Srpski rotar br 61 i 62 by Milica

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

MART / APRIL 2016. • GODINA I (VI) BROJ 61 i 62 Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚdistrict2483.com • E-mail: rd2483.secretarÚ¿gmail.com

Acacia Dealbata

ISSN 2217-723æ

JA NISAM RU@A, NITI LALA, NITI SAM BELI JORGOVAN. NE, JA SAM TEK MIMOZA MALA, [TO KRIJE CVET ^IM SVANE DAN...

DA NAM CVETAJU SVI CVETOVI!

MESECOSLOV

MART 2016.

Ovaj mesec posve}en je problemu NEPISMENOSTI u svetu. 13. mart i nedeqa u kojoj pada ovaj datum, posve}ena je ROTARAKT klubovima i wihovim aktivnostima. NEDEQA BORBE PROTIV KARCINOMA (prva nedeqa u martu) NEDEQA ZDRAVIH USTA I ZUBA (posledwa nedeqa u martu)

1945. Ameri~ki bombarderi „B – 29” razorili su japansku prestonicu Tokio.

1899. Nema~ka kompanija „Bajer” registrovala je aspirin u zavodu za za{titu patenata u Berlinu.

2011. IZA[AO IZ [TAMPE PRVI BROJ ^ASOPISA „SRPSKI ROTAR”

1994. Umro je pesnik, romanopisac, pri kraju `ivota i scenarista, ^arls Bukovski, „u kariranoj ko{uqi i jakni sa olovkama u predwem yepu”.

12 2 3

SVETSKI DAN KWIGE 1996. U tihom seocetu blizu obale u Normandiji, Francuska, umrla je Margerit Diras (s pravim prezimenom Donadje), francuska kwi`evnica.

Damama ~lanicama Rotari, Rotarakt i INNER ÝHEEL klubova `elimo sre}an ME\UNARODNI DAN @ENA

SVETSKI DAN PROTIV POLICIJSKE BRUTALNOSTI 1521. Fernando Magelan, portugalski moreplovac stigao je na Filipine.

1872. u SAD osnovan Jeloustoun, prvi nacionalni park u svetu DAN POZORI[TA U SRBIJI

SVETSKI DAN PRAVA POTRO[A^A

SVETSKI DAN MIRA

1931. U prodaji se prvi put nalaze elektri~ni brija~i.

19 20

SVETSKI DAN LASTAVICA SVETSKI DAN BEZ MESA (MEATOUT DAÙ)

SVETSKI DAN SRE]E SVETSKI DAN POEZIJE SVETSKI DAN FRANKOFONIJE

ME\UNARODNI DAN INVALIDA RADA

DAN OSOBA SA DAUNOVIM SINDROMOM ME\UNARODNI DAN ZA ELIMINACIJU RASNE DISKRIMINACIJE (priznat od OUN)

MIMOZA Moise Kisling (1891 - 1953)

1831. Kraq Luj Filip (Louis Philippe) je osnovao Francusku Legiju stranaca sa sedi{tem u Al`iru.

9 4 5 2

1877. Emile Berliner izumeo je prvi mikrofon. SVETSKI DAN ENERGETSKE EFIKASNOSTI

13 14 15

1733. Ro|en je engleski hemi~ar Yozef Pristli koji je otkrio kiseonik.

SVETSKI DAN ZA[TITE [UMA (odlukom OUN, 1976. godine)

SVETSKI DAN ZA[TITE VODA

pro~itati tekst na strani 41 ME\UNARODNI DAN REKA

REOSNOVAN ROTARI KLUB LESKOVAC, 1996. godine

SVETSKI DAN METEOROLOGIJE

SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE

1821. Grci na Peloponezu po~eli ustanak protiv Turaka, koji je posle 12 godina zavr{en priznavawem nezavisnosti Gr~ke.

DAN ADVOKATA SRBIJE

SVETSKI DAN POZORI[TA (1961. godine)

1930. Dva najve}a turska grada, Konstantinopoq i Angora, dobili su nove nazive, Istanbul i Ankara.

SA NASLOVNE STRANE

28 29

2008. Umro je na{ proslavqeni fudbaler i trener Rajko Miti}.

1858. Ime Yozefa Reksndorfera malo ko pamti iako je ovaj wujor{ki pronalaza~ na dana{wi dan prijavio izum koji je odmah osvojio svet – grafitnu olovku s gumicom na vrhu.

1892. Srbija je, kao jedna od prvih evropskih zemaqa, donela zakon o pomagawu sporta izvan {kola. Gimnastika kao obavezan predmet uvedena je zakonom iz 1883. godine.

ACACIA DEALBATA Mimoza (lat. Acacia dealbata) je naziv vrste biqaka iz roda akacija (Acacia), poreklom iz Australije. Pored Australije, raste i u predelima sa toplom klimom, najvi{e u Mediteranu i Kaliforniji. Mimoza je zimzelena, drvenasta biqka koja ima zlatnoùte grozdaste cvetove specifi~nog mirisa. Mimoza nije tako lepa kao drugo cve}e, ali wena pojava je neodoqiva zbog mno{tva wenih atraktivnih ùtih cvetova. Ona svoju lepotu pokazuje samo kada je sve oko we mirno, pri najmawoj smetwi sklapa listi}e i treba joj 15 do 20 minuta da ih ponovo otvori. Mimoza je zna~ajan simbol kod mnogih naroda. Ona je simbol ène, emancipacije, slobode i ose}ajnosti. U Italiji, Rusiji, Francuskoj i drugim zemqama ovaj cvet se vezuje za Me|unarodni dan èna, 8. mart kada se ènama poklawa buket ovog ùtog cve}a. Mimoza je tako|e simbol besmrtnosti i vaskrsewa, ali i rasko{i i mo}i. Ona ozna~ava po{tovawe, donosi sre}u u poslu i podsti~e qubav i qubaznost. U govoru cve}a ovaj cvet zna~i poruku verne qubavi. Mimoza se u Burmi, Laosu i na Tajlandu koristi kao sastojak supa i omleta. Med od mimoze je poseban delikates. Jedan je od retkih koji ne kristali{e, a odlikuje se blagom cvetnom aromom i delikatnom teksturom. Lako se moè zamisliti koliko je ukusan med iz ùtih cvetova mimoze. @uti mirisni buketi mimoze su izvor inspiracije za mnoge proizvo|a~e parfema, kao i za umetnike. Mimozu su u Boku Kotorsku doneli pomorci, kao uspomenu sa svojih putovawa. Turisti~ki savez Boke Kotorske i Skup{tina op{tine Herceg Novi iz Crne Gore su 1967. godine osnovali Praznik mimoze kao festival zabavnih, kulturnih i sportskih programa koji se organizuje u raznim gradovima Srbije i regiona. Mlade devojke maòretkiwe nose gran~ice mimoze i mar{iraju u uniformama svake godine u mesecu februaru. Od 1991. godine ova lepa i mirisna manifestacija je ~lan Udruèwa karnevalskih gradova Evrope (FEEC). Mimoze od 18. do 27. februara svake godine na {arolikom Festivalu mimoze pune ulice gradova na francuskoj rivijeri í

REKAO JE... O ROTARU Branislav Bane Ran|elovi} DGN Rotari klub Ni{ - Konstantin Veliki

Do skora „Srpski Rotar”, a od sada pa nadaqe „ROTAR” nam je bio i ostao vrlo va`an, kao javno glasilo na{eg Rotarijanskog rada, kao svojevrsna „oglasna tabla” na{eg Distrikta. Uprkos tome, {to smo svi pod uticajem novih tehnologija pre{li na elektronske verzije svih glasila, {tampani „ROTAR” ostaje nezamenqiv za ~itawe, ali i kao lepa uspomena.

SAWAJTE!

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

Proba}u jednu tajnu da vam odam:

061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm

Ja sebi u glavu snove dodam. Kafenu ka{iku. Ni trunku vi{e. Pa onda zinem i vetar di{em.

Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

Daqinu di{em. Blizinu di{em. Onda sam slobodan. I hodam... hodam... Miroslav Mika Anti} srpski pesnik (1932 + 1986)

BROJ 61 i 62 MART / APRIL 2016. GODINA VI (LæææIII) Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Osniva~: Rotari klub Beograd Izdava~: Distrikt 2483 Srbija i Crna Gora Za izdava~a: Dejan ^ikara guverner 2015–2016.

Dejan ^ikara

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚdistrict2483.com E. po{ta: rd2483.secretarÚ¿gmail.com office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili zimski i prole}ni broj ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} [tampa: „Graficom uno” - 11070 Novi Beograd tel: +381 11 6276 912 fah: +381 11 7186 629 hartija: mat kunstdruk korice: 135 grama, strane: 90 grama PIB 103557058 Ra~un 275-0102 2209 037639 otvoren kod Societe Generale Bank Srbija

Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi}

Zorica Milo{evi}

Sawajte! To je divno i lako! Sawajte! To bar mo`e svako.

REKAO JE... O ROTARU Dejan ^ikara

REGIONALNI ROTARI ^ASOPIS „ROTAR”

Hteo bih da se osvrnem na potrebu Distriktu (osim u nekoliko Klubova) primaju ~asopis „The osnivawa distriktnog ~asopisa regio- Rotarian” na ku}nu adresu i za to pla}aju godi{wu pretplatu u nalnog karaktera koji bi nastavio tra- iznosu od 24 US dolara. Na godi{wem nivou na{i Rotarijanci diciju ~asopisa koji su izdavali jugo- izdvajaju sumu od preko 24.000 US$ za ~asopis koji izlazi na enslovenski Rotarijanci u periodu izme- gleskom i koji je namewen svim Rotarijancima sveta. Rotari |u dva svetska rata. Naime, di- Internacional dozvoqava da se pretplata pla}a na samo jedan striktni ~asopis ima dugu i sve- ~asopis po svakom Klubu, pod uslovom da se imformisawe pretlu tradiciju u na{em Rotari po- nese na akreditovani regionalni ~asopis. To bi na godi{wem kretu. Jo{ na prvoj distriktnoj nivou iznosilo 1.536 US$, odnosno predstavqalo bi u{tedu od konferenciji, odrànoj maja oko 22.500 US$. Taj novac mogli bi utro{iti za ure|ivawe i 1933. godine u Beogradu, jednogla- {tampawe na{eg regionalnog ~asopisa, a siguran sam da bi sno je doneta rezolucija: ...da se zna~ajan iznos preostao za druge korisne svrhe. Po ovom pitawu ve} smo puno uradili. Na Distriktnoj kao glasilo po~ne izdavati periodi~na publikacija pod naslo- konferenciji odrànoj maja 2015. godine, a posebno na Distriktnom sastanku (District Resolution Meeting) odrànom vom: „Jugoslovenski Rotar”. Glavni urednik ovog ~asopisa, krajem septembra 2015. godine doneli smo vi{e odluka vezakoji je izlazio do po~etka Dru- nih za ~asopis. Svi prisutni na Distriktnom sastanku u sepgog svetskog rata, uvek je bio aktuelni guverner Distrikta, a tembru, jednoglasno su prihvatili slede}e zakqu~ke u vezi stalni dopisnici bili su sekretari svih Klubova. Namera regionalnog ~asopisa „Rotar”: 1. Da po~ne rad na osnivawu regionalnog ~aosniva~a je bila da se napravi regionalni ~asosopisa i da on bude glasilo Distrikta 2843; pis, koji }e po{tovati ideje, na~ela, pravila i 2. Potrebno je uputiti odgovaraju}i dopis doktrinu Rotarija, kao i moto Service above RI (Predsedniku i Generalnom Sekretaru) sa Self. Guverner Milan Stojadinovi}, koji je bio predlogom da ~asopis „Rotar” bude priznat kao prvi glavni urednik, smatrao je da }e „Jugosloregionalni ~asopis; venski Rotar” predstavqati sponu izme|u jugo3. Tim dopisom treba zatraìti da se Kluboslovenskih Rotarijanaca me|u sobom, a ujedno vi u Distriktu oslobode obaveze pretplate na biti i informator na{e Rotari zajednice o ra~asopis „The Rotarian” te da se ubudu}e uz redu i rezultatima Klubova u svetu. Svoj uvodni dovnu ~lanarinu za Rotari Internacional ~lanak u prvom broju ~asopisa doktor StojadiKlubovima fakturi{e pretplata za samo 1 novi} je zavr{io re~ima: Sve va`nije {to je primerak tog ~asopisa; objavqeno u Rotarskoj literaturi u svetu bi}e 4. U po~etku }e se ~asopis „Rotar” izdavati i u na{em listu zabeleèno. Prema tome, draga dvomese~no u ÝEB formatu i objavqiva}e se bra}o, „Jugoslovenski Rotar” ~ita}e mesto Vas, preko sajta Distrikta; obave{tava}e Vas i odràva}e Vas u duhovnoj 5. Kasnije, bi se ~asopis {tampao u odgovavezi, sa Rotarstvom celoga sveta. On ne}e biti raju}em tiraù i izlazio bi mese~no; ponavqawe onoga, {to se moè na}i u dnevnoj Naslovna i prva strana 6. Korisno bi bilo da Rotarijanci iskori{tampi ili u drugim nerotarskim ~asopisima. prvog broja ~asopisa ste mogu}nost komercijalnog predstavqawa „Jugoslovenski Rotar” donosi}e poglavito one „Jugoslovenski Rotar” svojih delatnosti ili preduze}a, a u funkciji ~lanke i bele{ke, koji imaju neposredne veze sa smawewa tro{kova pripreme, {tampawa i diRotarskim pokretom. ^lanci van toga okvira stribucije; mogu biti objavqeni po izuzetku, ali u svakom 7. Pozivaju se svi Rotarijanci koji imaju noslu~aju pisani samo od Rotara. vinarskog iskustva da se aktivno angaùju oko Treba re}i da danas vi{e od polovine Ro~asopisa; tarijanaca {irom sveta prima neki od regio8. Po dobijawu saglasnosti od RI pristupinalnih ~asopisa umesto ~asopisa „The Rotari}e se realizaciji ovih zakqu~aka dono{ewem an” (Rotarijanac). Ove publikacije se izdaju u odgovaraju}ih odluka na nivou Distrikta. vi{e od 130. zemaqa i {tampaju se na 24. jezi9. Za glavnog urednika ~asopisa, odnosno lika. Wihov ukupan tira` iznosi oko 872.000 ce koje bi nastavilo da vodi ove aktivnosti do primeraka. momenta osnivawa izabran je Hayi Du{an GluRegionalni ~asopis nije ~asopis za Rotari{ac (Rotari klub Beograd). jance iz jedne dràve a da bi dobio status „regiReosnivawe regionalnog Rotari ~asopisa poonalni” treba da ga prihvate Rotarijanci iz bar sle 73. godine od izlaska prvog broja, je zna~ajan dve, a obi~no i vi{e dràva. Na primer Rotaridoprinos ne samo u smislu kvaliteta informijanski ~asopis „Viva Rotaria” {tampa se u Argensawa ve} i o~uvawu tradicije i ja~awu ugleda tini, na {panskom jeziku, ali je to zajedni~ko Dr Milan Stojadinovi}, guverner Distrikta koji na{e organizacije. êsto nismo svesni zna~aja glasilo za Argentinu, Paragvaj, i Urugvaj. je pokrenuo „Jugoslovenski i doprinosa na{ih akcija, mnoge od wih se ne zaZatim, regionalni ~asopis „RotarÚ Good Rotar”, 1933. godine beleè i ne objave, a neke veoma dobre se potpuNeÞs” namewen je Rotarijancima ê{ke i Slova~ke, izlazi na ~e{kom i slova~kom u tiraù od 2.500 pri- no zaborave. Jo{ uvek vaì novinarsko pravilo - {to nije zameraka, a ~asopis „RotarÚ Magazine”, koji se {tampa u Egip- beleèno i publikovano nije se ni desilo. Zato nam je potretu, na arapskom, engleskom i francuskom jeziku ima ~itao- ban na{ distriktni ~asopis. Informacije o programima i ce u ~ak devet zemaqa: Jermeniji, Bahreinu, Kipru, Egiptu, projektima prezentovane na odgovaraju}i na~in donose priGruziji, Jordanu, Libanu, Sudanu, i Ujediwenim Arapskim znawe onima koji su akciju izveli i predstavqaju ohrabrewe Emiratima. Status regionalnog ~asopisa ima ukupno 35. Ro- za budu}e akcije. Siguran sam da }e nam sa „Rotarom” biti zatarijanskih {tampanih medija, a najve}i tira` ima japanski nimqivije lep{e, lak{e i uspe{nije. Zato na slede}em Di~asopis „The RotarÚ-No-Tomo” (English edition), koji se striktnom sastanku treba da donesemo kona~ne odluke o svim otvorenim pitawima i da brzo idemo daqe í {tampa u 108.000 primeraka. Va{ u Rotariju Napomiwem da je pitawe osnivawa regionalnog ~asopisa Dejan îkara interesantno i sa aspekta finansija. Svi Rotarijanci u na{em Rotari klub Beograd Dunav Guverner D 2483 Srbija i Crna Gora 2015-2016. godine

ROTARI KLUB BEOGRAD

LI^NOSTI U NA[EM ROTARIJU

TATJANA OLUJI] I KRATKA BIOGRAFSKO – GEOGRAFSKO - ROTAR(IJAN)SKA PRI^A Violinistkiwa. Vanredni profesor na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu.

AMBASADOR S VIOLINOM Strani jezici: Sa pet godina krenula u {kolu za u~ewe stranih jezika. Tada je ve} govorila ruski, jer su joj mama Ana Oluji}, (divna profesorka solfe|a u muzi~koj {koli „Josip Slavenski”), baka, deka i tetka – Rusi, pa se taj jezik govorio u ku}i. Majka je rano umrla, posle te{ke bolesti.

PLAVOKOSA [EHEREZADA Sa {est godina po~ela je da u~i balet i tako naredih {est godina, ,,a onda su mami rekli da je wena devoj~ica suvi{e izrasla za balerinu''! „Ne volim operu... jer me je mama kao malu vodila u operu, a ja sam po~ela da sviram violinu i nisam mogla da podnesem da violinisti sede ispod bine”!

IZ ^ASOPISA

MISIONAR SLOVENSKOG SENZIBILITETA

6 2

Putnica: U Belgiji je nau~ila francuski i flamanski, u Karibima {panski, u Italiji italijanski. Naravno, i engleski. Na Karibima je posetila ostrva Aruba i Kurasao, gde je glavni jezik holandski, a lokalni papimjento (me{avina holandskog, {panskog, francuskog, engleskog), nije nau~ila, jer nije mogla da progovori zbog tolike me{avine re~i. Ruski smo ve} pomenuli.

prvi na Balkanu, kupqena avionska karta za takmi~ewe talentovane violinistkiwe, za decu sa posebnim potrebama obezbedila obrok u „McDonald’s-u” kitila jelke u „HÚattu”, maskirala se u No}i ve{tica u Dobru Vilu, bila Deda Mraz, Bo`i} Bata, u~esnik akcije „Sre}no dete”, kupovala za {kole zavese, plo~e, kasete, CD, kwige, note, video-rikordere, obu}u, name{taj, pomagala obolele od side, karcinoma, autizma, nabavqala citostatike, invalidska kolica, pomagala borce, invalide... Organizovala izlete, darivala torte, vo}e, kola~e...

UMETNICA KOJA ZRAÎ, OSVAJA, PLENI, OÂRAVA Slikarka: – nasledila talenat od oca Milivoja Oluji}a (1926 – 2012), akademskog slikara i istaknutog likovnog pedagoga. 15. januara ove godine u beogradskoj Galeriji 73 na Banovom Brdu organizovala je oma` delu i li~nosti svoga oca, prodajnu retrospektivnu izlo`bu wegovih umetni~kih radova. Imala nekoliko samostalnih izlo`bi. U slikarstvu divi se Rembrantu (majstoru svetlosti i senke). U kwièvnosti Fjodoru Dostojevskom, Ivi Andri}u, @aku Preveru.

THE STORM (OLUJA) Voza~ od svoje osamnaeste godine. Trenutno vozi „hummer” kojim sti`e na svoje humanitarne solisti~ke koncerte jer uvek po~iwu – na vreme! Rotarijanka: - „Ideja Rotarija mi je jako bliska, jer sam se od najranijih dana svoje karijere bavila humanitarnim radom!” - od 11. juna ove godine Tatjana je ~lanica Rotari kluba Beograd. Prethodno je bila ~lanica Rotari kluba Beograd ^ukarica.

DOBRA VILA Dobro~initeqka, humanista: – odr`ala humanitarni koncert i tako prikupila novac da se kupi klavir za slepe u~enike Osnovne {kole za za{titu vida „Dragan Kova~evi}” u beogradskoj Cetiwskoj ulici i tom prilikom promovisala specijalni bukvar za slabovidu decu,

Koncerti, koncerti, koncerti... „Nikada nisam sama – ja sam violinista!”

WENI MU[KARCI*

* Zahtevnih pet mu{karaca u Tawinom `ivotu: otac (+), svekar (+), stric, dever i naravno – mu`! I ovih pet, koji joj „tro{e” kreativnu energiju – Bah, Betoven, Brams, ^ajkovski, Sarasate...

7 3

REKAO JE... O ROTARU Hayi Jovo Medojevi}

GUTEMBERGIZACIJA „ROTARA”

Bog pomaè-narod kaè! Rotari klub Beograd Dragi Hayi Du{ane, Dunav Ha, re}i }e{, eve Jova na sefte! Distriktni Dule, ja znam da si ti dobro i sekretar za zdravo. Pozdravqam te, i odmah na 2015 – 2016. godinu po~etku ovog pisma da ti poèlim sre}an po~etak Velikogospojinskog posta. Sa bratskim èqama da u postu i molitvi do~eka{ Uspenije Presvete Preblagoslovene Slavne i uvek Djeve Marije. Dule, evo {ta je razlog mog jutro{weg otpremawa ove sitne kwige. Sino} sam sa guvernerom g. îkarom, bio u poseti RK Jagodina gde su bili prisutni i Rotarijanci iz RK ]uprija i RK Zaje~ar. Prelepo druèwe. I, tako, slu{aju}i ispovijesti na{ih Rotarijanaca, uo~avam, kao „ekspert” za male brzine, a ne nadzvu~ne brzine, da se zapravo, mi Rotarijanci me|usobno malo poznajemo. Rotari Klubovi u Serbiji postaju autisti~ni, nedovoqno informisani, lo{e se snalaze u komunikaciji, spori su; Dule, nemoj da pomisli{ da su me vile dokopale jutros, elem, sti~e se utisak kao da vreme kod pojedinih te~e unazad. Sve ti ove stvari poznaje{ mnogo boqe od mene, a ima{ i malo ìvotne kilometraè vi{e od mene. Du{ane. Mnoge, ne sve probleme, pitawa, zastoje, mogao bi da re{i - ko? Pa, „ROTAR”. âsopis „ROTAR”. Ja sam ti ranije opisao svoje mi{qewe i stav o „SRPSKOM ROTARU”; a od sino} i jutros jo{ vi{e sam ube|en da }e „ROTAR” doprineti, PRIBLI@AVAWU i SRO\AVAWU sa Rotari idejom i filozofijom. Zna{, postoje i oni qudi koji ako ne mogu da urade ni{ta - onda osmisle ni{ta! Potrebno je srpskim i crnogorskim Rotarijancima pribliìti i najsitnija saznawa i znawa o Rotariju. Svi mi u Distriktu 2483 u obavezi smo da pla}amo preko RI-a ~lanarinu i ~asopis „THE ROTARIAN”. Dobar, lep ~asopis, 80 strana koji mnogo podse}a na „National geographic magazine”. Pa moè{ da poru~i{ ko{uq~e „Paul Frederick” sa manètnama i vindzdor kragnom, pa kravata u bojama duge, pa sportske cipele-patike „Verso [ok"; pa, moè{ da dobije{ u nagradnoj igri „Korvetu”- sportsku crvenu

MARIO LEONE BRALI] Rotari klub Zemun Mario Leone Brali}, ro|en je 1955. godine, Zemunac, odrastao na beogradskoj kaldrmi, (~iju fotografiju uvek stavqa pored fotografije trudne `ene, kao simbola materinstva), poreklom Mediteranac, „~ovek – stena o koju se lome zraci najja~eg sunca i talasi najburnijeg mora.” Ve} na po~etku svog fotografskog puta, dugog preko ~etrdeset godina, Mario Leone Brali}, kome je Leone sastavni deo imena,

ili ponudu za turisti~ki aran`man na nekom egzoti~nom mestu u Kanadi ili Irskoj uz poruku „Reserve Úour Space TodaÚ”! Sve }e to da traje, i neka potraje, do momenta, kada po~ne da izlazi Na{ „ROTAR”. Normalno, Klubovi mogu i treba da se pretplate na jedan broj i da se upoznaju sa doga|ajima u Rotari svetu. „ROTAR” mora da zapo~ne sa svojim izlaèwem u {tampanoj verziji HITNO, URGENTNO, PROMTNO (ako fali neko slovo-ti dodaj). HITNO. Hajde, Dule, da se sko~i na noge lagane i da se ova tema stavi na ringlu i ukqu~i na 3-u, a do tada neka se kr~ka na 1. Pazi, u na{em Distriktu postoje svi uslovi da se „ROTAR” Gutembergizuje. Ja sam g. îkari, sino}, od Jagodine do Beograda dosta emotivno (stvarno, plakao nisam) pri~ao o „SRPSKOM ROTARU”, odnosno ,ROTARU” i wegovom zna~aju za na{ Distrikt. Dejan se apsloutno slaè da „ROTAR” mora da izlazi kao {tampani medij. Mi, Du{ane, na nivou Distrikta nemamo nikakvu arhivsku dokumentaciju. Mnogi Rotari Klubovi nisu u stawu na mejl da odgovore, sti~e se utisak da u pojedinim Klubovima ima ne~eg skleroti~nog. „SRPSKI ROTAR”, uf, „SRPSKI ROTAR”! Srpski i crnogorski Rotarijanci moraju da imaju bliè i daqe veze sa Rotari zbivawima u Srbiji i Crnoj Gori; „ROTAR” bi bio i ostao izvanredan izvor podataka o Rotariju u Srbiji i Crnoj Gori; pa, ne mora da se po~ne od Velikog praska, al, lepi, sinteti~ki tekstovi, lepa razmi{qawa, doga|aji, novi sadràji, ispravni stavovi, pa, smisao ugledawa na poznate i priznate Rotari Klubove i na{e serpske i crnogorske Klubove. „ROTAR” moè da drì Rotari u Srbiji i Crnoj Gori u punoj pa`wi. Nego da ti se ne me{am u posao. Mogu samo da pretpostavim kako tebe ùqaju sve ove teme. Du{ane, ja bih voleo i od tebe da ~ujem kako ovu temu uozbiqiti i dovesti do brzog re{ewa. Pazi, na{ Distrikt ima na zalihama oko 1300 Rotarijanaca svi bi imali obavezu da kroz Distriktnu ~lanarinu pla}aju i za „ROTAR”. Cene}i te kao patrijarha srpskog novinarstva, verujem, da }emo zajedni~kim snagama uspeti da na{ „ROTAR” ne ostane u raqama ÞÞÞ-a. Pozdrav, u zdravqe! ps: Sve {to se protivi „SRPSKOM ROTARU”, odnosno „ROTARU” - nema nikakve snage! (Beograd, petak, 14. avgust 2015. godine)

a ne nadimak, doìvqava slavu, koju retko ko postigne za ceo ìvot, a koja i danas traje. Pro~uo se kao modni fotograf. Rotarijanac kakav se samo poèleti moè, Predsednik je Distriktnog komiteta za kordinaciju projekta za pomo} narodu Maasai u Keniji, Afrika, sa kojim se druìo, ìveo. I prava poslastica u wegovoj impresivnoj biografiji - Massai su usvojili Maria te je tako posao jedini belac wihovog Saveta staraca, najvi{eg organa upravqawa!

8. mart-me|unarodni Dan `ena Bio je pesnik, novinar, slikar, rediteq. Boem i ve~iti de~ak. Iza Miroslava Mike Anti}a (1932-1986), neizle~ivog sawara koji je pisao pesme kako bi stizao do zvezda, ostala je besmrtna poezija.

Da ja imam samo tebe. Da ti ima{ samo mene. Jesi l' moje? Najmoje? Jesam tvoje. Najtvoje.

Zna{ kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime. Ve} kao boja `ivota. Zna{ kako se ja zovem? Zovem se ~ekawe tebe.

Ostala si najlep{a medaqa iz najlep{eg rata, u kojem su mi srce amputirali.

ôvek je èqen tek ako èli. I ako sebe celog damo, tek tada i moèmo biti celi.

Tre}i put kad se zaqubi{, izbri{i obe ranije.

Nek tre}a bude prva. Nek peta bude prva. Nek stota bude prva, ako se po{teno di{e. Kad qubav broji{ do jedan, onda je ima najvi{e.

Hiqadu puta od jutros kao nekad te volim.

Ispri~ali smo ramenima i rukama ne{to {to

Sve moje ne`nosti i gluposti jo{ uvek

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj

Hiqadu puta od jutros ponovo ti se vra}am.

na tvome pragu spavaju

Za{iva}u te vetrom. Posle }u, znam, pobrkati moju ko`u s tvojom. Ne znam da li me shvata{: to nije pro`imawe. To je umivawe tobom.

Kada te nema jer tako ho}u, zaledim osmeh.

U sebi ka`em ime. Udahnem duboko i pomislim: tako mi nedostaje{.

Jedino ~isto ~ulo, to je dodir wene i moje ruke. Sve ostalo, uop{te nisu ~ula.

Nema male sre}e, male bolesti ni malih qubavi. Ili jesu ili nisu.

Najlep{e ~udo sveta, skupi se uz mene i }uti.

To, kako da se voli, ne u~i se iz kwiga, ne u~i se

u {koli. To se u~i iz sebe, kad se otvori srce, pa boli, ili ne boli.

Voli naj`e{}om ne`no{}u, kao da `ivi{ jedini put i nikada vi{e.

Nasloni moje vreme na svoje. Du`e }e ve~nost vredeti

u prevodu na disawe zna~i: qubav.

na~in toplog. Obu}i }u te na sebe da se, ovako pokipelo, ne prehladim od studeni svog straha i samo}e.

Zaboravi da negde na svetu postoje tvoji mu`evi,

i moje `ene, i posteqe u kojima su snovi - zanat. Danas }e drumovi biti za mene i tebe pru`eni daleko negde u nepovrat. Kad dlanovima pritisne{ ~elo tu gde je neka vatra u glavi, ne skrivaj qubav neveselo, svima je ispri~aj, svima javi.

Postoje qudi koji ti i{~upaju srce i postoje oni koji ga vrate na mesto.

Srce se nema da se ima. Srce se ima da ga da{ svima. Ti si sve ono {to mi je potrebno da jesi.

Ako ne razume{ moje }utawe, ne}e{ razumeti ni moje re~i.

I dvadeset ~etvrta qubav mora biti prva, ako je

prava. I kad se jednom u dubokoj starosti sretnemo u nekom domu penzionera, pa pred Novu godinu ili neki drugi praznik odigramo zajedno jedan valcer ili tango i zaqubimo se jedno u drugo 3681. put, neka i to bude samo prva qubav i nijedna vi{e

kada smo zajedno.

AKTIVNOSTI

]UPRIJA-MORAVA

SAKUPQAWA ELEKTRI^NOG I ELEKTRONSKOG OTPADA

VREME DARIVAWA

U organizaciji Rotari kluba Stari Be~ej, sprovedena je akcija sakupqawa elektri~nog i elektronskog otpada. U akciji su u~estvovale sve osnovne i sredwe {kole u op{tini Be~ej, a kako kaù organizatori, odziv je bio veoma dobar. Akcija je sprovedena u maju, a zavr{ena po~etkom novembra pro{le godine kada su {kolama upla}ena sredstva od prodaje otpada. Ukupno je sakupqeno 3.340 kg otpada. U dogovoru sa kupcima Rotari klub Stari Be~ej je postigao zadovoqavaju}u cenu po kilogramu otpada. Cena otpada je bila vi{a u odnosu na ponude, jer je kupcima bilo izuzetno va`no to {to su u pitawu {kole, kao i sam edukativni karakter akcije. Rotari klub Stari Be~ej je dobijena nov~ana sredstva od prodaje raspodelio {kolama, u odnosu na procenat sakupqenog otpada. Organizatori, tako|e, èle da istaknu da je najvi{e otpada sakupila Ekonomsko - trgovinska {kola, te je u skladu sa tim dobila i najvi{e nov~anih sredstava. Tako|e, za pohvalu je i Tehni~ka sredwa {kola koja ina~e taj otpad koristi i kao nastavna sredstva - ova {kola se potrudila, pa je po procentu sakupqenog otpada bila odmah iza Ekonomske {kole í Prilog moète pogledati na slede}em linku: https://ÞÞÞ.Úoutube.com/Þatch?v=95fR7pZGeuM

AKTIVNOSTI

Kao i svake godine, novogodi{wi i boì}ni praznici su vreme darivawa i qubavi. Rotari klub ]uprija - Morava je po~etkom ove godine tradicionalno podelio, ovoga puta 7. januara, paketi}e deci koja su za Boì} boravila na De~jem odeqewu Op{te bolnice ]uprija. Prijateqi iz Rotari kluba ]uprija - Morava: Momir Jovanovi}, Sa{a Sibinovi}, Vladan Cvetkovi} i Sa{a Stanojlovi}, obi{li su De~je odeqewe Op{te bolnice ]uprija, a prisustvu dr Sneàne Ilijev, specijaliste de~je kardiologije, koja ih je upoznala sa trenutnim stawem na odeqewu. Potom su obradovali bolesnu decu na De~jem odeqewu paketi}ima. Deca nisu krila svoje radovawe i odu{evqewe kao i wihovi roditeqi, a poèleli smo im da {to pre ozdrave i da dane provode sa svojom porodicom u svojim toplim domovima í Sa{a Stanojlovi} sekretar Rotari kluba ]urpija-Morava

STARI BE^EJ

SREMSKA MITROVICA „ART DANUBIUS” U SREMSKOJ MITROVICI

Pisci Atila F. Bala`, direktor Izdava~ke ku}e „AB ART” iz Bratislave koja objavquje kwige na ma|arskom jeziku i ~lan PEN kluba Ma|arske i I{tvan Turci, predsednik PEN kluba Ma|arske iz Budimpe{te, srpskom piscu Nedeqku Terzi}u uru~ili su u Sremskoj Mitrovici Me|unarodnu nagradu za kwi`evnost „ART Danubius” za wegovo kwi-

èvno stvarala{tvo. Povod za dodelu ove nagrade je Terzi}eva kwiga „Huk i muk”, na ma|arskom jeziku „Robaj és csend” (prevod Jolanke Kova~), objavqena 2015. godine kod ovog izdava~a. Nagrada se dodequje u vi{e oblasti kulturnog stvarala{tva, a na{ pisac je prvi u Evropi koji je dobija za kwièvno stvarala{tvo. Kwiga poezije „Huk i muk” objavqena je kod nas 2008. godine, a zatim su usledili prevodi i objavqivawe na engleskom, turskom, poqskom i ma|arskom jeziku. - Nagrada „ART Danubius” osnovana je ove godine, a u oblasti kwièvnog stvarala{tva dodequjemo je Nedeqku Terzi}u ~iju sam poeziju i wega kao kwièvnu li~nost upoznao na dva svetska festivala poezije u Krajovi u Rumuniji. Izuzetno cenim wegovu poeziju, kao i wegove esejisti~ke pristupe savremenim poetskim tokovima. Nagrada mu pripada i za nesebi~ne, plemenite napore u ciqu izgra|ivawa veza izme|u dve kulture, srpske i ma|arske – rekao je pisac i direktor Izdava~ke ku}e „AB ART” u Bratislavi Atila F. Bala`. Predsednik PEN kluba Ma|arske I{tvan Turci, u najnovijem ovogodi{wem broju ~asopisa za kwièvnost „Parnasszus” koji izlazi u Budimpe{ti, povodom dodele nagrade Nedeqku Terzi}u, na dvanaest strana objavio je ciklus wegove poezije sa kratkom biografijom autora, kao i wegov esej o poeziji „Paradoksi egzistencijalizma” za koji smatra da je sublimirani kriti~ki presek sada{weg stawa evropske i svetske poezije. - „Nadmo}ni znam da postoji{.” Nedeqko Terzi} je istinski homo viator, ~ovekputnik, i u anti~kom i u modernom smislu re~i. Iz svakog wegovog stiha zra~i da mu pesma nije ba{ zato istinita, jer govori istinu. On druga~ije, sa svojstveno{}u, izgovara istinu. Zato, veoma je bitno {ta je predmet wegove pesme i jo{ va`nije na koji na~in je prisutna data tema pesmi, da li ispuwava wen prostor, {ta to pokre}e u nama, makar naizgled sporednim detaqima. Wegovu liriku podsti~e neposredno opaàwe i ispuwava je objektivno{}u. U jednoj wegovoj pesmi je i ova veoma karakteristi~na misao: „… ne mogu sam / kroz ìvotno `drelo”. Ova slika bi mogla da opstane i samostalno, a wenu snagu samo oja~ava to {to iza we ose}amo polumra~ne prostorije svesti koja prepoznaje i priznaje svet koji se mewa, mnogovrsnu drhtaju}u pa`wu i disciplinu, raspoloèwe qudi koji su upu}eni jedni na druge. Terzi} je ~ovek dana{wice, moderan pesnik, u ~ijim pesmama pulsira zaustavqano o~uvana pro{lost, kao i zabrinutost za budu}nost – re~i su I{tvana Turcija povodom dodele nagrade Nedeqku Terzi}u í p.s. NedeqkoTerzi} je ~lan Rotari kluba Sremska Mitrovica.

(Izvor: Politika - kultura)

TAKO SAMO SREMCI RADE Izme|u dve autohtone zabavno-humanitarne manifestacije Rotari kluba Sremska Mitrovica bila je ona plemenita, koja ispuwava du{u. Prva manifestacija bila je u Rezervatu prirode „Zasavica”, takmi~ewe ekipa Rotari klubova na{eg Distrikta u pravqewu kobasica sa srema~kim materijalom i za~inima. Druga je bila u Sremskoj Mitrovici, takmi~ewe za najboqu su{enu-dimqenu kobasicu, naravno sa srema~kim ukusom. Takmi~ewa su bila puna `estine i nadahnu}a, a osnovni ciqevi su postignu-

ti uspe{no – prikupqawe sredstava za humane ciqeve Rotarijanstva. Jedan od tih ciqeva bio je izme|u ove dve manifestacije – pokloni deci za Novu godinu. Ve} tradicionalno je Rotari klub Sremska Mitrovica u saradwi sa Centrom za socijalni rad „Sava” i Kompanijom „Luki komerc“ iz Pe}inaca, obezbedio novogodi{we poklon-paketi}e za decu bez roditeqskog starawa. Obezbe|eno je ~etrdeset i pet paketi}a, dodela je organizovana u sali Pozori{ta „Dobrica Milutinovi}” za koju je tog dana svim mali{anima mitrova~ki Rotari klub obezbedio i prigodnu novogodi{wu bajku sa Deda Mrazom. Bila je to divna i dirqiva slika. Sala pozori{ta bila je ispuwena do posledweg mesta, a vese-

li uzvici, u~estvovawe u predstavi onako „iz publike”, àgor, veseqe i pesma obeleìli su ovaj izuzetan doga|aj koji najmla|ima pri~iwava veliku radost. Rotari klub je jo{ jednom pokazao i potvrdio svoju doslednost u starawu za obezbe|ivawe sre}nog detiwstva podjednako za svu decu. U selu Obre` kod Pe}inaca podignuta je „Ku}a od srca” Televizije B92 za ugroènu porodicu Grkovi} u velikoj akciji koju je prvo pokrenula Redakcija „Sremskih novina”. Jedan od velikih sponzora u ovoj akciji bio je i Rotari klub Sremska Mitrovica. Odmah iza Nove godine nastavqene su aktivnosti. Uspostavqena je saradwa sa jo{ jednim klubom, to je RotarÚ Club Drobeta Turnu Severin „Continetal”, Distrikt 2241. I odmah je dogovoreno da Mitrov~ani kad god krenu u posetu bratskom klubu Krajova obavezno i u odlasku, i u povratku, svrate u Turn Severin. Naravno da se tako ne{to ne odbija i uvek se rado prihva}a.

POLIO+ DOKLE? SZO SE NADA DA ]E ISKORENITI DE^JU PARALIZU TOKOM OVE 2016. GODINE Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izrazila je nadu da }e tokom ove 2016. godine, posle pojave de~je paralize u Siriji, Iraku i Somaliji, iskoreniti tu bolest time {to }e imunizirati milione dece starije od dve godine, saop{tilo je rukovodstvo SZO u Amanu na jednom od godi{wih okupqawa. Kristofer Maher, koji vodi tamo{wi program za iskorewivawe de~je paralize, rekao je da postoji mogu}nost da se ove godine â&#x20AC;&#x17E;zauvek zaustavi polioâ&#x20AC;?. Maher je na otvarawu regionalnog centra SZO u prestonici Jordana rekao da se de~ja paraliza i daqe pojavquje i u Pakistanu i Avganistanu, ali da broj slu~ajeva opada. (izvor: POLITIKA)

REKAO JE... O ROTARU

Za mene je pitawe primata izme|u elektronskog i {tampanog kwièvnik materijala odavno re{eno. predsednik Odbora Jednostavno ja to zovem pitawem za informisawe klika. Jednim slu~ajnim, i odnose s javno{}u pogre{nim klikom po tastaturi Rotari kluba Sremska Mitrovica moè odjednom da se izbri{e 112 strana jednog broja ROTARI glasila. I taj broj vi{e nemate. Ako je {tampani materijal uvek ga moète uzeti u ruku, i ako ste uzeli pogre{an broj, vrati}ete ga pa uzeti pravi, onaj traèni. Narod kaè za ne{to {to je nestalo – ode u etar. A {to ode u etar, to odnese vetar. Siguran sam da sam za klasiku, za {tampano glasilo. Ako je dokaz u umetnosti da je klasika merilo vrednosti, onda je i klasi~na {tampa vrednost koju treba negovati. Mislim da sve {to nam se de{ava u elektronskom, virtuelnom svetu i materijalu ili je jo{ samo eksperiment, kratka brza informacija ili beskrajna zabava. Dokument trajne vrednosti ne moè biti nikako. Zna~i, {tampa zna~i! Gledam, listam i ~ituckam 49. broj na{eg ROTARA. I uìvam. Ostavim ga malo ustranu, pa mu se opet vratim. Poku{avam da prona|em i ostale prethodne i one brojeve posle wega putem elektronskog doìvqaja, i uspevam. Izlistavam ih, i{~itavam, ali nemam neki ugodan i prijatan poloàj za svoju ki~mu, a ekran ne mogu da izvr}em kako mi odgovara. On ima svoje postoqe, a moja stolica na kojoj sedim mu je pot~iwena. Kad najednom upozorewe, izviwava mi se ekran kako je do{lo do neke gre{ke, pa moram sa~ekati sat, dva. Meni pao pritisak, wemu pao napon. Jedva se nekako ispravila situacija, kad stiè porukica od Pavla iz Novog Sada: „Obrati pa`wu na virus! Ovaj nema milosti.“ Ponovo uzimam onaj 49. broj. Nedeqko Terzi}

AKTIVNOSTI

Mitrova~ki Rotarijanci posebnu pa`wu poklawaju novim ~lanovima i radu mladih u Rotaraktu. Tokom Rotarijanske godine u Klub bude ukqu~en bar jedan novi ~lan, sada ih ima 29, najvi{e iz Sremske Mitrovice, zatim iz [ida, Rume, Ma~vanske Mitrovice i Hrtkovaca. ^lanovi Rotarakta ukqu~uju se u skoro sve aktivnosti Rotari kluba. Rotari klub Sremska Mitrovica je najboqi klub u Distriktu 2483 po godi{wim davawima prema Rotari fondaciji. Sremci tu titulu te{ko da }e ispustiti iz ruku! í S. N.

I ROTARAKT BEOGRAD BADWE VE^E 2016. U DOMU NIKOLE MANDI]A

Na fotografiji s leva na desno: Rotarakt klub Beograd: Gala Mandi}, Mina Vasovi} DRR, Luka Mandi}, Milan Markovi} PPr Rotari klub Beograd: Nikola Mandi} PPr

AKTIVNOSTI

BEOGRAD METROPOLITAN TRI BEOGRADSKE GODINE

Drage Rotarijance, Rotaraktovce i prijateqe Rotarija, Rotari Klub Beograd Metropolitan u utorak 12. januara 2016. godine sa po~etkom u 20 ~asova na svom redovnom sastanku imao je ~ast da pozove na ekskluzivno predavawe Wegove Ekselencije g. Majkla D. Kirbija, ambasadora SAD u Republici Srbiji, pod nazivom „Tri beogradske godine”.

Hvala svim Rotarijancima, Rotaraktovcima i prijateqima koji su nas posetili, posebno ~lanovima Rotarakt kluba Beograd Metropolitan na pomo}i. Bilo nas je vi{e od 130. Iz ~ak 14 Rotari i 6 Rotarakt klubova. Sva prikupqena sredstva bi}e upu}ena u humanitarne svrhe í

REKAO JE... O ROTARU

Dragi Hayi Du{ane, Pre svega, èlim da ~estitam Tebi Predsednik i celoj ekipi ROTARA Rotari kluba na entuzijazmu, upornosti Zaje~ar i istrajnosti u radu na ROTARU! za 2015 – 2016. godinu Kao glasilo na{eg Distrikta, Rotarijanaca iz Srbije i Crne Gore, ROTAR je svakako ogromna podr{ka i podsticaj na{em radu i druèwu. Verujem i da je {tampano izdawe boqe i prijem~ivije ~itaocima od elektronskog. Zbog preglednosti, ali i zbog navika. Bogatstvo sadràja, raznolikost tema i izvora omogu}avaju svakom ~itaocu vrlo dobar uvid u de{avawa u drugim Klubovima, a i svakom od nas prija kad su rad i rezultati wegovog Kluba na profesionalan na~in ispra}eni i dostupni na uvid. @elim Vam da i daqe ostanete „na liniji”, da budete uporni i istrajni i da nas sve zdravqe sluì! Svako dobro.

REKAO JE... O ROTARU

Najiskrenije ~estitke redakciji ROTARA zato {to ste uspeli da nam ROTAR ponovo vratite onakav kakav je bio,{tampano izdawe .Veliku zahvalnost svi dugujemo i Rotari klubu Beograd. Nemam ni{ta protiv elektronskog izdawa ali {tampano izdawe je pored tradicije i mnogo prakti~nije.U Crnoj Gori kaù sedewe je prema leàwu opu~, i ja verujem da je tako, pa kako onda popodne ili uve~e da leìmo i ~itamo ako nije {tampano. U kancelariji na konferencijskom stolu ostavi{ ROTAR, Svaki poslovni partner, (mo`da neki budu}i Rotarijanac) }e ga sam prelistati, ne mora{ da mu pri~a{ pored ostalog - u|i na na{ sajt itd. Ostavi{ ga u automobilu na vidnom mestu,da{ ga nekom prijatequ da prelista i pozove{ ga na sastanak, i jo{ mnogo drugih na~ina. [to vi{e qudi mora da zna za Rotari. Za ROTAR ~asopis svi }e se interesovati, on nam je skoro kao zna~ka, svi èle da je pogledaju i da im ispri~a{, a ROTAR sam pri~a i ima {ta da kaè. Budimo poklon svetu. @elim Vam svima zdravqe i dug ìvot i da nam trajete dugo, dugo. Srda~no Da~a Danilo Da~a Guberini} ADG Rotari klub Zaje~ar

AKTIVNOSTI

Nenad Pa{ali}

BEOGRAD „[KORPION” - MESTO GDE SE PREKIDAJU DIJETE

Iako je ovaj sastanak Rotari kluba Beograd, u ~etvrtak, 14. januara u crkvenom kalendaru obeleèn „crvenim slovom” jer je srpska Nova godina, tojest Obrezawe Gospodwe i Sveti Vasilije Veliki, predsednik Kluba Trivko Ti}a Savi} je procenio da bi bilo lepo da se u dobrom raspoloèwu i neobaveznoj atmosferi druèwe na-

VA[E PRAVO DA ZNATE SVE U ~etvrtak, 14. januara 2016. godine na redovnoj 164. sednici Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, imenovani su ~lanovi Upravnog odbora RT Srbije i Upravnog odbora RT Vojvodine

stavi ove ve~eri na savskom splavu „[korpion”, kod doma}ina Slobodana Bobana Nikoli}a. Posle pragwetine, sarmi i ostalih srpskih tradicionalnih kulinarskih |akonija, Ti}a je bio mi{qewa da }e svima dobro do}i ukusna topla ribqa ~orba, smu| i som, koje na specifi~an na~in priprema Boban, lagana salata i dobro vino, a na kraju ve~ere tu su baklave dopuwene kuglom (ili kuglama) sladoleda koje priprema wegova supruga. Tako su prisutni ~lanovi do kasno u no}, uz pi}e i i}e i otvarawe nekoliko „neobaveznih” ali zna~ajnih tema i u korisnom, sadr`ajnom razgovor u proveli ovaj „radni” ~etvrtak... í

Za ~lanove Upravnog odbora RT Srbije imenovani su: 1. Mr \or|e Vozarevi}, sociolog 2. Prof. dr Vladimir Vuleti}, profesor Univerziteta 3. Zorica [ujica, akademski slikar 4. Branko Radun, diplomirani istori~ar, politi~ki analiti~ar 5. Miroslav Miwa M. Nikoli}, advokat (~lan Rotari kluba Beograd) 6. Simona Mitrovi} Duwi}, diplomirani pedagog – master 7. Qiqana \ur|evac, diplomirani politikolog 8. Dragan Karayi}, pravnik i diplomirani menayer 9. Du{an Kova~evi}, master in`ewer elektrotehnike i telekomunikacija

AKTIVNOSTI

Za ~lanove Upravnog odbora RT Vojvodine imenovani su: 1. Marko ]ali}, diplomirani ekonomista 2. Prof. dr Jova Radi}, vanredni profesor Univerziteta 3. Borislav Pupavac, advokat 4. I{tvan Terewi, ekonomista 5. Aleksandar Komnenovi}, master dramski i audio-vizuelni umetnik 6. Sini{a Bokan, profesor Univerziteta

BEOGRAD PRVI SASTANAK KLUBA U OVOJ KALENDARSKOJ GODINI

Posle izborne Skup{tine Kluba koja je odr`ana 24. decembra 2015. godine, u ~etvrtak, 21. januara 2016. godine svoj prvi sastanak u hotelu ,,HÚatt’’ u ovoj godini ~lanovi Rotari kluba Beograd su, kao i obi~no, zapo~eli okupqawem od 20:00 do 20:30h uz pi}e dobrodo{lice. ^lanovima, ali i osobqu hotela je bilo drago da se ponovo sretnu {to je bilo vrlo prijatno u ambijentu sale „Ellingtons”. U i{~ekivawu da se prijateqi okupe, oni koji su do{li me|u prvima (Dragan Brajer, Tawa Oluji} i

Nikola Mandi}) uìvali su u ~a{i dobrog pi}a i razgovoru o tome kako su provedeni prethodni praznici. Potom su do{li Sr|an Milinkovi} i êda Petriwac, a posle wih Ne{a Sakovi} i Predsednik Kluba Ti}a Savi}, tako da je neobavezni razgovor bio vrlo zanimqiv. Izme|u ostalog Dragan je ispri~ao neke od svojih uspomena iz druèwa sa na{im prijateqem prof. Janom Ki{gecijem, a Nikola je ispri~ao jednu istinitu i zanimqivu anegdotu koja mu se desila prilikom posete Muzeju metli u Ba~kom Petrovcu koju je Jan organizovao. Uglavnom, Ti}a je mnogo posle 20.30h odlu~io da po~ne sa slu`benim delom sastanka tako da se pre{lo za postavqeni sto i krenulo sa uobi~ajenim dnevnim redom. Prvo je napravqen kra}i osvrt na sastanke iz prethodne nedeqe (u „HÚattu” i na „[korpionu”) a zatim je Nikola ukratko izvestio prisutne o planiranoj poseti Rotarijanaca i Rotaraktovaca iz Sofije Rotari klubu Beograd, koja }e uslediti. Ti}a je podsetio na poziv koji je stigao od kumovskog Kluba iz Kolomba, glavnog grada Sri Lanke (biv{i Cejlon): RotarÚ Club of Colombo nas (pono-

REKLA JE... O ROTARU Tatjana Oluji} Rotari klub Beograd

vo) poziva da prisustvujemo Danu svetskog razumevawa (ÝUD) koji po~iwe 14. februara 2016. godine sve~anom ve~erom u hotelu „Galadari”. Ovom va`nom doga|aju je pokroviteq na{ prvi sestrinski Rotari klub iz Kolomba, gde }e prisustvovati i g. Rajiv Ýalpita, aktuelni Predsednik RI i ~lan RotarÚ Club of Colombo. No, posle op{irnijeg razgovora shva}eno je da su male {anse da neko iz na{eg Kluba prisustvuje ovom doga|aju. Za ve~eru je bio posluèn jelovnik br. 1: Glavno jelo: Pile}e grudi u slanini, sos od balzamiko sir}eta, puwena tikvica i feta sir; Desert: Pita sa vi{wama, kompot od bobi~astog vo}a. Upravo kada je po~ela da se sluì ve~era, pridruìo nam se i Miroslav Miwa Nikoli}, a susret sa wim je zapo~eo ~estitkama. Naime, na{ Miwa Nikoli} je izabran za ~lana UO Radio Televizije Srbije pa su prisutni na{em prijatequ uputili iskrene ~estitke na ovom priznawu. Eto, kad ~oveku krene - prvo je postao ~lan UO Rotari Kluba Beograd, a odmah zatim i ~lan UO RTS! Miwa, ~estitamo ti i ovom prilikom! í

[to se ti~e na{eg ~asopisa ROTAR, elektronska verzija je prakti~na, ali {tampana verzija je vi{e prihvatqiva i pogodnija za arhivirawe kao pisana dokumentacija.

AKTIVNOSTI

LESKOVAC USKLIKNIMO S QUBAVQU... SRE]AN RO\ENDAN!

Utorak, 26. januar 2016. godine. Redovni sastanak Rotari kluba Leskovac. Ivica Savi}, ~arter predsednik Rotari kluba Leskovac u SMS poruci ~lanovima Kluba: I ve~eras }emo proslaviti jo{ jedan divan dan. Po `eqi slavqenice Dragoslave Spasi} koja je imala tu sre}u da se rodi na Svetog Savu (mogla je da se zove Savka, ali je i DragoSLAVA lepo i prikladno), ovu slavu do~eka}emo u restoranu Etno â&#x20AC;&#x201C; brvnara. Vidimo se u osam! Ă

REKLA JE... O ROTARU

Svaki novi broj SRPSKOG ROTARA sam sa nestrpqewem Rotari klub Leskovac ~ekala. Radovala se wegovom objavqivawu u internet izdawu. Danima sam ga i{~itavala. Zahvaquju}i SRPSKOM ROTARU su mi ~lanovi beogradskih Rotari klubova i svih ostalih Klubova na{eg Distrikta postali bliski i dragi. Prelaskom SRPSKOG ROTARA u ROTAR, regionalni {tampani ~asopis, svi ~lanovi Distrikta }e biti na dobitku. Bi}e informacija o svima nama, za sve nas. Bi}e uspostavqene neraskidive veze izme|u svih nas! Dragoslava Spasi}

AKTIVNOSTI

BEOGRAD DRU@ENJE SA PRIJATELJIMA IZ BUGARSKE

Rotari klub Beograd je svoj redovni sastanak odrào u petak, 29. januara u hotelu HÚatt u prostranoj sali „Budva”. Gosti Kluba bili su ~lanovi Rotari i Rotarakt kluba Sofija – Tangra. Ovi Klubovi su pro{le godine bili doma}ini velikog seminara za Rotaraktovce i tom prilikom su izrazili èqu da posete Rotari klub Beograd. Na{e ~lanice Rotarakt kluba Beograd Mina Vasovi} i Marija Boòvi} su bile odu{evqene wihovim gostoprimstvom pa je ovo bila prilika da im se revan{iramo. Na{ Klub je organizovao gala ve~eru u petak a RTK Beograd je organizovao sadràj za goste u subotu.

- predstavqawa i upoznavawe gostiju i ostalih prisutnih (roll call); - prezentacija Klupskog Distrikt Grant projekta za ovu 2016. godinu; - izve{taj Mine Vasovi} sa puta u Wujork, gde su ona i Marija Boòvi} prisustvovale (i odràle govor) u UN, povodom obeleàvawa dana Rotarija, 7. novembra pro{le godine. Ove prijatne i zna~ajne ve~eri za oba prijateqska Kluba, Trivko Ti}a Savi} je otvorio sastanak dobrodo{licom svim gostima a zatim je predloìo da se svi prisutni pojedina~no predstave (roll call). Nakon toga su usledile zdravice i razmena prigodnih poklona. Pored na{e Monografije i Klupske zastavice, gostima su podeqeni CD kompleti o Beogradu kao i po primerak jubilarnog izdawa „Srpskog Rotara”. No, i gosti su do{li spremni tako da je Atanas Radev, Predsednik RC Sofia -Tangra, Ti}i uru~io zastavicu kao i specijalno pakovawe „ruìnog uqa” koje je tradicionalni i prepoznatqivi bugarski proizvod. Prijateqsku razmenu Klupskih zastavica obavili su i Rotaraktovci, a Predsednica Rotarakt kluba Beograd Milana Miwa Juri{i} je posebno pozdravila Predsednika prijateqskog Kluba i sve prisutne. Zatim je Mina Vasovi} u kratkoj i efektnoj prezentaciji, re~ju i fotografijama, podsetila na u~e{}e na{ih Rotaraktovaca (Mina i Marija) na sednici posve}enoj obeleàvawu Dana Rotarija u sedi{tu UN u Wujorku. Po{to su se iscrple sve zvani~no predvi|ene teme, druèwe je nastavqeno uz ve~eru i obiqe dobrih pi}a.Ve~era je bila gala, kako i dolikuje ovom susretu, a posluèno je: predjelo: zlatiborski tawir sa selekcijom francuskih sireva; glavno jelo: biftek Velington, sos od crvenog vina i maj~ine du{ice, pire od celera. Sluèna je i vegetarijanska hrana i losos sa grilovanim povr}em; desert: kola~ sa mascarpone sirom i cimetom; Pi}e: viski, metaksa, vi{e vrsta srpskih rakija, vina Lamblin Cotes du Rhone (crveno) i Ruffino Orvieto Classico (belo), Prosecco il Follio, sokovi… Oko 23,30h do{ao je i rastanak, ali na kratko, jer su neki od gostiju poèleli da druèwe nastave u nekom baru, tako da su se na{i Rotaraktovci druìli sa wima do jutarwih sati. U subotu, 30 januara, za goste je bilo organizovano kra}e razgledawe grada sa obilaskom Hrama Svetog Save i Muzeja Nikole Tesle. Goste je naro~ito impresionirala kripta Hrama. Goste kao i na{e Rotaraktovce je ~ekao odli~an ru~ak u restoranu „Sveti Nikola” na Novom Beogradu. gde je nastavqeno druèwe. Nikola Mandi} je prigodnim govorom pozdravio goste a posle su se prisutnima obratili Predsednici RTC Klubova Sofia Tangra i Beograd, Martin Radev i Milana Miwa Juri{i}. U znak zahvalnosti za ogroman trud, anga`man i gostoprimstvo, Atanas Radev je tokom ru~ka na{em Rotarakt Klubu darovao 100 evra, a na{ Klub im je platio ru~ak u restoranu (tako|e 100 evra) imaju}i u vidu da su oni platili ulaznice za posetu Muzeju i da ih je, tek, o~ekivao pravi izazov – organizacija no}nog provoda u nekom poznatom beogradskom klubu. U nedequ, 31. januara, tokom ranih jutarwih sati, gosti su se vratili iz èqenog no}nog provoda, a ko je izdrào do zore … pri~a}e i (na)pisa}e nam kako im je bilo! Umorni, sawivi i puni utisaka, gosti su se na brzinu spakovali, napustili hotel i spavaju}i u autobusu otputovali za Sofiju… í

Zvani~nom sastanku je prisustvovalo 40 prijateqa i to: 14 Rotarijanaca i 6 Rotaraktovaca iz Bugarske, 7 ~lanova Rotari kluba Beograd, 12 mladih ~lanova Rotarakt kluba Beograd i 1 gost (Dragan, suprug Tatjane Oluji}). Predsednik Rotari kluba Beograd Trivko Ti}a Savi} je za sastanak u petak predlo`io slede}i sadr`aj:

AKTIVNOSTI

REKAO JE... O ROTARU Nikola Mandi} PPr Rotari klub Beograd

BEOGRAD VELI^ANSTVERNI

^lanovi Rotari kluba Beograd, wih osmorica „veli~anstvernih”, tog ~etvrtka uve~e sastali su se na redovnom sastanku Kluba u hotelu HÙATT, kako bi vreme proveli u razgovoru i druèwu. I tako je bilo tog 4. februara: Ti}a, Dragan, Du{an, êda, Duka, Nikola, Hayi Du{an i Quba Hayi su uz pi}e i „{vedski sto” koji je Nikola odli~no pripremio, pretresli sijaset planetarnih, svetskih, dràvnih, srpskih, gradskih, op{tinskih tema. Da, i Rotar(ijan)skih! í

ZA[TO NAM JE POTREBAN „ROTAR”?

Mnogi prijateqi i Rotarijanci iz drugih Klubova me ~esto pitaju: Za{to Rotari klub Beograd ve} 24 godine svakog ~etvrtka objavquje Klupski „Informator”? Za{to je bila va`na Monografija {tampana povodom 20 godina reosnivawa Rotarija u Srbiji koju je na{ Klub objavio, obeleàvaju}i svoj veliki jubilej? Za{to je bilo va`no ure|ivati, {tampati i distribuirati „Srpski Rotar” o tro{ku Kluba vi{e od pet i po godina? Odgovarao sam i sada odgovaram: Bilo je va`no i onda a sada je jo{ va`nije jer je: - ostalo zabeleèno sve najboqe {to su Rotarijanci u~inili na {irewu plemenitih ideja Rotarija; - ostao zabeleèn doprinos svih onih divnih qudi i dragih prijateqa koji vi{e nisu sa nama; - ostalo zabeleèno kako smo po~eli, {ta smo sve postigli i ~emu stremimo. Zar nije divno kada pro~itate o nekoj sjajnoj akciji koju je uspe{no realizovao Klub iz Sombora, Leskovca, Pirota, Pqevaqa ili Ulciwa? Zar niste ushi}eni kada vidite fotografije predanih Rotarijanaca i sre}u na licima onih kojima su pomogli i kojima su dan ili ìvot u~inili lep{im? Zar nije pravo zadovoqstvo kada kasnije sa tim prijateqima sedite i druìte se, na nekom seminaru, konferenciji, Regati, Kobasicijadi, izletu, ili nekoj zajedni~koj proslavi? Jeste, naravno, jer to smo svi mi, to je Rotari! I kao {to danas na{ Dejan îkara i nekolicina dragih prijateqa prou~avaju predratni ~asopis „Jugoslovenski Rotar” i skupqaju drugu istorijsku i arhivsku gra|u o Rotariju i Rotarijancima u na{oj zemqi, tako }e neko, jednog dana, u nekoj biblioteci ili arhivi hteti (i mo}i) da ~ita i prou~ava ~asopis „ROTAR”. Tu }e na}i sve {to je najboqe o svima nama! Treba samo da nastavimo da izdajemo i {tampamo „ROTAR” – sada kao glasilo na{eg Distrikta!

AKTIVNOSTI

E-KLUB DODELA POVELJE E-KLUBU D2483

Prvi Elektronski Klub u na{em Distriktu, Rotari E-klub D2483, odrào je sve~anost povodom dodele poveqe u subotu 5. decembra 2015. godine u Istraìva~koj stanici Petnica, kod Vaqeva. Sve~anosti su prisustvovali ~lanovi E-kluba, ~lanovi kumovskog RK Vaqevo, guverner Distrikta 2483 Dejan îkara sa zvani~nicima Distrikta, past guverner Vigor Maji}, CADG Borivoje Kova~evi}, predstavnici 9 Rotari klubova iz na{eg Distrikta (RK Novi Sad – Dunav, RK Beograd - Ska-

Svima koji su pomogli osnivawe Rotari E-kluba dodeqene su zahvalnice, a primili su ih: Vigor Maji}, u ~ijoj guvernerskoj godini je obavqen sav posao registracije; Dejan îkara, koji je pomogao proces finalizacije; Mi{a Maksimovi}, kum E-Kluba, koji je mentorski vodio ceo proces; Sr|an Janev, koji je kao sekretar Distrikta 2014-2015. godine pomogao oko svih administrativnih stvari; Janko Levnai}, koji je kao predsednik RK Vaqevo 2014-2015. godine bio tu za svaku tehni~ku pomo} i savet; i RK Vaqevo, koji je kao kumovski klub uzor za sve planove u budu}nosti. Tokom predstavqawa svakog ~lana Rotari E-kluba, dodeqene su im zna~ke, Poveqe o ~lanstvu, test 4 pitawa i Rotari suveniri. Svaki ~lan je predstavqen kratkom biografijom. Na kraju sve~anosti Guverner Dejan îkara je odrào predavawe o istorijatu Rotarija u predratnoj Jugoslaviji. Na ovoj na~in su novi ~lanovi Rotarija, kao i svi gosti, upoznati sa istorijatom ove globalne humanitarne organizacije na prostorima na{e zemqe.

darlija, RK Beograd - Dunav, RK Vaqevo, RK Zaje~ar, RK Uìce, RK Beograd – Metropolitan, RK Sremska Mitrovica, RK âcak), predstavnici RotarÚ E-kluba Hrvatska (online), predstavnici Gradske uprave Vaqevo, predstavnici gradskih institucija i javnog ìvota, predstavnici civilnog sektora, mediji, brojni gosti. Rotari E-klub D2483 je organizovao i direktan prenos sve~anosti preko interneta, tako da su svi zainteresovani iz celog Distrikta i van wega mogli da prate ceremoniju. Ukupno je bilo prisutno oko 70 gostiju, dok je preko internet linka doga|aj pratilo oko 100 qudi. Dejan îkara, guverner Distrikta, je ovom prilikom uru~io ~arter Povequ ~arter predsedniku E-kluba D 2483 Nikoli Boì}u.

Rotari E-klub na{eg Distrikta je odlu~io da otpo~ne negovawe ulagawa u mlade talentovane pojedince kroz projekat „Mladi su budu}nost”. Zato je odlu~io da podrì Fond za razvoj nau~nog obrazovawa „Petnica”, zbog ~ega je ~arter proslava i organizovana u Petnici. Tokom ~arter proslave sakupqeno je 2000 evra, odnosno, 20 jednokratnih stipendija za mlade talente. Prvi „ìvi” sastanak E-kluba je odràn posle ceremonije dodele ârter poveqe. Sastanak je umesto dogovorenih sat i po, trajao skoro duplo duè. Svi ~lanovi su uìvali u direktnom upoznavawu onih sa kojima su se do sada druìli samo virtuelno. Ovom prilikom je odràna i Skup{tina kluba na kojoj su izabrani funkcioneri za 2017-2018. godinu i dogo-

AKTIVNOSTI

voreno je da se „ìvi” sastanci odràvaju jednom mese~no, na razli~itim lokacijama. Redovni sastanci E-kluba se odràvaju svake srede u 19 ~asova. Ukoliko je neko zainteresovan da gostuje na sastanku potrebno je da se javi na e-mail adresu meeting¿rotarÚeclubd2483.org. Sve aktivnosti E-kluba se mogu pratiti preko sajta ÞÞÞ.rotarÚeclubd2483.org, ili preko FACEBOOK stranice https://ÞÞÞ.facebook.com/eclubd2483/

ROTARAKT KLUB BEOGRAD MUN

Rotarakt klub Beograd imao je privilegiju da bude doma}in tre}eg po redu Rotarakt Global Modela Ujediwenih Nacija i da ugosti vi{e od sedamdeset u~esnika, dvadeset i pet nacionalnosti iz dvadeset zemaqa sa pet kontinenata. Posle uspe{nih prethodnih konferencija u Baja Mareu i u Londonu, simulacije zasedawa Ujediwenih nacija odràne su u Beogradu od 26. do 30. avgusta 2015. godine. O zna~aju i veli~ini projekta govori i pismo podr{ke predsednika RotarÚ Internacionale K.R. Ravindrana. U~esnici su bili raspore|eni u ~etiri komiteta (Human rights, Legal committee, SecuritÚ Council, Economic and Social Council), sa trenutno aktuelnim temama na svetskom nivou. Ceremonija otvarawa me|unarodne konferencije za mlade sve~ano je odràna u Skup{tini grada Beograda i nastavqena u hotelu „HÚatt”. Na sve~anoj ve~eri prisutnima su se obratili guverner Distrikta, profesor Dejan îkara, saradnik centra za me|unarodne odnose i odrìvi razvoj Stefan Anti}, zamenik ambasadora Kanade, Kevin Reks, za~etnik ideje i pokreta~ Rotarakt Global modela Ujediwenih nacija Adrian Pop i menayer projekta Mina Vasovi}. Imali smo ~ast da nam se tokom konferencije obrate Vlado Damjanovi}, predstavnik MUN Planeta i Simona Miculescu, najvi{i predstavnik Ujediwenih nacija u Beogradu. Zasedawa su bila produktivna i intenzivna. Dva najzna~ajnija zakqu~ka doneta do kraja konferencije su da: 1. Mladi qudi koji zajedno rade MOGU da naprave zna~ajne promene. Na ovoj konferenciji, mladi Rotaraktovci iz ce-

Rotarakt klub Beograd, organizator tre}e edicije Rotaract Global Model United Nations

log sveta, ostavili su svoje razlike sa strane, sara|ivali i poku{ali da re{e neke od najve}ih problema koji se ti~u me|unarodne saradwe. Rezultati su bili impresivni. 2. Kroz saradwu Rotarakta i Rotarija sa Ujediwenim nacijama MOGU]E je napraviti zna~ajne promene. Ovo je jo{ jednom dokazano i na na{oj konferenciji Rotarakt Global modela Ujediwenih nacija.

Sve~ano otvarawe konferencije u Skup{tini Beograda

slu`uju da se ~uju! Donete rezolucije i teme o kojima se diskutovalo tokom ~etiri dana konferencije predstavqene su u sedi{tu Ujediwenih nacija u Wujorku tokom Rotari dana 7. novembra pro{le godine pred oko hiqadu istaknutih lidera iz RotarÚ zajednice. Tog dana, menayer projekta Mina Vasovi} i Generalni sekretar Danai Beka u~estvovale su u razli~itim sesijama i predstavqale ovogodi{wi Rotarakt Global model Ujediwenih nacija. Kao najve}i uspeh svakako izdvaja se wihovo u~e{}e na Peace and Conflict Resolution panelu. Veliku zahvalnost dugujemo sponzorima: Zim Commpani Luki} Bole~, Grand Kafa, BelMedic, Ùu-bi-ka, Alfa BK Univerzitet, bez kojih sve ovo ne bi bilo mogu}e í

Rotarakt klub Beograd na sve~anoj ve~eri otvarawa u Hotelu „HaÚatt”

Uprkos razli~itostima delegata, poreklu, pripadnosti, obrazovawu, iskustvu, svi oni dele istu qubav i po{tovawe prema Rotariju i svi su bili odlu~ni da naprave promenu u svetu. Predano su radili na tome da prona|u stavove oko kojih se slaù pre nego one oko kojih se ne slaù. Svi su bezuslovno èleli da budu poklon svetu. I uspeli su u tome. Ta impresivna, jednostavna i realisti~na re{ewa utkana u rezolucije koje su doneli sa toliko truda, nade i uvaàvawa zaOrganizacioni tim

Razgledawe grada uz zanimqive pri~e vodi~a

Sa zasedawa

U toku Peace and conflict resolution panel, na slici u~esnici : -Derran Moss, diplomata u UN i RotarÚ Peace FelloÞ Alumni -Carla Lineback, RotarÚ Peace FelloÞ Allumni -Danai Beka, Generalni Sekretar, Rotaract MUN 2015 -Mina Vasovi}, menayer Projekta, Rotaract MUN 2015

Organizacioni tim na nacionalnoj ve~eri

Zasedawe u toku, Alfa univerzitet

Mina Vasovi}, menayer Projekta i Marija Bo`ovi}, Predsednica Rotarakt kluba Beograd

BUDIMO POKLON SVETU

JEDNO LEPO PROVEDENO VEÊ Prema ranijem dogovoru sa Guvernerkom Distrikta 2482. Ninom Mitevom, u petak, 22. januara 2016. godine u posetu Beogradu do{lo je devet ~lanova PRK Sofija-Kapital. Dejan îkara, Dragan Brajer, Jovo Medojevi} i Bora Kova~evi} prihvatili su da im budu doma}ini. Pozvan je i Dobrivoje – Doca ]uk, ~lan RK Beograd Dunav da se pridruì ovim sjajnim doma}inima. Doca je bio dugogodi{wi predstavnik beogradskog preduze}a „Metalservis” u Sofiji i odli~no govori bugarski jezik. Sastanak je odràn u kancelariji Dragana Brajera, a Dragan i Dejan su se pobrinuli za posluèwe i pi}e. Druèwe sa predsednikom Kluba, inèwerom Sotirom Nemovim i wegovim klupskim drugovima proteklo je u prijatnoj i opu{tenoj atmosferi. Me|usobno su se informisali o radu Rotari klubova u Bugarskoj i Srbiji i razmotrili mogu}nosti za budu}u saradwu. Sotir Nemov, osniva~ Kluba je Rotarijanac sa dugim staòm, koji dobro poznaje organizaciju i ima spremne planove za rad i razvoj ovog novog Kluba. Na sastanku je izneo predlog bratimqewa kluba Sofija-Kapital i nekog od beogradskih Klubova i pozvao na{e Rotarijance u uzvratnu posetu. Oko 21 ~as gosti i doma}ini su se rastali uz iskrene èqe da gosti provedu prijatan vikend u Beogradu. Sa leva na desno sede: 1. Georgi Minchev PRK Sofix Kapital ~len 2. Tsvetelina Maimarova PRK Sofix Kapital ~len 3. Valentin Valtchev PRK Sofix Kapital ~len 4. ZoÚa Nemova S4pruga na Sotir Nemov 5. Radoslava Mincheva ~len na Lay4ns kl4b i s4pruga na Georgi Min~ev 6. Rositsa Sandulova PRK Sofix Kapital ~len

Sa leva na desno stoje: 7. Borivoje Kova~evi} CADG, RC Beograd Dunav 8. Dimitrina Kamenova 9. Dragan Brajer PDG, DRFCC, RC Beograd 10. Dejan ^ikara DG, RC Beograd Dunav 11. Sotir Nemov Prezident na PRK Sofija Kapital, PDG zona 3, 2005-2009 g. PP Rotari klub Samokov 20032005 g. 12. Dobrivoj ]uk, RC Beograd Dunav 13. Jovo Medojevi} DS RC Beograd Dunav

ROTARÙ INTERNATIONAL ASSEMBLÙ, SAN DIEGO, CALIFORNIA USA Hotel MANCHESTER GRAND HÙATT

Grand HÚatt San Diego, pogled iz sobe, stalna lokacija RotarÚ AssembleÚ.

Zbog toga sam ovdje. Ipak treba{ ovome prisustvovati da bih do kraja shvatio koliko je RotarÚ velika, mo}na i uva`ena organizacija!

VELIBOR ZOLAK Rotari klub Budva, Crna Gora, Guverner Distrikta 2483 Srbija i Crna Gora 2017 - 2018. godina Managing Director AMC Communications Marketing Communications & TV Production MNE 85310 Budva, æVI ulica 19, Montenegro

Logo the tema e Presidentit të RotarÚ International, John F. Germ për vitin RotarÚ 2016-2017. Dostigli smo najve}i broj Klubova u istoriji Rotarija! John F. Germ, predsjednik Rotari Internacionala 2016/2017 sa suprugom. Kad smo se pozdravqali obratio sam se sa „Hello Chief” (Zdravo {efe). Zastao je na momenat zbuwen, Kwiga je zabiqeìla sve u~esnike. a ja rekoh Iz susjedne Hrvatske Guverner dolazi iz Splita, „Tako se mi a ìvi u Wego{evoj ulici! u Crnoj Gori obra}amo prvom ~ovjeku u dràvi, a ti si meni prvi na me|unarodnom planu”. Nasmijao se i nije imao zamjerke!

RotarÚ International Presidents, Left-Right John Germ 2016-2017, Ravi Ravindran 2015-2016, Ian RiseleÚ 2017-2018.

REKAO JE... O ROTARU Velibor Zolak Rotari klub Budva

Naredne godine navr{ava se 100 godina Rotari Fondacije. Veliki uspjeh, ali i velika obaveza za sve Klubove!

Bord Rotari Fondacije

Qude povezuju zajedni~ke vrijednosti i ciqevi, a dijeqewe iskustava, radosti, uspjeha i problema je ono {to pretvara jednu grupu qudi u zajednicu. I zato dana{wem vremenu, ~ini mi se, vi{e odgovara filozofski stav „Communico, ergo sum”. I tu vidim nezamjenqiv zna~aj ~asopisa i magazina ROTAR. Pitawe „treba li nam” je izli{no. Treba, i hajde da se dogovorimo kakav, u kojim formama i koliko ~esto.

[ETA(J)MO CRNOM GOROM!

PALATE BOKE KOTORSKE

DOBROTA Dobrota je gradsko naseqe u op{tini Kotor u Crnoj Gori. Sme{tena u neposrednoj blizini drevnog grada Kotora sa pogledom prema Vrmcu i Pr~wu. [etali{te u Dobroti vodi nekoliko kilometara uz obalu. Proteè se od Kotora na jugu, i do naseqa Quta i istoimene reke na severu u duìni od sedam kilometara. Naseqe se prvi put spomiwe u spisima kotorskog arhiva 1260. godine, kao Dabrathum, zatim Dobrotha, iz ~ega se izvodi dana{wi naziv. Naseqe Dobrota formiralo se od tradicionalnih celina nastalih spu{tawem pojedinih bratstava sa prvobitno vi{ih delova na obalu, oko ranijih i sada{wih crkava. Dobrota je doìvela svoj preporod u 17. i 18. vijeku kada je imala najvi{e brodova u Boki. Status pomorskog naseqa dobila je 1717. godine. U to vreme podignute su i poznate palate dobrotskih porodica.

PALATA RADONI^I] - MILO[EVI]

Barokna palata Milo{evi} (18. vijek) pripada znamenitim dobrotskim porodicama koje su se tokom 17-19. vijeka znatno ekonomski izdigle, tako da su mogle da podi`u reprezentativne rezidencije kako u arhitektonskom pogledu, tako i u pogledu unutra{we opremqenosti. Palata Milo{evi} je u vi{e mahova pregra|ivana tako da je djelimi~no izgubqeno prvobitno arhitektonsko rje{ewe, ali je sa~uvana bogata zbirka stilskog mobilijara, slika, oru`ja, kwiga i predmeta materijalne kulture prohujalih vremena. Danas palata ima kulturno-istorijske vrijednosti od u`eg lokalnog zna~aja í

PALATA RADONI^I] Palata Radoni~i} nalazi se na poluostrvu Plagenti, na 1,5 km od Kotora. Izgra|ena je po~etkom 19. vijeka. Uz palatu Radoni~i}, na samom kraju poluostva, nalazi se romani~ka crkva Svetog Ilije. To je mala jednobrodna gra|evina pokrivena kamenim plo~ama, koja se datuje u 13.

vijek, iako nije iskqu~eno da poti~e ~ak iz preromani~kog perioda 10 – 11. vijeka. Crkva Svetog Ilije, zajedno sa poluostrvom Plagenti, pripadala je kotorskoj op{tini. Porodica Radoni~i} kupila je cijelo poluostrvo od op{tine 1808. godine, za vrijeme francuske vladavine, za 500 talira. U palati je 1847. godine boravio Petar II Petrovi} Wego{ kod svog prijateqa, kapetana Krsta Jozovog Radoni~i}a, koji je palatu i sagradio. Palata ima karakteristi~nu baroknu koncepciju sa prizemqem, dva sprata i posqedwom etaòm u vidu belvedera. Na drugom spratu sjeverne fasade nalazi se balkon sa kamenom balustradom. Godine 1937. palatu je otkupila „Jadranska straà” za svoje potrebe. Tada je, prilikom adaptacije, uz sjevernu glavnu fasadu, u nivou prizemqa, podignuta velika terasa na 16 stubova, koja je fasadu potpuno presjekla i izmjenila izgled tipi~ne bokeqske palate. Poslije Drugog svjetskog rata palata je sluìla kao Dom sredwe pomorske {kole u Kotoru, dok je danas u woj smje{ten Institut za biologiju mora í

PALATA TRIPKOVI] – DABINOVI] – AVRAMOV

Za razliku od ve}ine palata koje su u godinama koje su slijedile, pretrpjele pregradwe ~ime su umnogome osiroma{ile prvobitni izgled, palata Avramov (18. vijek) je obnovqena uz puno po{tovawe konzervatorskih pristupa i sa izuzetnim osje}ajem za estetsku mjeru i autenti~nost. Time su o~uvane kulturno-istorijske vrijednosti od u`eg lokalnog zna~aja í

PALATA IVANOVI] – ]ETKOVI] Svojom baroknom obradom palata Ivanovi}-]etkovi} (18. vijek) svrstava se u niz reprezentativnih dobrotskih pomorsko-trgova~kih rezidencija ~ije kulturno-istorijske vrijednosti imaju u`i regionalni zna~aj í

PALATA IVANOVI] Impozantna barokna palata Ivanovi} se nalazi na samom kraju Dobrote, sjeverno od crkve Svetog Eustahija. Podignuta je u drugoj polovini 18. vijeka. Sa bogatim arhitektonskim detaqem (portali, porodi~ni grb, odgovaraju}i enterijer sa {tukaturama, podom od kamenih plo~a i tavela u {ah slogu, stepeni{tima, bravarijom), osim {to predstavqa odraz mo}i znamenite dobrotske porodice Ivanovi}, ima i memorijalni zna~aj. Za najve}i podvig na{ih qudi na moru u 18. vijeku, wene vlasnike, bra}u

One predstavqaju svjedo~anstvo dru{tveno-ekonomskih i kulturno-istorijskih prilika toga vremena, {to im daje svojstvo spomenika kulture od velikog zna~aja í

PALATA TRIPKOVI]

Marka i Joza, Venecija je proglasila kavalirima – vitezovima Svetog Marka zbog izvojevane pobjede nad Turcima 1756. godine. U spisku ku}a Dobrote iz 1808. godine palata se nalazila u vlasni{tvu Luke Ivanovi}a i bila je procijewena na 6.400 forinti. Bratstvo Ivanovi} je bilo jedno od ekonomski najja~ih bratstava u Dobroti. Po~etkom 19. vijeka Ivanovi}i imaju 11 ku}a u Dobroti, procijewenih na 23.140 forinti, dok najbrojnije bratstvo Radimir ima 24 ku}e sa mawom vrijedno{}u - 21.738 forinti. Tokom 18. vijeka Ivanovi}i posjeduju 28 brodova sa kojima su trgovali u italijanskim i albanskim lukama. U mleta~ko-turskom ratu (1714-1718) Ivanovi}i su sa svojim brodovima u~estvovali u poku{aju osvajawa Ulciwa, zbog ~ega su dobili pohvale od generalnog providura Alviza Mo}eniga. U ovoj palati je konte Josif Jozo Ivanovi} 1833. godine ugostio Wego{a, sa pratwom od 30 osoba, prilikom wegovog putovawa za Petrograd. U znak zahvalnosti Wego{ je Ivanovi}ima posvetio spjev „Glas Kamen{taka” i napisao pjesmu „Srbin Srbima na ~asti zahvaquje”. Palata Ivanovi} je tipi~na barokna palata sa tri eta`e i belvederom ili vi|enicom. Izdignuta je i povu~ena u odnosu na obalu, sa ogra|enim i podignutim dvori{tem. U ogradnom zidu je portal sa grbom porodice, a sa unutra{we strane su pomo}ne prostorije. Ova palata u odnosu na drugu palatu Ivanovi} ima mirnije i svedenije rje{ewe. Belveder ima klasi~no zavr{enu liniju krova. Centralna osa simetrije palate je nagla{ena portalima i balkonima na prvom i drugom spratu, koji imaju balustrade od kovanog gvo`|a, kao i elipsastim prozorom na vi|enici. Svi otvori na fasadi imaju jednostavnu baroknu profilaciju í

PALATA MILO[EVI] (,,VELIKI PALAC’’) Ovo je najve}a u nizu reprezentativnih baroknih palata Dobrote, koje su podizane kao simbol ekonomskog prosperiteta kapetanskih porodica tokom 18. i 19. vijeka.

Palata Tripkovi} je jedna od najimpozantnijih i najqep{ih baroknih palata u Boki. Kao i ostale palate {irom Dobrote predstavqa simbol ekonomske mo}i pojedinih kapetanskih porodica tokom 18. vijeka. Zbog toga {to odslikavaju dru{tveno-ekonomske i kulturno-istorijske prilike datog vremena na ovim prostorima, one predstavqaju spomenike kulture od velikog zna~aja í

PALATA DABINOVI]

(foto Du{ko Martinovi})

Palata Dabinovi} podignuta je po~etkom 18. vijeka i svojom bogatom arhitekturom reprezentuje ekonomski uspon ovog znamenitog dobrotskog bratstva. Kao i ostale barokne palate ovoga podru~ja predstavqa spomenik kulture od velikog zna~aja za prou~avawe dru{tveno-ekonomskih i kulturno-istorijskih prilika tokom 18. vijeka. Ova palata ima i memorijalni zna~aj jer se u woj lije~io ~uveni crnogorski junak Nikac od Rovina í

PALATA RADIMIRI

brodovlasnika Bo`a Dabinovi}a. Po wegovoj `eqi u obnovqenu palatu je smje{tena biblioteka Fakulteta za pomorstvo u Kotoru. Ku}a „Vida Lu{ina” je, za razliku od baroknih palata, veoma jednostavne forme, sa ~etvorovodnim krovom, prizemqem i dva sprata. Ispred palate, prema moru, nalazi se poplo~ano dvori{te ogra|eno visokim kamenim zidom na kome je ulazni portal, dok se na strani prema brdu nalazio vrt. Uz ogradni zid prema moru smje{ten je prizemni pomo}ni objekat í

PALATA KAMENAROVI]

Funkcionalno rje{ewe i arhitektonski sklop palate Radimiri tipi~ni su za barokne palate Dobrote u 18. vijeku. To podrazumjeva reprezentativne prostorije na prvom spratu, na ~ijoj fasadi dominira balkon sa kamenom balustradom i konzolama u obliku qudskih figura, dok je stambeni dio koncentrisan na drugom spratu. Prostorije potrebne za vo|ewe doma}instva nalaze se u zadwem dijelu zgrade. Palata ima kulturno istorijske vrijednosti lokalnog zna~aja í

PALATA VIDA LU[INA (ZGRADA CENTRALNE KOMISIJE) Ovo je istorijski spomenik kulture (18. vijek) vrednovan kao zna~ajan, jer ima kulturno-istorijske vrijednosti od u`eg regionalnog zna~aja. U ovoj zgradi je odr`ana Skup{tina ujediwewa Crne Gore i Boke Kotorske 29. 10. 1813. godine, ~iji je predsjednik bio vladika Petar I Petrovi}-Wego{, kao i sjednica Pokrajinskog vije}a i Centralne komisije. Ovdje su donesene i sve va`nije odluke pravne organizacije „Privremene vladavine ujediwenih provincija Crne Gore i Boke Kotorske” dok je Kotor jo{ bio pod upravom francuskog generala Gotjea. Na ~elu Komisije, sastavqene od devet Bokeqa i devet crnogorskih glavara, bio je crnogorski vladika Petar I Petrovi}. Ku}a je prvobitno pripadala porodici Ivanovi}, a zatim je pre{la u vlasni{tvo Tripkovi}a. Prvi put se pomiwe u popisu ku}a kotorskog podru~ja iz 1809. godine, kada je pripadala kapetanu Vicku Ivanovi}u. Ve} 1839. godine, u katastarskom uredu Splita, vodi se na ime Vida Lukina Tripkovi}a, po kome se jo{ uvijek u narodu naziva „Vida Lu{ina”. Ku}a je tridesetih godina 20. vijeka ostala bez krova, tako da je u ru{evnom stawu bila sve do 1988. godine, kada je restaurirana zahvaquju}i sredstvima

Palata Kamenarovi} se nalazi u sklopu grupacije ku}a bratstva Kamenarovi}, na lokalitetu „Kamenari“ u sredi{wem dijelu Dobrote. Pretpostavqa se da su palata i dio ku}a grupacije sagra|eni u drugoj polovini 17. vijeka. Kamenarovi}i su jedno od najpoznatijih pomorskih bratstava Dobrote, koje je u periodu od 18 – 20. vijeka dalo 109 pomoraca, od kojih 68 kapetana. Kamenarovi}i vode porijeklo iz Hercegovine, od poznate porodice Krasojevi}, koja se spomiwe jo{ 1480. godine. Do promjene prezimena u Kamenarovi} do{lo je 1560. godine. Kao prvi poznati Kamenarovi} pomiwe se Pavo \urov (1696 -1787), osniva~ crkve Svetog Matije. Kapetan Vido Boòv Kamenarovi} (1827-1911) je bio jedan od osniva~a i prvi predsjednik „Slavjanske ~itaonice” u Dobroti, a nakon preseqewa u Veneciju i predsjednik (guardian) Bratov{tine bokeqskih pomoraca Svetih \or|a i Tripuna. Da je ova porodica bila jedna od uticajnijih u Dobroti svjedo~i i kompleks ku}a koje su im pripadale. Po popisu zgrada iz 1808. godine Kamenarovi}i su posjedovali 9 objekata, od kojih je ve}i dio bio na lokalitetu Kamenari. U grupaciji Kamenarovi}, pored palate, nalaze se jo{ i vila sa sjeverne strane i jedna vjerovatno starija ku}a sa mawom vidionicom sa ju`ne strane. Neposredno uz ovu grupaciju nalazi se i crkva Svetog Ivana, zadu`bina Kamenarovi}a. Ona je gra|ena krajem 18. vijeka, da bi zamijenila stariju i mawu crkvu Svetog Ivana u brdu, ali zbog nepovoqnih ekonomskih okolnosti nakon pada Mleta~ke republike nije nikada zavr{ena. Ispred gupacije se nalazi veliko pristani{te – ponta i mandra}, a iza su terasasti vrtovi. Palata Kamenarovi} ima ~etiri etaè, od kojih je posqedwa beveder dogra|en vjerovatno naknadno. Na wemu se nalazi centralno postavqen balkon, kao i otvori sa baroknim karakteristikama, i grb porodice Kamenarovi}. Vila Kamenarovi} je dvojna ku}a koja ima specifi~no rje{ewe sa dva simetri~na zasvedena prolaza „volta“ u prizemqu. Na glavnoj fasadi vile su 2 balkona sa balusterima kasno-renesansnog karaktera. Prozori na vili imaju kamene pro{upqene konzole – auricolae (lat. u{i) u dijelu natprozornika, koje su sluìle prije pojave drvenih kapaka za za{titu od sunca – kao nosa~ za drvenu {ipku o koju je bio oka~en zastor. Grb porodice Kamenarovi} nalazi se jo{ i iznad ulaznog portala u dvori{te palate, kao i na fasadi vile, iznad za-

http://ÞÞÞ.bokabaÚ.info/indeÚ.php/kotor svedenih prolaza. U salonu ku}e smje{tene sa ju`ne strane palate na tavanici se nalazi naslikan grb, jedini sa~uvani ovog tipa u Boki í

PALATA DABINOVI] Palata Dabinovi} se nalazi na lokalitetu Plagenti, u okviru grupacije koja je ranije pripadala Radoni~i}ima, u blizini palata Radoni~i} i Radoni~i}-Milo{evi}. Palata je kasnije pre{la u vlasni{tvo Dabinovi}a, jo{ jedne od zna~ajnijih dobrotskih porodica koja je u periodu od 18. do 20. vijeka dala 108 pomoraca, od kojih 66 kapetana. Palata je gra|ena vjerovatno u 18. ili krajem 17. vijeka. Palata je izgra|ena na blagom uzvi{ewu. Ima ~etiri eta`e, od kojih je posqedwa u obliku vidionice - belvedera. Prema obali ima dvori{te ogra|eno visokim kamenim zidom. Dvori{te zasa|eno ukrasnom vegetacijom danas je podijeqeno na dva dijela i u wima su dozidani pomo}ni objekti. Palata je ra|ena od fino klesanog kamena. U prizemqu se nalazi centralno postavqen pravougaoni portal sa skromnom kamenom profilacijom, koja se ponavqa oko otvora na svim spratovima í

Dabinovi}a, tako da su danas weni vlasnici nasqednici brodovlasnika Bo`a Dabinovi}a. „Krivi palac” je predwim, otvorenim dvori{tem odvojen od obalnog puta. Palata ima prizemqe, dva sprata i potkrovqe u kome je centralno, na spoju dva dijela, postavqena mawa vidionica. Lom na fasadi „krivog palaca” nije nastao iz estetskih razloga, ve} kao posqedica potrebe pro{irewa palate. U prvoj fazi postojalo je sada{we sjeverno krilo palate, dok je ju`no kasnije dogra|eno. Ideja da se dogradwom postigne utisak jedinstvenog izgleda ostvarena je u potpunosti. Ovo je posebno nagla{eno simetri~nim postavqawem otvora na fasadama i balkona, kao i centralnim postavqawem vidionice. Na drugom spratu, na oba krila, nalazi se po jedan balkon na kamenim konzolama sa ornamentima – akantusovim li{}em. Na prvom spratu palate nalazi se salon. Tek je pro{irewem palate bilo mogu}e ostvariti baroknu koncepciju prostora „~etiri sobe jedan salon”. U prizemqu palate nalazi se konoba sa dva ulaza. U zadwem dijelu su kuhiwa i pomo}ne prostorije. Iza palate se nalazi veliko dvori{te ogra|eno visokim kamenim zidom, iza kojih su se prostirali terasasti vrtovi í

REKAO JE... O ROTARU ^edomir Petriwac PPr Rotari klub Beograd

PALATA ,,KRIVI PALAC’’ Palata se nalazi u sredi{wem dijelu Dobrote, na oko 4 km od Kotora. Dobila je naziv „Krivi palac” po glavnoj fasadi koja ima karakteristi~an blagi lom u osnovi. Dana{wi oblik palata je dobila na prelazu 18. i 19. vijeka zahvaquju}i kapetanu Antonu Boòvu Radimiru, koji je u to vrijeme bio jedan od najbogatijih kapetana u Boki. Posjedovao je nekoliko brodova, a za vrijeme Napoleonove okupacije u Boki davao je pozajmice francuskoj upravi za nabavku soli. U popisu ku}a iz 1808. godine palata je bila u vlasni{tvu Luke Markova Radimira i procijewena na 3 000 forinti. Porodica Radimiri zauzima prvo mjesto u Dobroti po bogatstvu i broju kapetana koje je dala (110). Imali su 44 broda i 24 ku}e na raznim mjestima od Qute do Kotora. U 18. i 19. vijeku najistaknutiji predstavnici bratstva bili su: vitez Boò Radimir (1738-66); Krsto Radov (17661832), nosilac Legije ~asti ste~ene u doba Napoleona i Filip Tripov (1828-1901), nosilac diplome ruske crnomorske komande za vrijeme Krimskog rata, 1854. godine. Palata je kasnije po ènskoj liniji pre{la u vlasni{tvo

Veoma me je obradovala vest da je na{ ~asopis „SRPSKI ROTAR” postao „ROTAR”, ~asopis Distrikta. Po{to znam da je ovaj ~asopis za veliki broj Rotarijanaca i glavni izvor informacija o Distriktu i o Rotari pokretu uop{te, smatram da bi bilo dobro da svaki broj ubudu}e bude {tampan. Za ovo postoji dosta opravdanih razloga, a najve}i je taj da je u {tampanoj verziji najdostupniji. @elim Redakciji da izna|e mogu}nosti za to, a ne sumwam da }e u na{em Distriktu i daqe imati jaku podr{ku.

Beogra|anin i Podgori~anin zajedno idu u op{tinu. Prvi zna put do op{tine, a drugi zna sve u op{tini.

REKAO JE... O ROTARU Dr Miomir Mi{a Gatalovi} Rotari Klub Beograd Metropolitan Predsednik za 2017 - 2018. godinu

Po{tovani ~asopis SRPSKI ROTAR redovno pratim sa velikim u`ivawem i znati`eqom. On predstavqa izvanredan trag o delovawu srpskih Rotarijanaca u 21. veku i stoga bi trebalo da ima i svoju {tampanu verziju. Kao istori~ar i nau~nik mogu da potvrdim da }e u budu}nosti upravo ROTAR biti glavni izvor za rekonstruisawe bogate istorije Rotari Distrikta 2483 Srbija i Crna Gora.

[ETA(J)MO SRBIJOM!

^UDNA ^UDA MANASTIRA PAQA

Manastir Paqa se sam izdràvao, a kalu|eri su se bavili sto~arstvom i p~elarstvom. Tokom istorije bio je i mu{ki i ènski manastir, a monaha je u wemu bilo do Balkanskih ratova. Posle Prvog svetskog rata u wemu nema vi{e monaha, i takvo stawe ostaje do danas. wegovoj blizini se nalazi i izvor za ~iju vodu postoji verovawe da je lekovita. Mnogi dolaze da se umiju U ili ponesu vodu, a naro~ito pomaè kod bolesti o~iju

selu Paqa, 50-ak kilometara od Surdulice, blizu U granice sa Republikom Bugarskom, iznad sela Kostro{evci u dolini, leì na levoj obali reke Paqske re~ice, Paqevice, odnosno Jerme koja se uliva u Crno more, nalazi se manastir Vavedewa Presvete Bogorodice. Na nadmorskoj visini od 985. metara nalazi se ovaj hram koji je jednobrodan, sa oltarom i dve bo~ne apside polukru`nog oblika pokrivene kamenim plo~ama, dok je priprata pokrivena }eramidom. Ta~ni podaci o manastiru Paqa ne postoje. Smatra se da je jedan od najstarijih na Balkanu. No, postoje tragovi koji govore da ga je podigao vizantijski car Roman Diogen u 9. veku i da je sluìo kao usputna stanica, odmori{te na putu za Svetu Zemqu. Tako se pomiwe i godina 818. kada je manastir zavr{en. Me{tani kaù da su ga podigli Nemawi}i, obnovili ga Dejanovi}i, a bugarski egzarhisti dozidali su pripratu krajem 19. veka. Freskopisan je, ìvopis na ikonostasu je iz 1893. godine, a na spoqnom zidu se nalazila drvena plo~a ispisana staroslovenskim jezikom. [to se freskopisa ti~e, Bugari su, grade}i pripratu, premalterisali vrlo vredne sredwovekovne vizantijske freske i na novom malteru naslikali nove vrlo niskog kvaliteta.

kao i kod le~ewa glavoboqe. Jedni ovaj izvor zovu izvor Svete Petke, dok ga drugi nazivaju izvorom Svetog Save, a tre}i izvorom Presvete Bogorodice. Narod ovog kraja, prema predawu, pri~a da je manastir jedanput posetio i Sveti Sava, i to 1236. godine kada se vra}ao iz Carigrada i i{ao u Bugarsku da saop{ti Bugarima da je za wih od Nikejskog patrijarha izdejstvovao patrijar{iju. I drugi put, pred odlazak u Bugarsku gde je kasnije i umro u Velikom Trnovu. Ovde postoji i staro grobqe, koje je podeqeno. Na jednoj strani je mu{ko, a preko reke, na brdu nalazi se `ensko. Qudi se u ve}em broju ovde okupqaju u tri navrata, i to: Sveti prorok Jeremija (14 maj), Sveti Ilija (2 avgust) i na dan Uspenija Presvete Bogorodice (28 avgust). Radovi na obnovi manastira su po~eli 14. maja 2006. godine uz blagoslov Vladike vrawskog Pahomija. Naj-

pre su ura|eni projekti, i to: projekat restauracije i konzervacije hrama, projekat izgradwe konaka i projekat ure|ewa celokupnog manastirskog kompleksa. Sve projekte je uradio Zavod za za{titu spomenika kulture iz Ni{a. odine 2006. najpre su izvr{ena arheolo{ka iskopavaG wa u samom hramu i sa spoqne strane. Iskopavawa su radili arheolozi Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Ni{a. Posle toga su zapo~eli radovi na samom hramu i manastirskom konaku. [to se hrama ti~e, ura|en je drena`ni prsten oko wega, zatim je obnovqena priprata, ura|en polukru`ni betonski krov na priprati i izbetoniran pod crkve. [to se konaka ti~e, zapo~et je novi manastirski konak, i to na temeqima starog, prvobitnog konaka koji je pao. Ozidane su podrumske prostorije i potrebno je jo{ da se uradi plo~a. Godine 2012. nastavqeni su radovi na obnovi manastirske crkve. Zahvaquju}i donacijama Zorana Joveva iz Paqe (mahala [ar~evi) i wegovih prijateqa iz Beograda najpre je polukru`ni betonski krov na priprati pokriven }eramidom, a zatim je ura|ena celokupna stolarija od punog hrastovog drveta.

ZA VAS [ETALI TRIVKO TI]A SAVI] I HAYI DU[AN GLU[AC I 2013. godine nastavili su se radovi na unutra{wosti crkve, tako|e zahvaquju}i nesebi~noj pomo}i gospodina Zorana Joveva. Gospodin Petar Milentijev iz Beograda, a rodom iz Klisure donator je novog ikonostasa, a gospodin Dragan Jordanovi} iz Surdulice podne keramike. Kako je hram u Paqi u veoma lo{em stawu, prilikom izvo|ewa radova dolazi do novih neplaniranih poslova i tro{kova koji prevazilaze finansijske mogu}nosti donatora. Nekoliko puta ovo staro zdawe bilo je pqa~kano i skrnavqeno od kradqivaca koji su ovde dolazili u potrazi za blagom.U narodu postoje pri~e da su se u manastiru razna ~uda de{avala. Jedno od wih je bila i pojava Presvete Bogorodice í Evo jedne male, istinite pri~e… …Posle nekoliko razmewenih re~i s ro|akom, spomenuo mi je da je obi{ao manastir koji se nalazi u blizini bugarske granice, i koji se trenutno obnavqa. Kaè da je samo video natpis na putu - manastir Paqa, i da je krenuo sa porodicom u tom pravcu. Ali kad je krenuo po~ele su jedna za drugom ~udne stvari da se de{avaju. Odjednom je motor po~eo ~udno da se pona{a… …Na{ao je skretawe i krenuo pra{wavim putem ka manastiru. Odjednom put se razdvajao u dva pravca. Ve} umoran sa ènom se pogledom dogovarao da je mo`da vreme za povratak. U jednom trenutku u daqini primetio je monaha. Prilika u crnom, sa bradom, u mona{koj rizi, sa kamilavkom, i kako on re~e onim preko kape - panakamilavka. Posle nekoliko trenutaka i wegova èna je primetila istog monaha. Tada su shvatili da je manastir tu u blizini i da nisu pogre{ili. Dovezli su se do samog manastira i primetili radnike koji su radili na obnovi manastira. Sre}ni {to su prona{li manastir pri{li su radnicima i pitali za monaha koga su videli. Radnici su se ~udno pogledali i rekli da tu nema nikakvih monaha. Jedan je samo dodao: ,,Jesam li ti rekao da ima ne{to”. Uzeli su vodu sa izvora koji su im radnici pokazali. Rekli su im da je izvor dobar za o~i. Reko{e im da je to izvor Svete Petke. ...ali pravi naziv ovog izvora je Savina Voda… í

Zapis: Poku{ala prona}i manastir Paqu... prona{la mesto... vozila po {umama, vozila... nigde `ive du{e... Obuzela me trema... ispred mene auto, bugarske tablice, prazan... Odjednom neki strah do|e, uf... Na kolima ~udan zvuk, stala,

pogledala, ne{to se dogodilo sa sajlom kva~ila... prosto je visila, vukla se po zemqi... U tom trenutku daqe ne postoji... Do{la do kraja tzv. puta, okrenula nekako i oprezno se spustila do prvog nenapu{tenog mesta, gde mi je prvi ~ovek kog sam srela popravio tu sajlu (ispala je iz le`i{ta, sva sre}a nije pukla). Zakqu~ak: - ne{to me je ~uvalo i pomoglo da se bezbedno vratim (925. km u jednom danu) í (Boravila i zapisala, 6. jula 2012. godine, Olivera Stevanovi}, ~lanica Rotari kluba Beograd Skadarlija)

REKAO JE... O ROTARU Hayi Momir Jovanovi} KADG Rotari klub ]uprija - Morava

Po{tovani prijateqi, @elim da zdu{no podr`im izlazak na{eg ROTARA u {tampanom izdawu. Mi{qewa sam da i pored velike ekspanzije izdava{tva u elektronskom obliku, {tampana izdawa imaju i daqe veliku prednost. To bih uporedio sa razlikom izme|u elektri~nog i akusti~nog klavira. Mislim da mi Rotarijanci mo`emo da napravimo tu razliku i da nam ona mnogo zna~i.

E-mail: rd2483.secretarÚ¿gmail.com

MESEC ZA ^ASOPISE April je mesec posve}en ^ASOPISIMA Rotarija. Tokom ovog meseca Rotari Klubovi organizuju programe i aktivnosti koji promovi{u ~itawe i kori{}ewe ~asopisa „THE ROTARIAN” (postoji od 1911. godine), „SRPSKOG ROTARA” (postoji od 2011. godine) „ROTARA” (evo, postaje od 2016. godine) i drugih zvani~nih regionalnih ~asopisa Rotarija.

ÛVAJMO ÂSOPISE „THE ROTARIAN”, „SRPSKI ROTAR”, „ROTAR” ...NIKAD SE NE ZNA KAD (NE)]E TREBATI! Jer, u jednom oglasniku iza{ao je ovakav oglas: Na prodaju primerak „THE ROTARIAN” ÂSOPIS ROTARA (mart 1997. 64 strane), ^LANAK O EDINBURGHU, MESTU U [KOTSKOJ, I DRUGI ZANIMLJIVI ^LANCI… cena: 17,95 USA$ ili 2.200 dinara

The National Rotarian, prvi broj, januar 1911. godine

Vi{e od polovine Rotarijanaca {irom sveta {tampaju i dobijaju regionalni ~asopis umesto ~asopisa „The Rotarian”. Ove publikacije se objavquju nezavisno od ~asopisa „The Rotarian”, u vi{e od 130 zemaqa, a objavquju se na 24 jezika. Oni imaju zajedni~ki tira` od 872.000 primeraka. The Rotarian,

mart 1997. godine The Rotarian, januar 2011. godine

Svaki ~asopis ima regionalno ure|ivawe, ali tako|e ukqu~uje ~lanke i fotografije od me|unarodnog interesa za Rotari. Dodatak „RotarÚ International” objavquje Rotari u Kanadi, kvartalno kao dodatak ~asopisu „The Rotarian”, u tira`u od 28.000 primeraka.

Srpski Rotar, prvi broj, mart 2011. godine

The Rotarian, februar 2016. godine

Rotar, mart i april 2016. godine

SPECIJALNO ZA Dragoslava Spasi} Rotari klub Leskovac

22. mart SVETSKI DAN ZA[TITE V DA e|unarodno obeleàvawe svetskog dana vode je inicijativa koja je usledila sa konferencije UjeM diwenih nacija o ìvotnoj sredini i odrìvom razvoju, odrànoj u Rio de @aneiru 1992. godine.Generalna skup{tina Ujediwenih nacija usvajawem rezolucije je odredila 22. mart kao me|unarodni â&#x20AC;&#x201C; Svetski dan za{tite voda, koji se tako obeleàva od 1993. godine u saglasnosti sa preporukama konferencije Ujediwenih nacija o ìvotnoj sredini i razvoju sadrànim u poglavqu 18. Agende 21 (izvori sveè vode). Dràve sveta pozvane su da posvete ovaj dan primeni ovih preporuka i pokrenu konkretne aktivnosti koje su odgovara}e u nacionalnom kontekstu.Ovim danom Ujediwene nacije èle da podsete na va`nost za{tite voda i na nedostatak vode za pi}e u mnogim krajevima sveta.

BARJE JE NA JUGU SRBIJE NAJVE]I V D SISTEM

Barje je ve{ta~ko jezero u podno`ju planine Jod ezero Kukavice, u blizini varo{ice Vu~je, udaqeno 30 km Leskovca. Nastalo je izgradwom nasute brane visine 75 m, sa glinenim jezgrom u periodu od 1984. godine do 1989. godine u klisuri reke Veternice, za vodosnabdevawe, navodwavawe Leskovca i okoline i za za{titu od poplava. Priroda oko jezera je o~uvana, ali su obale vrlo nepristupa~ne i ima malo posetilaca. Poribqeno je smu|em, deverikom, babu{kom, {tukom, {aranom i tostolobikom, a nastawuju ga klen, belica, bodorka, bandar i sun~ica. Tako|e postoji i zavidna populacija re~nog raka. Voda iz jezera cevovodom gravitacijom dolazi do fabrike.

Postrojewe za preradu i pre~i{}avawe povr{inske vode iz akumulacije Barje se nalazi u selu Gorina, koje je udaqeno 5 km od same akumulacije. Ukupan kapacitet postrojewa za pre~i{}avawe vode iznosi 840 l/s. Za sopstvene potrebe fabrike se koristi do 5 % proizvodwe. Ostala koli~ina se isporu~uje potro{a~ima. Prilikom ulaza povr{inske vode u fabriku postoji mogu}nost korekcije wene pH vrednosti. Ukoliko je to potrebno. Pre~i{}avawe vode se odvija iz: - procesa predozonizacije - procesa koagulacije - procesa flokulacije - procesa taloèwa - procesa filtracije i - procesa dezinfekcije. Ozon koji se koristi u procesu predozonizacije se proizvodi u ozon generatorima od te~nog kiseonika. Ako se pojavi u vi{ku u procesu prera|uje se destruktorom u kiseonik koji se ispu{ta u atmosferu. Posle predozonizacije se dodaje koagulant koji grupi{e ne~isto}u u vodi. Zatim se dodaje flokulant pomo}u koga se stvaraju flokule ne~isto}e. Tretirana voda taloèwem na laminarnim talo`nicima ostavqa flokule. Posle taloèwa voda odlazi u filterska poqa. Filtrirawem kroz filterska poqa se dobija voda za pi}e koja se sakupqa u rezervoarima ~iste vode fabrike. îsta voda se hlori{e da bi se sa~uvala ispravnost i da bi ispravna preko gradskih rezervoara stigla do krajwih potro{a~a. Fabrika ima mogu}nost dodavawa kre~a za stabilizaciju agresivne vode. Misli se na agresivnost vode prema cevovodu. Voda je do sada uvek bila stabilna i kre~ se nije dodavao. Stabilnost vode se odre|uje ra~unskim putem, izra~unavawem Langerierovog indeksa stabilnosti. Zbog visoke cene obrade povr{inske vode, pogodne tehnologije se moraju kombinovati na najboqi na~in kako bi se uspostavila ravnoteà izme|u cene i dobijenog kvaliteta vode. Voda je neophodna sirovina u industrijskoj proizvodwi, energetici, prehrambenoj industriji, za komunalne potrebe i drugo. Najvi{e zahteve za ~isto}u vode postavqaju prehrambena industrija (proizvodwa piva, sokova) kao i komunalni sistemi za snabdevawe gra|ana pija}om vodom Ă

JO[ MALO O V DI NEMA RAZLOGA ZA OPTIMIZAM. NEMA RAZLOGA ZA PESIMIZAM. POSTOJE SVI RAZLOZI DA SE DELUJE ODMAH! - 6.000 qudi u svetu dnevno umre od dijareje! - Koli~ina zaga|ene vode je ve}a nego u basenima 10 najve}ih svetskih reka! - Od 1970. godine do 1998. godine uni{tili smo 30% prirode na planeti. Tako|e se za to vreme udvostru~ila potro{wa hrane i vode, a 50% teku}ih voda je trajno uni{teno. - Kvalitet vode u Srbiji i Crnoj Gori nije meren, a Srbija je 47 od 180 dràva, rangiranih po koli~ini vodnih resursa u svetu. - Kod nas je koncentrisano vi{e od 20 % svetskih rezervi slatke vode. - Ruska Federacija, koja u nedirnutom obliku poseduje gotovo ~etvrtinu svetskih korisnih iskopina i 20 % slatke vode, u stawu je ~ak i da podeli svoje rezerve. U malo naseqenom Sibiru, nalazi se i prirodni fenomen, najve}i u svetu rezervoar pija}e vode vrhunskog kvaliteta â&#x20AC;&#x201C; najdubqe svetsko jezero Bajkal. - ôveku je neophodno minimum 50 litara vode dnevno - za pi}e, prawe, kuvawe i sanitarije. Ipak, jo{ 1990. godine milijardu qudi na planeti nije imalo taj minimum. - Najkvalitetniju vodu imaju:Finska, Kanada, Novi Zeland, Velika Britanija, Japan, Norve{ka, Rusija, Ju`na Koreja, [vedska, Francuska. - U na{em sun~evom sistemu voda, u obliku leda, je prona|ena:na Mesecu, na planetama Merkuru, Marsu, Neptunu, i Plutonu, na planetarnim satelitima, kao {to su Triton i Evropa. - Samo jedna baterija ili uqe iz motornog vozila, ba~eni na zemqi{te dovoqni su da trajno zatruju izvor pija}e vode. - Prema nalazima stru~waka (USEPA) jedan litar prosutog otpadnog motornog uqa zagadi milion litara vode. Kako u Srbiji ne postoji sistem za propisno zbriwavawe i postupawe sa otpadnim motornim uqima, skoro celokupna koli~ina prosipa se u okruèwe, dok se u razvijenom svetu ono reciklira Srbija nema dovoqno vode za pi}e! Poseban problem predstavqa zaga|ewe podzemnih voda. Ova zaga|ewa jednim delom uzrokuje poqoprivreda - zbog kori{}ewa ve{ta~kog |ubriva i otpadnih voda iz seoskih naseqa. Veliki problem predstavqa i posledica zaga|ewa voda sa neure|enih deponija. Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda zaga|uju}i je. To je dugotrajan i qudskom oku skriven proces. Srbija }e pre ili kasnije osetiti posledice ovakve nebrige za otpad. Brojni izvori bi}e zaga|eni, mo`da za koju godinu ili kasnije, ali je sigurno da ovakav nemar trajno ugroàva na{e vodene zalihe. Vodu je od otpada mogu}e za{tititi jedino izgradwom deponija s kontrolisanom odvodom. Ure|enih deponija u Srbiji gotovo i da nema!

Ionako lo{e stawe voda ugroàvaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni qudski postupci. Beograd svu otpadnu vodu, kroz 20 izliva, ispu{ta direktno u Dunav i Savu, bez ikakvog pre~i{}avawa. Za izgradwu postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda Beograda potrebna je investicija od nekoliko stotina miliona evra. U Srbiji je sve mawe i mawe zdrave izvorske vode. Stru~waci smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj se~i {uma i da se spas nalazi u planskom po{umqavawu, povr{inskim akumulacijama, malim branama i za{titi izvori{ta reka. Pretpostavqa se da je bombardovawe SR Jugoslavije 1999. godine i kori{}ewe municija sa osiroma{enim uranijumom zagadilo neke od izvora kra{kih voda i vrela u ju`noj Srbiji.Agencije Republike Srbije SIEPA prodala je 300 najve}ih izvora u Srbiji stranim korporacijama doìvotno, iako su strate{ki neophodni.Svugde je praksa da se voda kao nacionalno blago prodaje na kori{}ewe koncesijama (obi~no na 20 godina). Najve}a nesta{ica pitke vode u istoriji, procewuju UN Nedostatak politi~ke voqe doveo je do toga da je svet suo~en sa najve}om do sada zabeleènom krizom snabdevawa vodom, isti~e se u nedavno objavqenom izve{taju Ujediwenih nacija, prenosi BBC. Izve{taj upozorava na mogu}nost da sredinom ovog veka ~ak sedam milijardi qudi bude suo~eno sa nedostatkom vode ukoliko se ne preduzmu hitne mere. Re~ je o najve}oj do sada sa~iwenoj studiji o koli~inama pitke vode koje svet ima na raspolagawu. Predvi|awa UN su prili~no mra~na. U izve{taju se isti~e da }e se izvori vode stalno smawivati zbog porasta broja stanovni{tva, zaga|ewa i klimatskih promena. U narednih dvadeset godina, prose~na koli~ina vode kojom }e qudi raspolagati biti mawa za tre}inu. Pre~i{}avawe otpadnih voda je kqu~no. Svakog dana se u reke, jezera i vodene tokove baca {est miliona tona otpada. Najve}i deo raspoloìve pitke vode koristi se za navodwavawe i proizvodwu hrane. Veliki deo toga mogao bi da se sa~uva, kaù u Ujediwenim nacijama, ukoliko bi se za navodwavawe koristile pre~i{}ene otpadne vode. [ta moèmo i moramo da u~inimo s vodom? Da je {titimo i {tedimo. Svaki dan, na svakom mestu i u svakoj prilici. Ono {to nama izgleda malo i nebitno danas, nekome drugom }e u budu}nosti mnogo zna~iti. I danas se mnogo qudi bori sa nedostatkom vode. Kqu~ je kako rukujemo vodom i to je problem, koji treba da nam bude prioritet Ă

ÛDESNA ALHEMIJA SRPSKOG MANÊSTERA Leskovac, grad bogate istorije, dobre zabave i neponovqivih gurmanskih specijaliteta. Osetite osam milenijuma istorije, upoznajte arheolo{ka nalazi{ta, ali i najukusniju hranu i qude vedrog duha. Ro{tiqada, Cari~in grad, crkva Oyaklija, Srpski Man~ester, ajvar... U igri asocijacija, dovoqno je da ~ujete samo jedan od navedenih pojmova, pa da iz prve pogodite da se iza ovih re~i krije Leskovac, grad koji je, kako legenda kaè, ime dobio po leskovom drvetu izniklom na osu{enom jezeru podno Hisara. Nadaleko ~uven po najboqem ro{tiqu i najukusnijem ajvaru, nekada{wi centar tekstilne i hemijske industrije ~iji su ìteqi uìvali u blagodetima juga i vredno radili pod sloganom „mi jedemo paprike i gradimo fabrike”, Leskovac je jedan od retkih gradova u Srbiji u kome se ìvelo „po evropski” jo{ pre stotinak godina. Ipak, ne moè da se pohvali velelepnom arhitekturom, ni brojnim starim zdawima koja svedo~e o wegovom „zlatnom dobu” i vremenu kada je od [a{it pa{ine kasabe izrastao u moderan evropski grad i „sijao kao Pariz”, jer je najve}i deo wegovog kulturnog blaga bio uni{ten u bombardovawima nacista i saveznika tokom Drugog svetskog rata, srpski Mali Man~ester, jedinstven je po mnogo ~emu. Leskovac ima istoriju dugu vi{e od osam milenijuma, brojna arheolo{ka nalazi{ta koja svedo~e o wegovoj uzbudqivoj pro{losti, bogat kulturni ìvot, jedno od najstarijih pozori{ta u Srbiji, poseban duh i, to i vrapci znaju, najukusniju hranu i qude vedrog duha za koje kaù da „ne vole komplikacije i ne haju za deklinacije”. Ni mali, ni veliki, taman po meri ~oveka, za{ti}en mo}nim planinama (na istoku Babi~ka gora, Seli}evica i Suva planina, na jugu Kukavica i êmernik, na zapadu Radan, Goqak i Pasja~a) Leskovac se razba{kario na petore~ju, u srcu prostrane, plodne kotline duga~ke 50 i {iroke 45km. Okruèn je sa tri ve{ta~ka jezera (Brestova~ko, Barje i Vlasinsko jezero), ìvopisnom Grdeli~kom klisurom i prelepim kawonom Vu~janke, ~iji slapovi pokre}u turbine jedne od najstarijih hidrocentrala na Balkanu. Nekada drugi najrazvijeniji industrijski grad u Srbiji, danas je neza-

obilazno mesto na evropskom koridoru E 75, ne samo zbog gurmanskih ~udesa nego i zbog dobre atmosfere, prirodnih lepota, karnevala, pozori{ta, koncerata yez, pop i narodne muzike, filmskog i festivala stripa i nezaboravnog provoda. Grad sa oko 70.000 stanovnika u kome je peva~ku karijeru zapo~eo ~uveni Toma Zdravkovi}, i danas je omiqeno odredi{te hedonista, meraklija i boema. Grad na Veternici ubrzano je po~eo da se modernizuje nakon oslobo|ewa od Turaka, decembra 1877. godine, pre svega, zahvaquju}i ranoj industrijalizaciji i razvoju èleznice, koja je kroz grad pro{la 1884. godine. Do Prvog svetskog rata, u Leskovcu je otvoreno oko hiqadu uàrskih radwi sa preko 4.000 zaposlenih radnika, majstora, kalfi i {egrta. Godine 1896. osnovana je i prva fabrika za proizvodwu {tofa. Potom su kao pe~urke po~ele da ni~u nove tekstilne, hemijske i prehrambene fabrike. Grad u kojem je prema popisu od 1931. godine ìvelo oko 17.500 stanovnika, u periodu izme|u dva rata imao je 4 bioskopa, 5 hotela, pozori{te i vi{e od 100 kafana! Jula 1930. godine otvoren je prvi bazen kod fabrike „Slon”, uspostavqena je prva linija gradskog prevoza, takozvani „{tajervag” sa kowskom zapregom. U „zlatno doba”, u Srpskom Man~esteru ìvelo se kao u Parizu. „Od sredine dvadesetih, na zabavama, igrankama i matineima sve mawe se svira tradicionalna srpska i romska pleh muzika. Sada su moderne igre sa zapada, iz severne i ju`ne Amerike, poput ~arlstona, fokstrota, yeza, tanga...”, pisao je istori~ar Jovica Hayi-Jovan~i}. Po wegovim re~ima, u godinama pred Drugi svetski rat, Leskovac je po svemu bio deo savremenog evropskog sveta, vi{e i na potpuniji na~in nego ikada pre u svojoj istoriji, a mo`da i kasnije. A kada se slu~ajno ili namerno, zateknete u Leskovcu, obavezno posetite crkvu Oyakliju koja se nalazi u samom srcu grada. Podignuta izme|u 1805. i 1812. godine, ova neobi~na, izuzetno akusti~na crkva, u svetu je jedinstvena po tome {to je ukopana u zemqu i ima oyak. U neposrednoj blizini, nalazi se i leskova~ka Saborna crkva, gra|ena od 1922.

do 1931. godine, po ugledu na manastir Gra~anicu, ~ijem je osve}ewu prisustvovao kraq Aleksandar Kara|or|evi}. U blizini je i ku}a Bore Dimitrijevi}a - Piksle, podignuta u prvoj polovini 19. veka. Jedno vreme bila je sedi{te turskog pa{e, a danas se u woj nalazi deo postavke Narodnog muzeja. Dok {etate glavnom ulicom, iskoristite priliku da obi|ete [op-\oki}evu ku}u, pravi biser gra|anske arhitekture 19. veka, u kojoj je danas sme{tena Turisti~ka organizacija grada. A kad po`elite da se odmorite, svratite do gradskog parka i okrepite se u ba{ti nekog kafea ili restorana uz cvrkut ptica i {um fontana. Ukoliko imate vremena na pretek, pro{etajte do Spomen parka i „Bogiwe pobede”, dela poznatog arhitekte Bogdana Bogdanovi}a, koje je britanski „Bi-Bi-Si” nedavno uvrstio u deset naj~udesnijih arhitektonskih struktura posleratnog perioda. Onda se zaputite na Hisar i u`ivajte u predivnoj panorami. I naravno, probajte ro{tiq u nekom etno restoranu, a ve~e rezervi{ite za pozori{te... Etno-arheolo{ki kompleks na brdu Hisar, koji se prostire na povr{ini od 24 hektara, prava je riznica iskopina iz raznih epoha zbog ~ega je uvr{ten u red najekskluzivnijih arheolo{kih lokaliteta u Evropi. Na ovom prostoru prona|eni su ostaci naseobina iz neolita, bakarnog, bronzanog i gvozdenog doba, kao i iz rimskog, vizantijskog i turskog perioda. Na Hisaru je otkriven najstariji centar crne metalurgije u Evropi, prona|eno vi{eslojno naseqe brwi~ke kulturne grupe iz 1300. godine pre nove ere, iskopani su najlep{i primerci sredwevekovnog stakla u vi{e boja, ostaci naseqa iz 1400. godine, srebrni novac Stefana Lazarevi}a, tragovi fresaka iz 12. i 13. veka... Godine 2002. na Hisaru otkriven je predmet neprocewive vrednosti u obliku igle duga~ak 64,5 cm od ~istog ner|aju}eg gvo`|a koji poti~e iz 1300. godine pre nove ere, izra|en po do sada nepoznatoj tehnologiji. Ova ~udesna „igla” ~uva se u Arheolo{kom institutu u Beogradu.

SAVETI LESKOVA^KIH GURMANA Tradicija leskova~kog ro{tiqa duga je vi{e od dva veka, a putopisci jo{ u 18. veku pomiwu izvanredne gurmanluke – }evap~i}e u Leskovcu. Najboqe ih je spremao „kraq leskova~kog ro{tiqa” Miodrag Gligorijevi} Bure, a wegove majstorije izazivale su divqewe i po{tovawe {irom sveta. Na me|unarodnim kulinarskim izlo`bama u Minhenu, Franfurtu, Be~u, na svetskim izlo`bama u Briselu i Montrealu posetioci su ~ekali u redu da probaju Buretove specijalitete, a novine su pisale o „velikom {ampionu iz Jugoslavije”. ^ari leskova~ke kuhiwe zadovoqi}e i va{a ~ula ako poslu{ate savete lokalnih gurmana i pre jela popijete jednu doma}u rakiju: komovicu da zale~i du{u, viqamovku, da du{a zamiri{e, kajsijeva~u,

da du{i „blagne”. Da se rakije ne bi „uvatile za svest”, uzmite par~e prope}a ili banice koju od zaborava ~uvaju neprevazi|ene leskova~ke doma}ice. Moète da probate i neki ajvar, mo`da qutenicu, da vam otvori apetit i spre~i opijawe. Onda na red dolaze }evap~i}i „koji ska~u po tawiru kad su gotovi” ili pqeskavica, pa par~e bele i dimqene ve{alice – prosto da se uporede. Tada je vreme za vino. Potraìte neko doma}e, hisarsko, vlasotina~ko, pustore~ko... Uz vino poru~ite yigericu u skrami. A da bi utisak bio potpun dodajte jednu ìcu ra`wi}a. Kad ih razniète i rasporedite po tawiru, ~ekajte u{tipke. Ako vam je ovaj „leskova~ki voz” nedovoqan, produìte kompoziciju sa vagonom po svom izboru. A ukoliko vam se sve ovo ~ini obilnim, uzmite leskova~ku mu}kalicu i re{ite se muka. Ili se zadovoqite pqeskavicom od pet u lepiwi sa gruvanom paprikom i najlep{im mirisom na svetu. Za cene ne brinite. Sigurno su niè nego u prestonici, a obi~na pqeskavica ko{ta od 130 do 150 dinara.

RO[TIQIJADA I DANI PAPRIKE Svake prve nedeqe u septembru u Leskovcu se, vi{e od 20 godina, organizuje Ro{tiqijada, autenti~an festival specijaliteta sa ro{tiqa, najve}i u ovom delu Evrope. Po broju posetilaca, ubraja se me|u najboqe u Srbiji, a samo 2015. godine, prestonicu ro{tiqa posetilo je vi{e od 500.000 qudi iz na{e i okolnih zemaqa. Gotovo u isto vreme, po~etkom septembra, u Dowoj Loko{nici, blizu Leskovca, odr`ava se tradicionalna manifestacija „Dani paprike”. Tada ovo selo poprima bajkovit izgled, a gotovo sve fasade ku}a oblo`ene su nanizanim paprikama.

JUSTINIJANA PRIMA - CARI^IN GRAD Jedan od najzna~ajnijih i najlep{ih vizantijskih gradova u unutra{wosti Balkanskog poluostrva, nalazi se 29km zapadno od Leskovca, na 7km od Lebana, u blizini sela Prekop~elica. Car Justinijan, koji je potekao iz ovog kraja, podigao je grad na blagim padinama koje se spu{taju sa planine Radan ka leskova~koj kotlini, na mestu van glavnih puteva i tokova. Do ovog lokaliteta lako se sti`e asfaltnim putem dolinom reke Jablanice. Cari~in grad bio je jako vojno utvr|ewe i predstavqa izvanredan spomenik anti~kog urbanizma i arhitekture. Bazilike, sistem vodosnabdevawa sa akvaduktom i velikom cisternom, podni mozaici u

SPECIJALNO ZA luksuznim objektima odaju nekada{wi izgled grada i predstavqaju odraz dostignu}a paleovizantijske civilizacije, nastale na gr~ko-rimskim tekovinama. Originalni predmeti, fragmenti dekorativne arhitetktonske plastike, o~uvani delovi mozaika, kao i crte`i, fotografije i 3D modeli koji prikazuju monumentalnost onda{we arhitekture, izlo`eni su u leskova~kom Narodnom muzeju.

Dragoslava Spasi} Rotari klub Leskovac

QUBAVNA PRI^A IZ LESKOVAC

JA[UWSKI MANASTIRI Na samo 13 km severoisto~no od Leskovca, iznad sela Ja{uwa, nalaze se Manastir Svetog Jovana Prete~e, koji je 1517. godine podigao Andronik Kantakuzen sa bra}om, na temeqima starog manastira. U wemu se, kako legenda ka`e, pri~estila srpska vojska pre Kosovske bitke 1389. godine. U blizini je i Manastir Svete Bogorodice, sagra|en izme|u 1488. i 1499. godine.

HIDROCENTRALA U VU^JU U samom sredi{tu kawona reke Vu~janke, sme{tena je jedna od najstarijih hidrocentrala izgra|ena 1903. godine koja je i danas u funkciji í Jasmina Jovanovi}

[etao sam se po grad. Ki{a je padala. Ustvari, nije padala, rasipuvala je. A ja sam vi{e begao da me ne utepa sve, nego {to sam se {etao. Pro|o pored kokice kod Robnu ku}u velikom brzinom. Nisam ni stig’o da kupim jednu kesu za usput. Slede}i put }u, mislim se. Sve idem na tamo, a o~i mi ostado{e na onoj yambo pakovawe. I tamo, kude vekovima stoji ~esma koja jednom godi{we radi, i gde po~iwe putinka od kaldrmu {to vodi do Tomin spomenik, upad’o u baru. Kadgod je ki{a rosnula u ovaj grad, tu je imala bara. Bara iz pluskvamperfekat. I ja si toj znam. I pa cel’ ìvot u wu upadam. Napuni{e se nove patike s’ vodu, nare|a na baru sve po spisak. Krenu jo{ korak, dva na tamo, kad sam gu ugledao. Bila je toj qubav na prvi pogled. Urezana u se}awu ostala su mi slova od tablu na koju pisa{e Yeglovo i debeli voza~ koj psuje nekog {to prelazi na pe{a~ki. Iz taj autobus iza|e ona... a po wu neki katlabani. Zaobi{la je baru gracioznim hodom i do{la do klupice. Pogleda pa si rek’o sam sebi, ona gu zaobi|e, a ja utr~a u wu k’o vol u kupus. Ponovo se iznervira. Digla je kraci i na klupicu turila ~izmu, od skaj mislim da be{e. Elegantno obrisa blato od wi s’ papirnu maramicu marke „Fresh”. Kulturna devojka, reko, ne}e da prqa grad. Takva mi treba. Istog momenta sam stanuo pored modnu ku}u zvanu „Kinezi” da bajagi ~ekam nekog. Gledam si ja takoj u wu i ~ekam ovog nekog. Nisam planirao da vu prilazim. Nema{em muda tog ki{ovitog dana. Ki{a je, sa druge strane, nemilosrdno padala prete}i da skine kilo i po puder i dvesta grama maskaru sa wenog prelepog belog lica. Na woj se videlo da se jede za guzicu {to nije ponela ki{obran. Kapqice ki{e su wenu bujnu sme|u kosu pretvorile u tamniju sme|u nijansu, nepranu mesec dana minimum. Ametom gu zalepi. Wena jakna marke „Ningbo-Jiangdong”, crne boje, sa krzno od grajeva~ku pustiwsku lisicu bila je tako|e mokrc mokra. Dok stajah tako, otpade mi „Addidas” znak od patike. Samo se osmehnuh... I dok sam tako tugovao {to nemam eksplozivna sredstva da miniram onaj butik u koj sam gi kupio, do|e vu drugarice i odo{e si. Krenuo sam ku}i k’o zamo~an. Privukao me je wen agrarni personaliti, moram da priznam. Odlu~ija sam da joj, slede}i put kad gu vidim u grad il’ na pijac, pri|em. Na pijac nisam imaja sre}e tih dana. Izme|u tezge s’ kupus, karfiol, jajca velika, sredwa i mala nisam videja wen lik. Proveri i kod tezge sa sirewe. Nije bila tuj. Al’ dobar sir uzed’o. Bar neka vajda. Tuàn sam bio dok sam se vr’}ao dom. I tuj i narednu subotu. Razmi{qao sam o woj dok sam prolazio po Ni{ku ulicu. I dok su mi od duìne te ulice oticala jajca prolazila mi je kroz glavu jedna misao: ne prodava li mo`da delovi za Tomos na onaj drugi pijac pa gu nema ovde? Ma koj }e se be maje ~’k tamo. Presek’o ulicu na crveno i odo si dom í

IZME\U JEZIKA, KULTURE, POLITIKE NI[ NE MEWAM NI PO PADE@I!

ZA[TO SE RUGAMO GOVORU „JU@NE PRUGE” ako objasniti to {to se u javnosti na ju`wa~ki dijalekat gleda negativno, a onda se on pozitivno vrednuK je u [otrinim filmovima „Zona Zamfirova” i „Ivkova slava”. Za{to sa simpatijama ~itamo ju`wa~ki Bore Stankovi}a ili „Petrijin venac” Dragoslava Mihailovi}a, napisan na kosovsko-resavskom dijalektu? Debata o privatnim i dru{tvenim vrti}ima na Novom Beogradu, koju je 2013. godine pratila na dru{tvenim mreàma, u kojoj jedan roditeq obja{wava da se u dràvnom obdani{tu u paketu dobijaju „ju`wa~ki dijalekat i Pink repertoar”, naveo je antropologa Tawu Petrovi} (na slici) da istraì za{to se pojedini jezi~ki varijeteti, kao {to su oni sa juga Srbije, unapred povezuju sa niskim kulturnim vrednostima. ezultate je objavila u kwizi „Srbija i wen jug – ju`wa~R ki dijalekti izme|u jezika, kulture i politike”, u izdawu „Fabrike kwiga”. Tawa Petrovi} diplomirala je na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, na grupi za srpski jezik i kwièvnost, gde je i magistrirala. Radila je u Institutu za srpski jezik SANU, a doktorirala je u Qubqani gde je danas saradnica Nau~noistraìva~kog centra Slovena~ke akademije nauka. Objavila je pet kwiga, izme|u ostalih „Zdravica kod balkanskih Slovena” i „Juropa: jugoslovensko nasle|e i politike budu}nosti u postjugoslovenskim dru{tvima”.– Kako objasniti to {to se u javnosti na ju`wa~ki dijalekat gleda negativno, a onda se on pozitivno vrednuje u [otrinim filmovima „Zona Zamfirova” i „Ivkova slava”. Za{to sa simpatijama ~itamo ju`wa~ki Bore Stankovi}a ili „Petrijin venac” Dragoslava Mihailovi}a, napisan na kosovskoresavskom dijalektu? – pita Tawa Petrovi}. Periferne oblasti poput juga Srbije, kako obja{wava, ~esto se smatraju za zaostale i marginalne, ne samo geografski, {to je univerzalna pojava svuda u svetu, a ju`wa~ki govor u Srbiji se doìvqava kao sme{an, neobrazovan, primitivan, „posva|an” s padeìma. Za{to je „{to ju`nije, to tu`nije”? – Jug je najduè bio pod osmanskom vla{}u i zato se u kolektivnoj imaginaciji zami{qa kao veliko zaostalo seosko podru~je. Iako Bosna i Makedonija imaju jo{ ja~e osmansko nasle|e, to nikada nije povezano sa ruralnom kulturom. [tavi{e, osmansko nasle|e ostavilo je mnogo izrazitiji trag na gradsku kulturu, nego na seosku tradiciju. Najzad, nijedan drugi deo Srbije nije u 20. veku intenzivnije industrijalizovan od juga – Ni{, Leskovac, Vrawe, Jagodina, Kru{evac, ]uprija. âk je i me|u lingvistima rasprostraweno da govornici sa „ju`ne pruge” ne mogu da nau~e standardni srpski jezik u potpunosti, pa profesori na Filolo{kom neretko s podsmehom prokomentari{u na ispitu: Vrawanka, do{la da studira srpski! – isti~e Tawa Petrovi}, dodaju}i da su u Sloveniji dijalekti kulturna vrednost i da se ve}ina politi~ara ne trudi da sakrije dijalekatske osobine svog govora. ingvista Nedeqko Bogdanovi} napisao je da ukoliko L neko izvodi i tragediju na dijalektu, svi }e da se smeju uprkos ozbiqnom sadràju. Ali, sa dijalektima Crne

kovi} napi{e niz pesama na prepoznatqivom dijalektu Crne Gore (Re~e mi jedan ~oek, ]era}emo se jo{) te pesme ne zvu~e sme{no. Isto tako, Crnogorac, kada se preseli, nema potrebu da promeni svoj govor, dok ju`waci èle da se hitno prilagode.” – Ako pogledamo na{e serije, Sre}ko [oji} iza{ao je iz sela, ali je ostao neuklopqeni polutan. On je bizarno sme{an lik. Ima „aspiracije”, teì ne~emu vi{em nego {to jeste, i ju`wa~ki dijalekti su simbol upravo te neuspe{ne modernizacije i urbanizacije. Rada{in iz Petlovca iskazuje narodnu mudrost na svom govoru iz okoline Trstenika, ali ~im iza|e iz sela ispada glup i ne ume da razgovara sa lekarom i sudijom. A dijalekat Petrije, seqanke iz Pomoravqa, iako je radila u kafani i morala je da do|e u kontakt sa qudima iz raznih krajeva, ostaje netaknut i autenti~an. Monolo{ka forma koju je izabrao Mihailovi} i ~isto}a dijalekta nisu slu~ajni, i jedino tako je Petrija mogla da ostane kompleksan kwièvni lik i izbegne prizvuk sme{nog i bizarnog – obja{wava Tawa Petrovi}. na nas podse}a i na poqe muzike i grupu „Rokeri s Moravu” koja je od 1977. do 1991. godine pevala iskqu~ivo O na kosovsko-resavskom dijalektu. Opevali su selo u susretu sa modernizacijom, motokultivatore, zapadne serije, ali to nije bilo iskqu~ivo podsmevawe. Kombinovali su tekstove narodne muzike sa referencama na globalnu pop kulturu („ja Tarzan, a ti Yejn, lele duwe ranke”). Poigravali su se sa ki~em, mada su ~esto i wih tretirali kao ki~. Ju`wa~ki dijalekat odigrao je ovde neo~ekivanu ulogu – bio je razlog za smeh, ali i osnova za intimnost i solidarnost. – Ako pogledamo vlasotina~ku hip-hop grupu „Southentik CreÞ”, u stihu: „Ovo je druga dràva, iako ne’amo paso{i. Vi ste sa juga? Ne, mi smo sa zastavu, vlasotina~ki ukqu~ujemo u nastavu” oni se otvoreno suprotstavqaju hegemonoj perspektivi centra uno{ewem svog dijalekta u diskurs hip-hopa. Nerazumqivost dijalekta ~esto je uzrok nesporazuma, i ako gledate wihov video, treba vam pet-{est taktova zaka{wewa da shvatite o ~emu pri~aju, jer su brzi, inteligentni, elokventni i pevaju o globalnim fenomenima. Oni nedvosmisleno defini{u dijalekatsku pripadnost: „ A prike (kvo?), snajke (kude?), bracke (z’{to?) d’ugare (eve?), ro|o (kam si?), vu~i (koje?). Vlasotince sleng lajk dis”. Svojom muzikom svesno zaobilaze nacionalni centar, dok Mar~elo, koji je iz Para}ina, ali deluje u centru, ne repuje na dijalektu svog kraja, nego na neutralnom, standardnom jeziku – kaè na{a sagovornica. rema wenim re~ima, zbog negovawa jezi~kog monopoP la, jug Srbije ose}a se inferiorno u odnosu na druge govornike. Zato, dodaje, treba prevazi}i okvire u koje su dijalekti nasilno sme{teni, kako ju`waci ne bi imali utisak da su prokleti geografijom. – Momak iz Ni{a druga~ije }e pro}i kod devojke nego Spli}anin, jer je za nas splitski seksi – to je ~ovek sa mora, dok je Ni{lija „seqak”. Iako je i Split u Hrvatskoj periferija, percepcija Dalmacije i juga Srbije kod nas je druga~ija. Na nivou zajednice moramo da razmi{qamo o mehanizmima takvog jezi~kog iskqu~ivawa. Za ve}inu ju`waka, to je i emocionalni, i li~ni, i profesionalno veliki problem. Preovla|uju}e percepcije ju`wa~kih dijalekata imaju ozbiqne socijalne, psiholo{ke i kulturne posledice í Mirjana Sretenovi} („POLITIKA”)

Gore ili Hercegovine to nije slu~aj. „Kada Matija Be}-

Dragan Sklender Pele:

OVO NEMA NI\E

VIJESTI IZ OBIJESTI - Zbog ekonomske krize Djed Mraz je u Crnoj Gori dijelio...autograme! - Psihijatar prodaje golfa. Malo je udaren! - Legla mi je plata na ra~un. Ne dizala se! - U mojim kolima je vazda novogodi{wa atmosfera. Uvijek svijetle lampice od uqa, goriva i akumulatora! - Zbog nestanka struje u Robnoj ku}i, posjetioci su morali dva sata da stoje na pokretnim stepenicama! - @ali se Joke doktoru: Ju~e sam sjedala na pontu i ki{ala noge u more! I... Ujeo me rak za prst! Koji? Okle ja znam. Meni svi rakovi izgledaju isto! - U~iteqica kaè djeci: Umjesto DUNAV SE ULIVA U SAVU moèmo re}i DUNAV UPIJA SAVU. Znate li neki sli~an primjer? Javqa se Jovica: Umjesto TATA PIJE NIK[I]KO PIVO moèmo re}i NIK[I]KO SE ULIVA U TATU! - Navalio pijani Vicko na konobaricu da se uda za wega. Ne}u... jer kad se otrijezni{, predomisli}e{ se! Evo, kunem se, ne}u se otrijezniti!

QUTA PAPRIKA JE LEK ZA MNOGE BOLESTI autor je rekao da je prava sramota biti bolestan u 21. veku. To je ta~no, medicina je toliko napredovala Jda edan je sramota biti bolestan. Naravno. postoje slu~ajevi kada ~ovek toliko uni{ti svoje zdravqe da mora da po~ne da uzima i lekovito biqe koje moè mnogo da mu pomogne. Ono {to qutu papriku svrstava me|u najboqe lekovite biqke je to {to je ona u stawu da uradi neverovatne stvari za kratko vreme. U savremenom svetu je retkost sresti ~oveka koji nije bolestan. Da krenemo od najobi~nijih simptoma kao {to su glavoboqa, umor, nesanica, problemi niskog ili visokog pritiska. Ovo su samo upozorewa koja }e kasnije, ukoliko ~ovek ignori{e, prerasti u teà oboqewa. Hajde prvo da analiziramo glavoboqu i da kaèmo za{to ona nastaje i kako lako moè da se re{i. lavoboqa moè da nastane iz nekoliko razloga, naveG {}emo neke od wih: nedovoqna naspavanost, prethodna alkoholisanost, lo{a cirkulacija, dehidratacija. Re{ewe problema neispavanosti je jednostavno, ono {to treba da uradimo je da legnemo na vreme, {to zna~i bar do 22 h. Za{to je to bitno? Jer se tada lu~e hormoni koji pomaù da se mi kvalitetno odmorimo i pripremimo za slede}i dan. Kada legnete na vreme sigurno ne}ete biti umorni niti }e vas boleti glava zbog neispavanosti. [to se ti~e alkoholisanosti, i uop{te alkohola, znamo da i minimalna koli~ina moè da bude {tetna. Samo dva pi}a nedeqno pove}avaju rizik od malignih oboqewa. Jo{ jedan problem smo re{ili ako ne budemo uzimali alkohol jer znamo da je alkohol diuretik (izvla~i vodu iz tela). Na osnovu toga moè do}i do glavoboqe ili bola. Problem bola moè nastati kod lo{e cirkulacije {to je ~est slu~aj sa qudima koji se hrane prete`no ìvotinskim namirnicama. Znamo da masno}a iz ìvotinskih namirnica zakre~ava krvne ìle tako da krv ne moè normalno da cirkuli{e kroz organizam do organa. Tu nastaje u prvom mahu bol, a kasnije moè do}i i do tromba ili nekog malignog oboqewa. Qudi ~esto znaju da ignori{u upozorewa, {to na kraju dovodi do kasnog otkri}a bolesti, {to svakako oteàva izle~ewe. Moramo zapaziti da je dehidratacija ~est slu~aj kod savremenog ~oveka. Savremeni ~ovek skoro da ne pije vodu. Uglavnom pije kafu, gazirane napitke, ~ajeve, sokove. Moramo da kaèmo da 2/3 ~oveka ~ini voda. Voda je jedan od najbitnijih faktora i bez we svakako ne moèmo

O @ENI I MU[KARCU Bez `ene nema sre}e. Ni nesre}e. Narodna poslovica

Jedna `ena je pola vraga, dve su `ene deset vragova. Narodna izreka

Lak{e je skuvati gvo`|e nego savladati `eninu tvrdoglavost. Latinska poslovica

ìveti. To lako moèmo re{iti tako {to }emo piti 2 litra vode dnevno. Ve} posle nekoliko sati }ete osetiti olak{awe, ceo organizam }e po~eti boqe da radi i re{i}ete problem dehidratacije. Ima}ete boqu stolicu, poboq{a}ete funkcije organa, jednostavno bi}ete zdraviji. Vidite, jednostavno, sa nekoliko stvari moète doneti mnogo dobra za sebe i svoje telo. Ne}ete morati da pijete lekove za bolove i da svaki ~as tr~ite u apoteku. od najboqih biqki, a svakako najboqa za cirkulaJqutaedna ciju, zaustavqawe krvarewa, otkawawe bola je sigurno paprika. Sada se postavqa pitawe, koju qutu papriku i u kolikoj meri treba tro{iti. Nave{}emo neke od vrsta qutih paprika koje moète konzumirati: Habanero, Piri Piri, CaÚenne ili neku ja~ine bar do 100. 000 H.U. (heat unit – jedinica ja~ine). Moète kupiti doma}u ali one obi~no nisu qu}e od 40.000 H.U. {to ne}e biti dovoqno da se pokrene organizam koji je u te{kom stawu. Dnevna doza qute paprike, za po~etak, treba da bude 3 ~ajne ka{i~ice, pa sve do 6 ka{i~ica dnevno. Quta paprika, tako|e, zaustavqa krvarewe. Ono {to treba da uradite kada se pose~ete je da mlevenu qutu paprika stavite na ranu i ubrzo }e krvarewe biti zaustavqeno. Ukoliko imate problem sa sinusima, tako|e moète koristiti qutu papriku. [ta treba uraditi? Treba se inhalirati alevom paprikom – {to qu}om. Vide}ete kako }e vam biti boqe posle prve terapije. Kako }ete to uraditi? Skuvajte vodu i dodajte jednu ka{i~icu tucane qute paprike, onda se nagnite nad {erpu i pokrijte glavu pe{kirom. Tako treba da izdrìte nekoliko minuta. Mo`da }ete po~eti da kijate i bi}e vam te{ko, ali }e vam zaista veo-

@ena koja donese miraz vlada mu`em. Latinska poslovica

Nema ni{ta nesnosnije od bogate `ene. Latinska poslovica

Ako odgaja{ mu`a, odgaja{ samo wega, ako odgaja{ `enu, odgaja{ ~itavu porodicu. Arapska narodna poslovica

Mu{karac bez `ene – kow bez sedla. Vijetnamska poslovica

ma pomo}i. Ono {to qutu papriku svrstava me|u najboqe lekovite biqke je to {to je ona u stawu da uradi neverovatne stvari za kratko vreme. âk se de{avalo da ~ovek koji doìvi sr~ani udar bude oìvqen zahvaquju}i qutoj paprici. Koja je to hemijska supstanca koja qutu papriku ~ini najboqim sretstvom za cirkulaciju? To je alkaloid kapsaicin. Nema~ki farmakolog, Rudolf Buchheim, 1873. godine i ma|arski doktor, Endre HõgÚes ustanovili su da „kapscisol” (delimi~no ~ist kapsaicin), izaziva goru}i ose}aj kada do|e u kontakt sa mukoznim membranama, kao i da podsti~e lu~ewe èluda~nog soka. Kapsaicin je najzastupqeniji kapsaicinoid u qutim paprikama. Slede}i po zastupqenosti je dihidrokapsaicin. Upore|uju}i ova dva jediwewa sa ostalim kapsaicinoidima (nordihifrokacpaicin, homodihidrokapsaicin i homokapsaicin), dobija se vrlo ~udan rezultat: naime, kapsaicin i dihidroksikapsaicin su duplo potentniji u reagovawu sa nervima, kada se koristi rastvor u kom je koncentracija kapsacinoida ista kao i u paprikama (razblaèn rastvor). Me|utim, ukoliko koristimo jako koncentrovan rastvor kapsaicinoida svaki od navedenih kapsaicinoida je podjednako potentan. Kapsaicin se najverovatnije sinteti{e u interlokularnim septama qutih papri~ica. Polazne supstance za sintezu kapsaicina su dve amino kiseline, fenilalanin i valin. Fenilalanin se transformi{e u vanililamin, u putu fenil propanoida, a valin se transformi{e u 8-metilnonensku kiselinu, koja uz pomo} kapsaicin sintetaze sa vanililaminom gradi kapsaicin. meri~ka asocijacija za istraìvawe raka, sprovela je istraìvawe u kome je dokazano da kapsaicin moA è da uni{ti }elije raka prostate, indukuju}i apoptozu (}elijsku smrt). Istraìvawa su obavqena na qudskom tumoru prostate, koji je uzgajan u mi{evima. Pokazalo se da su se tumori tretirani kapsaicinom smawili za petinu, u pore|ewu sa onim koji nisu tretirani nikakvim sredstvom. Tako|e, istraìvawa Notingemskog Univerziteta, pokazuju da kapsaicin izaziva apoptozu humanih }elija raka plu}a. Postoje istaìvawa u Japanu i Kini, ~iji rezultati ukazuju na to da kapsaicin deluje kao inhibitor rasta }elija koje su odgovorne za nastanak leukemije. Tako|e moèmo da kaèmo da quta paprika podsti~e creva da se prazne tako da se preporu~uje qudima koji imaju problema sa zatvorom. Da rezimiramo, ako imate problema sa zdravqem, svakako po~nite da jedete qutu papriku. Ona }e vam pomo}i da u kratkom vremenskom periodu imate odli~ne zdravstvene rezultate í (Izvor: Vestinet.rs)

Sa lo{om `enom mu{karac br`e stari. Ba{kirska poslovica

Neka vas bog ~uva zlih `ena, a dobrih se ~uvajte sami. Jevrejska narodna poslovica

@ena je kao senka: ako tr~i{ za wom izmi~e se, ako tr~i{ pred wom tr~i za tobom. Gruzijska narodna poslovica

MIRIS BELOG GRADA

PIONIRSKI GRAD VELIKOG BRATA Razgra|en od svoje prvobitne svrhe, Pionirski grad danas osvedo~uje kratki tok svoga uspona, a zatim onaj duì nestajawa u dru{tvenom posrtawu. Nekada, bio je dru{tveni otisak modernisti~ke sklonosti ka ta~nom definisawu prostora, autoriteta i mo}i, danas, kroz svaki upleteni wegov detaq zakonomerno se uba{tinila druga polovina 20. veka pa se u wemu ogleda i {ta je preìvqeno i {ta se trenutno ìvi

olovinom pro{log veka iz podno`ja Ko{utwaP ka ka jednom od wegovih vrhova putovala je mala lokomotiva u kojoj su deca bila jedini putnici, kondukteri pa ~ak i otpravnici voza. Produ`avala je daqe ka Kijevu, ali joj je glavno odredi{te bio grad koji se, umesto crkvenim zvonima, ogla{avao jutarwom trubom i dizawem zastave. Osiguran ~uvarima, ~vrstim protokolom i dnevnim redom, prostorno zaokru`en, Pionirski grad je predstavqao „zaseban svet”, kako je pisalo na

razglednicama tog vremena. Drào se u svome doktrinarnom odre|ewu, oko ideje de~ijeg pregnu}a, unapre|ivawa zdravqa, zabave, organizacije dokolice i dnevnih zaduèwa, kao prostorni okvir dosledne dru{tvene aksiologije i pedagogije. Osim pionirske èleznice i posebnih autobusa, imao je po{tu, kapiju izme|u pilona s predstavama pionira, svoju ~uvarnicu, salu za ru~avawe i priredbe, streqanu i kuglanu, igrali{ta, kule i ~eke, quqa{ke i vrte{ke, zborno mesto i jedan efemerni drveni peristil, iz ~ijeg je sredi{ta, ispod dràvne zastave i timpanona s dràvnim grbom na sve to gledala uveli~ana Titova glava, dok su ukrug bili ispisani pionirski zaveti. Veliki brat onoga vreme-

na je ovde produ`avao svoju ruku, polagao je milije nego u {koli na ramena svojih najmla|ih, i u pionire obra}ao automatski, u prvom osnovne, na Dan Republike i naizgled dobrovoqno. U Pionirskom gradu boravilo se u paviqonima arhitekte Mateje Nenadovi}a i Rajka Tati}a, koji je bio autor i dva druga, danas otpisana dela: Letwe pozornice u Top~ideru i Starog sajmi{ta. U ono vreme slobodno razme{teni u visokoj {umi, evocirali su lokalno pristalu ku}u, romantizovanu i qupku, s lu~nim ulazima i senovitim tremovima, dvosilivnim krovovima, prozorskim kapcima od punog drveta, pravo iz Tati}evog srpsko-vizantijskog, predratnog sna, kada je podigao i ogradu Novog grobqa. U tim prvim poratnim godinama, {iroko razmahani socijalizam, u arhitekturi je tra`io uska obele`ja nacionalnog.

Hor bronzanih de~aka Danas, iza ove{anog porodi~nog rubqa, pokoje „Zastave 101” i quqa{ke koja sluì kao ispra{iva~, u paviqonima borave izbeglice in foro eØterno – pod okom i na sudu sve izletni~ke i druge javnosti. Ve} dve decenije tu|i na tu|em, ìve privatni ìvot u javnom prostoru, rasku}eni i zaustavqeni u ratovima devedesetih, verovatno sa ose}awem da su tu|e prisvojili, oteli od Ko{utwaka, gradskog ladawa, sportista, izletnika, pa i boqeg ìvota Beogra|ana. U najve}em zdawu Pionirskog grada danas se {koluju menayeri – nove dru{tvene snage, u wemu su i neke druge {kole, a oko razdrobqenih staza sportski tereni i sprave za ja~awe tela, te ono malo {to je ostalo od pionira: bronzana deca koja horski pevaju i naga ~itaju otvorene kwige – skulpture Besarabi}a, Mitri}a, Vukovi}a... A tamo gde se jutrom dizala zastava i potom tr~alo u red za jawine, do izbegli~kih ku}a, iza isturenog kafi-

}a, igra se sÜuash u „Skvo{lendu”. îtav nekada{wi „grad” u prepletu dràvne pomo}i izbeglima, obrazovnog i rekreativnog, bez ikakve smislene spojne snage, razobru~en i samonikao, daleko u budu}nost nemo}an da izraste u prostorni smisao i suvislost. A dole, ukraj terena, skriven na po~etku uzvi{ice razlistane {ume, ~ak i jedan predmet nedavne rasprave u SANU – ku}a Velikog brata. Limeni kontejner sa islikanim okom na pro~equ, kao pali NLO ili tajni hangar za vojne letilice, zabrawen za snimawe. Ne{to niè, posledice demontaè ove transnacionalne TV fe{te (tvorac Yon de Mol), sve rastureno kao posle oluje koja je sru{ila skele i

ili od postoje}eg grabe}i, ne grade}i ni{ta novo, postaju su{tinski antimoderni, slika li~nih limita, mawih ili ve}ih investitorskih hlepwi. Svedeni na ravan robe u profitabilnom preduze}u, pretvaraju se u prostore trivijalizacije. Otuda je i prirodno {to se u ovoj gra|enoj sredini izgubila ~ak i predstava {ta je ku}a, a to bar be{e ono {to se dobro znalo. I ku}e izbegli~ke, i {kole od kojih vajde biti ne}e, i ku}a VB, od iste su tvari, od iste dru{tvene besciqnosti. U ovim prvima, uku}ani bi samo da nad wima ne bdi tu|e oko, da mogu, wih bi najradije u~inili nevidqivim a sebe skrili, ali da samo jednom jedna ku}a postane vlastita i prava. A sada su takve tek da se tela

praktikable, zvu~nike, rampu i gledali{te, ostavila |ubre i na desetine tehno-trica u vla`noj ko{utwa~koj rupi. Ali samo do novog okupqawa publike iz republika rasto~ene dr`ave: i ratnih pobednika i ratom pora`enih, i novih Evropqana i ve~itih Balkanaca, i sveta voqnog da zaboravi {ta se desilo, i izbeglica, koje se tako zovu i posle dvadeset godina, i nekada{wih pionira, {to pamte da su se pred zastavom zavetovali da }e biti verni sinovi svoje domovine, ali da je „leva, desna, jedan, dva, glavu gore napred gled”, otaybinu pregazila jugoslovenska, i jedna po jedna novostvorena narodna – armija.

mogu zakloniti, jer su prave izgorele nad glavom ili ostale drugima, kao hrvatske, bosanske ili kosovske. U ku}i fakultetskoj, studenti bi da je samo {to pre isprazne i uteknu daleko s diplomom pod mi{kom, koja bi nekome, na doma}em a boqe svetskom trì{tu rada, mogla ne{to zna~iti. U ku}i Velikog brata, medijske zavese su raskriqene te u woj ne stanuje ku}evnost ve} gledanost. Dok weni uku}ani leè u pojastu~enom name{taju, na sofama i krevetima, leàqkama, kuvaju u ameri~koj kuhiwi i uìvaju u simulakrumu luksuza, iz we progovara fanfaronada novog koncepta individualnosti: onaj ko tobo` nije „izdao” sebe, okretni pojedinac koji je „ostao svoj”, pobedom }e akumulirati (prekomerni) kapital. Kao i televizija koja }e svako wihovo maslo spremno unov~iti. Sve dok je tako, u ovim ku}ama ni{ta ne}e biti od dobre ruke. Tro{i}e se, bi}e privremene, pretvorne i la`ne, u wima }e ìveti bezdomnici pre nego uku}ani. Jedva }e se ne~im unapre|ivati, te{ko izrastati u imetak, jo{ teè biti na korist, kamoli na ponos dru{tva. A prava ku}a je mesto uzdizawa vrednosti i postoji samo onde gde ìvi posve}enost domu, i stawe ku}ewa, kao kad se sti~e i te~e, zasniva samo svoje doma}instvo. Tiho i radno, van vreve ulica i javnosti, tamo gde se flanelom ~isti i najskromnije porodi~no blago. Gde se opona{a trajnost i nepromenqivost, i tobo` je spokojno i mirno, ili tamo gde se nevoqa moè lak{e podneti. [to u dlaku vaì za dru{tvo i wegove ciqeve í

Ku}e, pretvorne i la`ne Razgra|en od svoje prvobitne svrhe, Pionirski grad danas osvedo~uje kratki tok svoga uspona, a zatim onaj duì nestajawa u dru{tvenom posrtawu. Nekada, bio je dru{tveni otisak modernisti~ke sklonosti ka ta~nom definisawu prostora, autoriteta i mo}i, danas, kroz svaki upleteni wegov detaq zakonomerno se uba{tinila druga polovina 20. veka pa se u wemu ogleda i {ta je preìvqeno i {ta se trenutno ìvi. Na zboru su i se}awe na pionire, ili barem to ime, i tragovi biv{e Jugoslavije u izbegli~kom jadu, i bezuspe{an poku{aj da se u svet krene menayerski, i jugonostalgija koja se podgreva medijskim vomitorijem Velikog brata. Od sve pometwe doìveo je da podeli sudbinu i drugih prostora Beograda koji sve brojniji izmi~u dru{tvenom starawu, a na koje ne uti~e ni ideologija, ni socijalna pedagogija ni etika, ni „gled” ka novome dru{tvu i pojedincu. Udevaju}i se u postoje}e

Slobodan Gi{a Bogunovi}

HRABROM HERCEGOVCU, VERNOM SINU RUSIJE

MIHAILU MILORADOVI]U OTKRIVEN SPOMENIK U SANKT PETERBURGU

uskom dràvniku i vojskovo|i grofu Mihailu MiloR radovi}u*, poreklom iz Stare Hercegovine, krajem pro{le godine, otkriven je spomenik na trgu u blizini Moskovskih vrata u Sankt Peterburgu. Otkrivawu spomenika Miloradovi}u, koji je bio i general-gubernator Sankt Peterburga i vitez reda Andreja Prvozvanog, prisustvovali su gubernator Peterburga Georgij Poltva~enko i savetnik predsednika Republike Srbije Radoslav Pavlovi}. Ceremoniji otkrivawa spomenika prisustvovali su i ambasador Srbije u Rusiji Slavenko Terzi} i predsednik Pope~iteqskog saveta Centra nacionalne slave i fonda Andreja Prvozvanog Vladimir Jakuwin, kao i predstavnici komande zapadnog vojnog okruga, prenosi agencija Sputwik. Poltva~enko je u govoru na ceremoniji naglasio da je ovo prvi spomenik Mihailu Miloradovi}u u Rusiji, vernom sinu Rusije, heroju Otaybinskog rata 1812. godine, kog su savremenici uvaàvali i cenili kao talentovanog vojskovo|u, ali i kao obrazovanog i pametnog dràvnika koji je mnogo uradio za Sankt Peterburg dok se nalazio na wegovom ~elu kao generalâ&#x20AC;&#x201C;gubernator Ă *Mihail Andrejevi} Miloradovi} (rus. Mihail Andreevi~ Miloradovi~; Sankt Peterburg, 12. oktobar 1771 â&#x20AC;&#x201C; Sankt Peterburg, 26. decembar 1825. godine) je bio ruski general, koji se

istakao u Napoleonovim ratovima. Potomak je srpske porodice Miloradovi} iz Stare Hercegovine. Od 1818. godine do smrti je bio vojni general-gubernator Sankt Peterburga i komandant gardijskog korpusa. Prilikom ustanka dekabrista, 26. decembra 1825. godine, kada je na prestoni~kom Senatskom trgu 26. decembra 1825. godine do{lo do bitke izme|u snaga lojalnih caru Nikolaju I i dekabrista, Miloradovi} je bio jako popularan i zamalo je uspeo da smiri ustanak, odjahao do pobuwenika u nameri da ih ubedi na pokornost, ali je upucan od strane Petra Kahovskog i izboden od strane Jevgenija Obolenskog. Dekabristi nisu uspeli, Nikolaj I je pobedio, tako da je ovo ubistvo bilo uzaludno. Miloradovi} se nikada nije ènio i nema potomstvo, barem ne zvani~no; ipak, za ìvota se {u{kalo da je od glumica carskih pozori{ta kojima je upravqao napravio harem, tako da, ko zna, mo`da se danas neki wegov potomak {etka Moskvom ili Petrogradom a da to ni ne zna. Miloradovi}i (Miloradovi}i od Hrabrenovi}a i Dubrave, grofovi Miloradovi}i, Miloradovi~i) su porodica srpskog porekla iz Stare Hercegovine, potomci vojvode Stjepana Miloradovi}a (ìveo na prelazu iz 14. u 15. vek) i wegovih naslednika, vlasnika imawa u Dubravi kod Stoca, dubrova~kih gra|ana, ktitora srpskih pravoslavnih crkava Svetog Petra i Pavla u O{ani}ima kod Stoca (vojvoda Radosav, pre 1505), Svetog Nikole u Trijebwu (vojvoda Radoje 1534), Preobraèwa Hristovog u Klepcima kod Prebilovaca i âpqine (spahija Milisav, druga polovina 16. veka, obnovio ruski pe{adijski general Mihailo Andrejevi} Miloradovi}, 1811), i srpskog pravoslavnog manastira @itomisli} (spahija Milisav 1563, Mihailo i Gavrilo donose darove Petra Velikog, 1707. godine, darivao general-lajtnant grof Grigorije, 1883. godine). Jedna grana Miloradovi}a se iz Hercegovine iselila u Rusiju (Mihailo, Gavrilo i Aleksandar), a druga je, pre preseqewa u Rusiju, jedno vreme ìvela u Habzbur{koj monarhiji (Jeftimije-Jeronim i Mojsije). Od bra}e Mihaila, Gavrila i Aleksandra Miloradovi}a vode poreklo tri grane Miloradovi}a u Rusiji. Potomci vojvode Stjepana Miloradovi}a su pukovnik Mihailo I Miloradovi}, koza~ki stare{ina, koji je zajedno sa vladikom Danilom Petrovi}em Wego{em podigao 1711. godine ustanak protiv Turaka na podru~ju Stare Hercegovine, pukovnik Jeftimije (Jeronim) Miloradovi} od Hrabrenovi}a i Dubrave (oèwen Jelisavetom, k}erkom pukovnika kneza Atanasija Ra{kovi}a), general-major Petar Stepanovi} Miloradovi}, general-poru~nik Andrej Stepanovi} Miloradovi} gubernator Male Rusije (Ukrajine), general grof Mihail Andrejevi} Miloradovi}, komandant ruske Dunavske vojske koja je odnela velike pobede nad Turcima i zauzela Bukure{t 1806. godine, general-lajtnant grof Grigorije A. Miloradovi}, koji je 1883. godine posetio i darivao manastir @itomisli}, zadu`binu Miloradovi}a i pukovnik Aleksandar M. Miloradovi}, dobrovoqac - komandant Ruske dobrovoqa~ke brigade u Srpsko - turskom ratu 1876. godine.

VEK OD KRAJA VELIKOG RATA (1916 – 2016)

TAMO DALEKO himna ratnika bez zemqe Stela Franklin, australijska kwi`evnica, stupila je 1917. godine u Bolnicu `ena [kotske na Solunskom frontu i pi{u}i roman o stradawima srpskih ratnika ona prime}uje{ta Srbi pevaju „Tamo daleko, pesmu o selu, devojci, o zemqi”.

je, samouk, svirao sve ì~ane instrumente, harmoniku i flautu. A u Parizu se obreo odmah posle proboja Solunskog fronta, gde je ubrzo postao popularni kompozitor {ansona i profesor citre. Svi ostali u~esnici Solunskog fronta prihvataju ovu pesmu kao svoju; Englezi su je nazivali „Far ÞaÚ over there”, Francuzi „Au loin, au loin sur Corfu”, êsi i Slovaci „Tam v dali”. O wenom kultnom zna~aju za srpski narod govori i to {to je Nikola Tesla na ve~ni po~inak po svojoj èqi ispra}en ovom pesmom - nabraja Ranko Jakovqevi}. Posle prve Marinkovi}eve verzije teksta za „Tamo daleko”, posve}ene Korbovu na Dunavu, pojavilo se mnogo varijacija na temu, jer su srpski vojnici stihove pro{irivali imenima svog zavi~aja.

etnu himnu srpskih ratnika bez zemqe „Tamo daleko” pevali su od 1917. godine svi savezni~ki vojnici na SolunS skom frontu na svojim jezicima, ali sa obaveznim stihom „@ivela Srbija”. Pesma malog naroda u Velikom ratu ostala je dugo popularna u Evropi i posle Drugog svetskog rata zahvaquju}i francuskom maestru @orù Marinkovi~u, koji je nastupao i pod pseudonim @or` Mariel. Wemu su 1922. godine u Parizu priznata autorska prava na pesmu „Tamo daleko”. Katalog Francuske nacionalne biblioteke u Parizu u {turoj biografiji otkriva: „Autor je interpretator i kompozitor, instrumentalista i profesor citre, srpskog porekla, u Francuskoj od 1920. godine, dràvqanstvo Francuske, ro|en 18.., umro 1977. godine”. @or` Marinkovi~ bio je u stvari \or|e Marinkovi} iz - Pevalo se vi{e verzija stihova, prilago|avanih, izsela Korbova kraj Kladova, me|u ostalog, ose}awima vojnika iz odre|enih srpskih izdanak porodice koja je ge- regija. Verzija koja se pevala na Solunskom frontu naneracijama davala sve{tena braja ~ak pet reka i [umadiju ponaosob i pravi je mali lica u oblasti Doweg Kqu~a „srpski geografski leksikon”- kaè Jakovqevi}. u negotinskoj Krajini. A da je francuski {ansower srpskog porekla i autor peKladov~anin Ranko Jako- sme „Tamo daleko” Jakovqevi} zakqu~uje na osnovu dokuvqevi}, saradnik Istorij- menta kojim naslednici pomenutog Mihaila Zastavnikoskog arhiva u Negotinu, pro- vi}a traè od Marinkovi}a da prizna kako je melodiju pona{ao je dokument na osnovu znate pesme napisao na osnovu teksta ~iji je autor navodno koga se moè zakqu~iti da je Zastavnikovi}. Pismo je Marinkovi}u, sa takvim zahtetekstopisac i kompozitor vom, stiglo iz Despotovca od pravnog zastupnika Mihailojedne od najpopularnijih srp- ve sestre Zage, profesora u Svetozarevu. Zaga i wena seskih pesmama – „Tamo daleko” \or|e Marinkovi}, ro|en stra Radmila èle da se nagode sa Marinkovi}em kako bi u kladova~kom selu Korbovu, a da je preminuo pre tri de- ostvarile prava koja navodno pripadaju wihovom bratu. cenije u Parizu. Tamo je, dokazuje Jakovqevi}, na{ kom- Prete i sudskim sporom, ukoliko ne do|e do nagodbe. pozitor Marinkovi}, gotovo potpuno zaboravqen u po– Marinkovi} je taj zahtev sa rezignacijom odbio. O svestojbini, stekao svetsku muzi~ku slavu, rade}i i za ~uve- mu ovome se malo zna, {to me je podstaklo da se posvetim nu parisku muzi~ku izdavi{egodi{wem istraìvava~ku ku}u RCA. Paso{ dobio od kraqa Petra wu Marinkovi}evog ìvota Zaboravqeno je i da mu je U kraqevoj gardi Marinkovi} je najpre bio bubwar, i dela. Ne verujem da bi mu u Parizu, pre osam decenia zatim je nastavio da muzicira na citri, u vojnom orFrancuzi tek tako priznali ja, priznato i autorsko prakestru s kojim je svirao i na Krfu. Paso{, s kojim je autorstvo – kaè za „Polivo za kultnu srpsku pesmu. otputovao u Pariz, dobio je kao nagradu od kraqa Petiku” Jakovqevi}, dodaju}i Pravo autorstva na „Tamo tra, zato {to ga je obavestio kako je, slu~ajno, saznao da u na{oj zemqi nikome od daleko” polagali su u Srbida grupa Arnauta sprema atentat na wega! pretendenata na autorstvo ji jo{ neki kompozitori, a to pravo nije priznato. najve}eg pretendenta, Mihajla Zastavnikovi}a, MarinkoPosle Drugog svetskog rata komunisti~ki cenzori su vi} je 1967. godine, deset godina pre smrti, li~no deman- „Tamo daleko” dugo vremena dràli {to daqe od Srbije. tovao. On je otkrio dokumente koji potvr|uju Marinkovi- Partijski zvani~nici smatrali su jereti~kim peva}evo autorstvo nad pesmom „Tamo daleko” u porodi~noj we „Tamo daleko”, budu}i da asocira na monarhiju i Kazaostav{tini porodice Jovanovi}. \or|e je do kraja ì- ra|or|evi}e. @arko Petrovi}, popularni srpski kompovota ostao u kontaktu sa ratnim drugom Jovanom D. Jova- zitor, svedo~i da su 1970. godine bile proskribovane wenovi}em. Zajedno su pre{li Albaniju i oporavqali se na gove interpretacije „solunskih pesama”, u vreme zaoKrfu, gde je Marinkovi} 1916. godine komponovao pesmu {travawa Titove politike prema „srpskim nacionalikoja je osvojila srca ratnika-izgnanika. stima”. Nijedna srpska gramofonska ku}a nije htela da Pored drugih pojedinosti iz ìvota \or|a Marinko- objavi „Tamo daleko”, „Mar{ na Drinu”, „Kre}e se la|a vi}a, i ovaj dokument bi}e uskoro objavqen u zborniku francuska”. „Ba{tinik” Istorijskog arhiva u Negotinu. Tako se desilo da mnoga doma}instva u Srbiji u to vreIzme|u ostalog, javnost }e saznati da je Marinkovi} me poseduju dragocenu kolekciju pesama jedino zahvaqujubio najpre muzi~ar amater u orkestru kraqeve garde, da }i okolnosti da zagreba~ki „Jugoton” sedamdesetih godi-

na proteklog veka nije bio „pod prismotrom” zbog {irewa srpskog nacionalizma - ka`e Jakovqevi}. Hor Radio Beograda tek 1966. godine snima jednu verziju „Tamo daleko”, ali bez imena autora. Usledila je molba iz Pariza ispisana }irilicom, drhtavom rukom. - Zahvaqujem peva~kom horu iz dubine du{e {to su snimili moju pesmu „Tamo daleko”. Pesmu „Tamo daleko” napisao sam na Krfu 1916. godine posle na{eg povla~ewa preko albanske planine. Zato vas lepo molim da uvek napi{ete moje ime i prezime na programu posle svakog izvo|ewa na Radiju - napisao je \or|e Marinkovi} u pismu

Parizu je od 1920. godine publikovao mno{tvo popularnih kompozicija, od kojih je jedan deo stvoren na osnovu wegovih impresija iz rodnog kraja i izgnanstva na Krfu. Danas je Marinkovi} gotovo zaboravqen u rodnom kraju, dok je na desetine internet-sajtova preplavqeno ponudama prodaje wegovih izdawa, od Francuske, preko [panije, do Nema~ke, Velike Britanije i Japana - navodi Jakovqevi}. A ta izdawa, o kojima gotovo ni{ta ne znamo, priznata su kao deo evropske muzi~ke tradicije í Stojan Todorovi}

PRI^A O POEZIJI

KO SE KRIJE IZA NASLOVA NAJLEP[E PESME NA SVETU upu}enom Radio Beogradu po{to ga je ratni drug Jovan obavestio da je nacionalna radiofonska ku}a izdala solunsku pesmu. Marinkovi} je priloìo i dokumentaciju koja dokazuje wegovo autorstvo. Me|utim, kao odgovor u {tampi su se pojavili navodni naslednici drugog kandidata za autora, koji su priznali Marinkovi}u da je napisao muziku, ali ne i tekst. Ponudili su mu nagodbu da ne bi poveli parnicu. Neki politi~ki podobni muzi~ki stru~waci su „otkrili” i da je pesma plagijat. U to vreme osporavawe svega {to je srpsko bilo je korisno za karijeru. Stvorena je farsa u kojoj su diskreditovani i autor i stari srpski ratnici. Pretendenti na autorska prava Kao potencijalni autori pesme „Tamo daleko” u srpskoj javnosti ozna~avani su jo{ i Milan Buzin, kapelan Drinske divizije, Dimitrije Mari}, lekar Tre}e poqske bolnice [umadijske divizije, i Mihailo Zastavnikovi}, u~iteq iz Negotina. Istraìva~ Jakovqevi} navodi kako je Zastavnikovi} 1926. godine objavio jednu verziju teksta pesme „Tamo daleko”. Ali, Marinkovi} je ~etiri godine ranije ve} bio za{titio svoje autorsko pravo u Parizu. \or|e Marinkovi} je u Srbiji ponovo gurnut u zaborav, dok je u Francuskoj ostao popularan kompozitor i muzi~ar. Nekoliko puta je dolazio u rodni kraj i pevao zemqacima pravu verziju „Tamo daleko”, pri~ali su istraìva~u stari Korbov~ani. Wegov bratanac Miodrag Marinkovi} (76), penzionisani brodar, se}a se da je \or|e iz Pariza dolazio u rodno Korbovo dva ili tri puta. @enio se dva puta, ali nije imao dece. @iveo je skromno. Ni{ta se ne zna o wegovoj zaostav{tini. U rodnom selu odavno je poru{ena brvnara iz koje se \or|e otisnuo u svet. Ipak, bratanac Miodrag Marinkovi} kaè da }e poku{ati, preko advokata, da sazna ne{to vi{e o svom pretku i wegovoj ostav{tini. Ili da dozna bar gde se nalazi wegov grob. Bilo bi lepo, veli ro|ak kompozitora, da i na{a dràva ne{to u~ini da se sa~uva se}awe na autora nezaboravne pesme. - U najblistavijoj fazi karijere Marinkovi} je postao evropski sinonim muzicirawa na citri. On je odsvirao ~uvenu melodiju u filmu „Tre}i ~ovek”. Bio je poznat i kao gitarista, svirao je ukupno sedam instrumenata. U

„^ekaj me, i ja }u sigurno do}i” je po mi{qewu mnogih najlep{a qubavna pesma na svetu ikada napisana. Napisao ju je ruski pisac Konstantin Simonov, a zbog uslova u kojim je nastala u{la je u antologiju.

Konstantin Simonov bio je veliki ruski pisac, pesnik i patriota kog je sudbina ~esto odvodila na ratne frontove. Beznade`no je bio zaqubqen u Valentinu Serovu, tada najlep{u i najpopularniju glumicu. Ali, Valentina je bila udata, te su wegove qubavne patwe utoliko bile ve}e. Nakon {to joj je suprug general, koga je jako volela, umro, Valentina je dugo patila. Potom se upu{tala u mnogobrojne qubavne afere, ali nikog nije uspela da zavoli kao svog pokojnog supruga. A onda, ratne 1940. godine upoznaje wega, popularnog i voqenog ruskog pisca, koji je godinama unazad tiho ~eznuo i ma{tao o woj. U{li su u qubavnu vezu koja je bila sve ono o ~emu je pisac ma{tao, ali, nevoqe tek dolaze. Simonov je oti{ao na rati{te i u jeku najve}ih borbi shvatio je da se ne}e vratiti ku}i `iv. Jedino {to ga je odr`avala bila je fo-

tografija i misao na svoju prelepu Valentinu koja je `eqno i{~ekivala da joj se vrati. Tada je odlu~io da joj napi{e pesmu koja }e joj govoriti koliko je on voli, ~ak i kada ga ne bude vi{e.

Pesmu, koja je trebala da stigne Valentini posle wegove pogibije je stavio u yep, mirno i{~ekuju}i svoj sudwi dan. Me|utim, desilo se ~udo - jedinica u kojoj se Simonov nalazio nekako je izbegla finalni udar neprijateqa, i pisac se, `iv i zdrav vratio ku}i svojoj dragoj. Sa pesmom u yepu. Ven~ali su se 1943. godine, a pesma o qubavi koja nadja~ava smrt u kombinaciji sa „hepi-endom” obi{la je ceo svet, i prevedena na ~ak - 35 jezika! Ali, nekoliko narednih godina nije imao sre}e. S obzirom da su bili jako popularni, plasirane su glasine da je Valentina varala Simonova dok je bio na rati{tu i pisao joj „najlep{u pesmu na svetu”. Iako se dokazalo da to nije istina - general Rokosovski sa kim su joj pripisivali aferu je ve} bio u sre}noj i dugoj vezi, a glumicu je sreo na kratko tek nekoliko puta, brak glumice i pisca je bio uzdrman. Wena karijera kre}e silaznom putawom, Simonov je napu{ta 1957. godine, ona se odaje alkoholizmu i umire sama 1975. godine u Moskvi. No, pesma je postala besmrtna, sinonim za qubav koja prevazilazi sve prepreke i vreme. Mnogi umetnici {irom sveta su je interpretirali kroz muziku ili recital, kod nas Rade [erbeyija i Toma Zdravkovi}. Neki izvori navode da je Zdravkovi} odlu~io da izvede ovu pesmu nakon {to je saznao da je bolestan. Muziku, prepev i adaptaciju teksta uradio je Milutin Popovi} Zahar í

ÊKAJ ME êkaj me, i ja }u sigurno do}i samo me ~ekaj dugo. êkaj me i kada ùte ki{e no}i ispune tugom. êkaj i kada vru}ine zapeku, i kada me}ava bri{e, ~ekaj i kada druge niko ne bude ~ekao vi{e. êkaj i kada pisma prestanu stizati izdaleka, ~ekaj i kada ~ekawe dojadi svakome koji ~eka. êkaj me, i ja }u sigurno do}i. Ne slu{aj kad ti kaù kako je vreme da zaboravi{ i da te nade laù. Nek poveruju i sin i mati da vi{e ne postojim, neka se tako umore ~ekati i svi drugovi moji, i gorko vino za moju du{u nek piju kod ogwi{ta. êkaj. I nemoj sesti s wima, i nemoj piti ni{ta. êkaj me, i ja }u sigurno do}i, sve smrti me ubiti ne}e. Nek rekne ko me ~ekao nije: Taj je imao sre}e! Ko ~ekati ne zna, taj ne}e shvatiti niti }e znati drugi da si me spasila ti jedina ~ekawem svojim dugim. Nas dvoje samo zna}emo kako preìveh vatru kletu, -naprosto, ti si ~ekati znala kao niko na svetu.

office¿rotarÚbeograd.org REKAO JE... O ROTARU Dr Dejan Da{i}

Vreme je kseroks kopija za jednokratnu upotrebu a istoriju istraùjemo i beleìmo da bi znali {ta se, kome, kada i kako dogodilo u pro{losti. U tom smislu je istraìvawe i beleèwe istorije kulturolo{ka potreba, ili kako re~e Gete „iako samo bleda slika àlosni surogat ìve re~i, pisana re~ traje duè od usta koja su je izgovorila”. „Srpski Rotar” je poput „vremeplova” koji na koherentni i pre svega zanimqiv na~in detaqno beleì rad Rotari klubova u na{em distriktu. Tako|e, poznato je da je neznawe najve}i ko~ni~ar u napretku ~ove~anstva, a „Srpski Rotar” ~ine}i dostupnim informacije o humanitarnim akcijama, organizaciji, pravilima i beleè}i istoriju Rotarijanstva kod nas, uspe{no razbija sve stereotipe i predrasude u vezi Rotarijanaca, ukoliko ih jo{ ima. I kao {to Marko Tulije Ciceron re~e: „Svi mi teìmo da budemo pohvaqeni, i {to je ko ugledniji utoliko vi{e ùdi za slavom”, ili kako je Monteskje tvrdio da „pisci nisu dobri suci svojih dela”... SVE POHVALE ZA „ROTAR”!

Rotari klub Jagodina

(1941.)

AKTIVNOSTI

KRAGUJEVAC KRAGUJEVAC [UMADIJA

Centar, Ni{ Konstantin Veliki, Prokupqe, Sremska Mitrovica i Uìce, donacijom RK Beograd ûkarica, Beograd Skadarlija i Budva, prijateqa Rotarija iz Kragujevca, pojedinaca i kompanija, ova akcija je u potpunosti uspe{no izvedena. Dana 15. januara 2016. godine predajom kqu~eva namenskog vozila sa obele`jem donatora, zavr{etak uspe{no sprovedene akcije na platou ispred Skup{tine grada propratili su RTS i svi kragujeva~ki TV, {tampani i elektronski mediji Kragujevca. Zahvaqujemo se svim dosada{wim donatorima, firmama i pojedincima, koji su prepoznali na{e ciqeve i bez razmi{qawa nas u svemu podràli, kao i onima koji se ovih dana prikqu~uju i svojim u~e{}em pomaù u realizaciji na{ih ideja í

Dobro~instvo je jedino blago koje se uve}ava deqewem

AKTIVNOSTI

HRANA NA TO^KOVIMA Ujediweni u ideji, Rotari klubovi Kragujevac i Kragujevac [umadija organizovali su donatorsku ve~eru sa ciqem prikupqawa sredstava za nabavku namenskog vozila namewenog dostavi hrane slabo pokretnim i nepokretnim, socijalno i zdravstveno ugro`enim licima na teritoriji Kragujevca.

BEOGRAD SKADARLIJA JAHORINA ZIME 2016.

Dragi prijateqi, Rotari klub Beograd Skadarlija je i ove godine organizovao Me|udistriktnu akciju sluèwa i druèwa Jahorina 2016. Akciju je podràlo 216 gostiju, iz 3 Distrikta i slede}ih Rotari klubova: RK Pali}, RK Bar, RK Sarajevo, RK Vaqevo, RotarÚ E club, RC Qubqana-Nike, RC Qubqa-

Donacijom Rotari klubova Kragujevca uz logistiku Crvenog krsta Kragujevac ova humanitarna akcija pod nazivom „HRANA NA TO^KOVIMA” dobija epilog u projektu „vi{kovi hrane”. Sve~ana donatorska ve~era uz prigodan umetni~ki program i izvo|ewe himne, bila je organizovana dana 4. 12. 2015. godine u kongresnoj sali hotela ,,Kragujevac’’ sa po~etkom u 20 ~asova. U prisustvu prijateqa Rotarijanaca iz Rotari klubova Bor, ^a~ak, Kraqevo, Kru{evac, Ni{

Bugarska, bili veoma zadovoqni izborom hrane i pi}a u ovom restoranu, a ~lanovi Kluba su se u to uverili tokom trajawa „letwe {eme” i skorih boravaka u restoranu , pa je bila prilika da jo{ jednom, „overimo” da je ovo jedno od retkih mesta u prestonom gradu gde za 1,500 dinara po ~lanu Kluba zaista lepo moè da se pojede (~ini se, najboqa Kara|or|eva {nicla u gradu), popije i razgovara u prijatnom i diskretnom ambijentu. Ina~e, sastanak Rotari kluba Beograd odràn je u ~etvrtak 11. februara ove godine od 19,30 ~asova. Prisutni prijateqi(ce): Ti}a, Nikola, Pavle, Sr|an, Joca, Hayi Du{an, Tawa, Du{an, êda i wegova Dragana í

AKTIVNOSTI

na-Julija u osnivawu, RC Zgorwi Brnik, RC Qubqana-Grad, RC Qubqana-Tivoli, RC Nova Gorica, RK Bijelo Poqe, RK Beograd Dunav, RK Beograd-ûkarica. @eqa nam je da na ovaj na~in pribliìmo Distrikte i wihove Klubove, razvijamo Rotari ideju i uz druèwe odmerimo ve{tinu skijawa u trci veleslaloma. Poku{ali smo u~initi sve da ovih sedam dana druèwa, raznolikim programom i sadràjima, u~inimo veselim i da uspomene na lepe trenutke svi gosti ponesu sa sobom. Organizovali smo obilazak pe}ine Orlova~a, odlazak u Sarajevo i druèwe sa RK Sarajevo, sarajevske }evape na stazi, takmi~ewe u veleslalomu posle ~ega je usledila kobasicijada, slaninijada, sve ovo poja~ano kulinarskim specijalitetima, {ampiona Srema i Rotari Distrikta 2483, na{eg prijateqa Milenka Peri}a iz RK Sremska Mitrovica, a posledwe ve~e, posle podele diploma i medaqa najuspe{nijim skija{ima, organizovana je i humanitarna tombola. Organizovan je i sastanak sa RK Sarajevo, kada su nam sve~ano uru~ili 1.000 evra, kao pomo} za na{ Global Grant. Posle ovog sastanka organizovan je i zajedni~ki sastanak sa svim prisutnim Rotari klubovima, kada smo imali i sve~ani ~in bratimqewa sa RC Zgorwi Brnik. Tom prilikom su nam se obratili i DG Slovenije Martin [inigoj, kao i DG Srbije i Crne Gore Dejan îkara. Ovim zajedni~kim druèwem, obradova}emo i one kojima je pomo} neophodna, deo sredstava od ove akcije odvaja se u humanitarne svrhe. Zahvaqujemo se svima koji su nas podràli i nadamo se da }emo i slede}e godine uspeti da postignemo ovako uspe{nu realizaciju. Veliki Rotarijanski pozdrav, Olivera Stevanovi} Predsednik 2015-2016. godine

BEOGRAD „SVETI NIKOLA” U ZIMSKOM PERIODU

Posledwi put ~lanovi Rotari kluba Beograd odr`ali su sastanak van hotela „HÚatt” 3. decembra pro{le godine u drugom restoranu pa je dogovoreno da se ovaj sastanak odr`i u restoranu „Sveti Nikola” na Novom Beogradu Blok 45. S obzirom da su na{i skori gosti iz RC Sofija,

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

LIFT NA KOME PI[E O VOLIM TE S

edeo je u redakciji, mlad. Pruìla sam mu dve pri~e, prevod sa slovena~kog. Leporek: loptica pri~vr{}ena za reket, nevidqivom niti, wegovo je i ping i pong. Imate li jo{ posla u gradu? Mogli bi da svratite kasnije, ja bi u me|uvremenu pro~itao. Nela Bebler ro|ena (Gde li se delo ste i h?) je 1950. godine. Preciznim pokretom Posle studija privukao je listove, desni jugoslovenskih gorwi ugao se zaustavio ta~no kwièvnosti na kru`nici, trag ~a{e sa teorijom, o{tetio je furnir pisa}eg odlu~ila se za stola. Slikovita efikasnost. vaninstitucionalne Kroz dva sata izjavi}e: oblike rada i edukacije. Prevodi Ovdje se tako pisalo pre slovena~ku prozu i dvadeset godina! kriti~koesejisti~ke Mere}i prostornu udaqenost tekstove, kao po wegovom izrazu, dvadeset i tekstove iz oblasti svetlosnih godina. Gledala sam, sociologije, netaknutu, dodirnu ta~ku na filozofije, istorije kru`nici koju je odredio desni umetnosti i gorwi ugao teksta. Ne marim psihologije. Pi{e prozu i objavquje laìkawa. u kwièvnim Mogla sam da pojednostavim ~asopisima. Pri~e su do kraja, taj potencijal, mogu}i joj prevo|ene na na~in, prvo lice mnoìne: slovena~ki. @ivi u Mi ne bi sara|ivali... Beogradu i Sloveniji. Ne bi primetio. Mogla sam da stanem vatri na umet: navedem pet doma}ih pisaca, me|u wima predvodnika, koji bi se vremenski i stilski na{li u ovom ko{u... Mogla sam da uperim isto to vreme – iskustva – u wegov lepo spakovani mozak: ...@ivite zato da moète mrjeti*... Ali ne marim ni potplitawa. Osmehnuta odlazim. A gde je to ovde? Svrsta}e to pod podsmeh. I onako su re~i postale samo maskirna oprema, ki{ne zavese za (o)~ajni vidik. U{la sam u hropotavi beogradski lift – na vratima je pisalo o volim te – i dodirnula dugme za podzemqe, gde mi je, kao i svakoj krtici, mesto í *Stih ~uvene [anti}eve pesme „ Ostajte ovdje”

PRELISTAVAWA Me{a Selimovi}

DA LI JE TREBALO DA DO\EM Da li je trebalo da po|em na ovaj daleki put. Po{ao sam olako, bez `eqe i potrebe, zbog drugoga. A mo`da }e mi i koristiti da vidim taj ~udni frana~ki svijet. Ka`em: Mo`da, jer ne vjerujem. Osim trgovaca, putuju samo uznemireni qudi koji ne mogu da ostanu sami sa sobom, jure za novim slikama nepoznatog svijeta, koje nude svojim o~ima, ali im du{a ostaje prazna… í Herman Hese - „Sidarta”

KAD NEKO ÎTA SPIS Kad neko ~ita spis ~iji smisao èli da doku~i, tada ne}e s prezirom gledati na znake i slova, rekav{i da su varka, slu~ajnost i bezvredna quska, ve} }e ih ~itati, prou~avati i voleti slovo po slovo. A ja, koji sam èleo da ~itam kwigu sveta i kwigu sopstvenog bi}a, prezreo sam za qubav unapred naslu}ivanog smisla znake i slova, nazivaju}i pojavni svet varkom, a svoje o~i i svoj jezik slu~ajnim i bezvrednim pojavama. Ali, to je pro{lo, ja sam se probudio, istinski probudio i tek danas rodio… í Milorad Pavi} – „Predeo slikan ~ajem”

USPOMENE Na{e uspomene, misli, ose}awa mora biti da oduvek imaju boravi{te u drugim svetovima i ne zavise ba{ mnogo od nas ovde. Jer vi{e lica (ma kakva da su) misli dva razna ~oveka jedna na drugu, no ~ovek i wegova ro|ena misao me|usobno. ^ovek nama je kao glavica crnog luka. Uvek pod jednom quskom nai|e druga; qu{tite i o~ekujete bog zna {ta, a kad do|ete do kraja, na dnu ne na|ete ni{ta. Jer, ne kupamo mi samo telo. Kupamo i uspomene ne bismo li ih povremeno o~istili. Ali, po{to su uspomene zemqa, kao i mi sami, s wima se de{ava u kupawu {to i kad pokvasi{ zemqu – postaju blato í

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

MUMYIJA S JORGOVANOM SE (NE)RIMUJE 1 6 Tri najzastupqenija prezimena na na{im prostorima su:

[ta zna~i rima?

A) jedan red u pesmi B) jedna celina u pesmi V) kada se re~i zavr{avaju istim slogovima

A) Jovanovi} i Petrovi} B) Stojanovi} i Nikoli} V) Markovi} i \or|evi}

Delovi mora koji dubqe zalaze u kopno nazivaju se:

Najdu`a reka u Crnoj Gori je:

U svetu poznatu vi{egradsku }upriju na Drini sagradio je â&#x20AC;&#x17E;turski Mikelan|eloâ&#x20AC;?:

Jorgovan pripada familiji:

Finska svakog 13. oktobra slavi:

A) fjordovi B) zalivi V) uvale

A) carigradski arhitekt, tebrijski neimar Ayem Esir Ali B) genijalni Koya Mimar Sinan V) vrsni graditeq Ramadan - aga

A) Tara B) Bojana V) Mora~a A) ru`a B) maslina V) vo}ki

A) Dan neuspeha B) Dan uspeha V) Dan siroma{nih

10 4

Stanovnike Pule u Istri, Hrvatska, nazivaju:

Pariska komuna trajala je:

Mumyija je: A) mlekayija B) kujunyija V) voskar(yija)

A) Puqani B) Pule`ani V) Puqanci

A) 72 dana B) 77 dana V) 100 dana

RE[EWA NA STRANI 58

RE[EWA KVIZA: 1A Jovanovi} - smatra se da danas oko 175.000 qudi u Srbiji nosi ovo prezime. Petrovi} – drugo najzastupqenije prezime. Oko 160.000 qudi nosi ovo prezime. Stojanovi} – oko 68.500 qudi danas nosi ovo prezime. Nikoli} – oko 144.000 qudi nosi ovo prezime i tre}e je po brojnosti u Srbiji. Markovi} – oko 110.000 qudi nosi ovo prezime. \or|evi} – oko 72.000 qudi nosi ovo prezime. Nastanak dana{wih prezimena u Srbiji vezuje se za kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, koji je 1851. godine jednim aktom naredio uspostavqawe trajnih prezimena po najstarijim i najzna~ajnijim precima 2B Zaliv je deo okeana, mora ili jezera, naj~e{}e duboko uvu~en u kopno, koje ga okruùje sa tri strane. Nastaju naj~e{}e tektonskim putem i erozijom. Posebni tipovi zaliva su estuari, fjordovi i rijasi, kao i lagune i limani. Oni nastaju potapawem u{}a reka, glacijalnih i re~nih dolina. Me|u najpoznatije zalive ubrajaju se Bokokotorski zaliv, Tr{}anski zaliv, Rije~ki zaliv, Venecijanski zaliv... 3A Najduà reka u Crnoj Gori je Tara (141 km), a ostale duè reke su Piva, ]ehotina, Zeta, Mora~a i Bojana. Reka Tara proti~e kroz kawon dubok 1.300 metara.

7B Glavni carigradski arhitekt, tebrijski neimar Ayem Esir Ali (umro 1538. godine) je projektant najve}eg islamskog sakralnog objekta na Balkanu, Gazi Husrev – begove yamije u Sarajevu, BiH. Genijalni Koya Mimar Sinan (1490 – 1588) je autor }uprije na Drini kod Vi{egrada. Vrsni graditeq Ramadan – aga je gradio Alaya – yamiju u Fo~i. Bio je glavni zastupnik Mimara Sinana. 8B Jorgovan pripada familiji maslina (Oleaceae). Ima oko 20 vrsta `bunova i drve}a i 900 sorti iz roda jorgovana. Jedan je od najmirisnijih cvetova. 9A Praznik koji su izmislili Finci 13. oktobar je Dan neuspeha (Epäonnistumisen päivä). Praznik je nastao u Finskoj 2010. godine, a ve} 2012. godine ga je slavilo 17 dràva. Danas ih je mnogo vi{e, a ciq je da se do 2020. godine pro{iri na sve zemqe sveta. Osnovna svrha praznika je da qudi pri~aju i da se ne stide svojih neuspeha, jer bez wih nema ni uspeha. Mnogi postiù „uspeh”, ali izgube zdravqe, zapuste vaspitavawe dece, upropaste svoj brak, izgube prijateqe, i {to je najva`nije - „naude svojoj du{i”, duhovno zakr`qaju. Finski psiholozi smatraju da stanovni{tvo wihove zemqe teè podnosi neuspeh nego depresiju. „Mnogi postignu ono {to su hteli, a izgube sve”. (Ivo Andri})

4B 5A 6V

10 V Voskar - zanatlija koji izra|uje sve}e od loja (tur.)

U MOM KRAJU

Milan Lane Gutovi} o|en sam u jednom gradi}u u siroma{noj bankarskoj porodici. R U tom gradi}u se tako sporo ìvi, da nama jedan kalendar traje po dve, tri godine. U mom kraju su ulice tako tesne, da u wima ker nije mogao da ma{e levo-desno repom, nego gore dole. I stalno padaju ki{e. I magla, stra{no vla`no. Mi kad u podrum stavimo mi{olovku, mi ulovimo ribu. A magla ijaaooo. Kad u mom kraju padne magla, toliko je gusta, da ptice idu pe{ke pored puta. Zabrawen let! Tek vetar. To tako duva, to je strrra{no! Primer: kod mene kad koko{ka ’o}e da snese jaje, a guzu okrene vetru, ona ga snese po pet puta! Tapa-tapa-tapa-tapa! Odmah snese tvrdo kuvano jaje! Mraz kad stegne u mom kraju. Jednom je bio tako jak mraz uuuu. Primer: ve{ta~ka vilica moje bake u ~a{i cvoko-cvoko-cvokotala. Sneg u mom kraju. Mi imamo sneg koji se zove: Stojser! Ne moè{ da ~u~ne{, a neee. Kad padne sneg u mom kraju pa po pet metara (u {irinu, naravno!) Zbog ovakve klime, u mom kraju je mnoogo sitna p{enica. Vrabac mora da klekne da bi kqucao! Otuda poti~e izreka, kad je neka devojka ovako lepa, mlada i lepa: Gledaj, al’ je napr}ila sisi}e k’o yivyan kolenca. Ali, zna{ kako je lep svet u mom kraju! Ijaao, kako je lep narod (kad nije ruàn), ijaaoo... Al’ kad je ruàn, to je ru`no u p.m. One ru`ne, kad u|u u sobu... u mom kraju... mi{evi vri{te... I ska~u na stolice! Komarci ih ujedaju samo `mure}ki! Setio sam se jedne moje kom{inice, ma sad bi’ je prepoznao me|u hiqadu Rumuna! A bila je lekarka. Pacijenti su kod we za bezna~ajne intervencije uzimali totalnu anesteziju! A nosataaaa... Zna{ kakav je nos imala? Ona je... mogla da pu{i na ki{i, a da joj ne pokisne cigareta! (A pu{ila je na mu{tiklu!). ’te Boooggg... Ona kad pije kafu, odmah nosem pritisne i èqu! Ka-ta-stro-fa! A sve se pravila va`na kako ima lepe noge... sve dok ih nije obrijala... Posle se ispostavilo da su tanke. U mom kraju se ène depiliraju let-lampom. A imala ove...pekarske noge... Nije mogla uz merdevine da se popne. A nosila je pun|u do pau~ine! I ~esto nosila viklere. Nije joj trebala antena, wima je hvatala Studio B! Dupe joj po~iwalo rano, a sise kasno. Ona

FANTASTI^NA, LOGI^NA I PRAVEDNA ORGANIZACIJA

VUKOVI U ^OPORU

Vuk (Canis lupus) je vrsta pasa iz roda Canis. Iako se ponekad mo`e u divqini sresti jedan usamqeni vuk, normalan socijalni `ivot vukova odvija se u ~oporu. Vu~ji ~opor se po pravilu sastoji od roditeqskog para i wihovih potomaka, dakle, re~ je o porodici. Foto: Parco Naturale Vanatori Neamt Romania. - at Parco Naturale Vanatori Neamt Romania.

da nije imala lasti{ u ga}ama, sise bi joj upadale u ga}e! Ka-ta-stro-fa! Ru`na u p.m! Imamo dva tipa ru`nih: debele ru`ne i mr{ave ru`ne. Ove mr{ave ni komarci nisu ujedali! Polagali samo teoriju na wima! Tanko to... I malokrvno... Toliko su bile mr{ave, da nisu mogle da nose piyamu na {trafte! Ne moè da stane druga {trafta, samo jedna! A ove... debele ru`ne... one su bas bile debele... k’o bure! Ne mo`’ da stane u kadu uop{te! U stvari, one mogu, ali voda ne moè! Zato smo ih prali u servisu za prawe autobusa! Ali kad je neka lepa, u mom kraju, e ona je ba{ lepa! Kad napr}i sisi}e k’o yivyan kolenca...pa sukwica kratka... (normalno kratka, a ne ono, da mora da se {minka ispod sukwe)... E, ja sam bio zaqubqen u jednu takvu! Kako je bila seksepilna…jeee... Radila je u mesari! Pazi sad! Ona je toliko bila seksepilna, ona kad uzme vir{lu u ruke, vir{la se digne! Wu popa kad vidi na Veliki Petak, on ra~una da se omrsio! Ma, stra{no lepa! Ja bio zaqubqen u ovu...ovu...sa vir{lama... Kako smo se upoznali? Kupim neku sitnicu... I to... Ona imala radwicu u dvori{tu... Skinem joj brushalter, ga}ice i ~arape! [tipaqke nisam skidao (sa konopca bre skinem, {ta me gleda{!). U|em unutra...stavim ovako ruku u yep, i kaèm joj ovako: Ako pogodi{ {ta imam u ruci, da}u ti to! Ona me ovako gleeeda, pa kaè: Ako to, {to ho}e{ da mi da{, stane u jednu ruku mene to ne zanima! Odmah sam shvatio {ta je htela da kaè, I otada sam uvek na plaù i{ao u dugim ga}ama! Svi su o~ekivali tri traga na pesku kad skinem ga}e, ali ja ih nisam skidao! Ina~e, posle se nisam ni ènio! Mene je vaspitavala moja baka. Im’o sam visoke zahteve: te mora da zna da igra, te mora da zna da peva, na kraju shvatim da je trebalo da kupim TV i sve to da zavr{im! U po~etku sam mislio da je sve u novcu! To sam mislio kad sam bio mlad, sad sam ve} siguran u to! Dakle, mene je vaspitavala moja baka. Ona je ta~no znala sve! A ja sam bio jako talentovan kad sam bio mali! Svi su govorili: Ako od ovoga ne{to postane, to }e biti pravo ~udo! Za muziku fenomen! Primer: klavir. Jednom bila poplava u mom kraju, pre{la voda preko prozora, u{la u ku}u, moja baka isplovi na kau~u, a ja sam je kao samouk, pratio na klaviru! Bez daana ve`bawa! Violinu sam isto u~io, samouk, svir’o pet godina, ali bez nekog uspeha, jer mi niko nije rekao da violina nije duva~ki instrument! Za sport? Zna{ {ta sam bio za sport? Ne}ete mi verovati, mog’o sam sli~ugama na ledu da napravim osmicu! Ali ne ono, osmicu linijom maweg otpora, neeee! Levom nogom peticu, desnom trojku! I plus sam mog’o da napi{em dok sam bio mla|i, samo ne}u da vam kaèm ~ime sam pis’o! í

Prva tri vuka koji prte sneg su i tri najstarija, najbolesnija i najsporija ~lana zajednice. Oni diktiraju tempo, a u slu~aju da nai|u na opasnost bi}e prvi `rtvovani. Da idu na kraju kolone, verovatno bi toliko zaostali, da bi se izgubili i bili lak plen. Za wima ide pet najja~ih i najboqih vukova iz ~opora koji ~ine neku vrstu izvidnice, pa iza wih u zlatnoj sredini ide 11 vu~ica, iza wih ponovo petorica mu{kih koji kao vojska ~uvaju le|a ~oporu i na kraju, posledwi, skoro izolovan, ide vo|a ~opora koji tako izdaleka ima odli~an pregled na celu kolonu i sve dr`i pod kontrolom í U ZNAKU VUKOVA Nadomak posledwih gradskih ku}a Na{li su na putu zaklane kowe Upregnute u prazna kola I na dudu kraj puta Trgovca pretvorenog u belu ovcu Cele su no}i vukovi igrali kolo Oko vo}ke s mirisom qudskog mesa Ti bi se lako nagodio S repatim igra~ima Ka`e mi staramajka Buqim u wene vu~je zube I trudim se da joj odgonetnem smeh Tr~im u ba{tu iza ku}e Pewem se na zavejanu kru{ku I ve`bam se u vu~jem zavijawu

VASILE VASKO POPA na{ pesnik, akademik (1922 -1991)

DILEMA N

ema mnogo qudi starijih od mene ali Umberto Eco jest. Sje}am se kad sam pred sto godina pro~itala jednu od wegovih kolumni u kojoj je opisivao muke ~ovjeka koji sjedi u avionu i sprema se popiti novi lijek. Dugo je prou~avao nuspojave i stra{no je bio qut {to je na papiri}u velikim slovima bilo napisano kako lijek moè imati jezive posqedice ako je bolesnik alergi~an na sastojke lijeka. Kako ~ovjek moè znati da li je alergi~an na ne{to {to }e prvi put progutati? Nisam tada kuìla Umberta. Za{to ~ovjek pije lijekove? Za{to stari qudi lete? Za{to stari qudi pi{u o temi koja nikoga ne zanima osim stare qude koji nikoga ne zanimaju? Za{to se Eco ne ubije? Danas sam ja Umberto Eco. Pijem lijekove. Svi imaju nuspojave. Letim. Ne èlim se ubiti. [to pijem od lijekova? Atenolol, prexanil, praxiten, po potrebi, apaurin, po potrebi, gastal, po potrebi, lupocet, po potrebi, andol 100, voltaren, po potrebi. Ja imam tetive. Jedna mi je kra}a. Mjesto gdje mi je tetiva kra}a maèm tigrovom ma{}u, lavqom ma{}u, kowskom ma{}u i ma{}u mladoga kuni}a. Kuni}e u mast pretvara jedan gospodin iz Gorskog kotara. S v i lijekovi imaju nuspojave, pa pacijent mora pa`qivo pro~itati {to mu se moè dogoditi ako kombinira ne{to {to zatvara, lijek za snièwe tlaka, sa ne~im {to otvara, lanene sjemenke, primjerice. Otvara~a ima jo{, ali ovaj je trenutno u modi. Starci ne bi imali problema da lije~nici imaju vremena. Nemaju. Specijalist za èludac pojma nema {to ti je dao otorinac, ortopeda nije briga {to ti je uvalio psihijatar, a psihijatar te ne pita kakve kapi uvaquje{ u poluslijepe o~i. Zato mi starci moramo biti eksperti {irokoga spektra. Kako opu{teno do kraja odgledati omiqenu dansku seriju dok te kra}a tetiva {arafi? @vaknuti apaurin? Tko moè omamqen skuìti da li je ona Dankiwa Yuli ili Juli legla agentu za nekretnine, biv{em muù ili {efu psihijatrijske klinike kod koga se lije~i jer ne moè preboqeti rastavu? Kako uskladiti bol i uìtak? Namazati se ma{}u neke ìvine pa u usta uvaliti antidepresiv? Ali, ako popije{ antidepresiv, boli te briga, za probleme one Yuli ili Juli, èli{ `derati ìvot. Van iz ku}e! Van! Da bi mogao prije}i prag u smjeru ìvota treba ti voltaren, mast pokojnoga kowa djeluje na kratke staze. Voltaren kod nekih izaziva povra}awe. Da ne bi povratio mora{ skuhati blagu kamilicu. Ona izaziva proqev. Dupla doza lijeka protiv visokoga tlaka najboqi je ~ep. PreÚanil rje{ava probleme sa otvorom ali hodawe postaje muka. Tlak 90/45 onemogu}uje odlazak u ìvot. Kako biti star i uìvati u ìvotu iako su na tvojoj strani i tvoj lije~nik i kemijska industrija i djeca koja polude kad u dva ujutro na ekranu mobitela vide tvoj broj. [to je sad? Infarkt? @elu~ana kila? Ne djeluju oblozi od kitova repa? Danas sam nazvala lije~nika i ukratko mu opisala svoje probleme. - ,,Gospo|o, uzmite ne{to za ~i{}ewe.” - ,,Da, doktore, ali sve {to me otvara uznemiruje me, pa ne mogu spavati." - ,,Onda prije spavawa uzmite apaurin." - ,,Da, doktore, ali ako uzmem apaurin, bojim se da }u u snu se one~istiti u krevetu." Spustio mi je slu{alicu. Nema veze. Umberto Eco zna odgovor. @iv je a ima preko osamdeset - devedeset. Odvu}i }u se u kwiàru i kupiti wegove kolumne. U wima }u na}i odgovor na pitawe svih pitawa za nas 60 plus koji èlimo ~vrsto zagrliti ìvot. [to je bitnije, srat ili spat? í

AKTUELNOSTI

Vedrana Rudan

BUDVA ZAHVALNICA

Po{tovani i dragi prijateqi, @elimo da Vas obavijestimo o aktivnostima koje su u toku, a ti~u se na{e akcije „Moj prvi dom”, posve}ene opremawu dje~ijeg i porodiqinog odjeqewa Op{te bolnice u Kotoru. Zajedno sa Va{im donacijama, a uz pomo} RotarÚ Fondacije i RotarÚ klubova i Distrikata {irom planete, uspjeli smo da dostignemo planirani iznos od 131.000 $ (na na{ih sakupqenih 45.000$, RotarÚ International zajedno sa Klubovima i Distriktima, dodali su gotovo 86.000$). S obzirom na povoqne cijene koje smo dobili u saradwi sa ,,Support International’’ obezbijedili smo vrhunsku opremu ~ija je trì{na vrijednost gotovo 250.000$. Uz pomo} savremene opreme (najsavremeniji ultrazvuk, porodiqini stolovi, pacijentmonitori, fetalni monitori, prenosni inkubator, radiotalasni hirur{ki no`, infuzione pumpe, fototerapijske lampe… i druga potrebna oprema) o~ekujemo da Op{ta bolnica u Kotoru od juna ove godine ima i najboqe opremqeno porodili{te i dje~ije odjeqewe u na{oj dràvi. Sada ~ekamo kona~ni odgovor RotarÚ International, a po na{em planu oprema bi bila instalirana tokom juna ove 2016. godine. Stru~waci za obuku i instalaciju dolaze iz USA da zavr{e taj dio posla. U junu planiramo da napravimo sve~ano otvarawe i zavr{nu ceremoniju, kao i zajedni~ko druèwe sa sponzorima, pojedincima, firmama, predstavnicima lokanih zajednica, RotarÚ klubovima iz Crne Gore i Srbije, bez kojih ova velika humanitarna akcija ne bi bila mogu}a. @elimo da Vam se jo{ jednom zahvalimo za svesrdnu pomo} i za dru{tvenu odgovornost koju ste iskazali donacijom za akciju ,,Moj prvi dom”. I daqe }emo Vas obavje{tavati o aktivnostima, uz èqu da zajedno obiqeìmo zavr{etak projekta. Uz prijateqski pozdrav i veliku zahvalnost za pomo} í RotarÚ klub Budva, predsjednik Krsto Niklanovi}

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD MART 2016. GODINE

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

GLIGORIJEVI] MILOMIR

GLU[AC HAYI DU[AN

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MILINKOVI] SR\AN

NIKOLI] MIROSLAV

OLUJI] TATJANA

PETRIWAC ^EDOMIR

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

PAWESKOVI] SAWA

TRPKOVI] MIODRAG

SAVI] TRIVKO TI]A

MESECOSLOV

april 2016.

APRIL je mesec posve}en ^ASOPISIMA Rotarija. Tokom celog meseca Klubovi organizuju programe i aktivnosti koji promovi{u ~itawe i kori{}ewe ~asopisa ROTARIJANAC (postoji od 1911. godine) i drugih zvani~nih regionalnih ~asopisa Rotarija. Ovaj mesec posve}en je i za{titi ~ovekove sredine {irom planete Zemqe. EVROPSKA NEDEQA IMUNIZACIJE (tre}a nedeqa aprila) SVETSKI DAN PINHOL FOTOGRAFIJE (posledwa nedeqa) – za pinhol fotografiju potrebna je samo obi~na mra~na komora, kutija, konzerva sa rupicom na jednoj strani i fotoosetqivim materijalom na suprotnoj strani komore.

ME\UNARODNI DAN [ALE I SMEHA

DAN SEKRETARIJATA ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE BEOGRADA DAN ZA EKOLOGIJU DU[E DAN BORBE PROTIV ALKOHOLIZMA

ME\UNARODNI DAN DE^IJE KWI@EVNOSTI

SVETSKI DAN BORBE PROTIV AUTIZMA 1973. Martin Kuper u ,,Motoroli’’ prvi put je obavio razgovor mobilnim telefonom, a do prve prodaje ovih ure|aja pro{lo je jo{ deset godina.

DAN STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

1667. Dubrovnik je pogodio zemqotres u kojem je poginulo vi{e hiqada gra|ana.

SVETSKI DAN ZDRAVQA SVETSKI DAN URBANIZMA

2015. OSNOVAN ROTARI KLUB BOR

SVETSKI DAN ROMA (Odlukom OUN, 1971. godine)

2009. OSNOVAN ROTARI KLUB KAWI@A – MAGUARKANIZSA

1912. Brod ,,Titanik’’ iz Sauthemptona isplovio je na svoje prvo i jedino putovawe.

10 11

SVETSKI DAN BORBE PROTIV PARKINSONOVE BOLESTI

DAN @RTAVA KONCENTRACIONIH LOGORA

SVETSKI DAN ZA[TITE NA RADU ME\UNARODNI DAN SVESTI O MINAMA I POMO]I U RAZMINIRAVAWU

5 62 2

1964. U londonskom metrou pu{teni su u vo`wu prvi vozovi bez ma{inovo|a

1912. Brod ,,Titanik’’ udario je u ledenu santu i potonuo slede}e no}i, u 2:20 posle pono}i, posle udara u ledenu santu, a od 2.227 putnika spasilo se samo wih 710.

SVETSKI DAN KOSMONAUTIKE

1204. Krsta{i su u ^etvrtom krsta{kom ratu zauzeli i opqa~kali Carigrad

SVETSKI DAN PORODICE

73. Rimqani zauzimaju tvr|avu Masadu ~ime je okon~an jevrejski ustanak.

1897. Umro je kompozitor Johanes Brams.

1969. U listu „Politikin Zabavnik” pojavio se doma}i stripski junak Dikan u epizodi „Buzdovanske igre” i odmah osvojio brojne ~itaoce, i mla|e i one starije, koga je crtao Lazo Sredanovi}, potowi autor i tekstova stripa.

19 20 21

1824. Umro je Yory Gordon Bajron engleski pesnik.

SVETSKI DAN ZA[TITE OD BUKE 1960. Brazilija je postala glavni grad Brazila.

PET NAJGORIH OTROVA

DAN PLANETE ZEMQE

DAN SE]AWA NA SRPSKE @RTVE U KONCENTRACIONOM LOGORU JASENOVAC

2005. OSNOVAN ROTARI KLUB PIROT

SVETSKI DAN KWIGE I AUTORSKIH PRAVA SVETSKI DAN BEZBEDNOSTI U SAOBRA]AJU (odlukom OUN)

24 24

SVETSKI DAN LABORATORIJSKIH @IVOTIWA

DAN BORBE PROTIV MALARIJE

SVETSKI DAN INTELEKTUALNE SVOJINE

SVETSKI DAN DIZAJNA

SVETSKI DAN PASA VODI^A

ME\UNARODNI DAN IGRE

2004. OSNOVAN ROTARI KLUB PAN^EVO

QUTWA, TUGA, STRAH, BRIGA, POHLEPA a predavawima neprestano ponaN vqam o ovih pet najgorih otrova kao uzro~nika bolesti. To nismo mi izmislili ve} to hiqadama godina tvrde tradicionalne medicine, jedino mi na Zapadu, radije verujemo da bolest dolazi spoqa, da doleti sa bakterijama, na krilima ptica ili je genetski nasledimo. Takvo shvatawe opravdava na{u pasivnost jer ako verujemo da su uzroci do{li spoqa, onda je i odgovornost do{la spoqa. Ako kaèmo da nas ose}awa truju, onda to nije samo pesni~ko izraàvawe. Ne verujete? Pogledajmo kako ose}awa uti~u na pojedine organe pa }ete, mo`da, lak{e shvatiti kako su tesno povezana sa trovawem tela. Kad smo quti, dolazi do zastoja u radu jetre. Odatle poti~e izraz „Ide mi na jetru ili `dere mi jetru”. Za{to za ne{to {to nas quti, ne kaèmo da nam o{te}uje bubrege ili plu}a? O~igledno vi{evekovna prirodna mudrost zna isto {to zna tradicionalna kineska medicina. Istina je uvek jedna, bez obzira na to da li ste Evropqanin, Indijac ili Kinez. Ose}aj qutwe onemogu}ava normalan rad jetre koja je izuzetno zna~ajna za ~i{}ewe na{e krvi. Ako je jetra blokirana qutwom, otrovani smo! Sli~no se doga|a kada ose}aj àlosti (tuge) sabotira ispravan rad na{ih plu}a - drugog organa zaduènog za detoksikaciju. Kako di{ete kad ste tu`ni? Da li duboko i opu{teno? Ma kakvi-pre bi se moglo re}i da tada di{ete kao riba-plitko i u gr~u. Zato nije slu~ajno {to kaèmo da „nas je spopala i stisla tuga” ili da ose}amo da nas „tuga gu{i”. Tuga neposredno uti~e na disawe i debelo crevo i zato, tada di{emo plitko i imamo te{ko}e s probavom-zatvor. Posledica jednog i drugog je da se u telu zadràvaju otrovi koje nismo izbacili disawem ili stolicom. Krv ne dobija dovoqno kiseonika i u woj se zadràva previ{e ugqen-dioksida. To dovodi do kiselosti i spre~ava prenos odre|enih hranqivih materija i, u krajwem slu~aju, ~ak tera neke stanice da se prilagode delovawu bez kiseonika (tako nastaju stanice raka). I tre}i organ za detoksikaciju, bubrezi, su pod jakim uticajem ose}awa. Bubrezi i mokra}ni mehur najvi{e su pod uticajem straha. Poznajete izjave da se neko „smrzao od straha” ili „prebledeo od straha”? To se doga|a kada se bubrezi, od straha, odjednom skvr~e i do-

1938. Prvo pojavqivawe animiranog lika, zeca Du{ka Dugou{ka.

|e do zastoja u filtrirawu i ~i{}ewu krvi. Posledica toga je poreme}aj cirkulacije zbog ~ega su nam ledene ruke i noge. Ako strah traje duè vremena, posledice su utoliko teè. Bubrezi kontrolir{u i mi{i}e koji steù vrat mokra}nog mehura i ~mara. Ako su blokirani od straha, dolazi do wihovog popu{tawa i nemogu}nosti kontrole sfinktera (mi{i}a steza~a) i ispu{tawa stolice i mokra}e. Odatle izrazi da se neko „us... od straha ili „upi{... od straha”. Brige nas truju neposredno. To ose}awe poga|a, prvenstveno, na{u probavuèludac, slezinu i gu{tera~u. êsto se ~uje da ima neko „gr~eve od brige”. îwenica je da su tada probavni organi u gr~u i ne mogu obaviti svoj zadatak. Zato i najkvalitetnija hrana moè postati u telu otrov jer se neispravno prera|uje a po~iwe i vrewe u probavnom sastavu i zaostajawe hrane u zgr~enim organima. Zato umesto dobro sa`vakane, sa kiselinom i enzimima obra|ene hrane u na{e crevo dolazi poluprobavqena hrana koja predstavqa odli~nu podlogu za patogene organizme i wihove otpadne proizvode koji nas ubrzano truju. A {ta je sa pohlepom? Otrovnost pohlepe ose}amo u svakodnevnim doga|ajima, kako kod nas, tako i drugde u svetu. Za pohlepne qude kaèmo da su „tvrdog srca” i to je voma ta~an opis. Pohlepa poga|a srce i tanko crevo. @eqa za sve ve}im i ve}im bogatstvom ogleda se u aritmijama i nepravilnostima rada srca. Pohlepa uspe{no stvara i sva ostala, ve} spomenuta, ose}awa. Ko ìvi u stalnom strahu, da bi mu mogli ne{to oduzeti, da }e propasti, ili se optere}uje time kako bi mogao ste}i jo{ vi{e, veoma brzo po~ne da doìvqava i druge spomenute ose}aje. Da li vam je sada jasnije za{to kaèmo da je, spomenutih, pet otrova osnova za ve}inu bolesti koje danas poznajemo? Kada se stalno ponavqaju i neprekidno poga|aju odre|ene organe, stvaraju slabu ta~ku (kako kaèmo u medicini „locus minoris”) koja je, onda, pogodna i za druge, materijalno opipqivije te{ko}e sa organima. Tako se kod „ve~ito tu`nih” javqaju hroni~ne te{ko}e disawa (astma, bronhitis), kod „ve~ito zabrinutih” te{ko}e probave, „uvek qutih i razo~aranih” te{ko}e sa jetrom, kod „stalno upla{enih” seda kosa, te{ko}e organa za repodukciju, te{ko}e cirkulacije i upale mokra}nih organa, itd í Dr Svetlana Trivi}, Professor, Department of ChemistrÚ, BiochemistrÚ and Environmental Protection FacultÚ of Sciences UniversitÚ of Novi Sad

63 3

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?