13 minute read
BEOGRAD ĆE BITI PAMETNIJI GRAD
INTERVJU
Šta predviđa Plan razvoja Beograda do 2030. i novi Generalni urbanistički plan, koliko će novih kvadrata stambenog i poslovnog prostora biti izgrađeno u glavnom gradu narednih godina i da li će kule postati novi graditeljski trend, pitali smo Marka Stojčića, glavnog urbanistu Grada Beograda
Advertisement
Tekst:
GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ
Foto:
MILOŠ LUŽANIN
Marko Stojčić, glavni urbanista Grada Beograda
V
iše zelenila i prostora za rekreaciju, manje gužve u saobraćaju, redovan gradski prevoz, uređene pijace i trgovi, više mostova, garaža i parking mesta uopšte, više kancelarija u centru grada i više kvalitetnih stanova po povoljnijim cenama... Manje-više, svaki građanin bilo koje metropole imao bi ista pitanja za glavnog urbanistu svog grada, pa tako ni naš razgovor sa Markom Stojčićem nije prošao bez ovih opštih mesta. Ipak, Beograd je već nekoliko godina u zenitu graditeljske ekspanzije, što samo po sebi otvara neka dodatna pitanja, a tu je i početak izgradnje metroa, koji će – verovali mi to sada ili ne – za šest godina, već sa prvom linijom, drastično promeniti urbani krvotok. Kad tome dodamo i novi Generalni urbanistički plan, koji treba ove godine da se usvoji i odredi dalje pravce prostornog razvoja glavnog grada – praktično nema pitanja koje se tiče uređenja i funkcionisanja Beograda, a da ga nismo postavili njegovom glavnom urbanisti.
Izveštaji pokazuju rekordan broj izdatih građevinskih dozvola u prošloj godini, od čega ih je najviše izdato za izgradnju stanova u Beogradu. Gde u Beogradu ima prostora za nove stambene zgrade i da li se dovoljno zida s obzirom na ogromnu potražnju za stanovima?
— Potražnja jeste mnogo veća od ponude, iz prostog razloga što Beograđani, kao i drugi građani Srbije, pa i stranci, kupovinu stana u Beogradu doživljavaju kao najsigurniju investiciju. U suštini, potreba za stanovima u stambenim zgradama je ograničena, ono što je Beogradu više potrebno, to su privatne kuće. Očekujem da će u narednim godinama biti sve više zahteva za parcele za izgradnju kuća, i to pre svega u naseljima zatvorenog tipa. To će biti naselja od 10, 20, 50, 100 ili 200 kuća, koja će imati kontrolu u smislu bezbednosti i održavanja, kao i sve potrebne javne sadržaje, poput privatnih škola, vrtića, itd. Svakodnevni zahtevi investitora za tako nečim postoje. Mi sada kroz razne dokumente pokušavamo da obezbedimo prostor za izgradnju takvih sadržaja.
Gde bi takva nova naselja mogla da niknu?
— To bi moglo da se razvije na opštinama Palilula, Voždovac i Surčin. Palilula je dosta velika opština, pre svega mislim na levu obalu Dunava. Tamo ima dosta prostora koji još nije urbanizovan i tu bi najpre mogle da se kupe parcele za to. I Surčin ima veliku površinu. Ovo pričam, pre svega, u granicama Generalnog urbanističkog plana. Grad Beograd nema povećanje stanovnika, štaviše, taj broj delom opada, i mi ćemo u narednoj deceniji različitim strateškim potezima pokušati da povećamo oko pet odsto broj stanovnika. Tako da, u sadašnjim okvirima, stambeni objekti koji su trenutno u fazi planiranja, zadovoljiće potrebe grada. Ono što se vidi kao nedostatak na tržištu stambenih nekretnina u Beogradu, to su jeftiniji stanovi. Mi smo, znajući za to, opredelili deo Makiškog polja, u nastavku Čukaričke padine ka Železniku, gde je očekivano da se pojave takvi objekti. To su objekti koji nedostaju kada pričamo o ljudima koji bi želeli da imaju svoj stambeni prostor, a nisu ga još kupili.
Ali investitorima takvi projekti verovatno nisu dovoljno atraktivni jer nisu unosni?
— Tako je, ali ja očekujem, kada padne potražnja za stambenim objektima kakvi se sada grade, mislim na kolektivno stanovanje, da će se oni preusmeriti na jeftinije stambene zgrade i naselja sa privatnim kućama.
Koliko je uopšte interesovanje investitora za izgradnju stambenih objekata i da li su to više domaći ili strani investitori?
Marina Dorćol biće novi poslovno-stambeni kompleks u okruženju linijskog parka
Budući izgled Kalenić pijace Metro i BG voz preuzeće veliki deo putnika koji se danas prevoze putničkim automobilima
— Interesovanje je ogromno. Neka gruba procena je da imamo 10 zahteva za investicije na jednu raspoloživu lokaciju. Iz dana u dan raste procenat domaćih investitora u odnosu na strane, što znači da su se domaći investitori probudili. Na početku talasa 2014/2015, najveći investitori bile su strane kompanije, sada to prelazi u korist domaćih, što je, naravno, dobro, jer profit ostaje u Srbiji.
Kakvi su planovi za izgradnju novih kvadrata poslovnog prostora u Beogradu? Tu je možda najuočljiviji disbalans između ponude i potražnje? — Kad gledamo sve okolne zemlje, Beograd je grad koji ima najmanje poslovnog prostora po glavi stanovnika, a sve je više centar Balkana. U tom smislu očekivano je da se u narednoj deceniji drastično poveća potreba za izgradnjom poslovnog prostora. Procena je da će u narednoj deceniji biti izgrađeno oko tri miliona kvadrata poslovnog prostora, uključujući poslovne centre, kancelarijski prostor, poslovne parkove... Odnos između stambenih i poslovnih objekata i dalje je višestruko veći u korist stambenih, ali očekujem da se u narednim godinama to izjednači.
Čini se da je problem što bi svi želeli da imaju kancelarije u centru grada, a u centru nema više mesta?
— Mesta za nove kvadrate poslovnog prostora ima. Recimo, na opštini Voždovac, na jednoj ili dve lokacije kod Torlaka, gde je planirana izgradnja poslovnog centra koji će se baviti bio inženjeringom. U Batajnici će biti izgrađeni poslovni objekti za poljoprivredu. Naravno, tu je i Novi Beograd, koji je veoma u fokusu investitora. Imamo i trend da se u centralnoj gradskoj zoni rekonstruišu stari objekti, kao što su BIGZ, Palata Beograd... Manje više, svi objekti koji su ranije pripadali društvenim preduzećima, a više nisu u funkciji, poput kula Geneks, biće prenamenjeni u nove poslovne centre, i oni su sad u postupku razmatranja.
Kad pogledamo grad urbanističkim očima, možemo da primetimo da koliko god još ima uličica u centru sa objektima koji kao da su iz pretplošlog veka, ima sve više projekata koji će značajno promeniti izgled šireg gradskog jezgra, poput Beograda na vodi ili Marine Dorćol. Kako komentarišete te suprotnosti?
— Što se tiče starih objekata u centru, koji ne pripadaju kulturnom nasleđu i koje bi, po planskom dokumentu, trebalo zameniti novim, tu verovatno postoje nerešeni imovinsko-pravni problemi, ili ih vlasnici prodaju po cenama koje još ne mogu da nađu svog investitora. Ali to će se sve sigurno rešiti u dogledno vreme. Što se tiče Marine Dorćol, ona je opravdano na tom mestu. U zaleđu će biti linijski park, pa će se čitav taj prostor aktivirati. Nema osnova da u centru grada bude industrijskih objekata, tako da će novi stambeno-poslovni kompleksi promeniti izgled šire centralne zone. Naravno, važno je da to bude u arhitektonskom smislu prihvatljivo i maksimalno kvalitetno. Tu su i svetski trendovi jednog drugačijeg načina zivota i principa gradnje, prodaje, korišćenja javnog prostora, komercijalnih objekata... Ovi trendovi primetni su mnogim evropskim gradovima, a primenjuju se, recimo, u projektu Beograd na vodi.
Zanimljivo je da se u Beogradu polako nazire i trend izgradnje kula...
— Svaki investitor hoće da maksimizira potencijal svoje lokacije i to je prirodno. Mi imamo studiju vi-
sokih projekata koju je potrebno izraditi da bi neka lokacija mogla da bude određena za visoki objekat. U centralnoj gradskoj zoni zabranjena je izgradnja visokih objekata, ali je zato taj trend prisutan na Novom Beogradu. U ovom trenutku, desetak objekata, visine od 80 do 180 metara, u fazi je razmatranja. Svako ko dokaže da je izvodljivo izgraditi takav objekat i da on neće ugroziti okolinu, može da dobije dozvolu.
Počela je izgradnja linijskog parka. Kako će teći radovi i do kada?
— Prve dve celine radiće Zelenilo Beograd i ti radovi su već počeli, a potom sledi nabavka za izgradnju od 3. do 10. celine. Linijski park višestruko će imati koristi za Beograd. Prvo i najvažnije je to što će taj prostor, koji je bio ograničen prugom, i koji danas nije pešački prohodan, omogućiti da savska i dunavska obala budu povezane sa delovima grada koji postoje ili su u fazi izgradnje. Park će linijski preseći taj prostor, ali će imati funkciju povezivanja. Pritom, drastično će se povećati procenat zelenila, što je dodatni vid borbe za što kvalitetniji vazduh u Beogradu. Treće, dobićemo novi rekreativni prostor koji danas nemamo u centralnoj gradskoj zoni. Praktično, spojićemo Adu Huju sa Adom Ciganlijom, od jedne do druge šume moći će da se stigne peške. Procena je da ćemo linijski park završiti za tri godine. Građevinskih radova nema više, ali ima dosta imovinsko-pravnih situacija koje treba razrešiti na toj trasi.
Ko je projektovao i ko je investitor linijskog parka? — Prvobitna ideja je bila da nam neki veliki, strani biro dizajnira rešenje, ali onda smo odlučili da damo šansu našim mladim ljudima. Raspisali smo konkurs i dobili deset različitih rešenja za deset celina. Oko
55 mladih arhitekata je dobilo šansu da urade nešto lepo i važno za svoj grad. Prezadovoljni smo njihovim rešenjima, ona se sad razrađuju. Što se tiče investitora, to su kompanije koje su u okruženju linijskog parka i koje imaju interes da investiraju – Marina Dorćol, K distrikt i Luka Beograd.
Na šta će se u ovoj godini najviše izvdojiti sredstva za uređenje grada?
— Ne računajući metro sistem, koji je zajednički projekat Republike i Grada, kada pričamo o uređenju javnih površina najviše će se izdvojiti sredstava za izgradnju linijskog parka, koji je trogodišnji projekat. Ove godine se radi projektna dokumentacija i čeka se dobijanje građevinske dozvole, ali već naredne godine izgradnja će biti merljiva u kilometrima. Skuplji projekti su svakako izgradnja tunela i mostova, koji su u proceduri. Prvo će se raditi Savski most, a potom ide izgradnja mosta kod Ade Huje, oba verovatno sledeće godine. Kad bude izgrađen most kod Ade Huje, rekonstruisaćemo Pančevački most.
Šta će se rekonstruisati od ulica ove godine?
— Uradićemo proširenje pešačke zone oko Knez Mihailove, deo Kralja Petra do Kosančićevog venca biće uređen kao pešačka zona. Očekuje nas početak radova na rekonstrukciji Trga Nikole Pašića, verovatno ove godine počinju radovi. Naredne godine uradićemo i Bezistan. U planu je i izgradnja dve garaže. Nastavlja se izgradnja Ulice patrijarha Pavla u
Obnovljena Palata Beograd: trend rekonstrukcije starih zgrada i njihova prenamena u nove poslovne centre, nastaviće se K distrikt: jedan od pojekata koji će izmeniti izgled starog gradskog jezgra
Rakovici, to je najvažnija veza tog dela grada sa mostom preko Ade.
Hoćete li sređivati pijace?
— Prva sledeća za sređivanje je Kalenić pijaca, dobijena je građevinska dozvola. Biće natkrivena, neće biti potpuno zatvorena. Ulazi u Maksima Gorkog biće malo uvučeni, da bi se ulica proširila i dobila još jednu saobraćajnu traku. Sređivanje Kalenića počinje ove godine, treba da se utvrdi kad je najpovoljnije. Druga je Bajlonijeva pijaca, biće to kompletna rekonstrukcija, treba da postane trg-pijaca prema konkursnom rešenju. Ono što je zanimljivo jeste da ćemo ispod Bajlonijeve pijace imati veliku javnu garažu koja treba za početak da prihvati i vozila koja dolaze na Skadarliju. Istvremeno će se graditi garaža i sređivati pijaca. U levom delu pijace biće metro stanica, na prvoj liniji metro sistema. To će biti naredne godine.
Vi ste bili predsednik žirija na konkursu za izgled stanica prve linije BG metroa. Kako komentarišete pobedničko rešenje?
— Na konkurs su pristigla različita rešenja, ali OBE studio se na samom početku izvdvojio. Žiri je jednoglasno doneo odluku da oni budu pobednici jer su najbolje ispunili naš zahtev, kad smo raspisali konkurs, da stanice budu autentične, a ne neko reciklirano rešenje iz drugih evropskih gradova, da bude srpsko, a opet u duhu savremene arhitekture, i da ima možda i neke elemente istorije. Takvo smo rešenje i dobili, savremeno je. Kad budemo ušli u njih, siguran sam da ćemo ih doživeti kao stanice primerene Beogradu.
Kad dolazi na red izgradnja stanica?
— Treba da se reše imovinski odnosi na svim lokacijama gde će biti metro stanice, da se uradi projektna dokumentacija i dobiju građevinske dozvole. Sama izgradnja neće krenuti u ovoj godini. Još nemam tačan datum, ali realno je očekivati u drugoj polovini naredne godine početak radova na metro stanicama, kako u podzemnom delu, tako i u nadzemnom.
Na Strategiji razvoja Beograda do 2030. radilo je 250 ljudi godinu i po dana. Šta ona predviđa?
ONO ŠTO SE VIDI KAO NEDOSTATAK NA TRŽIŠTU STAMBENIH NEKRETNINA U BEOGRADU, TO SU JEFTINIJI STANOVI. TO SU OBJEKTI KOJI NEDOSTAJU KADA PRIČAMO O LJUDIMA KOJI BI ŽELELI DA IMAJU SVOJ STAMBENI PROSTOR, A NISU GA JOŠ KUPILI
— Suština toga je da smo uradili viziju razvoja Beograda u narednih sedam godina, do 2030. Tom vizijom pokrili smo sve sektore društva i prostornog razvoja grada. Došli smo do mnogo zaključaka u kom smeru će se razvijati Beograd, i u ekonomskom i u smislu razvoja obrazovanja, turističkih potencijala, rekreativnih površina, saobraćaja, demografskog razvoja, ideja za razvoj stanogradnje i novih poslovnih prostora, studentskih kampusa... Ti zaključci su prvi korak koji će biti integrisan u najvažniji gradski dokument koji će ove godine biti završen, a to je Generalni urbanistički plan. Taj plan je dokument koji će biti obavezan za sve institucije i one koji upravljaju gradom, u smislu na koji način mora da se razvija dalje Beograd.
Predlog idejnog rešenja za most kod Ade Huje Izgradnja novog Savskog mosta počeće sledeće godine
Linijski park biće dugačak 4,3 kilometra i povezivaće Adu Ciganliju sa Adom Hujom Izgradnja podzemne garaže kod hale Pinki planirana je za ovu godinu
Kako će se razvijati Beograd prema novom Generalnom urbanističkom planu?
— Generalni urbanistički plan oročen je do 2041. godine, radi se za dve decenije unapred i potpuno jasno daje odgovor na sve – kako i gde u smislu prostora će koja namena biti razvijana. Cilj nam je da Beograd bude pametniji grad, ne u smislu smart city-ja, nego pametniji u smislu sastava stanovištva, da bude grad sa više obrazovanih ljudi, gde će se znatno više privrednih aktivnosti bazirati na intelektualnoj industriji. U tom smislu smo uveli jednu novu urbanističku namenu koja se zove intelektualna industrija, imaćemo habove različitih vrsta, poslovne centre u kojima se pružaju intelektualne usluge, ne samo za Srbiju, nego za Evropu i svet. Očekujemo da će u narednih 10 godina razvoj tih poslovnih kompleksa preuzeti primat nad drugim privrednim delatnostima u Beogradu. Prvo, zato što je isplativo i što je nešto što podrazumeva najmanje trošenja resursa grada. Tako smo i razvijali Generalni urbanistički plan, koji se zasniva na znatno većem broju objekata za kulturne namene, znatno više rekreativnih i zelenih površina, znatno boljoj saobraćajnoj mreži, gde se sve zasniva na metro sistemu i BG vozu koji treba da preuzme deo putnika koji danas putuju putničkim automobilima, kako bismo prostor oslobodili za zelenilo, a ne za saobraćaj.
Koliko je novih kvadrata stambenog i poslovnog prostora predviđeno novim Generalnim urbanističkim planom?
— Nismo razrađivali broj kvadrata, sve se svodi na demografiju, koliko će stanovnika Beograd imati. Računicu smo pravili sa idejom da Beograd u narednih 20 godina ima oko 50.000 ljudi više. Beograd sada stagnira u smislu broja stanovnika. Ima tu raznih promena u migraciji i demografiji, i Kovid je delom zaslužan za to. Očekujemo da Beograd stvori uslove da se oko 25.000 ljudi koji su otišli iz Srbije vrati u glavni grad u narednim godinama, i očekujemo doseljavanje oko 25.000 stranaca iz čitavog sveta. Ti trendovi su se već pojavili. Za vreme pandemije, oko 1.200 ljudi iz SAD-a došlo je da živi u Beogradu, upravo na bazi ovih intelektualnih privrednih aktivnosti. Doselili su se i ljudi iz Rusije, Francuske, pa i Azije, jer su Beograd i Srbija ulazna vrata za Evropu. Kroz ove aktivnosti mi ipak želimo da biramo kakvi će ljudi da se doseljavaju u Beograd, da to budu ljudi koji će doprineti privrednom rastu i koji će doprineti da u smislu uređenja grada stojimo bolje, a ne lošije.
O MARKU STOJČIĆU
Marko Stojčić je diplomirani inženjer arhitekture. Član je Inženjerske komore Srbije od 2008. godine, Saveza arhitekata Srbije od 2001. godine, Društva arhitekata Beograda i ima status slobodnog umetnika u udruženju ULUPUDS od 2001. godine. Licencirani je odgovorni urbanista, odgovorni projektant i odgovorni izvođač radova. Inicijator je osnivanja Komore arhitekata Srbije. Aktivno se bavi projektovanjem javnih, stambenih, komercijalnih i sportskih objekata kao i projektima uređenja javnog prostora u periodu od 2001. godine do danas. Osnivač je i glavni i odgovorni urednik časopisa „Arhitekton“. Za glavnog urbanistu Grada Beograda izabran je 2019.
