Srpski rotar br 39 i 40 by Milica

SRPSKI

OSNIVA^ ROTARI KLUB BEOGRAD D-2483

MAJ / JUN 2014. • GODINA IV (LææVI) BROJ 39 i 40 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

PETS U KRAQEVSKOM GRADU

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

I zato ne sudite o drugima pre nego {to ih zaista ne upoznate, jer istina bi vas mogla iznenaditi í

ISSN 2217-723æ

BROJ 39 i 40 MAJ / JUN 2014. GODINA IV (LææVI)

SVAKO IMA SVOJU PRIÛ Dvadeset~etvorogodi{wi mladi}, gledaju}i kroz prozor voza, najednom vrisnu: - Tataaaaaa, gledaaaaajjjjj, drve}e se kre}e unazaaaaad! Otac se najradosnije nasmejao gledaju}i sa qubavqu u svog sina. Ali za to vreme jedan mla|i bra~ni par, koji je sedeo preko puta wih, pogledao je u momka od 24 godine sa tugom i saàqewem. Iznenada mladi} odjednom opet viknu: - Tataaaaa, pogledaaaajjj, oblaci lete sa namaaaaaa! Bra~ni par nije vi{e mogao izdràti pa u glas reko{e ocu tog mladi}a: - Gospodine, a za{to ne po{aqete va{eg sina nekom dobrom doktoru? Neko mu sigurno moè pomo}i. Otac se nasmejao i uzvratio im: - I jesam. I mi se ba{ sada vra}amo iz bolnice. Moj sin, ovaj momak kojeg ovde vidite, bio je slep od ro|ewa, ali mu je komplikovanom i uspe{nom operacijom vra}en vid. On tek od ovog jutra moè prvi put u ìvotu da vidi! Svaka osoba na ovoj planeti ima svoju jedinstvenu pri~u.

Velimir Stefanovi}

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2013–2014 Velimir Stefanovi}

^edomir Petriwac

1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE;

Osniva~: Rotari klub Beograd

2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE;

Za osniva~a: ^edomir Petriwac Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili prole}ni i letwi broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi}

3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA;

Haxi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi}

5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA;

Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI;

Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

PIB 103557058 Ra~un 200-2716270101033-03 otvoren kod Po{tanske {tedionice

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI

Zorica Milo{evi}

NOVI PREDSEDNIK RI U ROTARIJANSKOJ 2014-2015.

MESECOSLOV

maj 2014.

Maj je mesec PRIJATEQSTVA.

1992. reosnovan je ROTARI KLUB BEOGRAD kada mu je dodeqena poveqa (ROTARÙ INTERNATIONAL – CHARTER)

DAN ekologa Srbije

DAN ptica

1927. Kanbera je postala glavni grad Australije umesto Melburna. 1946. Kraq Vitorio Emanuele III je abdicirao, a Italija je postala republika.

1948. Na današwi dan Izrael je od Ujediwenih nacija dobio nezavisnost. Jevreji koji su pre`iveli Drugi svetski rat sakupili su se u Palestini sa `eqom i namerom da ponovo objedine svoju naciju.

GarÚ C. K. Huang ~lan RC Tajpej, Tajvan

DAN odr`ivog razvoja

ROTARI KLUB NOVI SAD-PETROVARADIN-FRU[KA GORA godi{wica Kluba

15 22 24 DAN akcije za klimu

DAN za{tite biodiverziteta

Evropski DAN parkova i cve}a

1955. Prvi put posle Rezolucije Informbiroa Jugoslaviju i predsednika Tita posetili su partijski lider koji je nasledio Josifa Staqina, prvi sekretar Komunisti~ke partije SSSR Nikita Sergejevi~ Hruš~ov i predsednik vlade Nikolaj Bulgawin. U posetu je došla najva`nija politi~ka elita tada vode}e sile u svetu i to je bio va`an politi~ki dogaðaj za sve naše susede i šire.

DAN borbe protiv pu{ewa

1594. U Veneciji je umro slavni italijanski slikar Jakopo Komin Robusti, zvani Tintoreto. Po`iveo je 75. godina, u svojim slikarskim delima ostavio je trag lepote za neodre|eno dugo razdobqe...

AKTUELNOSTI DISTRIKT 2483 ROTARAKT KLUB BEOGRAD

20. GODINA OD OSNIVANJA Rotarakt klub Beograd je proslavu 20. godina od osnivawa Rotarakt pokreta u Srbiji, 15. marta 2014. godine, (od 20 ~asova) odr`ao u sve~anoj sali hotela ,,Srbija” (Ustani~ka 127c, Beograd). Proslava je bila humanitarnog karaktera - prihod sakupqen tokom lutrije namewen je Prihvatili{tu za decu, Beograd. Pozvani su svi Rotarakt i Rotari klubovi u Distriktu, kao i Rotarakt klubovi iz Hrvatske, Makedonije, Republike Srpske i drugih zemaqa sa kojima smo imali ~ast da sara|ujemo. Kroz ovu proslavu pokazali smo zna~aj osnivawa Rotarakt kluba Beograd, kao prve inicijative okupqawa rotarijanske omladine u istoriji Srbije pod okriqem Rotari kluba Beograd.

Ovom proslavom tako|e smo èleli da istaknemo bogatstvo tradicije duge dve decenije, kao {to i sami znate kao ~lanovi Rotari kluba kojim se reosniva Rotari pokret u na{oj zemqi, predstavqa izuzetnu ~ast ali i veliku odgovornost kada je u pitawu negovawe i {irewe rotarijanske ideje na na{im prostorima. Kao {to dolikuje najstarijem klubu u Distriktu, èleli smo da ovaj jubilej obeleìmo na na~in dostojan 20-godi{wem kontinuitetu na{eg servisnog delovawa. Druèwe je po~elo pi}em dobrodo{lice, uz razgledawe panoa sa uspe{nim akcijama svih Rotarakt klubova, a nastavqeno je humanitarnom lutrijom i druèwem uz muziku ,,Makao” benda. Kotizacija, koja je ukqu~ila sve~anu ve~eru i neograni~eno konzumirawe pi}a, iznosila je 20 evra (2300 dinara) za Rotarakt, odnosno 25 evra (2800 dinara) za ~lanove Rotari klubova. ,,U me|uvremenu koje oslikavaju kriza i globalni problemi, na{a du`nost kao individua u dru{tvu je da {irimo dobru voqu. Od nas se ne o~ekuje da bitno promenimo okruèwe u kojem ìvimo, ali treba da dajemo dobar primer - primer lepog pona{awa i primer lepog opho|ewa prema qudima oko nas. Razlog takvog pona{awa treba da prona|emo duboko u sebi, jer upravo je to mesto gde prave promene nastaju”, zabeleìo je 2009. godine Vladimir Mitrovi}, jedan od predsednika Rotarakt kluba Beograd. A kako po~iwe na{a pri~a: „Ideja da se u Beogradu osnuje prvi Rotarakt klub u vezi je sa rotarijancem Jorgom ôpom, ~lanom Rotari kluba Amersvil ([vajcarska). Poznato je da zbog sankcija OUN, koje su donete 30. maja 1992. godine, jedini tada postoje}i klub u SR Jugoslaviji, RK Beograd, nije mogao da organizuje proslavu dodele Chartera, a o osnivawu novih klubova nije bilo ni re~i. Klub je bio primqen u RI i nastavio je rad, ali je svaki daqi razvoj Rotarija i osnivawe novih klubova bilo zaustavqeno. Bord direktora RI, po~etkom 1994. godine donosi odluku da se deo teritorije biv{e SFRJ (Srbija, Crna Gora i Bosna i

4 2

Hercegovina) izuzme iz dotada{weg distrikta 1910 i da se formira SEA (Specijalna oblast {irewa), koja }e biti u nadle`nosti predsednika RI Bila Hantlija. Odmah potom on imenuje PDG distrikta 2000 ([vajcarska) Jorga ôpa za svog zastupnika (PEA), u periodu 1994-1997. godine. Jedna od dobrih akcija koje su zapo~ete i okon~ane u vreme wegovog mandata bila je osnivawe prvog Rotarakt kluba, RTK Beograd. Naime, ôp je smatrao da se sankcije ne odnose na omladinu i da }e RI dodeliti Charter Rotarakt klubu bez obzira na embargo OUN, {to se na kraju i desilo. Ovu ideju prihvatili su ~lanovi RK Beograd, a Upravni odbor Kluba je imenovao dva svoja ~lana, Nikolu Obradovi}a i Dejana îkaru, da daqe vode ovaj projekatâ&#x20AC;?, izvod je iz dokumentacije o osnivawu Rotarakt kluba Beograd, autora Dejana îkare.

Sigurni smo da }emo zajedni~kim radom doprineti stvarawu nove, uspe{ne budu}nosti na{eg Rotarakt pokreta Ă S po{tovawem, Mina Vasovi} Predsednica 2013/14, Izabrani DRR 2014/15 Upravni odbor Rotarakt kluba Beograd Milana Juri{i}, Potpredsednik, Sawa Risti}, Sekretar Marija Bo`ovi}, Izabrani slede}i predsednik, Sawa Paweskovi}, Predhodni predsednik, Asistent DRR za beogradske klubove Qiqana Ra|enovi}, Ceremonijar Aleksandar Vratowi} Gligorijevi}, Rizni~ar

5 3

OVO JE PRI^A O MENI

LI^NOSTI U NA[EM ROTARIJU

o|en sam u pre 36 godiR na i prohodao u Kotoru gradu, od koga je, kako mi re~e jedan od profesora na Pravnom fakultetu, lep{a samo Venecija. Vide}emo koliko }e jo{ dugo biti, nadam se da }e Venecijada da potraje. Iako se moja porodica preselila u Budvu kad mi je bilo ~etiri godine, kotorska riva, stari grad i zaliv, ~uvena kotorska vlaga se nisu mogli zaboraviti tako da su roditeqi bili primorani da me svakog vikenda vode u Kotor, jer bez Kotora naprosto nisam mogao. Imali smo na{e mesto na rivi odakle se pru`ao najboqi pogled na zaliv i ceo svet je bio moj. Tako je ostalo i dan danas. Prilikom svake posete Crnoj Gori, roditeqskom domu u Budvi, obavezno posetim Kotor gde se slike najra-

BEOGRAD

iznajmquju le`aqke da ti pesak, ne daj Bo`e, ne u|e u kupa}i kostim i napravi haos ili se zalepi za le|a i izle~i reumu.

nijeg detiwstva re|aju kao na traci dok se u pozadini ~uje Boke{ko kolo.

nam da posle ove priZ ~e o moru ve} sebe zami{qate kako u`ivate u

drastawe u Budvi je biO lo kao na filmu (,,Lito vilovito’’) ili popularnim serijama (,,Budva na pjenu od mora’’). Od kasnog prole}a do sredine jeseni dane smo provodili po budvanskim plaàma, po ceo dan samo u kupa}im ga}ama i papu~ama. Mnogo kasnije sam od turista nau~io da se na plaù nose pe{kiri, jedan za pre a jedan za posle podne, kojekakve mazalice za bronzanu boju tela, da se ~arima leta ali moram da kaèm nekoliko re~i i o svojoj porodici. Otac Dragoqub je beogradski student Elektrotehni~kog fakulteta, nepopravqivi hipik {ezdesetosma{, sa par jo{ vidqivih modrica-uspomena na podvo`wak i prvi u mnogobrojnoj porodici a i {ire koji je tih godina nosio kosu dugu skoro do ramena, simbol svog mladala~kog bunta. Nekim ro|acima se to nije dopalo pa su ga nagovorili da mu pre neke svadbe ,,samo malo skrate kosu”. Ne znam koliko su mu skratili kosu i {ta je tu stvarno bilo, ali sa tim ro|acima je prekinuo svaki kontakt. Ja ih do dana{weg dana nisam ni upoznao. ûo sam da se sli~no dogodilo i Robertu De Niru prilikom posete Beogradu. Izgleda da se to de{ava samo najboqima. Neko vreme je plovio po okeanima, dok nije upoznao na{u majku, koja mu

6 2

je na{la luku a zatim se zaposlio u struci i ostavio more samo za kupawe i pecawe. Pored svog osnovnog zanimawa, in`iwera u HTP Budvanska rivijera, ceo `ivot je proveo u tenisu, {to kao igra~ i trener a kasnije i funk-

cioner u raznim savezima. Qubav prema tenisu i sportu uop{te otac je preneo na brata i mene tako da smo od najranije mladosti u~ili tajne teniskog zanata, u~estvovali i pobe|ivali na brojnim turnirima i od reketa se nismo odvojili do dana{weg dana. ajka Milica je diplomirani turizmolog i M provela je u turizmu ceo radni vek, ki~ma na{e porodice, neumorni sastavqa~ mojih i bratovih pismenih zadataka i pesmica iz srpskog jezika, dobitnik mnogih petica i pohvala od nastavnika. Qubav i sklonost prema poeziji i pesmi sam nasledio upravo od we, {to je rezultiralo mojim u~estvovawem na brojnim {kolskim takmi~ewima u recitovawu (Seti se Barbara kako sam te recitovao...). toku jednog od brojnih U raspusta u osnovnoj {koli oti{li smo kod tetke u Beograd da gledamo

UGQE[A PAVI]EVI] predstavu ,,[trumfovi’’ koju su izvodili ,,Sedmorica mladih’’. Odu{evqen Beogradom, znao sam da nam to ne}e biti posledwi put da se vidimo, I ostatak pri~e ide otprilike kao u onim vicevima o Crnogorcima u Beogradu. U Beogradu, idealu mladala~ke slo-

{tinskom sudu u Beogradu, zatim dve godine u Privrednom sudu u Beogradu da bi se skrasio u Ministarstvu finansija.

bode, daleko od o~iju mojih roditeqa, pripremao sam se za ìvot i ìveo ìvot, zavoleo ulice, qude, parkove, pozori{ta, bioskope, kafane i - Jelenu. Zavr{io sam Pravni fakultet u Beogradu, specijalizovao akcije, berze i akcionarska dru{tva,

wu porodi~nog posla koji je imao veze sa telekomunikacijama a povremeno sam dr`ao ~asove tenisa i sudio na teniskim turnirima.

okom studirawa, u letwim pauzama izme|u isT pitnih rokova pomagao sam roditeqima i bratu u vo|e-

a Rotari sam prvi put ~uo od prijateqa Z koji je bio ~lan Rotarakt kluba Beograd i od-

ROTARI KLUB BEOGRAD - sa go{}om iz [vedske

polo`io pravosudni ispit, radio oko {est meseci u Prvom i Tre}em op-

mah mi se dopala ideja i slogan Service above self. Ka`u da `ivot ~o-

veka ne moè biti ispuwen ako nema ne{to vi{e od wega samog {to ga pokre}e. Kaù i da za ideale ginu budale. U redu, ne moramo ba{ da ginemo ali definitivno ne smemo misliti samo na sebe i svoje potrebe i zanemariti potrebe drugih. Na kraju krajeva, ìvot je nepredvidiv tako da moèmo i sami do}i u situaciju da nam treba pomo}, savet i razumevawe. Stvari se u dru{tvu mogu mewati samo zajedno sa pozitivnim elementima koje to dru{tvo ~ine, kvalitetnim qudima i novim idejama. U takvom okruèwu pojedinac lako nalazi motive za napredovawe u svim oblicima ìvota í

7 3

AKTUELNOSTI ROTARÙ INTERNATIONAL DISTRIKT 2483 ROTARI KLUB KRALJEVO

Za rotarijansku 2014 - 2015. godinu

PETS U KRALJEVSKOM GRADU President Elected Training Seminar KRALJEVO Hotel TURIST Petak, 28. i subota, 29. mart 2014. godine bili su dani i datumi kad su svi rotarijanski putevi vodili u Kraljevo. Rotarijanci na{eg Distrikta 2483 su ova dva lepa i sun~ana dana (i zvezdane ve~eri) boravili u Kraljevu, gradu koji nam je bio doma}in ovogodi{njeg President Elected Training Seminar (PETS). OSVETLI ROTARI LIGHT UP ROTARÙ GarÚ C.K. Huang 2014 - 2015 RI President Novoizabrani predsednik Rotari Internacionala g. Geri C.K. Huang (~lan je Rotari kluba u Tajpeju, Tajvan), izabrao je LIGHT UP ROTARÙ-OSVETLI ROTARI kao temu za 2014 -2015. godinu. Huang je inspirisan u~enjem kineskog filozofa Konfucija: ,,Bolje je upaliti jednu sve}u, nego sedeti i proklinjati tamu”. - Postoji toliko mnogo problema u svetu, i mnogi ljudi kojima je potrebna pomo} drugih ljudi koji govore: ,,Ne mogu ni{ta da uradim.” Oni sede ne rade}i ni{ta. U me|uvremenu sve ostaje u mraku’’, rekao je Huang u govoru pred 537 guvernera Distrikata, njihovim supru`nicima i partnerima koji su prisustvovali Me|unarodnoj skup{tini u San Dijegu, u Kaliforniji, ove 2014. godine. ,,Rotari ideja je Konfucijeva ideja. Rotari ideja je da se zapali sve}a. Palim jednu, ti zapali jednu, 1,2 miliona Rotarijanaca da zapali jednu i zajedno, mi }emo osvetliti svet”, rekao je Huang, na sastanku tokom petodnevne obuke. Njegov je cilj da se pove}a ~lanstvo na ukupno 1,3 miliona Rotarijanaca. On je zatraìo da se u Rotari klubove pozovu supru`nici, ~lanovi porodice i prijatelji Rotarijanaca i da se pridruè Rotariju. ,,Moramo da krenemo u izgradnju jakih Klubova, koje po~inje sa dovo|enjem novih ~lanova“, rekao je on. Govore}i o problemu u borbi protiv de~je paralize, Huang je primetio da je Rotari na putu da postigne potpuno iskorenjivanje de~je paralize do 2018. godine. Nastavljaju}i da se bori protiv de~je paralize, Rotari daje primer u lokalnim zajednicama, a Huang tako vidi Rotari koji treba da sija sjajnije nego ikad. ,,LIGHT UP ROTARÙ je na{a tema, ali to je vi{e nego tema. To je saznanje kako ìvimo u Rotariju, kako mislimo u Rotariju, kako se ose}amo, kako radimo”, rekao je Huang. NAMA DOBRA A NIKOME ZLA / natpis sa grba grada Kraljeva / Geografska {irina: 43. 72373 (N 043 stepena) Geografska duìna: 20. 68656 (E 20 stepeni)

8 2

Kraljevo je jedan od najstarijih gradova Srbije. Prvi pomen grada pod nazivom RUDO POLJE sre}e se 1476. godine. Oko 1540. godine javljaju se nazivi RUDO POLJE i KARANOVAC. Kralj Milan Obrenovi} posetio je Karanovac, 19. aprila 1882. godine kada je na zahtev gra|ana promenjen naziv mesta u KRALJEVO. U kratkom periodu posle Drugog svetskog rata (od 1949. do 1955. godine) nosio je naziv RANKOVI]EVO (po Aleksandru Rankovi}u - Leki, visokom funkcioneru KPJ i FNRJ).

Urbanisti~ki plan grada napravljen je polovinom 19. veka sa glavnim (kru`nim) Trgom srpskih ratnika i paralelnim ulicama uz jo{ dva trga koja mu gravitiraju. Ideju za ovakav oblik trga dao je sam knez Milo{ Obrenovi}. Trg je jedan od najlep{ih kru`nih trgova u Srbiji sa spomenikom ratnicima palim u balkanskim i Prvom svetskom ratu. Kraljevo je danas najve}a op{tina u Srbiji. Bili smo sme{teni u hotelu TURIST (sa ~etiri zvezdice) gde se sve i doga|alo. Hotel se nalazi u centru na Trgu Srpskih ratnika. Ima i panoramski lift, gde se na petom spratu (vidikovac hotela) u restoranu PANORAMA servira doru~ak - i pruà izvanredan pogled sa prostrane terase na grad, okolinu i sve ~etiri strane sveta, a postoji i mali teleskop koji pomaè da se izbliza uìva u svoj lepoti Kraljeva i njegove okoline. Na ovom seminaru sve je odli~no organizovano, od sme{taja do i}a i pi}a. Pravi, odli~ni, iskreni doma}ini bili su ~lanovi Rotari kluba Kraljevo, a gosti smo bili mi, budu}i predsednici i sekretari na{ih Rotari klubova u nastupaju}oj rotarijanskoj godini, od 1. jula 2014 - 2015. Radovan, Rajkovi}, Novak, Sr|an, Silvana, Vesna, Ljiljana, Dragica, imena koja poznajem. Neka mi oproste oni koji su bili prisutni, a ne pomenuh ih. Hvala im svima na doma}inskom, rotarijanskom trudu i susretu. Doma}in, Rotari klub Kraljevo (~arter uru~en 28. 06. 2003. godine) danas ima 27 ~lanova. Najnovije klupske akcije su: - poja~anje javnog osvetljenja dela centralnog gradskog trga (uz pomo} Direkcije za izgradnju grada i kumovskog Rotari kluba Sibiu iz Rumunije).

- ~esma u parku Pljakin {anac, predata na upotrebu, u subotu, 29. marta ove godine - uskoro jo{ jedna ~esma u gornjem delu grada koja je ura|ena po ideji ~lana Kluba, akademskog vajara Slobodana Marinkovi}a - sa pokretnim Rotari to~kom. ^esme su simbol protoka vremena koje spajaju pro{lost, sada{njost i budu}nost. SERVICE ABOVE SELF - NESEBI^NO SLU@ITI! Ovaj moto Rotarija prvi put je pomenut u Detroitu, SAD, 1950. godine, a 1989. godine je zvani~no progla{en za glavni moto svetskog Rotarija.

Original pesme:

IF If Úou can keep Úour head Þhen all about Úou Are losing theirs and blaming it on Úou, If Úou can trust Úourself Þhen all men doubt Úou, But make alloÞance for their doubting too; If Úou can Þait and not be tired bÚ Þaiting, Or being lied about, don’t deal in lies, Or being hated, don’t give ÞaÚ to hating, And Úet don’t look good, nor talk too Þise.

Po~asni ~lanovi Rotari kluba Kraljevo postali su Guverneri na{eg Distrikta Dragan Brajer, Nikola Obradovi} i Dejan ^ikara.

If Úou can dream-and not make dreams Úour master; If Úou can think-and not make thoughts Úour aim; If Úou can meet Þith Triumph and Disaster And treat those tÞo imposters just the same;

^lanica Rotari kluba Kraljevo Ljiljana M. Kordi} postala je dobitnik povelje Pol Haris i nosilac zna~ke koju joj je zaka~io Dragan Brajer.

If Úou can bear to hear the truth Úou’ve spoken TÞisted bÚ knaves to make a trap for fools, Or Þatch the things Úou gave Úour life to, broken And stoop and build’em up Þith Þorn-out tools:

Rotari klub Kraljevo priredio je i objavio MONOGRAFIJU u kojoj je objavljena istorija ovog zna~ajnog i bogatog Kluba u na{oj Rotari porodici. Kako re~e Miodrag Rajkovi}, jedan od osniva~a Kluba, na promociji Monografije, sav materijal u desetogodi{njoj istoriji Kluba nije mogao da stane u 150 stranica, a oko 70% istorije Rotarija u Kraljevu ostaje dalje na ~uvanju u njegovoj i drugim privatnim kolekcijama, o~ekuju}i i muzejsku postavku o Rotariju u Kraljevskom gradu. Jednog dana...

If Úou can make one heap of pitch-and-toss, And lose, and start again at Úour beginnings And never breath a Þord about Úour loss; If Úou can force Úour heart and nerve and sineÞ

AKO Radjard Kipling (prevod Ivo Andri}) Ako moè{ da sa~uva{ razum, kada ga oko tebe gube i osu|uju te. Ako moè{ da sa~uva{ veru u sebe, kad sumnjaju u tebe, ali ne gube}i iz vida ni njihovu sumnju. Ako moè{ da ~eka{, a da se ne zamara{ ~ekaju}i, ili da bude{ `rtva laì, a da sam ne upadne{ u la`. Ili da te mrze, a da sam ne da{ maha mr`nji i da ne izgleda{, u o~ima sveta suvi{e dobar, ni tvoje re~i suvi{e mudre. Ako moè{ da sanja{, a da tvoji snovi ne vladaju tobom, ako moè{ da misli{, a da ti tvoje misli ne budu (same sebi) cilj. Ako moè{ da pogleda{ u o~i pobedi i porazu i da nepokolebljiv utera{ i jedno i drugo u la`. Ako moè{ da podnese{ da ~uje{, istinu koju si izrekao izopa~enu od podlaca u zamku za budale. Ako moè{ da gleda{, svoje ìvotno delo sru{eno u prah i da ponovo prilegne{ na posao sa polomljenim alatom. Ako moè{, da sabere{ sve {to ima{ i jednim zamahom sve stavi{ na kocku. Izgubi{ i ponovo po~ne{ da sti~e{ i nikad, ni jednom re~i ne pomene{ svoj gubitak. Ako si u stanju, da prisili{ svoje srce, ìvce, ìle, da te sluè jo{ dugo, iako su te ve} davno izdali i da istraje{ u mestu, kad u tebi nema ni~ega vi{e, do volje koja im govori: ,,Istraj!’’ Ako moè{ da se pome{a{ sa gomilom, a da sa~uva{ svoju ~ast ili da op{ti{ sa kraljevima i ostane{ skroman. Ako te najzad niko, ni prijatelj, ni neprijatelj, ne moè uvrediti. ako svi ljudi ra~unaju na tebe, ali ne preterano. Ako moè{ da ispuni{, minut koji ne pra{ta sa {ezdeset skupocenih sekunda. Tada je ceo svet tvoj i sve {to je u njemu. i {to je vi{e, tada }e{ biti ÔVEK, sine moj.

To serve Úour turn long after theÚ are gone, And so hold on Þhen there is nothing in Úou EØcept the Ýill Þhich saÚs to them: „Hold on!” If Úou can talk Þhit croÞds and keep Úour virtue, Or Þalk Þith Kings-nor lose the common touch, If neither foes nor loving friends can hurt Úou, If all men count Þith Úou, but none too much; If Úou can fill the unforgiving minute Ýith siØtÚ second Þorth of distance run, Ùours is the Earth and everÚthing that’s in it, And Þhich is more Úou’ll be a MAN mÚ son! Radjard Kipling (Bombaj, 30. decembar 1865. - London, 18. januar 1936.), je engleski pisac. U detinjstvu je nau~io hindu jezik, poha|ao je vojnu {kolu u Devon{iru, a 1933. godine vratio se u Indiju i radio kao novinar. Putovao je u Japan, Ameriku i Ju`nu Afriku. S jednakim àrom delovao je u knjièvnom i politi~kom ìvotu Britanije. ûvena pesma ,,Ako” progla{ena je za najbolju pesmu milenijuma. Radjard Kipling ju je posvetio svom sinu i mnogi tvrde da je za nju dobio Nobelovu nagradu, u Parizu, 1907. godine. Njegova proza donosi izuzetnu sliku indijskog ìvota i sveta britanskih vojnika, s osobitim smislom za svet dece i ìvotinja. Bio je zagovornik britanskog imperijalizma, a kao otelovljenje kolonijalizma nemilosrdno je karikiran i parodiran. Naj~itanije su i najzna~ajnije njegove knjige o dùngli, koje karakteri{e izvanredno poznavanje tajanstvene Indije i sveta ìvotinja. Dela: „Balade iz kasarne” „Priproste pri~e s planine” „Sablasna rik{a i druge pri~e” „Knjiga o dùngli” „Kim” „Svetlost se ugasila”

ROTARI JE [ANSA! Svoju {ansu su imali i na ovom seminaru je iskoristili i predstavili se na{i prijatelji sa temama koje smo sa zanimanjem odslu{ali: BRATISLAV BATA URAKOVI] (Rotari klub Kragujevac) - ROTARI U SRBIJI MILAN DIMITRI] (Rotari klub Novi Sad Dunav) - MISIJA I CILJEVI ROTARIJA DEJAN ^IKARA - ^LANSTVO U ROTARI KLUBU SLOBODAN SIMI] (Rotari klub Sremska Mitrovica) - [TA ^INI ROTARI KLUB USPE[NIM DEJAN AZDEJKOVI] (Rotari klub Kru{evac) - vi{estruki dobitnik medalje Pol Haris

9 3

- RAD I KOMUNIKACIJA SA ^LANSTVOM MARINEL R. SUBU (Rotari klub Zrenjanin) - ROTARI KLUB I LOKALNA ZAJEDNICA SVETOZAR ALEKSOV (Rotari klub Ni{ Mediana) - ME\UKLUPSKA SARADNJA DRAGAN BRAJER (Rotari klub Beograd) - vi{estruki dobitnik medalje Pol Haris - ROTARI FONDACIJA RADOVAN TIPSAREVI] (Rotari klub Kraljevo) - PROJEKTI I GRANT U PRAKSI NIKOLA BO@I] (Rotari klub Valjevo - radi u IS Petnica) MLADI U ROTARIJU

VIGOR MAJI] (Rotari klub Valjevo) - Guverner D 2483 u 2014 - 2015. godini - CILJEVI U ROTARIJU... i njegova najoriginalnija poruka: Raspisati JAVNI KONKURS za nove ~lanove ROTARI KLUBOVA i dati oglas u medijima! U`ivajte u razgleda(va)nju fotografija! Do skorog vi|enja! Re~ju i slikama u Rotariju va{ Had`i Du{an Glu{ac Rotari klub Beograd

BEOGRAD IZ ISTORIJE KLUBA Inicijativni odbor za osnivawe Kluba osnovan je 25. novembra 1989. godine, a ~inili su ga: 1. Dragan BRAJER, predsednik 2. Branko DANILOVI] 3. Sava AN\ELKOVI] 4. Petro POP - STEFANIJA 5. Jovan ZDRAVKOVI] 6. Dimitrije D`AMBAZOVI]

^ESTITKA BILA GEJTSA U video poruci Bil Gejts (Bill Gates) ~estita i zahvaljuje se Rotariju na velikom trudu i radu da se zaustavi Polio u Jugoisto~noj Aziji. Pogledajte: https://ÞÞÞ.facebook.com/photo.php?v=10152318630 309837&set=vb.78976274836&tÚpe=2&theater

25. GODINA POSLE ——- Original Message ——From: Petro PopStefanija To: office¿rotarÚbeograd.org Sent: SundaÚ, March 30, 2014 6:51 PM Subject: Mnogo me raduje da dobro radi RotarÚ BGD ^itao sam Monografiju, ba{ lepo pripremqena, ~estitam. Dobro je da se negde nazna~i: RaÚmond ÝÚman PhD, Prof. na UMass za audio-video ure|aje za obrazovawe, Sekretar IEC60 Komiteta za audio&video, Predsednik IEC60c Podkomiteta za video-audio sisteme za obrazovawe, UNESCO eØpert za audio-video ure|aje za obrazovawe, dobitnik Kodak nagrade. Zajedno smo radili u IEC60 i IEC60C i bili prijateqi, bio top ~lan RotarÚ Amherst MA, mnogo mi je pomagao u po~etnim koracima za formirawe Rotari BGD. Moj sin Ivan je bio na posdiplomskim studijama na UMass i radio doktorat na Meteo Radare kod Prof. McIngtosha, te sam ga ~esto po mesec dana pose}ivao. Tokom svake posete Prof. ÝhÚman me je vodio na sastanke ~etvrtkom u 12h RotarÚ Amherst MA. Meni se Rotari mnogo svideo, jer je bilo discipline i objektivne komunikacije. Jednog prole}a dok me vozio ÝÚman na sastanak RotharÚ Amherst predlo`io sam mu da je dobro da poku{amo da radimo na osnivawu RotarÚ BGD. ÝhÚman se odu{evio. On je ve} bio u BGD na zasedawu ENESCO za video-audio ure|aje i sisteme za obrazovawe i odu{evio se kad sam mu

16 2

pokazao na{ sistem za obrazovawe koji smo zajedno sa Veqom Brankovi}em, odgovornim u BGD za obrazovawe, izgradili u osnovnoj {koli u ul. Mar{ala Birjuzova. Prof. ÝÚman mi izjavio da takvo ne{to jo{ ni USA nema. Odmah smo izloìli na{ predlog ~lanovima RotarÚ Amherst. Prihvatili su ga velikim aplauzom i obe}ali punu pomo}. Dosta wih su ve} bili u BGD preko Dunavskih turisti~kih tura. Napisano je pismo RI îkaga a oni RI [vajcarske i jednog dana na moje iznena|ewe ku}i u II Bulevar 125, po{tar mi je doneo dva te{ka indenti~na paketa materijala za osnivawe. Angaòvao sam ~uvenog advokata na po~etku ul. Nu{i}eve bliè Terazijama da to pravno kanali{e i predao mu jedan paket. îni mi se da se zvao An|elkovi}. Prolazilo je vreme, nije bilo nikakvih aktivnosti. Traìo sam paket natrag, nije mi ga dao, rekao mi da je predao wegovom sinu. Nisam mogao nikako da do|em do wegovog sina. Zamolio sam pravnicu SZS Qiqanu Zdravkovi} da mi pomogne. Upoznala me sa wenim suprugom Jocom Zdravkovi}em koji se odu{evio uz veliku inicijativu za otvarawe RotarÚ BGD. Joca je ubrzo sakupio sve ~lanove Inicijativnog Odbora koji su bili odu{evqeni i veoma inicijativni. Posebno adv. Dragan Brajer je uloìo veliki rad i inicijativu za osnivawe RotarÚ BGD i ustupio wegovu kancelariju za sastanke. Na slede}em sastanku RotarÚ Amherst, sa Prof. ÝÚmanom obavestili smo ~lanove da je posao krenuo te su mi dali zastavicu RotarÚ Amherst da nosim za BGD koju sam predao adv. Brajeru. Ubrzo sam morao da otputujem u Savannah GA da pomognem mojoj supruzi Dragani Davidovi}, koja je magistrirala na Pravnom fakultetu u Athens GA, da otvorimo svoju advokatsku firmu. Bili smo mnogo preoptere}eni te nisam mogao iz USA da pratim rad RotarÚ BGD. Zamolio sam Gorana Alikalfi}a Dipl.Ing, predstavnika Mitzubisi za Ùu da se pridruì RotarÚ BGD i pomogne. Goran bio odu{evqen, mnogo je pomogao i povremeno me obave{tavao. Nas su u Beaufortu SC vi{e puta zvali da se pridruìmo wihovim RotarÚ klubovima. Nismo mogli jer smo 1996. u Beaufortu SC registrovali Davidovic LaÞ Firm, na{u Plaintiff firmu sa poslovima preko glave. Dva puta sam navratio u BGD, te prisustvovao sastancima Rotari BGD u Hajatu. @elim puno sre}e i uspeha svim ~lanovima RotarÚ BGD í Petro Pop-Stefanija 712 Sunset Circle BEAUFORT, SC 29906 Ph: 843 4419099; 843 4414159; FÚ: 843 522-1214 E-Mail: davidovic¿hargraÚ.com; orpetro¿popstefanija.net ordavidoviclaÞ¿hargraÚ.com Monument Paul Harris RotarÚ Club, Cabo da Roca, Sintra, Portugal

HOTEL HÙATT KAKO GA DO@IVETI Hotel se nalazi u poslovnom centru Beograda, na samo 15 minuta od beogradskog aerodroma. Poseduje 265 dvokrevetnih soba i 43 apartmana. RegencÚ Club je sme{ten na posledwa dva sprata. Svetska korporacija HÚatt International izabrala je HÚatt RegencÚ Beograd za drugi najbolji hotel u svom lancu u 2006. i 2012. godini, posle hotela HÚatt RegencÚ u Kazablanki, Maroko.

U ovoj sali svoje prve sastanke odr`avao je Rotari klub Beograd 1992. godine. I tako tek 23 godine.

ROTARI KROZ OBJEKTIV Miodrag Mi{ko Trpkovi}, sekretar Rotari kluba Beograd snimljen maja ove 2014. godine pored kamena koji se nalazi na najzapadnijem delu evropskog kontinenta, na rtu CABO DA ROCA u Portugalu. Obele`je su podigli ~lanovi Rotari kluba de Sintra. Veoma je pose}ena turisti~ka destinacija!

17 3

10.5.2014

14:44

Page 1

AKTIVNOSTI

Rot 18-27:Rot 18-27.qxd

BEOGRAD REGIONALIZACIJA I SOCIOLOGIJA SELA I JO[ (MALO) VI[E

Dobrotom i anga`ovawem Miroslava [ovrana, u ~etvrtak, 6. marta ove godine imali smo zadovoqstvo i privilegiju da se dru`imo sa gostom i predava~em, prof. Dr Milovanom M. Mitrovi}em, redovnim profesorom Pravnog fakulteta u Beogradu, na predmetu Sociologija.

Predavawe je bilo na pravom profesorskom nivou, a tema je bila ,,Decentralizacija ili paradràvna regionalizacijaâ&#x20AC;&#x2122;â&#x20AC;&#x2122;, ali je profesor imao izlagawe u kome je obuhvatio nekoliko tema iz na{eg ìvqewa i potkrepio ih primerima, koji su odmah izazvali pa`wu prisutnih i ìvu diskusiju koja je usledila i daleko pretekla osnovnu temu izlagawa.

Za uspomenu na ovo ve~e i dru`ewe, profesor je dobio primerak Monografije na{eg Kluba koju je uru~io predsednik Kluba ^edomir Petriwac. Iz bogate biografije prof. Mitrovi}a izdvajamo jedan mawi deo: Diplomirao je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1972. godine. Doktorirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1979. godine sa tezom Sociologija u Jugoslaviji izme|u dva rata (mentor Radomir Luki}).

18 2

Rot 18-27:Rot 18-27.qxd

10.5.2014

14:45

Page 2

Za asistenta za Op{tu sociologiju na Pravnom fakultetu u Novom Sadu izabran je1973. godine, a za docenta 1981. godine. Od 1983 do1987. godine predaje Sociologiju na Institutu za osnovne discipline FTN u Novom Sadu, gde je 1986.godine unapre|en u zvawe vanrednog profesora. Od 1987. do 1992. godine stalno je zaposlen na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu gde na Grupi za filozofiju i sociologiju (kasnije Odseku za sociologiju) predaje Op{tu sociologiju, Metodologiju dru{tvenih nauka i Sociologiju naseqa (sela i grada). U zvawe redovnog profesora za Sociologiju izabran je 1990. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Na Grupi za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu od 1989. godine kao honorarni profesor, a od 1992. do 2003. godine sa stalnim radnim odnosom, predaje Sociologiju sela sa zvawem redovnog profesora. Od 1997. do 1999.godine bio je upravnik Odeqewa za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Od 2003. godine radi kao redovni profesor za Op{tu sociologiju i Sociologiju prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. Predaje na poslediplomskim studijama i u~estvuje kao ~lan komisija za odbranu ili kao mentor magistarskih radova i doktorskih disertacija na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Nik{i}uĂ

Jedan je od pet KBC u Srbiji. Od gosta smo ~uli dosta o istorijatu ali i o sada{wosti i dostignu}ima ove medicinske ustanove. Vrlo zanimqiv je bio i kasniji razgovor i dru`ewe sa gostom jer smo mogli da steknemo jasniju sliku o stawu zdravstva i zdravstvenih ustanova u Srbiji. Predsednik ^edomir Petriwac je profesoru Stevanovi}u uru~io Monografiju na{eg Kluba a posebno je pomenuta 177

stranica na kojoj se govori o velikoj donatorskoj akciji koju je na{ Klub realizovao za potrebe ovog Centra. Profesor je bio prijatno iznena|en, a to je poslu`ilo kao povod da se razmotri mogu}nost nekog novog projekta u kome bi se obezbedili bolni~ki kreveti za ovaj Centar s obzirom da novi nedostaju i sa wima najvi{e oskudevaju. Iz bogate biografije na{eg gosta izdvajamo: Direktor Klini~ko Bolni~kog Centra Be`anijska kosa. Rukovodilac nastave na poslediplomskim studijama Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na subspecijalizaciji: ,,Medicina bolaâ&#x20AC;?.

BEOGRAD KBC BE@ANIJSKA KOSA (ALI KROZ RAZVOJ), MERCEDES (ALI IKARBUS), ROTARAKT (ALI NA[) Angaòvawem na{eg Predsednika Rotari kluba, u ~etvrtak, 13. marta ove godine imali smo zadovoqstvo da nam gost - predava~ bude Prof. Dr sc med. Predrag Stevanovi}. Wegovo predavawe bilo je predstavqawe ustanove na ~ijem je ~elu - KBC Beànijska kosa, odnosno, prikazan je razvoj ove zna~ajne zdravstvene ustanove, od Specijalne bolnice za grudobolne, 1956. godine do Klini~ko bolni~kog centra, ove 2014. godine. Tako smo saznali da je KBC Beànijska kosa postao nastavna baza Medicinskog fakulteta u Beogradu za Internu medicinu, od 1997. godine i za Hirurgiju od 1999. godine.

19 3

Rot 18-27:Rot 18-27.qxd

10.5.2014

14:45

Page 3

Vanredni profesor na katedri hirurgije sa anesteziologijom, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Pomo}nik Direktora KBC ,,Dr Dragi{a Mi{ovi} - Dediwe” za obrazovawe i nau~noistra`iva~ku delatnost.

Sastanak Kluba je bio pose}eniji nego ina~e jer je pored predava~a i zanimqive teme i na{ Du{an Joksimovi} doveo dva gosta, koji kao ,,Mercedesovi’’ inèweri rade na kontroli kvaliteta u projektu ,,Ikarbusovog’’autobusa sa ,,Mercedesovom” zvezdom. Simpati~ni [panci su se kratko predstavili i obratili Klubu zahvaquju}i se na gostoprimstvu. Druèwe je nastavqeno u dobrom raspoloèwu kome su doprineli i momci iz na{eg Rotarakt kluba Beograd, a do{li su mladi prijateqi Marko (pok. Du{ka) Milovi} i Luka (Nikole) Mandi} koji su iskoristili priliku da nas kroz druèwe jo{ jednom pozovu na proslavu povodom obeleàvawa 20. godina od osnivawa prvog Rotarakt Kluba na ovim prostorima i tom prilikom su prisutnima li~no podelili pozivnice za wihovo zna~ajno druèwe í

SMEDEREVO NA OBALI DUNAVA U ponedeqak, 17. marta ove godine ~lan Rotari kluba Beograd Haxi Du{an Glu{ac posetio je prijateqe u Rotari klubu Smederevo i prisustvovao redovnom sastanku Kluba. Na poziv ~lana Slobodana Bobe Mani}a, sjajnog prijateqa i Rotarijanca Haxi je odr`ao predavawe o listu ,,Politikin Zabavnik’’ koji je ove godine proslavio 75. godina izla`ewa, pa je to i bio povod da se tema ,,POLITIKIN ZABAVNIK NOVINA KOJA IZLAZI PETKOM’’ podeli sa prijateqima iz ovog Kluba. U prostorijama na obali Dunava, okupi-

Rot 18-27:Rot 18-27.qxd

10.5.2014

14:46

Page 4

Posle predavawa nastavqeno je druèwe na ve~eri koju su doma}ini znala~ki i sa qubavqu pripremili, a Predsednik Kluba je bio pravi doma}in koji je sve organizovao kako i dolikuje. Dolazak u Smederevo i vo`wa nazad do Beograda bili su prijatni u dru{tvu Qiqane Jevti}, tako|e ~lanice Rotari kluba Smederevo, koja je svojom dobrotom i qubazno{}u samo potvrdila da su druèwe i sluèwe dva temeqna stuba na{eg delovawa u Rotariju í

BEOGRAD i BEOGRAD VRA^AR ITINERARIUM HIEROSOLÙMITANUM* I JO[ PONE[TO O RIMSKOJ MEDIJANI (A IZ NI[) U utorak, 18. marta 2014. godine od 20 ~asova u lepom hotelu ,,EØcelsior’’ u centru Beograda skupqali su se rotarijanci dva beogradska Rotari kluba kako bi ve~e proveli u dru`ewu, slu{awu predavawa i }askawu koje je potrajalo skoro do pono}i.

Ovo je dokaz da nam ovakvi dragi, spontani, iskreni susreti i vi|ewa nedostaju. Pogotovo {to Beograd ima petnaest Rotari klubova, pet Rotarakt klubova, jedan Inervil klub - dakle, veliki broj ~lanova i prijateqa posve}enih Rotari ideji moè i treba da se sastaje i druì! Doma}ini predvo|eni predsednicom Lidijom Bartu{ Vasiqevi} koja je udarcem u rotarijansko zvono ozna~ila po~etak ovog prijatnog druèwa, su nas izuzetno lepo do~ekali i prikazali se

lo se dvadesetak ~lanova koji su dobili po primerak omiqenog ~asopisa i dok su slu{ali predavawe, mnogi su se na ~as vratili u dane detiwstva i mladosti, kada su ~itali svoje prve i jedine novine.

Rot 18-27:Rot 18-27.qxd

10.5.2014

14:46

Page 5

u najboqem svetlu. Predstavili su nam izuzetno zanimqive goste, dobrog predava~a i zaista kvalitetne ~lanove. Predsednik na{eg Kluba ^edomir Petriwac je Lidiji poklonio Monografiju Rotari kluba Beograd, a ve} je organizovano da jedan prime-

rak dobije i wihova go{}a te ve~eri, po~asni ~lan Rotari kluba Beograd Vra~ar Aleksandra, }erka Borislava Peki}a i ro|aka Milana Stojadinovi}a, kome je u na{oj Monografiji posve}en zna~ajan prostor, jer je bio ~lan Rotari kluba Beograd od osnivawa, 1928. godine. Dvadesetak prisutnih prijateqa u Rotariju predstavilo se, a onda je ~lan Kluba doma}ina i budu}i predsednik Prof. Dr Vla-

Rot 18-27:Rot 18-27.qxd

10.5.2014

14:47

Page 6

dimir P. Petrovi}, arheolog odr`ao izvanredno predavawe koje je imalo naziv ,,Rimska MEDIJANA - jatri~ki i balneolo{ki aspekti’’. Profesor je zaposlen u Balkanolo{kom institutu SANU i gostuju}i je profesor u nekoliko srodnih fakulteta u zemqi í

*** * Rimski put koji je prolazio kroz na{e krajeve, a po~iwao je od Bordoa u Francuskoj, i i{ao do Svete zemqe i Grada tri vere - Jerusalima, kojim su hodili mnogi hodo~asnici tokom minulih vekova.

BEOGRAD RAZMI[LJANJA O BUDU]NOSTI

Veliko iznena|ewe nam je priredio Ljuba jer je odrào odli~nu video prezentaciju na temu: RAZMI[LJANJA O BUDU]NOSTI ROTARI KLUBA BEOGRAD POSLE 25 GODINA SLU@ENJA Koriste}i odli~an spot koji su pripremili ~lanovi Rotarakt Kluba Beograd (povodom obeleàvawa wihovog 20-og ro|endana) Ljuba je u interesantnom i emotivnom izlagawu izneo svoje vi|ewe dosada{we prakse prijema novih ~lanova, sna`no se zaloìv{i za prijem novih ~lanova pre svega iz reda ~lanova na{eg Rotarakt Kluba, ukqu~uju}i i dame. Nakon prezentacije se razvila sadràjna diskusija u kojoj je u~estvovala ve}ina prisutnih ~lanova. Izneta su mnoga mi{qewa i predlozi {ta ~initi u budu}nosti kako bi se obeznedio kontinuitet i kvalitet ~lanstva u na{em Klubu. Ljuba nas je jo{ jednom motivisao da se konstruktivno posvetimo ovom pitawu, tako da je wegova prezentacija ispunila svrhu í

U ~etvrtak, 27. marta ove godine na sednici Upravnog odbora Rotari kluba Beograd, posle kra}eg razgovora i donetih odluka, budu}i predsedik Hadì Du{an Glu{ac je biranim i toplim re~ima predstavio sve ~lanove „svog” Upravnog odbora u narednoj 2014 - 2015. rotarijanskoj godini, a predsednik Kluba êdomir Petriwac je svima poèleo uspe{an rad naredne godine u interesu Kluba.

BEOGRAD O SERTIFIKATU I KAKO GA STE]I U ~etvrtak, 3. aprila ove godine sa ~lanovima Rotari kluba Beograd ponovo se druìo Rotarijanac, Prof. Dr. Paul Andre, ~lan RC Chicago North - Ýest koji je obe}ao prilikom posledweg susreta da }e odràti kra}e predavawe o temi „SERTIFIKATI I STANDARDI” kojima se ina~e bavi. I Dr. Paul Andre je odrào predavawe sa video prezentacijom na temu ,,Novi trendovi u treningu i menad`mentu u siPosle kra}e pauze uz „Þelcoming drink” po~eo je redovni sastanak, a na po~etku je Ljuba Hadì \or|evi} predstavio svog gosta. Rotarijanac, Prof. Dr. Paul Andre, ~lan RC Chicago North - Ýest se predstavio Klubu i u kra}em izlagawu je objasnio su{tinu svog poslovnog i akademskog delovawa. Dr. Andre predaje ,,environmental engineering” na nekoliko Univerziteta, a u biznisu je fokusiran na certifikaciju proizvodnih procesa. Licenciran je da izdaje ameri~ke ali i uobi~ajene Evropske certificate o standardima pa je ponudio zainteresovanim ~lanovima Kluba saradwu i stru~nu pomo} u dobijawu takvih certifikata.

Rot 18-27:Rot 18-27.qxd

10.5.2014

14:47

Page 7

stemu sertifikacije za ISO standarde”. Svim ~lanovima je prethodno podelio {tampani material (na engleskom jeziku) koji je ilustrovao ono {to je bilo prezentirano na platnu. Dr. Paul Andre je u ,,profesorskom” stilu, ali jednostavno izloìo su{tinu potrebe za pribavqawem odgovaraju}ih sertifikata tako da je ovu temu pribliìo prisutnim ~lanovima. Kasnije su Dr. Paul Andre i predsednik na{eg Kluba êdomir Petriwac razmenili klupske zastavice pa je nastavqeno veoma prijatno druèwe sa gostom, koji nas je pozvao u îkago. I da ponovimo deo iz kra}e biografije gosta koju smo objavili u prethodnom tekstu: Dr Andre se predstavio Klubu i u kra}em izlagawu je objasnio su{tinu svog poslovnog i akademskog delovawa. Dr. Andre predaje ,,environmental engineering” na nekoliko Univerziteta, a u biznisu je prioritet na sertifikaciji proizvodnih procesa. Licenciran je da izdaje ameri~ke ali i uobi~ajene evropske sertifikate o standardima pa je ponudio zainteresovanim ~lanovima Kluba saradwu i stru~nu pomo} u dobijawu takvih sertifikata.

Na kraju, objavqujemo originalno prezentovanu vizit - kartu predava~a i gosta Dr. Pola Andrea koju je snimio i tako zavr{io svoje predavawe koje je, o~ekivano, pokrenulo `ivu diskusiju.

Bilo je postavqeno i nekoliko interesantnih pitawa. Izme|u ostalih, od profesora je zatraèno obja{wewe o sertifikaciji kompanija koje se bave informacionim tehnologijama i verujemo da su prisutni bili zadovoqni odgovorom. Hadì Du{an Glu{ac i Mi{ko Trpkovi}, budu}i predsednik i sekretar na{eg Rotari kluba su zatim izneli utiske sa upravo odrànog PETS-a u Kraqevu a sve budu}e ~lanove Upravnog odbora u wihovom mandatu je ~ekao odgovaraju}i RI material sa saètim opisom wihovih zadataka í

Rot 18-27:Rot 18-27.qxd

10.5.2014

14:56

Page 8

PAN^EVO i BEOGRAD ^UKARICA TAKO DALEKO, A TAKO BLIZU

KONCERT MUZIÂRA IZ FUKU[IME Na poziv Rotari kluba Beograd ûkarica i Udruènja „Uvek sa decom” u Beograd su 26. marta ove godine do{li profesorka Itsuko Teruoko, biv{i ministar prosvete Japana Takashi Kasugi i vo|a delegacije RÚozo Teruoko i dirigent Manabu Takeda „Fukushima Junior Orkestra” sa 13 mladih muzi~ara. Povodom obeleàvanja 10 godina od reosnivanja kluba, Rotari klub Pan~evo je u saradnji sa Rotari

klubom Beograd ^ukarica poklonio koncert klasi~ne muzike gra|anima Pan~eva. Koncert je odr`an u nedelju, 30. marta u dvorani „Apolo” u Pan~evu pod sloganom „Tako daleko, a tako blizu”, a u~estvovali su u~enici muzi~kih {kola „Fukushima Junior Orkestra” iz Japana, „Vatroslav Lisinski” iz Beograda i „Jovan Bandur” iz Pan~eva í

BEOGRAD GORSKA SLU@BA SPASAVAWA SRBIJE U POSETI NA[EM KLUBU U ~etvratak, 10.aprila 2014. godine na{ gost predava~ bio je mladi prijateq Milo{ Borenovi}, dipl. inèwer i doktor nauka, koji se bavi nau~no-istraìva~kim radom i inovacijama u telekomunikacijama, prete`no u oblasti pozicionirawa. Svoje slobodno vreme i vi{e od toga posve}uje porodici i Gorskoj slu`bi spasavawa. Milo{ je do sada u~estvovao u preko 100 akcija spasavawa u sklopu ove organizacije. Uz pomo} projekcije kolora iz ìvota Slu`be i kra}ih filmova pri~ao nam je o akcijama spasavawa i podelio svoja iskustva kako je organizovan GSS i sa kakvim se izazovima susre}e danas, kao nevladina servisna organizacija, koja pomaè qudima u nevoqi. On je spasilac u op{tim planinskim uslovima, vo|a tima na ure|enim skija{kim terenima, zaduèn je za odnose sa prijateqima i donatorima. Od 2001. godine Dr Milo{ Borenovi} je ~lan Gorske slu`be spasavawa (GSS). GSS je dobrovoqna i neprofitna organizacija ~iji je osnovni ciq pomo} i spasavawe u nepristupa~nim planinskim i urbanim uslovima. GSS Srbije su 1952. godine osnovali iskusni alpinisti, dok

danas Gorsku slu`bu spasavawa ~ini oko 200 aktivnih spasilaca, od kojih su mnogi iskusni planinari, visokogorci, alpinisti, lekari, sportski pewa~i, speleolozi, ronioci, skija{i i paraglajderisti. Spasiti qudski `ivot, pomo}i ~oveku u nevoqi, osnovni je zadatak GSS Srbije. Gorska slu`ba spasavawa Srbije (GSS) je ~lan me|unarodnih spasila~kih organizacija: IKAR - CISA, za spasavawe u planinskim uslovima i ECRA, za spasavawe u speleolo{kim objektima (pe}inama i jamama), a svoj rad usagla{ava sa preporukama ovih organizacija.

Rot 18-27:Rot 18-27.qxd

10.5.2014

14:48

Page 9

Gorska slu`ba spasavawa Srbije obu~ava i oprema spasila~ke timove i spasioce za izvo|ewe svih spasila~kih akcija u razli~itim domenima: 1. Spasavawe na skija{kim terenima 2. Spasavawe u op{tim planinskim uslovima 3. Spasavawe u steni 4. Spasavawe iz jama i pe}ina 5. Spasavawe u urbanim uslovima U dosada{wem radu ~lanovi GSS su zbrinuli preko 15.000 povreda. U toku godine spasioci GSS zbrinu preko 1000 povre|enih na skijali{tima i nepristupa~nim planinskim terenima i imaju preko 50 spasila~kih intervencija (pretraga i spasila~kih akcija) u svim delovima zemqe.

GSS trenutno se finansira iz sopstvenih izvora, projekata i donacija. Ovoj slu`bi potreban je vozni park, magacinski prostor, kancelarijski prostor u Beogradu (sa adresom i telefonom), sredstva za obuku i stipendije najtalentovanijih mladih spasilaca, a spasila~ka oprema se usavr{ava i zamewuje gotovo svskodnevno. Ovo je deo iz kra}e, ali bogate biografije mladog gosta i predava~a: Dr Milo{ Borenovi} ro|en je 10. juna 1979. godine u Beogradu gde je zavr{io osnovnu {kolu i Matemati~ku gimnaziju. Diplomirao je i magistrirao na Elektrotehni~kom fakultetu u Begoradu, 2005. i 2008. godine, respektivno. Godine 2011. je odbranio doktorsku disertaciju na univerzitetu Ă?estminster u Londonu, u Velikoj Britaniji. Bavi se prakti~nim i nau~no-istra`iva~kim radom u telekomunikacijama, najvi{e u oblastima pozicionirawa u savremenim radio-sistemima, algoritmima ve{ta~ke inteligencije, radio-propagaciji, itd. U periodu od 2005. do 2009. godine, radio je na katedri za telekomunikacije Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu i School of Electronics and Computer Science na univerzitetu Ă?estminster. Nakon toga, radio je kao izvr{ni direktor srpske kompanije Dekode. Trenutno radi u nau~no-istra`iva~kom centru Vlatakom Ă

Rot 18-27:Rot 18-27.qxd

10.5.2014

14:48

Page 10

BEOGRAD SLU@ENJE PROFESIJI VOCATIONAL SERVICE U ~etvrtak, 17. aprila ove godine u hotelu HÚatt RegencÚ u Beogradu, sa po~etkom u 20,00h (okupljanje je bilo uz pi}e dobrodo{lice od 19,30h) ~lanovi Rotari kluba Beograd imali

su redovni sastanak na kome je na{ ~arter predsednik i eØ guverner Distrikta Dragan Brajer organizovao prvo u nizu predavanja na temu „Vocational Service” (slu`enje profesiji). Prisutni su bili gosti iz Advokatske Komore Beograda, krem beogradske advokature, predsednik Advokatske komore Beograda advokat Slobodan [o{ki}, nekoliko ~lanova Upravnog odbora Advokatske komore, g. Nedi}, g. Avlija{, Biljana Kajgani} i \or|e Mamula. Prvi deo predavanja po~eo je putem video obra}anja (video prilog je trajao 24,31 minut, na engleskom jeziku)

Predsednika RI 1991-1993. godine i predsednika Rotari Fondacije 1996-1997. godine, g. Rajendra K. Saboo (~lan Rotari kluba ^andigar u Indiji) i njegovog izvanrednog i emocionalnog govora na temu „Vocational Service Abandon Avenue” odr`anog na RI AssemblÚ u San Diegu, SAD, 2009. godine, koji su prisutni u Klubu s pa`njom gledali i slu{ali.

Zatim je re~ imao predsednik Advokatske komore Beograd, advokat Slobodan [o{ki}, a njegovo obra}anje je bilo na temu: „Slu`enje u advokaturi”.

Evo nekoliko re~enica gostiju, koje su ostale upam}ene, evo i zapisane, a koje su pomogle da kasnija diskusija bude `iva i korisna:

Slobodan [o{ki}: Po{tenje je jedan od klju~nih stubova advokatske profesije. Advokatura je profesija, najlep{a na svetu i traje neprekidno od drevnih vremena. Profesionalna je delatnost. Advokat i diplomata Nedi}: Advokatura ima elemente diplomatije. Advokat i ~arter predsednik Rotari kluba Beograd Dragan Brajer: Advokatura je delatnost koja se obavlja pod zakletvom, a malo je takvih profesija í

E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

Rot 28--41:Rot 28--41.qxd

10.5.2014

14:58

Page 1

AKTUELNOSTI DISTRIKT 2483 ROTARI KLUB BEOGRAD

Najvi{e dobija onaj koji najvi{e daje!

109. PROLE]E ROTARIJA DONATORSKO GALA VE^E

NASTAVAK IZ PRO[LOG BROJA

Na tra`ewe na{ih prijateqa u Rotariju koji su bili prisutni u subotu, 22. februara ove godine na proslavi 109. prole}a Rotarija, objavqujemo drugi nastavak sa fotografijama, u iskrenoj nadi da }e se mnogi prepoznati i radovati. Pored toga {to se kompletan snimqeni materijal nalazi postavqen na sajtu Distrikta i Rotari kluba

28 2

Beograd, gde mogu da se pogledaju i preuzmu fotografije, ove objavqene u ~asopisu SRPSKI ROTAR su ipak dra`e, du`e se pamte, jer - ko nije vi|en u SRPSKOM ROTARU, taj nije bio u pravom trenutku, na pravom mestu, da bi bio uslikan! A za SRPSKI ROTAR slikali su vas Haxi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi}!

Rot 28--41:Rot 28--41.qxd

10.5.2014