PROSVEĆENA PEJZAŽNA ARHITEKTURA

PEJZAŽNA ARHITEKTURA

GTC poslovna zgrada Green Heart na Novom Beogradu

BILJKA U PROSTORU NIJE SMISAO ZELENE PROSVEĆENOSTI

Lukas Verft vodi uspešan studio za pejzažnu arhitekturu Werft Gardens & Landscapes u Sisku. Sarađuje sa klijentima iz celog regiona, ali i Kanade, Katara, Nemačke... Veruje da uređenje prostora nije puko ozelenjavanje i posvećen je širenju svesti o ekologiji, klimatskoj tranziciji i održivim rešenjima

Tekst:

ALEKSANDRA MIRKOVIĆ

Foto:

WERFT GARDENS & LANDSCAPES

P

rofesionalci kažu da je teško raditi na projektu koji za polazište ima intervenciju na nečijem prethodnom radu. U slučaju pejzažnog uređenja GTC poslovne zgrade Green Heart na Novom Beogradu, koji potpisuju Lukas Verft i članovi njegovog tima, to je demantovano. Na najbolji mogući način. Projekat zelenih površina kompleksa Green Heart, koji se nalazi u saobraćajno prometnom Bulevaru Milutina Milankovića, na Novom Beogradu, po ideji i realizaciji studija Werft Gardens & Landscapes, osvojio je prošle godine BigSEE Architecture Award, jednu od najprestižnijih dizajnerskih nagrada u ovom delu Evrope.

Kompanija GTC je i pre toga sarađivala sa studiom koji je osnovao Lukasov otac, a na čijem je čelu Verft mlađi od 2006. godine. Beogradska saradnja je, priseća se Lukas, počela zadatkom da revidiraju prethodno isporučeno pejzažno rešenje.

Koja je bila vaša vizija uređenja zelenila objekta čije konture asociraju na brod?

— Želja je bila da umesto puke zelene površine, sa stablima, stvorimo prostor koji će pružati doživljaj kroz godišnja doba, kako ljudima tako i životinjama. Implementirali smo biljne vrste koje podnose klimatske uslove koji nas tek čekaju u budućnosti, s devijacijama temperature, vlage i padavina. Bilo nam je važno da stabla koja sadimo budu tu i za 15, 50 godina i da nisu potrebni dodatni energetski i finansijski resursi za održavanje. Ispod celog parka nalazi se podzemna garaža, pa je iluzija o spoju, odnosno pretapanju arhitektonskog i prirodnog konteksta, dodatno naglašena. Sva stabla i biljke lično sam birao po rasadnicima Holandije i Belgije. Svako stablo je unikat. Poput umetničkog dela – poezije. Pojedina imaju 65 godina, visoka su 18 i širine osam metara, teška 13 tona.

Na čemu sada radite?

— Aktivni smo u Hrvatskoj, Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Kanadi. Većinom su u pitanju projekti za okućnice privatnih vila i penthause. Radimo i na jednom projektu poslovno-stambenog kompleksa u Beogradu. Takođe, tu je i poslovno-stambeni objekat na Trebeviću u BiH, masterplan pejzažnog rešenja za marinu s komercijalnim pojasom, hotel s pet zvezdica i apartmanskom zonom u Cavtatu i park industrijskog kompleksa u Zaprešiću, pored Zagreba. U svim projektima vodimo računa o adaptaciji na klimatske uslove. To znači da vodimo računa o odnosu popločanih i ozelenjenih površina, recirkulaciji atmosferskih voda, smanjenju broja rasvetnih tela, uvođenju organske umesto hemijske prihrane bilja i slično.

Koliko ima prostora za pejzažnu arhitekturu u savremenom trendu u kome primat imaju, čini se, kvadrati?

— Takozvani investitorski urbanizam nije nova pojava, niti će uskoro postati stara. Potrebno je razumeti da je svest o pejzažu posledica pravilno artikulisanih prioriteta jednog društva. Društvo, čini se, prvo mora uništiti prirodu, da bi se prirodi vratilo. Tek tada kvadrati i profit prestaju biti pitanje betona, te postaju pitanje kvaliteta življenja – a što jesu priroda i zelenilo. Uvek ima prostora za pejzažnu arhitekturu u gradnji investitora koji grade za budućnost i koji mogu i žele to da priušte.

LUKAS VERFT,

direktor i partner, Werft Gardens & Landscapes

Koliko angažman pejzažnog arhitekte povećava troškove investitoru, a koliko mu se kasnije to vraća većom cenom? — Bilo bi vrlo nespretno od mene da odgovorim na ovo pita-

Svaka bašta prvo se skicira na papiru Primer jednog privatnog vrta

nje. Pogotovo jer se svi projekti usklađuju s budžetima klijenata. Međutim, o doprinosu i važnosti našeg rada govore klijenti koji, i pored sve arhitekture, fasade, rasvete, elektro i mašinskih rešenja, u prvi plan stavljaju upravo uređenje zelenila.

Dolazite u Beograd. Uočavate li promene u gradu i kako vam se dopadaju?

— U proseku dolazim kvartalno i očaran sam i šokiran istovremeno brzinom razvoja grada. Očaran, jer vidim vrhunski pristup arhitekturi i kvalitet, a šokiran što se u Beogradu, kao i u čitavom regionu, radi bez ikakvog plana, programa, strategije... Priroda ima jednu prednost pred čovekom, a to je vreme. Nije prirodi problem da napravi hiljade, milione repeticija kako bi dočekala mutaciju koja će naposletku formirati red i balans u celini. Čoveku, međutim, kao i društvu, jeste potreban red. Nama je vreme ograničeno, kako pojedincu, tako i društvu i životu na planeti. Bez jasno artikulisane vizije i strategije koja vodi ka nekom višem društvenom cilju, nema napretka – postoji samo potrošeno vreme.

Unosite, odnosno, vraćate prirodu u urbani prostor, dizajnirate privatne vrtove… Kako bi, po vašoj zamisli, trebalo da izgleda savremena, humana kancelarija?

— Moram biti iskren – nemam pojma! Bilo bi vrlo paušalno reći da je rešenje u uvođenju zelenila u radni prostor. Međutim, čini li samo uvođenje zelenila zaista tako fundamentalnu razliku? S druge strane, mogu zamisliti scenario po kojem zelenilo čini razliku. Ali,

Vila Šeherezada u Dubrovniku

takav bi prostor više sličio na tropsku šumu, nego na kancelariju. Da pojasnim. Nedavno sam bio član žirija za izbor najbolje kancelarije u Hrvatskoj. Mnogi su uneli biljke u svoje radne prostore i sigurno da te biljke imaju nekakav (u većoj ili manjoj meri) uticaj na subjektivni osećaj i prostorno uređenje. Međutim, ne verujem da je to smisao pejzažne prosvećenosti. Da bismo imali merljiv i empirijski validan učinak potrebno je fokalnu tačku arhitektonskog promišljanja prostora formirati oko funkcionalnih zelenih površina (i volumena) koji čine temelj kancelarijskog (i funkcionalnog) oblikovanja. Time već odlazim u sferu naučne fantastike i možda je najbolje da se vratim na prvu rečenicu odgovora.

Kakvi su vam planovi za 2023. godinu?

— Već imamo agendu punu obaveza. Čekaju nas projekti i realizacije po Hrvatskoj i inostranstvu. Radujem se promenama u samom poslovanju. I to u komercijalnom delu, gde se bavimo klimatski pogodnim građevinskim materijalima za hodne, vozno-automobilske i pešačke podloge. Radićemo rebranding koji će naš komercijalni krug delovanja proširiti na region. Takođe, nastavljamo sa rekonstrukcijom našeg dvorišnog i vrtnog prostora u Sisku. Enterijer širimo gotovo duplo, od sadašnjih dvestotinak kvadrata, kako bi dugoročno osigurali prostor za zaposlene, svu infrastrukturu, maketarstvo, virtuelnu stvarnost. Dvorišni prostor konačno pretvaramo u showroom, gde će klijenti videti uživo ideje koje smo do sada pokazivali na fotografijama. U vrtu nastavljamo s razradom „Oma’s laboratoriuma” (Bakina laboratorija), gde pratimo različite vrste trava, višegodišnje i začinsko bilje i beležimo kako se ponašaju na našem podneblju i klimatskoj zoni. Moramo doskočiti sve češćoj problematici nepoklapanja podataka iz literature s onim iz prakse.

UREĐENI VRTOVI DUŽ CELE OBALE JADRANA

Porodičnu firmu, koja se u početku bavila isključivo uređenjem bašta u okolini Siska, sredinom osamdesetih godina prošlog veka, po povratku iz inostranstva, osnovao je Lukasov otac Erih. Vremenom je firma rasla, a Lukas je preuzeo vođenje nakon očeve prerane smrti. Danas je Werft Gardens & Landscapes multidisciplinaran studio za pejzažnu arhitekturu i dizajn, specijalizovan za uređenje bašta i pejzaža luksuznih rezidencijalnih i hotelskih objekata.

U portfoliju Werft Gardens & Landscapes su neka od najlepših zelenih rešenja u ovom delu Evrope: Marina Porto Montenegro u Tivtu, GTC poslovni kompleks Green Heart na Novom Beogradu, Rimac Kampus nadomak Zagreba… Studio je dao pečat i kompleksu hotela Pical u Poreču, koji je projektovao čuveni Boris Podreka, preuredili su park Tvornice duhana Rovinj (TDR), radili su na rizortu Four Season na Hvaru, uredili su baštu vile Šeherezada u Dubrovniku… Brojni privatni vrtovi i okućnice duž jadranske obale, od Slovenije do juga Crne Gore, uređeni su po njihovim nacrtima.