gospođo. Ali ne u potpunosti. Pre njih bili ste Stefan Braun i Bilo nam je mega mega. Sad ste pijanka u parku i Prvomajski uranak. Bili ste Apartman, pa Pleasure, pa ćete kao Amsterdam, svi postati gay friendly ili straight friendly. Cenite: korak napred ili korak nazad? To su problemi identitet, ne nove krvi. Ko sam sebi, šta sam tebi? Beograd kvari ljude. Beograd je samo odigrao ulogu prostranog platna za masovnu projekciju. Volim Beograd. Ali ništa kao Beograd ne čini da kupe pršutu sa Stare planine, pa oplaču koliko je seljak podigao cenu za meso svinje

www.optimist.rs

koja mu je više pojela nego što mu je zaradila. Ništa kao Beograd ne čini da umru od gladi. Ništa kao Beograd ne čini da pokušaju da zabrane svinjokolj. Ništa kao Beograd ne čini da se prepiju, prepuše i predoziraju, pa počnu da povraćaju proso, ulje crnog kima, gluten-free-, paleo- i druge dijete. Opet obećanje lepog života u kofi. Vidim na kobasicijadi se slikali pored bakice kojoj je kobasicijada događaj godine, i koja iz Vojvodine nije izašla, i napisali živeće ovaj narod. Bože, za šta li je slika, da li za Nacionalnu geografiju ili Insajder ili Krik? Ili Kurir? Ili Treće oko. (Je l to postoji i dalje? Ako ne, mislim da bi ga trebalo oživeti. Kao Prvomajski uranak. Osmisliti jaku marketinšku kampanju i postaviti dobre akaunt menadžere.) Zaštitite bakin etos od vašeg patosa, zaštitite kao endemsku vrstu. Pusti bre tu babu! Hipsteri krenuli na safari. Zatičem neučinkoviti sevdah uz Zašto, Mito, ne dođeš, Kafana je moja sudbina i Zagrli me ti, i oprosti mi. Kakav bre Mita više! Gušt - kultivisan, stereotipan i fotogeničan. Prve sate 2022. godine zatičem uz nešto što bih okarakterisao

kao užegli subsaharsko-pacifički, transcenden- lasa, da bi bio manje omražen? Nisam u SNS-u. talni post-pank. Jebem li ti krv, šta je ono bilo! Ali to mislim. Kao što mislim da je reklama gde Zatičem Srbiju koja je - ili Zorja ili Sara Jo. I jedna izlazi iz frižidera pređena igrica iz marketinga. I i druga - dva proizvoda, dva mamca, različitog opet nisam u SNS-u. Ne plaća me Vučić. Ali miukusa, duboko u grlu nacije. Žao mi je Kon- slim. E, a još u tom Beogradu na vodi živi Viki strakte, u neku ruku najeba ona. Sada će da je Miljković. A jbg nije Bebi Dol. Baš mi krivo. Nije uhvate kao na slavi, kada ti šesti put kažu: e, ajde Lapis lazuli. Onda jedan moj prijatelj ode da radi ispričaj nam kako si ono jednom... Pa se smeju. za Viki, ona žena iz naroda iznese roštilj i ćevape, Smešno im. Postala je mejnstrim. Sad će da je on se najede do useravanja i krene da je hvali na projektuju sa prostranog platna za masosva usta, kako se kod nje dobro jede. Pazi, vnu projekciju. Pa će da viču: bakica sa kobasicijade takođe jede kakva si ti kraljica. (Koji užas.) roštilj i ćevape (i luk i slaninu Imaće dovoljno love da i jaja za doručak), ali si ti, ukloni onaj veliki mlaprijatelju, izgladneo jer dež sa lica. Ne znam si sve pare dao na kako se osećam belo, i to ne tako povodom toga. dobrog kvaliIli će ga možda, teta.) Viki na uprkos lovi, zatvoj stil gleda držati. Ne kao na supeznam kako se rioran u odosećam povonosu na njen. dom toga. Što Ona je svesna se bore misli da je tvoj ukus moje? Jeste da bolji. Ti misliš mi je jednom da je njen ukus jedan sirijski azitoliko treš da je lant popušio u art. I šta ćemo WC-u glavne autosad? buske, ali i dalje sam Ako na kućnoj navikao na životne žurci ne čujem neki elekFoto: Ignat Kushanrev odrednice koje su moralne. tro-folk, Š-izdanje Zam proKuburim sa ovim estetskim. I šta dukcije 1994, neku Brzu Lelu ili ćemo sad? Je l neko video Anu Stanić? Extra Minu, koja je tad snimila pa više Kakav look! Kakva Kejt Blančet. Retko uzemljena nikad, onda brat u kolima pusti nešto laka lova, žena, dosledna. Ne plaća me Ana Stanić. lake žene, pištolji, Baća i drugo. Ali to je toliko Idu NA banju, NA vikendicu. Prirodna je po- treš da je art. Ako je kamera uključena pretvaraj treba Beograđana i imi-Beograđana da sebe ni- se da ne znaš da igraš kolo. Gledam Kolo sreće. kada, pa čak ni na odmoru, ne liše položaja Kopija portugalske sapunice, ali autentično geokulturološke nadmoći. Pa čak i kada prela- naša. Nela Mihailović, prostodušna žena, majka, zite Savu, sa svoje leve strane ostavljate omra- radi na pijaci, Nemenikuće, Sopot, Šumadija. Ne ženi Beograd na vodi i pozdravljate rubove želi milione koje je dobila na lotou, ne želi da Panonske nizije, čak i tada vi idete NA Novi Beo- bude trendseter, ne zna šta je trend, želi da se grad, nikako U. U je uglavnom u ovim brdsko- vrati na pijacu jer je tu bila srećna. Uliva mi nadu. planinskim mestima, U koja se penjete - u Napustio sam takav Beograd. Ne želim da Topoli, u Gornjem Milanovcu, u Novom Pazaru, budem delom folklora. Ne želim da budem ni i svim ostalim gradovima iz kojih se na Srbiju aktivista trendova. Ne želim život u ringu sa kongleda sa geomorfološke ali ne i sa identitetske ceptima i poetikama. Želim mir. Želim da se visine. Fuj. Ne izvinjavaj se, Jankoviću Vladeta. estetski poništim. Želim da gledam u sunce i (Jesam li rekao da sam ubeđen da: da je nebo, i nadam se da to još dugo neće biti ni Beograd na vodi izgrađen za vreme Tadića ili Đi- nobl, ni alternativa, ni zastava Ukrajine. Vodič kroz gej Srbiju

K OPTIMIST Kriza

riza srednjih godina je životni period u kojem procenjujemo životne aspekte od karaktera, preko dostignuća i karijere, pa sve do porodice. Starosno doba u kojima je pojedinci doživljavaju se razlikuje – ranije je to najčešće bilo u 50ima, a danas i u 40-ima. Međutim, analizirajući sebe, ali i druge iz mog okruženja, nametnulo mi se pitanje da li je kriza srednjih godina moguća i u tridesetima? Da bismo došli do odgovora, zadržimo se na njenim uzrocima. Smrt voljenje osobe – Gubitak voljenje osobe izaziva ekstremnu tugu, ali takođe može biti okidač da se preispitamo da li smo zadovoljni svojim životom, jer shvatamo koliko je prolazan. Dakle, ovo stanje žaljenja nam se može desiti i u 30-ima. Fizičke promene – Kako starimo, naš fizički izgled se postepeno menja. U tridesetima se mogu javiti prve bore i prve sede, koje nam podsećaju na našu odraslost. Neuspeh u karijeri – Većina nas ima očekivanja da ćemo u tridesetima biti karijerno uspešni i ukoliko nemamo željeni posao, ili ako naši projekti nisu uspeli, bićemo frustrirani. Porodični ili ljubavni odnosi – Pojedinci se mogu osetiti usamljeno ukoliko nisu zasnovali porodicu do određenih godina, ili ukoliko su se udaljili od partnera ili dece usled upadanja u kolotečinu. Može li ovaj problem nastupiti u tridesetima? Osobe heteroseksualne orijentacije imaju prve veze čak u osnovnim, a ako ne tada, onda svakako u srednjim školama. Kod onih sa homoseksualnom orijentacijom, ovo se događa dosta kasnije. I to zato jer svoje tinejdžersko doba provodimo ubeđujući sebe da nas privlači suprotni pol ili tražeći izgovor zašto nam se niko ne dopada, suzbijajući svoju želju za vezama u koje stupaju naši vršnjaci. Čak i kada priznamo sebi svoju seksualnost, doživljavamo „izolaciju“, odnosno vrlo je teško naći dečka/devojku dok si neautovan/a. Naš razvoj je, dakle, odložen, te svoje ,,tine-

www.optimist.rs

jdžersko doba” češće doživljavamo u 20-ima. Izlazimo, opijamo se, ulazimo u prve veze, itd. A potom, u našim tridesetima telo počinje da odbija veće količine alkohola, a i dosadi nam. Klubovi su sada puni 21-godišnjaka, što je minimum deceniju mlađe od nas. Fizički opis nam se menja, dobijamo mnogo lakše kilograme nego ranije, a tu su i prve sede i bore. Bez obzira na to kakav nam je odnos sa roditeljima, postaje previše naporno da živimo sa njima. A i onaj stan koji iznajmljujemo nam se čini nekako skučenim. Drugim rečima, homoseksualci provode svoje dvadesete pokušavajući da prožive svoju ranu ili tinejdžersku mladost, da bi onda napunili 30. i najednom se našli u odrasloj dobi, bez ičega između. Dakle, homoseksualci koji pune 30. su manje spremni da budu odrasle osobe od heteroseksualaca, koji su imali čitave dvadesete da se

Da li je moguća u tridesetim?

Kriza Srednjih godina Piše: Jovana Ivetić

za to lagano pripreme. Ukoliko nismo u vezi, stvaraće nam pritisak što su naši heteroseksualni prijatelji i rodbina u vezama, a neki čak i sa decom (i postajemo najstarija osoba u familiji bez partnera). A ukoliko smo u vezi, suočavamo se sa potrebom da ta veza ide dalje u pogledu braka i pravog partnerstva, što u Srbiji zakonom nije dozvoljeno. Ono predstavljanje našeg partnera drugima sa „ovo je moj/a drug/arica“ nam sve više smeta. Dakle, ukoliko postoji grupa ljudi koja može imati krizu srednjih godina u isto vreme kada i njihovi roditelji, onda su to svakako gejevi. Neretko se govori da se kriza srednjih godina događa u 50-tima jer se za muškarce

tada završava fertilna dob, a žene ulaze u menopauzu, dok se njihova deca iseljavaju iz porodičnih domova. Geni su im uspešno preneseni i sada su biološki beskorisni. Kod gejeva se već u 30-ima postavlja pitanje da li će uopšte imati decu ili su već „omanuli kod Darvina“. Sa svim ovim, možemo zaključiti da mi u tridesetima ne znamo da li smo mladi ili stari? A upravo to pitanje i jeste kriza srednjih godina. Hetero društvo je ipak srećnije – njihova egzistencijalna kriza čeka da barem napune 40. Međutim, obrišite suzicu dok duvate svećice, bilo da na njima piše 30 ili 40, i prestanite da se pitate da li ste korak do zagrobnog života. Niste – i dalje ste mladi, čak i suviše mladi. A evo i nekoliko saveta za borbu protiv krize srednjih godina: Posvetite vreme svom unutrašnjem miru – meditirajte, slikajte, pevajte, radite ono što vam daje mir i time stvara pozitivan pogled na vašu trenutnu situaciju. Menjajte se – da, vreme je za velike promene u vašem životu. Sve ono što vam smeta,

možete da promenite, bilo da je to frizura, stil oblačenja, navike. Ograničite vreme provedeno na društvenim mrežama – dobro je poznato da društvene mreže stvaraju frustraciju. Umesto toga istinski povežite sa ljudima iz vašeg okruženja. I uživajte u momentima, umesto što brinete o najboljoj slici za Instagram. „Šta ako“ – tokom krize srednjih godina osećamo razočarenje što nismo živeli punim plućima. Smatramo da smo bili lažni prema sebi i da smo živeli životom zasnovanim na odobravanju drugih. Ali umesto da se fokusirate na ono što je bilo, fokusirajte se na ono što dolazi. Još ste mladi, još imate vremena da budete iskreni prema sebi samima. Ne odustajte – ni od svog partnera (ako je veza kvalitetna) zbog pritiska okoline, ni od pronalaska prave osobe. Pronađite dobrog terapeuta – svi bismo trebali da povremeno pričamo sa psiholog. p.s. Srećan mi 31. rođendan (gay panick)!

Vodič kroz gej Srbiju

P OPTIMIST Trans*

ol i rod – Da li postoji razlika? Ljudi imaju tendenciju da mešaju pol i rod, ali su to dva različita pojma. Pol klasifikuje ljude kao muške, ženske ili interseksualne na osnovu toga koje genitalije imaju. Interseks znači da se polne karakteristike ne mogu kategorisati kao tipično muške ili ženske. Rod podrazumeva naše razumevanje sebe. Neki od najčešćih su: - Cis – kada pol koji je osobi dodeljen pri rođenju odgovara onom sa kojim se identifikuje; - Trans – kada pol koji je osobi dodeljen pri rođenju ne odgovara onom sa kojim se identifikuje; - Nebinarni – kada osoba razume svoj rodni identitet izvan muškog ili ženskog. Ne možete odrediti pol i rod osobe na osnovu njenog izgleda – Rodno izražavanje je način na koji predstavljamo svoj rod kroz fizički izgled, odeću, frizuru, itd. Ipak, ne možemo vizuelno da odredimo pol i rod osobe samo gledajući je. Da li su etikete bitne? Nekada su oslobađajuće jer se na taj način izražavamo, ali i pronalazimo druge sa kojima se možemo povezati. Ali je takođe u redu ne odrediti bilo koju etiketu! Osoba koja i dalje preispituje svoj rodni identitet, može se osećati lagodnije ukoliko se ne obavezuje ni na šta. Ili ukoliko je pol fluidan, etikete donose ograničenje. Šta znači biti trans? Trans zajednica je raznolika. Neki se identifikuju kao trans muškarci ili trans žene, a drugi kao nebinarni, dvorodni, itd. Dakle, trans osoba ne mora sebe nazivati isključivo ženom ili muškarcem. Prvi znaci transrodnosti su snažna čežnja individue da se oslobodi fizičkih indikacija biološkog pola i osećaj neskladnost genitalija i ličnog osećaja. Šta podrazumeva tranzicija? Tranzicija je postupak promene tvog izgleda i načina na koji te ljudi vide (i možda važnije, kako ti vidiš sebe u ogledalu). Postoje dve vrste tranzicije: društvena i medicinska. Društvena tranzicija može da sadrži: - Autovanje porodici i prijateljima; - Traženje od ljudi da koriste tvoje željene zamenice; - Promenu imena;

- Promenu frizure i odeće. Medicinska tranzicija za trans muškarce može da sadrži: - Hormonsku terapiju – produbljivanje glasa, rast dlaka na licu, zaustavljanje menstruacije; - Rekonstruciju grudnog koša; - Histerektomiju – uklanjanje unutrašnjih ženskih reproduktivnih organa; - Faloplastiku – izgradnju penisa koristeći kožu sa drugih delova tela; - Metoidisplatiku – omogućavanje da klitoris funkcioniše kao penis; Medicinska tranzicija za trans žene može da sadrži: - Hormonska terapiju – stvaranje ženskih atributa tela; - Povećanje grudi sa implantima; - Orhiektomiju, odnosno dedukacija testisa; - Lasersko uklanjanje dlaka sa tela; - Smanjenje veličine Adamove jabuke; - Hirurgiju feminizacije lica; - Vaginoplastiku inverzije penisa – stvaranje vagine kožom penisa. Da li sve transrodne osobe biraju da tranzitiraju? Ne, biti transrodan ne znači da moraš da prođeš kroz tranziciju. Neke osobe se odluče na

Praktični saveti

vodič kroz transrodni svet

www.optimist.rs

Piše: Jovana Ivetić

društvenu tranziciju, ali ne i medicinsku. Ili se odluče za neke od operacija, ali ne i sve. Moguće je čak i samo piti hormone bez drugih intervencija. Nekada je razlog zbog kojih ljudi ne idu na operaciju visoka cena medicinskih procedura, ali i nedostatak podrške i rizik po ličnu bezbednost. U kom uzrastu počinje transrodnost? Ne postoji pravo doba za određivanje rodnog identi-

Foto: Kyle titeta. Neki shvataju da su trans tokom detinjstva, a neki tek u poznim godinama. Na to utiče pristup društvenim, medicinskim i pravnim resursima. Transrodne osobe mogu biti hetero, gej, biseksualne ili aseksualne – Seksualnost je širok spektar, i znati nečiji pol ne podrazumeva znati i njihovu seksualnu orijentaciju. Da li je autovanje teško? Iskustvo je individualno – nekima je brutalno i zastrašujuće, a nekima uzbudljivo i oslobađajuće. A kada je pravo vreme? Samo ti možeš znati jer je to duboko lična odluka. Međutim, moraš se uveriti u svoju bezbednost i da imaš zdravstvene i životne uslove, čak i ako izgubiš podršku porodice. Poštovanje imena i zamenica je više od ljubaznosti, i može spasiti život– Svetska organizacija za zdravlje adolescenta SAHM, dokazala je da obraćanje nekome onako kako on/ona želi smanjuje simptome depresije i samoubilačko ponašanje. Kako se autovati kao transrodna osoba? Evo nekoliko opštih saveta: - Daj sebi vremena da razmisliš šta želiš, a zatim se zapitaj da li si stvarno spreman/a; - Razmisli ko će ti pružiti najveću podršku po

tome kako reaguju na ovu temu, pa prvo reci njima; - Uradi temeljno istraživanje kako bi imao/la sve informacije ukoliko te neko pita; - Možda bi ti bilo lakše da napišeš pismo umesto da ih gledaš u oči dok izgovaraš; - Naoružaj se strpljenjem, možda će im trebati vremena da prihvate, na kraju krajeva i ti si imao/la vremena. Transrodnost nije mentalna bolest. Društvo je dugo verovalo da su ljudi koji se ne pridržavaju normativa i koji su drugačiji bolesni. A onda je 2019. godine Međunarodna klasifikacija bolesti uklonila poremećaj rodnog identiteta iz odeljenja za mentalne poremećaje i stavila ga pod odeljenje za seksualno zdravlje. Dakle, sada je zvanično da trans osobe žele da medicinski verifikuje svoj pol za svoju dobrobit, a ne zbog mentalne bolesti. Međutim, trans osobe često imaju probleme sa mentalnim zdravljem. Kod njih se uočava veća stopa depresije, anksioznosti i tendencije ka suicidu od ostatka populacije. Prema jednom australijskom istraživanju iz 2021. godine, trans osoba ima 12 puta veću šansu da počini suicid. Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Trans*

Foto: Kyle Razlozi za to su: - Diskriminacija; - Stigma, odnosno pretpostavke da je njihova transrodnost posledica njihovih mentalnih problema; - Nedostatak prihvatanja; - Zloupotreba jezika; - Zlostavljanje. Kako pružiti podršku trans osobi? Najbitnije je da nikada ne pretpostavljate da su zbunjeni, već da uvažavate njihovu svesnost o sebi samima. Ukoliko niste sigurni kako da ih oslovljavate, pitajte ih. Nemojte komentarisati kako je njihovo staro ime bilo lepo – lepše je ono koje čini da se osećaju dobro. Neki od proizvoda za transrodne osobe su: Packers – u obliku penisa, služe trans muškarcima da nabudže svoje međunožje dok su obučeni. Mogu biti meki i tvrdi (samo tvrdi se mogu koristi kao strap tokom seksa). Prilikom kupovine, bitno je da se ne zaletiš i uzmeš preveliku veličinu jer se onda nećeš osećati ugodno. Takođe, obrati pažnju na materijal, da se uveriš da nisi alergičan. Silikon je uglavnom najbolje rešenje Trans grudnjaci – postoje regularni, zatim bez bretela, i džepni (koji su uglavnom kreirani za žene koje su imale mastektomiju dojki) Forma dojke – napravljeni su od silikona i pene, i postavljaju se ispod brusa, radi boljeg oblikovanja Gaf – vrsta donjeg veša, koji drži genitalije iz-

www.optimist.rs

među nogu, kada želiš da sakriješ izgled karličnog područja. Bitno je da upamtite da nećete moći brzo da idete u WC. Ona veličina koja ti odgovora je veličina vašeg donjeg veša Trans gaćice – postavljene gaćice su donji veš koji pomaže cis i trans ženama da oblikuju stomak i guzu dajući vam čvršći i ženstveniji izgled. U zavisnosti od željenog oblika trebalo bi da odlučiš o veličini sledećih postavljenih gaćica: manje gaćice će ti dati guzu okruglog oblika. Ukoliko se baviš biciklizmom, možeš nabaviti biciklistički model Termin transrodnosti je možda modernija definicija, ali je nešto što se dešava kroz čitavu zabeleženu istoriju. Danas, vidljivost raste kroz TV serije i medije, ali borba za ravnopravnost nije ni izbliza završena. Kanada, Malta i Španija se smatraju za vodeće zemlje u smislu bezbednosti, dok one nebezbedne prednjače u brojnosti. Tako je na primer, Teksas iz SAD u februaru ove godine doneo zakon po kome se oni roditelji koji poštuju transrodnost svoje maloletne dece terete kao zlostavljači. U Srbiji, godišnje oko deset osoba promeni pol operacijom. Oni se suočavaju sa raznim problemima, te neke lekove ne mogu pronaći u redovnoj prodaji, ali i nailaze na transfobiju. Borba za prava može biti teška, ali to je put kojim morate ići da biste dobili svoju slobodu. Ili čak i ako ne pripadate zajednici, trebalo bi da budete saveznik u stvaranju boljeg sveta.

OPTIMIST Osmatračnica

a LGBT zajednicu nakon skladu sa očekivanim novim izjavama našeg ovih izbora, evidentno, predsednika, svima jasno ono što smo negde i bolje biti neće. Kako god očekivali – da ta priča nije završena. Sve u da se finalno prebroje svemu, šta je politička sudbina „prve premijerke glasovi – može biti samo koja nije LGBT premijerka, već premijerka koja gore. Većinu, ponovo, je LGBT“ ostaje da se vidi i verovatno epilog ovih ima SNS. SNS koji je na- previranja u vladajućoj stranci nećemo znati do čelno pro-LGBT i podr- štampanja ovog broja. žava prava manjina, SNS Daleko bolje od stranke, na izborima je prou čije doba nijedan Prajd šao lider – predsednik je osvojio novi mandat u nije otkazan, SNS iz čijih prvom krugu. Podsećanja radi, to je isti predsedje kadrova zamenik gradonačelnika koji je jedini nik u toku čijeg mandata su se sastajale i sastapolitičar koji je osudio kontinuirane napade na jale radne grupe za pisanje predloga zakona koji Prajd Info Centar i, naravno, SNS koji ima LGBT će već jednom regulisati prava istopolnih zajedpremijerku. Doduše, LGBT premijerku od koje se, nica, a onda, na kraju tog procesa - jednom repolako, pojedini predstavnici SNS ograđuju tvr- čenicom stopirao proceduru za njegovo deći da je i „Ana iz Jarkova“ delimično kriva za usvajanje. Tačnije, izjavio da će odbiti da ga potlošiji rezultat stranke, a jako mnogo kriva za ka- piše – čime je rad radne grupe, kao i čitav naš sitastrofalan rezultat u Beogradu. Čitamo tu razne stem u kome Skupština (u prethodnom sazivu neke priče oko Ane i logistike. Dakle, lošiji rezul- sačinjena od apsolutne većine njegove stranke) tat nije zato što su građani pola njihovog posle- donosi takvu odluku, dok je njegova funkcija – dnjeg mandata morali da neprestano pa može se reći titularna. Ne zvuči tako u zemlji protestuju, zato što nam je bio blokiran autoput, u kojoj se jedna osoba pita za sve, na kojoj god zato što građane ganjaju privatne firme da na- funkciji ona bila, ali zapravo jeste tako. I da, plate karte za gradski prevoz koji je sve katastro- predsednik ima moć da ne potpiše zakon, iako falniji, zato što smo imali potpuni kolaps u kovid bi to značilo da je pljunuo po odlukama poslaambulantama, zato što kovid procedure nisu va- nika koje je sam birao (jer se on za sve pita), po žile za najmoćnije, zato što su u sred pandemije sopstvenoj stranci koja je u većini u parlamentu, izvršitelji izbacivali ljude na ulicu, zato što su nas pa i po premijerki koju je takođe sam birao, a sprečavali da koja ima dete u neidemo na kafu – a priznatoj istopolnoj pravili feštu od otzajednici. Ali to je LGBT radnička klasa varanja spomenika, politika, te to nije lizato što nismo cemerno ni njemu, smeli da sedimo u a ni njoj. Da li će se kafićima – a oni pumišljenje onog koji nili hale... mogao se za sve pita probih ovako do premeniti u novom kosutra... Ne, kriva mandatu i koliko će je logistika, ne kataono biti obavezustrofalna politika. juće za njegovu Ispašće da branim stranku iz koje je, Piše: Nemanja Marinović lik i delo Ane Brnakako je više puta bić, daleko od toga, najavio, odlučio da za svog mandata istupi – ostaje da se ona ne samo što nije uradila APSOLUTNO NIŠTA vidi. Kao i to kako bi opozicija, koja će sad biti za LGBT populaciju (što je najčešća kritika), nego nešto jača u parlamentu, glasati. se ni na svim ostalim poljima nije previše proslaA po svemu sudeći, od opozicije LGBT osobe vila. Osim što e-uprava, čini se, funkcioniše. Eto, tek ne mogu da očekuju ništa dobro. Pored SNSto joj priznajem. I što je uradila dobru stvar sa a koji je ponovo najjača parlamentarna stranka, odlukom da se stopira Rio Tinto, iako nam je, u najviše glasova je dobio SPS, a potom koalicija

Nema za koga da glasa

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Osmatračnica

Foto: Delia Giandeini

oko Ujedinjenih. I tu tek nastaje haos i komple- rezultate narednih izbora i ovako krhkih demotna papazjanija. SPS ima u svojim kadrovima i kratskih vlada u periodu 2000-2012. godine. Ne otvoreno LGBT osobe, pa nije neočekivano da mogu mnogo da ih krivim što su „balansirali“, upravo najveću podršku ovaj zakon (koji je ne- politički je to dobra odluka, a što se lomi na lekako primarni fokus u poslednje vreme), ali i đima manjina – pa šta da se radi. Lomilo se na druge inicijative, dobiju upravo od SPS-a. U Uje- leđima manjina i preseljavanje Roma – pa nije dinjenima je, bukvalno, kako vetar duva. da ih je mnogo zanimalo. Teško da bi se i Oni koji zakon u toj koaliciji bez neko drugi na mestu Dragana ĐiI ustručavanja podržavaju jesu lasa u to vreme drugačije ponaLGBT osobe su Pokret slobodnih građana i šao. Osim možda Čede hajde možemo reći DS, što Jovanovića. radnici. I LGBT osobe se drugih tiče – ili nemamo Ali zamislimo sada vlast su glasači. I gotovo sve informacije o njihovim stau Beogradu koju preuzima do jedne političke vovima, ili su najblaže reopozicija. I o Prajdu odlučeno diskutabilni. Tako u strukture na ovim izborima čuje krhka koalicija u koju toj koaliciji imamo Naroće ruku pod ruku ući i leviza to je, direktno dnu stranku, koja je otvočari i oni za koje bi neko bez govoreći, bolelo ono reno desno i potpuno protiv ustručavanja rekao da su faregulisanja prava istopolnih šisti. Opet se nekako čini da bi što ne valja da zajednica, dok je njihov kandiLGBT populacija veću podršku zaboli. dat za predsednika (koji je prvog imala među odbornicima tada opodana nakon izbora istupio iz stranke) zicije SNS i SPS, nego od vlasti u kojoj podržao zakon, ali ne i usvajanje dece (omiljena najviše odbornika ima Narodna stranka, a u njoj ograda svih demokrata). Načelno, zakon bi tre- se (pored ekipe Ujedinjenih) nalazi i krajnja desbalo da podrži i SSP, ispred kojih je listu predvo- nica – koalicija Nada, Dveri i POKS i Zavetnici. dila Marinika Tepić, a zapravo ih vodi Dragan Kad se sabere i oduzme, u toj vlasti koju bi činila Đilas, u čije vreme su Prajdovi otkazani i koji je, trenutna opozicija, LGBT zajednica gotovo da ne one davne 2010. godine, kukao pored trola kako bi imala saveznike. Primer je na nivou Beograda, nam „nije ovo trejer tu još uvek pobalo“. Naravno, stoji neka šansa da jasno je da su „deopozicija preuzme mokratske“ (uz vlast. Ali raspored ogromne navodsnaga ni u Parlanike jer koalicija mentu nije mnogo oko DS-a je oduvek drugačiji i sada tek imala uz sebe strukmožemo očekivati ture koje se i ne da bi zakon o regumogu baš nazvati lisanju prava istodemokratskim, iako polnih zajednica to imaju čak i u naimao još manju pozivima) vlade uvek dršku – jer će biti imale jaku opoziciju mnogo jače des– ne samo u vidu ranice, a manje posladikala, a kasnije nanika SNS-a koji bi prednjaka, već i u vidu paravojnih struktura koje glasali ZA svi od reda, ako bi se Vučić Aleksandar su izlazile na ulice i pravile haos, a koje su posle- predomislio. dnjih deset godina utihnule. To jeste bila otežaJedini za koje sigurno znamo da jesu savezvajuća okolnosti pri odlučivanju da li će se nici jeste koalicija MORAMO. Na zvaničnim konjednoj grupi obezbediti Ustavom zagaranto- ferencijama u toku izbora njihova podrška je bila vano pravo na mirno okupljanje, posebno ima- toliko jasna da se pored Dobrice Veselinovića jući u vidu kako bi haos u Beogradu uticao na nalazila i zastava duginih boja. To su aktivisti, ne

www.optimist.rs

Foto: Norbu Gyachung političari, oni imaju svoju ideologiju i oni podržavaju ono u šta veruju. I to u šta veruju su milion puta dokazali, na svakom protestu, na svakom Prajdu, svakom izjavom. Međutim, ni njima izgleda nije problem da danas drže u ruci gej zastavu, a sutra pruže ruku i prave koaliciju sa krajnjom desnicom. Onom desnicom koja bi gej ljudima uskratila sva prava i gurnula ih, ne baš u gasne komore kao u vreme WW2, ali svakako nazad u ormane. Da ih bel’ dan ne vidi. Da, to je politika i to su „kompromisi“ koje je potrebno praviti da bi se došlo na vlast i omogućilo „ispunjenje programa koje su zacrtali“. Ovo potenciranja „ispunjenja programa“ je već floskula koja dolazi najviše od Boška Obradovića. Ali se otvara pitanje - kako će Dveri u novoj vladi ispuniti svoj program, a da se to ne kosi sa pravima LGBT populacije i kako će im to potencijalni koalicioni partneri iz MORAMO dozvoliti/omogućiti? Kako će svaka od stranaka ispuniti svoj program ako dođe na vlast i toj golemoj koaliciji sa štapa i kanapa, kada su njihovi programi međusobno suprotstavljeni. Ili će se, jednostavno, neke stvari gurnuti pod tepih, zarad „većeg dobra“. A te neke stvari su, kao po pravilu, uvek prava manjina. Možda trenutno deluje kao dobra odluka da

se ujedini opozicija i SNS skine sa vlasti, ali ja ću samo podsetiti da smo jednu takvu koaliciju već imali pre 20 godina, koja je skupljala sa štapa i kanapa sve koji su bili protiv Miloševića, iako su im politička uverenja bila dijametralno suprotna. Zvala se DOS. I videli smo kako je to prošlo. Većinsku podršku nisu nikad imali, a vrlo brzo nakon istorijske revolucije ušli su u koaliciju sa SPS-om koji su rušili. Da bi ostali na vlasti. I vlast vrlo brzo izgubili. I da, možda je manje zlo srušilo veće, ali suštinske promene se nisu desile i – eto vrlo brzo na vlast stižu umiveni radikali. A do juče vlast se raspala po šavovima i više nije mogla ni cenzus da pređe. Istorija se ponavlja? Zaboravljamo da ideologija ipak jeste važna i da glasači neće da praštaju trule koalicije? Evo konkretnog pitanja za MORAMO jer je to jedina struktura u čiju podršku manjinskim pravima zaista verujem da je iskrena, a ne deklarativna – da li očekujete da LGBT osobe na sledećim izborima glasaju za ljude koji bi prodali ideologiju na ovaj način i nazivali sebe levičarima, a onda drugovali sa desnicom? Ne znam dragi moji LGBT ljudi šta da vam kažem. Po svemu sudeći, LGBT zajednica ipak nema za koga da glasa. Vodič kroz gej Srbiju

A OPTIMIST Intervju

merikanac Casey Flores Istražio sam svoje korene sa donorove strane. je saznao da je pore- Kroz njega, najvećim delom sam Srbin, mada klom, po očevoj liniji imam i slovačkog kao i nemačkog porekla. Sa Srbin. Pre nekoliko go- mamine strane, najvećim delom sam Italijan, dina saznao je da je do- manjim Englez i Nemac. Ušao sam u trag delu nator sperme, kako je porodice iz Italije koja dolazi iz malog sela pod njegova majka zatrud- imenom Rocchetta a Volturno, koje broji 800 nela Srbina. Dao se u po- stanovnika. Posetio sam to selo pre par godina i tragu za svojim ocem i iskustvo je bilo fenomenalno - voleo bih da to srpskim delom familije i uradim i sa delom porodice iz Srbije, ako i dalje završio u srpskim novi- žive tamo. Da li planiraš da posetiš Srbiju i šta očenama. Casey je vođa udruženja Log Cabin kuješ od te posete? Republicans of RIchmond, koja okuPosetiću Srbiju čim budem mogao, plja LGBT republikance i zato je ali za sada nemam konkretne završio u Optimist magazinu. Kako si se osećao planove. Možda u junu. Moći kada si saznao da si ću možda da doputujem poreklom Srbin? Da ovog juna, ipak. Očekujem li si malo istraživao da ću posetiti prelepu zemo Srbiji a da li si čuo lju sa gostoprimljivim ljuranije za tu zemlju? dima koji vole da piju i Kada sam saznao da budu srećni - to je moje doimam srpsko poreklo, sadašnje iskustvo sa Srbima. nisam previše vremena Posetio sam mnogo evropskih proveo razmišljajući o tome gradova zbog posla kao i tokom s obzirom da mnogi Ameriodmora, ali Beograd je sada prvi kanci vuku korene iz Evrope. U Pitsna listi gradove koje bih posetio. Koliko ti je Ričard Grenel pomogao u burgu postoji veliki deo srpske tome? populacije tako da je imalo smisla da je moj donor jednim delom Srbin, koji je u to vreme bio On mi je obećao da će mi Stejt department postudent na univerzitetu u Pitsburgu. Saznao sam moći u mojoj potrazi. Rekao mi je da mu pošada sam Srbin sa Kosova malo pre planiranog do- ljem ličnu kartu mog pradede iz Jugoslavije i poslao im je kako gađaja „Srbi za bi istražili. Reči na Trampa“ na kom je dokumentu se ambasador Grenel nisu lepo videle a istakao koliko je ta ja nisam bio sigučinjenica bitna - ja o Gej Amerikanac srpskog porekla ran da li su se tome nisam imao imena gradova pojma. Kada je to promenila nakon rekao ljudima prisutraspada Jugoslanim na događaju, svi vije. Međutim, su navijali i ophodili Stejt department se prema meni kao Razgovarao: Predrag Azdejković mi je potvrdio da prema članu svoje je u pitanju grad porodice. Tada sam pod imenom Prishvatio koliko je Srština. bima to bitno i miKakvo je bilo slim da je to divno. Koliko je težak bio ceo proces istraživanja tvoje odrastanje kao gej osobe i kako tvog porekla i gde se trenutno nalaziš u vidiš situaciju vezanu za LGBTQ prava tretom procesu? nutno u Americi a i u svetu?

Casey Flores

www.optimist.rs

Nisam se javno deklarisao kao gej sve do svoje dvadeset i pete godine. Nikada nisam krio ko sam ali dugo sam imao problem sa uspostavljanjem balansa između religije i činjenice da me privlače muškarci. Tek kada sam se vratio u Pitsburg, javno sam rekao da sam gej. Što se tiče Amerike, mislim da živim u najboljoj zemlji na svetu, a u isto vreme najboljoj zemlji kada se govori o pravima gej osoba. Možemo da stupimo u brak, usvajamo decu i ne možemo dobiti otkaz samo jer smo gej. Šta više od toga mogu da tražim? Što se tiče ostatka sveta, to je već druga stvar. Strašno je biti gej u nekim delovima sveta i nadam se da će se to promeniti. Kako je to biti gej republikanac u Americi 2022. godine? Pre petnaest godina bilo je loše biti gej bez obzira da li se republikanac ili demokrata u Americi. Setite se da su i Barak Obama i Hilari Klinton glasali 2008. protiv gej brakova. Stvari su se

veoma brzo promenile i predsednik Obama se predomislio zato što je to politički prihvatljivija opcija. Međutim, Donald Tramp je promenio pravila igre za republikance. On je biznismen iz Njujorka i nije ga briga da li si gej ili strejt. Prvi je predsednik koji je na početku mandata podržavao gej brakove i čak je to rekao u svom govoru: „Kao vaš predsednik, uradiću sve što je u mojoj moći kako bih zaštitio naše LGBTQ građane od nasilja, ugnjetavanja, strane ili ideologije mržnje. Verujte mi.“ Ta rečenica je bila ispraćena jednim od najglasnijih aplauza te večeri. Sada, više od 50% republikanaca podržava gej brakove - čak iako ti brojevi nisu značajni. Većina gej republikanaca pripadalo je toj ideologiji i pre nego što su gej brakovi bili legalni. Mi volimo svoju zemlju i želimo da Amerika ostane kulturno i ekonomski dominantna i tokom godina koje dolaze. Idem na događaje koje organizuju republikanci širom zemlje i uvek me Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Intervju

prihvate i dočekaju sa ljubavlju - mi širimo republikansku partiju. Postoji predrasuda da LGBTQ ljudi u Americi moraju biti demokrate. Ako to nisu, onda mora da nešto nije u redu sa njima. Koliko je “Log Cabin Republicans” velika kao organizacija? Log Cabin Republicans je organizacija koja neprestano raste. Kada sam 2020. počeo da radim za njih, imali su oko 30 poglavlja. Sada, početkom 2022. porasli smo na 80 (od toga sam dva ja započeo). Približno jedna trećina gej glasova dolazi od republikanaca i mislim da je to zahvaljujući predsedniku Trampu. Gej demokrate pokušavaju da nas svrstaju u isti koš pod netačnom pretpostavkom da smo i dalje ugnjetavani u ovoj zemlji. Takođe, umeju da budu veoma neprijatni. Obuzela ih je gorčina. Ali kada realno sagledamo stvari, mnogi od tih ljudi koji napadaju druge, dolaze iz dobre kuće, i dobrih gradova.

www.optimist.rs

O kakvom ugnjetavanju uopšte govore? Trump je taj koji je besplatno obezbedio lek protiv HIVa svima kojima je potreban. Pokrenuo je globalnu kampanju protiv kriminalizovanja homoseksualnosti, postavio je prvog otvoreno gej člana kabineta, RIčard Grenela. Bio nam je dobar prijatelj i promenio pravila za gej republikance. Koji su ciljevi i aktivnosti organizacije Log Cabin Republicans? Naša misija zvuči ovako: Log Cabin Republicans je najveća republikanska organizacija čiji je cilj predstavljanje LGBTQ konzervativaca i njihovih saveznika. Više od 40 godina mi smo promovisali jednakost u celoj državi, lokalnih poglavlja, našoj kancelariji u Vašingtonu i našim saveznim i državnim komitetima. U mom poglavlju u Ričmondu, rušimo stereotipe da svi gej ljudi moraju biti demokrate, time što biramo LGBT konzervativce i podržavamo kandidate koji nas podržavaju. Da li si povezan sa srpskom zajednicom u Americi? U kampanji sam se sprijateljio sa doktorkom Olgom Ravasi i Jelenom Aleksić koje su poznate u srpsko-američkoj zajednici. Voleo bih da postanem deo srpsko-američke glasačke alijanse u 2022. i veoma se radujem tome. Gde vidiš sebe kada je u pitanju politička budućnost? Možda da postaneš sledeći Pit Butidžidž? Nisam siguran dokle ću dogurati. Voleo bih da budem uključen na nivou države i možda se ozbiljnije uključim u politiku ili pomognem na globalnom nivou, ali na neki drugi način. Radio sam godinama u međunarodnoj trgovini. Naučio sam na koji način svet funkcioniše i shvatio da smo sebi napravili svet gde ekonomski zavisimo od Kine, čija vlast predstavlja opasnost za slobodne ljude širom sveta. Ne želim da živim u svetu u kojem je Kina dominanta globalna sila, i nameravam da uradim sve što je u mojoj moći kako bih tome stao na put i kako Amerika ostala svetska sila broj jedan. Za kraj, da li imaš poruku za naše čitaoce u Srbiji? Želim da se zahvalim svima koji su me kontaktirali i koji su pokazali interesovanje za moju priču. Vi ste ponosni, prelepi ljudi i srećan sam što ste me dočekali raširenih ruku. Nadam se da ćemo se videti uskoro.

obzirom na to da od ok- aut.), znao je da je to to. A kada smo pre jedno tobra prošle godine bu- četiri godine došli u situaciju da nam iz vikenda kvalno svaki vikend u vikend veliki broj ljudi ostaje napolju zbog provodim u ovom klubu, prevelike gužve, znali smo da je vreme za veći odlučio sam da vam ga u prostor. I tako je nastao Musk Machine. Zašto baš gej klub? ovom broju i predstavim. Zbog toga sam rešio da U tom periodu kada smo otvorili bar je već poporazgovaram sa Mar- stojao jedan veliki gej klub i nekoliko barova koji kom Gligorićem, mena- su više bili namenjeni ženama – lezbejkama. džerom kluba Musk Zbog toga je naša prvobitna ideja bila da otvorimo bar koji će biti namenjen prvenstveno gej Machine. Za početak nam predstavi klub. muškarcima, da i oni imaju svoj prostor. Klub se nalazi u okviru stadiona TaDa li to znači da su u klub dobrodošli šmajdan. Radi svakog petka i susamo gej muškarci? Naravno da ne. Vremenom se bote. Klub nudi za svakoga publika proširila. Iako su i ponešto. Ukoliko želite dalje gosti većinom gej dobar provod, zasigurno muškarci, svako ko je otćete ga dobiti. Ako dolavoren, ko prihvata razlizite sa namerom da čitosti i ko se lepo upoznate nekog novog, ponaša će uvek biti dobiće prilike za to, jer je brodošao. klub uvek pun ljudi. Da li su gosti kluba Ako s druge strane žebezbedni? lite avanturu za jednu Apsolutno. Čak mogu da noć, klub čak pruža mokažem da nikad nisu bili gućnost i za tako nešto. bezbedniji. Kao prvo, klub se Još jedna stvar koju me gosti nalazi u stadionu, koji je držačesto pitaju jeste da li postoje vni objekat, tako da je samim određeni uslovi za rezervaciju stoustupanjem prostora država stala iza lova ili separea. Jedini uslov je da se dođe na vreme (obično je to do 23 časa). Ne- nas. A pored obezbeđenja samog kluba, imamo i odličnu saradnju mamo nikakvih sa pripadnicima drugih ograničenja, MUP-a Srbije, koji jer nama nije najbitsu svakog vikenda nije koliko će gosti u blizini i u priprada popiju, već da se Musk Machine vnosti. dobro provedu. Da li je bilo nepriTako da će svako ko jatnih situacija? se najavi i dođe na Nikada do sada vreme moći da donismo imali nikabije baš ono mesto kvih neprijatnih sikoje poželi. Razgovarao: Filip Obradović Kako ste došli tuacija, a verujem na ideju da otda će tako i ostati. vorite gej Ja čak volim da klub? kažem da određeni 2014. godine smo ljudi bespotrebno došli na ideju da pokrenemo neki posao, a tada rade svoj posao, jer nikada nismo imali potrebe nismo imali jasnu viziju da želimo da to bude za njihovom intervencijom. Dešavalo se čak da baš gej klub. Međutim, kada je vlasnik sišao dole se vikendom na stadionu održavaju veliki konu taj prostor u Makedonskoj (bar Musk, prim. certi, gde naši gosti dolaze istim putem kojim se

Marko Gligorijević

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Intervju

publika sa tih koncerata vraća, pa dolaze u direktan susret, i nikada nije bilo nikakvih neprijatnosti ili incidenata. Šta razlikuje izlazak u gej klub u odnosu na ostale? Možda će zvučati kao kliše odgovor, ali ključna reč je sloboda. LGBT ljudi su slobodni da budu to što jesu, opušteni su, što stvara jednu posebnu atmosferu i za druge goste. Pored toga, velike su šanse da već od ranije sigurno poznajete neke ljude koji tu redovno dolaze, što dodatno doprinosi tom osećaju opuštenosti i pripadnosti. Trenutni koncept kluba podrazumeva domaću muziku. Zašto se to pokazalo kao dobitna kombinacija da klub dobro radi? Mislim da je suština u tome da nema dobrog provoda bez domaće muzike. To je prosto u našem duhu. Čak i ljudi koji veče započnu na nekoj tehno ili rejv žurci na primer, u 2 ili 3 sata iza ponoći opet završe u Musku na domaćoj muzici. Što se stranaca tiče, kada dođu u Beograd, oni žele da dožive autentičan srpski gej provod, a ono što ga čini posebnim je upravo domaća muzika. Da li imate u planu povremeno menjanje koncepta za ljude koji vole drugačiju vrstu provoda? To je nešto što smo pokušavali više od desetak puta u prošlosti. Svaki put smo bili u situaciji da

www.optimist.rs

je klub prazan, ili prazniji u odnosu na to kada puštamo domaću muziku, ili čak organizujemo nastup neke domaće javne ličnosti. Čak se dešavalo da nam određeni ljudi zameraju što ne organizujemo nešto za njih, a kada bismo mi to uradili, oni opet ne bi došli. Mislim da je klub postao prepoznatljiv po tome da se tu pušta domaća muzika, što privlači određenu grupu ljudi, pa ćemo se držati toga. A da li je u planu uvođenje nekih novina? Svakako da jeste. Novine će uključivati i vizuelni utisak u vidu raznih performansa, jer smo iz prethodnog iskustva shvatili da sama promena zvuka nije dovoljna da privuče neke druge ljude koji inače ne dolaze u klub. U klub često dolaze poznate ličnosti. Da li to doprinosi imidžu kluba? Doprinosi itekako, i to iz više razloga. Kao prvo, gosti kluba ih obožavaju. To im je prilika da ih upoznaju i da se fotografišu sa njima. Kao drugo, dolazak svake poznate ličnosti privuče i veliki broj medija u klub, koji o tome pišu i izveštavaju, što doprinosi tome da se o klubu čuje u javnosti. I kao treće, što je možda i najvažnije, njihov dolazak ne doprinosi samo imidžu kluba, već i čitave gej zajednice. Kada šira javnost vidi u gej klubu jednu Natašu Bekvalac ili Saru Jo na primer, time se šalje poruka da to nije neko loše ili

naopako mesto, već je mesto na koje svako može da dođe i da se dobro provede. Zašto je za LGBT zajednicu važno da postoji jedno ovakvo mesto? S obzirom na to da je trenutno Musk Machine jedini pravi veliki gej klub, i to ne samo u našoj zemlji, već u celoj staroj Jugoslaviji, jasno je kolika je njegova važnost, jer LGBT zajednici pruža priliku da se druže, upoznaju i provode. Da li je ta činjenica da ste jedini gej klub na prostoru bivše Jugoslavije olakšavajuća okolnost? Naravno da jeste, zato što, kada gej ljudi iz bilo kog drugog grada u Srbiji, pa i okolnih zemalja požele da odu u dobar gej provod, neće imati gde drugo da se zapute, osim kod nas. Ono što je česta asocijacija na gej klub jeste neko skriveno, zavučeno, neuredno mesto, najčešće podrum. Možda će zvučati neskromno, ali mi smo se sa druge strane potrudili da taj klub doteramo tako da se on vizuelno ni po čemu ne razlikuje od bilo kog drugog kluba, pa je možda i to jedan od razloga zašto nam naši, ali i ljudi iz inostranstva rado dolaze. Da li to ujedno sa sobom nosi i dodatnu odgovornost? Svakako da nosi, zato što, ako uzmete u obzir da se grupa gej ljudi iz jedne Slovenije ili Hrvatske

na primer, zaputi u Beograd na vikend, a osim obilaska znamenitosti želi da doživi i pravi gej provod, na nama je velika odgovornost da im to i pružimo, jer tako nešto ne mogu da dožive u svojoj zemlji. Mislim da smo tu odgovornost itekako opravdali, što dokazuje i doček ove godine, kada je oko 80% stolova i separea bilo rezervisano za goste iz inostranstva. Bio je jako čudan, ali u isto vreme i lep osećaj videti neke potpuno nove ljude to veče, koji nisu hteli da rezervišu stolove i za reprizu, jer su hteli da idu negde drugo, pa su se za reprizu ipak vratili kod nas. I za kraj, poruka čitaocima magazina Optimist? Pozvao bih sve one koji još nisu bili u klubu da dođu i da probaju da se provedu. Neka ne obraćaju pažnju na negativne komentare poznanika koji se možda nisu dobro proveli, već neka sami dođu i provere kakav je provod. Što se cele gej zajednice tiče, želim da pošaljem poruku da treba da budemo mnogo složniji. Primetio sam da nas u poslednje vreme strejt ljudi mnogo više prihvataju nego mi sami sebe. Stalno se delimo i osuđujemo one druge koji imaju različita interesovanja ili ukuse. Ako mi između sebe ne možemo da se složimo i prihvatimo kao zajednica, kako to da očekujemo od drugih ljudi? Zbog toga treba da naučimo da poštujemo jedni druge i da se držimo zajedno. Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Intervju rošlogodišnji Merlinka festival počeo je muzičkim performansom dvojca „Fantomke“ koji čine Lady K i DJ Časna sestra. One su izvele dve numere koje možemo smatrati za gej himne. U pitanju su „Snijeg pade na behar, na voće (neka ljubi, ko god koga hoće)“ i „A što ćemo ljubav kriti“. Smatramo da je potrebno da ih bolje upoznate i pratite njihove muzičke avanture… Kako i zašto baš klavir? Katarina: Klavir je moja prva ljubav. Romantična, prijateljska, porodična… Od pete godine sam imala afekcije prema pevanju i igranju, koja je rezultirala upoznavanjem sa klavirom i našoj rasplamsanoj ljubavi koja je i danas nepokolebljivo ista i još jača. Zašto je Marija Nikolić poznatija kao Časna sestra? Marija: Možda zbog toga što poseduje nešto intrigantno u spoju suprotnosti clubbinga i skromnosti časne sestre koja pušta i svira eklektičan repertoar čija je poveznica sinth, electro i slatki gresi. Kako je biti žena DJ u Srbiji? Marija: Iskreno, povučena raznim iskustvima, nije lako… Potrebno je dosta upornosti i posvećenosti da bi opstao i istrajao u ovom poslu. Jako je važno da žene postoje na elektronskoj sceni i po mogućstvu da puštaju različite žanrove, ali i dalje mi se čini da moraju više da se bore za svoje mesto u muzičkoj industriji. Umetnica mora biti zdrava i da ima od čega da živi? Katarina: Upravo slušam fantastični „Triptih“ još genijalnije umetnice Konstrakte, dok odgovaram na ovo pitanje. Zahvalna sam joj što je otvorila ovu temu na šaljivo-muzički način, pa s tim u vezi, želim da kažem da je mentalno zdravlje, a samim tim i fizičko povezano sa zadovoljstvom koje živimo ili ne živimo, tako da mogu reći da je večita Don Kihotovska borba između normalnog života jednog umetnika i njegove egzistencije sa jedne strane i tog momenta da „šta ćemo sad?“.

Kako bi opisala tvoj muzički ukus? Katarina: Šizofren. Ja sam osoba „od Silvane do Nirvane“. Zaista mogu da slušam svakakve žanrovske polaritete u zavisnosti u kom raspoloženju me odnese dan i trenutak. Smatram da i kao muzičar treba da budem upoznata sa različitim žanrovima, kako bih i sama mogla da stvorim svoj autentični muzički jezik. Šta nam možeš reći o Amplitudi? Katarina: Amplituda je performativna predstava koja je nastala kao moj doktorski umetnički projekat i nastavila da živi i dobija novo ruho svakim narednim igranjem. Amplituda je otkucaj srca u zvuku, strahovi sa kojima se suočavamo i emotivna razmena koju delimo. Kako je bilo sarađivati sa Sonjom Vukićević? Katarina: Stajati na sceni sa umetničko plesnom ikonom kao što je Sonja Vukićević je jednako osećaju potpunog mira i ispunjenosti. Nirvana i lepota koju je rad i druženje sa Sonjom donelo je neprocenljivo iskustvo i spoznaju da su harizma, talenat i širina duše koju Sonja poseduje nešto što su večne vrednosti u svetu umetnosti, a želim da verujem i u ovom realnom. Kako je raditi sa mladima u rok kampu za devojčice i uopšte sa mladim naraštajima? Marija: Veoma sam ponosna na svoju ulogu mentorke u RKZD gde se trudimo da svaku ge-

Katarina Ranković i Marija nikolić su

Lady K & DJ Časna Sestra

www.optimist.rs

Razgovarao: Predrag Azdejković neraciju devojčica osnažimo i podstaknemo da se izražavaju kroz muziku. Dugi niz godina radim u osnovnoj školi i predajem muzičku kulturu…

Koliko je mladima bitna ozbiljna muzika i kakav je muzički ukus mladih generacija u Srbiji, zavisi od društvenog faktora. Da bi bili prihvaćeni u društvu, svoj muzički izbor ili ukus prilagođavaju ukusu vršnjaka, a i onome što je komercijalno i dostupno, pa samim tim je današnja muzika svedena na trenutno zadovoljstvo bez nekih kompleksnih melodija i ritmova niti tekstova sa dubljim značenjem. Naravno ovo se ne može reći za sve mlade, ja sam jako ponosna na svoje bivše učenike koji su svoj poziv posvetili muzici i danas su uspešni muzičari. Radila si muziku za pozorišne predstave. Kako je bilo to iskustvo i da li sebe vidiš u filmskim muzičkim vodama? Katarina: Pozorište je kuća u kojoj se osećam najslobodnije i u kojoj ne postoje granice. Spajajući sve moje umetničke grane i ljubavi od muzike, preko pokreta i reči, teatar i angažmani na

autorskoj muzici za predstave su doneli predivna poznanstva, prijateljstva i iskustvo gde doživite da svet bez granica i svet u kome je sve moguće bude jednako realan kao onaj koji postoji van zidova te pozorišne zgrade. Oprobala sam se i na filmu, drugačija je vrsta rada i imaginacije, ali jednako uzbudljivo i svakako bih volela da bude i tih iskustava više. Kako vidiš našu trenutnu LGBT situaciju? Katarina: Ne znam da li bih LGBT situaciju nazvala situacijom. To trenutno vidim kao jednu sivu zonu, uokvirenu roze ivicama, radi privida ljudi kojima odgovara da ono što je spolja izgleda sređeno i svetlucavo, dok je srž i dalje nešto na čijim problemima i dušama treba da se razgovara, radi i živi. U odnosu na pre pet godina, roze granica se čini se proširila, ali nadam se da će ceo oblak ljubavi postati uskoro svetlucav i da će dobiti zasluženo mesto pod Balkanskim Suncem.

Foto: Jelena Vasiljević Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Intervju

Foto: Jelena Vasiljević Marija: Trenutno stanje u Srbiji gledam i pratim kroz rad institucija, pogotovo kroz obrazovni sistem. Smatram da sam sistem kada je reč o toleranciji i LGBT zajednici, mora da nauči svakoga da prihvati različitost. Konzervativno i tradicionalno vaspitanje je decenijama prisutno, što je i najčešći uzrok netolerancije. Nastupale ste zajedno na Merlinka festivalu. Kakvo je to bilo iskustvo? Katarina: Merlinka festival je na primer jedna od stvari koja je prethodno pomenutu granicu roze boje pomerila i donela detabuiziranje razgovora i delovanja na LGBT umetničko-životnoj sceni Balkana. Samim tim i nastup Fantomki jeste nešto što je mislim muzičkim izborom i scenskim pokretom pomerio granice i otvoreno iskoračio u manifestaciji toga da emocija između ljudi bilo kog opredeljenja mora biti dostupna konzumiranju u svakoj situaciji, bez strahova i tabua. Iskustvo ljubavi, inovacije i podrške je ono što moje sećanje i iskustvo na nastupu Merlinke vezuje za to. Marija: Iskustvo/jedinstveno i nadam se da neće biti i neponovljivo. Jako mi je drago što smo Katarina i ja imale tu čast da otvorimo festival performansom u kojem je utkan dramski sa-

www.optimist.rs

držaj, koji se reflektuje kroz pesme bosanskog sevdaha „A što ćemo ljubav kriti“ i „Snijeg pade na behar na voće“,gde kroz njih posežemo za vlastitom slobodom kao i slobodom ljubavnog izbora. Kako bi ti odgovorila na najomraženije pitanje na razgovoru za posao, gde vidiš sebe za pet godina? Katarina: Kao i do sada, prepustila bih se protoku vremena. Volela bih da to možda bude na mestu gde koračam kroz život više bosa i po belom pesku, a ne asfaltu, gde se ljudi slobodnije kreću i vole, gde roze boja preovladava i gde su granice samo one koje mi sami odlučimo da postavimo. Utopijski možda, ali nadam se da je to mesto geografski baš ovo, gde sam sada, što bi ujedno značilo i veliki pomak za Balkan i zemlju u kojoj malo roze boje ne bi bilo na odmet posuti. Marija: Hahaha! Uh, pa stvarno ne znam… Možda bih odgovorila upravo pesmom „Neka ljubi ko god koga hoće“ U nekoj bliskoj budućnosti kroz recimo tih pet godina, volela bih da razvijem svoj muzički projekat koji bi kombinovala sa Dj-ingom i sviranjem raznih instrumenata uživo.

O OPTIMIST Pitanje roda

rganizacija UN Women i njen ogranak za Evropu i Centralnu Aziju (UN Women ECA) objavile su knjigu bajki (priča) pod naslovom „Awake Not Sleeping”, koju čini 28 moćnih i inspirativnih priča autora iz Evrope (Srbije, Hrvatske, BiH, Severne Makedonije, Grčke, Turske, Albanije Rusije, Belorusije, Ukrajine, Azerbejdžana, Gruzije, Islanda, Engleske, Velsa, Škotske, Irske, Švajcarske, Nemačke, Francuske, Holandije) i Centralne Azije (Tadžikistana, Kirgistana, Uzbekistana) koje imaju za cilj da preispitaju rodne i druge stereotipe prilikom pisanja bajki te da inspirišu i osnaže mlade generacije da se bore za jednakost polova, pravdu i ljudsko dostojanstvo. Ovih 28 odabranih priča preispituju klasične narative sa dinamičnog stanovišta današnjih aktivista, lidera, inovatora i kreatora promena. Objavljivanju ove publikacije prethodila je kreativna radionica pod naslovom „Awake Not Sleeping: Reimagining Fairy Tales for a New Generation” koju je pohađalo preko 100 feministkinja i književnica za decu iz Evrope i sveta koje su

Awake Not Sleeping

i bajki na temeljima starih i već poznatih bajki koje su vekovima deo kulturne baštine celog sveta. Kroz aktivan dijalog i razmenu mišljenja, razvijale su svoju kreativnost i stavove po pitanju rodne ravnopravnosti te rušenju određenih stereotipa pri pisanju bajki za decu. Nakon nešto više od godinu dana, urednički odbor je odabrao 28 priča koje su se našle u ovoj knjizi, kao prvoj ove vrste, ikada objavljenoj u ovom feminističkom maniru. Urednice izdanja su: Angela Walsh, Kalina Maleska, Donna Jo Napoli i Nadia Albert. Projektom je rukovodila direktorka organizacije UN Women za Evropu i Centralnu Aziju Alia El-Yassir. Knjigu je ilustrovala Nataša Konjević. Inicijativu je finansijski podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju. Projekat „Awake Not Sleeping: Reimagining Fairy Tales for a New Generation” i istoimena kolekcija bajki zvanično su promovisani u novembru prošle godine u Istanbulu, u prostorijama međunarodne škole MEF, ali sam projekat i dalje živi kroz razne propratne diskusije na temu ove knjige bajki za decu, kao i kroz javna čitanja delova bajki iz ove kolekcije, u kojima učestvuju brojne poznate ličnosti iz različitih zemalja Evrope, poput poznatog turskog glumca Kerema Bursina (Kerem Bürsin), ruskotadžikistanske kantautorke i prošlogodišnje evrovizijske učesnice Maniše (Manizha), makedonske pevačice Tamare Todevske, te brojnih ambasadora i diplomata, a kao podrška ovom značajnom projektu.

Bajke koje ruše stereotipe Piše: Ana Stjelja

se okupile na jednom mestu kako bi iz svoje perspektive iznele stavove o rodnoj ravnopravnosti i inspirisale nove generacije čitalaca da prošire svoje vidike i da se osnaže u toj borbi za jednakost. Polaznice ove kreativne radionice imale su priliku da se upoznaju sa samom idejom o borbi za rodnu ravnopravnost kroz ponovno pisanje priča

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Intervju očetkom decembra prošle ranjem lika Luke. Nije bitno šta je on kao on, već godine počela je sa emitova- na koji način i kako se bori sa samim sobom, njem serija „Azbuka našeg ži- kako prevazilazi prepreke koje mu je život povota“ na Superstar TV. U stavio. I kako ima svoj put, kao i svaka druga središtu priče nalazi se bračni osoba u ovom svetu. Ali to nije tvoj prvi put da si u dodiru sa par Popović koji su zajedno LGBT temama na velikom i malom već četvrt veka i njihov brak ekranu? zapada u ozbiljnu krizu. Njihovog sina Luku, za koga Da, nije. Kad dobijem priliku da radim projekte saznajemo da je gej, glumi koji u svom sastavu imaju takvu ili tome blisku temu, ne posmatram to kao neku posebnu ili mladi Đorđe Mišina. Nedavno se završilo emitovanje prve se- stranu tematiku. Jednostavno gledam to kao sazone serije „Azbuka našeg života“. Kakvi stavni deo života i kao svaku drugu društveno su ti utisci nakon emitovanja i kakve su bitnu temu. Pored „Azbuke“ radio sam „Topli reakcije? film“, igrano-dokumentarni film koji se bavi razNisam očekivao da će gledanost biti ovolika, se- vojem kvir tematike kroz jugoslovensku i srpsku riju je stvarno odgledalo mnogo ljudi. Često mi kinematografiju, tako da sam kroz taj film tek prilaze ljudi sa pozitivnim utiscima o seriji. A naj- video koliko kvir ili LGBT tematika u našim filmodraže mi je što su to najrazličitije grupacije ljudi. vima nije nikakva nova ili strana pojava. Ona je Od kolega, starijih poznatijih glumaca, do obič- tu već jako dugo i mnogo naših filmova direktno nih prolaznika, taksista, vozača, žena u samopo- ili indirektno ima elemente pomenutih kultura. Koliko ti je rad na dokumentarcu„Topli film“ sluzi... Mislim da je i to bio cilj serije. Da nekako pomoglo da se pripremiš za ulogu Luke? ne bude predodređena na jednu grupu, već da serija svakome bude dopadljiva. I vidim da se Baš mnogo. Pomoglo mi je kroz materijal tih svima baš svidela serija i stalno me ljudi pitaju naših kultnih filmova koji se pojavljuju kao dokada će druga sezona, za koju verujem da će biti kumentarni materijal u filmu „Topli film“ i kroz to istraživanje o kvir tematici uvidim kako su moje na visokom nivou. Naravno, naše čitaoce će najviše zanimati starije kolege pristupili sličnim rolama i na koji Luka koga ti glumiš u seriji. Šta nam način su stvarali svoje likove. Jako je bitno shvamožeš reći o toj ulozi? titi kulturološki uticaj kvir kulture na naše filLuka je jedna od meni jako dragih uloga, jer sam move i koliko je zapravo ta kultura sastavni deo dobio priliku da naše filmske i TV jednog običnog stvarnosti kao i sve mladog čoveka poostalo. Ništa više kažem u pravom niti išta manje od svetlu i da svaka ostalih stvari koje Drago mi je što dobijam drugačije uloge njegova različitost, utiču na razvoj u stvari nije ništa umetničkih dela. neobično već saTako da sam apsosvim normalno kao lutno imao odgoi sve drugo. Bitno vornost prema toj mi je bilo da ljudi kulturi u stvaranju Razgovarao: Predrag Azdejković vide da svaka lika Luke i rad na osoba koje god se„Toplom filmu“ mi ksualne orijentacije, je u tome mnogo kao i bilo kog indipomogao. Koji je tvoj stav da vidualnog stava strejt glumci ne treba da glume gej prema životu, ima želje, probleme, ambicije i uloge? prepreke kao i svi ostali. Suludo je posmatrati Luku kao drugačijeg. On je drugačiji koliko i Mislim da je to apsolutno nebitno. Jedina upitna svaka druga osoba. To je i bio moj motiv za stva- stvar je na koji način će glumac pristupiti ulozi i

Đorđe Mišina

www.optimist.rs

da li će to „valjati“ u nekom kritičkom pogledu. Mislim da to nema nikakve veze sa nečijom seksualnošću . Uloga kao i svaka druga, kakve god da su njene karakterne crte ili ajmo reći seksualna orijentacija radi priče tog filma ili serije, ne traži od glumca njegov privatan život već njegovu apsolutnu posvećenost kako bi krajnji rezultat bio na visokom nivou. Dakle uloga kao i svaka druga. Bitan je samo kvalitet uloženog truda u tu ulogu. Nakon Luke postaješ žestok momak u seriji “Ubice mog oca”? Odmah sam imao skok u apsolutno drugu dimenziju. Luka i Vukša su totalne kontre. Mislim da je velika sreća imati takvu priliku kao mlad glumac. Žanr je drugačiji. Priča je drugačija. Sve je totalna kontra. Ja mislim da mi je to dalo i vetar u leđa posle „Azbuke“, jer nekako opet si na početku i opet moraš da stvaraš novi lik i novi izazov i nekako celo biće ti se uzbudi jer to je ono zbog čega se baviš ovim poslom. Da stalno budeš bolji i bolji. I nekako i Vukša i Luka su društveno bitni i edukativni likovi. Mislim da mogu mnogo da utiču na mlade ljude. S jedne strane Luka sa svojom mladalačkom nesigurnošću i ambicijom, a sa druge Vukša žrtva loše okoline u kojoj svi rastemo i jedan tužan dečak koji je postao zver. To su strašne stvari. To je naša stvarnost ako na vreme ne obratimo pažnju na našu decu, drugare i društvo. I mislim da to treba svima da bude lekcija. Koliko je teretana postala sastavni deo glumačkog posla? Koliko se promenio odnos prema telu glumca u odnosu na samo nekoliko generacija unazad? Bio glumac ili ne, svima preporučujem trening. Za mene je to izlaz, seansa radosti. Ceo život se bavim sportom. Ne vidim nedelju bez par treninga, basketa sa drugarima ili nekim vidom rekreacije. Naravno ne smatram, što se tiče mog posla, da će me teretana učiniti boljim glumcem. Ne, učiniće me sposobnijim, proširiće spektar mogućnosti i veći izbor sredstava u radu na nekoj ulozi. Danas je jako bitno da budeš spreman. A mislim da je danas standard biti sposoban glumac u svakom pogledu. Kao i u velikom opštem znanju koji je potreban za ovaj posao tako i u nekom fizičkom aspektu. Naravno, za razliku od nekad, sada se više snima i ima više projekata kod nas i u inostranstvu i dobro je biti uvek raznolik za što više različitih ostvarenja. A

što se tiče teretane i fizičkog izgleda kao takvog, zašto ne izgledati kao najbolja verzija sebe. Kako se ti boriš sa tim pritiskom slave i poznatosti, naročito u doba surovosti društvenih mreža? Pa za sad je okej. Nadam se da će tako i ostati. Trudim da stvarno uvek budem pristojan. Mislim da je to jako bitno. Poznat ili ne. Pristojnost je za mene oduvek bila broj jedan. Ako me neko i negde prepozna trudim se, ne samo zbog sebe već ako i imam tu privilegiju da na nekog ostavim dobar utisak to i uradim . Tvoji planovi za naredni period? Trenutno radim na seriji „U klinču“ u produkciji Miloša Avramovića i Aljoše Ceranića. Jedna sam od vodećih uloga. Snimam svakodnevno. Jako mi je drago što sam opet dobio drugačiju i zahtevnu ulogu. Jedva čekam jesen kada će na RTS - u krenuti emitovanje.

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Intervju

juzikl „Neki to vole vruće“ još veća odgovornost - dokazati da vredim i da u režiji Aleksandra Ma- sam dostojan ovog glumačkog zadatka. Što se rinkovića, premijerno je same uloge tiče, bilo mi je jako naporno, ali izveden u februaru u Na- mene mjuzikl raduje, komedija takođe i onda rodnom pozorištu u sam stalno bio inspirisan. Roditelji su me vaspiNišu. Mjuzikl je urađen tali tako da budem vredan čovek, tako da taj po istoimenom filmu iz segment nije bio težak, jednostavno volim da 1959. godine u kome su radim. Muškarac u haljini i štiklama izaziva glumili Merlin Monro, (pod)smeh publike, samim tim što je muToni Kertis i Džek Lemon škarac u haljini i štiklama. Da li se to proi koji je proglašen za najmenilo i kakve su reakcije niške publike? bolju komediju svih vremena. U mjuziklu igraju Dragana Mićalović, Aleksandar Marinković i Smatram da sam prilično otvoren i liberalan čovek, ili mi se bar tako čini, ne znam, svakako Uroš Milivojević, Kako je došlo do toga da dobiješ ulogu u nisam razmišljao u tom pravcu - da li će biti podmjuziklu „Neki to vole vruće“? smeha, uostalom, ovo je moj posao. Reakcije su Iskreno, kada sam čuo početkom 2021. godine očekivano dobre, ali iskreno, niko od nas nije da kolega glumac Aleksandar Marinković želi da očekivao ovoliku količinu pozitivnih reakcija. I režira ovaj komad, istog trenutka sam poželeo dalje sam malo zbunjen ovolikim reakcijama na da igram, jer jako volim taj film. Međutim, ja sam moju ulogu, neverovatno mi je da je pozorišna saznao da igram tek par dana pred sam početak sala konačno prepuna i da mi se dešava da me proba. Aleksandar je dugo birao koga će uzeti ljudi zaustavljaju na ulici dovikivajući „Dafne“. za ulogu Džerija, tako da sam mu ja bio četvrta Priznajem, lepo mi je, jer to znači da sam dobro ili peta opcija, razmatrao je i druge kolege koji uradio posao, a publika je za mene jedina relesu dobri glumci, neki od njih i bolji pevači od vantna. I hvala im! Predstava „Neki to vole vruće“ se u Pozomene, ali je na kraju izabrao da meni da šansu. rištu na Terazijama izvodi već više od 30 Naravno, svi se borimo sa sopstvenim egom, godina. Da li si odgledao predstavu kada tako i ja, nije mi bilo baš pravo, trudio sam se da si se pripremao za ulogu i da li misliš da opravdam dato poverenje. Na tome sam mu neće i vaša predstava biti tako dugovečna? izmerno zahvalan. Ti glumiš Džerija, odnosno Dafne. Da li je Gledao sam predstavu pre skoro deset godina, bilo naporno još dok sam bio stupripremati se dent glume. Što se za tu ulogu? trajanja naše predProbe su trajale gostave tiče, ne bih da tovo četiri meseca, licitiram koliko Niko nije savršen u predstavi ima oko ćemo trajati, ali ono pedeset učesnika i što je činjenica je da učesnica, trebalo je imamo redove to sve osmisliti, ispred biletarnice, uklopiti, ali smo se da je interesovanje svi zajedno, na čelu naše drage publike Razgovarao: Predrag Azdejković sa rediteljem izboogromno, i da se rili. Meni jeste bilo predstava igra četiri teško jer do sada puta mesečno, u nisam imao nijednu gradu koji nije miveliku niti glavnu lionski. Karte su raulogu u pozorištu u Nišu. Ne znam zašto, valjda sprodate mesec dana unapred, to je veliki su ljudi iz pozorišta tako procenjivali, da nisam uspeh. Svi smo radosni zbog toga. U spomenutoj predstavi Bule Goncić dovoljno iskusan i dobar da bih mogao da izneglumi Džerija, odnosno Dafne. Koliko je sem tako veliki zadatak. Tako da je na meni bila

Uroš Milivojević

www.optimist.rs

Foto: Nikola Milosavljević teško naći novi i drugačiji pristup ulozi kada postoje druge verzije, naročito kada su tako dugovečne? Ne postoje dva ista glumca, sa dve iste energije, svi smo potpuno različiti. Svetislav Goncić je tu ulogu uradio maestralno, zaista. Ali verujem da je on kao glumac sazrevao igrajući tu ulogu već tri decenije. Želim sebi da i ja sazrevam kroz ovaj mjuzikl i radim na sebi da to bude još bolje. Naša dužnost, tačnije obaveza svih nas u ansamblu ove predstave je da je čuvamo, da svaku predstavu igramo precizno, tačno i radujemo se svakom izvođenju. Da li ti voliš vruće? Obožavam… vruće sarme i pogaču. Kažu, što južnije, to tužnije. Kakva je situacija u Nišu, naročito kada je upoređujemo sa Beogradom? Pričaju ljudi svašta. Pozivam vaše čitateljke i čitaoce da dođu na neko izvođenje „Neki to vole vruće“ i kasnije da dođu na žurku u naš lepi pozorišni klub koji smo sami napravili, da vide koliko je radosti na jugu. Što se života u Nišu tiče, moja baka je Beograđanka, veliki deo moje familije takođe, prvi put sam počeo da igram predstave u nekim beogradskim pozorištima, a onda sam shvatio da ne želim da gubim tri sata života dnevno u saobraćaju i vratio se u Niš. Niš se razvija i ovaj grad je moja mera. Ima dobru kulturnu i turističku ponudu, a i imamo najbolje kafane. Obožavam ga.

Da li je prisutna diskriminacija glumaca iz unutrašnjosti i onih koji nisu završili FDU? Kada sam išao na prijemni za glumu, ušao sam u uži izbor na FDU, nisam primljen i nije mi žao. Kasnije sam bio u užem izboru na Akademiji u Novom Sadu, ni tu nisam primljen, ali mi je i dalje žao zato što se ta akademija, po mom mišljenju profilisala kao najbolja. To kažem iako sam završio Fakultet umetnosti Priština - Zvečan. Nikada nisam osetio diskriminaciju, ali svakako je sve centralizovano u Beogradu. Da li se može živeti od glume? Od dobre glume može. Ovaj posao kao slobodni umetnik radim preko sedam godina, tek krajem 2021. godine smo koleginica Bratislava i ja potpisali ugovor, na 50% plate, dakle, delimo platu, na određeno vreme u Narodnom pozorištu Niš. To će se uskoro promeniti, nadamo se zaposlenju na 100% plate i ugovoru za stalno, zaslužio sam ovom ulogom, tako kaže publika i tako nam je obećano. U svakom slučaju, treba otvarati još pozorišta u celoj zemlji. Koji su tvoji planovi za budućnost kada su u pitanju filmovi, serije i pozorište? Nemam planove. Jedini moj plan je da nikada ne prestanem da radim ovaj posao sve dok uživam i sve dok me raduje, a to je zauvek, siguran sam. Da li stvarno niko nije savršen? Apsolutno niko od nas nije savršen, u tome je zapravo lepota. Samo je priroda savršena. Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Intervju

vi smo ovo videli: Smitersov deepfake erotski sadržaj koji prikazuje njegovog šefa gospodina Burnsa u toplesu gde mrzovoljno flertuje se kamerom. Te robotske reči mi se motaju po glavi dok stižem u Springfild kako bih intervjuisao čoveka koji je prethodno bio poznat kao Burns-seksualac zbog privlačnosti prema najstarijem stanovniku Springfilda. Međutim, stvari su se promenile, otkad se Smiters javno deklarisao kao homoseksualac, na neki način. Izašao je iz staklenog ormana kada je pokušao da uđe u romansu sa Huliom i postao najpoznatiji gej čovek na svetu. Sada, od Evergrin terase do Kviki marketa, priča se po gradu da je konačno preboleo Burnsa i ima novog čoveka u svom životu: urbanog, bogatog modnog dizajnera sa isto tako urbanim imenom Majkl de Gaf. Takođe se meru i najvećem LGBTQ+ savezniku u Springpojavljuje kao član žirija u emisiji nalik na „Pro- fildu. Otkrićemo vam samo da je njena kosa koja ject Runway“ i sumnjivo podseća na glumca iz prkosi gravitaciji možda bila inspiracija sa spot Titanika, Viktor Garbera. pesme Montero (Call me by your name). Kako bismo proslavili to što se Smiters uzdiKako definišete sebe i šta to znači u ovom gao među gej superzvezde, odlučio je da nama trenutku vašeg života? da svetsku ekskluzivu. (megalomanijak Burns nije Smiters: Ja sam onakav kakvog me je Bog naprisutan, možda je zauzet sklapanjem puzle). pravio - potpredsednik poslovanja i CCO. “Nemoj da poKada ste shvatili trošiš dve decenije da ste gej? svog života pateći Sećam se da sam za nekim ko te nigledao film „A kada neće voleti.” Streetcar Named Najpoznatiji crtani gej Smiters uzdiše kada Desire“ i neverovasmo ga pitali koji tno me je privukao savet ima za gej dasa na ekranu koji muškarce koji su je imao tako nesrećno zaljubljeni moćnu, sirovu seu strejt muškarce. ksualnu energiju. U (Svi smo bili u toj siAttitude magazin pitanju je Karl Maltuaciji zar ne?) den koji glumi “Bez obzira koStenlijevog prijateliko često misliš na lja. Od tada držim njega, koliko ljubanjegov poster u vnih pisama pošalješ, nikada ti se neće uzvratiti. svojoj sobi. Zato što nikada nećeš biti dovoljno dobar za Šta biste poručili dečaku koji voli da se Karla Maldena.” Biće vam jasno ko je Karl Malden igra sa lutkama i koji je naučen da treba ubrzo. Smiters nam otkriva o svom životu gej zbog toga da ga bude sramota? muškarca u malom gradu, uključujući i identitet To ne odgovara brendu Malibu Stejsi. I treba da njegove prve muške simpatije, svom novom ci- ga bude sramota.

Waylon Smithers

www.optimist.rs

Koji biste savet dali gej čoveku koji živi u malom gradu? Drago mi je da ste me to pitali. Mnogo prodavnica sada ima svoje aplikacije i postoje kuponi na tim aplikacijama. Ali neće vam o tome reći ako odete direktno u prodavnicu. Zato, uvek prvo instalirajte aplikaciju pre nego što odete u prodavnicu i proverite da li postoje dostupni kuponi. To je sve što imate da poručite gej populaciji? Verujem da se to odnosi i na strejt ljude. Moraću da razmislim o tome. Ko su vaši LGBTQ+ prijatelji iz Springfilda od kojih možete da zatražite podršku i prijateljstvo? Tu su Hulio, Peti, Dlakavi Šon, i lik koji stalno govori “O daaaa”; taj čovek još ni na šta nije odgovorio sa ne. Koje aplikacije za upoznavanje koristite? Skoro sve aplikacije koristim - U.S. Muška služba, Na kafi sa Negle, Bradonje, Debele tate, Bez obaveza i Krasti Burger Predstavlja Ukusne Gej Avanture. Dosta svojih najboljih prijatelja sam upoznao na KBPUGA Naišli smo na Disko-Stjua na aplikaciji za upoznavanje gde za sebe kaže da je “hetero-fleksibilan” - da li ste naišli na još neke stanovnike Springfilda na aplikacijama za koje ste se iznenadili da igraju na vašem terenu?

Zar vi niste iz Engleske? Kako ste mogli da pristupite aplikacijama za upoznavanje u Springfildu? Kada smo kod terena, gosn Burns poseduje jedan veliki teren, ali tek treba da se koristi za neku utakmicu. Mahom se koristi za C. Montgomeri Burns fondaciju davanje krvi dece. To je njegova dobrotvorna organizacija? Ne, to je nešto drugo… Ko su najbolji LGBTQ+ saveznici u Springfildu i zašto? Mardž: Pogodi, napravila sam ti kolače za tvoj veliki intervju. Smiters: Mardž, molim te, nemoj da se sramotiš. Osim toga, svakako znaš da ću reći da si ti najbolji LGBTQ+ saveznik. Mardž: Znaš da mi to nije bitno. Usput, moje puno ime je M-A-R-DŽ-O-R-I, u slučaju da vam je potrebno za štampu. Takođe, da li mi možete reći gde mogu da kupim primerak kada izađe ovo izdanje? Jedini magazini koje Kviki Market prodaje su Plejdud i Nacionalni ponos. Da li biste jednog dana voleli da se ostvarite u ulozi oca? Ne, mislim da ne bih voleo. Kada želim da hranim nekoga na kašičicu i menjam pelene, prosto odem na posao. Rekli ste da ne treba da pretpostavljamo rodni identitet Burnsovog psa u jednoj od epizoda? Možete li nam više reći o tome? Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Intervju

Homer i Mardž na temu savezništva

Morali biste da to pitate tog psa. I kao što vam je već poznato mi dajemo sve štence dobermana ljudima koji imaju moć, prodaju biološka oružja ili Maraji Keri. Mislim da je to štene o kome vi pričate dato Maraji Keri, tako da to pitanje možete njoj da postavite. Da li je bilo romanse između vas i gospodina Burnsa? Samo jednom, u predstavi za Novu godinu. I to smo uradili kako bismo izazvali smeh kod ljudi i dobili smo surove, surove osmehe. Da li ste tužni što se niste oženili? Iskreno, u svetu trojki i otvorenih veza, usvojiti psa sa partnerom je isto kao biti u braku. Tako da ne žalim ni za čim. Da li se slažete sa vašim krznenim cimerom? Kako ste znali da Dlakavi Šon odseda u mojoj gostinjskoj sobi? Mislimo na vašeg novog cimera. Aha, naravno. Dobro je, zove se Sterilisana Kejt, ali ironično nije sterilisana. Što me podseća… trebalo bi da kupim ogrlicu za Dlakavog Šona. Attitude je pokušao da stupi u kontakt sa Majkl de Gafom kako bi dao komentar o vremenu koji je proveo u Springfildu. Njegov PR tim je izjavio sledeće: Majkl de Gaf nikada nije kročio u Springfild, niti planira. Ako želite da saznate više o novoj kolekciji crvenih haljina bez bratela sa cik-cak porubima, rado će dati izjavu.

www.optimist.rs

Da li ste srećni što Smiters ima partnera? Mardž: Naravno, želim da živi srećno do kraja života kao u filmu „Call me by your name“. Ne, taj film ima tužan kraj. „Brokeback Mountain“ - ne. Hmmmm. „Milk“ - ne. „Dallas Byers Club“? „Rent“? - ne. „Boys don’t cry“ - wow, stvarno treba da poradimo na malo srećnijem gej sadržaju. Šta volite kod LGBTQ+ zajednice? Homer: Njihove parade. Napredni savet: stanite napred, blizu ulice i povedite bebu, jer će ka vama bacati mnogo slatkiša ukoliko imate slatko dete. Nekad čak i kondome. Smem li da kažem kondomi na TV-u? Ovo nije televizijski intervju, već za magazin. Homer: Veoma smešno, pa to više ne postoji. Kako ste postali tako dobar saveznik LGBTQ+ zajednice? Mardž: Sve što znam sam naučila iz moje omiljene knjige recepata „Da sve ide kao po loju: Kako da budete bolji saveznik u kuhinji“, i u nju se kunem. Plus, sve je ukusnije kada dodate loj.

Simpsonovi Smitersovi gej momenti najbolji trenuci DREG MARDŽ S30 E07 (2018) Homer, Sajdšou Mel i Smiters dobijaju dreg mejkover u epizodi u kojoj gostuje Rupaul.

ŽURKA U ČELIČANI S08 E15 (1997) Misleći da je Bart gej, homofobični Homer ga vodi među radnike u fabrici gde se ispostavlja da su svi zaposleni gej i igraju uz muziku 90ih za vreme pauze. HOMER-SEKSUALAC S14 E17 (2003) Homerov rejting se poboljšava kada se useli sa gej parom. Ali kada jedan od njih poljubi Homera, najstrejt muškarac na svetu iskače kroz prozor.

GLUPI, SEKSI FLENDERS S11 E10 (2000) “Imam utisak kao da nemam ništa na sebi!” Ned Flanders se vrcka u uskom ski odelu što izaziva zbunjenost kod Homera.

REČ NA L S16 E10 (2005) Ova serija napravila je pravi bum pre 17 godina kada su najavili da će se jedan lik zvanično deklarisati. Umesto Smitersa, to je bila Mardžina sestra.

MARDŽ DOBIJA POSAO S04 E07 (1992) U ovoj nezaboravnoj epizodi punoj fantastičnih elemenata, Burns okupan mesečinom uleće u Burnsovu sobu kroz prozor. NEVOLJA ZA MILIJARDAMA S09 E20 (1998) Ovde imamo intiman pogled u Smitersovu kuću dok pegla čarape i peva “‘Everything’s Coming Up Roses” iz mjuzikla Gypsy, sa sve Malibu Stejsi lutkama u pozadini. HOMER KAO SMITERS S07 E17 (1998) Kada Smiters ode na dugo odlagani odmor, skija u vodi u društvu mišićavih muškaraca kao u spotu za pesmu Kajli Minog “All the Lovers”.

TRI GEJA U STANU S14 E17 (2003) Kako Smiters provodi subote? Tako što vozi rolere kroz gej kraj Springfilda u uskom i kratkom šortsu.

SKEPTIČNA LISA S09 E09 (1997) Smiters več decenijama pokušava da kaže potpuno nesvesnom Burnsu kako se oseća. Ljubi ga misleči da predstoji apokalipsa. Vodič kroz gej Srbiju

D OPTIMIST Film

obro je – Rajan Marfi i dalje tera po svom. U više reči – kada već očigledno više nije dovoljno zainteresovan da stvara ozbiljne filmove krupnih autorskih pretenzija („Trčanje sa makazama“, „Normalno srce“), dobro je da je i dalje kadar da barem u svojstvu producenta (dakle, u značajnoj meri i pokrovitelja i svojevrsnog „dobrog duha“, ali i važnog imena koje u trenu otvara vrata i suzdržanijih finansijera i emitera) niže vrlo dobre i odlične dokumentarne radove na teme koje su istovremeno i privlačne i značajne. Jer, upravo tako stoje stvari sa novom serijom tog tipa iz ponude Netfliksa – „Dnevnicima Endija Vorhola“ (The Andy Warhol Diaries), u delo sprovedenoj u šest epizoda izvrsnog dokumentarističkog materijala i obiljem faktografske i druge građe u trajanju od po manje ili više sat vremena. „Dnevnici Endija Vorhola“ kreću od opšte poznatog, od same pojave Vorhola i njegovog, evo, i osvedočeno krupnog i neprolaznog značaja u savremenoj likovnoj i vizuelnoj umetnosti, ali i u popularnoj kulturi u širim razmerama sagledavano i shvaćeno, brižljivo mapirajući konkretne biografske činjenice i referentna duševna (i, gle čuda, psihička i identitetska) čvorišta koja će ubrzo potom oblikovati i Vorholovu

Dokumentarna netflix serija

nula u smeru onoga što je neprikrivena žiža i idejna osovina ove premijerne dokumentarne serije, a to je pitanje Vorholove seksualnosti, odnosno, njegovog polnog i rodnog identiteta, naravno, u potpunosti obeleženog i kvir dimenzijom. Sami audio-dnevnici (čiji sadržaj ovde čujemo uz pomoć kompjuterski generisanog glasa autora/naratora) nastali su sa posve drugom namerom (kako bi Vorhol mogao da prati svoje troškove i finansijske i poslovne izbore); ali su očito brzo prerasli u detaljistički prikaz njegovog evidentno bogatog, a povremeno i „vratolomnog“ unutrašnjeg života, od čega se dobar deo tiče upravo njegove seksualnosti. Ako je potrebno podsećati u smislu javnih nastupa i predstavljanja, Vorhol je dugo istrajavao na očigledno lažnoj postavci o vlastitoj aseksualnosti (koja postoji kao naučna stavka, doduše, u minimalnom procentu u odnosu na dominante vidove na uzorku stanovništva naše planete), a ova serija dosta brzo stiže na put diskretne ali temeljne dekonstrukcije te zavodljive izmišljotine, koja je, kao takva, bila samo delić mreže brojnijih konfabulacija kojima je Vorhol nepopravljivo bio sklon, pa i veran tokom čitavog svog života. U tom pogledu (i ne samo u

Dnevnici Endija Vorhola Piše: Zoran Janković

javnu personu, baš kao i njegovu duševnu bit i psihološki profil, da bi potom (dosta brzo) skre-

www.optimist.rs

tom pogledu), ostaje upitno koliko je zabeleženo u narečenim dnevnicima i zaista tačno/istinito, jer na tom planu svaki pripovedač ima barem privremenu slobodu da izostavi, izbriše, doda, nadogradi, ulepša ili prenaglasi ono o čemu pripoveda. A Vorhol je, sudeći po ovome što saznajemo iz ove vrlo dobre serije u režiji Endruja Rosija, bio ne samo strastven pripovedač, nego i strastveni romantik i ljubavnik, doduše, dobar deo života u dugim i manje-više monogamnim vezama. Tako da kroz šest epizoda pratimo Endija Vorhola kroz koloplet katkad i nepotrebno zakomplikovanih odnosa, od kojih barem par (poput onih sa Džedom Džonsonom, Džonom Guldom i Žan-Mišelom Baskijatom) čine siguran deo srži koordinatnog sistema njegovog emotivno-seksualnog života), a sve to konstantno biva prožeto njegovim poslovnim poduhvatima, kao i nastojanjima da zadrži svoje pozicije unutar same vrške savremene umetnosti tog doba. Na drugom tasu imamo prilično usložnjen

i kriptičan Vorholov odnos prema javnom obznanjivanju seksualnih preferenci. Kako će o tome posvedočiti brojni učesnici u ovom serijalu, Vorhol nije predstavljao opasnost po heteronormativno ustrojeni sistem – nije bio aktivistički ostrašćen, a kolosalan uspeh koji je ostvario na umetničkoj sceni predstavljao je i osvedočeni štit od mogućih naleta onih isključivih; naprosto, uspeh tih razmera zgodno je oruđe da se atipičniji seksualni izbori u glavama bigota podvedu pod prihvatljivu ekstravagancu. Ovome se može dodati da je u ovom znalački sročenom i skockanom dokumentarcu nema prozivke i otvorenijih polemika, te se autor ima pohvaliti i za to staloženo beleženje i potonje analiziranje dostupnog i proverenog, što, uz zanatsku superiornost i ukupnu kinestetsku vrednost, te pruženu nam priliku da pominje zavirimo iza kulise jedne očito živopisne ere, a sa tačke gledišta jedne od najikoničnijih joj figura, čini značajan deo lepeze krunskih aduta ove serije.

Dragi dnevniče, opet me boli... i opet me ne razumeju

Vodič kroz gej Srbiju

S OPTIMIST Film

ve se menja osim stenja, tako kažu; sve, dakle, i ono što se i širem, okvirnom smislu podvodi pod savremeni kvir (queer) film, a menja – u smislu transformacija i motivsko-tematskih dopuna u hodu. Što je u krajnjem slučaju i sasvim prirodno i jedino celishodno, a što onda živim održava onaj plamen nade da bi film kao medij i najkomunikativniji aspekt popularne kulture i povremeno i popkulturne umetnosti u nekom trenutku mogao da obuhvati i čak i šarenolikijoj publici predoči i predstavi veći deo onoga što se smatra privatnim kvir životima današnjice, uključujući tu i novopridošle izazove i nevolje. Negde na toj tački sreću se dva prilično međusobno različita ostvarenja nedavno pristigla pred poklonike upravo savremenog kvir filma. „Potato Dreams of America“ (Potato/Krompirko je nadimak glavnog junaka, te otud i naziv – Krompirko sanja o Americi) je celovečernji igrani film proistekao iz zapaženog kratkometražnog rada scenariste i reditelja Vesa Harlija (oba filma su predstavljena, a ovaj izvorni i nagrađen na festivalu SXSW (Jug-jugozapad – South by Southwest, uz Sandens najviđeniji, najopsežniji i najprestižniji festival nezavisnog

www.optimist.rs

(indie) filma na tlu čitave SAD). I dugometražna mu verzija počiva na, kažu, autobiografskoj postavci, odnosno, onome što se zbivala u životu samog ključnog autora; na planu zapleta to izgleda ovako – mali Krompirko živi u Sovjetskom Savezu neposredno pred njegov kolaps sa brižnom, ali i vazda nezadovoljnom i rastrzanom majkom, koja u jednom trenutku, naravno, nošena snom o boljem životu, postaje „nevesta poručena preko pošte“ (mail-ordered-bride), te njih dvoje odlaze u SAD, gde počinje nova etapa Krompirkove odiseje i puta ka pronalaženju sebe i svoje suštine, uključujući tu i sve prisutniju spoznaju o vlastitoj gej prirodi, ali i brojne uzlete očito neobuzdane i bujne mašte, u okviru koje će njegov saputnik, između ostalih, postati i lično Isus Hrist. „Potato Dreams of America“ je šarmantan film duboko ukorenjen u gorko-slatku atmosferu priče o sazrevanju u neuslovima, uz podosta intelektualnog poštenja – snevana Amerika tako će postati nova zamka za Krompirka i mamu, puko fizičko izmeštanje neće doneti izvestan srećan završetak, očuh/suprug pokazaće se rigidnim i suštinski slabovidim na suštinu i potrebe drugih, a na Krompirka će se svako malo obrušavati užasi homofobije i drugih isključivosti... Tu imamo i primetnu promenu tona i izraza nakon prelaska iz SSSR u SAD, bez upadljivijeg šava između ta dva oprečna pola,

baš kao što se ovo ostvarenje prilično sigurno i elegantno kreće između dimenzija identitetske drame i komedije naravi i iznuđenih životnih okolnosti, i po toj se osnovi ovaj film ima bezrezervno pohvaliti, kao što su i povremeni izleti put svojevrsne varijacije na magijski realizam efektno postavljeni i upotrebljeni, a pohvale zavređuje i čitav glumački ansambl. Jedina krupna nevolja ovog (sveukupno gledano) vrlo dobrog filma je njegova lako uočljiva budžetska nedostatnost, odnosno, sudar krupnijih autorskih ambicija i očigledno skromnog budžeta, što je evidentnije u „američkom“ delu, budući da je sovjetski deo sniman u studijskim, kamernijim okolnostima. Na drugoj strani imamo italijansko ostvarenje „The Invisible Thread“ (Nevidljiva nit), koje je završilo u ponudi tamošnje ispostave Netfliksa. U odnosu na Krompirka..., ovo je produkciono superioran film više proizvodne klase, potpuno uronjen u poriv autora (Marka Simona Pućionija, koji je i jedan od scenarista) da se u potpunosti usredsredi na nevolje snađenijeg dela gej populacije u očito tolerantnijim krugovima tamošnjeg društva. U žiži je tinejdžer Leone (Frančesko Gegi, najjača i najosobenija glumačka „stavka“ u čitavoj glumačkoj podeli) , koji kreće da snima dokumentarac o svojim roditeljima, ali onda nenadano postaje aktivni svedok i pomalo saučesnik raspada braka njegova dva

marni roditelj“, sada kada se obelodanilo da jedan od očeva već par godina održava tajnu paralelnu vezu, a u priču se vraća i surogatmajka, prijateljica oba oca (fino glumačko osveženje u vidu Džodi Mej, ljubiteljima i poznavaocima kvir filma Potato Dreams of America i The Invisible Thread možda najznačajnija po odličnom filmu „Sister, May Sister“ od pre par decenija). Na papiru ovde sve zvuči i jeste kako treba, a to se odnosi i na tu pomalo diskutabilnu, ali, kako se brzo ispostavi, učinkovitu dimenziju filma u filmu, preciznije, na taj ukras u vidu dokumentarnih zapisa koje Leone kreće da pravi o svojoj naoko skladnoj porodici u polaznom trenutku, ne sluteći havariju koja će ubrzo uslediti. U krajnjem Piše: Zoran Janković zbiru, međutim, Nevidljiva nit je ipak tek solidan film, koga su, za razliku od Krompirka..., silno opteretili i vidno naoca. Uz to, Leone je „združeno“ delo svojih očeva ružili baš upadljivi i nespretni „šavovi“ na tom (poput onoga što smo svojevremeno čuli u seriji uvek nezgodnom spoju komedije i drame, jer, „Glee“, i njegovi su očevi „izmešali sperme“, te će to naprosto nije tek tako lako sprovesti u delo. krenuti bitka da se utvrdi ko je tu Leonov „pri-

Kvir privatnost Na filmu

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Pozorište re nego što je postao jedan umetničkom pokretu a uveče sam bio deo od najuglednijih umetnika toga.“ u istoriji pozorišta gde je Predstava „Pork“ nije prvi put da je Fajerstin glumio u predstavama – glumio ženu. Počeo je da se bavi dregom sa „Hairspray“, „LaCage aux samo sedam godina i nastavio je da glumi žene, Folles“, i „Torch Song Tri- što je uvek ostavilo veliki utisak na publiku. Nelogy“—Harvi Fajerstin bio davno je glumio američku feministkinju i bivšu je student Prat instituta u članicu kongresa Belu Azburg. Pre toga, imao je Njujorku i nije imao nameru ulogu Edne u mjuziklu „Hairspray“ koja mu je da započne karijeru na donela Toni nagradu. Uloga Edne predstavlja sceni. posebno iskustvo koje mu je dozvolilo da zavoli „Nisam želeo da budem glumac. Nisam svaki deo sebe, uključujući i svoj rod. U memoaželeo da budem pisac. To nije bilo prema mom rima „I was better last night“ napisao je: „Kada senzibilitetu niti sam želeo to.” sam nju glumio, osećao sam se najbezbednije. Fajerstin je Možda je to do imao male uloge u same uloge ili koamaterskom pozostima, ili možda do rištu i školskim priogromnih gumenih redbama, ali želeo grudi. Možda se to je da postane vineko šalio sa zuelni umetnik mnom, ali verovao poput Endija Vorsam u Ednu.“ hola. Otkrio je i zaKroz ceo život ljubio se u Endijeve suočavao se sa crteže cipela u reklamama te je ubrzo postao „problemima roda“ i od svoje pete godine se njegov obožavalac. Video je da je otvoren kon- pitao da li je zapravo devojčica. „U to vreme to kurs za glumca u predstavi „Pork“, koju je napi- uopšte nije smelo da se postavi kao pitanje. S sao ko drugi nego Endi. Fajerstin je odlučio da kim sam mogao da pričam o tome sa svojih petode na audiciju. „Nisam to uradio da bih dobio šest godina?“ Siguran je u to da ne želi da proulogu već da bih meni pol. „Odgovor njega upoznao, i je ne. Gluma mi naravno tamo su dozvoljava da to bili svi osim njega.“ uradim. Uloge žena Spremio je momi dozvoljavaju da Legenda sa Brodveja nolog Julije iz pozoslobodim svoju nate scene na žensku stranu.“ balkonu sa RoZa njega se čar meom i nije oduumetnosti ogleda u stao od audicije. tome što može da Oduševio je sve pripostavlja izazovna The Advocate sutne i dobio ulogu pitanja o ljudima i mlade domaćice. njihovim motivaciOvo mu je omogujama. „Ako ne poćilo da upozna svog stavljaš pitanja, koja idola kao i mnoge je onda tvoja svrha? druge „u pokretu eksperimentalnog pozorišta Doći do odgovora ili ići ka njemu predstavlja poznatom kao off-Brodvej.“ avanturu“, kaže on. Uvek je srljao u uzbudljive „Tokom dana sam učio o umetnicima kao avanture. Nakon uloge u predstavi „Pork“, nastašto je Rej Džonson koji stvaraju pokret pod ime- vio je da se bavi pozorištem gde je stvarao prednom ‘mejl-umetnost’ a tokom večeri sam bio u stave koje su oslikavale njegovo queer iskustvo, društvu sa njim. U toku dana su mi pričali o tom što je bila retkost za sedamdesete godine pro-

Kako je Harvi Fajerstin izašao na kraj sa pitanjem sopstvenog roda i dostigao vrhunac na Brodveju.

Harvi Fajerstin

www.optimist.rs

šlog veka. Jedna od njegovih prvih predstava „The International Stud“ inspirisana je gej barom u Grinviču koji nosi to ime, poznat po sobi u kojoj su gej muškarci mogli da imaju anoniman seks. „The International Stud“ postao je prvi čin u trilogiji pod imenom „Torch Song Trilogy“ koja je imala premijeru na Brodveju 1982, čime je Fajerstin postao glavni i jedini gej čovek sa glavnim ulogama na Brodveju. Nastavio je da piše istoriju Toni nagradom za najbolju predstavu i najboljeg glumca u „Torch Song Trilogy“. Godinu dana kasnije dobiće i treću Toni nagradu za najbolji mjuzikl za „La Cage aux Folles“. Jedina osoba koja je pored njega dobila Toni nagradu za scenario i glumu jeste Trejsi Lets koji je napisao scenario za „August: Osage County“ i osvojio Toni za verziju predstave „Who’s Afraid of Virgi-

nia Woolf?“ iz 2012. godine. Iako su njegova dostignuća na sceni hrabra i nezaboravna, njegov rad iza scene je isto toliko vredan pomena. „La Cage aux Folles“ osvojila je 1984. Toni nagradu za najbolji mjuzikl zbog svoje originalne produkcije čije je ponovno izvođenje osvojilo nagradu 2005. i 2010. Fajerstin je napisao scenario za „Kinky Boots“ koja je takođe osvojila Tony nagradu, kao i „A Catered Affair“, „Newsies“, i za ponovno izvođenje predstave „Funny Girl“. Trenutno radi na sedam projekata, po njegovom poslednjem brojanju. Sa 69 godina, Fajerstin nema nameru da uspori, srećom po nas. Objavljivanjem knjige „I Was Better Last Night“, obožavatelji mogu videti kako je postao jedan od najuticajnijih pozorišnih umetnika našeg vremena.

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Pozorište ilo je pitanje trenutka kada će sa Merlinka festivalom. Komad je nastao po mojezik svojstven komunikaciji tivima Sterijine komedije „Pokondirena tikva“, pa na društvenim mrežama naći se može smatrati najnovijim čitanjem ovog posvoje mesto i u pozorištu. pularnog dela sa današnjim potomcima (prauSvedoci smo da poslednjih nuke) još čuvenije Feme, njegove glavne godina termini poput „tinder“, junakinje. Radnja se dešava se u Beogradu, u „selfi“ ili „bindžovanje“ sve strogom krugu dvojke, u salonskom stanu (s više nalaze mesto u svakod- etažnim grejanjem). Glavne uloge imaju: Dušan nevnoj komunikaciji i govoru, Kaličanin (Fema, prava Beograđanka, osmo koi to ne samo kod (naj)mlađe leno, bogata udovica), Zoran Pajić (Slavoljub, generacije korisnika (virtuel- Teodorin budući muž, bez pedigrea, pošteni nih) internet mreža. Naravno sve to dodatno je zemljoradnik i stočar) i Jovana Milovanović (Teoeksploatisano kao posledica ograničavanja kre- dora, Femina ćerka, deveto koleno, operaterka tanja poslednje dve godine, pa smo se svi mi u korisničkom servisu). Kako je navedeno i u naj(bar) u nekom trenutku preselili na ovaj vid „sur- avi predstave ona preispituje svet koji gradeći fovanja“. Zato su to su narativi koje moderno lažnu sliku o sebi uspostavlja odnose i pokušava doba nosi sa sobom. Glumica i (standup) komi- da na izmišljenim identitetima izgradi novi život. čarka Sandra Silađev, popularna kao Dinja, nas Oslonjen na laži, taj svet se neminovno urušava uveseljava svojim kratkim i britkim videima, ko- ostavljajući iza sebe razotkrivene ličnosti neristeći se humorom, ciljano da kritikuje savre- spremne da se suoče sa životom onakvi kakvi mene negativne pojave u društvu. Sa druge zaista jesu. Kada maske padnu, ispod ipak ostaju strane Jordan Cvetanović, dramski pisac i ko- tragovi lažnog identiteta ili čak neke nove lumnista (pozorišnim krugovima poznat po maske... Postavlja se pitanje zašto igramo uloge uspešnoj i nagrađivanoj drami „Terapija“, Atelje izmišljenih ličnosti, zašto se ne razotkrivamo i ne 212 i dramatizaciji predstave „Kad je Niče pla- predstavljamo u pravom svetlu, zašto nismo kao“, Teatar Vuk) nas beskrajno zabavlja svojim ono što jesmo? Zašto želimo ono što nemamo, komičnim komentarima na osnovu fotografija zašto mislimo da su drugi bolji, zašto na taj poznatih, takođe na društvenim mrežama. način, skrivajući se iza izmišljenih lica i likova Oboje na jedan komičan i satiričan način su svo- gradimo odnose i svoj život? FEMKANJE tj. izijim najnovijim pogravanje onoga ko zorišnim projektima nisam stvarno ja dali značajan dopripokazuje i preispinos u borbi protiv tuje lažnu sliku na malograđanstva i kojoj se odražavaju jezik društvenih mreža u savremenom pozorištu ljudi koji nas okrumentaliteta današnjeg vremena i požuju u realnom i dizanju svesti za virtuelnom svetu. marginalizovane FEMKANJE pokagrupe. Uzimajući zuje da ti ljudi i taj ovaj kontekst kao svet živeći u laži ili Piše: Marko Radojičić krucijalni, komennepotpunoj otvotari umetničkog prirenosti, iskrenosti i kaza predstava su u istinskoj komunikadrugom platu. ciji vremenom poKomedija (za veruju i prihvataju veselo društvo) FEMKANJE je zanimljiv pozorišni tu izmišljenu realnost kao pravu realnost. Poprojekat, koji je svoju premijeru imao 25. marta stavlja se pitanje Da li se malograđanština prena velikoj sceni Teatra Vuk. Nastao je po dram- nosi s kolena na kolena? skom predlošku Jovana Cvetanovića „Femkanje Ono što je (meni) posebno zanimljivo jeste ili šta se desilo s pokondirenom tikvom?“ a u re- paralela između Molijerovih drama iz XVII veka, žiji Isidore Goncić, kao idejni projekat u saradnji koje su inspirisale Jovana Steriju Popovića da

Femkanje & Dejt

www.optimist.rs

napiše svoja dela u XIX veku, a opet kao večita inspiracija savremenika i spona sa današnjim vremenom. Kako će se momak iz provincije snaći u ovim situacijama, u sukobu klasa koji je, čini se, aktuelan od vremena književnosti namenjene građanstvu. Na ovo pitanje je pokušao da nam odgovori komičan glumački trio, sa Zoranom Pajićem u ulozi savremenog Maskarilja, Dušanom Kaličaninom, koji je uspeo da nam predoči kako je to biti u koži Magdelon i Kato, i mlade glumice Jovane Milovanović, koja, iako se tako možda ne čini na prvi pogled, preuzela ulogu dovitljivog sluge klasičnog Molijerovskog repertoara, i koja na svojim plećima ima da iznese i više nego što bi to na prvi pogled moglo činiti – da uspostavi ravnotežu. Možda će našoj čitalačkoj i pozorišnoj publici biti poznatiji likovi Feme, Evice i Vasilija. Jer, kako i pisati o svevremenom opokondirenju ako ne u paraleli sa smešnim preciozama. FEMKANJE je uspela da nas podseti kako je to kada se u dodiru nađu dva dijametralno suprotna sveta na malom prostoru, u stanu ograničenom scenom, koja je, zahvaljujući ingenioznosti scenografa i igrom svetlosnih efekata, u više navrata odavala utisak i dubine i ši-

rine prostora, pripremljen za poprište borbe dveju klasa, dva suprotna pogleda na svet. Jer, ako ne iste po govoru i mestu življenja, precioze su svevremenski fenomen. Vešto se prilagođavaju društvenim konvencijama dostupnim malom broju ljudi, omogućena dokolicom i željom da se odvoje od prostog sveta. Zet kakvog joj dovodi ćerka, svakako je za nju najveća kazna. Pa ipak, feme opstaju samo na skučenom prostoru i van svog unutrašnjeg univerzuma gotovo su nevidljive. Nije čudno što se ovakva jedna borba imala izvesti u zatvorenom, koji na najbolji način oslikava i uskogrudost u razmišljanju glavne junakinje, njen paralelni svet koji je izgradila i u kome dominiraju ideje koje odudaraju od, po njenom mišljenju običnog i prostog sveta na, sa svojim zaštitnim „Comme il faut“. Za razliku od nje, ostala dva lika se kreću u otvorenom, Slavoljub, čovek sa sela, dakle iz prirode i Teodora koja vreme provodi i na poslu; koji su nam scenskim pokretom pokazali da je to sredina koja ih guši. Takođe, Teodora je samo simbolično veoma kratkovida, ali se do kraja komada u potpunosti oslobađa i postaje odlučnija. Kada je reč o pokretu na sceni, i u njemu se jasno vidi paralela između nepomirljivih shvatanja: lakoća i brzina pokreta svojstvena je dvama ljubavnicima, koji život ne vode po izveštačenim šablonima i Feme, koja je na sceni troma i jedva pokretna. Stoga do pomirenja ova da sveta i ne dolazi: mladenci pristaju da se povuku i odustanu od komfora koji im nudi savremeni gradski život, pošto shvataju da je spas od naleta smešnih, nepotrebnih i bizarnih obrazaca ponašanja u rusoističkoj prirodi. Izgubljena u temeljnom posvećivanju pažnje površnim idealima i modnim markama, Fema je dakako sposobna da nas nasmeje, ali tu je, pored komičnog elementa, prisutna i tragičnost njenog lika: ona je primer onoga kakav ne treba biti, njoj se ne veruje i ne shvataju je ozbiljno. Lik Feme, proste i neugledne malograđanke bez stila i lepih manira je na veoma komičnograciozni način prikazao Dušan Kaličanin. Svakako se može reći da je njegova kreacija Feme, zapravo najveći domet koji ova predstava ima. Beskrajno duhovit, svojim mimikama i dosetkama na veoma površne teme poput poznavanje modnih brendova u potpunosti oslikava sliku savremenih raznih reality zvezda, koje priVodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Pozorište krivaju svoje (ne)obrazovanje i komplekse, pa i njihove izopačenosti u silnoj želji da postanu ugledni i pripadnici višeg sloja. Velika je šteta što dramski predložak nije više iskorišćen, već se pribeglo manje originalnim (prvenstveno scenskim) rešenjima, ali i (umetnutim) upadicama, koja samo kopiraju segmente stvarnosti iz čisto populističkih sebi samodovoljnih razloga (Konstraktino „I šta ćemo sad?“ npr.). Monodrama DEJT je najnoviji autorski projekat Sandre Silađev. Veliki uspeh njenih kratkih (youtube) klipova i stand-up komedija, objedinjeni su u do sada njen pozorišno najznačajniji rad. Premijeru je imala 23. februara u Teatru na (Banovom) Brdu gde je na redovnom repertoaru, ali ogroman uspeh ima i u regionu i dijaspori u vidu mnogobrojnih gostovanja. Verna svom britkom jeziku, ova monodrama nije za maloletne osobe, baš iz razloga (prevelike) vulgarnosti i prostačke retorika koji se koriste kao instrument da se prikažu dupli standardi nametnuti pre svega ženama. Upravo iza svega toga krije se i prava poruka njenog delanja: sablažnjeni (malo)građani da osuđuju jezik izražavanja, (ne)sablažnjena publika da uživa u smehu. Svaka diskusija na tu podeljenost gubi smisao. Ovog puta Sandra je u ulozi sredovečne gospođe i samohrane majke Olivere Živković koja je izašla na zakazani ljubavni sastanak. Međutim, njen DEJT se ne pojavljuje. Olivera dakle čeka. Postavlja se pitanje Koga i šta? Da li će saznati rezultate svojih zdravstvenih nalaza? Hoće li otkriti koji je smisao braka i zaklinjanja na večnu ljubav? Kako Olivera tretira majčinstvo i tumači položaj žene u današnjem društvu? Da li će shvatiti zašto je dužina haljine i visina štikle obrnuto proporcionalna jačini morala? Hoće li saznati da li su kafići prilagođeni potrebama osoba sa invaliditetom? Da li je svet sigurno mesto za tinejdžerke? Da li je bolje biti plaćena ili neplaćena domaćica? Kako samohrana majka u isto vreme i doji bebu i ide na posao? Olivera se

www.optimist.rs

oseća kao dama, usedelica, babadevojka i raspuštenica, čak i kao udovica mada niko nije umro. Sluđena je kategorizacijama i čudnim odnosima između ljubavnika u XXI veku. Smatra da ne traži mnogo od života, samo i jednostavno ono što svaki odrasli pojedinac želi za sebe – da pronađe svoju srodnu dušu. Ima li je za Oliveru na „ovom celom svetu?“ Ili bar na internetu? To su sve pitanja na koja Olivera, na sebi svojstven: nespontan, nametljiv i skroman način (biranim rečima) u stalnoj interakciji sa publikom daje odgovore u toke predstave. Na momente se gubi granica (odnos glumac – gledalac; scena - gledalište) na koju smo navikli i dobijamo dodatnu dozu komfora, rušeći sve tabue i predrasude i dajući osećaj da su i gledaoci učesnici predstave, da se saosećaju sa Oliverom, razgovaraju sa njom; misle kao ona, da smo svi mi žrtve manipulacija i maltretiranja od strane sistema i pojedinaca, najčešće pripadnika muškog roda. Iako osećamo jednu dozu prezira, frustracija i marginalizovanja koji mnogi od nas trpe na dnevnom nivou, humor nas sve vreme drži u zoni lagodnosti. Ugnjetavani, ponižavani, obeshrabreni i omalovaženi - Olivera nas hrabri i edukuje sarkazmom, daje nam tužnu sliku realnosti protiv koje moramo da se borimo svim sredstvima, a često su vulgarna i prostačka retorika jedini način. Ovaj scenski izražaj, na neki način opravdava činjenicu da u predstavi možemo da zanemarimo sve druge elemente kojima često dajemo na značaju (poput režije, scenografije, kostima, muzike i dr). Ovde to nemamo. Imamo Oliveru koja se bori za svoje mesto pod Suncem, i ona je sama u tome, ali hrabra! Hrabra da bude vulgarna! Hrabra da bude iskrena! Hrabra da kaže ono što jedna dama ne bi trebalo da izgovara! I opet napominjem prostakluk i vulgarnost (kroz smeh) su instrument da se prenesu važne poruke, ali i često neophodni instrument (samo)odbrane! Comme il faut!

OPTIMIST Književnost rojanski rat se nalazi negde između mita, istorije i književnosti. Zahvaljujući naporima Stivena Fraja ova najpoznatija i najbesmislenija desetogodišnja ratna klanica nikada nije bila zabavnija. Mit koji započinje haosom ne može da ima jednostavnu istoriju. Pre svega bi trebalo da uočimo razliku između istorije i praistorije. Najjednostavniji rečeno, praistorija je sve ono što se dogodilo od nastanka čoveka do otkrića pisma. Zato nju ne možemo proučavati čitanjem reči, već čitanjem predmeta. Arheolozi već vekovima čitaju te predivne ruševine, rukotvorine i relikvije kako bi nam ispričali priču koju su započeli hominidi pre više od tri miliona godina. Sve pre toga jedini sačuvani tragovi su fosili i njima se bavi paleontologija. Istorija počinje ljudskim pismom. Proučavaju je istoričari čitajući pisane spomenike – rukopise, glinene pločice, natpise i knjige. Istorija započinje pre, nekih, pet hiljada godina kada su Sumeri otkrili, a Feničani po celom mediteranskom svetu proširili, fonetsko pismo. Ono je bilo seme za razvoj alfabeta koje i danas koristimo – grčkog, latiničnog i ćiriličnog. Imajući vidu sve ovo logično bi bilo da Trojanski rat, koji se dogodio negde u dvanaestom veku pre nove ere,

Najveća priča ikada prepričana

nalazio na severozapadnoj obali Male Azije u današnjoj Turskoj dogodio se kada su narodi koristili više različitih pisama. Linearno pismo A, koje još uvek nismo uspeli da protumačimo, i nedavno dešifrovano, linerano pismo B koje su Mikenjani koristili, bili su nešto uobičajeno u doba čuvenog rata oko Helene. Znači da je Trojanska bitka bila istorijski događaj? Desio se u istoriji i mamo pisane zapise? Pa, ne baš. Negde neposredno nakon Trojanske bitke, možda i zbog nje, ali svakako su svoj doprinos dali i geološke ili klimatske katastrofe, glad, kuga i invazija „Morskih naroda“ na grčki i mediteranski svet dogodio se sumrak civilizacije. Svi ovi događaji doveli su do mračnog doba koje je trajalo više od četiri stotine godine. Veština pisanja i čitanja linearnog pisma B bila je zaboravljena. Ceo grčki svet je vekovima bio nepismen sve dok Feničani, na svojim trgovačkim putovanjima, nisu ponovo opismenili Evropu. Ovo znači da je tokom mračnog perioda jedini način na koji je sećanje na Troju i slavnu bitku bilo prenošeno jeste praistorijsko, kroz usmenu tradiciju. Četiri veka priča o otmici lepe Helene prenošena je

Frajeva Troja Piše: Milan Aranđelović

udobno i sigurno smestimo u istoriju. Nema da omane, zar ne? Ipak. Sukob između države i carstva Mikene sa Peloponeza u današnjoj Grčkoj i grada Troje koji se

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Književnost

usmenim putem. Tu negde, nekih tri stotine godina NAKON dešavanja oko zidina Troje pesnik, bard ili trubadur Homer (ili Homeri) objedinio je sve te priče u ep „Ilijada“. A onda je moralo da prođe još više od tri veka kako bi ovaj spev bio prvi put zapisan. Dakle, priča o Troji prvi put je zapisana gotovo osam vekova nakon što se dogodila. Posle toga i Evropa je morala da prođe kroz svoj mračan period kako bi „otkrila“ grčku i rimsku civilizaciju, umetnost i kulturu. Gutenbergovo otkriće štamparske mašine učinilo je spev „Ilijada“ dostupnom velikom broju ljudi. Njen uticaj bio je ogroman na celokupnu evropsku kulturu. Pisci, slikari, vajari i filozofi su prosto gutali tu priču i stvarali dela inspirisani ovim mitom. Jer, za njih je Trojanska bitka bila upravo to – mit. A onda je, sredinom devetnaestog veka, bogati nemački trgovac i špekulant Hajnrih Šliman, odlučio da svoj život posveti svojoj velikoj strasti – arheologiji. Za razliku od pravih arheologa koji

www.optimist.rs

su sa pažnjom i četkicama i metlicama pristupali svakom lokalitetu, Šliman je, malo kao amater a više kao vandal, prednost davao pijucima i dinamitu. Mnoge stvari je uništio, ali je ipak uspeo da pronađe mitsku Troju. Tako je Troja, poput junaka Pekićevog „Zlatnog runa“, iz mita ponovo zakoračila u istoriju. Da priču o Troji možemo posmatrati i kao istorijsku, bez nadnaravnih bića i moći, svedoči nam i film Volfanga Petersena „Troja“ iz 2004. godine sa Bredom Pitom kao Ahilom. Nema tamo nikakvih bogova. Ipak, pogrešno bi bilo posmatrati ovaj događaj kao striktno istorijski. Bio bi to, zapravo, nemoguć zadatak. Jer ako logično pratimo sled događaja, datuma i godina, onda ispada da je između otmice lepe Helene i isplovljavanja Grčke flote proteklo osamdeset godina. Tako vele činjenice. Zato Troji treba pristupiti kao priči sa elementima istorije i mitologije. Tako je učinio i proslavljeni britanski glumac, pisac i prezenter Stiven Fraj. Nakon što nam je u knjigama „Grčki mitovi“ i „Grčki heroji“ ispričao

priče o nastanku sveta i dobu heroja koje je usledilo nakon toga, Fraj se okrenuo jednom konkretnom događaju. I tako je nastala knjiga „Troja“ koju je u srpskom prevodu Branislave Erak objavila izdavačka kuća Studio Leo. Otkako je Vilijam Godvin ubedio Čarlsa Lema da prepriča „Odiseju“ za mlađe čitaoce u knjizi „Odisejeve avanture“ iz 1808. godine svaka generacija dobijala je svoju verziju grčkih mitova. „Da biste čitali ovu knjigu, ne morate ništa da znate – ona počinje sa praznim univerzumom“, piše Fraj u uvodu knjige „Grčki mitovi“. „Nema apsolutno ničeg akademskog ili intelektualnog u vezi sa grčkom mitologijom; ona je zarazna, zabavna, pristupačna i zapanjujuće čovečna.“ Tako bi trebalo pristupiti i Frajevoj „Troji“. Čak i kada nas na trenutke zatrpa imenima, rođačkim vezama i toponimima, autor nam kaže da se ne brinemo ako ne možemo sve da zapamtimo ili povežemo, a onda nam da smernice za lakše čitanje i razumevanje. Bitno je spomenuti i Frajevu osetljivost na savremeni odnos mitova prema gej bogovima i herojima kao i prema transrodnom Hermaforditu. O ovome piše sasvim slobodno, iznoseći nam kvir motive i događaje onako kako su ih Grci opisali. Frajevi bogovi i heroji su strejt, gej, biseks, panseksual, trans… baš kako originalni mitovi to vele. Budući da se Homerova Ilijada završava Hektorovom sahranom, da bi završio priču do kraja Fraj je morao da posegne za drugim književnim i dramskim izvorima. Ovo je sedma knjiga Stivena Fraja objavljena na srpskom jeziku. Osim spomenutih knjiga u kojima se bavio grčkim mitovima i herojima, Studio Leo je objavio i njegove romane „Lažljivac“, „Nilski konj“, „Stvaranje istorije“ i „Teniske loptice sumnje“. Za Stivena Fraja kažu da je savremeni Oskar Vajld, a zaista je teško nabrojati čime se ova renesansna ličnost sve bavi. Čak je i spisak mesta na kojima se drogirao poduži i uključuje i Bakin-

gemsku palatu, zamak Vindzor i Gornji i Donji dom parlamenta. Fraj je bio glumac, scenarista, pisac, dramaturg, novinar, pesnik, komičar, televizijski voditelj, promoter ateizma, reditelj, predsednik fudbalskog kluba Norič Siti, lažov, bipolarni depresivac, narkoman, lopov, robijaš da bi ga, na koncu, sunarodnici proglasili za nacionalno blago. Tokom svoje bogate karijere pokušao je i da apstinira od seksa, ali i da izvrši samoubistvo. Kasnije je na osnovu ove epizode iz svog života snimio dokumentarnu seriju „Stiven Fraj: Skriveni život manijakalnog depresivca“ za koju je dobio nagradu Emi. Stariji ljudi u Srbiji su ga upoznali pre svega u seriji „Crna Guja“ gde je najviše ostao upamćen po ulozi generala Melčeta u četvrtoj sezoni ove serije, a (naj) mlađa publika je mogla da ga vidi u seriji „Seksualno obrazovanje“. Između ove dve vremenske krajnosti Stiven Fraj je tumačio uloge u filmovima kao što su „Hobit“, „Riba zvana Vanda“, „V kao Vendeta“, „Šerlok Holms: Igra senki“, „Vajld“… Njegovoj karijeri (i globalnoj slavi) doprinelo je i prijateljstvo i saradnja sa Hjuem Lorijem koji je širokom narodnim masama poznati i kao doktor Haus iz istoimene televizijske serije. Nakon zlatnih godina koje je proveo nesrećan, zatim izlaska iz pakla droge, depresije, pokušaja suicida i raka prostate Stiven Fraj je svoju sreću našao u braku sa komičarem Eliotom Spenserom. Frajovi prijatelji kažu da ga je upravo Spenser izvukao iz kandži depresije i da mu je konačno vratio osmeh na lice. O svom životu Stiven Fraj je napisao, ne jednu, već čak tri autobiografske knjige „Moab is my Washpot“, „The Fry Chronicles“ i „More Fool Me“. Priče o grčkim herojima, bogovima i ljudima (ove potonje bile su seme za nastanak knjige „Troja“) bile su dovoljno snažan motivator da Stiven Fraj nakon gotovo četrdeset godina pauze ponovo krene na pozorišnu turneju. Pre toga je poslednji put uživo nastupao zajedno sa Hjuom Lorijem. Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Književnost njiževna javnost se podelila u Nigeriju, dok je baka bila Nigerijka. Sa majčine kada je 2019. godine žiri strane vodi poreklo od nemačkog čukundede i odučio da Bukerovu nagradu irske bake. Možda sve ovo deluje zbunjujuće za dodeli i podeli između Mar- prosečnog zapadnjaka, ali za narod u Srbiji koji garet Atvud i Bernardin Eva- ima bogato nasleđe izraza za rođačke veze ne bi risto. Upoređivanjem knjiga trebalo da bude problema u razumevanju celog koje su nagrađene ovo raz- ovog etnički razgranatog porodičnog stabla. mimoilaženje se samo poveKnjiga „Devojka, žena, drugo“ prati živote ćalo. Sa jedne strane su dvanaest različitih Afroevropljanki u Bri„Svedočanstva“ taniji. One pripadaju različitim kanadske ligeneracijama, razlikuju se i terarne zvezde, a sa druge po društvenom poreklu i strane stoji „Devojka, statusu, seksualnosti, žena, drugo“ Britanke rodu, obrazovanju i nigerijskog porekla. životnim ciljevima. Utisak koje je Svaka od junakinja prevladao bio je da je ima „svoje“ poAtvud nagradu doglavlje u kome se bila kao neka vrsta pojavljuju i likovi priznanje za životno iz drugih priča čija delo, a ne za konkresu iskustva i životi tnu knjigu. Jer, „Derazličiti. vojka, žena, drugo“ je Tu je, na primer, zaista odlična knjiga i Ama, lezbijka, dranije ni čudno što je Evarimaturškinja, levičarska sto zahvaljujući upravo aktivistkinja i feministkiovoj knjizi postala prva tamnja šezdesetosmaške genenoputa žena afričkog porekla i racije pobunjenika čija prva tamnoputa Britanka afričkog popremijera predstave je i okosnica rekla koja je dobila ovo priznanje. cele knjige. Pored nje tu je i njena ćerka Jaz toOsma knjiga britanske književnice i univer- talno uronjena u woke kulturu i dete novog zitetske profesorke doba, Amina ljubakreativnog pisanja vnica Dominik koja čije etničko poreklo u Americi odbacuje Simfonija ženskih glasova dosta govori o sadrsocijalističke ideje i žaju ove knjige. prihvata kapitalistiNaime, Evaristo je čki pristup umetrođena u Londonu. nosti i aktivizmu, Bila je četvrto dete nebinarno Morgan u porodici čija je koje na internetu majka, koja je nosila traga za svojim rodenglesko, irsko i nenim identitetima, mačko genetsko poslovna žena nasleđe, bila udata Kerol koja u uspeza Nigerijca rođešnoj karijeri traži Piše: Milan Aranđelović nog u Kamerunu beg od bede i traukoji je emigrirao u matične prošlosti, Britaniju i postao sredovečna učiteprvi tamnoputi odbornik afričkog porekla u lo- ljica nezadovoljna svojim dosadnim životom… kalnoj skupštini. Njen deda sa očeve strane bio Mnoge od ovih junakinja su bliske prijateje Afrobrazilac koji se kao oslobođeni rob vratio ljice, ljubavnice, rođake… dok druge samo pri-

Devojka, žena, drugo

www.optimist.rs

sustvuju istoj predstavi te večeri ili se raspravljaju na društvenim mrežama. Život u patrijarhalnom društvu za svaku od junakinja donosi različite dileme i probleme. Postavlja se pitanje da li bi one trebalo da osećaju bes prema društvu koje ne razume njihove potrebe čak i kada je razlog tome neznanje, a ne loša namera. Pitanje svetonazora je takođe značajno. Jer sve one su, na neki način, ledolomke u novim društvenim okolnostima. Nemaju uzore i smernice koja valja slediti. U takvim situacijama izgleda kao da su same na svetu i da su ih izdali i izneverili i oni najrođeniji i najbliži. Prožimanjem priča pojačava se efekat empatije. Jer ako nam se učinilo da je neka od junakinja ispala loša u jednoj priči, tek kada pročitamo priču pisanu iz njene perspektive možemo shvatiti i razumeti motive i razloge takvog delovanja. Čitanje svakog narednog poglavlja okončavamo sa sasvim novom uglom posmatranja na ranije događaje i likove. Druga stvar koju nam je ukrštanje priča donelo jeste osećaj zajedništva ili makar težnja ka

njemu. Boja kože, ma koliko tamna ili bleda bila, nosi određen nivo povezanosti i solidarnosti tako da u odnosima među junakinjama, uprkos svim razlikama, ipak postoji određena međusobna bezuslovna podrška. Knjiga je pisana u hibridnoj formi između proze i poezije. Redovi koje ispisuje Evaristo su dugi, poput onih koje nam nude Volt Vitman ili Alen Ginsberg, i bez tačke na njihovom kraju. Ova opuštenost u formi celoj priči daje posebnu živost. Zato bi za poseban ugođaj čitanja srpskog izdanja, koje je nedavno objavila izdavačka kuća Službeni glasnik, trebalo zahvaliti prevoditeljki Arijani Božović koja je majstorski prepevala ovo delo. „Devojka, žena, drugo“ nije samo knjiga o aktivizmu i feminističkoj i svakoj drugoj životnoj borbi. U pitanju je i sjajno napisana i duhovita knjiga o ljubavi, knjiga koja slavi sam život i radost življenja, knjiga ispunjena pijetetu prema mašti i imaginaciji.

Vodič kroz gej Srbiju

N OPTIMIST Književnost

edavni golem uspeh filma „Toma“ u našoj zemlji i tzv. regionu u deo filmofilskih krugova nanovo je vratio temu/pitalicu koja i kakva biografska građa čini dobru osnovu za kasniji pop-kulturni „artefakt“, odnosno, šta je ono što jedan životopis čini nesporno podatnim za dalja preoblikovanja u filmski medij. Negde tu se javlja kopča sa mogućim uglom posmatranja i odmeravanja onoga što je glumac i u jednom trenutku i filmski reditelj Rupert Everet pokazao u svojoj već trećoj po redu memoarskoj prozi „To the End of the World“ (Do kraja sveta, u ovom trenutku bez prevoda na srpski jezik). A ponajpre stoga što se u toj knjizi spaja autobiografsko, filmsko i književno, uz vidan upliv i onoga što bismo mogli označiti kao prikaz transformativnih iskustava, koja su, kanda, svima nama barem povremeno dobro poznata stvar. Kada je o autobiografskoj sferi reč, a čemu smo bili svedoci u njegova dva prethodna rada iz tog domena, Rupert Everet je vrstan i nadahnut pripovedač, srčan, ali i svestan potrebe da 2018. godine, prikazivanog, doduše, i kod nas. misao bude temeljno artikulisana i u snažnoj i To je preduslov da bi vam ova knjiga bila ne postojanoj vezi sa duboko ličnim doživljajem, i samo privlačna, nego i faktički pojmljiva, jer se sve to je očigledno i sada – u slučaju treće mu u njoj Everet bavi svojim nastojanjima da namemoarske knjige naslovljena „To The End of pravi taj film o očito idejno i emotivno bliskim i the World“. Što se plasmana knjige tiče, tu mora važnim mu poslednjim danima znamenitog biti istaknuta i nezaobilazan dvojak preduslov Oskara Vajlda, a taj je put trajao deset godina i, za buduće čitaoce – naime, osim što je nužno da kako tvrde, umalo uništio i Evereta, ali i sve budete poklonik druge oko njega. njegove javne perKako je, uostalom, Autobiografija Ruperta Evereta sone, kao i upoznati negde pri početku sa njegovim glumaove svoje knjige To the End of the World čkim radom i barem sam Everet naznaokvirnim biografčio – „Sa druge skim stavkama kao strane, avantura p re k o p o t re b n i m pravljenja – ili pokontekstom, ovog kušaja da se naputa neophodno je pravi – ovaj film da ste verzirani i po pruža mi – Bogu pitanju Everetovog hvala – pomalo marediteljskog prničan osećaj svrsisvenca – filma „Srehodnosti i Piše: Zoran Janković ćni princ“ (The entuzijazma i izneHappy Prince) iz nada, ja ponovo

Bravo, brate Everete!

www.optimist.rs

volim poteru, prateći Oskara od Blumzberija na njegovom putu u egzil. To je jedan od onih velikih, romantičnih odlazaka i početna tačka moga filma.“ (slobodan prevod). I ova memoarska proza ostavlja snažan utisak iskrenosti, nepatvorenosti, gorljive proživljenosti, a u isti mah je i izrazito lucidna, nimalo iznenađujuće, nepovratno porinuta u Everetov zarazni humor i taj kemp svetonazor, koji , kao takav, pomaže da on, sada u svojstvu pripovedača (doduše, na autobiografske teme i dileme) izbegava brojne zamke i jalove serioznosti i književno ništa više učinkovite narcisoidnosti, koja se tako lako i hitro može povezati i sa svetom glume i sa svetom književnosti, a, najposle, i sa Everetom i Oskarom Vajldom. A njihova tačka spoja je, i mimo filma „Srećni princ“, sasvim prirodna i lako uočljiva, što je na stranicama ove knjige dodatno i dovoljno diskretno potcrtano, između ostalog, i brojnim živopisnim uspomenama, počev od prisećanja na šminkanje uz tetka Pitu, izbacivanje iz škole, pikarska lutanja po Londonu i Parizu, ljubavne brodolome..., a sve to su rečite i ilustrativne transformativne tačke u toj vijugavoj i katkad vratolomnoj evoluciji jednog vibrantnog kvir identiteta, što takođe predstavlja zajednički imenitelj u slučaju Evereta i preteče mu i neprolaznog uzora i nadahnuća – Vajlda. Osim toga, Do kraja sveta je još jedan odraz ne samo Everetov sada već vidno izbrušenog i

jasno profilisanog pripovedačkog umeća (a nekim veštinama se uz dovoljno upornosti, otvorenog uma i stručno navođenje da i ovladati, zar ne?), već i njegove nepobitne inteligencije, usled koje je onda moguće napraviti ovako pipavu ravnotežu između anegdotalnog i intelektualno i idejno potentnog, između ostajanja na tragu precizne poente i povremenog skliznuća put smislenih i celishodnih digresija. Sve to, naravno, uz podosta viralnog i zbilja uspelog i zabavnog humora; negde pri sredini nailazimo na ovu metatekstualnu opasku na svet film i industrije zabave – „Kažu da duhovi ponekad ne shvataju da su mrtvi i lutaju okolo vrišteći zato što na njih niko ne obraća pažnju. Pa, u šou-biznisu možete da budete pet godina mrtvi pre nego što utihnete. Urličete po hodnicima moći dok oni odabrani njima marširaju. I onda jednog dana uhvatite sebe u ogledalu, a sa druge strane vas gleda – ništa.“ (slobodan prevod) Upućeni su na uzorku prethodnih mu knjiga već stekli pouzdan i precizan utisak o Everetu pripovedaču, a „Do kraja sveta“ tu impresiju samo „cementira“, uz potporni stub u vidu nade da će Everetova memoarska proza napokon dobaciti i do prevoda na naš jezik. Po tom pitanju smo već dobrano odocnili, ali, kako nas uči i podseća i „Do kraja sveta“, neki su snovi, baš kao i neke misije, naprosto sporovozniji, i uz više prepreka na tom putu ka srećnom ishodu. Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Zajednica

Ime, prezime: Bojan Cvetanović Godine: 33 Zanimanje: Menadžer kancelarije (Diplomirani ekonomista)

www.optimist.rs

Kada si prvi put znao da si… Uh, bio je to dug proces. Aktivno sam ignorisao svoje potrebe tokom puberteta. Sumnja je porasla nakon prvog neuspešnog seksa sa devojkom. Uporno se tešio time da je sve faza, da se to dešava. Na četvrtoj godini studija sam definitivno prihvatio sebe kao gej osobu. Tvoj izlazak iz ormana… Dešavao se tokom 2011. godine. Prvo sam se autovao drugarici koju znam još iz perioda osnovne. Među svojim prijateljima sam tražio osobu za koju sam najviše verovao da će me prihvatiti takvog kakav jesam. Sreća pa je sve ispalo kako treba. Potom je usledilo autovanje užem i

širem krugu prijatelja i tek na kraju članovima porodice. Koji savet bi dao mlađem sebi… Od svih opcija na koje pomišljaš, nemoj da se uvek hvataš za onu najgoru. Sve je u redu sa tvojim zdravljem. Osobe koje su te maltretirale i vređale će postati nebitne. Nemoj da se plašiš svojih osećanja. Imaj u vidu da Beograd nije daleko. I lep si, iako sredina u kojoj odrastaš ne misli tako. Naj gej stvar koju si ikada uradio… Dopustio sebi da se zaljubim u drugog muškarca i započnem jedan, pre svega, iskren život. Tvoj prvi gej kafić/klub… Prvi odlazak u gej kafić desio se 31. marta 2011. godine (nikad neću zaboraviti

taj datum). U pitanju je Smiley. Klub: pokojni i nikad prežaljeni Apartman. Tvoj prvi poljubac… Sa devojkom na dočeku nove godine tokom perioda srednje. Sa dečkom na stanici „Žarkovo spomenik” dok smo čekali bus. Sa tim momkom sam i dandanas u vezi. Nevinost izgubio… To je sve bilo toliko trapavo da i ne znam koji tačno seks da računam kao zvanično „gubljenje nevinosti”. Imao sam 22. Šta za tebe danas znači biti gej… Biti neko ko mora da bude dosta hrabar jer život u Srbiji nije lak ni kada si cisrodna hetero osoba. Tvoj naj gej muzički album bio bi… Možda „Born This Way” od Lejdi Gage jer se pojavio u pravom trenutku u mom životu. Mada, retko kada sam fan čitavog albuma. Donji veš koji ti donosi sreću… Poprilično sam ravnodušan prema donjem vešu u tom smislu. Najviše se ložiš na… Jedan duži period sam govorio da je Džejson Stejtam, fizički, moj tip muškarca. Sada se ne ložim ni na jednu poznatu ličnost. Gej film koji morate pogledati… Teško pitanje jer ima dosta dobrih filmova, ali izdvojiću ova tri: „Shortbus“, „O Fantasma“ i „Prayers for Bobby“. U nedelju popodne naći ćemo te gde… Ako je loš dan, kod kuće, sa de-

čkom, dok razmišljamo o tome šta da jedemo. Ako je lepo vreme, u šetnji. TV serija koja je promenila tvoj gej svet… Nekako je za očekivati da to za moju generaciju bude „Will & Grace”, ali zapravo, iako sam je kao klinja gledao, nije izvršila prevelik uticaj na mene. Serije koje su me osnažile u kritičnom periodu života su: „Skins“ (hvala Maxxie), „Física o química“ (David i Fer), „Niños ricos, pobres padres“ (Santi i Diego) i „Aquí no hay quien viva“. Omiljena knjiga… Među nama: neispričane priče gej i lezbejskih života. Nismo ni svesni koliko je važno što ovakva knjiga postoji. Jako je bitno da kao kvir osobe znamo našu istoriju na ovim prostorima, pogotovo ako uzmemo u obzir da je naše postojanje brisano, kontekst menjan, a knjige koje su nas se doticale su bivale spaljivane. Tvoj gej heroj je… Svi oni koji su doprineli tome

da ja danas, kao kvir osoba, uživam neka prava. Omiljena gej ikona… Znam šta se podrazumeva pod tim kada neko kaže „gej ikona”, ali mislim da nikad nisam imao omiljenu. Svakako, hvala svima koji su bili tu da podrže kvir zajednicu kada drugi nisu smeli ni da zucnu. Grindr ili GayRomeo… Nikad nisam imao nalog na ovim aplikacijama tako da znate da, ako naletite na moje slike, to nisam ja. Imam tu sreću da sam i dalje sa svojim

prvim dečkom, a s obzirom da smo u nekoj vrsti otvorene veze, ostale osobe upoznajem ili preko Instagrama, ili u klubu. Omiljena društvena mreža… Trenutno sam jedino na Instagramu. Nažalost, iako je jedina na kojoj imam nalog, imam puno zamerki na rad ove društvene mreže.

Tvoj stav o ljubavi i braku... Ljubav je najlepša stvar na svetu. Element bez kog bi čitavo naše postojanje izgubilo sav smisao. Brak je zakonska i društvena kategorija za koju se nadam da će jednog dana biti prevaziđena. Trenutno to nije slučaj i kroz brak se regulišu mnogi aspekti zajedničkog života dve osobe. U tom kontekstu, uskratiti to pravo zrelim i punoletnim osobama koje svojevoljno žele da na taj način registruju svoju zajednicu, bez obzira na to kog su pola ili roda, predstavlja čistu diskriminaciju. Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST LGBT twitter

www.optimist.rs

Vodič kroz gej Srbiju