CEO KATASTAR NA MOBILNOM TELEFONU

INTERVJU

Digitalizacija katastra omogućila je da na šalterima RGZ-a više nema gužve i nervoze, a već sledeće godine više neće bi potrebno uopšte dolaziti na šalter, kaže Borko Drašković, direktor Republičkog geodetskog zavoda, ocenjujući da je cela 2022. bila godina velikog uspeha za ovu nacionalnu službu, od kojih kao najveći izdvaja efikasnu odbranu od hakerskog napada

Tekst:

GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ

Foto:

MILOŠ LUŽANIN

BORKO DRAŠKOVIĆ,

direktor RGZ-a

A

ko bismo na najjednostavniji način sumirali dosadašnje efekte digitalizacije Republičkog geodetskog zavoda, koja se sprovodi već nekoliko godina, onda bismo mogli da kažemo da je razlika između današnjeg načina funkcionisanja RGZ-a i onog od pre samo četiri godine, evidentna, i da građani to itekako primećuju. Ne samo što više nema gužvi na šalterima i što se novi predmeti rešavaju za najduže pet dana, nego što su brojne nove usluge, koje su uvedene ove godine, omogućile da svaki građanin Srbije raspolaže podacima koje ima i direktor RGZ-a. Tu, naravno, nije kraj obimnoj reformi ove službe koja će intenzivno nastaviti i sledeće godine. Koji ih sve izazovi, problemi i ciljevi čekaju na tom putu, pitali smo direktora RGZ-a Borka Draškovića.

Tržište nekretnina Srbije bilo je veoma aktivno tokom cele godine, sa nekoliko zabeleženih rekorda. Koji su trendovi, po vašoj oceni, obeležili ovu godinu, i šta je drugačije u odnosu na prethodne? — Drugačije u odnosu na prošle godine je činjenica da danas odgovore na ova pitanja može da dobije svaki građanin Srbije, jednostavno i besplatno, za-

hvaljujući Republičkom geodetskom zavodu. Danas podatke koje ima direktor RGZ-a ima i svaki građanin Srbije. Početkom novembra predstavili smo nov proizvod, Indeks cena stanova za Republiku Srbiju, koji pokazuje trendove kretanja na tržištu nepokretnosti na precizan i kredibilan način. Tržište nepokretnosti u Srbiji se, posle vrtoglavog rasta u 2021, i rekorda po broju transakcija i cenama nepokretnosti, polako smiruje. Izuzetno jak rast u prometu tokom druge polovine 2020. i cele 2021, blaži je u prvoj polovini 2022, a najnoviji podaci govore da će se taj trend nastaviti do kraja godine. Cene stambenih nepokretnosti takođe pokazuju blaži rast u trećem kvartalu 2022, što je primećeno i u mnogim drugim zemljama.

Prošle godine, otprilike u ovo vreme, izašli ste sa podatkom dobijenim od satelitskih snimaka, da je od 2015/16 do 2020/21 u Srbiji izgrađeno milion novih objekata, što je tada činilo čak 10% svih izgrađenih objekata. Koliko novih objekata je niklo za poslednjih godinu dana?

— Na tako jednostavno pitanje, na žalost, ne postoji jednostavan odgovor, iako bi trebalo da bude, jer je pitanje važno i za državu i za privredu i za građane Srbije. Odgovor je moguće dobiti na dva načina. Prvi način je da se satelitski snimci prikupljaju na godinu dana, što danas nije slučaj i što zahteva znatne finansijske i kadrovske resurse. Drugi, održiviji način, jeste da sve državne, pokrajinske i lokalne institucije koje učestvuju na bilo koji način u građevinarstvu u Srbiji, budu digitalizovane na način i na nivou RGZ-a. Nije dovoljno imati samo neki IT sistem koji razmenjuje PDF dokumenta i reći da smo digitalni. Potpuna digitalizacija je proces koji podrazumeva digitalne zakone, digitalne procese, digitalne tehnologije koje omogućavaju razmenu struktuiranih podataka na osnovu kojih je moguće automatizovati procese i analitičke alate i koji je primenjen kod svih učesnika u sistemu. Mali broj institucija ima svest da je potrebno da svoje poslovne procese digitalizuju, konstantno unapređuju, vrše obuku i primenjuju nova rešenja. Ukoliko bi se primenio jedan takav pristup, odgovor na vaše pitanje bi bio jednostavan, besplatan, brz i dostupan u realnom vremenu svima, sa mogućnošću praćenja i kroz prostor i kroz vreme.

Godina je bila dinamična i u samom RGZ-u. Pregrmeli ste nekoliko afera, čak i hakerski napad, ali to svakako nije omelo završnu fazu procesa digitalizacije. Dokle se stiglo sa ovim procesom i da li će sledeće godine biti kompletiran?

— Odmah da bude jasno – afere vezane za RGZ ne postoje. Afera znači da je rađeno nešto protivzakonito ili nemoralno, što kod nas nije slučaj. To su pokazali i mnogobrojni nadzori, istrage, ispitivanja, kontrole, revizije i inspekcije koje su vršene poslednjih godina nad radom RGZ-a od strane velikog broja državnih organa. U slučaju RGZ-a, pokušaji fabrikovanja afera su reakcije na antikoruptivne aktivnosti RGZ-a. Jednostavno, ono što je u interesu građana nije u interesu raznih interesnih grupa koji digitalizaciju RGZ-a vide kao glavnu pretnju za svoje lagodne i finansijski isplative pozicije, kakve su imali u starom sistemu.

Digitalizacija i reforma su kontinuiran proces i, ako se sprovode na pravi način, nikada neće biti završene jer se konstantno unapređuju i optimizuju. Proces reforme RGZ-a ide u skladu sa planom i aktivnostima uređenim sporazumom Vlade Srbije i Svetske banke. Izazovi koje ste pomenuli, kao što su fabrikovane afere, hakerski napad i drugo, nisu nas ni malo omeli na našem reformskom putu, čak su nam omogućili da veoma važne aktivnosti sprovedemo mnogo pre nego što su planirane. To građani i te kako osećaju i evidentna je razlika između današnjeg RGZ-a i onoga od pre samo četiri godine. Sistem koji razvijamo i implementiramo je jedan od najmodernijih na svetu.

RGZ SE ZALAŽE DA SE VLASNIŠTVO STIČE ISKLJUČIVO UPISOM U REGISTAR KATASTRA NEPOKRETNOSTI

Zbog hakerskog napada na RGZ letos, rad katastra bio je u prekidu duže od dve nedelje. Da li se posle pet meseci zna ko stoji iza ovog napada, koliko je štete naneo RGZ-u i korisnicima, i šta ste preduzeli da ubuduće budete više zaštićeni? — Nije bilo direktne štete na sistemu i podacima građana Srbije. Podaci građana i nepokretnosti su ostali netaknuti i nekompromitovani, što su potvrdile inspekcije i nadzor Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Za sve podatke smo imali rezervne kopije i RGZ se uspešno odbranio od do sada najvećeg, hakerskog napada u državi. Drastično smo unapredili sistem RGZ u hardverskom, softverskom i procesnom smislu. To znači da je sada stroža kontrola komunikacije naših službenika sa spoljnim svetom, kao i sa daljinskim pristupnim sistemom RGZ. Reakcija, odbrana i zaštita sistema je bila brza i efikasna, zahvaljujući kva-

litetu uspostavljenog sistema, ekspertima koje RGZ ima, i zahvaljujući izuzetnoj reakciji i pomoći drugih državnih organa, od kojih bih izdvojio Bezbednosno-informativnu agenciju i Ministarstvo unutrašnjih poslova, kojima RGZ bezmerno zahvaljuje na profesionalizmu. Takođe, ponosan sam na činjenicu da su nam u pomoć pritekle i najveće svetske kompanije za sajber bezbednost: Kaspersky iz Rusije, Carbon Black iz SAD-a, i ESET iz EU, kao i najveće domaće IT kompanije kao što su Saga, Comtrade, Oktacron, MDS, SkyExpress, Extreme, Telekom, Microsoft i mnogi drugi. Detaljna forenzika i analitika je urađena od strane najvećih eksperata iz ove oblasti i otkriveno je mnogo interesantnih detalja i informacija koje ne mogu da otkrivam jer je u toku istraga Tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

CILJ NAM JE DA DIGITALIZUJEMO STARU DOKUMENTACIJU KAKO BI SE I STARI PREDMETI REŠAVALI U ROKU OD PET DANA

Letos je ponovo aktuelizovana priča o tome da skoro polovina izgrađenih objekata u Srbiji – a to je oko pet miliona – nije uknjižena, a pritom je dozvoljen njihov promet, što otvara prostor za zloupotrebe. Da li je moguće da nijedan od 53 zakona koji regulišu promet nekretnina ne može da reši ovaj problem i kako uvesti kao pravilo da se vlasnik imovine postaje samo upisom u katastar?

— Tehnički lako – pravno, pokazalo se, veoma teško. Upravo u činjenici da postoji veliki broj zakona koji regulišu sticanje prava na nepokretnostima leži suština problema. Rešenje je uvođenje jednog integrisanog sistemskog zakona i obaveznog upisa nepokretnosti i prava na nepokretnosti u državni registar – katastar nepokretnosti. RGZ se zalaže da se vlasništvo stiče isključivo upisom u registar katastra nepokretnosti. Time bi bile otklonjene sve dileme ili eventualne zloupotrebe. Jednostavno, 21. vek je vek digitalizacije. Digitalizacija ne podrazumeva samo tehničko rešenje već je to način razmišljanja. Digitalni način razmišljanja podrazumeva jasne i nedvosmislene norme i procedure sa jasnim početkom i krajem. Ovi zakoni datiraju iz prošlog veka i potpuno je jasno da je rešenje problema u izmeni analognih zakona i primeni digitalnog načina razmišljanja sa jasno definisanim normama. Zbog pomenutih analognih zakonskih rešenja i nepreciznih normi, provera dokumentacije i postupanje po važećim zakonima u pojedinim predmetima traju jako dugo. Sa druge strane, rešavanje predmeta po novom Zakonu o postupku upisa u katastar iz 2018. godine traje do pet dana. Jasno je da je potrebno uraditi kovalidaciju i digitalizaciju stare dokumentacije kako bi se i oni rešavali u roku od pet dana, što nam je cilj.

Da li su neuknjižene nekretnine razlog duple prodaje stanova, kao što smo, takođe letos, imali slučaj sa stanovima zgrade u Mirijevu, ili nešto drugo?

— Nekretnina upisana u katastar nepokretnosti ne može biti predmet duplih prodaja. Za to smo se pobrinuli donošenjem Zakona o postupku upisa u katastar, uvođenjem eKatastra kao centralne ažurne baze katastra nepokretnosti dostupne svima i velikim brojem servisa, kao što je katastarski alarm, koji obaveštava sve vlasnike nekretnina o bilo kom pokušaju ugrožavanja prava građana na njihovim nepokretnostima.

Uprkos svim problemima, pa i činjenici da vam treba još 402 zaposlenih jer ste dostigli tehnološki maksimum – RGZ je u avgustu prezentovan kao primer dobre prakse u UN-u. Šta ste tamo predstavili?

— RGZ je u prethodnih nekoliko godina dobio niz priznanja za svoj rad od strane najvećih međunarodnih i domaćih institucija i organizacija, kao što su Ujedinjene nacije, Svetska banka, Svetsko udruženje geodeta, Internacionalno udruženje procenitelja, NALED i mnogih drugih. U međunarodnim okvirima, ovde pre svega mislim na UN i Svetsku banku, reforma koju sprovodimo je poznata kao Srpski model reforme katastra, i primer je najbolje svetske prakse. Ova činjenica je ušla i u zvanična dokumenta UN-a i Srbija treba da bude ponosna na to. Građani i te kako osećaju ove velike promene, dovoljno je samo da odete u bilo koju službu širom Srbije i da vidite da više ne postoje gužve i nervoza na šalterima, po čemu je RGZ nekad bio poznat.

RGZ je nedavno uveo novu uslugu – Nacionalni registar rizika od katastrofa. U koje svrhe građani mogu da ga koriste?

— Registar je rezultat višegodišnje sjajne saradnje između Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektora za vanredne situacije, Kancelarije za javna ulaganja uz podršku UNDP i velikog broja državnih organa i organizacija koje su zajedno sa RGZ-om radile na izradi ovog sistema. Sistem omogućava građanima da vide sve informacije o rizicima na jednom mestu, kao što su klizišta, plavna područja, podatke o

klimi, geološkom sastavu zemljišta, riziku od suše ili grada, nivou rizika od zemljotresa, i da te podatke preklope sa svojim nepokretnostima i donesu odluke o kulturi koju će gajiti na tom području ili merama za smanjenje rizika za svoje nepokretnosti. Sa druge strane, državnim organima služi za donošenje pravih odluka za prevenciju, reagovanje i sanaciju lokacija u slučaju katastrofa i dr.

Ove godine RGZ je pustio u rad i Registar investicionih lokacija. Koje sve informacije pruža ovaj registar i koliki je do sada odziv lokalnih samouprava da mu se priključe?

— Registar investicionih lokacija je još jedan novi informacioni sistem koji smo izradili sa Razvojnom agencijom Srbije. Radi se o sistemu izuzetno važnom za privlačenje i upravljanje investicijama na celoj teritoriji Srbije. Nije reč samo o tome da se pronađe adekvatna investiciona lokacija na osnovu različitih parametara, kao što je površina, vlasnička struktura, opremljenost lokacije infrastrukturom, pristup logističkoj infrastrukturi ili analizi dostupne radne snage u okolini ili tržišta, već obuhvata i analizu potencijala širenja, definisanje mera od strane države ili lokalne samouprave za poboljšanje određene lokacije kao i ograničenja na istoj i dr. Pilot faza projekta je uspešno završena sa 11 lokalnih samouprava, a trenutno radimo sa 24 lokalne samouprave na njihovoj integraciji, nakon čega kreće faza uključivanja cele Srbije kao i unapređenje sistema.

Tokom cele godine, RGZ je bio jedna od najaktivnijih nacionalnih službi. Šta je za vas bio najveći uspeh u ovoj godini i šta novo možemo da očekujemo u 2023?

— Ove je bila godina velikih uspeha RGZ-a, kako na domaćem tako i na međunarodnom nivou. Ipak, najveći uspeh je definitivno bila efikasna odbrana od najvećeg hakerskog napada do sada u Srbiji. To je momenat kada su svi shvatili ne samo važnost RGZ-a za Srbiju već i činjenicu da RGZ poseduje izuzetno veliku stručnost i znanje u najnaprednijim tehnologijama. U narednoj godini nastavićemo sa digitalizacijom koja će omogućiti da katastar bude dostupan u mobilnim telefonima građana Srbije, bez potrebe da dolaze na šalter.

Danas podatke koje ima direktor RGZ-a ima i svaki građanin Srbije