12 minute read
TRIDESET GODINA PODRŠKE I INVESTICIJA
EKSKLUZIVNO
Njegova ekselencija URS ŠMID
Advertisement
TRIDESET GODINA ŠVAJCARSKE PODRŠKE I INVESTICIJA
Saradnja Švajcarske i Srbije započela je 1991. godine kroz humanitarnu pomoć, da bi vremenom evoluirala do najvišeg nivoa u svim segmentima naših bilateralnih odnosa. O švajcarskim investicijama i pomoći, lekcijama održivosti ove alpske zemlje, ali i lepotama Srbije i Beograda, razgovarali smo sa Njegovom ekselencijom Ursom Šmidom, ambasadorom Švajcarske konfederacije u Srbiji, koji nam je, ekskluzivno za ovu priliku, otvorio vrata svoje rezidencije
Tekst:
GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ
Foto:
DARIO KONSTANTINOVIĆ
K
ad se pomene Švajcarska i njeno prisustvo u Srbiji, gotovo da ne postoji sektor saradnje u kojem nisu ostvareni izuzetni rezultati. Švajcarska je jedan od najvećih stranih investitora u Srbiji, sa gotovo dve milijarde neto investicija u poslednjih 12 godina, i jedan od najznačajnijih bilateralnih donatora, sa više od 400 miliona evra zvanične razvojne pomoći. S obzirom na izuzetno razgranatu saradnju u svim segmentima, i podugačak spisak zvaničnih poseta i bilateralnih susreta koje ima svaki dan, nema sumnje da je Njegova ekselencija Urs Šmid jedan od najzauzetijih ambasadora u Beogradu, mada na njemu nećete primetiti ni traga žurbe ili stresa. Još na samom dočeku u rezidenciji razoružao nas je svojim džentlmenskim manirima, i iznad svega gostoprimstvom. Doručak dobrodošlice, poslužen na terasi rezidencije, sa fantastičnim pogledom na raskošnu baštu u žutim i crvenim jesenjim tonovima – bio je neočekivani bonus sa dvostrukim diplomatskim efektom. Ne samo što smo se uverili zašto je „raklet” – kuvani krompir koji se služi uz vruć, otopljen raklet sir, kisele krastavčiće i ukiseljen crni luk – omiljeno švajcarsko nacionalno jelo, nego što smo shvatili da se uz „raklet” zaista lakše priča, čak i na najozbiljnije teme.
Urs Šmid je iskusan diplomata i sa njim je inače pravo zadovoljstvo razgovarati. Predivan eksterijer i enterijer rezidencije – koja je kompletno renovirana 2016. i za čiji je sveden, moderan i otmen dizajn zaslužan i naš arhitektonski studio Arhi.pro – samo su dodatno oplemenili naš razgovor i poslužili kao inspirativan uvod. Gosti rado dolaze ovde na večere i događaje, a ambasador ne krije zadovoljstvo što ima privilegiju da već dve godine živi u ovoj vili, neprimetno ušuškanoj na jednoj od padina Senjaka, čija vas bašta ostavlja bez daha kad se obrete u njoj.
Rezidencija na Senjaku poslednjih godina bila je domaćin brojnih umetničkih i kulturnih događaja, i znamo da gosti rado dolaze ovde. Kako se vama dopao novi dom kada ste prvi put došli? Da li ste napravili neke izmene u enterijeru u skladu sa vašim željama i potrebama?
— Istina je da ambasadori Švajcarske u Srbiji imaju sreće što im je na raspolaganju ova prelepa rezidencija na Senjaku, koja je u vlasništvu švajcarske vlade od 1963. godine. Rezidencija je potpuno renovirana 2016. godine i omogućava mi da priredim različite vrste događaja. Obično dobijam pozitivne povratne informacije od naših gostiju, posebno kada možemo da koristimo raskošnu baštu. A za njen dizajn najviše je zaslužan jedan od mojih prethodnika, koji je 90-ih godina prošlog veka službovao u Beogradu.
Posle dvogodišnjeg prekida zbog pandemije COVID-a, ove godine uspeli smo da organizujemo našu tradicionalnu proslavu Dana državnosti 1. avgusta. Čak 400 gostiju uživalo je u našoj zabavi na otvorenom i probalo tipičan švajcarski „raklet“ koji se služio pod ogromnim drvetom bora. Takođe, unutrašnjost
Mali salon odlikuje funkcionalna elegancija i udobnost
rezidencije svojom kombinacijom funkcionalnosti i elegancije omogućava uspešno obavljanje svih reprezentativnih zadataka diplomatskog predstavništva. U tom smislu, nije bilo potrebe da preduzimam neke veće adaptacije kada sam stigao u Beograd.
Hoćete li nastaviti tradiciju svojih prethodnika i prirediti nove kulturne aktivnosti u rezidenciji? Svojevremeno ste izjavili da će novi program Kultura za demokratiju u većoj meri povećati podršku Švajcarske srpskoj kulturi i umetnosti...
— Projekat Kultura za demokratiju, koji smo pokrenuli 2021. godine, zaista je podigao na viši nivo pristup pružanju sveobuhvatnije podrške kulturnoj sceni Srbije. Projekat je oročen do 2025. i vredan je milion evra, a njegov cilj je negovanje društvenog prostora u kojem se promovišu pluralističke i demokratske vrednosti, interkulturalni dijalog i tolerancija. Fokusiramo se na podršku nezavisnim kulturnim akterima van Beograda jer je kulturna scena u glavnom gradu već veoma bogata. Projekat realizuje naš partner fondacija Heartefact, koja je do sada je podržala 19 projekata u vrednosti od 232.000 evra. Ambasada takođe nastavlja da podržava organizaciju kulturnih događaja, bilo u rezidenciji ili na drugim lokacijama, sa posebnim akcentom na predstavljanje stvaralaštva mlađih umetnika. Naš ključni cilj ostaje da negujemo veze između švajcarske i srpske kulture, što je sasvim prirodno kada imamo u vidu veliku srpsku dijasporu u Švajcarskoj i veliki broj ljudi u Srbiji i Švajcarskoj sa dvojnim državljanstvom.
Značaj švajcarske pomoći Srbiji daleko prevazilazi samo domen kulture. Nedavno ste predstavili novi, 90 miliona evra vredan, četvorogodišnji program saradnje sa Srbijom. Šta ovaj program obuhvata?
— Saradnja Švajcarske sa Srbijom započela je 1991, pre više od 30 godina, kroz humanitarnu pomoć i pomoć u upravljanju migracijama. Vremenom je ova podrška evoluirala u sveobuhvatan program saradnje. Švajcarska je među najznačajnijim bilateralnim donatorima u Srbiji, do sada je dala više od 400 miliona evra zvanične razvojne pomoći. Ovo konti-
Šareni detalji savršeno se uklapaju u svedeni dizajn enterijera
nuirano i značajno prisustvo ostavilo je mnogo tragova, koji čine osnovu za naš trenutni Program saradnje 2022-2025.
Poznata po tome što je visokodecentralizovana zemlja, Švajcarska se tradicionalno fokusira na lokalni nivo, radeći sa opštinama na poboljšanju usluga i participativnih praksi. Razvoj privatnog sektora i zapošljavanje je još jedno tradicionalno polje angažovanja Švajcarske. Tokom naredne četiri godine, naša podrška da pomognemo Srbiji u pretvaranju dualnog stručnog obrazovanja i obuke u uspešnu priču, biće značajno intenzivirana. Pored toga, lokalnim malim i srednjim preduzećima biće pružena pomoć kako bi bolje učestvovala u vrednosnim lancima većih stranih direktnih investicija. Na kraju, ali ne i najmanje važno, angažovanje u borbi protiv klimatskih promena postalo je glavni prioritet. U skladu sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan, Švajcarska će svoj trenutni portfolio u oblasti obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i održivog urbanog planiranja dopuniti sveobuhvatnijim merama za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje.
Jesenja dekoracija
Deo ovog programa biće usmeren na poboljšanje energetske efikasnosti, što je već dugo jedan od standarda u švajcarskoj industriji nekretnina. Dokle se stiglo sa usvajanjem prakse zelene gradnje u Švajcarskoj?
— U Švajcarskoj, zgrade su odgovorne za 44% potrošnje energije i oko jedne trećine emisija štetnih gasova. Uprkos naporima učinjenim poslednjih godina, potreba za renoviranjem je i dalje velika. Većina zgrada se i dalje greje na fosilna goriva ili direktnu struju, a mnoge zgrade nemaju dovoljnu izolaciju. Renoviranje može imati značajan uticaj: u zavisnosti od zgrade, bolja izolacija može smanjiti potrebu za toplotom za više od polovine. Prelazak sa grejanja na fosilna goriva na obnovljive izvore energije, može smanjiti emisiju CO2 gotovo na nulu. Nova energetska strategija Švajcarske („Energetska strategija 2050“) ima za cilj da smanji potrošnju energije u švajcarskim zgradama na 55 TWh do 2050. Pored toga, da bi se postigli ciljevi Pariskog klimatskog sporazuma, Savezno veće je odlučilo da smanji neto emisiju CO2 na nulu do 2050.
U tom cilju, „Program zgradarstva” Federalne Vlade i kantona podržava strukturne mere energetske efikasnosti u građevinskom sektoru. Od svog pokretanja 2010. godine, program se pokazao kao efikasan
instrument energetske i klimatske politike u Švajcarskoj. U okviru ove šeme isplaćeno je ukupno 2,7 milijardi švajcarskih franaka subvencija, a švajcarski građevinski fond uspeo je da smanji godišnju potrošnju energije za 2,8 milijardi kilovat sati (kWh) i godišnju emisiju CO2 za 750.000 tona. Efekat subvencionisanih mera kumuliraće se tokom trajanja projekta na gotovo 72,1 milijardu kWh i više od 17,8 miliona tona CO2.
Nekretnine u Švajcarskoj već odavno se smatraju sigurnom investicijom, a građevinski sektor naprednim i održivim. Koji su aktuelni trendovi na tržištu nekretnina i gradnje u Švajcarskoj, posebno u svetlu teških efekata globalne krize na ove industrije?
— Istina je da investitori imaju tendenciju da posmatraju švajcarsko tržište nekretnina kao sigurnu luku koja je otpornija na krize nego u drugim zemljama. Ali da odgovorim na vaše pitanje, dozvolite mi da pomenem ulogu „Mreže održive gradnje Švajcarske“ (Sustainable Construction Network Switzerland – SCNS), platforme koju su osnovala vodeća privatna i javna preduzeća, čiji je cilj da održiva gradnja postane norma u Švajcarskoj. U tom cilju, SCNS promoviše saradnju privrede, vlade, obrazovanja, politike i nauke. SCNS takođe razvija i promoviše „Švajcarski standard održive gradnje” (Swiss Sustainable Building Standard – SNBS), koji se koristi kao osnova za planiranje novih građevinskih projekata u Švajcarskoj. U skladu sa inicijativom federalne vlade „Energetski i klimatski primer”, sertifikacija prema SNBS ili Minergie-P/A-ECO® bi trebalo da postane norma za sve nove zgrade.
Švajcarska je jedan od najvećih stranih investitora u Srbiji. Koje industrije su najprivlačnije švajcarskim kompanijama i koje biste skorije investicije izdvojili kao najznačajnije?
— Švajcarski investitori su veoma dobro afirmisani u Srbiji i svedoci smo porasta interesovanja poslednjih godina. Sa 1,8 milijardi evra neto investicija u periodu od 2010. do prvog kvartala 2022. godine, Švajcarska se svrstava među šest najvećih stranih investitora u Srbiji. Procenjujemo da su švajcarske kompanije u Srbiji otvorile više od 12.000 radnih mesta. Prošle godine, na primer, Švajcarska je bila drugi najveći strani investitor u Srbiji, sa uloženih 650 miliona evra. Nedavne velike investicije uključuju otvaranje proizvodnog pogona Regent Lighting-a u Svilajncu, otvaranje TX Services u Beogradu i izgradnju fabrike čokolade Barry-Callebaut u Novom Sadu. Sika je proširila svoj proizvodni pogon u Šimanovcima, još jednim pogonom za malter i novim magacinom za sirovine. Nestlé je otvorio novu fabriku biljnih proizvoda u Surčinu.
Još jedan istaknut primer naših uspešnih bilate-
Zastave Srbije i Švajcarske u holu rezidencije
ralnih ekonomskih odnosa je nabavka i isporuka prvih švajcarskih brzih vozova Stadler Rail-a pre tačno godinu dana. Uspešno saobraćajući svakodnevno od Beograda do Novog Sada, na zadovoljstvo svih putnika, ovi vozovi najavljuju svitanje nove ere javnog prevoza u Srbiji. Interesantni sektori za švajcarske investitore su pre svega IKT sektor, prerada drveta i metala, proizvodnja nameštaja, zaštita životne sredine i obnovljivi izvori energije, prerada otpada i nekretnine. Istovremeno, sa zadovoljstvom možemo da primetimo da se Švajcarska takođe pojavila kao top lokacija za ulaganja srpskih kompanija, uglavnom u IKT sektoru.
Švajcarski investitori se sve više interesuju za srpsko tržište nekretnina i građevinski sektor, gde značajno prisustvo već imaju poznate švajcarske kompanije, kao što su Sika ili Holcim. Koliko je ovaj sektor privredne saradnje naše dve zemlje važan i da li predstoje slične investicije?
— Uz velike infrastrukturne projekte koji su u toku, rastuća potreba u građevinskom sektoru nudi veliki poslovni potencijal za švajcarske kompanije, kako za one koje su već prisutne na srpskom tržištu, tako i za nove švajcarske investitore. Švajcarski proizvodi su već veoma prisutni u građevinskom sektoru u Srbiji. Pomislite, na primer, na Schindler liftove u zgradama, SIKA građevinski materijal koji se koristi u mnogim velikim infrastrukturnim projektima, Holcimovu akviziciju Teko Mining-a ove godine, čiji se visokokvalitetni agregati koriste u proizvodnji asfalta, izgradnji železnica i aplikacijama visoke čvrstoće, ili Sauter rešenja za upravljanje zgradama i automatizaciju prostorija.
Švajcarski investitori su takođe sve više zainteresovani za ulaganja u nekretnine i obnovljive izvore energije. Međutim, da bi ove investicije postale značajnije, važno je obezbediti da administrativne i pravne procedure u Srbiji budu efikasne, funkcionalne i nezavisne.
Iako nema more, kao ni Srbija, Švajcarska je uspela da maksimalno iskoristi svoje prirodne lepote i razvije vrhunski turizam. Srbija pokušava sa svojim banjama i planinama da uradi ono što ste vi uradili sa Alpima i jezerima. Nedavni dolazak renomiranog švajcarskog hotelskog brenda Mövenpick u Vrdnik, dodatno dokazuje da smo na dobrom putu. Šta nam je potrebno da još više razvijemo naš turistički potencijal?
— Švajcarska i Srbija zaista imaju brojne sličnosti: otprilike su slične po veličini i broju stanovnika, nemaju izlaz na more, na raskršću su različitih kulturnih uticaja i ponosne su na svoju tradiciju. Obe zemlje imaju ogromno bogatstvo scenskih i kulturnih atrakcija. U Švajcarskoj je turizam postao značajan sektor privrede, i to uglavnom zahvaljujući razvoju adekvatne ugostiteljske i transportne infrastrukture. Strateški pristup Srbije da razvija sve veći broj gradova i regiona, kao što su Vrnjačka Banja, Vrdnik, Ovčarsko-kablarska klisura, Kopaonik ili Zlatibor, i da ih efikasno promoviše, može u velikoj meri da obo-
Raskošna bašta rezidencije oduzima dah bez obzira na godišnje doba
Ambasador ne krije da uživa u bašti rezidencije, pogotovo kao veliki ljubitelj prirode
SRBIJA PRUŽA MNOGO MOGUĆNOSTI ZA PEŠAČENJE U PRIRODI, SKIJANJE, PLIVANJE, VOŽNJU KANUOM, I MNOGE DRUGE SPORTOVE NA OTVORENOM, I TO JE ZAISTA VELIKI „PLUS“ ŽIVLJENJA OVDE
veliki „plus“ življenja ovde. I moja supruga i ja volimo pešačenje u prirodi, a Srbija nudi obilje mogućnosti da spojimo dan pešačenja sa posetom manastiru, ruševinama srednjovekovnog zamka ili istorijskoj banji. Završiti, na primer, dan proveden u jesenjim šumama iznad Vršca, sedeći pod orahom u dvorištu vinarije u Gudurici, i degustirajući odlično regionalno vino, osećaj je kao da ste u raju.
gati turističku ponudu Srbije. Za razvoj jake i održive turističke industrije biće važno uspostaviti adekvatnu infrastrukturu, koja je u skladu sa najnaprednijim standardima zaštite životne sredine. Zadovoljstvo mi je da primetim da Švajcarska već podržava ovaj razvoj svojim doprinosima koji postavljaju nove standarde, npr. u železničkom saobraćaju ili u ugostiteljstvu. S obzirom na obimnu švajcarsku ekspertizu u ovim oblastima, vidim veliki potencijal za dalje proširenje naše bilateralne ekonomske saradnje.
Što se tiče prirodnih lepota Srbije, koliko su vas one očarale u protekle dve godine, koliko već živite ovde?
Kao većina Švajcaraca, i ja sam ljubitelj prirode, i mislim da i mnogi ljudi u Srbiji dele tu ljubav prema prirodi. Srbija pruža mnogo mogućnosti za pešačenje u prirodi, skijanje, plivanje, vožnju kanuom, i mnoge druge sportove na otvorenom, i to je zaista
Služili ste u nekoliko diplomatskih misija širom sveta, živeli ste i radili u različitim geografskim i kulturnim sredinama. Kako vam prija beogradski način života? Šta Beograd razlikuje od mesta poput Londona, Budimpešte, Ženeve ili Astane u Kazahstanu?
— Svaki grad ima svoj karakter ili duh koji mu daje specifična mešavina arhitekture, istorije, ljudi, hrane, vremena i drugih faktora. Beograd je umeo da iskoristi najbolje od mnogih svetova i kao takav je divno mesto za život i otkrivanje. Ima više „mediteranski” duh nego London ili Ženeva i definitivno je veoma „evropski” ako ga uporedite sa Astanom. Ono što volim u Beogradu su različite atmosfere koje možete naći od Skadarlije do Beton Hale, od Dorćola do Novog Beograda, od užurbane Knez Mihailove do mirnih obala Save… Beograd je više gradova u jednom, i uvek se može naći mesto koje odgovara vašem raspoloženju.
