Optimist 008

OPTIMIST Osnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Glavni i odgovorni urednik: Predrag M. Azdejković Grafička produkcija: Rabbit and Rabbit design Fotografija naslovne strane: Universal Music Serbia Urednik Urbanlook.info: Srđan Šveljo Saradnici: Mr. Incredible, Aleksandar B, Je‐ lena A, Marijan K, Milan Nikolić, Nemanja M, DJ Stanwik, Mirjana Bogdanović, Lazar Pavlović Web: www.optimist.rs www.gej.rs www.gayecho.com E‐mail: optimistmagazin@gmail.com Štampa: Newpress (www.newpress.co.rs)

CIP ‐ Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305 OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. ‐ God. 1, br. 1 (jun 2011)‐ . ‐ [S. l.] : Regionalni info centar, 2011‐ (Smederevo : Newpress). ‐ 21 cm Dvomesečno. ‐ Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 2217‐6756 = Optimist COBISS.SR‐ID 186184972

REČ UREDNIKA

Počeo sam da pišem o Paradi po‐ nosa 2012, napisao nekoliko redova i stao. Bilo mi je muka. Totalni smor.

Ne mogu više ni da pišem na tu temu koliko mi se ista smučila.

Uspeli su, ogadili su mi svaku pomi‐ sao na gej paradu. Ali, bez obzira što se meni smučila, Parada ponosa je bila jedna od tema kojom se bavi ovaj broj. Pre svega, izuzetno sam zahvalan Mirjani Bogdanović iz Gej strejt alijanse koja je odvojila svoje vreme i napisala tekst kako je izgle‐ dalo organizovanje jedine uspešne Parade ponosa 2010. godine i da najzad za‐ vršimo s pričom kako je to bio državni Prajd, kako ga je država organizovala i kako su aktivisti bili samo ikebane!

U prošlom broju bavili smo se Olimpijskim igrama u Londonu i Eurogames takmičenju za LGBT populaciju, tako da smo odlučili da tema ovog broja bude LGBT populacija i sport, ali s većim fokusom na fitnes, tere‐ tane i navijanje. Postoji taj stereotip da gej muškarci nisu talentovani za sport i ne umeju da šutnu loptu, za razliku od sestri lezbejki. Ta priča o razbijanju stereotipa nas je i dovela do teme koju obrađuje tekst „Zašto bežimo od stereotipa?“ i potrebi mnogih LGBT osoba da pobegnu od svih stereotipa koji se vezuju za našu popula‐ ciju, kako bi se dopali većini.

Problem nasilja je čest problem s kojim se suočavaju LGBT osobe, zato vam donosimo jednu vrstu vodiča šta treba raditi ako vam se dogodi homofobično nasilje, kao i osno‐ vne informacije na temu samoodbrane.

PREDRAG AZDEJKOVIĆ Magazin možete čitati i na:

Podrška:

6

SVE NA JEDN Povodom otvaranja novog kafe‐kluba “My Way” u Gospodar Jevremovoj 50 u Beogradu, razgo‐ varali smo sa vlasnicom, Angelinom Žeželj.

Sve je počelo sa Rainbow žurkama? Kakvo si iskustvo dobila organizujući queer žurke?

Tačnije sve je počelo sa Dizzy Feverom u „Apart‐ manu“, koji smo kasnije preimenovali u Dizzy Queer, ali smo se ubrzo razišli zbog... I tako sam krenula sama ispočetka, i „rodile“ su se Rainbow žurke, čiji je rezident bila DJ Zoe, koja je poznata nekoj stariji „ekipi“ koja je izlazila u Lotosu i Can‐ Canu.

Iskustvo koje sam dobila organizujući Rainbow žurke je zaista veliko i poučno. Najvažnija stvar mi je bila da gosti dobiju zadovoljavajuću uslugu, ako već ne sjajnu, jer ono sto je mene jako nerviralo kod nekih gej klubova jeste što su se izbezobrazili usled nedostatka konkurencije i usluga im je bila katastrofalna. Počev od ventilacije, enterijera, toalete i da ne spominjem, ubrusa i papira nigde, a to su neke osnovne stvari, za koje smatram da gosti moraju da imaju. Ako gost plati ulaz, garde‐ robu, piće koje nije jeftino, treba zauzvrat da do‐ bije i odgovarajuću uslugu.

Kako se rodio „My Way“?

Pa, recimo da se rodio opet iz nekog mog bunta i velike petogodišnje želje da otvorim gej kafe‐bar, koji će imati sve na jednom mestu i najpre tu dobru ugostiteljsku uslugu, uključujući enterijer, ventilaciju, veliki prostor gde ljudi neće sedeti jedni drugima na glavi.

7

NOM MESTU Radno vreme je svakog dana od 10 časova do 1 posle ponoći, dok nedeljom radi od 15 časova do 1.

Po čemu će se „My Way“ razlikovati od drugih kafića? „My Way“ se već razlikuje od drugih kafića.

Imamo 140 kvadrata, kožne komotne garniture, i ceo gornji prostor je koncipiran kao jedan kom‐ foran stan s toplim bojama da bi se ljudi osećali opuštenije i kao kod kuće, dok je donja prostorija rađena za žurke i izgleda kao jedan manji klub.

Sad smo dole smestili bilijar i stoni fudbal, a gore pikado, što su gosti primili s velikim oduševlje‐ njem, jer to u ponudi nema ni jedan gej kafić, osim nas. Takođe smo ubacili razne vrste kafa i kolače. Imamo u ponudu i mnogobrojne koktele, po jako pristupačnim cenama i mnogi su nas poh‐ valili. U samom smo centru grada na pet minuta od Trga, što je nažalost falilo kafićima „24“ i „Fenix“ koji su bili fenomenalni, ali daleko od cen‐ tra.

Imamo i u planu, kad se posao poveća, da u po‐ nudu ubacimo i sendviče i paste, tako da će gosti imati sve na jednom mestu.

Nastavićemo i ubuduće da organizujemo žurke dva‐tri puta mesečno i ono po čemu se razliku‐ jemo od drugih jeste da za vreme žurki cene ostaju iste i samim tim smo oko 30% jeftiniji od drugih klubova. Nažalost, ulaz smo morali da poč‐ nemo da naplaćujemo zbog velikih rashoda (oz‐ vučenje, rasveta, DJ‐evi, obezbeđenje).

FIND US! Gospodar Jevremova 50, Beograd ADD US! www.facebook.com/angelina.zezelj LIKE US! www.facebook.com/CaffeMyWay.Bg FOLLOW US! www.twitter.com/CaffeMyWay CALL US! 065 66 55 760

8 Lutka sa naslovne strane

MIKA: THE OR Rekao bih da je to pomalo čudno – drugi album u nizu je baš taj koji je težak što se rada na njemu tiče, upravo iz raz‐ loga što pokušavaš da kreiraš repliku pret‐ hodnog kreativnog procesa, a u stvari se do tada dosta stvari u tvom životu prome‐ nilo.

Da ne govorim o onom konceptu pritiska: prvi album pišeš bez ikakvog pri‐ tiska, a onda se na to nadovezuje onaj kliše – pokušavaš da to što si već uradio uradiš i na sledećem albumu, ali je to pro‐ sto nemoguće ponoviti.

Moj stav je da je baš treći album taj koji definiše karijeru muzičara, a za mene je rad na istom ujedno bio i veoma oslobađajući proces.

Ovo sam već rekao, ali da pono‐ vim – mislim da umetnici poput mene, muzičari koji prave pop muziku koja je nešto liberalnija, imaju tu odgovornost da budu ekstremno hrabri i ekstremno iskreni. Mislim da sam ostvario tu ideju na albumu prvencu, ali znam da upravo tu odgovornost nisam pokazao s drugim al‐ bumom. S trećim sam pak, da budemo ot‐ voreni, uradio nešto potpuno hrabro, kreirao sam nešto što će podeliti mišljenja onih koji ga čuju, ali je bitno da sam ura‐ dio ono što se traži od mene kao muzičara koji kreira pop muziku.

Ja ne mogu da kupim pesmu.

Prosto ne mogu da unajmim nekog geni‐ jalnog tekstopisca, a takvih ima na tone, i kažem mu daj mi pesmu; ili kompozitora

Lutka sa naslovne strane 9

RIGIN OF LOVE kome mogu da kažem daj mi takt, daj mi ritam. Pokušao sam to jednom i zvučalo je grozno. Moram da pronađem svoj krea‐ tivan način i mislim da sam ga tokom rada na ovom trećem albumu i pronašao.

Mislim da će moji fanovi biti izne‐ nađeni. Mislim da se mnogima od njih neće svideti ideja o ljudima sa kojima sam sarađivao. Ali mislim da će im se pesme svideti i ničega bitnijeg od toga nema.

Pharrell Williams je bez sumnje oličenje savršenog metroseksualca. On je prosto epitom onoga što muškarci širom sveta pokušavaju da budu, bez obzira bili oni gej ili strejt, ili bilo kojoj drugoj grupa‐ ciji da pripadaju – a stvarno je nebitno jeste li beli ili crni – Pharrell prevazilazi sve ove granice.

On je baš ono ne‐ podnošljivo kul, nepodno‐ šljivo je neodoljivo da se bude u njegovom društvu i na neki način je i nenor‐ malno talentovan.

Ono što već dosta dugo ima tendenciju da nedostaje u pop mu‐ zici jeste pop muzika inspirisana umet‐ nikom.

Kada na primer slušate Becka Hansena, vi stvarno slušate pop muziku i možete u glavi stvoriti sliku da Beck ulazi u prodavnicu ploča i kupuje

upravo svoju. Kada slušate Eelse dešava se isto, Pharrella – dešava se isto, pot‐ puno isto i sa Kanye Westom – prosto mo‐ žete da ih zamislite kako kupuju svoje sopstvene ploče. E to je ono što je meni interesantno i to je razlog što toliko volim Pharrella.

Stvar kod Bennija Benassija je ta što on od početka sarađuje sa svojim ro‐ đakom Alessandrom Benassijem koji je mnogo doprineo na svakom albumu. Be‐ nassi je došao jednom, puštao mi muziku i od prilike, od njegovog seta koji je trajao 45 minuta, ja sam odabrao baš prvu stvar

10 Lutka sa naslovne strane

koju mi je pustio, tako da je on očigledno vrlo dobro zaključio šta je ono što ja želim.

Tako sam potom napisao svetlu‐ cavu, vrcavu pesmicu sa letnjim prizvu‐ kom i poprilično osnažujuću, uz sve to, ona se zove Stardust (Zvezdana prašina).

Odneo sam je Nicku Littlemoru koji je poz‐ vao perkusionistu iz Londonskog simfonij‐ skog orkestra koji svira na udaraljkama, i onda je on sve one Bennassijeve delove odsvirao na udaraljkama. Tako smo dobili stvar koja podseća na muziku Steva Reicha iz doba 1960‐ih, iliti neki miks kla‐ sične muzike i Bennassi zvuka u jednoj pop pesmi, i Benniju se to jako dopalo.

Lično bih voleo da kao tekstopi‐ sac ostavim što više svojih otisaka kod pe‐ sama koje pišem, ali je svejedno dobra stvar kada imaš mogućnosti da to uradiš dok kreiraš svoj album.

Dešava se da dok pišem pesme za druge muzičare, i znam da će ovo zvu‐ čati bizarno i da će možda uticati na to da ostanem i bez posla u ovom segmentu, ali de‐ šava se prosto da ne mi‐ slim na osobu za koju pišem. Baš nasuprot, mi‐ slim na publiku, na druge ljude, druge karaktere.

Na primer dok sam pisao pesmu koja je na kraju završila na Ma‐ doninom zadnjem albumu, mislio sam na svog dedu, pesma se zvala „Bang Bang“ i upravo je to izraz koji je koristio moj deda: „like a fish out of water, like a bat out of hell“ ili „you think it’s you I like the most but I’m keeping my enemies close“. Zami‐ šljam mog dedu, tog arapskog imigranta preterane težine, koji se doseljava na Eli‐ sovo ostrvo i mora da zaradi za život, i brutalan je, morao je da se bori za sve u životu i morate se složiti

da baš u tome ima nečeg što je prosto Madona, i u tom momentu je izgledalo sasvim odgovarajuće.

Kada ljudi dođu da me vide i čuju uživo, oni su svesni toga da će biti kata‐ pultirani u svet. Kada razmišljam o kon‐ certima koje volim, u njima uvek ima malo fantazije, mašte, ali ima i skromno‐ sti, kao na primer na koncertima Flaming Lipsa. Njihovi koncerti su perfektan pri‐ mer fantastične i kvalitetne produkcije, ali ono što gledate nije Las Vegas – ogromna američka produkcijska mašina. N e m a tu animirane mašinerije ili miliona plesača oko njih, tu samo možete uočiti srce i ljude u publici koji su podjednako važni kao i izvođači na sceni.

Ono što se zove „uradi sam“ je od masovnog značaja, ne samo u kreiranju koncerta, već i u onom umetničkom delu i u praktično svemu. Uradi sam svemu

Lutka sa naslovne strane 11

tome udahnjuje tu životnu esenciju – ako nemate stvari koje su ručno urađene, onda tu nema srca, i sve ima taj neki šlja‐ štavi izgled, nalik Vegasu i sve je to po‐ malo zastrašujuće.

Treći album je o toleranciji, o sreći, album je o ljubavi ali najviše o tole‐ ranciji.

Dok smo bili u studiju Metropolis grupe u Chiswicku, ljudi bi ulazili u studio i videli bi Nicka Littlemora kako progra‐ mira nešto, potpuno izgubljen, onda bi u jednom uglu videli muzičare iz London‐ skog simfonijskog orkestra, potom 22‐go‐ dišnjeg dečka koga sam slučajno našao putem interneta koji piskara nešto sa mnom i videli bi još gomilu različitih ljudi i svi su bili ono u stilu: „Šta ti to radiš?“.

Jer to je prosto bio jedan čudan miks svega, a ja bih samo odgovarao: „Mi tragamo za radošću, mi jurimo ra‐ dost; mi smo odrasle osobe u studiju i jurcamo se sa radošću; kreiramo muziku da usrećimo sebe a ne muziku kojom ćemo usrećiti druge. Mi pra‐ vimo pop muziku za sebe i ima nečeg što podseća na Flaming Lips u svemu tome. Ima nečeg što izaziva protivtežu u svemu tome, a pose‐ bno u tom nekom mom svetu, jer kad uđem negde vidim odrasle koji prave pop muziku za druge muzičare, za neke druge ljude – sami nikada ne bi ku‐ pili tu muziku koju kreiraju za druge“.

Ovo što smo mi uradili je pot‐ puno drugačije, mi kreiramo muziku za sebe same.

PREVELA: JELENA A.

Seksualnost 13

BISEKSUALNOST Usputna stanica do homoseksualnosti?

U epizodi serije „Will and Grace“ koja nosi naziv „The Fabulous Baker Boy“, Will saznaje da je zgodni pekar biseksualac i razočarano konstatuje „zar to nije uspu‐ tna stanica na putu ka homoseksualno‐ sti?“. Postoji bezbroj primera koji potvrđuju Willovu izjavu, među njima je i pevač Mika, koji je prvo objavio da je bi‐ seksualac, ali se posle godinu dana ispra‐ vio i rekao da je čisti homoseksualac.

Stavovi o biseksualnosti su ili da ona uop‐ šte ne postoji ili da su svi u stvari biseksualni.

Iako su stavovi kon‐ tradiktorni, ovo su dva popularna mita koja pokazuju domina‐ ntno mišljenje o biseksual‐ nosti.

Seksolozi su često objašnjavali biseksualnost kao međufazu i da će ta individua na kraju sebe identifikovati kao heterose‐ ksualca ili homoseksualca, ili su bise‐ ksualce smatrali homoseksualcima koji jednostavno ne mogu da prihvate svoju „istinsku“ prirodu.

Ali kako su seksolozi dolazili u kontakt sa sve više i više ljudi koji su imali odnose i sa ženama i muškarcima tokom svog života, postalo je veoma teško negi‐ rati postojanje biseksualnosti. Tek od 1970‐ih i 1980‐ih naučnici su počeli oz‐ biljno da se bave biseksualnošću.

Prvi naučnik koji je proučavao

muško‐mušku seksualnu želju, Karl Hajn‐ rih Ulrihs, smatrao je da je „uranizam“ re‐ zultat „ženske duše u muškom telu“. Drugi seksolozi su se složili i smatrali su da osoba koja ima istopolne odnose ima „izvrnut“ rodni identitet. Usledilo je da se osobe koje imaju odnose i sa muškarcima i že‐ nama smatraju „psihoseksualnim herma‐ froditima“. Oni žele muškarce i žene, jer su sami muškarci i žene. Termin „biseksual‐ nost“ se po prvi put koristio sredinom 19. veka i opisivao je ljude koje danas smatramo „interseksual‐ nim“.

Rad Sigmunda Frojda sa početka 20. veka pre‐ bacio je „bise‐ ksualnost“ sa biološkog na psiho‐ loški nivo. Baziran na netačnoj teoriji o em‐ brionalnom hermafro‐ ditizmu, Frojd je smatrao da su sva živa bića rođena sa nesvesnom biseksualnom pre‐ dispozicijom. Tokom normalnog dečijeg razvoja individue poti‐ skuju svoju „homoseksualnu stranu“ stva‐ rajući heteroseksualni identitet i dostižu psihološku „zrelost“. Pošto je Frojd pre‐ poznavao potencijal da osobu privlače i žene i muškarci, on je smatrao da stvarno biti biseksualac u stvari neuroza.

Frojd je imao uticaja na popu‐ larno razumevanje biseksualnosti u prvoj polovini 20. veka, ali on nije bio jedini

14 Seksualnost

naučnik koji se time bavio. Frojdov kolega Vilhelm Stekel se slagao da svako ima pri‐ rodnu biseksualnu predizpoziciju. Među‐ tim, suprotno svom mentoru, Stekel je smatrao da taj inicijalni biseksualni poten‐ cijal prirodno vodi do ostvarivanja veza sa ženama i muškarcima. On je smatrao da su i homoseksualnost i heteroseksualnost simptomi neuroze, jer biti eksluzivno sa jednim polom zahteva da jedan deo svoje ličnosti odbacite.

Istraživanje Alfreda Kinsija i nje‐ govih kolega kasnih četrdesetih i ranih pe‐ desetih godina 20. veka bila su temelj za prepoznavanje neadekvatnosti reducira‐ nja raznolikosti ljudske seksualnosti na he‐ tero‐homo binarnost. Rezultati Kinsijevog istraživanja da 28% žena i 46% muškaraca ima erotske želje ili seksualne aktivnosti i sa ženama i muškarcima, podstakli su druge naučnike i američku publiku da zbog ove nadmoći biseksualnosti preispita raz‐ liku koju su psihoanalitičari pravili između normalnog i patološkog. Kinsi, međutim, je nerado koristio reč „biseksualnost“ da opiše ovo ponašanje, jer zbog istorijskog korišćenja ove reči da se opiše fizička ili psihološka kombinacija ženskog i muškog.

Ali kao rezultat Kinsijevog istraživanja ter‐ min biseksualnost je dobio široko znače‐ nje privlačnosti ka muškarcima i ženama.

Kinsijev koncept ljudske seksual‐ nosti kao kontinuuma od heteroseksual‐ nosti ka homoseksualnosti, pre nego dihotomija, postao je poznat kao Kinsijeva skala koja je imala je veliki uticaj na shva‐ tanje seksualnosti.

Nadograđujući Kinsijev pokušaj da kvalifikuje seksualno iskustvo, drugi naučnici su pronašli instrumente da pro‐ cenjuju seksualnu orijentaciju oslanjajući se na mnoge faktore. Najpoznatiji naučni metod je Klajnov upitnik o seksualnoj ori‐ jentaciji, koji je razvio psihijatar Fric Klajn

1978. godine. Upitnik ispituje seksualnu privlačnost, seksualno ponašanje, se‐ ksualne fantazije, emocionalne prefe‐ rence, društvene preference, hetero‐homo način života i samoidentifi‐ kovanje. Ispitanici sebe procenjuju po sva‐ kom segmentu za prošlost, sadašnjost i ono što žele koristeći Kinsijevu skalu, nu‐ deći 21 profil seksualne orijentacije. Klaj‐ nov upitnik je popularan među biseksualnim aktivistima, kao i među se‐ ksolozima i seks‐terapeutima, jer prepoz‐ naje kompleksnost seksualnosti, uključujući činjenicu da se aspekt se‐ ksualne orijentacije može s vremenom menjati i da seksualna samoidentifikacija ne mora da prikazuje trenutna seksualna iskustva.

U poslednjoj deceniji velika nau‐ čna i medijska pažnja bila je posvećena traženju biološkog uzročnika seksualne orijentacije. Mnogi od ovih istraživača tra‐ žilo je genetske ili psihološke razlike iz‐ među lezbejki ili gej muškaraca i heteroseksualnih osoba, kao što to čini Simon LeVej u svojoj studiji o veličini odre‐ đenih jezgri u hipotalamusu i Din Hamer u istraživanju razliku u DNA. Biseksualnost često nije uzimana u razmatranje kao po‐ seban seksualni identitet.

Mnoga istraživanja seksualnosti i

Seksualnost 15

modelima razvoja lezbejskog i gej identi‐ teta često su ignorisala ili odbacivala bise‐ ksualnost. Ovi modeli podrazumevaju coming out proces i prihvatanje istopolne želje, pronalaženje drugih lezbejki i gej muškaraca, prihvatanje sebe, uključivanje u lezbejsku i gej zajednicu i na kraju, stu‐ panje u istopolne seksualne odnose. Bise‐ ksualci imaju neka od ovih iskustava, ali su retko kad uključeni u teorije razvoja se‐ ksualnog identiteta. Neki modeli spominju biseksualnost, ali samo u kontekstu izgra‐ dnje pozitivnog lezbejskog i gej identiteta.

Na primer, najpoznatija teorija, Vivienne Cass model formiranja homoseksualnog identiteta, smatra da je biseksualnost u stvari negiranje „istinske“ seksualnosti. In‐ dividue imaju problem da prihvate da su lezbejke ili gej i zato grade biseksualni identitet na određeno vreme.

Samo nekoliko istraživača uzelo je u obzir razvoj biseksualnog identiteta. Ba‐ zirano na studiji o biseksualnim ženama i muškarcima u San Francisku 1980‐ih go‐ dina, Marin Vajnberg, Kolin Vilijams i Da‐ glas Prajor predstavili su četvorofazni model kako bi objasnili coming out proces kod biseksualaca: početna zbunjenost, pronalaženje i usvajanje imena, prihvata‐ nje identiteta, neprekidna neizvesnost.

Poslednja faza, koju smatraju jedinstvenim

iskustvom mnogih biseksualaca, rezultat je nepostojanja biseksualne zajednice i konstantnog pritiska od strane lezbejske i gej zajednice da se identifikuju kao lez‐ bejke odnosno kao gejevi.

Drugi teoretičari su odbacili line‐ arni fazni model. Paula Rodrigez Rust sma‐ tra da na coming out proces utiče više stvari, ne samo seksualna želja i ponaša‐ nje, već i politički stavovi, emotivne veze i učešće u zajednici. U istraživanju samoi‐ dentifikovanih biseksualnih žena i lezbejki, Rustova je došla do zaključka da su većina žena u obe grupe imale seks sa muškar‐ cima, ali svoja iskustva karakterišu na dru‐ gačije načine.

Coming out proces kao biseksua‐ lac je takođe iskomplikovan time što se treba izboriti i sa homofobijom i bifobi‐ jom. Primeri bifobije su pretpostavke da su istopolni parovi lezbejski ili gej, a da su parovi različitog pola heteroseksualni, dok su biseksualci zbunjeni ili neiskreni prema svojoj seksualnosti, da oni šire HIV drugim grupama, ili da ih podjednako privlače i muškarci i žene i da ne mogu da žive u mo‐ nogamiji. Biseksualci su često stigmatizo‐ vani od strane lezbejki, gej muškaraca i heteroseksualaca, tako da kriju svoju bise‐ ksualnost.

Istraživanja biseksualnosti kao i povećanje vidljivosti biseksualnih grupa i individua pomogli su preispitivanju nega‐ tivnih stereotipa o biseksualcima. Još uvek biseksualci su isključeni iz mnogih studija o seksualnosti ili grupisani među lezbejke i gej muškarce, sve je teže istraživačima da biseksualnost ne sagledavaju kao poseban seksualni identitet. Što se više pažnje po‐ svećuje životu i iskustvima biseksualaca to će dovesti do tačnijeg i kompletnijeg razu‐ mevanja seksualne orijentacije.

PRIREDIO: AMP

16 Tema broja: LGBT & sport

GREG LUGANIS Zlatni olimpijski skakač Greg Luganis jedan je od najpoz‐ natijih olimpijskih skakača, četvorostruki olimpijski šampion, jedini u svojoj katego‐ riji, petostruki šampion sveta i šestostruki šampion Pan američkih igara. Jedan od retkih sportista koji ne odbija da priča i o svojim ličnim problemima, a ne samo o sportskim uspesima.

Rođen je 29. januara 1960. go‐ dine u Kaliforniji. Greg je samoansko‐šved‐ skog porekla, ali je dat na usvajanje našavši se tako u mešovitoj grčko‐ameri‐ čkoj porodici. Kao mlad počeo je da se bavi gimnastikom, akrobatikom i plesom.

Sa očiglednim talentom i ogromnim zala‐ ganje postao je veoma uspešan, nastupao je uspešno na takmičenjima i nastupima revijalnog karaktera. Sa devet godina počeo je da se zanima za ronjenje i sko‐ kove u vodi i to će postati njegova opse‐ sija.

Kao tinejdžer pridružio se junior‐ skom olimpijskom timu SAD. Njegov tre‐ ner bio je dvostruki olimpijski šampion Semi Li. Sa svojih navršenih 16 godina uče‐ stvovao je prvi put na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. godine gde mu je izma‐ kla zlatna medalja. U Berlinu 1978. godine postao je svetski šampion sa skokom sa 10 metara. Dve godine kasnije, u Gruziji Gre‐ gori je teško povređen, ali to nije označilo kraj njegove zlatne karijere. Na olimpij‐ skim igrama u Los Anđelesu Greg je prvi put od 1928. godine na jednim Olimpij‐ skim igrama osvojio dve zlatne medalje u kategoriji skokova u vodu. Tada je i razmi‐

šljao o povlačenju iz sporta, ali je ipak na‐ stavio da se takmiči.

Na Gej igrama (sportsko takmiče‐ nje za gej populaciju) održanim u Njujorku 1994. godine Gregori je javno priznao da je homoseksualac.

U jednom TV emisiji javno je priz‐ nao da je saznanje da je HIV pozitivan ne‐ gativno uticalo na njega, da je na to gledao kao na smrtnu presudu – „bio sam uveren da neću doživeti tridesetu“. Nakon što je obelodanio HIV+ status većina korporacija koje su mu bili sponzori otkazali su mu svaku saradnju i podršku.

Greg je napisao autobiografiju „Breaking the Surface“ uz pomoć Erika Markusa. U njoj detaljno opisuje porodi‐ čno nasilje, silovanja, tinejdžerske depre‐ sije i kako je počeo pušiti i piti u najranijem dobu svoje mladosti. Po knjizi je snimljen i istoimeni TV film sa Mariom Lopezom u glavnoj ulozi.

Posle povlačenja iz sveta sporta postao je LGBT aktivista, nosilac niza pro‐ jekata usmerenih na poboljšanju statusa LGBT osoba.

Krajem 1980‐tih postaje glumac, a poslužio je kao inspiracija glumcu Majklu Fasbenderu za lik androida Dejvida u filmu “Prometej” Ridlija Skota.

U svojoj 52. godini Greg se vratio svojoj životnoj opsesiji. On je konsultant mladih skakača u vodi, a u toj ulozi se ove godine našao i na Olimpijskim igrama u Londonu.

PIŠE: K.M.

Tema broja: LGBT & sport 17

18 Tema broja: LGBT & sport

TERETANA P Da li su savremene teretane gej hramovi ili igrališta rezervisana za alfa muškarce?

Dilema je lažna budući da su upravo na ovom mestu strejt i gej muškarci najsličniji i najbliži jedni drugima. U svakom smislu.

Životni stil homoseksualaca je oduvek smatran dekadentnim. Avanturi‐ zam, spremnost na iznenađenja, izostanak svih uobičajenih pravila. Međutim, da li je zaista tako? Slika savremenog homosksua‐ laca demantuje stereotipe o neurednom životu, menjanju dana za noć, haotičnosti.

Za spartanski izgled neophodna su ista takva, spartanska pravila. Trend je plane‐ tarni, a pobunjenici protiv diktata odba‐ čeni, osuđeni da izgube bitku pre nego što su je započeli. I, eno ih tamo, samuju u ćošku gej kluba, zevaju na margini, poku‐ šavaju da se samozavaraju i ohrabre. Na kraju, obećavaju sebi da će od ponedeljka krenuti u teretanu.

Kakav je kalup? Metar preko ra‐ mena, razvijena slojevita leđa, ramena kao kugle, pločice na stomaku, definisane i što napumpanije grudi, moćne ruke, uzak struk, jake butine, nezanemareni podjed‐ nako razvijeni listovi. I ceo svet je u ru‐ kama vlasnika ove besprekorne armature.

Podela na „definiciju“ i „masu“ igra i u gej svetu. Atletski tip građe koji podrazumeva da je svaki mišić izdvojen i naznačen tre‐ nutno je više na ceni, ali, među homose‐ ksualcima, hipertrofija i dalje uživa poseban status. Volovski vratovi, ruke kao šunke, leđa koja traže dug pogled da bi

bila obuhvaćena bez ostatka. Naravno, sve zavisi od ukusa i afiniteta ali veliko, jako telo koje nije samo „zgodnjičavo“ i vitko ne prestaje da inspiriše. Za onog koji bilduje pod parolom „masa je mama“, bio gej ili stejt, svaki novi kilogram je trofej ali i potvrda da uvek može još. Na izve‐ stan način, za vež‐ bače ovog tipa, reč je o putu bez po‐ vratka. Kada je zapravo dosta?

To je pitanje bez odgovora.

Bez obzira na sve stereotipe, ali naj‐ veći broj onih koji ma‐ štaju o tome da budu još veći i sve veći obično potvrđuje tezu da ovi momci, zaglavljeni među svom tom gvožđurijom, jure nešto sasvim drugo. Telo iz snova jed‐ nostavno nije garant zalečenja svih rana poput kompleksa inferiornosti, odsustva samopouzdanja, nezadovoljstva sobom.

Kao recept za borbu sa sopstvenim slabim tačkama, štaviše, teretana je pogrešan put. Prvo na kauč ili kod gurua na medita‐ ciju, a onda po člansku kartu u bilderanu.

Tema broja: LGBT & sport 19

PEDERANA! Sa većim i privlačnijim telom i očekivanja drugih su veća tako da se inače nesigurni momci izlažu još većem priti‐ sku. Njihovo prelepo telo po‐ staje njihova sopstvena zamka. Sasvim je drugačije sa onima čija je samopro‐ cena na mestu i neokrnjena.

Kod njih svest o sopstvenim vrli‐ nama i manama, fizičkim adutima i nedostacima, nije devastirajuća i ne po‐ stavlja nikakve ultima‐ tume. Oni zaista znaju kada je dosta.

Ve ć i n a homoseksualaca koji nisu baš prete‐ rani zaljubljenici u sport, obično vete‐ rane beogradskih te‐ retana saleću sa pitanjem – Za koliko vremena ću moći da se uradim? U samom pri‐ stupu leži greška. Oni

su, baš kao i žene mučene celulitom, tan‐ kom kosom ili kilogramima, najverniji kon‐ zumenti i žrtve obmanjujućih optimističnih naslova u popularnim maga‐ zinima tipa „Savršni trbušnjaci do petka“.

Da, sigurno ćeš do petka moći da uradiš na sebi sve što si zamislio i onda ti samo ostaje da izabereš majicu koja će što bolje prikazati tvoje sedmodnevno vajanje. I spreman si za izlazak u klub u su‐ botu. Nažalost, ali potrebno je malo više vremena i mimo ute‐ šnih, ohrabrujućih refrena o „ge‐ netici“ i „doboj podlozi“ – dosta suza, krvi i znoja. Dobar izgled, bez obzira na to o kom tipu seksualnosti govorimo, povećava šanse za za‐ nimljiviji i živopisniji seksualni i lju‐ bavni život. Upravo tim redosledom. Reč je o fa‐ moznom prvom oki‐ daču, o onome što ne može da ostane nepri‐ mećeno, a potom i propi‐ sno nagra‐ đeno.

U našem vre‐ menu, vi‐ zuelnost je najcenje‐ nija a njena

20 Tema broja: LGBT & sport

omiljenija forma nije, kao što se to obično misli, produkt i zamešeteljstvo moćnih in‐ dustrija. Da, savremena industrija tela, za‐ snovana na farmaceutskoj industriji i industriji fitnesa, jeste ta koja nam kroji kapu ali formu je dao Mikelanđelo pre ne‐ koliko vekova i ona i dan danas stoji u Ga‐ leriji umetnosti u Firenci. Za Davidove proporcije, savremeni muškarci bi žrtvo‐ vali mnogo toga, a uspeh u ovom pokusu, kao i u mnogo čemu drugom, zavisi od volje, snage karaktera i izdržljivosti. Izvo‐ lite, pokušajte. I taj san, takođe, nadilazi pitanje seksualnosti. U savremenim tere‐ tanama teško je razlikovati gej od strejt muškaraca posebno u trenutku najvećeg napora. U odlučujućem trenutku susreta sa teretom. Zbog toga pošalica, teretana‐ pederana, nije sasvim neistinita. Teretana se, danas, može smatrati i gej hramom i igralištem za grube dečake. Ni motivi, kao ni opsesivnost pristupa, ne podležu više nikakvom striktnom raslojavanju. Zdravlje, dobra kondicija, smanjenje težine jesu raz‐ lozi koji objedinjuju manjinu u svakom fit‐ nes klubu. Potera za savršenim izgledom, odnosno ono što sjaji u očima vežbača dok posmatra svoje telo u ogledalu razmatra‐ jući učinak ostaje afrodizijak nad svim afrodizijacima. Strejt i gej muškarci obično nemaju pojma o tome da su baš u teretani jedni drugima najbliži. To je jedna od najdominantnijih tački prekla‐ panja

u stilu, afinitetima, načinu života i stavu prema njemu. I jedan i drugi u tom istom ogledalu vide telo koje će prikupljati sto‐ tine pogleda.

Teretana je u svakom smislu neiz‐ bežni deo savremenog ritma i načina ži‐ vota. Pomodno mesto za relaksaciju i oslobađanje od, takođe pomodarski, oba‐ veznog stresa, trend koji garantuje da će tako organizovan dan odgovarati popular‐ noj savremenoj koncepciji, rezervisanoj za uspešne, ostvarene a samim tim i prezau‐ zete ljude. U teretanu se mora stići, kao i posle nje u saunu, a sve bi trebalo da bude začinjeno filozofijom zdrave ishrane, pro‐ merima i milimetrima, suplementima, preciznom gramažom. I to nas vraća poče‐ tku priče koja ispituje dekadenciju u životu današnjih gejeva. U najvećem broju sluča‐ jeva, nema je ni u tragovima, zagubljena je između rasporeda treninga, popijenih i nepopijenih proteina, fobijom od ugljenih hidrata, konstantnim prepitivanjem pojasa posle kasne večere. Novi hedonizam po‐ drazumeva ozbiljne korektive. Smisao za uživanje nije izgubljen, ali je obilno opte‐ rećen imperativom lepote bez koje čovek današnjice, gej, strejt, kakav god, ostaje bez svog najvrednijeg kapitala. To je su‐ više veliki rizik. Niko ne želi da ostane sam ili, preciznije, neprime‐ ćen.

PIŠE: MILAN NIKOLIĆ

22 Tema broja: LGBT & sport

Gejevi među

Tema broja: LGBT & sport 23

u navijačima

Kriju se oni, krijem se i ja, a ima onih koje ne može da sakrije ni astronaut‐ ski skafander. Pa opet, nebitno je, došli su tu gde smo i mi, da bodri tim koji vo‐ limo.

24 Tema broja: LGBT & sport

Godišnji odmor treba da posluži ljudima da se odmore i napune baterije za one poslovne napore koji ih očekuju u na‐ rednih godinu dana. Zato su ga valjda i na‐ zvali „godišnji“. Ja se upravo vratih sa godišnjeg odmora, ili barem nečega za šta sam umislio da je bio odmor. Možda sam odmorio noge, ali mozak nisam. Za takav odmor su najbolji talasi i sunce, peščana plaža, a ja nisam imao dovoljno raspoloži‐ vih dana za to. Kako to? Pa tako, baš usred mog godišnjeg odmora Crvena Zvezda u Beogradu igra „utakmicu sezone“, kako bi mnogi fudbalski fanatici nazvali taj meč. U goste dolazi proslavljeni francuski fudbal‐ ski klub Bordo, a taj dvomeč je poslednja stepenica u ciklusu kvalifikacija za Ligu Ev‐ rope.

Moj najslađi meda, verzija 2012, je, kako sam kaže, zaključio da baš i nisam pri čistoj svesti i zdravoj pameti, i doneo je odluku da spakuje stvari i provede odmor na plažama Crne Gore bez mog visočan‐ stva. Ja sam proveo nekoliko dana van Beograda gde me je i zatekla iznenadna vest da je Robert Prosinečki odlučio da na‐ pusti kormilo crveno‐belih. Od tog dana se nisam javio medi. Nije bio tu da me uteši kada mi bilo najteže tako da ni nisam raz‐ mišljao o njemu, jer on i nije mogao da ra‐ zume koliko mi je tada bilo teško. Ne samo meni, već svima nama koji ne štedimo grlo kada 90 minuta pevamo i bodrimo tim za koji navijamo. Robertu Prosinečkom želim puno uspeha u daljem radu jer je on ipak neko ko je ostavio dubok trag u srcima ver‐ nih navijača i ljubitelja fudbala uopšte.

Fudbal je tokom celog mog odra‐ stanja i sazrevanja bio najvažnija sporedna stvar na svetu. Nekada smo bili bitan ev‐ ropski faktor u mnogim sportovima, ne samo u fudbalu. U onim ludim godinama su se gubili životi i dostojanstvo, tako da niko nije ni pridavao značajnu pažnju či‐

njenici da i sport ide silaznom putanjom.

Svi mi koji se sećamo najsjajnijih trenutaka domaćih sportista i nebrojenih nizova zlat‐ nih odličja duboko u sebi žudimo za tim da naši sportisti ponovo budu na vrhu Evrope i sveta. Zato u tradiciji navijanja i postoji neograničena ljubav ka onima koji nose boje omiljenog kluba. Ušlo u krv i gotovo, je moj najlakši način da objasnim svoju za‐ raženost crveno‐belim virusom. To je moja druga porodica, razlog da me obraduje i beznačajan uspeh, razlog da brzo opro‐ stim i najveći neuspeh.

Iako se mnogi, koji ne poznaju navija‐ čki pokret ne bi složili sa mnom, istina je da navi‐ jače na tribinama ne za‐ nima ko si i šta si sve dok nosiš iste boje.

Momak ili devojka, gej ili strejt, crnac ili belac, nebitno je. Isto tako, možeš biti najveći do‐ brotvor i rodoljub, ali ako voliš protivnički tim onda ti nisi podoban ni za komunikaciju, a ka‐ moli bože‐me‐sačuvaj za ozbiljnu ljubavnu vezu. Ostavi svoj pri‐ vatni život kod kuće i obuci iste boje kao i ja, samo je to bitno. Nekada je bilo puno incidenata, čak i sa smrtnim ishodom, u kojima su učestvovali navijači koji su po ulicama prebijali (i ubijali) pripadnike rom‐ ske manjine, a istina je da i Romi dolaze na tribine naših stadiona i biju iste navijačke bitke, radosti i brige, kao i ostali. Moje oštro oko koje ume da prepozna neke skri‐ vene homoseksualne osobine ima puno razonode tokom utakmice. Kriju se oni, krijem se i ja, a ima onih koje ne može da sakrije ni astronautski skafander. Pa opet, nebitno je, došli su tu gde smo i mi, da

Tema broja: LGBT & sport 25

bodri tim koji volimo.

Kao što rekoh, treba ostaviti se‐ ksualnu orijentaciju kod kuće, ne očeku‐ jete valjda da će neko prećutati izlive homoseksualne nežnosti na tribinama, mada nema mnogo razlike između toga i ponašanja prilikom slavlja kada vaš tim pobeđuje. Ima tu poljubaca i zagrljaja jed‐ nako strastvenih kao u ljubavnom zanosu, jer ipak, svi smo mi tu zato što volimo.

Odnos različitih navijačkih grupa tokom utakmice može najbolje da opiše poza 69. Ključna reč u tom procesu je „napu‐ šavanje“ bez ikakvih granica. Malo mi njih, malo i oni nas. Samo što gaće ostanu gde jesu, ne vadimo opremu. Čak nema ni puno homoseksualne tematike u navijačkim pesmama. Iz cele navi‐ jačke plejliste izdvojio bih stih „kad si bio dete malo, komšija te silo‐ vao“. Ali to je samo jedan stih u bezbroj na‐ vijačkih pesama koje se pevaju u Srbiji. Poznato je u Engleskoj da različite navijačke grupe pevaju pogrdne pesme navijačima Bradforda o njihovoj homoseksualnosti. Kaže se da je Bradford u Engleskoj ono što je San Francisko u SAD‐u. Veličina gej zajednice u Bradfordu je direktno izazvala skandiranje takvih po‐ grdnih navijačkih poruka. Tako da vređa‐ nje homoseksualnosti nije specifičnost samo naših navijača.

Najveću salvu pogrdnih navija‐ čkih pesama u Srbiji pokrenula je vest da je GLIC uplatio određenu svotu novca Fon‐ daciji Crvene Zvezde. Iako je želja bila da se promoviše pomirenje, to od strane na‐

vijačkih grupa nije tako shvaćeno. U stvari, niko to GLIC‐u nije ni zamerio, svaki dinar je bitan u ova krizna vremena. Ali to je bio dovoljan razlog da navijači Partizana ot‐ vore paljbu u svojim navijačkim pesmama.

Na stadionu Partizana su osvanuli transpa‐ renti, a po celom Beogradu grafiti na ko‐ jima je pisalo „Gejlije“. Oni najnekreativniji i dalje koriste tu vest u svom navijačkom folkloru, mada to više govori o njima nego o ovima drugima.

U fudbalu važi neko nepisano pravilo da o homoseksualnosti treba ću‐ tati. Ali, zar je to zaista bitno? Defanzivca Partizana Ivana Ivanova pratile su glasine da je gej, čak se pisalo da je zbog toga i propao njegov transfer u čuvenu Steauu.

Za nevericu je da je on to morao da de‐ mantuje slikama na kojima je u akciji sa navijačicom Partizana Sandrom Jovanović.

Istina je bila da nikog iskreno nije ni zani‐ malo. Sve to bi se samo iskoristilo kao pro‐ vokacija u smislu destabilizacije timskog duha pred neke važne utakmice u kojima potpuna koncentracija ima veoma važan učinak. Ono što nam je svima najbitnije jeste da je Ivan Ivanov jedan od najboljih pojedinaca u Partizanu.

Moje iskustvo govori da mi moja orijentacija nikada nije ni pomogla ni od‐ mogla, jer čuvam u svojoj privatnosti. Tri‐ bine na stadionu zaista i nisu pogodne za izlive iskrenosti i otvorenosti o svojoj ho‐ moseksualnosti. Tu ljudi dolaze samo sa jednim ciljem, da podrže svoje omiljene ti‐ move i iz sveg glasa navijaju za njih. I zato, ako volite sport, ako imate svoj omiljeni sport i omiljeni klub, budite slobodni da ih bodrite sa tribina jer će vaša pesma biti njima bitnija od vaše homoseksualnosti. U stvari, vaš privatni život će biti jednosta‐ vno nebitan. A sada, srce na teren! Ho‐ ćemo srce na teren!

PIŠE: JOGA BONITO SERBIA

26 Tema broja: LGBT & sport

Čekaš li i mene? Čoveku kao biću je predodređeno da voli, a ne da mrzi. Ljudi koji su okupirani mržnjom su u stvari bolesni ljudi.

Taj 24. avgust pored toga što je bio najtopliji dan ovog leta, a ja sam morao da idem na teren, pamtiću i po jed‐ nom neprijatnom događaju. Dok sam sa koleginicom tumarao ulicama Beograda kako bi dobili od građana informacije kako provode današnji dan, negde na Zelenjaku mi je u susret išlo dobro poznato lice. Mla‐ den Obradović, vođa Obraza, u majici „Če‐ kamo vas“ kao da je primetio gađenje u mom pogledu, pa je i on u mene zurio.

Gledali smo se tako, prošli jedan pored drugog, hteo sam da se zaustavim i da ga pitam par stvari, ali sam svoj bes za‐ držao. Nisam čovek koji ima predrasude prema bilo kome, ali ovakvi likovi mi već duže vreme idu na vrh one stvari. Kako neko sa takvom majicom može slobodno da šeta mojim gradom, kad svi znamo kome je upućena ta poruka i kakvu pretnju predstavlja? Čeka li i mene možda sutra, iako nisam gej? Sad mi je krivo što se nisam zaustavio i lično ga to pitao.

Ima nešto što je mnogo gore u toj majici i samoj poruci, a to je što je takvih likova još uvek po ulicama puno, a niko ih čak neće ni opomenuti. Sve dok neko ne strada, dok nekome ne pukne lobanja, možda će se onda nadležni setiti da rea‐ guju, kao po običaju. U Srbiji, da bi građani bili zaštićeni od ledenica, ta ledenica mora prvo nekoga da ubije da bi se neko pokre‐ nuo i rešio taj problem. Tako je isto i sa gej populacijom u Srbiji. Igrom slučaja, imam

puno prijatelja i poznanika koji su gej i znam kroz kakvu golgotu života prolaze.

Nekada davno sam bio žestoki protivnik svih koji su gej orijentisani, ali mi se onda sve preokrenulo u mislima i smu‐ čilo mi se u šta se pretvorio otpor protiv tih ljudi. Bez ikakve potrebe su nazvani bo‐ lesnima, razapeti su na krst, a krivi su što nešto vole. Za sebe slobodno mogu da kažem da sam navijač, ali ne onaj „Face‐ book“ ili „tastatura navijač“, nego pravi, onaj koji prati svoj klub svaku utakmicu već godinama. Marakana, gostovanja, pu‐ tovanja, razne situacije, sve to od mene čini navijača. Onoga koji će uvek pružiti podršku svom klubu, onoga koji je uvek bio tu. I iskreno, kad je počela sva ta hajka oko gej parade i prava gej osoba u Srbiji, smučilo mi se ono u šta se pretvorila tri‐ bina. Umesto da pevamo svom klubu i da ga tako vodimo do pobede, pevalo se „Peder gradom neće šetati, ubij, ubij, ubij pedera“ i slično. Prijatelji moji, hteli vi to ili ne, pederi odavno šetaju ovim gradom i treba da šetaju.

Svi ti ljudi koji na tribini pevaju takve pesme nisu se ni na moment zapitali da li je možda neki njihov rođak gej, a da to krije. Možda komšija, možda baš onaj koji stoji pored njega i peva „Zvezda mi je sve, Zvezda život je?“ Kakvo smo mi dru‐ štvo ako nismo spremni da prihvatimo sve ljude? Kakvi smo mi navijači ako nismo spremni da prihvatimo sve one koji navi‐

Tema broja: LGBT & sport 27

jaju za naš klub? Problem između navijača i LGBT, po mom mišljenju, leži u činjenici da se premalo razmišlja, a previše čini. Čini u smisli da se glave razbijaju bez potrebe, da se grad razbija bez potrebe, a niko se nikad nije zapitao čemu sve to. Šetnja kao simbol slobode i iska‐ zivanja ljubavi je prisutna u svim sferama života. Mene kao navijača ništa ne raduje kao činjenica da mogu da šetam slobodno gradom u koji smo došli na gostovanje, da širim zastave svog kluba, da pevam pesme svom klubu. Ako mi već šetamo skoro sva‐ kog vikenda, u čemu je problem da pu‐ stimo naše sugrađane da i oni prošetaju gradom jednom u godini? Mi šetamo iz ljubavi prema klubu, oni šetaju iz nekih drugih razloga, ali takođe iz ljubavi. Da li smo stvarno toliko loši da nećemo da do‐ pustimo nekome da radi ono što voli?

Meni je fascinantna činjenica da nećemo da pustimo LGBT organizacije da naprave gej paradu, iako to čine iz ljubavi.

Šta bi bilo da to rade iz mržnje, pohlepe, da žele da nam nanesu zlo? Još uvek nisam naišao na slučaj da je neki gej pre‐ tukao navijača. Verujem i da neću.

Sam izraz „navijač“ u poslednje vreme je mnogo zloupotrebljen. Ja kao na‐ vijač, recimo, podržavam gej prava i nisam imao nikakvu dilemu kada sam pozvan da pišem za ovaj časopis. To činim za sve pri‐ jatelje koji su gej, a moraju da se kriju, to činim za sve ljude u Srbiji koji još uvek javno ne smeju da pokažu svoju seksualnu orijentaciju. To činim i za one koji su još uvek u zabludi i ne žele da pogledaju istini u oči još uvek.

Dok nam je država u haosu, neza‐ poslenost probija sve granice, beda i jad su na svakom koraku, niko se ne buni. Niko ne izlazi na ulicu da protestvuje protiv lošeg života koji imamo. Protiv onih koji su nam napravili taj život lošim. Ali kad LGBT organizacije najave gej paradu, najmanje pet hiljada „junaka“ će se naći na ulicama

28 Tema broja: LGBT & sport

tog dana da lomi svoj grad, da prebija ne‐ koga ko se bori za svoje osnovno pravo.

Pucaće lobanje, lomiće se ono u gradu u šta je neko uložio životnu ušteđevinu, ne‐ koliko sugrađana će ostati privremeno bez posla zbog renoviranja oštećenih lokala, a većina će ih nazvati „navijačima“, ali ve‐ rujte mi, to nisu navijači. To su samo ljudi zatrovani lažnim patriotizmom i pogre‐ šnim životnim vrednostima. Svi oni tvrde da gejeve napadaju zbog Crkve, a hramovi su nam nedeljom pusti kao pećine. Ako već to radite u ime Crkve, zašto ne idete u istu? Crkva im služi samo kao opravdanje za ono što čine.

Divljačko ponašanje na ulicama šteti i pravim navijačima, i Crkvi i nama kao društvu. Zašto neko ima potrebu da juri nekoga po ulici koga čak i ne poznaje?

Zašto mu ne da priliku da ga upozna sa njegovim životom? Ako ga već čeka, zašto ga i ne dočeka, ali ne kamenom, već pita‐ njem: „Reci mi prijatelju više o tebi, kako je to biti gej?“ Čeka li Mladen Obradović

sutra i mene jer možda ne navijam za klub koji on favorizuje? Čeka li me zbog bilo čega? Ne. On čeka LGBT osobe jer misli da je to bolesno. A jedina bolest u ovoj priči je njegova mržnja. Čoveku kao biću je predodređeno da voli, a ne da mrzi. Ljudi koji su okupirani mržnjom su u stvari bolesni ljudi. Nije bo‐ lestan onaj koji je gej ili drugačiji, bolestan je onaj koji takvog odbacuje. Ako bar malo znaju o veri na čija si pravila pozivaju, onda znaju da je Hristos pozivao na ljubav.

Ako su malo čitali Sveto pismo Novog za‐ veta, onda znaju njegove pouke i načine kako da postupaju. Neka mi nađu deo u kome Hristos poziva na linč, tuču i mržnju protiv ljudi koji možda drugačije misle, drugačije se oblače, ili imaju drugačije želje, ja nikada više neću progovoriti na ovu temu. Živim u nadi da će ovim gra‐ dom svako šetati ko želi i traži svoja prava, jer je to nešto najmanje što možemo kao društvo da ponudimo u ovoj zemlji.

PIŠE: MIĆO BABIĆ

30 Tema broja: LGBT & sport

GAY - Reč koja ledi k Bez obzira na to koliko bezazlena, pa i društveno angažovana, bila neka priča o LGBT osobama, sama reč gej je u srpskom sportu i dalje jedan od najvećih tabua. S jedne strane, to je potpuno logično... Ako se samo ovlaš pogleda ko se sve nalazi na tribinama! „Nemoj tu priču da radiš, čoveče, sve ćeš mi veze uništiti!“, šablon je kojim mahom odgovaraju novinari koji prate sport, kada ih kolegijalno pitate ko bi vam od domaćih fudbalera pričao na LGBT temu. A situacija nije mnogo drugačija ni u drugim sportovima...

Svaki pokušaj da se dobije ko‐ mentar od, primera radi, nekog poznatijeg domaćeg fudbalera na pitanje o tome šta misli o, recimo, održavanju "Prajda" ili tome što se njegovo ime našlo na listi se‐ ksualno privlačnih istom polu, u startu je osuđen na neuspeh. Ukoliko se ne konsul‐ tujete sa kolegama sa sportske, pa sami okrenete broj nekog od njih, u najblažem slučaju dobićete odgovor: „Ne želim to da komentarišem!“, i momentalan prekid veze. Ako se, pak, sagovornik s druge strane slušalice „upeca“ na pitanje, odgo‐ vor će biti u najblažem slučaju nemušt, a ima i onih koji će vam poskidati sve po spi‐ sku, a potom zvati onog kolegu sa sportske s kojim se prethodno niste konsultovali o tome koga zvati.

U Srbiji one koji bi otvoreno pri‐ čali o toj temi možete nabrojati na prste jedne ruke. I još da ih ne upotrebite sve.

Jer, u Srbiji je fudbal mačo sport. To, samo po sebi, podrazumeva da su svi fudbaleri redom pravi ko grana i da ih ništa osim su‐ protnog pola ne interesuje. Ukoliko se, „ne daj bože“, pojavi neka sumnjiva priča tog

tipa, sledi kasni noćni izlazak na splavove i naručeni paparaco, koji će prostu dušu da uhvati na delu sa barem dve plavuše.

Mogućnost da se neki srpski gej fudbaler autuje jednaka je onoj da neki srpski voj‐ skovođa dobije Nobelovu nagradu za mir.

I to, samo po sebi, podrazumeva čitav niz problema ukoliko vam urednik da temu koja se tiče LGBT i sporta.

Jedan od primera kolega od pre nekoliko godina bio je veoma sličan prvoj rečenici iz ovog teksta. Jedne domaće dnevne novine objavile su svojevremeno priču o tome kako je čuveni Stiven Džerard u anketi jednog britanskog gej magazina proglašen za najpoželjnijeg fudbalera u toj zemlji. Naravno, logički je sledio pokušaj da se od kolege sa sportske dobije broj jednog domaćeg fudbalera koji je u to vreme važio za interesantnog domaćoj gej populaciji, ne bi li dao neki komentar... „He... Ti se šališ, zar ne?“, bio je prvi odgovor sportskog novinara, a na odrečan odgovor usledilo je nešto što bi najbliže moglo da se opiše kao zapomaga‐ nje: „Nemoj, života ti, da radiš tu priču! Taj je totalni kreten, ima da poludi i da te izvređa, a onda si i nama zauvek zat‐ vorio vrata ne samo kod njega, već i kod čitavog tima! Nije jedna priča, ma kakva god bila, vredna toga!“, maltene histerično je molio sportski novinar svog kolegu da

Tema broja: LGBT & sport 31

krv srpskih sportista odustane. Nakon kraćih konsultacija sa na‐ dležnim urednikom od priče se, naravno, odustalo... „Zbog viših interesa!“ A isto je bilo i letos, nakon što je Boban Stojanović za portal sport26.rs na‐ brojao domaće fudbalere koji su privlači domaćoj gej populaciji... Iako bi u nekim normalnim okolnostim (čitaj: drugoj dr‐ žavi) bilo sasvim normalno nazvati pobro‐ jane fudbalere i dobiti normalne izjave, s obzirom na prethodno iskustvo od ove priče se odustalo.

Slična situacija je i u drugom po popular‐ nosti sportu u Srbiji, odnosno košarci. Na‐

pisati da je neki košarkaš obdaren kao tri prosečna Srbina dobar je marketing za do‐ tičnog, zbog čega će vam biti tiho zahva‐ lan. Ali, ako pokušate da dobijete mišljenje o tome što se, na primer, neki belgijski ko‐ šarkaš autovao, slede vam drvlje i kame‐ nje... Ipak, tu je situacija, makar na prvi pogled za nijansu bolja nego po pitanju fudbalera, jer košarkaši deluju urbanije i, samim tim, intelektualnije. Naravno, ispod te maske se nalaze isti problemi i isti od‐ govori kada želite da uradite tekst o nekoj LGBT temi u kojem bi vam sagovornik tre‐ bao biti neki dvometraš.

32 Tema broja: LGBT & sport

Ništa drugačije nije ni u drugim sportovima. Gubitak teško stečenih veza visoko je iznad drugih interesa. I tu ima logike... Nažalost!

Jer, ako vam se desi da napišete nešto što se određenom sportisti neće svideti, rizikujete da zbog jednog povećanog tiraža ostanete ne samo bez tog sagovornika, već i mase drugih. A to se u domaćem novi‐ narstvu ne može dozvoliti.

Bez obzira na to koliko beza‐ zlena, pa i društveno angažovana, bila neka priča o LGBT osobama, sama reč gej je u srpskom sportu i dalje jedan od najvećih tabua.

S jedne strane, to je potpuno logi‐ čno... Ako se samo ovlaš pogleda ko se sve nalazi na tribi‐ nama, jasno je s kakvim bi se proble‐ mima suočio sportista koji nastupa za neki od domaćih klubova, ukoliko bi javno osudio napade na LGBT osobe, ili „ne daj bože“ podržao „Prajd“! Od te „gado‐ sti“ ne bi ga oprali Sava i Dunav zajedno. A karijera tokom koje se mogu zaraditi pare za nekoliko lagodnih ži‐ vota ipak je daleko važnija...

PIŠE: SILOM PRILIKA ANONIMAN

34 Tema broja: LGBT & sport

TERETANA: SAVREMENI GEJ HRAM ANKETA: Da li ideš u teretanu i koliko je gej populacija opterećena izgledom?

Da idem u teretanu. Idem zato što, isključivo na osnovu iskustva, znam da je fizički izgled najvažnija stvar u životu. Sve ostalo su samo bledi supstituti za lep izgled. Na genetskoj lutriji nisam imao svih sedam pogodaka tako da moram da potpomognem onih pet kojih imam. Opterećenost izgledom nije „privilegija“ gej osoba. Svi su potpuno isto opterećeni izgle‐ dom. Čak, štaviše, kao biseks, svestrana osoba, sa iskustvima na obe strane mogu da tvrdim da su strejt ljudi daleko više opterećeni svojim i tuđim izgledom. Moja samozaljubljenost nije ništa u od‐ nosu na ono što strejt muškarci izvode pred ogle‐ dalima i u svlačionicama teretana ili šta rade moji strejt ortaci u okviru priprema za parenje i izlazak u strejt diskoteku. Mediji, MTV, FTV nisu tu ništa krivi. Ljudi su bili opterećeni svojim izgledom i u vreme pre pojave filmske, modne i muzičke indu‐ strije. Oni samo prodaju gotov proizvod, ono za čim postoji potražnja na tržištu. To je tako uvek bilo i 20. vek i mediji tu nemaju nikakvu krivicu i odgovornost. I to nije opterećenost nego real‐ nost.

MILAN (30) U teretanu idem samo kad moram, i to najviše zimi. Više mi prija da se bavim konkrektnijim sportom, mnogo je zanimljivije i korisnije. Bitno je baviti se nekim sportskim aktivnostima, ali te‐ retana i nije baš najbolji izbor. To se svelo na este‐ tiku tela. Gej populacija je preopterećena fizičkim izgledom koje ne donosi ikome zadovoljstvo osim za kratkotrajno iritiranje libida. Ta autoerotičnost je zamka za mozak, stvara ciljeve koje je nemoguće dostići.

Kao proizvod svega toga imamo ma‐ sovnu isfrustriranost, koja se ispo‐ ljava na više nivoa. A možda je opsednutost telom potreba da se bar površinski ostvare u društvu koje ih ne prihvata na drugi način.

IVAN (40)

Ne idem. Veru‐ jem da je većina opterećena izgle‐ dom, i da će trbušnjaci doprineti većem uspehu u „osvajanju“. Da li je to OK ili je površno je već druga priča.

BORIS (29) U teretanu idem. Gej populacija je opte‐ rećena izgledom prvenstveno zbog uti‐ caja medija. Moda i pop kultura, oblasti gde se gej ljudi najviše pronalaze zasni‐ vaju se na izgledu i vizuelnom doživ‐ ljaju. Kako one forsiraju model lepote da bude lepo muško izvajano telo to onda i postaje norma među gej popula‐ cijom.

NIKOLA (27) Ne idem u teretanu. Niti nameravam.

Mišići i depilirano telo me odbijaju. Ne mislim da je gej populacija opterećenija izgledom od strejt. Pre bih rekao da su opterećeniji time šta će obući. Gejevi koje znam takođe nisu u pločice fazonu, ali bi voleli da ih imaju. Zabluda je da nemaš uspeha ako ne vežbaš. Gejevi, u sustini nisu previše izbirljivi.

DEXY (25) Ne idem u teretanu, ali vežbam. Mislim da postoji deo gej populacije koji je opte‐ rećen fizičkim izgledom ‐ uglavnom rekao bih da je sopstvena nesigurnost razlog tome. Čini mi se da je to stereotip koji je ra‐ sprostranjen što u gej „svetu“ koji se kon‐ stantno reprodukuje. Mislim da se tim putem kompenzuje ta nesigurnost. Ali opet sa druge strane mislim da je to samo jedan vid stereotipizacije koji su svi vični da prihvate. Umesto da slušaju JK! NIKOLA (30)

Tema broja: LGBT & sport 35 Ne idem vise, jer me mrzi. Gej populacija jeste opterećena izgledom, ali dovoljno je da imaš dobar mozak i možeš da smuvaš bilo kog frajera.

UROŠ (29) Ne idem, tolika opsesivnost izgledom mi ide na živce i radije ću biti sam ako je to jedini način da te neko primeti...

VLADAN (38)

Da idem u teretanu i to poprilično redo‐ vno, disciplinovano i već jako dugo. Po‐ treba da se bude večito mlad, nije samo potreba gej ljudi, to je u psihi svakog živog čoveka, o tome govore umetnička dela, fo‐ tografije, pesme, knjige... Samim tim govo‐ reći o mladosti ne možemo a da ne govorimo o ličnom izgledu i potrebi da iz godine u godinu brinemo da li izgledamo bolje i mladoliko. Ljudi bez obzira na pol, godine i intelekt uglavnom obraćaju paž‐ nju na sopstveni, ali i na izgled drugih.

Biti opterećen izgledom je prosto izmi‐ šljotina onih koji ne umeju da se srede ili su isuviše lenji, nisu informisani, ne znaju kako... pa je onda najlakše naći opravdanje da je neko opterećen! Ne verujem u tu kovanicu. Ako se trazi isključivo seks onda zaista oni koji imaju ja‐ stuke oko struka imaju manje šansi od onih napucanih... Ako se traži kvalitetniji i duži odnos onda možeš da imaš i keramičke plo‐ čice iz Italije na stomaku, ako nema hemije nemaš nikakve šanse.

MIŠKO (48) Krenuo sam u teretanu, ali to povezujem sa nečim drugim... mislim da kod mene postoji blagi strah od godina pa pokušavam da budem u trendu.

MARIJAN (28) Ne idem iz zdravstvenih razloga. Do svoje 19. godine sam se aktivno bavio sportom. Popu‐ lacija je podeljena, ali opet se mnogo toga svodi na izgled koji služi da privuče pažnju na samom startu, da bi pažnju zadržao iz‐ gled nije dovoljan.

ALEKS (23)

Idem u teretanu jer volim trenirati sa tegovima i na spravama, zbog fizi‐ čkog izgleda i zato što nisam talen‐ tovan za neki drugi sport osim trčanja. Pločice su OK, ali meni ništa naročito dobro nisu do‐ nele, zato više o njima i ne razmišljam. Ali ge‐ jevi jesu opterećeni iz‐ gledom, to nam je valjda tako u prirodi.

BORISLAV (40) Idem u teretanu, ali nisam baš toliko „opterećen“.

Idem i iz zdravstvenih razloga ne samo estetskih.

Ne idu baš gejevi toliko u teretanu, mada jesu ge‐ neralno opterećeni izgledom. U teretanu idu više oni „latentni homoseksualci“, koji poziraju pred ogledalima više od svih gejeva koje poznajem.

IVAN (35) Ne. Išao sam, ali sam isuviše lenj za to. Smatram da je čitav maskulinitet, pa samim tim i njegov vi‐ zuelni deo, društveni konstrukt koji nam nameću kultura i masovni mediji, a gej populacija je sva‐ kako sklona konzumerizmu, pa je i to lako „pro‐ gutala“, kao i sve ostalo.

NEMANJA (22) Mislim da je glavni razlog zbog kojeg većina ge‐ jeva ide u teretanu da bi što većem broju drugih gejeva bili prihvatljiviji u potrazi za seksualnim i emotivnim partnerom. Gej pornografija, se često svodi isključivo na mišićave muškarce. O gej mu‐ škarcima postoji određeni mit kao o izuzetno lepim, pa sigurno postoji i dodadan teret da se i to ispuni. Od skoro sam i ja ponovo krenuo u te‐ retanu.

ALEKSANDAR (25) Ne, ne idem u teretanu. Nisam tip osobe koja trpi fizička opterećenja. Na gej sajtovima za upozna‐ vanje je trend „sport look“ i „muscle“. Neodvojivo od toga, u potražnji su „nefem“ ili momci „van scene“. Oni koji ne odvajaju vreme za odlazak u teretanu i ne uklapaju se u takav opis definitivno imaju manje šanse. Gej momci su zapravo dosta opterećeni time da izgledaju muževno više nego sto je estetika u pita‐ nju, a tome je doprinela prisu‐ tna autohomofobija u gej populaciji.

IVAN (30)

36 Tema broja: LGBT & sport

GOVEDINA ZA GEJEVE Beefcake magazini su se štampali u Severnoj Americi od 1930‐ih do 1960‐ih godina u kojima su objavljivane fotografije atraktivnih, mišićavih, mladih momaka u atletskim pozama. Iako su im primarna ciljna grupa bili gej muškarci, sve do 1960‐ ih godina predstavljani su kao magazini koji promovišu fitnes i zdravlje, gde su mo‐ deli pokazivali vežbe. Zbog konzervativ‐ izma, homofobije u društvu tog vremena i cenzure, gej pornografija nije mogla ot‐ voreno da se prodaje, tako da su se gej muškarci okrenuli beefcake magazinima, koji su se prodavali na kioscima, knjiža‐ rama i apotekama. Ti magazini su često bili jedina povezanost gej muškaraca sa njiho‐ vom seksualnošću.

U ranim 1930‐im, Henry Annas Studio u Teksasu je pravio beefcake foto‐ grafije mišićavih mladića u pustinji, da bi se do 1940‐ih godina pojavio veliki broj homoerotskih fotografija koje su objavlji‐ vane u magazinima kao što su „Strength and Health“, „Muscle Power“, „Pictorial“, „Fizeek Art Quarterly“ i „Tomorrow’s Man“. Magazini su štampani za under‐ ground gej scenu koja je bila u razvoju i ko‐ ristili su fitnes kao izgovor za prikazivanje nabildovanih i nauljenih sportista.

Kako se razvijala gej scena, tako su se pojavljivali novi magazini. Tokom 1950‐ih pojavile su se prve fotografije golih muškaraca u kemp okruženju ili koji se rvu u prirodi. Zbog zakona i moralne klime, mnogi fotografi su svoje fotografije objavljivali pod pseudonimom ili ano‐ nimno. Krajem 1950‐ih pojavili su se stu‐ diji kao što su Bob Mizerov „Athletic Model Guild“, „Western Photography

Tema broja: LGBT & sport 37

38 Tema broja: LGBT & sport

Tema broja: LGBT & sport 39

Guild“ i „Spartan of Hollywood“. Oni su fo‐ tografije otvorenije nudili gej populaciji nego raniji magazini, ali su i dalje sa svo‐ jom publikom komunicirali u kodovima, iako su postepeno odbacivali kamufliranje interesom za bodibilding i fizičkom kultu‐ rom.

Do kraja 1950‐ih pojavio se Bruce Harry Bellas koji je postao vodeći fotograf kad su u pitanju erotizovani muški aktovi.

Svoju karijeru je počeo kao fotograf takmi‐ čenja u bodibildingu. Svoje fotografije je objavljivao u magazinima „Strength and Health“, „Muscle Power“ i „Tomorrow’s Man“, da bi početkom 1960‐ih pokrenuo svoj magazine „The Male Figure“. Muška golotinja je bila zabranjena se do 1962. godine i modeli su morali da nose tange koje prekrivaju penis. Poštanska pravila su zabranjivala da se sadržaji sa golotinjom šalju poštom, sve do 1968. godine, tako da ih je prodavao po hotelskim sobama u ko‐ jima je odsedao dok je obilazio zemlju.

Bruce je imao puno rekvizita tako da su modeli često bili obučeni kao kauboji, gra‐ đevinski radnici, gusari, spartanski rvači ili jednostavno goli.

Krajem 1960‐ih godina gej porno‐ grafija je postala legalna i tržište beefcake magazina se raspalo, da bi ponovo postalo aktuelno tokom 1980‐ih godina. Zbog AIDS epidemije pojačalo se interesovanje za mušku fitnes kulturu, što je bio beg od epidemije i bolesti. Gej muškarci su na sve načine želeli da izgledaju zdravo, kako ne bi bili povezani sa HIV‐om, tako da su često odlazili u teretanu. Tih godina poja‐ vili su se magazini kao što su „Men’s Wor‐ kout“, „Exercise for Men Only“ i „Men’s Exercise“. Mnoge fotografije su bile ho‐ moerotske, sugestivno seksualne ili su pri‐ kazivale skoro golo telo.

40 Kolumna

ZAŠTO BEŽIMO O

Kolumna 41

OD STEREOTIPA?

Neko će reći kako o nama postoje stereotipi, medijski nametnuta lažna slika o gej zajednici i mi moramo da dokažemo svetu da nismo takvi. Pa dobro, šta s tim? Ako su stereotipi, nisu laž.

42 Kolumna

Razmišljajući o ovoj temi, po‐ gled mi je, ničim izazvano, neprestano lutao ka kalendaru. Oktobar 2012. go‐ dine. Druga decenija 21. veka. Veka za koji se očekuje da bude razdoblje slo‐ bode, različitosti, tolerancije, pomire‐ nja. Prošlo je više od 40 godina od Stonewalla. Ali, gde se gej populacija u međuvremenu izgubila? Jesmo li zaboravili šta Stonewall predstavlja?

Slavljenje raz‐ ličitosti, dragi moji. Nisu se str8 looking batice okupile te večeri, već su drag kra‐ ljice novčićima gađale policiju, one su bile te koje su pa‐ lile kante za đubre i učinile da sve to na kraju izgleda kao bojno polje slično Terazijama 10. 10.

2010. Samo sa obrnutim ulo‐ gama. Oni koji su se najviše raz‐ likovali prvi su podigli glas, jasno istakli svoju različitost i pono‐ sno demonstrirali ulicama. Oni su na‐ pisali istoriju.

A šta imamo danas u ovoj ne‐

srećnoj Srbiji? Ljude koji pripadaju toj istoj populaciji, a koji stoje sa strane i ur‐ laju kako je feminizirano ponašanje sra‐ motno za zajednicu, kao davne 1969. „Mi nismo kao oni“, čuje se sa svih strana. „Mi smo isti kao svi, želimo isto što i svi, a to s kim spavamo je naša stvar, u suštini svi smo isti“. Jesmo, isti smo svi. I strejtaši koji nas ne razumeju i nefem batice u svom air max‐u i femi‐ nizirane „tetketine i pederke“ kako se popularno nazivaju oni koje moramo odbaciti da bismo bili prihvaćeni deo društva. Svi smo isti. Svi smo ljudi. Ljudi sa vrlinama i manama, koji su međuso‐ bno slični, ali isto tako i veličanstveno posebni i različiti. Čemu onda insistira‐ nje na sličnostima, čemu neprestana težnja da se uklopimo u društvo koje nas u srži odbacuje? Šta želimo, da se vratimo u vreme pre Stonewalla, da ble‐ jimo u „svoja četiri zida“ i time zadovo‐ ljimo šire društvo večito odbacujući sami sebe i one koji su isti kao mi?

Neko će reći kako o nama po‐ stoje stereotipi, medijski nametnuta lažna slika o gej zajednici i mi moramo da dokažemo svetu da nismo takvi. Pa dobro, šta s tim? Ako su stereotipi, nisu laž. Uostalom, kao da slika muževnog, jakog i stabilnog macho muškarca nije medijski nametnuti stereotip. Naravno da jeste. Apsolutno sve je društveni konstrukt, nametnuta slika poželjnog oblika maskuliniteta kome svi treba da težimo, koji se jasno pozicionira u odno‐ sima moći prema svim drugim „nižim“ oblicima. To je ono što je odavno socio‐ log Konel uočio i nazvao hegemonim maskulinitetom, društveno prihvaćenim najvišim oblikom maskuliniteta kome su

Kolumna 43

svi ostali oblici podređeni. Sve je to pot‐ puno jasno, ali znate li koji je oblik ma‐ skuliniteta antipod njemu i najlošije pozicioniran? Koji je oblik maskuliniteta najniži na hijerarhijskoj le‐ stvici? Homoseksualni. To je oblik koji najviše od‐ stupa od svih društvenih normi. Pa zašto onda, za ime sveta, uporno težimo da se ostvarimo kroz hegemoni maskulinitet, kada će nam on zauvek ostati nedostižan? Čemu izjednačavanje s njim kada je to jednostavno nemoguće? Čemu bežanje od stereotipa i panično distanciranje od svih koji su oli‐ čenje istih? To je, kratko i jasno, autohomofobija. U jed‐ noj stvari smo svi zaista isti, a to je da smo robovi društvenih normi. Od najranijeg detinjstva one su nam socijalizacijom usa‐ đivane u sve nivoe svesti. Znali smo šta smemo da diramo, a šta ne, koju boju smemo da no‐ simo, a koju ne, znali smo da de‐ čacima nije dozvoljeno da se igraju sa lutkama, niti devojči‐ cama da diraju naše kamiončiće.

Usvojili smo u potpunosti sistem vrednosti koji vlada u heteronor‐ mativnom društvu, pa samim tim i sve one negativne stavove o ho‐ moseksualnosti zbog kojih još uvek trpimo razne sankcije. To je razlog zbog kojeg i mi sami mrzimo te karakteristike sopstvene lič‐ nosti, pa mrzimo i sve one kod kojih je to najizraženije. Auto‐ homofobija, školski primer. Suo‐

čimo se s tim. Bežeći od jednog stereo‐ tipa, direktno ulećemo u drugi.

Nisu nam krivi stereotipi što smo tu gde jesmo, ni oni koji su oličenje tih stereotipa. Kriv je društveni sistem.

Ne treba da menjamo sebe i gej zajed‐ nicu, kakva god da je – naša je. Mi smo deo nje i mi je činimo ona‐ kvom kakvom ona jeste. To smo mi. Ne treba mi da se menjamo, treba da menjamo čitavo dru‐ štvo. Društvene norme su po‐ dložne promenama, različite od društva do društva, zavi‐ sno od istorijskog perioda.

Na njih bar možemo uticati.

Naš cilj treba da bude krei‐ ranje društva u kome će se ceniti različitost i indivi‐ dualnost, a ne konformi‐ zam. Ni po koju cenu ne smemo da dozvolimo da se distanciramo i odbacimo čla‐ nove sopstvene zajednice da bi se uklopili u društvene norme, ne treba da molimo postojeće društvo da nas „toleriše“, već da malo po malo stvaramo društvo koje će nas prihvatiti takvim kakvim jesmo. Prihvatanje, a ne tolerancija. Vidljivost, a ne skri‐ vanje u četiri zida. Slavljenje različitosti, a ne uniformisanje.

Uostalom, ta „niža bića“ koja šalju lošu sliku o nama su još pre više od 40 go‐ dina skupila muda i podmet‐ nula leđa za slobodu svih nas.

Imate li vi hrabrosti za to?

PIŠE: NEMANJA M.

44 Parada ponosa

Licemeri, koliko vas je?

Licemerno je pozivati se na troškove oko obezbeđivanja „Prajda“ od strane policije. Da li se te glave ikada zapitaju koliko policajaca je angažovano svakog vikenda širom Srbije zbog fudbalskih utakmica?

Uvek sam verovao da u svim sferama društva postoje dobri i loši ljudi.

Da postoje iskreni ljudi i licemeri. A lice‐ merni ljudi mi najviše smetaju. Kako je bila aktuelna priča o „Prajdu“ tako je polako licemerje izlazilo na površinu. Što od strane verskih velikodostojnika, što od obične raje. I tu se uvek setim Hristove parabole o ljudima licemerima: „Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepi, a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote. Tako i vi spolja se pokazu‐ jete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja. Fariseju slepi! Očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste. Vođe slepe koji oceđujete komarca a kamilu proždirete.“ Ovde nije reč da li verujete ili ne verujete u Hrista kao boga, ovde je reč o pogađanju suštine prema licemerima.

Vidite li nekog visokog verodosto‐ jnika u ovoj priči? Čije ime vam prvo pada na pamet? Onaj koji proziva homoseksu‐ alce zbog neplodnosti, a sam je neplodan.

Onaj koji poziva na mir, a sarađuje sa haškim optuženicima. Licemer svetskih razmera. U narodu poznat jednim imenom, a drugim sebe naziva. Loši, stari, Risto.

Tako i od običnog sveta prva osuda protiv homoseksualaca je ta što ne‐ maju porod i što tako doprinose beloj kugi koja hara Srbijom. Da nekada izvade kurac iz svojih gaća, ti koji tako misle, možda nas

i ne bi ubijala bela kuga. Isto tako, zašto ne optužuju monahe za neplodnost? I oni nikada neće imati decu. Doduše, neki i imaju, što je opet javna tajna. Takve op‐ tužbe dolaze najčešće od potpunih luzera što se tiče seksu‐ alnog života kojima je gledanje „Pan erotike“ i svršavanje na istu vrhunac sek‐ sualnog života.

Usled toliko hor‐ mona, logično je da moraju lečiti svoj kompleks na nekome.

Licemerno je i pozi‐ vati se na troškove oko obezbeđivanja „Prajda“ od strane policije. Da li se te glave ikada zapitaju koliko policajaca je angažovano svakog vikenda širom Srbije zbog fudbalskih utakmica? Angažo‐ vani su ne zato što im je lepo tamo, nego što se svaki vikend navijači međusobno ubijaju, pa ih mora biti u ve‐ likom broju kako bi sprečili dalje krvoproliće. I onda ti isti navijači dođu i popuju kako jadna država mora da plaća

Parada ponosa 45

obezbeđenje, eto, šteta da se pare tako troše. A to što se hiljade i hiljade polica‐ jaca angažuje zbog njih, to ne vide. Ili što klubovi moraju da plaćaju papreno nji‐ hove bakljade, tuče i ostale ispade. Samo za utakmicu Srbija‐Hrvatska početkom go‐ dine je angažovano 5.000 policajaca, ko‐ liko je bilo na „Prajdu“ 2010. godine.

Našli su da stavljaju prst na čelo i sabiraju račune oko stvari koja ih se ne tiče previše, a tamo gde su oni glavne uloge prave se mutavi. Ali to je tipično za naš mentalitet. Bolje da komšiji crkne krava.

To je to licemerje koje nas izjeda danima, godinama, deceni‐ jama.

Licemerje koga nikako da se otarasimo kao društvo. Licemeri koje nas drži u blatu i od nas pravi prljave i bedne ljude.

Gde se izgubila ona ljubav o kojoj ih vera uči? Zašto ne čuju reči onoga zbog koga su uvređeni? Isti onaj koji im govori da ljube i vole i bližnje i neprijatelje. Koji im govori da imaju ljubavi i razumevanja za sve, da nikoga ne odbacuju i nikoga ne osuđuju.

Razočaran sam činjenicom da ljudi tako licemerno nas‐ tupaju i stavljaju sebe u ulogu sudije. Zar vrhovni poglavar SPC ne zna, ako već gejeve naziva grešnicima, da se grešnici ne odbacuju, nego im se pomaže? Zar ne zna

da prema takvima treba imati duplo više ljubavi, a ne duplo više mržnje i licemerja.

U obrnutom sistemu vrednosti, nije ni čudo što su se oni poput starog Riste, čije je ime povezano sa najprljavijim stvarima našli da sude o nekome koga ne poznaju i koga ne žele da shvate. Iako nisam gej, to me jako pogađa kao čoveka. Izjeda me licemerje ljudi koji su na čelu religije koja propagira ljubav, nadu, oprost, razumevanje oni koji žive i rade sve suprotno od tih vrlina.

Ovo je vreme za razumevanje, a tako je malo onih koji razumeju. Ovde su spremni da se poubijaju zbog toga što neko nosi crveni, a neko crni šal. I što je neko hetero, a ovaj drugi gej. I što... ma kao da je bitno? Pogledajte malo natpise u novinama. „Isekao taksistu mačetom“, „Upucan dok je bacao smeće“, „Čekićem napali mladića jer je gej“.

I dosta je. Sve je jasno. U takvom društvu živimo. Mačeta i čekića. Bez trenutka za razmišljanje. Bez šanse za ljubav. Bez šanse za oprost. A tek je krvavo vreme pred nama ako se obistine najave i pretnje. Valjda će neko jednom prekinuti ovo ludilo. Valjda će ljudi jednom početi da razmišljaju o čemu pričaju i šta rade.

Možda i jesam nepopravljivi optimista zbog toga, ali čvrsto verujem u ljude.

Da će malo više gledati svoj život, a malo manje tuđi. Da će shvatiti da nema te ideologije, vere i poziva zbog koga treba razbiti glavu nekome jer je drugačiji. Jer, to je čovek kao i on. To je njegov sugrađanin, sunarodnik. To sutra može biti njegov rođeni brat, komšija, prijatelj, kolega. To sutra može biti svako. Dajte svakome pravo da bude ono što želi, bri‐ nite se više šta ćete vi biti. Radite na sebi, ne na drugima.

PIŠE:MIĆO BABIĆ

46 Parada ponosa

Tamo daleko… Parada Neaktivnošću, često loše usmerenom kampanjom organizatori parade su tako postali saučesnici (iz nehata?) u kreiranju jedne naše ružne, ali realne slike današnjice.

Kada je premijer Srbije, Ivica Dačić, 3. oktobra i zvanično zabranio odr‐ žavanje Parade ponosa, bezbednosni raz‐ lozi su sportski rečeno u poslednje četiri godine poveli sa 3:1 naspram ljudskih prava i poštovanja Ustava. To je učinjeno uprkos odluci Ustavnog suda da je zabrana Parade ponosa 2009. bila protivustavna.

Ali da premijer ne poštuje Ustav, da predsednik laže u javnim nastupima kada govori o tome da bi stao na čelo šet‐ nje, da država kapitulirala pred ekstremi‐ stima (ili joj se tako hoće), da ministri, poslanici, gradonačelnici javno stigmati‐ zuju drugačije seksualno misleće je naša realnost. Na žalost u tu jalovu priču o ne‐ poštovanju ljudskih prava, Ustava i moral‐ nih normi uklopili su se i svojim delovanjem organizatori pokušaja beo‐ gradske Parade ponosa.

Neaktivnošću, često loše usmere‐ nom kampanjom organizatori parade su tako postali saučesnici (iz nehata?) u krei‐ ranju jedne naše ružne, ali realne slike da‐ našnjice. Šta više, organizator ne samo da nisu uspeli da između dva pokušaja oja‐ čaju poziciju LGBT populacije u društvu, već su uspeli i da oslabe podršku koju su imali u tih nekoliko procenata slobodno‐ mislećih.

Umesto toga dobili smo svega ne‐ koliko akcija i ponašanje organizatora koje se može nazvati neadekvatnim, mešavinu new age poruka intenziteta pop hitova, prošaranu jeftinim glam pristupom. Taj pristup mogao bi možda da prođe u ure‐

đenim zemljama poput Danske, Švedske, Nemačke… ali ne u zemlji sa ozbiljnim po‐ litičkim problemima čije društvo patološki voli da mrzi one koji preispituju ustaljena mišljenja i stavove.

Podsetimo da van tih nekoliko procenata građana koji podržavaju organizovanje Pa‐ rade ponosa je višemilionska većina koja u najboljem slučaju prihvata različitost, ali u četiri zida, dok bi dobar deo primenio ruski model zabrane na sto godina ili već neki akt šerijatskog prava.

Kad tome pridodate navedeno nepoštovanje Ustava od strane državnog vrha, dobijate okvir u kome treba da se deluje a koji bi trebalo da podrazumeva: Podsticanje na dijalog, kritiku i samokri‐ tiku; Širenje vidljivosti i prihvatljivosti ci‐ ljeva; Pritiske na vlast i saradnju sa partijama, NVO, medijima; Stvaranje at‐ mosfere tolerancije. I to tokom 365 dana, a ne pretežno u septembru i ne u broju ak‐ tivnosti koje se lako mogu prebrojati na prste i koje su se često svodile na reago‐ vanja.

Podsetimo, na surovu, gotovo ta‐ libansku realnost, gde organizatori najav‐ lju osmo‐dnevnu okupaciju grada uz gotovo ratni poklič da grad pripada (samo?) njima, čime su, osim što su huli‐ ganima i ostalim čuvarima srBstva gurnuli prst u oko, one koji ih podržavaju naterali da stave prst na čelo i dobro razmisle da li žele da se ponovo upuštaju u riskantnu avanturu, ovog puta osvajačkog tipa. Oba‐ ška što je, kako je najavljeno novi osmod‐

Parada ponosa 47

nevni koncept, odnosno LGBT festival, već viđen pre tri godine.

Leto je u LGBT svetu svakako obe‐ ležila iznenadna parada na Međunarodni dan ponosa, 27. juna. Osim ove uspešne akcije do kraja leta organizatori Parade po‐ nosa su proglasili Marinu Perazić za gej disko kraljicu, sastali se sa savetnicama predsednika Republike Srbije, dok je na međunarodnom planu evropska parla‐ mentarka Maraja Kornelisen pokrenula Virtuelni Pride u znak podrške sa Beogra‐ dom i drugim gradovima Evrope u kojima je ovu manifestaciju teško održati.

Uz zakasnelo reagovanja na pre‐ bijanje gej mladića mesarskim čekićem i osudu premijerove prve najave da bi Pa‐ rada mogla da bude zabranjena zbog bez‐ bednosnih rizika, Pride se pojavio u javnosti tek 12. septembra sa, u najmanju ruku ambicioznim političkim zahtevima za koje gotovo imperativno očekuju da u naj‐ kraćem periodu budu ispunjena. Tako se zahteva da se Skupština sastane i po hit‐ nom postupku usvoji promene Krivičnog zakona, nacionalnu strategiju, pokrene javnu raspravu, usvoji još neke zakone, reorganizuje policijsku službu, usvoji De‐ klaraciju protiv homofobije i da pravosuđe super brzom procesuira sve zbog čijih pretnji je zabranjena Parada ponosa 2011.

Lepa revija želja…

Samo za tako nešto potreban je izuzetno jak politički i društveni pritisak, a umesto toga organizatori su ušli u svakod‐ nevne TV chit‐chatove o gej paradi sa sre‐ dnjevekovno profilisanim Dverima, dajući legitimet partiji/pokretu koji niti je prešao cenzus u Beogradu niti u Parlamentu. Neki bi rekli – svako prema svojoj meri.

Zato i ne čudi što je u danima pred Paradu ponosa pitanje bilo kad će, a ne da li će se zabraniti, dok su neki šaljiviji i kladili na svoj dan. I bi sreda.

Na kraju, se sve svelo na nekoliko izložbi, flash mob akciju, nekoliko debate, a najveću pažnju privukla je izložba „Ecce Homo“, ali je i brzo iskorišćena kao doda‐ tni argument protiv Parade ponosa i po‐ služila za još jadnu demonstraciju sile srpske policije.

LGBT I BG ULTRA: HRABRO, ALI NE I LUDO Tokom kampanje za drugi pokušaj organizovanja Parade ponosa 2004. godine, pamtim akciju tada veoma slušanog SKC radija, kada je jedna od or‐ ganizatorki gostovala u navijačkoj emisiji “BG Ultra”. Tokom sat vremena, ona je imala priliku da direktno polemiše, ali i objasni i približi navi‐ jačima ono što zastupa. Osim uobičajenih pret‐ nji, dosta navijača je bilo zaintrigirano i radoznalo, jer, kako su priznali nisu imali prilike da pričaju ili čuju nekog iz suprotnog tabora.

Posle intrigantne i veoma slušane emisije u kojoj se paradoksalno dosta smejalo, ekipa sa SKC ra‐ dija je iz bezbednosnih razloga lično ispratila gošću. Na sreću nikog nije bilo u sačekuši, a pa‐ radoksalno da onaj deo homofobičnih pratilaca nije ni u jednom momentu pomislio da je ostavi bez zaštite.

Da se razumemo mislim da je hajka na izložbu licemerna pogotovo kad se zna od koga dolazi, da su provokacija i preispitivanje sastavni deo umetnosti i da među LGBT populacijom ima hrišćana što niko ne može da spori. I smatram da je za postavljanje ovakve izložbe bilo potrebno hrabrosti. Ali, mislim i da izazivanje empa‐ tije u visoko homofobnoj Srbiji još važnije od provokacije. Poput izložbe fotografija pretučenih (domaćih) gejeva, lezbejki, trandži… Jer, valjda je jasno da samo tako može da se organizuje gej parada koja pre‐ tenduje da bude nešto više od događaja previsokog rizika. U suprotnom može nam se desiti da i dogodine ostanemo na vir‐ tuelnoj paradi. Ili da se održi negde, tamo daleko… Jer video podrška gej ikona iz ino‐ stranstva ipak nije dovoljna.

PIŠE: PEĐA POPOVIĆ

PARADA ODLAZI, CI

Fotomontaža: Predrag Azdejković ‐ www.azdejkovic.com

IRKUZANTI OSTAJU

'Prajd' nije cirkus koji će otići iz grada, mi ostajemo ovde i bićemo tu i naredne godine!

Goran Miletić, 4. oktobar 2012.

50 Parada ponosa

Kako sam napravila Prajd 2010. „Znate, ne bih da vas uvredim, ali... jel imate vi nekog muškarca da se bavi bezbednošću? Ne znam koliko je to baš za žene...“ Ovo su bile reči jednog policijskog starešine upućene na moj račun na jed‐ nom od prvih sastanka sa policijom koje smo imali u vezi Parade ponosa 2010, negde u julu te godine. Tada su to još uvek bili pretpripremni sastanci na kojima smo više razgovarali o mogućnostima i odme‐ ravali odlučnost jedni drugima. U organi‐ zacionom odboru parade, pored pregovora sa institucijama i političarima, bila sam zadužena i za bezbednosnu stra‐ tegiju. Naravno, ne za onu strategiju koja se tiče stručnog rada policije i drugih bez‐ bednosnih službi na zaštiti parade, već za ono što je deo posla organizacionog od‐ bora. A za bezbednost je sve bilo važno, i gde se parada održava i koliko će ljudi doći i gde se ulazi i koja je satnica...

Prajd se u Srbiji može napraviti na dva (zakonita) načina. Ili ćete uz neki vid saradnje sa državom kroz proces organizo‐ vanja naterati njene institucija da podrže LGBT populaciju i zaštite učesnike/ce pa‐ rade. Ili ćete prosto prijaviti i najaviti skup i bez ikakve pripreme se pojaviti u zaka‐ zano vreme i mesto, pa šta bude. U homo‐ fobičnoj Srbiji, sa dobro organizovanim desničarskim ekstremističkim i huligan‐ skim grupama, u kojoj je Prajd i politički, logistički i bezbednosno veoma zahtevan događaj, svakako je bolje po učesnike pa‐ rade, ali i po celu LGBT populaciju, odlučiti se za ovaj prvi način. Toga su bili svesni or‐ ganizacioni odbori i 2009. i 2010. i 2011. godine. Ne znam zašto se od toga odu‐ stalo 2012. ali znam da ove godine sigurno nije urađeno sve što je trebalo, ni od

strane države, ni od strane organizacionog odbora. Imala bih još puno toga da kažem na tu temu, ali možda nekom drugom pri‐ likom. Ovaj put samo o nekim delovima procesa organizovanja parade 2010. koji su bili važni za njeno održavanje.

Nakon neodržavanja parade 2009. LGBT populacija i ceo pokret prola‐ zili su kroz težak period. Defetizam, razo‐ čarenje, strah, potpuno ignorisanje LGBT pitanja od strane medija i institucija, u naj‐ kraćem ‐ tapkanje u mestu.

Još uvek mislim da je dobro rešenje bilo da su organiza‐ tori 2009. prihvatili plato ispred SIV‐a (što im je ta‐ kođe bilo ponuđeno, pored Ušća) kao lokaciju za skup u mestu pod uslovom da na skupu govore tadašnji pred‐ sednik ili premijer. Verova‐ tno bi u tom slučaju i 2010. drugačije izgledala, Prajd 2011. bi se desio, a ove godine bi imali šetnju u centru bez prevelikih problema. Nisam bila u organi‐ zacionom odboru 2009. ali sam im veče pred zabranu parade, kada se okupio ceo LGBT pokret, predložila da o tome prego‐ varaju sa državom. Nisu prihvatili taj pred‐ log i država je tada „kapitulirala“.

Početkom 2010. godine sedeli smo u GSA i smišljali šta i kako dalje. Nije bilo potrebno mnogo mudrosti da zaklju‐ čimo da nam treba uspešna priča kako bi se anulirale pomenute negativne posle‐ dice iz 2009. i otvorio prostor za buduće aktivnosti. Razgovarali smo i o tome da bi

Parada ponosa 51

možda trebalo ponovo pokušati sa para‐ dom. Bila sam skeptična što se parade tiče jer jedino na šta smo u tom trenutku zaista mogli da računamo bila je međunarodna podrška. A ona, iako je jako važna, ne mora biti presudna da se parada održi, što se pokazalo i na primeru 2011. i 2012. Do‐ govorili smo se da ne srljamo sa paradom, da ona ne sme biti sama po sebi cilj već sredstvo. Takođe, dogovorili smo se i da je ne najavljujemo dok ne procenimo da su veće šanse da se ona desi nego obrnuto.

U međuvremenu bilo je potrebno da po‐ kažemo maksimalnu ozbiljnost, da bi nas ozbiljno i shvatili.

Kao najčešći razlog neodržavanja parade 2009. navođen je nedostatak poli‐ tičke volje. Za nešto što u političkoj teoriji još uvek nema preciznu i usaglašenu definiciju, politi‐ čka volja u Srbiji je prilično rabljen pojam. Uvek mi je bilo teško da objasnim lju‐ dima iz inostranstva taj para‐ doks da je ona osim za donošenje zakona (što razu‐ meju), kod nas potrebna i za njihovu primenu (što nikako ne razumeju). A da bi se za nešto kreirala politička volja potrebno je krenuti od onih koji zaista imaju najveću političku moć. U Srbiji to nisu institucije, već političke par‐ tije. Naravno, nisam srećna zbog svega ovoga, kao ni većina građana, ali ne mislim ni da će čekanje da se to promeni i lamen‐ tiranje nad „zlom sudbinom“ življenja na Balkanu išta rešiti. „Uradi šta možeš, sa onim što imaš, tu gde jesi“ govorio je T. Ruzvelt.

Početkom marta 2010. predložila sam kolegama u GSA da pokrenemo javni dijalog sa svim parlamentarnim političkim partijama na dve teme: strateški pristup smanjenju nasilja i diskriminacije nad

LGBT osobama i mogućnost održavanja Parade ponosa. To nije kod svih odmah naišlo na odobravanje jer se postavilo pi‐ tanje ideologija, da li su LGBT prava isklju‐ čivo pitanje levice, da li se treba ograničiti samo na podršku određenih stranaka, itd.

Nakon puno polemika na tu temu zaključili smo da nam je ipak potrebna što šira po‐ litička podrška. Očekivala sam da ćemo najpre da se sastanemo sa onima koji su i do tada podržavali LGBT prava, LDP, LSV, SDU... a da će sa ostalima to ići nešto teže.

Kada mi je kolega rekao da su zvali iz SRS‐ a i da su predložili termin za sastanak, malo je reći da sam bila zaprepašćena!

Prvi sastanak, pa još sa SRS, pa još sa Vje‐ ricom Radetom... zaista sam mislila da se neko šali sa mnom. Nakon tog sastanka, koji je bio korektan i na kome oni, istina, nisu podržali paradu ali su prvi put javno osudili nasilje i diskriminaciju nad LGBT osobama, krenule su i kritike na račun GSA, uglavnom iz nevladinog sektora.

Nismo reagovali jer znali smo da nakon ra‐ dikala sa nama moraju da se sastanu i na‐ prednjaci, koji uz to moraju da imaju i ’napredniji’ stav od radikala. A kada se vi‐ dimo sa naprednjacima, demokrate više neće moći da ignorišu i moraće da zauzmu afirmativnu poziciju...

Od marta do maja sastali smo se skoro sa svim relevantnim parlamentar‐ nim strankama. Po prvi put su partije javno osudile nasilje i diskriminaciju LGBT osoba, a većina njih je podržala održava‐ nje Parade ponosa. Otpočeli smo i set sa‐ stanaka sa institucijama koje su se takođe pozitivno odredile prema paradi i pozvale građane na poštovanje ljudskih i LGBT prava. Nakon mnogobrojnih pokušaja od strane LGBT organizacija, tadašnji pred‐ sednik Srbije Boris Tadić je krajem juna primio delegaciju LGBT aktivista i podržao paradu. Kada sam na zajedničkom sa‐

52 Parada ponosa

stanku sa skupštinskim Odborom za bez‐ bednost početkom jula 2010. govorila o tome šta je do tada urađeno oko podrške paradi, shvatila sam da smo uspeli da po‐ stignemo širok politički konsenzus i da stvari sada moraju ići lakše. Tehnička pri‐ prema parade je mogla da počne. Kontak‐ tirali smo policiju i tražili da se sastanemo sa njima.

U međuvremenu, analizirajući iskustvo organizatora 2009. godine, pri‐ metili smo da su oni sve vreme bili upu‐ ćeni samo na policiju. Važno nam je bilo da ovaj put proširimo taj krug i zadržimo političku podršku koju smo do tada obez‐ bedili. Tokom dijaloga sa institucijama po‐ kušavala sam da ih ubedim i da formiramo neko formalno ili neformalno koordina‐ ciono telo u kome će pored organizatora i policije učestvovati i druge institucije važne za ceo proces. Sećam se da mi je Slobodan Homen, tada državni sekretar u Ministarstvu pravde, odgovorio da je to dobra ideja „naravno, ukoliko uopšte uspete da nas okupite“. Nismo se obeshra‐ brili a formiranje tog tela smo započeli upravo od predstavnika ministarstva pravde i policije, a zatim pozvali i tada‐ šnjeg ministra za ljudska i manjinska prava, tužilaštvo, kancelariju Zaštitnika građana, Odbor za bezbednost... svi su na kraju pristali. Negde sredinom avgusta iz kabineta gradonačelnika Beograda su me obavestili da će i Grad dati svoje predsta‐ vnike.

Iako parada nije događaj koji po‐ država većina LGBT osoba u Srbiji, važna nam je bila i što šira podrška zajednice i LGBT pokreta. Tokom maja i juna para‐ lelno sa drugim aktivnostima organizovali smo i nekoliko sastanaka sa svim LGBT or‐ ganizacijama, razgovarali o planovima za paradu i pozvali ih da se pridruže. Pored Kvirija centra sa kojim smo ranije postigli

sporazum o saradnji, organizovanju pa‐ rade se pridružila i Grupa za podršku gej muškarcima iz Novog Sada, dok su druge organizacije paradu većinom podržale, ali nisu želele da učestvuju u njenoj organiza‐ ciji. Tokom priprema parade razgovarali smo i sa vlasnicima i menadžerima gej klu‐ bova i kafića, tražili policijski nadzor i za njih i za sve viđenije LGBT aktiviste, takođe nekoliko dana pred paradu pozvali smo ponovo sve LGBT organizacije na brifing o bezbednosti i drugim stvarima koje su bile važne za održavanje ovog događaja, orga‐ nizovali njihov dolazak na paradu... Prava je ironija da smo pored svega toga na kraju zaboravili na nas same. Lazar, Boban, Adam i ja smo tog jutra 10. oktobra do Manježa otišli sami, pešice od kancelarije GSA, uredno prolazeći sve provere i kor‐ done.

Kad sam već kod Manježa, mislim da treba reći i kako je odabrana lokacija za paradu. Još negde u martu 2010. zaključili smo da će nam, bez obzira gde se parada održava i ako se bude održala, zbog bez‐ bednosti biti potreban veći zatvoren pro‐ stor u koji bi uveli ljude nakon šetnje.

Razmatrali smo Dom omladine, SKC, neka pozorišta... Posle jednog od prvih sasta‐ naka koje smo imali u okviru dijaloga sa političarima, neko od njih nam je rekao da bi umesto šetnje možda bolje bilo napra‐ viti veliku žurku, „zašto ne i ispred Vlade Srbije“. Sedeli smo u kancelariji GSA i ne‐ rvirali se zbog tog „saveta“ kada je neko pomenuo da je u blizini zgrade Vlade park Manjež koji je nekada bio gej kruzing mesto. Ulogovali smo se na Google maps istog trenutka, Manjež, zgrada Vlade, mnoge druge institucije, malo stambenih zgrada, a tu je i SKC... Maršruta je bila određena. Kasnije u pregovorima sa poli‐ cijom, pored te predložili smo još dve lo‐ kacije sa podvarijantama, ali verovali smo

Parada ponosa 53

da će se ova ipak pokazati kao najbolja.

Kao što sam već pomenula, prve sastanke sa policijom smo imali u julu, uglavnom 3‐4 predstavnika policije i isto toliko nas. Od tih prvih sastanaka, na ko‐ jima je mnogo toga što smo predlagali do‐ vođeno u pitanje, ne odustajući i ne gubeći inicijativu stigli smo do kraja avgu‐ sta. Koordinaciono telo je bilo formirano ali smo zbog potreba i dinamike organizo‐ vanja parade ujedno imali i posebne sa‐ stanke samo sa policijom. Ti sastanci su se održavali uvek u jednoj kancelariji u MUP‐ u, sve do tada. Kada smo Lazar, Boban i ja stigli u MUP na portirnici su nas obavestili da je mesto sastanka promenjeno i da će nas jedan od policajaca sprovesti do sale gde se održava. Postoji ta neka priča da je organizatorima parade 2009. policija pu‐ štala film probijanja kordona na Merda‐ rama kako bi ih nagovorila da odustanu.

Setila sam se toga kada smo krenuli ka novom mestu za sastanke i prokomentari‐ sala „Idemo da i nama puste film“. Sećam se i da se policajac koji je bio sa nama na to iskreno nasmejao. Međutim, umesto filma u sali nas je dočekao načelnik uprave policije i još 10‐12 ljudi. Kada su se pred‐ stavili shvatila sam da su sa druge strane stola visoke starešine skoro svih sektora policije. Pomislila da će parada ipak da se desi. Od tada smo se u tom sastavu, pre‐ govarajući, dogovarajući se i planirajući, sastajali sve do održavanja parade. Koor‐ dinaciono telo je takođe držalo redovne sastanke i bilo je velika potpora celom pro‐ cesu.

Datum i lokaciju parade smo naj‐ avili 7. septembra 2010. na Kalemegdanu u blizini statue Pobednika, simbola Beo‐ grada, ali i parade 2010. Kreativni tim se potrudio da vizuelni identiet i sama pro‐ motivna kampanja Prajda budu vrhunski sa minimalnim sredstvima. Osmomesečni

proces organizovanja parade koji je uklju‐ čio tri različite javne kampanje, Pride week, promociju parade po drugim grado‐ vima, puno energije i puno sjajnih ljudi, za‐ vršio se održavanjem prve uspešne Parade ponosa u Beogradu 10. 10. 2010. Na ža‐ lost, uz veliko nasilje. Ali i uz dobru orga‐ nizaciju i pozitivnu energiju na samoj paradi i rešenost države i policije da zaštiti njene učesnike. Za sve nas bila je zaista ve‐ lika stvar biti deo tog procesa i pored raz‐ nih opstrukcija koje su ga pratile, posebno u nedelji pred Prajd. Ali, Palma ipak nije uspeo da ubedi direktora SKC‐a da nam otkaže prostor iako mu je puno toga obe‐ ćao, za binu koja nam je otkazana par dana pred događaj smo našli adekvatnu zamenu, a Boban i Goran su, sva je prilika, odložili tajno pripremano preuzimanje Prajda za period neposredno nakon njego‐ vog održavanja...

Policijskom starešini koga sam spomenula na početku tada nisam ništa odgovorila, iako sam netolerantna i na najmanji znak mizoginije. Na dan parade ’formacijski’ nam je zapalo da baš on i ja budemo u kontaktu sve vreme i da od našeg dogovora i komunikacije zavisi puno toga. Iskreno, uradio je ogroman i odličan posao tada na terenu, kao i cela policija.

Verujem da bi on to isto rekao za mene i za organizacioni odbor. Nakon svega što smo prošli i tog dana i tokom pripreme pa‐ rade, među nama sada postoji veliko me‐ đusobno poštovanje. A pitanje sa početka ove kolumne od tada se nikada više nije postavljalo.

PIŠE: MIRJANA BOGDANOVIĆ Autorka je izvršna direktorka GSA i kreirala je strategiju i vodila ceo proces organizo‐ vanja Parade ponosa 2010.

54 Parada ponosa

Preko naših, LGBT leđa Definicija ludila je iznova raditi jednu te istu stvar a očekivati drugačije rezultate.

Albert Ajnštajn

Ovu rečenicu posvećujem orga‐ nizatorima Parade ponosa 2011. i 2012. i to je sve što imam da im poručim, jer je postalo besmisleno komunicirati s njima.

Ovog puta želim da se bavim ostalim ak‐ terima priče, koji „profitiraju“ preko leđa LGBT populacije.

Desničarske, klero‐fašističke or‐ ganizacije i naravno Palma se utrkuju ko će više da profitira na temi Parada po‐ nosa i to je očigledno. U poslednje vreme oni su vidljivi samo kad je u pitanju gej parada, jer za sve ostale teme su nebitni sagovornici. Uz pomoć gej teme oni žele da dođu do medijske vidljivosti i samim tim glasova. Srpski mediji uvek žele da imaju dve suprotstavljene strane kad su gej teme u pitanju, tako da imamo de‐ žurne homofobe koji uvek imaju šta da kažu na tu temu. Pitanje koje se postavlja jeste da li aktivisti treba da pristaju da go‐ stuju u emisijama sa homofobima kao le‐ gitimnim sagovornicima? Nažalost, gej aktivisti nemaju taj luksuz da mogu da postavljaju uslove, tako da bi se u slučaju

odbijanja da se gostuje u emisiji sa ho‐ mofobima, ili odustalo od teme ili bi ho‐ mofobi bili jedini gosti. Ono što je veći problem jeste da su aktivisti loše pri‐ premljeni za javne nastupe i imaju slabe argumente kojima brane svoje aktivnosti.

Sve propuste gej aktivista ove i prošle go‐ dine dežurni homofobi su uspeli da isko‐ riste i da na njima profitiraju.

Kad smo već kod medija, tema gej parade je i njima primamljiva jer po‐ larizuje i za njom postoji veće interesova‐ nje nego za mnogo bitnije stvari, što je prosto neshvatljivo. Manje čitani internet mediji profitiraju na gej temi tako što ne cenzurišu komentare, već dozvoljavalju homofobima „slobodu govora“ i na taj način preuzimaju publiku od medija koji poštuju zakone i ne objavljuju govor mrž‐ nje i pozive na nasilje.

Kao još jedne aktere ove priče imamo srpske nevladine organizacije, koje se nisu posebno oglašavale kada je u pitanju Parada ponosa. Mali broj ih je reagovao tek kada je ista zabranjena. Po‐

Parada ponosa 55

jedine organizacije su se već na samom početku pobunile što su organizatori poz‐ vali „fašistu i ratnog zločinca Tomislava Nikolića na njihov Prajd“ i to pokazuje odnos koji mnogi u nevladinom sektoru imaju prema Paradi ponosa. Parada po‐ nosa nije sredstvo kojim se ostvaruju LGBT prava, već je to test za vlast i državu kako bi pokazali koliko je demokratska i koliko je ozbiljna u pridruživanju Evrop‐ skoj uniji. Paradom ponosa se vrši priti‐ sak na vlast i državu, dok se položaj i prava LGBT populacije bacaju u drugi plan.

Malinari prošle i veterani ove go‐ dine pokušali su da „profitiraju“ na vidlji‐ vosti Parade ponosa, kako bi skrenuli pažnju i na svoje probleme, što apsolu‐ tno nije problematično jer Parada po‐ nosa treba da bude događaj koji širi duh solidarnosti i inkluzije. Nažalost nisu bili posebno uspešni u tome.

Vlast naravno koristi svaku situa‐ ciju kako bi odvratila pažnju građana od gorućih problema, a gej parada se poka‐ zala kao odličan mamac. Dok se mi raz‐ mećemo argumentima od četiri zida do slobode okupljanja po forumima i socijal‐ nim mrežama, naši vlastodršci koriste to vreme da kalkulišu koliko se može profi‐ tirati na Paradi ponosa u trgovini sa Ev‐ ropskom unijom i SAD, a koliko izgubiti u rejtingu. Izgleda da ti trgovinski pregovori već dve godine za redom nisu uspešni.

Na kraju ostajemo mi kao LGBT zajednica u Srbiji. Kada se podvuče crta koliki je naš profit? Da li ga uopšte ima?

Da nismo u minusu? Da li je moguće da su svi drugi profitirali preko naših LGBT leđa, a da mi nismo i zašto? E to su pita‐ nja koja ostavljam vama za razmišljanje!

PIŠE: PREDRAG AZDEJKOVIĆ

UrbanLook.info

1

Uređuje: Srđan Šveljo

4 7

2

3

6 5

U ovom broju inspiracija su mi bili modni blogeri i street style fotografije. To je moda u pravom smislu reči i tu je neiscrpna ene‐ rgija i inspiracija koja vas uvek može modno pokrenuti i vaš stil osvežiti.

1. Vladan Gavrić u svom postu na rock način sa nitnama, i space majicom uz džins 2.

Milan Boya poznati bloger u jednom od svo‐ jih postova predstavio je pravog šik momka pa neka vam on bude uzor ove jeseni 3. Kla‐ sika sa dozom urbanog i neobičnog uvek je aktuelna i ono što treba da razbije svu jed‐ nostavnost jesu neke cipele sa đonom boji ili dobar šešir 4. Vladan Gavrić je jedan od naj‐ kreativnijih blogera regiona i njegov posle‐ dnji post u military stilu je nešto što je apsolutni hit za sve sezone i moj favorit

9

10

8

12

5. dapperlou.com kao jedan od najboljih svet‐ skih modnih blogova u jednom postu bavi se baš ovim etno kardiganom kakve možete pro‐ naći i kod nas u second hand prodavnicama 6.

Crno i crno sa osvrtom na neke retro momente sa naglašenim očima i ove sezone je jedan od trendova 7. New Punk, crno, usko, nitne zipovi.

Uvek aktuelan i avantgardan trend 8. Jedna ve‐ lika torba u boji kože može pokriti veći deo ovih trendova koji su predloženi za jesen 9. Crvena kao detalj, kao deo nekog komada garderobe ove jeseni biće apsolutni trend, Milan Boya i ovaj put kao pravi predstavnik trenda 10. Cipele ili patike koje zlatno sijaju ne smete propustiti za ovu sezonu! 11. Kao inspiracija neka vam po‐ služe MTV zvezde, brit pop muzičari, londonske ulice. Uske farmerice, kratka jakna ,duga kosa i šeširić idealni su za ovaj stil 12. Na moderan način, u aktuelnim brendovima i sa novim tren‐ dovima, begi pantalone, jakne u jakoj boji, du‐ boke cipele i kapa. 13. Jedan komad ove jeseni mora da bude u animal dezenu, sami odaberite koji!

11 13

14 16

17

15 18

14. Spenserice, tako smo ih nekada zvali, cipele poluduboke i duboke od antilopa i ove jeseni su trend samo nositi ih kad je suv dan 15. Uzak kaput na sve usko oplemenjen jednim vintage kačketom može biti i Vaš izbor 16. Neobičan, šaren inspirisan sedamdesetim stil koji je osvojio mnoge blogere i poklonike mode 17. Prepoznajete deo srpske nošnje, odlična kombinacija koja se ne znam kako stvorila na ovom dečku. Uz dobar sako ili kožnu jaknu savršena ideja. 18. Kombinacija više printova nije baš lagan posao ali kad se iskombinuje može da bude jako originalno i vrlo moderno. Igrajte se printom 19. Bez obzira da li je hladno ili ne šal se mora imati oko vrata, što duži to bolje 20. Bryanboy je najpoznatiji svetski bloger i jedan od onih koji diktira i prati modu. Krz‐ neni detalj oko vrata ili šarene pantalone odaberite već po svom nahođenju.

19

20 MUSIC S obzirom da su se Denis & Denis ponovo sastali i najavili svoj novogodišnji nastup u Rijeci, a tokom 2013. i mini ex‐YU turneju, onda treba da se pod‐ setite nekih velikih hitova koje su Marina Perazić, Davor Tolja i Edi Kraljić stvorili tih osamdesetih, a i dan danas se ludo đuska uz njih

MADE IN SERBIA ‐ U okviru Belgrade Pride Weeka predstavljene su majice sa temom „Ljubav“ za koje su grafička rešenja uradili neki od najboljih grafičkih i modnih dizajnera Srbije: Ivan Man, Slavimir Stojanović, Dejana Momčilović, Aleksandar Topić, Dejan Clement, Lazar Njegić, Marko Marosiuk, George Styler, Dejan Kovačević. Uskoro će biti i u on‐line prodaji.

LUTKA ZA NASLOVNU STRANU ‐ Al‐ fred Kovač iz Subotice je jedan od naj‐ traženijih svetskih top. Njegovi modni editorijali pored magazina za koje su objavljeni postali su i deo mnogih modnih blogova i onih posvećenih lepim i zgod‐ nim momcima.

IKONOGRAFIJA ‐ Rudolf Valentino ‐ I ne čudi što je Bebi Dol pevala o ovom prele‐ pom glumcu koji je početkom prošlog veka slamao muška i ženska srca. Njegov jednos‐ tavna i vrlo klasičan elegantan stil uvek je mogao poslužiti kao primer. Ovaj put neka vas in‐ spiriše njegov kožni mantil sa krz‐ nenom kragnom i neka od Vas napravi pravog macana spremnog za akciju.

Ecce Homo - Elisabeth Ohlson Wallin Ecce Homo je kontroverzna izložba švedske fotografkinje Elisabeth Ohlson Wallin koja sadrži 12 fotografija i po prvi put je javno prikazana 1998. godine.

Fotografije prikazuju klasične hrišćanske motive koji su prebačeni u LGBT kontekst.

Na primer motiv Bogorodice i Isusa (Pietà) iskorišćen je za fotografiju Isusa koji u bol‐ nici umire od AIDS‐a. Sve fotografije su povezane sa događajima iz Biblije, čime je fo‐ tografkinja želela da prikaže biblijske situacije u kojima Isus nije bio prihvaćen, sa modernim i da pokaže sveobuhvatnu božju ljubav prema svim božjim stvorenjima.

U izjavi za dnevni list „Danas“ rekla je: „Tužno je što verske vođe koriste Boga kako bi pretile manjinskim grupama, uključujući i LGBT populaciju. Bog je pun ljubavi za sve ljude ovoga sveta.“ Sve fotografije možete videti na sajtu www.ohlson.se

64 Muzika

ALEKSA JELIĆ: IDEMO U GRAD Pop pevač Aleksa Jelić snimio je numeru “Idemo u grad” koja je proglašena za zvanična pesmu ne‐ održane Parade ponosa. Inače, u pitanju je prvi signl sa njegovog albuma “Onlajn”, koji će se pojaviti na proleće 2013. godine.

Kako je došlo do kreiranja pesme “Idemo u grad” koju su mediji predstavili kao gej himnu? „Idemo u grad“ je univerzalna pesma koja govori o slobodi, ljubavi, lepom raspoloženju, izlascima i provodima. Kao takva bila je interesantna orga‐ nizatorima Parade ponosa, kao što je interesan‐ tna svima koji je čuju. Pevljiva, laka, diže, nosi i poziva... Na šta? Pa na slobodu, provod, lepo ra‐ spoloženje, ljubav... sve ono što je dozvoljeno i što NIKO NIKOME ne može da uzme!

Kakav su reakcije?

Još ih nema... još nije ni počela da se vrti, sluša, preslušava. Spot će biti gotov za neki dan, promo‐ cija i pesme i spota je 24. oktobra. Pa ćemo videti reakcije Pojedini mediji su objavili informaciju da je video materijal za spot misteriozno nestao? Da li će biti nekog video spota za pesmu?

Da, sudeći po gledanosti materijala sa snimanja spota na youtube‐u vidi se da vlada veliko intere‐ sovanje... Sačekajmo još par dana da se spot za‐ vrši.

Parada ponosa je opet zabranjena. Da li si izne‐ nađen?

Nisam, ali ne razumem zašto. Ne vidim problem šetnje od 30‐tak minuta jedan dan od 365 dana

u godini? Ne razumem ljude koji brinu o policiji tog dana, a ne brinu svakog vikenda dok se odr‐ žavaju fudbalske utakmice. Ne razumem politi‐ čare koji bi stali na čelo parade, a takvu izjavu daju tek onda kada se ista otkaže? I to ne bilo koji političar, već predsednik zemlje. Iskreno se nadam da neće proći još mnogo godina pre nego što ljudi shvate da otkazivanjem parade njihove plate i penzije neće biti veće, njihovi životi neće biti bolji!

Podržao si aktivnosti Gej‐strejt alijanse, Parade ponosa... Koliko si zadovoljan aktivnostima LGBT pokreta u Srbiji?

Podržao sam ja dosta toga, ali se o tome ne piše.

Od humanitarnih koncerata, borbi za napuštene životinje, pomoć deci sa posebnim potrebama.

Ovo nije jedina aktivnost koju sam ja podržao i sebe ne smatram aktivistom u tom smislu. U ovom slučaju moja podrška se sastojala od mog glasa, moje pesme kao i video spota koji će uskoro biti prikazan javnosti. A što se aktivnosti LGBT pokreta tiče, moraće u Srbiji da se izbore za svoje mesto pod Suncem, jer Sunce je veliko i mesta ima za sve... Za početak je bitno da narod oseti da su LGBT ljudi isti kao i oni, a ne drugačiji i različiti!

66 Film

Slobodna zona 8: Nije U okviru osmog festivala Slobodna zona biće prikazan hrvatski dokumentarac „Nije ti život pesma Havaja“ rediteljke Dane Budisavljević. Članovi njene porodice pred kamerama otvoreno govore o vlastitim problemima i suočavaju se sa homoseksualnošću jednog člana porodice. Film je premijerno prikazan na festivalu Zagreb Dox i naišap je na odlične reakcije pub‐ like. To je bio povod da porazgovaramo sa autorkom.

U Srbiji se ljudi često potuku na slavama, rođendanima i drugim porodičnim oku‐ pljanjima. Koliko je pametno pričati o ška‐ ljivim temama dok smo okruženi noževima, viljuškama i vrelom supom?

Nemamo izbora. Moramo se boriti, ali pri tom pokušati biti oprezni i razumni. Prije 10 godina kad sam se priključila aktivizmu, nisam mogla snimiti ovakakv film, tad sam pomagala što sam znala, ali se nisam javno otkrivala. Bilo me previše strah.

Koliko je dug proces da roditelji budu zai‐ sta srećni što im je dete gej? Da li je to uopšte moguće?

Mislim da je to na našim prostorima gotovo nemoguće ako govorimo o generaciji rodi‐ telja koji sad imaju između 50 i 70. O tome i govori moj film, o obrazovanoj i liberalnoj obitelji, kojoj je to svejedno problem. Oni su drukčije odgajani i njima je to vrlo nepoz‐ nato, moraju uložiti ogroman napor da bi to prihvatili. Za današnje generacije kad po‐ stanu roditelji, to će možda ostati neki oso‐ bni problem, ali na društvenoj razini će biti toliko normalno da se roditelji više neće

osjećati krivima što im je dijete gej.

Srpska spisateljica Anabela Basalo je u svo‐ joj knjizi savetovala gejeve da za svoje au‐ tovanje izaberu neki porodični skup, ustanu i pred svima kažu: „da, ja sam peder“. Šta bi savetovala?

Pa to je odličan savjet. Koliko god bježali od toga, zapravo nam je ipak najbitnije da nas prihvate roditelji i obitelj. Samo, to je lako reći, a nije baš lako izvesti...

Da li život LGBT osoba na Balkanu može biti pjesma Havaja? Život LGBT osoba u Hrvatskoj danas je pje‐ sma Havaja u odnosu na Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. A sve zajedno tužaljka u od‐ nosu na skandinavske zemlje. Nedavno sam na festivalu u Bitoli nakon projekcije filma razgovarala s jednom švedskom snimatelji‐ com kojoj se film jako svidio kao intimna ispovijest. Ali uopće nije mogla pohvatati kontekst, koliko je to za nas tabu i da je to prvi takav film na Balkanu. Ona se čudila da gejevi kod nas ne mogu usvajati djecu.

Koliko je bilo teško snimiti film o LGBT temi u Hrvatskoj?

Naravno da je. Želju da snimim film o svom coming outu sam nosila u sebi godinama.

Kameru sam sramežljivo počela paliti po‐ četkom 2007.godine, odluka da moram ipak snimiti ozbiljan film je pala 2009. kad sam i snimila većinu materijala za Havaje, a evo film je ugledao svjetlo dana tek 2012.

Oslobađanje od strahova je jako spor pro‐

Film 67

ti život pjesma Havaja ces, na žalost. Za mene je ovaj film osobna borba da se prestanem bojati da će se svijet srušiti kad se sazna da sam lezbijka.

Kakve su reakcije na tvoj film u Hrvatskoj i u inostranstvu?

Reakcije su daleko nadmašile moja očekiva‐ nja. Pogotovo u Hrvatskoj jer je film postao najgledaniji dokumenatrni film ove godine, imao je 6 rasprodanih projekcija na Zagreb‐ Doxu, poslije je igrao u kinu i nema lokalnog festivala na kojem nije bio. I nema novina koje o njemu nisu pisale.

Da li je film izašao iz okvira LGBT zajed‐ nice? „Nije ti život pjesma Havaja“ je film s četiri glavna lika – tatom, mamom, bratom i se‐ strom. Sestra je gej i pitanje njenog prihva‐ ćanja je motor koji pokreće film, ali svaki od likova ima svoje tajne i svoje različitosti zbog kojih se ne osjeća prihvaćen od ostalih članova obitelji. U tome je draž ovog filma,

jer gejstvo stavlja u širi kontekst u kojem će svaki gledatelj moći prepoznati sebe. I to se dogodilo od prvog momenta, iako su ljudi došli gledati film o gej tematici, na izlazu vam nitko ne bi rekao da je to gej film, nego da je to obiteljski film. I onda bi ga prepo‐ ručili dalje.

Postoji li šansa da tvoj film bude prikazan na nekoj televiziji u Hrvatskoj?

Postoji. Hrvatska je prilično napredovala po pitanju javne percepcije gej tematike. Ne kažem da je homofobija iskorijenjena i da nećete čuti gomilu gluposti i uvreda na račun gejeva, ali društveno to više nije prih‐ vatljivo ponašanje i mediji teme obrađuju objektivno, a ne skandalozno. Kad sam 2002. godine radila kampanju za gej prava „Ljubav je ljubav“, tada nam je hrvatska te‐ levizija odbila prikazati spot iako nije bio osobito provokativan. Danas s HRTom ne pregovaram o tematici, nego o cijeni.

68 Serije

LGBT LIKOVI U SERIJAMA Broj LGBT likova koji će se pojaviti na američkoj televiziji u narednoj sezoni biće rekordno visok, saopštila je LGBT grupa GLAAD. U svom godišnjem izveštaju koji je objavljen početkom oktobra, grupa na‐ vodi da će 4,4 procenta glumaca koji se re‐ dovno pojavljuju u serijama u udarnom terminu tokom sezone 2012/13. glumiti LGBT likove. To je značajan skok u odnosu na 2,9 procenata u 2011. godini.

U studiji, koja je obuhvatila 97 se‐ rija, navodi se da je od 701 lika koji se re‐ dovno pojavljuje u serijama 31 LGBT orijentacije. Najviše ih ima u programima ABC televizije, potom sledi FOX i CBS. Kada je reč o kablovskoj televiziji, broj LBGT likova i tamo raste. Kanal Show‐

time ima ih najviše ‐ 12 likova, potom slede HBO i FX. Najinkluzivnije serije su HBO drama „True blood“ i FOX komedija „Glee“, obe sa po šest LGBT likova.

Takođe, gej likova ima više nego lezbejki ‐ 55,5 procenata u poređenju sa 44,5 procenata.

Dramske serije i LGBT likovi U devetoj sezoni popularne ABC serije „Gray’s Anatomy“ i dalje ćemo gle‐ dati lezbejski par Callie i Arizonu koje za‐ jedno odgajaju svoju bebu. Iz iste ABC kuhinje stiže i nastavak serije „Revenge“ u kojoj možemo da gledamo biseksualaca Nolana i serija „Scandal“ u kojoj se pojav‐ ljuje Cyrus Beene i njegov suprug. ABC ta‐ kođe sprema rimejk britanske serije „Mistresses“ u kojoj se pojavljuju lezbejski likovi Alex i Sally.

Na televiziji CBS vratiće se bise‐ ksualka Kalinda Sharma kao sporedni lik u seriji „The Good Wife“, kao i još dva LGBT lika koji će se pojavljivati s vremena na vreme.

Lezbejski lik Adrianna Tate‐Dun‐ can biće i dalje deo serije „90210“, koja se

prikazuje na The CW kanalu, kao i gej spor‐ tista Teddy Montgomery. Na ovom kanalu biće prisutna još četiri LGBT lika, gej reper Kaldrick King, Tariq i Christopher u seriji „The L.A. Complex“ i lezbejka Tyra Dupre u seriji „Emily Owens, M.D.“.

Iako FOX ima veliki procenat LGBT likova, oni su mahom prisutni u komedi‐ jama, tako da je serija „Bones“ jedina dramska serija koja će imati jedan bise‐ ksualni sporedni lik, Angelu Montenegro.

Na NBC se vraća serija „Smash“ u kojoj ćemo gledati gej kompozitora Toma Levitta, brodvejskog glumca Sama Stri‐ cklanda i igrača Bobbyja. NBC je takođe najavio premijeru serije „Chicago Fire“ u kojoj ćemo gledati lezbejku Leslie Shay i njenu bivšu devojku, biseksualku Clarice.

Serije 71

Komične serije i LGBT likovi Ove sezone 17 primetime komič‐ nih serija će imati LGBT likove. Kanal ABC će imati najveći broj LGBT inkluzivnih ko‐ medija koje će se prikazivati ove sezone.

U seriji „Modern Family“ gledaćemo i dalje Mitchella i Camerona, Maxa u „Happy Ending’s“ i školskog savetnika go‐ spodina Wolfa u seriji „Suburgatory“. Lik asistenta Luthera iz serije „Don’t Trust the B‐‐‐‐ in Apt 23“ postaće stalni ove sezone.

U seriji „The Middle“ pojavljivaće se lik Brada koji je gej. Svoju premijeru imaće serija „Malibu Country“ o kantri pevačici koja pokušava da oživi svoju karijeru i u njoj će se pojavljivati Geoffrey, gej asistent u muzičkoj kući.

Na televiziji CBS, koja od 2007. godine nije imala glavne LGBT likove u ko‐ medijama, biće prikazana nova serija „Partners“ o dvojici prijatelja od koji je jedan gej i ima stalnog partnera. Ova serija dolazi od kreatora serije „Will and Grace“ i po temi liči na nju, osim što je u pitanju prijateljstvo između strejt i gej muškarca.

Lezbejski lik Evelyn biće prisutan i ove se‐ zone u seriji „Dva i po muškarca“, kao i lik surogat majke Brende u „Rules of Engage‐ ment“.

Ove godine serija sa najviše gla‐ vnih i sporednih LGBT likova je „Glee“ na televiziji FOX. Ukupno šest LGBT likova biće prisutno u četvrtoj sezoni ove serije, a to su trans lik Unique, lezbejski lik San‐ tana, biseksualka Brittany, gej likovi Kurt, Blaine i Sebastian. Još jedna FOX‐ova ko‐ medija koja ima LGBT likove je crtana se‐ rija „American Dad!“ u kojoj se redovno pojavljuje „omniseksualni“ vanzemaljac Roger i ponekad gej par Greg i Terry. U cr‐ tanim serijama koje se prikazuju na FOX‐u možemo da vidimo LGBT likove, Waylona Smithersa i Patty u „The Simpsons“ i Ter‐ ryja u „The Cleveland Show“.

Na kanalu The CW prikazivaće se serija „The Carrie Diaries“, koja prati Carrie Bradshaw u srednjoj školi, u kojoj će se po‐ javljivati gej lik Walt, ako serija bude pra‐ tila knjigu.

Televizija NBC će imati tri se‐ rije u kojima se pojavljuju LGBT li‐ kovi. Među njima su „The Office“ i gej lik Oscar Martinez, serija „Go On“ i lezbejski lik Anne i serija „The New Normal“ koja prati gej par Bryana i Davida koji žele da imaju dete uz pomoć surogat majke.

Serije 73

LGBT likovi na kablovskim televizijama Kablovski kanal Showtime ima najveći broj LGBT likova u serijama, ukupno 12, što nije čudno ako se uzme u obzir da je ovaj kanal prikazivao serije „Queer as Folk“ i „The L Word“. U novoj se‐ zoni serije „Shameless“ koja prati decu koja se brinu sama o sebi pojaviće se četiri LGBT lika, među kojima je gej tinejdžer Ian. Ostale serije sa LGBT likovima su „Nurse Jackie“, „The Borgias“, „Californica‐ tion“, „Episodes“, „House of Lies“ i „Web Therapy“.

Kanal HBO će imati devet LGBT li‐ kova u serijama, od kojih će šest biti u se‐ riji „True Blood“. Ostali LGBT likovi će se pojavljivati u serijama „Enlightened“, „Girls“ i „Game of Thrones“.

Kanal FX ima osam LGBT likova u serijima „Anger Management“, „Archer“, „Sons of Anarchy“ i „American Horror Story“.

Kanal Adult Swim ima pet LGBT li‐ kova, dva u „The Venture Bros.“ i tri u „Su‐ perjail!“, dok ćemo u seriji „Pretty Little Liars“ na kanalu ABC Family i dalje gledati lezbejski lik Emily i njenu devojku Paige.

Takođe na ABC Family imamo lezbejske li‐ kove u seriji „The Secret Life of American Teenager“. Svi LGBT likovi na kanalu Teen‐

nick su iz kanadske serije Degrassi. Trenu‐ tno se prikazuje 12. sezona ove serije u kojoj su se pojavljivali mnogi LGBT likovi tokom godina. MTV će nam prikazivati LGBT likove u serijima „Awkward“ i „Teen Wolf“. SyFy kanal je počeo da prikazuje ka‐ nadsku seriju „Lost Girl“ u kojoj se pojav‐ ljuju biseksualni i lezbejski likovi. Takođe, na istom kanalu prikazuje se serija „Ware‐ house 13“ sa gej agentom Stevom Jin‐ ksom.

Prateći ukidanje propisa „Don’t Ask, Don’t Tell“, popularna Lifetime drama „Army Wives“ uvela je lezbejski par u pro‐ šloj sezoni, dok je lik gej doktora Moralesa prebačena iz serije „The Closer“ u spin‐off „Major Crimes“.

Kanal PBS će prikazivati britansku dramu „Downton Abbey“ u kojoj se pojav‐ ljuje gej batler Thomas Barrow, dok u seriji „Upstairs Downstairs“ pojavljuje se lezbej‐ ski lik Blanche Mattershead.

Pojedine serije koje su ovde nave‐ dene možete da pratite na domaćim ka‐ blovskim kanalima, kao što je FOX life, ali za većinu moraćete da posetite naše pri‐ jatelje sa Pirate Baya.

Istorija 75

Nicky Crane – gej skinhed i neonacista Nicky Crane je dugo vodio dvostruki život, on je krio svoju homoseksualnu prirodu iako je bio blisko povezan i sa gej scenom u Britaniji.

Nicola Vincenzio "Nicky" Crane ušao je u anale kao najpoznatiji gej neonacista i skinhed.

Rođen je 21. maja 1958. godine u grofoviji Kent, jugoistočna Engleska. Ka‐ snih 70‐tih godina pro‐ šlog veka stupio je u „Britanski pokret“ (British Movement ‐ BM), osno‐ van 1968. godine. „British Movement“ bio je organi‐ zacija koja je okupljala ljude na načelima na‐ cional‐socijalizma, a u svom delovanju često je bila na samim marginama ekstremne bri‐ tanske desnice. U početku je „British Move‐ ment“ delovao kao politička stranka, ali je ta strategija ubrzo napuštena.

Nicky Crane je ubrzo postao glavni u pokretu u rodnom Kentu. Posle napada na crnačku porodicu 1980. godine osuđen je za izazivanje nereda i remećenje javnog mira na uslovnu kaznu. To mu je u redovima „Bri‐ tish Movementa“ pojačalo ugled. Njegov lik našao se na majicama i kalendarima koje je pravio Adgate skinhead shop. Već 1981. go‐ dine našao se na omotu kompilacije „Strength Thru Oi!“, ali bez jasnih nacističkih simbola i tetovaža na njegovom telu koje su specijalno za omot bile retuširane.

Zbog organizovanog napada na grupu crnačkih mladića na Woolwich Arse‐ nal železničkoj stanici bio je osuđen na četiri godine. Robiju je napustio 1984. godine kada se još aktivnije uključuje u neonacisti‐ čki pokret u Britaniji. Postao je deo obezbe‐ đenja neonacističkog benda „Skrewdriver“.

Dve godine kasnije našao se ponovo u zat‐

voru zbog organizovanja nereda u metrou inspiri‐ sanih rasizmom. Po izla‐ sku iz zatvora postao je jedan od ključnih ličnosti u organizovanju neonaci‐ stičke mreže „Blood and Honour“.

Nicky Crane je dugo vodio dvostruki život, on je krio svoju ho‐ moseksualnu prirodu iako je bio blisko povezan i sa gej scenom u Britaniji. On je bio učesnik gej parade 1986. godine, redovan posetilac gej klubova poput „Heavena“, „Boltsa“ i „Bell puba“. Bavio se raznim poslovima, a neki su uključivali i rad u gej sado‐mazo ba‐ rovima i kao obezbeđenje na mnogim gej mestima. To mu je pružalo alibi da nije ho‐ moseksualac već samo radnik obezbeđenja na gej mestima. Ipak, mogao se videti i u amaterskim gej porno filmovima.

U julu 1992. godine, pogođen saz‐ nanjem da je HIV pozitivan, Crabe je u emi‐ siji „Out“ na Kanalu 4 priznao svoju homoseksualnost i otvoreno govorio o tome šta ga je privuklo da bude deo skinheds scene. Sledio je kontraudar njegovih do juče bliskih prijatelja iz neonacističkog pokreta koji su ga se odrekli.

List „The Sun“ napravio je poseban članak pod naslovom „Nazi Nick is a Panzi“ sa njegovom fotografijama gde reži na ka‐ meru, obrijane je glave, nosi izbledele far‐ merice i maše sekirom. Samo 18 meseci kasnije, 8. decembra 1993. godine, umro je od komplikacija zbog HIV infekcije.

PIŠE: K.M.

76 Kolumna

Od pakla do raja!

Jedan aktivista nam je pocepao promo plakat pred svima u kafiću „zato što je neprihvatljivo da pravimo žurke u leglu huligana“. Drugi aktivista se aktivno založio da nam policija tri puta tokom nedelje otkaže obezbeđenje žurke, a to bi značilo i otkazivanje. Treći se aktivno potrudio oko širenja vesti da razne sumnjive grupacije pripremaju napade na BIGZ.

Karijera puštača muzike po‐ čela je kada sam naučio stisnuti play/pause na starom, razdrndanom muzičkom stubu prikačenom na ogromne zvučnike, one što se viđaju po svadbama ispod šatora, pa je celo selo bilo u prilici da čuje moje mi‐ kstejpove sa starih audio kaseta koje su brzo gubile upotrebnu vrednost usled manijakalnog presnimavanja i uništavanja magnetne trake. Odra‐ stao sam u muzičkoj porodici uz oca gitaristu i brata bubnjara. U jednom momentu u kući smo imali muzičku sobu prepunu instrumenata... akusti‐ čni i elektronski bubnjevi, gomila kla‐ vijatura, gitara i harmonika a mene je od svih najviše zanimao mikrofon!

Međutim, Gospod je za mene u pu‐ bertetu imao druge planove pa su na‐ stupi i nagrade sa muzičkih takmičenja, ostali tamo negde iz‐ među dve Oluje... one crne i one još crnje u kojoj su večiti rat vodili supro‐ stavljeni tabori fanova Lepe Brene, Dragane Mirković i Cece. U Draganu sam se kleo! Valjda zbog duge crne

DJ Stanwik

kose i zbog toga što je predstavljala jedini medijum komunikacije sa zapa‐ dnjačkom pop kulturom. Treći kanal smo „vatali“ samo kad je Kasandra.

Nisam imao dodira sa elek‐ tronskom muzikom sve do prvog ra‐ čunara na kojem sam producirao to „nešto“ što mi je falilo. Slušao sam to

Kolumna 77

do iznemoglosti.

Prvi pravi DJ nastup desio se 2005. na maturi ‐ maskenbalu koji je moje IVg odeljenje dizajnerske prire‐ dilo u tadašnjem klubu Fili. Od dru‐ gara iz razreda sam dobio ime Jacob Stanwik od kojeg je ostalo samo ovo Stanwik. Tada sam odlučio čime ću se baviti pored grafičkog dizajna. U go‐ dinama koje su usledile desili su se nastupi na manje ili više sjajnim žur‐ kama u Alijansi, Domu omladine, KC Gradu, Apartmanu, na Share konfe‐ renciji, Love festivalu, Molokiniju, Yel‐ low‐u...

Početkom proteklog leta dobio sam poziv za rad na organizaciji novih žurki planiranih za jesen, zavr‐ šile su se obaveze u jednom klubu pa je trebalo izabrati drugi a izbor je, bez puno razmišljanja, pao na novosadski Yellow gde mi se konačno ostvarila želja da puštam naše narodnjake. No‐ vosađani su sjajni, napravili smo de‐ setak odličnih žurki tokom leta.

U međuvremenu, počeo sam da se pripremam za 1. septembar.

Nisam hteo da budem uključen u or‐ ganizaciju eventa kao ranije već isklju‐ čivo mesto za DJ pultom. Naravno, to se nije desilo, bio sam usisan u orga‐ nizaciju do najsitnijih detalja, više nego pre. Imali smo bezbroj sasta‐ naka i pogledali isto toliko prostora.

Nisam ni slutio koliko će se sve za‐ komplikovati. Živimo u zemlji u kojoj vam vlasnici klubova brzinom svetlosti za‐ lupe slušalicu uz nezaobilazno „jebem

vam mater pedersku“, pri pomenu đavolje rabote zvane gej žurka. U zemlji u kojoj je najveći problem biti peder, ni gej novčanice nisu dobrodo‐ šle.

Sve vreme smo imali BIGZ u vidu, ali niko od nas nije imao muda da lupi šakom o sto i presudi. I tako, sve do jedne večeri kada se popila ra‐ kija više koja nesumnjivo utiče na po‐ punjavanje skrotuma. Odlučili smo se za krov zgrade BIGZ‐a, a novi brend žurki prekrstili u Heaven.

Prvi šok je usledio nakon zah‐ teva vlasnika da tamo puštamo folk!

Gde ću jadan na BIGZ‐u da puštam folk?! Vlasnici su bili neumoljivi, a mi zagrejani za prostor pa sam taj zahtev gledao kao novi izazov. Mislio sam, kad mogu Novosađani, može i BIGZ. Reklama za žurku nije kre‐ nula, ali jesu prve pretnje od konku‐ rencije koje nažalost nismo uzimali za ozbiljno. Nakon objavljivanja eventa na Fejsu pretnje su postajale ozbilj‐ nije, a meni je bilo sve teže da se usredsredim na promotivne aktivno‐ sti i pripremu plejliste. Konkurencija je jedne večeri poslala one iste huli‐ gane koji su joj lomili kosti da polomi prijatelja koji je stub Heavena. Ako ništa drugo, gej novčanice su u ovom slučaju bile prihvatljive. Bio sam u šoku zbog količine krvi, posekotina i tako otvorenog napada sa sve pozdra‐ vom od naručioca! Udario peder na pedera. Gej mafija! Da ne pominjem moju količinu primljenih, pretećih po‐ ruka i pokušaj napada. Bili smo na

78 Kolumna

ivici da otkažemo celu stvar. Ćutali smo neko vreme a onda nastavili sa organizacijom kao da se ništa nije de‐ silo. Jedan aktivista, oko kojeg gravi‐ tira veliki broj ljudi, nam je pocepao promo plakat pred svima u kafiću „zato što je neprihvatljivo da pravimo žurke u leglu huligana“, istih onih ko‐ stolomaca od pre par rečenica. Drugi se aktivno založio da nam policija tri puta tokom nedelje otkaže obezbe‐ đenje žurke, a to bi značilo i otkaziva‐ nje. Unajmili smo advokata i otklonili i taj tumor. Treći aktivista se aktivno potrudio oko širenja vesti da razne sumnjive grupacije pripremaju bog‐ zna‐kakve napade na BIGZ. Žurku smo dočekali na ivici nerava, svesni svega zamišljenog što smo hteli da ponudimo, a nismo uspeli da ostvarimo. Vlasnik prostora nam je zadao poslednji udarac ne po‐ štujući unapred dogovoren cenovnik pića i jačinu muzike. Već oko 23:15 prijatelj nam je prijavio demoliran WC, polomljene slavine, nabijene četke i toalet papir u sve WC školjke!

U 23:15!

Bačena je i metalna barska stolica sa krova i uništila policijski auto.

Veče je bilo predivno, došlo je preko 650 ljudi, a meni je od iscrplje‐ nosti bilo jedino do toga da me ugosti

Nada Macura. Došli su svi! Došli su i folkeri i poperi i metalci i rokeri i spla‐ vari i elektro i haus i gospel i klasika i ljudi koji su prvi put izašli na gej mesto i strejtaši i frendli navijači i estradne zvezde i staro i mlado.... I SVI SE UJEDINE SAMO KAD PUSTIM KARLEUŠU! Svi su imali muzičke želje i gotovo sve sam kao i uvek ispunio ali ipak nisam bio zadovoljan svojim setom. Pred svaki „nastup“ imam tremu jer znam da moram da ispunim očekivanja većine, koji se nakon radne nedelje, nađu u klubu u potrazi za provodom. Nakon prve žurke, mi‐ šljenja su bila podeljena. Bilo je jako puno pozitivnih komentara, ali i hej‐ tova zbog folk muzike (netolerancija) i ostalih tehničkih propusta. Moj drug ume da kaže, kome ne igraju noge, igra srce.

Heaven se na sjajnom krovu BIGZ‐a ipak zadržao mesec dana i tamo će se nekad sigurno vratiti da pokaže da i u leglu navijača može da se napravi gej žurka bez ijednog inci‐ denta. Ovaj put smo jedino bili ugro‐ ženi od ljudi sa scene što je neopisivo tužno.

Heaven festival je nešto što bi trebalo da se desi sledeće godine. Do tada, poGEJavaćemo nove prostore i pravićemo sjajne queer žurke!

PIŠE: DJ STANWIK

80 Književnost

Bret Iston Elis u izdanju Lagune „Moji roditelji su suviše dosadni da bi se razveli“ Bret Iston Elis je američki pisac, rođen 1964. godine u imućnoj porodici iz Los Anđelesa. Budući da je i sam pripadnik više srednje klase on, poput insajdera, u svojim romanima i pričama daje satiričan prikaz tog društva. „Ti si lep dečko i ovde je samo to važno“ Njegova seksualnost je pod zna‐ kom pitanja. U intervjuima se različito iz‐ jašnjava, „zavisi od raspoloženja u kome sam u tom trenutku“, kako sam kaže.

Za sebe priča da ne voli da se određuje kao gej, strejt ili biseks i da je, tokom godina, uživao da pred različitim ljudima igra jednu od te tri uloge.

Jednom je svoje odbijanje da se deklariše objasnio umetničkim razlozima jer, kako kaže, ljudi bi njegove romane či‐ tali, a njegove junake doživljavali, na jedan način ako bi se deklarisao kao gej, a na drugi način, ako bi se odredio kao strejt pisac.

Najčešće govori da je „neodre‐ đene seksualnosti“, mada, priznaje da prođe i šest godina između njegova dva seksualna odnosa sa ženama. „Kao da je moj um važniji od mojih trbu‐ šnjaka“ Knjige su mu prevođene na 27 je‐ zika, a karakterističan je po tome što ih po‐ vezuje istim likovima, koji su u jednom romanu nosioci radnje, dok u drugom igraju neku sporednu ulogu. „Ovde možeš da nestaneš, a da i ne znaš da si nestao“ “Manje od nule” je prvi Ellisov roman koji je objavio 1985. godine, dok je još bio na koledžu. Glavni junak Klej, da bi

se video sa porodicom i prijateljima, dolazi sa koledža Kamenden na božićne ferije u svoj rodni Los Anđeles.

On veoma brzo upada u kolote‐ činu neprestanih žurki i gluvarenja po gradu, šmrkanja kokaina i neobaveznog seksa. Kleja juri njegova bivša devojka Bler, koja misli da još uvek gaji neka ljubavna osećanja prema njemu, dok Klej pokušava da pronađe svog nekadašnjeg najboljeg prijatelja Džulijana jer misli da on još uvek gaji neka prijateljska osećanja prema njemu. „Kuda idemo? – Ne znam! – Ali ovaj put ne vodi nikud. – To uopšte nije važno. – Šta jeste? – Da smo mi na njemu, burazeru!“ Kada je objavljen ovaj roman je doživeo veliku popularnost. Ubrzo je po njemu snimljen i film. Današnjim čitaoci ove knjige mogu da budu suočeni sa kul‐ turnim šokom tokom čitanja. Počevši od toga što junaci slušaju neke prastare stvari, tipa, Blondie, Princea, Duran Duran,

Književnost 81

The Clash, sve do činjenice da glavni junak kupuje novine u papirnoj formi, a na kraju čak i porno‐časopise na trafici. Seks bez kondoma, fiksanje zajedničkom iglom u ovom svetu bez HIV‐a je nor‐ malno. Mobilni telefoni ne po‐ stoje, a bogati klinci su otkrili nešto što se zove solarijum.

Još jedna knjiga, o još jednoj iz‐ gubljenoj gene‐ raciji. Ova knjiga je pokazatelj da je trebalo da prođe pedeset godina da bi Fic‐ džerald ponovo postao popularan. Možemo da je ozna‐ čimo kao Veliki Getsbi generacije X. „Ovde nema ničega. – Ti si očekivao da ćeš naći nešto? – Ne znam, već sam predugo ovde. – Šta te čini srećnim? – Ništa me ne čini srećnim, meni se ništa ne sviđa!“ „Pravila privlačnosti“, je nastavak romana „Manje od nule“, koji može da se čita sam za sebe. Mesto dešavanja je ko‐ ledž Kamenden u kome se prikazuje život studenata više srednje klase. Žurke koje se smenjuju jedna za drugom, litre piva i (kilo)grami kokaina, teslačenja bez oba‐ veze čine suštinu i svrhu života mladih bo‐ gatih ljudi iz Reganove ere.

Roman ima više naratora, koji opisujući iste događaje, pokazuju da imao onoliko istina koliko i posmatrača. Svaka verzija događaja je različita i autentična, ali ipak pričana istim ili sličnim jezikom, svedenom formom, pokazuje da su svi ju‐ naci u stvari jako slični u svojoj ograniče‐ nosti. Ali, iako su njihovi problemi lažni,

bol koju zbog njih osećaju je prava. „Da li ćeš uvek da ostaneš suštinska peder‐ čina? Da li ćeš večno da uzdišeš za svetlo‐ kosim, preplanulim šupljoglavcima? I da li ćeš uvek da ignorišeš pametne, brižne, osećajne tipove, koji su možda visoki samo metar i žilet i imaju bubuljice na leđima, ali su u suštini bistri kao pčele?“ U ovoj knjizi je interesantno ne samo upućivanje na ostale Elisove romane kroz likove koji se u njima spominju, kao što je prvo pojavljivanje Patrika Betmana, glavnog junaka „Američkog psiha“, već i na upućivanje na romane drugih autora.

Jedan od junaka se osvrće na grupu stude‐ nata koji su glavni junaci knjige„Tajna isto‐ rija“ Done Tart, inače Elisove poznanice sa koledža. I po ovoj knjizi je snimljen film. „U ovom svetu ima zla i ima dobra, a moj utisak je da ti ne razlikuješ to dvoje.“ „Glamurama“, je roman na koji je publika dugo čekala. Toliko dugo da je Elis zbog kašnjenja u pisanju bio prinuđen da u međuvremenu objavi zbirku svojih ranih priča „The Informers“ (kasnije je snimljen i film), koje prvobitno nisu ni bile plani‐ rane za objavljivanje.

U „Glamurami“ Elis opisuje blazi‐ ranu njujoršku scenu. U ovoj knjizi njegov cinizam je najoštriji, satira je vrhunska, humor odličan, verovatno zbog toga što je materija koju obraduje zahvalna za takav pristup. Glavni junak romana je diplomi‐ rani kreten i profesionalni maneken pre‐ lepi Vikor Vord, koji ima „dobre gene i prirodne vene“, naoružan svojom glupo‐ šću do zuba biva uvučen u bizarnu terori‐ stičku grupu.

Jedini slabiji deo ovog romana je kraj, koji je razočaravajuće banalan. I koji po svojoj slabosti podseća na „Tajnu isto‐ riju“. Likovi iz ovog romana poslužili su za film „Glitterati“ iz 2004. godine.

PIŠE: INCREDIBLE MICKEY

82 Književnost

Saznanje da je zarazio mladića, Amerikanca je bacilo u očaj. Međutim, i pored njegove predaje, mladić nije odustajao sve do noći kada je u svom stanu pronašao dva opro‐ štajna pisma. Ništa više nije bilo isto dok je u rukama držao novinske članke na kojima je pisalo: “Amerikanac skočio sa mosta”. Odmah nakon te tragedije, roditelji su po‐ kušali da ga sklone iz grada na određeno vreme. Kuća bivšeg sveštenika bila je pri‐ vremeno rešenje, ali mladić nije uspevao da pronađe sebe. U tom lutanju je poželeo da krene njegovim putem. Posle pokušaja samoubistva, pada u još veću depresiju iz koje pokušava da izađe tražeći pomoć roditelja koji nisu prihvatali njegovu različitost.

Na kraju beži iz zemlje, pokušavajući da pobegne od samog sebe.

Priča je nažalost istinita. Nikada nisam ni mislio da ću je objaviti, ali sada mi je drago zbog toga. Knjiga je puna emocija i ljubavi. Želeo sam da prikažem priču kroz koju nećemo osuđivati jedni druge samo zato sto smo drugačiji. Nadao sam se da će bar malo proširiti svest ljudi o nama koji smo drugačiji.

O autoru: Bojan Graham rođen 1989 godine u Ćupriji. Živi i radi u Beogradu. Inspiri‐ san istinitim događajem, uspeo je da jednu neshvaćenu priču prenese na papir.

84 Aktivizam

Šta raditi ako se Napadači često u pokušaju da izbegnu kaznu iznose neistine o napadu ili negiraju da se on uopšte dogodio. Morate ostati što više pribrani. Ukoliko se plašite nasilnika ili ne želite da u njihovom prisustvu razgovarate sa policijom, tražite od policajaca da razgovarate nasamo.

Tražeći zaštitu svojih prava, LGBT osobe i drugi građani Srbije, mogu da se obrate policiji, nadležnim pravosudnim i drugim državnim organima. Institucija Po‐ verenika za zaštitu ravnopravnosti može primati pritužbe i reagovati u vezi slučajeva diskriminacije, a Zaštitnik građana (om‐ budsman) na osnovu pritužbe reaguje na slučajeve kršenja ljudskih prava od strane organa državne uprave. Sem toga, već ne‐ koliko godina udruženje građana Gej strejt alijansa (GSA) pruža podršku, savete i pre‐ poruke žrtvama nasilja i diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, a preko svoje Pravne službe i konkretnu pomoć oko pravnog procesuira‐ nja tih slučajeva.

Jedan od najvećih i često naizgled nerešivih problema sa kojim se konstantno suočavaju LGBT osobe je problem nasilja.

Iako je u 2011. i 2012. godini zabeležen trend da osobe koje pretrpe nasilje zbog stvarne ili pretpostavljene seksualne ori‐ jentacije ili rodnog identiteta češće prijav‐ ljuju napade policiji, još uvek se dešava da žrtva ne zna šta treba da radi ili ne zna kome može da se obrati za pomoć. Kada žrtve nasilja odluče da pravno procesuiraju napadače, čest je slučaj da ne znaju na koji način teče i koja su njihova prava u proce‐ sima čiji željeni epilozi treba da budu ade‐ kvatne kazne za nasilnike. Nažalost, još

uvek se beleže pojave neadekvatnog rea‐ govanja, lošeg odnosa prema oštećenima ili čak i nečinjenja i ignorisanja problema od strane zaposlenih u pojedinim državnim institucijama, što utiče na istrajnost nepo‐ verenja građana u rad tih institucija. Zbog svega navedenog, žrtve često ne pomi‐ šljaju na prijavljivanje, a još ređe na pravno procesuiranje slučajeva, pa njihov veliki broj ostaje u takozvanoj „sivoj zoni“. To za posledicu ima, na primer, relativno mali broj slučajeva registrovanog nasilja, iako je u realnosti ta brojka daleko veća, što stvara pogrešnu sliku da nasilja zapravo i nema, da LGBT osobe nemaju apsolutno ili go‐ tovo nikakve probleme i da je to sve izmišljotina dokonih akti‐ vista.

Ukoliko ste izlo‐ ženi diskriminaciji ili pre‐ trpite nasilje, jako je važno da to prijavite.

Ako ne želite da se upu‐ štate u pravno proce‐ suiranje, važno je da makar činjenice o slu‐ čaju budu zabeležene, jer su dokumentovani i što veći broj procesuiranih slučajeva su najvažniji „alati“ kojim se mogu primorati nadležne institu‐ cije da se ozbiljno i sistemski posvete

Aktivizam 85

e nasilje dogodi rešavanju problema homofobije, nasilja i diskriminacije, kao i da se kod građana po‐ digne svest o gorućim problemima LGBT osoba.

Upoznaćemo vas sa koracima koje možete preduzeti ukoliko pretrpite na‐ silje, budete izloženi pokušaju nasilja, pre‐ trpite dobacivanje, vređanje ili neku drugu neprijatnost zbog svoje stvarne ili pretpo‐ stavljene seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.

Nakon napada o tome treba odmah da obavestite policiju telefonom na broj 192 ili pozivom policijskoj stanici op‐ štine na kojoj se dogodilo nasilje, a ukoliko u blizini primetite policajca, prijavite napad direktno njemu. Ukoliko ste nesigurni, uplašeni ili uznemireni, možete pre poziva policije kontaktirati GSA koja će vam dati adekvatnu podršku i asistenciju.

Policiji recite šta se tačno dogo‐ dilo, imena napadača – ukoliko su vam poznata, što preciznije adresu gde se nasilje dogo‐ dilo, čime je izvršeno, koje su posledice – ukoliko ih ima, šta su napadači govorili ili uzvikivali pre, za vreme i posle na‐ pada. Policija će vam postavljati pitanja, a vi se trudite da prec‐ izno, konkretno odgovo‐ rite i nemojte prećutati ni jednu informaciju o napadu i nasilnicima. Ako vam nije jasno

šta vas policajci pitaju ili predlažu, tražite da vam objasne. Ukoliko su napadači na mestu napada ostavili bilo kakav predmet kojim je izvršeno nasilje ili neku ličnu stvar, potrudite se da to obezbedite do dolaska policije, bez dolaženja u kontakt sa tim predmetom.

Ako policija dođe do vas na mestu izvršenja napada ili na nekom drugom mestu ili ako napad prijavite u policijskoj stanici, pokažite im sve povrede ukoliko ih imate i insistirajte da to unesu u svoj zapis‐ nik, s obzirom da je on jedan od važnih do‐ kaza u daljem postupku. Od policije možete tražiti kopiju zapisnika.

Ukoliko policija dođe na mesto napada i tu zatekne i napadače, nemojte u toku razgovora sa policijom odgovarati na eventualne provokacije nasilnika, nemojte se raspravljati i svađati sa njima ili iz straha potvrđivati sve što oni kažu. Napadači često u pokušaju da izbegnu kaznu iznose neistine o napadu ili negiraju da se on uop‐ šte dogodio. Morate ostati što više pri‐ brani. Ukoliko se plašite nasilnika ili ne želite da u njihovom prisustvu razgovarate sa policijom, tražite od policajaca da raz‐ govarate nasamo. Obavezno obavestite policiju ako ste primetili da nasilnici kod sebe imaju bilo kakvu vrstu oružja ili nekog drugog predmeta koji su koristili prilikom napada i zahtevajte od policije da im se to oduzme.

Ukoliko ste povređeni, policija je dužna da vam na vaš zahtev omogući pru‐ žanje medicinske pomoći u zdravstvenoj ustanovi gde će vam lekari sanirati po‐

86 Aktivizam

vrede. Policiji kasnije treba da dostavite fo‐ tokopiju lekarskog uverenja o evidentira‐ nim povredama, a original uverenja uvek čuvajte kod sebe. Lekarsko uverenje je ta‐ kođe jedan od važnih dokaza u daljem po‐ stupku.

Prilikom pregleda kod lekara bitno je da ispričate ukratko šta se dogo‐ dilo, kako i čime ste napadnuti. Obavezno pokažite lekaru na kojim mestima ste pre‐ trpeli udarce, gde sve osećate bolove i tra‐ žite da sve to bude evidentirano. Lekar će vam odrediti terapiju i dati vam savet, a po potrebi vam može predložiti zadržavanje u zdravstvenoj ustanovi zbog daljeg lečenja.

Ukoliko iz bilo kog razloga napad niste odmah prijavili policiji, to obavezno učinite naknadno i što pre u policijskoj sta‐ nici opštine na kojoj se on dogodio – poli‐ cija je dužna da primi vašu usmenu ili pisanu prijavu. Takođe, što pre sanirajte povrede u najbližoj zdravstvenoj ustanovi i sačuvajte lekarsko uverenje.

Policija može, nakon što im utvrdi identitet, privesti i zadržati nasilnike u prit‐ voru do 48 sati. Nakon isteka tog vremena, policija mora da pusti napadače ili da ih sprovede nadležnom istražnom sudiji.

Istražni sudija može da odredi pritvor na‐ silnicima u trajanju od mesec dana.

Raspitajte se u policiji da li su i kada podneli krivičnu ili prekršajnu prijavu protiv napadača. Ako policija utvrdi da se radi o krivičnom delu koje se goni po pri‐ vatnoj tužbi ili se utvrdi da događaj nema obeležja krivičnog dela, ona je dužna da vas obavesti o tome i o pravnim radnjama koje možete sami da preduzmete. Nezavi‐ sno od postupanja policije, vi protiv napa‐ dača možete podneti privatnu tužbu nadležnom sudu ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prekršaj‐ nom sudu.

Ukoliko je policija podnela krivi‐

čnu prijavu, u pisarnici nadležnog tužila‐ štva vi ili vaš advokat možete da saznate pod kojim se brojem vodi predmet i kom tužiocu je dat na obradu.

Ako imate nova saznanja i nove dokaze u vezi vašeg slučaja, treba da o tome odmah obavestite advokata ili tu‐ žioca, kao i da im se obratite ako vas inte‐ resuju druge pojedinosti u vezi sa krivičnim delom. Posao javnog tužioca je da dokaže da su nasilnici izvršili krivično delo, ali tu‐ žilac nije vaš punomoćnik (advokat) i ne za‐ stupa direktno vas, već pre svega interes države da kazni postojeće i spreči buduće izvršavanje društveno opasnih dela.

Tužilac može tražiti, ukoliko po‐ stoji potreba za njima, da istražni sudija sprovode istražne radnje tokom kojih on može prikupljati dodatne dokaze, pozvati vas i napadače na saslušanje i sarađivati sa drugim državnim organima. Nakon zavr‐ šene istrage, istražni sudija dostavlja spise tužiocu, koji tada donosi odluku da li na‐ stavlja postupak.

Ukoliko tužilac smatra da nema dokaza da su okrivljeni izvršili krivično delo ili se delo koje ste prijavili ne goni po služ‐ benoj dužnosti, on će vas obavestiti o tome i dati vam rok u kom vi možete po‐ krenuti ili nastaviti krivični postupak (uko‐ liko postupak već teče). Ako međutim tužilac smatra da su okrivljeni izvršili krivi‐ čno delo koje se goni po službenoj dužno‐ sti, on tada protiv vaših napadača podiže optužnicu nadležnom sudu.

SUD Sud je državni organ koji se nalazi između najmanje dve strane u sporu, te u određenom postupku, ocenjujući činje‐ nice, dokaze i sl. donosi presudu. Sudski postupci vode se u osnovnim, višim i ape‐ lacionim sudovima.

Krivični postupci se vode pred osnovnim sudovima mesta gde je delo iz‐

Aktivizam 87

vršeno. U višim sudovima se vode krivični postupci za teška krivična dela u kojima je zaprećena kazna zatvora preko 10 godina, prema mestu gde je delo izvršeno. Viši sud u Beogradu je nadležan za krivična dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala (na primer za pretnje upućene preko Inter‐ neta) bez obzira iz kog mesta u Srbiji je delo izvršeno.

Svi sudski procesi, mogu često dugo da traju. Sud će vas i optužene pozi‐ vati na pripremna i glavna ročišta kojima ste obavezni da prisustvujete. Po okonča‐ nju suđenja sud na osnovu svih dokaza, vaših iskaza i svedočenja drugih osoba do‐ nosi prvostepenu presudu. Ukoliko njome niste zadovoljni i smatrate da su na primer napadači zaslužili strožiju kaznu, postoji mogućnost da tužilac ili vi i vaš advokat podnesete žalbu. Sud koji odlučuje po žalbi, a to je najčešće apelacioni, je može prihvatiti i vratiti postupak na ponovno su‐ đenje ili može sam otvoriti novi pretres i doneti pravosnažnu presudu. Takođe, pre‐ suda postaje pravosnažna i ukoliko ni jedna od strana u postupku ne uloži žalbu na prvostepenu presudu ili apelacioni sud odbaci uloženu žalbu.

PREKRŠAJNI SUD Prekršaj čini svako ko učini delo koje je propisima određeno kao prekršaj.

Prekršajne radnje mogu biti raznovrsne i kao takve su sadržane u raznim zakonima i drugim propisima (na primer remećenje javnog reda i mira). Javni red i mir remeti onaj ko svađom ili vikom remeti javni red i mir, svojim ponašanjem ugrožava spokoj‐ stvo ili bezbednost građana, ugrožava si‐ gurnost druge osobe pretnjom da će napasti nju ili njoj blisku osobu ili vređa‐ njem ili vršenjem nasilja nad drugim, izazi‐ vanjem tuče ili učestvovanjem u njoj.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka najčešće podnosi policija, ali to

možete učiniti i vi. Nakon toga, prekršajni sudija poziva na saslušanja optužene i vas i nakon određenog vremena donosi pre‐ sudu. Kazne koje izriče prekršajni sudija su najčešće novčane, ali mogu biti i kraće zat‐ vorske.

PRAVNA SLUŽBA GEJ STREJT ALIJANSE Gej strejt alijansa se, pored osta‐ log, bavi obezbeđivanjem besplatne pra‐ vne pomoći žrtvama nasilja i diskriminacije na osnovu iskazane ili pretpostavljene se‐ ksualne orijentacije i rodnog identiteta.

Pravna služba je osnovana u prvoj polovini 2009. godine i do ovog trenutka je proce‐ suirala nekoliko desetina slučajeva pred sudovima u Srbiji.

Ukoliko je motiv zbog kog ste pre‐ trpeli nasilje vaša stvarna ili pretpostav‐ ljena seksualna orijentacija ili rodni identitet, od GSA možete dobiti podršku, savete i konkretne preporuke šta bi trebalo dalje da činite. U bilo kom trenutku mo‐ žete poslati e‐mail na info@gsa.org.rs i pored kratkog opisa problema ostaviti svoje kontakt podatke, a svakog dana od 11 do 17 časova, u hitnim slučajevima i van tog perioda, dobiti pomoć putem telefona 064/443‐91‐55. Takođe, advokati Pravne službe GSA vam mogu pružiti pravnu pomoć ukoliko vam bude potrebna, poput asistiranja pri sastavljanju i podnošenju kri‐ vične ili prekršajne prijave, zastupanja pred državnim organima i sl.

GSA vas poziva da putem navede‐ nih kontakata prijavite i saznanja da je neka druga osoba pretrpela napad, kako bi joj u skladu sa mogućnostima bila pružena adekvatna i neophodna pomoć. Prijava na‐ pada Gej strejt alijansi ne nosi sa sobom i automatsko pravno procesuiranje tog slu‐ čaja, već to zavisi pre svega od lične odluke žrtve, kao i od stručne procene Pravne službe GSA. PIŠE: LAZAR PAVLOVIĆ

88 Aktivizam

Samoodbrana za LGBT populaciju Samoodbrana podrazumeva od‐ branu sebe, imovine ili od drugog fizičkog ugrožavanja. Iako termin ne označava samo fizičku samoodbranu, on se pove‐ zuje sa različitim civilnim tehnikama sa‐ moodbrane u borilačkom kontekstu. LGBT osobe su često žrtve fizičkih napada i ovim tekstom želimo da ponudimo opcije kako možete da se zaštitite i odbranite.

Goloruka: Mnogi borilački stilovi podučavaju samoodbranu bez oružja, a neki postoje i treniraju se isključivo zbog nje. Neki borilački sportovi takođe mogu biti vrlo efikasno upotrebljeni u cilju sa‐ moodbrane. Da bi neki trening smatrali kompletnim u ovom kontekstu pored uvežbavanja odbrambednog „odgovora“ na fizički napad, potrebno je da podučava i ličnoj bezbednosti, tehnikama podizanja budnosti tj. svesnosti o okruženju, i da po‐ većava sposobnost da se izbegnu potenci‐ jalne konfrontacije i opasnosti. Mnoge škole borilačkih veština koriste kombina‐ ciju dve ili više veština i tehnika, a sam program rada često prilagođavaju tako da odgovara životnom stilu učesnika, starosti i polu. U razgovoru sa ljudima koji se bave borilačkim veštinama, preporučili su realni aikido kao dobar izbor kada je samood‐ brana u pitanju. Nažalost, potrebno je dosta vremena da se usavrši neka borila‐ čka veština i da imate dovoljno samopouz‐ danja da s njom možete da se odbranite.

Naoružana: U Srbiji vam je potre‐ bna dozvola za držanje vatrenog oružja, a posebna dozvola za nošenje. Morate da dokažete da vam je život ugrožen kako bi imali dozvolu da nosite oružje u cilju sa‐ moodbrane. U Srbiji su suzavci i peper sprejevi zabranjeni, ali mogu da se na‐

bave. Kao zamenu možete da koristite de‐ zodorans. U Army shopovima možete ku‐ piti metalne palice na izvlačenje i noževe.

Nivo svesti predstavlja pristup gde se branite izbegavajući opasnost raz‐ mišljanjem unapred, predviđanjem šta se može dogoditi, razmišljanjem „hladnom glavom“ i donošenjem ispravnih odluka.

Primeri za ovo bi bili parkiranje u osvetlje‐ nim zonama, izbegavanje mračnih ulica, šetanje bez slušalica kako bi čuli šta se de‐ šava oko vas…

Bežanje: Ako nije najbolji, beža‐ nje je svakako najbezbedniji način da se odbranite kad god je to moguće, ali nije uvek tako. Ako ste sami treba da bežite prema bezbednom mestu, ili mestu gde ima ljudi. Bežanje je opcija pre nego što sukob pređe u fizički obračun. Isto tako moguće je omesti ili privremeno onespo‐ sobiti protivnika napadom na oči, grkljan ili genitalije a zatim pobeći pre nego što se oporavi. U mnogim zemljama, imperativ za legalno dokazivanje samoodbrane su či‐ njenice da ste iskoristili sve prilike da izbe‐ gnete obračun. Bežanje se često preporučuje zbog toga što oslobađa žrtvu bilo kakve odgovornosti pred zakonom.

Nasuprot toga, ako napadaču „ostanete na megdanu“ i borbu pobedite, možete se suočiti sa zakonskim gonjenjem u zavisno‐ sti od povreda i toga da li ste i kakvo oružje koristili.

Homofobi najčešće napadaju u grupama i napadaju sa predrasudom da su LGBT osobe slabe i kukavice, što se može iskoristiti kao faktor iznenađenja, jer ne očekuju otpor. Potrebno je puno hra‐ brosti da se suprotstavite nasilnicima i čvr‐ sta odluka da se ne pristaje na ulogu žrtve.

Orlando Kruz, gej bokser

90 Zdravlje

Jedi malo, Osmišljen plan ishrane podrazumeva: spisak namirnica pre odlaska u pro‐ davnicu, pripremu sa što manje masnoća i soli i – uživanje u hrani. Na tanjiru samo onoliko hrane koliko možete da pojedete Navike u ishrani, ukoliko su pra‐ vilne, pomažu očuvanju zdravlja, produže‐ tku dužine života, boljem kvalitetu življenja i sprečavanju bolesti. Ultimativni principi pravilne ishrane su pravilna perio‐ dizacija obroka i adekvatan izbor namir‐ nica. To znači da u toku dana treba imati tri glavna i dva sporedna obroka (užine) i da ti obroci treba da se sastoje od nutri‐ tivno vrednih namirnica i po sastavu i po količini.

I principi pravilne ishrane su dobro poznati. Za normalan rast, razvoj, poželjan nivo otpornosti organizma, re‐ produkciju i sprečavanje nastanka bolesti (za koje nepravilna ishrana predstavlja fak‐ tor rizika) potrebno je da unos hranljivih materija bude uravnotežen. To znači da se energetski unos obezbeđuje tako da pri‐ bližno 60 odsto bude porekla iz ugljenih hidrata, 10 do 15 odsto iz belančevina i najviše 30 odsto iz masti. Takođe je neop‐ hodno svakodnevno unositi dovoljnu koli‐ činu vitamina i minerala. Sve ovo se postiže raznovrsnom i uravnoteženom is‐ hranom.

Ipak, neki od nas imaju problem sa postizanjem i održanjem telesne mase u okvirima vrednosti, koje garantuju dobro zdravlje. Za takve, osim preporuka,

koje se odnose na odabir i količinu namir‐ nica, koje treba da unesu u toku dana, sa‐ vetovanje o pravilnoj ishrani uvek uključuje i promene navika, koje se od‐ nose na životni stil. Neke od preporuka, koje se odnose na korisne izmene u načinu nabavke, pripreme i konzumacije hrane mogu da pomognu pravilnijem pristupu svakodnevnoj ishrani.

Zdravlje 91

jedi dobro!

Kupujte pametno! U kupovinu krenite siti i sa spiskom namirnica koje ste planirali da kupite. Lista za kupovinu treba da je u saglasju sa prethodno napravlje‐ nim planom ishrane. Čitajte etikete na prehrambenim proizvodima, obratite paž‐ nju na sastav namirnica. Ne kupujte hranu, koju ne bi trebalo da jedete. Ako je unesete u kuću pre ili kasnije ćete je i po‐ jesti. Ne kupujte prerađenu hranu, tj. ku‐ pite meso, a ne mesne prerađevine.

Kupite samo planirane količine (po spisku koji ste napravili). Ne možete pojesti ono što niste uneli u kuhinju ili frižider.

Kuvajte pametno! Pripremite samo onoliko hrane koliko vam je potre‐ bno za obrok. Prepolovite količinu ma‐ snoće, koja je preporučena u receptu.

Neće biti razlike u ukusu hrane, ali je raz‐ lika značajna u kalorijskoj vrednosti. Ku‐ vajte jednostavna jela, čorbe, variva, pecite meso ili ribu, grilujte povrće. Ne po‐ hujte, ne pržite u dubokom ulju! Uklonite kožicu i svu vidljivu masnoću sa mesa. Čorbe i soseve zgušnjavajte pireom od krompira ili gustinom. Smanjite količinu soli u ishrani!

Jedite pametno! Uvek jedite za stolom. Ne jedite dok kuvate! Ne jedite “da se ne baci”. Kad obedujete, uživajte u hrani. Ne gledajte televizijski program, ne čitajte, ne rešavajte porodične ni druge probleme. Uvek servirajte hranu kao da ste u restoranu ili na svečanom ručku.

Hrana treba da prija svim vašim čulima. Na tanjir stavite onoliko hrane koliko namera‐ vate da pojedete. Ne iznosite na sto šerpe i činije. Kada jedete u restoranu ili kada ste pozvani na slavlja kod rodbine i prijatelja, uvek sa menija odaberite hranu, koja će biti korisna po vaše zdravlje (drugačije re‐ čeno: izbegnite prženu, pohovanu i jako masnu hranu).

DR OLGA HADŽIĆ, specijalista higijene Doma zdravlja Dr Ristić Narodnih heroja 38, Novi Beograd Call Centar 011 2693 287 www.dr‐ristic.com