Retail magazin - April 2012 - izdanje broj 5

strana 8

MAGAZIN

Trgovačko preduzetništvo

strana 20

Kupac povratnik

strana 29

Garancije i reklamacije

O sertifikacionoj kući ISACert

strana 18

O biskvitu strana 22

Self - checkout sistemi strana 25

broj 5 april 2012.

retail magazin

Za trgovce ZA POTROŠAČE

www.retail.rs

Intervju

strana 13

Milena Vitić

predsednica “Udruženja trgovaca Srbije”

Časopis za trgovce i potrošače

RETAIL MAGAZIN

SADRŽAJ 03 04 08 10 13

REČ UREDNIKA VESTI IZ TRGOVINE Trgovačko preduzetništvo Izlog kao lice prodavnice INTERVJU “Priča sitnih trgovaca” Milena Vitić PREdsednik “Udruženja trgovaca Srbije”

www.retail.rs

16 18 20 22 25 27 29 31 33 40

Robni kanibalizam O sertifikacionoj kući ISACert Kupac povratnik O biskvitu Self - checkout sistemi Prodavnice na točkovima Garancije i reklamacije NOVITETI Najava događaja Zakon o udruženjima

Izdavač EPOS PS - agencija za konsultantske usluge, 21242 Novi Sad - Budisava

Tel: 062 8 772 114, E-mail marketing@retail.rs Žiro račun: 265-2010310005643-07 Raiffeisen Banka AD, Beograd, PIB: 106773818 MB: 62255889 Retail Magazin redakcija: grafički urednik: Aleksandar Jandrić, izvršni urednik: Maja Drobnjaković, project manager: Milan Muždeka

2

april 2012.

RETAIL MAGAZIN

Retail Magazin

reč urednika

Cenjeni Potrošači i Trgovci, u najnovijem, petom izdanju Retail Magazina pisali smo, između ostalog, o relacijama zavisnosti. Između nivoa pružene usluge i stepena satisfakcije potrošača, između komplementarnih i konkurentskih prodajnih artikala, između mikro radnji i gigantskih maloprodajnih mehanizama, između procesa sertifikacije i harmonizacije, te između tehničkih inovacija i lakoće prihvatanja istih. ”Svi mi imamo samo jednog šefa, kupca, i on može da nas otpusti u bilo koje doba, čim odluči da kupuje kod nekog drugog.”, rekao je Sem Volton, Maja Drobnjaković čovek koji je napravio revoluciju u sferi maloprodaje. Istina, vruć je pesak u izvršni urednik Retail Magazina prodajnoj areni. Prodavac mora da ponudi kvalitetne proizvode, ali i da oni budu cenovno dostupni kupcima. Prodavac mora da bude fleksibilan, ali i pouzdan, a takođe mora da bude upečatljiv, ali ne i nametljiv. Podrazumeva se da prodavac mora da zaintrigira, ali i da bude jasan.

Svakako, on mora i da prati savremene trendove, ali i da očuva tradiciju. Zatim, mora da bude racionalan, ali i emotivan, mora zrelo da razmišlja, ali i da zadrži mladalački entuzijazam, a mora i da ima sveže ideje, ali ne i da previše ”ide u širinu”. I sve to u isto vreme. Posao trgovaca nije nimalo jednostavan, posebno u današnje vreme, vreme ekspeditivnih promena i nezaustavljive eksplozije raznolikosti. S druge strane, potrošači s punim pravom i treba da zahtevaju transparentnost, pravednost, iskrenost, razumevanje, stabilnost, funkcionalnost, estetiku, dodatnu vrednost, kao i originalnost, unikatnost, ličan pristup.

Vratimo se na prvi red ovog uvodnog teksta. Relacije, jedno ogromno klupko isprepletanih niti. Iz tog klupka sve ostalo proizilazi. Lojalnost, poštovanje, te podrška, ali i antipatija, nesporazumi, ozbiljni konflikti, blokade, trajna ljutnja. Međutim, to klupko nije nedokučivo, a da bismo istinski shvatili i usvojili osnovne zakonitosti pozitivnih relacija, neophodno je da savladamo i neke lekcije iz semiologije. Sigurno se pitate kakve veze ima sektor trgovine sa naukom koja se bavi proučavanjem znakova i simbola u međuljudskoj komunikaciji. Odgovor je krajnje jednostavan, prodavac mora da bude i dobar tumač. Dobar prodavac mora strpljivo da sluša potencijalne kupce, mora blagovremeno da prepoznaje nove potrebe na tržištu, mora da vidi čak i ono što se krije ”ispod površine”. Svaki prodavac ima potencijal da postane izvrstan prodavac, samo ukoliko poseduje snažnu volju. Retail Magazin jeste na strani trgovaca, ali i na strani potrošača. Mediji i postoje da bi posredovali između zainteresovanih strana, informisali, osvešćivali, uticali, apelovali.

www.retail.rs

S poštovanjem,

Retail Magazin Tim

april 2012.

3

RETAIL MAGAZIN

Prodaje se „Apatinska pivara”

Engleska kompanija „CVC Capital Partners” planira da proda pivare koje poseduje u 9 zemalja istočne i srednje Evrope, među kojima je i naša „Apatinska pivara”. Kao potencijalni kupci navode se dve najveće pivare iz Japana „Asahi” i „Santori”, koje su rešile da prošire tržište i na Evropu. Ipak, belgijski „Inbev”, koji je 2009. godine prodao pogone u Apatinu Englezima, ima pravo preče kupovine. Ove dve ogromne japanske kompanije imaju veliko tržišno učešće, ne samo u Aziji, već i u Americi.

Obe su osnovane još u XIX veku, a vremenom se sve više šire i osvajaju nova tržišta. „Asahi” je proizvođač najprodavanijeg piva u azijsko pacifičkom regionu. Ovo za njih ne bi bila prva investicija u Srbiji, jer su još 2009. godine zajedno sa kompanijom „Mitsui” uložili 33 miliona dolara u fabriku kvasca u Senti. „Apatinska pivara” trebalo bi da bude prodata u paketu sa bivšim pivarama „Inbev”-a u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Rumuniji, Češkoj i Slovačkoj. Sve pivare u devet zemalja, koje su u vlasništvu kompanije „CVC Capital Partners”, mogle bi da koštaju više od 3 milijarde evra. Ipak, nije isključeno da se nakon pregovora sa Japancima dobije čak i više, s obzirom na to da obe kompanije odlučno žele da preuzmu pivare.

www.retail.rs

Novi objekat „Gomex”-a Početkom marta meseca, kompanija „Gomex” je otvorila svoj peti objekat u Novom Sadu.

Pored objekata na Novoj Detelinari, Grbavici, Klisi i u Adicama, „Gomex” od danas posluje i na Telepu, u Subotičkoj ulici broj 80. Poslovna jedinica će raditi na preko 150 kvadratnih metara prodajnog prostora, a za profesionalnu uslugu će se pobrinuti šest zaposlenih. Takođe, i ova prodavnica je uređena po standardima kompanije „Gomex”, koji su već prepoznatljivi u svim maloprodajnim objektima lanca. U objektu se nalazi roba široke potrošnje, a ponuda sadrži više od 4.500 artikala, koji će u potpunosti zadovoljiti potrebe dnevne kupovine. Radno vreme objekta je svakim danom od 07h do 20:30h, osim nedeljom, kada je radno vreme od 07h do 13h.

4

VESTI

Nove investicije “Agrokor”-a u Srbiji Ante Todorić, potpredsednik hrvatskog „Agrokor”-a, najavio je da će ta kompanija u narednih godinu dana investirati oko 100 miliona evra u Srbiji.

Takođe, dodao je da neće biti otpuštanja postojećih radnika u našoj zemlji, kojih ima oko 7.000. Ante Todorić još je izjavio da se ta kompanija oseća dobrodošlom u Srbiji, te da se zbog toga odlučuju na nove investicije i posle već uloženih 450 miliona evra. On smatra da će dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji Srbiji doneti dodatnu makroekonomsku stabilnost i poboljšanje poslovnog okruženja. Komentarišući kretanje deviznog kursa u Srbiji, on je ukazao da zdrava ekonomija traži stabilan kurs, stoga je zaključio da su sa sadašnjim kursom u Srbiji poskupljenja neminovna. Takođe, ocenio je da su cene prehrambenih proizvoda u Srbiji za 40 posto niže nego u EU i dodao da su cene u Srbiji „pod kontrolom i veoma konkurentne”.

Nove “Neptun” prodavnice “Neptun”, koji je na tržištu Srbije prisutan od 2007. godine kao član maloprodajnog lanca “Balfin Grupa”, uvodi nove organizacione standarde u skladu sa međunarodnim standardima svih “Neptun” maloprodajnih objekata. Do sada, „Neptun” u Srbiji ima sedam maloprodajnih objekata, a od toga su tri u Beogradu, jedan u Pančevu, dva u Nišu, jedan u Kraljevu i jedan u Kragujevcu.

Tih osam maloprodajnih objekata zajedno zauzimaju ukupnu površinu od preko 5.500 kvadratnih metara, a u njima je zaposleno 115 radnika. Pored svega toga, „Neptun” planira da u aprilu ove godine otvori još tri nova objekta, od toga dva u Beogradu, i to jedan na Bežanijskoj kosi (na prvom spratu hipermarketa „Idea Super”) i drugi na Bulevaru kralja Aleksandra, dok će treći objekat otvoriti u Nišu, i to u tržnom centru „Forum”. Otvaranjem novih objekata biće zaposleno oko 20 novih radnika.

„Coca - Cola” i „Pepsi” menjaju recepturu za karamel - boju Kako bi se prilagodile zakonu Kalifornije, dve velike kompanije „Coca - Cola” i „Pepsi” saopštile su da moraju da promene sastav karamel - boje, koja njihovim pićima daje karakterističnu braonkastu nijansu. Naime, u Kaliforniji sva pića koja sadrže kancerogene materije moraju da imaju jasno upozorenje na ambalaži. S obzirom na to da se za dobijanje karamel - boje koristi sredstvo za bojenje 4 - MEI (metilmidazol), a koje se prema pravilima ove države nalazi na listi kancerogenih sastojaka, obe poznate kompanije zatražile su od dobavljača ovog sastojka da izmene recepturu. Iz ovih kompanija poručuju i da potrošači nemaju razloga za brigu, jer da bi dostigli opasan nivo 4 - metilmidazola, trebalo bi da popiju dnevno hiljadu limenki. Takođe, prepoznatljiv ukus ovih proizvoda neće se promeniti, tako da potrošači neće primetiti nikakvu razliku u proizvodu.

april 2012.

RETAIL MAGAZIN

VESTI

“Delhaize” širi maloprodajnu mrežu u Rumuniji

„Royal Friesland” preuzima “Imlek” i “Mlekaru Subotica”

Trgovinski lanac “Delhaize” dobio je pozajmicu od 210 miliona evra za širenje maloprodajne mreže u Rumuniji, saopštila je Evropska banka za obnovu i razvoj. Od te sume, 140 miliona evra će dati Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), a banke „ING” i „Rabobank” 70 miliona evra. Uz finansijsku podršku Evropske banke za obnovu i razvoj, kompanija „Delhaize” će izgraditi do 17 velikih i srednjih hipermarketa u Bukureštu i gradovima u unutrašnjosti Rumunije. U Rumuniji, “Delhaize” postoji od 2003. godine i u toj zemlji posluje 8 njegovih hipermarketa brenda “Cora”. Krajem jula 2011. godine, belgijski trgovinski lanac “Delhaize” u Srbiji je kupio kompaniju “Delta Maxi”, za 932,5 miliona evra.

Kompanija „Royal Friesland”, sa sedištem u Holandiji, objavila je da će preuzeti kompanije „Imlek” i „Mlekara Subotica”.

Obe kompanije su sada u većinskom vlasništvu fonda „Salford”, koji je kompaniju „Knjaz Miloš” preuzeo još 2005. godine. Kompanije „Friesland Campina” i „Salford Capital Partners” potpisale su Memorandum o razumevanju i akviziciji preduzeća „Imlek” i „Mlekara Subotica”, sa ciljem da se utvrdi poslovna pozicija „Friesland Campina” u jugoistočnoj Evropi, regionu sa 76 miliona potrošača. Prodavac je već većinski akcionar obe mlekare, sa približno 79 posto akcija u „Imleku” i 82 posto akcija u „Mlekari Subotica”.

Prodaje se mlekara „Swedmilk” iz Skoplja

Osma „Jysk” prodavnica u Srbiji

Turska kompanija “Sutaš” potencijalni je kupac mlekare “Swedmilk” iz Skoplja. Prema nezvaničnim podacima, predstavnici ove turske kompanije već su bili na pregovorima o kupovini mlekare “Swedmilk” u Skoplju.

Tada su obećali da će dostaviti ponudu na konkursu koji uskoro treba da bude objavljen. Pored mlekare, „Sutaš” je bio zainteresovan i za ulaganje u farmu stočne hrane.

Farmeri iz „Swedmilk”-a potvrdili su da su se susreli sa predstavnicima„Sutaš”-a, ali su bili rezervisani oko ishoda inicijative. Na javnom nadmetanju u avgustu prethodne godine, najveći poverilac odnosno „Tutunska banka” pokušala je da proda mlekaru, zemljište i deo opreme za 7,5 miliona evra, ali nije bilo zainteresovanih kupaca.

Ovaj put će se izmeniti uslovi konkursa.

Na Novom Beogradu, u Bloku 62 (kod supermarketa „Idea“), otvorena je osma„Jysk”-ova prodavnica u Srbiji. „Jysk”, najveći evropski lanac proizvoda za kuću - od jorgana, jastuka i dušeka, preko kreveta i posteljine, kupatilskog pribora, nameštaja za kuću i baštu, do zavesa i ostalog pokućstva, otvaranjem nove prodavnice u Beogradu nastavlja širenje u Srbiji. Gotovo godinu dana od otvaranja prve prodavnice u Srbiji, koja se nalazi u Subotici, „Jysk” od sada postoji i u Beogradu.

Verica Kalanović, potpredsednica Vlade Srbije, i Branko Apat, član Uprave kompanije „Gorenje Velenje”, u Valjevu su potpisali memorandum o izgradnji još jedne fabrike za rashladne uređaje. Zahvaljujući ovoj investiciji, Branko Apat je istakao da će Valjevo postati centar „Gorenja” u Evropi, za rashladne uređaje odnosno frižidere i zamrzivače. Takođe, rekao je i da je planirano da druga fabrika u Valjevu bude izgrađena u narednih godinu i po dana. Međutim, dodao je i da će sve zavisiti od brzine kojom će biti rešene sve procedure i izdate neophodne dozvole za taj projekat. „Gorenje” ima fabriku i u Staroj Pazovi, gde se proizvode bojleri, a u fabrici u Zaječaru proizvode se veš mašine. Izgradnjom druge fabrike u Valjevu, „Gorenje” će u sve četiri fabrike u Srbiji ukupno zaposliti više od 1.500 radnika, a ukupna ulaganja ove kompanije u Srbiji iznosiće više od 70 miliona evra. Potpisnici memoranduma pozvali su grad Valjevo da se, u okviru svojih nadležnosti, uključi u taj projekat i oslobodi investitora od plaćanja taksi, kao i da u najkraćem mogućem roku izda sve potrebne dozvole.

Verica Kalanović je rekla novinarima da će prioritet sledeće vlade biti da taj deo zemlje dobije moderan autoput, kako bi se privuklo što više investitora.

april 2012.

5

www.retail.rs

Nova fabrika „Gorenja” u Valjevu

RETAIL MAGAZIN

VESTI

Godišnja konferencija kompanije „Mercator” Na međunarodnoj konferenciji održanoj 28. februara u Ljubljani, u kongresnom centru „Cankarjev dom“, novinarima se najpre obratio Žiga Debeljak, predsednik Uprave Grupe „Mercator”. On je govorio o dostignućima Grupe „Mercator“, kao i o planovima za tekuću 2012. godinu. U prethodnoj godini, Grupa „Mercator” ostvarila je 2,93 milijarde evra čistog prihoda od prodaje, što predstavlja rast od 5,3 odsto u poređenju sa 2010. godinom. U pretežnoj meri, ovaj rast prihoda dolazi sa stranih tržišta. U 2011. godini, Grupa „Mercator“ investirala je približno 122 miliona evra, prvenstveno u razvoj trgovačke mreže. U toku 2011. godine, „Mercator“ je otvorio 96 novih prodajnih jedinica na šest tržišta. „Mercator“ je ojačao svoj tržišni položaj putem strateškog povezivanja sa preduzećima „Familija Marketi“ na srpskom tržištu, „Drvopromet“ na bosanskom tržištu i sa „En Plus“, koji sada pod imenom „M - Energija“ upravlja mrežom samouslužnih benzinskih stanica „Maxen“, na slovenačkom tržištu. U ovoj godini, Grupa „Mercator“ planira više od 3 milijarde evra neto prihoda od prodaje, što predstavlja rast od 3,35 odsto u poređenju sa godinom koja je iza nas. Usled očekivanog zaoštravanja ekonomskih uslova, „Mercator“ je već formulisao antikrizne mere. U pitanju su mere koje se odnose na stvaranje vrednosti za potrošače, povećanu efikasnost, kao i na upravljanje rizicima. Saopštena je i informacija da će „Mercator Centar” u Beogradu biti zatvoren u periodu od početka maja do kraja avgusta, zbog renoviranja. Cilj je ”vratiti stari sjaj”, a biće promenjen i miks zakupaca.

„Swarovski” u Subotici

„Benetton” i u Nišu

U Subotici je potpisan ugovor o otvaranju fabrike austrijske kompanije „Swarovski”. U fabrici će se proizvoditi kristali namenjeni isključivo za izvoz. Ugovor o dodeljivanju sredstava za direktne investicije i ugovor o otuđivanju građevinskog zemljišta potpisan je između predstavnika Vlade Srbije, grada Subotice i kompanije „Swarovski”, i time je ujedno i ozvaničen njihov dolazak u našu zemlju. Navodi se i da će ova kompanija uložiti 21 miliona evra i da će zaposliti 550 radnika. Kompanija „Swarovski” ima blizu 25.000 zaposlenih širom sveta, ona je podeljena na dve industrijske oblasti: „Swarovski Crystal”, koja se bavi proizvodnjom luksuznih elemenata i „Tyrolit Schlefmittel”, koja proizvodi alate i mašine neophodne za obradu i rad.

Kompanija „Swarovski” ima dugu porodičnu tradiciju, a osnovana je davne 1895. godine. Ona se bavi proizvodnjom nakita i mnogih luksuznih elemenata, kao i figura, od određene vrste stakla.

U Nišu se gradi tekstilni centar „Benetton”, u kome će do kraja naredne godine biti zaposleno 2.000 radnika, a plan je i da se do kraja 2014. godine zaposli 2.700 radnika. Verica Kalanović, potpredsednica Vlade Srbije, izjavila je da su do sada rekonstruisane i izgrađene 4 fabrike, a ostale planirane nalaze se u fazi izgradnje. Ona je dodala i da je trenutno zaposleno 400 radnika, i da će kada budu radili punim kapacitetom, „Benetton” sa svojim kooperantima imati promet od oko 72 miliona evra i proizvodnju koja je namenjena izvozu.

Takođe, dodala je i da su sporazumom koji je potpisan u januaru prethodne godine između „Benetton”-a i grada Niša predviđeni radovi na rekonstrukciji i izgradnji fabrika, ekološkog čišćenja kompleksa i rušenje nepotrebnih objekata. Izjavila je i da je planirano da to sve bude gotovo do kraja ove godine. „Benetton” se obavezao da investira 43 miliona evra i zaposli 2.700 radnika do 2014. godine, a za uzvrat je država odobrila subvencije od po 9.000 evra za svako novootvoreno radno mesto. Do sada, rekonstruisano je i izgrađeno 20.000 kvadratnih metara proizvodnog prostora, od planiranih 75.000 kvadratnih metara.

www.retail.rs

Zatvorene prodavnice „Hugo Boss”-a u Splitu i Zagrebu Krajem februara meseca, u Splitu i Zagrebu zatvorene su prodavnice „Hugo Boss”-a, nakon što je nemačka kompanija prekinula snabdevanje hrvatske franšize „Renimo” još u septembru 2011. godine. Prema rečima Miljenka Renića iz „Renima”, „Hugo Boss” je zaustavio isporuku bez ikakvog razloga, nakon gotovo 16 godina saradnje, iako je validan ugovor još uvek u toku. Takođe, on je rekao i da „Hugo Boss” čini 80 procenata njegove kompanije i da je u pitanju status porodičnog biznisa i tridesetoro ljudi koji su zaposleni u „Renimu”. On tvrdi da od septembra 2011. godine, kada je „Hugo Boss” prestao sa isporukom nisu dobili nikakvo objašnjenje zašto se to dogodilo. Pošto su se našli u toj nezavidnoj poziciji, morali su da pokrenu sudski postupak u Nemačkoj, kako bi zaštitili svoja prava i ugled, tako da će nemački sud odlučiti o tome koliko će „Hugo Boss” morati da plati odštete svojim bivšim partnerima. Prema CroatianTimes.com, slovenački preduzetnik Bahtijari Bajrović, koji je vlasnik „Sportina Grupe”, najveće modne trgovine u bivšoj Jugoslaviji, stoji iza navedenog raskida ugovora.

6

april 2012.

RETAIL MAGAZIN

VESTI

Program „Partnerski odnos sa kupcima” Tri hiljade malih trgovinskih radnji širom Srbije uključilo se u program „Partnerski odnos sa kupcima“, u okviru kojeg kompanija „Metro Cash & Carry” pomaže nezavisnim vlasnicima trgovina da rekonstruišu svoj objekat, bolje organizuju proces prodaje i unaprede poslovanje. Još 2009. godine, najveći veleprodajni lanac u Srbiji „Metro Cash & Carry” pokrenuo je program „Partnerski odnos sa kupcima“, sa ciljem da pomogne vlasnicima malih nezavisnih trgovinskih radnji da poboljšaju svoju konkurentnost, postanu atraktivniji krajnjim kupcima i tako opstanu na tržištu. Program „Partnerski odnos sa kupcima” započet je uspešno pre tri godine u Srbiji, i veoma je posvećen da pomogne kupcima iz segmenta malih trgovina da postanu konkurentni na tržištu, koje sve više naginje ka većim maloprodajnim formatima. U sklopu ovog programa, vlasnicima radnji prenosi se znanje sticano 45 godina širom sveta u vezi sa preuređenjem prostora, pravilnim odabirom asortimana, izlaganjem i skladištenjem robe. Od ovog programa, veliku korist imaju i krajnji kupci, koji u malim trgovinama dobijaju kvalitetniju uslugu. Ovaj program, sastoji se od čitavog niza predavanja i radionica tokom kojih vlasnici radnji dobijaju praktična znanja korisna za svakodnevno poslovanje.

U objektima kompanije „Metro Cash & Carry” obezbeđene su posebne prostorije namenjene edukaciji trgovaca i „pokazne prodavnice“ u kojima vlasnici radnji mogu da vide kako trgovina sa unetim izmenama izgleda. Mali trgovci koji su se uključil u ovaj projekat poboljšali su svoje poslovanje, a krajnjim kupcima omogućili su dobar asortiman proizvoda i kvalitetniju uslugu.

Kancelarija korporacije „NCR” u Beogradu

„Konzum” otvara benzinske pumpe

Američka korporacija „NCR” je u Beogradu otvorila svoj operativni i informacioni centar.

Ukupna vrednost ove investicije iznosi 3,8 miliona evra, a u centru će biti zaposleno oko 300 visokoobrazovanih ljudi iz Srbije.

Korporacija „NCR” je svetski tehnološki lider u pružanju visokokvalitetne i stručne podrške kompanijama iz različitih industrija. U centru „NCR”-a, u kome trenutno ima 200 zaposlenih, pružaće se podrška na devet jezika: nemačkom, grčkom, mađarskom, holandskom, engleskom, francuskom, italijanskom, španskom i turskom.

Predsednik Srbije Boris Tadić prisustvovao je otvaranju „NCR”-a i poručio da su nova radna mesta najveći zahtev čitavog sveta. Džef Mek Kroski, potpredsednik „NCR”-a za Evropu, rekao je da je ta kompanija odabrala Srbiju zbog obrazovanih radnika koji govore više jezika, zatim zobg solidne infrastrukture i podrške vladajuće strukture. Takođe, dodao je i da je godišnji obrt te kompanije veći od 5,4 milijarde dolara, kao i da ona posluje u više od 100 zemalja.

Sredinom marta, hrvatski trgovački lanac ”Konzum” otvorio je u Zagrebu prvu samonaplatnu benzinsku pumpu “Konzum benz”, a u planu je da do kraja juna bude otvoreno još nekoliko. Prva samonaplatna benzinska pumpa “Konzum benz” otvorena je u sklopu „Super Konzuma” u Zagrebu. Realizacijom ovog projekta, „Konzum” prati savremene svetske maloprodajne trendove, i u tome će biti prvi na hrvatskom tržištu. Sve benzinske pumpe gradiće se kao samostalni objekti na parkinzima „Super Konzuma” i radiće po principu samousluge i biće potpuno automatizovane. Najavljena je gradnja 10 takvih benzinskih pumpi, ali za sada još ne otkrivaju koliko će sve to koštati. Procenjuje se da bi svaka od njih mogla koštati najmanje million evra. Ana Mitrović, iz sektora odnosa sa javnošu, izjavila je da je to dugoročan projekat, te je teško govoriti o konkretnim brojkama, a dodala je i da se nisu ograničili samo na jednog, nego na više partnera.

Ovakav koncept već dugo praktikuju neki od vodećih svetskih trgovaca, kao što su britanski trgovinski lanci „Sainsbury”, „ASDA”, „Tesco”, „Safeway” i drugi.

Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodine, i Kiril Kravčenko, generalni direktor Naftne industrije Srbije, otvorili su prvi terminal za snabdevanje brodova gorivom u našoj zemlji, koji će obezbediti sigurno snabdevanje kvalitetnim gorivom na važnim plovnim pravcima u Srbiji. Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodine, rekao je da će time biti obezbeđeno snabdevanje gorivom plovila u tranzitu čije su godišnje potrebe oko 40.000 tona. Otvarajući prvu bunker stanicu, Kiril Kravčenko je istakao da će do kraja godine biti otvorene još tri takve stanice. Bojan Pajtić je istakao da je to nastavak saradnje Vlade Vojvodine sa kompanijom „NIS“, koja je vrlo intenzivna, i naglasio da će otvaranjem ovakvog tipa terminala znatna finansijska sredstva biti prelivena u naš, umesto u inostrani budžet. Takođe, dodao je i da je ovaj terminal veoma značajan, jer će pojačati rečni saobraćaj u našoj zemlji i znatno doprineti razvoju nautičkog turizma.

Kiril Kravčenko je napomenuo da je izuzetno zadovoljan saradnjom sa vlastima u Srbiji i u Vojvodini, a istakao je i da će investicije te naftne kompanije u našoj zemlji ove godine premašiti 500 miliona evra, od čega će najveći deo biti uložen u Vojvodini.

april 2012.

7

www.retail.rs

Prvi terminal za snabdevanje brodova gorivom u našoj zemlji

RETAIL MAGAZIN

Trgovačko preduzetništvo Uprkos teškim socijalnim i ekonomskim okolnostima, osovina preduzetničkog uspeha leži u ličnoj motivaciji. Metaforički rečeno, motivacija je seme koje sadimo, a sopstveni biznis biljka koja se potom razvija.

Brzina kojom će ta biljka da raste zavisi upravo od „količine” pokretačke snage koju posedujemo i vremenom akumuliramo.

Takođe, umeće “tempiranja” relevantna je veština u trgovačkoj profesiji.

Prvo preduzeće pojavljuje se u XV veku, a preduzetništvo doživljava procvat tek dva veka kasnije. Posledično, raste značaj i međunarodne, kao i prekookeanske trgovine. Danas, živimo u eri koja se drugačije naziva i “trgovačka civilizacija”. Jasnije nego ikada ranije, potvrđuje se definicija čuvenog Karla Marksa, koji je zabeležio da je roba svako dobro koje za ljude ima određenu upotrebnu vrednost, kao i pripadajuću cenu, te je kao takvo namenjeno tržištu.

Ono što je sigurno jeste da ne postoji čovek koji makar jednom u životu nije pomislio u sebi da bi želeo da poseduje sopstvenu firmu.

Otvaranje „porodične” firme san je mnogih ljudi, jer asocira na slobodu, poverenje, složnost, 8

april 2012.

RETAIL MAGAZIN

Ukoliko ste potvrdno odgovorili na deset ili više pitanja, osoba ste u kojoj se krije preduzetnički potencijal. Naš predlog jeste da počnete da razmišljate koju vrstu biznisa biste mogli da otpočnete, koje proizvode i usluge biste mogli da ponudite, kako da napišete dobar biznis plan, kao i na koji način da obezbedite dovoljan početni kapital.

Ukoliko biznis doživljavamo kao kontinuelni proces, shvatamo da sva događanja unutar njega imaju neki svoj „ritam” i „razlog”. Biznisom ne možemo da se bavimo inertno, iako nam možda ponekad izgleda da se biznis spontano, sam po sebi, kreće u pozitivnom pravcu. Biznisom mora da se upravlja, i to na način da se neprekidno balansira između različitih potreba i ciljeva. Svakako, to uključuje kvalitetan „brainstorming” i redovno „pričanje sa samim sobom”. U svakom poslu, vreme jeste poput neobnovljivog resursa, i upravo iz tog razloga treba mudro da ga koristimo za unapređenje biznisa. pripremila: Maja Drobnjaković

april 2012.

9

www.retail.rs

istinsko zajedništvo. Posedovanje sopstvene firme, naročito u doba savremenih merkantilističkih struja, predstavlja pravi izazov. Kreativni prostor u oblasti trgovačkog biznisa jeste prostor beskrajnih poslovnih (re)kombinacija i potentnih mogućnosti. Čak i kada je zvanična ekonomija u „silazećoj fazi”, preduzetništvo ima uzlaznu putanju. Šanse i prilike nalaze se svuda oko nas, najpre ih treba prepoznati, a potom i maksimalno iskoristiti. Faktori kao što su omasovljenje i diverzifikacija robne proizvodnje, zatim unapređenje transportnih i informatičkih sistema, otvaranje nacionalnih granica i povezivanje država, te pojava novih znanja i„poslova budućnosti”, eksponencijalno odnosno umnožavajuće utiču na širenje sadržaja i prostora za dejstvovanje u okviru komercijalnog poslovanja.

Potencijalne ideje? Franšizna prodaja, trgovačka agentura, komisiona prodaja, prodajno zadrugarstvo, zalagaonice, zanatsko preduzetništvo, te socijalno preduzetništvo. Dalje, pijačni biznis, kućne prezentacije i direktna prodaja, Multi Level Marketing i piramidalna prodaja, kao i elektronska trgovina.

Zatim, „antique” i „vintage” trgovine, promet nafte i derivata, prodaja auto - delova, trgovina konfekcijom, te „sezonska” prodaja. Izaberite ili domaštajte sami.

PROVERITE SVOJE PREDUZETNIČKE SPOSOBNOSTI: TEST SAMOSAGLEDAVANJA 1. Ono što mogu da završim danas, nikada ne ostavljam za sutra.

2. Planiram dugoročno, volim sebi da postavljam zahtevne zadatke.

3. Posedujem takmičarski duh, uživam da pobeđujem.

4. Ja sam lider i imam snažnu potrebu za nezavisnošću.

5. Volim da istražujem, uvek se trudim da pronalazim nove i bolje načine za rad.

6. Volim da preispitujem konvencionalna rešenja.

7. Više volim timski rad, nego individualan.

8. Nisam isključiva osoba, uvek sam u stanju da sagledam “kompletnu sliku”.

9. Samoinicijativna sam i aktivna osoba, ne volim da čekam.

10. Fleksibilna sam osoba, rado prihvatam promene.

11. Osoba sam koja uspeva da pronađe izlaz i iz naizgled beznadežne situacije.

12. Više bih voleo/volela da ne uspem sa sopstvenim idejama, nego da uspem sa tuđim.

13. Ne izbegavam odgovornost, blagovremeno se suočavam sa problemima koji iskrsavaju.

14. Posvećena sam osoba, fokusirana i istrajna u svojim namerama.

15. Spreman/spremna sam da uložim životnu ušteđevinu u jednu dobru ideju.

RETAIL MAGAZIN

Izlog kao lice prodavnice

www.retail.rs

Proces prodaje finalni je korak na putovanju proizvoda od njegovog tvorca do krajnjeg potrošača. Da proizvod ne bi ostao u „senci”, nevidljiv, neophodna mu je pomoć prodajnog dekoratera. „Funky” marketing akcentuje da su prodajni enterijer i eksterijer poput „blizanaca”, te da im treba posvetiti podjednaku pažnju. Izlog je poput prodavca, on govori umesto njega, on oblikuje prvi utisak, koji ume da bude i odlučujući. Izlog je poput magneta, on privlači kupce, on ih poziva na šoping.

Istorija izloga vuče korene još iz epohe starih Rimljana. Prvi izlog pojavio se davne 1740. godine, u Augsburgu u Nemačkoj. Oko 1780. godine u Parizu, izlozi su počeli učestalije da se pojavljuju. Kao takav, izlog se svrstava u grupu prvih masovnih medija. Kasnije, šire se i na sever evropskog kontinenta, gde se trgovina ekspanzivno razvijala.

Unapređenjem trgovačke delatnosti, uređivanje izloga u megalopolisima dodatno se usavršavalo, te su se minijaturna uokvirena stakla zamenjivala staklima velike površine. Postepeno, dolazilo je do formiranja svesti o važnosti izloga i metoda njihovog uređivanja, a javila se i potreba za novom strukom. U pitanju su aranžeri izloga, koji treba da osmišljavaju njihovu scenografiju. Vremenom, aranžiranje je postalo ogranak primenjene umetnosti, a podizanjem vizuelnih standarda, izlozi su preuzeli ulogu uticajnih medija u trgovačkoj propagandi.

Istraživanja pokazuju da svega jedna četvrtina kupaca prođe samo do polovine prostora prodavnice u koju su ušli, dok ostalih 75 odsto čak ni toliko. U čemu trgovci najčešće greše? Nereprezentativni izlozi.

Konfuzan unutrašnji raspored. Neklasifikovanost i prenatrpanost.

Neadekvatan dizajn. Izlog, pak, treba da bude funkcionalna i estetska 10

odrednica prodavnice. On može da bude stilizovan racionalno ili maštovito. Može da bude konzervativan, konvencionalne forme i mirnih boja, u skladu sa sezonama i ciklusima, ali i pomalo avangardan, drugačijih kontura, čak „drzak” i provokativan. Svakako, izbor zavisi od karaktera prodavnice i njene ponude.

Izlog treba da bude takav da i ravnodušan prolaznik zastane i pogleda u njega, te da mu se potom ureže u misli. Izlog treba i da „koketira”, šapuće, zauzme određeni stav. Da nam se približi.

Da nas gleda direktno u oči.

Da učini da mu se divimo. Da nas oduševi sopstvenom pojavom.

Dakle, izlog je najbolja „zamena” za prodavca. Međutim, funkciju prodaje ne obavlja efikasno svaki izlog, već samo kvalitetan izlog. Što optički, što sadržajno.

Neprimeren izlog predstavlja negativnu reklamu, što upućuje na činjenicu da pojedini menadžeri u potpunosti zanemaruju strateški april 2012.

RETAIL MAGAZIN značaj izloga za promociju ponudbenog asortimana.

to da gomilanjem artikala u izlogu potrošačima sugerišu dobru snabdevenost, te obiman i razuđen asortiman. Međutim, jedino što takvim nastupom proizvode jeste utisak da se „od drveća ne vidi šuma”.

Megamarketi obično imaju zaposlene ili stalno angažovane profesionalne aranžere, koji se zajedno sa poslovođom prodavnice, staraju o tome da izlog uvek bude interesantan, atraktivan, senzacionalan. Mikromarketi, pak, povremeno angažuju nekoga ko će se pobrinuti da sve bude postavljeno na pravom mestu odnosno nekoga ko ima „osećaj za lepo”.

Ne bi li svoj izlog uspešno dizajnirali, trgovci nužno moraju i da proučavaju tuđe izloge, da prate trendove, da veštinu dekorisanja dovode do perfekcije. Učenje od konkurencije nije krađa, ali doslovna imitacija predstavlja„komercijalno samoubistvo”. To je, ne samo nemoralno, već je i štetno, jer se direktno kopiranje uvek primećuje, i na njega se nikad ne gleda pozitivno. Međutim, posmatrati druge, one koji imaju više ideja, više smisla ili više iskustva, uvek je vredno pohvale. pripremila: Maja Drobnjaković

www.retail.rs

Izlog treba da bude dinamičan, da se njegova postavka menja, da iznenađuje mušterije. Posebno u većim mestima, ovaj zahtev postavlja se kao imperativ. Razlog leži u tome što u većim gradovima ima i mnogo više prodavnica, te je ovde konkurencija progresivno rastuća. Ovo trgovcu odnosno vlasniku prodavnice omogućava da robu, koju je nameravao svu odjednom da prezentira, izloži po etapama, sukcesivno i pregledno.

Ovakvim pristupom aranžiranju izloga, trgovac postiže efekat „Slide Show”, efekat priče u nastavcima, efekat iščekivanja.

Ovakvim pristupom aranžiranju izloga, trgovac se prilagođava brojnim targetiranim grupacijama. Izlozi za vreme praznika uređuju se drugačije od izloga koji za cilj imaju da istaknu aktuelne popuste i akcije. U određenim vremenskim razmacima, svaki od tih koncepcijski pomalo različitih izloga, privlači neki drugi segment potrošača, što dalje samo može da rezultira povećanim interesovanjem kupaca i ubrzanim prometom. Ponekad se dešava i da trgovci pogrešno veruju u

april 2012.

11

Ubrzaj Svoj Posao

Ubaci u 5-u

www.barkodcitaci.com Rešenja i tehnologije koje unapreduju Vaš posao

RETAIL MAGAZIN

Priča sitnih trgovaca

Pružena ruka partnerstva kao vetar u leđa

Na šta se sitni trgovci najčešće žale odnosno šta im „Udruženje trgovaca Srbije” pruža?

Trenutno, mali trgovci nalaze se u inferiornom položaju na tržištu u odnosu na velike sisteme.

Naša procena u „Udruženju trgovaca Srbije” jeste da u budućnosti mi mali trgovci ne treba da jačamo dipl. ing. Milena Vitić nikog drugog sem sama udruženja, koja će potom predsednik “Udruženja trgovaca Srbije” na tržištu pojedinačno ojačati nas. Treba „obrnuti Sve od momenta osnivanja, „Udruženje trgovaca točak” u trgovini i jačati kapacitet kolektiva, a ne kaSrbije“ beleži značajan rezultat na tržištu. Dakle, pacitet manjeg broja većih pojedinaca. Novonastala potreba za udruživanjem snažno je prisutna. situacija dovela je do toga da sve što se donese, bilo Za prva tri meseca poslovanja, “Udruženje trgo- kakva nova mera, uredba, zakon, nažalost to nije vaca Srbije” potpisalo je približno oko četrdeset išlo na ruku nas malihtrgovaca, stoga jedini spas, ne povoljnih ugovora, zahvaljujući kojima su male samo nas, već uopšte u budućnosti, leži u osnivanju trgovinske radnje vraćene u red konkurentnih udruženja u svim granama privrede. na tržištu. Podsetimo još da je u Srbiji sve više samostalnih trgovinskih radnji koje se nalaze na Da li „Udruženje trgovaca Srbije” sarađuje i sa orsamoj ivici rentabilnosti, usled neravnopravnog ganizacijama za zaštitu potrošača? odnosa snaga u žestokoj tržišnoj utakmici sa „Udruženje trgovaca Srbije” u potpunosti je otvelikim trgovinskim sistemima. Ono što je ovde voreno za saradnju sa svima, u cilju poboljšavanja ključno jeste interakcija, povezivanje i zajednički i unapređivanja odnosa sa svim učesnicima u lanrad. O tome nam više govori i dipl. ing. Milena cu trgovine, te tako i sa organizacijama za zaštitu Vitić, predsednica “Udruženja trgovaca Srbije” i potrošača. Boreći se za kontinuitet kvaliteta u snabvlasnica samostalne trgovinske radnje “Anđela” devanju, mi se borimo i za bolju dostupnost robe (Mirijevo). potrošačima. Samim tim, potrošači će gubiti mnogo manje vremena, a u svim našim radnjama imaće Za sam početak intervjua, predstavite nam sebe kontinuitet, kvalitet i dobru cenu. Zar nije to osnovi „Udruženje trgovaca Srbije“. Koji su Vaši ciljevi i ni smisao i za nas trgovce, a i za same potrošače? koga sve okupljate?

Da imaju dobru cenu i dobar kvalitet u svakoj radnji Drago mi je što je većina medija prepoznala značaj u Srbiji. našeg osnivanja i što se toliko tekstova objavilo o april 2012.

13

www.retail.rs

„Udruženju trgovaca Srbije” od kako ono postoji.

Najpre želim da napomenem da je „Udruženje trgovaca Srbije” osnovano u decembru 2010. godine, sa ciljem da umreži sve trgovce sa teritorije Srbije i da ih direktno veže za proizvođače, uvoznike i njihove distributere, te da im na taj način pruži sveobuhvatnu zaštitu, kako u društvu, tako i na tržištu odnosno da ih u budućnosti načini ravnopravnim učesnicima na tržištu.

Zahvaljujući direktnim vezivanjem, stvoriće se obostran štit od mogućeg padanja pod monopolističku zavisnost, a ovo važi prvenstveno za proizvođače, kao i „odskočni pokretač” za ozdravljenje jednog dela privrede.

RETAIL MAGAZIN U poslednjih nekoliko godina, primetno je da veliki trgovački lanci „zaklanjaju” male trgovce, te sve više malih trgovaca zatvara svoje radnje upravo zbog intenzivnije konkurencije i dodatnih zahteva koji se pred njih postavljaju. Kakav je stav “Udruženja trgovaca” po ovom pitanju?

Veliki trgovinski lanci doživeli su svoju ekspanziju, međutim i kod njih je evidentan trenutni pad, najverovatnije iz razloga što imaju i mnogo veća opterećenja. S druge strane, veliki broj malih trgovinskih radnji nije uspeo da se održi i opstane na tržištu usled neravnopravnih proporcija snaga. Činjenica je da je veoma teško istupati samostalno.

Upravo zato smo mi i osnovali „Udruženje trgovaca Srbije”, da bi kroz udruživanje sitnom trgovcu pružili sve one uslove koje on kao pojedinac trenutno ne Koje osobine ličnosti mora da poseduje dobar može sam da obezbedi na tržištu. trgovac?

Danas, dobar trgovac prvenstveno mora da ide u Koje sve mere za podsticanje prodaje sitni trgovci korak sa vremenom i da se stalno usavršava, da uči primenjuju? Da li su u pitanju instrumenti cenovne i da se edukuje. No, ipak samo ljubav prema svom ili necenovne konkurencije? zanimanju, upornost i istrajnost danas ga može Nema više prevelikih, dijametralnih razlika između sačuvati na tržištu. našeg načina rada i načina rada velikih trgovinskih sistema. Danas, i mali trgovci prate trendove, orgaPreduzetnici početnici najfrekventnije se opre- nizuju promocije, prave akcijske ponude, te izrađuju deljuju za poslove iz oblasti trgovine i ugostiteljst- reklamne letke u cilju privlačenja i animiranja što va. Koji savet biste dali onima koji tek počinju da šireg kruga kupaca. se bave trgovinskom delatnošću u Srbiji?

Svima onima koji danas razmišljaju na temu trgovine mogu da poručim da su ovo izuzetno nezahvalna vremena za početnike, te da se prethodno detaljno informišu i dobro razmisle na tu temu. Međutim, u svakom slučaju, svakako ohrabrujem sve kolege da istraju u svom poslu, a početnike da se okušaju u sektoru trgovine, s tim da im savetujem maksimalni profesionalizam.

www.retail.rs

Da li sitnih trgovaca ima više u urbanim ili, pak, u ruralnim sredinama?

Male radnje rasprostranjene su svuda, i u gradskim i seoskim sredinama. Uprkos teškom položaju na tržištu, sitne radnje i dalje nose preko 60 odsto tržišta u Srbiji.

Moderne tehologije utiču na razvoj poslovanja.

Na koji način nove tehnologije i Intenet menjaju trgovinu u Srbiji?

Da, menjaju je na bolje. Danas, jednostavno je nezamislivo da trgovac ne koristi brojne prednosti Digitalizacija i depersonalizacija zahvatili su i informacionih tehnologija, od poručivanja robe, trgovinski sektor. Međutim, male, „komšijske” preko Interneta, pa do elektronskog plaćanja. radnje imaju „dušu”.

Kakva su Vaša iskustva, koliko je emocionalno Za kraj intervjua, recite nam gde vidite „Udruženje brendiranje ovde važno? trgovaca Srbije” za deset godina?

Sasvim je sigurno da male, „komšijske” radnje nude Za deset godina, „Udruženje trgovaca Srbije” vidim mnogo veću toplinu i prisnost u odnosu na velike, kao jednu moćnu i uticajnu snagu na tržištu. Kao „hladne” sisteme. U malim, „komšijskim” radnjama sinergizam, u pravom smislu te reči. uvek se razmeni po koja lepa reč. pripremila: Maja Drobnjaković 14

april 2012.

Ubrzaj Svoj Posao

Ubaci u 5-u

www.barkodstampaci.com Rešenja I tehnologije koje unapreduju Vaš posao

RETAIL MAGAZIN

Robni kanibalizam

Trgovac je poput arhitekte. On najpre skicira i projektuje ponudu, te je potom modelira, usavršava, „prekraja”. I to sve u težnji da zadovolji potrebe kupaca. Prilikom redizajniranja ponudbenog asortimana, mudri trgovci moraju da vode računa o tome da ne dislociraju pažnju svojih mušterija sa proizvoda koji im donose značajan profit na proizvode sa nižim ili opadajućim prinosima. Trgovci, čuvajte se „artikala kanibala”. do tada preduzetniku donosili solidnu zaradu. Svakako, ukoliko uvođenje novog „artikla kanibala” poveća opšti promet i zaradu, onda postoji ekonomsko opravdanje za to odnosno može da se pokaže kao inteligentan poslovni potez. Međutim, ukoliko do toga ipak ne dođe, te uvođenje „proizvoda kanibala“ smanji prodaju „artikla žrtve“, a time automatski i zaradu od njegove prodaje, naizgled inovativni poslovni poduhvat može da ima katastrofalni ishod. Naročito u onim Iskusni trgovci veoma dobro znaju šta je sindrom „robnog kanibaliz- slučajevima, ukoliko je ma“. On se ispoljava u tome da uvođenje određenih robnih artikala u trgovac takvim svojim postupponudbeni asortiman dovodi do toga da se pažnja mušterija većim ishitrenim delom ili potpuno premešta na te nove artikle, pri čemu se smanjuje kom, promenio navike ili gubi tražnja za nekim drugim proizvodima iz asortimana, koji su svojih kupaca i trajno ih

www.retail.rs

U novije vreme, merkantilistički fokus sve više se pomera sa Proizvoda na Potrošača i njegov „lifestyle”, te način na koji doživljava i koristi određeni proizvod. U cilju da „zaokruže” ponudu i pospeše prodaju, da na što potpuniji način zadovolje interese svojih mušterija, pojedini trgovci u toj misiji idu predaleko. Transformišu se u konglomeratske organizacije, rasplinjuju se i previše idu u širinu, iz specijalizacije prelaze u univerzalizaciju i konfuziju, olako ispuštajući iz vida odgovarajuću razliku u ceni odnosno maržu, iz koje treba da podmire tekuće troškove, ali i da ostvare dobit. U žarkoj želji da se dopadnu, dešava se da gube svoje JA, svoj identitet i dragocenu prepoznatljivost. Kao što se lako može i naslutiti, ovakvi „povodljivi” trgovci ne opstaju dugo na tržištu, iz razloga što su zanemarili osnovno pravilo trgovačkog poslovanja, pravilo uzajamne koristi. Trgovina nije unilateralna, već bilateralna delatnost.

16

april 2012.

RETAIL MAGAZIN preusmerio na kupovinu i potrošnju za trgovca nerentabilnih „artikala kanibala“.

Supstituirajući odnosno konkurentski asortimanski odnos uspostavlja se kada se prodaju različiti artikli u okviru određenih robnih grupa, čija pojedinačna kupovina od strane određenih mušterija isključuje kupovinu drugih artikala od strane istih mušterija.

U supstituirajućem asortimanskom odnosu nalazi se prodaja artikala iste namene, a različitih marki ili cena, kao i prodaja različitih artikala kojima se zadovoljavaju istovetne potrebe. U supstituirajućem asortimanskom odnosu, prisutna je netrpeljivost između proizvoda, te njihovo agresivno takmičenje, do definitivnog „uništenja”. Primera radi, prodaja ribe i mesa, kao i prodaja drugih upotrebno similarnih proizvoda. Neutralni odnosno neugrožavajući asortimanski odnos imaju artikli april 2012.

kod kojih pojedinačna prodaja jednog artikla ne utiče značajnije na prodaju drugog. Primera radi, prodaja slatkiša u jednoj prehrambenoj prodavnici ne utiče na prodaju kafe, kao što ni prodaja vina ne utiče na prodaju sapuna, i slično.

Ponekad, nije sve tako jednostavno kao što izgleda, dešavaju se i izuzeci. Trgovcima se čini kao da jedino komplementarni asortiman može da im obezbedi mir i harmoniju u poslovanju. Međutim, insistiranje na komplementarnom asortimanu može i da ograniči odnosno blokira dalji napredak. S druge strane, ne želeći da rizikuju, trgovci u startu odbacuju supstituirajući asortiman, dok on poseduje potencijal da kupcima pruži veće mogućnosti izbora, što posledično povećava atraktivnost ponude.

Stoga trgovci, budite oprezni prilikom odlučivanja o reformatiranju ponudbenog asortimana. pripremila: Maja Drobnjaković

www.retail.rs

Nove robne linije koje se uvode u asortiman trgovačkih organizacija mogu da budu u komplementarnom odnosu sa postojećim linijama, da koegzistiraju nenarušeno i ponašaju se kompatibilno.

Da budu poput kompaktne familije, čiji se članovi međusobno izuzetno dobro slažu i uvažavaju.

Zatim, mogu da budu supstituti postojećim linijama odnosno da zauzmu njihovo mesto. Mogu čak da budu i u neutralnom odnosu, stanju ekvilibrijuma, dakle, da nisu niti u komplementarnom, niti u supstitucionalnom odnosu. Komplementarni asortimanski odnos imaju artikli koji se ponudbeno dopunjuju i koji u sadejstvu oblikuju konzistentan paket ponude trgovačke firme. Poput slagalice, čiji se delovi savršeno uklapaju, bez greške.

Primera radi, prodaja cipela i čarapa, te prodaja udžbenika i školskog pribora, kao i prodaja automobilskih akumulatora i svećica za automobile, predstavlja komplementarnu asortimansku relaciju.

17

RETAIL MAGAZIN

ISACert

sertifikciona kuća Sadašnju lidersku poziciju, kao i veliko poverenje koje ima od strane klijenata, ISACert duguje dugogodišnjoj saradnji sa partnerima širom sveta i velikom broju izvršenih audita i sertifikacija visokog kvaliteta uz pomoć stručnih lokalnih auditora.

Vodeći se potrebama svojih klijenata, a u cilju da se audit izvrši na profesionalan način, naši auditori moraju prvenstveno da razumeju jezik sredine, zakonodavstvo i kulturu.

Samo vrhunski auditori iz različitih krajeva sveta sprovode sertifikaciju i audite za ISACert.

Naši auditori su obučeni i odobreni od strane vlasnika standarda. Sam način sprovođenja kontrole je uniforman, čime se obezbeđuje jedinstven pristup u svim delovima sveta. Stoga, naš moto i jeste “Misli globalno, deluj lokalno”.

Veljko Eror

ISACert pruža usluge koje su identične svuda u svetu; sve nove informacije se kontinuirano ažuriraju i dostavljaju predstavništvima koja pružaju usluge u svojoj zemlji.

Predstavnik ovlašćene sertifikacione kuće “ISACert”

ISACert

www.retail.rs

je vodeća audit i sertifikaciona kuća koja pruža sigurnost kompanijama u sektoru prehrambene industrije na osnovu stručnosti, integriteta i transparentnosti.

ISACert je svoje predstavništvo u Srbiji otvorila 01. juna 2010. godine. Sa sedištem u Subotici, počev od tog datuma, naša sertifikaciona kuća radi na kvalifikaciji lokalnih auditora u cilju da se sertifikacije u Srbiji mogu obaviti, u skladu sa pravilima kuće, na srpskom jeziku.

SERTIFIKACIJA Naša delatnost su auditi i sertifikacije u prehram- Sertifikacija benoj industriji. Iste vršimo i za maloprodajne i za veleprodajne trgovinske lance, kao i za proizvodnju – ISO 9001 aditiva, ambalaže, pakovanja, skladištenje, trans- – ISO 22000 – ISO 14001 port i distribuciju.

– HACCP – GlobalGAP Međunarodna mreža – GMP Feed ISACert je jedno od vodećih tela za sertifikaciju – BRC i audit organizacija u prehrambenoj industriji.

– IFS Međunarodnu mrežu čini 56 predstavništava na 5 – FSSC 22000 kontinenata, koja zajedno dele identitet, marketing – MSC i audit praksu uz pomoć jednog brenda.

– UTZ 18

april 2012.

RETAIL MAGAZIN ISACert je vodeće sertifikaciono telo specijalizovano za ocenu sistema kvaliteta i bezbednosti u prehrambenoj industriji. Proces sertifikacije je strogo definisan za svaki standard i u skladu je sa strogim pravilima postavljenim od strane vlasnika standarda i akreditacionog tela. Osim toga, ISACert je razvila sopstvene kodekse provere na osnovu specifičnosti za pojedine vrste hrane. Cilj je da se postupak sertifikacije prilagodi pojedinim vrstama hrane i pojedinim proizvodnim procesima, čime bi se pomoglo preduzećima u njihovim naporima da se poboljša kvalitet proizvoda.

Audit za trgovinske lance Audit dobavljača – IFS – BRC Težnja trgovinskih lanaca za većim profitom, kao i da se razlikuju od konkurenata, rezultirala je pojavom sopstvenih robnih marki proizvedenih od strane različitih proizvođača. Ovo, takođe, utiče i na same proizvođače, od kojih se sada zahteva da više rade na kvalitetu i bezbednosti sopstvenih proizvoda.

Stoga, većina velikih trgovinskih lanaca počinje da ocenjuje svoje dobavljače putem takozvanih audita dobavljača ili audita od druge strane, i na osnovu rezultata te kontrole odlučuju o otpočinjanju saradnje sa dobavljačem.

Ocena se sprovodi na taj način što se koriste posebni upitnici koje su razvili ISACert i trgovinski lanci. Ova ocena se sprovodi pre sertifikacije, prema zahtevima IFS ili BRC standarda. Svrha kontrole jeste da se proceni da li i koliko je proizvođač spreman da ispuni zahteve standarda IFS/BRC. Dešava se da, ukoliko proizvođač ne ispunjava pomenute uslove, trgovinski lanac prekine dalju saradnju sa tim dobavljačem.

Uspešnost našeg poslovanja pokazala se u praksi.

Ponosni smo na rast liste naših klijenata koji su se odlučili da ISACert bude njihova sertifikaciona kuća.

Do danas, ISACert je sertifikovala više od 9000 kompanija iz prehrambene industrije širom sveta.

ISACert Dimitrija Tucovića 10/8 24000 Subotica Telefon/fax: +381 24 55 77 55 e - mail: office@isacert.rs www.isacert.rs www.isacert.com

RETAIL MAGAZIN

Kupac povratnik

www.retail.rs

Zašto prokuvati ceo okean da biste napravili šoljicu čaja?

Fokus, fokus, fokus. Kupci na „nišanu”.

Njihovi zahtevi „pod lupom”.

Analizirajući iz ugla prodavaca, zadržavanje starih kupaca neretko je sudbonosnije od privlačenja novih. A šta je ključ za aktiviranje i „vezivanje” latentnih kupaca?

Potpuno zadovoljenje njihovih potreba. U skladu sa tim, satisfakcija kupaca nameće se ne isključivo kao dugoročno, strateško težište savremenih kompanija, već i kao kratkoročna orijentacija, koje zahteva momentalnu (re)akciju.

Da raščlanimo prethodnu premisu. Novi, „premijerni” kupci trgovačkoj kompaniji mogu da donesu različitu zaradu. Neki od njih kupuju skupocene i ekskluzivne proizvode, dok istovremeno pokazuju nedvosmisleno interesovanje da kupuju frekventnije i obimnije. Drugi se, pak, odlučuju za standardne proizvode odnosno kupuju za niži novčani iznos, dok određene proizvode kupuju možda samo jednom i nikad više u životu. Pojedini kupci su poput „leptira”, uvek su samo u prolazu, ne zastajkuju usput, teško ih je privući sebi. Iz svih malopre navedenih razloga, marketari će svoju 20

energiju najpre da usredsrede na kupce koji su izvršili„najbolju prvu kupovinu”, nastojeći da učine da se oni vrate i ponovo kupuju kod njih.

Customer Relationship Management odnosno Upravljanje Odnosima sa Kupcima. U pitanju je stručna terminologija koja je poslednjih nekoliko godina veoma često upotrebljavana. Za prodavce, sam kvalitet relacija sa kupcima od presudnog je značaja za osiguranje njihovog budućeg „preživljavanja” na tržištu. Informacione tehnologije su i u ovom segmentu dale svoj pečat, te veliki deo eksperata iz ove oblasti koncept Upravljanja Odnosima sa Kupcima izjednačava sa kol centrima, interaktivnim internet portalima, bazama podataka, rudarenjem podataka, te programskim rešenjima za automatizaciju prodajne sile. Međutim, pre implementacije koncepta Upravljanja Odnosima sa Kupcima, najvažnije što prodavci treba da znaju jeste da kupce ipak mogu da osvoje

jedino srcem. Kupci ne vole „kalupiranja”, depersonalizovanost.

Oni su pomalo egocentrični, vole individualni pristup, nepodeljenu pažnju. Brojna istraživanja pokazuju da masa potrošača nije u stanju da precizno utvrdi vrednost nekog proizvoda, međutim oni itekako umeju da cene i pamte ljubaznost, efikasnost i profesionalnost prodavaca. Ukupno iskustvo kupaca proizilazi iz čitavog lanca inicijalnih i postkupovnih kontakata. Dakle, krajnji utisak kupaca direktno proporcionalno zavisi od dužine tog lanca i osobina njegovih karika.

Koncept Upravljanja Odnosima sa Kupcima nužan je preduslov za prodajni uspeh, ali ne i dovoljan.

Kompanija treba da bude opremljena raznoraznim digitalnim platformama, međutim mora da ima i „dušu”. Kompanija mora postepeno da upoznaje svoje kupce, da se poistovećuje sa njima, da pronikne u njihovu „suštinu”, da im bude dobar prijatelj, da razgovara sa njima, aktivno ih sluša, razumeva čak i ono neverbalno. april 2012.

RETAIL MAGAZIN Kod dvostrane prodaje, trgovac proširuje svoj ponudbeni asortiman, nadajući se da će se i novi artikli jednako dopasti istim kupcima, te da će tako pokrenuti adiNaravno, kompanijama se toplo cionalne kupovine. Primera radi, preporučuje da od samog početka prodavac kompjuterske opreme svoje kupce klasifikuju prema krikupcu će paralelno da pokaže terijumu učestalosti kupovine, i štampač, modem, softver, te te da taj „arhiv” u kontinuitetu drugu propratnu opremu. Zatim, ažuriraju i revidiraju. Primera radi, banka može da nastoji da klijenta proizvođač automobila treba da koji je otvorio nov štedni račun napravi razliku između „nestaujedno zainteresuje da razmisli i o bilnih” i „lojalnih” kupaca, onih uzimanju kredita ili nekoj drugoj koji kupuju njihova vozila samo usluzi koju nudi. U slučajevima jednom i onih koji kupuju više kada je kupljena oprema vozila od istog zastupnika. Zaistrošena, prodavac pokreće protim, kompanija koja robu prodaje poziv na specijalnu sportsku ili ces podsticanja prodaje odnosno kataloški treba da razvrstava svoje umetničku manifestaciju, sitan sugeriše kupcu ponovnu nakupce prema datumu kupovine, poklon. Dakle, što kupac duže bavku, te im na taj način pomaže frekventnosti kupovine i mone- ostane veran nekoj kompaniji, da uoče prednosti blagovremene tarnoj vrednosti. Kraće, ovaj kon- to je ona profitabilnija. Reč je o ili unapređene zamene. Isto cept poznatiji je kao RFM formula, čistoj implikaciji. Još jednom, da tako, urednim vođenjem evidengde je naziv zapravo akronim od sumiramo razloge zašto je Kupac cije kada je potrošač kupio neki engleskih reči Recency, Frequen- Povratnik od vitalne važnosti za proizvod, kompanija tačno može cy i Monetary. Opet, gledano sa svakog prodavca. da zna kada je pravi trenutak da aspekta prodavaca, najzahvalniji ponudi novu verziju proizvoda kupci upravo su oni koji su tek ne- Kao prvo, „osvojeni” kupci vre- sa unapređenim performansama. davno izvršili kupovinu, oni koji u menom kupuju više ukoliko su Kod procesa podsticanja prodašoping idu često i oni koji mogu zadovoljni. Ukoliko kupci izgrade je, važno je ne preuraniti. Kupac sebi da priušte da potroše veću zadovoljavajući odnos nabavke novog automobila sigurno neće sumu novca. Nakon što identi- sa prodavcem, oni nastavljaju da razmatrati mogućnost da ga zafikuju svoje najvrednije kupce, kupuju kod njega, delimično i meni bar u nekoliko narednih kompanije treba da ih čuvaju i zbog faktora inertnosti. Svakako, godina. S druge strane, ukoliko „paze”, mogu povremeno da im prodavci neprestano pokušavaju prodavac predugo čeka, može da upute i neki gest pažnje, da im da nadograđuju taj početno us- dođe do razočaravajućeg saznanpošalju rođendansku čestitku, postavljeni odnos sa kupcima. ja da je kupac već kupio nov automobil kod nekog drugog proizvođača ili zastupnika.

Dalje, troškovi pružanja usluge stalnom kupcu vremenom opadaju. Izgrađeno poverenje obema stranama štedi i vreme i novac.

I još, izuzetno zadovoljni kupci šire informacije o tom prodavcu drugim potencijalnim kupcima.

Konačno, dugogodišnji kupci fleksibilniji su kada prodavac u razumnoj meri poveća cenu. pripremila: Maja Drobnjaković

april 2012.

21

www.retail.rs

Prikupljanje podataka o kupcima ne bi trebalo da bude rutinski, po površini, već smisleno, dubinski, skoncentrisano, svrhovito.

RETAIL MAGAZIN

O biskvitu

www.retail.rs

Prvi biskvit nastao je u Kini pre 10.000 godina, a bio je napravljen od homogenizovane smeše pirinča, susama i komadića voća. S obzirom da je inicijalno više ličio na mali hleb, a ne na poslasticu, kao i da je imao sposobnost da ostane svež u dužem roku, biskvit se smatrao praktičnom, „koncentrovanom” namirnicom. Vremenom, u klasično testo od brašna, ulja i mleka, dodavani su raznovrsni sastojci. Med. Đumbir. Jogurt. Parmezan. Biber. Čak i guščija džigerica.

Danas, postoje slatki i slani biskviti, popularnije zvani krekeri.

Mekani i hrskavi. Suvi i punjeni. Jednostavni i egzotični. U cilju stimulisanja prodaje, pakovani su u najfinije folije. A u svrhu unikatnog turističkog brendiranja, pojedine zemlje projektuju „gradove od keksa”, kao atrakcije za posetioce.

U prošlosti, keks je bio hrana namenjena pretežno za radničku klasu. U svojoj početnoj verziji, keks je bio nezaslađen. Ipak, on je u sebi objedinjavao sve potrebne hranljive sastojke, davao je energiju i snagu. Danas, keks je postao prestižan slatkiš, te čist hedonizam. Naziv „biskvit” potiče još iz epohe srednjeg veka.

Analizirajući etimološki, ova reč potiče iz latinskog jezika. Dakle, „bis - cuit”, što u prevodu znači „dvostruko pečen”. Više ne postoji univerzalan recept za keks, već beskonačan broj varijacija. Spaja se naizgled nespojivo. U preh22

te u tom slučaju može da se konzumira čak i za vreme posta.

Servira se i uz voćne kupove, te sladolede. Nutricionisti poručuju da može da se jede kao doručak, predjelo, užina, ali i kao “light” večera.

Da prodavci neumorno razmišljaju o mogućim načinima unapređenja svog poslovanja potvrđuje i činjenica da je keks

rambenoj industriji, posebno se izdvojila industrija „minijaturnog pekarstva i konditorstva”. Štampani su i brojni priručnici o tome kako se prave domaći biskviti, te torte od keksa. Keks je postao poput mikro remek - dela, on se gustira, on se gricka polako, sa uživanjem. On može da bude oblikovan u formi cveta, životinje, poljupca. Na njemu može da bude oslikan portret neke čuvene ličnosti, može da bude ukrašen listićima od 24 - karatnog zlata, povrh njega može da se nalazi lepljivi sirup od likera. Može da bude pravljen i sa biljnom masnoćom, april 2012.

RETAIL MAGAZIN postao inspiracija čak i modne industrije. Dizajneri kreiraju torbe u obliku kutije keksa, zatim lančiće sa privescima u obliku karakterističnog „Oreo” keksa iz Nemačke, te ostali ženski aksesoar na ovu temu. Postoje i „Biscuit Dresses”, a one su slatke, ljupke, ženstvene, lepršave. Upravo kao i sam biskvit. Komparacija uspešna. I avionska industrija shvatila je da je keks idealna užina odnosno posluženje za putnike, iz razloga što nisu lako kvarljivi, a i veoma su zgodni za skladištenje.

april 2012.

Izvor: Panel domaćinstava januar - septembar 2011. godine GfK Panel domaćinstava predstavlja istraživanje koje u kontinuitetu prati kupovne navike i potrošnju robe široke potrošnje u domaćinstvima. Sve ono što je kupljeno za potrebe korišćenja van domaćinstva ne ulazi u predmet ovog istraživanja.

Uzorak GfK Panel istraživanja u Srbiji čini 1.500 domaćinstava, koja pomoću posebnog dnevnika svakodnevno prijavljuju svoje kupovine robe široke potrošnje.

Za detaljnije informacije, posetite

internet portal www.gfk.rs.

Na temelju sveobuhvatne GfK statističke analize, dolazimo do konkluzije da je biskvit kao kategorija proizvoda izuzetno zastupljena u našoj zemlji, s obzirom na to da je u posmatranom vremenskom periodu 91 odsto od ukupnog broja domaćinstava kupilo upravo ovu vrstu proizvoda.

Obični biskviti vodeći su segment na ovom tržištu, sa 77 odsto učešća, a u ovu grupu spadaju čajni, suvi i tvrdi keksi. Ostatak tržišta zauzimaju filovani i preliveni biskviti, dok su miks - biskviti ostali „u senci“. Na tržištu keksa, pri-

www.retail.rs

Vlasnici daroteka dosetili su se da bi keks mogao da postane i predmet poklanjanja.

Poklon - keksići obmotani ukrasnim celofanom nepogrešivo ostavljaju dobar utisak. Jer, oni su slasni, simpatični, originalni, upečatljivi. Istina, umetnički osmišljen omotač primarno oduševljava, međutim sam biskvit treba da opčini još više kada se proba. Ukoliko se poklanja uz kafu ili čaj, biskvit mora da ostane dovoljno čvrst kada se zamoči i mora da poseduje aromu koja u potpunosti odgovara aromi tečnosti, bilo da se ona pije zašećerena ili, pak, sasvim gorka.

Biskvit mora i da „nametne svoju nijansu”, ali i bude savršen pratilac odnosno da ne potiskuje druge ukuse. Dakle, mudrim prodavcima ništa ne može da promakne, stoga su oni blagovremeno mislili i na „keksofile”. Proizvođači i prodavci precizno su targetirali ovu specifičnu ciljnu grupu, a sada rade i na sofisticiranom marketingu. Takođe, razvijaju i modernizovane formate poslovanja.

Postoje fabrike biskvita koje imaju izgrađen renome, međutim rađaju se i nove sitne porodične firme koje postepeno razrađuju plan proizvodnje i prodaje keksa.

Doduše, najpre u užim granicama, a potom se usmeravaju i na izvoz.

23

RETAIL MAGAZIN strane proizvođača, koje će biti u funkciji ispunjavanja očekivanja kupaca.

sutno je više od 40 proizvođača, od kojih je čak 7 poznatih maloprodajnih lanaca sa svojim trgovačkim markama. Prodaja biskvita relativno je ujednačena i ravnomerno raspoređena na različite kanale prodaje, poput tradicionalnih malih prodavnica, mini - marketa i supermarketa, koji imaju jednako procentualno učešće na nivou od 27 odsto.

Najprodavanije pakovanje u posmatranom periodu bila je kartonska kutija, sa 47 odsto osvojenog tržišta keksa. Potom, slede plastične kese sa udelom od 36 odsto i plastična pakovanja sa tržišnim učešćem od 6,6 odsto.

Prodaja biskvita na meru još uvek

je aktuelna, a na ovaj način kupljeno je 8,6 odsto ovih proizvoda u datom periodu istraživanja tržišta. Kupovine na promociji čine svega 10 odsto ovog tržišta.

Ostatak kupovina ostvaren je po regularnim prodajnim cenama.

Godinama unazad, zabeležena su dinamična kretanja na ovom tržištu. Otuda, mogu se primetiti sve širi i raznovrsniji asortimani na policama. Sve su brojnije nove kombinacije ukusa, preliva i pakovanja, a takođe je prisutno i plasiranje potpuno novih robnih marki.

S obzirom na činjenicu da je konkurencija na ovom tržištu veoma izražena, sa sigurnošću mogu da se najave dalje aktivnosti od

Jednom prilikom, poznati francuski poslastičar Filip Andreu konstatovao je sledeće: „Iako naša prodavnica „Ladure” ima dugačku tradiciju, mi uvek moramo nešto inovativno da ponudimo tržištu.“ Razlog je očigledan. Konkurenti takođe ne gube dragoceno vreme, a i kupci su postali mnogo zahtevniji, imaju viša očekivanja.

Danas, potrošači iznova i iznova žele da dožive neku novu, drugačiju dimenziju ukusa.

Savremeni potrošači vole da isprobavaju, eksperimentišu, da budu „otvorenog uma”. Savremeni potrošači ne dozvoljavaju da ih bilo šta ograničava. Kupovinu doživljavaju kao uzbudljivo putovanje, a prodavci treba da budu organizatori tog puta i da stalno „podgrevaju” njihovo ushićenje i radoznalost. Potrošači sada traže dijetalne i integralne biskvite, biskvite sa cerealijama, biskvite za decu, slatko - slane biskvite, karamelizovane biskvite, specijalno aromatizovane biskvite, te biskvite sa filom od čokolade i tucane ljute paprike. Neretko, zahtevi kupaca mogu da budu veoma neuobičajeni, ponekad i krajnje ektravagantni. Definitivno, pred proizvođače i prodavce postavljaju se sve širi i kompleksniji zadaci. Oni treba da budu maštoviti, smeli i prodorni, u isto vreme.

www.retail.rs

pripremila: Maja Drobnjaković

24

april 2012.

RETAIL MAGAZIN uštede, a postiže se i brži promet robe. Iznos početnog ulaganja u ovu vrstu sistema jeste veći 7 do 10 puta od potrebnog iznosa ulaganja u standardno mesto prodaje, međutim ovakav sistem sam sebe brzo otplati, jer ne zahteva da neko od osoblja bude prisutan kako bi se promet nesmetano odvijao, tako da su rezultati implementacije self - checkout sistema u većim radnjama brzo vidljivi: ušteda na zapošljavanju dodatnih resursa i manji redovi ispred kasa.

Self-checkout sistemi:

Arhitektura sistema

Self - checkout sistem obično se sastoji od pulta i stuba na kome su namontirane sve periferije neophodne za interakciju sa kupcem odnosno uspešno skeniranje i naplatu artikala. U pult se ugrađuje Self - checkout sistemi postali su standardan deo usluge svih većih vaga i pultni barkod skener, dok trgovinskih lanaca u svetu, a u Srbiji je prvi takav sistem instaliran u se na stub montiraju touch screen objektima „Mercator“-a, a sa upotrebom je krenuo u februaru ove go- ekran ili ekran i tastatura, ručni dine. skener, terminal za čitanje kartica, štampač i drugo.

Self - checkout sistemi, za razliku od standardnih POS (Point-Of-Sale) sistema, omogućavaju kupcu da sam skenira i proveri sve artikle iz korpe i da nakon toga plati robu odabranim sredstvom plaćanja. Obično su podržane brojne vrste plaćanja - od raznih platnih kartica, preko gotovine, do posebnih loyalty kartica i vaučera.

prava “samoposluga”

Prednosti self - checkout sistema

www.retail.rs

Ova vrsta naplatnih sistema pruža brojne prednosti, kako kupcu, tako i trgovcu. Kupac nije prinuđen da čeka u dugim redovima da bi njegova roba bila skenirana, već može da se uputi na neki od slobodnih terminala i sam skenira i naplati svoju robu. Takođe, skeniranjem svakog od artikala, kupac je svestan cene i popusta koje dobija na svaki od njih, što kupovinu čini daleko transparentnijom.

Trgovac sa self - checkout sistemom kupcu nudi još jedan, viši nivo usluge i time utiče na jačanje njegove vernosti. Dodatno, uvođenjem self - checkout sistema trgovac dobija i značajne april 2012.

25

RETAIL MAGAZIN Obično su ti uređaji smešteni u jedno kućište kako bi se bolje zaštitili, a i da bi prodajno mesto imalo lepši izgled. Veličina samog sistema zavisi od proizvođača uređaja i načina na koji je implementirana integracija svih periferija u jedan sistem.

Naravno, “mozak“ čitavog sistema je softver, koji je obično serversko - klijentskog tipa, gde na self - checkout sistemu radi samo klijent koji je interface ka kupcu, dok se glavna baza i transakcije čuvaju na serveru.

U Srbiji, ovo tržište tek je počelo da se razvija, a „Mercator“ je pionir sa svojim TIK TAK kasama. Međutim, i drugi veći trgovinski lanci ispituju mogućnosti uvođenja self checkout sistema u budućnosti.

Iako postoje brojne prednosti, postoje i nedostaci koji utiču na Statistika pokazuje da su mlađi lju- sporije razvijanje ovog tržišta. To di skloniji upotrebi self - checkout su, pre svega, cene ovih sistema, sistema, pa je tako IBM istraživanje kao i problemi sa sigurnošću i iz 2011. godine pokazalo da je gubitkom lične komunikacije sa čak 91 odsto kupaca mlađih od kupcem. No, bez obzira na sve, U zavisnosti od mogućnosti im- 35 godina koristilo self - checkout sudeći po trenutnim svetskim plementiranog softvera, razlikuju sisteme u prodajnim objektima trendovima, viđaćemo sve više se i mogućnosti self - checkout gde postoji ta mogućnost, 85 self - checkout sistema kod velikih sistema. odsto ljudi između 36 i 50 godina, trgovačkih lanaca, kako u svetu, a 82 odsto ljudi starijih od 50 go- tako i u našoj zemlji. dina.

Tržište pripremio: Milan Muždeka

www.retail.rs

Najveći proizvođači self - checkout sistema na svetu su američki NCR i IBM, nemački Wincor Nixdorf i japanski Fujitsu. Ipak, lider na tržištu je NCR, koji je do 2010. godine prodao oko 83.000 sistema širom sveta.

Prvi self - checkout sistem pušten je u upotrebu još 1992. godine, u supermarketu “Price Chopper” u Njujorku. Napretkom informacionih i komunikacionih tehnologija, kao i rastućih zahteva trgovačkih lanaca i potrošača, tržište self - checkout sistema nastavilo je da se razvija ogromnom brzinom i predviđa se da će se postojeći broj od 92.600 sistema, koliko je bilo instalirano u 2008. godini, uvećati na procenjenih 430.000 u 2014. godini.

26

april 2012.

RETAIL MAGAZIN

Prodavnice na točkovima

„Ambulantna” trgovina najstariji je oblik trgovine, brojne prednosti putujuće prodaje. Ovakva vrsta stoga ona ima dužu tradiciju i od maloprodaje i od prodaje trgovcima omogućava pristup širokoj „pa veleprodaje. Sam naziv potiče od latinske reči „ambulate”, što u prevodu znači hodati, šetati. A kako je istorija repetitivan proces, ponovo je primetan svetski trend da se preduzetnici radije odlučuju za koncept „karavanske” maloprodaje. Niži su troškovi zakupa, nema rizika problematične lokacije. Ukoliko se posao na prvoodabranom mestu ne razvija u skladu sa prvotnim očekivanjima, motor se aktivira i prodavnica kreće u potragu za adekvatnijom lokacijom. Gde će se tačno zaustaviti, potencijalne kupce moguće je obavestiti putem interneta i društvenih mreža. „Real - time” komunikacija i interakcija.

Ono što je sigurno jeste da proizvođači uočavaju april 2012.

27

www.retail.rs

Retail sektor obično se povezuje sa “stacionarnim” prodajnim objektima, međutim u novije vreme razvijaju se i „nestacionarne” poslovne jedinice, u vidu pokretne i daljinske maloprodaje. Pokretna maloprodaja obuhvata „ambulantnu” maloprodaju, maloprodaju “od vrata do vrata”, maloprodaju na tržnicama i sajmovima, a daljinsku maloprodaju čine telefonska maloprodaja, maloprodaja uz pomoć kataloga i poštanskih pošiljki, te elektronska maloprodaja preko “virtuelnih” prodavnica. Sve je počelo sa „mobilnim“ restoranima, a danas ovaj modalitet zahvata i maloprodaju. U najvećem gradu Kalifornije, glamuroznom Los Anđelesu, čak i Đorđo Armani svoj džins prodaje iz kamiona adaptiranog u butik. I ne isključivo u Americi, već i u drugim razvijenim državama, prodavnice „na točkovima” uzdrmale su konvencionalne formate prodaje.

RETAIL MAGAZIN tematski pripremaju. Artikli koje prodaju mogu da budu različite namene, dakle, u pitanju mogu da budu prehrambeni proizvodi, zatim odevni komadi, aparati za domaćinstvo, ukrasi za uređenje doma, te prigodni bedževi. Kada govorimo o drugom tipu prodaje, zapravo govorimo o temperamentnim trgovcima, o trgovcima koje „ne drži jedno mesto”.

Ovakav tip pokretne prodaje može da se realizuje u različitim kontekstima odnosno može da se odvija direktno na ulici, preko ovlašćenih zastupnika, te preko motorizovanih pokretnih prodavnica.

www.retail.rs

leti” potrošača odnosno različitim grupacijama.

Takođe, ovu vrstu prodaje prati i fenomen „jedinstvene prilike“. Čas ga vidiš, čas ga ne vidiš. Upravo to je ono što psihološki utiče na svest potrošača, te automatski podstiče ubrzanu prodaju. Svakako, ovakva prodaja ima i svojih nedostataka. Neki gradovi, poput Nju Orleansa, uopšte je ne dozvoljavaju, dok drugi gradovi izdaju ograničen broj dozvola.

U trgovinskoj praksi, profilisala su se dva glavna tipa pokretne prodaje, opredeljena karakterom i stepenom mobilnosti trgovaca i njihove imovine odnosno proizvoda i prateće opreme. Prvi tip „šetajuće” prodaje je pokretna prodaja sa periodičnim promenama lokacije, dok drugi tip predstavlja pokretna prodaja sa permanentnim menjanjem sedišta trgovine.

Kada govorimo o prvom tipu prodaje, zapravo govorimo o trgovcima koji u kontinuitetu kruže. Oni na nedeljnom ili mesečnom nivou posećuju više različitih prodajnih prostora i plasiraju svoje proizvode preko zakupljenih montažnih objekata ili sopstvenih improvizovanih prostora. U značajnoj meri, rad ovih trgovaca vezan je za održavanje vašara, sajmova ili kulturnih skupova, za koje se

Ulična prodaja srodna je pijačnoj prodaji. Razlika leži u činjenici da se pijačna prodaja obavlja na institucionalno predviđenim mestima, dok se pokretna prodaja odvija na slobodno izabranim lokacijama. Sličnost leži u činjenici da radno vreme nije ograničeno, nema propisanih pravila rada, nema neposredne konkurencije. U pojedinim državama, motorizovane pokretne prodavnice veoma su rasprostranjen format trgovačke ponude. Najčešće, ove prodavnice smeštaju se u preuređenim karoserijama kamiona, kombija, autobusa ili u prikolicama automobila. Za ovu svrhu, mogu da se koriste i plovni objekti. Motorizovane pokretne prodavnice uređene su na identičan način kao i stacionarne prodavnice, poštuju se principi asortimanske sadržajnosti i preglednosti. Ove prodavnice, po pravilu, posećuju svoje potrošače planski i sistematski, dakle, u pravilnim vremenskim razmacima, u skladu sa unapred objavljenim kalendarom obilazaka.

Pod pritiskom globalne ekonomske krize, masovno su gašene mikro radnje. S druge strane, pojavilo se više novih, pokretnih prodavnica, koje uspešno posluju. U samom startu, prodavnice na točkovima prevashodno su obilazile manja naselja. U skorije vreme, pak, sve češće posećuju i periferne delove većih gradova. Neretko, vlasnici mobilnih radnji svoju robu prodaju i van vozila, a primaju i porudžbine kupaca.

Amerikanac Džefri Persons patentirao je čak i pokretnu prodavnicu bez radnika, u kojoj se mušterije samoposlužuju iz automata. Rastuća popularnost sistema pokretne prodaje posledično je stimulisala i prodaju odgovarajuće opreme koja je neophodna za tu vrstu trgovine, a u pitanju su specijalna vozila, rashladne vitrine, te kompletne elektroinstalacije. pripremila: Maja Drobnjaković

28

april 2012.

RETAIL MAGAZIN

Pravo potrošača na reklamaciju autonomno je, dok garancije imaju karakter dopunske potpore. Garancije su formalizovane izjave proizvođača o očekivanim performansama proizvoda. Proizvodi pod garancijom mogu da budu vraćeni nazad proizvođaču, a mogu i da se odnesu u servis radi popravke, zamene ili refundiranja. Garancije, bilo da su jasno izražene ili implicirane, zakonski su obavezujuće.

Pojedine kompanije izdaju čak i garancije višedecenijskog roka, ne bi li tako kupcima signalizirale uverenost u kvalitet i pouzdanost njihovih proizvoda.

Ukoliko potrošač pretrpi štetu koja je prouzrokovana korišćenjem proizvoda sa „manom“ ili, pak, neadekvatnim pružanjem usluge, on može da zahteva i određenu naknadu. Međutim, prethodno nabrojane alternative potrošač ne može da zahteva odjednom. Jedino zahtev za naknadu štete može da se kombinuje sa nekim od ostalih zahteva.

Svrha garancija jeste da štite prava kupaca, međutim one ujedno štite i prodavce. Posmatrano iz ugla kupca, garancije smanjuju nivo percipiranog rizika, one su poput „instrumenta obezbeđenja”. Sa aspekta prodavca, garancije su sastavni deo odgovornog poslovanja, one jačaju njegov kredibilitet, te umanjuju pravni i reputacioni rizik. Takođe, garancije sugerišu da je u pitanju vrhunski proizvod, te da se u datu kompaniju i usluge koje pruža može imati puno poverenje. Stoga, logično, kompanija koja izdaje garancije za svoje proizvode ima za osnov da naplati višu cenu u odnosu na kompaniju koja ih ne izdaje. A u kojim su situacijama garancije najefektivnije? Svakako, kada kompanija ili proizvod nisu dovoljno poznati. Tada će na kupčev osećaj sigurnosti prilikom kupovine presudno uticati poruka koja glasi: „U slučaju da ne budete zadovoljni, vratićemo Vam novac“. I još, kada je kvalitet proizvoda superioran u odnosu na kvalitet konkurentskih proizvoda. Dakle, kompanija će profitirati ukoliko može da garantuje dominantan kvalitet i znatno efikasniji učinak.

Ukoliko potrošač nije zadovoljan proizvodom koji je kupio i potom namerava da iskoristi pravo na reklamaciju, on mora da priloži fiska-

Za proizvod koji daje u zamenu za onaj koji nije ispravan, trgovac ima dužnost da izda novi račun. Nadležna osoba iz prodajnog osoblja može i da odbaci prigovor kupca kao neosnovan, ukoliko neosporno utvrdi da je nedostatak na proizvodu nastao krivicom potrošača odnosno usled nepridržavanja uputstva za upotrebu ili, pak, ukoliko proizvod nije korišćen i održavan u skladu sa deklaracijom na proizvodu. Trgovac ima obavezu da dokaže da dati proizvod prvobitno nije imao nedostatak, a to može da učini u roku od šest meseci, računajući od datuma kupovine.

april 2012.

29

www.retail.rs

Garancije & reklamacije

lni isečak odnosno račun o kupljenom proizvodu, kao i da stavi na uvid proizvod na koji se reklamacija odnosi. Ukoliko je njegov prigovor osnovan, potrošač ima pravo na zamenu kupljenog za nov proizvod, zatim pravo na povraćaj novčanog iznosa koji je plaćen za taj proizvod, i to u visini maloprodajne cene tog proizvoda na dan vraćanja proizvoda, te pravo na otklanjanje nedostatka na proizvodu o trošku prodavca.

S druge strane, ukoliko potrošač nije zadovoljan uslugom odnosno identifikuje neki nedostatak, a kada je njegov prigovor osnovan, on takođe ima pravo na otklanjanje tog nedostatka, zatim pravo na vraćanje prethodno uplaćenog novčanog iznosa, kao i pravo na smanjenje cene proporcionalno nedostatku realizovane usluge.

RETAIL MAGAZIN

www.retail.rs

Ukoliko od dana kupovine protekne period duži od malopre navedenog, onda potrošač mora da dokaže da je nedostatak postojao od samog početka. Prema Zakonu o zaštiti potrošača, pravo na reklamaciju zastareva nakon tri godine od dana kupovine. Proizvod može da ima garantni rok čija je dužina kraća od tri godine, međutim to ne skraćuje zakonom utvrđeni rok za podnošenje prigovora. Dalje, inspekcijski nadzor po prijavama nezadovoljnih potrošača odvija se u okviru maloprodajnih objekata.

Tržišni inspektor ovlašćen je da utvrdi da li je prodavac bliže definisao način i uslove tretiranja prigovora potrošača, zatim da li je omogućio potrošaču podnošenje prigovora, kao i da li je pokrenuo postupak njegovog konačnog razrešenja.

Po završetku inspekcijskog nadzora, tržišni inspektor ovlašćen je čak i da podnese prekršajnom sudu zahtev za pokretanje postupka protiv prodavca, ukoliko ovaj nije postupio u skladu sa zakonom.

Kada je u pitanju nezadovoljstvo kupaca, u praksi se javlja sindrom koji nosi naziv “ledeni breg”. Naime, u ogromnom broju slučajeva, kupac uopšte ne usmerava žalbe tamo gde treba, već sopstveno loše iskustvo prenosi na treću stranu. Prepričavanje i ogovaranje, „od usta do usta“, suprotno mehanizmu pohvala i preporuka.

Na taj način, problem ostaje nevi-

30

dljiv za korporativni menadžment, te ni ne postoji precizna svest o tome zbog čega su pojedini kupci izgubljeni. Istovremeno, nezadovoljstvo kupaca eksponencijalno se multiplikuje, te formira gustu mrežu negativnog „buzz“ marketinga. Pouka ove priče jeste da žalbe ne treba ignorisati. One su poput „skenera“, vrše monitoring, prave „presek“ i ukazuju na interne greške, a to je odlučujuće za unapređivanje poslovanja. Žalba nije prepreka i oznaka kraja, već šansa za razvoj i poboljšanje. Postoji još jedno objašnjenje zašto izvesne informacije ne dospevaju do menadžmenta. Ponekad, žalbe nisu zvanično registrovane u kompaniji, uprkos činjenici da su registrovane na nižim nivoima.

To se dešava iz razloga što nije omogućena slobodna cirkulacija informacija, te postoje komunikacione blokade. Stoga, kompanija mora da razvije sistem merenja, koji će pravovremeno dijagnostifikovati promene satisfakcije kupaca, te obezbediti platformu za fleksibilno delovanje i prilagođavanje. A priori,

trgovac mora da sprovodi stalna istraživanja, a neke od metoda za merenje satisfakcije kupaca su i „feedback” obrasci, poslovni alat zvani „mystery shopping”, dubinski intervjui i fokus grupe, kratke ankete, te razgovor sa zaposlenima na prvoj liniji. Trgovac nužno mora da vodi računa i o preferencijama potrošača, te njihovom ponašanju prilikom kupovine.

Dakle, trgovina se zasniva kako na tržišnom, tako i na bihejvioralnom pristupu. Može da se dogodi i da kupac bude frustriran čestim upitima, te treba trgovac mora da bude oprezan da ne dođe do apsurdne situacije u kojoj je kupac nezadovoljan proučavanjem stepena njegovog zadovoljstva.

Poteškoće u registrovanju žalbi, kao i u njihovom naknadnom artikulisanju, mogu da se prevaziđu ukoliko trgovac usvoji proaktivnu politiku.

Da sumiramo.

Nezadovoljan potrošač ne prašta lako. On dugo pamti nekorektan odnos. Jednom formiran negativan utisak izuzetno se teško menja.

Nezadovoljstvo kupca posledično može da isprovocira nepovoljan publicitet, te da erodira imidž kompanije. Ukoliko trgovac blagovremeno detektuje uzroke nezadovoljstva kupca, on njegovu dissatisfakciju može da preinači u oduševljenje. U cilju preobraćanja nezadovoljnog kupca u lojalnog, značajno je i da zaposleni poseduju odgovarajuće kompetencije, kako bi znali ispravno da odreaguju na kupčeve primedbe.

Međutim, ukoliko se neprofesionalizam pokaže kao trend u poslovanju trgovca odnosno ukoliko žalbe kupaca ne predstavljaju presedan, već ustaljeno pravilo, efekat „bumeranga” je višestruk. pripremila: Maja Drobnjaković

april 2012.

NOVITETI „Signal Sensitive Expert” nova je pasta za zube sa unapređenom formulom koja obezbeđuje brzo oslobođenje od bola nastalog hladnim ili toplim nadražajima, kao i dugotrajnu zaštitu osetljivih zuba. Efikasno delovanje nove paste za zube „Signal Sensitive Expert” omogućava jedinstvena kombinacija sastojaka. Jedan od najvažnijih sastojaka je hidroksiapatit odnosno mineral koji se nalazi u prirodnoj strukturi zubne gleđi i prodire u kanale dentina, te štiti zube na taj način što sprečava da nadražaj dospe do zubnog nerva. Drugi sastojak je kalijum citrat odnosno anti - senzitivni sastojak koji smiruje nervne završetke u dentinu. Zatim, jedan od sastojaka je i cink citrate, koji pomaže očuvanju zdravih desni. Neizostavan sastojak je i fluorid, koji štiti zube od karijesa. Korišćenje paste za zube “Signal Sensitive Expert” preporučuje se uz upotrebu nove četkice za zube „Signal Sensitive Expert”, sa mekim vlaknima.

Zahvaljujući Micro Point tehnologijama, nova četkica za zube specijalno je dizajnirana za osetljive zube i desni. Nežna je prema desnima i osetljivim zubima, ali i efikasna protiv zubnih naslaga. Zaobljena, meka vlakna omogućavaju efikasno čišćenje prostora između zuba i duž linije desni. Plastični poklopac pomaže da se očuva higijena četkice tokom putovanja.

Distributer: „Standard AVD” d.o.o. Beograd

ORIFLAME ECOBEUTY U svom ponudbenom asortimanu, internacionalna kompanija “Oriflame Kozmetika” od sada ima i liniju proizvoda pod nazivom “ECObeauty”. U pitanju su visokokvalitetni, prirodni proizvodi, koji u manjoj meri utiču na okolinu.

Novi „ECObeauty” proizvodi za negu kože sadrže hranljivo organsko kokosovo ulje i ši buter. Višestruko delotvorna i antioksidativna „ECobeauty” kolekcija za negu kože i Natural Pro - Blend tehnologije deluju u savršenoj sinergiji kako bi ojačali i zaštitili kožu, te bili prijatni za nanošenje. Namenjena je za sve tipove kože, kao i za svaku starosnu dob. Kolekcija se sastoji od tri proizvoda: „Oriflame ECObeauty” kreme za glatku kožu područja oko očiju, zatim „Oriflame ECObeauty” dnevne kreme za glatku kožu i „Oriflame ECObeauty” noćne kreme za glatku kožu. Linija proizvoda „ECObeauty” nastala je u saradnji kompanije „Oriflame Kozmetika” i svetskih organizacija „Fairtrade”, „Eco Cert”, „Vegan” i „FSC”, koje su posvećene korporativnoj filantropiji i zaštiti životne okoline.

Zastupnik: „Oriflame kozmetika” d.o.o. Beograd

april 2012.

fiat 500l „Fiat Grupa” imala je dve premijere na međunarodnom sajmu automobila u Ženevi, a u pitanju su modeli „Ferrari F12 Berlinettu” i „Fiat 500L”. Model „Fiat 500L” ima pet sedišta, dug je 4,14 metara, širok je 1,78 metara, a visok 1,66 metara. Sve do nedavno, dugoočekivani model novog automobila srpskoj javnosti bio je poznatiji pod nazivom „el - zero” (L - O), a sada ima zvaničan naziv „500L”. Kako je objašnjeno iz kompanije Fiat, slovo „L” potiče od engleske reči „large”, što u prevodu znači „veliki”, dakle, reč je o produženoj i povećanoj verziji modela „Fiat 500”. Proizvodnja novog modela automobila u pogonima u Kragujevcu rezultat je ugovora o zajedničkom ulaganju italijanskog „Fiat”-a i Vlade Srbije u kragujevačku fabriku „Zastava automobili”, potpisanog još u jesen 2008. godine.

Kako se najavljuje, serijska proizvodnja novog modela automobila trebalo bi da počne ovog leta.

Proizvođač: „Fiat automobili” d.o.o. Kragujevac

RIBOLOVAČKA OPREMA HALDORADO Iz godine u godinu, leta postaju sve toplija, automatski i voda, te se kao logičan sled događaja nameće i da primama mora da se pripremi u skladu sa takvom recepturom koja će odgovarati i vrelim letnjim danima. Novi ukusi primama za toplu vodu su „Slatki ananas“ i „Vatreni šaran“, a nova univerzalna primama je „Divlji šaran“.

Generalni uvoznik: „Studio Present” d.o.o. Subotica FRUVITA SUPER PREMIUM CEĐENI VOĆNI SOKOVI „Fruvita Super Premium“ ceđeni voćni sokovi još jedan su novitet na domaćem tržištu. Dodatni epiteti Super Premium najbolje objašnjavaju kvalitet ovih sokova, jer u njihov sastav ulazi isključivo sveže ceđeni voćni sokovi, bez dodatka vode, šećera, konzervansa, veštačkih boja i aroma. Zahvaljujući lokaciji fabrike u srcu najpoznatijeg voćarskog kraja u našoj zemlji, voće se, sveže iz prirode, 24h od trenutka branja, cedi i pretvara u gotov proizvod, a portfolio čine najpoznatiji ukusi domaćeg voća: jabuka, breskva, višnja i malina. Za svaki ukus, odabrane su najbolje lokalne sorte: jabuka (ajdared, jonagold, jonagored, zlatni delišes), višnja (oblačinska), breskva (red haven, suncrest, crest haven) i malina (vilamet). Zahvaljujući sopstvenoj preradi lokalnog voća, ovi sokovi imaju povoljne cene, koje još više dolaze do izražaja u novoj zapremini od 0,75 litara. Značajna prednost ovih prizovda je i jedinstvena Resi OX ambalaža, koja štiti izvorni ukus voća i vitamine od uticaja kiseonika, a istovremeno omogućava potrošačima da vide voćni sadržaj, njegovu količinu, boju i kvalitet.

Proizvođač: “Fruvita” d.o.o. Beograd

31

www.retail.rs

SIGNAL SENSITIVE EXPERT

RETAIL MAGAZIN

RETAIL MAGAZIN OMEKŠIVAČ SILAN ROYAL Sofisticiran način života, garderoberi puni svečanih večernjih haljina i dragocenog nakita, fasciniraju pripadnice lepšeg pola još od davnina. Sada, zahvaljujući „Silan Royal“-u, svaka dama može da otkrije umetnost kraljevskog stila života. Nove varijante ovog omekšivača iz ponude kompanije „Henkel“, unose kap raskoši i luksuza pri svakom pranju, te dame mogu da se osete posebno tokom čitavog dana. Nove mirisne note „Silan Royal“-a daju odeći čaroban miris, istovremeno je čineći nežnom na dodir. „Silan Royal“ dostupan je u tri različite mirisne varijante, dizajnirane tako da otkriju glamuroznu kraljicu u svakoj dami: „Silan Royal Gold“, za osećaj raskoši, zatim „Silan Royal Black“, koji će da učini da se svaka dama oseti obožavanom, „Silan Royal Pearl“ koji pruža osećaj elegancije, te „Premium Silan Royal Pearl“, koji odeći daje cvetni miris, uz dodatak bergamota i jabuke. Uočljiva ambalaža „Silan Royal“-a sa zlatnim zatvaračima i superiornim dizajnom svedoči o glamuru koji će se dopasti čak i najracionalnijim kupcima.

Zastupnik: „Henkel Srbija“ d.o.o. Beograd

BELA VODA 2010 I CRVENO VINO ŠARAC

www.retail.rs

Tokom marta meseca, vinarija „Tikveš“ plasirala je na tržište dva noviteta. Novo poluslatko crveno vino „Šarac“ u pakovanjima od 1 litra i 0,75 litara namenjeno je široj populaciji i prodaje se u svim većim marketima. Novo vino ime je dobilo po konju Marka Kraljevića, koji je bio poznat po ispijanju crvenog (rujnog) vina, te je često bio inspiracija velikanima makedonske i srpske poezije. Takođe, pravi poznavaoci vina moći će da kupe i premium crveno vino „Bela Voda 2010“, iz linije teroar vina, koje je najpoznatiji vinski kritičar Robert Parker ocenio sa neverovatnih 94 poena. Ovako visoka ocena, svrstava ga u grupu najkvalitetnijih i najcenjenijih vina u svetu, a svakako i u grupu najprestižnijih vina u regionu. Crveno vino „Bela Voda 2010“ predstavlja jedinstvenu kupažu sorti vranac i plavac i nastalo je kao rezultat zajedničkih napora enologa vinarije „Tikveš“ i jednog od najboljih svetskih vinskih stručnjaka Filipa Kambija. Originalan ukus neće ostaviti ravnodušnim sve prave ljubitelje vina.

Zastupnik: „Tikveš“ d.o.o. Beograd

GLISS ULTIMATE VOLUME I GLISS EXPRESS TRETMAN

Gotovo svaka druga žena ima tanku kosu, što otežava praćenje najnovijih trendova frizura koje imaju maksimalan volumen. Izuzetno je teško pronaći proizvode za negu kose koji obnavljaju tanku i oštećenu kosu, a istovremeno povećavaju njen volumen. Upravo iz tih razloga, kompanija „Gliss“ predstavlja dva inovativna rešenja: „Gliss Ultimate Volume“ liniju koja neguje i kosi daje maksimalan volumen i „Gliss Express“ tretman u obliku pene koji se ne ispira, sa revolucionarnom formulom koja neguje kosu bez otežavanja. Nova „Gliss Ultimate Volume“ linija sadrži formulu bez silikona, sa tečnim kolagenom iz mora, koja daje kosi volumen od korena, te obnavlja tanke i oštećene vlasi. „Gliss Ultimate Volume“ linija sadrži šampon, balzam i balzam u spreju. „Gliss Express“ tretman u obliku pene dovoljno je lagan da ga koriste i osobe sa najtanjom kosom, radi postizanja neverovatno zdravog izgleda. Istovremeno, pena je izuzetno jednostavna za korišćenje, treba pritisnuti pumpicu, zatim utrljati penu u prethodno isfrotiranu kosu, nakon čega je treba raščešljati i ostaviti na kosi da deluje.

Zastupnik: „Henkel Srbija“ d.o.o. Beograd

SYOSS PRONATURE LINIJA ZA BOJENJE KOSE U martu mesecu, kompanija „Henkel“ predstavila je novu „Syoss ProNature“ liniju za bojenje kose. „Syoss ProNature“ prvi je proizvod za trajno bojenje kose sa nižim sadržajem amonijaka, dostupan u dvanaest nijansi. Ova linija sadrži kremu za bojenje visokog učinka koja istovremeno i neguje kosu, kao i balzam koji je obogaćen esencijama ginka i aloja vere dobijenih prirodnim putem, što štiti kosu iznutra, pružajući joj prirodan i zdrav izgled. Nova „Syoss ProNature“ linija za bojenje kose razvijena je u saradnji sa frizerima i stručnjacima iz te oblasti, jer sve više žena želi blage sastojke za prirodan izgled bojene kose i dugotrajni intenzitet boje. U skladu sa tim, one se vode prirodnim sastojcima u odabiru proizvoda za bojenje kose, kako bi dobile garantovan sjaj i raskošnu boju kao iz salona. Nova „Syoss ProNature“ linija idealna je i za upotrebu kod kuće. Nova „Syoss ProNature“ linija boja za kosu efikasno pokriva sede, a dostupna je u nijansama od hladno svetlo plave do tamne mahagoni i crne.

Zastupnik: „Henkel Srbija“ d.o.o. Beograd

LUSH ŠAPICA SAPUN Još 16. marta, kompanija „Lush fresh handmade cosmetics“ iz Beograda je u saradnji sa organizacijom za brigu o životinjama „Orca“ pokrenula kampanju o značaju sterilizacije kućnih ljubimaca, te odgovornog vlasništva. Kupovinom „Lush šapice“ sapuna, koji je napravljen specijalno za ovu priliku, i to isključivo od biljnih sastojaka, obezbeđuju se sredstva za sprovođenje obuka nastavnika u osnovnim i srednjim školama kroz program „Dobrobit životinja i mi“.

Zastupnik: “Lush fresh handmade cosmetics” d.o.o. Beograd

32

april 2012.

RETAIL MAGAZIN

Najava događaja MIHAS - Međunarodni sajam halal proizvoda Datum održavanja: 04. - 06.04.2012.

Lokacija održavanja: Kuala Lumpur (Malezija)

FOOD PACK & PRODTECH - Međunarodni sajam opreme, tehnologije i pakovanja u prehrambenoj industriji Datum održavanja: 05. - 07.04.2012.

Lokacija održavanja: Sent Petersburg (Rusija)

PRODAJNI SAJAM NAMEŠTAJA

Datum održavanja: 06. - 12.04.2012.

Lokacija održavanja: Šumadija sajam, Kragujevac (Srbija)

DODIR PARIZA - Međunarodni sajam kozmetike i nege kose

Datum održavanja: 07. - 08.04.2012.

Lokacija održavanja: Beogradski sajam (Srbija)

SAJAM ŠLJIVOVICE - Sajam domaće rakije

www.retail.rs

Datum održavanja: 12.04.2012.

Lokacija održavanja: zlatiborsko selo Šljivovica (Srbija)

IBATECH - Međunarodni sajam pekarstva i poslastičarstva Datum održavanja: 12. - 15.04.2012.

Lokacija održavanja : Istanbul (Turska)

april 2012.

33

RETAIL MAGAZIN LIGHT & BUILDING - Međunarodni sajam arhitekture Datum održavanja: 15. - 20.04.2012.

Lokacija održavanja: Frankfurt (Nemačka)

LBF - Međunarodni sajam knjiga

Datum održavanja: 16. - 18.04.2012.

Lokacija održavanja: London (Velika Britanija)

INTERMAT - Međunarodni sajam građevinskih mašina i opreme Datum održavanja: 16. - 21.04.2012.

Lokacija održavanja: Pariz (Francuska)

OIL & FATS INTERNATIONAL - Međunarodni sajam industrije ulja i maziva Datum održavanja: 17. - 18.04.2012.

Lokacija održavanja: Istanbul (Turska)

SHK MOSCOW - Međunarodni sajam grejanja, klimatizacije i izolacija u građevinarstvu Datum održavanja: 17. - 19.04.2012.

Lokacija održavanja: Moskva (Rusija)

BIAM - Međunarodni sajam alata i alatnih mašina Datum održavanja: 17. - 21.04.2012.

Lokacija održavanja: Zagreb (Hrvatska)

MADRID FURNITURE EXHIBITION - Međunarodni sajam nameštaja Datum održavanja: 18. - 21.04.2012.

Lokacija održavanja: Madrid (Španija)

CONSTRUMA - Međunarodni sajam građevinarstva

www.retail.rs

Datum održavanja: 18. - 22.04.2012.

Lokacija održavanja: Budimpešta (Mađarska)

BUSWORLD - Međunarodni sajam industrije autobusa i sekundarne industrije Datum održavanja: 19. - 21.04.2012.

Lokacija održavanja: Istanbul (Turska)

34

april 2012.

RETAIL MAGAZIN ŠPRICERFEST I SAJAM PRVISI - Međunarodni sajam vina i vode, kao i preduzetništva

Datum održavanja: 20. - 21.04.2012.

Lokacija održavanja: Knjaževac (Srbija)

ŽUPA 2012 - Međunarodni sajam vina Datum održavanja: 20. - 21.04.2012.

Lokacija održavanja: Aleksandrovac (Srbija)

COMMERCIAL VEHICLE OPERATOR SHOW - Međunarodna izložba komercijalnih vozila Datum održavanja : 24. - 26.04.2012.

Lokacija održavanja: Birmingen (Velika Britanija)

SOUTH EAST EUROPE BELGRADE BUILDING EXPO (SEEBBE) Međunarodni sajam građevinarstva Datum održavanja: 24. - 28.04.2012.

Lokacija održavanja: Beogradski sajam (Srbija)

INTERZUM MOSCOW & INTERKOMPLEKT - Međunarodni specijalizovani sajam elemenata, furniture i materijala za proizvodnju nameštaja

Datum održavanja: 24. - 27.04.2012.

Lokacija održavanja: Moskva (Rusija)

MOTO BIKE EXPO - Međunarodni sajam motocikala, bicikala i prateće opreme Datum održavanja: 26. - 29.04.2012.

Lokacija održavanja: Novosadski sajam (Srbija)

www.retail.rs

ISK / SODEX - Međunarodni sajam sanitarija Datum održavanja: 02. - 05.05.2012.

Lokacija održavanja: Istanbul (Turska)

CIBUS - Međunarodni sajam hrane Datum održavanja: 07. - 10.05.2012.

Lokacija održavanja: Parma (Italija) april 2012.

35

RETAIL MAGAZIN SMT / HYBRID / PACKAGING - Međunarodni sajam mikroelektronike Datum održavanja: 08. - 10.05.2012.

Lokacija održavanja: Nirnberg (Nemačka)

PLAST - Međunarodni sajam plastike i gume Datum održavanja: 08. - 12.05.2012.

Lokacija održavanja: Milano (Italija)

IMB SELECT - Međunarodni sajam mode i tekstila: od nabavke do maloprodaje Datum održavanja: 08 - 12.05.2012. (održava se svake parne godine) Lokacija održavanja: Keln (Nemačka)

SIAL CHINA - Međunarodni sajam hrane Datum održavanja: 09. - 11.05.2012.

Lokacija održavanja: Šangaj (Kina)

VITA FOODS - Međunarodni sajam ishrane i kozmetike Datum održavanja: 10. - 12.05.2012.

Lokacija održavanja: Ženeva (Francuska)

SEE AUTO COMPO NET - Međunarodni sajam proizvođača auto komponenti jugoistočne Evrope

Datum održavanja: 10. - 13.05.2012.

Lokacija održavanja: Šumadija sajam, Kragujevac (Srbija)

SVIAZ EXPOCOMM MOSCOW - Međunarodni sajam informatike i telekomunikacija Datum održavanja: 14. - 17.05.2012.

Lokacija održavanja: Moskva (Rusija)

UFI - Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća

www.retail.rs

Datum održavanja: 14. - 18.05.2012.

Lokacija održavanja: Beogradski sajam (Srbija)

BTA - Međunarodni sajam prehrambene industrije Datum održavanja: 15. - 18.05.2012.

Lokacija održavanja: Barselona (Španija) 36

april 2012.

RETAIL MAGAZIN PRIVATE LABEL SHOW - Međunarodni sajam proizvoda privatnih marki Datum održavanja: 22. - 23.05.2012.

Lokacija održavanja: Amsterdam (Holandija)

SOUTH EAST EUROPEAN GAMING EXPO BELGRADE - Sajam industrije video igara Datum održavanja : 22. - 24.05.2012.

Lokacija održavanja: Beogradski sajam (Srbija)

CERAMITEC - Međunarodni sajam keramike i obrade kamena Datum održavanja: 22. - 25.05.2012.

Lokacija održavanja: Minhen (Nemačka)

AUTOMATICA - Međunarodni sajam automatizacije Datum održavanja: 22. - 25.05.2012.

Lokacija održavanja: Minhen (Nemačka)

IPAF - Međunarodni sajam plastike i pakovanja Datum održavanja: 24. - 27.05.2012.

Lokacija održavanja: Istanbul (Turska)

LADY FAIR - Sajam za žene (kategorije: nega i lepota, uređenje doma, proizvodnja nakita) Datum održavanja : 25. - 27.05.2012.

Lokacija održavanja: Beogradski sajam (Srbija)

AMI & AMITEC - Međunarodni sajam auto delova i opreme za automobile Datum održavanja: 02. - 10.06.2012.

Lokacija održavanja: Lajpcig (Nemačka)

POSIDONIA - Međunarodna izložba brodova

www.retail.rs

Datum održavanja: 04. - 08.06.2012.

Lokacija održavanja: Atina (Grčka)

REIFEN - Međunarodni sajam auto guma Datum održavanja: 05. - 08.06.2012.

Lokacija održavanja: Esen (Nemačka)

april 2012.

37

RETAIL MAGAZIN

ZAKON O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI

BELAGRO - Međunarodni sajam poljoprivredne tehnike i stočarstva

Datum održavanja: 05. - 10.06.2012.

Lokacija održavanja: Minsk (Belorusija)

KOMDEL EXPO - Međunarodni sajam komunalne opreme Datum održavanja: 06. - 08.06.2012.

Lokacija održavanja: Šumadija sajam, Kragujevac (Srbija)

REAL ESTATE NORTH - Međunarodni sajam investicija i nekretnina

www.retail.rs

Datum održavanja: 11. - 12.06.2012.

Lokacija održavanja: Hamburg (Nemačka)

38

april 2012.

RETAIL MAGAZIN

ZAKON O UDRUŽENJIMA

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Predmet zakona

Ovim zakonom uređuju se osnivanje i pravni položaj udruženja, upis i brisanje iz registra, članstvo i organi, statusne promene i prestanak udruženja, kao i druga pitanja značajna za rad udruženja.

Ovim zakonom uređuje se i status i delovanje stranih udruženja.

www.retail.rs

Pojam udruženja

Član 2.

Udruženje, u smislu ovog zakona, jeste dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom.

Na političke stranke, sindikate, udruženja organizovana radi obavljanja određenih delatnosti u cilju sticanja dobiti, sportske organizacije i udruženja, crkve i verske zajednice, spontana privremena povezivanja više lica i druga udruženja čiji je rad uređen posebnim zakonom, odredbe ovog zakona shodno se primenjuju u pitanjima koja nisu uređena tim posebnim zakonom.

Na udruženja koja nemaju status pravnog lica, shodno se primenjuju pravna pravila o građanskom ortakluku, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Zabranjena su tajna i paravojna udruženja.

Sloboda i ciljevi udruživanja

Član 3.

Udruženje se osniva i organizuje slobodno i samostalno je u ostvarivanju svojih ciljeva.

Ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i 40

april 2012.

RETAIL MAGAZIN podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima. Odredba stava 2. ovog člana primenjuje se i na udruženja koja nemaju status pravnog lica.

Upis u Registar

Član 4.

Upis u registar udruženja je dobrovoljan.

Udruženje stiče status pravnog lica danom upisa u registar.

Javnost rada

Član 5.

Rad udruženja je javan.

Ostvarivanje javnosti rada uređuje se statutom udruženja.

Vreme na koje se osniva udruženje Član 6.

Udruženje se osniva na neodređeno ili određeno vreme.

Ako u osnivačkom aktu nije drugačije određeno smatra se da je udruženje osnovano na neodređeno vreme.

Savezi i delovi udruženja

Član 7.

Udruženje se može udruživati u saveze i u druge asocijacije u zemlji i inostranstvu (u daljem tekstu: savezi).

Na saveze iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kada se sedište saveza nalazi na teritoriji Republike Srbije.

Deo udruženja (sekcija, grupa, klub, ogranak, podružnica i dr.) nema status pravnog lica.

Statusne promene

Član 8.

Statusne promene udruženja vrše se na način utvrđen ovim zakonom.

Zakonitost rada udruženja

Član 9.

Udruženje ostvaruje aktivnosti u skladu sa zakonom, statutom i drugim opštim aktima, kao i pravilima saveza čiji je član.

II OSNIVANJE I NAZIV

april 2012.

41

www.retail.rs

Osnivači udruženja

Član 10.

Udruženje mogu osnovati najmanje tri osnivača, s tim što najmanje jedan od osnivača mora imati prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije.

Osnivači udruženja mogu biti poslovno sposobna fizička ili pravna lica.

Maloletno lice sa navršenih 14 godina života može biti osnivač udruženja uz izjavu o davanju saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika u skladu sa zakonom.

Izjava iz stava 3. ovog člana mora da sadrži potvrdu o overi potpisa u skladu sa zakonom.

RETAIL MAGAZIN

Osnivanje udruženja i osnivački akt

Član 11.

Udruženje se osniva usvajanjem osnivačkog akta i statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje, na osnivačkoj skupštini udruženja.

Osnivački akt udruženja sadrži: lična imena, odnosno nazive osnivača i njihova prebivališta, odnosno sedišta; naziv i sedište i adresu udruženja; oblast ostvarivanja ciljeva udruženja; ciljeve radi kojih se osniva; lično ime i prebivalište i adresu lica ovlašćenog za zastupanje udruženja; potpise osnivača i njihove jedinstvene matične brojeve građana, odnosno broj putne isprave i državu izdavanja putne isprave za osnivače koji su strani državljani i datum donošenja osnivačkog akta.

Pravno lice kao osnivač potpisuje se tako što njegov zastupnik uz naziv pravnog lica dodaje svoj potpis i pečat, matični broj i poresko identifikacioni broj (PIB) pravnog lica.

Statut udruženja

Član 12.

Statut je osnovni opšti akt udruženja.

Drugi opšti akti, ako ih udruženje donosi, moraju biti u saglasnosti sa statutom.

Odredbe drugog opšteg akta udruženja koje su suprotne statutu, ništave su.

Statutom se obavezno uređuje: naziv i sedište udruženja; oblast ostvarivanja ciljeva, ciljevi radi kojih se osniva; unutrašnja organizacija, organi, njihova ovlašćenja, sastav, način izbora i opoziva, trajanje mandata i način odlučivanja; postupak za izmene i dopune statuta i postupak donošenja i izmena drugih opštih akata udruženja, ako ih donosi; zastupanje udruženja; ostvarivanje javnosti rada; uslovi i način učlanjivanja i prestanka članstva; prava, obaveze i odgovornost članova; način sticanja sredstava za ostvarivanje ciljeva i raspolaganje sredstvima, uključujući i odredbe o privrednoj ili drugoj delatnosti kojom se stiče dobit, ako je udruženje obavlja; način odlučivanja o statusnim promenama i prestanku rada; postupanje sa imovinom udruženja u slučaju prestanka udruženja; postupak usvajanja finansijskih i drugih izveštaja; izgled i sadržina pečata; druga pitanja utvrđena zakonom.

Statutom se mogu urediti i druga pitanja od značaja za rad udruženja.

Naziv udruženja

Član 13.

Udruženje ima naziv.

Naziv udruženja mora biti na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.

Naziv udruženja može sadržati pojedine strane reči ako one čine naziv međunarodne organizacije čije je udruženje član, ako su te reči uobičajene u srpskom jeziku, ako za njih nema odgovarajuće reči u srpskom jeziku, ili ako se radi o rečima na mrtvom jeziku.

Naziv udruženja, ako je to predviđeno statutom, može biti i na jeziku i pismu nacionalne manjine. Naziv na jeziku i pismu nacionalne manjine upisuje se u registar posle naziva na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.

Naziv udruženja, ako je to predviđeno statutom, može se upisati u registar i u prevodu na jedan ili više stranih jezika, posle upisa naziva udruženja na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu, odnosno jeziku i pismu nacionalne manjine.

Naziv udruženja ne može da sadrži elemente predviđene članom 3. stav 2. ovog zakona.

www.retail.rs

Skraćeni naziv udruženja

Član 14.

Udruženje može imati i skraćeni naziv, koji se određuje statutom.

Skraćeni naziv upisuje se u registar.

Upotreba naziva udruženja

Član 15.

Naziv i skraćeni naziv udruženja upotrebljavaju se u pravnom saobraćaju u obliku u kome su upisani u registar.

42

april 2012.

RETAIL MAGAZIN

Razlikovanje naziva udruženja

Član 16.

Naziv novoosnovanog udruženja ne može biti identičan nazivu drugih udruženja koja su upisana ili uredno prijavljena za upis u registar.

Naziv udruženja ne sme da bude zamenljiv sa nazivom drugog udruženja niti da izaziva zabunu o udruženju, njegovim ciljevima ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi.

Sedište udruženja

Član 17.

Udruženje ima sedište.

Sedište udruženja mora biti na teritoriji Republike Srbije, s tim da se kao sedište određuje ona jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi mesto iz koga se upravlja udruženjem.

Simboli vizuelnog identiteta

Član 18.

Udruženje može imati svoj znak, logotip i druge simbole, u skladu sa statutom.

Simboli vizuelnog identiteta udruženja ne mogu biti identični simbolima drugih udruženja koja su upisana ili uredno prijavljena za upis u registar niti izazivati zabunu o udruženju, njegovim ciljevima ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi.

III ČLANSTVO I ORGANI

Članstvo u udruženju

Član 19.

Svako lice može pod jednakim uslovima utvrđenim statutom da postane član udruženja.

Fizičko lice može biti član udruženja nezavisno od godina starosti, u skladu sa ovim zakonom i statutom.

Izjavu o pristupanju, odnosno učlanjenju u udruženje za maloletno lice do 14 godina života daje njegov zakonski zastupnik u skladu sa zakonom, a ako je u pitanju maloletnik sa navršenih 14 godina života izjavu daje sam maloletnik uz izjavu o davanju saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika u skladu sa zakonom.

Izjave iz stava 3. ovog člana moraju da sadrže potvrdu o overi potpisa u skladu sa zakonom.

Udruženje vodi evidenciju o svojim članovima.

Član 20.

Svaki član udruženja može pokrenuti postupak pred nadležnim osnovnim sudom za utvrđivanje ništavosti opšteg akta udruženja koji je donet suprotno statutu ili drugom opštem aktu udruženja, odnosno za utvrđivanje ništavosti pojedinačnog akta udruženja koji je donet suprotno zakonu, statutu ili drugom opštem aktu udruženja, u roku od petnaest dana od dana saznanja za akt, a najkasnije u roku od šest meseci od dana donošenja akta.

Utvrđivanjem ništavosti akta iz stava 1. ovog člana ne dira se u prava stečena od strane trećih savesnih lica.

Postupak za utvrđivanje ništavosti akta iz stava 1. ovog člana vodi se prema odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Upravljanje udruženjem

Član 21. Članovi upravljaju udruženjem neposredno ili preko svojih izabranih predstavnika u organima udruženja.

april 2012.

43

www.retail.rs

Ništavost odluke organa udruženja

RETAIL MAGAZIN

Skupština udruženja

Član 22.

Skupština je najviši organ udruženja.

Skupštinu čine svi članovi udruženja.

Statutom se može odrediti način predstavljanja članova udruženja u skupštini udruženja.

Skupština udruženja usvaja statut udruženja, njegove izmene i dopune, bira i razrešava lice ovlašćeno za zastupanje udruženja, ako statutom udruženja nije predviđeno drugačije, odlučuje o udruživanju u saveze, o usvajanju godišnjeg finansijskog izveštaja udruženja, o statusnim promenama udruženja i prestanku rada udruženja, kao i drugim pitanjima utvrđenim statutom udruženja.

Statutom se može utvrditi drugačiji naziv organa koji ima funkciju skupštine.

Redovna sednica skupštine održava se najmanje jednom godišnje, pri čemu se statutom udruženja može predvideti i kraći rok.

Vanredna sednica skupštine mora se sazvati ako zahtev za njeno sazivanje, u pisanom obliku, podnese jedna trećina članova udruženja, s tim što se statutom može utvrditi manji broj članova udruženja od broja utvrđenog ovim zakonom.

Vanredna sednica skupštine mora se održati najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za njeno sazivanje.

Način sazivanja skupštine, kao i način rada i donošenje odluka bliže se uređuje statutom.

Zastupnik udruženja

Član 23.

Udruženje ima jedno ili više lica ovlašćenih za zastupanje udruženja (u daljem tekstu: zastupnik udruženja), izabranih, odnosno imenovanih na način utvrđen statutom.

Za zastupnika udruženja može biti određeno samo poslovno sposobno fizičko lice koje ima prebivalište ili boravište na teritoriji Republike Srbije.

Zastupnik udruženja dužan je da se pridržava ovlašćenja određenih statutom i odlukom nadležnog organa udruženja.

Drugi organi udruženja

Član 24.

Statutom se mogu predvideti i drugi organi udruženja.

Odgovornost za štetu

Član 25. Članovi organa udruženja odgovaraju solidarno za štetu koju svojom odlukom prouzrokuju udruženju, ako je ta odluka doneta grubom nepažnjom ili s namerom da se šteta prouzrokuje, osim ako su u postupku donošenja odluke izdvojili svoje mišljenje u zapisnik.

Postupak za naknadu štete pokreće se na osnovu odluke organa određenog statutom udruženja ili statutom određenog dela članova udruženja. Odlukom se može odrediti posebni zastupnik udruženja za postupak za naknadu štete.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na radnje zastupnika udruženja.

www.retail.rs

IV UPIS U REGISTAR

Vođenje Registra udruženja

Član 26.

Registar udruženja (u daljem tekstu: Registar) vodi Agencija za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija), kao povereni posao.

Registar iz stava 1. ovog člana vodi se u pisanom obliku i kao jedinstvena centralna elektronska baza podataka.

Sadržinu, način upisa i vođenja Registra iz stava 1. ovog člana bliže uređuje ministar nadležan za poslove uprave (u daljem tekstu: ministar).

44

april 2012.

RETAIL MAGAZIN

Registrator udruženja

Član 27.

Agencija vodi Registar preko Registratora udruženja (u daljem tekstu: Registrator).

Na uslove i postupak imenovanja Registratora, kao i na njegova ovlašćenja i obaveze, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, osim ako ovim zakonom nije drugačije utvrđeno.

Sadržina Registra

Član 28.

U Registar se upisuju: naziv i skraćeni naziv udruženja, sedište i adresa udruženja; oblast ostvarivanja ciljeva udruženja; datum osnivanja udruženja; privredne i druge delatnosti koje udruženje neposredno obavlja; lično ime, prebivalište, odnosno boravište i jedinstveni matični broj građana, odnosno broj putne isprave i državu izdavanja putne isprave zastupnika udruženja; predviđeno vreme za koje se udruženje osniva; članstvo u savezu udruženja; datum donošenja, odnosno izmena i dopuna statuta; podaci o statusnoj promeni; podaci vezani za likvidaciju i stečaj udruženja; zabeleška o pokretanju postupka za zabranu rada udruženja i zabrana rada udruženja; prestanak udruženja; broj i datum donošenja rešenja o upisu, promeni podataka i brisanju iz Registra.

Prijava za upis

Član 29.

Upis u Registar vrši se na osnovu prijave za upis.

Sadržinu i izgled prijave iz stava 1. ovog člana bliže uređuje ministar.

Prijavu za upis podnosi zastupnik udruženja.

Uz prijavu se podnose osnivački akt, dva primerka statuta, kao i druge isprave koje se utvrđuju aktom koji donosi ministar.

Odbacivanje prijave za upis

Član 30.

Registrator rešenjem odbacuje prijavu: 1) ako je naziv udruženja identičan nazivu drugog udruženja koje je upisano ili uredno prijavljeno za upis u Registar; 2) ako je naziv udruženja zamenljiv sa nazivom drugog udruženja, izaziva zabunu o udruženju, njegovim ciljevima ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi; 3) ako je prijava podneta od neovlašćenog lica, odnosno uz prijavu nisu podnete propisane isprave; 4) ako prijava, osnivački akt ili statut ne sadrže sve podatke propisane zakonom.

Član 31.

Ako Registrator oceni da se radi o udruženju iz člana 2. stav 4. ovog zakona ili da su ciljevi udruženja u suprotnosti sa odredbama člana 3. stav 2. ovog zakona, zaključkom prekida postupak upisa u Registar i Ustavnom sudu podnosi predlog za zabranu rada udruženja.

Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena posebna žalba.

Po prijemu odluke Ustavnog suda Registrator će, zavisno od sadržine odluke, rešenjem odbaciti prijavu ako je udruženju izrečena zabrana rada ili nastaviti sa postupkom upisa - ako je odbijen predlog za zabranu rada udruženja.

Rešenje o upisu u Registar

Član 39.

Upis u Registar vrši se u roku od 30 dana od dana podnošenja uredne prijave za upis.

Registrator donosi rešenje o upisu u Registar.

Uz rešenje o upisu u Registar udruženju se dostavlja primerak statuta koji se overava pečatom Agencije i potpisom Registratora, čime se potvrđuje njegova istovetnost sa primerkom statuta koji se čuva u Agenapril 2012.

45

www.retail.rs

Prekid postupka upisa

RETAIL MAGAZIN ciji.

Ako se, u roku iz stava 1. ovog člana, ne donese rešenje o upisu u Registar, odnosno rešenjem ne odbaci prijava za upis u Registar, smatraće se da je udruženje upisano u Registar narednog dana od dana isteka tog roka.

Promena podataka koji se upisuju u Registar

Član 33.

Udruženje je dužno da Registratoru prijavi svaku promenu podataka koji se upisuju u Registar, u roku od 15 dana od dana nastale promene.

Na upis promena podataka u Registru shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o upisu udruženja u Registar.

Javnost Registra

Član 34.

Podaci upisani u Registar su javni, u skladu sa zakonom.

Svako može da se pouzda u tačnost podataka upisanih u Registar.

Naknada za vođenje Registra

Član 35.

Vlada propisuje visinu naknade za upis udruženja u Registar i druge usluge koje pruža Agencija u postupku vođenja Registra, na predlog Upravnog odbora Agencije.

V IMOVINA I OBAVLJANJE AKTIVNOSTI

Način sticanja imovine udruženja

Član 36.

Udruženje može sticati imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljeni način.

Fizička i pravna lica koja daju priloge i poklone udruženjima mogu biti oslobođena odgovarajućih poreskih obaveza u skladu sa zakonom kojim se uvodi odgovarajući javni prihod.

www.retail.rs

Aktivnosti udruženja

Član 37.

Udruženje može da vrši one aktivnosti kojima se ostvaruju ciljevi utvrđeni njegovim statutom.

Udruženje može neposredno da obavlja i privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti, pod sledećim uslovima: 1) da je delatnost u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima; 2) da je delatnost predviđena statutom; 3) da je delatnost manjeg obima, odnosno da se delatnost obavlja u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruženja.

Delatnost iz stava 2. ovog člana upisuje se u Registar privrednih subjekata i obavlja se u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju.

Udruženje može otpočeti sa neposrednim obavljanjem delatnosti iz stava 2. ovog člana tek nakon upisa delatnosti u Registar iz stava 3. ovog člana.

Poslovi koje udruženje zaključi suprotno odredbi st. 1. i 2. ovog člana pravno su valjani, osim ako je treće lice znalo ili je moralo znati za prekoračenje.

Udruženje nema pravo da ostvarenu dobit od privredne ili druge delatnosti raspodeljuje svojim osnivačima, članovima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima.

Pod povezanim licima, u smislu ovog zakona, smatraju se lica koja su kao takva utvrđena zakonom kojim se uređuju privredna društva.

46

april 2012.

RETAIL MAGAZIN

Sredstva za realizovanje programa od javnog interesa

Član 38.

Sredstva za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa (u daljem tekstu: program) koje realizuju udruženja, a koji su od javnog interesa obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Vlada, odnosno ministarstvo nadležno za oblast u kojoj se ostvaruju osnovni ciljevi udruženja dodeljuje sredstva iz stava 1. ovog člana na osnovu sprovedenog javnog konkursa i zaključuje ugovore o realizovanju odobrenih programa.

Pod programom od javnog interesa iz stava 1. ovog člana naročito se smatraju programi u oblasti: socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, zaštite lica sa invaliditetom, društvene brige o deci, zaštite interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije i izbeglica, podsticanje nataliteta, pomoći starima, zdravstvene zaštite, zaštite i promovisanja ljudskih i manjinskih prava, obrazovanja, nauke, kulture, informisanja, zaštite životne sredine, održivog razvoja, zaštite životinja, zaštite potrošača, borbe protiv korupcije, kao i humanitarni programi i drugi programi u kojima udruženje isključivo i neposredno sledi javne potrebe.

Vlada uređuje bliže kriterijume, uslove, obim, način, postupak dodele, kao i način i postupak vraćanja sredstava iz stava 1. ovog člana, ukoliko se utvrdi da udruženje dobijena sredstva ne koristi za realizovanje odobrenih programa.

Odredbe st. 1-4. ovog člana shodno se primenjuju i na sredstva koja se udruženjima dodeljuju iz budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Udruženja koja su iz budžeta Republike, odnosno autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave dobila sredstva za realizovanje programa od javnog interesa najmanje jedanput godišnje čine dostupnim javnosti izveštaj o svom radu i o obimu i načinu sticanja i korišćenja sredstava i taj izveštaj dostavljaju davaocu sredstava.

Udruženje je obavezno da sredstva iz stava 1. ovog člana koristi isključivo za realizovanje odobrenih programa.

Odredba stava 6. ovog člana shodno se primenjuje i na udruženja koja su u prethodnoj godini, u skladu sa zakonom, koristila poreske i carinske olakšice.

Poslovne knjige i finansijski izveštaji

Član 39.

Udruženje vodi poslovne knjige, sačinjava finansijske izveštaje i podleže vršenju revizije finansijskih izveštaja, u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji.

Godišnji obračuni i izveštaji o aktivnosti udruženja podnose se članovima udruženja na način utvrđen statutom.

Odgovornost za obaveze udruženja

Korišćenje imovine udruženja

Član 41.

Imovina udruženja može da se koristi jedino za ostvarivanje njegovih statutarnih ciljeva.

Imovina udruženja ne može se deliti njegovim članovima, osnivačima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima.

Povezanim licima smatraju se lica koja su kao takva utvrđena u pogledu zabrane raspodele dobiti udruženja.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne odnose se na davanje prigodnih primerenih nagrada i naknada opravdanih troškova nastalih ostvarivanjem statutarnih ciljeva udruženja (putni troškovi, dnevnice, troškovi prenoćišta april 2012.

47

www.retail.rs

Član 40.

Za svoje obaveze udruženje odgovara celokupnom svojom imovinom. Članovi udruženja i organa udruženja mogu lično odgovarati za obaveze udruženja, ako postupaju sa imovinom udruženja kao da je u pitanju njihova imovina ili zloupotrebe udruženje kao formu za nezakonite ili prevarne svrhe.

RETAIL MAGAZIN i sl.), ugovorene teretne obaveze i isplatu zarada zaposlenih.

Primalac imovine udruženja

Član 42.

Za slučaj prestanka udruženja kao primalac njegove imovine statutom se može odrediti samo domaće nedobitno pravno lice koje je osnovano radi ostvarivanja istih ili sličnih ciljeva.

Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na slučaj prestanka udruženja koje je u vreme stupanja na snagu ovog zakona koristilo imovinu u društvenoj, odnosno državnoj svojini.

Republika Srbija kao primalac imovine

Član 43.

Ako se u trenutku prestanka udruženja ne može postupiti na način određen ovim zakonom ili statutom za raspodelu imovine, ili ako udruženje prestaje na osnovu odluke o zabrani rada, nakon sprovedenog postupka likvidacije, ili statutom nije određen način raspolaganja imovinom posle prestanka udruženja, imovina udruženja postaje imovina Republike Srbije, s tim što pravo korišćenja pripada jedinici lokalne samouprave na čijoj je teritoriji bilo sedište udruženja.

Na način iz stava 1. ovog člana postupiće se i u slučaju prestanka udruženja koje je u vreme stupanja na snagu ovog zakona koristilo imovinu u društvenoj, odnosno državnoj svojini, bez obzira da li je to udruženje u međuvremenu upisano u Registar u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ništavost raspolaganja imovinom udruženja

Član 44.

Raspolaganje imovinom udruženja suprotno odredbama ovog zakona ništavo je.

VI STATUSNE PROMENE

Pojam i vrste statusnih promena

Član 45.

Statusna promena je promena pravnog položaja udruženja izvršena na osnovu odluke nadležnog organa u skladu sa statutom i ovim zakonom.

Statusne promene su pripajanje, spajanje i podela udruženja.

www.retail.rs

Pripajanje udruženja

Član 46.

Pripajanje je prenos cele imovine jednog udruženja (pripojenik) na drugo udruženje (pripojilac), na osnovu ugovora o pripajanju.

Ugovor o pripajanju sadrži nazive i sedišta udruženja, odredbe o prenosu imovine udruženja koje se pripaja (tačan opis prava i obaveza koja se prenose, pri čemu je dozvoljeno upućivanje na posebne isprave) i prava članova pripojenog udruženja.

Pripajanje jednog ili više udruženja drugom upisuje se u Registar udruženja.

Na upis pripajanja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o upisu osnivanja udruženja.

Uz prijavu za upis podnose se i odluke skupština udruženja koja učestvuju u pripajanju o prihvatanju zaključenja ugovora o pripajanju (u istovetnom tekstu), ugovor o pripajanju, rešenje o upisu u Registar udruženja koja se pripajaju.

Upisom pripajanja u Registar prestaje da postoji pripojeno udruženje, a udruženje pripojilac nastavlja sa radom pod nazivom pod kojim je upisano u Registar.

Spajanje udruženja

Član 47.

Spajanje je osnivanje novog udruženja na koje prelazi celokupna imovina dva ili više udruženja koja se 48

april 2012.

RETAIL MAGAZIN spajaju.

Na postupak spajanja udruženja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o pripajanju.

Spajanjem prestaju da postoje udruženja koja su se spojila, a novonastalo udruženje smatra se novim udruženjem na koje se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o osnivanju udruženja.

Podela udruženja

Član 48.

Udruženje se može podeliti na dva ili više udruženja.

Odluka o podeli udruženja ima pravno dejstvo osnivačkog akta.

Na postupak podele shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o pripajanju udruženja.

Podeljeno udruženje prestaje da postoji, a na postupak upisa novonastalih udruženja primenjuju se odredbe ovog zakona o osnivanju udruženja.

Udruženja nastala podelom odgovaraju solidarno za obaveze podeljenog udruženja.

Udruženja nastala podelom upisuju se u Registar posle razgraničenja sredstava, prava i obaveza (deobni bilans).

VII PRESTANAK

Uslovi i način brisanja udruženja iz Registra

Član 49.

Brisanjem iz Registra udruženje gubi status pravnog lica.

Brisanje iz Registra vrši se samo ako: 1) se broj članova smanji ispod broja osnivača potrebnog za osnivanje, a nadležni organ udruženja ne donese odluku o prijemu novih članova u roku od 30 dana; 2) istekne vreme na koje je udruženje osnovano, kada je udruženje osnovano na određeno vreme; 3) nadležni organ udruženja donese odluku o prestanku rada; 4) je izvršena statusna promena koja, u skladu sa ovim zakonom, ima za posledicu prestanak udruženja; 5) se utvrdi da udruženje ne obavlja aktivnosti na ostvarivanju statutarnih ciljeva, odnosno da nije organizovano u skladu sa statutom duže od dve godine neprekidno ili ako je proteklo dvostruko više vremena od vremena utvrđenog statutom za održavanje sednice skupštine, a ona nije održana; 6) je udruženju zabranjen rad; 7) stečajem.

Svako može obavestiti Registratora o postojanju razloga za brisanje udruženja iz Registra utvrđenih stavom 2. tačka 5) ovog člana.

Registrator rešenjem utvrđuje činjenice iz stava 2. tačka 5) ovog člana.

U slučajevima iz stava 2. tač. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog člana brisanje iz Registra vrši se nakon sprovedenog postupka likvidacije udruženja, ako zakonom nije drugačije određeno. O sprovođenju postupka likvidacije u Registar se upisuje zabeleška.

april 2012.

49

www.retail.rs

Zabrana rada udruženja

Član 50.

O zabrani rada udruženja iz člana 2. stav 4. ovog zakona, kao i udruženja čiji su ciljevi ili delovanje suprotni odredbi člana 3. stav 2. ovog zakona odlučuje Ustavni sud.

Odluka o zabrani rada udruženja može se zasnivati na radnjama članova udruženja ako postoji veza između tih radnji i delovanja udruženja ili njegovih ciljeva, ako se radnje zasnivaju na organizovanoj volji članova i ako se prema okolnostima slučaja može smatrati da je udruženje tolerisalo radnje svojih članova.

Udruženju će se zabraniti rad ako se učlani u međunarodnu organizaciju ili udruženje iz člana 2. stav 4. ovog zakona, odnosno koje deluje radi ostvarivanja ciljeva iz člana 3. stav 2. ovog zakona.

Zabrana rada saveza odnosi se i na ona udruženja u njegovom članstvu koja su izričito bila obuhvaćena postupkom zabrane.

RETAIL MAGAZIN Simboli vizuelnog identiteta i druge oznake udruženja kome je zabranjen rad (zastave, parole, uniforme, grbovi, značke i dr.) ne smeju se javno upotrebljavati.

Pokretanje postupka za zabranu rada udruženja

Član 51.

Postupak za zabranu rada udruženja pokreće se na predlog Vlade, Republičkog javnog tužioca, ministarstva nadležnog za poslove uprave, ministarstva nadležnog za oblast u kojoj se ostvaruju ciljevi udruženja ili Registratora.

Postupak za zabranu rada udruženja može se pokrenuti i voditi i u odnosu na udruženja koja nemaju status pravnog lica.

O pokretanju postupka za zabranu rada udruženja u Registar se upisuje zabeleška.

Likvidacija udruženja

Član 52.

Likvidacija udruženja se sprovodi kada udruženje ima dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza.

Na pitanja koja se tiču postupka likvidacije udruženja koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se reguliše likvidacija privrednog društva.

Predlog za pokretanje postupka likvidacije u slučajevima iz člana 49. stav 2. tač. 1), 2), 3), 5) i 6) i člana 54. stav 2. ovog zakona podnosi Registrator.

Od trenutka kada su se stekli uslovi za pokretanje postupka likvidacije, udruženje može preduzimati samo aktivnosti potrebne za sprovođenje likvidacionog postupka.

Donošenjem odluke o prestanku udruženja likvidacijom i imenovanjem likvidacionog upravnika prestaju ovlašćenja organa udruženja i zastupnika i punomoćnika udruženja, osim ovlašćenja nadzornog odbora, ako ga udruženje ima.

Odluka o prestanku udruženja likvidacijom

Član 53.

U slučajevima iz člana 49. stav 2. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona, skupština udruženja dužna je da u roku od 15 dana od dana nastupanja razloga za prestanak udruženja donese odluku o prestanku udruženja likvidacijom i imenovanju likvidacionog upravnika i da ovu odluku u roku od tri dana od dana donošenja dostavi Registratoru.

Udruženje je dužno da odluku iz stava 1. ovog člana objavi u “Službenom glasniku Republike Srbije” u roku od tri dana od dana donošenja, s pozivom poveriocima da u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke prijave svoja potraživanja.

Dejstvo otvaranja postupka likvidacije nastupa objavom iz stava 2. ovog člana.

www.retail.rs

Postupak likvidacije u slučaju da nije doneta odluka

Član 54.

Ako odluka o otvaranju postupka likvidacije i imenovanju likvidacionog upravnika ne bude doneta ili ne bude objavljena, zastupnik udruženja dužan je da o tome obavesti Registratora u roku od tri dana od isteka roka za njeno donošenje, odnosno objavljivanje.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, kao i u slučaju kada zastupnik udruženja ne obavesti Registratora o tome da su se stekli uslovi za sprovođenje postupka likvidacije, Registrator u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja, odnosno od saznanja i utvrđivanja da su ispunjeni uslovi za sprovođenje likvidacije, podnosi predlog za pokretanje postupka likvidacije, o trošku udruženja i za imenovanje likvidacionog upravnika.

Na način iz stava 2. ovog člana Registrator postupa i u slučajevima prestanka udruženja iz razloga utvrđenih u članu 49. stav 2. tač. 5) i 6).

50

april 2012.

RETAIL MAGAZIN

Upis likvidacije u Registar

Član 55.

Ovlašćenje za zastupanje udruženja prelazi na likvidacionog upravnika danom otvaranja postupka likvidacije.

Odluka skupštine udruženja o prestanku udruženja i podaci o likvidacionom upravniku upisuju se u Registar.

U nazivu udruženja upisuje se oznaka “u likvidaciji”.

Postupak posle sprovedene likvidacije

Član 56.

Sa imovinom udruženja koja preostane posle namirenja poverilaca i izmirenja poreskih obaveza, likvidacioni upravnik postupa na način predviđen ovim zakonom i statutom udruženja.

Posle predaje imovine primaocima, likvidacioni upravnik podnosi prijavu za brisanje udruženja iz Registra, uz koju prilaže izveštaj o toku likvidacije i izjavu da je sva imovina podeljena u skladu sa zakonom i statutom.

Stečaj udruženja

Član 58.

Nad udruženjem koje je trajnije nesposobno za plaćanje sprovodi se postupak stečaja shodnom primenom odredaba zakona kojim se reguliše stečaj i poreskih zakona kojima se uređuje tretman obveznika u stečaju.

Registrator briše udruženje iz Registra na osnovu pravosnažne odluke o zaključenju stečajnog postupka.

Na upis u Registar podataka koji se odnose na stečaj udruženja shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se reguliše stečaj o upisu u nadležni registar odluka iz stečajnog postupka.

Prijavu za upis podataka iz stava 3. ovog člana Registratoru dostavlja stečajni upravnik.

VIII STRANA UDRUŽENJA

Pojam stranog udruženja

Član 59.

Strano udruženje, u smislu ovog zakona, jeste udruženje sa sedištem u drugoj državi, osnovano po propisima te države radi ostvarivanja nekog zajedničkog ili opšteg interesa ili cilja, a čije delovanje nije usmereno na sticanje dobiti, kao i međunarodno udruženje ili druga strana, odnosno međunarodna nevladina organizacija koja ima članove koji su se na dobrovoljnoj osnovi povezali radi ostvarivanja nekog zajedničkog ili opšteg interesa ili cilja koji nije usmeren na sticanje dobiti.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na upis u Registar i rad udruženja primenjuju se i na upis i rad predstavništva, kancelarije i drugog organizacionog oblika stranog ili međunarodnog nevladinog nedobitnog udruženja koje ima sedište na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: predstavništvo stranog udruženja), ako zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drugačije utvrđeno.

Registrator stranih udruženja

Član 61.

Agencija vodi Registar stranih udruženja preko Registratora stranih udruženja. april 2012.

51

www.retail.rs

Vođenje Registra stranih udruženja

Član 60.

Predstavništvo stranog udruženja može da deluje na teritoriji Republike Srbije nakon upisa u Registar stranih udruženja koji vodi Agencija, kao povereni posao.

Registar iz stava 1. ovog člana vodi se u pisanom obliku i kao jedinstvena centralna elektronska baza podataka.

Sadržinu, način upisa i vođenja Registra iz stava 1. ovog člana bliže uređuje ministar.

RETAIL MAGAZIN Na uslove i postupak imenovanja Registratora stranih udruženja, kao i na njegova ovlašćenja i obaveze, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, osim ako ovim zakonom nije drugačije utvrđeno.

Sadržina Registra stranih udruženja

Član 62.

U Registar stranih udruženja upisuje se: naziv i skraćeni naziv stranog udruženja; država u kojoj je strano udruženje osnovano i sedište tog udruženja u toj državi; naziv organizacionog oblika stranog udruženja; adresa sedišta predstavništva stranog udruženja u Republici Srbiji i njegovih ogranaka; vreme za koje je predstavništvo stranog udruženja osnovano; ime i prezime lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje stranog udruženja u Republici Srbiji, prebivalište i jedinstveni matični broj građana ako se radi o državljaninu Republike Srbije, odnosno boravište u Republici Srbiji i broj putne isprave i državu izdavanja putne isprave ako se radi o stranom državljaninu; ciljevi stranog udruženja; zabeleška o pokretanju postupka za zabranu rada predstavništva stranog udruženja i zabrana rada predstavništva stranog udruženja; broj i datum donošenja rešenja o upisu, promeni podataka i brisanju iz Registra stranih udruženja.

Prijava za upis i upis predstavništva stranog udruženja u Registar stranih udruženja

Član 63.

Upis u Registar stranih udruženja vrši se na osnovu prijave za upis predstavništva stranog udruženja.

Sadržinu i izgled prijave iz stava 1. ovog člana bliže uređuje ministar.

Uz prijavu za upis podnosi se: overena fotokopija akta i overen prevod akta o registraciji udruženja u matičnoj državi ili overena fotokopija potvrde (izjave) overene od strane suda ili javnog beležnika da udruženje ima prema pravu matične države status pravnog lica i bez upisa u registar i overen prevod potvrde (izjave); overena fotokopija odluke i overen prevod odluke nadležnog organa stranog udruženja o otvaranju predstavništva u Republici Srbiji; overen dokument i overen prevod dokumenta matične države iz koga se utvrđuje ko su osnivači udruženja koje osniva predstavništvo u Republici Srbiji; overena odluka i overen prevod odluke o licu ovlašćenom za zastupanje i predstavljanje predstavništva stranog udruženja, overena fotokopija isprave o identitetu tog lica i prijava prebivališta, odnosno boravišta u Republici Srbiji; fotokopija i overen prevod statuta ili odgovarajućeg akta koji sadrži podatke o sedištu i unutrašnjoj organizaciji predstavništva stranog udruženja na teritoriji Republike Srbije.

Registrator stranih udruženja donosi rešenje o upisu predstavništva stranog udruženja u Registar stranih udruženja.

Rešenje o upisu predstavništva stranog udruženja u Registar stranih udruženja objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”, o trošku stranog udruženja.

Javnost Registra stranih udruženja

www.retail.rs

Član 64.

Podaci upisani u Registar stranih udruženja su javni, u skladu sa zakonom.

Primena propisa na zaposlene u predstavništvu stranog udruženja

Član 65.

Na strance zaposlene u predstavništvima stranog udruženja primenjuju se propisi kojima se uređuje kretanje i boravak stranaca.

Na državljane Republike Srbije zaposlene u predstavništvima stranog udruženja primenjuju se propisi Republike Srbije.

52

april 2012.

RETAIL MAGAZIN

Sredstva za rad predstavništva stranog udruženja

Član 66.

Predstavništvo stranog udruženja može iz inostranstva unositi finansijska sredstva za rad predstavništva i za ostvarivanje svog programa u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje devizno poslovanje.

Predstavništvo stranog udruženja može, posle izmirenja svih dospelih poreskih i drugih obaveza u Republici Srbiji, izneti neutrošena finansijska sredstva iz stava 1. ovog člana, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje devizno poslovanje.

Predstavništvo stranog udruženja može privremeno da uveze predmete i opremu koji su potrebni za njegov rad i da ih iznese iz Republike Srbije u skladu sa carinskim propisima i propisima o spoljnotrgovinskom poslovanju.

Zabrana rada predstavništva stranog udruženja

Član 67.

Predstavništvo stranog udruženja ima pravo da deluje slobodno na teritoriji Republike Srbije, ako njegovi ciljevi i delovanje nisu u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, ovim zakonom, međunarodnim ugovorima koje je zaključila Republika Srbija i drugim propisima.

Postupak za zabranu rada predstavništva stranog udruženja pokreće se na predlog Vlade, Republičkog javnog tužioca, ministarstva nadležnog za poslove uprave, ministarstva nadležnog za oblast u kojoj se ostvaruju ciljevi udruženja ili Registratora stranih udruženja.

Odluku o zabrani rada predstavništva stranog udruženja čiji su ciljevi ili delovanje suprotni odredbi stava 1. ovog člana donosi Ustavni sud.

Brisanje predstavništva stranog udruženja iz Registra stranih udruženja

Član 68.

Predstavništvo stranog udruženja prestaje i briše se iz Registra stranih udruženja: 1) ako je strano udruženje prestalo sa radom; 2) ako je strano udruženje odlučilo da predstavništvo prestane sa radom; 3) ako je predstavništvu stranog udruženja zabranjen rad odlukom Ustavnog suda.

Registrator stranih udruženja donosi rešenje o brisanju predstavništva stranog udruženja iz Registra stranih udruženja.

Rešenje o brisanju predstavništva stranog udruženja iz Registra stranih udruženja objavljuje se u“Službenom glasniku Republike Srbije”, o trošku stranog udruženja.

IX PRAVNA SREDSTVA

Pravo na žalbu

Član 69.

Protiv rešenja Registratora udruženja i Registratora stranih udruženja donesenog u prvom stepenu može se izjaviti žalba ministru.

Pravo na upravni spor

www.retail.rs

Član 70.

Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

X NADZOR

Nadležnost za vršenje nadzora

Član 71.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove uprave.

Inspekcijski nadzor vrši ministarstvo preko upravnih inspektora. april 2012.

53

RETAIL MAGAZIN XI KAZNENE ODREDBE

Pripajanje udruženja

Član 72.

Novčanom kaznom od 300.000 do 900.000 dinara kazniće se za privredni prestup udruženje ako neposredno obavlja privrednu ili drugu delatnost u cilju sticanja dobiti koja nije u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima ili nije predviđena statutom ili je obavlja iako je nadležni organ utvrdio da ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti (član 37. stav 2).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 30.000 do 90.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u udruženju.

Prekršaji

Član 73.

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj udruženje ako: 1) ostvaruje aktivnosti suprotno zakonu, statutu i drugim opštim aktima, kao i pravilima saveza čiji je član (član 9); 2) obavlja privrednu ili drugu delatnost u većem obimu, odnosno u obimu koji nije potreban za ostvarivanje ciljeva udruženja (član 37. stav 2. tačka 3); 3) imovinu ne koristi jedino za ostvarivanje svojih statutarnih ciljeva (član 41); 4) predstavništvo stranog udruženja otpočne da deluje pre upisa u Registar (član 60. stav 1).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u udruženju. Član 74.

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj udruženje: 1) ako ne omogući javnost rada na način utvrđen statutom (član 5); 2) ako naziv ili skraćeni naziv ne upotrebljava u pravnom saobraćaju u obliku u kome je upisan u Registar (član 15); 3) ako u roku od 15 dana ne prijavi Registratoru promenu podataka koji se upisuju u Registar (član 33. stav 1); 4) ako izveštaj o svom radu i o obimu i načinu sticanja i korišćenja sredstava ne učini dostupnim javnosti i taj izveštaj ne dostavi davaocu sredstava (član 38. stav 6).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u udruženju. Član 75.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj zastupnik udruženja ako u propisanom roku ne obavesti Registratora da nije doneta odluka o pokretanju postupka likvidacije ili da ona nije objavljena (član 54. stav 1).

www.retail.rs

Član 76.

U roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona ministar donosi propise za izvršavanje ovog zakona. Član 77.

Postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po propisima koji važe do početka primene ovog zakona. Član 78.

Društvene organizacije, udruženja građana i njihovi savezi osnovani prema Zakonu o društvenim organizacijama i udruženjima građana (“Službeni glasnik SRS”, br. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 i 12/89 i “Službeni glasnik RS”, br. 53/93, 67/93 i 48/94), kao i oni koji imaju sedište na teritoriji Republike Srbije, a upisani su u Registar prema Zakonu o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke 54

april 2012.

RETAIL MAGAZIN organizacije koje se osnivaju za teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (“Službeni list SFRJ”, broj 42/90 i “Službeni list SRJ”, br. 24/94, 28/96 i 73/2000), nastavljaju sa radom kao udruženja od dana početka primene ovog zakona, s tim što su dužni da u roku od 18 meseci od dana početka primene ovog zakona usklade svoj statut i druge opšte akte sa odredbama ovog zakona. Član 79.

Društvene organizacije, udruženja građana i njihovi savezi iz člana 78. ovog zakona dužni su da Registratoru uz prijavu za upis usklađivanja podnesu rešenje o upisu u Registar društvenih organizacija i udruženja građana, odnosno Registar udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija, odluku o izboru zastupnika udruženja i overenu fotokopiju lične karte zastupnika udruženja, kao i dva primerka novog statuta.

Društvene organizacije, udruženja građana i njihovi savezi koji ne postupe u skladu sa stavom 1. ovog člana, po sprovedenom postupku likvidacije, rešenjem Registratora brišu se iz Registra i gube status pravnog lica, a njihova imovina prelazi na lica određena statutom, odnosno zakonom.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba ministru. Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor. Član 80.

Nepokretnosti u društvenoj svojini na kojima pravo korišćenja imaju društvene organizacije, udruženja ili oblici povezivanja udruženja (savezi), sa sedištem na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: društvene organizacije), danom stupanja na snagu ovog zakona postaju sredstva u državnoj svojini na kojima pravo korišćenja ima jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nepokretnosti nalaze. Član 81.

Nepokretnosti u društvenoj svojini na kojima su društvene organizacije do dana stupanja na snagu ovog zakona imale pravo korišćenja prelaze u svojinu, odnosno susvojinu ovih društvenih organizacija, srazmerno udelu kojim su društvene organizacije učestvovale u finansiranju ovih nepokretnosti sopstvenim sredstvima ostvarenim od dobrovoljnih članarina, poklona, donacija, legata i na drugi zakonom dozvoljeni način.

Sopstvenim sredstvima iz stava 1. ovog člana ne smatraju se sredstva ostvarena po osnovu vršenja javnih ovlašćenja ili druga sredstva ostvarena iz budžeta društveno-političkih zajednica.

Svojinska prava iz stava 1. ovog člana utvrđuju se u postupku pred nadležnim sudom.

Član 83.

Društvene organizacije koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona imale pravo korišćenja na nepokretnostima u državnoj svojini, odnosno na nepokretnostima koje po sprovedenom sudskom postupku postanu državna svojina, nastavljaju sa faktičkim korišćenjem ovih nepokretnosti pod uslovima koji ne mogu biti nepovoljniji od uslova kakvi su bili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze nepokretnosti na kojima pravo korišćenja imaju društvene organizacije, ima pravo da otkaže dalje korišćenje nepokretnosti ako društvena organizacija ne uskladi svoj rad sa odredbama ovog zakona u propisanom roku, kao i u slučaju kada nepokretnosti koristi suprotno nameni ili ciljevima utvrđenim statutom.

Akt iz stava 2. ovog člana jedinica lokalne samouprave donosi uz saglasnost Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.

Imovina u društvenoj, odnosno državnoj svojini iz člana 80. i člana 81. st. 1. i 2. ovog zakona na kojoj pravo korišćenja, odnosno pravo raspolaganja imaju društvene organizacije ne može se otuđivati do dana početka primene ovog zakona.

april 2012.

55

www.retail.rs

Član 82.

Društvene organizacije koje su pre nego što su na osnovu zakona preregistrovane iz statusa udruženja građana u društvene organizacije imale pravo svojine na nepokretnostima u društvenoj, odnosno državnoj svojini prava po tom osnovu ostvaruju po zakonu kojim se uređuje denacionalizacija.

RETAIL MAGAZIN Član 84.

Pokretna imovina u društvenoj svojini na kojoj pravo korišćenja imaju društvene organizacije sa sedištem na teritoriji Republike Srbije danom stupanja na snagu ovog zakona postaju sredstva u svojini društvenih organizacija. Član 85.

Sva imovina koju društvene organizacije iz člana 78. stav 1. ovog zakona steknu nakon dana početka primene ovog zakona jeste njihova svojina, osim imovine stečene u vršenju javnih ovlašćenja. Član 86.

Strana udruženja koja su otpočela sa delovanjem na teritoriji Republike Srbije pre dana početka primene ovog zakona dužna su da svoje delovanje usaglase sa ovim zakonom i da podnesu prijavu za upis u Registar stranih udruženja, sa potrebnim dokumentima, u roku od tri meseca od dana početka primene ovog zakona.

Ako strano udruženje ne postupi u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana, Registrator stranih udruženja donosi rešenje o prestanku njegovog rada, do upisa u Registar stranih udruženja.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba ministru. Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Agencija za privredne registre će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona od nadležnih organa pribaviti postojeću evidenciju o stranim udruženjima. Član 87.

Agencija za privredne registre preuzeće od ministarstva nadležnog za poslove uprave i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove registre društvenih organizacija i udruženja građana, predmete, arhivu i registraturski materijal nastao u radu na vođenju registara, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Član 88.

Do početka rada osnovnih sudova postupak za utvrđivanje ništavosti opšteg akta udruženja iz člana 20. ovog zakona pokreće se pred nadležnim opštinskim sudom.

www.retail.rs

Član 89.

Danom početka primene ovog zakona odredbe Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima građana (“Službeni glasnik SRS”, br. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 i 12/89 i “Službeni glasnik RS”, br. 53/93, 67/93 i 48/94) i Zakona o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (“Službeni list SFRJ”, broj 42/90 i “Službeni list SRJ”, br. 24/94, 28/96 i 73/2000), prestaju da se primenjuju na udruženja građana, društvene organizacije i njihove saveze, osim na sportske organizacije i udruženja. Članovi 67. do 75. Zakona o kretanju i boravku stranaca (“Službeni list SFRJ”, br. 56/80, 53/85, 30/89, 26/90 i 53/91) i član 60. stav 1. tačka 2. Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine (“Službeni glasnik RS”, broj 6/02), prestaju da važe danom početka primene ovog zakona. Član 90.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a počeće da se primenjuje danom isteka tri meseca od dana stupanja na snagu, izuzev člana 32. stav 4. koji će početi da se primenjuju danom isteka dve godine od dana stupanja na snagu.

56

april 2012.