Optimist #048 (Jun 2019) by Optimist Magazin

Izdvajamo Osnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Godina osnivanja: 2011. Glavni i odgovorni urednik: Predrag M. Azdejković Urednik UrbanLook: Srđan Šveljo Saradnici: Tamara Skrozza, Nemanja Marinović, Zoran Janković, Milan Aranđelović, Bogdan Petrović, Marjana M. Stevanović, Igor Maksimović, Milan Živanović Fotografija sa naslovne strane: Rocketman promo Web: www.optimist.rs E-mail: optimistmagazin@gmail.com FB Page: www.fb.me/optimist.rs Štampa: Newpress

gej Predsednički kandidat Pit Butedžedž 8 Lezbejska vidljivost

Podrška:

Република Србија МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА

Magazin možete čitati i na:

Magazin prihvata nadležnost:

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305 OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. - God. 1, br. 1 (jun 2011)- . - [S. l.] : Regionalni info centar, 2011- (Smederevo : Newpress). - 21 cm Dvomesečno. - Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 2217-6756 = Optimist COBISS.SR-ID 186184972

Just Jack 24 remek 40 delo Rocket man 52 Beleške o kempu

OPTIMIST Skrozza na skroz

rava je šteta što će ime Čelsi Mening zauvek ostati u senci imena Džulijen Asanž. Jer, iako je osnivač Vikiliksa presudno uticao na "boju", duh i moralne koordinate početka XXI veka, upravo je Čelsi bila osoba koja mu je to omogućila. I koja je - baš kao i Asanž - skupo i preskupo platila ono što jedni smatraju putem ka istini i univerzalnoj pravdi, a drugi izdajom. No, čak i tako, duboko u Asanžovoj senci, Mening je i dalje najbolja moguća ilustracija, najadekvatniji simbol svega onoga što je dobro, ali i svega onoga što je loše u moćnim državama koje se diče visokim stepenom slobode i poštovanja ljudskih prava. Čelsi je rođena kao Bredli Mening, momak koji se odučio za vojnu karijeru i postao obaveštajni analitičar. S te pozicije omogućio je da ka Vikiliksu "procuri" više od 700 hiljada poverljivih dokumenata povezanih s ratovma u Iraku i Avganistanu, kao i 250 diplomatskih depeša - dokumenata koji su 2010. bukvalno potresli svet. Između ostalog, zahvaljujući njemu, u javnost je

www.optimist.rs

dospeo i video snimak koji prikazuje napad američkog helikoptera na civile u Bagdadu, tokom kojeg je ubijeno više od deset osoba. Nakon izbijanja Vikiliks afere, Mening je posle kompleksnog sudskog procesa osuđena na ukupno 35 godina zatvora. HORMONI IZA REŠETAKA Dan posle izricanja ovakve kazne, Mening je objavila da je zapravo žena, te ju je Vojni sud tako i priznao i u zatvoru je mogla da živi upravo tako - kao žensko. Pošto Veteransko odeljenje američke vojske dopušta hormonske terapije svojim pripadnicima, Mening je dozvoljeno da u zatvoru uzima hormone neophodne pre hiruruškog usklađivanja pola. Konačno, Mening je tokom izdržavanja zatvorske kazne uskladila pol i postala simpatična plavuša Čelzi. Daleko bi od istine bilo ako bismo rekli da je Čelzi u zatvoru imala život poput drugih osuđenica- bila je često maltretirana, a 2016. godine, zbog ponašanja drugih osuđenica i zatvorske uprave prema njoj, čak je štrajkovala glađu. Ipak, ako tu situaciju uporedimo, na primer, sa stanjem u srpskim zatvorima - čini se da je reč o paralelnim univerzumima. Podsetimo se samo da je transrodnoj osobi koja je 2018. ubila svog partnera, onemogućeno da nastavi sa hormonskom tera-

pijom, iako joj je ona u tom trenutku bila već neOno na šta je upozoravala Čelsi Mening, ali i ophodna. Poslednja informacija koja je stigla do ono što govore njeni advokati, jeste činjenica da javnosti glasi da njeno dalje sveje ova osuđenica dočenje zau izuzetno pravo uopšte Heroina 21. veka lošem psihoﬁzinije bitno u pročkom stanju i da cesu protiv trpi nasilje ostaAsanža. U saoplih zatvorenika. štenju izdatom Kako bilo, i štapre prvog hapgod ko o tome šenja, njen pramislio, ostaje čivni tim naveo je njenica da je u da bi svedočeameričkim zatnje Čelsi Mevorima, kada je u ning bilo samo pitanju transroddupliranje donost - situacija kaza u optužnici piše: Tamara Skrozza neuporedivo protiv Asanža. bolja od npr. si“Ne odustatuacije kod nas. jem od svojih Čak i ako je u pitanju osoba koja je označena kao principa, radije ću bukvalno umreti od gladi, izdajnik nacionalnih interesa i osuđena na izu- nego da promenim stav”, istakla je tada ona. PRINCIPI zetno oštru kaznu. Završetak slučaja Mening, baš kao i slučaja Konačno, 2017. godine, posle sedmogodišnje robije, bivši američki predsednik Barak Asanž – za sada je neizvestan. Na globalnom Obama je pred kraj svog mandata pomilovao nivou traju rasprave da li se ovde radi o ljudima Bredlija koji je iz zatvora izašao sad već kao Čelsi koji su heroji jednog doba, ili pak špijuni i izdajMening. Ta je odluka naišla na brojne kontro- nici “u rukavicama”. I jedna i druga strana imaju verze, skoro histerične osude i ista takva odobra- validne argumente i sasvim je sigurno da će i sama rasprava o ovoj temi uticati na budućnost vanja, ali ona svakako nije bila kraj drame. Pošto je optužnica protiv Asanža u među- slobode govora, izražavanja i informisanja – vremenu proširena, a on uhapšen u ambasadi kako god sve to da se završi, ovo dvoje ljudi Ekvadora u Londonu, bilo je predviđeno da ostaće zabeleženi kao oni koji su zauvek promeupravo Mening svedoči pred federalnom istraž- nili način gledanja na pojam države, vojske, dinom porotom – porotom koja se po američkom plomatije, pa i realnosti u kojoj živimo. Jer, s jedne strane imamo činjenicu da je pravosuđu formira u najozbiljnijim krivičnim istragama, a koja istragu vodi u najvećoj tajnosti. Asanž, preko Mening i uz njenu pomoć, zaista obMening je odbila da to učini, nazvavši tu proce- javio informacije koje su imale status državne duru netransparentnom i nedemokratskom, tajne, što bi u svakom kutku planete izazvalo zbog čega je 8. marta ove godine opet poslata burnu reakciju. Zamislimo, na primer, kako bi reagovalo srpsko pravosuđe ukoliko bi neki haker u zatvor. Dva meseca kasnije, puštena je na slobodu, objavio čak i nešto benignije – bilo kakvu prepiali samo zato što je federalnoj poroti u tom slu- sku poteklu iz kabineta predsednika, recimo. I čaju istekao mandat. Svega nekoliko dana kako bi prošao baja koji bi se usudio da tom hanakon toga – eto nje opet u zatvoru, gde joj se keru prosledi još dodatnog, sočnog materijala. S druge strane, međutim, i Asanž i Mening ovaj put uračunava i novčana kazna: ako odbija da svedoči duže od 30 dana, biće i zatvorena, i su radili u javnom interesu – jer ono što je Vikiplaćati 500 dolara po danu, dok će nakon 60 liks objavljivao JESTE u javnom interesu, jeste dana i ta novčana kazna biti udvostručena. Sve važno za sve nas. Mening je u tom slučaju klasiu svemu, ona bi zbog odbijanja da svedoči, čan “uzbunjivač” – osoba koja u interesu javnosti otkriva manje ili veće tajne kompanije u kojoj je mogla da robija čitavih 18 meseci.

ČELSI KOJA JE PROMENILA SVET

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Skrozza na skroz

zaposlena. S tim što, i to ovde jeste problem, ona nije bila zaposlena ni u fabrici cipela, ni u nekoj javnoj ustanovi, već u vojsci - instituciji koja je više nego stroga po stepenu čuvanja svojih informacija. Za ovu priču, međutim, daleko je značajnije ono što je u svemu ovome obično u drugom planu, a to je trans status Čelsi Mening. Već je rečeno da je po tom pitanju američka demokratija pokazala svoje lepše lice i da je Bredli prošao daleko bolje, gotovo nezamislivo dobro, u odnosu na trans zatvorenike u Srbiji, ili bilo gde drugde. Osim toga, činjenica je da je Bredli – Čelsi Mening, šta god ko mislio o njenoj ulozi u slučaju Asanž, omogućio LGBT zajednici da bude posmatrana i doživljavana drugačije nego što je to obično slučaj i da su na tom primeru pali svi zamislivi i nezamislivi stereotipima o osobama koje usklade pol. Jer, ovde imamo ženu koja se ne bavi samo svojim statusom, koja nije “gej ikona”, nije ni dokona milijarderka koja drži pridike iz svog dvorca na vrhu brda (da, misli se na Kejtlin Džener), koja nije ni nalik bilo kojoj javnoj trans ličnosti – već osoba koja je svojevoljno uzela učešće u najvećem skandalu, najvećoj aferi i ubedljivo najznačajnijem medijskom cunamiju s početka XXI veka.

www.optimist.rs

To je verovatno doprinelo i načinu izveštavanja o Čelsi Mening. Čak i u najradikalnije “desnim” medijima, ona se uglavnom pominje ne kao ex Bredli, ili kao ex muškarac, već pre i iznad svega kao vojni analitičar i Asanžov dojavljivač. O njoj se ne izveštava u kontekstu rodnog identiteta ili usklađivanja pola, ili u kontekstu brojnih problema koji tu tranziciju prate, već u kontekstu slobode govora i medija, slobode protoka informacija, pa i granica gde bi sloboda trebalo da zastane. Ona je jednostavno predstavljena kao “običan” čovek, “obična” žena koja se našla u neobičnim okolnostima. I tako se o njoj raspravlja – ne u kontekstu usklađivanja pola, nego u kontekstu onoga što je uradila, a o čemu svako može da ima ovakvo ili onakvo mišljenje. Iako je Asanž trenutno jedna od najvažnijih svetskih tema, iako je Čelsi trenutno u zatvoru, iako je neizvesno šta će se na kraju s njima dogoditi – upravo ta njena “običnost” jedan je od detalja koje bi trebalo zapamtiti. Jer, upravo na tom mestu i u tom slučaju, potvrdilo se da jedan Bredli može da postane Čelsi i da to nikoga preterano ne “potrese”. A to je zaista veliko dostignuće za ovu planetu.

A OPTIMIST Politika

merički predsednički izbori su politički show koji bi Željko Mitrović želeo da vidi u Srbiji. Politika u celom svetu je estradizovana, a zabavi nikad kraja. Učesnika ima skoro kao u "Zadruzi", a keša više nego što iko od novca gladnih političara u ostatku sveta može i da zamisli. Na predsedničkim izborima 2016. godine Amerikanci su slupali 2,4 milijarde dolara (oko 120 puta više nego u Srbiji). Među 25 kandidata koji su u trci za demokratsku nominaciju za izazivača Donalda Trampa veliku pažnju privlači Pit Butedžedž, gradonačelnik Saut Benda (South Bend) u Indijani. Ovog političkog vunderkinda, kako ga neki nazivaju, do skora su mediji obožavali. Oženjen gej, koji nema problem da sa mužem ide u kampanju, a opet vernik episkopalijanac. Završio Harvard, Rhodes stipendista za koga svi očekuju

www.optimist.rs

da izabere biznis (do sada je samo Bil Klinton od predsednika bio stipendista fondacije koju je napravio 1902. godine jedan od najbogatijih ljudi tog vremena Sesil Rouds) bacio se na politiku i postao gradonačelnik u konzervativnoj državi Srednjeg Zapada. Kao da mu to nije bilo dosta, uzeo je mirovanje i otišao na šest meseci u Avganistan i učestvovao u ratu kao pripadnik mornaričke obaveštajne službe. Za pohvalu je i to da govori sedam jezika pored engleskog (norveški, španski, italijanski, francuski, malteški, arapski i farsi), a ume i da zasvira na klaviru. Ako ni po čemu drugom, Butedžedž je privukao pažnju svojim imenom, pošto su štampani i internet mediji obavezno objavljivali i uputstvo kako se njegovo prezime izgovara. Reč je o mladom, pristojno izgledajućem, pametnom i obrazovanom kandidatu koga mora da barem poštuje, ako ne i zavoli svaki beli liberalni demokrata. Zato je za dva meseca od političkog anonimusa postao jedan od kandidata koji polako dobija i podršku partijskog establišmenta (bivši američki predsednik Barak

Obama je njega i Kamalu Haris, takođe kandi- Latinoamerikanci u Saut Bendu, kako bi oslobodatkinju za demokratsku nominaciju, proglasio dio prostor za razvojne projekte. Otpustio je za buduće lidere partije još pre tri godine). Za crnog šefa policije, a poznat je i po izjavi da su kratko vreme je uspeo da sakupi sedam miliona svi životi bitni, kada su ga pitali šta misli o "Black dolara od 65.000 donatora, a rezultati za drugi Lives Matters", kampanji protiv policijskog nasikvartal tek treba da stignu krajem juna. lja nad Afroamerikancima. Zalaže se i protiv daNo, medeni mesec sa medijima za Butedže- vanja prava glasa zatvorenicima, među kojima dža polako prolazi. ogromna većina su Već sada liberalni Afroamerikanci, Lamediji podsećaju tinoamerikanci i Inda on i nije prvi dijanci. queer kandidat Glavni argugej Predsednički kandidat (prva je bila čikaška ment za izbor Butedreg kraljica Joan džedža je da on Jett Blakk koja je sa navodno ima podrQueer Nation partišku radnika belaca jom 1992. godine na Srednjem Zaobećala da će popadu (koji su doneli piše: Boris Milićević bediti Džordža Buša pobedu Trampu). Starijeg, a drugi je Butedžedž to nije bio gej republikapokazao u svojoj nac Fred Karger). kratkoj političkoj Ipak, LGBTIQ zajedkarijeri. On jeste ponica mu ne zamera što nije prvi, već što je pre- bedio u Saut Bendu već dva puta, ali svi zaboviše mainstream, "strejt". ravljaju da je taj grad sa sto hiljada stanovnika Butedžedž uporno izbegava da govori o po- univerzitetski centar u kome je sedište najvećeg litikama za koje se zalaže, što mu mnoge demo- katoličkog univerziteta Notr Dam. Kad god je krate zameraju. Za razliku od Elizabet Voren, pokušavao da izađe iz tog okruženja, Butedžedž Kamale Haris, Džoa Bajdena i Bernija Sandersa, je gubio, prvo za ministra ﬁnansija (state treasukoji su vrlo detaljni u opisivanju poteza koje će rer) Indijane 2010, a zatim za šefa Demokratskog povući kada sednu u fotelju, on govori o vred- nacionalnog komiteta 2017. godine. nostima koje zastupa, kao i da će politike formiIstraživanja pokazuju da koliko god se Buterati u skladu sa ovim vrednostima i realnom džedž trudio da se uklopi u masu, njegova sesituacijom kada se nađe u poziciji da rešava pro- ksualnost jeste bitna. Demokrate nemaju bleme. problem sa gej kandidatom, čak 86% odsto kaže Butedžedž ovo pravda time da želi da bude da ne razmišlja o tome, ali većina misli da država predsednik pomiritelj, ali taj politički argument nije spremna za gej kandidata. Ovo je u suprotje ćorak, pošto od svih kandidata jedini ko može nosti sa istraživanjem iz 2007. godine kada je veda uzme tu ulogu je bivši potpredsednik "Tata" ćina smatrala da su SAD spremne za crnog Džo Bajden, koji ubedljivo vodi na listi kandidata predsednika i 2015. kada su bili ubeđeni da je sa 33-35% podrške demokrata u većini svih nacija spremna za predsednicu. istraživanja, dok gradonačelnik Pit je na 6-8%. Male su šanse da Butedžedž pobedi, pa se Na preliminarnim izborima glavnu reč u De- postavlja pitanje koji je motiv za njegovo učemokratskoj partiji vode crni glasači (čine 40% šće. On će sebi podići vidljivost na nacionalnom glasačkog tela), a pogotovu u ranim izborima u nivou, zasigurno, ali videćemo da li će to iskoridržavama Juga, gde i 60% glasača nisu belci. Bu- stiti u budućnosti. Ono što je sigurno je da će tedžedž očajno stoji među njima (samo 2% po- LGBTIQ politički pokret u Americi proﬁtirati, drške), sasvim zasluženo. pošto konačno ima pristojnog kandidata za učeTokom svog gradonačelničkog mandata šće u nacionalnoj političkoj areni. proslavio se po tome što je srušio oko hiljadu kuća u krajevima u kojima žive Afroamerikanci i

Pit Butedžedž

Vodič kroz gej Srbiju

P OPTIMIST Lezbos

ored Međunarodnog dana gućnost izbora – navodi Barzut, koja se godilezbejki, koji se slavi 8. okto- nama bori za procesuiranje slučajeva nasilja nad bra, malo je poznato da je pre LGBTI osobama, a koja je i sama to nasilje kao desetak godina ustanovljen i autovana lezbejka iskusila. Dan lezbejske vidljivosti. Ako se pod vidljivošću podrazumeva, izObeležava se 26. aprila, a među ostalog, zahtev za normalizovanje različisama inicijativa potiče od tosti, i u tom smislu ohrabrenje lezbejkama da LGBTI pokreta u Španiji, koji otvoreno i bez straha ističu svoje identitete, s je na taj način želeo da skrene druge strane, ne potirući važnost takvog zahpažnju na slabu vidljivost lez- teva, na delu je i opasnost da ih društvo upravo bejki u javnom prostoru, ali i zbog vidljivosti tih identiteta, seksualnih, rodnih, dvostruku marginalizovanost u društvu, i kao gura na marginu kao dvostruku manjinu – kao žena i kao lezbejki. žene i kao lezbejke. Razumljiva potreba za povMada se u Srbiji ne nalazi na spisku važnih lačenjem u svojevrstan separatizam, ili kako Jedatuma, Dan lezbejske vidljivosti, nedavno obe- lena kaže, prostor koji je samo lezbejski i koji je ležen u svetu, ali slabo propraćen u medijima, siguran, značajno tu vidljivost umanjuje. skreće pažnju na pitanje mesta i uloge lezbejki - Separatizam je opravdan onda kada je neki u okviru LGBTI zajednice. od naših identiteta do te mere ugrožen da mu Čak i unutar samog pokreta, kome su odu- je potrebna zajednica koja bi nam pružila toliko vek davale znatan doprinos, lezbejke su od potrebnu podršku i sigurno mesto – dodaje Drasamih početaka borbe za oslobođenje homose- goslava, mada ne bi upotrebila reč separatizam ksualnih osoba, još 50-ih, isticale nezadovoljstvo jer se, kako kaže, vezuje za "nacionalni separatisporednom ulogom koja im je bila namenjena. zam". - Ni LGBTI pokret u Srbiji nije imun na široko Na toj klackalici između potrebe za zatvararasprostranjene patrijarhalne vrednosti. Pogle- njem u svoje prostore i potrebe da ih zajednica daj samo koliko ima prihvati onakve organizacija unutar kakve jesu izrasta pokreta koje se potreba za snažnibave ili organizuju jim političkim delodogađaje za LBT vanjem u pravcu Sporedna ženska uloga žene – kaže Jelena promene društvene Vasiljević iz organisvesti i institucionazacije ERA, regionalnih praksi. Međulne inicijative za tim, naglašava prava LGBTI. Jelena Vasiljević, Da je nevidljiproblem je i u nevost lezbejki posledostatku prostora dica nejednakog da se LBT žene potretmana žena u jave i progovore. patrijarhatu ističe i Dragoslava Barzut - Pogledaj samo piše: Marjana M. Stevanović iz udruženja Da se unazad ko je od dezna. Ali ono što je vedesetih pa do pre svega nevidanas uvek prvi dljivo, smatra ona, ustajao i otvarao jeste nasilje odnosno represija koju lezbejke prostore i teme za koje se kasnije ceo pokret zatrpe. lagao – lezbejke! - Nevidljivost ide u dva smera: nevidljivo je Istini za volju, trenutno najaktuelnija i najza društvo, koje takve represivne modele propa- značajnija pitanja za LGBTI zajednicu – registragira i aktivno se zalaže za njih, a sa druge strane cija istopolnih brakova, udžbenici sa nevidljivo je i za same lezbejke jer ne vide mo- homofobnim sadržajima, nasilje podstaknuto

Lezbejska vidljivost

www.optimist.rs

mržnjom – pokrenule su upravo lezbejke u okviru svojih udruženja. Da se primetiti i da su brojnije na događajima poput Parade ponosa, i među učesnicima i među govornicima. Pa ipak, ako iščitamo neke najfrekventnije izraze, „gej brakovi“, „gej parada“, ili iz homofobnog diskursa, „Peder gradom neće šetati“, „Ubij pedera“, Adam i Steva, gej muškarci se ispostavljaju kao predstavnici cele LGBTIQ+ populacije i glavni akteri njihovog celokupnog političkog angažmana. Nameće se ovde pitanje da li su lezbejke objektivno nevidljive ili je problem u percepciji šire zajednice koja lezbejke, i žene uopšte, ne prihvata kao relevantne političke subjekte. Dobru dijagnozu tog fenomena dao je lingvista Marko Simonović, sumirajući utiske običnog sveta o Prajdu 2014. u tekstu „Gde se pravi istorija, tu žena nema“, objavljenom na Peščaniku. Prema njemu, u pitanju je sistem, koji se naravno zove patrijarhat, u kome se moć i želja za vladanjem lepi za muškarce, te je nemoguće zamisliti političku akciju koju ne predvode muškarci, dok

odnos prema lezbejkama nije ni bolji ni gori, „već samo daleko manje politički relevantan“. Kako je patrijarhalni hijerarhijski sistem prenet u sve subkulture, problem nevidljivosti lezbejki leži u tome što su žene. I ne samo što su žene, nego su one žene koje ne mogu, ili „neće“, da služe muškarcu, pa je pitanje višestruke marginalizacije lezbejki oduvek aktuelno. Istorija feminizma nas uči da ni sam pokret za oslobođenje žena nije izmicao patrijarhalnom poretku. Među nekim lezbejkama je preovlađivao stav da heteroseksualne žene nisu u stanju da se odupru muškoj dominaciji niti da razumeju probleme s kojima se lezbejke suočavaju. S druge strane, lezbejke su bile diskriminisane unutar samog ženskog pokreta. - Setimo se drugotalasnog isključivanja lezbejki iz feminističkog pokreta, kada su lezbejke shvaćena kao pretnja za napredak feminističkog pokreta. Nešto slično se danas dešava sa trans ženama. Međutim, verujem da je zajednička borba moguća, jer drugu borbu nemamo do zajedničku – ističe Dragoslava.

Foto: Sharon McCutcheon Vodič kroz gej Srbiju

V OPTIMIST Trans

ažna vest i veliki korak za Kada govorimo o depatologizaciji trans trans zajednicu na celom identiteta, govorimo o medicinskom i društvesvetu. Možda najveći još nom delu, kao što je slučaj i u procesu tranzicije. od kako su prve zemlje Stigma, predrasude i diskriminatorni stavovi i počele da u potpunosti ponašanja su realnost trans osoba u Srbiji, a da prepoznaju rodni identitet i ne govorimo o činjenici pravne nevidljivosti. u svojim legislativama i Izuzimanje trans identiteta iz priče o mentalnom postavile standard, poput zdravlju je ogroman korak ka premošćavanju Danske i Malte, pre 5 i više postojećih jazova koji postoje, od strane stručne godina. U Ženevi je, 25. i opšte javnosti. Imajući u vidu da srpski tim lemaja 2019. usvojena nova kara važi za jedan od najboljih i najuspešnijih na Međunarodna klasifikacija svetu (!), posebno kada je u pitanju hirurško pribolesti i poremećaja koja depatologizuje sve lagođavanje pola rodnom identitetu, sasvim je trans identitete. logično da Srbija zauzme mesto pionira u Skraćeno nazivana ICD 11 ili MKB 11, Među- pravcu potpune depatologizacije. narodna klasifikacija bolesti i poremećaja, 11. reZa to je, osim rada medicinske struke, potrevizija, koju Svetska zdravstvena organizacija bna i promena legislative. Pravilnik koji je stupio objavljuje svakih deset godina, uklanja sve trans na snagu 1. januara 2019. dozvoljava trans osoidentitete sa liste mentalnih poremećaja u po- bama promenu ličnih dokumenata, samo ukonašanju. To znači da, zvanično, ni o jednom trans liko su najmanje godinu dana primale identitetu više ne možemo da govorimo, ni da hormonsku terapiju pod nadzorom lekara, što se ophodimo u nekom „medicinskom“ svetlu, implicira da su morale da dobiju šifru F64, kao i već se oni prihvataju kao različiti delovi spektra da prođu proces sa psiholozima i psihijatrima. rodnog identiteta i pripadaće korpusu koji se Dakle, apsolutno ostajemo u domenu medicine odnosi na seksualno i reproduktivno zdravlje. zarad „potvrde identiteta“ i daleko od međunaZaista epohalan korak za trans zajednicu, rodnih standarda ljudskih prava. Međutim, bilo skoro da mogu da se čuju pobednička zvona i je od velikog značaja da Srbija načini taj korak i trube sa svih strana – pitanje je, šta to znači za da se i u okviru stručnih krugova načne i sagleda sistem, legislative, zdravstvenu i socijalnu za- ova tema, kako bi se, između ostalog, upravo štitu, birokratiju, pristup uslugama, koliki i kakav ovaj Pravilnik iskoristio kao predložak depatoloput ćemo još mogizacije, kao i prorati da pređemo. mene pravnog Odnosno, kako će okvira tako da omose ovaj dokument gući brzu, transpaodraziti na naše rentnu i dostupnu NEMA VIŠE ŠIFRE „F“ ZA TRANS IDENTITETE trans živote u Srbiji? proceduru za proJedan od prvih menu dokumenata odgovora je da i prepoznavanje ćemo, svakako morodnog identiteta. rati malo da sačeNameće se pitakamo. Svaka država nje i bojazan trans pišu: Helena Vuković i Anđela Čeh članica Ujedinjenih zajednice, šta će se nacija ima mogućdesiti sa uslugama nost da, tokom pezdravstvene zaštite rioda koji može da – timovima za brigu traje i više od pet o mentalnom godina, izvrši usklađivanje nacionalnih propisa i zdravlju, endokrinologiji, hirurgiji i drugim usluprocedura. Tek 2022. godina je prva kada Srbija gama koje su do sada bile trans-specifične, kada treba da izvesti o implementaciji MKB 11. Do tada se skloni šifra F i kada umesto disforije usvojimo će se i dalje upisivati šifra F64, s tim što bi trebalo termin „rodna inkongruentnost“ ili rodni neda se počne sa promenama na svim nivoima. sklad. Pa i kad, po postojećem ili nekom novom

Depatologizacija

www.optimist.rs

osnovu/uporištu u pravnom sistemu, promenimo dokumenta? Hoćemo li, ukoliko to želimo, moći na operaciju? Lekari ne mogu da budu oni čiji potpisi imaju odlučujuću težinu u kreiranju naših života i „veriﬁkaciji“ naših identiteta. Naprotiv, treba da budu servis koji će da nam omogući da lakše živimo, kao što im pravila struke i nalažu. To bi značilo da „trans zdravstvena nega“ više ne bude centralizovana, već da bude dostupna u svakom zdravstvenom centru, odnosno da svaki doktor ima dovoljno neophodnih znanja i odgovarajući, nepatologizujući i nediskriminatoran, jednak pristup trans osobama u sistemu zdravstvene zaštite. Medicinska i društvena, a slobodno možemo da dodamo i sistemska, depatologizacija moraju da idu ruku pod ruku. Potpuna primena MKB 11 podrazumeva da postoji sklad na svim nivoima, a posebno između sistema zdravstvene zaštite i pravnog okvira koji garantuje

pravnu vidljivost i prava. Ukoliko se više ne insistira na terapijama, hirurgiji, odnosno ne postavlja se više ni jedan „uslov“ za prepoznavanje identiteta, onda ne postoji ni jedna prepreka da se garantuje pristup pravima i jednak položaj u društvu. Sigurno će da prođe još mnogo multisektorskih sastanaka pre nego što se reše sva pitanja na putu depatologizacije, koja neizostavno dotiču, između ostalog, i pitanje pravnog prepoznavanja zajednica osoba istog pola i prava koja iz njih proističu (roditeljstvo, nasleđivanje, odlučivanje, usvajanje i dr.). Situacija jeste kompleksna i, kada sve ovo sagledamo, one trube i zvona sa početka kao da se malo udalje. Međutim, hajde da zapamtimo da su tu, jer nećemo dozvoliti da se pregovori vode bez nas, jer su naši životi u pitanju, i jer su upravo zvuci tih zvona i truba, koliko god udaljeni, velika podrška koja nam je potrebna. Borba još uvek traje. Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Istorija

Dosadan si, je l umeš o nečemu drugom da pričaš? Samo kažem da nije bilo Stonewalla tvoja bi ﬂamboyant svakodnevica bila malo komplikovanija. Čega? Stonewalla? Ne znam, pusti me. Nikad mi ništa nije falilo, živim kako hoću i slobodniji sam, vala, nego ti u tom tvom kavezu od priča, priča, priča, prava, prava, prava. (Dok je završavao rečenicu mali ožiljak na bradi se pokazao na svetlu kao da i sam želi da se uključi u razgovor) Šta ti je to? Koje? To na bradi? Pusti me. Šta ti je TO? Ne znam, neki tip me udario na ulici pre…ne sećam se… nekoliko godina… Zašto? Ne znam, pitaj njega. Da, pitam se… ***

www.optimist.rs

no što moj prilično mlađi partner tada nije razumeo jeste uticaj koji na njegov, a i na život čitavog kvir naroda, ima to rano jutro 28. juna 1969. godine. Veliki korak je postao moguć tek kada drugačiji više nisu mogli da trpe, pa su se protesti proširili ulicama Njujorka nakon još jedne policijske racije u klubu Stonewall Inn, danas legendarnom Greenwich Village gej baru. Poznatiji kao „Stonewall pobuna“ ovi su protesti postali prvi korak ka politizovanju identiteta, i rođendan modernog LGBTIQ pokreta. Istina je da ni tog junskog jutra jednakost nije izgledala kao nešto što je moguće, već samo kao fantazija onih koji se toliko razlikuju da nemaju šta da izgube. San o jednakosti je u mnogim delovima sveta i danas samo fantazija, ali neophodna, budući da je strah od svega građane počeo da gura u desno, baš tamo gde su i neki njihovi dedovi

tražeći utočište od nepoznatog pronašli pakao za druge. Pre samo nekoliko decenija (u nekim zemljama još uvek) život je za LGBTIQ građane bio nešto potpuno drugačije, budući da su se seksualni odnosi između osoba istog pola tumačili kao zločin, te nije bilo ni jednog zakona koji ih je štitio od gubitka posla, stana, diskriminacije. Nije bilo LGBTIQ uzora, emisija, TV serija ili ﬁlmova, a oni malobrojni kvir junaci u underground romanima umirali su u strašnim mukama, pa je još na prvim stranama bilo jasno da će do sredine knjige kazna da otvori svoju ružnu čeljust, kako bi još jednom potvrdila da na svetu nema mesta za drugačije. Vidljivost je tako bila praktično nemoguća, pa su pripadnici ranijih kvir generacija odrastali u uverenju da su jedini, prljavi, da je sve samo faza ili večna patnja. Stonewall je došao kao spas, kao iskra čije ćerke bukte i danas, a politizacija je došla kao okvir za zahteve da se bude jednako, da se izađe iz zidova, maski i kutija. Prve Parade ponosa održane su 1970. godine u Njujorku, Los Anđelesu, San Francisku i Čikagu, na godišnjicu Stonewall pobune, što je potvrdilo ozbiljnost namere da se ne odustane i da se konačno izađe „među narod“. Svaki od učesnika, drugačiji od većine, ali drugačiji i od onih sličnih, znao je da upravlja tek delićem sveta, pa je novo prostranstvo koje se u tom trenutku otvorilo u sebi kombinovalo želju i strast, ali i strah, jer svaki je korak bio prvi na tom putu koji će obeležiti istoriju jedne manjine. *** Hajde, pliz, skloni ove zastave, dolazi mi mama. Pa šta, boji se duge? Ne nego ćeš ponovo da smaraš, a već sam ti rekao da ona ne voli da razmišlja o tome. Da, voli da mašta da smo cimeri u ovom surovom svetu. Ne nego sanja da joj opet prepričavaš „Terezinog sina“. I to pred svima. Pa nakon što me tvoj ćale, i to „pred svima“, pitao jesmo li kupili krevet mislio sam da možemo da pričamo o svemu. Ti si debil. ***

Prva zastava duginih boja sačekala je još neko vreme, pa se pojavila tek 1978, a dizajnirao ju je Gilbert Baker, umetnik iz San Franciska, kao odgovor na poziv lokalnih aktivista da se kreira simbol LGBTIQ pokreta. Pre toga se kao simbol koristio ružičasti trougao, ali je novi pokret zahtevao nove asocijacije, što je postao komad platna sa osam boja koje predstavljaju različite aspekte borbe i trajanja u različitosti: ružičastom za seks, crvenom za život, narandžastom za zaceljenje, žutom za sunce, zelenom za savez sa prirodom, tirkiznom za umetnost, indigo plavom za harmoniju i ljubičastom za spiritualnost.

50 godina od pobune

Stonewall piše: Milan Živanović

Tokom juna se te zastave vijore širom sveta, bar onog slobodnog dela, pa su ušle i u dečje knjige, zabavne parkove, našle se na odevnim predmetima i obući, čak i na grudima superheroja. Udruženim bojama one povezuju lokalne, te globalnu LGBTIQ zajednicu, u borbi koja i dalje traje. Cilj je da se povrati ono što je jednom oduzeto, da se utvrdi vidljivost, učvrsti dostojanstvo bez kojeg život i nije moguć. Jedan od osnovnih elemenata u toj borbi je i istorija, ali dok o rođenju zastave znamo sve, podaci o Stonewall pobuni su prilično ograničeni. Činjenica je da LGBTIQ istorija nije dobro dokumentovana, pa se i danas sklapa od delića koji su rasuti po starim novinama i starim pričama, a pukotine se ispunjavaju bajkama koje se prenose iz generacije u generaciju, rođene iz velike želje i upravo zbog toga dovedene do tačke na kojoj niko više nije siguran gde se završava istina, a gde počinje želja. Takav je slučaj i sa pričom o Stonewall pobuni: svi se slažu da je do racije došlo, da je u pitanju Stonewall Inn, da je Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Istorija

došlo do konﬂikta sa policijom, tuče, da se bacalo kamenje, prazne boce i cigle. Kada se stigne do cigala, ili bar te jedne cigle, znanje prestaje, i počinju spekulacije. Osnovo pitanje je: Ko je bacio prvu ciglu? Jedni tvrde Marsha P. Johnson, ali su teorije mnogobrojne, pa na kraju ne postoji jedinstvena priča, zbog čega mnogi sumnjaju da je cigla uopšte poletela. Savremenici Stonewall pobune sigurni su u jedno - da je duh od te večeri rođen zahvaljujući Gay Liberation frontu, prvoj kvir aktivističkoj organizaciji koja se formirala prve noći protesta, da bi drugog dana aktivistkinje Sylvia Rivera (latinoamerička drag kraljica) i Marsha P. Johnson (prva trans* aktivistkinja) već održale prve govore. Tokom narednih godina aktivisti su sprovodili akcije u kojima su delili letke kako bi građane „obavestili da su gej“: “Are we a load of screaming queens? YES!”, pisalo je na jednom. Pored toga su delili informacije o zdravstvenoj i pravnoj zaštiti članova zajednice, te organizovali prvu Paradu ponosa - Christopher Street Liberation Day – tačno godinu dana nakon Stonewalla. Prve godine nakon pobune osnovali su i

www.optimist.rs

prvu trans organizaciju, te prvi LGBT centar, a sve su činili javno, što je u to vreme bila retkost, ali i hrabrost, budući da se većina kvir dešavanja odvijala u privatnim prostorima. Važno je da se napomene i to da su pre Stonewall pobune postojale kvir organizacije, ali su, tvrde savremenici, u svoje redove primale samo članove bele puti, koji su bili odeveni i nosili se tako da na „odgovarajući način“ predstavljaju zajednicu. To se nakon Stonewalla promenilo, pa su se vrata otvorila za sve, što je možda i najveći uspeh protesta. Zastave i transparenti jesu najglasniji i najvidljiviji simboli bilo koje zajednice, ali je razumevanje i poznavanje istorije temelj. Upravo je zbog toga važno da se zna da je Stonewall jedna od najvažnijih prekretnica za kvir građane iz svih delova sveta, a ono što se te junske noći dogodilo važno je danas isto, ako ne i više, kao i pre 50 godina. Politizacija identiteta donela je dodatne poteškoće, pošto kvir građanin nije deﬁnisan samo za pripadnike zajednice, već i za nasilnike koji su dobili nove razloge za mržnju, budući da smatraju da im drugačiji otimaju ono što pripada samo njima. Sloboda nije privatno vlasništvo, ali je i u modernom svetu privilegija većine, što ne znači da je i njena realnost jer: niko nije slobodan dok svi nismo slobodni. Kada je LGBTIQ aktivizam u pitanju, nerazumevanje koje danas postoji u Srbiji možda najbolje opisuje rečenica jedne poznate novinarke koju je nedavno uputila gostu u svojoj emisiji: „Ja mislim da gej ljudi traže da ih vole samo zbog toga što su gej.“ Neznanje rađa strah, strah rađa nasilje, neoprezno rukovanje informacijama podjednako je opasno kao i primena ﬁzičke sile. Upravo se zbog toga sećamo Stonewalla, prvog koraka koji je vidljivost učinio mogućom, i koji je počeo borbu protiv nerazumevanja. *** Hoćeš da pročitaš tekst? Ma već znam šta piše: duga, aktivizam, nasilje, sloboda, jednakost, šmrc. U redu… Šalim se, idiote, naravno da hoću, sad znam šta je Stonewall.

radicionalno u junskom dilo nakon najveće nepravde učinjene Ani Niko„Optimistu“ obrađujemo lić prethodne godine, to već svi znamo. Elem, šta nam je to doneo naj- iako se možda mogu složiti sa tim da je pesma veći festival trešpop mu- Tamare Todevske prilično precenjena od strane zike u ovom delu sveta, žirija, činjenično stanje je i to da je u pitanju geLGBT populaciji tako draga nerička pesma koja se u potpunosti uklapa u šaEvrovizija. Kao što to obi- blon pesama za koje žiri glasa svake godine, čno biva, sve što se dešava tako da odluka da njoj i predstavniku Švedske oko festivala bude zanim- dodele najviše poena i nije veliko iznenađenje. ljivije od same muzike, ali Svi elementi – balada, fantastičan jak vokal i ne možemo da grešimo jasna politička poruka (kod Tamare je to nasilje dušu – ove godine je bogami bilo odličnih pe- prema ženama) – bili su prisutni. Takođe očekisama. Kladionice su predviđale različite opcije vano, mišljenje žirija i publike se nije pogodilo i za najbolje rangiranu petorku, iako su se već publika je ponovo mali broj glasova poslala za mesecima unazad slagale oko jednog pobediće Holandija. Što se i dogodilo. Lagana pop balada koja se po kvalitetu izdvajala od većine favorizovanih brzih pesama u stilu prošlogodišnje vicešamod politikanstva do Madoninog debakla pionke Eleni Fureire bila je baš ono što je potrebno – balans između kvaliteta i komercijale, a buduća zemlja domaćin spada u najliberalnije države sveta, te se očekuje da zakulisne radnje koje su pratile organizovanje Evrovizije u Tel Avivu piše: Nemanja Marinović budu izbegnute. Najveće iznenađenje je verovatno to što je Tamara Todevska, predstavnica Severne Makedonije, pobedila prema glasovima žirija, što je automatski komentarisano kao politički čin i nagrada što su Makedoniju i Švedsku čime su stvari došle na Makedonci „bili dobri“ i rešili istorijski spor sa Gr- svoje mesto – Tamara je završila na sedmom, a čkom. Podsećanja radi, isti komentari su bili i Šveđanin na petom mestu. Prilično realno. Takada je pobedila Marija Šerifović 2007. godine, kođe, publika je ispravila i još dve velike nekada je Srbija prvi put nastupila kao samostalna pravde – svojim glasovima je podigla plasman država. Nije potrebno podsećanje da je to usle- predstavnicima Norveške i Švajcarske koji su nepravedno bili zapostavljeni glasanjem žirija, a u finalnom skoru završili na šestom, odnosno četvrtom mestu. Sudeći po tome koliko je Luka Hani bio izrazit favorit, uz pobedničku pesmu i predstavnicu Kipra (koja je, pak, status favorita izgubila nakon katastrofalnog polufinalnog nastupa i na kraju završila trinaesta), da je njegov nastup bio sjajno osmišljen i izveden od početka do kraja i da sadrži sve elemente koje publika voli – brz ritam, koreografija, seksi performer/ka prosečnih glasovnih mogućnosti – četvrto mesto je najmanje što zaslužuje. Njegova pesma je, ujedno, jedina koja se u ovom trenutku može nazvati hitom. Kad se sve sabere i oduzme, finalni rezultat je prilično realan i očekivan.

Evrovizija

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Osmatračnica

A sad malo politika. S obzirom na to da se festival održavao u Izraelu, potpuno očekivano proteklih godinu dana raspravljalo se samo o tome da li ga treba bojkotovati ili ne i da li poruke tolerancije i izgradnje mostova među narodima, koje su od samog nastanka srž festivala, mogu da se šalju iz zemlje koja je u ratu i krši ljudska prava Palestinaca. Vrlo paradoksalno, pozivi na bojkot su se najviše čuli iz zemalja NATO pakta koji je trenutno uključen u verovatno svaku vojnu akciju na svetu. Kada bi ovo bio argument, Evrovizija bi mogla da se održi u jako malo zemalja. Naravno, sve se na kraju pokazalo kao čisto politikanstvo i demagogija i nijedna zemlja nije bojkotovala festival, a učešće je otkazala samo Ukrajina koja, zbog svojih unutrašnjih političkih igara, nije mogla da izabere predstavnika. Pošto je cela priča oko organizovanja bila politizovana, sam festival je bio najapolitičniji ikada i očigledno je da se velika pažnja obraćala na to da se rat sa Palestincima ne pojavi kao tema. Desila su se samo dva, nazovimo, skandala. Prvi je to što je poruku mira poslala Madona čiji su igrači na sebi imali zastavu Izraela i Palestine. To teško da je bila slučajnost i da organizatori koji su njen nastup platili i preplatili nisu znali da će se ovo dogoditi. Drugi slučaj, koji je čak više pažnje skrenuo od Madone, jeste potez predstavnika Islanda koji su u toku glasanja u ﬁnalu razvukli zastavu Palestine, na opšte odu-

www.optimist.rs

ševljenje jednog dela publike. Predstavnici Islanda poznati po, kako je to Duška u prenosu objasnila, „antikapitalističkoj sadomazohističkoj tehnodistopijskoj homoerotskoj prezentaciji muzike“ (ma šta to značilo), kritikovali su odnos Izraela prema Palestincima i pre Evrovizije, međutim odlučili su da ipak dođu u Tel Aviv, a ne da bojkotuju kao pojedini izvođači u drugim zemljama. Velika zabrinutost za Palestince ih nije sprečila ni da nedeljama troše kapitalističke pare po Izraelu, a zastavu su odlučili da izvade tek u finalu i to kada im je bilo jasno da nemaju nikakve šanse za bilo kakav plasman i kad je sve bilo maltene gotovo. Kakav integritet, kakva hrabrost! Jeftinije politikanstvo i populizam skoro nisam video. Takođe, kao što su često komentarisali internet komentatori – voleo bih da vidim kako bi prošli kada bi svoj sadomazo performans pokušali da izvedu u Gazi. Što se ostalih političkih poruka tiče, bilo je tu još poruka mira i ljubavi, a možda najveći utisak ostavio je predstavnik Italije, Mahmood, koji vodi poreklo iz Egipta, kao i Bilal Hassani iz Francuske koji se identifikuje kao kvir. Njegovo učešće pratilo je više kontroverzi jer su prvo isplivali tvitovi sa njegovog profila u kojima kritikuje Izrael za zločine protiv čovečnosti i staje na stranu jednog francuskog komičara poznatog po antisemitizmu. Bilal je demantovao da je on pisao

te tvitove, već rođaci koji su imali pristup proﬁlu, braneći se da je u vreme nastanka tvitova imao samo 14 godina. Druga kontroverza je bio „smešni video“, parodija na drugi video u vezi sa napadima u Francuskoj, zbog koje su pojedine ličnosti, poput senatora Alpa, tražili njegovu diskvaliﬁkaciju sa takmičenja. Bilal je takođe od trenutka kada je izabran bio meta homofobičnih sajber napada zbog svog kvir izgleda i seksualne orijentacije, a nevladine organizacije prikupile su više od 1500 uvredljivih tvitova i poruka mržnje upućene njemu samo u periodu decembar 2018 - januar 2019. godine. Njegova pesma je identitetska numera koja govori o tome kako pokušavaju da ga ukalupe i učine istim kao što su oni, ali ga ne mogu promeniti i „nikad mu ne mogu skinuti krunu“. Pošto Tel Aviv važi za jedan od najliberalnijih gradova na svetu kada je LGBT populacija u pitanju, istopolna ljubav je bila lajtmotiv, od „kiss kamere“ koja je jednako prikazivala i homoseksualne i heteroseksualne parove u toku revijalnog dela, do izbora voditelja Assi Azara, autovanog gej muškarca koji je u srećnom braku i koji je bukvalno na više momenata, uprkos ne tako sjajnom poznavanju engleskog jezika, ukrao šou, a dobio je i priliku da intervjuiše samu Madonnu. Madonna, međutim, nije opravdala očekivanja. Iako će Izrael ostati upamćen kao jedini or-

ganizator koji je doveo na scenu zvezdu svetskog kalibra, nastup koji je priredila i za koji je i previše plaćena bio je slab, a njeno pevanje u najmanju ruku katastrofalno. U scenu u Tel Avivu uloženo je mnogo i ovo je verovatno najskuplji festival do sada, produkcija je bila preskupa, tehničke mogućnosti neverovatne, a sami učesnici, kao i performeri u revijalnom delu, izvodili su svašta na sceni, pa čak i sletanje avionom. Madonna ništa od toga nije iskoristila, a očekivalo se, tako da je njen nastup ostao u senci „Switch song“ performansa u kome su učestvovali najistaknutiji učesnici prethodnih godina – Conchita Wurst, Måns Zelmerlöw, Eleni Foureira i Verka Serduchka kojima se priključila i izraelska evrovizijska legenda Gali Atari. Njen nastup u ﬁnalu bio je u senci ovog nastupa iako je premijerno izvodila novu pesmu, političku poruku joj je zasenio Island, a u samom intervjuu pred nastup, u kome ništa bitno nije rekla, voditelj Assi Azar joj je ukrao šou. Da li zbog prevelikih očekivanja od nje same, ili velikog broja daleko boljih performansa, ali Madonna se može svrstati u najveći debakl ove godine. Na kraju, posebno treba pomenuti nastup izraelskog benda Shalva koji čine osam muzičara sa invaliditetom i koji je, bez ikakve sumnje, bio najlepši nastup ove godine. Vidimo se sledeće godine u Holandiji! Vodič kroz gej Srbiju

G OPTIMIST Doroteo

radom ide mladić spartanskog izgleda, kratko ošišan, mišićav, procenat masti na njegovom telu je nula, obučen je u belu usku majica i još uže streč farmerke – dakle, potpuno je u trendu. Dok sve na njemu puca, starija gospođa pored koje prolazi svojoj prijateljici diskretno šapuće na uho: „Vidi ovog bildera, ili je peder ili ga je neki takav oblačio“. Ova druga se na njenu konstataciju samo slatko nasmeje, verovatno potpuno nesvesna da se u toj rečenici zapravo krije definicija modernog mačizma. U muškom mindsetu se danas mnogo toga promenilo, pa samim tim i u izgledu. Mačo se odavno piše drugačije nego pre i to nema nikakve veze sa seksualnim identitetom, odnosno sa seksualnom orijentacijom muškarca XXI veka. Za njega je u današnje vreme potpuno nebitno da li je peder ili nije jer se tim pitanjem bave još jedino dokone babe, ali činjenica jeste da danas četka priče jasno da u vizuelnom smislu one svaki muškarac ukoliko prati trendove izgleda odavno ne postoje, pa je danas ukoliko sudite kao da je gej, odnosno svaki gej izgleda kao samo na osnovu fizičkog izgleda i stila odevanja nemoguće odrediti kakve je seksualne orijenta„normalan“ mačo tip. Brisanje granica u okviru seksualnog identi- cije muškarac koji se krije iza te fasade. Puritanci za to krive gejeve koji su odavno teta koje je sve evidentnije, iako uporno od toga zaposeli modnu inbežimo po jagodindustriju i odatle dikskom „samo neka je tiraju ne samo stil iza zatvorenih odevanja već stil živrata“ – principu, u vota, in general. U jednom trenutku će Kad gejevi diktiraju trendove... velikoj meri takvi su potpuno srušiti grau pravu. Ono što i nicu između gej i dalje, u nedostatku strejt muškarca, boljeg termina, zoonako kako ih mi i vemo „gej lobijem“ dalje definišemo. To zaista odavno dikće se desiti onda piše: Bogdan Petrović tira trendove na kada ljudi konačno tom polju i u velikoj shvate da muškarac meri je zaslužan za nije manje muškato što smo godirac zato što povrenama unazad na meno ili stalno ima seks sa istim polom, niti ga muževnijim čini to modnim pistama gledali anoreksične ženske što seksualno opšti samo sa ženama. Dok če- modele dok su nam se sa bilborda iz kampanja kamo da konzervativci u svojim sputanim gla- za muške brendove smešili nikad zgodniji muvama poruše bespotrebno podignute granice u škarci sa grudima deset puta većim i čvršćim od vidu seksualnih orijentacija, čak je i babi sa po- njihovih ukoliko su ih one uopšte i imale. Trend

Moderni mačizam

www.optimist.rs

aseksualnih žena i spartanski seksi muškaraca nametan je sa razlogom, ali sa kojim i u kojoj meri se u tome uspelo već je neka druga tema. Fenomenološki je za ovu o kojoj je sada reč, najzanimljivije kako su sa vodećih pozicija u bazama iz kojih se diktiraju modni trendovi gejevi uspeli da od mačo muškarca naprave sopstvene seksualne objekte i vizuelnu stimulaciju, odnosno inspiraciju za masturbiranje, pa i više od toga. U tom smislu se dva trenda posebno ističu. Sa prvim od njih čini se nije bilo problema, jer se hipsterski back to nature trend među strejterima lako primio, pošto je on muškarcima u krvi, pa nisu taj retro momenat i stavljanje akcenta na maljavost očitavali kao nešto što raspiruje maštu i hrani, pre svega homoseksualni, fetišizam. Najvažnija stvar nametnuta hipsterskim trendom, koji će sigurno vladati još dugo između ostalog i zbog tog beneﬁta, jeste brada. Jer sa bradom, pravilno istrimovanom i prilagođenom obliku glave što i nije neka matematika uz sve veći broj specijalizovanih berbernica, svaki muškarac, čak i najružniji među nama, postaje dovoljno zgodan da bude maksimalno seksi i poželjan. Hipsterski izgled, uz to, podiže muškost na viši nivo i uglavnom čini da muškarac izgleda muževnije te sa tim u vezi ni malo ne čudi što je taj trend tako lako i sa tolikim oduševljenjem prihvaćen. Iznenađenje, međutim, nastaje kada je reč o onom drugom koji je poslednjih godina nametnut, a odnosi se na nošenje (pre)uske garderobe. Sa tim u vezi, gejevima kapa dole jer su i najkonzervativnije, neretko i homofobične muškarce uspeli da utegnu u elastin i streč, odnosno u majice koje naglašavaju njihove mišiće dovedene do perfekcije u lokalnim teretanama, jer epoha diktira i to da je samo takav muškarac poželjan, a pre svega u pantalone koje izgledaju kao helanke ističući njihove zategnute zadnjice i budžeći međunožje tako da i bez skidanja znaš šta se tamo krije ili jednostavno možeš da, što bi se žargonski reklo, pariš oči. E sad, da bi ta uska garderoba imala smisla, telo ispod nje mora biti mišićavo ili atletsko, izvajano u teretani ili na nekom sličnom mestu. Među muškarcima koje deﬁnišemo kao strejt taj spartanski manir je odavno zaživeo, a onda postao i dominantan trend u vizuelnom izgledu koji su, za razliku od ovih prethodnih, oni uspeli da nametnu gejevima. U jednoj američkoj studiji koja se bavila ovom temom došlo se do za-

ključka da su gejevi krenuli u teretanu pre svega kako bi se približili strejt muškarcima, ali i da bi im postali privlačniji, jer oni muškarci koji upražnjavaju seks sa drugim muškarcima, a sebe i dalje deﬁnišu kao strejt za partnere uglavnom biraju drugare iz teretane, one koji su u istoj meri masculine. Na takvim mestima su muškarci koji su pod uticajem aktuelnih trendova postali utegnuti, zategnuti i sve češće preplanuli, čak i ako su strejt, počeli sve više da se međusobno odmeravaju, pa čak i pipkaju najpre kako bi utvrdili čiji su bicepsi, tricepsi i ostali cepsi tvrđi, a potom i dublje od toga, jer testosteron i estrogen u nama rade svoje iako smo često toga nesvesni. Čini se, naime, da muškarci vrlo malo znaju o tome u kojoj meri njihova vizuelna prezentacija utiče na seksualne aﬁnitete drugih muškaraca, kao i njih samih. Bilo kako bilo, vizuelni izgled strejt muškaraca, strateški osmišljen od strane onih koji su gej, doveo je do njihove kooperacije koja je odavno prestala da bude samo vizuelna i postala telesna, jedino što ovi koji su strejt iz samo njima znanih razloga nisu spremni da sa tom informacijom izađu u javnost, dok su ovi koji su gej sa tim u vezi i dalje diskretni, makar onoliko koliko im to omogućava rijaliti i social network epoha. Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Intervju

rva Parada ponosa u Severnoj Makedoniji zakazana je za 29. jun u Skoplju, u isto vreme kada će se u Beogradu održati peti Ponos Srbije. Parada ponosa će pokazati da je Severna Makedonija savremeno društvo u kome se poštuju slobodna volja različitih, rekli su organizatori, kao i da na taj način žele da skrenu pažnju na ljude koji su bili žrtve stigmatizacije zbog svoje seksualne orijentacije. Organizatori očekuju podršku vladinih predstavnika, političara, javnih ličnosti, aktivista i građana. Naš sagovornik je bio Antonio Mihajlov, izvršni direktor Subverzivnog fronta iz Skoplja, član Organizacionog odbora Parade ponosa u Skoplju. Kako je došlo do odluke da organizujete prvu Paradu ponosa u Skoplju? Da li je bilo sličnih inicijativa u prošlosti? Ideja da se održi prva Parada ponosa u Skoplju rođena je na sastanku LGBTI aktivista i aktivist-

Parada ponosa Skoplje

Parade ponosa bez policijske zaštite u našim krajevima nije moguća. Kakvu saradnju imate sa policijom? Promena vlasti u 2017. godini je otvorila vrate za dijalog sa izvršnom i zakonodavnom vlašću, među njima i sa policijom. Ministar unutrašnjih poslova je učestvovao na jednoj od naših konferencija, a i poslanici su usvojili izmene Krivičnog zakona gde se pravno prepoznaju dela iz mržnje zbog seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Bilo je nekoliko treninga za policijske službenike za rad sa LGBTI ljudima, a sada sarađujemo sa njima u prevenciji nasilja koje može da se desi pre, za vreme i nakon same parade. Takođe razvijamo strategije i plan bezbednosti za samu paradu, a planiramo i angažman privatnog obezbeđenja da bi maksimalno osigurali bezbednost učesnika na paradi. Kako političke stranke reaguju na organizovanje Parade ponosa? Do sada nije bilo nikakvih zvaničnih izjava u javnosti od strane političkih stranaka, iako su premijer Zaev i predsednik Pendarovski javno čestitali 17. maj – Međunarodni dan borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije. Očekujemo njihovu podršku i aktivno učešće na paradi, naročito od predsednika jer je pozitivno odgovorio na naše pitanje da li bi učestvovao na Paradi ponosa u upitniku koji smo poslali svim kandidatima za predsednika početkom aprila, u toku izborne kampanje za predsednika države. Crkve? Do sada nije bilo nikakvih zvaničnih reakcija od verskih institucija, uključujući i crkve, i nadamo se da nećemo imati bilo kakav otpor od njihove strane, uostalom i zbog toga što u LGBTI zajednici ima i ljudi koji su vernici, hrišćani, muslimani… Da li postoji razlika u odnosu makedonskog i albanskog stanovništva prema Paradi ponosa? Nemamo podatke jer nismo radili istraživanje za ovakve stavove ili ponašanja prema Paradi ponosa. Moj stav je da mržnja ne poznaje etničku ili nacionalnu pripadnost, jer imamo podršku ljudi koji pripadaju različitim etničkim zajednicama. Mržnja prema LGBTI ljudima dolazi iz iracionalnih strahova i fobije koje individue imaju

Antonio Mihajlov Razgovarao: Predrag Azdejković

kinja u februaru 2018. godine. Tada je i zvanično počeo rad na organizaciji Parade ponosa, iako takvih planova kod aktivista i aktivistkinja za LGBTI jednakost u Severnoj Makedoniji bilo i ranije. Čekali smo najpovoljniji trenutak za organizaciju takvog događaja, tako da mislim da smo doneli najbolju odluku što se tiče vremena za pripremu same parade i datum njenog održavanja. Pre promene vlasti 2017. godine nije bilo moguće zamisliti da se organizuje Parada ponosa u Skoplju, zbog izrazito negativne klime koju je tadašnja vlast produkovala.

www.optimist.rs

prema seksualnim i rodnim manjinama i koje se manifestuju na različite načine. Da li se kao organizatori plašite za svoju bezbednost? Ja se lično ne bojim za svoju bezbednost jer ovo neće biti prvi marš, povorka, protest sa duginim zastavama u Skoplju u kojem ću učestvovati. Svi članovi organizacionog odbora Parade ponosa su svesni da bezbednosni rizici postoje i svi zajedno radimo sa policijom i privatnim obezbeđenjem da sve bude u najboljem redu. Kako bi opisao LGBT situaciju u Makedoniji? Mogu da kažem da smo malo napredovali kada je u pitanju zakonski okvir, ali i kad je u pitanju politička klima. Može se reći da je položaj malo bolji nego pre 2017. godine. Ipak, problemi nasilja, diskriminacije, krivičnih dela zbog mržnje i govora mržnje prema LGBTI ljudima, problemi u pristupu pravdi i ljudskim pravima, dominantno negativni stavovi i mišljenja u javnosti su i dalje veliki izazov za sve nas. Koja su tvoja očekivanja od Parade ponosa u Skoplju? Moja očekivanja su da će parada proći dobro, bez incidenata, da ćemo kreirati siguran i otvoren prostor koji je inkluzivan za sve, a naročito za LGBTI ljude. Predugo su stid i strah zbog toga ko smo i koga volimo okupirali naše misli i ponašanje. Vreme je da se bolje prihvatio sebe i da dobijemo što je moguće veću podršku. Siguran sam da ćemo u tome uspeti.

Kakvu podršku očekujete od LGBT aktivista iz regiona, ali i Evrope i sveta? Očekujemo veliku podršku aktivista i aktivistkinja iz regiona, ne samo zbog toga što je prva Parada ponosa, već i zbog toga što smo uspeli da u zadnjih nekoliko godina uspostavimo dobru saradnju i partnerstvo sa svima njima unutar inicijative Balkan Pride, ali i izvan nje. Članovi smo EPOA i imamo njihovu podršku – član njihovog odbora dolazi uskoro da bi nam pomogao oko organizacije same parade, a već smo imali i dve radionice sa Solun Prajdom i Beograd Prajdom, gde su sa nama podelili svoja iskustva i naučene lekcije. Kakva je reakcija LGBT populacije na organizovanje Parade ponosa? Da li postoje podele kao što je to slučaj u Srbiji, Crnoj Gori... Imamo pozitivne i ne tako pozitivne komentare. Sasvim je u redu da se neki ljudi iz LGBTI zajednice ne slažu sa organizovanjem Parade ponosa jer će strah, stid i stigma biti i dalje izazov s kojim ćemo se suočavati. Stigma prema LGBT ljudima i dalje okupira diskurs u društvu i sami LGBTI ljudi nisu imuni na to. Nadam se da će nakon nekoliko godina organizovanja uspešne Parade ponosa u Skoplju, broj učesnika i učesnica iz LGBTI zajednice biti sve veći. Tvoja poruka čitaocima Optimist magazina? Dođite i podržite našu Paradu ponosa 29. juna. Budite oprezni optimisti u životu i dalje čitajte Optimist! Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Intervju

ean Hayes se naginje, pomalo tužan, počinje da se priseća. Objašnjava zašto se nije javno deklarisao kao homoseksualac tokom prvobitnog snimanja serije Will&Grace. „To je bilo strašno vreme. Dobijali smo pretnje smrću, ljudi su mogli da pronađu moju adresu, i imao sam ulogu gej lika u popularnoj seriji. Bio sam previše uplašen.“ Napravio je pauzu, pa nastavlja: „Nisam želeo da budem aktivista, niti sam imao snage niti hrabrosti u tim godinama da pričam u ime gej zajednice.“ Povratak serije bio je veliki hit u celoj Americi. Scenario je izuzetan, gluma bolja nego ikad, seksualnost posrednija nego tokom prvobitnih osam sezona, sa dosta govora o politici. Sean je posebno ponosan na jednu epizodu koja napada anti-gej terapiju koja leči homoseksualnost, kroz priču koja uključuje Jackovog

Just Jack

Sean Hayes Izvor: Attitude

unuka, neočekivani rezultat donacije sperme, koju je donirao kao mladić. U seriji nisu zazirali od toga da pokrenu pitanje političnih stranki. Prva epizoda je posebno privukla dosta pažnje zbog kritika na račun Donalda Trampa. „Prva epizoda je morala da ispuni sva očekivanja“, Sean objašnjava, „Morali smo da ustanovimo gde su naši likovi bili do sad i šta su radili, i morali smo da pokrenemo priču.“ „Razlog zbog kojeg smo ponovo započeli snimanje serije je zbog izbornog video protiv

www.optimist.rs

Donalda Trampa, snimljen 2016. godine. Pružili smo svoj glas radi ostvarenja zajedničkog cilja. To je bio prvi put u 10 godina da su nas ljudi videli, morali smo da pokrenemo tu ideju, i da nastavimo sa njom.“ Ne samo što su obradili tu temu u prvoj epizodi serije, nego su nastavili sa napadom na Trampovu administraciju i u drugoj sezoni. Sean je veoma srećan zbog toga. „Trump nije pobedio uz pomoć glasova naroda, i tako se većina zemlje oseća“, on objašnjava. Ostavimo po strani pobedu Trampa i politički preokret koji je ta pobeda prouzrokovala, američko društvo je prošlo kroz proces velike promene od prvobitnog snimanja serije Will & Grace koje se završilo 2006. U to vreme, Madona je bila jedna od najpopularnijih pevačica na sceni, niko još nije čuo za Lejdi Gagu i nije bilo pametnih telefona, ni aplikacija za upoznavanje. I Sean priznaje da je bio nervozan zbog ponovnog snimanja serije i prikazivanja likova u modernom svetu. „Bio sam veoma nervozan zbog prikazivanja ovih likova u modernom svetu. I pitanje na odgovor, „Na koji način su se promenili?“ je da nisu, što je super je se niko nije promenio, samo izgledamo starije.“ „Naši prijatelji su nam prijatelji jer su to ljudi sa kojima volimo da se smejemo ceo život. Isti smo od srednje škole.“ To je možda istina ali kroz novu sezonu se prožima mudrost koja nije bila prisutna tokom prvobitnih sezona. Sean nam daje primer o jednoj pouci koju može da poveže sa svojim privatnim životom kao i sa životima dva gej lika u seriji, Will (koga glumi Eric McCormack) i Jack. „Kada tražiš ljubav, treba da pronađeš nekoga ko ti je potreban, a ne nekoga za kim žudiš. Kada si sa nekim koga tvoja duša želi, ko je dobar za tebe, nije neko koga si možda prvobitno želeo. Dosta ljudi samo želi zadovoljstvo, zaljube se u taj osećaj, i to je greška.“ To je izgleda samo Will naučio. „Jack još nije shvatio ovaj koncept. Jack je jedan od onih ljudi koji su srećni ali nisu to shvatili. Takvi ljudi nisu pronašli svoju strast, nešto što ih vuče napred, i ne znaju kakvu obavezu imaju prema sebi.“

Kao lik u seriji, da li će to ikada shvatiti? „Pa, to je komedija na televiziji, tako da ne može mnogo toga da shvati, u suprotnom serija ne bi bila toliko smešna.“ To ne znači da on nije odrastao i sazreo. U jednoj od početnih epizoda nove sezone Jack i Will pričaju o tome kako mlađe gej generacije ne cene kroz šta su starije generacije ,kao što je njihova, prošle kako bi novije generacije mogle da uživaju u jednakim pravima i mnogo lakšem životu. Ostavljajući po strani lika koji tumači, Sean je veoma strastven po tom pitanju. „Što si stariji kao gej muškarac, imaš dva izbora: da poštuješ i podržiš ljude koji su ti omogućili bolji život, ili da to ignorišeš i da ne obrazuješ se po tom pitanju. Nadajmo se da će mnogi izabrati ovo prvo, zato što će te to ispuniti i napraviti od tebe bolju osobu i na mnogo lepši način ćeš doprineti društvu- i pomoći da gej pokret napreduje zbog drugih ljudi.“ Na neki način to sugerišem, kao stariji muškarci, mi smo svoj posao odradili dobro i mlađoj populaciji ne pada na pamet da uzme u obzir sve načine na koje smo morali da se žrtvujemo. „Da, potpuno se slažem. Ali to ne opravdava činjenicu da su mnogi neupućeni. Verujem da živimo pod staklenim zvonom, ti i ja, koji smo u

ovakvom poslu, i super nam to ide. Ali postoje ljudi širom sveta, čak u Vašingtonu, koji ne shvataju da su gej ljudi ljudska bića kao i svi ostali.“ Originalne sezone Will & Grace su imale ogroman uticaj na stavove ljudi prema gej zajednici, čak je bivši potpredsednik Joe Biden dao zaslugu seriji za podizanje svesti ljudi i prihvatanje LGBT+ zajednice u Americi. „I zato mi je toliko drago što ponovo snimamo jer još uvek imamo mnogo posla. Moramo još da obrazujemo ljude i da dajemo glas ljudima koji ga nemaju.“ U slučaju da ste jedan od šačice LGBT osoba koji nikad nisu pogledali seriju, radnja je smeštena u Njujorku i opisuje život dva najbolja prijatelja, gej advokata Will-a i strejt dizajnerke interijera Grace (Debra Messing). Ali njihova prijateljica Karen drska bogatašica, alkoholičarka koju glumi Megan Mullaly, i Jack su zapravo glavni izvor komedije i obeleže skoro svaku scenu u kojoj se pojave. Prva sezona je započela u Americi septembra 1998. godine i njihov pristup gej vezama bio je mnogo slađi i manje preteći nego što je u sadašnjoj verziji. Ali ako uzmete u obzir društveni kontekst u kojem je serija započeta, može se smatrati radikalnim. Samo godinu dana pre, Ellen DeGeneres se deklarisala kao lezbejka, i njena serija je ubrzo otkazana. Zato, da li se Sean plašio da Will & Grace predstavljaju Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Intervju

ogroman rizik i da li je bio uplašen negativne reakcije od strane publike? „Srećom, kao mlad glumac nisam pomišljao na to. Samo sam želeo posao i nisam se mnogo brinuo u kojoj formi će taj posao doći samo ako je legitiman i respektabilan.“ Ali uprkos brzom napredovanju serije u polju reprezentacije i vidljivosti gej likova, neki delovi LGBT zajednice su je kritikovali da nije dovoljno politička i da nije uspela da obradi problem seksualnosti. „To su mali koraci. Ne možete sve to uraditi odjednom“, Sean priča o kritikama od strane LGBT zajednice. „Ali kada ljudi počnu previše duboko da analiziraju komedije, stavljaju sebe u opasnost. Kada je previše analiziraju to ih onemogućava da uživaju u seriji. Ako vas tera na smeh, odlično! Nešto kao pouka i obrazovanje je samo dodatak.“

www.optimist.rs

Postoji još jedna kritika na originalne sezone, koju ne bi trebalo da ignorišemo, je verovanje nekih gej gledalaca da glavni lik Will nije dovoljno gej, a sporedni lik Jack predstavlja stereotip gej osobe. Kada smo razgovarali na ovu temu shvatili smo da poznajemo dosta ljudi koju su isto kemp kao Jack, ako ne i više. „Rekao sam ovo mnogo puta“, Sean naglašava, „Ali sa onim ljudima koji kritikuju moraš se zapitati odakle dolazi njihova kritika. Da li je to nešto unutar njih što ih ne ispunjava, ili su ljuti na način na koji prolaze u životu?“ To je tužna realnost, i Sean se slaže da kritike gej ljudi prema drugim gej osobama su mnogo tužnije nego kada nas strejt ljudi napadaju. „Svi smo prošli kroz iste poteškoće i izazove, pomislio bi da se ovakve stvari neće dešavati“, on kaže. „Moramo da podržavamo jedni druge iako se možda ne slažemo sa određenim tipovima ponašanja, oblačenja, jezika ili čega već. To sve proizilazi iz lične nesigurnosti i mržnje prema sebi. To je koren svega. Društvo nas je naučilo da mrzimo sebe zbog načina na koji se ponašamo.“ Sa velikim pritiskom da Will & Grace predstavi celokupnu i veoma raznoliku LGBT zajednicu, kada je konačno snimanju došao kraj, Seanu je bila potrebna pauza. „Ljudi ne shvataju, to i nije njihov posao, koliko je truda uloženo u takvu seriju. Svake nedelje organizujemo ogromnu predstavu i televizijskim kamerama je predstavljamo svetu. Toliko sam zahvalan što imam ovaj posao i nikada se ne bih požalio, umarajuće je odraditi 200 takvih epizoda, i potrebna je pauza. Samo se desilo da je naša pauza trajala 11 godina.“ I

posle kog vremena je snimanje počelo da mu nedostaje? „Tri ili četiri godine. Teško je ceniti nešto sve dok toga više nema. Shvatio sam da je trebalo da budem više zahvalan zbog dosta stvari. Uzimao sam to zdravo za gotovo, isto kao dečka, muža ili člana porodice. Prošlo je vreme dok nisam shvatio: „Svi mi nedostaju, nedostaje mi posao, nedostaje mi Jack, nedostaje mi scenario, nedostaju mi šale, sve mi nedostaje.“ Iako priznaje da mu nedostaje lik koji tumači, ističe da su on i Jack dosta različiti. „Živim u kući sa svojim mužem (muzički producent i kompozitor Scott Icenogle). Vodimo veoma miran život, zajedno smo 11 godina (u braku 4), zato smo u tom pogledu Jack i ja veoma različiti.“ Činjenica je da ga fanovi često vezuju sa likom Jacka i često pričaju sa njim kao da su njih dvojica ista osoba. „Kada sam bio mlađi činio sam sve da se izborim sa tim. Sada sam stariji i nadam se da sam i mudriji, da kucnem u drvo, radim sve da to prihvatim. Ne činiš uslugu ni sebi ni fanovima kada pokušavaš da odgurneš ono zbog čega si poznat. Ljudi te vole jer ih činiš srećnim, i uvreda je da se sramiš nečega što njih privlači.“ Iako smo diskutovali o kritikama uperenim ka Will & Grace tokom prvobitnog prikazivanja, to nije ni blizu kritika koje su usmerene ka Seanu što se nije javno deklarisao kao homoseksualac

do 2010. godine, četiri godine nakon što je serija prestala da se prikazuje. Bilo mu je neprijatno kada sam ga pitao da li su ga te kritike povredile. „To je odlično pitanje ali onda bi onda ovaj intervju trajao 9 sati. Mnogi ljudi se osećaju ogorčeno što to nisam objavio kako su oni hteli, iako sam se bio deklarisao kada sam imao 18, samo za to nisu znali novinari. Zbog mnogo razloga sam bio uplašen. U genima nemam talenat da budem predstavnik bilo koje grupe ljudi, nisam javni govornik, nemam taj talenat, ne želim tu vrstu odgovornosti. Jedinu odgovornost koju sam želeo, i koju sam tražio, je ta da budem glumac.“ Ali konačno je odgovorio na pitanje: „Da, to me je povredilo zato što me ljudi ne poznaju. Gledaju te kao proizvod i pitaju šta možeš da uradiš za njih i zašto ne govoriš u njihovo ime i moj odgovor je: ’Zato što ja nisam vi, ja prolazim kroz stvari za koje vi ne znate - mnoge stvari vi ne znate.’ „Jedna osoba ne može biti sve drugima.“ Sean se slaže da sada nije stavljen toliki pritisak na gej muškarce u javnosti zato što ih sada ima mnogo više, i ne očekuje se od jedne osobe da predstavlja celu zajednicu. Ističe da su društvene mreže podstakle individualizam, i srećan je zbog činjenice da društvene mreže mogu da otkriju intimne detalje iz života poznatih, uključujući i njegov. „Nemam više šta da krijem. Bio sam deo Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Intervju ovog posla tokom drugačijeg vremena. Mislio sam da moram biti misteriozan i nedostižan. I to mi je smešno zato što sam ja kao otvorena knjiga.“ Vaspitan je kao katolik, da li su tragovi tradicionalnog aspekta vere prema homoseksualcima imali uticaj na njega? „Da, naravno“, priznaje. „Društvo nas je naučilo tokom 70ih i 80ih da je biti gej grozna stvar. Tako da je u našim genima i u našoj krvi da se naježimo pri pomisli da držimo partnera u javnosti za ruku.“ Tako nešto, on dodaje, je moglo biti još jedan faktor koji je uticao na njegovu odluku da svoju seksualnost ostavi u tajnosti tako dugo. „Sramota me je zbog toga. Apsolutno, zato što su u to vreme svi znali da sam gej. Zato su me na neki način terali da se javno deklarišem, ali ja sam to odbijao. Voleo bih da sam imao snage da to uradim ranije. Ali sve se dešava sa razlogom, i moj život je za sada divan.“ U pravu je, njegov život je divno ispao. Kao i povratak serije Will & Grace koji mu je pogurao karijeru. Oženio je svog partnera Scotta 2014. Od tad, često su se pojavljivali u javnosti i objavljivali dosta lip-sync videa na Youtubu, koji su pomogli da se poboljša vidljivost gej veza. „Morali smo da odradimo svoj deo.“ Sean objašnjava. „Moramo se izboriti protiv demona i potrebe da potisnemo ono što stvarno jesmo, zato što time hranimo odvratnu zver zvanu društvo koja veruje da smo manje vredni. Bilo je teško izustiti reč ’muž’ i ’u braku’ i ’gej muškarac’ zato što kada sam bio mlad nisam hteo da me ljudi povezuju s tim, jer sam mislio da je to nešto loše. „Naučen sam da to držim u tajnosti, naučen sam da me bude sramota. Sada kada smo stariji i mudriji, treba da to prevaziđemo i da se borimo protiv toga.“ „Sada u javnosti držim Scotta za ruku kada god mogu. I koristim te reči kada gostujem u emisijama, slobodno kažem ’muž’, jer smo dugo smatrali da je to naš problem a ne problem drugih ljudi. Od toga to proizilazi: ’Želim da se drugi

www.optimist.rs

osećaju komforno.’ „Zato se nisam javno izražavao. Ali tome je došao kraj! Vreme je da gej zajednica pokaže svetu da smo prihvatili sebe i da nas ne zanima me šta drugi ljudi misle o tome.“ Ispričao mi je o gostovanju u emisiji The David Letterman Show, gde je upotrebio reč muž. „Tada sam izgubio polovinu svoje publike, ali me nije bilo briga. Dave me je pitao šta se dešava u mom životu u poslednje vreme, a ja sam mu odgovorio: ’Skoro sam se oženio, i to za muškarca.’ „Tada sam pričao o venčanju, i nekim ljudima je bilo neprijatno. Ali sam pomislio: ’Zajebi, držaću se toga. Oni mogu da sede tu i da im bude neprijatno jer ja ne mogu više da razmišljam o tuđim osećanjima.“ Kako je izustio te reči da li je srce počelo brže da mu lupa? „Da, pomalo“, odgovara. „Ali to sam uradio zato što ne želim da mi srce lupa tako brzo sledeći put kad budem pričao o tome. Jedini način da to postigneš je da izazoveš sebe, i prihvatiš sebe kakav jesi.“ Zar to pojavljivanje u emisije nije bila njegova forma aktivizma - nešto na šta prethodnih godina nije bio spreman? „Ja sam aktivista na sebi svojstven način. To što sam u javnosti sa svojim mužem i što pravimo zanimljive videe na fejsbuku, time što pozitivno govorim o drugim ljudima i to što glumim u seriji Will & Grace u kojoj tumačim gej lika. Kroz komediju i radost možeš naučiti ljude da postoji samo jedna rasa, i to je ljudska rasa. Sve te stvari predstavljaju moj doprinos, to je moj aktivizam.“ Iako žali što se nije deklarisao ranije, da li je sada ponosan na svoj doprinos gej zajednici? „Osećam se neverovatno ponosnim“; kaže sa osmehom, „Nosim kao orden časti- seriju i kako sam se ponašao u poslednjih nekoliko godina. Kada mi ljudi priđu na ulici i kažu: ’Zbog tebe sam ponosan gej muškarac’, to mi znači više nego bilo šta na svetu. To je dovoljno da se rasplačem na licu mesta. I u tim situacijama znaš da ideš u pravom smeru.“

RA – Savez za jednaka prava Raznolikost koja postoji u LGBTI pokretu u LGBTI osoba na Zapadnom Bal- našem region je naša snaga, i zajedničkim strakanu i Turskoj je regionalna teškim pristupom možemo učiniti mnogo više asocijacija koja deluje u Alba- nego pojedinačnim naporima, kako na nivou činiji, Bosni i Hercegovini, Hrvat- tavog regiona, tako i u svakom od zemalja. Na vašem sajtu piše da želite da promenite skoj, Kosovu, Crnoj Gori, institucionalne, političke i društvene odnose Severnoj Makedoniji, Srbiji, prema LGBTI ljudima. Kako? Sloveniji i Turskoj sa sedištem u Beogradu. Misija ERA-e je da ERA je osnovana i ovlašćena od strane svojih člapodstakne pozitivne promene nica da istraži, identifikuje i iskoristi sve postou društvu, promoviše i zago- jeće mogućnosti, i da zajedno sa članicama radi vara ljudska prava LGBTI osoba, omogućava re- na unapređenju položaja LGBTI zajednica u gionalnu saradnju, kao i da obezbedi resurse i našem regionu. Kao takva, ERA radi na izgradnji poveća kapacitete LGBTI pokreta na Zapadnom mostova i stvaranju mogućnosti za naše organiBalkanu i u Turskoj. Razgovarali smo sa izvršnim zacije članice kroz vrlo specifičan skup radnih područja i zadataka. Naš primarni fokus je na izdirektorom Amarildom Fecanjijem. Koliko članica ima ERA i ko su one? gradnji kapaciteta organizacija članica, i to onih Savez ERA ima 59 organizacija članica, dok je još kapaciteta koje članice smatraju važnim za nji4 organizacije trenutno u procesu odobrenja hovo efikasnije funkcionisanje, kao što su orgačlanstva. Članstvo nizacioni razvoj, je prilično raznovrliderstvo i upravljasno, i obuhvata raznje, finansijsko ličite tipove upravljanje, upravgej Albanac u Beogradu organizacija koje se ljanje ljudskim rebave unapređesursima, monitoring njem položaja i evaluacija, pisanje i LGBTI osoba: poimplementacija prostoje formalne i nejekata, kao i naraformalne LGBTI vno, unapređenje grupe, registroznanja i veština u Razgovarao: Predrag Azdejković vane i neregistrospecifičnim tematvane LGBTI skim i programskim organizacije, male oblastima, kao što grassroot organizasu zagovaranje i locije, kao i one koje su veoma velike i razvijene. biranje, osmišljavanje i sprovođenje javnih kamKada je reč o vrsti posla kojom se bave i strate- panja, komunikacija, korišćenje međunarodnih gijama koje koriste, i tu postoji mnogo raznoli- mehanizama za ljudska prava, HIV prevencija, kosti. Uz organizacije sa sveobuhvatnim itd. Osim pomenutog, veoma važan deo našeg pristupom celokupnom LGBTI spektru identi- rada je i podizanje finansijskih kapaciteta naših teta, mnoge organizacije članice rade posebno članica, kroz pružanje direktne finansijske podru oblastima kao što su trans prava, interseks ške za različite projektne inicijative i operativne prava, prava lezbejki, biseksualnih i kvir žena, troškove. Naš drugi fokus je istraživanje i zagoprevencija zločina iz mržnje i pravna pomoć u varanje. Naš istraživački rad zasniva se na poveslučajevima nasilja i diskriminacije, prava LGBTI ćanju baze reprezentativnih i pouzdanih roditelja i njihove dece, kao i roditelja i rodbine podataka o životnim realnostima LGBTI osoba u LGBTI osoba, zatim pružanje zdravstvenih našem regionu, kao i na detaljnijem istraživanju usluga, uslugama GMT osobama koje žive sa pojedinih tema, kao što su diskriminacija, nasiHIV-om, kao usluge u domenu obrazovanja, lje, govor mržnje, zapošljavanje i primanja, kvaLGBTI skloništa, drop-in centara, ali i organiza- litet života i životni standard, obrazovanje, itd. cije koje se fokusiraju na LGBTI kulturu, umet- Naše zagovaračke aktivnosti su prvenstveno renost, sport, medije, organizacije Prajd povorki... gionalne i međunarodne, ali i lokalne, kada naše

Amarildo Fecanji

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Intervju

članice procene da bi to bilo korisno. Veoma je važno napomenuti da se naš zagovarački rad odvija u vrlo bliskoj saradnji i komunikaciji sa našim članicama, imajući u vidu njihove potrebe i interese, kao i speciﬁčnosti lokalnog konteksta u svakoj od zemalja. Treća oblast našeg rada predstavlja i različite aktivnosti u domenu povećanja vidljivosti i sprovođenja javnih kampanja, na regionalnom i lokalnom nivou, imajući u vidu da LGBTI osobe, kao i problemi sa kojima se suočavaju, ostaju i dalje nevidljivi i marginalizovani u većini delova našeg regiona. Na kraju, prošle godine smo proširili naše radno područje na domen zapošljavanja i ekonomskog osnaživanja LGBTI osoba i LGBTI organizacija, koje se fokusira na teme kao što su: zaštita od diskriminacije na radnom mestu i prilikom zapošljavanja, promovisanje uspostavljanja pozitivnog i tolerantnog radnog okruženja za LGBTI osobe, podizanje veština LGBTI za pronalaženje posla ili realizovanje preduzetničkih ideja, podrška LGBTI biznisima, kao i unapređenje saradnje LGBTI organizacija sa kompanijama, itd. Osim ovoga, još jedna od važnih oblasti, kojoj smo se posvetili intenzivnije u ovoj godini, je regionalna inicijativa koja ima za cilj da pomogne u prona-

www.optimist.rs

laženju eﬁkasnijeg odgovora na zabrinjavajući porast HIV epidemije GMT osoba u regionu, promovišući bližu saradnju između LGBTI organizacija i onih koji rade na borbi protiv HIV-a. Sve ovo ima za cilj da utiče na promenu institucionalnih, političkih i društvenih odnosa koji drže LGBTI osobe u podređenom i neravnopravnom položaju. Ti dolaziš iz Albanije. Kakva je LGBTI situacija u Albaniji? Kada posmatramo situaciju iz perspektive dostupnih podataka, LGBTI prava u Albaniji su manje ili više slična Srbiji ili Crnoj Gori. Pravni okvir je manje-više isti, Vlada je na ovaj ili onaj način inicirala rad na LGBTI pravima (bilo da se radi o akcionim planovima ili drugim politikama), Tirana Prajd se održava svake godine od 2012, i tako dalje. U Albaniji, međutim, postoje ozbiljni problemi u implementaciji postojećih zakona i donošenju novih zakona, posebno onih koji se tiču porodičnih prava, kao i prava trans i interseks zajednica. Trenutno postoji Nacionalni akcioni plan za LGBTI za period od 2016. do 2020. godine, ali najvažnije stavke tog plana nisu sprovedene, a ostala je još samo jedna godina za implementa-

ciju. Kao i u mnogim drugim zemljama regiona, postoji nedostatak političke volje da se zaista suštinski radi na ovom pitanju. Sadašnja Vlada je veoma kritikovana od strane LGBTI pokreta jer nije učinila dovoljno u pravnom, političkom i društvenom smislu. Ovo je prisililo - da tako kažem - većinu pokreta da sada većinu svojih aktivnosti fokusira na rad sa i za zajednicu, na jačanje baze na lokalnom nivou, i pružanje osnovnih usluga koje zajednici očajnički trebaju. Dva glavna slogana Tirana Prajda 2019. godine su “Mi marširamo i za vas” i “Država ćuti, ali mi smo odvažni”. Ova dva slogana na najbolji način sumiraju situaciju u Albaniji. Trenutno živiš u Beogradu. Kakva su tvoja iskustva kao otvorenog gej muškarca, Albanca u Beogradu? Živim u Beogradu više od tri godine. Moj pristup je bio vrlo jednostavan: "Ako mi se sviđa, ostaću, ako ne, vratiću se nazad". Kao što vidite, još uvek sam ovde. Rođen sam u manjem gradu u jugoistočnoj Albaniji i pre nego što sam se preselio u Beograd, živeo sam u mestima kao što su Đenova, Atina, Notingem, London i Tirana. Ovi identiteti, “gej”, “Albanac”, “stranac” imaju različite težine u različitim trenucima. U jednom trenutku sam uspeo da prihvatim činjenicu da su me svi ti identiteti - i drugi koji nisu ovde spomenuti – oblikovali u osobu kakva danas jesam. Naučio sam, takođe, da će ljudi uvek imati mišljenje o svemu, bilo dobro ili loše, i da je jedini način da se ide napred, da se bude autentičan i iskren prema sebi, i da se boriš za ono što je ispravno. Susreti sa kvir ljudima, sa borcima za socijalnu pravdu, su odigrali veliku ulogu u svemu tome. Došao sam u Beograd sa otvorenim umom, brzo sam prigrlio grad i, kako se ispostavilo, grad mi je uzvratio zagrljaj. Ne obraćam toliko pažnje na to koliko je neko mesto bogato ili siromašno, moderno ili nazadno, nego mi je važnija energija ljudi i način života, kako se oni odnose prema meni i vrednostima koje oni predstavljaju. Siguran sam da nisam prvi stranac koji vam je rekao da sam “došao u goste i ostao”. Ovo jedinstveno lično iskustvo ne znači da nisam svestan političke klime u regionu. Kao osoba koja je uvek na putu i aktivno je angažovana u diskursu o ljudskim pravima, vidim uticaj politike podela, posebno kako je upotrebljavaju političke elite, mediji i tehnologije, do granice perverzije. Jasno je da je Beograd i mesto gde

su patrijarhat i toksični maskulinitet uvek sveprisutni, ali mi je bilo drago da vidim kako kvir ljudi stvaraju sve više i više sopstvenih prostora i kako se društvo menja. Da li sam zaboravio da pomenem da volim elektronsku scenu u Beogradu? U stvari, ove dve reči su uvek međusobno povezane u mojoj glavi. Što se tiče mojih speciﬁčnih iskustava kao gej muškarca u Beogradu, verovatno bih imao čitav esej za pisanje. Ali o tome neću, pustiću vas da se pitate. Da li vidiš razliku u tome kako gej muškarci u Beogradu i Tirani funkcionišu? Prvo bih želeo da istaknem neke sličnosti: i Tirana i Beograd su metropole. LGBTI osobe masovno migriraju u ovakve sredine kako bi izbegle često težak život u manjim mestima. U velikom gradu možete biti anonimniji, uživati u barovima i kulturnom životu, imati mnogo veći pristup informacijama, LGBTI organizacijama i, naravno, komunicirati sa mnogo prijatnijom grupom ljudi, kao i sa drugim LGBTI osobama. Ova dva grada su ipak veoma različita. Beograd je kosmopolitski prostor sa mnogo istorijskog nasleđa. Mnogi istorijski periodi su ostavili svoj trag. Čini mi se da je jugoslovenska era ovde ostavila svoj najveći pečat. Osećam da su Beograđani u nekom trenutku navikli na ideju da budu mesto ulaska (i izlaska) iz regiona. Beograđani nikada ne pitaju “odakle ste” osim ako zaista žele da razgovaraju, što je karakteristično za kosmopolitske zajednice. Uvek volim da kažem da Beograd ima veoma živopisan LGBTI život, a kada me neki ljudi čuju da to kažem, često podižu obrve u neverici. Oni ili pomisle odmah na mesta kao što su Berlin ili Barselona, ili pretpostavljaju da bolje od Beograda nisam video. Istina je da će Beograd uvek biti grad sa velikim potencijalom, i pretpostavljam da će samo vreme pokazati. Tirana, s druge strane, još uvek nema speciﬁčne LGBTI prostore za zabavu ili kulturni život, iako je LGBTI pokret postao jači u posljednjih 10 godina. Zajednica je manja nego u Beogradu i još uvek nije tako vidljiva. Postoje mnogi takozvani prostori pogodni za LGBTI osobe, ali to ne znači ništa za zajednicu kojoj je još uvek potrebna sigurnost, prihvatanje i sopstveni sigurni prostori u kojima mogu slobodno da se izraze. Kako je u Tirani scena za upoznavanje mnogo manja, malo je teže i zaljubiti se. Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Urbanlook.info

uređuje: Srđan šveljo Dr. Martens

Coverse

CELEBRATE PRIDE & FASHION Pride kao inspiracija, duga kao detalj, motiv, dezen podstakli su mnoge velike svetske brendove da svojim kolekcijama podrže LGBT populaciju i da uz njihovu modu slave slobodu!

American Eagle

H&M

Nike

www.optimist.rs

Diesel

Satchel

Michael Kors

Fossil

Levi’s

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Urbanlook.info

ANTHONY AVANGARD Antun Apščić u svojoj novoj kolekciji poigrava se porukama iz ex-YU ali i inspiraciju pronalazi u turbo folku i fudbalu! @anthonyavangard Photo: Denis Butorac

ARTCHILD Nova kolekcija Marka Glavinića podstiče na sreću i lepotu modiranja. Savršeni krojevi, detalji, boje, dezeni pun pogodak za leto! @marko_glavinic_wear Photo: Marija Zindović

BAŠČAREVIĆ SUMMER Đorđe Baščarević i novom kolekcijom pokazuje koliko je dizajner istančanog ukusa i stila @bascarevicdj Photo: Dušan Stević

www.optimist.rs

NEMANJA PANTELIĆ Novom kolekcijom Nemanja je još jednom skrenuo pažnju na svoj dizajn i na to koliko je potreban modnoj sceni. Birajte njegove komade ovog leta i ostanite verni sebi i pravoj modi! @np_by_nemanja_pantelic KOZARA Svojom novom kolekcijom Kozara Ethno Fusion, Marko Feher je oduševio ne samo region nego i svetsku modnu publiku. Koreni, istorija u spoju sa modernim uvek su dobar izbor za one koji umeju, a Feher je majstor za to. @markofeher Photo: Edvin Kalić

RISH Novina kada su u pitanju RISH shoes su patike i patika sandale. Neverovatan dizajn, udobnost i originalnost ovaj porodični brend već godinama drži u vrhu regionalne scene kada je u pitanju izrada obuće! @rish.shoes

MONOI Nakit MONOI pored prelepog dizajna, arhitekturalne lepote i savršenog kvaliteta ima i onaj bezvremenski pečat zbog kojeg ga i biraju mnoge žene! @monoi.design

BOŽO VREĆO Jedna divna saradnja desila se između muzike i mode. Naime, Božo Vrećo je prepoznao talenat i kreativnost Neven Kragić i ta saradnja ga prati kroz nastupe ali i na novim divnim fotograﬁjama koje potpisuje Dušan Stević! @nevena_kragic

BUTIK NS Novo mesto za shopping dizajnerskih komada sa domaće modne scene je BUTIK designers store u Novom Sadu. Tamo vas očekuju: Barda, Faktory, Predrag Đuknić, Nevena Kragić, Milan Stanić design, RISH shoes, Ipseity Perfumes, Monoi nakit, Rade Hats, Invu naočare, MS Mariposas. @butikdesignersstore Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Foto

Pia Klančar: Prvi prajd u Novom Sadu Mlada fotografkinja Pia Klančar iz Slovenije predstavila je početkom juna u Ostavinskoj galeriji u Beogradu izložbu “Prvi Prajd u Novom Sadu”, serijal koji je fokusiran na ovekovečavanje autentičnih emocija učesnika, obezbeđenja i ljudi koji su protestovali protiv Parade. Ipak, cilj izložbe ostaje pre svega proslava uspešne organizacije učesnika, kao i širenje njihove poruke o jednakosti i seksualnim slobodama. Autorku pre svega zanima upoznavanje LGBT+ scene u Srbiji, s obzirom na to da se opšta atmosfera u vezi sa tom tematikom znatno razlikuje od one u njenom matičnom gradu - Ljubljani. Pia Klančar je 2018. godine diplomirala na Akademiji likovnih umetnosti i dizajna Univerziteta u Ljubljani. Zanima je istraživanje društvenih tematika i “onoga što pokreće ljude”. Prvi Novosadski Prajd, u okviru prve Novosadske nedelje ponosa, održan je 17. maja na

www.optimist.rs

Trgu slobode, uz poruke da se svi njegovi učesnici nadaju „da ovo nije poslednji, te da će i u budućnosti moći slobodno da šetaju svojim gradom“. Jedan od organizatora Prajda Filip Kocevski, je rekao da je cilj bio ukazivanje na položaj LGBT populacije i ostvarivanje prava koja su zagarantovana Ustavom Srbije, istakao je problem nasilja kao jedan od glavnih sa kojim se LGBT zajednica suočava. „Problemi koje mi direktno vidimo u svakodnevnom radu sa mladima iz LGBT zajednice jesu nasilje i diskriminacija na tom bazičnom nivou. Diskriminacija od onih najbližih – prijatelja, roditelja, vršnjaka u školi, užeg kruga poznanika, kao i u školama i institucijama“, rekao je Kocevski, dodajući kako je Novi Sad tolerantniji grad u odnosu na ostale. Ipak, kako je ukazao, to i dalje ne znači da je Novi Sad bezbedan za članove LGBT zajednice.

>> VodiÄ? kroz gej Srbiju

OPTIMIST Foto

www.optimist.rs

VodiÄ? kroz gej Srbiju

OPTIMIST Kemp

onahinje koje se ljube, Balenciaga kroksice , Lisa Rinna koja optužuje Yolandu Hadid da je lagala u vezi sa lajmskom bolešću jesu zanimljivosti koje potpadaju pod kategoriju kempa, kulturnog fenomena snažnog koliko i neuhvatljivog. Da stvari dodatno zakomplikujemo, kritičari i teoretičari daju labavu definiciju kempa kao odbrambenog mehanizma, koji ga sprečava da se u potpunosti apsorbuje u svet dobrog ukusa odakle je potekao i odakle je zapravo prognan. I dok je sklonost ka kiču oduvek postojala ova nedefinisana ideja je došla u fokus preko čuvenog eseja Susan Sontag „Beleške o kempu“ iz 1964. godine koji je poslužio kao tema za ovogodišnji Met Gala. Pola veka nakon Sontaginih mudrosti, „Interview“ je o kempu porazgovarao sa našim omiljenim stilistima eklektičnog ukusa. Tu su, između ostalih, dizajner Jeremy Scott, filmadžija John Waters i legenda noćnog života Amanda Lepore. BENJAMIN MOSER (pisac i biograf Susan Sontag) „Treš je oduvek bila pretnja američkoj visokoj kulturi. Kemp je 100% produkt gej kulture, manjinske kulture i andergraund kulture. I mislim da se dosta ljudi oseća ambivalentno oko toga da li će kemp biti nešto što će većina prihvatiti . Kada je Susan napisala ’Beleške o kempu’ bila je fascinirana što neki ljudi mogu da na zabavan i ironičan način posmatraju kulturne proizvode i kako prilagođavaju ukus ka Mae West i dugmiće za manžetne u obliku penisa u neku vrstu seksualnog koda. Brzo su svi počeli da pišu i da razgovaraju o kempu. Duh je izašao iz lampe.“ JEREMY SCOTT (modni dizajner) „Za mene je kemp bio preterani humor obično povezan sa velikom količinom glamura. Kao i sve, smisao je definisan kontekstom. Mnogo toga što je danas kemp nekada je bilo smrtno ozbiljno. I obrnuto. Odrastao sam u veoma post-post modernom svetu - reference na referencu, pro-

www.optimist.rs

šle dekade se ponovo pojavljuju i remiksuju kako bi deﬁnisale one u kojima živimo. Dok sam odrastao zaista sam stvari koje su sjajne, svetle, raznobojne i pune radosti, poput Barbie. Njena roze korveta iz osamdesetih, duga plava kosa, roze minić i nepregledni niz savršenih modnih dodataka su sada, u ovom vremenu, sazreli za kemp.“ KIM PETRAS (pop zvezda) „Kemp vam dopušta da igrate određenu ulogu i da se izrazite bez predrasuda. Koristim ga da se našalim sa sobom i da preterujem sa nekim aspektima svoje ličnosti. Ali kemp može biti upotrebljen i kao skretanje pažnje na neku nepravdu. Pripadnici LGBTQ zajednice su ga koristili decenijama kako bi zadobili prostor u svetu u kome nismo oduvek bili dobrodošli.“ BOB MACKIE (kostimograf ) „Za imenicu kemp sam prvu put čuo šezdesetih godina tokom studija na umetničkoj školi u Kaliforniji. Oduvek je služio za opisivanje preteranosti, grandioznosti i obično je bio veoma duhovito

zabavan. Kao dizajner shvatate da je kemp deo vašeg alata. Ljudi sa spiska mojih klijenata, kako prošlih tako i današnjih, svakako su prigrabili pregršt kemp trikova kako bi poboljšali svoje nastupe. Tu su Carol Channing, Carol Burnett, Mitzi Gaynor, Elton John, RuPaul, Diana Ross, AnnMargret, Harvey Korman i, naravno, Cher.”

Met Gala 2019.

Beleške o kempu Izvor: Interview

JUSTIN VIVIAN BOND (umetnik i performer) „Prvu kemp stvar sam videla kada sam bila klinka. Otišli smo u starački dom da pogledamo predstavu ’Hello, Dolly!’ u izvedbi pitomaca doma. Svi ti stari ljudi sa perjem. Svi su bili u neVodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Kemp prikladnim godinama i sve je bilo pogrešno, ali tako sjajno i divno. Kemp iskrivljuje stvarnost kako bi pokazao kako je sve apsurdno. Mejnstrim uvek pokušava da prilagodi estetiku kempa u fazonu ’Ha-ha-ha! Jeste, mi smo u šali.’ Ali ako kemp zaista radi svoj posao onda oni uopšte i nisu u šali.“

BRUCE LABRUCE (ﬁlmadžija, umetnik i pisac) „Da bi bio zanimljiv kemp uvek mora imati neku vrstu političke svesti i imati određenu dozu samosvesti o onome što radi. Susan Sontag u svom eseju kaže kako je kemp ’depolitizovan ili barem apolitičan’. Sa ovim ne mogu da se složim. Mislim da u svojoj deﬁniciji kempa nije shvatala koliko je on bio važan kao jezički kod razvijen među kvir zajednicom zbog ugnjetavanja koje je trpela. To je bio prekor, pobuna i poruga usmerena protiv strejtaškog društva. Na isti način kao što je ironija postala podrazumevajući senzibilitet devedesetih tako je i kemp postao pozadinska buka novog milenijuma. Određena šokantnost je normalizovana. Eksperti iz konzervativnih medija su totalno kemp i ako ne znaju šta je to.“

www.optimist.rs

AMANDA LEPORE (legenda noćnog života) „Kemp je nešto za šta nisam čula ništa sve dok nisam počela da radim sa Susanne Bartsch. Nakon toga sam neprekidno slušala o kempu. Sve u noćnom životu Njujorka devedesetih je bilo kemp. Čini mi se da danas ljudi sebe shvataju previše ozbiljno.“

LADY BUNNY (dreg kraljica) „U ﬁlmu ’The Adventures of Priscilla, Queen of the Desert’ postoji haljina koja je napravljena od japanki. U pitanju je klasičan kemp. Ali nekada nešto može biti toliko glamurozno da postane kemp. Na primer, ako nosite previše nakita sa muštiklom i mufom od krzna dok šetate svog psa takođe nakrcanog nakitom kao i vi. Kemp se oslanja na veštinu, ali zahteva i određeni stepen mentalne soﬁsticiranosti. Ova generacija odrasta na Kardashianima, Snooki i Paris Hilton. To je veština bez inteligencije.“ JOHN WATERS (Filmadžija, umetnik i pisac) „Kemp? Ništa nije tako dobro što je loše jer nam je sada Tramp predsednik. A on je čak i to uspeo da uništi.“

FABIO CLETO (profesor istorije kulture) „Kultura 21. veka je naprosto progutala kemp. Ali moram reći da to više i nije kemp zato što je njegova estetika postala mejnstim. Kemp je uvek žalio zbog sopstvene smrti.“ LADYFAG (čarobnica noćnog života) „Kemp je ’jebi se’ uštogljenom svetu. Mislim da je kemp mnogo toga. U mom slučaju mogla bih reći da je to način života. Noćni život je moj posao. To je način na koji hodamo, pričamo i, naravno, kako se oblačimo. Kvir ekipa je izmislila kemp. Lepo je što se ostatak sveta navukao na njegovu ćud. Kvir i kemp idu ruku pod ruku.“ Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Solidarnost „And all the dreams we had, I will carry on As I watch the sun go down, watching the world fade away All the memories of you come rushing back to me As I watch the sun go down, watching the world fade away All I want to do is kiss you once goodbye, goodbye...“

vim rečima iz čuvene pesme „For a Friend“ grupe Communards, Džimi Samervil se svojevremeno oprostio od Marka Aštona, svog dugogodišnjeg prijatelja, saborca, gay aktiviste i člana Komunističke partije Velike Britanije. Britanska gay zajednica obeležila je 32godišnjicu Aštonove prerane smrti, brojnim manifestacijama u njegovu čast. Više od tri decenije ime Marka Aštona i dalje je živo, uprkos činjenici da je preminuo u svojoj 26. godini od posledica AIDS-a. Za tako kratak životni vek, Mark Ašton je za svoju zajednicu i druge diskriminisane društvene grupe, učinio više nego što bi neko za pun životni period, čemu svedoče njegovi brojni poštovaoci, kolege i saborci. Irac, komunista, drag queen, student, agitator, organizator, pisac, čitalac, gay aktivista, divan prijatelj, toplo ljudsko biće... samo su neke od kvaliﬁkacija koje idu uz njegovo ime. Džimi Samervil opisuje svog prijatelja kao upadljivo kitnjasto obučenog, sa velikom plavom perikom i suknjicom na tačkice i kaže da je bio najpoznatiji drag queen u Londonu. Robert Montgomeri, Aštonov prijatelj sa Keterig koledža u Portrašu, takođe svedoči da je Ašton živeo kao žena, da nikada nije napuštao kuću ako nije bio u punoj drag queen opremi. Aštonov jutarnji ritual, kaže Montgomeri, sastojao se u konsultovanju njegove knjige slavnih holivudskih glamur portreta i odabira izgleda tog dana. Bio je toliko ubedljiv kao drag queen, da njegovi šefovi u Konzervativnom klubu, gde je radio kao barmen, nisu nikada posumnjali da je, zapravo, muškarac, seća se Ričard Kols. Družio se sa ljudima poput Boja Džordža, Filipa Salona,

www.optimist.rs

Merilina... Bio je aktivan u kampanjama za nuklearno razoružanje, gay switchboardu (telefonska linija za pomoć gay osobama), raznim protestima... Mark Ašton je odrastao u veoma speciﬁčnim i burnim vremenima vijetnamske krize, studentskih protesta ’68. godine, hipi pokreta, seksualne revolucije 70-ih godina, brojnih antiratnih i građanskih pokreta na Zapadu, što je umnogome formiralo njegove leve i komunističke poglede, pogotovo scene siromaštva u Bangladešu, gde je boravio tokom ’82. godine. Džimi Samervil kaže, da se nakon boravka u Bangladešu, Ašton pojavio na njegovim vratima obučen u narandžastu odoru, kakvu nose budisti, skroz obrijane glave. Od tada, potpuno se posvetio ženskoj i gay politici, kaže Kols, ali je i dalje ostao „luda kraljica, ali brilijantna“. U pismu prijatelju, 28. avgusta 1986. godine, Ašton objašnjava kako je postao komunista: „Došao sam do socijalističke politike kroz borbu u svom svakodnevnom životu, ali ne kroz teoretsku borbu, koja

političko nasleđe gay komuniste

Mark Ašton piše: Igor Maksimović

treba da se objašnjava, kako bi ljudi znali kako da seru, nego kroz stvarnu, dnevnu borbu, koja je vidljiva, prožimajuća, koja manifestuje sebe kroz zastrašivanje, nasilje, diskriminaciju mene kao individue...“ U svetu je i dalje trajao „hladni

rat“, a njegovu značajnu prekretnicu označiće uspon neokonzervativne ideologije oličene u Margaret Tačer (V. Britanija) i Ronaldu Reganu (SAD). Ovo je označilo kraj tzv. države blagostanja i konačni obračun sa nosiocima levih i progresivnih politika. Prvi na udaru neokonzervativaca, našli su se pripadnici gay zajednice i brojni radnički sindikati, prvenstveno rudarski, čiji glas i zahteve je trebalo što pre ugušiti. Takvo stanje najbolje izražava izjava Džemsa Andertona, šefa mančesterske policije, da „gay ljudi oboleli od AIDS-a žive u sopstvenoj septičkoj jami“, a da su rudari „politički motivisana industrijska maﬁja na poslu“. U atmosferi medijskog linča, raširene homofobije, učestalog policijskog maltretiranja, narastajuće pretnje HIV epidemije, sužavanja radničkih prava, Mark Ašton je osetio trenutak povezanosti interesa ove dve grupe, izjavivši: „Rudarske zajednice su zlostavljane baš kao i mi, šikanirane od policije baš kao i mi. Jedna zajednica treba da pruži podršku drugoj. Nelogično je da se kaže ’ja sam gay i ja sam za odbranu gay zajednice i ništa drugo me ne zanima’.“ Važno je istaći da su i tokom 70-ih godina postojale određene veze između rudarskih sindikata i gay or-

ganizacija koje su im pružale podršku u borbi protiv antisindikalnih zakona, kao što je Gay Liberation Front, čiji su pripadnici 1972. godine, marširali zajedno sa radnicima. Ključni momenat je nastupio odlukom Vlade da zatvori pojedine rudnike i tako bez posla ostavi oko 20 hiljada rudara. Kao odgovor na ovu odluku, Nacionalni sindikat rudara objavio je, 1984. godine, početak generalnog štrajka rudara, u cilju sprečavanja njenog izvršenja. Mark Ašton, tada generalni sekretar Lige komunističke omladine, nije mirovao – zajedno sa Majkom Džeksonom i drugim prijateljima okupljenim oko čuvene knjižare „Gay’s the Word“, osniva udruženje „Lesbians and Gays Support the Miners“ (LGSM) i započinje akciju prikupljanja novčane pomoći porodicama rudara u štrajku. Roj Džejms, član LGSM, kaže da je Ašton imao i dodatni motiv pri solidarisanju sa rudarima, a sastojao se u konačnom stavljanju gay pitanja na političku platformu, kao i pitanja seksualnog oslobođenja, HIV tretmana i dr. LGSM se isprva suočio sa već postojećim predrasudama same rudarske zajednice i rudarskih sindikata prema gay ljudima, što je rezultiralo odbijanjem prihvatanja novčane pomoći. Međutim, Ašton je ostao dosledan u stavu da iako je njihova privrženost rudarima bezuslovna, da se neće izvinjavati zbog toga što su homoseksualna grupa. Drugi razlog zašto se LGSM odlučio za drugačiji, direktniji pristup rudarskom pitanju, bilo je zatvaranje računa Nacionalnog sindikata rudara i konﬁskacija sredstava, od strane Vlade Margaret Tačer. Grupa se povezala sa rudarima iz Južnog Velsa, koji su, živeći u ekstremnom siromaštvu, rado prihvatili pomoć. Prijem na koji su naišli među velškim rudarima, prevazišao je sva očekivanja. Živeći u izolovanim rudarskim naseljima, njihovi stanovnici su upoznali potpuno drugačiji svet i ljude, kakve nisu do tada nikada videli. Tom prilikom, kroz nekoliko uzajamnih poseta, došlo je do boljeg upoznavanja i približavanja dve subkulture, boljeg razumevanja problema diskriminacije i eksploatacije, čime su pale mnoge predrasude i stereotipi i započeta neraskidiva prijateljstva. Rudari su često posećivali gay mesta, barove, klubove, istupajući za gay prava i ravnopravnost, za smanjenje homofobije. Mnogim gay ljudima je rad sa rudarima bilo prvo aktivističko iskustvo, a sve ih je okupljala ideja klasne solidarnosti kao Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Solidarnost

centralna u gay zajednici. Kroz nekoliko nedelja, na skoro svim gay mestima održavala su se redovna prikupljanja novčanih sredstava i donacija. LGSM je prikupio oko 20 hiljada funti, što u novcu, što u namirnicama, odeći i drugim neophodnim potrepštinama. Režimska štampa i tabloidi, dočekuju na nož, ovaj, po njima, neprirodan savez, a The Sun na naslovnoj strani objavljuje tekst pod naslovom „Kopovi i perverznjaci“ (Pits and Perverts). Kao vrhunac solidarnosti sa rudarima, 10. decembra 1984. godine, u Londonu je organizovan veliki dobrotvorni koncert, baš pod nazivom „Pits and Perverts“, na kojem je svirao Bronski Beat. Gay zajednica je prikupila oko 20 hiljada funti, što je bio izuzetan uspeh. Hiljade rudara sa svojim ženama i devojkama, igralo je zajedno sa gejevima i lezbejkama, a svaki njihov govor dočekivan je velikim aplauzima. Sav prikupljeni novac otišao je rudarima Južnog Velsa i njihovim porodicama. Tom prilikom, Dejvid Donovan, ispred velških rudara izjavio je: „Nosili ste našu značku ’Ugalj ne milostinja’ i znate šta znači maltretiranje, kao što i mi znamo. Sada ćemo mi okačiti vaše značke i podržaćemo vas.

www.optimist.rs

To se neće promeniti preko noći, ali 140 hiljada rudara sada zna i za druge ciljeve i probleme. Mi znamo za crnce, homoseksualce, nuklearno razoružanje i nikad više nećemo biti isti.“ Aštonov pristup se pokazao ispravnim i vreme ga je opravdalo. Iako je štrajk propao, a rudari nisu ostvarili svoja puna prava, rudarski sindikati su uzeli učešće na London Prideu, 1985. godine, solidarišući se tako sa svojim dojučerašnjim dobrotvorima. Kao krajnji rezultat međusobne podrške i saradnje rudara i gay zajednice, zahvaljujući presudnom glasu Nacionalnog sindikata rudara, Laburistička partija je, iste godine, na svojoj partijskoj konferenciji u Bornmutu, prva u istoriji uključila gay agendu u svoj program. Tri godine kasnije, kada je Margaret Tačer donela čuveni zloglasni zakon - Section 28, kojim se zabranjuje promocija homoseksualnosti, Nacionalni sindikat rudara bio je ključni saveznik gay zajednice u borbi protiv ovog diskriminatorskog zakona. Takođe, ova saradnja, pomogla je mnogim gay rudarima, da konačno „izađu iz ormara“ i naiđu na pozitivan prijem u svom socijalnom okruženju, živeći u ruralnoj sredini.

U januaru 1987. godine, Aštonu je dijagnostikovan AIDS. Umro je 11. februara iste godine, a njegova smrt je odjeknula kako u gay zajednici, tako i u levom i radničkom pokretu. Zastave duginih boja pomešale su se crvenim radničkim zastavama tokom sahrane, a hiljade ljudi je marširalo do groblja i oplakivalo njegov odlazak. Položaj gay populacije tokom tih godina bio je izuzetno težak, a povrh svega nadvila se zastrašujuća pretnja AIDS-a, koja je odnela i Aštonov život. U takvoj atmosferi, kada je Margaret Tačer odbijala da pruži novčanu pomoć za borbu protiv AIDS-a, Mark Ašton, aprila 1986. godine, piše: „Do sada, naši problemi: diskriminacija, represija, krivica, nasilje, ismevanje, su bili savladivi, kako kroz višak hrabrosti ili povlačenje. No, na AIDS, ovo je zastrašujuće, za razliku od drugih pretnji, suđenja, nevolja, koji su deo našeg svakodnevnog života, još uvek ne znamo kako da odgovorimo. Možemo biti inficirani virusom naših ljubavnika, a ako smo inficirani možemo razviti AIDS, a ako razvijemo AIDS verovatno ćemo umreti...“ Poštovaoci Marka Aštona su nakon njegove smrti osnovali fond za pomoć ljudima koji žive sa ovom opakom bolešću. U njegovu čast, a i kao sećanje na ove događaje, 2014. godine, snimljen je film Pride, koji preporučujem svima onima koji ga još nisu odgledali. Film je, iako krije Aštonova politička ubeđenja, topla ljudska priča, puna dobrog britanskog humora, koja će vam istovremeno izmamiti mnogo osmeha i pokoju suzu, a ujedno šalje i poruku da se samo solidarnošću ugrože-

nih i diskriminisanih grupa može postići mnogo, uči kako se bori protiv predrasuda, stiču nova prijateljstva i savezništva. Život Marka Aštona je ispirišuć za sve koji se bore za drugačiji svet, sa jasnom svešću da gay prava i socijalizam idu ruku pod ruku i da samo pod levim idejama, kojima je Ašton dao novi smisao, gay ljudi mogu da ostvare svoje pune potencijale. Takođe, njegovo delo je pokazalo da je glavna linija podela među ljudima i dalje klasna, ali i da identitetska pitanja mogu i moraju ići paralelno sa klasnim. Leva politika, kojoj nedostaje jedno od ta dva polja delovanja, zapravo, i nije leva, već je u službi postojećeg sistema. Kris Birč, Aštonov prijatelj, kaže da je „komunizam bio vodilja svemu što je činio“. Od 11 članova koji su formirali LGSM, kaže Rej Gudspid, svi su bili ili trockisti ili komunisti ili simpatizeri komunista. Svi su polazili od osnovne premise da su svi slobodni samo ako je i svako pojedinačno slobodan, što je u slučaju podrške rudarima značilo da ako rudari izgube, izgubiće i gay zajednica. Kako je sam Ašton izvrsno primetio „koja je poenta boriti se za gay prava, ako se ne borimo za radnička prava; koja je poenta boriti se za radnička prava, ako se ne borimo za ženska prava?“ Zato, solidarnost, kao ključno mesto leve politike, mora opet odigrati važnu ulogu u kreiranju novih gay strategija, jer solidarnost menja ljude, a kreiranjem veza solidarnosti ojačava se borba protiv politika eksploatacije i diskriminacije, koje se mogu sprovoditi samo sa državnog nivoa.

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Intervju

ilm o Eltonu Džonu, Rocket- lično i realno. man premijerno je prikazan na Jamie Bell: Za mene je bilo skroz drugačije. Svi Filmskom festivalu u Kanu, a sr- znamo Bernieve tekstove ali mnogima bi bilo psku premijeru imao je 30. teško da ga prepoznaju na slici ili prepoznaju maja. Gej scene su cenzurisane njegov glas, tako da sam imao sasvim drugačiju u Rusiji, a u Srbiji možete gle- vrstu odgovornosti. Za mene je čak postojala dati punu verziju ovog mae- doza pronalaska. Taron nije imao taj luksuz. Kako biste opisali odnos Eltona i Bernia? stralnog filma. Optimist magazin mu posvećuje naslo- Taron Egerton: Jedna od zanimljivih stvari o Elvnu stranu i donosi intervju sa tonu je da on ne piše tekstove - priznaje da mu zvezdama filma. Taron Egerton to nije jača strana. Elton je poput kameleona jer i Jamie Bell pričaju o svojoj ulozi u muzičkoj odi- se toliko promenio tokom svog života. U početku je bio veoma stidljiv, naivan i nevin. Ispričao seji- Rocketman. Rocketman je na toliko načina jedinstveno mi je nekoliko priča iz svog detinjstva, u koje muzičko i filmsko iskustvo. Kako biste to opi- sam jedva poverovao, jer sada nije ni nalik tom sali? stidljivku. Jedan od glavnih povoda za promenu Taron Egerton: U početku smo planirali da to u Eltonovom životu bila je njegova veza sa Berbude jednostavan niem. Kada sam ga biografski film, koji prvi put pitao o njiuključuje elemente hovom odnosu, fantazije. Film počiElton je rekao: Kad se zvezde poklope nje time što Elton „Osim naše zajedniodlazi na rehabilitačke kreativnosti, on ciju. Za mene lično, je kao brat kojeg nito je nešto što mi je kada nisam imao.“ bilo uzbudljivo, Mislim da su se čak zato što mislim da zaljubili jedan u je veoma nesvakidrugog, kao kreadašnje videti netivni partneri. Jedan koga ko je toliko drugog su upotpupoznat, u tako innjavali. Promenili su Rocketman timnoj i ranjivoj sisvet muzike, i to je tuaciji. U filmu se predivno, zato što Elton na rehabilitasu obojica potekli iz ciji osvrće na svoj radničke klase, spoživot, i vidimo njegovu priču od detinjstva, ško- jili se, i nastala je sinergija. lovanja na Kraljevskoj muzičkoj akademiji sve Jamie Bell: Imaju veoma interesantan metod sado trenutka kada ide na rehabilitaciju. Sama či- radnje, a to je da nikada ne rade zajedno u istoj njenica da to prikazujemo pokazuje kako je sobi. Bernie sam piše pesme i onda ih preda. Elton iskren i otporan. Elton sam ode u sobu, sedne za klavir i odjedSvi mi imamo sliku u glavi o Eltonu i teksto- nom nastanu pesme poput Tiny Dancer ili Your piscu Bernie Taupinu. Kako ste uspeli da pri- Song. To je fascinantno. Elton ima dar da budi kažete takvo muzičko nasleđe? sreću u ljudima. Njegova muzike odiše radošću. Taron Egerton: Da, to je stvarno zastrašujuće. Moj sin sluša njegove pesme, verzije koje podZbog činjenice da je ovo mjuzikl i fantazija, gla- sećaju na uspavanke. U njegovim muzičkim kovni preduslov je bio da glumci pevaju. Imali smo madima postoji nešto u melodijskoj strukturi što sreće što su se Elton i David priključili ovom pro- prouzrokuje sreću. Za mene kao glumca mi je na jektu. Elton je bio fantastičan, pustio me je da neki način bilo lako da glumim njegovu polobudem deo njegovog života poslednjih neko- vinu zato što sam se toliko dugo divio Eltonu liko godina, postali smo prijatelji, što je dopri- kao umetniku. Takođe, Taron je divan i super nelo tome da celo ovo iskustvo bude veoma smo se proveli snimajući film tako da je sve

Taron Egerton & Jamie Bell

www.optimist.rs

ostalo bilo lako. Bernie je jedan od likova koji se ne menjaju kroz film. Bernie je centralna osoba oko koje Elton kruži. I to mu je potrebno. Mislim da je svima to potrebno u životu, iskren prijatelj koji te je oduvek poznavao. Taron, kako si uspeo da postaneš Elton? Taron Egerton: Jedna stvar je zanimljiva. Iako srećom imam mladalačko lice - sa 29 godina me nisu puštali u pabove - lakše mi je bilo da glumim starijeg Eltona. Mislim da je razlog za to što sam vreme provodio sa starijim Eltonom, nisam ni upoznao dvadeset-jednogodišnjeg Eltona. Postoji snimak njega u tim godinama, ali interesantno je jer ljudi prikažu skroz drugu stranu sebe pred kamerom. Dobio sam inspiraciju kada sam prvi put ozbiljnije razgovarao sa njim. Otišao sam kod njega, naručili smo hranu i pričali dva i po sata. To je tako teško opisati. Kada imaš tu čast da dobiješ ulogu jednog od najpoznatijih i najvoljenijih ljudi na svetu, sa time dolazi ogroman teret i odgovornost. Kada sam ga upoznao istinski smo se povezali, imao sam osećaj da je ovo jedno od najbitnijih stvari koje sam ikada postigao. Što se tiče fizičke transformacije. Kako si u tome uspeo? Taron Egerton: Pokušavao sam da izgledam što više kao on. U filmu postoje četiri Eltonove faze.

Prva iz njegovih tinejdžerskih dana, sa šerpa frizurom i velikim naočarama za vid. Nakon toga kada je došao u LA imao je dugu kosu. Zatim, kosa počinje da mu opada. Za treći izgled ošišao sam se više nego inače i obrijao malo kose sa početka.Za četvrti, i poslednji izgled nosim periku na kojoj imam samo nekoliko pramenova kose. Kada promeniš svoj izgled, od toga zavisi kako se osećaš i pomeraš. Kada je imao dvadesetak godina stvari su mu se izmicale kontroli. Meni je pomoglo što sam stavio periku i prostor između zuba jer se onda nisam osećao kao ja. Napravio sam neku vrstu mešavine mene i Eltona. Kada sam ga upoznao, shvatio sam da smo slični. Ne bih za sebe rekao da sam genije ali smo slični u smisli neuroza i nesigurnosti. Prepoznao sam svoju emocionalnu nestabilnost. Ja sam neko ko veoma ekstremno reaguje na neke stvari. Takav je i Elton. Bitno je naučiti da se nosiš sa tim stvarima. Elton i Bernie su filmu dali blagoslov. Ali da li ste zbog toga osećali još veći pritisak? Taron Egerton: Još uvek nisu pogledali film. Mislim da ćemo moći da odahnemo tek kada oni pogledaju film. Elton nam je pružio neverovatnu podršku. Kroz ceo proces, pored snimanja bili smo u Abbey Road studiju snimajući pesme. Snimio bih demo mikseve i poslao mu. Što se Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Intervju

muzike tiče morao sam da znam da se to njemu dopada. I jeste, što mi je bilo fantastično. Bio bi veoma zadovoljan kada bi čuo pesme koje smo snimili. Jamie Bell: Strašna je stvar prikazati životno delo ljudi koje skoro da ne poznaješ lično, a koje ceo svet obožava. Otišao sam u Santa Barbara da upoznam Bernia i njegovu ženu, i neko vreme smo razgovarali. On je sasvim običan i neverovatno pozitivan čovek. To je bilo obeshrabrujuće. Želiš da u ulozi budeš slobodan, da stvaraš i da budeš kreativan, ali u isto vreme osećaš se nervozno da uradiš nešto što prelazi granicu i što bi neke ljude uznemirilo. Uvek podešavaš svoje izvođenje kako ne bi prešao tu granicu. Taron Egerton: Uvek sam smatrao da nije tajna da je Elton imao i dobre i loše trenutke. I za mene je bilo najbitnije da to predstavimo jer je on jednostavno takav, i zato ga i volimo. Kada smo snimali želeo sam da izađemo iz zone komfora, znao sam da Eltonu to ne bi smetalo. On zna svoje vrline i svoje mane i zadovoljan je sobom. Prošao je kroz mnogo toga. Bio je na rehabilitaciji. Pomirio se sam sa sobom, otvoren je i iskren što se toga tiče. Hteo sam da prikažemo njegovu nežnu, brižnu i velikodušnu stranu kao i žestoku umetničku osećajnost i nestabilnost.

www.optimist.rs

Bilo bi pogrešno da to nismo ispoštovali. Ne bi bila greška kada bismo rekli da se u ovom filmu ništa nije sakrilo? Taron Egerton: Nešto kroz šta moraš da prođeš tokom procesa rehabilitacije je da se suočiš sa svim greškama koje si napravio i da se pomiriš sam sa sobom i da naučiš ponovo da voliš sebe. To ne možeš da uradiš ako ne voliš sve o sebi. U filmu je to perspektiva kroz koju vidimo njegov život. Ovo nije film koji prikazuje upotrebu droge kao nešto glamurozno. Eltonova upotreba određenih supstanci je loše uticala na njegovo zdravlje i skoro da ga je koštala svega. To je za mene bilo bitan deo priče; napravili smo balans i pokušali da to prikažemo kao nešto veselo. Kako film opisuje njegov ljubavni život? Taron Egerton: Ja sam strejt glumac koji glumi gej ikonu, tako da sam smatrao da ako hoćemo da uradimo film kako treba, imali smo obavezu da prikažemo i tu stranu njegovog života. Na početku filma je prikazana ljubavna scena između mene i Richard Maddena kojeg glumi John Reid. Veoma sam ponosan na to. To je prva ljubavna scena koju sam ikada snimio i prikazuje dva mlada momka koji se zaljubljuju jedan u drugog u vreme kada to nije bilo društveno

prihvaćeno. Veoma, veoma sam ponosan na tu scenu. Zapravo mislim da je predivna. Elton je uvek bio ekstravagantan. Da li je i tvoje izvođenje moralo biti takvo? Taron Egerton: Da, posebno u scenskim nastupima u filmu bilo je potrebno dočarati Eltonovu energiju. Radili smo sa divnim dizajnerom kostima Julianom Dayom. Kostimi izgledaju neverovatno. Takođe uživao sam u scenama u kojima ne nosim skoro ništa. To je veoma oslobađajuće. Tokom većine svoj života nisam bio u tako dobroj formi. Znate da je i Eltonova kilaža oscilirala. Ali išao sam sa stavom da ću da se zabavim i to prihvatim. Nije postojao kostim koji mi je Julian dao da sam se premišljao da li ću ga obući. Elton je na toliko načina pomerao granice i takav treba biti i film. Kako ćete u budućnosti gledati na ove uloge? Jamie Bell: Kao na čast, kada se osvrnem i sagledam ih kroz vreme. Na početku oni su kao deca, obični momci koji su ubrzo uradili nešto što je danas neshvatljivo. Mislim da su imali tri najprodavanija albuma zaredom, što se nikada nije dogodilo. Za Bernia je to moralo da uspe jer bi u suprotnom morao da se vrati i radi na farmi pilića. Obojica imaju izvanredan sluh. Bernie je pesnik. Izučavao je klasike svetske književnosti. Legao bi u visoku travu posleratne Engleske, gledao u oblake i maštao. Odatle proističe većina njegovih pesama- iz mašte. Prilika da upoznam njega i Eltona bila je neverovatna. Elton je veliki fan filma Billy Elliot (uloga koja je proslavila Bella). Prvi put sam ga upoznao na Filmskom festivalu u Kanu kada je po prvi put odgledao Billy Elliot. Plakao je jer ga je film podsetio na svoj odnos sa ocem, što naš film Rocketman takođe prikazuje. Tako da i za mene postoji neka sinergija. Na neki način on je veliki deo mog života, i ne samo mog, tako da mi je čast što imam priliku da prikažem njegovu životnu priču. Taron Egerton: Kao i mnoge ljude, delovi mog života me asociraju na Elton Johna. Sećam se njegove pesme Circle of Life kada sam se sa peti ili šest godina zaljubio u film The Lion King. Kada sam imao dvanaest godina njegov album Greatest Hits je izašao. Ja i moj očuh, koga je moja

mama tada tek upoznala i ko je postao veliki deo mog života, slušali smo taj album i pevali I Guess That's Why They Call It The Blues dok me je vozio u školu. Onda, kada sam imao 17 godina otišao sam na audiciju za školu glume, pevao Your Song i nisam upao. Naredne godine sam pevao istu tu pesmu i uspeo. Znao sam da je to pobednička pesma. Tako da, Elton je u mom životu uvek bio prisutan. Tada je on bio nešto nestvarno. Onda 2016. godine, kada sam jedva mogao da shvatim da sam glumio u ﬁlmu Kingsman, dobio sam ponudu da glumim Elton Johna. Prvo što mi je palo na pamet- „Kakvo je njegovo mišljenje o tome?“ Kasnije sam saznao da je bio oduševljen tom idejom. Samo snimanje ﬁlma bez želje da bude previše ozbiljan mi je bilo najbitnije. Ni za šta dosada nisam sebe ovoliko dao i ne bih promenio ništa. Uradio bih sve ponovo. Retko kad prema nečemu imam ovakav stav. Imao sam priliku da ga upoznam, da osetim iskrenu povezanost sa tako velikim čovekom. Skoro sam pevao sa njim, i još uvek ne mogu da verujem da se to zapravo desilo. Postanem emotivan samo dok razmišljam o tome. Vodič kroz gej Srbiju

Z OPTIMIST Film

a sam početak, rafalno – stavka za trasiranje puta ka potpunom trijumfu, Dexter Fletcher je maestro. što Fletcherov Rocketman svakako jeste. Edi I čudotvorac. I čudo. To je zvani Orao i pokazano u slučaju pominjane reapostalo jasno u poslednjih nimacije Boemske rapsodije bile su, kanda, prinekoliko godina, pri njego- rodne predfaze pripreme za ovako vom preusmeravanju u sveobuhvatan pogodak pravo u metu – Rocketznatno burnije rediteljske man je, sveukupno gledano, istinski odličan film, vode, a kao aksiom se za- a dobro se drži i kada ga razlistamo po potkatecementiralo pre par sed- gorijama. Reč je o uspelom i osobenom biografmica kada je i u svetu i kod skom filmu (dakle, na zadate teme i omeđenom nas na velika platna stupio nezaobilaznom faktografijom), ali i o ubedljivoj njegov izvanredan biopik (biografski film) o El- identitetskoj drami, osim toga, dobar je primer tonu Johnu – Rocketman. poštenog queer filma, a, povrh svega, je briljanAko je potrebno, da pojasnimo – jedno od tan primer mjuzikla diegetskog podtipa (gde najprijatnijih filmskih iznenađenja pre par go- muzički segmenti nisu ukras, već se radnja pridina bila je odlična, zabavna, duhovita i nadah- poveda kroz muziku, kroz u samu povest potnuta sportska biografska komedija Edi zvani puno inkorporirane i detaljno i temeljno Orao sa Taronom Egertonom i Hughom Jackma- koreografisane i orkestirane muzičke pasaže). nom u najvažnijim ulogama. Taj film je režirao Već od samog sabiranja (a tu treba dodati i Dexter Flertcher, vredni ostrvski epizodista za fetišizaciju golemog britanskog doprinosa pokoga su (pomenimo i to) tamo osamdesetih go- pularnoj kulturi i dvadesetog i ovog veka, kao i dina prošlog veka mediji spekulisali i da je ne- očigledan omaž ostrvskim društvenim dramepriznati/tajni mlađi brat Micka Jaggera. Još od dijama sa snažnim fokusom na tamošnje naravi te ere Fletcher je predano nizao uloge na malim i mentalitetske specifičnosti) gledaocu i/ili kritii velikim ekranima, da bi svoj pravi poziv prona- čaru može da se zavrti u glavi, tim pre što je pred šao upravo u filmočima i lakoća sa skoj režiji. Čudo kojom je Dexter koje je stvorio u sreFletcher, kao ovde dnjebudžetiranom nesporno ključna a po svim osnoautorska figura, sve Remek-delo vama uspelom to sjedinio i usklaEdiju zvanom Orao dio, dovevši film do pokazalo se kao dotog sveopšteg visovoljan zalog da dokog sjaja. Naravno, bije poziv da spasi Rocketman je i što se spasti može ostvarenje koje nakon odlaska podseća na promipiše: Zoran Janković Bryana Singera (koji nentan doprinos je, međutim, ostao samog Eltona jedini potpisan reJohna pop-muzici ditelj na špici) sa današnjice i nešto pozicije reditelja i skorije prošlosti, i inače mnogoproblematične a posve nezaslu- ovaj film poentira i po tom pitanju. S tim doneženo i nagradama i brojem posetilaca u biosko- kle u vezi, mora biti naglašeno da je sam Elton pima obasute Boemske rapsodije. John jedan od glavnih producenata ovog ostvaBoemska rapsodija je, uprkos izvesnim kva- renja, te mu sledi pohvala i na konto intelektuallitetima (koje su možda i zasluga upravo Dextera nog poštenja i evidentnog odsustva uvek Fletchera koji je u zao čas i u cajtnotu preuzeo pogubne (auto)cenzure, budući da se Rocketrediteljsko kormilo od grešnog Singera?), kako man neprikriveno dotiče i manje laskavih i znaće vreme sigurno pokazati, sistemska greška tno mračnijih delova njegovog životopisa i koja će skliznuti put zaborava, ali jeste važna aspekata evolucije njegove ličnosti.

Rocketman

www.optimist.rs

Takav pristup (a koga je tek u bledim tragovima bilo u narečenoj Boemskoj rapsodiji) je doveo do cenzorskih zahvata u Rusiji i još nekim delovima sveta, ali i do R-rated oznake u SAD (što će, usled nešto ograničenije distribucije definitivno uticati na krajnji učinak ovog filma na američkim bioskopskim blagajnama). S druge strane, a to je na duže staze i poštovaocima ovog filma i hrabrijih autorsko-producentskih odluka i zahvata znatno važnije, dobili smo film koji dosta toga zanimljivog i bitnog progovora i na queer teme; dovoljno temeljno (film sveukupno traje samo 121 minut!) je obrađen turbulentan i znakovit odnos sa ljubavnikomopsesijom-menažderom Johnom Reidom, a tu su i duhoviti prikazi života „u ormaru“ i pod teškom senkom neizrečenog i sputavajućeg. Mimo svega pomenutog, Rocketman je i film kojim suvereno caruje i dalje mladi Taron Egerton u maestralno odigranoj glavnoj i naslovnoj ulozi; krupni glumački potencijala Egertona su verziranijim filmofilima već neko vreme dobroznani, a ovde je očito u potpunosti uživao i mogao da se osloni na Dextera Fletchera, sa

kojim je već odlično sarađivao i radio u slučaju već pominjanog filma Edi zvani Orao, dok je sa Eltonom Johnom već delio ekran u jednoj sceni u samoj završnici Kingsmana 2, koji je, pak, režirao Matthew Vaughn, producent i Rocketmana. Pošto je bio izvrstan i u ranijim mu krupnijim rolama na filmu, teško da ovde možemo ustvrditi da je tek u ovom ostvarenju došlo do eksplozije njegovog dara i zbilja unikatne glumačke pojave, nošene i finim skladom duhovitosti, osvedočenog šarma i tananog osećaja za tragizam, koji izbija iz prikrajka, ali možemo da kažemo da je Taron Egerton (i) ovom svojom ulogom podsetio da ga moramo pomno pratiti kakvog god glumačkog zadatka da se prihvati. Rocketman, mimo mogućih prognoza po pitanju eventualnih oskarovskih nominacija i zarade na kino-blagajnama, je već sada jedan od najboljih repertoarskih filmova godine, a, uz to, i začudan primerak feel-good filma i pravi užitak za gledanje (na što većem platnu/ekranu). Sve i da vam muzika Eltona Johna nije bliska i/ili draga. Ako je potrebno i numerički – prosto-naprosto, 5/5. Vodič kroz gej Srbiju

N OPTIMIST Serije

eka direktan povod za ovaj tekst u baš ovom broju magazina Optimist bude činjenica da je nedavno, a povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije, sedmu po redu nagradu „Duga“ dobio autorsko-producentski tim serije Jutro

mimo tog šireg zamaha u smislu društvene hronike sa podosta likova i sijaset ukrštenih odnosa i pravaca kretanja, nametnuo kao centralni u seriji Jutro će promeniti sve. Naravno, to je velikim delom i zasluga mlade glumice Jovane Stojiljković i njenog vrsnog tumačenja tog pipavog i višeslojnog lika na važnoj, ako ne i prevratničkoj tački života i budućih putanja i novih izbora, ali pohvale zavređuju i scenaristi koji su za potrebe jednog ovdašnjeg televizijskog rada osmislili, koncipirali i napisali jedan tako osoben i vibranće promeniti sve. tan lik sa podosta valera i finesa. U to ime nužno Tom prilikom, žiri je između ostalog, istakao moraju biti navedena i imena svih scenarista i i sledeće: „Ono što je u kontekstu ove nagrade scenaristkinja koji su radili i stvorili potku i priču nesporno bitno jeste činjenica da se značajan ove serije: Goran Stanković, Vladimir Tagić, Maja deo serije „Jutro će promeniti sve“ bavi istopol- Pelević, Milan Marković Matthis, Dimitrije Kokanim emotivnim odnosima i što su prvi put u do- nov, Boris Grgurović i Filip Vujošević. maćim serijama ti odnosi prikazani između Taj lezbo-krak priče, sasvim očekivano i ženskih likova. Kroz lik Anđele, jedne od glavnih posve razumno, je tek jedan od rukavaca šire rajunakinja, autori serije su uspeli da izbegnu uo- dnje, uostalom, baš kao što je priča o toj dvojabičajenu stereotipizaciju LGBT populacije i pri- kosti po pitanju seksualnih preferenci tek jedan kažu je vrlo od znalački izbalanrealistično. Prikazisiranih i u širu sliku vanje ove serije na utkanih valera Radio televiziji Srosobe jednog tako bije, čime je ona burnog i sadržajJutro će promeniti sve, pet i državni službenik stekla veliku vidljinog unutrašnjeg živost i gledanost, vota. Lik Anđele se izazvalo je dosta dosta brzo izdvaja i reakcija ali i pozitivu odnosu na ostale nih komentara, junake i u poređekako generalno u nju sa ogromnom javnosti, tako i u većinom i ovdasamoj LGBT zajedšnjih serija i filmova nici. Kako su mladi upravo po toj puširom Srbije naponoći bitisanja, po kon dobili igrano tom stalnom previpiše: Zoran Janković ostvarenje sa čijim ranju, koje svakako likovima u značajmori onog ko se sa noj meri mogu da takvim stanjima se identifikuju, tako bori ali koji, na drusu se i mnoge LGBT gom tasu, čini da osobe među njima identifikovale sa likovima iz takav jedan lik naprosto zaslužuje tu udarnu poserije a neke od njih je sama serija ohrabrila i po- ziciju u čitavoj priči i u vezanosti i empatije koji mogla im da se autuju svojim najbližima.“ pobuđuje kod gledalaca. Pri takvoj postavci u Ovo dosta precizno detektuje jedan od važ- tako veštom izvođenju, naravno, nije bilo mesta nih aspekata ove serije – emancipatorski pod- stereotipnim i brzopoteznim zahvatima, na šta sticajni potencijal, što jeste krupna stvar i je ukazao žiri koji je dodelio narečenu nagradu, opipljiva ćar u ovom našem i dalje rigidnom sta- a što lako upada u oči iole usresređenijim glenju stvari po tim pitanjima. Značajan deo gore- daocima. U tome se krije i pominjana emancipomenutog tiče se lika Anđele, a ovaj se lik, i patorska moć tog lika i čitave ove serije – u

Queer likovi u srpskim serijama

www.optimist.rs

neusiljenom navikavanju i (nazovimo) ga tako i glavnotokovskog gledateljstva i na takve junake i junakinje i na te nešto atipičnije i osobenije identitetske damare. Stereotipnih postavki, na svu sreću nema ni u slučaju serije Pet scenariste Strahinje Radetića i reditelja Balše Đoge, u kojoj u jednom trenutku Tili (nadahnuto je tumači Hristina Popović), jedna od pet ključnih junakinja, u razgovoru sa mladićem i saradnikom/saborcem/obožavateljem mirno otkriva/priznaje da je imala ljubavnih i srodnih iskustava s istim polom. To biva pomenuto bez primesa bilo kakvog, pa i prikrivenog ili implicitnog senzacionalizma, u ravni u kojoj su takva formativna iskustva nešto i moguće i prihvatljivo, bez potrebe za podignutom obrvom ili znakom uzvika. S druge strane, u istoj seriji (koju je, kao i Jutro..., proizvela i emitovala Radio televizija Srbije) likovi koje igraju Nikola Vujović i Nikola Đuričko, kriminalci laki na obaraču i pesnicama, ali iz suprotstavljenih tabora, na kraju ove prve sezone zajedno odlaze u inostranstvo, uz diskretne ali i dovoljno jasne naznake da je reč o gej romansi nastaloj u nevreme i krajnje zanimljivim okolnostima međusobnog ranjavanja i skrivanja od zajedničkih neprijatelja. Autori ove serije tim segmentom u ovdašnji udarni televizijski termin uvode motiv mačo gejeva s onu stranu zakona (a što je briljantno urađeno u izvrsnoj američkoj seriji Animal

Kingdom, da pomenemo tek najsvežiji primer). Tu nije kraj – u seriji Državni službenik, nastaloj po istinski dobro osmišljenom i sročenom scenariju Dimitrija Vojnova a koja je u „zemaljskom“ smislu emitovana na TV Pink, imamo lik neustrašive i ćutljive operativke po imenu Krle (u brižljivo odmereno a ubedljivom izvođenju glumice Marte Bjelice). Premda ovaj lik nominalno može biti doveden u analogiju sa likom surove Ruže (igra je Isidora Simijonović) iz serije Ubice mog oca istog producentskog tima, lik Krleta nudi znatno više od te prilično eksploatatorske jednodimenzionalnosti. Krle iz Državnog službenika je intrigantna pojava – autovana lezbijska, operativka državne bezbednosti, odvažna, surova ako i kada treba, duhovita, pouzdana, odana, solidarna i očito u priličnom saglasju sa svojim identitetskim odrednicama. Ovde, srećom, nema povoda za prozivku za nametanje homo-promo usrednjačavanja, u skladu sa dominantnih hetero-normativima i svetonazorom većine, budući da je lik Krleta postavljan sa sasvim prirodno i sa vešto postavljenom kosinom u odnosu na tipsko i izraubovano. U tom smislu, i ovaj je lik pravi mali podvig i, slično gorenavedenim primerima, pravac u kom bi ovdašnja ﬁlmska i serijska dramaturgija trebalo da se kreće. Budući da ovde govorimo o pet prominentnih likova queer proﬁla u tri valjane novije televizijske serije, može se nešto glasnije i samouverenije izraziti nada da se možda već naredne godine u ovo vreme više uopšte nećemo baviti arheološkim cepidlačenjem na temu queer likova i motiva na ovom polju, već ćemo morati da biramo samo najilustrativnije i najuspelije primere te sorte. Poput ovde navedenih. Mustra je tu, pelcer je zdrav, staza dobrano utabana...

Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Intervju

Prvi teniski turnir namenjen turnira u Beogradu. Ne treba da spomenem da LGBT populaciji u Srbiji, ali na su veoma brzo pristali da budu deo ovog proBalkanu i u Jugoistočnoj Ev- jekta, na moje veliko zadovoljstvo. ropi – “Belgrade PlayOut Kris: Ovde treba napomenuti da je ideja od Open 2019”, održan je počet- samog početka bila osmisliti turnir koji se neće kom juna u Beogradu.Turnir igrati samo u Beogradu već i u Hrvatskoj i Sloje organizovan pod okriljem veniji. Radi se o dugoročnom planu i imalo je svetske Gej i lezbijske teniske smisla da turnir organizuju Srbin, Hrvat i Slovealijanse GLTA. Dodatnu di- nac. Već sada znamo da će se 2020. godine turmenziju turniru daje činje- nir održati na hrvatskom primorju, a 2021. u nica da ga organizuju trojica Sloveniji. U Beograd se vraćamo 2022, nadamo prijatelja koji su se upoznali na GLTA turnirima: se u vreme Euro Gay Pride 2022. ukoliko BeoGoran Rakonjac iz Srbije, Peter Matjašič iz Slove- grad osvoji kandidaturu. nije i Kris Lazar iz Hrvatske. S njima smo razgo- Koliko je turnir otvoren za tenisere amatere? Peter: GLTA liga i jeste amaterska teniska liga navarali o iskustvima u Beogradu. Kako ste došli na ideju da organizujete LGBT menjena LGBTQ+ populaciji, naši igrači se ne teniski turnir u Beogradu? bave profesionalno tenisom. Godišnje se orgaGoran: Već godinama igram na turnirima GLTA nizuje oko 40 turnira u Americi, 30 u Evropi i 10 (Gay & Lesbian Tennis Alliance) i jedan sam od u Aziji i Australiji. Turniri su jedinstvena prilika organizatora veoma uspešnog turnira u Berlinu. za igrače da na trenutak osete kako je biti proU jugoistočnoj Evropi se ne održavaju GLTA tur- fesionalni sportista i da se takmiče za medalje i niri i bila mi je želja da dovedem naš teniski ka- bodove. Beograd priprema nominaciju za EuroPride ravan u Beograd, da pokažem internacionalnim i ovaj turnir je deo igračima kako je te priče. Kolike su Beograd zapravo šanse da Beograd fantastičan grad sa kao ne članica EU dugom teniskom Peter Matjašič, Goran Rakonjac i Kris Lazar dobije organizacije, tradicijom. Svaka a da mnogi gradovi vrsta ovakvih i sličEU nisu? nih internacionaKris: Sa našim turnilnih manifestacija je rom će oﬁcijalno zašansa da predstapočeti kandidatura vimo našu zemlju i Beograda za Euro nas kao domaćine u Gay Pride 2022. gonajboljem mogudine. Drago nam je ćem svetlu. S obzida smo deo počerom da se radi o tka te priče ali najsportskom dogaRazgovarao: Predrag Azdejković verovatnije nećemo đaju namenjenog biti uključeni u dalji LGBTQ+ populaciji, proces oko pripretim više je ovo manja nominacije. šansa Beogradu da se predstavi kao moderna i otvorena Evropska Peter: Mi se svakako nadamo da će naš turnir doprineti tome da se razbiju stereotipi oko prestonica u kojoj su svi dobrodošli. Kako je uopšte nastao vaš tim? sporta i LGBTQ+ zajednice i pokazati da tenis i Goran: Ovakav kompleksan događaj je nemo- sport generalno mogu da doprinesu stvaranju guće organizovati sam, te sam se obratio Peteru jednog boljeg sveta. Pokazujući tu vrstu duha i Krisu, prijateljima koje sam upoznao na GLTA Beograd bio bi idealan kandidat, zajedno sa svoturnirima, vrlo pozitivnih energija i iskustvom u jim šarmom, bogatom istorijom i kulturnim boorganizaciji teniskih turnira kao i radu sa Evrop- gatstvom. Sa svakom novom dodelom skim institucijama, i predstavio im moju ideju organizacije ovakvog događaja daje se šansa or-

LGBT teniseri u beogradu

www.optimist.rs

Foto: LiveProduction

ganizatoru da promeni položaj LGBTQ+ zajednice na bolje, isto onako kako mi to želimo sa našim turnirom. Kakav je bio odaziv sportista? Goran: Zaista fenomenalan! Mi smo prezadovoljni. U pitanju je prvo izdanje turnira i okupili smo 85 hobi tenisera iz celoga sveta, 27 različitih nacionalnosti.

Mogle su se čuti kritike da je u pitanju turnir za bogate, privilegovane gejeve. Koliko je turnir uopšte ekonomski inkluzivan? Peter: Verujte mi da na turnirima učestvuju gejevi iz svih klasa. Sigurno da su troškovi visoki za igrače sa Balkana, iz tog razloga smo i ponudili Outreach Program na koji su se igrači mogli prijaviti i dobiti besplatno mogućnost da učestvuju Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST intervju

na turniru kao i besplatan smeštaj. Na pomoći se zahvaljujemo Citizens for Europe kao i Beogradskom Prajdu. Iz Srbije se prijavio tek samo jedan igrač na naš Outreach. Ostalim igračima iz Srbije koji su se prijavili nakon isteka roka za prijavu na Outreach ponudili smo reduciranu cenu kotizacije od 55€ u koju je bila uključena oﬁcijelna večera. Dakle, probali smo da maksimalno izađemo u susret lokalnim kao teniserima iz regiona. Goran: Veći je problem u otvorenosti lokalnih igrača. Nama je bila velika želja da što više igrača iz regiona učestvuje na turniru. Postoji mnogo gej tenisera u Beogradu i često smo čuli feedback da se plaše da igraju na našem turniru da ih ne bi neko video, autovao i slično, iako je naš turnir bio zatvoren za javnost i nismo ga promovisali u lokalnim medijima. Šteta, jer ovo je bila odlična prilika lokalnim igračima da upoznaju druge tenisere i da se bore za jedan od naših prelepih trofeja, potpuno besplatno!

www.optimist.rs

Ko je pobedio na turniru? Kako je uopšte organizovano takmičenje? Kris: Turnir se igra u 5 različitih kategorija ovisno po broju bodova koje imaju igrači. Igra se u singlu i dublu - znači imali smo 5 pobednika u singlu i 5 parova u dublu. Treba napomenuti da se cele subote nije igralo zbog kiše te da smo u nedelju odigrali četvrtfinala, polufinala i finala. Svi mečevi su odigrani do kraja po prelepom sunčanom danu, onako kako smo inače navikli da je vreme u Beogradu krajem maja! Kakva je bila saradnja sa teniskim terenima Partizan? Goran: Saradnja sa Partizanom je zaista bila fenomenalna. Rukovodstvo Partizana nas je oberučke prihvatilo i podržalo, kako pre tako i tokom turnira. Time su poslali jasan signal ostalim sportskim društvima da ne sme biti mesta diskriminaciji na bilo kakvoj osnovi, a čuli smo da je prošle godine bilo slučajeva diskriminacije u jednom od najpoznatijih srpskih sportskih društava.

Foto: LiveProduction Partizan nije bio vaš prvi izbor? Kris: Prvi izbor je jasno bio Teniski Klub Novak zbog visokog kvaliteta terena, sanitarija, restorana, itd. Kako ove godine nije bilo moguće da kod njih organizujemo turnir, poslali smo upit TK Partizan i sa njima se vrlo brzo dogovorili oko svega. Nadamo se da će TK Partizan uspeti da dobije potrebna novčana sredstva da što pre završi uređenje nove klupske zgrade i tako nas još bolje dočekaju 2022. godine. Kako su se teniseri proveli u Beogradu? Da li je sve prošlo kako treba? Goran: Proveli su se fenomenalno! Turnir smo započeli u velikom stilu, prijemom igrača u rezidenciji američkog ambasadora u Srbiji Kyla Scotta, te nastavili u poznatom restoranu Mala Fabrika Ukusa gde su igrači uživali u domaćoj hrani. Oﬁcijalna večera i žurka su bili u brod restoranu Karibi na Ušću. Sa izborom event lokacija želeo sam da im predstavim što više različitih lica Beograda.

Socijalne mreže su takođe bile pune prelepih slika Beograda i odlično raspoloženih igrača. Srca su nam bila puna, a to je ujedno bila odlična reklama Beograda, otvorenog i sigurnog grada. Kris: Neki od igrača su išli tragovima Novaka Đokovića (od Kopaonika do Beograda) i mnogi su iskoristili priliku da posete Kalemegdan, sve ostale znamenitosti kao i kulinarsku ponudu grada. Peter: Mnogi igrači su izašli u klub Musk Machine i ostala gay mesta i proveli se odlično. Nije bilo ama baš nikakvih problema i zaista smo ponosni na to. Beograd otvorenih ruku dočekuje strance i to je prosto bilo tako i ovoga puta. Koji su budući planovi? Kada možemo opet da vas očekujemo u Beogradu? Goran: Sledeće godine se naš teniski karavan PlayOut Open seli u Istru, a 2021. bićemo u Sloveniji. U Beograd se vraćamo 2022. godine i iskreno se nadamo da ćemo imati više igrača iz regiona nego ove godine. Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST Zajednica

Ime: Luka Kostić Godine: 30 Zanimanje: Veterinarski tehničar (student veterinarske medicine)

www.optimist.rs

Kada si prvi put znao da si... (gej): Od kada sam sa 13 godina uleteo u svlačionicu punu golih muskaraca. Tvoj izlazak iz ormana... Prvo sebi, taj proces je bio najteži. Porodici i prijateljima je bilo mnogo lakše i do dana današnjeg nisam imao lošeg iskustva.

Koji savet bi dao mlađem sebi... Da ne treba toliko da se živcira oko neuzvraćenih emocija ili raskida veze. Naj gej stvar koju si ikada uradio... Ples oko sipke. Zapravo tražim školu pole dancinga, ali za muškarce je to još uvek taboo i nepostojeće.

Tvoj prvi gej kaﬁć/klub... Club Toxic, kaﬁć Smiley. Tvoj prvi poljubac... Sa devojkom (koju sam 5 godina kasnije sreo sa NJENOM devojkom u klubu Apartman sa 14 godina). Sa muškarcem sa 17 godina. Nevinost izgubio... Sa 18 godina. Šta za tebe danas znači biti gej... Mali deo moje kompleksne ličnosti.

Tvoj naj gej muzički album bio bi... t.A.T.u. 200 km/h in the wrong lane Donji veš koji ti donosi sreću... Srećniji sam bez veša.

Najviše se ložiš na (poznata ličnost) Australijski glumac KJ Apa Gej ﬁlm koji morate pogledati... Prayers for Bobby U nedelju popodne naći ćemo te gde... Na ručku kod roditelja. TV serija koja je promenila tvoj gej svet... Queer As Folk (i britanska i američka verzija) Omiljena knjiga... Anatomija i ﬁziologija domaćih/egzotičnih životinja. Šalim se... Srećni ljudi čitaju i piju kafu – Anjes Marten Ligan

Tvoj gej heroj je... Batman & Robin Omiljena gej ikona... Svaka poznata ličnost koja je van ormana. Na primer Ellen. Grindr ili GayRomeo… Isti ljudi na oba mesta. Po dizajnu Romeo. Junski ili septembarski Prajd… Pobornik sam za jedan Pride i da on bude u junu kada i svuda u svetu.

Tvoj stav o ljubavi i braku... Kao neko ko je bio veren i ko je aktivni učesnik parade i ostalih manifestacija smatram da je moj stav jasan. Vodič kroz gej Srbiju

OPTIMIST LGBT twitter

www.optimist.rs

VodiÄ? kroz gej Srbiju