Optimist magazin #067 (avgust 2022) by Optimist Magazin

CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. God. 1, br. 1 (jun 2011) . [S. l.] : Regionalni info centar, 2011 (Smederevo : Newpress). 21 cm Dvomesečno. Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 22176756 = Optimist COBISS.SRID 186184972 Osnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Godina osnivanja: 2011. Glavni i odgovorni urednik: Predrag Azdejković Saradnici: Zoran Janković, Milan Aranđelović, Milan Živanović, Bogdan Petrović, Jovana Ivetić, Milica Simonovski, Filip Obradović, Miloš Peri, Nemanja Marinović, Marko Radojičić, Bojan Lazić, Igor Maksimović NASLOVNA STRANA: Teodor Lazarev Web: www.optimist.rs E-mail: optimistmagazin@gmail.com FB Page: www.fb.me/optimist.rs Štampa: Newpress Magazin možete čitati i na: Magazin prihvata nadležnost: Podrška: Република ИИНФОРМИСАЊАМИНИСТАРСТВОСрбијаКУЛТУРЕ Izdvajamo Internet te tuži internet ti sudi12 28 QueensKings& 38 52 No Fem No Love18Homoseksualnostifudbal

Homofobija kao politika

Mejnstrim mediji pišu da se „vratio na fabrička podešavanja“ (duhovito) i da se nakon pokušaja da se ponaša proevropski, ponovo okrenuo ekstremnom desničarenju. Neiskvarena srpska voćka, koja je ranije rađala obično uoči Parade ponosa, evoluirala je u srpsku opoziciju, što znači da sada može da cveta tokom cele godine. Ti cvetovi zaudaraju, budući da njihov vonj traži da se vratimo u ružnu prošlost –po Obradoviću bi ratni zločinci Karadžić i Mladić trebalo da završe u istorijskim udžbenicima kao „srpski prvaci“, migranti bi Srbiju trebalo da zaobilaze u širokom luku, a pripadnici LGBTIQ+ populacije da prestanu da postoje, ako je moguće odmah. Ništa od navedenog nije novo, ali je razlika u tome što su Dveri na prethodnim izborima prešle cenzus, što bi onome što govore moglo da pruži veći legitimitet. Njihovi glasovi su se čuli i pre, pa se Obradović u periodu između 2016. i 2019. godine isticao raznolikim idejama, od kojih se najveći broj ticao ukidanja homoseksualnosti.

Da je situacija izmakla kontroli, pokazuje i to što Obradović i Dveri gotovo svakodnevno raspiruju homofobiju i transfobiju i pokušavaju da zabrane Euro prajd koji je planiran za septembar. Kao i obično tvrde da to nije posledica mržnje i primitivizma, već želja da se zaštite srpska deca, koja eto imaju sve, još im samo fali Srbija bez gejeva. Nikome ne pada na pamet da se neka od te dece od svojih vršnjaka razlikuju baš po seksualnoj orijentaciji, te da ovakve izjave pogubno utiču na njih.

Iako je svakom zdravom građaninu/ki jasno da razloga za otkazivanje Euro prajd nema, Obradovića to ne sprečava da iznosi netačne tvrdnje koje uvežbava još od devedesetih godina. Demonizacijom LGBTIQ+ državljana i državljanki ove zemlje nanosi veliku štetu, posebno mladima koji još uvek nisu izgradili jake odbrambene mehanizme.

Dveri, kako to glupo zvuči Piše: Milan Živanović

„Da se zna“ podseća i da su prema podacima CINS-a „Dveri od 2015. do 2020. godine iz budžeta Republike Srbije dobile skoro 225 miliona dinara, a Transparentnost Srbija navodi da će parlamentarna lista POKS-Dveri građane Srbije koštati još oko 286 miliona dinara u naredne četiri godine“. Ako se ima u vidu da se ovaj novac troši na širenje laži i ugrožavanje manjinskih grupa, jasno je da nešto mora što pre da se promeni.Svakaorganizacija koja koristi decu kao izgovor za širenje mržnje nam ne misli ništa dobro. Obradović i LGBTIQ+ građane i građanke zloupotrebljava kao mamac za nove glasače, ali ne shvata da je situacija drugačija nego pre dvadeset godina. Zahvaljujući hrabrim aktivistima i aktivistkinjama, te svima koji su se u međuvremenu autovali, Srbiji je postalo jasno da gejevi, lezbejke, transrodne i biseksualne osobe postoje. Istina je da se mnogima to ne dopada, 4 www.optimist.rs

ko bi se dogodilo da se Boško Obradović ukaže svakome ko stane ispred ogledala i tri puta izgovori sintagmu „pravi Srbin“, to bi već imalo mnogo više smisla od svega što je zaštitno lice porodičnih šetnji do sada uradilo za voljenu zemlju.

Udruženje „Da se zna“ piše da „Obradović dobro zna da su bezbednosni rizici tokom održavanja prajda jedino radikalni desničari koje svojim nastupima i lažima ohrabruje, te da je bezbednosni rizik, između ostalih, i on sam“. Važno je da se napomene da dezinformacije koje pušta u etar ne utiču samo na sudbinu Euro prajda, već i svih kvir građana koji ionako trpe ogromne pritiske sredine.

A OPTIMIST Politika

toliko da su spremni da beogradske zidove šaraju pozivima na linč, ali se čini da je mnogo više onih koji se slažu da niko nije slobodan dok svi nismo slobodni. Neki od njih su uz pomoć Gej lezbejskog info centra (GLIC) na govor mržnje Boška Obradovića odgovorili peticijom kojom se traži da se pokret Dveri zabrani na sto godina. Potpisnici između ostalog ističu i da je neophodno da se svi građani zaštite od delovanja fašističkih organizacija, te da govor mržnje koji je odavno zaštitni znak ovog pokreta doprinosi povećanju nasilja i retorike zla koja je postala opšte mesto u javnim prostorima u UdruženjeBeogradu.„Dase zna“ na kraju poručuje da će se svi LGBTIQ+ građani ove zemlje „snagom argumenata, ali i svim drugim raspoloživim i legitimnim sredstvima boriti da dveraška ideologija, poput radikalske ili ideologije Nacionalnog stroja, završi tamo gde joj je mesto – na smetlištu istorije“. Verovatno nas ni nakon toga ne bi ostavili na miru, ali je ipak važno da se govor mržnje u javnom prostoru ograniči i na kraju možda savlada, a po principu govorite šta vam volja u vaša četiri zida, ali tiho. Na kraju je važno da se istakne da i LGBTIQ+ građani svoj glas podižu zbog dece. Služe im i kao uzori koji pripadnicima kvir populacije i dalje nedostaju – u životu, u školi, na poslu, u svetu uopšte. Vreme je da se svima koji odrastaju i žive uz teret različitosti poruči da Boško Obradović i Dveri nisu Srbija, te da nisu sami i da mogu da žive onako kako zaslužuju.

Nemogućnost da se izrazi sopstveni identitet dovodi do nezadovoljstva, odvajanja, nemogućnosti da se sa drugima normalno komunicira, do mentalnih poteškoća, često i do samoubistva. Hteli mi to da priznamo ili ne, ne osećamo se dobro ukoliko nam društvo stalno poručuje da s nama nešto nije u redu. Suprotstavljanje homofobiji, te vidljivost, mogu da imaju neverovatan uticaj na živote onih koji trpe nasilje od najranijeg detinjstva. Ako ni zbog čega drugog, zbog toga bi trebalo ućutkati Dveri (ne, govor mržnje nije sloboda govora) i sve drugo što na njih podseća. Vodič kroz gej Srbiju www.peticije.online

druženje „Da se zna!“ svake godine beleži, evidentira i izveštava javnost o

romdinstvenizveštajdinekvirtivisaniincidentimaprotivpravnimkojisumo-mržnjompremaosobama.Ovego-predstavljamopetitakvevrste,je-uSrbiji,sobzi-daprikupljanjei

Piše: Bojan Lazić

evidenciju zločina iz mržnje i govora mržnje prema LGBT+ osobama ne vodi nijedna institucija Republike Srbije ili neka druga organizacija civilnog društva. U nastavku predstavljamo glavne nalaze najnovijeg, petog po redu, izveštaja „Podaci, a ne zvona i prapoci“ koji obrađuje protivpravne incidente nad LGBT+ osobama koji su se desili tokom 2021. godine. Tokom 2021. godine počinjena su i dokumentovana 83 protivpravna akta motivisana seksualnom orijentacijom ili rodnim identitetom prebroditelja/ke. Od ukupnog broja dokumentovanog protivpravnog postupanja, u 66 (79,5%) slučajeva su izvršena isključivo krivična dela ili prekršaji, u 15 (18,1%) isključivo diskriminacija, a u dva (2,4%) je pri izvršenju krivičnog dela ili prekršaja prebroditelj/ka i diskriminisan/a. Udeo krivičnih dela i diskriminacije u ukupnom broju incidenata je gotovo isti kao i u prethodne četiri godine. Ovakva struktura dokumentovanog protivpravnog postupanja ukazuje na to da je nasilje i dalje najveći problem kvir zajednice, dok se diskriminacija dešava u manjoj meri ili je u manjoj meri prepoznata kao problem vredan prijave.

U OPTIMIST Aktivizam

„Da se zna!“ je 2021. godine dokumentovao (37,3%) više incidenata motivisanih mržnjom nego 2020. godine. Ovako radikalan porast dokumentovanih incidenata motivisanih mržnjom treba razumeti u kontekstu mera koje je Vlada Republike Srbije donela u 2020. godini u borbi protiv pandemije virusa COVID-19, a koje su mnoge kvir osobe, ali i potencijalne počinitelje/ke incidenta motivisanih SORI, zadržale unutar „četiri zida”, čime su izbegnuti incidenti koji bi se desili da mere nisu donete. Međutim, čak i kada se broj dokumentovanih incidenata u 2021. godini uporedi sa brojem dokumentovanih incidenata u predpandemijskoj 2019. godini, primetan je značajan porast od Saznanja24,1%.o incidentima motivisanim mržnjom „Da se zna!“ je u 77 (92,8%) slučajeva dobio direktno od prebroditelja/ke, u dva (2,4%) od drugih OCD, u tri (3,6%) od svedoka/inje i u jednom (1,2%) iz medija. Ni u jednom slučaju izvor informacija nisu bile nadležne institucije. U 2021. godini je zabeležen do sada najviši procenat 6 www.optimist.rs Podaci, a ne zvona i praporci 5

Incidentimržnjommotivisani

Kada se radi o tipu nasilja u 19 (22,9%) incidenata počinjeno je fizičko nasilje nad prebroditeljkama/ima, što je neznatno povećanje u odnosu na 2020. godinu. Pored toga, u 2021. godini je zabeležen najmanji do sada procenat incidenata koji su uključivali telesnu povredu. U 33 (39,8%) slučaja dokumentovano je uznemiravanje. Diskriminacija je zabeležena u 17 (20,5%), a pretnje u 13 (15,7%) slučajeva. Od tri (3,6%) slučaja koji su u vezi sa imovinom prebroditelja/ki, u jednom je dokumentovan vandalizam, odnosno blaži stepen povrede, a u dva incidenta uništavanje imovine, odnosno povrede težeg stepena.

Kada se radi o mestu incidenta, u Beogradu je počinjeno 49 dokumentovanih incidenata (59,0%). U Novom Sadu osam incidenta (9,6%), šest incidenata (7,2%) u Nišu i tri incidenta (3,6%) u Kragujevcu. Po dva incidenta (2,4%) dokumentovana su u Subotici, Leskovcu i Pančevu, a po jedan incident (1,2%) zabeležen je u Kraljevu, Šapcu, Novom Pazaru, Kruševcu, Vranju i Kikindi. Kada se radi o manjim mestima, dokumentovan je po jedan (1,2%) incident u Čurugu, Staroj Pazovi, Beloj Crkvi, Aleksincu, Petrovcu. Iako je udeo dokumentovanih incidenata počinjenih u Beogradu i dalje nesrazmerno visok u odnosu na broj dokumentovanih incidenata u ostalim mestima, najniži je zabeleženi do sada. Sa druge strane, procenat dokumentovanih slučajeva u ostalim gradovima je najviši zabeleženi do sada, dok je procenat incidenata dokumentovanih u manjim mestima blago opao. Naravno, mi smo još uvek daleko od mogućnosti da kažemo da su kvir osobe van Beograda podjednako ohrabrene da prijave nasilje kao i kvir osobe koje žive u Beogradu. Ipak, ohrabruje podatak da nam se javlja sve više kvir osoba koje nisu iz Beograda, a mi kao udruženje radimo na tome da dopremo do svake osobe koja ja doživela nasilje zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta. Između ostalog, veoma smo aktivni na društvenim mrežama, imamo anonimni chat i druge načine kojima ohrabrujemo svakog da nam se javi bez obzira odakle dolazi.

Kada se radi o prebroditeljkama/ima u 66 (79,5%) slučajeva incident motivisan mržnjom je počinjen nad osobom kao pojedinikom/cem, a u 17 (20,5%) nad grupom. Nakon povećanja procenta incidenata počinjenih nad grupama u 2019. godini, u 2020. godini se procenat vratio na nivo iz 2018. godine. Osobe koje se aktivno bave pitanjima roda i seksualnosti, kao što su zaposleni u OCD koji se bave pravima žena i kvir osoba, takođe mogu biti mete zločina iz mržnje. kroz gej Srbiju

7Vodič

incidenata koje su prijavili/e sami/e prebroditelji/ke, dok je procenat incidenata u kojima su izvor informacija bili svodoci/kinje, mediji ili OCD višestruko opao.

Incidente smo beležili - na internetu gde je zabeležena četvrtina incidenata, odnosno 21 (25,3%) incident. Na otvorenim javnim površinama poput ulica, trgova i parkova dokumentovano je 19 (22,9%) incidenata. U stambenom prostoru dogodilo se 15 (18,1%), a na radnom mestu 10 (12,0%) zabeleženih incidenata. Po pet (6,0%) incidenata se dogodilo u zdravstvenim ustanovama i javnom prevozu. U klubovima/kafićima i kvir mestima zabeleženo je po dva (2,4%) incidenta, a po jedan (1,2%) incident dogodio se u školi/na fakultetu i u policijskoj stanici.

8 www.optimist.rs OPTIMIST Aktivizam

Nakon dve godine sukcesivnog rasta udela branitelja/ki ljudskih prava među prebroditeljkama/ima incidenata motivisanih mržnjom, u 2021. godini je njihov procenat među prebroditeljima/kama počeo da opada. Što se tiče rodnog identiteta osoba koje su bile izložene incidentima iz mržnje, 31 (47,0%) čine cisrodni muškarci, a u 14 (21,2%) slučajeva prebroditeljke su bile cisrodne žene. U sedam (10,6%) incidenata prebroditelji su bili transrodni muškarci, a u šest (9,1%) transrodne žene. Osobe ostalih transrodnih identiteta, kao i osobe čiji rodni identitet nije obuhvaćen nijednim od do sada navedenih su pretrpele incident u po četiri slučaja (6,1%). Iako cisrodni muškarci i dalje čine gotovo polovinu svih prebroditelja/ki, višegodišnji trend njihovog opadanja u ukupnom broju incidenata se nastavio i 2021. godine. Takođe je zabeležen do sada najmanji procenat incidenata u kojima su prebroditeljke bile transrodne žene. Udeo transrodnih muškaraca među prebroditeljima je ostao na nivou iz 2020. godine, dok je udeo cisrodnih žena višestruku porastao i predstavlja do sada najviši zabeleženi procenat. Seksualna orijentacija osoba koje su bile izložene incidentima je istopolna u 44 (66,7%) slučaja, biseksualna u 15 (22,7%), heteroseksualna u 6 (9,1%) slučajeva, a zabeležen je i jedan (1,5%) incident počinjen nad osobom čija seksualna orijentacija ne potpada ni pod jednu od navedenih. Više od polovine dokumentovanih incidenata (59,1%) motivisanih mržnjom je počinjeno nad punoletnim mladim osobama do 30 godina starosti. Nad osobama starosti od 31 do 40 godina zabeleženo je 14 (21,2%) slučajeva. Procenat maloletnika/ca među prebroditeljima/kama incidenata je ostao na nivou iz 2020. godine i iznosi 16,7% ukupnog broja incidenata počinjenih nad pojedinicima/kama. Zabeležena su dva (3,0%) incidenta nad preboditeljima/kama između 41 i 50 godina starosti. Kada se radi o prijavama incidenata - velika većina incidenata motivisanih mržnjom, čak 68 (81,9%) nije prijavljena nijednoj instituciji, niti ijednoj drugoj organizaciji civilnog društva, izuzev „Da se zna!“. Od 13 (15,7%) incidenata koji su prijavljeni, devet je prijavljeno samo policiji, dva samo tužilaštvu, jedan policiji i tužilaštvu, dok je jedan slučaj prijavljen, ali nijednoj od ponuđenih institucija, koje su pored policije i tužilaštva uključivale druge organizacije civilnog društva, nezavisne institucije, centar za socijalni rad, kao i sud. Opadanje slučajeva prijavljenih policiji se nastavilo i u 2021. godini. Nažalost, prebroditeljke i prebroditelji se često osećaju obeshrabreno da nasilje i govor mržnje koje su doživeli prijave nadležnim institucijama i to pre svega policiji. Ovo zbog toga što smatraju da nadležni organ neće pružiti adekvatan odgovor na njihovu prijavu ili da će se prema njima ophoditi na neprimeren način. Tu je i strah od okoline, porodice i javne osude. Takođe, nepoznavanje pravnih procedura prijave zločina iz mržnje može biti jedan od razloga neprijavljivanja incidenta. Sve su ovo prepreke zbog kojih većina slučajeva zločina iz mržnje ostane neprijavljena.

U nastavku će biti opisani neki od incidenata koji su se dogodili tokom 2021. godine: -Prebroditelja (cisordni muškarac, gej, maloletan) su nekoliko počinitelja pod dejstvom alkohola na otvorenoj javnoj površini polili pivom, sapleli i nastavili da šutiraju kada je bio

-Grupa od dva prebroditelja (cisrodni muškarci, kvir, starosna grupa 18-30) napadnuta je od strane grupe počinitelja dok su sedeli na klupi u parku. Počinitelji su prvo pitali prebroditelje da li su par, a nakon što su ovi odgovorili da nisu, jedan od počinitelja je počeo da ih verbalno napada, a drugi ih je napao sa leđa. Od udaraca je jedan od prebroditelja izgubio svest, a drugi je pretrpeo teške telesne povrede, uključujući frakturu vilice. Slučaj je prijavljen policiji, a prosleđen je i nadležnom tužilaštvu

-Nakon što su uputili nekoliko homofobičnih komentara prebroditelju (cisrodni muškarac, gej, starosna grupa 18-30) koji je prolazio pored klupe u parku na kojoj su sedeli, jedan mladić iz grupe počinitelja se zatrčao ka prebroditelju i udario ga u glavu, nakon čega je prebroditelj izgubio svest. U napadu je prebroditelju pocepana arkada. Slučaj nije prijavljen zbog straha od počinitelja i nepoverenja u institucije. Ovakvi podaci i opisi incidenata ne smeju da služe da nas obeshrabre. Borba za ravnopravnost, društvo bez mržnje i nasilja, teška je i duga. Na nama je da se borimo. Udruženje „Da se zna!“ će i u narednim godinama pratiti, evidentirati i izveštavati javnost o incidentima motivisanim homofobijom i transfobijom i apelovati na državne organe da efikasnije procesuiraju takve napade. Pozivamo svakog ko je doživeo nasilje ili diskriminaciju zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta da nam se javi! kroz gej Srbiju

na podu. Prebroditelj je zadobio telesne povrede u predelu lica i nogu. Prebroditelj nije prijavio slučaj zbog straha od počinitelja.

9Vodič

Nadao sam se da će ovo biti tema koju će grad i država najviše prepoznati ali mi se čini kao da to nisu u potpunosti shvatili. Ne samo da je Evroprajd prilika da dovedemo mnogo turista i da njihov novac upliva u našu ekonomiju - ovo je prilika da inostranstvu predstavimo Beograd kao grad u kome su svi dobrodošli. Bojim se da je skorašnji razvoj događaja (litije, nedostatak jasne i beskompromisne podrške Evroprajdu od strane institucija) značajno umanjio šansu da će to biti utisak. Da li vas je toliko iznenadila reakcija gradonačelnika Beograda? Mene iskreno jeste iznenadila. Da se razumemo, nisam imao nikakve zablude da je Aleksandar Šapić neki liberalan, progresivni političar - ali sam mislio da će on shvatiti shvatiti koja je njegova dužnost kao gradonačelnika grada od dva miliona stanovnika i da ima osnove razumevanja politike, ljudskih prava, pozicije i problema LGBTI+ osoba i važnosti dobrog imidža Beograda u inostranstvu. Izgleda da sam se ozbiljno prevario… Sva-

Nastavljamo da se borimo protiv politički i moralno nekultivisanih osoba i pokreta koji aktivno rade protiv građana i građanki ovog grada i ove zemlje, vladavine prava i demokratije - šta nam drugo preostaje?! Šta ako zabrane Evroprajd? Sumnjam da je zabrana Evroprajda realnostPrajd je bio zabranjivan 2011, 2012, 2013. godine i Ustavni sud Srbije, koji je najviši sud u našem sistemu, je sve te zabrane proglasio neustavnim. Ponovna zabrana Evroprajda bio bi potpuni kolaps pravne države, a sumnjam da bi bilo koja vlast to sebi mogla i smela da dozvoli. Imao si evropsku turneju. Koje si sve prajdove obišao i s kojim ciljem? Kakve su reakcije?

ribližava se Evropska nedelja ponosa koja traje od 12. do 18. septembra, sa koncertima 16. i 17. septembra i šetnjom kroz centar grada 17. septembra i kao što red i tradicija nalažu razgovaramo sa Marko Mihailović, jednim od organizatora Evroprajda. On je našao vremena dok čeka let za Kopenhagen, gde će promovisati Evroprajd u Beogradu, da odgovori na naša pitanja. Da li se promenio odnos države i grada prema Prajdu, pošto je u pitanju Evroprajd? Sa ove tačke gledišta - mogao bih da kažem da je primetan regres: ovo je prvi put posle mnogo godina da gradonačelnik Beograda (trenutno Aleksandar Šapić) ne želi da podrži Beograd Prajd. Takođe, primećujem da, iako iza scene radimo sa svim relevantnim institucijama na pripremama za Evroprajd, političari i predstavnici institucija izbegavaju da javno daju podršku i da osude inicijative za protivustavne zabrane.

P OPTIMIST Intervju

Da li je prepoznat ekonomski i turistički potencijal Evroprajda?

Razgovarao: Predrag Azdejković

Od maja meseca sam skoro svaki vikend na putu - trudim se da promovišem Beograd Evroprajd 2022. Pored govora na glavnim stejdževima na evropskim prajdovima, to sam radio i kroz mnogobrojne intervjue, gostovanja, panele i druge aktivnosti. Držao sam govore u Briselu, Zagrebu, Rimu, Geteburgu, Oslu, Londonu, Temišvaru, Madridu, Berlinu, Amsterdamu, Kopenhagenu dok su moje kolege bile u Stokholmu, Beču, Tirani, Skoplju, Solunu, Hamburgu. Sigurno sam neki grad zaboravio. Reakcija mi je dosta zanimljiva - mladi ljudi iz zapadne i severne Evrope su 10 www.optimist.rs U susret Evroprajdu Marko Mihailović

kako jedna velika sramota - skupljati jeftine poene na homofobnim populističkim trikovima i propustiti retku šansu za globalnu promociju Beograda kao grada koji gaji vrednosti tolerancije i slobode. Šta ćemo sa Srpskim pokretom Dveri i ostalim homofobima?

će da nastupa na Evroprajdu? Koncerti se dešavaju u petak 16. i subotu 17. septembra od 19h do 02h na Donjem Kalemegdanu. Pored domaćih i regionalnih dreg kraljica, u petak nastupaju Ida Prester i Lolobriđida, Tam, Iva Lorens, KoiKoi, Bojana Vunturišević, Sajsi MC, Patrick Mason a u subotu House of Flamingo, Elektra Elite, Angellina, Edita, Roi Perez, Sara Jo, Senidah i Jessie Ware. Karte su dostupne na tickets.rs za ljude iz Srbije i Eventimu za ljude iz inostranstva.

Da li da brinemo o bezbednosti ili su ta vremena prošla? O bezbednosti se brinemo 365 dana u godini jer su LGBTI+ ljudi manjina koja trpi najveći stepen diskriminacije, govora i zločina iz mržnje koji, najčešće, prolazi bez reakcije i adekvatnog odgovora relevantnih institucija. Vodič kroz gej Srbiju

Kakav nas program očekuje tokom Evropske nedelje ponosa?

Bogat program: mnoge izložbe, predavanja, debate, filmske projekcije, predstave, žurke a centralni događaji su međunarodna konferencija o ljudskim pravima, Prajd koncerti 16. i 17. septembra i Prajd šetnja koja počinje u subotu 17. septembra ispred Narodne Skupštine. Najveći deo programa je već dostupan na www.europride2022.comNaravno,svezanimako

se rodili sa privilegijom da je u njihovim zemljama jednakost (bar pravna) prisutna još od pre njihovog rođenja a najveći broj njih ni ne zna da se zemlje poput naše bore sa stvarima koje u njihovim društvima odavno nisu predmet nikakve debate. Isto tako - veliki broj ljudi mi prilazi posle govora i kažu da će doći iz solidarnosti - što je i glavna ideja Evroprajdaa u Beogradu. Želeli smo da dovedemo hiljade ljudi iz solidarnosti sa našom situacijom u nadi da će oni osnažiti lokalnu zajednicu da izađu na ulicu ali i da će malo normalizovati odnos grada prema nama (u smislu, da će shvatiti i iskoristiti potencijal ovog događaja i dolaska turista).

Najavljuje se 20 hiljada gostiju. Da li je to realno? Ne znam šta da kažem - situacija je bez presedana i sve procene su vrlo proizvoljne. Cifra od 20 hiljada je bila neka inicijalna projekcija od prošle godine - usled ovakvog razvoja situacijenisam siguran šta više da mislim. Dok odgovaram na ovaj intervju - spremamo se da objavimo izvođače za Evroprajd koncert, koji se održava u petak 16. i subotu 17. septembra na donjem Kalemegdanu. Nadam se da će taj line-up privući domaću i regionalnu publiku kao i naše gastarbajtere. A isto tako se nadam da će porast mržnje i protivljenja Prajdu i ljudskim pravima probuditi one ljude koji razumeju važnost jednakosti i solidarnosti i da će ove godine doći na Prajd.

okret #MeToo smatra se jednim od najvažnijih pokreta modernog doba koji je pokrenuo lavinu. Bez tog pokreta ne bi bilo otvorenog diskursa o količini nasilja kojima smo okruženi, a čije su žrtve pre svega žene. Bez #MeToo pokreta ne bi se znalo koliko je nasilje sveprisutno i koliko ga većina ljudi oko nas ima u svom iskustvu. Ne bismo bili svesni da to nije samo neki procenat na osnovu prijavljenih ili procesuiranih slučajeva, već gotovo svako od nas. Pokret je neminovno promenio čovečanstvo. Na bolje. Međutim, da li su se, kao i mnogo puta u prošlosti, stvari otrgle kontroli? Da li smo došli do tačke da je jedan tvit dovoljan da se u potpunosti uruši nečiji kredibilitet, život i karijera, bez ikakvih dokaza? Žrtvi treba verovati i u reč žrtve se ne sme sumnjati, jer takvo postupanje prema žrtvama dovodi do obeshrabrivanja drugih žrtava da prijave nasilje. Istina. To važi za sud, ne i za društvene mreže. Na mrežama ljude baš briga kako će uticati na nečiji život, a kamoli na društvene procese. A onda, šta ćemo sa presumpcijom nevinosti? Šta ćemo sa onim „nevin/a, dok se ne dokaže da je kriv/a“. To takođe važi za sud, ali ne i za društvene mreže. Kada se proces sa suda prebaci na mreže – nepopravljivu štetu trpe i okrivljeni i žrtva. I na društvenim mrežama je to ko je okrivljen, a ko žrtva vrlo maglovito. Branislav Lečić je bio okrivljen u sudskom procesu u kom je doneta odluka da

P Da li je vreme da se sudski procesi vrate u sud? Internet te tuži, internet ti sudi Piše: Nemanja Marinović OPTIMIST Osmatračnica

Kevin Spejsi – ozbiljne optužbe, sve ih negira. Realno, malo ko veruje da nije kriv. Teške optužbe, mnogo žrtava. Proces će se razvlačiti godinama. I na kraju će se, za društvo, završiti kao i onaj prethodni. Ako ga osude biće još jedan „gej predator, kao i svi gejevi“, ako ga oslobode „ne može se protiv moćnika iz Holivuda i gej lobija“. Za Spejsija će jedina razlika biti u tome da li će u zatvor ili ne, društvo je svoje reklo odavno i ništa na to neće uticati. Mreže će samo otvoriti prostor za, između ostalog, i homofobiju. Džoni Dep i Amber Herd – najbolji primer. Od prvog dana potpuna polarizacija. Društvene mreže su, doduše, bile više na strani Depa. Što je, prema rečima Amber Herd i razlog zašto je izgubila na sudu, te da je slučaj „nepravedno predstavljen na društvenim mrežama“. Tačnije, 12 www.optimist.rs

Evo tri aktuelna slučaja: Riki Martin – optužen da je zlostavljao člana porodice jer „nije mogao da prihvati da se njihova veza završila“. Doneta odluka zabrane prilaska. Pevač tvrdi da veza nije ni postojala, član porodice povukao tužbe. Sudski proces završen, nema slučaja, samim tim nema ni krivice. Ali presuda je na mrežama već doneta. Dvostruko. S jedne strane, „znali smo da mali laže i traži parče kolača“, sa druge strane „moćni Martin mu je pretio, zaplašio ga, primorao da povuče tužbu“. Šta god sud donese kao odluku, od ovih stavova nećemo odustati. Šta god sud donese kao odluku, mreže će mrzeti, napadati, vređati i vršiti online nasilje i prema okrivljenom, i prema žrtvi.

nije kriv, na društvenim mrežama okrivljena je bila i Danijela jer je „iznosila laži da bi podigla svoju popularnost“. Iako Danijela nije bila formalno tužena za bilo šta, Lečić je na kraju postao žrtva klevete. Dakle, maglovito je. Živimo u jednoj vrlo paradoksalnoj situaciji. Tražimo da sud donese odluku o nekom zločinu, a u sudove ne verujemo. Pošto u sudove ne verujemo i smatramo da su na strani moćnih, mi koji „štitimo slabije“ doneli smo na društvenim mrežama presudu unapred i šta god sud da pokaže – nebitno je. Mi ćemo se držati svoje presude. Ako se odluka suda poklopi sa našim ubeđenjem – bravo za sud, ako se ne poklopi –opet je pobedio moćnik i živimo u duboko nepravednom društvu.

Kada se sudski proces prebaci na društvene mreže, svako je sudija i svako je porota i svako ima pravo da misli, kaže i učini šta god hoće i prema okrivljenom i prema žrtvi. Svakog okrivljenog može da pretvori u žrtvu i svaku žrtvu u krivca. I za to nije potrebno imati dokaze, dovoljna su (pred)ubeđenja. Zato sve više i liči na „lov na veštice“. A svako će drugačije odgovoriti ko su „veštice“, love se jednako i tuženi i oni koji tuže.Nepoverenje u sudski proces potpuno je opravdano, ali na suđenju na društvenim mrežama ne prolazi dobro nijedna strana. I društvenog epiloga gotovo nikad nema. Šta im je onda smisao?

onda tačno stigli leta 2022. godine? Od pokreta koji daje glas žrtvama, koji ruši moć moćnika koje novac i status štite da nikada ne odgovaraju za svoje postupke – do ozbiljne situacije nasilja na mrežama koje ide na obe strane. Kensel kultura jeste možda dobar način da se „kazni“ neko ko ima moć da se izvuče od svake kazne, ali lako može da pređe u nasilje jer ne omogućava nikome da se brani – koncept je prvo kazni, pa onda traži dokaze. Dokaze koji nisu ni važni, jer svaki dokaz ili sudska presuda nema težinu za sud na mrežama. Sa druge strane, ova situacija je otvorila mnogo veći prostor za ogromno nasilje prema žrtvama. Kako god da se proces završio, Amber Herd je pretrpela toliko nasilja na mrežama da, čak i da je dobila slučaj, ono kroz šta je prošla nije sigurno motivišuće za bilo koga da prijavi nasilje. Danijela Štajnfeld takođe, Milena Radulović takođe. Iako je, inicijalno, trebalo da javnost i mreže pruže podršku i budu ona „moć“ koju žrtve najčešće nemaju, malo se i to otrglo kontroli.

dobila je po jednoj tački, on po drugoj, ona plaća deset miliona, on plaća dva. U očima javnosti, utvrđeno je da ga je klevetala, Džoni Dep je „čist“. I šta se na kraju desilo posle sudskog procesa? Isto što i pre njega. Onima koji su bili u početku „na strani Depa“ presuda je potvrda da nije kriv, oni koji su u startu nastupali sa stavom da svaka žena laže sad imaju debelu argumentaciju da tvrde kako žene „montiraju slučajeve zbog popularnosti i para“ (kao što je osnovni narativ u slučaju Lečić i Štajnfeld), a onima koji su verovali Amber presuda je dokaz da sistem ne veruje ženama i da je odluka doneta jer ona nije „savršena žrtva“. Svako će naći u presudi ono što mu Iodgovara.doklesmo

Vodič kroz gej Srbiju

PadPlačem...uraj piše: Miloš Peri

Trebalo bi da i Andrej ima dlake. Njemu je dvadeset. Njegov kurac mora biti nešto između mog malog, nerazvijenog, i očevog iscrpljenog, punog vena.

J OPTIMIST Kolumna

Otac je, u suštini, star. U najranije godine moje mladosti utkani su snovi u kojima se Andrej iskrada sa seljačkog ispraćaja, i odvodi me na motoru. U vojsku. Da mu se nađem, da bi mogao da me jebe kadgod poželi. Ali kako će on mene da jebe, kad ja nemam ni deset godina? Zar ne bi trebalo da uskoro počnem da se jebem sa devojčicama? Ali kako ću da se jebem sa devojčicama kad ne razmišljam o njima? Ne privlače me. Godine su mi prolazile dok sam sam se pitao da li je bolje da na motor sednem ispred njega, da me obgrli toplota njegovog tela, ili da sednem iza, pa da se naslonim na hladnu zmijsku kožu koja miriše na noć. I usred te dileme jednoga dana dobih vesti da je Andrej napravio dete

nekoj Novosađanki. Pre nego što će se vratiti iz vojske, napravio je dete i jednoj Subotičanki. Molio sam se da se ne vraća kući sa dečurlijom i Bog je čuo moje molitve. Vratio se da se nekoliko godina kasnije oženi devojkom koju je oduvek voleo. Na toj svadbi imao sam dvadeset godina, nije bilo šanse da me podigne u naručje. Želeo sam da verujem da je poželeo da to učini. Sada je u tridesetim, i prilično je sed. Brada i obrve su mu i dalje crni, postao je ozbiljan, ne koristi, redovno vežba. Poželjniji je nego pre. U ovom trenutku građenja njegovog lika on još uvek ne zna da će uskoro dobiti dve devojčice. Sad dosta o prvim strastima i pustim mladalačkim željama. Jasno je da sam sa dvadeset godina otišao u Holandiju, i da sam se sa trideset vratio. Ostavimo na tren Andreja u njegovom ljubavnom gnezdašcu, sa njegovom debelom ženom. Osvrnimo se na Srbiju, na koju se ponovoKrenemprivikavam.tijada polako tražim posao, godinu dana prošlo otkako sam došao iz Amsterdama – stvarno je red. Povučem veze, dođem na razgovor sa samim vlasnikom firme. Sedim u hodniku sa loše usisanim tamnoplavim itisonom, vidim papiriće i trunčice, ponegde. Čujem žagor jer kancelarije nemaju vrata, nema kucanja, nema tajni. Čitam horoskop koji mi maltene kaže da idem da se ubijem, jer sam jarac, zimsko dete usred leta, u sezoni potpuno suprotnog raka, energija mi je nula, čekamo ciču zimu, led i sneg.–Uđi,Ulazim.Miloše.Udobna mu je sofa, neudobno je obučen za nekoga od sedamdeset godina.

14 www.optimist.rs

a sam bio dete (devedesetih) kada je Andrej otišao u vojsku. Nije da mu je previše bilo stalo, ali bio je red. On je već uveliko razvijao „biznis“ sa Italijom i Mađarskom. Zbog toga je na ispraćaju nosio jaknu od prave kože pitona. Skuplju ne videh potom nikada više u životu. Čak i kada sam se pre par godina zarekao da nikada neću obući pravu kožu ili krzno – i dalje je bila ekstravagantno bolno lepa. Kada je prišao da se pozdravi sa mojim roditeljima, Andrej me podigao u naručje. Dok je pričao sa njima, mirisao sam njegov vrat i bradu, i činio sam to bez skrivanja jer sam bio dete. Niko u tome nije video ništa neprimereno. Andrejeva brada podsećala je na onu Zorana Pajića, ali je bila dosta muževnija. Andrej i jeste ličio na Pajića, ali je bio manje uglađen, više divlji, čak pomalo i agresivan. Možda je već bio popio. Imao je parfem koji je mirisao prohladno. Blago njemu, – mislio sam – tamo u vojsci su samo muškarci. Oni se kupaju i spavaju zajedno. Da mi je da ih makar posmatram gole. Voleo bih da vidim koliki će moj kurac biti kada budem u njihovim godinama. Moj otac ima dosta dlaka, ja nemam ni jednu. On je u tridesetim. Kažu da će početi da rastu tek u pubertetu, a dotle ima još.

– Jesam. Organizovao sam mu porodično slavlje.–A ova diploma? Vidim da je u pitanju neka holandska institucija, je l’ tako?

–

– Sin mi kaže da pišeš, vi ste studirali zajedno.– Tako je. – Za onog veselog Azdejkovića? – Tako je. – I? Plaća li te što kad si došao ovde? – Ne plaća me. – Aha. A voleo bi i dalje da pišeš, tako sam čuo. Ne smeta ti da pišeš po porudžbini? –Uf,Ne.jebote, trebalo je da svratim kod krojačice na probu. Jao! Ja sad ne smem da joj izađem na oči. Šijem neko odelo za tradicionalnu svadbu, biću dever. Uvek sam šio ili prepravljao svoja odela, tek ponekad bi mi se posrećilo da ih tek tako prosto kupim i obučem. Ramena široka, struk uzak, duge noge (♪ za igranje). Ako je kupljeno, u njemu sam ♪ „đinđi rinđi, Bubamaro, c’knije, šužije“… Ako je šiveno, onda sam ♪ „sijam kao milion“… Ah, da. Ona bela košulja sa vezom, kao u Milice Zavetnice, treba da je poklonim nekome. Ali žao mi. Bolje da je bacim. ♪ „On, on više nije on, to znaju svi“… – … Miloše! – Da, da, recite. Slušam. – pokušavam da se izvadim. – Oprostite, ali ova otvorena vrata… toliko sam pod utiskom što to vidim i u Srbiji, genijalno. Svaka vam čast, zaista.

– Zapravo, ne. U pitanju je Ministarstvo turizma Kraljevine Holandije. Ona je svedočanstvo mom radnom iskustvu u sektoru celebrity ugostitetljstva, nešto kao počasni Oskar.

– Trudimo se, eto, da ispratimo malo i taj svet, je l’. I ja sam pod utiskom dok čitam tvoje preporuke. Je l’ ovo stvarno on? Teniser? Radio si sa njim.

Eh, da. Pre neki dan stavljam onog mog, najnovijeg lika na probu. Znate, viđam se sa nekim skoro godinu dana, pa je i red da prođe vatreno krštenje jarca. Tražim mu određenu svotu evra na zajam, jer – ide svadba, biću dever, treba para. On ne zna da novac ne bih uzeo, i da ga za pozajmicu pitam da vidim: 1. da li bi je dao 2. da li ima da dā On odmah počinje da se vadi na teška vremena koja nam slede, na rasipanje od kog ne može da se odvikne, te kako zaradi tek koliko je potrebno da preživi i tako dalje, Rusija, Ukrajina, korona. Ok. Piši propalo. – … dakle, Miloše, dok čekamo da se radno mesto skroji po tvojoj meri, negde oko Nove godine, recimo… ti ćeš biti u direktnoj prodaji, samo privremeno, možeš slobodno da isključiš mozak. Stavićemo te na vodu i pića.Potpis ovde, potpis onde, počinjem sutradan… Kod kuće čitam šta sam potpisao, sutradan odlazim na posao da dam otkaz. Ja ne mogu da radim za 35.000 dinara. Vodič kroz gej Srbiju

–

16 www.optimist.rs OPTIMIST Kolumna

–

On je najpre fin, pa manje fin, pa neraspoložen, pa neprijatan. Naša slobodna procena je da si ti kod nas početnik, te shodno tome – primaš početničku platu.–Moja slobodna procena je da posle deset godina radnog staža i života van Srbije nikako ne mogu da budem početnik. Tako će biti gdegod da odeš. To nije vaša briga. Gdegod odeš bićeš početnik, povratnik čiji rad „tamo negde“ niko nije video. Gdegod odem biću intelektualna elita ove zemlje.–Što ne ode u Beograd onda, nego dođe u moj–grad?Pozdravite sina. Doviđenja. … Jedino što… na drugim mestima možda ne bi bio prihvaćen kao kod nas. Šta tačno hoćete da kažete? Mi ovde imamo još takvih kao ti, i svi funkcionišemo kao jedna velika porodica, niko nikoga ne gleda popreko. Blago vama. Doviđenja. Mom sinu će baš biti krivo. Žao mi je što sam svoje interese stavio ispred interesa vašeg sina. Čekaj. A, na primer… za 50.000 bi radio? Bih. Ali ne ovde. Doviđenja. Dva dana se borim sa ljudima koji mi govore:1. ćuti, može i gore 2. a šta bi ti, da ti da sto hiljada 3. ma nema ni on toliko para koliko pričaju 4. što si se vraćao u Srbiju, ako si već znao kako5.jeod nečega mora da se počne 6. on drži pola grada, što sereš tu gde jedeš 7. ljudi rade i za manje Trebalo je, valjda, da ovih sedam mantri ponavljam svakoga dana pred spavanje, da bi mi mozak bio što pre ispran, ili drugim rečima – da bih se što pre aklimatizovao u matičnoj zemlji u kojoj me dugo nije bilo. Nema veze. Doći će nešto. Propala veza, propade posao, ostalo još venčanje pa odmor. Buduća mlada kaže da na venčanju pričam sa kumom, jer i on ima svoju kompaniju. Možda će biti nešto za mene. Da ubrzamo, dakle, buduća mlada je današnja mlada, venčanje je za par sati. Uzimam odelo iz kola i idem da se presvučem u sobi gde

–

Plačem – zato što ne osećam ništa, zato što ne reagujem na dodire. Plačem – zato što gledam lezbejske porniće, a nikome to ne smem da kažem, a sada mi dođe da vrištim, ali se plašim, ne mogu kroz još jedan coming out, i mozak mi je kaša, dok po prvi put, i to usled ovog životnog pakla, maštam o ženi, a ne umem da ne budem gej.

–

se presvlače muškarci. Tamo je samo jedan, stariji čovek. Dok ulazim na vrata, vidim njegove jake, mišićave butine, on navlači crne čarape do pola listova. Pantalone nema, ali je bela košulja pala preko međunožja. Ulazim, i stajem u mestu zaleđen.–Mali više nije mali. Pa gde se ti kriješ od sveta?–Andrej? Otkud vi? – Nemoj to vi, nemoj da me nerviraš. Zadržao je nešto od mladalačkog besa, ali mu ne stoji kao nekada. I dalje je poželjan. To je, dakle, kum koji ima svoju kompaniju, gde će možda biti nešto i za mene. Neprijatno mi je toliko da ne znam zbog čega više: da li zbog toga što treba da se presvučem ispred njega, ili zbog toga što treba da ga pitam ima li posla za mene. Zaklinjem vam se sad i ovde da nikada neću moliti za parče hleba. Okrećem mu leđa, da mi bude lakše. I gotovo istog trenutka osećam njegovu ruku, otpozadi, na mojim jajima. I eto je toplota, koja me nekada uljuljkivala u san, prianja uz mene, ali guši. Pretoplo je napolju. Nabija se uz mene i moju ruku stavlja na svoj kurac, a meni lupa srce kao da mi je prvi put, ja sam prestravljen. Mrzim iznenađenja. Uspevam samo da nesigurnog glasa (koga se stidim) pitam gde je kuma.–Nema kume. – šapuće mi dok mi njuši vrat, a mene podilazi neka gadna jeza. Detinji snovi se obistinjuju.Ineuspevam da odolim, počinjem da plačem.Plačem – što sam se vratio, što se nisam vratio pre, što se nisam vratio kasnije, što me niko ne ceni, što niko ne prepoznaje moje kvalitete, što niko ne vrednuje moje iskustvo, što nema tržišta za moj intelekt, što mi holandski prijatelji nisu postali prijatelji kakve sam želeo, što mi srpski prijatelji nisu ostali prijatelji koje sam voleo, što posla nema, što će posla najverovatnije biti.

Plačem – od sreće, jer su mi se snovi obistinili; od tuge, jer su mi se snovi obistinili.

sve više nameću kao jedine poželjne. Ona se često demonstrira nesmotreno, iako su njene različite manifestacije specifične i lako uočljive, a potom problematične na sveobuhvatne načine. Njena manifestacija, šire gledano, leži u osnovi mnogih oblika nasilja, ali kako je fokus kod takvih situacija uglavnom na seksizmu, transfobiji, homofobiji i rasizmu, često se previđa bitna uloga femfobije u podsticanju predrasuda i Istovremeno,nasilja. forsiranje femfobije predstavlja veliku prepreku i u ostvarivanju kako seksualnih, tako i emotivnih odnosa unutar same gej zajednice. U svetu dejting aplikacija koje su uglavnom zasnovane na odlukama u delicu sekunde, privlačnost se često svodi na najbanalnije izraze i principe, te otuda naslovi u kojima se eksplicitno navode tipove ljudi sa kojima nikako ne bi otišli na dejt, pri čemu se najčešće poručuje stop debelim i feminiziranim. Dalje, taj fenomen se sa dejting aplikacija polako širi izvan njih, usled čega devalvacija ženstvenosti, ili femfobija, sve više postaje uobičajena osobina savremene gej kulture. Pritom se ona ne odnosi samo na fizički izgled, modni stil, ton glasa ili manire, već se demonstrira i kada je reč o osećanjima, pa odbojna postaje i emocionalna ranjivost, želja za ljubavlju, čak i želja za vezom. Dakle, iako na prvu izgledaju kao prilično udaljene teme, femfobija i usamljenost među gej muškarcima, tj. njihov problem da pronađu trajnu vezu pogotovu putem dejting aplikacija, u velikoj su meri međusobno povezane. Na najbukvalnijem nivou, kada neko na dejting aplikaciji naslovi svoj profil za sastanke sa

eoretski se često ističe kako je jedna od „sloboda“ postojanja unutar kvir zajednice, između ostalih, i neopterećenost

T OPTIMIST Doroteo

Femfobija No Fem - No Love piše: Bogdan Petrović

kriminisanalizovanadeluječije.ksitelesnimheteronormativnimidealima,aliupra-stvaristojemalodruga-Gledanoizjednogugla,šokantnodamargina-iutolikojmeridis-manjinska zajednica kao što je LGBT+ i sama bude diskriminatorna prema pojedinim osobama unutar nje, i to ni manje ni više nego zbog fizičke pojavnosti. Sa druge strane, takav stav pojedinaca ne bi trebalo da nas iznenađuje, s obzirom da je u kvir zajednici fokus oduvek bio na telesnosti i privlačnosti, posebno među gej muškarcima. Čini se da je sa povećanim društvenim prihvatanjem, LGBT+ zajednica postala podložnija globalno nametnutim standardima lepote, u okviru kojih sve na našem telu mora biti zategnuto i na svom mestu, pri čemu se feminiziranost tretira kao posebno odbojna. Heteronormativni standardi među gej populacijom postali su izraženiji sa pojavom velikog broja biseksualnih muškaraca, koji upražnjavaju MSM, ali imaju problem sa gej prefiksom, dok je među lezbejkama ovaj fenomen malo teže objašnjiv i razumljiv, ali takođe prisutan.

Ako pogledamo bilo koju gej dejting aplikaciju uočićemo sve prisutniju upotrebu “no fem” ili “no fat” krilatica, pa čak i “no Asian” i slično, pri čemu većina korisnika nije ni svesna kako na taj način, pod maskom personalnih seksualnih preferencija zapravo demonstrira jedan vid rasizma, a diskriminiše nesporno, jer devalvacija ženstvenosti predstavlja društveni problem sa ozbiljnim posledicama. Nasilje nad ženama, feminiziranim muškarcima, transrodnim osobama i rasnim manjinama se često pogoršava kada su prisutni elementi femfobije.

Za neupućene, femfobija se odnosi na devalvaciju i regulaciju ženstvenosti i sugeriše poseban, možda preklapajući, fenomen specifičan za rod (npr. ženstvenost), a ne pol (npr. žena ili ženski). Drugim rečima, u gej svetu je to odbojnost prema bilo čemu što se detektuje kao ženstveno, naspram muževnosti i muškosti, koje se

18 www.optimist.rs

Ako se muškarci sa nesigurnim stilovima vezanosti (bilo anksiozni ili izbegavajući) u gej populaciji percipiraju kao ženstveniji, to može dovesti do većeg odbacivanja iz zajednice i posledično manje privlačnosti. Drugim rečima, femfobija, između ostalog, u velikoj meri uzrokuje izbegavanje vezivanja među gej muškarcima. Ako se muškarci kao deca zadirkuju zbog toga što su emocionalno osetljivi i ranjivi, a zatim dožive femfobiju zbog otvorenog traženja emocionalne intimnosti ili romantičnih odnosa u zajednicama gej muškaraca kao odraslih, takva iskustva mogu biti velika prepreka dubokom emotivnom povezivanju. S tim u vezi, borba protiv kontinuiranog izražavanja femfobije u zajednici može biti početna tačka za podsticanje razvoja sigurnih stilova privrženost i vezivanja, što posledično dovodi do većeg osećanja društvene podrške i podrške zajednice i, na koncu, niže stope usamljenosti među gej populacijom.

Vodič kroz gej Srbiju

„no fem“, on ukazuje na to da nije zainteresovan za partnera koji ima više ženskih osobina ili karakteristika. Zato su brojni muškarci usled izražene femfobije, a u želji da ostvare vezu sa drugim muškarcem, prinuđeni da skrivaju ili potiskuju svoje emocionalne potrebe ili želje u nastojanju da izgledaju muževnije i, shodno tome, poželjnije. Pritisak da se pridržavaju muških normi unutar gej zajednice često, dakle, ometa upoznavanje i uspostavljanje dubljih veza, čime nesvesno doprinosi pandemiji usamljenosti unutarPotenciranjenje. na heteronormativnim standardima ne igra bitnu ulogu samo kada se traže emotivni i seksualni partneri, već može uticati i na to kako se pojedinci ponašaju u svojim vezama. Nije neuobičajeno da se anksiozni stilovi privrženosti povezuju sa ženstvenošću ili ženskim kvalitetima, na primer potreba za vezivanjem i nesigurnost, dok se stilovi izbegavanja dublje i dugotrajnije (po)vezanosti mogu posmatrati kao hiper-muški, na primer nezavisnost i nedodirljivost. S tim u vezi, gej muškarci sa anksioznim stilovima vezivanja percipiraju se kao ženstveniji i stoga manje poželjni dok se povećava poželjnost onih koji demonstriraju izbegavanje vezivanja, jer se percipiraju kao “ne fem”.

Igre Dominacijamoći

Piše: Filip Obradović

Z OPTIMIST Kolumna

amislite sledeću sliku. Čovek u ranim četrdesetim. Lep, visok, zgodan (ide u teretanu), muževan. Uspešan biznismen. Oženjen, dvoje dece. Šta je sporno na ovoj slici? Njegov položaj. Gde se on nalazi, pitate se. Nalazi se na podu, na sve četiri. Oko očiju mu je povez, oko vrata povodac. Na desnoj ruci je štikla koja ga gazi, a vazduh seku trzaji biča koji se odbija od njegovih leđa. Odsečno, ali i oprezno, jer bič ne sme da ostavi tragove, da ih ne vidi žena. Seansa je gotova, klijent je zadovoljan. Doći će opet uskoro. A kako ja to znam? Zato što je bio kod Vratimomene.se par meseci unazad. Gej klub, repriza Nove godine. Dolazim sam, jer niko nije hteo da ide sa mnom. U separeu koji je inače "moj" sedi grupa momaka, za koje kasnije tokom večeri saznajem da su Bosanci. Ja sam u crnim kožnim čizmama, sa platformom od 5 i štiklom od 18 centimetara. Dvojica od njih mi priđu i žele interakciju sa mnom. Međutim, primetim da im pažnju najviše privlače upravo moje štikle. U jednom trenutku, pozovem jednog od njih. Približim mu se i na uvo mu šapnem "Klekni dole". Ton kojim sam mu to rekao bio je dovoljan da to odmah uradi. Pogled koji sam mu potom uputio mu je poslao jasnu poruku. Trebalo je da poljubi cipelu. To je i uradio. Muzika koja je gruvala me je vratila u klub i podsetila da mi zapravo nismo sami. Ali taj osećaj moći koji je prošao kroz telo je nešto što mi se odmah dopalo.

Nije bilo potrebno mnogo vremena da otkrijem sajtove na kojima su ljudi koji traže "gospodarice". Dakle, muškarci koje privlači prepuštanje moći nekom ko sam po sebi nije od njih moćniji. Dakle, ja nisam fizički jači od njih, i oni to znaju. U tu igru ulazimo zajedno i svesno. To su uglavnom ostvareni, uspešni, moćni muškarci. Toliko moćni, da su od svoje moći umorni. I zato, barem na kratko, žele da je prepuste nekom drugom. Ono što ih je dodatno privuklo kada sam ja u pitanju jeste činjenica da ja ipak tehnički nisam ženska "domina". Dakle, izgledom, stavom, ponašanjem, pokretima, garderobom, šminkom, ja njih podsećam na ženu. Ali u njihovoj glavi postoji svest da ja to zapravo nisam. I to je ono što igru čini još zanimljivijom. To me je zaintrigiralo, pa sam se potrudio da saznam zbog čega je to tako. Kad god sam pokušao da postavim to pitanje, nisam uspeo da dobijem konkretan odgovor. Neki od njih su bili zbunjeni, neki nisu ni znali odgovor, jer o tome nisu ni razmišljali, a oni koji su odgovor znali, bojali su se da ga izgovore. Nije mi bilo potrebno mnogo vremena da shvatim o čemu se radi. Žene su slabiji pol. Barem iz muškog ugla. Njima moć ne pripada rođenjem. One za nju moraju da se bore teškim radom, trudom i konstantnim dokazivanjem. Kada muškarci požele da se nađu u podređenoj ulozi, nije im zanimljivo da to rade sa nekim ko je već moćniji od njih. Poenta je moć prepustiti nekom ko je inače nema. A to je žena. A ženama moć stoji dobro. Čini ih privlačnim, jer to nije nešto što je očekivano i na šta su navikli. A to ih uzbuđuje. Dodatno, čini da taj osećaj podređenosti bude jači, a poniženje zbog prepuštanja moći nekom slabijemAveće.koje na ovim našim prostorima još slabiji od žena, i kome moć apsolutno ne pripada, jer često ne mogu da uživaju ni osnovna ljudska prava, a kamoli moć? Tako je, pederi! Mi smo antonim za moć, jer je apsolutno nikada nismo imali. Sama činjenica da muškarac prepušta moć drugom muškarcu, koji to zapravo nije u njihovom viđenju te reči, već samo tehnički je

20 www.optimist.rs

Šetao sam gradom, kao i uvek. Nije retka situacija da mi, zbog mog izgleda, neki muškarac dobaci neki ružan komentar, psovku, pretnju. Na to sam uglavnom reagovao tako što sam se trudio da ignorišem. Tog dana jednostavno nisam želeo. Okrenuo sam se, krenuo ka njemu, i glasno uzviknuo "U čemu je tvoj problem, ko te dira?" Nije ništa odgovorio, okrenuo se i otišao.

U jednom trenutku sam se zapitao šta to meni donosi. To jeste nešto što mi prija i u čemu uživam, ali sam se zapitao zbog čega je to tako. Vređanje, ponižavanje, psihičko i fizičko maltretiranje muškaraca snažnijih od mene mora da ima svoj koren. A onda se desila jedna situacija nakon koje sam shvatio.

Čak sam shvatio da je kod određenog broja njih i poniženje veće, jer bi za javnost saznanje da je on imao nešto sa drugim muškarcem (makar to bila i dominacija, često bez ikakvog telesnog i seksualnog kontakta) bila još veća sramota.

Tek kasnije sam shvatio da je situacija mogla

potpuno drugačije da se završi, i da sam tom svojom reakcijom mogao u njemu da probudim agresiju. Ali me u tom trenutku nije bilo briga. A zašto? Zato što sam shvatio da ja više u tim situacijama ne osećam strah.Strah je nešto sa čim mnoge LGBT osobe, pogotovo na našim prostorima, svesno ili nesvesno žive. Navikneš na njega, nosiš ga stalno sa sobom, pa ga više ni ne primećuješ. Kao kamenčić u cipeli koji žulja. Ne žulja mnogo, ali je stalno tu. Sticaj okolnosti je okrenuo uloge. Ti isti muškarci koji mi na ulici dobacuju, koji me vređaju i žele da me tuku, dolaze kod mene i predaju mi moć u ruke. Da radim s njima šta god poželim. I to je ono što me je privuklo. Da za promenu moć bude na mojoj strani. Shvatio sam da sam posle toga postao hrabriji. Najpre sam pre nekih mesec dana prošao sređen centrom Novog Sada i tako sređen veče proveo u kafiću koji nije "LGBT frendli", a nakon toga sam jedne subote otišao isto tako sređen u izlazak. Doduše, u gej klub, ali sam do tamo stigao ni manje ni više nego - tramvajem. Ni u jednoj, ni u drugoj situaciji nije bilo nikakvih komentara. Pogleda - da, ali dobacivanja ne. I onda sam shvatio. Moć je sve vreme bila u meni. Samo je trebalo da je prihvatim.

nešto što mnogima od njih čini igru dominacije još uzbudljivijom.

Moć je zapravo u svima nama, sakrivena duboko ispod straha. Data nam je samim rođenjem na ovim prostorima. Samo moramo da je oslobodimo. Nije lako, i to je dugačak put i proces, ali dugujemo to, ne samo LGBT zajednici, već najpre sebi samima. Jer, verovatno će nekad biti teško proći ulicom i pritom biti ono što jesi, ali će sigurno biti mnogo lepši osećaj kada se pogledaš u ogledalo. A to je onda totalna dominacija. Vodič kroz gej Srbiju

Često prozivaju LGBT populaciju da ima loš muzički ukus i optužuju nas da promovišemo turbo folk dive… Kakav je vaš stav povodom toga?

Drag Race je definitivno podigao očekivanja, ali je isto tako doneo interesovanje za lokalnu scenu. Ne mogu da kažem da publika očekuje previše, jer uspešno zadovoljavamo njihova očekivanja, ali ne mislim da se na to uopšte treba obazirati, mi prosto radimo ono što kao umetnice želimo i volimo.

22 www.optimist.rs

Turbo folk je deo gej kulture u Srbiji i nema potrebe da se toga stidimo, pogotovo ako uzmemo u obzir da su turbo dive prve istupale kao saveznice i zaštitnice naše zajednice. Po čemu se razlikuju gej žurki od strejt? Mislim da su bezbednije, uzbudljivije i dinamičnije. Nemam ništa protiv strejt ljudi i njihovih žurki, ali mi to prosto bolje radimo.

Kako vidite razvoj i istoriju beogradske dreg scene? Idemo napred, pojavljuje se dosta novih performera i to ume da bude izuzetno inspirativno. Mislim da je trenutno najveći izazov da dreg izađe iz forme žurki i lipsinkova, mi na tome radimo, a nadam se da će i ostatak scene preuzeti inicijativu, jer je to dobro za sve nas. Što se tiče istorije, ona se dešava sada.

P OPTIMIST Intervju

Ovog leta smo dosta radile, a u okviru Euro Pride-a spremamo dosta toga. Spremamo nekoliko događaja u saradnji sa Grindr-om, a to su: Utorak - 13. septembar - Pride Matinee - Zappa Barka Sreda - 14. septembar Veče novih kraljica - XL Bar Četvrtak - 15. septembar TUN - Pride Special sa Leom Davogić kao specijalnom gošćom - Drugstore U subotu 17. septembar organizujemo Pride Warm up u XL baru, potom se družimo na šetnji, a gledaćete nas i u okviru koncerata nakon prajda.

Koliko je Drag Race podigao očekivanja od dreg kraljica? Da li publika očekuje previše?

Alexis VanderCunt & TUN Squad Razgovarao: Predrag Azdejković

Ne znam koliko je drugačije, ali obično svaka žurka ima temu, odličnu muziku i nastupe Haus of Plastics. Cilj nam je da se ljudi dobro provedu, dobiju dovoljnu dozu drega, dobre muzike i zabave, a rekla bih da to uspešno radimo. Koliko je plastična Haus of Plastics? Dovoljno da napravimo ekološku katastrofu, zato i ne smemo da se raspadnemo. Šoferi kažu da im ne treba kuća jer je njihova kuća putujuća… A šta će dreg kraljicama kuća?

To za nas nikada nije bila potreba, već sudbina. Zajedno smo lepše i jače, kao sveto trojstvo. Šta nam TUN Squad sprema za naredni period?

Mi to prosto radimo bolje

Alexis: Ekipa kvir umetnika/ca koji stoje iza TUN žurki. Sama žurka postoji već više od 3 godine, a sastav se menjao. Danas su tu Jovijah, Anja the batman, Loakiin, Zoi Plastic i moja malenkost Alexis VanderCunt. Šta je drugačije kod TUN žurki?

Koliko vremena treba dreg kraljici da se spremi za nastup? Previše, pogotovo ako ste razmaženi kao ja, ali kad žurimo 90 minuta je sasvim dovoljno.

Ne znam kako, ali svakog avgusta Alexis VanderCunt se nekim neobjašnjivim okolnostima nađe na naslovnoj strani našeg magazina. Ovoga puta u društvu TUN Squada koji je odgovoran za poboljšanje kvaliteta queer noćnog života u srpskoj prestonici. Razgovarali smo sa dragom nam Alexis, CEO Haus of Plastics i članovima TUN Squada šta nam lepo pripremaju za nastupajući EuroPride! Šta je TUN Squad?

ZOI Godine:PLASTIC Fizički 23, mentalno 13. Kako si dobila ime, ko ti je bio/la kum/a? Alexis je predložila ime, a meni se svidelo zbog istoimenog anime lika (Tokyo Mew Mew). Sa koliko godina si prvi put obula mamine štikle? Da li je sve tako počelo? Da li zaista mislite da Alexis ikome dozvoljava da nosi njene štikle?! Sve je počelo kada sam prvi put videla Burdu, a kulminiralo kada sam počela da se družim sa gejevima. Prvi nastup? Guvernanta, hostovala sam Drag Race party. Vodič kroz gej Srbiju

Godine:SUNNOKA

Koga bi imitirala u Snatch Game-u? Snatch game mi deluje kao užasno teska stvar pa bih se trudio da podosta olakšam sebi. Neki od karaktera koje bih voleo da interpretiram su Jovanka Jolić, Maja Nikolić ili Dara Bubamara. Omiljena domaća dreg kraljica? Preveliki uzor mi je Alex Elektra model kvalitetne kraljice na našim prostorima. Omiljena strana dreg kraljica? Omiljena strana bi bila Violet definitivno ali pored nje sve fashion kraljice. Alaska kaže if you’re not wearing nails you’re not doing drag. Bez čega nema poštene dreg kraljice po tvom mišljenju? Kraljica bez štikli nije kraljica, i to je prosto tako. To je nešto šte će mi zauvek bosti oči, ukoliko neko nosi ravnu obuću on prosto ne ulaze dovoljno truda.

21 Kako si dobila ime, ko ti je bio/la kum/a? Ime je proizvod moje disleksije, kada sam pravio nalog za igricu, sada već davne 2014, tražio sam predmete po kuci koji će me inspirisati da napravim unikatan username. Pronašao sam kutiju šećera sunoko pogrešno sam pročitao sunoka i tako je i ostalo. Kasnije sam to ime upotrebio kao instagram username, a nakon par godina krenuo da se bavim dregom i pomislio sunoka je zapravo sjajno ime za kraljicu. Sa koliko godina si prvi put obula mamine štikle? Da li je sve tako počelo? Prve štikle sam zapravo dobio od mame, to je bio crveni par dubokih čizama negde pred moj prvi nastup. Ali kada sam bio mali nisam bio toliko zainteresovan kao danas. Prvi nastup? Moj prvi nastup desio se sada pre već godinu dana 14. avgusta u KC Gradu na KayGie takmičenju. Lipsinkovao sam (bar pokušao) Circus od Britney Spears. I tako je zapravo krenula moja dreg karijera možda jedna od najboljih odluka koju sam doneo u životu da sebe gurnem iz komfort zone i baš započnem na takmičenju. Omiljena pesma za lipsink? Što se tiče pesama izbor je jako uzak. Strana pesma bi bila Break the Ice to je definitivno moj go to kada ne znam šta ću. A domaća bi bila bilo koja od Milice Pavlović.

ALEXIS VANDERCUNT

24 www.optimist.rs OPTIMIST Intervju

Godine:LOAKIIN 23

Alex Elektra, Sunnoka, TeoDoll. Omiljena strana dreg kraljica? Venus Envy. Alaska kaže if you’re not wearing nails you’re not doing drag. Bez čega nema poštene dreg kraljice po tvom mišljenju? Bez ličnosti, eyelinera i rumenila.

Kako si dobila ime, ko ti je bio/la kum/a? Izmešala sam samo slova svog imena (Nikola) dakle, sama sebi kuma. Sa koliko godina si prvi put obula mamine štikle? Da li je sve tako počelo? Zapravo je počelo u sobi moje najbolje drugarice još pre osnovne škole tako što smo oblačili dizni haljine, a na štikle zapravo nisam stala sve dok nisam počela da radim drag. Omiljena pesma za lipsink? Strana bilo šta od Doja Cat, a domaća Divlja od Sare Jo. Koga bi imitirala u Snatch Game-u? Didi J ili Jovana Jeremić Omiljena domaća dreg kraljica? Sunnoka

Godine: Nemam Kako si dobila ime, ko ti je bio/la kum/a? Ime mi je dala drugarica, jer me inače zove Alexis, VanderCunt je inspirisano rijaliti divom Lisom Vanderpump, a Plastics je iz filma koji je izgradio karakter gotovo svakog gej muškarca, Mean Girls. Sa koliko godina si prvi put obula mamine štikle? Da li je sve tako počelo?

TWICE - The Feels, Tanja Savić - Tako mlada Koga bi imitirala u Snatch Game-u?

Zoricu Marković ili Alexis VanderCunt. Omiljena domaća dreg kraljica?

Nemam godine, ali ljubav prema štiklama mi je bila urođena preko babe. Ujedno su to i prve štikle u koje sam ušla. Sve je počelo na ekskurziji kada sam za maskenbal bila studentkinja medicine/špijun. Prvi nastup? Haus of Kaygie, Drag Up Your Life pre više od 3 godine. Omiljena pesma za lipsink? Svaka pesma koja me u trenutku radi, ali volim Arianu Grande, Cecu, Maraju Keri, Karleušu, Magazin, uglavnom sve što ima jaku emociju,

Omiljena strana dreg kraljica? Možda Alexis Stone, mada mi je jako teško samo za jednu da se odlučim. Alaska kaže if you’re not wearing nails you’re not doing drag. Bez čega nema poštene dreg kraljice po tvom mišljenju? Slažem se sa Alaskom, s tim da bih dodao još i periku.

Omiljena pesma za lipsink?

Koga bi imitirala u Snatch Game-u? Karleušu, Vjericu Radetu ili Suzanu Mančić.

Omiljena domaća dreg kraljica? Alex Elektra, neko ko traje dugo i uvek se ponaša kao rok zvezda. Omiljena strana dreg kraljica? Alyssa Edwards, Shangela, Jinkx Monsoon i još mnogo njih. Alaska kaže if you’re not wearing nails you’re not doing drag. Bez čega nema poštene dreg kraljice po tvom mišljenju? Bez harizme

Jinkx Monsoon definitivno. Šta je ono bez čega ne možeš na žurkama? Kablovi i ventilator! Uvek ponesi svoje, jer uvek neki zafali!

ANJA THE BATMAN Godine: 21 Kako si dobila stage name? Stage name je po username-u na instagramu koje je nastalo potpuno random ne znam zašto je batman jer nisam fan nisam nikada odgledala ni jedan film. Kada si počela da se baviš DJingom? Počela sam da se interesujem još u osnovnoj školi a prvi put sam puštala 2017. Prva žurka? Prva zapravo žurka u klubu je bila na Zappa barci 7.12.2018. Omiljena pesma koju puštaš? t.A.T.u - All the things she said Omiljena domaća dreg kraljica? Poprilično se povećala scena u poslednje vreme i ima odličnih kraljica ali za mene će uvek na prvom mestu biti Lana Vee Omiljena strana dreg kraljica? Ne mogu samo jednu, tako da Bianca Del Rio, Adore Delano i Violet Chachki Šta je ono bez čega ne možeš na žurkama? Mogu bez svega sem bez same opreme koja mi je potrebna za rad tj. laptop i mikseta. 25Vodič kroz gej Srbiju

JOVIJAH (JOVIDŽA)

Godine: 27 Kako si dobio stage name? Stage name sam dobio u osnovnoj školi, neko od klinaca iz odeljenja ga je smislio sa namerom da me tako bullinguje, ja sam odlučio da ga zadržim i koristim kao stage name. Kada si počeo da se baviš DJingom? DJingom sam počeo da se bavim 2018, a prvi nastup mi je bio na Prajdu iste godine. Prva žurka? Family Values sa Anjom The Batman i Ostrogom. Omiljena pesma koju puštaš? Into You - Ariana Grade , to je pesma bez koje TUN ne prolazi. Omiljena domaća dreg kraljica? Alex Elektra! Omiljena strana dreg kraljica?

rtani film „Toy Story“ obeležio je odrastanje barem tri generacije: onima rođenim u drugoj polovini osamdesetih, onima rođenim u devedesetima i onima s početka novog milenijuma. Prvi deo je premijerno prikazan 1995. godine, od kada su izašla još tri nastavka, da bi ove godine izašao i svojevrstan peti deo, odnosno spin-off. Tema su igračke i njihov tajni svet za koji deca ne znaju, jer one oživljavaju čim niko ne gleda, dok se u centru zbivanja nalaze kauboj Woodey i rendžer iz galaksije Buzz, mada se spin-off fokusira samo na Buzza. Verni fanovi će odmah sa setom primetiti da Buzz sada izgleda drugačije, te da mu je i glas promenjen. Ipak za ovo postoji razlog: Buzz sada treba da predstavlja ozbiljan,BuzzEvansom,njenAllentičevana.neklebaremtikastaraigračku,rendžera,pravogneaeste-jedo-oču-Štoseglasa,Timjezame-saChrisomkakobidobioprijatan,komičan,a u isto vreme herojski glas, bez arogancije. Naravno, Tim je za ovo dao blagoslov, te fanovi ne moraju da Zadržavajućibrinu. se na „Toy Story“ crtaćima kao celini, postavlja se pitanje šta je to što je ovu franšizu učinilo toliko popularnom i donelo joj vrtoglavu cifru miliona zarade? Maloj deci „Toy Story“ predstavlja izvor zabave, uzbuđenja i smeha. Pritom, svako dete voli da zamišlja kako su njegove igračke zapravo prava bića, a ne komadi plastike. A tokom odrastanja, „Toy Story“ nudi i poistovećivanje: međuljudski odnosi (pogotovo ako se posmatraju Buzz i Woodey), anksioznost (Rex), odrastanje (Andy), strah da smo omanuli u životu (Jessie), napuštenost (u početku Woodey, zatim Jessie). Pritom je i dalje humoristično, samo što odrasli neke šale shvataju drugačije. Dakle „Toy Story“ nije samo priča o igračkama već i priča o čitave tri generacije, naša priča.A u toj našoj priči, mi vidimo heteronarmativnu sredinu, žene i muževe, pa se čak i naš heroj, Buzz, zaljubljuje u devojku, Jessie. Ono što je „Toy Story“ poručivao sve do 2019. godine, jeste da je ljubav prirodna, ali samo dok ona voli njega, i dok on voli nju. Šta se desilo te 2019? Izašao je 4. deo, koji prikazuje dve mame kako ispraćaju svoje dete u vrtić. I mada je ovo od ogromne važnosti, jer pokazuje raznolikost porodice, nije ništa novo što Pixar nije već ranije radio: o LGBT+ likovima se zna da su gej, ali se to eksplicitno ne pokazuje već samo kaže.

vrloseksualizacijaprikazivanjedecu“.moglo„BuzzOvogodišnjiLightyear“'jezatoinovati-van,jersepoprviputprika-zujepoljubacdvaistopolnalika.Naravno,ovojeodmahprivuklognevonihkojisuse„uplašilidabitodapokvariBojazandajepoljupcacrtaćajelicemernasobziromda to nije upitno kada se radi o likovima koji su suprotnog pola, pa su tako deca gledala i kako Jessie ljubi Buzza. Takođe, neosnovano je tvrditi da će „deca postati gej“ jer ni gej deca ne postaju hetero uprkos normativu koji im se čak agresivno nameće. S druge strane, ovaj poljubac donosi benefite queer deci jer ih ohrabruje da je u redu i da ona voli nju, ili on njega - ovo neće uticati na njihovu seksualnost, ali hoće umanjiti anksioznost, depresiju i koliko novca će kasnije utrošiti na psihoterapiju.

26 www.optimist.rs C OPTIMIST Kolumna

Queer

Ko je zapravo taj lik koji se sada upisuje kao queer legenda? Alisha (originalno, glas joj pozajmljuje Uzo Aduba) je Buzzova najbolja prijateljica, i u braku je sa drugom ženom. Ona nije protagonista, ali je i te kako bitna za razvoj glavnog lika. Osim toga, i sam pomenuti poljubac je bitan za Buzza, jer videvši njih dve i Buzz poželi za sebe to isto - ljubav i dom. Sagledavši dublje ovaj momenat, shvatamo da hetero muškarac poželi da i sam ima porodicu kada vidi gej pardakle, dolazi do apsolutnog odsustva bilo kakve homofobije. Nema čak ni autovanja - Alisha je gej i to nikome ne treba da se objašnjava, baš kao što se ne objašnjava ni da je Buzz hetero.

Vodič kroz gej Srbiju Kako je crtani film spasio queer decu

LightyearBuzz Piše: Jovana Ivetić

Bliskost između Buzza i Alishe je zapravo i zadržala scenu poljupca u filmu. Naime, na kratko je odlučeno da se ova scena iseče, ali je ta odluka brzo povučena i u bioskope je otišla prvobitna verzija. Doduše, ne baš u sve bioskope, jer je 14 bliskoistočnih i azijskih zemalja zbog ovoga zabranilo prikazivanje filma, a upitno je da li će se prikazivati i u Kini. Disney se na pretnje Kine samo nasmejao i odgovorio da mogu i bez 3% koliko u proseku zarade od njih. Dakle, Disney je konačno žrtvovao deo novca zbog scene koja traje svega nekoliko sekundi, kako bi stao iza svojih queer kolega i poručio svetu da se „ne vraćaju u ormar“.Sa svim ovim, „Toy Story“ je postao potpuno „naša priča“, jednaka i za strejt i queer decu. Nove generacije će odrastati sa idejom da je u redu da budu ono što, svakako, nepromenljivo jesu. A nama koji smo već odrasli ostaje da se radujemo što je baš Buzz, heroj našeg detinjstva učestvovao u toj promeni. Buzz je rekao da je u redu što je Alisha lezbejka. Disney čelnici su rekli da je u redu da scena ostane zato jer je taj momenat bitan za Buzza. Buzz je spasio queer decu. I hvala mu na tome - to infinity and beyond.

Nekoliko ključnih faktora je identifikovano na uticaj autovanja gej fudbalera, odnosno, sportista uopšte, pored, naravno, opšte homofobije u Navijačidruštvu:–Imajući u vidu kompetitivnu prirodu fudbala, seksualnost fudbalera se može koristiti kao izgovor za uvrede i fizičke napade od strane navijača. Premda i među navijačima ima nebrojeno gej individua, tradicionalna kultura navijanja ne dozvoljava iskakanje iz zadatog okvira. Socijalno okruženje većine navijača umnogome utiče na njihove homofobne stavove, jer potiču iz sredina gde se homoseksualnost vidi kao bolest i izopačenost. Takođe, brojne navijačke grupe, povezane su sa konzervativnim desnim centrima političke moći, kao i krimina28 www.optimist.rs Homoerotski sport pun

Tu su i scene iz svlačionice gde se mogu videti i potpuno obnaženi kako dele radost ili tugu posle utakmice ili momenti pod zajedničkim tušem, koji raspaljuju maštu gej ljudi. - Svlačionice su kao perverzni nudistički kampovi. Nezrela, divlja mesta, male samostalne države u kojima normalna pravila osnovne pristojnosti i prihvatljivog ponašanja ne postoje - kaže nekadašnji irski internacionalac Toni Kaskarino. Međutim, uprkos tome, fudbal i dalje stoji kao čvrst bedem homofobije. U junu ove godine, otkriveno je 40% homofobičnih zlostavljanja usmerenih na fudbalere. Biti deklarisani gej fudbaler je gotovo nemoguće. Najbolji primer za takvu tvrdnju je slučaj Džastina Fašanua, koji će ostati upamćen kao prvi autovani gej fudbaler. Fašanu je 1990. godine, u intervjuu za britanski „San“ otkrio javnosti svoju homoseksualnost, čime je, praktično, zapečatio svoju karijeru. On je priznao da je imao aferu sa jednim poslanikom britanskog parlamenta iz redova Konzervativne partije, nakon čega ga se rođeni brat javno odrekao. Njukasl i drugi klubovi iz Premijer lige su odbili da mu daju trajni ugovor, te je bio primoran da igra u nižim rangovima. Otišao je u SAD, ali je tamo bio lažno optužen da je seksualno napastvovao 17-togodišnjaka u Merilendu. Vratio se u London, gde je ubrzo pronađen obešen u jednoj napuštenoj garaži, 1998.Nažalost,godine.u sportskom svetu, iako je pun gej ljudi, nastavlja se konzervativna stereotipna slika o fudbalu kao muževnoj igri, rezervisanoj isključivo za heteroseksualne muškarce. Tako je, recimo, svojevremeno, sudija u Sao Paolu odbacio tužbu fudbalera Rišarlisona, koji je tužio direktora Palmeirasa zbog insinuacija da je gej. Sudija je u obrazloženju naveo da je fudbal „muževan, muški sport, a ne homoseksualni“, te da bi Rišarlisona trebalo prognati iz FIFA (Svetska fudbalska asocijacija) i trajno mu zabraniti da igra fudbal. Nekadašnji selektor fudbalske reprezentacije Brazila, Filipe Skolari, koji je osvojio Svetsko prvenstvo 2002. godine, javno je priznao da bi izbacio homoseksualca iz tima.

ije potrebno biti neki veliki fudbalski zaluđenik da bi se primetilo mnoštvo homoerotičnih momenata tokom i nakon fudbalske igre. Mnogi pripadnici gej zajednice, kojima je inače stran svaki vid sporta, uživaju u prizorima snažnih nabildovanih tela fudbalera oblivenih znojem kako se u ekstazi nakon postignutog gola grle, ljube, naskaču jedni na druge i pokazuju publici svoju snagu i muškost.

Homoseksualnosthomofobije i fudbal piše: Igor Maksimović

N OPTIMIST Sport

- Homoseksualnost u fudbalu je tabu tema. Atmosfera na terenu i tribinama je teška. Mehanizmi su primitivni, a često su izraženi kroz klasične stereotipe o tome kako pravi muškarac mora da bude hrabar, snažan i agresivan, a to nije nešto sa čime navijači povezuju gej osobe – rekao je Anders Lindegard, danski golman, dok je igrao u Mančester Junajtedu.

To, svakako, utiče na živote sportista koji ne žele da budu u žiži javnosti zbog svoje seksualnosti, već zbog svojih profesionalnih dostignuća. Treba pomenuti i uticaj društvenih mreža, koje se koriste kao sredstvo napada i izražavanja otvoreno neprijateljskih stavova prema homoseksualnim sportistima. - Ako bi to neko uradio nastala bi medijska pomama. Ne znam kako neko ko ima 20 ili 25 godina može da se nosi sa tim. Biti gej jednostavno plaši ljude – izjavio je Korni Litman, jedan od retkih gej ljudi u nemačkom fudbalu, koji je u periodu 2002-2010. bio predsednik Sent Paulija.

Tu su, naravno, i fudbalski menadžeri, koji ne vide mogućnost zarade na prodaji gej fudbalera kojeg nijedan klub ne bi želeo.

Mediji – Nesumnjivo je da uticaj medija ima bitnu ulogu u autovanju fudbalera. Iako se na prvi pogled čini da je u današnje vreme homoseksualnost postala normalizovana, svaki „izlazak iz ormana“ dočekuje se velikom medijskom pompom.

lnim klanovima, te služe kao oruđe za obračunavanje sa pojedincima i kolektivima koji se ne uklapaju u njihovu viziju budućnosti društva. Na španskim stadionima je uobičajeno da navijači skandiraju „maricon“ (peder), a iako UEFA kažnjava povremeno takve slučajeve, uvredljiva skandiranja se nastavljaju.

Rudi Asauer, bivši fudbaler Borusije iz Dortmunda i Verdera, te trener Verdera i Šalkea, najbolje je ilustrovao je stanje po ovom pitanju: - Ako bi mi fudbaler prišao i rekao mi da je gej, kazao bih mu da je pokazao hrabrost, ali bih mu onda rekao da nađe nešto drugo čime će se baviti. To je zato što oni koji izađu uvek izvuku deblji kraj, budu ismevani od strane saigrača i ljudi sa tribina. Trebalo bi da ih poštedimo "lova na veštice".Uprkos tvrdnjama Patrisa Evra, bivšeg igrača Mančester Junajteda, da u svakom fudbalskom klubu postoje bar dva gej igrača, homoseksualni Vodič kroz gej Srbiju

Sol Kempbel i Ešli Kol našli su se na meti medijskih prozivki da su homoseksualci. Zlatan Ibrahimović i Žerar Pike uslikani su u trenutku razmene nežnosti dok su bili igrači Barselone, te na svojoj koži osetili medijski i društveni linč. Oni su kasnije demantovali da su u vezi i negirali tvrdnje o svojoj Početkomseksualnosti.ovegodine, u domaćim tabloidima pojavila se informacija o gej vezi dva neimenovana srpska fudbalska reprezentativca i javnost se odmah digla na noge, dočekavši vest na nož.Saigrači, uprava i menadžeri – Uticaj saigrača je takođe presudan za inkluziju gej fudbalera, imajući u vidu njihovo, uglavnom, skromno obrazovanje i socijalno poreklo. Većina njih dolazi iz ekstremno siromašnih sredina, opterećenih religioznim pogledima na svet, videći fudbal kao sredstvo uzdizanja na socijalnoj lestvici. Gej fudbaleri zato mogu biti izloženi seksističkim komentarima, govoru mržnje i otvorenim bojkotomTakođe,saigrača.isame uprave klubova žele da održe sliku svojih fudbalera što je moguće više heteroseksualnom. Maks Kliford, britanski PR stručnjak, priznaje da mu klubovi traže da prezentuje njihove igrače kao strejt ljude. Kao svetli izuzetak, treba pomenuti FK Liverpul koji je najavio učešće u „Paradi ponosa“ 2012. godine, te organizovao turnir pod nazivom „Fudbal protiv homofobije“. Tri godine kasnije, samo 11 fudbalera iz Prve lige se odazvalo kampanji „Fudbal protiv homofobije“. Kako se može naći u medijima, trenutno nema nijednog otvoreno gej fudbalera u engleskoj Premijer ligi.

Poruku podrške Kavalju uputio je švedski reprezentativac Zlatan Ibrahimović, napisavši na Tviteru: „Ti si šampion. Fudbal je za sve. Imaš moje veliko poštovanje.“

Džejk Danijels igrač je Blekpula, tima engleskog Čempionšipa. „Izašao je iz ormana“ u maju ove godine, što ga čini jedinim otvoreno gej fudbalerom u Britaniji. Izjavio je da mu je, između ostalih, pomogao Džoš Kavaljo da prizna svoju seksualnost. Njegov potez pozdravili su odlazeći premijer Boris Džonson, princ Vilijam i premijerligaš Hari Kejn. Danijels ima 17 godina. Homofobija u fudbalu ostaje i dalje kao veliki problem i podsetnik da se još mnogo mora raditi na polju emancipacije i edukacije, kao neophodnih elemenata za pun izraz ljudskih prava i sloboda.Autor članka preporučuje za pogledati film The Pass, sa Raselom Tovijem i Arinze Kenom u glavnim ulogama, koji govori o vezi dva engleska fudbalera i kako se njihovi životi odvijaju tokom jedne decenije.

Džoš Kavaljo je igrač australijskog Adelejd Junajteda koji je prošle godine obelodanio svoju homoseksualnu orijentaciju. - Kao gej fudbaler naučio sam da skrivam svoja osećanja kako bih bio „u kalupu“ profesionalnog fudbalera. To su dva sveta koja se ranije nisu susretala. Odrastao sam misleći da se o ovoj temi nikada ne govori – rekao je Kavaljo.

30 www.optimist.rs OPTIMIST Sport

Možemo samo zaključiti ako je takva situacija na liberalnom Zapadu, kakva li je tek u Rusiji i sa kakvim se sve izazovima moraju nositi tamošnji gej Ipak,fudbaleri.postoje primeri pozitivne prakse javnog autovanja fudbalera, premda oni nisu ostvarili neke zapaženije fudbalske karijere i to su učinili nakon okončanja profesionalnih angažmana, mada ima i onih koji su još uvek aktivni. No, svakako, njihov primer je dragocen, te ćemo navesti neke od njih. Tomas Hiclsperger je, sigurno, najpoznatiji profesionalni fudbaler koji se autovao nakon što je završio karijeru 2014. godine. Započeo je da igra u Aston Vili, a najviše utakmica je odigrao za Štutgart, dok je nastupao i za Lacio, Vest Hem Junajted, Volfsburg i Everton. Za reprezentaciju Nemačke odigrao je 52 utakmice i postigao 6 golova, a bio je u timu na Svetskom prvenstvu 2006. i Evropskom prvenstvu 2008. godine. Trenutno je sportski direktor FK Štutgart.

fudbaleri su prinuđeni da vode dvostruki život. Nemački časopis „Rund“ objavio je intervju sa nekoliko anonimnih gej fudbalera koji su govorili o svojim tajnim životima i sklonostima. Jedan je na društvena okupljanja dolazio sa drugaricom, koja mu je služila kao paravan, dok je drugi koji je bio oženjen skrivao od svoje supruge vezu sa drugom iz detinjstva. - Šta bi trebalo da radim – upitao je, dodavši da bi izlazak značio smrt.

Rišarlison Barbosa Felisbinjo je priznao ove godine u intervjuu za brazilske medije da je ipak imao homoseksualna iskustva, deklarišući se kao biseksualac. On je time ostao zabeležen kao prvi LGBT igrač u brazilskoj reprezentaciji i nacionalnoj ligi. Kako je okončao karijeru, trenutno radi kao sportski konsultant za jednu medijsku kuću u AntonioBrazilu.Hisen je najmlađi sin proslavljenog švedskog fudbalera Glena Hisena. Igrao je u drugoj švedskoj ligi, ali su brojne povrede okončale njegovu fudbalsku karijeru. Autovao se 2011. kada je ima svega 20 godina. Tvrdio je da nakon što je priznao da je gej dobio mnoštvo poziva od igrača koji žele da obelodane svojuTomasseksualnost.Berling bio je norveški fudbaler, koji je, kako je izjavio, okončao svoju karijeru zbog rasprostranjene homofobije u fudbalu. Autovao se 2000. godine.

ve godine, 16. jula, desio se jedan zaista neobičan rođendan! Nije bilo crvenog tepiha, ni rođendanskih svećica… a realno nije bilo ni rođendanske torte, poklona, a ni melodije „happy birthday 2 U…“ Neko bi rekao –depresivno, baš! Kakav je to onda rođendan? I još važnije pitanje: ko je slavljenik? Tema ovog intervjua je upravo – taj slavljenik! Prošlo je 10 godina od kako je FDA odobrila upotrebu PrEPa, koji je visoko efikasan i naučno potvrđen vid prevencije HIV-a, a o ovom načinu prevencije i njegovom statusu u Srbiji i dalje se nedovoljno govori i stoga danas o PrEP-u razgovaramo sa dr Milom Paunić, epidemiološkinjom Studentske poliklinike i stručnom saradnicom za pitanja u vezi sa PrEP-om u okviru Čekpointa Beograd, centra za prevenciju polno prenosivih infekcija, savetovanje, testiranje i podršku. Kako su izgledali prvi „koraci“ PrEP-a u Srbiji? Već deceniju, a možda i duže, na sastancima, kongresima, skupovima i konferencijama o HIVu lekari i predstavnici civilnog društva iz brojnih zemalja razvijenog sveta govore o odličnim rezultatima smanjenja incidencije HIV infekcije zahvaljujući profilaksi pre potencijalnog izlaganja HIV-u, odnosno PrEP-u. Prvi pokušaji sistemskog uvođenja PrEP-a u Srbiji, pre nešto više od 3 godine, započeti su na Odeljenju za HIV pri Klinici za infektivne bolesti u Beogradu, ali su, nažalost, ubrzo bili potopljeni naletom prvog talasa epidemije COVID-a 19! Klinika za infektivne bolesti u

Beogradu „ušla je u COVID”. Pandemija infekcije COVID 19 je protekle dve i po godine značajno uticala na naše živote i pravila veće ili manje talase (ali i talasanja). Sasvim je izvesno da će talasa još biti, a još je izvesnije da smo tokom „zatvaranja” zbog korone skoro u potpunosti zanemarili HIV, zaboravili značaj prevencije HIV-a i „smeli s uma” činjenicu da je nezaštićenog seksa bilo „na pretek” i pre COVID-a, a da ga sada, tokom ovog stresnog „kovid perioda”, verovatno ima još više.

U momentu kada se održavao poslednji kongres HIVAS-a na kome se vrlo ozbiljno pričalo o uspešnim modelima korišćenja PrEP-a u zemljama u našem okruženju, stigla je inicijativa Checkpoint Beograda, projekta Asocijacije DUGA, o pokretanju novog unapređenog i proširenog oblika saradnje sa Studentskom poliklinikom, Institutom BATUT i Gradskim zavodom za kožne i venerične bolesti na prevenciji HIV-a i polno prenosivih infekcija. Kada je reč o preventivnim aktivnostima: testiranju na HIV, PrEP savetovanju, ali i daljem upućivanju klijenta u slučaju da 35Vodič kroz gej Srbiju

Kako je došlo do vaše saradnje sa Čekpointom?

PrEP – THE TIME IS NOW Prim dr sc med MilA Paunić Checkpoint Beograd

Kakve su potrebe za PrEP-om u Srbiji i da li se regularno koristi? Potrebe za PrEP-om odavno su postale naša realnost, ali sada su te potrebe postale daleko jasnije, glasnije, a možda i urgentnije. Ako tome dodamo da smo svedoci da se u celoj Evropi, uključujući i zemlje u okruženju, PrEP već odavno lako dobija, da je dostupan i jasnim protokolima jednostavno regulisan; postajemo bolno svesni da smo jedna od retkih zemalja u Evropi koja ni na koji način nije regulisala upotrebu PrEP-a. Istovremeno, svakodnevno se susrećemo sa informacijama (od klijenata) da ga oni već uveliko koriste. Dakle, nabavljaju ga na razne načine i koriste... ali zabrinjava to – što ne znamo – kako ga koriste? Veliko je pitanje da li imaju neophodne informacije o prednostima i o nedostacima PrEP-a , koliki su rizici ukoliko se PrEP koristi bez adekvatnog nadzora lekara i bez redovnih testova i laboratorijskih kontrola.

O >> OPTIMIST Intervju

Zašto je ključno stvaranje novog modela u korišćenju PrEP-a?

Poslednjih godinu dana, moje kolege i koleginice, stručnjaci u oblasti prevencija HIV-a, postavljali su pitanja: koliko je dobro da se PrEP veže samo za Odeljenje za HIV Infektivne klinike; koliko je to takvo rešenje dostupno onima kojima je PrEP preko potreban, koliko takav pristup postavlja barijere i podiže ZID tamo gde ZIDA ne bi smelo da bude? I da li je uopšte održiv takav model – otvoreno smo postavili sami sebi još jedno pitanje: šta ćemo sa gužvama u momentu kada se veliki broj klijenata bude odlučio da koristi PrEP? Ubrzo smo shvatili da takav model nije održiv, a ni adekvatan; da je on generalno napušten i u svetu – i da je neophodno da PrEP bude lakše dostupan onima kojima je neophodan, ali uz sve mere profesionalnog i odgovornog vođenja novog modela dostupnosti i upotrebe terapije. Imali smo na umu i činjenice sa terena da PrEP prvenstveno uzimaju osobe koje radije odlaze u savetovališta van državnih institucija, kao i to da civilni sektor pored testova za HIV ima i testove za PPI (polno prenosive infekcije) kojih najčešće u savetovalištima u našim institucijama nema (testovi na hepatitis C i sifilis), te smo usmerili naša razmišljanja da je zajednički rad savetnika iz savetovališta i volontera iz civilnog sektora „dobitna kombinacija” za novi model koji bismo implementirali kod nas. Šta je novo u ovom modelu i kako izgleda uspostavljena procedura za „dobijanje“ ZaistaPrEP-a?jeod velike važnosti odgovorno i profesionalno vođenje terapije PrEP-a. Pored strpljivih i detaljnih objašnjenja u vezi PrEP-a i svega što klijenta zanima u vezi ove profilakse –objašnjava se i sama procedura: Da bi se uopšte moglo započeti sa PrEP-om prva dva uslova su da je osoba punoletna i da je HIV negativna. To znači da je za dobijanje PrEP-a neophodno uraditi test na HIV, koji treba da bude negativan, kao i ostale testove na polno preosive infekcije (hepatitis B, C i sifilis) i opšte labo-

su rezultati testa pozitivni, jako je važna stručna podrška i saradnja sa zdravstvenim institucijama. Ujedno, organizacije civilnog društva nude okruženje za pružanje usluga koje je prilagođeno specifičnim potrebama same zajednice, tako da je naša saradnja logičan rezultat svih napora koji su do sada načinjeni u oblasti prevencije HIV-a.

36 www.optimist.rs OPTIMIST Intervju

Zašto je VAŽNO da se PrEP ne sme uzimati bez nadzora lekara i „na svoju ruku“? Naša preporuka je da apoteke prodaju PrEP isključivo na osnovu izveštaja koje piše lekar, odnosno apoteke ne bi smele da izdaju lek za PrEP bez ovakvog izveštaja. Na ovaj način bi se obezbedilo da samo osobe koje su detaljno upoznate sa PrEP-om i koje redovno rade testove na HIV i druge PPI svaka 3 meseca (i HIV su negativne) mogu dobiti izveštaj za kupovinu leka. Posedovanje izveštaja ujedno znači da je klijent dobio kompletno savetovanje u vezi PrEP-a.

ratorijske analize, kojima je posebno važno utvrditi ispravnost bubrežne funkcije (kreatinin). Posebno naglašavamo važnost negativnog HIV testa, jer u slučaju da osoba ima neotkrivenu HIV infekciju (HIV pozitivna je) a krene sa uzimanjem PrEP-a, mogle bi se dogoditi mutacije koje bi proizvele sojeve virusa rezistentne na lekove protiv HIV-a i tako napravila šteta sa nesagledivim posledicama u terapiji HIV infekcije. Ukoliko je test na HIV negativan i ostali nalazi uredni može se napisati izveštaj za apoteku za primenu terapije PrEP-om na period od 30 dana. Nakon prve kontrole (posle 30 dana) se ponove testovi na HIV i PPI i ukoliko su oni u redu napiše se izveštaj za apoteku za PrEP terapiju za narednih 90 dana. Svaka sledeća redovna kontrola je na 3 mesec sa testovima na HIV, PPI i biohemijske analize (obavezno kreatinin). Preporučuje se i vakcinacija protiv hepatitisa B, A i protiv HPV. U slučaju da neka od analiza nije u redu, neophodno je upućivanje na specijalističke preglede i dodatnu terapiju.

U protivnom, haotična i neregulisana kupovina lekova za PrEP (kakva se trenutno dešava), može da napravi veliku štetu, a to je rezistenciju na vrlo moćne lekove u terapiji HIV-a.

Čekpoint Beograd je započeo sa radom u aprilu ove godine. Predstavlja siguran prostor u okviru kojeg je, na jednom mestu možeš dobiti poverljivo i anonimno pružene usluge u oblasti prevencije, testiranja na HIV i druge polno prenosive infekcije, kao i psiho-socijalnu podršku. Sve usluge pružaju se besplatno, bez uputa i ličnih dokumenata.

Radi kao epidemiološkinja i savetnica za dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV u Studentskoj poliklinici u Beograd. U toku svog

Upoznajte bolje doktorku Milu Paunić U jednoj reči: OPTIMISTA. U dve reči: najčešće nasmejana; U tri reči: beskrajno veruje ljudima.

radnog veka radila je prvenstveno sa mladima, ali i sa populacijama sa kojom je malo ljudi želelo da radi. Najvažnije od svega - razumela ih je – u potpunosti. Radila je na terenu sa osobama koje su u visokom riziku za HIV, MSM i LGBTQI osobama, populacijama na margini... i misli da svima njima nije posvećeno dovoljno pažnje, a često ni minimum razumevanja u ovom društvu; i da se to mora ispraviti.

Empatična, vedra, topla, uporna, sa emotivnom dimenzijom koja dominira njenom ličnošću u mnogo većem obimu nego što je to dobro za nju, s obzirom na posao kojim se bavi.

Čekpoint Beograd vode iskusni, sertifikovani parnjački savetnici iz zajednice, u timu sa mrežom stručnih saradnika iz oblasti medicine i socijalne zaštite. Svi članovi našeg tima su posebno senzibilisani za rad sa MSM i LGBTIQ+ osobama kao i pripadnicima drugih grupa koje se suočavaju sa stigmom i diskriminacijom u društvu. Čekpoint Beograd je projekat Asocijacije DUGA, nastao uz podršku Gilead Science. Ukoliko te interesuje koji je tvoj prvi korak ka bezbednom korišćenju PrEP-a… Ukoliko smatraš da si u povećanom riziku od HIV infekcije, slobodno nam se obrati. Savetovanje za PrEP se lako zakazuje i u potpunosti je besplatno! Možeš izabrati da kontaktiraš Checkpoint Beograd putem društvenih mreža (DM na Instagram / FB), e-mail-om: zakazivanje@checkpoint-bgd.com, ili putem mobilnog telefona 066 579 4890 – slanjem SMS poruke ili preko aplikacija (whatsappa, vibera, telegrama), kao i direktnim pozivom svim danima od 10 do 20 Konsultaciječasova. sa dr Milom Paunić se uglavnom obavljaju „on line” preko Zoom-a, a moguće je razgovor obaviti i u prostorijama Checkpoint Beograda. U prijatnom, opuštenom razgovoru sa lekarom/epidemiologom dobićeš sva neophodna i iscrpna objašnjenja o prednostima i manama PrEP-a, kao i odgovore na sve nedoumice koje imaš. 37Vodič kroz gej Srbiju

Gde i kada cemo imati prilike da vidimo vaše radove u Beogradu? Izložba Kings & Queens, sa srpskim i crnogorskim dreg izvođačima, bice održana tokom Evroprajda u galeriji ENDZIO od 9. do 23. septembra.

Kako, gde i zašto se rodila ideja za Kings and Queens? Kings & Queens su osnovali fotograf Leon Hendrickx i dregtivista Micha Schneijderberg, poznatiji kao holandski dreg performer Snorella WC, bazirani u Amsterdamu. Oštre oči i velika srca Leona i Snorele dali su život ovoj međunarodnoj seriji koja prikazuje različite strane jedne osobe.

Leon Hendrickx + Micha Schneijderberg Kings & Queens Razgovarao: Predrag Azdejković

ings & Queens je međunarodno priznata serija fotografija koja prikazuje dreg kraljice u intimnim pozama pored svojih drugih polovina – samih sebe – dve verzije koje se preplicu, a da nikada ne postoje na istom mestu u stvarnosti. Portreti su iluzija briljantno napravljena pomocu fotomontaže, otkrivajuci dve odvojene ličnosti unutar jedne osobe.

U kojim gradovima ste fotografisali dreg kraljice? Kings & Queens je do sada bio aktivan u Amsterdamu, Berlinu, Milanu, Madridu, Atlanti, Njujorku i Beogradu. Imamo velike ambicije za druge gradove širom sveta. Zašto Beograd? Prilikom posete Beogradu sreli smo fantastične dreg kraljice/persone koje nastupaju i dobili smo ideju da ih uključimo u projekat. Tim pre što se ovogodišnji Evroprajd održava u Beogradu. Veoma važno za podršku LGBTIQ+ zajednicama širom sveta. Ambasada Holandije u Beogradu nas je sve vreme podržavala da naša izložba tokom Evroprajda u Beogradu postane stvarnost. Apsolutno smo ponosni što vam možemo pokazati naše najnovije fotografije napravljene u Beogradu. Ljudi koje smo prikazali emancipuju se tako što otvoreno rade ono što rade i živi su primeri kako sloboda izgleda. Izgradili su zajednicu za sebe i stvorili inspirativno bezbedno nebo za one koji se možda još uvek bore da pronađu sopstvenu slobodu. Neverovatno je sresti ih.

Koje su vaše ideje za buducnost vašeg projekta? Naša ambicija je da pokažemo da je dreg umetnost stara koliko i čovečanstvo i da se manifestuje svuda, bilo da je dozvoljena ili ne od vlasti, prihvaćena ili osuđena od građana. Dreg ce uvek postojati. Cilj Kings & Queens je da uvede gledaoca u živote ovih drag umetnika, slaveci šta znači biti čovek. Proizvedeni sa emocijama i saosecanjem, portreti ističu višeslojnu prirodu ljudi dok nastoje da promovišu dublje razumevanje sebe. Podstiče društvenu svest o svačijem pravu da izrazi svoj identitet – u kom god obliku.

38 www.optimist.rs

K OPTIMIST Foto

Koliko je bilo teško pronaci dreg kraljice spremne da slikaju u i van drega? Koje ste beogradske kraljice fotografisali? Na internetu dreg izvođače nije tako teško pronaci, ali u stvarnom životu mogu biti oprezni s kim se druže. Srecom, oni to obično razumeju zajedno, imamo važan zadatak koji treba da ispunimo. Ali ponekad ipak treba da budemo malo uporni. U Beogradu smo radili sa Aurora Obscene, Alex Electra, Dita Von Bil, Lana Vee, Ostroga Mi, Sunoka i Vizija.

39Vodič kroz gej Srbiju Alex Elektra Abby OMG

40 www.optimist.rs OPTIMIST Foto Vizija

41Vodič kroz gej Srbiju Juno Sapphira Crystal Snorella WC

42 www.optimist.rs T OPTIMIST Intervju

Devin Way kao Brodie Beaumont

Ovo što je rekao je potpuna istina. Kada sam bio gej tinejdžer u „Heat“ magazinu sam se obrazovao što se tiče seksa. Kao mnogi LGBTQ+ milenijalci, nisam mogao da odolim želji da krišom uđem u porodičnu dnevnu sobu i krajičkom oka uhvatim prvu gej scenu prikazanu na televiziji.

elevizijska mreža Peacock izbacila je dugoočekivani novi serijal serije „Queer as Folk“ koja se originalno prikazivala početkom novog milenijuma. Novi serijal govori o bitnim problemima sa kojima se danas suočavamo. Jedna od glavnih tema jeste rasizam i preterana seksualizacija Afroamerikanaca od strane belaca. Međutim, pokreće temu o kojoj se mnogo i ne govori, a to je lažna podrška. Ljudi u svojim instagram opisima podržavaju BLM pokret, međutim, ništa konkretno ne rade kako bi taj isti pokret podržali. O ovoj temi se govori uz flert i humor i na taj način se ide ka napretku. Tokom 2000-ih ova serija u kojoj su tri cis gej muškarca bili glavni likovi, bila je nešto inovativno za to vreme. Međutim, Queer As Folk iz 2022. je skroz druga priča. Međutim, pokapa se sa prethodnom verzijom u prikazu queer seksa i to bez „Spremanzadrške.sam da govorim o tim scenama, samo napred!“ - kroz smeh govori glumac Fin Argus koji glumi tinejdžera Mingusa, koga smo pitali da li je svestan uticaja na društvo i kulturu

koji su imale scene seksa u originalnoj verziji (zasigurno ih se ne sećaju s obzirom da su tada imali samo pet meseci). Istorija se u ovom slučaju ponavlja: kao i u originalnoj verziji, novi serijal nije ostao dužan publici sličnih scena.

To je promenilo moj život kao i celu modernu kulturu,Ryanzauvek.O’Connell, koji glumi Juliana, pati od cerebralne paralize (stanje sa kojim je rođen), deli isto mišljenje o prvoj verziji serije koja se prikazivala od 2000-2005. godine. „Kao svaki skriveni homoseksualac koji drži do sebe, nisam mogao da prestanem da gledam tu seriju,“ on priznaje. Dodaje da je serija

„To je bila prva scena koju sam snimio,“ kaže Fin koji se identifikuje kao queer. „Bilo je previše s obzirom da sam bio obučen kompletno u dreg, ušao sam u toalet kabinu i snimio takvu scenu. Bilo je presmešno! Nikada ranije nisam tako nešto snimio. Sada se osećam kao profesionalac! Bio sam veoma nervozan ali to je bio odličan uvod u Queer As Folk.“

Jesse James Keitel koja glumi Ruthie za Nju Orleans kaže da je seksi grad pun različitih ljudi. Kaže da je živela tamo tokom celog snimanja serije, družila se sa kolegama i organizovala žurke. „U početku mi je bilo krivo što ne živim u drugom delu grada ali sam posle shvatila da 43Vodič kroz gej Srbiju Okrećemo novi list Attitude

Queer As Folk Izvor:

„Bio sam veoma blizak sa njom,“ Stephen objašnjava. „Ona je glavni razlog zbog kog sam odlučio da radnju smestim u taj grad. Takođe je ona bila inspiracija za lik Bussy kojeg glumi Armand Fields. Još jedan razlog odabira ovog grada za radnju serije jeste njegova fleksibilnost. U seriji se i radi o prilagodljivosti naše zajednice.“

To bi se za neke činilo kao preveliki zalogaj, ali mnogo veći ih je tek čekao. Kako da ponoviš seriju iz 1999. godine a da bude zanimljiva modernoj publici dok ćeš sačuvati motive originalne verzije i u isto vreme pomeriti granice a da ne ponoviš greške iz prošlosti?

„To je poklon koji mi je Russell dao kao izvršni producent,“ objašnjava Stephen. „Već na početku me je inspirisao da rizikujem.“ Auto koji gori. Nestabilna porodica. Scene seksa. To su sve omaži 90-ih u novoj verziji Queer as Folk 3.0. Takođe možemo primetiti karakteristike starih likova u novim. Međutim, koliko sličnosti, toliko ima i razlika u odnosu na originalni serijal. Disko svetla koja su obasjavala njihovu ulicu sada menja haos i gužva Nju Orleansa. Radnja je premeštena tamo zahvaljujući Stephenovom prijateljstvu sa pokojnom dreg kraljicom Chi Chi DeVayne. Ova zvezda emisije RuPaul’s Drag Race umrla je od upale pluća 2018. kada je imala samo 34 godine.

pomerila granice i bila vrsta oslonca za članove queer zajednice. I uprkos tome, kada sam imao dvanaest godina mislio sam da će biti izuzetno teško biti gej čovek sa invaliditetom. Da sam u tim godinama znao da ću biti izvršni producent i glumac u ovakvoj seriji, to bi mi mnogoStephenznačilo.“Dunn, jedan od scenarista i glumaca se takođe priseća originalne verzije Queer as Folk. „To je bila prekretnica u shvatanju moje seksualnosti, prvi put sam naišao na queer kulturu,“ kaže Stephen i priseća se kako je pozajmljivao iz videoteke kasetu serije dok je bio u srednjoj školi. Odrastao je u Kanadi i tamo nije mogao da ima dodira sa queer zajednicom. U to vreme sam bio veoma punk, besan i nasilan. Međutim, ova serija me je dirnula. Tokom 2015. godine nakon uspeha njegovog filma Closet Monster, Stephen je otputovao u Mančester kako bi lično pitao Ruseel T. Daviesa za prava za seriju Queer as Folk. „Prestavio sam mu svoju viziju koja je sadržala humor i radost originalnog serijala, o zajednici koja nastavlja sa svojim životom nakon tragedije,“ objašnjava Stephen. „Nakon toga mi je te iste godine prodao prava za seriju.“

„Obožavam svoju ulogu. Dosta smo slične samo što je ona malo više razdražljiva i manipuliše ljudima bolje od mene. Međutim, dosta sebe vidim u njoj. Naš smisao za modu je skoro identičan. Jedina razlika je što ja ne koristim svoju mogućnost da ljudima manipulišem, dosta sam zaštitnički nastrojena. Uzbuđena sam jer imam šansu da prikažem queer roditelja koji nije mnogo uzbuđen zbog činjenice da ima dete, jer

Ryan O'Connell kao Julian Beaumont i Johnny Sibilly kao Noah Hernandez

44 www.optimist.rs OPTIMIST Intervju

sam napravila pravi izbor.“ Priseća se kako su ona i Devin živeli blizu parka i vozili rolere sa psima svakog dana. “Živeli smo jedno prekoputa drugog. Možda je u tih pet meseci prošlo dva dana da nismo videli jedno drugo!” Fin, koji je posećivao ovaj grad dok je bio dete uvek je bio očaran ovim gradom ali kaže da je život u ovom delu grada (French Quarter) potpuno drugačije iskustvo ali se brzo navikao na njega. Međutim, nije bio spreman na vremenske uslove s obzirom da mu je vetar svakodnevno mrsioNjukosu.Orleans predstavlja odlično okruženje za okupljanje ekipe ove serije. Šest članova LGBTQ+ zajednice, neki od njih sa invaliditetom, a neki predstavnici etničkih manjina. Ovaj grad predstavlja liberalnu oazu unutar konzervativne države, to je skup različitih jezika, kultura i Devinidentiteta.toobjašnjava ovako: „Ne možeš da promeniš geografiju i ne možeš promeniti kako ljudi izgledaju. U Nju Orleansu najveća etnička grupa jesu Afroamerikanci sa 58,5% a potom belci sa 30,7%“ CG koji glumi nebinaranog profesora i Shar inače žive u Nju Orleansu. On je gledao obe ranije verzije serije. Međutim, britanskim serijalom nije bio oduševljen s obzirom da je predstavio samo jedan deo zajednice. Kada pogledate slike glumačke ekipe na internetu, sve će vam biti jasno. Ipak, slaže se da je to za početak bilo sasvim prihvatljivo i da od nečega mora da se počne. Nekada se počinje od cis belih muškaraca i odatle može da proiziđe dosta toga. U ovom nastavku se otišlo u drugom smeru. Predstavlja se zajednica ali na potpuno drugačiji način.Serija Pose je u utrla put ka snimanju ovakvih serija. Johnny se pojavljivao u tri epizode i veoma se raduje što je imao takvu priliku. Kada je Pose počela da se prikazuje u to vreme je bila revolucionarna. Srećan je što je sada prešao na ovakav projekat koji je u odnosu na prethodni dosta različit, ali u smislu prikazivanja queer zajednice,„Prilikasličan.da radim okružen queer ljudima je dar koji nisam znao da mi je potreban,“ kaže Jesse koji se pored Queer as Folk pojavljuje i u seriji Big Sky. „Prikazuje različite načine na koje queer ljudi mogu da postoje u različitim telima, bojama kože, imaju različite veštine, pa čak i invaliditet. Mislim da predstavljanje različitosti na ovaj način odražava svet u kom živimo.“ Jesse, queer transrodna žena, opisuje Ruthie kao najluđeg trans lika na televiziji!

Uzmimo kao primer četvrtu epizodu kada Devin ode na S&M seks žurku. Nakon toga se smuva sa potpunim strancem kojeg glumi Nyle DiMarco koji je jedan od vodećih aktivista. Scena se odigrava vrlo spontano i teško je zamisliti da je mogla da se prikazuje na malim ekranima pre 10 godina.

„Išli smo u istu teretanu, zato imamo isto telo! Zadovoljstvo je bilo raditi sa njim. Scene seksa nikada nisu prijatne za snimanje, potreban je određeni nivo poverenja i ranjivosti. Sa njim sam se osećao potpuno bezbedno. Napravili smo taj proces koliko toliko zabavnim. On je veoma zabavan, sladak i pametan. Kako može u isto vreme biti model, dobra osoba, neverovatno inteligentan i duhovit. Nije fer!“

Kada smo se našli, lik Shar koji glumi CG bila je uveliko u drugom stanju sa čim CG nije mogla da se poistoveti. „Ne mogu sebe trenutno da zamislim u toj situaciji niti u narednih nekoliko godina.“ Međutim, sa Shar može da se poistoveti u drugom smislu. „U ovom gradu koji je već dugo moj dom, nisam bila osoba koju danas vidite, u smislu priznavanja moje seksualnosti i pola. Zato sam dala sebi neko vreme da se pronađem i nađem nove karakteristike kako sa zebe tako i za Shar. Taj proces je bio izuzetno lep i predstavljao je neprestano učenje. Na kraju sam se ponovo pronašla u svom gradu. Ja se identifikujem kao queer biće, kako u pogledu moje seksualnosti tako i pola. Ljudi mogu koristiti izraz nebinarna, ali ako zadreš malo dublje za mene je bolje reći da sam rodno„Ononeutralna.“štotreba da znate je da se sve vrti oko seksa. To je živa istina. Zapravo, kažu da muškarci pomisle na seks na svakih 28 sekundi. Naravno, u pitanju su strejt muškarci. Gej muškarci pomisle na seks na svakih 9 sekundi.“ To je rekao Gale Harold koji je glumio u Queer as Folk 2.0. Ne možemo da kažemo da je lepo ovako generalizovati ali nam ipak ova izjava izmami osmeh na lice. Možda je i u pravu s obzirom da naša redakcija ne može da prestane da razmišlja o seksu prikazanom u trećoj verziji serije Queer as Folk. „Ne postoji nijedna scena koja predstavlja samo čist seks,“ Devin ističe.

Ryan je prošle godine izjavio za naš magazin da je razmišljao da uvrsti scenu seksa u hit projekat koji je uradio za Netflix pod nazivom Special: „Smatram da moju seksualnost društvo negira s obzirom da sam čovek sa invaliditetom i mislim da su ove scene seksa vrsta mog bunta na tuNareakciju.“naslovnici našeg magazina on i Nyle izgledaju kao predivan par. Ryan kaže da se pre snimanja video sa njim par puta.

je to nešto što ne viđamo često. Povratna informacija koju sam dobila od ekipe jeste da bi trebalo da budem manje majčinski nastrojena.“

„Da li vi snimate pornić?!“ Bila je reakcija Johnnyeve majke kada joj je ispričao kakav pristup Queer as Folk ima ka seksu. „Rekao sam joj da snimamo scene seksa kao bilo koja druga serija kao na primer Game of Thrones, The Sopranos… Sve su neverovatno seksualizovane samo da bi bile zanimljive publici. Mi radimo istu stvar, samo što ljudi nisu navikli da gledaju takav seks. Ali mi to tako radimo i ljudi treba da uživaju u tome isto kao što smo svi uživali u cis seksu na televiziju od vajkada.“ Johnny može da posvedoči o najkontroverznijoj sceni seksa u seriji u kojoj smo upoznali lika Noah gde je u sceni sa trojicom muškaraca, drži bong u ruci dok mu dim izlazi iz usta. Droga igra ulogu u njegovom životu i posledice nisu odmah prepoznatljive. Kao pripremu za tu uloga Johnny je razgovarao sa prijateljima koji su iskusili korišćenje droge u svrhu poboljšanja iskustva seksa kako bi to predstavili na način gde nikoga ne osuđuju. „Uvek postoji rasprava o predstavljanju droge i seksa na lep način ali 45Vodič kroz gej Srbiju Fin Argus kao Mingus >>

„Ni na šta u životu nisam bila toliko ponosna,“ kaže Jesse. „To iskustvo je stvarno bilo posebno i nadam se će imati uticaj na publiku koja gleda ljude sličnih tela sa čežnjom, mržnjom, divljenjem, zbunjenošću ili šta god od toga. Nadam se da će ljudi reći da je ta scena bila emotivna i da ostavlja utisak i da će se u njoj pronaći.“

Jedna od najbitnijih i najlepših scena seksa po njegovom mišljenju je između Shar i Ruthie.

Kada bi je pitali da li bi ikada snimila takvu scenu, kaže da bi pristala ako naiđe prava uloga.

„Tokom života sam poznavao mnogo takvih ljudi. Prošle godine jedno veče sam se vratio iz izlaska i uključio Grindr u 3 ujutru, kao što se to inače radi. Većina ljudi sa kojima sam ušao u razgovor me je pitalo da li koristim neku supstancu. Šokirao me je koliki je broj tih ljudi. Zato moramo da to predstavimo u odgovarajućem svetlu. Inače vidimo samo jedan deo ogromnog sprektra, a priznaćete da je ovo veoma bitna tema koja treba da se obradi.”

Takođe govori o Hannahi Hall koja je bila koordinatorka intimnosti: „Imali smo probu pre probe i kroz detalje prošli kroz ono što to dvoje ljudi oseća u toj scenu, što nije puki seks. Bitno je šta se krije iza toga. Zbog toga mi je ta scena dobroFin,legla.“poput lika kojeg tumači, u stvarnom životu pokazuje koliko je pol fluidan. Pošto se pored glume bavi muzikom, na svoje koncerte dolazi sa prenaglašenom šminkom i ludim odevnim kombinacijama. Stalno menja svoje dreg ime, jedno od kojih je Jizzy Lizzy.

Uslikan je na skejtbordu u lelujavoj roze haljini gde je izgledao kao miks Jamesa Deana, Avril Lavigne i Kate Bush. Ipak, u nekoliko prilika bili su mu upućeni transfobični i homofobični komentari dok je živeo u Nju Orleansu. „Da budem iskren, to se dešava svuda,“ objašnjava. „Otkad sam shvatio ko sam i počeo da nosim šta želim kao što su na primer haljine, dobijam dosta negativnih komentara, što je bilo očigledno u Nju Orleansu. U LA ljudi nisu napadni ali bi mi po neko uputio kritičan pogled i po koji komentar, što mi je šokantno.“

ljudi ne razumeju koliko je lako upasti u vrzino kolo droge. Osećao sam odgovornost da to predstavim na način gde ni u koga nećemo uperiti prstom.“Onnastavlja:

46 www.optimist.rs OPTIMIST Intervju

„Ja volim svoje telo i samo jednom imaš 28 godina. Mnogo mi je trebalo da zavolim svoje telo, ono u kom hodam svakog dana, telo trans žene i da me zbog njega nije sramota. Veoma često se zbog medija mi stidimo trans tela, što bi zapravo trebalo da bude suprotno.“

CG kao Shar i Jesse James Keitel kao Ruthie O'Neil

Odgledao sam prve četiri epizode serije i ne mogu da pogodim sa kim će ta scena biti. Ryan me je upozorio da se pripremim za poslednje četiri epizode i u njima se priča oko njenog lika razvija, ali nisu hteli da mi otkriju kako. Šta god da se sprema, jedva čekamo da vidimo. Vodič kroz gej Srbiju

„Ona je toliko pametna, kul i duhovita,“ dodaje Ryan koji neprestano gleda Sex and the City.Međutim, Devin nikada nije gledao ovu seriju. Kim je upoznao u šminkernici gde mu je rekla da može da ostane dok njoj sređuju frizuru.U aprilu Kim je za Variety magazin izjavila da će po prvi put snimiti nebinarnu ljubavnu scenu u seriji Queer as Folk. Ona je osoba koja je pomerila granice kada je u pitanju prikazivanje seksa na televiziji i pomogla je milionima ljudi da izraze i prihvate svoju seksualnost, uključujući gej decu 90-ih, i dan danas nastavlja da pomera granice.

Jesse kaže: „Kada sam prvi put pročitala scenario, prva pomisao je da je genijalno napisan. Postoji deo u kom se govori o pucnjavi i u tom trenutku se otvaraju vrata bolnice, ali je to zapravo scena u kojoj se Shar porađa, što ne biste odmah očekivali.“

predstavlja potrebni bunt protiv LGBTQ+ diskriminacije, u jeku talasa anti-trans zakona širom Amerike. U Floridi je donet zakon pod imenom „Ne reci gej, ne reci trans“, koji zabranjuje diskusiju o seksualnosti i rodu u školskim učionicama. Fina smo zamolili da uputi poruku deci na koju će ovaj zakon uticati: „Poenta ove serije je da pokaže ljudima da postoji zajednica koja će vas dočekati raširenih ruku. Nažalost, moraćete malo da se pomučite kako biste ih pronašli. Ali prisutni smo, i tu smo za vas. Žao mi je što morate da prolazite kroz to i nije u redu da queer ljudi žive u strahu. Trenutno je teško biti queer osoba u Americi, posebno ako si trans. Svi, uključujući korporacije, treba da urade sve što je u njihovoj moći kako bi se queer ljudi osećali bezbedno u ovoj zemlji. Trenutno se nedovoljno radi na tome.“

Stephen dodaje: „Prava queer osoba u Americi su trenutno u opasnosti. Priče koje prikazujemo u seriji dolaze direktno od zajednice koja je pod napadom. Te priče predstavljamo zajedno sa članovima ove zajednice.“ Stephen se konsultovao sa osobama koje su preživele masakr u noćnom klubu u Orlandu 2016. godine jer je sa sličnom scenom i započet serijal. Ova epizoda će se prikazati 6 godina nakon što je Omar Mateen ubio 49 i ranio više od 53 ljudi u Pulse noćnom klubu. Više od 90% žrtava su bile latinoameričkog porekla. Kada je Devin čuo da se Stephen konsultuje sa njima znao je da to neće predstaviti kao traumu već kao priču o isceljenju.“

Ryan dodaje: „Ima mnogo više ljudi koji vas podržavaju od onih koji su protiv vas. Ovi zakoni su glas manjine koja ne želi da vidi napredak. Međutim, idemo u smeru napretka bez obzira na sve. Kao javno deklarisana queer osoba imate svetlu budućnost, bez obzira na to šta ovi zakoni kažu.“

Našao je okruženje koje mu odgovara na queer skejt dešavanjima gde svi voze skejt u suknjama i haljinama. Slike sa tog događaja inspirisale su lik Mingusa. Fin za lika kojeg tumači kaže da on kroz dreg pokazuje strah i ljutnju. Njegovi nastupi su izuzetno emotivni. Pretpostavlja da on nikada nije krio svoju seksualnost s obzirom na samopouzdanje koje pokazuje, već je uvek bio to što jeste. Međutim, veruje da je tokom odrastanja nailazio na dosta homofobije i Queertransfobije.AsFolk

Stephen objašnjava: „Nisam ni hteo da prikažem scenu pucnjave jer publika zapravo to ne vidi, ne vidi se ko puca niti bilo kakvo nasilje. Međutim, ono što vidimo jeste kako izgleda oporavak. Pulse predstavlja jedan veoma specifičan događaj koji se dogodio latinoameričkoj zajednici u Orlandu ali je imao posledice koje su se osetile u celom svetu na način da je spojio queer ljude u trenutku kada smo imali utisak da smo veoma podeljeni. To je priča koju sam hteo da prikažem.“ Queer as Folk ima i keca u rukavu, a to je cis i strejt žena koja je poznata LGBTQ+ zajednici, a to je glumica iz serije Sex and the City, Kim Cattrall. Ona glumi majku Brodiea i Juliana koja se zove Brenda. Njen lik voli da pije martini, da se kreće u visokom društvu iako vuče korene iz siromaštva.„Napisao sam ovog lika maštajući da će je ona glumiti,“ priznaje Stephen koji je upoznao Kim na premijeri filma Closet Monster.

48 www.optimist.rs

Dino Pešut - Tatin Sin Priča na tragu Sali Runi Piše: Milan Aranđelović

sihologija nas uči da je san svakog sina da ubije oca i spava sa majkom (kod ženske čeljadi važi vice versa). Čitav niz grčkih mitova upregnut je kako bi nam, milenijumima pre pojave psihologa, psihijatara i ostalih hirurga naše duše, objasnili ove arhetipske stvari. Ali šta ako je majka mrtva, otac sam sebe ubija, a sin je gej? Kako pobediti unutrašnje konflikte i kako naći i prepoznati sebe u takvoj konstalaciji junaka naše lične drame? Odgovore ne ova pitanja pokušao je da pruži mladi hrvatski književnik i dramaturg Dino Pešut u svom romanu „Tatin sin“ koji je u Srbiji objavila izdavačka kuća Raštan izdavaštvo. Pešutov junak Luka živi u svetu u kome sloboda peva upravo onako kako su sužnji pevali o njoj. Novi milenijum je odavno otpočeo, zahvaljujući sinergiji kapitalizma, interneta i novih tehnologija, mladi ljudi poput Luke imaju ceo svet prepun mogućnosti pred sobom. Hrvatska je ulaskom u EU postala deo sveta o kome je sanjala tisuću leta i oktroisala svojim građanima pasoš sa kojim lako mogu da rade bilo gde u Evropi. Iako i evropski Hrvati znaju postati pravi Balkanci kada je u pitanju LGBT problematika, sve je svedeno na sporadične incidente. Nikoga više nije zaista briga za tuđu seksualnost, a i država je, sa svoje strane, učinila koliko je mogla da zakonskim okvirima zaštiti ovu manjinskuOvakogrupaciju.postavljena scena obećava samo jedan i brzi (srećan) kraj, a problemi Pešutovog junaka raširili su se na više od sto i pedeset stranica knjige.

Iako je u fokusu priče odnos oca i sina i pronalaženje zajedničkog jezika ovo dvoje, emotivno mutavih, ljudi, autor progovara i o savremenom društvu. Društvu slobodnom i otvorenom za sve, svačije ideje i prepunom mogućnosti. Pomalo cinično, ali nadahnuto satirično Pešut slika današnji kapitalistički san koji, naročito za gubitnike tranzicije, zna da bude velika laž. Zanimljivo je povezivanje klasnog i seksualnog položaja pojedinca u savremenom društvu i njihova međusobna uslovljenost i međuzavisnost.

P OPTIMIST književnost

Kao dete previše emotivno otvorene majke (što će je koštati glave) i previše zatvorenog oca Luka kroz ceo roman (i život) pokušava da pronađe balans. Poput rogova puža, njegove emocije se stidljivo promaljaju ispod maske „ciničnog pedera“, da bi se u narednom trenutku, uz trzaj, povukle nazad, a Luka ponovo zatvorio u svoju okoštalu ljušturu sačinjenu od ravnodušnosti i nihilizma.

Nakon što je okušao sreću u Berlinu gde je samo spoznao da može jednako biti nesrećan i siromašan i u Zagrebu, Luka se vraća u glavni grad svoje domovine i nalazi posao recepcionara jednog prosečnog hotela. Kako bi se što više distancirao od ljudi bira da radi isključivo noćne smene koje mu omogućavaju da u samotnim časovima u svoju svesku zapisuje stihove. Kao svršeni student književnosti Luka i ne pokušava da pronađe posao u struci. Ozbiljne veze sa muškarcima namerno izbegava, ne iz straha da će se on, već da će se u njega neko zaljubiti.Upravo je vezivanje ono što želi da izbegne. Nešto što je sebi postavio kao cilj. Živi sam kao podstanar, nije u vezi, najbolji prijatelji su mu rasuti po Evropi i po zasnovanim porodicama, posao mu nije siguran, a ni dobro plaćen, nema ambicije da svoje pisanje podeli sa drugima… Čini se da je sam sebe sasvim uspešno marginalizovao i otuđio od celog sveta. A onda mu stiže vest da mu je otac teško bolestan i ceo njegov svet, ta čaura koji je tako brižljivo pleo, počinje da se raspada.

Koliko je „Tatin sin“ autobiografsko, a koliko delo fikcije? Dino Pešut: Ja ga tretiram kao fikciju. Kada bude vrijeme, ako ikad bude taj trenutak, onda ću pisati autobiografiju. „Tatin sin“ je roman. Naravno, protagonist i ja dijelimo neke zajedničke biografske odrednice, našu klasu, seksualni identitet, godinu rođenja i gradove u kojima boravimo i ljude s kojima živimo. Moji su likovi nerijetko slični meni no nismo isti ljudi. Nekako sam stava da je svaki roman na neki način autofikcija jer romanu treba nekoliko godina da se napiše. U tom vremenu, roman sabire zbir naših misli i preokupacija, postaje jedan zapis vreUvijekmena. mi bude zanimljivo kome se ovo pitanje postavlja. I gotovo nikad mojim strejt kolegama. I pitam se, koliko je u nama još uvijek upisano da je jedan pogled na svijet, jedan protagonist znak univerzalnog iskustva života, a svi drugi su partikularni autobiografski doživljaji. Protagonista romana kao da je zarobljen između preosetljive majke i suviše distanciranog oca. Koja je prava mera emocija? Bojim se da je ovo pitanje za psihologe i psihijatre jer ja zapravo nemam pojma. Kad bih znao odgovor na ovo pitanje, ne bih završio u kazalištu i književnosti. U romanu postavljam prilično kompleksnu, da ne kažem tešku, obiteljsku dinamiku. Majka je uz to što je preosjetljiva i alkoholičarka. Čini mi se kao da je ovisnost kod žena jedna nevidljiva tema, nešto preko čega gledamo i pronalazimo neke druge pridjeve kako bismo to opisali. Otac je sklon izbjegavanju, emotivno je zatvoren, živi u sramu i krivnji. Izmicanjem figure majke, otac i sin gube ključnu vezu između njih dvojice. U romanu pratimo dva odrasla muškarca, obojica emotivno zatvorena, dva zapravo veoma osjetljiva muškarca, koji pokušavaju izgraditi odnos. I tko zna, možda su oni pronašli pravu mjeru. Prava mjera, to znamo iz života, pa i iz svih propalih veza, je stvar koja se mijenja od osobe do osobe, a tek onda postaje kvantna fizika kada ju treba pronaći između dvoje ljudi. Ima li razlike između društveno-političke situacije u Srbiji i u Hrvatskoj? Teško mi je to ovako odgovoriti jer stanje u Srbiji pratim paušalno i iz vrlo uskog rakursa, koliko već mogu popratiti. I bojim se da bih mogao ući kroz gej Srbiju

Treći nivo priče posvećen je istopolnoj ljubavi i svim, starim i novim, problemima sa kojima se suočavaju pripadnici LGBT populacije. Ljubav, brakovi, deca, (ne)sigurnost, strah, nasilje… Trebalo bi se snaći u vrlom, novom svetu.

Roman krase pitke, ali oštre i snažne, rečenice, savršeno izbrušeni dijalozi (što ne bi trebalo da nas čudi jer je Pešut šestostruki dobitnik nagrada za najbolja dramska dela) i brza i dinamična radnja. Sve ovo čini da „Tatin sin“ bude prava književna poslastica. U pitanju je priča na tragu Sali Runi. Priča o generaciji koja, čini se, ima sve na dohvat ruke. Slobodni kao nijedna generacija pre njih, sve im je blisko i lako dostupno, a upravo to ih čini izgubljenim. Svet koji su nasledili više ne postoji, društvene uloge i svi ostali konstrukti više ne važe, stara pravila su izbrisana, a sloboda u kreiranju novih vrednosti postaje teret za sve tatine sinove.

49Vodič

U ovoj fazi neoliberalnog kapitalizma, sasvim je jasno da više novca omogućuje više stvari. Možda je tako bilo oduvijek, a ja nisam dovoljno obrazovan. Klasni položaj omogućuje više privilegije, jednu stanovitu lakoću življenja. To ne znači da bogati ljudi dobiju lakše živote. Život grabi vrlo nasumično. I isto tako, ako govorimo o sudbinama LGBTQ osoba, više sam stvarno groznih situacija čuo među bogatima. Šutnje i tišine, pasivne agresije duže traju ako se nekoga može uvjetovati ili ucijeniti velikim nasljedstvom. U romanu imam nekoliko likova kojima je naprosto bilo lakše biti gej u nekoj drugoj državi. To si ne može baš svatko priuštiti. No, to se sve svodi na pitanje unutarnje slobode, koliko si možemo dati za pravo, koliko bahatosti i, svakako, koliko hrabrosti. Nažalost, vrijeme u kojem živimo je gotovo izjednačilo novac sa slobodom. I to stvara doživljaj slobode strašno dosadnim.

Zanimljivo mi je bilo što ste u Vašem romanu doveli u vezu klasni položaj i seksualne slobode kao međusobno uslovljavajuće faktore?

u tom periodu. U periodu pred pristupanje, Hrvatska je morala uvesti i držati se važnih zakona koji omogućuju borbu protiv korupcije, transparentnost ili uviđanje potreba i prava marginaliziranih skupina. Ipak, provedba svake od tih stvari je ipak borba javnosti, novinara, aktivista i činovnika pravnog sustava. EU u tom smislu nije magična, brižna nevidljiva ruka. EU je politički i ekonomski pakt koji je velika administrativna mašina koja raspodjeljuje novca i upisuje svoj trag u geopolitičku sliku svijeta. I mislim da oko toga ne treba biti sentimentalan.

u neku vrstu generalizacije. Sve zemlje bivše Jugoslavije su, za mene, različite nijanse iste boje, kao teror manjih razlika. I isti se društveno-politički motivi mogu pronaći od Ljubljane do Skoplja. Vjerojatno zato što dijelimo istu povijest, i uvjetovani smo njome. Isto tako, puno toga je i pitanje ekonomskog standarda. Nakon života u Njemačkoj, nemam više nikakvih dvojbi oko toga koliko standard uvjetuje kvalitetu života ili demokratski pluralizam. Ipak, ono nije garancija ni životne sreće ni da će demokracija biti dugoročna i održiva a pogotovo da će zavladati pravednosti. Inače, ne bismo gledali povratak autoritarizma, uspon populizma opipljivi porast mržnje i netrpeljivosti svuda po zapadnom svijetu. To je ono što mogu reći. Ostalo bi moglo biti genraliziranje ili pametovanje. Jer od Srbije, ja poznajem Beograda, a od Beograda jedan vrlo uzak dio Beograda.

Razgovarao: Milan Aranđelović

50 www.optimist.rs OPTIMIST Intervju Tatin Sin Dino Pešut

U Vašem romanu ponovo sam naleteo na grupu mladih i nabrijanih Hrvata, pripadnika poslovično konzervativne radničke klase, koji slušaju srpski turbo-folk. Kako tumačite tu opčinjenost koja se u ovom slučaju gotovo graniči sa protivprirodnim bludom?

Koliko je to prednost što je Hrvatska u EU u odnosi na zemlje koje bi, u nekoj teoriji, trebalo da pristupe? Zanimljivo pitanje za pisca, osobito jer u romanu imam protagonista koji odustaje od europskog sna da bi živio u Hrvatskoj, koji pokušava izgraditi neki pojam doma i koji sa skepsom, ako ne i cinizmom, gleda tekući svijet skepristupanjegosti,kaomakomjerterminomranoIakopandemije.samDoduše,mogućnosti.romanpisaoprijenisampretje-oduševljentranzicijagasmalimod-gledamobilježjedru-mislimdajeHrvat-uEUbilovrlokorisno

I možda do nedavno, EU je bio i zalog neke ujedinjene Europe, stanovitih vrijednosti na kojima smo bili uvjereni da ovaj dio kontinenta počiva. Ipak, živimo u vremenima promjene, tektonske se ploče miču, naše razlike više nisu toliko male i povijesni trenutak uvijek diktira svoj nepredvidljivi tempo. Ne znam zašto, ali uhvatio sam se čitanja Krležinih Zastava.

Ali danas, turbo folk se žanrovski proširio, Beograd je centar regionalne industrije popularne kulture i ljudi se u njoj prepoznaju, slušamo to, katkad iskreno, katkad s ironijskim odmakom, slušaju građevinski i kulturni radnici, bogati i siromašni, nacionalisti i liberali… Nije zločin malo zaplesati. A kako bi rekla Sara Jo možda svi hoće, hoće, zabranjeno voće, hoće. Često vas porede sa Sali Runi. Koliko Vam to poređenje godi, a koliko mislite da ne odgovora stvarnosti?

Ne razumijem pitanje. Nadam se da nisam na bilo koji način osudio, barem u romanu, ičiji glazbeni ukus. Kroz roman provlačim cijelu jednu playlistu glazbe koja se može čuti u određenoj situaciji ili poglavlju. Pa se tu našla i jedna pjesma Dare Bubamare, ali i klasik Alke Vujice. Umjetnost, a osobito popularna glazba je uvijek pomalo kontradiktorna, uvijek nekako uspije povezati ljude, vjerojatno na nekom emotivnom planu. U romanu, turbo folk, i je li ta pjesma uopće turbo folk, sluša grupa mladića, iz radničke klase, mladi građevinski radnici i otac protagonista. To mislim da je uvjerljivo, preuzeto iz stvarnog života. Doduše, turbo folk slušaju svi. Moje odrastanje u gradskom disku ima sličan soundtrack. Da, bila su četiri floora, jedan pored drugoga, rock i turbo folk. Teško mi je išta nazvati protuprirodnim bludom. Turbo folk možda ima problematičnu povijest, možda se devedesetih trebalo ograditi od njega i samoodrediti se u neki drugi put.

51Vodič kroz gej Srbiju

Nemam pojma. To napišu drugi pa ti s time suživiš. U jednu ruku, smatram da je Sally Rooney istinski sjajna književnica koja je tako točno ubola trenutak u kojem živimo i stvorila književni fenomen. To ne bi mogla da nije napisala tri izvrsna romana. S druge strane hrvatska Sally Rooney mi zvuči kao da, ne znam, Sveučilište u Zagrebu nazovemo hrvatskim Harvardom. No, mislim da sada, i sam pripadam tome, imamo val nove književnosti gdje se ozbiljno propituje odnos između klase, roda, seksualnog identiteta i neuroza sadašnjeg trenutka kroz perspektivu ljudi rođenih tamo negdje oko devedesetih. Propituju se drugosti i propituje se okrutnost svijeta naspram ideje, obećanja da si možemo odabrati svoj život. Tako da Rooney i ja dijelimo neke preokupacije, dijelimo sličnu galeriju likova, mahom visokoobrazovanih milenijalaca, i dijelimo političko ekonomski trenutak u kojemu odrastamo. I pišemo usporedno. Ona je puno preciznija spisateljica od mene, ja možda samo malo duhovitiji. Ona piše na engleskom, ja na hrvatskom. I vjerojatno se nikada nećemo upoznati. Srpski izdavač? Za Tatinog sina sam imao neku želju da se izda u regiji. Mislim da dobro rezonira sa širim kontekstom. Mislim da se već dogodio stanoviti civilizacijski skok gdje imati gej protagonista i nije neki događaj, skandal. Knjiga ima lijep život. Odlično je prošla u Sloveniji, a sada su u pripremi njemačko i talijansko izdanje. I stvarno mi je na tome drago. Veoma sam ponosan na ovu knjigu. Izašla je u izdanju Raštan izdavaštva, posve nove izdavačke kuće koja traži nove i zanimljive glasove iz cijelog prostora Balkana. Vode ju Marija Dragnić, Srđan Gagić, Ognjen Aksentijević, troje inteligentnih mladih ljudi i iznimnih pjesnika. To su stvari koje me neobično vesele. U ovom trenutku, odlučiti se pokrenuti novu izdavačku kuću koja će tražiti novi, aktualni, živi književni izraz je stvar hrabrosti, ali i jednog nerva, otpora. I zaista bih volio kada bi publika to prepoznala i posegnula za njihovim knjigama. Ako ne zbog moje knjige, mogu preporučiti divne zbirke poezije Ognjena Obradovića i Selme Asotić ili stvarno originalnu zbirku kratkih priča Đorđa Aćimovića Stradijavirus. Kao i uvijek, sve ostaje na čitateljicama i čitateljima.

noge anegdote iz života čuvenih naučnika nas uče da se, ponekad, do najvećih otkrića i naučnih uspeha dolazi sasvim slučajno. Naravno da iza toga stoji ogroman rad, učenje i niz neuspešnih pokušaja i manjih postignuća, ali na kraju vidimo samo Isaka Njutna kako seda pod drvo jabuke, Aleksandera Fleminga kako pre odlaska na godišnji odmor slučajno ostavlja jednu koloniju stafilokoka u nedovoljno obezbeđenoj posudi, pomoćnika Aleksandra Bela kako slučajno dodiruje jednu čeličnu oprugu što u susednoj prostoriji proizvela zvonak zvuk… Nešto slično se dogodilo i britanskoj književnici i ilustratorki Alis Ouzman kada je, sasvim slučajno, stvorila svoje najpoznatije delo koje će joj i doneti svetsku slavu. Mlada devojka iz malog mesta u okolini Ročestera nije mogla ni da sanja da će je proslaviti nešto što je dokono žvrljala kako bi se opustila tokom priprema za maturske ispite. Ouzman je iza sebe već imala jedan roman koji je objavila sa dvadeset godina. U pitanju je „Pasijans“ („Solitaire“), priča o depresivnoj tinejdžerki Tori Spring koja se udružuje sa nepopravljivim optimistom Majklom kako bi otkrili ko u njihovoj školi stoji iza serije nestašnih podvala. Kao epizodni junaci knjige pojavljuju se Torin mlađi brat Čarli koji ima poremećaj u ishrani i njegov dečko Nik Nelson. Njih dvojica su u čvrstoj vezi i jedan drugoga bezrezervno podržavaju. Iako sporedni i, naizgled, nevažni likovi Čarli i Nik su privukli pažnju svoje stvoriteljke. Ouzman je želela da sazna kako su ova dvojica došli do te tačke u njihovim odnosima i šta ih čeka u budućnosti.Uslobodno vreme, tokom priprema za maturske ispite, u svojoj svesci je pokušala da kroz crteže ispriča njihovu priču. Kada se docnije izveštila u crtanju pokušala je da ponovo nacrta istu priču. Satima je sedela u krevetu i crtala potpuno nesvesna muzike u pozadini. Bila je apsolutno zaljubljena u priču o Čarliju i Niku. Kasnije je govorila kako joj je to donelo osećaj mira kakvo pisanje nikada nije.

Dve godine kasnije, kada je crtala dosta bolje, ponovo je počela da crta priču i Čarliju i Niku, o njihovom upoznavanju i prvim stidljivim koracima ka ljubavi. Ove svoje radove je, bez ikakvih većih ambicija, objavljivala na internetu pod naslovom „Leptrići“ (Heartstopper). Strip je počeo skromno, ali je publika sve više rasla. Na kraju je Ouzman odlučila da prva dva toma objavi kao samizdat izdanje u ograničenom tiražu. Kampanja koju je pokrenula na Kickstarteru je za svega dva sata prikupila dovoljno sredstava za ovaj projekat. Ubrzo se i veća izdavačka kuća zainteresovala i objavila prva dva toma. Publika je odmah sjajno prihvatila ova izdanja, pa su usledila još dva toma. Velika popularnost dovela je i do snimanja serije čija je prva sezona ove godine debitovala na Netfliksu. Alis Ouzman je kao scenaristkinja i izvršna producentkinja od početka bila deo tima koji je stojao iza ove serije. Ubrzo nakon što je emitovana, serija je dobila zeleno svetlo za još dve Nedavnosezone. je srpska izdavačka kuća Spektar knjiga objavila prvi deo stripa „Leptirići“. Budući da je u pitanju mlada izdavačka kuća, osnovana prošle godine, fokusirana na objavljivanje i prewww.optimist.rs

M OPTIMIST Književnost

Leptirićiuspeha

„Leptirići“ nisu jedina stvar koju možemo očekivati iz Spektar knjige. „Imamo tako mnogo naslova u planu“, najavljuje Čomor. „Uz malo sreće, u našem budućem asortimanu nalaziće se, između ostalog, dela autora/ki kao što su Mariko Tamaki, ND Stivenson, i AlisonDodajeBekdel.da, za sada, planiraju da se usredsrede na stripove i grafičke novele.„Za sada smo fokusirani na grafičke romane prosto zato što nam tu trenutno leži ekspertiza, ali definitivno imamo u planu da u budućnosti objavljujemo i pisane romane. Kao mali biznis, krećemo se sporim ali sigurnim koracima, što znači da neke stvari koje želimo da uradimo odmah prosto moramo da ostavimo za malo kasnije.“

A da li će fokus njihovih izdanja biti samo na stranim autorima ili i domaći stvaraoci mogu da im se obrate kada je u pitanju objavljivanje njihovih„Čimradova?semalo bolje usidrimo na tržištu, želimo da otvorimo širom svoja vrata i domaćim i neobjavljivanim autorima“, objašnjava Čomor. „Voleli bismo da budemo portal i odskočna daska za autore sa LGBTQ+ tematikom, a naročito stripovima, na srpskom jeziku, i da možemo da ih podržimo kako god da je potrebno. Trenutno je, doduše, još uvek rano za ovakve podvige -- potrebno nam je još nekoliko naslova iza nas, i ostvaren odnos i poverenje sa publikom kako bismo tim autorima mogli to isto i da ponudimo.“ Sasvim slučajno do ogromnog

Piše: Milan Aranđelović

izbor: često je pominjana, citirana, univerzalno voljena (kao i ostatak Alisinih dela), i na nežan a direktan način pokriva važne teme kao što su homofobija, transrodnost, autovanje, i mentalno zdravlje. Takođe, mnogo volimo Nika i Čarlija.“ Po njenim rečima domaća publika je odlično prihvatila ovaj strip. „Reakcije su lepše i toplije nego što smo mogli da se nadamo“, sa oduševljenjem nam je rekla. „Presrećni smo odzivom publike, i ponosni što imamo tu čast da Leptiriće donesemo na srpsko tržište. Isprva je bilo neke bojazni oko toga kako će knjiga biti prihvaćena, a onda još i nekih strepnji oko toga kako će prevod biti primljen, no sve to je nestalo čim smo se otvorili publici. Odziv je zbilja bio, a i nastavlja da biva, divan.“ Srpski „Leptirići“ će uskoro dobiti i nastavak.

Da sve ne bude tako savršeno kada su u pitanju „Leptirići“ pobrinule su se visoke letnje temperature i vreme godišnjih odmora kada je novinarima teško da pronađu bilo kakve vruće teme. U očajnoj potrazi da popune prazan prostor novinari jednog domaćeg tabloida su naleteli na tvit majke sina u pubertetu kome je ova knjiga u jednoj od knjižara zapala za oko i koja je bila neprijatno iznenađena što se knjige u našoj zemlji „nude deci na izvol’te“.

„Druga knjiga je uveliko u pripremi (uskoro će u štampu!), a ostale dve objavljene su u planu do kraja 2022. godine“, kazala nam je Ana Čomor. „Peta i poslednja knjiga bi trebalo da bude objavljena u celom svetu (uključujući i Srbiju) u drugoj polovini sledeće godine.“

53Vodič kroz gej Srbiju zentaciju kvalitetnog LGBTQIA+ sadržaja na srpskom jeziku, možda je izbor stripa Alis Ouzman bilo najbolje rešenje za prvu knjigu koju će objaviti.Ana Čomor, urednica u ovoj izdavačkoj kući, kaže kako Spektar knjiga postoji kako bi i ovdašnjoj publici pružili priliku da na srpskom jeziku čitaju neke od mnogih LGBT+ stripova koji su kod nas dostupni samo na engleskom jeziku ili nisu dostupni biliČomor.čitanje“,neštosevaju,gućujemnogihgurnobarijerebrođavanjumognemo„Želimouopšte.dapo-upre-jezičkekojasesi-javljakodionemo-ihdauži-aponekadidapronađuiotkrijuosebi,krozkaže„Leptirićisunekakoočigledan

Inače, tih dana je i u nekoliko književnih grupa i stranica na Fejsbuku je pokušano slično zgražavanje, ali su komentari mahom bili usmereni ka podršci ovom izdanju i nisu izazvali željene reakcije. Izgleda da su ljudi koji čitaju i zaista vole knjige i stripove otvorenijeg uma i srca za sve sadržaje i ljude alternativnog emotivnog senzibiliteta.

Nakon dva dana zabrinutosti za srpsku decu i narod koji izumire, mediji su ovaj slučaj zaboravili i vratili se pronalaženju nekih novih vrućih letnjih tema, a „Leptrići“ su ostali da slobodno lete među knjižarskim policama.

Kada je reč o dimenziji koja se idejno i tematski poklapa sa onim što je godinama unazad u isključivom fokusu magazina Optimist, ovo delo je kvir roman sa kvir središnjim likom i nekim od pratećih aktera, i dok su prve dve trećine usredsređene na potragu za ljubavlju

54 www.optimist.rs OPTIMIST Književnost

akon podužeg vremena u ovdašnjoj knjižarskoj ponudi pojavilo se pa izdanja koje bez mnogo premišljanja, daljepovoda,sainicaterminološkihrastezanjaodred-možemopodvesti,tosapunimpravomipodostaubedljivihpodkišobraniskrajnutekvirknjiževnosti. Radost bi trebalo biti tim veća ako se, kao što je reč u ovom konkretnom slučaju, u pitanju upadljive literarne vrednosti, koje nam daje razloga da verujemo da u rukama i pred očima držimo ono sa čim se sve ređe, zapravo, nedopustivo retko poslednjih godina srećemo – književnim delom sa nimalo kratkim rokom trajanja. Naravno, tek će dani pred nama pokazati da li u ovu ocenu možemo da uvedemo onaj uvek zgodni nezaborav kao upečatljivu stilsku figuru i kao čest samozacrtani cilj ogromne većine autora kada se nađu pred tastaturom ili sa olovkom u ruci. Dejmon Galgut (1963) je južnoafrički pisac i dramaturg, uz to i dobitnik i dalje viđene i prestižne Bukerove nagrade, što bi samo po sebi u ovom nepregledu knjižarske ponude trebalo da bude rečita preporuka, a ovaj njegov roman u neku ruku predstavlja i svojevrsno troknjižje –uslovno rečeno, u pitanju su tri novele o tri putovanja, naravno, međusobno povezane na narativno nivou, ali, ono što je važnije i književno relevantnije i učinkovitije – u idejnom smislu i u aspektu vešto postavljene i sprovedene opšte i okvirne zamisli u samom temelju konstrukcije i arhitektonike ovog uspelog dela. Srpsko izdanje romana „U nepoznatoj sobi – Tri putovanja“ stiže nam u prevodu Jovane Stevanov i u izdanju beogradske kuće Dereta, a sam siže pomenuti izdavač predočio nam je na sledeći način –„Jedan mladić kreće na tri putovanja po Grčkoj, Indiji i Africi i na svakom stiče neočekivana iskustva, koja će mu promeniti život. Putuje s malo prtljaga, jednostavno. Za ljude koji putuju s njim i koje usput sreće uključujući i zgodnog, misterioznog neznanca, grupu bezbrižnih bekpekera i jednu ženu na ivici živaca on je Pratilac, Ljubavnik i Staratelj. Nagoveštaji postaparthejdske moralne iscrpljenosti prožimaju sve tri povezane priče koje čine ovaj roman, dok se mladić grozničavo kreće s mesta na mesto, iz zemlje u zemlju, u stanju „akutne anksioznosti“. Ova putovanja, kroz spokoj divljine ili mahnitost na graničnim prelazima, završavaju se neočekivano, i bez obzira na saputnike, u suštini su usamljenička potraga za vlastitom svrhom.“

Možda je najbolji komentar dao gej aktivista Predrag Azdejković koji je o ovom „problemu“ rekao: „U pitanju je sjajna knjiga koja je doživela ogroman uspeh, po njoj je napravljena i serija za Netfliks, koja se isto tako proslavila, a kom se ne sviđa, neka crkne.“

U želji da od jednog tinejdžerskog stripa naprave vest koja će privući veću pažnju, novinari su za mišljenje pitali psihologe koji su poznati po svojim negativnim stavovima kada su u pitanju LGBT teme. Da se ne završi na tome, dvodnevna kampanja ovog medija obuhvatila je i izjavu političkog analitičara koji na Tviteru obično služi da se ostali tviteraši našale na njegov račun, ali i jednog člana Belih orlova, paravojne formacije čiji su pojedini pripadnici optuženi za ratneOglasiozločine.se i dežurni Ratko Dmitrović, ovaj put u ulozi ministra za brigu o porodici. „…nije teško dokučiti šta mislim o ovom romanu“, rekao je tom prilikom ministar.

I premda pominjane prve dve trećine (naslovljene „Pratilac“ i „Ljubavnik“, u kome ima podosta od upravo fascinacije proizvoljnošću i suštinskom svojeglavošću kismeta, odnosno, sudbine u najjednostavnijem joj vidu) znatno više i otvorenije korespondiraju sa kvir tematikom i kvir književnošću, završna trećina (pod nazivom „Staratelj“), kanda, i najsloženije , najsuptilnije i najcelishodnije se prepliće sa literarnim odrazom onoga što, naravno, između ostalog, drugost, kao sam koren korena svakog kvir identiteta, neizostavno nosi sa sobom i u sebi. Naime, „Staratelj“ se bavi i problematizuje usamljenost, i to onu od najpipavije fele, kao i onu koja takođe postaje esencijalna identitetska odrednica i stavka, a usamljenost, da li je potrebno nešto takvo uopšte i isticati, lako pojmljiva svakom ko se kroz život kreće uz nekada teži, a nekada i lakši am narečene drugosti. Na tim stranicama Galgut pred čitaoce izranja kao pesnik osame, lučonoša koji one sa ovom knjigom pred očima iznova vodi u katkad i zavodljivu tamu dobro znanog im splina, poređenog iz neretko samotničke drugosti. Roman mudro upravo u tim svojim delovima dobija potpuno zaokruženje i doseže kreativni i literarni vrhunac, što onda samo potcrtava Galgutovu veštinu, kao i njegovo sasvim ispravno uverenje da i valjani pripovedači današnjice naprosto moraju da priču neguju i senče, da svet osećanja i pokušaja vlastitog preporeda odmereno kite detaljima, gradirajući emocije koje oslikavaju sve do završnih stranica, onih koji sugerišu rastanak sa knjigom i povratka u datosti ličnih života i naših sopstvenih sposobnosti da kroz njih, po mogućstvu, što je bezbolnije moguće, putujemo, nalik Junaku i junacima romana „U nepoznatoj sobi – Tri putovanja“ Dejmona Galguta. 55Vodič kroz gej Srbiju „U nepoznatoj sobi – Tri putovanja“ Dejmona Galguta

Tu je i naglašen lirizam, kao, recimo, u ovom odeljku – „Sećanje je ponovo sporadično, zbog čega se određeni vidici, određeni delovi puta, tako duboko usađeni u sećanje , tako živopisno pobuđenim a drugi nestaju netragom, vidim njih dvojicu kako se napokon uspinju uz poslednji nagib do ogoljene krune brda, ima i drugih sela na vrhu, polja kukuruza, ali viđen u daljini postoji linija puta, neka kola možda prolaze poput igračke, uspeli smo, vidi, vidi, ovde smo.“

tokom, reklo bi se, nasumičnog i intuitivnog kretanja sveta koji, u raljama vlastite samobitnosti, a što se može kao precizan sud iskazati u slučaju i ogromnog dela onih koji njima hode, slabo mari za ljubav, istinsku bliskost, naravno, proisteklu iz one počesto prezrene potrebe za pripadanje i toplinom. Galgut je iznimno uverljiv u segmentima kada na stranicama ovog svesno pojednostavljenog i svedenog romana u aspektu zapleta i naracije prikazuje splin proistekao iz nedorečenosti rođene na ruševinama odsustva ljubavi ili barem osećaja dovoljno upečatljive i uverljive iluzije bliskosti sa drugim bićem, pa bila to i samo privremena uteha u vidu slučajnog saputnika (naravno, uz mogućnost da se ama baš svaki susret podvede pod upliv i odluku fatuma).

Idem da se vratim...sebi

Piše: Zoran Janković

Novina je, dakle, seksualna preferenca, kao i pol glavnog lika, ali sve ostalo je izvedeno po u delo strogo sprovedenoj recepturi. Ima prostora i za pokušaj vickastosti - tu se ciljane sličnosti ne iscrpljuju, jer umesto Sare Džesike Parker u „Uncoupled“ na čelu glumačke kolone imamo takođe „troimenog“ superstara, Nila Petrika Herisa. Istini za volju, nije preterano domišljato, pa i zdravorazumski kao ključnu zamerku jednom ipak tekućem i potrošnom televizijskom radu Hoću svoju bajku, nećete da me Uncoupledprevarite

N OPTIMIST Serija

56 www.optimist.rs

i preciznije – narečeni Netflix nedavno je predočio čitavu prvu sezonu (u gabaritu od osam polusatnih epizoda) svoje serije naslovljene „Uncoupled“ (recimo, „Bez bolje polovine“), u kojoj, po šniti upadljivo doslovnom onom koji znamo iz serije „Seks i grad“ i u manjoj meri skorije – iz „Emili u Parizu“, pratimo zgode skoro pa pedesetogodišnjeg geja koji, nakon iznenadnog prekida gotovo pa bračne i sasvim monogamne veze, mora da se iznova privikne na samački (momački?) život, dakako, u drastično promenjenim okolnostima kada je sve (beskrajno) novih i novih pokušaja da se iz teskobne jednine nekako pređe u koliko-toliko utešnu množinu. Šnit je, dakle, dobro znan, mustra je krajnje derivativna, a to ni ne čudi ako se obrasti iole pažnje na početne stavke faktografije – naime, u pitanju je nova serija iz decenijama zahuktale i pouzdano produktivne radionice Darena Stajna, u čijoj radnoj biografiji su i gorepomenuti uspešni televizijski sadržaji i naslovi. Zabune i obmana onda ne bi ni trebalo da bude, jer i „Uncoupled“ nedvosmisleno pred gledaoce donosi ono što je u idejnom pogledu već viđeno, u značajnoj meri konfekcijski, pa i autoreferentno kada je Stajn i njegov, nazovimo to tako, autorski ili zanatski svetonazor u pitanju.

Piše: Zoran Janković

ema tu pomoći, izgleda da iole objektivnog suda nikako i nikada ni ne može biti kada su u pitanju plodovi popularne kulture izvedeni tako dosledni po ličnoj, pa još i prepoznatom kao učinkovitoj mustri kreatora im; jednostavnije govoreći – odnos prema kvalitetu i ukupnim i pojedinačnim, na aspekte i podaspekte razloženim domete onoga što nam Daren Stajn nudi u svojoj novoj seriji (ovoga puta sročenoj za Netflix) precizan je odraz onoga kako svako od nas doživljava tu njegovu osvedočeno vitalnu mustru, odnosno, u kojoj meri nam je iritantna ili je, pak, smatramo manje-više punim pogotkom vrednim ako ne divljenja i poštovanja, a ono barem redovnog praćenja.Joškonkretnije

57Vodič

„na dušu“ stavljati spomenutu derivativnost, jer bez derivativnosti teško da može biti i industrijskog zamaha, a TV serije, čak i u ovo evidentno i potvrđeno zlatno doba po njih na prvom mestu jesu i industrija, odnosno, plodovi/ishodi industrijske preduzetnosti. Stoga, ono što u „Uncoupled“, podno sve te produkcijske i proizvodne uglađenosti, ponajviše može da zasmeta je, a to je slučaj i sa svim ranijim serijskim radovima sa pečatom Darena Stajna, jeste nadmena i samoljubiva nonšalancija sa kojom se opisuju lagodne životne okolnosti glavnih im junaka, nužno predstavljene kao aksiomska datost. Jednostavnije rečeno, na jasnom tragu Keri Bredšou i svih ostalih iz tog istog Stajnovog „foldera“, i Harisov Majkl iz „Uncoupled“ je nesporno ekonomski relaksiran, tu je čitav niz prizora iz života na visokoj ili prilično viskoj nozi, tu su učestale ode slastima beslovesnog konzumerizma, tu je taj izrazito važan osećaj bezbrižnosti, koji po Stajnovom „tlocrtu“ onda ostavlja širok manevarski prostor za rom-komovsku dimenziju priče i sveukupnog proizvoda. Ovde mora biti jasno naglašeno da ogroman plus pri krajnjem zbiru predstavlja potpuno odsustvo nastojanja autora i producenata da prikriju da su radili po tom opšte poznatom (i osvedočeno prihvaćenom) kroju, kao da se podrazumeva da Netflixovi pretplatnici ni nemaju istinskog povoda da se nadaju nečemu nesvakidašnjijem ili nadahnutijem. A što, to nam zdrav razum glasno suflira, vrlo lako može biti potpuna istina kada se povede reč o katkad i nerezonski ambicioznim nadanjima „Uncoupled“gledateljstva.najboljainajsmislenija biva i najupečatljiviji utisak ostavlja kada, naravno, u kontekstu sitkoma kome ova serija sasvim otvoreno i teži i pripada, krene da problematizuje u tom dugom međuvremenu radikalno izmenjenom stvarnosnom okviru zbunjujuće i nešto docnije u osetnoj meri i otrežnjujuće novine u svetu zavođenja i ostalih pojavnih oblika savremenog dejtinga. Tako vrhunac serije predstavlja segment pete epizode u kojoj će Majkl, uz podosta zapanjenosti i užasa, spoznati da čak i nešto mlađi naraštaji, izbegavaju da koriste kondome tokom neobaveznog seksa sa neznancima. Međutim, nevolja jeste da, mimo tih odblesaka na mahove, ova serija brzo reterira na očito najmiliju joj teritoriju - teritoriju suštinske bezbrižnosti u bezmalo svim aspektima, prizore zajedljivih nadgornjavanja među prijateljima, takozvane probleme belih ljudi (i njima ekonomskih bliskih i sličnih), izmaštane i vidno porozne i neubedljive egzistencijalne probleme koji će, kao takvi, morati da budu razrešeni ako ne do kraja epizode, a ono sigurno do kraja sezone, kako, uostalom, već kanon nalaže... I tu se onda vraćamo na u prvom pasusu ovog prikaza istaknute nevolje sa subjektivnim preferencama, gde, da potcrtamo, nema i ne može biti stvarne pomoći. kroz gej Srbiju

Freedom Uncut i Loving Highsmith H kao hvalospev

remda se isprva ili najčešće i ne čini tako, biografski dokumentarci su posebno osetljiva i zahtevna stavka, ponajpre, jer, budući da se pri odabiru glavnih aktera, pažnja obično zadrži na onima sa vidljivim, možda i neporecivim postignućima, te onima koji su zaslužili važno mesto u istoriji umetnosti ili barem popularne kulture, nekako se nađu uvek na korak ili dva do bespogovornih panegirika, odnosno, otvorenih hvalospeva.

Piše: Zoran Janković

58 www.optimist.rs

P OPTIMIST Film

I to je još jedna od tačaka susreta i zajedničkih imenitelja dva recentna dugometražna dokumentarna ostvarenja, ogromnim delom i na kvir teme i podteme, jer filmovi, uprkos evidentnim kvalitetima, čak i uže postavljenom kinestetskom smislu, ipak jesu upravo to veoma upitno – hvalospevi, a, kao takvi, oni slabo šta da suštinski problematizuju, a za šta teško da je i bilo prostora, jer su, autori, kanda, od prvih koraka, nastojali da sroče upravo hvalospeve, možda i sa velikim H. Uz to, u slučaju filma „Freedom Uncut“ evidentno je da gotovo i nije bilo stvarnog razloga da ovaj film postoji i u ovom vidu, odnosno, da pojasnimo, teško da u njemu ima dovoljno novog materijala u odnosu na ponuđeno u prethodniku (ostvarenju „Freedom“ od pre samo nekoliko godina, nastajalom i tokom poslednjih sedmica i dana života Džordža Majkla). Naprosto, ovo je izvedeno po onoj vazda rabljenoj formuli (more of the same, više istog, još onoga već viđenog, shvaćenog, pohvaljenog...), i, iako to, gle čuda, nije bio deo reklamne kampanje, nema tragova da su autori i producenti i pokušali da zatome suštinsku i očiglednu podudarnost predočenog u dva filma gotovo pa istovetnog naziva. Po toj osnovi, „Freedom Uncut“ da je povoda za prekore za to mamiparnu misiju, a koja se neprikriveno naslanja na prostu činjenicu da nostalgija u popularnoj kulturi već neko vreme i duboko ukorenjena i pouzdana, pa onda i potvrđeno isplativa grana industrije, koja nepogrešivo udara na onu dimenziju emocija kojima je dato da se bave žalom za prohujalim vremenom, ali i prohujalim mladostima samih potencijalnih konzumenata tako sročenih i usmerenih konzumenata. Osim toga, i ovoga je puta upitan izbor sagovornika, jer, ako rezona ima da se pred kamerom sa svojim svedočanstvima nađu oni sa kojima je Majkl barem jednom duetirao / sarađivao (Meri Dž. Blajdž, Elton Džon, Stivi Vonder...), a učešće Liama Galagera prepoznano i shvatimo kao efektan ukras od manje očekivane fele, diskutabilno je prisustvo tu i vidno rezigniranog Rikija Džervejisa, a posebno gotovo nepogrešivo iritatantnog Džejmsa Kordena.

I ovde je najpipaviji i najzanimljiviji deo koji se tiče njegove duge, složene i tegobne autoemancipacije po pitanju sopstvenih rodnih i seksualnih sklonosti – iako se sa ove tačke gledišta stiče utisak da je u njegovom konkretnom slučaju bilo i jasnih primesa kalkulantskog vaganja i primetne autodrame, gledalac može da dosta brzo izgradi most saosećanja ka tom očito izmučenom i napaćenom čoveku, koji je, uz sve ostalo, živeo i sa uverenjem da je samo jednom i u to u kratkom periodu zbilja voleo i bio voljen na način kako je to njemu bivalo neophodno.

Hvalospev je visoko na listi osnovnih „sastojaka“ primećenog švajcarsko-nemačkog dokumentarnog filma naslovljenog „Loving Highsmith“ autorke Eve Vitije. Ona je ovde stvorila prilično jednostavan rad, tipičan biografski, mahom tipičan ka informacijama i svedočenjima saputnika i bližnjih usmeren biografski dokumentarni film, koji je, da ne bude nikakve zabune, prvenstveno upućen i namenjen onima koji su temeljno upoznati sa književnim opusom znamenite Patriše Hajsmit, velike autorke ne samo kriminalističke autorke, neprolaznog nadahnuća i za filmske stvaraoce (među kojima su bili i Alfred Hičkok, Vim Venders, Lilijana Kavani, Tod Hejns (on iz dobrih mu dana i izdanja)...), nego i lezbijka, pa još rodom iz Teksasa, pa još u eri kada je homofobija i zbilja i neprekidno predstavlja bukagiju i opasnost i u ravni svakodnevnog bitisanja. S tim u vezi, prava je šteta što ovaj film (a da se pretpostaviti da skoro, kanda,

Izlaganje je pregledno, obilata arhivska građa je vešto upotrebljena, priča ima fino gradiran ritam, a pružene informacije pružaju zdravu osnovu za precizan portret glavnog aktera, i to u više pojavnih oblika (početnik na muzičkoj sceni, superstar, autor sve zamašnijih ambicija, klozetovani gej, privrženi ljubavnik, zarobljenik vlastite javne persone i sklave ka kojoj je tako srčano grabio, muzički saradnik...).

Mimo toga, i „Freedom Uncut“ prevashodno nudi nedvosmislen hvalospev, sa sve povremenim preterivanjima na planu neodmerenih a bučnih i emocijama previše opterećenih zaključcima i sudovima, kao i sa poslovičnim podsećanjem na pretpostavljenu unikatnost Majklovog pevačkog i kompozitorskog (dakle, sveukupnog muzičkog) dara, i u tom aspektu i ovom ostvarenju Dejvida Ostina (u svojstvu reditelja je potpisan i sam Džordž Majkl) slabo se šta relevantno ima zameriti.

ni neće biti još biografskih filmova o i u čast Patriše Hajsmit, zbilja jedinstvene pojave. Na tom tragu, šteta je autorka i njeni saradnici nisu barem u izvesnoj meri odustali od tog hvalospevnog okvira, pa se barem u jednom i par segmenata pozabavili i, recimo, upitnim stavovima koje je Hajsmit usvojila i/ili izgradila u značajnom periodu svog života. Na drugoj strani, na onoj koja se tiče temelja za pohvalu, imamo glasovni doprinos glumice Gvendolin Kristi (poznate mahom na konto role u seriji „Igra prestola“, a ima je i u ovih dana i sedmica aktuelnom Netfilxovom „Sendmenu“), koja je nadahnuto pročitala znalački probrane odlomke iz dnevničkih zapisa Patriše Hajsmit), ali na prvom mestu posebnu vrednost i dragocenost ovog filma ipak predstavlja svedočenje Marijane Meaker, saradnice, intimne partnerke i biografkinje Patriše Hajsmit. Meaker je pokazala određenosti i neobičnosti koja i kakva ovom dobrom i sasvim upotrebljivom filmu u celini gledano vidno manjka. Vodič kroz gej Srbiju

60 www.optimist.rs OPTIMIST Zajednica

Kada si prvi put znao da si... 13. januara 1999. Tvoj izlazak iz ormana... Uh, teatralno i dramatično! Imao sam 15 godina i autovao sam se tadašnjim najboljim drugaricama u kafiću. Isprozivale su me što im nisam rekao ranije. Koji savet bi dao mlađem sebi... Manje gledaj Dizni Naj gej stvar koju si uradio... Zaposlio se u prajdu. prvi gej kafić/klub... KC Grad, Tronic Lab žurke koje je pokrenula Sonja Sajzor. Pa je onda krenuo i Mikser. Tvoj prvi poljubac... Dunavski kej i policija koja nas prekida uz zahtev da nas legitimiše! Nevinost izgubio... Ko kaže

kanal!

ikada

Tvoj

da sam izgubio?! Ime: Nikola Brkljač Godine: 23 Zanimanje: Student, koordinator Prajd info centra

61Vodič kroz gej Srbiju Tvoj naj gej muzički album bio bi... Omiljeni album svih vremena mi je Badlands od Halsey. Mada, ne znam koliko je to ’’gej’’ album. Tako da, reći ću Fever od Kylie Minogue! Donji veš koji ti donosi sreću... Bilo šta što je božićno! Najviše se ložiš na… Ross Lynch. Pored njega –Matty Healy iz 1975. Gej film koji morate pogledati... Geography club! Presladak je, i vrlo štreberski, što je baš po mom ritmu. U nedelju popodne naći ćemo te gde... Ne nalazite me nigde. Nedelja je dan za selfcare! Tvoj stav o ljubavi i braku...

Omiljena društvena mreža… Tambler. Staromodno – ali je najbolji. Šta za tebe danas znači biti gej...

Dejan Nebrigić – sugrađanin i jedan od začetnika LGBTI+ aktivizma u Beogradu. Omiljena gej ikona… kraljica – Novolsovenka.

Grindr ili GayRomeo…

Biti otvoreno gej je za mene svakodnevni politički akt i bunt protiv trenutnog društvenog sistema i vrednosti koje nas okružuju. Koliko god moja orijentacija bila izvor sreće, pripadnosti, kulture i zajedništva, za mene danas biti gej je više aktivistički nastrojen pojam.

Osnove neurologije, Medicinski fakultet u Beogradu. Tvoj gej heroj je...

Dreg

Omiljena knjiga…

Potpišite peticiju o istopolnim partnerstvima i dođite na Prajd! Onda ćemo o braku.

Grajnder. Još samo da ubace opciju za Safe Sex kao što postoji na Romeu.

62 www.optimist.rs OPTIMIST LGBT twitter

63Vodič kroz gej Srbiju