Retail magazin - Novembar 2012 - izdanje broj 7 by Retail Magazin

strana 10

MAGAZIN

Ekologizacija proizvoda

strana 18

Koncept „atmosfere” u maloprodaji strana 27

Upravljanje maloprodajom

Revolucija u Retail industriji strana 8

Stikovi za usne strana 24

Tržište second - hand garderobe strana 30

broj 7 novembar 2012.

retail magazin

E Č ŠA O TR PO ZA e vc o g tr Za

www.retail.rs

Intervju

strana 13

Zoran Obradović

predsednik „Udruženja naftnih kompanija Srbije“

Časopis za trgovce i potrošače

RETAIL MAGAZIN

SADRŽAJ 03 04 08 10 13

REČ UREDNIKA VESTI IZ TRGOVINE Revolucija u Retail industriji Ekologizacija proizvoda INTERVJU

„POSTAJANJE DELOM MEĐUNARODNOG NAFTNOG TRŽIŠTA” Zoran Obradović predsednik „Udruženja naftnih kompanija Srbije“

www.retail.rs

20 22 24 27 30 32 34 38

Koncept „atmosfere” u maloprodaji Supertrendovi i novonastajuća tržišta Turisti, žene i deca su zahvalni kupci Stikovi za usne Upravljanje maloprodajom Tržište second - hand garderobe noviteti na Tržištu NAJAVA DOGAĐAJA ZAKON O AKCIZAMA

Izdavač EPOS PS - agencija za konsultantske usluge, 21242 Novi Sad - Budisava

Tel: 062 8 772 114, E-mail marketing@retail.rs Žiro račun: 265-2010310005643-07 Raiffeisen Banka AD, Beograd, PIB: 106773818 MB: 62255889 Retail Magazin redakcija: grafički urednik: Aleksandar Jandrić, izvršni urednik: Maja Drobnjaković, project manager: Milan Muždeka

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN

Retail Magazin

reč urednika

Poštovani i Poštovane, pripremili smo i sedmo izdanje Retail Magazina. Godišnjicu postojanja obeležili smo tiho, nenametljivo. Kažu, odzvanja samo prazna posuda. U jednostavnosti se kriju snaga i moć. Ipak, zadobili smo poverenje mnogih i različitih. Ta nas činjenica raduje više od svega. U svakom poslu, marljivost vodi ka savršenstvu, a neozbiljnost u propast. I u ovom broju, bavili smo se „forenzikom“ u svetu prodaje i potrošnje. Maja Drobnjaković Pisali smo o ekologizaciji proizvoda, o konceptu „atmosfere“ u maloprodaji, izvršni urednik Retail Magazina o revoluciji u Retail industriji, o supertrendovima i novonastajućim tržištima, o upravljanju maloprodajom, o balzamima za usne, kao i o tržištu second - hand garderobe. No, to je samo deo pisanija. U brojnim istraživanjima, agencija GfK veran nam je prijatelj. Naš je poslovni običaj da na sav glas hvalimo kvalitetne i posvećene partnere i klijente. Od tog internog „pravila” ne odstupamo. Pred nama, nalaze se novi radni zadaci, izazovi, neispitane teme, mlade ideje. U centru našeg fokusa, i dalje će biti trgovinski sektor. Koloritan. Promenljiv. U neprestanom pokretu, poput galopirajuće gazele. Na jednoj strani, nalazi se prodaja sa svim svojim pojavnim modusima, dok na drugoj strani stoji kupovina. Kao dve priče ukoričene u jednu knjigu, a koje će se, u formi prstena, dodirivati i preklapati na središtu knjižnog poveza. Ponašanje prodavaca i donošenje odluka o kupovini međusobno su čvrsto povezani procesi. S druge strane, mediji su poput „lepka“ koji spaja i pričvršćuje stranice te knjige. Na svojim plećima, mediji nose otisak karaktera i mogućnosti jednog društva i privrede. Da li će taj „povez“ biti poput osetljive plastične spirale, trošnog kartonskog poveza ili, pak, tvrdog i stabilnog poveza, u određenoj meri zavisi od svih nas. Stoga, budimo temeljniji, kreativniji, korektniji i otvoreniji. Srdačno,

www.retail.rs

Retail Magazin Tim

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN

„Dow Chemical” najavila zatvaranje 20 fabrika i ukidanje 2.400 radnih mesta

Poznata američka kompanija „Dow Chemical” se odlučuje na veliki korak u svom poslovanju. Zbog želje za smanjenjem troškova, ova kompanija je najavila zatvaranje 20 fabrika širom sveta, što povlači i otpuštanje 2.400 radnika. U planu je da se zatvore fabrike u sledećim gradovima: Tessenderlou (Belgija), Delfzijlu (Holandija), Ribaforadi (Španija), Birch Valeu (Velika Britanija), Kina Uri (Japan), te Midlandi i Solunu (Amerika). Kompanija očekuje da na ovaj način može da uštedi 500 miliona dolara godišnje do 2014. godine, a dodatnih 50 miliona dolara planira da uštedi smanjivanjem kapitalnih investicija na programe koje više ne smatra prioritetnim. Izvršni direktor ove kompanije je rekao da su svesni koliko su ove mere teške, ali smatra da su neophodne kako bi se štedljivo poslovalo, naročito u Evropi. Dodao je i da će kompanija nastaviti finansiranje projekata na tržištima na kojima mogu da izgrade čvrstu poziciju i ostvare solidne marže.

www.retail.rs

„Gomex” i u Botošu

Širenjem svoje maloprodajne mreže, kompanija „Gomex” je 27. oktobra na svoju mapu dodala i Botoš (naselje u Zrenjaninu). Tačno u 09:00h, otvorena su vrata „Gomex”-ovog novog maloprodajnog objekta i stanovnicima Botoša. Objekat će poslovati sa preko 120 kvadratnih metara prodajnog prostora, a za profesionalnu uslugu i u ovom mestu obučeno je šest radnika. Objekat je, po već ustaljenom pravilu, opremljen po standardima kompanije „Gomex”. U asortimanu se nalazi preko 3.000 artikala. Objekat se nalazi na adresi Omladinska broj 72 i otvoren je svakim danom od 06:30h do 21:00h, osim nedeljom, kada je radno vreme od 07:00h do 13:00h.

VESTI

„Geox” gradi fabriku u Vranju

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić je sa predsednikom kompanije “Geox“ Mariom Moreti Polegatom, potpisao ugovor o dodeli sredstava za direktne investicije kojim će biti omogućeno zapošljavanje 1.250 radnika. Radnici će biti zaposleni u novoizgrađenoj fabrici u koju će „Geox” uložiti 15,8 miliona evra, najavljeno je iz Ministarstva finansija i privrede. Takođe, potpisan je i Projektni okvirni ugovor o ostvarivanju međusobnih prava i obaveza između Srbije, Grada Vranja i kompanije „Geox“. Kompanija „Geox“ namerava da u Vranju izgradi fabriku za proizvodnju ženske modne obuće visokog kvaliteta. Na godišnjem nivou, planirana je proizvodnja od 1.250.000 pari obuće. „Geox” grupa, koja danas posluje u 103 zemlje širom sveta, predstavlja jednog od najvećih proizvođača obuće u svetu. Proizvodni asortiman obuhvata žensku i dečiju klasičnu, biznis, sportsku i modnu odeću i obuću. „Geox” ima proizvodne pogone u Kini, Vijetnamu, Indoneziji, Južnoj Koreji i Brazilu.

„Gomex“ kao podrška „Carskoj bašti“ Sredinom oktobra, kompanija „Gomex” je zajedno sa gradskim i pokrajnskim čelnicima, podržala i prisustvovala svečanom otvaranju logističkog centra za voće i povrće u zadruzi „Carska bešta“, koju čine udruženi samostalni poljoprivredni proizvođači iz Zrenjanina i okoline. U pitanju je komora sa rashladnim sistemom namenjena za čuvanje voća i povrća na temperaturama od 1 do 10 stepeni celzijusa. „Gomex” kao strateški partner već četiri godine sarađuje sa „Carskom baštom” i podržava ih u njihovom napredovanju i radu. Zajedničkim snagama stvoren je i brend pod nazivom „Iz moje bašte”. Proizvodi sa ovom oznakom potiču iz domaćih bašti, plastenika, njiva i voćnjaka. Kao takvi, ovi proizvodi do potrošača stižu u najkraćem mogućem roku roku - najčešće u roku koji je kraći od 24h. Najznačajniji zadatak „Carske bašte” je da proda sve proizvode svojih kooperanata, da naplate robu i vrate novac proizvođačima. Na taj način, pomažu se mala poljoprivredna gazdinstva. „Carska bašta” svakodnevno dostavlja proizvode do „Gomex”-ovog distributivnog centra, odakle se dalje dopremaju direktno do potrošača putem naših maloprodajnih objekata. Ovakav vid pomaganja manjih proizvodnih zajednica i udruženja, i prepoznavanje domaćih proizvoda i isticanje istih, pa čak i tendenciju proizvodnje koja će premašiti potrebe lokalne zajednice i pripremati se za izvoz, podržale su brojne javne ličnosti na samom otvaranju. Pored direktora „Gomex”-a Gorana Kovačevića, gostima su se obratili direktor udruženja „Carska bašta” Đula Madaras, gradonačelnik grada Zrenjanina Ivan Bošnjak i predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor.

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN

VESTI

„JYSK” otvorio dvehiljaditu prodavnicu Otvaranje dvehiljadite prodavnice obeležiće prekretnicu u istoriji kompanije „JYSK”, a to će biti proslavljeno uz mnoštvo odličnih ponuda za „JYSK”-ove kupce širom sveta. Otvaranje dvehiljadite prodavnice za „JYSK” znači prekretnicu u svojoj ambiciji za kontinuiranom globalnom ekspanzijom. 2005. godine, „JYSK” je proslavio otvaranje svoje hiljadite prodavnice u svetu, a samo sedam godina kasnije ova grupacija je uspela da udvostruči broj svojih prodavnica širom sveta. Mnogo toga se izdešavalo od 1979. godine, kada je vlasnik „JYSK”-a, Lars Larsen, otvorio svoju prvu prodavnicu u Silkeborgveju u danskom gradu Arhusu. Tada je sam ispisao reklame za odlične ponude koje je nudio svojim kupcima i lično stajao iza pulta i prodavao, a već danas „JYSK” grupacija ima više od 17.000 zaposlenih. Svih ovih godina, „JYSK” u proseku otvara 2 - 3 prodavnice nedeljno, a danas je prisutan u 34 zemlje širom sveta. „Naš sledeći cilj jeste da za 10 - 15 godina slavimo otvaranje prodavnice broj 4.000! Ovakvi ciljevi su veoma ambiciozni, ali dobro je imati velike ambicije”, rekao je Lars Larsen, osnivač i vlasnik „JYSK”-a. Za dvehiljaditu prodavnicu odabrana je nova prodavnica u gradu Leknes, smeštenom na norveškom arhipelagu Lofoten u severnom Atlantskom okeanu. Otvaranje prodavnice na tako izolovanom mestu odražava „JYSK”-ova nastojanja da pruži odlične ponude svima, bez obzira na geografsku lokaciju.

„JYSK” otvorio prodavnicu i u Zrenjaninu, desetu po redu u Srbiji

Kompanija „GL&A Holding” u Vranju potpisala Memorandum o investiranju

U četvrtak 01. novembra u 08:00h, danska kompanija „JYSK” otvorila je prodavnicu i u Zrenjaninu. To je njihova deseta po redu prodavnica u Srbiji. Objekat se nalazi u ulici Barska bb, pored „Univerexport”-a. „JYSK” kao najveći evropski lanac proizvoda za dom u svojoj ponudi sadrži: jorgane, jastuke, nameštaj za kuću i baštu, zavese, te pribor za kupatilo, a sve u jednom jednostavnom objektu uređenom po skandinavskom dizajnu. Ovo otvaranje obeleženo je brojnim specijalnim ponudama i poklonima, kao što su velika sniženja i za svakog kupca poklon „My blue bag” torba, a svaki kupac koji je kupio proizvode u vrednosti od najmanje 499 dinara, na poklon je dobio i peškir veličine 65x130cm.

U Vranju je 05. oktobra između austrijske kompanije „GL&A Holding“ i Grada Vranja potpisan Memorandum o investiranju. Na sastanku su bili prisutni gradonačelnik Vranja Zoran Antić i direktor kompanije „GL&A Holding“ Vladimir Vuković, koji su razmatrali o mogućnosti investiranja u oblasti turizma, reciklaže i prerade čvrstog otpada i geotermalne energije. Kako je direktor „GL&A Holdinga“ istakao, njihovi stručnjaci su poslednje dve godine proučavali komparativne prednosti Vranja i zaključili da postoji snažan potencijal u eksploataciji obnovljivih izvora energije, posebno u oblasti solarnih i geotermalnih kapaciteta. Predstavnici „GL&A Holding“-a će obići branu „Prvonek“, sanitarnu deponiju „Meteris“, Vranjsku Banju i Besnu Kobilu.

Trgovinski lanac „Univerexport” odlučio se na veliki korak u svojoj karijeri poslovanja, te je rekonstruisao i modernizovao jedan od svojih supermarketa. U petak 05. oktobra u 12h u ulici Sentandrejski put bb u Novom Sadu, predsednica „Univerexport Grupe” Vesna Vučurević presekla je crvenu vrpcu i time svečano otvorila renovirani supermarket „Univerexport 021”. Supermarket se nalazi na površini od preko 2.000 kvadratnih metara, opremljen je najsavremenijom opremom za skladištenje prehrambenih proizvoda, kao i polica na kojima su artikli izloženi, rasvete i zvučne opreme. Postoji još nekoliko novina, a jedna od njih je veliki pult za informisanje potrošača, koji se nalazi odmah na ulazu u supermarket. Takođe, potrošači će moći i da iznajme naočare sa dioptrijom ukoliko su svoje zaboravili kod kuće. Na dan otvaranja, supermarket je obezbedio poklone iznenađenja, kao što je vaučer od 500 dinara na potrošenih 3.999 dinara, svaka stota kupovina je bila gratis, a za potrošače koji su potrošili više od 3.000 dinara stekli su pravo na popust u optici „Yason“, poliklinici „Consilium“, Wellnes centru „Sanus“, te prodavnici nakita i satova „Berić“. Pored dobro poznatih marki, tu su i privatne robne marke, kao što su „Baš Baš”, „UNI”, „Daj Daj”, „Merzer” i „Bubzi”. Objekat poseduje 12 kasa, od kojih je jedna namenjena za brzu kupovinu. Radno vreme objekta je od 7h do 22h svakog dana.

novembar 2012.

www.retail.rs

Rekonstruisan „Univerexport 021“ u Novom Sadu

RETAIL MAGAZIN

VESTI

U Novom Sadu otvoren tržni centar izraelske kompanije „Big CEE” U Novom Sadu je 11. oktobra otvoren prvi tržni centar izraelske kompanije „Big CEE Srbija“. Pored mnogobrojnih građana, svečanom otvaranju prisustvovali su i ambasador Izraela u Beogradu, Josef Levi, potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić, i naravno vlasnik kompanije „Big CEE“ Ejtan Barzeu. Objekat se nalazi u industrijskoj zoni blizu novosadske mlekare u Novom Sadu i prostire se na 40.000 kvadratnih metara, a u njegovu izgradnju uloženo je oko 50 miliona evra. Ovaj centar je najveći tržni centar u Vojvodini, a sa sobom je doneo mnoge poznate marke poput supermarketa „DIS“, „New Yorker“, „Home Center“, „C&A”, te „Deichmann”, a koje do danas nisu bile prisutne na ovom području. Pored toga što nam donosi mnogobrojne čuvene svetske brendove, ovaj tržni cenatar će pružiti mogućnost za otvaranje novih radnih mesta. Za početak, biće zaposleno 500 radnika. Ovaj objekat se sastoji od 10.000 kvadtanih metara namenjenih za maloprodajni objekat, u kom će se naći izuzetno bogata ponuda visokokvalitetne domaće i strane robe, 30.000 kvadratnih metara koji su namenjeni za šoping-mol koji će biti otvoren naredne godine. Kompanija „Big CEE“ je do sada na srpskom tržištu uložila oko 70 miliona evra i vlasnik je lokacija u Beogradu, Jagodini i Šapcu, koje planira da razvije u bliskoj budućnosti. Kompanija „Big CEE“ je deo internacionalne grupacije „Big shopping centers“, koja pored Izraela posluje i u Sjedinjenim Američkim Državama, Indiji i Srbji, u svom vlasništvu ima 48 projekata od kojih su 41 otvorenih tržnih centara, a 7 su u fazi izgradnje.

Od 01. oktobra, opšta stopa PDV-a 20 odsto

„Gomex” i u Somboru

Izmenama Zakona o PDV-u koji je usvojila skupština Srbije, opšta stopa poreza na dodatu vrednost (PDV) biće od 01. oktobra povećana sa 18 na 20 odsto, a niža stopa od 8 odsto biće primenjivana na osnovne životne namirnice. Izmenama zakona povećan je i cenzus za obavezno uključivanje u sistem PDV-a i to sa 4 na 8 miliona dinara prometa na godišnjem nivou. Sa novim Zakonom, mala i srednja preduzeća imaće mogućnost od 01. januara naredne godine da PDV plaćaju tek kada robu naplate, a Vlada Srbije očekuje da će izmene Zakona o PDV-u povećati prihode budžeta za 6,7 milijardi do kraja ove godine, a u 2013. godini za 33,8 milijardi dinara.

Kompanija „Gomex” je u nastavku širenja svoje maloprodajne mreže otvorila objekat i u Somboru. „Gomex” je somborskim potrošačima otvorio vrata novog maloprodajnog objekta 29. septembra u 09:00h, u ulici Gakovački put bb. Poslovna jedinica poslovaće pod imenom „Sombor”, na površini od preko 210 kvadratnih metara prodajnog prostora. Prodavnica je uređena po standardima kompanije „Gomex”, koja je prepoznatljiva u svim maloprodajnim objektima lanca. U objektu se nalazi roba široke potrošnje, sa ponudom većom od 4.500 artikala koji će zadovoljiti potrebe dnevne kupovine. Posebna pažnja je posvećena ponudi svežeg voća i povrća, te mlečnog programa. Za profesionalnu i ljubaznu uslugu, po najsavremenijim maloprodjnim standardima, pobrinuće se 12 zaposlenih, kako navode u „Gomex”-u.

Kompanija „Gomex” promenila lokaciju prodavnice u Debeljači www.retail.rs

Kompanija „Gomex” je usled dobrog poslovanja u Debeljači, promenila lokaciju maloprodajnog objekta i povećala kvadraturu prodajnog prostora sa dodatnih 100 kvadratnih metara. Dosadašnji objekat koji je bio na adresi Kiš Ferenca broj 1, zatvoren je u nedelju 21. oktobra po završetku redovne smene, a novi objekat je otvoren već u ponedeljak po redovnom radnom vremenu u 06:30h. Novi objekat se sada nalazi na adresi Maršala Tita broj 5. Prodavnica je uređena po standardima kompanije „Gomex“, koja je prepoznatljiva u svim maloprodajnim objektima lanca. U objektu se nalazi roba široke potrošnje sa ponudom većom od 3.500 artikala. Za profesionalnu i ljubaznu uslugu, po najsavremenijim maloprodajnim standardima, pobrinuće se 8 zaposlenih. Radno vreme novog objekta je od ponedeljka do subote, od 06:30h do 21:00h, a nedeljom od 07:00h do 13:00h.

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN

VESTI

„Henkel“ otvorio novu proizvodnu liniju u fabrici u Kruševcu U fabrici„Henkel Srbija“ u Kruševcu je, kao deo Masterplan projekta, puštena u rad nova proizvodna linija. Zahvaljujući ovoj investiciji vrednoj više od 2 miliona evra, proizvodiće se međunarodni brend „Bref“ za domaće i mnoga izvozna tržišta, uključujući i Evropsku uniju. Svečano otvaranje nove proizvodne linije za „Bref“ održano je 01. novembra, u prisustvu gradonačelnika Kruševca, gospodina Gašića, predstavnika rukovodstva „Henkel“-a za proizvodnju iz Diseldorfa i Beča, kao i menadžera i zaposlenih u kompaniji „Henkel Srbija“. Ovo je deo Masterplan projekta koji podrazumeva premeštanje, automatizaciju i uvećanje kapaciteta fabrike tečnih sredstava. U Kruševcu će se proizvoditi „Bref“, ali i „Somat“, „Pur“, „Pril“, „Clin“ i „Opti“, i izvoziće se na tržišta širom Evrope. Dirk Holbah, direktor upravljanja proizvodnjom na međunarodnom nivou u sektoru Detergenti i kućna hemija kompanije „Henkel“, je rekao: „Pre deset godina, „Henkel“ je kao jedna od prvih međunarodnih firmi odlučio da ulaže u Srbiju. Sa današnje tačke gledišta, možemo da kažemo da je to bila dobra poslovna odluka. Utrostručili smo proizvodnju tečnih sredstava za samo 5 godina, stabilizovali smo proizvodnju čvrstih sredstava i čak smo odlučili da uvedemo nove tehnologije i proizvode. Ako uporedim ovu lokaciju sa naših ostalih 27 filijala u svetskoj proizvodnoj mreži, mogu da potvrdim da smo na odličnom putu i da će se ova fabrika dalje razvijati, jer planiramo i u budućnosti da nastavimo sa ulaganjima.“ Privatizacija „Merime“ iz 2002. godine smatra se jednom od najuspešnijih u Srbiji do danas. Tokom proteklih deset godina, „Henkel“ je uložio skoro 130 miliona evra u 3 lokacije u Srbiji i u tržište. Ove i naredne godine potvrđene su investicije u vrednosti od 7,5 miliona evra. Kao centar za snabdevanje 55,000,000 potrošača u regionu, „Henkel“ danas izvozi svoje brendove iz srpskih fabrika u 15 regionalnih i evropskih tržišta.

„Henkel“ proslavio prvih deset godina uspeha u Srbiji

Kompanija „Delhaize“ otvorila novi „Maxi“ supermarket

Početkom oktobra, kompanija „Henkel“ proslavila je prvih deset godina uspešnog poslovanja u Srbiji svečanom proslavom u Skupštini grada Beograda. Tom prilikom, gospodin Ginter Tumser, predsednik „Henkel“-a za Centralnu i Istočnu Evropu čestitao je kompaniji „Henkel Srbija“ prvu deceniju uspešnog poslovanja, istakavši značaj koju ona zauzima u globalnoj organizaciji kompanije „Henkel“. Gospodin Georg Grasl, predsednik kompanije „Henkel Srbija“ osvrnuo se na uspešne poslovne rezultate i dosadašnje ukupne investicije u visini od 130 miliona evra. Prisutnima je predstavio i ulaganja u tekućoj godini u iznosu od 7,5 miliona evra u nov proizvodni pogon u Kruševcu. Proslava je nastavljena koktelom, a gosti su uživali u nastupu Bilje Krstić i Bistrik orkestra, kao i gudačkog kvarteta White witches.

Sredinom septembra, kompanija „Delhaize Group“ je otvorila novi „Maxi” supermarket. Novi „Maxi” otvoren je u Rakovici u ulici Velizara Stankovića broj 10. Objekat je veličine 600 kvadratnih metara, gde nudi širok asortiman robe. Pored široke ponude prehrambenih, nalazi se i ponuda neprehrambenih proizvoda, koja je raspoređena po prepoznatljivom standardu „Maxi”-ja. Postoje i posebna odeljenja za gotova jela, smrznuto voće i povrće, kao i ribu, zatim pijaca i pekara sa svežim pecivima. U ovom supermarketu, pored prepoznatljivih velikih marki, nalaze se i robne marke kao što su „Premia”, „Bio”, „Delhaize” i „365”, koje su povoljnije. Radno vreme ovog objekta je od petka do subote, od 7:30h do 21:00h, a nedeljom od 7:30h do 15h.

„Gomex” je Svetski dan hrane obeležio u saradnji sa patronažnom službom Doma zdravlja Zrenjanin, koja je potrošačima merila krvni pritisak i šećer u krvi, te delila savete, ali i sa udruženjem samostalnih poljoprivrednih proizvođača „Carska bašta”, čije su proizvode potrošači mogli da probaju i degustiraju. Ove godine, Svetski dan hrane (16. oktobar) obeležen je pod sloganom „Poljoprivredne zadruge: ključ za obezbeđenje hrane u svetu“. Kompanija „Gomex” smatra da je vreme da se ove organizacije osnaže i olakša njihova ekspanzija stvaranjem odgovarajućih preduslova u društvu. Brojne institucije širom sveta doprinose bezbednosti hrane na način što pomažu male farmere, uzgajivače stoke, vlasnike šuma i ribnjaka da imaju pristup informacijama, alatkama i sredstvima koja su im potrebna. To im obezbeđuje da povećaju proizvodnju hrane, reklamiraju svoju robu i obezbede posao, ali i unapređuju svoju proizvodnju i bezbednost hrane u svetu. Zadruge imaju centralno mesto u formiranju veština malih proizvođača, obezbeđujući im informacije i znanje, pomažući im da uvedu inovacije i da se prilagode novim tržištima. „Gomex” kao strateški partner „Carske bašte“ obezbeđuje plasman njihovih proizvoda i samim tim učestvuje u osnaživanju ovog kolektiva. Širenjem „Gomex”-ove maloprodajne mreže, povećava se i potražnja svežeg voća i povrća. Samim tim, i kolektiv „Carske bašte“ ima potrebu za pridruživanjem još samostalnih proizvođača.

novembar 2012.

www.retail.rs

Obeležen Svetski dan hrane u „Gomex”-u

RETAIL MAGAZIN Što manju količinu naturalnih resursa za korišćenje posedujete, jače ćete biti podstaknuti da unutar kompanije tragate za inovacijama, kako biste preživeli na tržištu. „Wal - Mart” je činio upravo to. Ova, prvobitno sićušna ruralna kompanija iz severozapadnog Arkanzasa, bila je mudrija i brža u usvajanju novih tehnologija u poređenju sa njenim konkurentima. Iz tog razloga, ona je bila i ostala lider u maloprodajnoj industriji. U Americi, takozvane „socijalne” prodavnice prehrambenih proizvoda postoje duže od polovine veka. Vremenom, ove prodavnice stasale su u robne kuće sa kompletnim ponudbenim asortimanom, od kozmetike i konfekcije, preko nameštaja i bele tehnike, do bankarskih i usluga osiguranja. Ovako se kretao i razvojni put kompanije „Wal - Mart“, koju je Sem Volton osnovao 1945. godine. U prošlosti, nezamislivo je bilo da u jednoj radnji

možete da kupite kompakt - disk, par čarapa, svežu ribu i kolače, a koncept samousluživanja i plaćanja sumarnog iznosa na blagajni bio je apsolutno nepoznat. Pronicljivi Sem Volton primetio je da bi Amerikanci, umesto da obilaze niz radnji u potrazi za samo nekoliko proizvoda, radije voleli da sve mogu da kupe na istom mestu. Nekoliko godina kasnije, to im je i omogućio u svojim gigantskim prodavnicama. S početka, kada se ideja za biznis tek rodila, Sem Volton neumorno je proučavao „iz ptičje perspektive” zemljišne parcele u potrazi za savršenim poslovnim prostorom, leteći nisko privatnim avionom. Njegov cilj bio je da reformiše maloprodajnu industriju u skladu sa njegovom vizijom, koja je podrazumevala radikalno smanjenje troškova proizvodnje. Do 1966. godine, njegov maloprodajni lanac sastojao se od 20 prodavnica i doživljavao je dalji rast. Kako je saopštio američki magazin „Time”,

revolucija u retail industriji

www.retail.rs

tajna uspeha maloprodajnog lanca „Wal - Mart” krije se u tome što je Sem Volton bio prvi pravi direktor odnosno upravljač. Sem Volton bio je neustrašivi kormilar ogromnog poslovnog broda. On je razmišljao unapred, bio je hrabar i samoinicijativan, uvek je imao „plan B”. Bio je pionir „kompjuterizacije” poslovanja, prvi je angažovao informatičke stručnjake. Virtuelni sistemi značajno su unapredili logističku strukturu kompanije, što je posledično uticalo na povećanje efikasnosti. Rezultat „tehnologizacije” poslovanja jeste evidentiranje informacija o svim kupljenim proizvodima u centralnoj bazi podataka. Zahvaljujući uvođenju kompjutera u svakodnevno poslovanje, „Wal - Mart” je sa izuzetnom preciznošću mogao da registruje šta i u kojoj meri potrošači kupuju. U skladu sa ponašanjem i navikama mušterija, „Wal - Mart” je odašiljao porudžbine robe, te na taj način proizvođačima diktirao koje vrste i količine proizvoda su potrebne tržištu. Informatičke kapacitete maloprodajnog lanca „Wal - Mart” prevazilazi isključivo „Pentagon”-ov informatički sistem. Šezdesetih godina, magična formula u sferi malo8

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN

UKUPAN BROJ OBJEKATA 10,130 april, 2012.

novembar 2012.

jbolje očuvati i uvećati ukoliko se drže na okupu i ukoliko rade u slozi. Odluke i potezi porodice Volton snažno utiču na cirkulaciju stotina miliona dolara brojnih investitora. Od četvoro naslednika vodeće američke i svetske kompanije, samo najmlađi Džim Volton krenuo je stopama svog oca, dok ostali članovi porodice uživaju u blagodetima biznisa koji im je podarila krštenica. Recept Sema Voltona za uspešno poslovanje ostao je neizmenjen. Ponudbeni asortiman maksimalno se obogaćuje, dok se cene proizvoda smanjuju. Uz sve to, prodavnice u okviru maloprodajnog lanca„Wal - Mart“ duže su otvorene u poređenju sa ostalim radnjama, i to u rasponu od sedam ujutru do ponoći. pripremila: Maja Drobnjaković

www.retail.rs

prodaje glasila je: „Sve na jednom mestu, po najnižim cenama”. I ovu poslovnu maksimu osmislio je Sem Volton. Ostajući dosledan ličnoj logici, svoj lanac prodavnica pretvorio je u najveću korporaciju na svetu i najmoćnijeg privatnog poslodavca. Danas, naslednici Sema Voltona raspolažu sa oko 7.000 prodavnica koje nose etiketu „Wal - Mart” u 14 država širom sveta, a 1,9 miliona zaposlenih uslužuje čak 176 miliona kupaca nedeljno. Do gradića Bentonvil u Arkanzasu ne vode prostrani putevi, u njemu nema hotela sa pet zvezdica, kao ni „šljaštećih” prodavnica. Međutim, za dobavljače, trgovce i poslovne ljude, Bentonvil je nezaobilazna destinacija. Pitate se zašto? Upravo odavde potiče i tu živi najimućnija američka porodica Volton odnosno potomci Sema Voltona. Ipak, Voltonovi nisu oduvek bili bogati. Oni su bili deca iz američke provincije, čiji je otac uspeo da „razradi” posao u nekoliko manjih prodavnica. Silan novac stekli su tek kasnije, u zrelim godinama. I danas, svesni su da će porodični imetak na-

RETAIL MAGAZIN

Ekologizacija proizvoda Efikasno sprovođenje nadzora, korišćenje niskokarbonskih tehnologija i prirodnih materijala, organska proizvodnja, bolje raspoređivanje resursa i izbalansirana potrošnja. Humanizacija odnosno ekologizacija ekonomije jedna je od najznačajnijih razvojnih šansi u XXI veku.

www.retail.rs

Prošlogodišnje treće izdanje izveštaja pod nazivom „Čista ekonomija, živa planeta“ prikazuje rangiranje 25 država, na osnovu podataka o prodaji „zdravih” tehnologija. U kontekstu ukupne vrednosti prodaje „zelenih” tehnologija, Kina se nalazi na prvom mestu, a potom slede Sjedinjene Američke Države i Nemačka. Ipak, kada u odnos stavimo opseg prodaje „zelenih” tehnologija i veličinu ukupne privrede, Danska zauzima vodeće mesto, dok se iza nje nalaze Kina i Nemačka. Kada se izolovano posmatra apsolutan iznos ukupnog obima prodaje „zelenih” tehonlogija”, Sjedinjene Američke Države nalaze se na visokokotiranom drugom mestu, međutim, ukoliko

se u obzir uzmu relativni pokazatelji, gde se obim prodaje„zelenih” tehnologija stavlja u korelaciju sa veličinom privrede, Sjedinjene Američke Države zauzimaju tek 15. poziciju na rang - listi. Ipak, prodaja „zelenih” tehnologija u Aziji i Sjedinjenim Američkim Državama u stalnom je porastu, dok u Evropi stagnira ili je čak u opadanju. Tokom prethodne dve godine, jedan od najbrže rastućih proizvodnih centara je i Južna Koreja, koja je ostvarila stopu rasta u visini od 19 odsto. Objašnjenje leži u tome da je Južna Koreja prepoznala „zelene” tehnologije kao alat za rast u budućnosti, što podrazumeva okretanje obnovljivim izvorima energije. U 2011. godini, globalna

prodajna vrednost sektora „zelenih” tehnologija uvećana je za 10 odsto, na približno 200 milijardi evra. Međutim, iako ta vrednost raste, ona je sve nejednačenije raspoređena. Do 2015. godine, očekuje se da će sektor „zelenih” tehnologija parirati sektoru naftne privrede, te da će se njegova buduća tržišna vrednost kretati između 240 i 290 miliardi evra. Još 2003. godine, Evropska Unija je usvojila dve Direktive u cilju rešavanja problema prikupljanja i reciklaže električnog i elektronskog otpada. Prva je Direktiva o električnom i elektronskom otpadu (Waste of Electrical and Electronic Equipment / WEEE), dok je druga Direktiva o ograničenjima upotrebe opasnih materija (Restriction of the use of Hazardous Substances / RoHS). U elektronski otpad svrstavaju se mašine za pranje veša, televizori, mikrotalasne pećnice, usisivači, mobilni telefoni, te računari. Primera radi, prosečan stanovnik Velike Britanije u toku svog života odbaci oko 3 tone otpada. WEEE direktiva zasnovana je na principu koji se temelji na odgovornosti svakog pojedinačnog proizvođača (Individual Producer Responsibility novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN

novembar 2012.

glasnosti sa RoHS direktivom, ova veš mašina je proizvedena bez korišćenja opasnih, teških metala, koji su ranije bili upotrebljavani u procesu proizvodnje zavrtnja, kućišta i kablova za napajanje. Takođe, veličina i težina kućišta veš mašine su smanjeni, čime je redukovana potrošnja resursa. Dalje, eko - dizajn jedan je od ključnih projekata i kompanije „Schneider Electric”. Danas, kupci sve intenzivnije obraćaju pažnju na to da li su proizvođači razvili socijalnu i ekološku s(a)vest. Oni su sve kritičkije raspoloženi, te od proizvođača zahtevaju poštovanje

pripremila: Maja Drobnjaković

www.retail.rs

/ IPR). RoHS direktiva stupila je na snagu 01. jula 2006. godine, a ona obuhvata eliminaciju olova, žive, kadmijuma, heksavalentnog hroma, polibromiranih bifenila (Polybrominated Biphenyls / PBB) i polibromiranih difenil etara (Polybrominated Diphenyl Ethers / PBDE) u proizvodnji. RoHS direktiva odnosi se na kategorije opreme iz klase potrošačke robe. Nakon tog datuma, bilo koji proizvod koji ne ispunjava navedene kriterijume nije moguće plasirati na tržište u zemljama Evropske Unije. U nastavku teksta, navodimo nekoliko slučajeva primene ekološkog dizajna u proizvodnji. Veš mašina sa parom kompanije „LG Electronics“ predstavlja ekološki proizvod, dizajniran da efikasno koristi resurse i da smanji potrošnju energije. Zahvaljujući DD motoru (Direct Drive Motor), veš mašina sa parom smanjuje potrošnju električne energije za 16 odsto, dok je nivo buke opao za 10 decibela. Kad je u pitanju parna funkcija, ova mašina za pranje veša je smanjila potrošnju energije za 51 odsto i potrošnju vode za 44 odsto, a povećala kapacitet pranja za 21 odsto. U sa-

preporučenih smernica ponašanja u domenu ljudskih prava, socijalnih odnosa, objavljivanja informacija i očuvanja živnotne sredine. „Put prema nuli“ naziv je koncepta koji su potpisali proizvođači sa jasnom vizijom i misijom. Šest proizvođača odeće i sportskih rekvizita odnosno „Adidas”, „C & A”, „G - Star”, „H & M”, „Li - Ning”, „Nike” i „Puma” zacrtali su sebi strateški cilj da do 2020. godine zagađenje prirode svojim hemikalijama svedu na nultu vrednost. Jer, ove hemikalije dospevaju u brojne reke, te se zagađuje pijaća voda u državama u kojima se vrši proizvodnja ponudbenih artikala. Još 2001. godine, nemačka kompanija „Adidas” objavila je plan održivog odnosno integralnog razvoja. U poslednje vreme, kada se vrši ocenjivanje poslovne etike, kompanija „Adidas” spada u grupu od 40 najboljih kompanija u svetu. Frank Henke, direktor za socijalna i ekološka pitanja u kompaniji „Adidas”, zastupa stav da bez održivog razvoja nema ni profita. Jirgen Knirš, zadužen za temu održive potrošnje u okviru organizacije „Greenpeace”, smatra da se situacija ipak pomerila sa „mrtve tačke“. Konačno, mnoge su kompanije shvatile da Zemljini resursi nisu bezgranični i da je faktor odgovornosti od presudnog značaja za kvalitet i dugovečnost poslovanja. Nažalost, primena socijalnih i ekoloških standarda u Srbiji još uvek nije zaživela.

Ubrzaj Svoj Posao

Ubaci u 5-u

www.barkodcitaci.com Rešenja i tehnologije koje unapreduju Vaš posao

RETAIL MAGAZIN

panija sa domaćeg tržišta da se u većoj meri uključe u proces stvaranja poslovnog ambijenta u zemlji i daju veći doprinos unapređenju nacionalnog tržišta derivata nafte. Od svog osnivanja odnosno od oktobra 2010. godine, Udruženje radi na unapređenju ugleda naftne privrede i jačanju profesionalizma i etičkih principa poslovanja. Iz dana u dan, sve više se uključujemo u pripremu regulative kojom se uređuje tržište derivata nafte, a planiramo da ostvarimo transfer znanja i tehnologija među kompanijama članicama, kao i saradnju sa srodnim organizacijama zemalja u regionu. Danas, Udruženje naftnih kompanija Srbije čine kompanije sa značajnim tržišnim učešćem u Srbiji i velikim iskustvom poslovanja na tržištima razvijenih zemalja Evrope. To su „EKO Serbia” - član „Hellenic Grupe”, „OMV Srbija” - član „OMV Holdinga”, „Intermol” - član „MOL Grupe”, „Petrobart” - deo internacionalnog sistema „AVIA”, „JP Transnafta”, „INA Beograd” - član „INA Grupe”, „Naftachem”, „Intergas” i „Standard Gas”, dok je „Naftna industrija Srbije” - u Zoran Obradović sastavu „Gazprom Neft”-a, u statusu posmatrača. predsednik „Udruženja naftnih kompanija Srbije“ Udruženje naftnih kompanija Srbije, kao neprofitna organizacija, otvoreno je za sve naftne kompanije „Udruženje naftnih kompanija Srbije“ osno- u zemlji, koje kroz članstvo, ili saradnju, žele da se vano je pre dve godine, u oktobru 2010. go- uključe u rad i doprinesu ostvarivanju ciljeva. dine. Ono okuplja kompanije sa značajnim udelom u prometu naftnih derivata u Srbiji i Kako ocenjujete strukturu tržišta derivata nafte u relevantnim iskustvom poslovanja u mnogim Srbiji? Koji su derivati nafte najtraženiji u Srbiji? zemljama bližeg i šireg regiona. Osnovni Ukoliko posmatramo tržište motornih goriva u ciljevi „Udruženja naftnih kompanija Srbije“ 2011. godini, najzastupljenija su bila dizel goriva, sa jesu jačanje profesionalizma i afirmacija ino- 61,7% ukupne potrošnje. U strukturi potrošnje dizel vacija, ali i odgovornost prema društvenoj goriva, iz godine u godinu raste udeo evrodizela, te zajednici, te njenoj istoriji i budućnosti. očekujemo da će ove godine on iznositi dve trećine U ovom broju Retail Magazina, razgovarali ukupne potrošnje, a dizel D2 koji, kako je propisima smo sa Zoranom Obradovićem, predsednikom predviđeno, od januara 2013. godine odlazi u istor„Udruženja naftnih kompanija Srbije“. iju, činiće jednu trećinu potrošnje dizela. U strukturi Možete li nam reći nešto više o Vašem Udruženju i koji su motivi za njegovo osnivanje? Osnivanje Udruženja naftnih kompanija Srbije proisteklo je iz potrebe relevantnih naftnih komnovembar 2012.

ukupne potrošnje goriva, na benzine otpada 20,9% i na TNG 17,4%. Ovo su rezultati Analize tržišta derivata nafte, koje Udruženje naftnih kompanija Srbije od ove godine radi kvartalno. Uspeli smo za kratko vreme da izgradimo sistem prikupljanja i 13

www.retail.rs

Postajanje delom međunarodnog naftnog tržišta

RETAIL MAGAZIN

www.retail.rs

snazi krajnje nerazumni i neusaglašeni propisi, da bi tržište, kada bi se ti propisi dosledno primenjivali, jednostavno stalo. Pokušaćemo da se izborimo za ukidanje mnoštva naknada koje nepotrebno podižu troškove kompanija koje se bave prometom derivata nafte, te samim tim nepotrebno opterećuju i cenu goriva. Pravni okvir bi trebalo da bude takav da obezbedi maksimalnu zaštitu potrošača i kontrolu od strane države, prvenstveno radi praćenja fiskalnih prihoda, ali i da obezbedi ravnopravni položaj za sve učesnike na tržištu. Ponavljam, posebno treba voditi računa o uspostavljanju konkurencije u svim segmentima tržišta, od proizvodnje i uvoza, preko veleprodaje do maloprodaje goriva, te sprečavanju eventualne zloupotrebe dominantnog položaja. U kojoj će meri i na koji način dobijanje statusa obrade podataka koji, ubeđeni smo, daje najrealniju kandidata za članstvo u Evropskoj Uniji uticati na sliku domaćeg tržišta. U tom smislu, pratimo i pro- „otvaranje” tržišta derivata nafte u Srbiji? met ostalih derivata nafte, tako da smo na vreme Usaglašavanje standarda i propisa sa regulativom došli do pokazatelja koji su nedvosmisleno ukazali Evropske Unije ostvariće efekte za koje se zalaže i na trenutak kada je prošle godine lož ulje počelo da Udruženje naftnih kompanija Srbije. I ono što nam se koristi za pogon motornih vozila. Na vreme smo je posebno važno, to će voditi stvaranju poslovno ukazali nadležnim državnim institucijama na ovu efikasnog ambijenta i jačanju profesionalizma i pojavu, jer pored štete koju je imala država zbog etičkih principa poslovanja. smanjenja fiskalnih prihoda, štetu su trpele i naftne kompanije koje dosledno poštuju propise, jer Kako ocenjujete kvalitet derivata nafte u Srbiji? su automatski zabeležile pad prometa dizel goriva. Na koji način se sprovodi njegov monitoring i konSa zakašnjenjem, država je ipak odgovorila na naš trola? apel, uvođenjem akciza na lož ulje. Izjednačavanjem Kompanije članice Udruženja naftnih kompanija državnih zahvatanja na dizel gorivo i lož ulje, pot- Srbije posebno računa vode o kontroli kvaliteta puno je demotivisana nenamenska potrošnja ovog goriva. U skladu sa propisima, sve kompanije uvoze goriva, koje je namenjeno isključivo za proizvodnju isključivo gorivo evropskog kvaliteta, a dodatnu toplotne energije. Trenutno, u Srbiji je uspostavljena ravnopravna konkurencija u bazičnoj ponudi evrodizela i možemo reći TNG-a, ali faktički 100% dizela D2 i 90% svih benzina koje se potroši u Srbiji potiče iz rafinerija „Naftne industrije Srbije”. To je u najvećoj meri posledica ustupka koje je država učinila domaćoj kompaniji do okončanja modernizacija rafinerija. Međutim, kada postoji samo jedan proizvođač bilo kog proizvoda, državi je u interesu, ali i u interesu potrošača i ostalih učesnika na tržištu, da intenzivno kontroliše i spreči svaku eventualnu zloupotrebu dominantnog položaja, što kod nas i nije slučaj. Kako ocenjujete pravni okvir za regulisanje odnosa na tržištu derivata nafte u Srbiji? Pre svega, suviše često se menjaju uslovi poslovanja. Svaka promena Minimalnih tehničkih uslova za obavljanje delatnosti prometa nafte i derivata nafte zahteva izuzetno velika ulaganja, a trenutno su na 14

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN najnižima u okruženju. Tako da je odgovor na Vaše pitanje zapravo vezan za nivo zarada, a ne nivo cena goriva. Niti jedna kompanija koja se bavi prometom derivata nafte u Srbiji danas ne ostvaruje ekstra dobit. Čak, s obzirom na visinu angažovanih sredstava i sve rizike koji prate ovu branšu, marže su neverovatno niske. Srbija je, što se goriva tiče uvozno zavisna zemlja, tako da onaj deo maloprodajne cene koji zovemo „kompanijska cena” u velikoj meri zavisi od kretanja na regionalnom tržištu i odnosa kursa dolara i dinara odnosno dolara i evra. Na eventualni porast cena ponekad utiču i poremećaji, kao što su, primera radi, neplanirani zastoji rafinerija, zbog čega je neohodno obezbediti nove, po pravilu skuplje, izvore snabdevanja, ili su to problemi u transportu zbog niskog vodostaja reka, zbog čega se angažuje daleko skuplji železnički i drumski prevoz. U strukturi maloprodajne cene goriva, od 40 do 45 procenata, u zavisnosti od vrste derivata, zastupljena su fiskalna zahvatanja (po osnovu akcize i PDV-a) i kada se ovome dodaju razne druge naknade, državni deo u ceni izuzetno je veliki, a to je ujedno i jedini prostor Da li se slažete sa konstatacijom da potrošači koji kao država možemo da iskoristimo za relaksiru Srbiji plaćaju najskuplje gorivo u regionu u anje opšteg nivoa cena goriva. odnosu na prosečnu zaradu? Ukoliko da, koji su razlozi za to? Na koji način se određuje rudna renta odnosno Udruženje naftnih kompanija Srbije jednom ne- iznos naknade za korišćenje mineralnih sirovina? deljno radi uporednu analizu maloprodajnih cena „Gazprom Neft” je preuzeo identične obaveze koje u 11 zemalja regiona. Cene izražavamo u evri- je imala i „Naftna industrija Srbije” kao državna firma ma, preračunato po srednjem kursu nacionalnih i u delu rudne rente, bez obzira na nivo proizvodnje banaka. U toku poslednjih godinu dana, prosečne i da li su nalazišta stara ili nova. Mi smatramo da bi maloprodajne cene i benzina i dizela bile su među određena revizija u ovom delu bila potrebna,

www.retail.rs

kontrolu prilikom uvoza rade akreditovane laboratorije, na osnovu kog se izdaje potvrda o usaglašenosti kvaliteta, koja kasnije prati svaku cisternu do maloprodajnog objekta. Poverenje koje potrošači imaju u brendove članica Udruženja naftnih kompanija Srbije, takođe, svojevrsna je potvrda vrhunskog kvaliteta. Nažalost, na tržištu Srbije postoje i oni koji koriste činjenice da ne postoji sistemska kontrola kvaliteta goriva i da su sankcije nedovoljno oštre. To je naročito bilo izraženo u periodu intenzivnog uvoza lož ulja koje je kasnije, ili direktno, ili kroz tankove za dizel gorivo, završavalo u rezervoarima automobila, kamiona, građevinskih i poljoprivrednih mašina. Dok se ne uspostavi nacionalni sistem monitoringa kvaliteta goriva, što je jedna od obaveza Srbije u okviru usklađivanja propisa sa propisima Evropske Unije, jedini način na koji potrošači mogu da se obezbede jeste da gorivo sipaju na benzinskim stanicama relevantnih kompanija, koje imaju sopstveni sistem kontrole kvaliteta goriva, kao što su to kompanije Udruženja naftnih kompanija Srbije.

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN

www.retail.rs

istraživanja i proizvodnje nafte, vlasnici slovenačkog „Petrol”-a upravo traže kupca za svoju kompaniju, „Naftna industrija Srbije” svela je broj svojih pumpi u Srbiji na oko 400, a najavljuje izgradnju mreže u Bugarskoj i Bosni i Hercegovini. Sve to, i još mnoge druge aktivnosti, rezultat su traganja za svojim segmentom tržišta, koje je prilično prenatrpano. Ima li oblasti u Srbiji koje bi mogle da postanu potencijalna nova nalazišta nafte? Da bi potvrdili postojanje potencijalnih novih nalazišta u Srbiji, neophodno je sprovesti intenzivna uzimajući u obzir praksu u drugim zemaljama, pa i istraživanja, što realno mogu da učine samo naftne u Rusiji. Tamo, naime, zahvatanja države kroz rud- kompanije. Važno je da država podatke iz ove oblasnu rentu prate kretanja na svetskom tržištu nafte ti učini javno dostupnim i uputi poziv svima koji su odnosno kada cena nafte raste povećava se i renta, zainteresovani za učešće u ovim aktivnostima. i obrnuto. Kako vidite srpsko tržište derivata nafte u 2013. Ukupan broj benzinskih stanica u 2011. godini bio godini? Očekujete li, da bi zbog ekonomske krize, potrošnja goriva mogla značajno da opadne? je 1.414. Da li se taj broj povećao u ovoj godini? Ukupan broj benzinskih stanica još uvek je na ni- Naše analize potvrđuju stagnaciju i blagi pad tržišta vou od oko 1.400, mada se menja struktura. Poje- derivata nafte Srbije, a s obzirom na najavljeni nizak dine kompanije smanjuju broj benzinskih stanica nivo privrednog rasta, očekujemo da će i naredne rešavajući se nerentabilnih, pojedine povećavaju, godine biti zabeležen trend pada. uglavnom gradeći savremene objekte, ali je udeo nebrendiranih odnosno kako se kaže „privatnih” Veoma ugledne naftne kompanije već su članice benzinskih stanica još uvek oko 50%. Nedopustivo Vašeg Udruženja. Planirate li proširenje Udruženja je da prilikom izrade Analize tržišta ne možemo da i na čemu će biti njegov fokus u narednim se oslonimo na podatak Agencije za energetiku re- godinama? publike Srbije o izdatim licencama za maloprodaju, s Udruženje naftnih kompanija Srbije osnovano je po obzirom da ti podaci ne odgovaraju realnom stanju. ugledu na asocijacije najrazvijenijih tržišta Evrope, Ne samo zbog toga što pojedine licence nisu aktivi- koje za svoje i potrebe države, prate i analiziraju krerane, već i zbog toga što mnoge benzinske stanice tanja na tržištu nafte i derivata nafte, a neizostavno rade, a nije im izdata licenca za obavljanje te delat- učestvuju i u pripremi akata kojima se uređuje nacionalno tržište. Očekujemo da će nadležne državne nosti. institucije i u Srbiji prihvatiti inicijativu Udruženja Procena je da je trenutno oko 40 odsto kapacite- naftnih kompanija Srbije za uspostavljanje sistemta za preradu nafte u regionu višak. Očekuju li se ske saradnje u tim oblastima. Otvoreni smo za sve promene odnosa snaga u prerađivačkom i malo- kompanije na domaćem tržištu, koje su spremne da pruže doprinos u ostvarivanju statutarnih ciljeva. prodajnom sektoru? Tržište je veoma živo. Aktuelna je borba i u oblasti Pridruživanje i ostalih relevantnih naftnih kompanieksploatacije sirove nafte, i u oblasti prerade, i malo- ja u Srbiji, svakako su dodatano osnažilo poziciju prodaje. Poslednji novoizgrađeni rafinerijski kapac- asocijacije. Statutom nije predviđeno da Udruženje iteti su u Pančevu i s obzirom da će se, kako je najav- naftnih kompanija Srbije postane masovna orgaljeno, proizvoditi samo gorivo evropskog kvaliteta, nizacija, što ne znači da svojim principijelnim stavoza očekivati je da će „Naftna industrija Srbije” imati vima neće zastupati i interese svih učesnika na i najpovoljniju ponudu derivata na srpskom tržištu. tržištu derivata nafte. Ali, to znaju i svi ostali u okruženju i verovatno imaju spreman odgovor. Zdrava ravnopravna konkuren- pripremila: Maja Drobnjaković cija može samo da unapredi tržište, a za opstanak konkurencije važno je da nema favorizovanih kompanija. „OMV” napušta tržište Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a kako je najavljeno, kapital seli u sferu 16

novembar 2012.

Ubrzaj Svoj Posao

Ubaci u 5-u

www.barkodstampaci.com Rešenja I tehnologije koje unapreduju Vaš posao

RETAIL MAGAZIN

Koncept „atmosfere” u

maloprodaji Danas, proces kupovine ne predstavlja samo nabavku neophodnih proizvoda, već je u pitanju višedimenzionalna aktivnost koja obuhvata druženje i socijalizaciju, te zabavu i razonodu. Stoga, savremeni prodavac zna da uspeh njegove prodavnice zavisi i od kreiranja odgovarajuće atmosfere u njoj.

Od momenta uvođenja koncepta „atmosfere”, uticaj ambijenta maloprodajnog objekta na percepciju, raspoloženje, ponašanje i lojalnost potrošača je tema koja okupira pažnju trgovaca. Osnažena je svest prodavaca o ulozi okruženja maloprodajnog mesta u oblikovanju različitosti, nezanemarljivog komparativnog atributa u maloprodajnoj industriji. Tu su i činjenice koje potvrđuju prethodno iznetu konstataciju. Analitičari tržišta potvrđuju da je zadovoljstvo potrošača prodavnicom veće u ugodnom okruženju maloprodajnog mesta. Takođe, potrošači spontano troše više novca na proizvode koji su im se dopali ukoliko je okruženje maloprodajnog mesta atraktivno i prijatno. U marketinšku nomenklaturu, koncept„atmosfere“ uveden je od strane Filipa Kotlera, najvećeg svetskog maga marketinga. On je atmosferu maloprodajnog mesta definisao kao napor da se kupovni ambijent oblikuje na način da se kod potrošača stvore specifični emotivni efekti, koji unapređuju verovatnoću kupovine. Stimulusi okruženja direktno su korelisani sa stepenom „opipljive” satisfakcije potrošača, dakle, sa pozitivnim iskustvom u prodavnici. Senzorne informacije o pokazateljima okruženja maloprodajnog mesta primarne su u odnosu na kognitivna ili afektivna stanja koja mogu da utiču na ponašanje potrošača

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN

tokom kupovine, te njihovo sagledavanje proizvoda. Ambijentalni i društveni elementi u okruženju maloprodajnog objekta podsvesno utiču na potrošače, a potom, potrošači donose zaključke o ponudbenom asortimanu i kvalitetu usluge, i najzad, ti zaključci povratno utiču na imidž maloprodajnog mesta. Komponente okruženja maloprodajnog objekta odnose se na potporne karakteristike ambijenta koje teže „sugestivno” da utiču na potrošače. To uključuje faktore poput temperature, načina i jačine osvetljenja, vrste muzike, kao i mirisa. Svi prethodno navedeni elementi mogu dubinski da utiču na to kako potencijalni kupci osećaju, misle i reaguju na neko uređenje maloprodajnog objekta. Nepisano je pravilo da uslovi okruženja dejstvuju na svih pet čula. U ekstremnim okolnostima, uslovi ambijenta posebno dolaze do izražaja. Neželjeni uslovi ambijenta mogu da izazovu nezadovoljstvo potrošača, ukoliko je njihova pažnja naročito izoštrena i fokusirana. Primera radi, ukoliko klimatizacija u okviru nekog maloprodajnog objekta ne funkcioniše, te je vazduh topao i zagušljiv, alarmira se svest potrošača i u njemu počinje da se rađa nezadovoljstvo. Posledično, nezadovoljni potrošači teže da maksimalno požure sa izvršavanjem svoje namenske kupovine i da što pre napuste prodavnicu. Dalje, umirujuća pozadinska muzika utiče na stvaranje relaksirajuće atmosfere. Takođe, osvetljenje ima značajnu ulogu u kreiranju ambijenta koji kod ku-

Komponente dizajna maloprodajnog objekta odnose se na vizuelno uočljivije elemente okruženja maloprodajnog mesta. Ti elementi mogu da budu funkcionalni, ali i estetski. Funkcionalni elementi u maloprodajnim mestima uključuju raspored, komfor i privatnost, dok estetski elementi obuhvataju faktore poput arhitekture, materijala, palete boja i načina prezentacije robe. Dobar odnosno logičan i jednostavan raspored omogućava potrošačima da se lakše i brže orijentišu, te da se samopouzdano kreću kroz celu prodavnicu u potrazi za traženom robom. Takođe, široki i neprepunjeni rafovi mogu da stvore bolju atmosferu, nego oni uski i pretrpani. Prebukirane i nepregledne police stvaraju konfuziju, te automatski „troše” potrošačevo vreme. Isto tako, način na koji je roba izložena može da bude značajna pomoć potrošačima prilikom donošenja odluke o kupovini. Primera radi, kupci garderobe kabinu za presvlačenje i njene pogodnosti smatraju osnovnim elementima u izboru modnog maloprodajnog objekta. Društvena komponenta maloprodajnog objekta su ljudi. Stav i prateće ponašanje, kako potrošača, tako i prodajnog osoblja, predstavljaju socijalne elemente maloprodajnog mesta. Mrzovoljni, netaktični i neljubazni prodavci mogu da doprinesu da se potrošači naljute kada se od njih zahteva da sačekaju na uslugu. Takođe, efikasnost i učinak prodavaca može da utiče na (dis)satisfakciju potrošača. S druge strane, potrošači evaluiraju usluge prodavaca na osnovu ličnih očekivanja. Ukoliko su očekivanja potrošača visoka, oni prodavce doživljavaju kao vrsne poznavaoce datih proizvoda i kao pouzdane konsultante. Kada je u pitanju razgovor sa potrošačem, prodavac mora da proceni kada bi on trebalo da bude detaljan i opširan, a kada kratak i sažet. Da sumiramo. I u sferi maloprodaje, atmosferičnost postaje dragocen sadržaj. U novije doba, večito praznični duh, vividna doživljajnost, živa komunikacija i jedinstvenost, postali su ključni strateški ciljevi trećemilenijumskog poslovanja. pripremila: Maja Drobnjaković

novembar 2012.

www.retail.rs

paca pojačano budi želju za kupovinom. Kvalitetno osvetljenje ističe prirodan izgled, svežinu i kolorit proizvoda. Kvalitetno osvetljenje ne izaziva zaslepljujuće odsjaje i fizičku nelagodu. Zatim, preglasna muzika odnosno sveopšta buka može da razdraži potrošača. Kao i buka, i neprijatan miris može u potpunosti da odvrati potrošača od kupovine u određenom maloprodajnom objektu.

RETAIL MAGAZIN

Supertrendovi i novonastajuća tržišta Kojom putanjom će se „mlada” tržišta i njihovi potrošači dalje razvijati? Kako ih bolje upoznati i razumeti, te prodreti u njihovu srž? Odgovor na prethodna pitanja pruža nam jedna ključna reč. Supertrendovi. „Seme” poslovne budućnosti već je posađeno, a kakvi će „plodovi” izniknuti, ostaje da se vidi.

www.retail.rs

Još osamdestih godina, termin „supertrendovi” osmislio je američki ekonomista Džon Nezbit. Supertrendovi preobražavaju socijalne i ekonomske sfere društava u vremenskim ciklusima dužine od 30 do 50 godina. Reč „supertrend” ne odnosi se na kratkoročne, brzonestajuće fenomene življenja i poslovnog funkcionisanja. Pod pojmom „supertrendovi” podrazumeva se nepregledan kompleks globalnih promena. Usled dejstva supertrendova kroz istoriju, psihologija potrošača i trgovaca dubinski se menja. Dalje, supertrendovi

nam omogućavaju da formiramo očekivanja i prognoze o sveukupnom društvu i tržištu odnosno razotkrivaju nam koji će činioci imati uticaja na ponašanje potrošača i trgovaca u budućnosti. Radikalna evolucija, „kinezifikacija” ekonomije, rastuće mogućnosti i individualizacija odnosno beskonačna diferencijacija proizvoda, emancipacija žena i afirmacija rodne ravnopravnosti, „srebrna revolucija” odnosno promena stope rađanja i smrtnosti, nanotehnologije, alternativno i holističko obrazovanje, fleksibilni oblici zapošljavanja i

drugačiji poslovni kodeksi, mobilnost inteligencije i produktivnost, mundijalizacija i modernizacija, samo su neki od aktuelnih supertrendova. Tvorac termina „radikalna evolucija” je američki novinar - pisac Džoel Garea. On smatra da su naše generacije prve koje poseduju kontrolu nad sopstvenom evolucijom, te samostalno određuju njen pravac i smer. U prošlosti, tehnologija je imala ulogu objekta, bila je isključivo potporni instrumentarijum za postizanje ciljeva. Međutim, u novije doba, tehnologija je dobila ulogu glavnog subjekta, ona je dominantna i vlada. Tehnologija se više ne koristi samo za unapređivanje proizvodnje i usluga, već i za našu unutrašnju transformaciju. To podrazumeva preoblikovanje potrošačevih interesovanja, stavova, prohteva, kao i načina doživljavanja i reagovanja. Iako živimo u eri globalizacije, suprotna pojava odnosno fragmentacija tržišta sve je izraženija. Savremeni kupci su informisaniji, prosvećeniji, prefinjeniji, odlučniji i zahtevniji.

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN

www.retail.rs

Danas, sve je komplikovanije izvršiti segmentaciju tržišta kupaca. U današnjem vremenu, kreativni kapital jedan je od najznačajnijih katalizatora poslovnog napretka. Rast broja personalizovanih Internet blogova i virtuelnih dnevnika svedoči o tome da pojedinci postaju sve svesniji ličnih potreba i da odbijaju da postanu deo „krda”. Iz tih razloga, proizvođači su prinuđeni da nude proizvode koji su napravljeni po merama individualnih kupaca, a takozvani „One - Size - Fits - All” proizvodi nestaju sa prodajne scene. Kad je potrošnja u pitanju, jedan od trendova jeste i penjajuća popularnost luksuznih proizvoda. Istovremeno, raste značaj „2 in 1” odnosno pametnih kupovina. Kao dva najznačajnija dobra u budućnosti navode se vreme i pažnja.

potreba i želja mlađih potrošača. Brojni trgovački lanci širom sveta ubrzano prilagođavaju poslovanje potrošačima starijim od 60 godina, uvodeći niz organizacionih inovacija, poput postavljanja klupa za sedenje između polica, u cilju omogućavanja pravljenja kratkog predaha u kupovini, zatim korišćenja krupnijih i „debljih” slova na ambalažama, te ukidanja visokopostavljenih, nepristupačnih rafova sa robom. Dakle, i na maloprodajno tržište Činjenica je, Kina je lokomotiva „preslikavaju” se tekući supersvetskog razvoja, ali i njegov trendovi. projektant. Ne samo u kontekstu globalne proizvodnje, već i u kon- U budućnosti, maloprodajno tekstu globalne potrošnje. Silinom tržište će težiti da bude jednossvog progresa, Kina „proždire” tavnije i više uslužno orijentisano. svetske sirovine repromaterijala, Kao jedan od faktora promene kao i hrane. Primera radi, u proiz- strukture potrošnje jeste i odlavodnji igračaka na svetskom ni- ganje materinstva odnosno menvou, Kina zahvata udeo od čak janje stila života kao odgovor na 70 odsto. U globalnoj proizvod- zahteve karijere. U budućnosti, nji bicikala, Kina zauzima učešće sferi maloprodaji savetuje se da u visini od 60 odsto. U globalnoj upravo nadolazeće generacije proizvodnji televizora, Kina zauz- mladih, ambicioznih i samopouzima udeo od 30 odsto. danih žena definiše kao svoje osU srednjoročnom periodu, na novne ciljne grupacije. promenu strukture potrošnje, kao i na dekompoziciju trgovačkog pripremila: Maja Drobnjaković sektora, uticaj će imati i proces globalnog starenja stanovništva. Istraživanja pokazuju da su potrošači stariji od 60 godina najbrojnija su i najmoćnija kategorija. Podrazumeva se, njihove potrebe i želje značajno se razlikuju od

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN

Turisti, žene i deca su

ZAHVALNI KUPCI

www.retail.rs

Marketinški timovi neprestano rade na otkrivanju novih potencijalnih polja rasta i razvoja, pokušavajući da pronađu još neki „tržišni nerv” koji nije zasićen i da u potrošačima probude impuls za kupovinom. Međutim, određene grupacije kupaca su poput konstante. Ne postoji turista koji neće kupiti autentičan suvenir, žena koja neće kupiti pomadu za negu lica, kao ni dete koje neće kupiti sočan sladoled. Kada je u pitanju strast prema šopingu, žene su najčešće glavni kupci. Takođe, žene su i nosioci konačnih odluka kod najvećeg broja ukupnih kupovina. One kupuju za sebe, za svoju decu,

za porodičnu kuću, a u većini slučajeva savetuju svoje muževe i prijatelje šta da kupuju. Dakle, neizostavna karakterna osobina uspešnog prodavca trebalo bi da bude umeće da kod pripadnica lepšeg pola isprovocira potrebu i izazove snažnu želju za kupovinom. Brojna marketinška istraživanja realizovana poslednjih decenija pokazala su da „ženske” kupovine zauzimaju dvotrećinski udeo od ukupnog broja obavljenih kupovina u sektoru maloprodaje. Isto tako, žene su i „ključno telo” u procesu kolektivnog odlučivanja prilikom kupovine, izuzev u situacijama kupovine određenih tehničkih artikala, primera radi alata, ili,

pak, automobila. Međutim, malobrojne su žene koje precizno znaju šta im treba kada uđu u prodavnicu proizvoda neprehrambenog tipa. Kada je kupovina u pitanju, žene su neumorne i beskrajno radoznale. One rado ulaze u brojne prodavnice, da neobavezno razgledaju i da upoređuju. One obožavaju da biraju, razgovaraju, isprobavaju, degustiraju. One vole kada im stručno prodajno osoblje ukazuje na funkcionalne razlike između pojedinih vrsta proizvoda, kao i na sofisticirane razlike i odstupanja u nijansama kvaliteta datih proizvoda. U većini slučajeva, žene kupuju sa više umešnosti i razumevanja u poređenju sa muškarcima. Ono čemu svaka žena u kupovini teži jeste da pronađe nešto posebno, originalno. Nešto na čemu će joj svi ostali zavideti ili će joj se potajno diviti. Prostor ženskih nadanja i čežnji nepresušno je polje profitabilnog trgovačkog biznisa. Primera radi, iz godine u godinu, prodaja garderobe i kozmetike kreće se uzlaznom putanjom. Osim žena, ne manje značajne mušterije su i deca. Bilo da su mlađa ili starija, pričljiva ili sramežljiva, bilo da se samostalno pojavljuju kao subjekti u procesu kupovine ili, pak, da to umesto njih čine njihovi roditelji. Sledi jedno pitanje za trgovce. Ukoliko delom prodajete i proizvode za decu, da li razmišljate o tome da li je Vaša prodavnica adekvatno prilagođena potrebama dečijih mušterija? Kada je šoping u pitanju, deca su sklona novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN

novembar 2012.

škole ili maturiranja. Tržište dečije garderobe, igračaka i knjiga uvek je dinamično. Dalje, prodavci ne smeju da zaborave ni na turiste. Preovlađujuće mušterije u maloprodajnim objektima mnogih tržišnih područja nisu lokalni stanovnici, već upravo inostrani turisti. Ovo je posebno izraženo u glavnim gradovima i aktivnim turističkim zonama. U tim mestima, mudri trgovci se blagovremeno prilagođavaju činjenici da su navike i preferencije inostranih mušterija značajno drugačije u poređenju sa navikama i preferencijama domaćih kupaca odnosno meštana. Najveći deo raspoloživog dohotka, kupci „gosti“ troše na kupovinu garderobe, suvenira, tehničkih uređaja ili određenih prepoznatljivih artikala kraja u kom su odseli. Na kupovinu prehrambenih proizvoda troše veće sume tek ukoliko se u stranom mestu duže zadržavaju odnosno ukoliko borave kao stacionarni posetioci. Kupci meštani ravnomernije troše raspoloživi dohodak i najveći procenat svojih kupovina obavljaju radi kupovine proizvoda za svakodnevne potrebe. Takođe, prilikom svog pozicioniranja, trgovci bi trebalo da vode računa i o lokaciji na kojoj će se nalaziti njihov maloprodajni objekat. Podrazumeva se, trgovci ne mogu da računaju na rastuću

posetu kupaca, ukoliko je lokacija neadekvatna odnosno ukoliko je maloprodajni objekat smešten u „slepoj“ ulici, gde turisti uopšte ni ne zalaze. Da kratko sumiramo. Za neke, kupovina predstavlja isključivo deo svakodnevne rutine. Za druge, kupovina nije zamarajuća obaveza, već inspiracija i životna radost. „Gen za šoping” nije svima upisan u DNK. Ipak, pojedine potrošačke kategorije naročito su „zahvalne”. Svakako, reč je o turistima, ženama i deci. Oni poseduju posebno istančan „sluh” i „njuh” za kupovinu. Brojna istraživanja potvrđuju da preko 40 odsto žena smatra da je odlazak u kupovinu jedan od najinteresantnijih načina kako da se „ispuni” dan, čak i u vreme najteže krize. Dalje, tržište proizvoda za novorođenčad i decu veće je i snažnije nego ikada ranije. Primera radi, u Sjedinjenim Američkim Državama, pod uticajem dece i tinejdžera, godišnji porodični budžet „smrša” za 130 do 500 milijardi dolara. Isto tako, zahvaljujući radoznalim turistima, i lokalni ulični prodavci zadovoljno trljaju rukama. U Srbiju, najveći broj stranaca dolazi za vreme leta, a najradije kupuju razglednice, magnete za frižider, čokanjčiće, minijaturne keramičke figure, kao i satove rađene na biber crepu. pripremila: Maja Drobnjaković 23

www.retail.rs

brzom i lakom oduševljavanju i fasciniranju. S druge strane, stariji ljudi su racionalniji, umereniji, poseduju izraženiju samokontrolu, staloženiji su i manje podložni očaravanju. Prilikom ulaska u prodavnicu i tokom kupovine, oni se niti približno ne oduševljavaju kao što to radi dete. Još nekoliko pitanja za trgovce. Koliko puta ste posmatrali kako se dete muči u prodavnici, kako se izdiže na vrhove prstiju ne bi li videlo šta se nalazi povrh gondole odnosno tezge gde je izložena roba? Koliko puta ste uživali posmatrajući mališane kako zadivljeno stoje ispred interesantno i šarenoliko dekorisanih izloga prodavnica? U cilju stimulisanja dečijih mušterija na kupovinu, mnogi vešti trgovci specijalno dizajniraju i aranžiraju svoju prodavnicu. Neretko, u radnjama gde se prodaju kolači i sokovi za decu, postavljaju se i drveni konjići za ljuljanje ili, pak, poligoni za igranje. U takvim radnjama, deca se osećaju izuzetno prijatno i u njih drage volje ponovo dolaze, iz razloga što žude da ponove taj divan doživljaj. Stoga, stalno mole svoje roditelje da ih u te radnje što češće dovode. Roditeljka ljubav ekstremno je moćna, ona je bezrezervna. Roditeljima su njihova deca smisao i svrha života. S vremena na vreme, roditelji svoju decu vole da obraduju raznovrsnim poklonima, a oni ne moraju da budu krupni i skupi. Darovi za decu kupuju se spontano ili za prigodne prilike odnosno za krštenja, rođendane, praznike, mini - jubileje poput polaska u prvi razred

RETAIL MAGAZIN

Stikovi za usne Oštar mraz i nemilosrdan vetar, kao i jarko sunce i peckajuća morska so, doprinose da naše usne izgledaju poput suvog jesenjeg lišća. Blede su i dehidrirane, gube elastičnost, postaju krte i hrapave, prekrivene su brojnim sitnim napuklinama. Iz tih razloga, balzami za usne predstavljaju neizostavan deo svakodnevne nege i zaštite osetljive kože usana. Oni regenerišu naše usne i čine ih zdravim, mekim, sjajnim i ružičastim. Obično mu pribegavaju žene, ali sve češće i muškarci i tinejdžeri. Grožđana mast preteča je modernih stikova za usne.

www.retail.rs

Miris, nerazdvojivi deo i izuzetno značajna odlika svakog kozmetološkog preparata. Kad su u pitanju kozmetički proizvodi, dešava se da prenaglašeno intenzivni mirisi „kamufliraju” određene manjkavosti, poput nižeg kvaliteta ili nedovoljne delotvornosti. Međutim, čuveni

proizvođački brendovi maksimalno se trude da „razmaze” potrošače raskošnim i sočnim voćnim ili svežim mirisima, na taj način potencirajući prirodnost proizvoda. Postoje balzami za usne izrađeni od ekstrakata svežih cvetova nevena, sa prirodnom voćnom aromom kivija i jagode. Postoje stikovi za usne u čiji sastav ulaze molekuli eteričnih ulja autentičnog botaničkog i geografskog porekla, poput ulja ruže, limuna i biljke ylang - ylang, kao i oni koji su proizvedeni od kakao butera, pšeničnih klica i pčelinjeg voska. Postoje balzami za usne u stiku i sa aromom vanile, badema i lavande, koji podstiču relaksaciju i utiču na normalizaciju sna. U svoj najnoviji balzam za usne, kompanija iz Kalifornije pod imenom „Sierra Nevada Brewing Company” ubacila je čak i ekstrakt piva. Zatim, postoje balzami za

usne koji se ponašaju poput antiseptika sa antibakterijskim i antivirusnim delovanjem, braneći usne od nastanka herpesa i blokirajući brojne druge infektivne procese. GfK Panel domaćinstava je standardizovano istraživanje koje u Srbiji traje od novembra 2002. godine, u kontinuitetu. U centru pažnje je merenje potrošnje preko 70 proizvodnih kategorija, u 1.500 domaćinstava širom naše zemlje. Sve ono što je kupljeno za potrebe korišćenja van domaćinstva ne ulazi u predmet ovog istraživanja. Za detaljnije informacije, posetite internet stranicu www.gfk.rs. U posmatranom periodu, svega oko 12 odsto domaćinstava kupuje proizvode iz ove kategorije. Jedan od najčuvenijih proizvoda iz ove kategorije jeste „Labello“. novembar 2012.

Vremenom, ime „Labello“ postalo je i generičko ime za celu kategoriju. Na tržištu u Srbiji, ovu kategoriju proizvoda nudi oko desetak proizvođača. Tržište je visoko koncentrisano odnosno najveća četiri proizvođača zauzimaju gotovo 90 odsto tržišta. U okviru ovog tržišta, trgovačke robne marke nisu prisutne, a bez dodatnih istraživanja, teško je tvrditi da li je razlog tome naizgled nedovoljno atraktivan proizvod trgovcima ili, pak, nešto drugo. Kada je reč o ukupnom prometu ove proizvodne kategorije, oko 10 odsto potiče od promotivnih prodaja, što je nešto više od tržišnog proseka za robu široke potrošnje. Najznačajniji kanal prodaje za ovu grupu proizvoda su supermarketi, sa tržišnim učešćem od 19 odsto. Zatim, slede drogerije, sa tržišnim

novembar 2012.

udelom od 16 odsto. Preko parfimerija i apoteka obavlja se 15 odsto prometa, dok se preko tradicionalnih prodavnica vrši 14 odsto prometa. Ukoliko posmatramo podelu proizvoda za negu usana na stikove, grožđane masti i sjajeve za usne, čak 88 odsto svih prodaja odlazi na stikove, a po 6 odsto na grožđane masti i sjajeve za usne. Moguće je da je razlog za ovako veliko učešće stikova upravo pakovanje, koje je izuzetno praktično i jednostavno za korišćenje. Inovacije na ovom tržištu su prisutne i raznovrsne. Funkcionalne inovacije obuhvataju nove formulacije koje sadrže vitamine i sastojke za što bolji zaštitni i lekoviti učinak. S druge strane, estetske inovacije se ogledaju u vidu novih i interesantnih mirisa, boja i efekata.

Planetarno poznata robna marka „Labello” patentirana je davne 1909. godine. Sama reč labello izvedena je od dveju latinskih reči. „Labium”, što u prevodu znači usne, i „bellus”, što u prevodu znači lep. Dakle, brend „Labello” prisutan je na tržištu čak 103 godine. Njegov idejni tvorac je Nemac Oskar Troplovic, koji se nalazio na čelu tima farmaceuta korporacije „Bajersdorf”. Odmah iste godine, brend „Labello” predstavljen je široj javnosti u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austro - Ugarskoj. Dve godine kasnije odnosno 1911. godine, „Labello” balzam za usne dobio je novo pakovanje. U pitanju je bila limena ambalaža, koja je posedovala takozvani klizač, mehanizam sličan današnjem. U tadašnje vreme, to je bio proizvod koji je smatran izuzetno inovativnim i „ispred svog doba”, iz razloga što su se svi pređašnji balzami za usne prodavali neupakovani, razmrvljeni, obmotani jedino tankom folijom. Nakon ogromnog postignutog uspeha u prodavnicama širom Evrope, brend „Labello” postaje dostupan i u Danskoj, Velikoj Britaniji, Italiji i Holandiji. Dalje, 1922. godine, brend „Labello” predstavlja poboljšanu verziju svog oblika odnosno stik u aluminijumskoj ambalaži, koji je prethodnik današnjeg savremenog pakovanja. To je bio revolucionarni izum, iz razloga što je balzam za usne u stiku znatno praktičniji za nošenje u torbi ili džepu, kao i samo nanošenje na usne. Bila je to prekretnica za ulazak „Labello” proizvoda u svet kozmetike. Raspoloživ u dve varijante, klasičan odnosno proziran i crveni, bio je to prvi balzam za usne koji ih istovremeno neguje i daje im privlačnu boju. Tridesetih godina, brend „Labello” u potpunosti je osvojio srca ljudi, te je bio dostupan u preko 30 država 25

www.retail.rs

RETAIL MAGAZIN

javljuje se 2001. godine. Međutim, inovacijama nije kraj. Brend „Labello” plasirao je 2004. godine i sedefasti sjaj za usne. Povodom stogodišnjice obeležene 2009. godine, prezentovan je novi „The Labello Classic Special Edition”, u novom elegantnom ruhu, kreiran na temelju koži kompatibilnog hidramina i ekstrakta semenki grožđa. Prethodne godine, „Labello” je predstavio novoizmenjenu ambalažu. Njen vrh više nije zaobljen, već je zašiljen, poput oblika ruža za usne. Takođe, 2011.

godine proizvedeni su još i „Labello Vitamin Shake Cranberry & Raspberry” i „Labello Vitamin Shake Acai & Wild Apple”. Danas, godišnje se proizvede čak 160 miliona „Labello” balzama za usne u stiku. U celom svetu, „Labello” balzam za usne u stiku jedan je od najfrekventnije najkorišćenih proizvoda za negu usana. Jer, kako kaže njihov slogan: „Labello - Nobody loves lips more!”. pripremila: Maja Drobnjaković

www.retail.rs

širom sveta. Zatim, 1953. godine aluminijumsko pakovanje zamenjeno je šarenijom plastičnom ambalažom, dok 1973. godine plavi „Labello Classic” dobija sadašnji dizajn i izgled. Naredna faza u unapređivanju ovog proizvoda bila je proizvodnja balzama za dubinsku negu usana. I tako, 1979. godine, nastao je specijalan balzam za usne u stiku koji pruža zaštitu od ultravioletnog zračenja pod nazivom „Labello Sun”, sa umirujućim efektom. Zatim, 1984. godine proizveden je i „Labello Camomile”, 1986. godine proizveden je „Labello Rose”, „obučen” u atraktivno pakovanje roze boje, a 1989. godine proizveden je vodootporan „Labello Sports”, namenjen fizički aktivnim ljudima. Dalje, 1990. godine brend „Labello” lansiran je i u tubi. Dve godine potom odnosno 1992. godine proizveden je „Labello Hydro Care”, sa visokom koncentracijom vlažnosti, dok su 1999. godine proizvedeni prvi voćni podbrendovi, između ostalih „Labello Apricot Cream”, „Labello Lemon Twist”, „Labello Manadarin Vanilla”, „Labello Orange”, „Labello Sweet Melon” i „Labello Tropical Shake”. Čuveni „Labello Pearl & Shine” po-

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN

UPRAVLJANJE MALOPRODAJOM Maloprodaja ne obuhvata samo prodaju proizvoda, već i prodaju usluga. Primera radi, vulkanizer „prodaje” uslugu servisa automobila. Menadžer hotela „prodaje” uslugu noćenja sa doručkom. Frizerka „prodaje” uslugu masaže korena kose i feniranja. Obućar „prodaje” uslugu popravljanja oštećenih đonova na cipelama. Virtuelni dućani „prodaju” uslugu elektronske trgovine. Dakle, maloprodaja je sastavni deo svakodnevnog života. Čim iskoračimo iz kuće, gde god da se uputimo, susrećemo se sa maloprodajom.

Prvi ciklus transformacije maloprodaje počeo je šezdesetih godina, kada su maloprodavci preuzeli primat na tržištu od proizvođača. Sve do tada, proizvođači su apsolutnu pažnju usmeravali isključivo na proizvodnju. Najvažnije im je bilo šta proizvode i oni nisu bili u stanju da zadovolje veliku apsorpcionu moć tržišta, koje je zahtevalo sve novembar 2012.

raznovrsniji ponudbeni asortiman. Zatim, pojavila se i maloprodaja, koja je jedina mogla da utoli „glad“ za širokom tražnjom. Danas, niti jedan proizvođač ne poseduje snagu da ponudi 60.000 proizvoda na jednom mestu. To može samo maloprodaja i upravo ona predstavlja „šoping raj“ za potrošače. Zbog te ekonomsko - apsorpcione nadmoći, maloprodaja je počela da diktira uslove na tržištu. U cilju racionalizacije troškova, velike multinacionalne trgovačke i proizvođačke korporacije distribuiraju velike količine istih proizvoda u velikim pakovanjima (euro - palete), dok maloprodaja „rasparčava“ i regrupiše velike količine proizvoda i prilagođava ih individualnim, specifičnim potrebama potrošača. Dakle, to je jedna od bazičnih

funkcija maloprodaje (Bulk Breaking). Drugi ciklus transformacije maloprodaje počeo je krajem osamdesetih godina, a protekao je u znaku dalje specijalizacije odnosno kretao se u pravcu varijeteta i punoće asortimana, načina i kvaliteta pružanja usluge, kao i kreiranja adekvatnog ambijenta. Tako su se oformili i razvili brojni maloprodajni formati: Cornershop, Minimarket, Supermarket, Megamarket, Hipermarket, Cash & Carry, Hard Discont. U devedesetim godinama, otpočet je proces fragmentisanja potrošačkih tržišta i uvođenja novih tehnologija, zahvaljujući kojima su prevaziđene brojne slabosti maloprodajnih odeljenja. Ulaganja u istraživanja, dizajn, 27

www.retail.rs

Osnovna uloga maloprodaje jeste da zadovolji potrebe potrošača na određenoj lokaciji putem odgovarajućeg prodajnog asortimana uz prihvatljiv nivo cena. Dinamično i varijabilno okruženje, te bespoštedno nadmetanje za sticanje kompetitivnih prednosti i liderskog statusa na tržištu, doneli su ogromnu transformaciju sektora maloprodaje.

RETAIL MAGAZIN

ca. Primera radi, u Sjedinjenim Američkim Državama, od ukupnog broja zaposlenih čak 67 odsto radi u registrovanim maloprodajnim objektima. Realnost je svet beskrajnih mogućnosti izbora. Maloprodavci se međusobno bore i takmiče iz dana u dan, te se kao imperativ nameće razvijanje inovativnih modela poslovanja. Posledično, došlo je do usavršavanja metoda upravljanja maloprodajnim biznisom (Retail Management), te do kombinovanja novih ideja i u praksi proverenih „školskih” lekcija.

www.retail.rs

promotivna saopštenja i nove šeme lojalnosti u konstantnom su porastu. Danas, savremeni maloprodajni objekti zastupljeni su u svim granama privrede (sektor robe široke potrošnje, tekstilna industrija, te „bestelesna” ekonomija odnosno oblast informacionih i telekomunikacionih tehnologija). Reč je o pažljivo osmišljenim maloprodajnim objektima, koji u potpunosti zadovoljavaju ukuse dijametralno različitih potrošačkih grupacija, počev od arhitektonskog rešenja odnosno spoljašnjeg izgleda zgrade, preko enterijera i unutrašnjeg ugođaja kupovine, do propratnih akprevazilaze sve bilionske cifre u tivnosti i animirajućih sadržaja. dolarima, već se mere tržišnim Uporedo sa rastom i jačanjem učešćem. U svetu, preko 80 odsto tržišnih privreda, došlo je i do po- svih poslovnih transakcija realizujave sadašnjih maloprodajnih ob- je se u okviru maloprodaje. lika. Lokalne privrede prepoznale U Evropskoj Uniji, prema su potencijal maloprodaje i stoga zvaničnim podacima „Eurostat”-a, usmerile svoje privredne ak- od ukupne prodaje čak 51,50 odsto pripada dvadesetorici tivnosti na maloprodajni teren. vodećih maloprodavaca (britanVremenom, maloprodaja je sve ski „Wal - Mart”, nemački „Metro”, više dobijala na značaju, a nje- francuski „Carrefour”, britanski na moć reflektuje se u ogrom- „Tesco” i nemački „Lidl”). U Evropnom tržišnom učešću. Koliki je skoj Uniji, vlada trend ukrupnjaekonomski „gigant” u pitanju go- vanja maloprodaje, dok je naša vori činjenica da maloprodajne maloprodaja još uvek usitnjena. rezultate nije ni moguće finansi- S druge strane, moć maloprodaje jski kvantifikovati, iz razloga što ogleda se i u funkciji poslodav-

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN

www.retail.rs

Upravljanje maloprodajom predstavlja sinhronizovan proces upravljanja proizvodima odnosno asortimanom i zalihama, cenama, zatim distribucijom, kompjuterskim sistemom trebovanja odnosno naručivanja, promocijom, finansijskom analizom i kontrolom, ljudskim resursima, ali i kompletnim tržištem. To je krajnje kompleksan proces, jer je za visoku efikasnost kompanije neophodna dobra kompozicija odnosno integracija svih prethodno navedenih oblasti. U procesu upravljanja maloprodajom improvizacije nisu poželjne, iz razloga što se greške brzinom svetlosti ispoljavaju u

marke. Dakle, maloprodavci sve više diktiraju cene, dok su brendovi izgubili kontakt, ne samo sa svojim potrošačima, već i sa svojim prihodima. Upravo zato proces maloprodaje i počinje sa poprištem delovanja odnosno maloprodajnim mestom, i to je tačka u kojoj se zadobija kontrola nad brendom. Upravljanje maloprodajom obezbeđuje ostvarivanje maksimuma potencijala organizacije odnosno uspešnu realizaciju ponude proizvoda, optimizaciju njenog značaja i privlačnosti u očima potrošača, uspostavljanje značajno umanjenom konačnom kontrole u okviru konkretnog finansijskom rezultatu kompani- područja delovanja, restruktuiranje. je poslovanja u cilju unapređenja prodaje, kao i povezivanja brenU poslednjoj dekadi, Retail in- dova sa potrošačima. dustrija izdvaja se kao nosilac i indikator ekonomskog pros- pripremila: Maja Drobnjaković periteta. Procesi globalizacije i „internetizacije” učinili su ovu granu privrede znatno ranjivijom i osetljivijom na promene. Međunarodna studija o maloprodaji (International Retailization Study) iz 2005. godine ukazala je na to da većina potrošača ne bi neizbežno promenila svoj izbor prodavnice i dodatno se potrudila da dođe do svoje omiljene robne

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN

Tržište second hand garderobe

www.retail.rs

Od kako je sveta i veka, iskrzane cipele, iscepane farmerice i formom neuredne majice simbol su buntovnika koji stavom i beskompromisnošću prkose uvreženim socijalnim, dakako i modnim, normama. U poslednje vreme, jedan od trendova jeste nošenje naizgled pohabane i „iznošene” odeće i obuće. Još 2000. godine, ekscentrični britanski dizajner Džon Galijano prezentovao je kolekciju pod imenom „Clochard” („Klošar”), u želji da visoku modu prilagodi običnom čoveku. Zatim, američki „Boss” plasirao je sakoe namerno nedovršenih ivica rukava, sa kojih vise konci. Ovaj modni pravac nazvan je „vintage”, a avangardna garderoba sve je popularnija. Stecište šik, a pritom i jeftine, garderobe jeste sektor zvani second - hand. Kada se roker Leni Krevic tek pojavio na muzičkoj sceni, od modnih kritičara okarakterisan je kao pravo „osveženje”. Pored izbleđenih, tesnih i pocepanih farmerica, retro kožne jakne, jednostavne majice poput potkošulja i autentičan nakit bili su njegov izbor. Iako je zarađivao basnoslovan novac, omiljene komade garderobe pronalazio je upravo u second - hand prodavnicama, kao i na „buvljim” pijacama. U metropolama poput Njujorka, u kojima je moda značajan segment svakodnevnog života, 30

sve su brojniji oni koji sebi ne mogu da priušte najaktuelnije „markirane” modele i koji se okreću second - hand prodavnicama visoke mode. Jedna od najpopularnijih prodavnica ovog tipa u Njujorku jeste „Cheap Jack’s Vintage Clothing”. Prodavnicu posećuju kupci različitih životnih sudbina, kao i brojni stranci, u potrazi za cenovno pristupačnom, a unikatnom, garderobom.

ne na mogućnost da se istovremeno bude kreativan i praktičan. Iz tog razloga, kada je u pitanju ulazak u prodavnicu polovne odeće, kod ljudi je prisutna neprijatnost i snebivanje. Nameće se pitanje, odakle potiču stvari za second hand prodavnice? Odgovor je - iz plakara prvih vlasnika, pretežno imućnih Evropljana koji sezonski odbacuju „izgustiranu” garderobu. Neretko, među polovnim odevnim predmetima, nalaze se i u potpunosti novi, čak „markirani” Za mnoge, termin„polovna odeća” komadi garderobe. Nakon što se prva je asocijacija na besparicu, a zasite određenih novembar 2012.

www.retail.rs

odevnih komada, Evropljani ih poslagane odlažu u kutije i kese, te ih ostavljaju napolju pored svojih domova. Potom, tu robu preuzimaju firme koje se bave prodajom polovne garderobe. Iz inostranstva, roba se doprema u takozvanim kontejnerima, a kasnije biva raspoređena po lokalnim prodavnicama. U poslednje dve dekade, u čitavom svetu, kupovina garderobe iz „druge ruke” predstavlja trend, bez obzira na stepen razvijenosti države i finansijsko stanje prosečnog stanovnika. Čak i u elitnim četvrtima, otvaraju se second - hand prodavnice. Dakle, reč je o lukrativnom biznisu koji iz godine u godinu beleži rast. Najveći evropski centri polovne robe smešteni su u Holandiji, koja poseduje stogodišnju tradiciju bavljenja prodajom polovne robe. U centru Stokholma, postoji second - hand prodavnica impozantne veličine od 500 kvadratnih metara. U Srbiji, postoji nekoliko uvoznika second - hand robe i preko 300 maloprodajnih objekata. Ne postoji precizan podatak, ali pretpostavka je da u Sr-

novembar 2012.

biju najmanje 500 tona džakirane polovne robe godišnje stiže iz različitih evropskih zemalja. Kada je u pitanju kvalitet, u Upravi carine naglašavaju da isključivo visokoocenjena polovna roba može da se uvozi bez posebne dozvole, dok je nabavka polovne robe lošeg kvaliteta zabranjena, u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine. Čak i u krugovima slavnih svetskih ličnosti, raširio se trend kombinovanja izuzetno skupocenih i krajnje jeftinih odevnih komada. Kupovina u second - hand prodavnicama jeste tradicija koja vodi poreklo iz Engleske, a nastala je davno, u vreme kada su

košulje bile preskupe, te su se kupovale samo kragne i prišivale na postojeće košulje. Za second - hand garderobu, kao i rustičnu, „vintage” garderobu, češće se opredeljuju artistični ljudi, koji na taj način žele da izraze svoj životni stil, umetnički duh, misli, emocije, te bunt. Jer, maštovita i simpatična garderoba nosi određenu poruku, ona je odraz unutrašnjeg bića. U velikim prestonicama poput Pariza, Rima i Londona, postoje „Haute Couture Second Hand” prodavnice, koje posećuju poznati modni kreatori tragajući za antikvitetnim modnim artiklima, primera radi, za rukavicama iz četrdesetih godina prethodnog veka ili, pak, traže novu inspiraciju. Kad je reč o modi i trendovima, modni stručnjaci ističu da je uvek važnije kako se nešto nosi, nego šta se nosi. Sadašnji modni trenutak pokušava da težište stavi na eklektičnu individuu, koja kontinuiranim samopreispitivanjem traga za odgovorima i suštinom. U modi, istorija i budućnost se prepliću i ne razaznaje se jasna granica. U svetu mode, kopiranje se oštro osuđuje. Akcenat je stavljen na „lični pečat”, nije važno da li se on „kupuje” u ekskluzivnim, blještavim radnjama ili, pak, u skromnijim second - hand prodavnicama. pripremila: Maja Drobnjaković

www.retail.rs

RETAIL MAGAZIN

Noviteti na tržištu

EKOLOŠKE TORBE OD JUTE Ekološke torbe od jute su napravljene od jakih prirodnih tradicionalnih materijala, koji daju značajan doprinos očuvanju prirode. Dizajn je prilagođen današnjem modernom vremenu. Jedna torba od jute traje čak hiljadu puta duže od plastičnih vreća. U potpunosti je biorazgradiva. Ekološke torbe od jute su odličan izbor za osobe koje su posvećene očuvanju prirodne okoline. U poslednje vreme, sve više dobijaju na značaju, jer raste ekološka svest građana. Damske torbe od jute mogu da se peru u veš mašini, slično kao i ostali pamučni artikli. Torbe nose sa sobom jasnu eko poruku i takav natpis služi kao modni detalj. Ovaj tip damskih torbi je proizveden od pletenog pamuka. Proizvodnja: „Pro - Bag” d.o.o. Subotica

HERA GELOVI ZA TUŠIRANJE Za svakodnevnu negu i savršene trenutke ispod tuša, „Hera” je osmislila četiri vrste gela za tuširanje, oplemenjenih mističnim cvetnim mirisima, koji će svako tuširanje učiniti prijatnim ritualom. Izuzetno su nežni prema koži, a nakon tuširanja ostavljaju dugotrajan miris koji daje osećaj svežine tokom celog dana. „My Secret” gel za tuširanje sa zavodljivim mirisom crne kale, budi sva čula i inspiriše maštu. Temeljno čisti i neguje kožu. Bogata pena učiniće tuširanje prijatnim, a dugotrajan miris će omogućiti osećaj svežine tokom celog dana. „My Dream” gel za tuširanje sa orijentalnim mirisom cveća, umirujuće deluje na raspoloženje i uspostavlja harmoniju duha i tela. „My Moment” gel za tuširanje sa mirisom cveta kašmira, učiniće da se na trenutak opustite i uživate u svom dragocenom vremenu. „Soft Care” gel za tuširanje sa ekstraktom kamilice i neverovatno nežnim mirisom koji će učiniti da osetite savršenu negu kože pod tušem. Pogodan je za osetljivu kožu. „Hera” gelovi za tuširanje temeljno čiste i neguju kožu. Zbog bogate pene, „Hera” gelovi za tuširanje učiniće tuširanje prijatnim, a dugotrajan miris će omogućiti osećaj svežine tokom celog dana. Proizvodnja: „Dahlia” d.o.o. Beograd

www.retail.rs

REXONA LINEN DRY Nova „Rexona Linen Dry” je antiperspirant koji pruža konstantnu zaštitu od znojenja tokom celog dana. Motion Sense tehnologija je formula koja se aktivira pokretom, oslobađajući svežinu tokom celog dana. Nova „Rexona Linen Dry” je dostupna u tri varijante: „Rexona Linen Dry” dezodorans antiperspirant u spreju, „Rexona Linen Dry” stick i „Rexona Linen Dry” roll - on. Distribucija: „Unilever” d.o.o. Beograd

AMBI PUR FRESHELLE „Freshelle” je nova linija proizvoda iz “Ambi Pur”-a. „Freshelle” linija sprejeva se sastoji od šest mirisnih nota (Pine & Snow, Flower & Spring, Lavender & Comfort, Citrus & Morning, Ocean & Wind, Lilly of the Valley), sa inovativnom Febrize tehnologijom koja ne maskira, već istinski eliminiše neprijatne mirise odmah nakon upotrebe. „Freshelle” je pravi izbor vlasnicima kućnih ljubimaca, pušačima i nepušačima, restoranima, kafićima, te sportskim objektima. Nije zapaljiv, ne šteti prirodi i nije opasna materija. S druge strane, moderan dizajn omogućava jednostavnu upotrebu. Zastupnik: „Procter & Gamble Marketing and Services” d.o.o. Beograd MEDELA INTEGRALNE ŠTRUDLE SA BRUSNICOM Danas, kad svi žele da izgledaju lepo, ali da se ne odreknu slatkiša, nije lako pronaći slatkiš, koji će zadovoljiti sva naša čula, biti zdrav i neće dodati neki kilogram. Integralne štrudlice „Medela“ sa brusnicom, primera radi, potpuno su prirodne, bez veštačkh boja, aditiva, sa više od 36 odsto voćnog punjenja. Kao važan sastojak ovog zdravog slatkiša, brusnica, ima višestruko dejstvo, kao oksidans, kod urinarnih infekcija, kao i kod srčanih problema. Svakako, najpoznatiji brend ove fabrike je štrudla, koja je na domaćem i inostranom tržištu prisutna duže od tri decenije. Proizvodnja integralne štrudle sa smokvom i posne štrudle dodatno je obradovala ljubitelje ovih slatkiša. U proizvodnom asorimanu „Medele”, danas postoji više od 76 različitih artikala, od kojih su više od polovine štrudle. I „Medela” je izvozno orijentisana firma sa ukupnim plasmanom u inostranstvo od oko 60 odsto, čiji se proizvodi mogu naći i u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Švedskoj, Nemačkoj, Holandiji, te Švajcarskoj. Proizvodnja: „Medela” a.d. Vrbas

SPIN OLIGOGELINE Novi „Spin Oligogeline” jedini je deterdžent za sudove sa dodatkom oligogelina. Prirodni oligogelin iz morskih algi, jedinstveni sastojak savremenih kozmetičkih preparata, efikasno štiti Vaše ruke, pružajući dodatnu hidrataciju i do sat vremena nakon pranja. Istovremeno, „Spin” snagom aktivne materije omogućava besprekorno ispiranje i vrhunski efikasno uklanja sve nečistoće sa Vaših sudova, u toploj i hladnoj vodi. Testiran u Francuskoj, u saradnji sa renomiranom laboratorijom „Biotech Marine”. Proizvodnja: „Beohemija” d.o.o. Beograd

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN

U cilju savršenog učinka pranja koji sa sobom donosi dašak prirodne svežine, „Persil“ predstavlja novi „Persil Pure & Natural Expert“ - novi prašak za pranje veša obogaćen efikasnim sastojcima na bazi biljaka. „Persil Pure & Natural Expert“ obezbeđuje savršeno čistu odeću za čitavu porodicu, zahvaljujući novoj formuli i prirodnim sastojcima deterdženta. „Persil“-ov najnoviji prašak za pranje veša poseban je po prirodnom ulju eukaliptusa, koje pruža dugotrajan osećaj svežine, održavajući duh prirode u Vašem domu. Osvežavajuća svojstva ulja eukaliptusa su prvobitno prepoznali Aboridžini u Australiji, odakle i potiče egzotično drvo eukaliptusa. „Persil Pure & Natural Expert“ poslednja je inovacija iz „Henkel“-ovog najprodavanijeg brenda „Persil“. Već više od 100 godina, „Persil“ važi za inovatora na tržištu, zahvaljujući upotrebi naprednih tehnologija na polju deterdženata za pranje veša. „Persil“ je ostao najpouzdaniji evropski brend za pranje veša, koji bez izuzetaka već decenijama ostavlja odeću besprekorno čistom, mekanom i svežom. Novi „Persil Pure & Natural Expert“ nije izuzetak. „Novi Persil Pure & Natural Expert“ deterdžent karakteriše moderan dizajn sa živopisnom ilustracijom lišća eukaliptusa, a u radnjama je prisutan od avgusta 2012. godine. Distribucija: „Henkel Srbija” d.o.o. Beograd

SCHAUMA LIGHTWEIGHT CARE Tanka kosa zahteva posebnu negu zbog naročite osetljivosti. Proizvodi za negu kose koji sadrže previše negujućih sastojaka tanku kosu mogu da učine slepljenom i bez volumena. Stoga, stručnjaci iz “Henkel”-a i “Schwarzkopf”-a su lansirali novu liniju, pod nazivom “Schauma Lightweight Care”, koja nudi savršenu negu bez otežavanja kose. Formula bez silikona sa ekstraktom morskog kolagena čisti i neguje tanku, beživotnu i suvu kosu, vraća joj snagu i čini je sjajnom. Više od 47 odsto žena u Evropi ima tanku ili veoma tanku kosu, te su im potrebni proizvodi koji pružaju intenzivnu negu bez supstanci koje mogu da je otežaju i da joj oduzmu volumen. Linija “Schauma Lightweight Care” je specijalno namenjena tankoj kosi i ne sadrži silikone. Nova formula sa ekstraktom morskog kolagena, bogata je mikroelementima i mineralima neguje kosu bez otežavanja i ostataka. Intenzivni proteini obnavljaju strukturu dlake u samom korenu i vraćaju kosi proteine koje je izgubila. U okviru nove linije, nalaze se: šampon “Schauma Lightweight Care” (jača kosu do samih krajeva) i balzam “Schauma Lightweight Care” (čini površinu kose glatkom i istog trenutka lakšom za češljanje i sjajnijom). Nova linija proizvoda “Schauma Lightweight Care” je dostupna u prodavnicama od septembra 2012. godine. Distribucija: „Henkel Srbija” d.o.o. Beograd

novembar 2012.

OD NAŠE ZEMLJE Od kada je u julu 2011. godine međunarodni maloprodajni lanac „Delhaize” preuzeo radnje „Maxi” i „Tempo”, asortiman privatnih robnih marki značajno se povećao u ovim trgovinama. Potrošačima je sada na raspolaganju čak 2.100 proizvoda, pod nazivima „Premia”, „365”, „Delhaize”, „Bio”, „Care”, „Taste of Inspiration” i „Adut”. Od septembra meseca, kompanija „Delhaize Srbija” je plasirala proizvode još jedne privatne robne marke, pod nazivom „Od naše zemlje”. Iz kompanije „Delhaize Srbija” poručuju da kupce očekuju i druga iznenađenja, kada je reč o robi sa potpisom ovog trgovinskog lanca. „Delhaize Srbija” intenzivno radi na proširenju asortimana, podizanju kvaliteta proizvoda u okviru privatnih robnih marki, te unapređenju receptura i dizajna pakovanja. Proizvodi robne marke „Od naše zemlje” vrhunskog su kvaliteta i vezuju se za tradiciju Srbije. Takođe, u planu je i predstavljanje novih proizvoda iz internacionalne kuhinje koji su već prisutni u Belgiji i od kojih će neki biti potpuna novina za potrošače. Proizvodnja: „Delhaize Srbija” d.o.o. Beograd

KADA ZA KUPANJE AUDREY Najnoviji model kade firme „Sicis” stigao je u Beograd i nalazi se u salonu „Eurodom”-a, u ulici Nikole Grulovića broj 71e. Kadu „Audrey” dizajnirao je Massimiliano della Monaca. Njen oblik odnosno elegantna salonka sa štiklom vrtoglave visine (165 cm), uljuljkuje telo u svojoj udobnoj unutrašnjosti, dok s visine slap masira ramena. Njena spoljašnjost je prekrivena staklenim mozaikom u pink boji i fugom u pink boji sa štrasom. Kada je pogledate, setite se fantastičnih večernjih cipelica za... Barbie! Distribucija: „Eurodom” d.o.o. Beograd

NIVEA KREMA HOROSKOPSKI ZNACI Horoskopski znak može mnogo da kaže o osobi. Za sve one koji su ponosni što pripadaju određenom horoskopskom znaku,„Nivea” je pripremila specijalno limitirano izdanje univerzalne plave kreme. Nenadmašna hidratantna krema za sve tipove kože, i za sve generacije tokom svih godišnjih doba! „Nivea” krema pruža koži sve što joj je potrebno da bi ostala negovana i baršunasta. Omiljena krema sadrži koži srodan eucerit, jedinstveni hidratantni sastojak koji kožu čini tako neodoljivo mekom. Prepustite se čarolijama penušave beline koja će, u ovom posebnom pakovanju, probuditi ono najbolje u vama. Uvoznik: „Beiersdorf” d.o.o. Beograd

www.retail.rs

PERSIL PURE & NATURAL EXPERT

RETAIL MAGAZIN

Najava događaja SYSKEVASIA - Međunarodni sajam pakovanja, mašina i štampe 09. - 12.11.2012.

expo.gr.

Sajam „Syskevasia 2012“ je trinaesti internacionalni sajam ambalaže, mašina, štampe i skladištenja, koji će se održati od 09. do 12. novembra ove godine, u „Metropolitan Expo Centre“, najnovijem sajamskom centru u Atini, u Grčkoj. Za više informacija o sajmu, posetite sledeću internet stranicu: www.syskevasia-

UFI - Međunarodni sajam nameštaja 12. - 18.11.2012.

Međunarodni sajam nameštaja u Beogradu (član „UFI“ - The Global Association of the Exhibition Industry) je najznačajnija sajamska manifestacija u oblasti nameštaja, uređenja enterijera, te prateće industrije repromaterijala i mašina za industriju nameštaja u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope. Izlagački program obuhvata kompletnu industriju nameštaja od faze primarne prerade drveta do izrade finalnog proizvoda. Izlaganje će se održati u halama Beogradskog sajma, na preko 35.000 kvadratnih metara, uz nastup oko 500 registrovanih izlagača, od čega je trećina inostranih. U okviru jubilarnog 50. Međunarodnog sajma nameštaja, predviđen je sledeći program: prezentacije, skupovi, radionice i saveti dizajnera i arhitekata, kao i „Izložba dizajna“, uz učešće fakulteta, stručnih škola i udruženja, organizovanih sa ciljem povezivanja mladih talenata, projektanata i dizajnera, sa proizvođačima i privredom.

ELECTRONICA - Međunarodni sajam elektronike

www.retail.rs

13. - 16.11.2012.

Održava se u Minhenu. Sajam „Eletronica” obuhvata nastupe velikog broja stručnjaka, od programera do raznih rukovodioca kompanija. Izlagači su koncentrisani na ciljne grupe kompanija koje se bave: proizvodnjom i pružanjem usluga, kontrolom kvaliteta, održavanjem i popravkom raznih električnih sklopova, uređaja i mašina. Oblasti koje su zastupljene na ovom sajmu su: energetika, elektronika, trgovina na malo (distribucija), telekomunikacija, mašinski inženjering, softverske tehnologije, te obrada podataka. Više informacija o sajmu na internet stranici: www.electronica. de. 34

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN EUROMOLD - Međunarodni sajam alata, kalupa, dizajna, razvoja i proizvodnje 27. - 30.11.2012.

Održava se u Frankfurtu, u Nemačkoj. „EuroMold” je sajam alata, proizvodnje, projektovanja i razvoja uzoraka, koji će se održati 27. - 30. novembra ove godine. Očekuje se preko 1.500 izlagača iz 45 zemalja, kao i preko 60.000 stručnih posetioca, jer „EuroMold” želi da proširi svoju međunarodnu poziciju. Na svojih 75.000 kvadratnih metara, „EuroMold” prikazuje razvoje iz svih oblasti proizvodnje. Jedinstvena koncepcija sajma glasi: „Od ideje, preko uzorka, do serijske proizvodnje“, što predstavlja kompletan lanac postupaka. Na ovaj način, „EuroMold” spaja učesnike iz svih oblasti razvoja proizvodnje: od projektovanja i izrade uzoraka, preko izrade alata i mašina, do transporta i korisnika.

BIZNIS BAZA - Međunarodni sajam preduzetništva 29.11. - 01.12.2012.

Reč je o sajmu koji promoviše preduzetništvo, a održava se u Beogradu. Sajam će se baviti i pitanjima koje su institucije u funkciji razvoja preduzetničke kulture u Srbiji, te kako nauka i stari i umetnički zanati mogu da budu u funkciji biznisa. Učesnici na sajmu će biti: preduzetnici proizvođači, trgovci i predstavnici uslužnih delatnosti, kao i državne ustanove koje su u funkciji stvaranja povoljne klime za afirmaciju mikro, malih i srednjih preduzeća.

PLAST EURASIA - Međunarodni sajam novih tehnologija u industriji plastike 29.11. - 02.12.2012.

Održava se u Istanbulu. Zauzima deset hala ukupne površine 80.000 kvadratnih metara, a ugostiće preko 1.000 domaćih i stranih izlagača iz ukupno 50 zemalja. Zastupljeni industrijski sektori i proizvodi su: mašine za obradu plastike (linije za ekstruziju plastičnih profila i cevi, mašine za izradu alata za brizganje plastike, te mašine za termoobradu), hemikalije i sirovine (PVC aditivi, industrijski polimeri, sirovine za vlakna, te rastvarači), pomoćne industrije (robotički uređaji, CNC mašine za preradu plastike, te mešalice za sirovine), oprema za termičku obradu i kontrolna oprema (otpornici, senzori, te oprema za testiranje plastike), kalupi (za plastične flaše, PVC vrata i prozore, te poklopce), hidraulična i pneumatska oprema (hidraulišni cilindri, pumpe, te vazdušni kompresori), recikliranje (tehnologije recikliranje plastike, usluge reciklaže, ekstruderi, drobilice, te sistemi za filtriranje), ostalo (softverska rešenja, oprema za doziranje, mikseri).

EKONOMIJA SPORTA - Međunarodni sajam iz oblasti sporta Održava se u Beogradu. Cilj sajma „Ekonomija sporta“ jeste da na jednom mestu okupi korporacije koje su realizovale velike infrastrukturne sportske projekte u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, Izraelu, Francuskoj, Portugalu, te Rumuniji. Kompanije koje nude uslugu „fasiliti“ menadžmenta sportskih objekata, kao i multinacionalne korporacije koje pružaju tehnologiju i usluge obezbeđenja sportskih objekata, takođe su dobrodošle. Specijalizovane medijske kuće, marketinške agencije, korporativni sponzori koji su kroz različite projekte aktivno unapređivali svoje poslovanje kroz investicije u profesionalni sport ili su podizali kvalitet života zajednice i društva kroz investicije u amaterski ili rekreativni sport, takođe su deo programa ovog sajma. Na ovom sajmu, biće predstavljeno ono najbolje što ekonomija sporta predstavlja u razvijenom svetu, kao i ono najbolje što ekonomija sporta u Srbiji može da ponudi.

novembar 2012.

www.retail.rs

05.12.2012.

RETAIL MAGAZIN

ZAKON O AKCIZAMA

www.retail.rs

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1 Ovim zakonom uređuje se oporezivanje akcizama. Akcizama se oporezuju proizvodi utvrđeni ovim zakonom. Značenje pojedinih izraza Član 1a*** Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje: 1) „proizvođač akciznih proizvoda“ je lice koje u proizvodnom pogonu pravi, obrađuje, prerađuje, dorađuje i sl. proizvode na koje se plaća akciza u smislu ovog zakona; 2) „uvoznik akciznih proizvoda“ je lice koje u svoje ime i za svoj račun uvozi, odnosno lice za čiji račun se uvoze iz inostranstva proizvodi na koje se plaća akciza u smislu ovog zakona; 3) „obveznik akcize“ je lice koje obračunava i plaća akcizu propisanu ovim zakonom; 4) „akcizna dozvola“ je dokument kojim se odobrava otpremanje i smeštanje akciznih proizvoda bez obračunavanja i plaćanja akcize; 5) „akcizno skladište“ je jedan ili više međusobno povezanih zatvorenih ili ograđenih prostora koji sačinjavaju celinu, u kome ovlašćeni držalac akciznog skladišta skladišti, prima ili otprema proizvode pod režimom odloženog obračunavanja i plaćanja akcize i koje mora biti vidljivo označeno i fizički odvojeno od drugih prostora; 6) „ovlašćeni držalac akciznog skladišta“ je proizvođač koji je dobio dozvolu da skladišti akcizne proizvode bez obračunate i plaćene akcize, odnosno da stavlja u promet akcizne proizvode sa obračunatom i plaćenom akcizom; 7) „režim odloženog plaćanja akcize“ je vremenski period u kojem ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja akcize; 8) „cigaretama proizvedenim u zemlji“ smatraju se cigarete koje proizvodi u Republici Srbiji lice upisano u Registar proizvođača duvanskih proizvoda kod Uprave za duvan (u daljem tekstu: Uprava) i koje su upisane u Registar o markama duvanskih proizvoda u korist proizvođača duvanskih proizvoda, odnosno većinskog 36

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN vlasnika proizvođača duvanskih proizvoda. Cigaretama proizvedenim u zemlji smatraju se i cigarete drugog proizvođača, koji je proizveo godišnje najmanje 2.500.000.000 komada cigareta, koje sadrže najmanje 50% duvana proizvedenog i obrađenog u Republici Srbiji i da su prvi put stavljene u promet na teritoriji Republike Srbije. Način i postupak utvrđivanja ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana propisaće ministar nadležan za poslove finansija.

II PREDMET OPOREZIVANJA

Član 2 Akcizom se oporezuju sledeći proizvodi: 1) derivati nafte; 2) duvanske prerađevine; 3) (brisana); 4) alkoholna pića; 5) (brisana); 6) kafa (sirova, pržena, mlevena i ekstrakt kafe); 7) i 8) (brisane).

III NASTANAK OBAVEZE AKCIZE Proizvodnja i uvoz

Član 3 Obaveza po osnovu akcize nastaje kada su proizvodi iz člana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: akcizni proizvodi): 1) proizvedeni u Republici Srbiji; 2) uvezeni u Republiku Srbiju. Uvezenim akciznim proizvodima u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatraju se akcizni proizvodi koji su uvezeni u skladu sa carinskim, odnosno spoljnotrgovinskim propisima. Član 4 (Brisano) Član 5 (Brisano)

Član 6 Obveznik akcize je proizvođač, odnosno uvoznik akciznih proizvoda. Obveznik akcize je i: 1) fizičko lice - proizvođač koji proda alkoholna pića drugom fizičkom licu; 2) pravno lice, odnosno preduzetnik koji kupi alkoholno piće od fizičkog lica - proizvođača alkoholnog pića; 3) (brisana); 4) pravno lice koje je ovlašćeno od strane državnog organa za prodaju zaplenjenih akciznih proizvoda; 5) kupac akciznih proizvoda oduzetih u postupku kontrole, odnosno u postupku prinudne naplate, a koje prodaje državni organ; 6) pravno lice, odnosno preduzetnik koji proda tečni naftni gas krajnjem potrošaču za pogon motornih vozila. Član 7 (Brisano)

V OSNOVICA AKCIZE

Član 8 Osnovicu za obračun akcize čini jedinica mere. novembar 2012.

www.retail.rs

IV OBVEZNIK AKCIZE

RETAIL MAGAZIN Osnovicu za obračun akcize pri uvozu kafe (sirove, pržene, mlevene i ekstrakta kafe) čini vrednost proizvoda utvrđena po carinskim propisima, uvećana za iznos uvoznih dažbina.

VI IZNOSI I STOPE AKCIZE Derivati nafte

Član 9 Na derivate nafte akciza se plaća u sledećim iznosima, i to na: 1) sve vrste motornog benzina 27,50 din/lit; 2) sve vrste dizel-goriva 16,66 din/lit; 3) ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380C 32,00 din/ kg; 4) tečni naftni gas za pogon motornih vozila: (1) u periodu do 31. decembra 2007. godine 6,00 din/kg; (2) u periodu od 1. januara 2008. godine 10,00 din/kg. Ministar nadležan za poslove finansija i ministar nadležan za poslove rudarstva i energetike objavljuju listu derivata nafte iz stava 1. tačka 3) ovog člana.

www.retail.rs

Duvanske prerađevine

Član 10 Na duvanske prerađevine (cigarete, cigare, cigarilose, duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine) plaća se akciza utvrđena odredbama čl. 40a, 40b, 40g i 40d ovog zakona. Cigaretama, cigarama, cigarilosima, duvanom za pušenje i ostalim duvanskim prerađevinama smatraju se duvanske prerađevine koje se proizvode i stavljaju u promet kao takva vrsta prerađevina u skladu sa zakonom kojim se uređuje proizvodnja i promet duvana i duvanskih prerađevina. Ako je obračunata akciza na cigarete, cigare, cigarilose, duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine, koja je propisana u odredbama čl. 40a, 40b, 40g i 40d ovog zakona, manja od minimalne akcize utvrđene ovim zakonom, plaća se minimalna akciza. Minimalna akciza iz stava 3. ovog člana iznosi, i to na: 1) cigarete - 100% ukupne akcize iz čl. 40a i 40b ovog zakona utvrđene za kategoriju cigareta sa najpopularnijom cenom; 2) cigare i cigarilose - 100% akcize iz člana 40g ovog zakona utvrđene za kategoriju cigara i cigarilosa sa najpopularnijom cenom; 3) duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine -100% akcize iz člana 40d ovog zakona utvrđene za kategoriju duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina sa najpopularnijom cenom. Najpopularnija cena iz stava 4. tač. 1) do 3) ovog člana je maloprodajna cena onih cenovnih kategorija cigareta, cigara, cigarilosa, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina koje imaju najveći obim prodaje u Republici Srbiji u proteklom polugodištu. Vlada Republike Srbije, na predlog Uprave, utvrđuje iznose najpopularnijih cena iz stava 4. ovog člana dva puta godišnje, i to u periodu od 1. do 31. jula u prvom polugodištu tekuće godine, odnosno u periodu od 1. do 31. januara u drugom polugodištu prethodne godine. Predlog iznosa najpopularnijih cena iz stava 6. ovog člana, Uprava podnosi na osnovu svih objavljenih maloprodajnih cena cigareta, cigara, cigarilosa, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina u proteklom polugodištu u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i podataka o obimu prodaje ovih duvanskih prerađevina u tom polugodištu. Vlada Republike Srbije urediće način i postupak utvrđivanja iznosa najpopularnijih cena cigareta, cigara, cigarilosa, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina u smislu st. 5. do 7. ovog člana. Iznosi najpopularnijih cena i minimalnih akciza iz st. 4. i 6. ovog člana primenjivaće se od narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije.“ Etil-alkohol (etanol) Član 11 (Brisan) 38

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN

Alkoholna pića

Član 12 Alkoholnim pićima smatraju se pića koja se, u zavisnosti od sirovina od kojih se proizvode i sadržaja etanola, stavljaju u promet kao takva vrsta pića u skladu sa propisom o kvalitetu i drugim zahtevima za alkoholna pića. Alkoholnim pićem, u smislu ovog zakona, smatraju se i sve vrste piva bez obzira na način pakovanja. Akciza se na alkoholna pića plaća u sledećim iznosima, i to na: 1) rakije: - od voća, grožđa, specijalne rakije 53,83 din/l; - od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina 136,55 din/l; 2) žestoka alkoholna pića i likere 87,54 din/l; 3) niskoalkoholna pića 9,00 din/l. Na alkoholna pića koja su u pakovanjima različitim od pakovanja iz stava 3. ovog člana, akciza se plaća srazmerno pakovanju.

Pivo

Član 12a Akciza se plaća na sve vrste piva, osim bezalkoholnog piva koje sadrži do 0,5% alkohola, u iznosu od 9,00 dinara po litru. Član 13 (Brisano)

Kafa

Član 14 Na kafu (sirovu, prženu, mlevenu i ekstrakt kafe) akciza se plaća po stopi od 30%.

Član 15 (Brisan) Član 16 (Brisan)

So za ishranu Luksuzni proizvodi

novembar 2012.

www.retail.rs

Indeksacija

Član 17 Dinarski iznosi akciza iz čl. 9, 12. i 12a ovog zakona usklađuju se godišnje stopom rasta cena na malo u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike. U slučaju povećanja proizvođačkih cena derivata nafte iz člana 9. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona zbog rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu, koje negativno utiče na makroekonomsku stabilnost u zemlji, Vlada Republike Srbije može privremeno smanjiti iznose akciza utvrđene u skladu sa ovim zakonom za iznose za koje su povećane proizvođačke cene tih derivata nafte, s tim što to umanjenje ne može biti veće od 20% poslednjih objavljenih iznosa akciza usklađenih prema stavu 1. ovog člana. U slučaju smanjenja proizvođačkih cena derivata nafte iz člana 9. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona zbog pada cene sirove nafte na svetskom tržištu, iznosi akciza utvrđeni u skladu sa stavom 2. ovog člana uvećavaju se za iznose za koje su smanjene proizvođačke cene tih derivata nafte, a najviše do poslednjih objavljenih iznosa akciza usklađenih prema stavu 1. ovog člana. Prilikom usklađivanja dinarskih iznosa akciza na derivate nafte iz člana 9. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona sa godišnjom stopom rasta cena na malo, osnovice za usklađivanje su poslednji objavljeni usklađeni, odnosno umanjeni ili uvećani iznosi akciza na pomenute derivate nafte, saglasno stavu 1. odnosno st. 2. i 3. ovog člana. Ovlašćuje se Vlada Republike Srbije da objavi iznose akciza iz st. 1. do 3. ovog člana. Kontrolne akcizne markice

RETAIL MAGAZIN Član 18 Proizvođač, odnosno uvoznik dužan je da pri proizvodnji, odnosno pre uvoza cigareta i alkoholnih pića, osim piva, obeleži kontrolnom akciznom markicom svaki od tih proizvoda posebno. Ministarstvo nadležno za poslove finanasija odobrava izdavanje kontrolnih akciznih markica i vodi evidenciju o izdatim kontrolnim akciznim markicama. Narodna banka Srbije - Zavod za izradu novčanica i kovanog novca štampa i izdaje kontrolne akcizne markice i vodi evidencije o izdatim kontrolnim akciznim markicama. Vlada Republike Srbije propisaće izgled kontrolne akcizne markice, vrstu podataka na markici, način i postupak odobravanja i izdavanja markica, vođenja evidencije o odobrenim i izdatim markicama i obeležavanja akciznih proizvoda iz stava 1 ovog člana.

VII OLAKŠICE KOD PLAĆANJA AKCIZE Oslobođenja

Član 19 Akciza se ne plaća na akcizne proizvode: 1) koje izvozi proizvođač; 2) koje proizvođač, odnosno uvoznik, na osnovu posebnih potvrda organa nadležnog za inostrane poslove, prodaje diplomatskim i konzularnim predstavništvima i stranom diplomatskom osoblju i konzularnim funkcionerima, pod uslovom reciprociteta, kao i u drugim slučajevima predviđenim međunarodnim ugovorom; 3) na derivate nafte i kafu koji su predviđeni međunarodnim ugovorom o donaciji, sa klauzulom da se na te proizvode neće plaćati akciza; 4) koje proizvođač, odnosno uvoznik otprema radi prodaje u avionima i brodovima koji saobraćaju na međunarodnim linijama, kao i na proizvode koji se otpremaju u slobodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola radi prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima; 5) derivate nafte iz člana 9. stav 1. tačka 3) ovog zakona koje proizvođač prodaje pod uslovom da se ti derivati nafte koriste isključivo za proizvodnju etilena i propilena od strane pravnih lica i preduzetnika koji obavljaju proizvodnju etilena i propilena u sopstvenim proizvodnim kapacitetima, odnosno uvoznik uvozi za sebe radi isključive proizvodnje etilena i propilena u sopstvenim proizvodnim kapacitetima ili za korisnika (vlasnika) koji te derivate nafte koristi isključivo za proizvodnju etilena i propilena u sopstvenim proizvodnim kapacitetima; 6) gorivo za mlazne motore - kerozin (petrolej) koje proizvođač prodaje neposredno krajnjem korisniku (vlasniku) za avio svrhe, odnosno uvoznik uvozi za sebe radi neposrednog korišćenja u avio svrhe ili za korisnika (vlasnika) koji to gorivo neposredno koristi u avio svrhe. Oslobođenje iz stava 1. tač. 1) i 4) ovog člana ostvaruje se na osnovu carinskih isprava kojim se dokazuje da su proizvodi napustili teritoriju Republike Srbije, odnosno otpremljeni radi prodaje u avionima i brodovima koji saobraćaju na međunarodnim linijama ili u slobodnim carinskim prodavnicama otvorenim na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola.

www.retail.rs

Umanjenje obračunate akcize

Član 20 Obveznik ima pravo na umanjenje obračunate akcize u visini iznosa plaćene akcize na proizvode koji su kao reprodukcioni materijal upotrebljeni u proizvodnji proizvoda na koje se plaća akciza. Reprodukcionim materijalom u smislu stava 1. ovog člana smatraju se proizvodi koji u procesu dalje proizvodnje ulaze u supstancu drugog proizvoda, u skladu sa ovim zakonom.

VIIa REŽIM ODLOŽENOG OBRAČUNAVANJA I PLAĆANJA AKCIZE

Član 20a Obračunavanje i plaćanje akcize se odlaže ako se: 40

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN 1) akcizni proizvodi otpremaju u akcizno skladište proizvođača za koje je nadležni organ dao akciznu dozvolu; 2) akcizni proizvodi otpremaju iz akciznog skladišta proizvođača u njegovo drugo akcizno skladište. Član 20b Ovlašćeni držalac akciznog skladišta može biti proizvođač. Ovlašćeni držalac akciznog skladišta za duvanske proizvode, odnosno alkoholna pića može biti proizvođač duvanskih proizvoda, odnosno alkoholnih pića koji je upisan u odgovarajući registar kod Uprave, odnosno Poreske uprave - Centrale. Kontrolu otpremanja, odnosno dopremanja akciznih proizvoda u akcizno skladište vrši poreski inspektor terenske kontrole. Akciznu dozvolu za otpremanje akciznih proizvoda u akcizno skladište daje ministar nadležan za poslove finansija. Uslove i postupak za dobijanje i oduzimanje akcizne dozvole, način i kontrolu otpremanja i dopremanja proizvoda u akcizno skladište i vođenje evidencija u akciznom skladištu propisaće ministar nadležan za poslove finansija.

VIII OBRAČUN I NAPLATA AKCIZE Obračun akcize

Član 21 Obveznik akcize je dužan da obračuna akcizu u momentu stavljanja akciznih proizvoda u promet. Stavljanjem u promet akciznih proizvoda smatra se: 1) svako otpremanje akciznih proizvoda iz proizvodnog pogona od strane proizvođača akciznih proizvoda za koje nema akciznu dozvolu; 2) svako otpremanje akciznih proizvoda iz akciznog skladišta, osim otpremanja u sopstveno drugo akcizno skladište; 3) iskazivanje manjka proizvoda u akciznom skladištu, osim manjka koji se može pravdati višom silom; 4) iskazivanje rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) u akciznom skladištu iznad količine utvrđene propisom koji donosi Vlada Republike Srbije. Obračun akcize pri uvozu akciznih proizvoda Član 21a Obaveza obračunavanja akcize pri uvozu akciznih proizvoda, osim pri uvozu tečnog naftnog gasa za pogon motornih vozila, nastaje danom nastanka obaveze obračunavanja uvoznih dažbina. Obračunavanje akcize na kafu (sirovu, prženu, mlevenu i ekstrakt kafe) vrši se prilikom uvoza. Akcizu obračunava nadležni carinski organ. Obračunavanje akcize na tečni naftni gas Član 21b Obračunavanje akcize na tečni naftni gas vrši se prilikom prodaje tečnog naftnog gasa krajnjem potrošaču za pogon motornih vozila. Član 22 (Brisan) Član 22a Obaveza obračunavanja akcize nastaje i: 1) prodajom zaplenjenih akciznih proizvoda preko pravnog lica, ovlašćenog od strane državnog organa za prodaju tih proizvoda; 2) prodajom preko carinskog, odnosno poreskog organa akciznih proizvoda koji su oduzeti u postupku kontrole, odnosno u postupku prinudne naplate; 3) kupovinom alkoholnog pića od fizičkog lica - proizvođača alkoholnih pića.

Plaćanje akcize

Član 23 Obveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati: novembar 2012.

www.retail.rs

Posebni slučajevi obračunavanja akcize

RETAIL MAGAZIN 1) najkasnije poslednjeg dana u mesecu - iznos akcize obračunat za period od 1. do 15. dana u mesecu; 2) najkasnije 15. dana u mesecu - iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca. Obračunatu akcizu pri uvozu obveznik je dužan da plati u rokovima i na način predviđen za plaćanje uvoznih dažbina.

Sastavljanje i podnošenje obračuna akcize

Član 24 Obveznik akcize sastavlja obračun akcize tromesečno u roku od 20 dana po isteku tromesečja i podnosi ga nadležnom poreskom organu. Obveznik uz obračun akcize podnosi i naloge za uplatu razlike akcize ako su uplaćeni iznosi manji od iznosa obaveze utvrđene tim obračunom, a za više uplaćene iznose podnosi zahtev za povraćaj ili pismeno izveštava da će za više uplaćene iznose umanjiti sledeću mesečnu obavezu. Član 25 Obveznik konačno obračunava akcizu po isteku godine. Konačan obračun akcize sastavlja se i podnosi zajedno sa godišnjim poreskim bilansom. Član 26 Radi sastavljanja konačnog obračuna akcize, obveznik vrši popis zaliha proizvoda na dan 31. decembra godine za koju se vrši konačan obračun. Popis zaliha proizvoda vrši se posebno po svakoj vrsti akciznog proizvoda. Obveznik koji zbog obima poslovanja nije u mogućnosti da popis zaliha proizvoda izvrši na dan 31. decembra, može popis zaliha proizvoda izvršiti u toku meseca decembra tekuće godine, a najkasnije do 15. januara naredne godine. Obveznik koji vrši popis zaliha proizvoda u toku decembra meseca tekuće godine ili od 1. do 15. januara naredne godine dužan je da zalihe proizvoda utvrđene popisom svede na dan 31. decembra, i to po svakoj vrsti akciznog proizvoda posebno. Čl. 27 i 28* (Prestali da važe)

Kamata Mesto plaćanja akcize

Član 29 Akciza se plaća prema sedištu, odnosno prebivalištu obveznika.

www.retail.rs

IX ISKAZIVANJE I EVIDENTIRANJE AKCIZE I DOSTAVLJANJE PODATAKA I DOKUMENTACIJE Prijava mesta obavljanja delatnosti

Član 30 Lice koje je registrovano za proizvodnju duvanskih prerađevina, derivata nafte, odnosno alkoholnih pića dužno je da pre početka obavljanja te delatnosti prijavi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave mesto pogona i sličnog prostora u kome će obavljati proizvodnju tih proizvoda. Poreska uprava - Centrala vodi registar proizvođača alkoholnih pića. U registar iz stava 2. ovog člana upisuje se i pravno lice, odnosno preduzetnik iz člana 6. stav 2. tačka 2) ovog zakona. Lice koje prodaje tečni naftni gas krajnjem potrošaču za pogon motornih vozila dužno je da prijavi Poreskoj upravi - Centrali mesto na kome obavlja prodaju tog proizvoda. Poreska uprava - Centrala vodi registar prodavaca tečnog naftnog gasa krajnjem potrošaču za pogon motornih vozila. Sadržinu, vrstu podataka i način vođenja registra iz st. 2. i 5. ovog člana propisaće ministar nadležan za poslove finansija.

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN

Evidencija

Član 31 Obveznik je dužan da na osnovu verodostojne dokumentacije uredno i ažurno vodi poresku evidenciju o akciznim proizvodima na način koji omogućuje utvrđivanje i kontrolu obaveze akcize u svakom obračunskom periodu. Član 32 (Brisan)

Popis zaliha

Član 33 Ako se akciza povećava, smanjuje ili ukida, proizvođač akciznih proizvoda je dužan da na dan stupanja na snagu propisa kojim se povećava, smanjuje ili ukida akciza izvrši popis zatečenih akciznih proizvoda na zalihama u magacinu, odnosno skladištu, osim u akciznim skladištima i da novu obračunatu akcizu uplati u propisanom roku. Član 34 Način obračunavanja i plaćanja akcize, vrstu, sadržinu i način vođenja evidencija, dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize, propisaće ministar nadležan za poslove finansija. Čl. 35 i 36* (Prestalo da važi)

XII POVRAĆAJ I REFAKCIJA AKCIZE Povraćaj akcize

Član 37 Obveznik od koga je naplaćena akciza, a koju nije bio dužan da plati, ili koji je platio akcizu u većem iznosu od zakonom predviđenog, ima pravo na povraćaj tako plaćene akcize. Zahtev za povraćaj akcize iz stava 1. ovog člana obveznik može podneti samo ako je kupac koji je kroz cenu akciznog proizvoda platio tu akcizu zatražio u pismenoj formi od obveznika povraćaj, u kojem slučaju se vrši povraćaj akcize kupcu. Izuzetno, obveznik akcize koji je iz svojih sredstava uplatio akcizu koju nije bio dužan da plati ili je platio u iznosu većem od zakonom predviđenog, može podneti u svoje ime i za svoj račun zahtev za povraćaj tako plaćene akcize. Ako su od obveznika akcize iz stava 1. ovog člana naplaćeni kamata, troškovi prinudne naplate ili novčana kazna, pripada mu pravo na povraćaj ovih davanja. Zahtev za povraćaj akcize, kamate, troškova prinudne naplate i novčane kazne iz st. 2-4. ovog člana, uz priložene dokaze o plaćenoj akcizi i drugim davanjima i pismeni zahtev kupca, obveznik podnosi poreskom organu kod kojeg se vodi kao poreski obveznik. U slučaju iz stava 2. ovog člana, obveznik je dužan da u roku od osam dana od dana kada mu je izvršen povraćaj akcize dostavi nadležnom poreskom organu dokaz da je ta sredstva preneo na kupca. Član 38* (Prestao da važi)

novembar 2012.

www.retail.rs

Refakcija akcize

Član 39 Ako lice koje nije proizvođač izvozi proizvod na koji je plaćena akciza, ima pravo na refakciju plaćene akcize. Član 39a Ako se dizel gorivo prodaje krajnjem korisniku za pogon traktora, može se ostvariti refakcija akcize koja je plaćena prilikom nabavke tog goriva do količina potrebnih za obradu zemljišta od strane poljoprivrednih gazdinstava koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava kod organa nadležnog za vođenje tog registra, pod uslovom da se dizel gorivo prodaje preko ovlašćenog distributera. Uslove za dobijanje ovlašćenja za distribuciju dizel goriva, normative potrebnih količina za namene iz stava 1. ovog člana, uslove za ostvarivanje prava na refakciju, način i postupak ostvarivanja refakcije akcize iz stava 1. ovog člana propisaće ministar nadležan za poslove finansija. Član 39b

RETAIL MAGAZIN Lice koje derivate nafte iz člana 9. stav 1. tačka 3) ovog zakona koristi za industrijske svrhe, može ostvariti refakciju plaćene akcize na te derivate nafte, pod uslovom da te derivate nafte nabavlja od uvoznika, odnosno proizvođača tih derivata nafte i da je na te derivate nafte uvoznik, odnosno proizvođač platio propisani iznos akcize. Za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244, obveznik akcize - proizvođač derivata nafte koji proda derivate nafte iz člana 9. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona kupcima sa teritorije AP Kosovo i Metohija, može ostvariti refakciju plaćene akcize na te derivate nafte, pod uslovom da ima dokaz da su prodati derivati nafte plaćeni i otpremljeni na teritoriju AP Kosovo i Metohija, kao i dokaz da je na te derivate nafte plaćen propisan iznos akcize. Bliže uslove, način i postupak za ostvarivanje prava na refakciju akcize iz st. 1. i 2. ovog člana propisaće ministar nadležan za poslove finansija. Član 40 Refakciju akcize lice iz člana 39. ovog zakona ostvaruje na osnovu pismenog zahteva, uz dokaz o plaćenoj akcizi i dokaz da su proizvodi izvezeni. Zahtev za refakciju akcize podnosi se nadležnom poreskom organu.

www.retail.rs

XIIa OBRAČUNAVANJE I PLAĆANJE AKCIZE NA CIGARETE Član 40a Akciza na cigarete u periodu do 31. decembra 2007. godine plaća se, i to na: 1) cigarete iz uvoza u iznosu od 18,36 din/pak; 2) cigarete koje su proizvedene u zemlji u iznosu od 5,44 din/pak. Na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji plaća se akciza, i to: 1) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2008. godine u iznosu od 7,70 din/pak; 2) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2009. godine u iznosu od 8,10 din/pak; 3) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2010. godine u iznosu od 12,10 din/pak; 4) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2011. godine u iznosu od 12,90 din/pak; 5) od 1. januara 2012. godine plaća se u iznosu od 13,60 din/pak. Akciza na cigarete iz st. 1. i 2. ovog člana plaća se po pakovanju od 20 komada. Na cigarete koje su u pakovanju različitom od pakovanja iz stava 3. ovog člana, akciza se plaća srazmerno pakovanju. Član 40b Na cigarete iz uvoza i na cigarete koje su proizvedene u zemlji, pored akcize iz člana 40a ovog zakona, plaća se i akciza po stopi od, i to: 1) u periodu do 31. decembra 2009. godine 33%; 2) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2010. godine 40%; 3) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2011. godine 42%; 4) od 1. januara 2012. godine 43%. Osnovicu za obračun akcize iz stava 1. ovog člana čini maloprodajna cena cigareta. Maloprodajnu cenu iz stava 1. ovog člana utvrđuje proizvođač, odnosno uvoznik cigareta. Proizvođač, odnosno uvoznik cigareta dužan je da maloprodajnu cenu prijavi Upravi i da je uz pismenu saglasnost Uprave objavi u “Službenom glasniku Republike Srbije” pre podnošenja zahteva za izdavanje kontrolnih akciznih markica. Prodaja cigareta po maloprodajnim cenama koje su različite od onih koje je odredio proizvođač, odnosno uvoznik nije dozvoljena. Član 40v Dinarski iznosi akcize iz člana 40a ovog zakona usklađuju se sa rastom cena na malo. Usklađivanje dinarskih iznosa akcize vrši se u skladu sa članom 17. ovog zakona. Član 40g Na cigare i cigarilose plaća se akciza po stopi od, i to: 1) u periodu do 31. decembra 2009. godine 33%; 2) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2010. godine 40%; 44

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN 3) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2011. godine 42%; 4) od 1. januara 2012. godine 43%. Osnovicu za obračun akcize iz stava 1. ovog člana čini maloprodajna cena po komadu. Maloprodajnu cenu iz stava 2. ovog člana utvrđuje proizvođač, odnosno uvoznik cigara i cigarilosa. Prodaja cigara i cigarilosa po maloprodajnim cenama koje su različite od onih koje je odredio proizvođač, odnosno uvoznik nije dozvoljena. Član 40d Na duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine plaća se akciza po stopi od, i to: 1) u periodu do 31. decembra 2009. godine 33%; 2) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2010. godine 40%; 3) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2011. godine 42%; 4) od 1. januara 2012. godine 43%. Osnovicu za obračun akcize iz stava 1. ovog člana čini maloprodajna cena po kilogramu. Maloprodajnu cenu iz stava 2. ovog člana utvrđuje proizvođač, odnosno uvoznik duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina. Prodaja duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina po maloprodajnim cenama koje su različite od onih koje je odredio proizvođač, odnosno uvoznik nije dozvoljena. Na duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine koje su u pakovanju različitom od pakovanja iz stava 2. ovog člana, akciza se plaća srazmerno pakovanju. Član 40đ Maloprodajne cene po jedinici mere duvanskih prerađevina iz člana 40b stav 3, člana 40g stav 3. i člana 40d stav 3. ovog zakona prijavljuju se Upravi i objavljuju uz pismenu saglasnost Uprave u “Službenom glasniku Republike Srbije”. Proizvođači, odnosno uvoznici duvanskih prerađevina dužni su da prijave Upravi svaku promenu maloprodajnih cena iz stava 1. ovog člana, i da ih objave uz pismenu saglasnost Uprave u “Službenom glasniku Republike Srbije”. Proizvođači, odnosno uvoznici duvanskih prerađevina dužni su da u prijavi maloprodajnih cena iz st. 1. i 2. ovog člana, odnosno u aktu o utvrđivanju, odnosno promeni maloprodajnih cena iz st. 1. i 2. ovog člana naznače dan od kada se te maloprodajne cene primenjuju. Troškove objavljivanja maloprodajnih cena iz st. 1. i 2. ovog člana u “Službenom glasniku Republike Srbije” snosi proizvođač, odnosno uvoznik, uplatom novčanih sredstava na račun JP “Službeni glasnik”, Beograd. Proizvođač, odnosno uvoznik može odrediti maloprodajnu cenu cigareta koja je različita od maloprodajne cene koju je naznačio u zahtevu za izdavanje kontrolnih akciznih markica, pod uslovom da je istu prijavio Upravi i objavio uz pismenu saglasnost Uprave u “Službenom glasniku Republike Srbije”. Maloprodajne cene iz stava 1. ovog člana moraju da budu istaknute u, odnosno na objektu trgovine na malo, tako da su jasno vidljive za potrošače duvanskih proizvoda.

novembar 2012.

www.retail.rs

XIII KAZNENE ODREDBE

Član 41 Novčanom kaznom od 10.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako: 1) (brisana); 2) obračunatu akcizu ne uplati u propisanom roku (član 23); 3) ne podnese ili ne podnese blagovremeno obračun akcize (čl. 24. i 25); 4) ne prijavi početak obavljanja delatnosti nadležnom poreskom organu, odnosno ne prijavi Poreskoj upravi - Centrali mesto na kome obavlja prodaju tečnog naftnog gasa krajnjem potrošaču za pogon motornih vozila (član 30); 5) ne vodi evidenciju o akciznim proizvodima na način koji omogućuje utvrđivanje i kontrolu obaveze akcize (član 31); 6) kod promene stopa i iznosa akcize ne izvrši popis akciznih proizvoda na zalihama ili ako u nove cene ne ukalkuliše povećanu, smanjenu ili ukinutu akcizu (član 33); 7) (brisana); 8) ako nije dostavio nadležnom poreskom organu dokaz da je sredstva po osnovu povraćaja akcize preneo na kupca (član 37. stav 6);

www.retail.rs

RETAIL MAGAZIN 9) prodaje duvanske prerađevine po maloprodajnim cenama koje su različite od onih koje je odredio proizvođač, odnosno uvoznik (čl. 40b, 40g i 40d); 10) maloprodajne cene duvanskih prerađevina nisu prijavljene Upravi, kao i da nisu istaknute u, odnosno na objektu trgovine na malo tako da su jasno vidljive (član 40đ); 11) ne objavi maloprodajne cene duvanskih prerađevina u „Službenom glasniku Republike Srbije“, objavi maloprodajne cene duvanskih prerađevina u „Službenom glasniku Republike Srbije“ bez pismene saglasnosti Uprave ili objavi različite maloprodajne cene duvanskih prerađevina u „Službenom glasniku Republike Srbije“ od cena prijavljenih Upravi (čl. 40b i 40đ). Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara. Član 42** Novčanom kaznom u visini od dvostrukog do desetostrukog iznosa neobračunate akcize, a najmanje u visini od 125.000 dinara, kazniće se za prekršaj obveznik akcize - pravno lice ako ne obračuna ili obračuna netačno akcizu (član 21). Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara. Član 43 Novčanom kaznom od 5.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice - preduzetnik: 1) ako obračunatu akcizu ne uplati u propisanom roku (član 23); 2) ako ne podnese ili neblagovremeno podnese obračun akcize (čl. 24. i 25); 3) ako ne prijavi početak obavljanja delatnosti nadležnom poreskom organu, odnosno ne prijavi Poreskoj upravi - Centrali mesto na kome obavlja prodaju tečnog naftnog gasa krajnjem potrošaču za pogon motornih vozila (član 30); 4) ako pri promeni stopa i iznosa akcize ne izvrši popis akciznih proizvoda na zalihama ili ako u nove cene ne ukalkuliše povećanu, smanjenu ili ukinutu akcizu (član 33); 5) (brisana); 6) ako nije dostavio nadležnom poreskom organu dokaz da je sredstva preneo na kupca (član 37. stav 6); 7) ako prodaje duvanske prerađevine po maloprodajnim cenama koje su različite od onih koje je odredio proizvođač, odnosno uvoznik (čl. 40b, 40g i 40d); 8) ako maloprodajne cene duvanskih prerađevina nisu prijavljene Upravi, kao i ako nisu istaknute u, odnosno na objektu trgovine na malo tako da su jasno vidljive (član 40đ); 9) ne objavi maloprodajne cene duvanskih prerađevina u „Službenom glasniku Republike Srbije“, objavi maloprodajne cene duvanskih prerađevina u „Službenom glasniku Republike Srbije“ bez pismene saglasnosti Uprave ili objavi različite maloprodajne cene duvanskih prerađevina u „Službenom glasniku Republike Srbije“ od cena prijavljenih Upravi (čl. 40b i 40đ). Za prekršaj iz stava 1. tač. 1), 3) i 4) ovog člana kazniće se i fizičko lice - proizvođač alkoholnih pića novčanom kaznom u iznosu od 500 do 50.000 dinara. Član 44 Novčanom kaznom u visini od dvostrukog do desetostrukog iznosa neobračunate akcize, a najmanje u visini od 75.000 dinara, kazniće se za prekršaj obveznik akcize - preduzetnik ako ne obračuna ili obračuna netačno akcizu (član 21). Član 45 Ako obveznik vrši prodaju cigareta i alkoholnih pića koja nisu posebno obeležena kontrolnim akciznim markicama u skladu sa odredbama člana 18. ovog zakona, može se izreći zaštitna mera - zabrane obavljanja delatnosti za pravno lice u trajanju od tri meseca do jedne godine, a za preduzetnika u trajanju od šest meseci do tri godine. Član 46* (Prestao da važi)

XIV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 47 Obveznik akcize - proizvođač dužan je da na dan početka primene ovog zakona izvrši popis zatečenih zaliha akciznih proizvoda u magacinu, skladištu, prodavnici i dr., koje se nalaze van fabričkog kruga, i da u prodajne cene zatečenih zaliha ukalkuliše (obračuna) akcizu po novim stopama i iznosima. 46

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN Ako je ukalkulisana akciza iz stava 1. ovog člana veća od akcize ukalkulisane po do sada važećim stopama, uključujući i posebne naknade, obveznik akcize dužan je da tu razliku uplati najkasnije do 5. maja 2001. godine. Ako je ukalkulisana akciza iz stava 1. ovog člana manja od akcize ukalkulisane po do sada važećim stopama, uključujući i posebne naknade, obveznik akcize može da za tu razliku umanji naredne akontacije akcize. Obveznik - držalac slobodne carinske prodavnice dužan je da na dan početka primene ovog zakona izvrši popis zatečenih zaliha proizvoda u tim prodavnicama. Obveznik iz stava 4. ovog člana dužan je da u prodajne cene zatečenih zaliha akciznih proizvoda, koje nije vratio inostranom dobavljaču u skladu sa carinskim propisima, ukalkuliše (obračuna) akcizu. Obveznik akcize kojem je odobreno držanje akcizne prodavnice dužan je da na dan početka primene ovog zakona izvrši popis zatečenih zaliha proizvoda u tim prodavnicama, i da akcizu sadržanu u prodajnoj ceni zatečenih zaliha proizvoda uplati u roku od 60 dana od dana početka primene ovog zakona. Obračunata akciza iz stava 5. ovog člana uplaćuje se u roku od 60 dana od dana početka primene ovog zakona. Član 48 Do donošenja propisa po odredbi člana 18. stav 4. ovog zakona primenjivaće se Uredba o izdavanju kontrolnih akciznih markica i načinu obeležavanja duvanskih prerađevina i alkoholnih pića tim markicama („Službeni list SRJ“, br. 33/97, 39/97 i 55/98). Član 49 Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o akcizama i porezu na promet („Službeni glasnik RS“, br. 43/94, 53/95, 24/96, 52/96, 55/96, 1/97, 60/97, 42/98, 33/99, 48/99, 54/99 i 25/2000), u delu kojim se uređuju akcize i odredbe člana 1. stav 1. tač. 1)-3) i stav 2. tačka 1), čl. 2-7. i čl. 22-26. Zakona o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 44/98 i 48/99). Do donošenja propisa po odredbama ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona iz stava 1. ovog člana. Član 50 Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivaće se od 1. aprila 2001. godine. Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS“, br. 73/2001) Član 4 Akciza na so za ishranu ne plaća se za 2002. i 2003. godinu. Član 5 Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjuje se od 1. januara 2002. godine.

Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS“, br. 72/2003) Član 8 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS“, br. 55/2004) Član 5 Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srnovembar 2012.

www.retail.rs

Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002) Član 3 Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

RETAIL MAGAZIN bije“.

www.retail.rs

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS“, br. 135/2004) Član 28 Obveznik akcize - proizvođač dužan je da na dan 1. januara 2005. godine izvrši popis zatečenih zaliha akciznih proizvoda iz čl. 8. i 9. ovog zakona u magacinu i skladištu, osim u akciznom skladištu, obračuna akcizu propisanu ovim zakonom i uplati je u propisanom roku. Ako je ukalkulisana akciza iz stava 1. ovog člana veća od akcize ukalkulisane i plaćene u iznosima koji su važili do 1. januara 2005. godine, obveznik akcize dužan je da razliku uplati najkasnije do 31. januara 2005. godine. Ako je ukalkulisana akciza iz stava 1. ovog člana manja od akcize ukalkulisane i plaćene u iznosima koji su važili do 1. januara 2005. godine, obveznik akcize može da za razliku umanji naredne akontacije akcize. Prvo usklađivanje iznosa akciza stopom rasta cena na malo za proizvode iz stava 1. ovog člana izvršiće se po isteku prvog polugodišta 2005. godine. Poslednje tromesečno usklađivanje iznosa akciza stopom rasta cena na malo za proizvode iz člana 2. tač. 1), 2) i 5) Zakona o akcizama („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004 i 55/2004) izvršiće se u januaru 2005. godine, a prvo polugodišnje usklađivanje po isteku prvog polugodišta 2005. godine. Član 29 Proizvođači akciznih proizvoda koji su, do početka primene ovog zakona dobili rešenje o odobravanju statusa akciznog skladišta dužni su da ispune uslove iz propisa koji će doneti ministar nadležan za poslove finansija na osnovu ovlašćenja iz člana 13. ovog zakona, u roku od 90 dana od dana početka primene tog propisa. Član 30 Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivaće se od 1. januara 2005. godine, osim odredaba ovog zakona koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, koje će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona. Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS“, br. 46/2005) Član 12 Izuzetno od člana 3. ovog zakona, Vlada Republike Srbije, na predlog organizacije za duvan, utvrdiće i objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“ u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, iznose najpopularnijih cena i minimalnih akciza na cigarete, cigare, cigarilose, duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine za prvo polugodište 2005. godine, na osnovu svih objavljenih maloprodajnih cena ovih proizvoda u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i podataka o obimu prodaje cigareta, cigara, cigarilosa, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina u 2004. godini. Iznosi najpopularnijih cena i minimalnih akciza iz stava 1. ovog člana primenjivaće se od narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ do utvrđivanja iznosa najpopularnijih cena i minimalnih akciza na cigarete, cigare, cigarilose, duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine za drugo polugodište 2005. godine, saglasno članu 3. ovog zakona. Član 13 Usklađivanje iznosa akcize na derivate nafte iz člana 9. stav 1. tač. 1) i 2) Zakona o akcizama („Službeni glasnik RS“, br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004 i 135/2004) sa stopom rasta cena na malo u oktobru, novembru i decembru 2004. godine izvršiće se u julu mesecu 2005. godine. Član 14 Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS“, br. 61/2007) Član 30 48

novembar 2012.

RETAIL MAGAZIN

www.retail.rs

Prvo godišnje usklađivanje dinarskih iznosa akciza iz člana 10. i člana 23. stav 2. ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom izvršiće se u januaru 2008. godine stopom rasta cena na malo u 2007. godini. Član 31 Odredbe člana 1a st. 2. i 3. Zakona o akcizama („Službeni glasnik RS“, br. 22/01, 73/01, 80/02, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05 i 101/05 - dr. zakon), prestaju da važe 1. januara 2008. godine. Član 32 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

novembar 2012.