Srpski rotari 53 i 54

rot 01:rot 01.qxd

7.7.2015

19:12

Page 1

D-2483

JUL /AVGUST 2015. • GODINA V (LæææII) BROJ 53 i 54 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

ROTARI 2015 – 2016.

Budi poklon svetu

TRIVKO TI]A SAVI] predsednik Rotari kluba Beograd

DEJAN ^IKARA guverner D 2483 Srbija i Crna Gora (RK Beograd Dunav)

K.R. „Ravi” RAVINDRAN predsednik RotarÚ International (RC Colombo, Sri Lanka)

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

7.7.2015

19:15

Page 1

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

BROJ 53 i 54 JUL /AVGUST 2015.

GODINA V (LæææII)

Dejan ^ikara

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture.

Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2015–2016.

Dejan ^ikara

Trivko Ti}a Savi}

Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Trivko Ti}a Savi} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili letwi broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} PIB 103557058 Ra~un 275-0102 2209 037639 otvoren kod Societe Generale Bank Srbija

2

Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi} Zorica Milo{evi}

OBOJI... @eni{ se pre tridesete, jer tako treba.

Normalan si.

Ima{ dvoje dece.

Diplomu.

Posao.

Ra~une za struju.

Ra~une za telefon.

Letovawe od deset dana.

Mo`da 15.

Escape Þeekend u Be~.

Plus zdravstveno osigurawe.

Plus `ivotno osigurawe.

Penzijsko osigurawe.

Ra~une za grejawe. @uri{ ku}i iz kancelarije.

Danas je nedeqa.

Vodi{ qubav svake druge nedeqe.

Sa uga{enim svetlom.

Mirno.

Misionarski.

Nekada i ~etvrtkom kada ti otka`e psihijatar.

Budi normalan.

Petak je dan kada ti tvoja jednostavna `ena kuva pasuq.

Odustao si od sna da gaji{ pe~urke.

I od toga da se ~esto smeje{.

Ide{ u teretanu, jer tako treba.

Vozi{ se u koloni.

Nikada ne preti~e{.

Ne{to ne ume{ vi{e da voli{. @eleo bi.

Kasnije i to nestaje.

La`e{ da si dobro.

La`e{ da se smeje{.

La`e{.

Ne smeta ti pra{ina na omiqenoj plo~i.

Na celom gramofonu.

Pu{i{ kri{om.

Psuje{ voza~e.

Psuje{ pe{ake.

Psuje{ bicikliste.

Psuje{ kom{ije.

Psuje{ `enu.

Psuje{ decu.

Psuje{ Boga.

Psuje{ `ivot.

Ra~uni, ra~uni, ra~uni.

Ima{ previ{e bora.

Ima{ par godina u inostranstvu.

Neka be`awa od sebe stvarnog.

Opije{ se nekada.

Nikad sam.

Sa dru{tvom.

Jer tako treba.

Peva{, jer ka`u da su takvi qudi radosni.

U avgustu otpla}uje{ kredit.

Ima{ 20 godina vi{e. ^eka{ lift.

Jezivo si miran kad se pokvari. ^eka{ u redu. ^eka{ u banci. ^eka{ da ti `ena ponovo ka`e ,,volim te". ^eka{ da je opet zavoli{. ^eka{ leto. ^eka{ da od{koluje{ decu. ^eka{ da uda{ }erku. ^eka{ da o`eni{ sina. ^eka{ da se penzioni{e{. ^eka{ slede}u godinu. ^eka{ slede}u godinu. ^eka{ slede}u godinu. ^eka{ slede}u godinu. ^eka{ slede}u godinu. ^eka{ svetla vremena. ^eka{ boqe sutra. ^eka{ bude{ sre}an.

Izuj se.

Hodaj bos.

Tada sme{ da hoda{ i po travi.

Kupaj se dok svi}e.

Pri~aj o stvarima koje voli{.

Nikada ne obr}i pala~inke no`em ili rukom, samo bacawem u vazduh.

Odlepi}e{ je sa plafona, ne brini.

Nau~i da razbija{ jaje jednom rukom.

Igraj se u supermarketu uslu`nom kasom, to je blagodet.

Quqaj se u tri ujutru.

Naru~i pet kugli sladoleda.

Nasmej se upozorewu ‚‚samo za decu.’’

Pro|i ispod prskalica u parku!

Stani ispred vrata sa senzorom, pqesni, pa se pravi da su se otvorila na tvoju komandu.

Baci kap, dve vode na vrelu ringlu i zamisli da si ~arobwak koji baca ~ini(ako nema{ ‚‚senzor vrata" blizu ku}e). [etaj pored reke.

Gurni prst u reku, ne}e{ ostati bez wega.

Vodi qubav.

Ujutru.

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

7.7.2015

19:16

Page 2

GUVERNER D 2483 SRBIJA I CRNA GORA U podne.

U sumrak.

Uve~e.

U dva.

U tri ne mo`e{, tada ide{ da se quqa{.

Vodi qubav stalno.

Svuda.

I ne sa svakim.

Nikako ne sa svakim.

Ako ima{ priliku da vodi{ qubav na nekom krovu zgrade, po slikarskom platnu uvaqan u boje, umo~ene kose u temperu URADI TO. Ako nema{ tu mogu}nost, prvo kupi platno, stvori je.

Slikaj - sa wom.

Ili wim.

Oka~ite sliku iznad kamina.

Neka vas svi gosti uvek pitaju ~ija je slika.

Zagonetno se sme{ite.

Dr`ite se za ruke ispod stola.

Pomazi je po stomaku gde je remek-delo va{e slikarske tehnike.

Qubi.

Grli.

Golicaj.

Ple{i.

Pra{taj.

Ma{taj.

Putuj.

Ne propusti pravqewe figurica od plastelina kako ka`e divna Yenita iz Tuzle.

Bez prijateqa da ga upotpune ovaj spisak i ne vredi mnogo, jo{ je boqe kada su prijateqi ovako ma{toviti.

Ne propusti prvi jorgovan.

Ni posledwe lubenice.

I to da se uma`e{ jogurtom.

Ili da pri~uva{ ne~ijeg mezimca.

Smej se.

Mnogo se smej.

I ne pokrivaj usta rukama, jer ima{ jedan krivi zub, samo neka je zdrav.

Vi{e bole krivi putevi u `ivotu.

Pravi musaku.

Pravi porodi~ni turnir u kartama. ^itaj ceo vikend.

Pokisni.

Slu{aj muziku rizi~nih decibela.

Okre~i sobu u `uto.

Pevaj, ako tako ose}a{.

Pla~i, ako tako ose}a{.

Kupi {ator.

Najve}i u radwi.

I opremu za kampovawe.

Sla`i slagalice.

Zovi redovno roditeqe, jer tako `eli{.

Javi se iako je prekasno.

Posoli ako nije slano (osim ako ima{ visok pritisak, onda samo prazan slanik tresi iznad jela, vide}e{ da }e postati slano samo od sebe).

Mmm... ipak nemoj cipelama na kau~.

NE zaboravqaj prijateqe.

Ne zaboravqaj stvari po ‚‚yepovima", tu su neke va`ne sitnice.

Stavi malo vi{e pene u kupku.

Uuu, i pravi balon~i}e.

Pri~aj ,,po starinski".

Nemoj ba{ UVEK kakiti o tome da zapravo, kada vidimo dve duge postoji samo jedna duga, a da je druga wena refleksija i da je to obmana na{eg oka i uma.

Nekada se samo obmani (uh, kako bi mi ovde, umesto samo legla neka psovka, iako ne treba psovati). Zato ispravka – Nekada se samo jebeno obmani i u`ivaj u dve duge!

Pri~aj o stvarima koje voli{.

Pri~aj o qudima koje voli{.

Nije te{ko na}i qude prema kojima nisi ravnodu{an.

Nije te{ko voleti.

Pri~aj i o stvarima koje te mu~e.

Pri~aj.

I slu{aj.

Budi bri`an i samilostan.

Pomoli se onda kada iskreno ose}a{.

Neguj qubav.

Govori MI, umesto JA. Ne be`i od sebe.

Ne pla{i se.

Lep si i nasmejan i namr{ten.

Pa {ta ako zna{ samo dva akorda na gitari.

Izgradi u sebi, ne oko sebe.

Zasadi hektar kalemqenih tre{awa.

I praske, ako tako `eli{.

Donesi joj seme za nanu i origano sa slu`benog puta. ^ekaj, pa ti nema{ slu`beni put.

Postao si ono {to `eli{.

Onda se odvezi biciklom do pijace i kupi.

Budi kreativan, ni{ta nije glupo ako je namera prava.

OBOJI SVOJ SVET í

DEJAN ^IKARA Rotari klub Beograd Dunav

3

Rot 04-07:Rot 04-07.qxd

7.7.2015

19:20

Page 1

MESECOSLOV

JuL 2015.

11 U Rotari kalendaru ovaj mesec posve}en je PISMENOSTI I HUMANOSTI ME\UNARODNI DAN SARADWE (prva subota u julu) ME\UNARODNI DAN ZADRUGA PO^IWE NOVA ROTARIJANSKA GODINA

1

DAN ARHITEKATA DAN KANADE / 1867 /

4

SJEDIWENE AMERI^KE DR@AVE – DAN NEZAVISNOSTI / 1776 /

1190. Engleski kraq Ri~ard Prvi Lavqe Srce i francuski kraq Filip II Avgust krenuli su u Tre}i krsta{ki rat. Wima se u tom ratu pridru`io i nema~ko – rimski car Fridrih Prvi Barbarosa.

1856. U porodici pravoslavnog sve{tenika u Smiqanu, u Lici, dana{wa Republika Hrvatska, ro|en je nau~nik Nikola Tesla.

Wegovi roditeqi Milutin i Georgina osim wega imali su sina Daneta i }erke Angelinu i Milku, starije od Nikole, i Maricu najmla|e dete u porodici Tesla.

Nikola je dobio ime po dedi s o~eve strane.

10

4 2

14

SVETSKI DAN STANOVNI[TVA

REPUBLIKA FRANCUSKA – DAN PADA BASTIQE /1789 /

1941. Na boji{tu kod sela Rudwa nedaleko od Smolenska, prvi put je upotrebqeno raketno artiqerijsko oru|e u naoru`awu Crvene armije tokom Drugog svetskog rata. Vi{ecevni raketni baca~i BM – 8, BM – 13 i BM – 31, nazvani su „ka}u{e” zbog posebnog zvuka koji je raketa proizvodila prilikom ispaqivawa, naj~e{}e s kamiona, a nema~ki vojnici su ovo oru`je nazvali „Staqinove orguqe”. Bile su u upotrebi do {ezdesetih godina pro{log veka. Ruska omiqena pesma „Ka}u{a” posve}ena je devojci koja ~ezne za svojim voqenim koji je u vojsci. Ina~e, Ka}u{a je deminutiv nadimka Ka}a, od imena Jekaterina.

21

KRAQEVINA BELGIJA – DAN NEZAVISNOSTI / 1831 /

SVETSKI DAN BORBE PROTIV COCA COLE

22

SVETSKI DAN SKOKOVA

1943. Ro|en je u Dartfordu, Kent, Mik Yeger (Michael Philip Jagger), osniva~, peva~ i kompozitor kultne engleske grupe Rolingstouns (The Rolling Stones).

26

Rot 04-07:Rot 04-07.qxd

7.7.2015

19:21

Page 2

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD JUL 2015. GODINE

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

GLIGORIJEVI] MILOMIR

GLU[AC HAYI DU[AN

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MILINKOVI] SR\AN

NIKOLI] MIROSLAV

OLUJI] TATJANA

PAVI]EVI] UGQE[A

PETRIWAC ^EDOMIR

SAKOVI] NENAD

PAWESKOVI] SAWA

TRPKOVI] MIODRAG

SAMARYI] DUKA

TRIVKO TI]A SAVI]

5

AKTUELNOSTI

Rot 04-07:Rot 04-07.qxd

7.7.2015

19:21

Page 3

Beogradu, Srbiji. Ro|en sam u Jugoslaviji. Ve} desetinama godina gra|anin sam Evrope i sveta. Uvek sam se ose}ao dobro, na svakom mestu zemaqske kugle (obi{ao ~etiri kontinenta) – pravi kosmopolita!

Ali ve} dugo godina imam, kao mnogi od vas, iskreni ose}aj da sam apatrid, jer zemqa i sredina u kojoj sam se rodio i pro`iveo najboqe godine svog `ivota vi{e ne postoji. Da opet ne bih skrenuo u one gadne politi~ke vode, ovde }u se zaustaviti i krenuti u tre}e pitawe.

BEOGRAD 5 PITAWA ZA TRIVKA TI]U SAVI]A dvadeset ~etvrtog Predsednika Rotari kluba Beograd u Rotarijanskoj 2015 – 2016. godini

Ka`e moj Hayija: ,,da napi{e{ dve {lajfne sa odgovorima na: KO, GDE, KADA, KAKO i ZA[TO? Misli on to je lako. Prvo: ja pi{em samo pod pritiskom.

Drugo: nisam obdaren tim talentom. Tre}e: kakva su to pitawa, na wih nisu sposobni da odgovore ni na{i dana{wi vrhunski novinari ni politi~ari, ali o politici ne}emo. Zna~i, moram krenuti od po~etka, od sebe.

1. KO? ????????????????????????????????? ?????????????????????????????????

Evo, gore napisah i stavih 66 znaka pitawa, jer danas napunih ba{ tu brojku (ponedeqak, 29. jun o.g.). Nije da sam |avo, ali „|avolak” sigurno jesam. [alu na stranu, sve je po~elo i krenulo pre mnogo godina i za veliko ~udo jo{ se kotrqa sa mawe ili vi{e uspeha, ali se kotrqa. Evo samo par detaqa: od svoje osamnaeste godine `elim da budem TV producent, ali stvarno TV producent.

Sa mnogo uspeha uradio sam puno poslova, kao producent Josipa Broza, sahranu Josipa Broza (4.5. 1980.) zimske Olimpijske Igre u Sarajevu (1984.), bio umetni~ki i generalni direktor Narodnog pozori{ta u Subotici i „Du{ko Radovi}” u Beogradu, radio prvih devet meseci Tre}eg kanala TV Beograd...

I onda 1989. godine napravih svoju prvu firmu i kona~no po~eh da radim stvarno kao TV producent. Sa svojom idejom, svojom organizacijom u svojoj produkciji sa svojim novcem, napravih vi{e hiqada sati TV programa koji je prikazivan na televizijama u Srbiji u zemqama biv{e Jugoslavije, zemqama Evrope, pa ~ak i u Japanu, na dr`avnoj televiziji NHK! Ponosan sam i veoma zadovoqan jer sa malim izuzecima sve {to sam radio ima neprolaznu vrednost, kao {to su snimqeni, fotografisani manastiri u Srbiji, lepote Srbije, putopisi iz Srbije i sveta i mnogo jo{ sli~nih tema...

2. GDE? Ovo mi je te`e pitawe. Te{ko je to definisati. Od ro|ewa `ivim u Beogradu. I danas `ivim i radim u

6

3. KADA? Hayija i ja smo drugovi ({to je za mene ve}e od prijateqi) tek 56 godina. Mnogo supa i paprika{a pojeo sam kod wega, mnogo kiselih voda i kuvanih vina popili smo zajedno u beogradskim kafanama, mnogo partija {aha smo odigrali, bez da znamo ko je pobednik... Dru`imo se jo{ od jednog vremena kada smo bili Titovi pioniri. I tako to traje i traje. U jednom kra}em periodu putevi su nam se razdvojili ali ne razi{li jer su nam tako `ivotni zakoni hteli, a onda smo se opet na{li i nastavili zajedno.

Bilo je to pre 6-7 godina, kada je meni Hayija uz toplu ~okoladu i pivo objasnio da u Beogradu postoji jedna grupa vrhunskih, obrazovanih, kulturnih, dobro vaspitanih, pravednih i humanih qudi sa beogradskog asfalta, koja se naziva Rotari klub Beograd. Da su prvi, najstariji, najelitniji, liderski klub u srpskom Rotariju. Naravno, objasnio mi je uslove i meni se ideja dopala. I to~ak je tada po~eo da se kotrqa.

4. KAKO? Kada su krenula dru`ewa u Klubu, tako su se razvijala i prijateqstva, stvarale obaveze izme|u mene i mojih prijateqa. Zajedni~ki, re{avali smo sve Klupske probleme. Ubrzo, dobio sam zadu`ewa u Upravnom odboru, a najva`nije, pokrenuli smo veliku ma{inu izdavawa Klupskog ~asopisa ,,Srpski Rotar’’.

Iz jednog nesporazuma i male neprijatnosti izrodilo se da sam pet meseci bio vr{ilac du`nosti Predsednika Kluba. Onda je do{la i jubilarna, dvadeseta godi{wica i proslava sa monumentalnom monografijom Kluba. Re|ale su se i druge akcije Kluba.

5. ZA[TO? Posledwe, naravno uvek najte`e pitawe. Imam kratak odgovor, koji mi je te{ko da objasnim. To je: po prirodi sam OPTIMISTA, POZITIVAN i TOLERANTAN. Taj sklop ~ini me da `elim da pomognem drugima i da sam sklon saradwi.

Otac mi je jo{ davno utuvio u glavu jednu Engelsovu misao, a to je „NEMOJ @ALITI ^OVEKA KOME NE MO@E[ POMO]I”!

Zato sam se uvek trudio da poma`em pa ~ak i onima koji odbijaju pomo}. Veoma sam sre}an i zadovoqan {to sam ~lan ROTARI pokreta i imam mogu}nost, a jo{ imam i snage da pomognem onima kojima je to potrebno.

Zato }u u~initi najvi{e {to mogu da u svom mandatu predsednikovawa Klubom u~inimo mnogo, za dobrobit onih kojima na{a pomo} mo`e u~initi `ivot ugodnijim i boqim.

I na kraju, neka bude moje geslo: MOJE MALO ZA NEKOGA JE MNOGO! í

Rot 04-07:Rot 04-07.qxd

7.7.2015

19:22

Page 4

ROTARI KLUB BEOGRAD Upravni odbor za 2015 - 2016. godinu

Ceremonijar Sr|an Milinkovi}

Sekretar Miodrag Trpkovi}

Izabrani predsednik Rotari kluba Beograd za 2016-2017. godinu Komitet za ~lanstvo Komitet za dobar i nominacije ugled kluba u javnosti Hayi Du{an Glu{ac Nenad Sakovi}

Predsednik Trivko Ti}a Savi}

Potpredsednik Pavle Bani}

Rizni~ar Du{an Joksimovi}

Komitet za administraciju Nikola Mandi}

Komitet za projekte u doma}oj i me|unarodnoj zajednici Sawa Paweskovi}

Komitet za Klupsku Fondaciju Dragan Brajer

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU;

1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE;

6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA;

2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA;

7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI;

Komitet za saradwu sa Rotaraktom Ugqe{a Pavi}evi}

8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

7

AKTUELNOSTI

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

7.7.2015

19:26

Page 1

BEOGRAD PRIMOPREDAJA PREDSEDNI^KE DU@NOSTI

NA KRAJU ROTAR(IJAN)SKE GODINE U ~etvrtak, 25. juna 2015. godine od 20 ~asova, u novobeogradskom hotelu „HÙATT” bilo je sve~anije, no obi~no {to je, na sastancima Rotari kluba Beograd.

U prisustvu ve}ine ~lanova Rotari kluba Beograd, doajena Kluba Miodraga Zagorca, Duke Samaryi}a,

Predsednik Kluba Hayi Du{an Glu{ac pozdravio je sve prisutne, a zatim je kratko podsetio {to se uradilo u protekloj Rotarijanskoj godini.

Za to vreme na platnu su se smewivale fotografije iz `ivota i rada ~lanova Rotari kluba Beograd u protekle 23. godine, a posebno u minulih godinu dana.

A onda je do{ao najsve~aniji deo ve~eri.

Aktuelni predsednik Hayija, pozvao je svog prijateqa i druga Trivka Ti}u Savi}a da mu se pridru`i za predsedni~kim stolom, gde mu je uz {aqive komentare i opaske prisutnih predao predsedni~ku Rotari zna~ku, plavu kravatu sa Rotari amblemom, vezeni Rotari znak koji se nosi na yepu sakoa u gostuju}im prilikama, a zatim je, uz radovawe i aplauz svih u sali, Ti}i predao predsedni~ki lanac i ~eki}, sa `eqom da on uspe{no nastavi vo|ewe najstarijeg Rotari kluba u na{oj zemqi.

Ti}a se ukratko zahvalio na ukazanom poverewu, a zatim je predstavio ~lanove „svog” Upravnog odbora.

Beseda TRIVKA TI]E SAVI]A novog Predsednika Rotari kluba Beograd u Rotarijanskoj 2015 – 2016. godini Dragi Hayija, dragi prijateqi, dragi gosti, dame i gospodo, kada sam pre nekoliko godina (5-6) na predlog mog velikog druga Hayije, sa kojim drugujem ve} 56 godina, u{ao prvi put u ove iste prostorije, upoznao sam posle du`eg vremena, ve}u grupu visoko obrazovanih, kulturnih, dobro vaspitanih pravednih i humanih qudi sa beogradskog asfalta.

Po mom skromnom mi{qewu ta grupa, sada malo mawa, ali i daqe sa svim takvim atributima, odlu~ila je da ja budem Predsednik najstarijeg, najelitnijeg, najpoznatijeg liderskog Rotari kluba u Beogradu, u Srbiji, u Distriktu 2843, u slede}oj, 111.

Rotarijanskoj godini.

Hvala im!

Dozvolite mi da predstavim novi Upravni odbor, koji i nije tako nov jer tim koji dobija nije uputno mewati.

Zato: Miodrag Trpkovi}, i daqe Sekretar, Sr|an Milinkovi}, i daqe Ceremonijar, Du{an Joksimovi}, i daqe Rizni~ar, Hayi Du{an Glu{ac, Komitet za nominacije i ~lanstvo, Dragan Brajer, i daqe Komitet za klupsku Fondaciju, Nikola Mandi}, i daqe Komitet za administraciju, i poslovni sekretar Ugqe{a Pavi}evi}, i daqe Komitet za Rotarakt, a novi su: Pavle Bani}, Potpredsednik, Sawa Paweskovi}, Komitet za projekte i finalno: Nenad Sakovi}, izabrani Predsednik za 2016 - 2017. godinu i Komitet za dobar ugled kluba u javnosti

Mirjane Milivojevi}, prijateqa iz Rotari kluba Beograd Metropoliten, na ~elu sa novom predsednicom Kluba Oliverom Lolom Stani}, eh guvernerima Draganom Brajerom i Nikolom Obradovi}em, Lukom Mandi}em iz Rotarakt kluba Beograd, mladom Jelenom Gledi} koja je u Klubu odr`ala dva odli~na predavawa, na kraju Rotarijanske 2014 – 2015. godine obavqena je predaja Predsedni~ke du`nosti.

8 2

Iskoristi}u pravo da ovog puta ne delim obe}awa, a izve{taj o ura|enom dobi}ete za godinu dana.

Hvala svima vama {to ste do{li da uveli~ate ovaj doga|aj, jer bez vas ovde, to ne bi bilo isto.

U ime svega toga, sa `eqom za dobro zdravqe i dug `ivot svih nas, podi`em ovu ~a{u i `elim da vam nazdravim. @IVELI!

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

7.7.2015

19:27

Page 2

I jo{ ne{to, moj Hayija je pre mnogo godina uveo u na{em Klubu obi~aj da odlaze}em Predsedniku pokloni jednu svoju sliku ili kola`.

Na`alost ja nisam obdaren tim talentima i zato sam odlu~io da zamolim moju }erku da jednu wenu sliku poklonim Hayiji.

Tako|e, za uspomenu na ovaj doga|aj, Hayiji poklawam i jednu wegovu fotografiju koja je kombinovano, kreacija wegovog aparata i mog oka i ka`iprsta za se}awe na wegovih godinu dana uspe{nog predsedavawa Klubom.

Jo{ jednom hvala vam i u`ivajte u dru`ewu ove ve~eri.

Za ovu sve~anu priliku, Ti}a je otvorio {ampawac i svi prisutni su veselo nazdravili za boqitak `ivota i rada u Klubu.

Posebno se iskreno obradovao Hayija, kada mu je Ti}a poklonio uqe na platnu, autorke, mlade umetnice Katarine Savi}, kao i veliku fotografiju jednog od najboqih Hayijinih portreta iz pro{logodi{weg predsednikovawa u Rotari klubu Beograd.

Tako|e i belu kovertu uz upozorewe da se ista mo`e otvoriti, ne u sali, ve} samo kad stigne domu svome!

Hayija je posebno bio dirnut posvetom gde je zapisano – dragom Hayi Du{anu Glu{cu za sve {to je u~inio i ~ini za na{ Rotari klub Beograd – ~lanovi RK Beograd!

Luka Mandi}, ~lan Rotarakt kluba Beograd, predao je novom predsedniku Ti}i Zahvalnicu svog Kluba, a za pa`wu, trud i pomo} koju Rotari klub Beograd pru`a mladima.

Udarcem ~eki}a, Ti}a je zakqu~io zvani~ni deo sastanka, ba{ kada je po~ela dobro pripremqena ve~era, gde se uz i}e i pi}e nastavilo dru`ewe, }askawe, fotografisawe prijateqa, do kasno u no}... Ă­

9 3

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

7.7.2015

19:27

Page 3

^ESTITKA ZA PRIMOPREDAJNU DU@NOST DRAGI MOJ PRIJATEQU, U SVAKOM SLU^AJU BIO SI PRAVI PRIJATEQ I ROTARIJANAC I SA PONOSOM MI JE DRAGO DA SI SVOJU ROTARIJANSKU DU@NOST KAO PREDSEDNIK OBAVIO SA SAVE[]U, VISOKIM MORALOM I SA VELIKIM PRIJATEQSTVOM, GDE SI POVEZIVAO KAO JEDAN MOST KULTURE ROTARIJANCE IZ TVOG I DRUGIH KLUBOVA. BI]U TI BLIZU I HVALA TI NA NA[OJ SARADWI, @ELIM TI MNOGO USPEHA I SRE]E KAO I PRIJATEQU, NOVOM PREDSEDNIKU, A DRAGOM TI]I USPE[NU I RADNU GODINU 2015-2016.

VELIKI ROTARIJANSKI POZDRAV TEBI, NOVOM PREDSEDNIKU I PRIJATEQIMA U ROTARIJU OD DU[ANA JOVANOVI]A, ROTARÙ CLUB RIMINI, ITALIA.

10

rot 01:rot 01.qxd

7.7.2015

19:13

Page 2

Zastavice Rotari klubova, vlasni{tvo Rotari kluba Beograd

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

7.7.2015

19:28

Page 4

11

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

12

7.7.2015

19:28

Page 5

AKTUELNOSTI

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

7.7.2015

19:29

Page 6

BEOGRAD PORODICA STOJKOVI] U NOVOJ KU]I

U ~etvrtak, 2. jula 2015. godine, ~lanovi i prijateqi Rotari kluba Beograd, svoj prvi sastanak u ,,letwoj {emi’’ proveli su u Obrenovcu, u domu porodice Stojkovi}.

Trivko Ti}a Savi}, Nenad Sakovi}, Pavle Bani}, Nikola Mandi}, Mi{ko Trpkovi}, Dragan, Vesna i Sofia Brajer, Hayi Du{an Glu{ac, Sr|an Milinkovi}, ^eda i Dragana Petriwac, Vlada Mati} sa sestrom, bili su gosti u novoj ku}i Ogwena, Marije i Luke Stojkovi}. ke o{te}ewa, kao i izve{taj komisije za procenu {tete kojom je utvr|ena III kategorija za koju je dr`ava davala pomo} od 2000 evra za potpuno uni{ten objekat tr`i{ne vrednosti 19.000 evra?!

Pored zna~ajne pomo}i koje su na{ Klub i ~lanovi pojedina~no ve} poklonili za Obrenovac u iznosu od preko 2000 evra, smatrali smo da bismo mi Rotarijanci i ovog puta, kao {to je bio slu~aj i sa zemqotresom u Kraqevu, trebali da izgradimo jednu ku}u za ugro`enu porodicu u elementarnoj nepogoda ovolikih razmera i u na{em najbli`em okru`ewu.

Predra~unska vrednost izgradwe ekolo{ke ku}e povr{ine 52 m2 je iznosila 7500 evra. Ponudu, sa zna~ajnim popustom smo dobili od gospodina Branka Vukajlovi}a iz Ivawice, koji ima iskustva u gradwi kvalitetnih ekolo{kih ku}a kod nas i u EU. Postavqena je i tabla sa prigodnim tekstom, na ulazu u ku}u. Svi gosti su odmah poslu`eni i okrepili se hladnim pi}ima, ~im su pristigli po sparnom popodnevu.

Ubrzo je stigla i mobilna novinarska ekipa lokalne TV Obrenovac koja je zabele`ila ovaj sve~ani doga|aj za porodicu Stojkovi}, ali i sve prisutne.

Mali Luka se posebno obradovao, jer je dobio vredan poklon – ra~unar sa pripadaju}om opremom, koji mu je u ime Rotari kluba Beograd ^ukarica predao Vlada Mati}, ~arter predsednik ovog prijateqskog Rotari kluba. Posle su se prisutni preselili u etno ku}u ,,Zabran’’ gde je uz odli~nu ve~eru na najlep{i na~in obele`en zavr{etak ovog velikog Klupskog projekta i Granta. Ve~era je zasla|ena ro|endanskom tortom na{e Sofie Brajer. Tako je na najlep{i na~in po~ela ovogodi{wa ,,letwa {ema’’.

Upravni odbor Rotari kluba Beograd je u oktobru 2014. godine doneo odluku da izgradi ku}u za porodicu Stojkovi} u Obrenovcu, koja je bila potpuno uni{tena u majskom potopu.

Ku}a u kojoj je `ivela porodica Stojkovi} u Ar~ibalda Rajsa 9/9, u Obrenovcu, koju ~ine otac Ogwen - elektrotehni~ar, majka Marija – ekomonista, nezaposlena i sin Luka, odli~an u~enik petog razreda, je u potpunosti uni{tena, a sami ~lanovi su se pukom sre}om spasili u naletu vodene stihije. Izve{taj ve{taka je: {teta 100% i sli-

Na{ Klub je za gradwu ku}e do sada obezbedio i uplatio sredstva u iznosu od 5000 evra poklonima na{ih ~lanova (najve}i pojedina~ni donator je Pavle Bani} sa preko 2000 evra), Rotari klub Beograd ^ukarica sa 500 evra i iz Klupske blagajne.

Radovi na ku}i su uz podr{ku izvo|a~a izvedeni.

Projekat je pokrenuo i vodio ga Nenad Sakovi}, potpredsednik na{eg Kluba u Rotarijanskoj 2014 – 2015. go-

13

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

7.7.2015

19:29

Page 7

dini i izabrani Predsednik Kluba za 2016 – 2017. godinu, koji ima iskustva u vo|ewu projekata, jer je pro{le godine ve} realizovao jedan Global Grant za pomo} siroti{tima u Beogradu, Ni{u, Milo{evcu i ]upriji.

Izgradwom ove ku}e stekli smo velike prijateqe, kako u Obrenovcu tako i kod graditeqa u Ivawici, koji nas mogu podr`ati i u nekim narednim akcijama, a ponajvi{e u o~ima malog Luke, koji mo`e da nastavi da odrasta i u~i mirno u svojoj ku}i.

Smatramo da bi trebalo da se udru`imo oko ovog i budu}ih projekata i da nas podr`ite da ne bude sve na teretu i tro{ku na{eg Kluba, jer u pravom smislu odgovara profilu projekata kakve treba da radimo. Projekat je vrlo zna~ajan i vidqiv kako u humanitarnom smislu, tako i u materijalnom, jer smo ovim projektom izgradili jednu ku}u u Obrenovcu u kome je do sada uz pomo} dr`ave i brojnih velikih firmi i stranih vlada i organizacija, ipak izgra|eno mawe od 100 ku}a.

Rotarijanski doprinos je tako ve}i od 1%, a na{a `eqa je da ova izgra|ena ku}a pokrene gradwu jo{ najmawe jednu ku}e Ă­

Sjajno smo ovu divnu akciju okon~ali!

Prilog je odli~an.

Ponosan sam na na{ Klub i wegove ~lanove.

To je pravi Rotari!

Pozzzz Nikola Mandi}

Svaka ~ast na ovom prilogu i na aktivnosti kluba.

Izgraditi novu ku}u i pomo}i detetu da normalno `ivi je velika humanost.

Kada bi tako radili svi oni koji tu mogu}nost imaju ova bi zemqa prestigla [vedsku.

Pozdrav Vuka{in Radoj~i}

Video sam.

Bio sam dirnut.

Svaka ~ast.

Samo da ste ovo uradili - vredelo je postojati!

A znam - ovo je samo jedna va{a zlatna ~estica!

Bratski, Dimitrije Mita Tasi}

Bravo. To je RotarĂš.

Du{an Ili}

14

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

7.7.2015

19:30

Page 8

S' re~i na dela. RotarĂš Klubu Beograd najiskrenije ~estitawe za jo{ jedno plemenito delo.

Luka Mijatovi}

Bravo. ^estitam. Ohrabruje da ne{to funkioni{e na moralnim principima i qudskoj solidarnosti.

Drago mi je da navedene re~i izra`avaju i opravdavaju smisao va{eg rada. Veliki i srda~an pozdrav.

Stana Radi{a

Bravo za Rotari klub Beograd!

Dora Z. Kqaji}

15

AKTUELNOSTI

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

9.7.2015

14:12

Page 9

BEOGRAD ^ETVRTA ROTARIJANSKA REGATA

TISOM DO SEGEDINA 2015. GODINE

U sredu, 8. jula 2015. godine od 20 ~asova bilo je vrlo veselo na marini „VIDRA” na novobeogradskoj strani reke Save. Uz muziku, i}e i pi}e, skupili su se prijateqi u Rotariju i prijateqi Rotarija da zajedno provedu ve~e pred kretawe i isplovqavawe na IV me|unarodnu regatu odmora i zabave u organizaciji Rotarijanaca Srbije i Ma|arske.

Polazak je sutradan, ta~no u podne i posledwe pripreme i provere su u toku. Plovi se rekama: Savom, Dunavom, Tisom do Segedina, a u povratku rekama: Tisom, Begejem, Dunavom i Savom do Beograda. Planirano je da Regata ove godine traje od 9. do 23. jula.

Predsednik Rotari kluba Beograd, Ti}a Savi}, prisutnima je po`eleo prijatno ve~e, a u~esnicima Regate lepo vreme i mirne reke.

16

Kapetan Regate i vo|a puta, Rotarijanac koji je (o)smislio ovu divnu letwu manifestaciju, Dragan Brajer, prisutnima je saop{tio da ove godine treba da bude postignut rekord – na Regati u~estvuje 21 plovilo, a na wima je ukupno 60 ~lanova posada, od toga desetoro dece.

Od ~lanova Rotari kluba Beograd koji na „Vidri”po~iwu svoju „letwu {emu” sastanaka, prisutni su bili: Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi}, Pavle Bani}, Hayi Du{an Glu{ac i ^edomir Petriwac sa suprugom Draganom í

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

7.7.2015

19:32

Page 10

ISKUSTVO JEDNE STJUARDESE SA JAHTE

NAVIGARE NECESSE EST, VIVERE NON EST NECESSE!*

Nakon {to sam u{la u poslasti~arnicu, naru~ila tortu i sela za sto, videla sam zaposlenu devojku kako ~isti staklo koje deli mu{terije od torti. Pomislila sam da ona to verovatno radi posle svake mu{terije kako bi bila sigurna da nema otisaka prstiju.

To me podsetilo na jahting.

Posao na jahti razlikuje se kad nema gostiju, kad ima gostiju i dok se plovi.

Kad nema gostiju radno vreme je od 8:00 ujutro do 6:00 popodne. Vikend nije slobodan.

Jedan radni dan izgleda ovako: Od 8: do 10:00 ~i{}ewe prostora za posadu (crew mess).

Usisavawe i prawe poda, dopuwavawe fri`idera hranom i pi}em, ~i{}ewe mikrotalasne, tostera, {kafe, bacawe hrane starije od dva dana, ukqu~ivawe i pra`wewe ma{ine za sudove. ^i{}ewe svih metalnih predmeta koji otiscima prstiju odaju da ih je neko dodirnuo.

Od 10:00 do 10:30 pauza za doru~ak.

Od 10:30 do 12:00 jedna od stvari koje se rade jednom sedmi~no (Þeeklies).

Ponedeqkom ~i{}ewe kapetanove kabine, utorkom ~i{}ewe mosta (prostorija iz koje se upravqa jahtom dok se vozi), sredom ~i{}ewe ormari}a sa hranom, ~etvrtkom ~i{}ewe filtera ma{ina za sudove, petkom ~i{}ewe zidova. Jedan dan se radi u creÞ mess, slede}i dan u laundrÚ, i tako naizmeni~no, ako se organizuje tako da se dve stjuardese smewuju.

Ako se radi u laundrÚ posao je slede}i: pregledawe svih d`epova na ode}i, ukqu~ivawe ma{ina za ve{, su{ilica, peglawe, slagawe i isporuka po kabinama.

Od 12:00 do 1:00 pauza za ru~ak.

Od 1:00 do 6:00 popodne, sa jednom pauzom od 3:00 do 3:30 ~i{}ewe prostorija za goste (interior, guest areas). Ne usisava se samo pod, ve} apsolutno sve {to postoji, i posle toga ~isti odgovaraju}im proizvodima. Pod se ~isti rukama i krpom. ^isti se i plafon. I svi ventilacioni otvori. Bilo nas je tri stjuardese. Jedna je glavna i ne radi ni{ta, osim nare|ivawa i dr`awa lekcija.

Druge dve rade gore navedeno. Kad su gosti na jahti, stvari se mewaju.

Radno vreme je od 7:00 ujutro do pono}i, pauza nema i posao je tr~awe oko gostiju, ~i{}ewe svakog wihovog otiska prsta i slu`ewe obroka.

Uve~e, pre nego {to gosti po|u na spavawe uradi se ,,turn doÞn’’.

Name{tawe kreveta, jastuci i pokriva~ u ta~no odre|eni polo`aj, paqewe ta~no odre|nih svetala, spu{tawe roletni, stavqawe vode i ~okolade pored kreveta i, naravno, ~i{}ewe.

Ujutro, kad gosti iza|u iz kabine i po|u na doru~ak, po~iwe najstresniji dio posla.

Nakon {to se savlada po~etni {ok od izgleda kabine naseqene qudima koji su navikli da drugi rade sve oko wih, treba uraditi puno za kratko vreme.

Promeniti kompletnu posteqinu. Nova posteqina je opeglana ali je treba opeglati opet kad se stavi na krevet. Jastuke i pokriva~ namestiti pod druga~ijim uglom nego prethodne no}i, upaliti druga~ija svetla nego prethodne no}i, podi}i roletne, skloniti vodu i ~okoladu. Osu{iti poplavqeno kupatilo, d`akuzi i ogromnu tu{ kabinu, zameniti upotrebqene pe{kire novima, ukqu~uju}i pravqewe dekoracije.

(Dekoracije se prave sa: pe{kirima, salvetama, pokriva~ima, toalet papirom i tako daqe.)

O~istiti sve. Slo`iti ode}u koja je razbacana na sve strane.

Sve ovo treba uraditi dok glavna stjuardesa ulazi i kritikuje kako ste spori i nabraja {to jo{ uvek niste uradili. Gosti tako|e ulaze, da po|u do kupatila ili su zaboravili ne{to da uzmu.

I treba ih svaki put pitati ,,Smetam li? Mogu da se vratim kasnije.’’

Oni obi~no odgovore da mo`ete slobodno nastaviti da ~istite.

Postoji jo{ jedna ote`avaju}a okolnost kod rada u gostinskim kabinama. Wihovi psi celo vreme ska~u na vas, spre~avaju}i vas da radite, zbog ~ega se glavna stjuardesa jako nervira. A onda se wena nervoza pretvori u odvratnu razne`enost dok se sama igra sa istim psima, dobacuju}i vama otrovne poglede.

Dok se plovi, na~in rada je druga~iji.

Radi se 4 sata po danu i 4 sata po no}i (osim ako nisu tu gosti, tada radno vreme ne postoji).

Po no}i jer uvek minimalno dve osobe moraju biti budne.

Mu{ka osoba izbegava sudare sa ostalim. Od `enske osobe kapetan tra`i to isto, ali glavna stjuardesa tra`i da se ~isti. I na kraju niko nije zadovoqan.

Koja god da je situacija u pitawu, svi su celo vreme pod ogromnim stresom i u strahu da ne urade ne{to pogre{no i ne izgube taj predivni posao.

Va{ izgled i pona{awe nikad nisu zadovoqavaju}i.

17

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

7.7.2015

19:42

Page 11

Ako izgledate sre}no, kapetan nije zadovoqan, jer kako mo`ete da budete sre}ni ako stvarno savesno obavqate sve ove poslove?

Ako izgledate nesre}no, opet nije zadovoqan jer kako ne mo`ete bar da glumite?

Ako pri~ate, kapetan ka`e da pri~ate previ{e gluposti.

Ako }utite, asocijalni ste. Kritikuje se i disawe, hod, frizura, dowi ve{ i miris dezodoransa.

Najboqi kompliment koji mi je kapetan dao je da sam glupa, tj. ,,jebeno glupa’’. A najboqi savet da prestanem biti glupa. Ili jo{ mudriji, da prestanem da IZGLEDAM glupa.

Ali, treba i wega razumeti. ^ovek koji je u jahtingu proveo decenije.

Ne treba se ~uditi.

Moj netra`eni savet svim qudima je: izbegavajte jahting.

I, da zavr{im pri~u na neki pozitivan na~in. [ta sam nau~ila iz ovog iskustva?

Sumwam da sam nau~ila i{ta bitno {to se ti~e prakti~nog rada.

Ali verujem da sam postala svesnija sveta oko sebe.

Ranije ne bih prime}ivala devojku iz poslasti~arnice koja ~isti izlog posle svake mu{terije.

Sad je prime}ujem.

Danica Uhrin * PLOVITI JE POTREBNO, @IVETI NIJE! Gnej Pompej Veliki, rimski dr`avnik i vojskovo|a (106. godine p. n. e. + 48. godine p. n. e.)

D 2483 ROTARI KLUBOVI U CRNOJ GORI, predsedni~ka primopredaja 2015 - 2016. godine

Fotografije Aleksandar Aleksi}

18

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

7.7.2015

19:42

Page 12

IZVE[TAJ O RADU PR KOMITETA ZA 2014 - 2015. GODINU PR Komitet Distrikta 2483 u Rotarijanskoj godini 20142015, radio je u sastavu: * Radovan Tipsarevi}, RK Kraqevo, predsednik * Sawa Grebenarovi}, RK Beograd Centar, sekretar * Qiqana Sokolova, RK Sombor * Zvonko Damjanovi}, RK Bor * Mario Brali}, RK Zemun * Aleksandar Luj Todorovi}, RK Beograd Singidunum * Ana Lali}, RK Novi Sad Dunav * Hayi Du{an Glu{ac, RK Beograd * Trivko Ti}a Savi}, RK Beograd * Gligor Boji}, RK Podgorica, Crna Gora Zbog razu|enosti prostora sa kog su dolazili ~lanovi Komiteta, vi{e se radilo „on line” nego u „plenumu” i to je svakako ostavilo izvesnih posledica. Ipak, pokrenuta su neka korisna pitawa, koja je Komitet poku{ao da re{i zajedno sa Klubovima i na ~ijem re{avawu treba nastaviti. Re~ je, pre svega, o osnovnoj informaciji koja treba da do|e iz Kluba. Tu je napravqen vidan pomak, ali prostora ima jo{. PR Komitet se vi{e puta obra}ao Klubovima (pismima, preko ~asopisa ,,SRPSKI ROTAR’’ i li~nim obra}awem predsednika na forumima) da se ,,probude’’, da bilo kako obaveste Komitet ili administraciju Distrikta o tome {ta rade, a znamo da rade, ali kao da je nedostajalo snage za taj zavr{ni ~in. Istina, u ovom periodu je stiglo vi{e informacija nego ranije, ali to nije dovoqno. Red je ovde uzeti za primer RK Bgd ^ukarica, o ~ijem radu smo saznali sve, ili gotovo sve, {to je u~iweno u prethodnom periodu. Svaka ~ast!

U ovom mandatu PR Komiteta prvenstvo je imala i afirmacija Rotarija u godini jubileja: 110 godina Rotarija, 85 godina Rotarija u Srbiji, 25 godina obnove Rotarija u na{oj zemqi i 5 godina ~asopisa ,,SRPSKI ROTAR’’. Bez obzira {to je organizacija jubileja bila poverena jednom Klubu, ovaj PR Komitet je inicirao i na{ao svoje mesto u organizaciji prve konferencije za {tampu u na{em Distriktu, pripremio odgovaraju}i materijal za novinare i ugovorio vi{e susreta istaknutih Rotarijanaca u Srbiji sa medijskim poslenicima. Naravno, razgovora oficira Distrikta sa novinarima bilo je i van doma{aja PR Komiteta, {to govori da Rotari pobu|uje interesovawe javnosti samo joj treba ponuditi pravu informaciju.

Iza{ao je i sve~ani broj ,,SRPSKOG ROTARA’’, za {ta je najvi{e zaslu`no uredni{tvo ~asopisa. ^asopis je promovisan na Distriktnoj konferenciji za {tampu u hotelu ,,HÚatt’’ u Beogradu i podeqen kolegama u medijima.

Takav izve{taj o radu jedne organizacije mediji nisu imali u rukama!

Da, urednici ,,SRPSKOG ROTARA’’ su i ~lanovi PR Komiteta. Taj timski rad je dao rezultat, gde su (gotovo) svi Klubovi u Distriktu 2483 na adekvatan na~in predstavqeni u ~asopisu. Zapravo, onako kako su sami `eleli.

Komercijalni deo ~asopisa je doprineo da se on {tampa u tira`u od 2.000 primeraka, {to zna~i da je svaki ~lan Rotarija u Distriktu dobio svoj primerak, u kome je, dabome, mogao da prepozna ili sebe ili svoj Klub. Na{ ~asopis je stigao i do drugih uglednih qudi i institucija u Srbiji i Rotari Internationalu. Treba nam takav ~asopis, samo je pitawe da li ga mo`e nositi jedan klub.

Ali, to je ve} pitawe za novog Guvernera.

U planu rada PR Komiteta na{la se i optimizacija distriktnog sajta, da bi se postigla boqa preglednost i jednostavniji pristup grani sa Klubovima, a sve u skladu sa geslom OSVETLI ROTARI. Znali smo da se radi o slo-

`enom poslu, ali smo poku{ali da posao uradimo sopstvenim snagama. Uspeli smo delimi~no, a za vi{e – potrebna su planirana finansijska sredstva.

Bila je `eqa da se i vizuelni identitet Distrikta uredi i unificira, da imamo trajni memorandum, prepoznatqive ~lanske kartice, sajt i sl, ali je i taj posao zastao na kraju mogu}nosti „doma}ih snaga“. Nekada `eqa nije dovoqna.

Dve stvari iz plana rada nismo ni dotakli: nismo prona{li ~asopis koji bi objavio afirmativni tekst o ,,SRPSKOM ROTARIJU’’, a koji bi se na{ao u avionima ,,Air Srbija’’ i nismo formirali redakciju za monografiju Rotarija u Srbiji. Smatramo da od ovih ideja ne treba odustati, ali i to }e zavisiti od podr{ke novog i budu}ih Guvernera.

Ovo bi bio deo samo kolektivnog rada PR Komiteta u Rotarijanskoj 2014 -2015.godini. ^lanovi Komiteta su i pojedina~no gostovali u Klubovima i govorili o zna~aju javnog rada i afirmaciji akcija koje Klubovi vode. Smatramo da je to vidno doprinelo podizawu svesti ~lanova Rotarija o vrednosti slu`ewa, ali se takav na~in komunikacije sa ~lanstvom mora nastaviti.

To govori da je PR Komitet u Distriktu 2483 opravdao svoje postojawe í PREDSEDNIK PR KOMITETA DISTRIKTA 2483 Radovan Tipsarevi} OSVETLITE ROTARI – u~inite va{ Klub vidqivim kao primer pouzdane organizacije koja gleda u budu}nost i koja neguje prijateqstvo i saradwu sa svim qudima dobre voqe!

19

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd

7.7.2015

19:48

Page 1

PISMO IZ ITALIJE ----- Original Message ----From: arch. Paolo Adolfo Piccinno To: RC Beograd Sent: SundaÚ, MaÚ 17, 2015 11:15 AM Subject: Re: INFORMATOR 30. 04. 15.

Dear Nikola, I ewoÚ read Úour Club informator, I send it to the SecretarÚ of mÚ club to publish our magazine, Þhen it'll be readÚ i'll send. I Þould be grateful if Úou could send me also the photographs of the evening.

I thank Úou, The President and all the RC Belgrade friends for the kind hospitalitÚ and the fraternal friendship climate Þhich Úou Þelcomed me. I and all the RC Bari Mediterranean friends Þill be happÚ to Þelcome Úou if Úou Þill be in the District in 2120.

Greetings to Úou and to all RC Belgrade friends, Úours in RotarÚ service Paolo Paolo Piccinno RotarÚ Club Bari Mediterraneo District 2120 – ItalÚ

Razmena klupskih zastavica – Paolo Piccinno i Hayi Du{an Glu{ac, predsednik RK Beograd

Dragi Nikola, U`ivao sam ~itaju}i va{ Informator koga sam poslao Sekretaru da ga objavi u na{em Magazinu pa kada to bude u~iweno ja }u vam ga poslati.

Bio bih zahvalan ako bi mogli da mi po{aqete i fotografije sa tog sastanka.

Zahvaqujem se tebi, Predsedniku i svim ~lanovima RK Beograd na qubaznom do~eku, bratskoj i prijateqskoj klimi tom prilikom. Ja li~no i svi ~lanovi RK Bari Mediteran }emo biti sre}ni da vas do~ekamo ukoliko do|ete u Distrikt 2120.

Pozdravi tebi i svim prijateqima iz RK Beograd Tvoj u slu`ewu Rotariju, Paolo Piccinno

20 2

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd

7.7.2015

19:48

Page 2

SPECIJALNO ZA DRAGOSLAVA SPASI] Rotari klub Leskovac

KOE IMA PO GRAD? U

ovakvi dani, kad za nigde neje, jedva ~ekam da me tatko isprati za ne{to do grad. Od uj’tru kad se probudim sam k’o na trnci dok ~ekam kad }e mu ne{to padne na pamet, {to je mog’o milijon put da zavr{i kad je bilo sunce i dvatrijes stepeni. Takoj i s’d.

Ki{a je po~ela da vrne, pa stade. Legao sam i razmi{qao o tome dokle }e vi{e da mo~ka. Il’ padaj il’ nemoj pada{, mislim se. Tatko je u{‘o u sobu k’o po obi~aj - na vrata. Blagim tonom me je upitao dokle mislim da se ispr|ujem po krevet, vidim li kol’ko je sati i imam li mozak. Dok je izlazio iz sobu ne`no je privukao vrata. Reko’ iz {arke }e izletiv.

Obuk’o sam se, pqusnuo po o~i s ‘ladnu vodu, jer se nikoj neje setija da ukqu~i bojler. Si{‘o sam do kujnu. Majka je ve} pripremila pr`eno, a na astal je bio mesen ‘leb.

Sir nema{emo. Seli smo bez re~i. Ti{inu je remetio jedino kompresor na zamrziva~ koji se prejebao jo{ pro{lu nedequ. Tada smo zvali majstora, a sad smo ga, u sebi, psuvali {to ne do|e.

Nakon {to smo pro`vakali na{u trpezu tatko se u’vati za d`ep. Po{to sam prethodno primetio da u wega ne nosi {rafciger il’ par~e od `icu znao sam da su to oni retki trenuci kad mi dava pare. Srce mi zaigra i u tom momentu mi se razdani, ali mi se u naredni ve} zgomni jer mu vido u drugu ruku ra~uni. Struja, voda, |ubre. I uplatnice za sud. Pa ga neki tu`ija.

Turio sam ki{obran pod mi{ku i krenuo napoqe. Na izlazu iz ku}u o{inuo me je vetar sa svem ki{u po o~i.

Dok progleda ve} beo na ulicu i uputi se prema centar. [etam se po ulubeni trotoari i raskopane ulice. Dok psujem ra~uni i distribuciju pred o~i mi prolaziv majstori koji su gi pravili. Poku{avam da procenim kol’ko su rakiju popili pre nego {to se u’vatili za lopatu. Rupe od koje se po suvo vreme sopli}am su se pod uticajem ki{e koja serka danima pretvorile u bazeni. Oni su k’o golema ogledala ~iju povr{inu uznemiri samo neko tr~omo~alo koje uleti u wi.

Zami{qen nisam ni primetio da spijem dok odim i ule}ujem u najduboku baru od tri koje su mi prepre~ile put.

Nakon {to napuni noge, odzrnuh se da vidim koj mi se smeje. Sre}om, po ovo gomwivo vreme nikoj pametan ne ide.

Nastavio sam daqe dok se iz patike cede{e voda. U po~etak mi se javi neki neprijatan ose}aj, al’ toj samo dok prsti na noge ne utrne{e. Vi{e nisam obra}ao pa`wu na bare. Dostig’o sam odre|eni nivo smirenosti, jer pomokar od ovoj ne mog da budem. Nisam se obazirao ni na toj {to mi vetar iskr{i ki{obran, ve} sam ga zavrqa~io u prvu kantu koju na|o.

Nakon stizawe na odredi{te, dok sam ~ekao pred {alter pun s qudi, utehu mi je pru`ilo saznawe da u svemu ovome nisam sam. Bilo je tu jo{ mokri i u{qiskani. Dok se voda cedila od ki{obrani i jakne, strpqivo smo ~ekali da ne {alteru{a otera u kurac {to ne’amo sitno.

Ostavio sam pola tatkovu platu ovoj finoj `eni i uputio se nazad. Duhovni mir, koji sam na svom putu do po{tu stek’o, prekinut je samo dok izre|a sve po spisak na jednog s kola {to me u{qiska.

Pre ulaska u ku}u napravio sam retrospektivu na nogavice kako bi’ video kol’ko sam gi u{qiskaja. Pa`wu mi je privuklo i blati{te koje se navatalo na patike dok sam poku{avao da preripim jamu koju je Vodovod napravio na sred ulicu. Jakna be{e mokrc mokra. Sve u svemu beo topiwak. Kada sa lako}om utvrdi da sam se uba~kaja ko sviwa, zakora~io sam u topli dom i turio stvari na pe}ku.

Tad me u’vati i temperatura. Za ni{ta ~ovek da te ne isprati, bodrio me je tatko í

21 3

7.7.2015

19:49

Page 3

AKTIVNOSTI

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd

KRAQEVO AKCIJA ZA KISEONIK

U deceniji i po svoga postojawa Rotari klub Kraqevo je uspostavio brojna prijateqstva u zemqi i inostranstvu. ^ak i vi{e od toga: ovaj Klub ima u svetu i dva pobratima, Sibiu u Rumunuiji i Ro~ester u Engleskoj. Iako daqina i oskudica ~ine svoje pa posete nisu ~este, razmena donacija nikada ne kasni. Naro~ito iz Rumunije. Podsetimo se, prva donacija (8.000 evra), ali ne i jedina, posle zemqotresa 2010.godine, za obnovu internisti~ke bolnice u Kraqevu, stigla je upravo iz Sibiua. Donacija iz ovog bratskog Kluba stigla je i pro{le godine (3.000 evra) posle poplave u Kraqevu. Duga~ak je spisak darova i izme|u ove dve prirodne katastrofe. Zapravo, dovoqno je da se neko iz Kraqeva samo pojavi u Sibiu i – eto korisnih darova.

Kraqeva~ki Rotarijanci sa bolni~kim osobqem

Ovog prole}a fudbalski poslenik i prijateq rumunskuh i kraqeva~kih Rotarijanaca, Boban Suvo~esmakovi}, bio je posrednik u humanitarnoj komunikaciji i Rotari klub Kraqevo je dobio tri aparata za kiseonik, namewenih deci. Aparati su odmah uru~eni De~jem odeqewu kraqeva~kog Doma zdravqa.

To je bila i prilika da se kraqeva~ki Rotarijanci uvere u koliko lo{im uslovima se le~e ovda{wa deca, pa je napravqen dogovor da se ovakve akcije, u granicama mogu}nosti, nastave Ă­ R. T. Dugo o~ekivani inhalator: poklon rumunskih i kraqeva~kih Rotarijanaca

22

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd

7.7.2015

19:49

Page 4

TRAJNA OBAVEZA Jedna od oblasti Rotarija za koju se Rotari klub Kraqevo opredelio kao stalno poqe delovawa je i snabdevawe stanovni{tva zdravom pija}om vodom. Kao rezultat tog opredeqewa, pro{le godine je u parku Pqakin {anac podignuta javna ~esma, koja, ne samo da je ukras tog prostora, ve} se na woj svakodnevno napaja vi{e hiqada Kraqev~ana. Naro~ito dece.

Prvomajsko slu`ewe: kraqeva~ki Rotarijanci na uranku pored ~esme

Rotari klub Kraqevo, me|utim, ne smatra da je time {to je podigao ~esmu i predao je gradu na upravqawe, zavr{io sav posao. Naprotiv, nastavio je da se stara o woj.

Tako je nekolicina ~lanova ovog Kluba ovogodi{wi prvomajski uranak zakazala upravo kraj ~esme, ali sa ~etkama u ruci. Jer, u jednogodi{wem trajawu ~esma je nakupila alge, pra{inu i drugu prqav{tinu, a to ve} ne ostavqa prijatan utisak na prolaznike i `edan narod. U „akciju” su se ukqu~ili i prolaznici, {to radi pomo}i, {to radi degustacije „mu~enice” koja se, naravno, tu na{la, tako da je u~inak bio vi{estruk: prijatno dru`ewe, prazni~no }askawe i - Rotari ~esma je opet u punom sjaju. Do slede}eg uranka í R.T.

23

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd

7.7.2015

19:49

Page 5

VREMEPLOV ROTARI KLUBA BEOGRAD

2007 - 05. 11. (20,15h), HÙATT, 15. godina RK Beograd, predsednici Kluba

2007 - 06. 28. brod LEONARDO, primopredaja predsedni~ke du`nosti

PRESTUPNE GODINE U ROTARI KALENDARU

DO KRAJA VEKA I DAQE

2016, 2020, 2024, 2028, 2032, 2036, 2040, 2044, 2048, 2052, 2056, 2060, 2064, 2068, 2072, 2076, 2080, 2084, 2088, 2092, 2096, 2104, 2108...

24

AKTIVNOSTI

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd

7.7.2015

19:56

Page 6

ROTARAKT KLUB BEOGRAD

TRI

M

Tri predsednika Rotarakt kluba Beograd – Marija Bo`ovi}, Marko Milovi} i Milana Juri{i}

25

7.7.2015

19:50

Page 7

AKTIVNOSTI

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd

BEOGRAD U POSETI ROTARAKT KLUBU BEOGRAD

UTISAK NEDEQE – SJAJAN! Kako je april mesec Rotarakta (a i DG Vigor Maji} je podse}ao da se posebna pa`wa posveti podr{ci Rotarakt Klubovima i wihovim aktivnostima) redovni sastanak Rotari kluba Beograd je bio zajedni~ki sastanak sa Rotarakt klubom Beograd u utorak, 5. maja ove godine. Rotaraktovci su nas do~ekali u Skadarliji u hotelu „Le Petit Piaff” (Vrabac), gde se ina~e, ovi mladi qudi i sastaju i priredili nam jedno prijatno dru`ewe.

Upozali su nas sa svojim aktivnostima i planovima, saznali smo {ta je za sve wih (i nas) pojedina~no bio „utisak nedeqe”, dogovorena je wihova podr{ka u zajedni~kim projektima i akcijama, a potom je nastavqeno dru`ewe uz lagano poslu`ewe i ~a{u vina. Bilo je prisutno sedam ~lanova Kluba (Sawa, Hayi Du{an, Ti}a, Pavle, Miki, Joca i Nikola).

Rotaraktovaca je bilo 20-ak, sve sjajni mladi qudi!

Do vi|ewa do novog susreta i dru`ewa! í

26

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd

7.7.2015

19:51

Page 8

27

7.7.2015

19:51

Page 9

AKTIVNOSTI

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd

SKUP[TINA D 2483 23 GODINE SLU@EWA I DRU@EWA ^LANOVA ROTARI KLUBA BEOGRAD

Da je bilo lepo, bilo je!

Da je bilo odli~no organizovano, bilo je!

Da je bilo naporno, bilo je!

No, redom….

U subotu, 9. maja 2015. godine ve} u 10:00h su se u hotelu HÙATT okupili Hayi Du{an Glu{ac, Ti}a Savi}, Dragan Brajer, Nikola Mandi}, Miroslav Miki [ovran i ~etvoro Rotaraktovaca, svi sa razli~itim zadu`ewima.

Hayi Du{an je pripremao izlo`bu svojih umetni~kih radova, Ti}a je doneo deo materijala koji je kasnije podeqen u~esnicima Skup{tine, Dragan je doneo zastave i prate}i materijal, a Nikola i Rotaraktovci su obavqali pri-

28

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd

7.7.2015

19:51

Page 10

preme za prijem, akreditaciju i tehni~ku podr{ku. Miki se starao da sve to bude sinhronizovano i da u~esnici Skup{tine sa najmawe zadr`avawa budu akreditovani, dobiju radni materijal, glasa~ke listi}e i beyeve!

Po obi~aju, do{ao je ve}i broj u~esnika (u odnosu na pismeno najavqeni broj) no to nije bila smetwa da sve protekne u najboqem redu. Svi u~esnici, prisutni Guverneri i predava~i nisu krili zadovoqstvo zbog izvanredne organizacije. Zaista je sve bilo besprekorno!

Skup{tini je prisustvovalo 79 u~esnika iz vi{e od 2/3 Klubova u Distriktu a sa predava~ima i doma}inima bilo je 90 prisutnih. Naravno, i uvek prisutno osobqe hotela HÙATT je doprinelo op{tem utisku pa im se i ovim putem zahvaqujemo.

Posebna zahvalnost upu}ena je sjajnim, vrednim, veselim i diskretnim Rotaraktovcima. Skup{tina se zavr{ila ta~no u 16:30h a onda su nastavqene pripreme za odr`avawe proslave.

Okupqawe ~lanova i gostiju je po~elo u 18:30h a u me|uvremenu je Hayi Du{an prekomponovao izlo`bu, Ti}a organizovao mnoge tehni~ke detaqe u Kristalnoj sali a druga ekipa Rotaraktovaca je pripremila vau~ere tako da je sve bilo spremno za do~ek gostiju.

Uz „pi}e dobrodo{lice” i u dobrom raspolo`ewu, okupilo se oko 45-50 gostiju tako da je program po~eo ta~no u 20:00h.

Pavle Bani} je bio odli~an i sasvim spontan voditeq a kasnije je i Sawa Paweskovi} pokazala ume}e komunikacije sa javno{}u. Hayi Du{an je odr`ao kratak i sadr`ajan govor, podse}aju}i na najva`nija dostignu}a Kluba a Dejan ^ikara DGE je svoje izlagawe i prezentaciju posvetio istorijatu razvoja Rotarija na na{im prostorima.

Dragan je, naravno, kao iskusni i {armantni PDG na duhovit na~in preveo zvani~ni deo programa i slavqa u onaj lak{i i zabavniji deo.

Tokom prve muzi~ke pauze odr`ana je lutrija koju je Sawa lepo vodila uz pomo} nekoliko Rotaraktovaca, tako da su veselo podeqeni vredni pokloni nameweni gostima – koje su obezbedili ~lanovi Rotari kluba Beograd.

Tokom druge muzi~ke pauze Dragan je vodio licitaciju na kojoj su se prisutni nadmetali u kupovini izvanredne ikone ,,Spasiteqa’’koju je za ovu priliku poklonio Hayi Du{an.

Ikona je `ivopisana temperom na drvetu (~itaj: pawu) koji je donet iz porte (~itaj: tanka je linija izme|u nekada{we porte manastira i obli`we livade) zapustelog manastira Lozica u Isto~noj Srbiji na divnom trouglu gde se nalaze druga dva, jo{ vi{e zapustela i polusru{ena manastira Timo~ke parhije - Krepi~evca i Lapu{we.

A krst na ikoni je donet sa hodo~a{}a u Svetu Zemqu za Vaskrs 2007. godine i pro{ao je ulicom Bola - Via Dolorosa, i osve}en u crkvi Svetog Groba na Golgoti.

Posle kra}e, ali bogate licitacije, ikona je oti{la u „Srpski Man~ester”, u Leskovac, a sre}ni vlasnik Dr Ivica Savi} nije krio zadovoqstvo, koje je za na{ ~asopis preneo na sebi svojstven na~in, odmah po dobijawu ikone: SPASITEQ Jeste da je bilo mawe posetilaca nego pro{li put (i za Onim iz naslova krenula su najpre Dvanaestorica!), jeste da je pretplatnik na pobede u nadmetawu vodio nadmetawe pa bi bio u sukobu interesa da je pobedio (a i gde bi protiv kuma!), jeste da su neki ra~unali da }e nadmetawe potrajati (pa se zaneli u ~okoladni kola~ sa jagodama i prelivom od malina) - tek, prelepa ikona „Spasiteqa” ode u Leskovac. Sada vi{e ni najpodozriviji ne}e sumwati da je ovda{wi Nau~no-tehnolo{ki park – Hram!

29

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd

7.7.2015

19:52

Page 11

A va`i i ono da „gde Leskov~anin ulo`i pare - tu se iqadi”, pa ne brinem za sudbinu novog humanitarnog poduhvata najstarijeg (i najuglednijeg) kluba u Distriktu.

Blago meni s takvim prijateqima!

Ina~e, sva nov~ana sredstva sakupqena tokom lutrije i licitacije bi}e usmerena za novi humanitarni projekat Rotari kluba Beograd, a to je nabavka i kupovina guseni~ara „ANTANO LG 2004” za invalidnu decu – |ake starijih razreda osnovne {kole, kako bi se u kolicima lak{e popeli na spratove {kole, gde se nalaze u~ionice i radni kabineti, neophodni za kvalitetniju nastavu.

Projekat od po~etka vodi novi predsednik Rotari kluba Beograd, Trivko Ti}a Savi}.

Po okon~awu ovog dela programa svi prisutni su nastavili da u`ivaju u odli~noj muzici, izuzetno ukusnom i obilnom poslu`ewu i pi}u bez ograni~ewa. Posebno treba ista}i ~lanove muzi~kog sastava „Amarkord”, koja je izborom repertoara, izvo|ewem, nastupom i li~nim {armom solo peva~a, doprineo da raspolo`ewe prisutnih bude odli~no!

O tome najboqe svedo~i i podatak da se pevalo i igralo dosta posle pono}i, te da su se najveseliji gosti razi{li oko pola dva – dva (u nedequ ujutru). Proslavi je prisustvovalo 11 ~lanova Kluba sa gostima kao i osam Rotaraktovaca koji su, tako|e, u`ivali u dobroj muzici i provodu.

Oni koji iz raznih razloga nisu mogli da prustvuju proslavi Kluba ali i svi koji su bili, u ovom broju ~asopisa imaju priliku da vide neke od fotografija koje su Hayi Du{an i Ti}a neumorno pravili tokom cele ve~eri.

Ostale fotografije se ve} nalaze na sajtu Rotari kluba Beograd í subota, 9. maj 2015. godine

POZDRAV PREDSEDNIKA ROTARI KLUBA BEOGRAD HAYI DU[ANA GLU[CA DRAGI PRIJATEQI U ROTARIJU! PO[TOVANI PRIJATEQI ROTARIJA! POZDRAVQAM VAS ISPRED ^LANOVA ROTARI KLUBA BEOGRAD KOJI KAO ^LAN VELIKE ROTARI PORODICE TRAJE VE] 23. GODINE! ROTARI KLUB BEOGRAD PRVI JE NA OVIM PROSTORIMA PRIMQEN U ROTARI PORODICU JO[ DAVNE 1928. GODINE, 15. OKTOBRA MINULOG VEKA I DO APRILA 1941. GODINE I KRAJA ROTARIJA NA OVIM PROSTORIMA, IMAO JE 83 ^LANA, DVA GUVERNERA I ^LANA ROTARI BORDA DIREKTORA. GODINE, 1992. VELIKI ZLATNI TO^AK ROTARIJA PONOVO SE ZAKOTRQAO U NA[OJ ZEMQI, KADA JE ROTARI KLUB BEOGRAD PRVI PRIMQEN U PUNOPRAVNO ^LANSTVO, ODLUKOM BORDA ROTARI DIREKTORA, 8. MAJA. OD TADA, 23. PREDSEDNIKA VODILO JE ROTARI KLUB U GODINAMA KOJE NISU DONOSILE NIMALO LAK I BEZBRI@AN @IVOT I NA NAJBOQI NA^IN TRUDILI SE DA OSTVARE, SVAKI U SVOJOJ GODINI, DA IDEJA ROTARIJA I PRU@AWE HUMANITARNE POMO]I UZ PODSTICAWE VISOKIH ETI^KIH STANDARDA

30

Rot 20-31:Rot 20-31.qxd

7.7.2015

19:52

Page 12

U SVOJIM PROFESIJAMA BUDE IMPERATIV SLU@EWA I DRU@EWA U OVOJ NAJVE]OJ NEVLADINOJ ORGANIZACIJI U SVETU. ^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD OSTVARILI SU PORED BROJNIH AKCIJA I SVOJE HUMANITARNE DELATNOSTI I NEKOLIKO USPE[NIH GRANTOVA ^IJIM OSTVAREWEM SE DOKAZUJE NA[A ISKRENA PRIPADNOST GLOBALNOJ ROTARI ZAJEDNICI. OSNIVA^ ROTARI KLUBA BEOGRAD I PRVI PREDSEDNIK KLUBA, DRAGAN BRAJER, BIO JE I GUVERNER DISTRIKTA, A TRENUTNO SE NALAZI NA DU@NOSTI PREDSEDNIKA DISTRIKTNE I KLUPSKE ROTARI FONDACIJE. PO^ASNI JE PREDSEDNIK VE]INE ROTARI KLUBOVA. ZNA^KA POL HARIS PRIZNAWA KRASI WEGA I WEGOVE – VESNU I SOFIU: ZNA^KA POL HARIS PRIZNAWA KRASI REVERE I ^LANOVA NA[EG KLUBA. MINULE SU GODINE, IZ NA[EG ROTARI KLUBA NASTALI SU MNOGI DOBRI ROTARI KLUBOVI U NA[OJ ZEMQI, RA\ALA SU SE I RAZVIJALA NOVA KUMSTVA I PRIJATEQSTVA, MEWALI SU SE DISTRIKTI I WIHOVI BROJEVI, KROZ KLUB JE PRO[LO 95 ^LANOVA, A DANAS PLEMENITE IDEJE ROTARIJA U KLUBU NASTAVQA DA OSTVARUJE 19 ^LANOVA. DUGA^KA JE GRANA RODOSLOVA ROTARI KLUBOVA KOJI SU NASTALI OD PRIJATEQA U ROTARI KLUBU BEOGRAD: ZEMUN I NOVI SAD 1995, BGD SINGIDUNUM 1996, KRAGUJEVAC 1997, BGD STARI GRAD I BAWA LUKA 1999, KRAQEVO I KRU[EVAC 2002, PAN^EVO I BGD INTERNACIONAL 2004, BGD DEDIWE 2009...

ROTARI KLUB BEOGRAD JE OSNIVA^ PRVOG U NA[OJ ZEMQI, ROTARAKT KLUBA BEOGRAD, 1994. GODINE. ZAJEDNI^KI SASTANCI SA BEOGRADSKIM KLUBOVIMA I PRISUSTVO NA ZANIMQIVIM PREDAVAWIMA, POSETE KLUBOVIMA U NA[OJ ZEMQI SU PRAVA MESTA GDE SE PRIJATEQI PREPOZNAJU I MI @ELIMO DA IH SA^UVAMO – DA NAM DU@E TRAJU! ROTARI KLUB BEOGRAD DANAS IMA SVOJ KLUPSKI „INFORMATOR”, SVOJ SAJT I SVOJ ^ASOPIS „SRPSKI ROTAR”, KOJI JE 11. MARTA OVE GODINE OBELE@IO 5 GODINA IZLA@EWA. TO JE DO SADA: 1292 STRANE I 5214 FOTOGRAFIJA. NASTAVI]E SE...

NA SAJTU ROTARI KLUBA BEOGRAD NALAZI SE NOVI MAJSKO – JUNSKI BROJ ^ASOPISA, PA U OVE DANE VIKENDA KRENITE U RAZGLEDAWE I ^ITAWE STRANICA BROJA. ROTARI KLUB BEOGRAD 23. GODINE NIJE MEWAO SVOJU ADRESU I VREME SASTANAKA – SVAKOG ^ETVRTKA OD 20 ^ASOVA, OVDE, U HOTELU „HÙATT”. SVE QUDE DOBRE VOQE ^EKA PI]E DOBRODO[LICE I GDE MOGU ^UTI DOBRA I SADR@AJNA PREDAVAWA UGLEDNIH GOSTIJU I ^LANOVA KLUBA. PRIJATEQI - UVEK STE DOBRODO[LI! í

31

Rot 32-45:Rot 32-45.qxd

32

7.7.2015

20:01

Page 1

Rot 32-45:Rot 32-45.qxd

7.7.2015

20:02

Page 2

33

Rot 32-45:Rot 32-45.qxd

34

7.7.2015

20:02

Page 3

Rot 32-45:Rot 32-45.qxd

7.7.2015

20:03

Page 4

35

Rot 32-45:Rot 32-45.qxd

36

7.7.2015

20:03

Page 5

Rot 32-45:Rot 32-45.qxd

7.7.2015

20:04

Page 6

37

Rot 32-45:Rot 32-45.qxd

38

7.7.2015

20:04

Page 7

Rot 32-45:Rot 32-45.qxd

7.7.2015

20:05

Page 8

39

7.7.2015

20:06

Page 9

AKTIVNOSTI

Rot 32-45:Rot 32-45.qxd

BEOGRAD DESETORICA U ,,ELLINGTON’S’’ BARU

etvrtak, 14. maj 2015. godine, od 20h. Ovaj sastanak je ^ bio posve}en sumirawu utisaka i rezultata posle doga|aja koji su obele`ili prethodnu nedequ kao i dogovorom oko organizovawa sastanka na kome }e nam gost biti i jedan od Direktora RI Piter Kajl sa suprugom Margaret, u pratwi Vigora Maji}a DG, Dejana ^ikare DGE i drugih funkcionera Distrikta. Dragan Brajer nam je izneo vi{e detaqa, tako da smo procenili {ta je najboqe da u~inimo da sve protekne u redu i da u pravom svetlu predstavimo na{ Klub ali i Rotari u Srbiji. ^lanovi Kluba odr`ali su minut se}awa na preminulog prijateqa u Rotariju Vladu Grgi}a iz Rotari kluba Bar, Crna Gora, a Dragan je podsetio na nedavni susret sa Vladom, kada smo se u subotu, na sve~anosti, zajedno dru`ili, eto, posledwi put.

Sastanak je odr`an u sali „Ellington’s” hotela „HÙATT” a za desetoricu prisutnih prijateqa, qubazna Tamara je poslu`ila jelovnik: Glavno jelo: Kara|or|eva {nicla, limun, me{ana salata, sotirani krompir; Dezert: tart sa kru{kom u vanila sosu! í

40

Rot 32-45:Rot 32-45.qxd

7.7.2015

20:06

Page 10

41

7.7.2015

20:07

Page 11

AKTIVNOSTI

Rot 32-45:Rot 32-45.qxd

BEOGRAD SASTANAK BEOGRADSKIH ROTARI KLUBOVA

PITER KAJL U BEOGRADU

Rotari klub Beograd se specijalizovao ili „pretplatio” da organizuje velike doga|aje. Prvo smo bili formalni doma}ini Skup{tine Distrikta na kojoj se okupilo oko 90 u~esnika i predava~a. Zatim smo bili dobri doma}ini na proslavi na kojoj je obele`ena 23. godi{wica od reosnivawa Rotari kluba Beograd i dobijawa Poveqe.

Poverena nam je organizacija zajedni~kog sastanka beogradskih Rotari klubova...

Dan: ~etvrtak, 21. maj 2015. godine Vreme: pi}e dobrodo{lice od 19:30 h, po~etak u 20:00h Mesto: hotel „HÚatt RegencÚ” Povodom ovogodi{we Distriktne Konferencije, koja se odr`ava u Beogradu u subotu, 23. maja, Predsednik R.I. GarÚ Huang {aqe svog specijalnog predstavnika, Pitera Kajla sa suprugom Margaret.

Piter i Margaret su sa Novog Zelanda, ali od 1992. godine `ive u Va{ingtonu, gde je Piter do penzionisawa radio u Svetskoj banci kao stru~wak za me|unarodne odnose.

U na{oj zemqi slu`beno je boravio vi{e puta zastupaju}i Svetsku banku u odnosima sa Srbijom.

Rotarijanac je od 1976. godine, ~lan RC Capitol Hill, Ýashington, Guverner D. 7620 2013-2014. godine, a danas se nalazi na brojnim funkcijama u Rotariju.

Peter i Margaret boravili su u na{oj zemqi od ~etvrtka 21. maja pa do narednog ponedeqka.

U tom ciqu Guverner na{eg Distrikta Vigor Maji} zamolio je Rotari klub Beograd koji ove godine obele`ava 25 godina od pokretawa organizovanog rada na reosnivawu Kluba, da organizuje zajedni~ki sastanak svih Rotari klubova Beograda

42

Rot 32-45:Rot 32-45.qxd

7.7.2015

20:07

Page 12

Sastanku su prisustvovali DGE Dejan ^ikara, PDG DRFCC Dragan Brajer i DGP Nikola Obradovi} i Vesna Brajer, osniva~ Inervila u na{oj zemqi.

Predstavnici vi{e beogradskih Rotari klubova imali su zadovojstvo da pozdrave, upoznaju se i razgovaraju sa na{im gostima iz Amerike.

Prisutni su bili predstavnici iz Rotari klubova: RK Beograd 10 ~lanova RK Bgd Vra~ar 9 ~lanova RK Bgd Skadarlija 8 ~lanova RK Bgd ^ukarica 5 ~lanova RK Bgd Dediwe 2 ~lana RK Bgd Centar 2 ~lana RK Bgd Metropolitan 2 ~lana Rotarakt klub Bgd 2 ~lana Inervil klub Bgd 1 ~lan RK ]uprija Morava – predsednik Vladan Cvetkovi} Piter Kajl se prvo osvrnuo na op{te stawe u Rotariju a potom je pokazao posebno interesovawe za prilike u na{em Distriktu, novosti u prijemu novih ~lanova, obim podr{ke Distriktnom Fondu, na karakter i prirodu akcija koje se sprovode preko globalnih i distriktnih grantova. To je bila i prilika da se nekoliko ~lanova iz Klubova obrati skupu sa informacijama i pozivom na u~e{}e u wihovim akcijama, tako da je sastanak bio veoma sadr`ajan.

Zajedni~ki sastanak imao je karakter „redovnog” sastanka za sve Klubove iz Beograda, tako da su oni te sedmice oslobo|eni obaveze odr`avawa sastanaka u redovnim terminima.

S obzirom da je predstavnik Predsednika RI Peter do{ao sa suprugom, ~lanovi i ~lanice Rotari klubova iz Beograda tom sastanku prisustvovali su sa svojim supru`nicima.

Ovo izuzetno pripremqeno i pose}eno ve~e proteklo je u DRU@ENJU I SLU@ENJU prijateqa u Rotariju, odnosno, OSVETLILI SMO ROTARI i u~inili da na{i Rotari klubovi postanu vidqivi, kao primer pouzdane organizacije koja gleda u budu}nost i koja neguje prijateqstvo i saradwu sa svim qudima dobre voqe!

Uz lepu ve~eru i dobro pi}e, dru`ewe i razgovor su potrajali skoro do pono}i! í

43

Rot 32-45:Rot 32-45.qxd

44

7.7.2015

20:08

Page 13

Rot 32-45:Rot 32-45.qxd

7.7.2015

20:08

Page 14

45

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

7.7.2015

20:14

Page 1

E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

46

AKTIVNOSTI

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

7.7.2015

20:15

Page 2

D 2483 SRBIJA I CRNA GORA KONFERENCIJA

U

subotu 23. maja 2015. godine u hotelu „M” je odr`ana Konferencija Distrikta 2483 kojoj je prisustvovalo 45 predstavnika Rotari klubova iz Distrikta 2483.

Doma}ini i organizatori Konferencije bili su ~lanovi Rotari kluba Beograd ^ukarica.

Zanimqivo, prisustvovali su i biv{i Guverneri a prijateqi Rotarijanci iz Crne Gore, na ~elu sa Veliborom Zolakom, izabranim Guvernerom Distrikta, su do{li u skoro kompletnom sastavu.

Tokom dve poludnevne sesije, Konferencija je usvojila ~itav niz zna~ajnih odluka, dokumenata i zakqu~aka.

Izme|u ostalog, Rotari klub Beograd je dobio podr{ku od 2.500 evra za zavr{etak svog velikog i zna~ajnog projekta, kupovine monta`ne ku}e u Obrenovcu za porodicu Stojkovi}, pa je odmah odlu~eno, odobreno i upla}eno iz Distriktnog Fonda 1.000 evra!

Na ovoj zna~ajnoj i plemenitoj odluci, ~lanovi i prijateqi Rotari kluba Beograd, kao i porodica Stojkovi} se najtoplije i najiskrenije zahvaquju í Foto: Milan Mici} (Rotari klub Beograd ^ukarica)

47

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

48

7.7.2015

20:15

Page 3

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

7.7.2015

20:15

Page 4

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org

49

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

7.7.2015

20:20

Page 5

IN MEMORIAM

VLADO GRGI] Me|u svim Rotarijancima u na{em Distriktu Srbija i Crna Gora s tugom i nevericom je odjeknula vest da je na{ dragi Vlado Grgi} iznenada preminuo u utorak, 12. maja, na Svetog Vasilija Ostro{kog ^udotvorca.

Posledwi put smo se videli, dru`ili, sedeli, pri~ali, slikali, u subotu, 9. maja ove godine na Skup{tini Distrikta u Beogradu i proslavi 23. godine Rotari kluba Beograd.

Oti{ao je u nebeska Sveta poqa da nastavi plemenitu ideju slu`ewa i pomagawa.

Sahrawen je 14. maja.

Vlado je bio ugledni ~lan Rotari kluba Bar, Crna Gora.

ROTARI KLUB RUMA

TU@NA VEST Obave{tavamo vas da je ~lan Rotari kluba Ruma, Stevan Popov, tragi~no preminuo u sredu, 3. juna 2015. godine.

Posledwi pozdrav i veliko HVALA dobrom ~oveku, heroju, rodoqubu, humanisti, najboqem pilotu.

AKTIVNOSTI

^lanovi Rotari kluba Ruma

BEOGRAD JEDNO NAJ VE^E…

V

e~e, ~etvrtak, 28. maja, ove godine, vreme obla~no, pred ki{u, gde su svi putevi vodili u novobeogradski hotel „HÙATT”…

Ta~nije, u salu „Metropolitan”, jer je po~ela sezona maturskih sve~anosti ali i drugih ve}ih doga|aja u ovom, nama dragom hotelu, koji je bio pun gostiju, pa je gostima Rotari kluba Beograd pripala ova izvanredna sala.

50

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

7.7.2015

20:17

Page 6

Iako je u po~etku bilo malo bojazni kako }e izgledati na{ sastanak u za nas novoj sali, osobqe hotela se potrudilo da sve bude u najboqem redu. Postavqeni su okrugli stolovi za {est osoba tako da je predava~ica i promoterka Ana mogla da lepo postavi podmeta~e i ~a{e iz kojih su kasnije degustirane ~etiri vrste „single malt” viskija.

Na redovnom sastanku Rotari kluba Beograd okupili su se ~lanovi i gosti da prisustvuju, u~estvuju i da osete ukus ~etiri NAJ pi}a danas.

Ovoj prezentaciji su prisustvovali i mladi ~lanovi Rotarakt kluba Beograd kao i prijateqi iz Rotari kluba Beograd ^ukarica i drugih Klubova. Prijateqi iz ^ukarice, su organizovali i priredili, re~ju i slikama, kra}i, ali iscrpan izve{taj sa Distriktne Konferencije, a izvestilac je bio, ko drugi, do Vlada Mati}, ~arter predsednik Kluba.

Posetila nas je i Dragana Cani}, ~lanica Rotari kluba Konstantin Veliki – Ni{, predsednica Kluba 2010 – 2011. godine.

Gosti Dragana i Vesne Brajer do{li su nam iz Pariza, Francuska.

Gosti Mikija [ovrana bili su: Mirjana Miwa Bari{i}, ~lan Rotari kluba Harare, ZimbabÞe, past prezident Cluba 2004 – 2005, ~lan Kluba od 1997. do 2010. godine. Danas `ivi u Beogradu.

Tako|e i Mihajlo Nikoli} stru~wak u ra~unskom centru Societe General Bank, Srbija - i odli~an igra~ briya.

Prisutne su bile i dve urednice Oksfordske enciklopedije na srpskom jeziku koje }e tek predstaviti ovo izdawe u kome se nalaze biografije uspe{nih qudi u na{oj zemqi.

Jelena Cicmil, direktorka marketinga u kompaniji „Pernod Riccard Srbija” prisustvovala je odli~no pripremqenoj prezntaciji koju je vodila Ana Krga, mlada, simpati~na (~itaj: lepa), elokventna i fotogeni~na promoterka firme „Pernod Riccard Srbija” koja je uz predavawe o viskiju ponudila i degustaciju ~etiri vrste ovih najkvalitetnijih pi}a.

Ko voli prvoklasni „single malt Scotch ÞhiskÚ” mogao je da u`iva piju}i viski: Glenlivet (Founders reserve), Aberlour (12 years old), Longmorn (16 years old) i Chivas (18 years old).

Bilo je pravo zadovoqstvo pratiti Anu Krgu i wene sugestije {ta treba da osetimo u svakom od ponu|enih pi}a. Kako je u me|uvremenu bila poslu`ena i ve~era, svi prisutni su mogli da u`ivaju u dobrom dru{tvu, pi}u i i}u. Nesumwivo da su svi bili dobro raspolo`eni i da su u`ivali u ovom doga|aju a nastavak dru`ewa je zakazan ve} za jesen ove godine. Sa novim vrstama i markama NAJ pi}a!

51

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

8.7.2015

18:27

Page 7

Dok su prisutni pred ve~eru u`ivali u pi}u i zanimqivoj pri~i o poreklu i tajnama proizvodwe, Hayi Du{an i Ti}a Savi} su fotografisali promoterku.

Dobro, i ostale prisutne!

Za ve~eru je bio poslu`en slede}i jelovnik: Glavno jelo: Sviwska krmenadla, ro{tiqski sos, povr}e, kremasta palenta; Dezert: Kola~ sa bademom, ~okoladom i yemom od malina.

I – coffe or tea!

Be{e ovo jo{ jedan vrlo sadr`ajan sastanak, kome je uz NAJ pi}e dobro do{la „ja~a” ve~era. A posle toliko dobrog pi}a i lepote… ovo su fotografije koje su zabele`ile NAJ trenutke u`ivawa NAJ pi}a… í

52

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

8.7.2015

18:28

Page 8

53

8.7.2015

18:28

Page 9

AKTIVNOSTI

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

BEOGRAD ^UKARICA BEOGRAD ... I JEDNO KRISTALNO VE^E

N

a zajedni~kom i dobro osmi{qenom i organizovanom sastanku Rotari kluba Beograd ^ukarica i Rotari kluba Beograd, a u junu, mesecu dru`ewa u Rotariju, u ~etvrtak 4. juna 2015. godine, u lepom hotelu ,,CrÚstal”, Internacionalnih brigada br. 9, od 20 ~asova odr`ano je odli~no predavawe Spec. dr med prim. Vesne Jovanovi}, ortopedskog hirurga i traumatologa, novoizabrane direktorke Lekarske komore Srbije na temu: ,,Istorijat Lekarske komore Srbije, wen zna~aj i uloga u zdravstvenom sistemu Srbije”, ina~e ~lanice Rotari kluba Beograd ^ukarica.

Prisutni su posle prikazivawa desetominutnog filma o istorijatu LKS i izlagawa po{tovane doktorke dobili novi, aprilski broj ~asopisa Lekarske komore Srbi-

54

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

8.7.2015

18:29

Page 10

je „Glasnik”, a zatim su usledila dobro osmi{qena i postavqana pitawa, sa doktorkinim detaqnim i sadr`ajnim odgovorima.

Predavawe je pobudilo dosta interesovawa a najvi{e pitawa je bilo postavqeno od strane na{ih ~lanova.

Na sastanku je bilo pristno oko 50 gostiju iz vi{e beogradskih Klubova a iz Rotari kluba Beograd je bilo prisutno osam ~lanova.

Prisutni prijateqi u Rotariju posle predavawa koje je odr`ano u hotelskoj dowoj sali „Mileva Mari}”, nastavili su sa dru`ewem na terasi hotela uz bogato pripremqenu ve~eru ({vedski sto + jagwetina + prasetina i + princez krofne), odli~no vino i dobro dru`ewe. Pozvani smo da prisustvujemo degustaciji vina iz privatne vinarije sa Fru{ke Gore. Za promociju odli~nog, belog vina kao i vina (belo, roze, crveno i bermet) bilo je „zadu`eno” gazdinstvo - Proizvodwa vina i podrum PROBUS u vlasni{tvu porodica Sviwarevi} i Mecing iz Sremskih Karlovaca.

Ve~e je bilo vrlo prijatno, razgovor opu{ten, a vino dobro tako da smo konstatovali da smo bili na jednom lepom i opu{taju}em dru`ewu í

55

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

56

8.7.2015

18:29

Page 11

AKTIVNOSTI

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

8.7.2015

18:30

Page 12

BEOGRAD KINA I JAPAN

U^ENIK POSTAJE U^ITEQ POSTAJE U^ENIK‌ Kina i Japan imaju zna~ajne veze jo{ od civilizacijskih po~etaka obe zemqe - od pozajmqivawa i preuzimawa, preko prilago|avawa i unapre|ivawa, sve do osvajawa i sukobqavawa. Danas smo svedoci wihovog slo`enog politi~kog, ekonomskog i dru{tvenog odnosa, koji uti~e na region Isto~ne Azije, azijski kontinent, pa i celu planetu. Daju}i istorijski pregled uspostavqawa i razvoja odnosa Kine i Japana, poku{a}emo da objasnimo zna~ajnu promenu u wihovim odnosima u 19. i 20. veku u globalnom kontekstu, kao i da razmotrimo wihov slo`eni savremeni odnos i mogu}e budu}e pravce razvoja na me|unarodnom planu. ~etvrtak, 11. juna ove godine, na svom redovnom saU stanku, ~lanovi i prijateqi Rotari kluba Beograd imali su divnu priliku da ~uju i vide jo{ jedno u nizu odli~nih predavawa.

Izuzetno zanimqivu i aktuelnu temu i predavawe u Rotari klubu Beograd odr`ala je Jelena Gledi}, re~ju i slikama, a koju smo imali prilike da vidimo i slu{amo u ~etvrtak, 19. marta ove godine sa tako|e zanimqivom temom o Kini.

Tema sa gorwim naslovom bila je ba{ zanimqiva i inspirativna za postavqawe pitawa i kasniji razgovor koji je trajao do kraja dru`ewa.

Tako|e, ~lanovi Rotari kluba Beograd dobili su novog ~lana – Tatjanu Oluji}, na{u poznatu i priznatu violi-

57

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

8.7.2015

18:30

Page 13

nistkiwu, humanistu, izvanrednog Rotarijanca, koja je do{la iz Rotari kluba Beograd ^ukarica.

Za uspomenu na ve~e od predsednika Kluba Hayi Du{ana Glu{ca dobila je Monografiju Kluba, Statut Kluba i najmawu rotarijansku zna~ku – za dame!

Sve u svemu, jun je u Rotariju zaista mesec dru`ewa, novih prijateqstava i – lepih ~lanica!

Tokom sastanka bio nam je poslu`en jelovnik: Glavno jelo: Kara|or|eva {nicla, limun, me{ana salata, krompir; Dezert: Tart sa kru{kom u vanila sosu í

58

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

8.7.2015

18:31

Page 14

59

8.7.2015

18:36

Page 15

AKTIVNOSTI

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

SREMSKA MITROVICA PRIZNAWA ZA IZUZETNE AKTIVNOSTI

otari klub Sremska Mitrovica imao je na svom redovnom sastanku, odr`anom 9. juna, izuzetne goste koR ji su prisustvovali radnoj ve~eri, dogovoru o daqim aktivnostima, kao i sve~anosti koja je tom prilikom organizovana.

60

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

8.7.2015

18:36

Page 16

Gosti su bili Vigor Maji}, guverner i Sr|an Janev, sekretar Distrikta 2483, zatim predstavnici Rotari kluba Stara Pazova, Rotarakta Sremska Mitrovica, biznismen iz Holandije Toma{ De Bur i Slavica Sredojevi} Jefimija, interpretator etno i tradicionalnog melosa.

Guverner Vigor Maji}, obra}aju}i se prisutnima rekao je da „u na{em Distriktu moramo imati sna`ne klubove za jake i velike akcije, moramo otvoriti vrata za nove ~lanove, posebno obratiti pa`wu na mlade iz Rotarakta, a Rotari klub Sremska Mitrovica treba da ima bar 40 i vi{e ~lanova.� Zatim je obavestio prisutne da je ovaj klub dobio priznawe Rotari Internacionala za svoje izuzetne aktivnosti.

Uru~io je i zahvalnice mitrova~kom klubu za humane aktivnosti i me|uklupsku saradwu, predsedniku Nikoli Popovi}u za uspe{no rukovo|ewe klubom i Slobodanu Simi}u za nesebi~ne aktivnosti i ja~awe Distrikta.

Gost na klupskom sastanku gospodin Toma{ De Bur, biznismen iz Holandije rekao je da je spreman da dovede jednu kinesku firmu u Sremsku Mitrovicu, a Slavica Sredojevi} Jefimija svojim pevawem uveli~ala je ovaj sve~ani sastanak rotarijanaca u Sremskoj Mitrovici Ă­

61

8.7.2015

18:37

Page 17

AKTIVNOSTI

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

BOR

NOVI ^LAN ROTARI PORODICE

U

nedequ, 7. juna ove godine Guverner na{eg Distrikta Vigor Maji} na sve~anosti dodelio je Povequ o ~lanstvu Rotari klubu Bor Ă­

62

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

8.7.2015

18:37

Page 18

KONFERENCIJA ROTARAKTA D 2483 Subota, 13. jun 2015. godine „Falkensteiner” Hotel, Novi Beograd, Bulevar Mihaila Pupina br.10k PROGRAM

OTVORENO ZA SVE ^LANOVE ROTARAKTA 11.00 – 12.00 Registracija u~esnika 12.00 – 12.15 Sve~ano otvarawe Distriktne Konferencije Himne Rotari Internacionala, Republike Srbije, Crne Gore Mina Vasovi}, District Rotaract Representative 2014 - 2015, RID 2483 Serbia & Montenegro 12.15 – 14.15 Obra}awe gostiju Vigor Maji}, Distriktni Guverner 2014 -2015, RID 2483 Serbia & Montenegro Vladica To{i}, Rotaract-Interact Chairman 2014 -2015, RID 2483 Serbia & Montenegro Predstavqawe Rotarakt Klubova u Distriktu 2483 - predstavqawe akcije po izboru svakog kluba „Rotarakt je” projekat Izve{taj o sprovedenoj Distriktnoj akciji „Ulep{ajmo `ivotnu sredinu, pre~istimo vazduh” – Rotarakt klub Beograd-Sava Izve{taj o bratimqewima klubova na{eg Distrikta 14.15 – 15.00 Pauza i poslu`ewe 15.00 -19.00 Usvajawe izmena BÚlaÞs-a i dono{ewe pravilnika Izve{taj o radu Rotarakt Distriktnog Komiteta - Mina Vasovi}, District Rotaract Representative 2014 - 2015, RID 2483 Serbia&Montenegro Finansijski izve{taj Izve{taj o radu u CR- a u ERIC-u – \or|e Kne`evi}, Rotarakt klub Beograd Metropoliten, CR Srbije i Crne Gore u ERIC-u Izve{taj o radu u MED MDO – Milo{ Dimi}, Rotarakt klub Budva, CR u Mediteranskom Distriktu Predstavqawe kandidata za funkciju District Rotaract Representative za 2016 -2017 Predstavqawe kandidata za funkciju CR u ERIC-u za 2016 - 2017 Glasawe delegata za District Rotaract Representative i CountrÚ Representative Predstavqawe Rotaract Distriktnog Komiteta 2015-2016 – Tijana Panteli}, District Rotaract Representative 2015-2016, RID 2483 Serbia & Montenegro Teku}a pitawa Mina Vasovi} DISTRICT ROTARACT REPRESENTATIVE 2014-2015. godine Rotarakt klubovi iz Distrikta 2483 su u subotu, 13.juna 2015. organizovali redovnu godi{wu Distriktnu Konferenciju kojoj su prisustvovali predstavnici skoro svih Rotarakt klubova iz Srbije i Crne Gore.

Skup je odr`an u novobeogradskom hotelu ,,Falkensteiner’’ a po registraciji u~esnika i gostiju intonirane su himne Srbije i Crne Gore kao i sve~ana pesma Rotari Internationala.

Mina Vasovi} kao District Rotaract Representativ za 2014 – 2015. godinu je otvorila skup, pozdravila prisutne, upoznala ih sa predvi|enim dnevnim redom a zatim je zamolila Vigora Maji}a, Guvernera Distrikta da se obrati prisutnima.

Vigor je odr`ao veoma nadahnuto, inspirativno i afirmativno izlagawe o Rotaraktu i wegovom zna~aju za Rotari u celini.

63

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

8.7.2015

18:37

Page 19

Pored pohvala na ra~un ukupnih aktivnosti Rotarakta u Distriktu, Vigor je pozvao sve prisutne da se energi~nije ukqu~e u rad i aktivnosti Rotari klubova uz napomenu da ne moraju da ~ekaju da imaju 30 ili vi{e godina kako bi postali Rotarijanci.

Iz sadr`ajnog dnevnog reda izdvajamo nekoliko najupe~atqivijih ta~aka: - prestavqawe Rotarakt klubova odnosno, predstavqawe akcije po izboru svakog Kluba; - izve{taj o bratimqewima Klubova na{eg Distrikta.

Naravno, i ne samo iz ove dve ta~ke, dobili smo priliku da sagledamo svu razli~itost, originalnost i entuzijazam koji Rotaraktovci ula`u u sprovo|ewe i realizaciju svojih humanitarnih, dobrotvornih i servisnih akcija, tako da je za sve prisutne bilo istinsko zadovoqstvo da se i bli`e upoznaju sa postignu}ima Rotarakt klubova u na{em Distriktu.

Kao i svaka Konferencija i ova je na dnevnom redu imala uobi~ajene sadr`aje: izmene Statuta, Izve{taje o radu Komiteta, usvajawe finansijskog izve{taja, predstavqawe kandidata i izbor novog rukovodstva, a sve je proteklo u najboqem redu i dobroj atmosferi.

Formalni doma}in i organizator Konferencije je bio Rotarakt klub Beograd koji zaslu`uje sve ~estitke na odli~noj organizaciji Ă­

64

AKTIVNOSTI

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

8.7.2015

18:38

Page 20

BEOGRAD METROPOLITEN BI]E POKLON SVETU

OLIVERA LOLA STANI] Predsednik Kluba u 2015 – 2016. godini

utorak, 16. juna ove godine u Rotari klubu Beograd U Metropoliten obavqena je sve~anost primopredaje predsedni~ke du`nosti. U hotelu „HÙATT” na sastanku Kluba Olivera Stani} postala je novi Predsednik, prva dama u istoriji Kluba na ovoj odgovornoj du`nosti, kojoj je dosada{wi Predsednik Andrej predao lanac i ~eki} sa `eqom da jo{ boqe i uspe{nije vodi Klub.

Ovom lepom doga|aju prisustvovali su i ~lanovi Rotari kluba Beograd Hayi Du{an Glu{ac, Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi} i Tatjana Oluji}.

65

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

8.7.2015

18:40

Page 21

Posle ve~ere svi zajedno krenuli smo u Ko{utwak, u restoran „Satelit” na tako|e sve~anu primopredaju predsedni~ke du`nosti u Rotari klubu Beograd Skadarlija... í

66

AKTIVNOSTI

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

8.7.2015

18:41

Page 22

BEOGRAD SKADARLIJA BI]E POKLON SVETU

OLIVERA OQA STEVANOVI] Predsednik Kluba u 2015 – 2016. godini

K

od otvorenog bazena, restorana „Satelit” u Ko{utwaku, obavqena je primopredaja predsedni~ke du`nosti u Rotari klubu Beograd Skadarlija.

Nova predsednica Kluba je Olivera Stevanovi}. U veseloj atmosferi i live music odli~nog benda letwe kokte-

67

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

8.7.2015

18:42

Page 23

le, bogatu trpezu „{vedskog” stola, deo sredstava koji je prikupqen ove ve~eri od kotizacije, namewen je za organizaciju tradicionalne akcije „De~ji dani” na bazenima SC Ko{utwak za decu bez roditeqskog starawa u julu i avgustu.

Uz dress code casual prisutni su bili i na{ Guverner Dejan ^ikara, prijateqi iz Rotari kluba Beograd ^uka-

rica, prijateqica Mirjana D. Perko, ~lanica Rotari kluba Qubqana Grad i dragi prijateqi.

Ovom lepom doga|aju prisustvovali su i ~lanovi Rotari kluba Beograd Hayi Du{an Glu{ac, Trivko Ti}a Savi} i Tatjana Oluji} í

68

AKTIVNOSTI

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

8.7.2015

19:09

Page 24

^A^AK DANI ROTARIJA U OV^AR BANJI

subotu, 13. juna ove godine su odr`ani tradicionalni Dani rotarija u Ov~ar Bawi. Ovog puta posle splavarewa do U manastira Nikoqe, Rotarijanci i nihovi gosti dru`ewe su nastavlili u prelepom objektu Bro}i}a avlija u Gu~i.

Dru`ewu su prisustvovali gosti iz 13 Rotari klubova, Beograda (tri kluba), Kraqeva, Kragujevca (dva kluba),

Smedereva, [apca, Prokupqa, Zrewanina, Ni{a, Vaqeva, Ajdov{~ine iz Slovenije i doma}ina – Rotari kluba ^a~ak.

Ambijent i usluga su na pravi na~in predstavili na{ kraj, kao pravi uvod pred tradicionalna de{avawa u na{em kraju, sabor frula{a, truba~a, kupusijada.

Na humanitarnoj aukciji slike, koju je darivao akademski slikar Bo`idar Plazini}, prikupqena su nov~ana sredstva koja

69

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

8.7.2015

18:43

Page 25

AKTIVNOSTI

}e se iskoristiti za obnavqawe osnovne {kole u selu Tijawe, kod Gu~e, odnosno za izgradwu ograde oko {kole.

Pro{la je jo{ jedna godi{wa proslava na{eg Rotari kluba i trebalo bi da smo tu`ni, kad pomislimo da smo jo{ jednu godinu stariji…

Ali `ivot ~ine i prijateqi koji uvek pomognu da bude lepo i da vreme provedeno sa prijateqima bude vreme za pam}ewe.

Nama, iz Rotari kluba ^a~ak, je tako bilo u subotu.

Nadamo se da }e i na{im gostima ovo vreme ostati bar toliko u se}awu da nam se vrate i slede}e godine.

U pravom smislu predstavqen je moto Rotarija – dru`ewe i slu`ewe! í Do slede}eg dru`ewa Srda~an pozdrav Rotari klub ^a~ak

BEOGRAD NAROD MAASAI U TANZANIJI I KENIJI

NEMATERIJALNA PRADEMOKRATSKA CIVILIZACIJA ~etvrtak, 18. juna ove godine u lepoj sali ,,Elington’s’’ U hotela ,,HÙATT’’ ~lanovi Rotari kluba Beograd imali su jedno prijatno ve~e koje su proveli u dru`ewu.

Na kratko, uz pi}e sa prisutnima se dru`ila go{}a iz SAD gospo|a Olga Klatt, prva saradnica gospodina Ýaltera Gilberta, iz RC Tomasvil, koji nam je omogu}io Globalni Grant #25426 GA 31792, USA, za Centre za porodi~ni sme{taj u Srbiji i Beogradu, pre neku godinu.

Dragi gost je bio prijateq Rotarijanac, kapetan Mario Brali} Leone, ~lan Rotari kluba Zemun, umetni~ki fotograf, istra`iva~ i moreplovac, kome je du{tvo pravila supruga Ru`ica.

On je odr`ao predavawe sa gorwim naslovom, jer je vi{e puta `iveo u Maasai plemenu koga je zbog mnogo dobrih u~i-

70

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

8.7.2015

18:43

Page 26

dan za sve i svi za jednog’’, ne izgovarati nikad la`i i deliti sve sa onima koji trenutno nemaju.

Maasai su visoki qudi, nose ode}u `ivih, divnih boja, sa dosta nakita. Ovo je miroqubiv narod, danas ih ima oko ~etiri miliona i `ivi uglvnom oko rezervata Serengeti, Ngorogoro i Maasai Mara í

wenih dela usvojio glavni poglavica odnosno, kraq ovog plemena!

Mario Brali} poku{ava da pomogne ovom jedinstvenom narodu u Africi, kroz dobro osmi{qen projekat MAASAIÝATER ÝELLS, u kome se ovom narodu koji `ivi na granici Kenije i Tanzanije u skladu sa prirodom obezbe|uje izvori{te ~iste i zdrave vode.

Maasai (MAA – narod, a MAASAI – qudi) od nastanka qudskog roda `ivi na afri~kom kontinentu. Maasai smatraju zemqu svojim domom koji moraju nesebi~no da dele sa ostalim `ivotom koji ih okru`uje. @ivotna uloga pripadnika Maa naroda je slu`ewe zajednici, rangirawe po sopstvenom doprinosu kolektivu. Dru{tveno organizovanu prademokratsku plemensku zajednicu u kojoj odluke donosi izabrano kolektivno ve}e prosvetqenih dok su poglavice izabrane po svojoj sposobnosti da uo~e i organizuju, dobijaju zadatak da vode ka dogovorenom, `eqenom ciqu. Osnovni `ivotni principi su ,,je-

E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

71

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

8.7.2015

18:46

Page 27

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

ALBER KAMI (7. 11. 1913 – 4. 1. 1960.) francuski pisac, filozof, novinar.

Dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost 1957. godine.

Poznat po osobenom stilu pisawa i temama svojih dela.

editeran ima svoju sun~anu tragiku, druga~iju od tragike magli. Ponekad s ve~eri, na moru, u podno`ju planina, no} pada na savr{en luk nekog malog zaliva, a iz mirnih voda po~iwe da se pewe neka nespokojna puno}a.

Na takvim mestima shvatamo da ako su Grci dospeli do o~ajawa, to je uvek bilo preko lepote i onoga {to je u woj podjarmquju}e. U toj pozla}enoj nesre}i, tragedija dosti`e vrhunac. Na{e je doba, me- |utim, othranilo svoje o~ajawe u ru`no}i i gr~evima. Zato bi Evropa bila gnusna, kada bi ono {to boli ikada moglo da bude takvo.

zna ono {to ne zna. Najprimereniji `ivot i misao tog doba zavr{avaju se ponositim priznawem neznawa. Zaboravqaju}i to, zaboravili smo svoju mu`evnost.

Mi smo dali prednost sili, koja izigrava veli~inu, prvo Aleksandru, a zatim rimskim osvaja~ima, kojima nas pisci ud`benika, iz neuporedive niskosti du{e, u~e da se divimo. I mi smo, sa svoje strane, osvajali, pomerali granice, pokorili nebo i zemqu. Na{ razum je stvorio prazninu. Najzad sami, dovr{avamo svoju vladavinu nad pustiwom. Kako bismo onda uop{te mogli zamisliti onu vi{u ravnote`u, u kojoj je priroda odr`avala istoriju, lepotu, dobro, i koja je muziku brojeva unosila ~ak i u tragedije krvi? Okrenuli smo le|a prirodi, stidimo se lepote. Na{e bedne tragedije zaudaraju na kancelarije, a krv koja se u wima lije ima qigavu boju mastila. Eto za{to je danas nepristojno govoriti da smo sinovi Gr~ke.

Ili smo onda weni zabludeli sinovi. Postaviv{i istoriju na mesto Boga, idemo ka teokratiji, kao oni koje su Grci nazivali Varvarima i protiv kojih su se borili do smrti u vodama Salamine. Ako neko `eli da pravilno shvati na{u razliku, onda treba da se okrene onom na{em filozofu koji je pravi rival Platonu. „Samo moderni grad“, usu|uje se da napi{e Hegel, „pru`a duhu poqe na kojem mo`e da postane svestan sebe.“

M

I

M

i smo izgnali lepotu, Grci su ustali na oru`je zbog we. To je prva razlika, ali koren joj je dubok. Gr~ka misao se uvek ~vrsto dr`ala pojma granice. Ona ni{ta nije isterivala do kraja, ni svetiwu, ni razum, jer ni{ta nije ni poricala, ni svetiwu, ni razum. Ona je ukqu~ivala sve, uravnote`uju}i svetlost senkom. Na{a Evropa, naprotiv, koja se bacila na osvajawe svega, k}erka je neumerenosti. Ona pori~e lepotu, kao {to pori~e i sve ono {to ona sama ne uzdi`e. I mada na razli~ite na~ine, ona uzdi`e samo jednu stvar, a to je budu}e carstvo razuma. U svom ludilu, pomera ve~ite granice, i istog ~asa mra~ne Erinije se bacaju na wu i pro`diru je. Nemezis, bogiwa mere, a ne osvete, bdi. Svi oni koji prekora~e granicu bivaju nemilosrdno ka`weni. Grci, koji su se vekovima pitali {ta je pravedno, ne bi razumeli ni{ta od na{eg shvatawa pravde.

Pravednost se za wih podrazumevala u odre|enim granicama, dok se ceo na{ kontinent gr~i u tra`ewu pravde, koju `eli potpunu. U praskozorje gr~ke misli, Heraklit je ve} zami{qao da }e pravda postaviti granice i samom fizi~kom svetu. „Sunce ne}e pre}i svoje granice, jer bi Erinije, koje ~uvaju pravdu, to otkrile.“ Mi, koji smo izbacili iz koloseka i univerzum i duh, smejemo se toj pretwi.

N

a pijanom nebu palimo sunca kakva ho}emo. Ali, granice ipak postoje i mi to znamo. U svojim najve}im ludilima sawamo o ravnote`i koju smo ostavili za sobom i naivno verujemo kako }e je, posle svih gre{aka, opet prona}i. Detiwasta uobra`enost, koja poku{ava da opravda to {to detiwasti narodi, naslednici na{ih ludosti, upravqaju danas na{om istorijom. Jedan fragment, koji se pripisuje tom istom Heraklitu, prosto ka`e: „Uobra`enost: nazadovawe napretka.“ A mnogo vekova posle Efe`anina, Sokrat je, pod pretwom smrtne kazne, priznavao sebi samo jednu nadmo}: to {to nije uobra`avao da

72

JELENINO

tako `ivimo u doba velikih gradova. Svetu smo namerno amputirali ono {to mu daje trajnost: prirodu, more, breg, ve~erwu meditaciju. Svesti vi{e nema nigde, osim na ulicama, jer se i istorija zbiva samo na ulicama; tako je re{eno dekretom. Shodno tome, i na{a najzna~ajnija dela odraz su tog istog predube|ewa. Jo{ od Dostojevskog, uzalud tragamo za predelima u velikoj evropskoj kwi`evnosti. Istorija ne obja{wava ni prirodni svet koji je postojao pre we, niti lepotu, koja je iznad we. I ona je prosto re{ila da ih ignori{e. Dok je Platon obuhvatao sve, besmisao, razum i mit, na{i filozofi znaju ili samo za besmisao ili samo za razum, zato {to su zatvorili o~i pred ostalim. Krtica razmi{qa.

Hri{}anstvo je bilo to koje je po~elo da zamewuje posmatrawe sveta tragedijom du{e. Ali, ono se makar pozivalo na duhovnu prirodu i pomo}u we je odr`avalo neku stalnost. Po{to je Bog umro, ostali su samo istorija i sila.

Ve} dugo vremena svi napori na{ih filozofa imaju za ciq da pojam qudske prirode zamene pojmom situacije, a staru harmoniju stihijskim ispadima slu~aja ili nemilosrdnim hodom razuma. Dok su Grci voqu ograni~avali razumom, mi smo impuls voqe na kraju stavili usred razuma, a on je time postao ubila~ki. Vrednosti su za Grke prethodile svakoj akciji, kojoj su i iscrtavale jasne granice.

M

oderna filozofija postavqa svoje vrednosti na kraju akcije. One ne postoje, ali nastaju, i mi }emo ih u celini saznati tek na zavr{etku istorije. S wima nestaje i granica, a kako se mi{qewa o tome kako bi trebalo da izgledaju te vrednosti razlikuju i po{to nema borbe koja se, ako se ne obuzdava tim istim vrednostima, ne produ`ava u beskraj, dana{wi mesijanizmi se sukobqavaju i wihovi krici zamiru u sudarima carstava. Neumerenost je po`ar. Po`ar se {iri. Ni~e je prevazi|en. Evropa vi-

Rot 46-73:Rot 46-73.qxd

8.7.2015

18:51

Page 28

PROGONSTVO {e ne filozofira uz udarce ~eki}a ve} uz topovsku paqbu. Ali, priroda je i daqe tu. Ona suprotstavqa svoja mirna neba i svoje razloge ludilu qudi; sve dok se i atom ne zapali, a istorija ne zavr{i u trijumfu razuma i agoniji vrste.

Ali, Grci nikada nisu rekli da se granica ne mo`e prekora~iti. Rekli su da ona postoji i da onaj ko se usudi da je prekora~i biva nemilosrdno ka`wen. Ni{ta u dana{woj istoriji to ne bi moglo da porekne. I istorijski duh i umetnik `ele da izmene svet.

Ali, umetnik, koga na to obavezuje wegova priroda, poznaje svoje granice, {to je istorijskom duhu strano. Zato je ishod ovog drugog tiranija, dok je strast onog prvog sloboda. Svi oni koji se danas bore za slobodu, bore se, u krajwoj liniji, za lepotu. Razume se da nije stvar u tome da se lepota brani radi we same. Lepota ne mo`e da postoji bez ~oveka i mi mo`emo da svom dobu vratimo wegovu veli~inu i vedrinu samo ako pratimo ~oveka u wegovoj nesre}i. Nikada vi{e ne}emo biti usamqeni. Ali, nije ni{ta mawe istinito ni da ~ovek ne mo`e bez lepote i to je ono {to na{e doba kao da vi{e ne `eli da zna. Ono se gr~evito upiwe da dosegne potpunost i carstvo, ono ho}e da preobrazi svet pre nego {to ga je iscrpelo, da ga uredi pre nego {to ga je shvatilo. Ma {ta govorilo, ono napu{ta ovaj svet.

O

disej kod Kalipse mo`e da bira izme|u besmrtnosti i domovine. Izabrao je domovinu i smrt sa wom. Jedna tako jednostavna uzvi{enost nama je danas strana. Neki }e, opet, re}i da nam nedostaje skromnost. Ali, ta re~ je, kada se boqe razmisli, dvosmislena. Kao i onim lakrdija{ima kod Dostojevskog, koji se hvale svime i sva~im, uzdi`u sebe do zvezda i najzad pokazuju svu svoju sramotu na prvom javnom mestu, tako i nama nedostaje samo onaj ponos ~oveka vernog sopstvenim granicama, vidovita qubav prema vlastitoj sudbini. „Mrzim svoje doba“, pisao je pred svoju smrt Sent-Egziperi, iz razloga ne mnogo druga~ijih od onih o kojima ovde govorim. Ali, ma koliko taj krik bio potresan, zato {to dolazi od ~oveka koji je voleo qude, zbog onoga {to je u wima vredno divqewa, mi ga ne prihvatamo kao svoj. A opet, ponekad, kako je veliko isku{ewe okrenuti le|a ovom sumornom i ogolelom svetu!

(1)

inkvizicije. Uprkos ceni koju }e umetnici platiti za svoje prazne ruke, mo`emo se uzdati u wihovu pobedu. I opet }e se filozofija mraka raspr{iti nad blistavim morem. O, podnevna misli,(2) Trojanski rat se vodi daleko od bojnih poqa! I ovog puta, stra{ne zidine modernog grada }e pasti, da bi oslobodile „du{u vedru kao mir mora“ (Eshil), Jeleninu lepotu í (1948)

1 Ovaj esej je napisan u avgustu 1948. godine i prvi put obavqen iste godine u ~asopisu Cahiers du Sud, sa posvetom Reneu [aru (René Char, 1907–1988).

2 U originalu, „pensée de midi“: „podnevna misao“, u postoje}im prevodima „misao juga“. Kamijeva metafora za misao koja obuhvata sve aspekte sveta i nastoji da ih dr`i u ravnote`i, ali i koja uva`ava granice, u anti~kom smislu, {to je bila jedna od wegovih glavnih ideja, ne samo u ovom eseju.

O

vo doba je ipak na{e doba i mi ne mo`emo da `ivimo tako {to }emo mrzeti sebe. Ono je palo tako nisko kako zbog preteranosti svojih vrlina, tako i zbog veli~ine svojih mana. Bori}emo se za onu wenu vrlinu koja poti~e iz davnina. Koja je to vrlina? Patroklovi kowi oplakuju svog gospodara palog u boju. Sve je izgubqeno. Ali, borba se nastavqa sa Ahilom i pobeda je blizu, zato {to je ubijeno prijateqstvo: prijateqstvo je ta vrlina. Priznawe neznawa, odbacivawe fanatizma, granice sveta i ~oveka, voqeno lice i najzad lepota, eto poqa na kojem }emo se opet pridru`iti Grcima.

Na neki na~in, smisao budu}e istorije nije u onome {to se obi~no misli. On je borbi izme|u stvarala{tva i

73

Rot 74-83:Rot 74-83.qxd

8.7.2015

19:13

Page 1

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

APARTMANI KRAJ DUBOKE REKE U ZVEZDANOJ NO]I 6 1 Najdubqa reka na svetu je:

Najstarija srpska bogoslovija je: A) prizrenska B) sremsko - karlova~ka V) u manastiru Krka

2

Apartmani u ,,Merkuru” su jeftiniji od apartmana u ,,Hajatu”.

Apartmani u ,,Holidej In-u” su skupqi od apartmana u ,,Hajatu”.

Od sva tri hotela, apartmani u „Holidej In-u” su najskupqi.

Ako su prve dve re~enice ta~ne, tre}a re~enica je: A) ta~na B) neta~na V) nemogu}a

A) Nil B) Amazon V) Kongo

3 4

Ko je 1516. godine napisao ,,Utopiju”?

A) Erazmo Roterdamski B) Tomas Mor V) Semjuel Beket Vindobona je naziv za ovaj keltski grad:

7

A) 24 kilometra B) 250.000 kilometara V) 2,5 miliona kilometara

8

A) Be~ B) London V) Bratislava

5

Poznatu sliku ,,Zvezdana no}” u Sent – Remiju, 1889. godine naslikao je: A) Klod Mone B) Moris Utrilo V) Vinsent van Gog

^ak i ako 24 ~asa provedete u krevetu, ipak }ete proputovati Zemqom.

Koliko }ete pre}i kilometara?

U kom gradu je gr~ki filozof Platon poku{ao ostvariti svoju idealnu dr`avu?

Zbog neuspeha je prodan u robqe?

A) u Sparti B) u Tebi V) u Sirakuzi

9

Re~ KOPAWE je: A) imenica B) glagol V) pridev

10

Ta~no je napisano: A) o tom - potom B) otompotom V) otom potom

RE[EWA NA STRANI 91

74 2

Rot 74-83:Rot 74-83.qxd

8.7.2015

19:14

Page 2

MIRIS BELOG GRADA ^ITAWE GRADA

KU]A KOJE NEMA Starca i wegov dom prate sa`aqewe i onaj odbojni pogled kojim se gleda na bezmalo sve prizemnice u centru Beograda. Izgleda kao besku}nik, ali to nije.

Zapravo, sro|en sa svojom si}u{nom ku}om i ba{tom, u`iva u bogatstvu koje ne deli ni sa jednim od svojih, naizgled mnogo imu}nijih kom{ija. On je bez premca najvi|eniji stanar u ~itavom kraju, nepot~iweni glasnogovornik posebnosti i individualne slobode

J

edan belobradi starac `ivi u tro{noj pozemqu{i na uglu dve ulice na Vra~aru. Ku}a mu je stoletna, dr`i se o tro{nom drvenom kosturu, zidovi su bolme – ispuweni sa ne{to kamena i necelih cigala. Okru`ena spratnim zgradama, doima se ni`a nego {to jeste, kao da nije u ravni ulice, utonula i ukopana poput zemunskih lagumica. Namesto jednog prozora stoje daske, ponegde umesto crepa – limene table pritisnute kamenom. U neogra|enoj ba{ti rastu tri `iva drveta, izme|u wih obe{en je luk konopca za ve{.

Iz dimwaka, mo`da jedinog u okolini, vije se beli dim, kakva god da je – ku}a ima ogwi{te.

Kada se spuste vru}ine, starac sedi u hladovini, le|ima naslowen na stablo drveta. Zimi samo promeni naslon, svije se uz zid ku}e, uvek s nekim poslom u rukama. O jeseni ~isti li{}e, nedugo zatim sneg sa strehe koju mo`e dohvatiti rukom. Pri~a sa drugima, sam sa sobom, peva.

Pozdravqa poznanike i prolaznike, gosti pse lutalice.

Vedar, kao da se preneo iz vremena drevnih kini~ara, ima koliko uspeva da na|e – i to mu je dovoqno. zgleda kao besku}nik, ali to nimalo i ni po ~eI mu nije. Zapravo, sro|en sa svojom si}u{nom ku}om i ba{tom, u`iva u bogatstvu koje ne deli ni sa jednim od svojih, naizgled mnogo imu}nijih kom{ija. @ivi, kao i oni, nedaleko od pijace, blizu parka, trgovina, po{te, {kola, nadomak doma zdravqa. Wegov dom, uz to, pru`a povoqnosti za koje se u stegvama urbanizacije daje ~itavo bogatstvo: otvoreno nebo usred grada, osun~anost, provetrenost, zaklowenost od vetra, {irinu pogleda, miran kom{iluk, dobre veze, sklowenost od buke... Ipak, sa starcem se niko od suseda ne bi mewao, mo`da samo neko okretan u pretvarawu wegovih deset u vi{e od hiqadu kvadrata za {to vi{e porodica.

Starca i wegov dom prate sa`aqewe, ~ak i prezir okoline, i onaj odbojni pogled kojim se gleda na bezmalo sve prizemnice u centru Beograda. U tome najo-

tvorenije predwa~e oni koji se svaki dan pewu u teskobu istovetnih, jednako raspore|enih soba. Oni koji kro~e istim putawama iz obdanice u no}, od kuhiwe do kupatila, od trpezarije do terase, ako su te sre}e da je imaju. Stanari vi{espratnica sa rednim brojem sprata umesto imena („onaj sa petog”, „sa tre}eg”), ~iji prozori gledaju u tu|e prozore. Vlasnici pogre{nog ali stamenog uverewa da je neminovnost, bezmalo povla{}enost gradskog na~ina `ivota zajednica svakodnevne povezanosti sa susedima, neosun~anost, neprovetrenost unutra{wih dvori{ta, nevidelost neba. starac je bez premca najvi|eniji stanar u ~itavom kraju, nepot~iweni glasnogovornik posebnosti i A individualne slobode.

Wegova ku}a, kao po Vitruvijevim poukama, le`i na zdravom, povisokom mestu, gde je retko magle, mraza i pripeke, okrenuta delu neba koji nije ni hladan ni vreo; rastvorena prema ba{ti koja nosi stambene vrednosti ve}e od svake ~estice obzidanog i natkrivenog prostora.

Ona ~ak sledi i uybeni~ki nauk o tome kako vrtom nadomestiti ono {to je propu{teno u unutra{wosti, kako stan spontano i zakonomerno pro{iriti u spoqa{wost u skladu sa razli~itostima dokolice, radnog i stambenog zadatka.

Opstoje}i kao ~udom u sada{wici, opkoqena la`nim bri`nicima, preduzetnicima i agentima, prezrena u tranzicijsko doba, star~eva ku}a zapravo i ne postoji. Wena prava i jedina stvarnost je ono {ta umesto we mo`e biti i {ta }e umesto we biti. Ta izvesnost je tvr|a od onih nekoliko zdravih cigala u wenom zidu.

U proceni wene vrednosti nimalo ne u~estvuje ono {to bi moralo biti najvrednije – kvalitet `ivota wenog stanara. O wenoj sudbini jo{ davno je odlu~ila ve} dugoveka filosofija egalitarizma i kolektivizma, zasnovana na sve tro{nijim temeqima zajedni{tva i saradwe, jednakosti me|u qudima.

Ostareli modernisti~ki imaginarijum preto~en u generalne i detaqne urbanisti~ke planove, dogmatski ove{tao u umovima mnogih koji o budu}nosti Beograda misle i odlu~uju. ao da drugog ili bar sredweg puta ne mo`e biti.

K Ipak, ona jo{ stoji da uka`e na veli~inu prirodne veze qudske egzistencije i ku}e, ma kakva ona bila; da pru`i dokaz da se siroma{tvo i bogatstvo ne mogu meriti ru{evnim zidovima i kadama od mramora, jer oni nisu, kako je podu~avao star~ev duhovni predak Antisten, qudima u ku}i, ve} u du{i.

Starac nosi dve daske i zvi`di í Slobodan Gi{a Bogunovi} „Politika”, Kulturni dodatak

75 3

Rot 74-83:Rot 74-83.qxd

8.7.2015

19:14

Page 3

MIRIS BELOG GRADA MILORAD PAVI] na{ pisac (15. 10. 1929. + 30. 11. 2009.)

ri treba znati. Ulice grada imaju kao brodovi svoj kurs, one plove prate}i svoja sazve`|a jedne na Jug u znaku „Raka”, druge u znaku „Vodolije” na Istok, tre}e idu za „Blizancima”...

Reka je uvek starije naseqe od varo{i kraj reke.

MOMO KAPOR na{ slikar i pisac (1937+2010)

PREDEO SLIKAN ^AJEM (Prosveta, Beograd, 1989. godine) (odlomak) Jednog prole}a, u vreme kad februar od marta zajmi dane...

Uzela je wegovu {aku, otvorila je i zagledala se u wu kao da gata: - Trg Slavija ti je u korenu {ake, na mestu koje treba pritisnuti ako te zaboli ono {to je sada u meni.

Reka Sava odgovara prostoru izme|u ka`iprsta i palca, a tu se sti~u bolovi vrata.

Tvoj ka`iprst pokriva Knez Mihailovu ulicu i ozna~ava prehladu i `ivce.

Sredwi prst dopire Jovanovom ulicom do „kule Neboj{e” i pritisak na wega ubla`uje bol sinusa i ~ula wuha.

Stomak negde na trgu Terazije meri vreme u korenu ka`iprsta, gde kuca `ila.

Najzad, domali prst sti`e do dunavskog mosta ozna~uju}i ~ulo sluha, a mali prst Takovskom ulicom nose}i bolove ramena i slepog creva.

Linija tvog `ivota ide preko savskog mosta i tu se na mostu prekida, ili vodi daqe na Sever.

Upamti sve ovo, jer ako te zaboli uho, pre|i dunavski most i bi}e ti boqe; ako ti oboli rame, si|i Takovskom ulicom i izle~i}e te...

Ali, bolesti nisu jedini razlog {to ovakve stva-

76

BUREK Postoji jedna stvar pred zoru, koja se ne mo`e na}i nigde na svetu sem u Beogradu; uzalud je tra`iti i po pariskom Kliwankuru, rimskom Trastevereu i po gastronomskom kvartu u Briselu pokraj Gran plasa - to je burek!

Obi~an burek sa sirom koji se u zoru jede stoje}i, iz masne hartije kod privatnih pekara po ~uburskim stra}arama ili u mra~noj Sarajevskoj ulici - burek s kojim se ulazi u novi dan, vreo i mastan, iz ~ijih kora u hodu ispadaju grudvice istopqenog sira, pomo}u kojih }emo se uskoro poput Ivice i Marice, vratiti do pekare u koju smo u{li razgrnuv{i alkoholne magije.

Trebalo bi jedanput popisati najboqa mesta na kojima se izjutra mo`e jesti burek sa sirom u dru{tvu zajapurenog bunovnog pekara i dama u ru`i~astim plasti~nim bundama boje papagajevog perja i ote`alih, bezvoqnih pozornika nogu oteklih u ~izmama. No jedno se pouzdano zna: ni najboqa ekipa „Mi{lenovog vodi~a” ne bi uspela da popi{e sve beogradske buregyinice, jer se one ra|aju potpuno neo~ekivano i nepredvidqivo na najrazli~itijim mestima.

Jedno je provereno: onaj ko ne poznaje Beograd ne bi trebalo da kupuje burek jedino na onim mestima koja vi{e li~e na butike za testo nego na pekare, tamo gde u izlogu vidi kroasane i francuske bagete, hleb koji li~i na kola~e i izafektirane kifle, tamo, gde pored bureka, ~ak ni hartija nije masna, kao {to Bog zapoveda.

A hartija je veoma va`na. U buregyinici vam postavqaju uvek ~uveno hamletovsko pitawe: „Za ovde ili za poneti?” Ako ka`ete za ovde, onda jedete burek no`em i viqu{kom iz plasti~nog tawira koji pamti i boqe dane, ali kad ka`ete za poneti, onda u`ivate u ve{tini da jedu}i burek na ulici ne pojedete i masnu hartiju.

Burek sa sirom! Kakav burek sa sirom, pita}e Bosanci, koji su burek nasledili od Turaka, a ovi od Persijanaca. Ono {to mi u Beogradu zovemo burek sa sirom, za wih je pita sirnica. Imaju jo{ i pitu zeqanicu, pitu krompiru{u, bundevaru i pitu „nako”, {to zna~i praznu pitu samo od jufki, iliti kora. A burek je, zna se, burek. Sve su pite pite, a burek je pitac i on je od mesa.

Rafinirani Turci imaju cigar-burek, smotak testa i mesa, ne ve}i od „havane” i

Rot 74-83:Rot 74-83.qxd

8.7.2015

19:15

Page 4

on se ne slu`i kao glavno jelo, ve} kao predjelo uz pi}e.

Srbijanci i pre~ani, opet, neguju gibanicu, koja se nalazi izme|u pite sirnice i neke vrste lazawe.

Ali, burek nije samo jelo; on je vi{e od toga: on je ritual, tip `ivota, nostalgi~ni komad ukusa koji ne}ete na}i nigde sem u svom gradu i koga ni najboqa doma}ica ne}e mo}i da ispe~e, ma koliko bila ve{ta. Burek je jutarwa poezija; jeli smo ga i kad smo bili najsiroma{niji, a da nam se nije ogadio, a jedemo ga i od kad smo se oku}ili i od kada nam lekari zabrawuju ne{to tako masno.

On je na{ san daleko u tu|ini, a i na{ povratak ku}i, jer nam ga ve} prvog jutra, kada se probudimo u Beogradu i sednemo za stari kuhiwski sto, keva donese od buregyije sa }o{ka i to u masnoj ‘artiji, jer zna da to volimo í

JO[ JEDNA MISTERIJA O POREKLU SRPSKOG NARODA?

DA LI SRPSKI GRB SA ^ETIRI OCILA PREDSTAVQA ^ETIRI SRPSKA PLEMENA KOJA SU POSLE POTOPA KRENULA U ^ETIRI PRAVCA

A

meri~ki nau~nici Volter Pitman i Vilijam Rajan otkrili su da je pre vi{e od 5.500 godina p.n.e.

Crno more bilo slatkovodno jezero na oko 50 metara ispod dana{weg nivoa. Ova ~iwenica navodi na to da su ~etiri ogromne reke (Don, Dwepar, Dwestar i Dunav) imale jedno u{}e. Ni na jednom drugom mestu na planeti ~etiri velike reke ne ulivaju se na tako malom prostoru, prakti~no na jednom mestu.

Upravo ova otkri}a navode na pretpostavku da se na u{}u tih reka nalazila drevna civilizacija i grad Atlantida, jer je jo{ u anti~ko doba Platon u svojim spisima naveo da je Atlantida potonula u more, kao i da je bila okru`ena sa 4 velike reke. Na u{}u ove ~etiri reke zaista je postojala civilizacija. Ali to nije bila Atlantida (Atlantida je jedan sasvim druga~iji i mnogo stariji grad).

U{}e ~etiri reke je ustvari kolevka Srba Razlog za{to se me{aju Atlantida i zemqa Srba (po nekima Slovena) le`i u tome {to su pred ovom drevnom poplavom izbegli Srbi nosili sa sobom dva predawa: jedno o gradu Atlantidi i drugo o svojoj kolevci sa u{}a ~e-

tiri reke koju je progutalo more. Od wih su za ove predaje ~uli egipatski sve{tenici, a od wih anti~ki Grci koji su ih i zapisali.

Srbi i danas za delove svog naroda koji `ive van mati~ne zemqe ka`u da su u ‘rasejawu’. Dakle, povla~e}i se pred nadolaze}im morem, sasvim logi~no, narod se kretao uzvodno dolinama ove ~etiri reke. Oni Srbi koji su krenuli uzvodno dolinama reka Don i Dwepar, kasnije su osnovali dr`avu koja se i danas zove Rasija (Rusija. Izgovara se Rasija). Oni Srbi koji su se povla~ili uzvodno uz Dwestar do danas su zadr`ali ime Srbi, sa odrednicom Lu`i~ki. Mi{qewe je da su se i dana{wa ^e{ka, Moravska zvale Srbija.

One su simboli~no predstavqene i na srpskom grbu – krst sa ~etiri ,,C’’ (~etiri srpska plemena koja su krenula u ~etiri pravca) Oni Srbi Dwepar Dwestar koji su se povukli na zapad uz Dunav do dana dana{weg se zovu Don Srbima. Prva dr`ava koju Dunav Crno more su osnovali zvala se Rasija ili Ras, odnosno Ra{ka, a sebe su nazivali RasjaCrno more - u{}e ^etiri reke nim Srbima, odnosno Ra{anima (Rasen). Srbi koji su se povukli na istok prema Kavkazu i Kaspijskom jezeru nazvani su sarmatski Srbi ili stari Srbi. Prva dr`ava koju su osnovali zvala se Serbonija (ili Sorabija), a narod je nazvan Sorabi, ili beli Sorabi, dok su se ju`ni (balkanski) Srbi nazivali crvenim Sorabima. naziv regije Moravske i balkanske reke Morave imaju isto poreklo. Mo`da su imena data prema poA stoje}im regijama, rekama itd. u toj prapostojbini, pa su isto tako „ponesena“ kao i naziv regije Ra{ke, ~iji naziv je prvobitno kori{}en negde kod Crnog mora to jest Kavkaza za jednu planinu ispod koje je jedno srpsko pleme `ivelo.

Malo severnije, u podru~ju reke Dwestar, 5.400 godine p.n.e. iznenada se pojavquje veoma razvijena Tripoqska civilizacija. Bukvalno na stotine gradova (do danas je otkriveno oko 2000 naseqa koja pripadaju toj kulturi) pojavilo se oko 5.400 g.p.n.e. na podru~ju dana{we Ukrajine, Moldavije i Rumunije, odnosno {irem podru~ju reke Dwestar.

Arheolozi tvrde da je to bila izrazito napredna civilizacija, da su prona|eni ostaci monumentalnih gra|evina, da su posedovali znawa iz metalurgije, proizvodwe keramike, tkawa itd. Zanimqivo je da su `iveli u urbanim sredinama, gradovima, koji su po pravilu bili kru`nog oblika i okru`eni vodom ({to odgovara opisu Atlantide). istom periodu, uzvodno uz reku Dunav, na podru~ju U dana{we Srbije i Rumunije, pojavquje se tako|e izrazito napredna Vin~anska civilizacija. Vin~a je bila urbana sredina a stanovni{tvo je tako|e izuzetno dobro poznavalo metalur{ke procese, procese proizvodwe keramike, tkawa itd. Zanimqivo je da najstariji ikad prona|eni trag pismenosti pripada ovoj kulturi. U tom pismu, odnosno sistemu znakova i simbola lako }ete prona}i skoro sva slova dana{weg tzv. }irili~nog pisma odnosno Srbice.

77

Rot 74-83:Rot 74-83.qxd

8.7.2015

19:15

Page 5

Najzna~ajnija, me|utim, ~iwenica koja dokazuje da je u{}e ~etiri reke kolevka Srba, proizlazi upravo iz vin~anskog pisma. Nacionalni simbol Srba iz Dunavske Srbije je krst sa ~etiri ocila (}irili~na slova ,,s’’), i nalazi se u vin~anskom pismu. Dakle, sve ove kulture (Vin~anska i Tani~lanska) su proiza{le iz srpske kulture koja se raselila s potonule domovine.

Iako je ovo nacionalni simbol Srba, potpuno je izbledelo se}awe na to {ta on, u stvari, predstavqa. Zagovarateqi ove ideje utvr|uju da ovo predstavqa centar sveta kojeg okru`uju ~etiri reke. Tako su Srbi (Sorabi) s pravom svoju kolevku smatrali centrom sveta. To je bila najrazvijenija, najstarija, zapravo jedina civilizacija tog doba.

odajmo tome i Srpsku pravoslavnu crkvu koja je nedavD no slavila 7520. Srpsku novu godinu. Srbi i Srpska pravoslavna crkva pamte jedan davni potop koji je zadesio wihove pretke, a pre`iveli koji su zapo~eli novu civilizaciju, ra~unaju vreme od tog potopa kao svoj novi po~etak.

Napredna tehnologija koju je ovaj narod posedovao svedo~i tome da je isti do{ao sa neba. Pisac Milo{ Grozdanovi} u svojoj kwizi ,,Srbi jesu narod najstariji’’ navodi da Sora zna~i ,,s neba’’ a Bi ,,narod’’ na sanskritu. Stoga Sorabi (Srbi) u prevodu zna~i narod s neba (nebeski narod), ili vanzemaqski narod.

Slagalica je kompletna! í

SRBI SU POSTAVILI OSNOVE DANA[WE CIVILIZACIJE

GOVORI SRPSKI DA TE CEO SVET RAZUME! Nemac Jirgen [panut, istra`uju}i nema~ku istoriju, otkriva srpska grobqa na tlu [panije, Portugalije i Bretawe od 3.000 godina pre Hrista. vaj istra`iva~ tako|e u pe}ini kod mesta Masd’ Azil u Francuskoj otkriva belutke, koji O predstavqaju prve po~etke stvarawa pisma, po~ev od ledenog pa do pranoistorijskog perioda. A u mestu Glozel otkrio je kamewe na kome je na{ao isklesane jelene, medvede i `ivotiwe koje mogu biti panteri ili divqi kowi, sa oznakama koje pripisuje filistinskom ili sinajskom pismu.

Ove iskopine procewene su na devet do deset hiqada godina starosti pre Hrista.

Francuski arheolog Morle nazvao je to pismo azbuka Glozel, a Jirgen [panut navodi: „Oni koji su izmislili ovo pismo su postavili kamen temeqac na{e civilizacije”. On misli da se radi o Filistincima, a pore|ewem sa na{om }irilicom proizlazi da se radi o Srbima.

Platon smatra da je isto kraqevstvo vladalo Sredozemqem i Egiptom i preko Tirenskog mora protezalo svoj uticaj sve do Gibraltara. Na sve to Ilija @ivan~evi} na-

pisao je da su Sloveni bili rastureni od Vladivostoka do Jadrana, kao ki~ma ~ove~anstva.

Najstariji haldejski, asirski i misirski rukopisi i kameni spomenici qudske civilizacije stari su oko sedam hiqada godina. Po wima najmawe toliko je stara i srpska istorija. U tim spomenicima spomiwe se ime Srbin, ali ne i Sloven.

I „Kineski dvorski dnevnik”, koji je neprekidno pisan od oko dve hiqadite godina pre Hrista, sadr`i podatke da su tada Srbi `iveli u azijskoj Sarmatiji i u zemqama iza Dona. Tada je srpski narod `iveo na prostorima od Sibirije do italijanske Venecije.

Francuz Rober Siprijan razvio je teoriju o poreklu svih Slovena od Iliro-Srba, tj. od podunavskih balkanskih Srba, koji su se prostirali od Balti~kog i Crnog mora do Kavkaza i Kaspijskog jezera. Srbe doweg Dunava on naziva proto-Srbi ili prvobitni Srbi i za proto-Srbe tvrdi da su ta podru~ja nastawivali ranije od vremena u kome je `iveo Mojsije.

Za kasniji dolazak Srba na Balkan, Siprijan ka`e da su oni samo do{li sabra}i u pomo} u borbama protiv Rimqana. Nije ~udo da su od tada neki narodi modifikovali jezik pa ~ak i davali sebi druga imena, zbog ogromnih razdaqina i ote`anog komunicirawa.

PETROVA CRKVA u Starom Rasu Petrova crkva je najstarija sa~uvana srpska crkva.

Restaurirana je posle Drugog svetskog rata kada je otkriveno i konzervirano weno fresko slikarstvo iz 13. veka. Po pisanim izvorima Stefan Nemawa je kr{ten upravo u ovoj crkvi.

Petrova crkva je postala glavno crkveno sedi{te wegove nove dr`ave Ra{ke (sredwovekovni naziv srpske dr`ave), s obzirom da je locirana nedaleko od wegove prestonice Rasa i da je ve} od ranije bila episkopsko sedi{te gr~ke crkve.

Svi dr`avni sabori tokom Nemawine vladavine odr`ani su u ovoj crkvi u kojoj se nalazio po svoj prilici i wegov vladarski presto. Ona je verovatno bila i krunidbeno mesto srpskih vladara u Rasu pre nego {to je manastir @i~a bio sagra|en i promovisan u sedi{te Srpske arhiepiskopije. U prvoj ~etvrtini 13. veka Petrova crkva je postala katedralna crkva

78

ra{kih episkopa, {to je Sveti Sava kao prvi srpski arhiepiskop potvrdio pravilima o crkvenoj organizaciji i ustrojstvu nezavisne srpske crkve uzdignute na stepen arhiepiskopije.

Neki od elemenata crkve svojom konstrukcijom i oblicima ukazuju na svoje preromansko poreklo iz Primorja.

Rot 74-83:Rot 74-83.qxd

8.7.2015

19:15

Page 6

Imena ^eha, Hrvata i Rusa pomiwu se prvi put u pisanim spomenicima od {estog veka n.e., nekoliko hiqada godina posle Srba.

O tome [afarik pi{e: „Nikada do {estoga veka nije pomenuto ime ^eh, Leh ili Sloven, a i o Poqacima i Rusima pisana istorija govori tek u devetom veku”. Prema zapisima Jornanda i Prokopija, Vendi i Srbi su dva imena jednog istog narodnog stabla.

Lu`i~ki Srbi za sebe ka`u da su oni iz balkanske Srbije, {to potvr|uju nema~ki istori~ari Setgen (Schoettgen) i Krajsih (KreÚsig), uzimaju}i za osnov ista imena qudi, reka, planina i drugih geografskih pojmova.

Poqaci su u novijim istra`ivawima utvrdili prisustvo Slovena (Srba) na balti~koj obali od pre 2.000 godina pre Hrista. To su bili Proto - Sloveni (Proto - Srbi), ~iji su potomci dana{wi Lu`i~ki Srbi.

Olga Lukovi}-Pjanovi} ka`e da su Bosna i Slavonija bile srpske i zvale se „Bela Srbija”, a prostirale su se sve do dana{wih nema~kih granica.

Rober Siprijan zakqu~uje da su Srbi najstarije stablo slovenske rase i da su ih na Zapadu nazivali Vendi, kao i da su `iteqi Sarmatije autohtoni Srbi.

Po Iliji @ivan~evi}u Du{anov Zakonik predstavqa samo kontinuitet tradicionalnog vendskog porekla, a Valter Vist (Ýalter Ýuest) pi{e da je sanskritski jezik nastao iz vendskog, ali mu ne mo`e odrediti vreme. On tvrdi da je jezik u Indiju do{ao sa severozapada, a po svim upore|ivawima jedina je mogu}nost da je to bio srpski jezik. To je u saglasnosti i sa Ilijom @ivan~evi}em, koji ka`e: „Sloveni su ostalim narodima dali re~.”

Etni~ka karta Srba u 19. veku I on kao vreme nastanka sanskritskog jezika odre|uje 4.500 godina pre Hrista, dok Emil Burnuf (Emil Burnouff) nalazi da je to bilo daleko pre, ~ak u doba ,,mra~ne praistorije”. On nije usamqen u tvrdwi da su gr~ki i latinski jezici nastali iz pelazgijskog jezika. A za narod Pelazga ka`e da su `iveli u Sredozemqu i po Alpima.

Pelazge su mnogi proslovekovni autori identifikovali sa starovekovnim Srbima.

Jedan ogranak Srba, koji je iz Sarbarske, preko Male Azije, stigao na Balkan 3.000 godina pre Hrista, naselio je Staru Ra{ku (Trakiju), a jedan deo istih se morskim putem spustio do Krita u tri talasa 1.800, 1.500 i 1.400 go-

dina pre Hrista. Pobedili su Kri}ane ali su se sa wima izme{ali i pretopili u novi narod – Grke ili Jeline.

Podaci govore da ni imena grada Atine i istoimene bogiwe nisu gr~ka. Ima zapisa koji tvrde da su i Akropolis sagradili Srbi. Sami Grci za sebe veruju da su oni nastali od naroda zvanog Pelazgi i da su govorili „varvarskim” jezikom, a nalazi ukazuju da su to bili Srbi.

Olga Lukovi}-Pjanovi} za Grke ka`e da su oni ostatak hordi asirskih i Ramzesovih trupa, koje su se pome{ale sa srpskim plemenima, a takav stav zastupa i sam Herodot. Na Kritu se zadr`alo jedno pleme Borusi, koje se nije me{alo sa Kri}anima. Kada su se i oni uputili na sever, zaposeli su obalu Baltika i odr`ali svoj jezik sve do pre 200 godina, od kada su ih Nemci germanizovali i preimenovali u Pruse (Projzen, izgovaraju Nemci - napisano Preusen).

Srbi sa Peloponeza naselili su oblasti iznad Save i Dunava stvoriv{i prvu Panonsku Srbiju. O samoj Troji zapisi Mihaila Lomonosova i Mavra Orbinija, kao i pevawe Ivana Gunduli}a, idu u prilog ume{anosti Srba u trojanski rat. Padom Troje Srbi su u drugom talasu 1860. godina pre Hrista, opet do{li na Balkan i pro{irili se do Venecije.

Katarina Velika, ruska carica, je lu`i~ko-srpskog porekla, {to su istori~ari potvrdili po tituli wenoga oca (bio je princ oblasti Anhatt, Zerbst – Serbiste). Katarinu su u mladosti zvali „Severna Semiramida”. Ona je sama za sebe govorila da je slovenske rase i pisala Grimu 1784. godine da je slovenski jezik bio prvobitni jezik qudskog roda, a kako ka`e na{ narod: „Carska se ne pori~e”.

Nikola Frere, kako navodi [afarik, smatrao je srpski majkom tra~kog i gr~kog jezika. [afarik u svom delu „Staro`itnosti” pi{e: „Srbi `ive u Evropi od najdavnijih vremena ili od praistorijskog doba, a tako rasprostrawen narod vodi svoje poreklo od najdaqe pro{losti”.

On tvrdi da su Srbi nastawivali gotovo celu Evropu i mnoge delove Azije, pa otuda ona na{a stara izreka: „Govori srpski da te ceo svet razume”.

Za srpski jezik [afarik ka`e da je: „Tako originalan, ~ist, gramati~ki savr{en i bogat, te nije mogao da se oblikuje bez postojawa jednog jedinstvenog prvobitnog i samostalnog naroda”. A stari srpski jezik bio je sasvim sli~an dana{wem, savremenom, {to je retkost u istoriji jezika. Kad je re~ o pismu jo{ niko se nije ni pribli`io

To svetili{te podignuto je u ranom sredwem veku na mestu gde je apostol Pavle propovedao hri{}anstvo. Na mestu wegovog propovedawa u Rasu kasnije je podignuta crkva Svetih Petra i Pavla.

Petrova crkva nalazi se na UNESKOvoj listi svetske ba{tine u sklopu spomenika sredweg veka objediwenih pod za{ti}enom celinom Stari Ras. Nadgrobni spomenici oko crkve su iz 19. i s po~etka 20. veka í Zanimqivo je predawe da je Sveti apostol Pavle upravo iz Rasa stigao na Primorje u manastir Svetog Mihaila na Mihoqskoj Prevlaci („Ostrvo cve}a” kod Tivta u Boki Kotorskoj).

Snimio Trivko Ti}a Savi}

79

Rot 74-83:Rot 74-83.qxd

8.7.2015

19:15

Page 7

Vukovom pravilu: „Pi{i kao {to govori{, ~itaj kako je napisano”.

Sigismund Herbestajn navodi da su Srbi `iveli na celoj obali Jadranskog mora, od Venecije do Konstantinopoqa, ukqu~uju}i tu i srpski Carigrad, pa navodi Miziju, kao balkansku oblast, koju su Grci i Rimqani delili na Gorwu i Dowu Miziju, te daqe, na Lu`i~ke Srbe i Srbe u dana{woj Ma|arskoj.

Rober Siprijan za Dunav ka`e da je srpska reka, a Srbe naziva po~etnim narodom i majkom naroda a srpski jezik – jezikom majkom.

Nestor Kijevski, Leonik Halkokondilo i Rober Siprijan se sla`u i svi nazivaju podunavski basen praslovenskom kolevkom Evrope, a Podunavqe, srpskom postojbinom.

Milo{ Milojevi} pi{e da su Srbi od iskona `iveli na svojim sada{wim zemqama, od Italije ili Sredozemnog mora do Gr~ke i od Jadranskog do Crnog mora, tu su imali svoje sve{tenstvo i ure|enu crkvenu upravu u licu svojih arhiepiskopa sa sedi{tem, izme|u prvog i ~etvrtog veka n.e. u Sirmijumu, drugoj rimskoj prestonici, dana{woj Sremskoj Mitrovici. U ~etvrtom veku, pod navalom Huna, povukli su se u Zve~an, na Kosovo, gde su tako|e stvorili Kosovsku Mitrovicu. Po Milojevi}evim nalazima srpska crkva starija je od rimske i gr~ke.

Zna se da su Srbi u prastara vremena bili monoteisti (verovali su u jednoga boga), dok je mnogobo{tvo nastalo kasnije u Gr~koj. Prema Veselinu ^ajkanovi}u srpska religija prete`no je indo-evropska i u woj ima najvi{e elemenata iz indo-evropskih vremena. Kazimir [ulc navodi pismo apostola Pavla, prema kome je on (apostol Pavle) propovedao „Hristovo Jevan|eqe”, Hristovu veru kod Srba, od Jerusalima do Italije.

Dra{ko [}eki} u svojoj kwizi „Sorabi – istina o srpstvu od iskone” iznosi da su Srbi na na{im dana{wim prostorima `iveli vi{e od 7.500 godina. On tako|e tvrdi da su Srbi zvani~no po~eli da broje godine od 5508. godine pre Hrista, prema ~emu se navodi da je despot Stefan \ura| Brankovi} poginuo 6935. godine i da je knez Lazar poginuo na Kosovu 6893. godine. Prema tome, autor ovoga teksta pi{e ovo godine 7511. u Kanadi. [}eki} tako|e navodi da su Mesopotamci po~eli brojati godine 3.200 a Egip}ani 3.000 godina pre Hrista, Rimqani od 743. godine pre n.e. (godina stvarawa Rima), Grci od 776. godine pre nove ere, od prvih olimpijskih igara.

Du{anov zakonik Prema tome Srbi su po~eli meriti vreme davno pre svih. Prema tom srpskom kalendaru, car Du{an je proklamovao svoj Zakonik na praznik Vaznesewa, 21. maja 6857. godine. Du{anov zakonik ima gotovo svetovni karakter, baziran na hiqadugodi{wim tradicijama srpskog naroda, koje se nalaze u Vedama, a one nose pe~at neprolazne mudrosti izvan vremena i prostora.

Svi dana{wi slovenski narodi bili su ujediweni pod imenom Srbi, govorili su zajedni~kim jezikom, iz koga se kasnije razvilo 12 razli~itih govora. [}eki} tako|e prikazuje, kad je re~ o prakolevci srpstva, Indiji, da je tamo nastala prva Srbija, pod imenom Sarbarska. Odatle su oko 4.500 godina pre Hrista zapo~ele prve seobe i to u tri pravca: prva u pravcu rajske zemqe Mesopotamije, druga ka sredwoj Aziji, a tre}a ka severnoj Aziji, dana{woj Rusiji, gde je stvorena plemenska dr`ava nazvana Sirbidija, Sirbirija ili Sirbija – Sibir. Ovo je u saglasnosti i sa drugim autorima koji }e u daqem tekstu biti prikazani.

U vreme kraqa Milutina (1282. do 1321. godine) na srpskom dvoru jelo se zlatnim viqu{kama i ka{ikama, a u Evropi je viqu{ka prvi put uvedena u 16. veku, u vreme Henrika III i to je do`ivqeno kao izuzetan doga|aj.

80

U tragawima za srpskim korenima poznati novinar Ogwan Radulovi} navodi da je Balkansko poluostrvo bio prvi naseqeni region iz koga su kasnije naseqavani ostali delovi Evrope. Srbi se ovde nisu doselili, ve} su tu `iveli od svoga po~etka i odatle su se raseqavali. Podunavqe je kolevka evropske, pa i svetske civilizacije. Prema tome, sada{wi stanovnici Balkana su potomci plemena Ra{ana, koji su tu `iveli od najstarijih vremena.

Istoriju Tribala, trinaest vekova pre Hrista, Herodot sme{ta u Pomoravqe, kako ka`e zapadno od reke Istkar, gde iz ilirske zemqe reka Angro te~e na sever i uliva se u Astkar. To prema sada{wem stawu odgovara slivu zapadne i velike Morave i Dunava. U kwizi „Civilizacija Germana i Vikinga” izdatoj 1976. godine u [vajcarskoj, Patrik Lut (Patrick Louth) pi{e da su 2.000 godina pre Hrista u skandinavske prostore do{li narodi iz podunavskih ravnica.

Za mnoge istraziva~e ostali su „tajanstven” narod.

Drugi [vajcarac Juyin Pitar (Eugene Pittard) ka`e da su ti „tajanstveni” narodi naselili i obale Norve{ke i [kotske, a smatrali su ih pripadnicima dinarske rase, bili su visokog stasa i lepi. Po Pitaru kretali su se od Venecije, preko Centralne Evrope i Nema~ke, do [vedske i Norve{ke, a druga grana pre{la je moreuz Kale i nastanila britanska ostrva. Sve su to bili na{i preci, Srbi.

Obelisk iz Ksantosa sadr`i natpis uklesan u kamenu, koji pretstavqa zbirku zakona starih Srba. Ovaj zakonik stariji je nekoliko vekova od Mojsijevog. Prema Ptolomejevoj „Azijskoj i evropskoj Sarmatiji i delu Indije” u Gr~koj na ostrvu Halkidiki jedno mesto, na kome je persijski car Kserks preveo 1.700.000 vojnika u petom veku pre Hrista, jo{ uvek se zove Prevlaka.

Senzaciju u svetu izazvao je ruski istori~ar Jurij Miroqubov 1954. godine kada je po~eo da objavquje prevode „Velesove kwige”, koja pretstavqa hrastove da{~ice na kojima je urezana slovenska hronika od 650. godina pre Hristovog ro|ewa.

Svetislav Bilbija prvi je de{ifrovao etrursko pismo, primetiv{i da etrurska slova potse}aju na slova Vukove }irilice. Kada ih je po~eo ~itati sdesna u levo, uspeo je da sklapa re~i koje su imale isti koren kao mnoge re~i u savremenom srpskom jeziku. Prethodno su se mnogi zapadni nau~nici bezuspe{no mu~ili da de{ifruju etrurski jezik, uporno odbijaju}i da za to upotrebe slovenski, dakle srpski. Tako je na|en kqu~ za etrursku bravu. Bilbija je zatim na{ao da se }irilica razvila iz klinastog pisma Nizani, narod u literaturi zabele`eni su kao Hiti iz Male Azije, koji su 2.000. godina pre Hrista u oblasti Likiji podigli grad Srb. Uporediv{i zapise sa obeliska iz Ksantosa sa znacima Vukove }irilice Bilbija je pro~itao sve spomenike etrurskog naroda i time utvrdio da svi ti narodi poti~u iz Podunavqa, sa podru~ja na kome danas `ive Srbi. Poznato je da su Etrurci pre Latina `iveli u dana{woj Italiji i sebe su nazivali Ra{anima.

Op{te je prihva}eno tuma~ewe nau~nika da re~ Ras ozna~ava soj, rasu, pripadnost plemenu koje govori istim jezikom. Mi danas znamo da su Ra{ani bili `iteqi Nemawine dr`ave i jo{ postoje ru{evine grada Ras. Prema tome govoriti o Etrurcima, zna~i govoriti o Ra{anima koji su `iveli na podru~ju vin~anske kulture, severozapadno od Prokupqa.

Komentari{u}i istra`ivawa profesora Dereti}a, Ogwan Radulovi} navodi da su Rimqani prelaskom Jadranskog mora, krenuli u osvaja~ke pohode i nai{li na Ilire, a kasnije i na Tra~ane, narode koji su naseqavali te oblasti. Iliri su zapravo bili Veneti ili Vendi – srpski narod, a Rimqani su im dali ime Iliri prema tada{wem vladaru koji se zvao Ilija, koji je vladao u pod-

Rot 74-83:Rot 74-83.qxd

8.7.2015

19:16

Page 8

ru~ju dana{we Hercegovine i dela Crne Gore. I na ostrvu Rabu postojao je grad Sarba. Za Tra~ane se navodi da su bili vrlo `ilav narod, a po brojnosti odmah iza Indusa.

Prema istra`ivawima dr. Milorada Stoji}a, Tribali su naseqavali oblasti celog srpskog Podunavqa, kompletno Pomoravqe, dowu Posavinu, deo Kolubare, isto~nu Srbiju, severozapadnu Bugarsku i prostirali se na jug do Skopqa. Kontinuitet Tribala na ovim podru~jima traje od trinaestog veka pre nove ere, pa do drugog veka posle Hrista. Imali su ure|enu dr`avno-pravnu teritoriju, {to svedo~i wihov grb, koji se pojavquje posle propasti sredwovekovne srpske dr`ave. Srpska dr`ava Nemawi}a imala je svoj grb: na crvenom {titu dvoglavi beli orao, a grb Tribalije se javqa od sedamnaestog do osamnaestog veka kao grb [umadije.

U novije vreme brojni istra`iva~i smatraju da su Iliri i Sarmati, odnosno Sloveni jedinstven etnos. Herodot je tvrdio da su Veneti i Iliri isti narod, a Ptolomej da Veneti ~ine deo Sarmatije. Milan Budimir opisuje pojave Veneta na obalama Atlantika, Baltika, u Alpima, u dolini reke Po, na Balkanu (Dalmacija, Tesalija, u{}e Dunava) i u severnoj Anadoliji.

Na{ pisac Milo{ Crwanski naveo je imena na desetine geografskih pojmova u Britaniji koji odgovaraju nazivima na tlu na{e zemqe.

Anonimni autor iz sedmog veka pisao je da su postojale tri Srbije: jedna do Gr~ke, druga u Da~iji, a tre}a u Sarmatiji. Celokupnu ovu oblast osvojili su Rimqani, pod svojim imenom Ilirik. Upravni centar bio im je u Sirmijumu, gde vladavina „ilirskih i da~kih careva” traje od 248. do 392. godine nove ere.

Srbi u severozapadnoj Evropi Za Hrvate se govori da se to ime pomiwe prvi put od {estoga veka nove ere i da se odnosilo na Srbe koji su `iveli po planinskim predelima, hrbatima, sli~no dana{wem nazivu Zagorci. Sam hrvatski istori~ar V. Kqaji} u svojoj istoriji „Seoba Hrvata” pi{e da se deo Srba nazivao Goranima ili Horvatima, {to nije ozna~avalo narod nego plemena. ^esi su ih nazivali Hrbatima, a [afarik navodi da re~ Hrvat ozna~ava br|anina.

Po Dalimilu i [afariku, Hrvata, kao naroda, uop{te nije bilo. Ruski istori~ar Nikola Durnov ka`e: „Milioni Srba primiv{i katoli~anstvo pretvori{e se u Hrvate”. On u „Ruskom Straniku” opisuje Zagreb kao prestonicu pokatoli~enog srpstva. U „Var{avskom dnevniku” general Gurka pisao je 1880. godine: „Nikad Rusija ne}e sankcionisati istorijsko nasiqe, da se stvori zasebno od srpskog naroda hrvatska katoli~ka kraqevina, gde `ivi srpski pokatoli~eni narod”.

Na prostorima dana{we Galicije i Poqske od preko tri milenijuma postojala je Bela Srbija. Wen drugi deo obuhvatao je prostore dana{we ^e{ke i Bavarske. ^esi su `iveli u Beloj Srbiji, a samo ime ^eh imalo je po~asni karakter. Oko reke Morave `iveli su Moravci.

Bliski Moravcima bili su Slovaci, ~ije poreklo tako|e datira od Srba po tvrdwi austrijskog istori~ara Sinise, kao {to su i Srbi Korutanci, dana{wi Slovenci, prema nema~kom istori~aru Dimleru. Oni Srbi koji su `iveli po gajevima i {umama dobili su ime Lesi ili [u-

madinci ({uma se na ruskom zove les), a oni koji su `iveli u nizinama nazvani su Poqacima.

Poqski istraziva~ Jozef Kostri`evski potvrdio je ime Poqske, koje je do{lo od srpske re~i poqe, a odnosilo se na zemqoradwu. Po Jovanu Luciju, Bela Srbija bila je u Karpatskim gorama, a [afarik je pisao da je za Tatrama, dana{wi delovi Poqske i Rusije, `iveo veliki srpski narod. Upravo iz tih prostora Bele Srbije dogodila se posledwa velika seoba Srba po~etkom sedmoga veka nove ere, preciznije 632. godine. Za Poqake, kao narod, ka`e se da nastado{e od preostalih Belih Srba, koji su se i daqe zadr`ali u staroj postojbini.

Rimski i gr~ki istori~ari Plinije i Ptolomej, koji su `iveli u doba Hrista, pisali su o Srbima koji su bili nastaweni iza Dona u Sarmatiji. Otuda ih Rusi smatraju za svoje praroditeqe. Re~ Rus javqa se tek od devetog veka, pa [afarik u kwizi „Srbove v Rusku” tvrdi da su: „…Rusi ostatak onog srpskog ogranka koji se iselio na Balkan”. Poqski istori~ar dr. Vaclav Macjejovski ka`e: „Treba znati da su slovenska nare~ja u Bugarskoj i Srbiji stvorila staroslovenski crkveni jezik, a iz ovoga je postao ruski jezik”.

Za Bugare se navodi da su uralsko-mongolskog porekla, koji su okupirali predele sada{we Bugarske i pokorenom srpskom stanovni{tvu nametnuli svoje ime, primili wihovu kulturu, veru i jezik koji su veoma iskvarili.

Smatra se da su vekovna razdvojenost i uticaji susednih naroda sa delimi~nim ukr{tawima, doveli do izvesnih opre~nosti me|u plemenima nekada istoga naroda, ba{ kao i uticaji religija, {to je sve rezultiralo u nastanku posebnih dana{wih naroda na evropskim prostorima í

SADA JE 7524. GODINA NASA potvrdila da se veliki crkveni praznici u srpskom kalendaru poklapaju sa elektromagnetnim promenama Sunca ok se u Srbiji o ovom veli~anstvenom kalendaru }uD ti, za istra`ivawe istog zainteresovane su institucije u Portugalu i Indiji, kao i ameri~ke izadava~ke ku}e i NASA koja je i potvrdila povezanost kalendara i prirodnih pojava.To je bio kalendar svih srpskih dr`ava do 19. veka i po wemu su pisane sve poveqe, zakoni, odluke i obligacije me|u qudima. Danas ga zvani~no koristi Srpska pravoslavna crkva i smatra se wenim Ustavom, budu}i da ga je Sveti Sava uneo u crkveni kodeks 1119. godine.

Re~ „kalendar” vu~e koren iz na{eg jezika, jer je ova slo`enica nastala od dve na{e re~i „kolo” i ,,dar”. Nije potrebno poja{wavati zna~ewe ove slo`enice.

U na{em narodu postoji ogromno kalendarsko znawe, sa~uvano u mitologiji, epskoj poeziji, obi~ajima i svakodnevnom `ivotu. Srbin je od postojawa bio stopqen

81

Rot 74-83:Rot 74-83.qxd

8.7.2015

19:16

Page 9

sa prirodom i bilo je neophodno da wene promene poznaje kod sebe.

Zato Srbi imaju jedan od najstarijih i najta~nijih kalendara na svetu. O ovom kalendaru se vrlo malo zna i govori mimo kruga „posve}enih”, jer je gotovo ~itav vek koji je za nama, bio „tabu tema” i me|u samim Srbima.

Idejnim tvorcima srpske falsifikovane istorije nije odgovaralo postojawe ovog kalendara, jer se on nikako nije uklapao u wihove tvrdwe o nastanku i opstanku Srba. Naime, srpski kalendar je dosezao toliko daleko u pro{lost, mnogo du`e od wihove sopstvene istorije! rpski kalendar bio je zvani~ni kalendar svih srpskih dr`ava do 19. veka i po wemu su pisane sve poveS qe, zakoni, odluke, obligacije me|u qudima, a wega danas zvani~no koristi Srpska pravoslavna crkva i on se smatra wenim Ustavom, budu}i da ga je jo{ 1119. godine u crkveni kodeks uneo Sveti Sava.

Traje od perioda vin~anske kulture, jo{ od 6. veka pre na{e ere, na {ta ukazuje i simbol za vreme, koji je karakteristi~an i prikazuje luk sa dva preseka. Najstariji zapis o srpskom kalendaru jeste jedan nadgrobni spomenik iz ovog veka, a ono {to je zanimqivo jeste da je zapis o ovom kalendaru izvr{eno }irilicom, {to pokazuje da je to pismo postojalo i pre ]irila i Metodija.

Kao zvani~ni srpski kalendar, uvodi ga Sveti Sava u 13. veku i koristio se sve do 19. veka. Do tada je sve datirano po wemu – kwige, poveqe, zakoni, nadgrobni spomenici, spomenici kulture, a tome u prilog govori i ~iwenica da je na Smederevskoj tvr|avi u zidine uklesan datum izgradwe po srpskom kalendaru.

Mnogi spomenici i manastiri datirani su po srpskom kalendaru. Na primer, spomenik caru Lazaru koji je podigao despot Stefan Lazarevi}, naju~eniji ~ovek tog vremena. u pi{e da se Kosovska bitka odigrala leta 6897. godine, indikta 12-og meseca juna, 15-og dana u utorak. KaT mena plo~a u Carigradu ~uva zapis: Ova kula se obnovi i ovo gradsko platno od \ur|a Despota Srbije 6956. godine. Ili da ne idemo do Bosfora, pa pro~itamo po~etak Du{anovog zakonika: Zakon blagovernoga cara Stefana, u godini 6857. indikta 2, na praznik vaznesewa Gospodwa, dana 21. maja.

Stari zapisi svedo~e o jedinstvenoj kalendarskoj eri nastanka, pa je tako grobni kamen popa Dabi`iva (Stolac) iz 6139. ili po novoj eri 631. a nadgrobnik svetog Klimenta u Ohridu ispisan 6424 odnosno 916. godine.

Najnovije istra`ivawe koje smo uradili pre dve godine ka`e da se u Vujanskom manastiru, koji se nalazi izme|u ^a~ka i Gorweg Milanovca, nalazi krst bla`enopo~iv{eg Patrijarha Pavla koji je datiran po srpskom kalendaru – rekao je Milan Stevan~evi}, najboqi poznavalac kalendara kod nas, koji se wegovim izu~avawem bavio skoro 40 godina. rema srpskom kalendaru, godina se deli na leto i ziP mu. Leto po~iwe na \ur|evdan, 6. maja, dok zima na Mitrovdan, 8. novembra. Istra`uju}i daqe i tuma~e}i to sa nau~ne strane, ovo su dva datuma kada se smewuju dva godi{wa doba, {to se poklapa i sa sun~evim kalendarom kada se mewaju energije.

To je potvrdila i NASA, koja je ustanovila da se ti veliki crkveni praznici poklapaju sa elektromagnetnim promenama Sunca.

– Po srpskom kalendaru, Sunce se posmatra kao `ivo bi}e koje se smatra i bo`anstvom. Ono je lice koje slu`i srpskom narodu za datirawe mnogih prirodnih pojava, kao {to je, na primer Preobra`ewe, a ono se javqa 19. avgusta. Tada se mewaju gora i voda. Da se mewa gora znamo

82

po li{}u koje `uti i opada, a {ta zna~i „mewa se voda”?

– isti~e Stevan~evi} i dodaje: – Kada je Beogradska {kola meteorologije istra`ivala hemijski sastav vode 2008. godine, zaprepastili smo se da se 19. avgusta mewa hemijski sastav ki{e. Do tada je kisela, a od tada alkalna ili neutralna. Pitawe je kako je na{ narod znao da se tada mewa i sastav vode, jer smo mi ovo otkrili uz velika magnetna sredstva, aparate i instrumente. odina po srpskom kalendaru po~iwe po~etkom aprila i uskla|ena je sa gregorijanskim, {to je zasluga SveG tog Save, koji je u 13. veku prihvatio rimsko ozna~avawe mesec dana.

U Protokolu Savinog Zakonopravila slu`beni jezik je srpski, a brojevi se pi{u sa dve ta~ke iznad slova (ili 7524.). Do kraja 17. veka postoji dvojno pisawe hronologije vremenske ere, po starom srpskom kalendaru i od Hristovog ro|ewa.

Prema Protokolu srpskog kalendara, prvo se pokazuju godina, pa mesec i dan – (npr. 7524 – 4. 11.) za razliku od drugih kalendara koji prikazuju dan, mesec i godinu.

Ono {to je zanimqivo jeste da ni jedan drugi kalendar nema takvo datirawe, ali i to da se kompjuterska obrada vr{i po protokolu srpskog kalendara.

Prema Stevan~evi}u, radi}e se na novim saznawima kojih ima dosta, budu}i da se podaci o srpskom kalendaru nalaze u starim rukopisnim kwigama, koje imaju veliku istorijsku i nau~nu vrednost, a koje su odnete iz zemqe i nalaze se u muzejima i bibliotekama {irom Evrope.

Meteorolo{ki sateliti dokazuju da su „gorski carevi” bez svemirske tehnologije, posle Mitrovdana nekako znali da Sunce smawuje aktivnosti na severnoj hemisferi i mudro se povla~ili kod jataka na zimovawe. Narodni srpski kalendar na neki na~in poznaje termine promena elektromagnetizma Sunca, a takva preciznost ne mo`e biti slu~ajna, jer zahteva mnogo znawa iz kosmi~ke meteorologije. Time se ponovo postavqa pitawe neke izgubqene civilizacije í

JESTE LI OVO ZNALI • U staroj Engleskoj qudi nisu smeli voditi qubav bez odobrewa kraqa (pogotovo ako se radilo o ~lanu kraqevske porodice). Kada je par htio imati decu, morali su zatra`iti dozvolu monarha, koji bi im predao plo~icu koju su zaka~ili na vrata od sobe dok su imali odnose. Na plo~ici je pisalo: „Under Consent of the King" (F.U.C.K.).

Ovo je i poreklo re~i koju ste upravo pro~itali.

• U Velikoj Britaniji se organizuje parada grimasa gde u~estvuju osobe sa {to fleksibilnijim licem i koje vole da prave grimase, kako bi {to uspe{nije zabavile dru{tvo.

• Godine 1970. jedina „dru{tvena mre`a” bila je – telefonska govornica!

Rot 74-83:Rot 74-83.qxd

8.7.2015

19:16

Page 10

ZABORAVQENI SRPSKI RATNIK U ULMU Od kada je ura|en 20-ih godina pro{loga veka pa do 2010. godine na spomeniku ni{ta nije ra|eno. Kako je bio zaprqan i veliki deo obrastao mahovinom, istaknuti dru{tveni radnici iz [tutgarta Nada i Reqa Luki}, sa sinovima Predragom i Nenadom, i svojim radnicima Radivojem Pimi}em i Radomirom Male{evi}em, u dogovoru sa predstavnicima Crkve i Generalnog konzulata Republike Srbije u [tutgartu o~istili su vojni~ko grobqe.

Po{to nisu imali dovoqno novca za renovirawe, porodica Luki} je preko svoje firme „L-Corr” dobila neophodne dozvole i renovirala spomenik. ri tom su uz dozvolu popravili i o~istili glavnu kaP piju Gradskog grobqa u Ulmu bez ikakve nov~ane nadoknade. Kapija nije mogla uop{te da se otvori, pa se niSpomenik srpskom vojniku danas.

Foto: K. K. Tadi} rpsko vojni~ko grobqe u Ulmu u protekloj godini, stogodi{wici po~etka Velikog rata, najvi{e su poS se}ivali Srbi u nema~koj pokrajini Baden-Virtemberg.

Svi koji su `eleli i mogli do{li su da se poklone senima palih mladih boraca u Prvom svetskom ratu, ~iji se posmrtni ostaci nalaze na Gradskom grobqu u Ulmu. Spomenik je duga~ak ~etiri i visok tri metra, simbolizuje srpskog vojnika koji le`i na kamenu u uniformi sa {ajka~om, a pod „usnulim” kamenim vojnikom le`e kosti 142 srpska ratnika.

Posve}en je srpskim vojnicima, ratnicima Drinske, Moravske, Timo~ke divizije, koji su pali u nema~ko zarobqni{tvo. Podigla su ga tri pre`ivela narednika, jedan podnarednik i dva vojnika. „Ovde u tu|ini, u nepoznatom svetu, po~ivaju ve~itim snom srpski ratni zarobqenici iz rata 1914-1919. godine, koji polo`i{e `ivot svoj za otaybinu posle dugog ratovawa i mnogo napora. Uspomenu ovu podigo{e im drugovi, bra}a po krvi i veri, srpski ratni zarobqenici logora Ulm. Hej, putni~e, {to prolazi{ pored grobqa nepoznata, stani malo i upoznaj one {to umre{e tako proslavqeno” su stihovi koji su uklesani }irilicom i latinicom, kao i na nema~kom jeziku.

Spomenik je rad vajara Karla Verlea i skoro dve decenije ga redovno pose}uju sve{tenstvo Srpske pravoslavne crkve, na{i gra|ani kao i predstavnici srpskog konzulata u [tutgartu.

O

tkrila ga je Desanka Rajhle iz Ulma 1946. godine, kad ga joj je suprug Nemac pokazao. Redovno ga je pose}ivala skoro ~etiri decenije, a primetila je da mnogi Srbi nikad nisu ~uli za wega. Obavestila je i sve{tenike Srpske pravoslavne crkve, koji su iz [tutgarta opslu`ivali i grad Ulm, koji su redovno odr`avali parastose dok nije osnovana ulmska parohija. Sve{tenici Slobodan Miqevi} i Radmilo Marinko prikupqali su podatke na koji na~in su stradali mnogi vojnici, kao i wihova imena.

– Dana{we mlade generacije ne znaju da su Dunavom, rekom koja danas povezuje mnoge evropske dr`ave, dovo`eni zarobqeni ratnici iz Srbije, koji su bili zatvoreni iza bodqikave `ice. Oni koji su poku{ali da be`e ubijani su. Ostali su poslati na imawa velikoposednika i od prete{kog rada se preselili u ve~nost - stoji u dokumentima Srpske pravoslavne crkve u [tutgartu i Ulmu.

Mnogi Srbi iz Baden-Virtemberga smatraju da se stradawe srpskih ratnih zarobqenika za vreme Prvog svetskog rata nikako ne sme zaboraviti.

Do svoje devedesete godine Desanka Desa Rajhle, koja je ro|ena u porodici An|elopoj, u Mostaru, pose}ivala je srpsko grobqe. Sada, u 93. godini, to vi{e ne mo`e.

U Nema~ku je stigla 1946. kad je imala 24 godine.

Otad je pomagala bra}i, sestrama i wihovoj deci.

Jo{ za vreme Drugog svetskog rata usta{e su joj odvele i zaklale oca i najstarijeg brata. Otad je preuzela brigu o porodici. Doskoro je redovno odlazila za Mostar, ali sada vi{e nije u mogu}nosti i okru`ena je svojim najmilijim koji paze na wu, kao {to je ona pazila na wih í Desanka Desa Rajhle od 1946. godine je pose}ivala spomenik je ni moglo pri}i spomeniku. Upravnik grobqa dugo se posle toga zahvaqivao za ogromnu pomo}. Nada i Reqa Luki} su bili presre}ni i ponosni {to su na takav na~in mogli da se odu`e tim mladim vojnicima, koji su zarobqeni u ratu i dovedeni u zarobqeni{tvo gde su ostavili svoje `ivote. Danas su Nada i Reqa u penziji, ali wihovu ulogu niko drugi nije preuzeo. este ki{e su u~inile da je spomenik ponovo zaprqan, ^ pa je izgubio onaj sjaj koji je imao posle ~i{}ewa pre pet godina. Mo`da to ponovo nekome zasmeta i o~isti ga i bar na taj na~in oda po{tu mnogih nastradalim srpskim ratnicima u vreme Velikog rata. Pripadnici drugih naroda pro{le godine su organizovali tribine, izvodili pozori{ne komade, {tampali bro{ure i kwige u kojima su isticali svoje u~e{}e u ratu i doprinos pobedi saveznika, a srpski narod je dospeo u situaciju da se Srbija krivi za izbijawe Prvog svetskog rata, kao {to se ve} godinama u~i po {kolama za Zapadu. Na tom poqu su zakazali svi – i dr`ava, i Crkva, i srpska dijaspora í Izvor: Vesti

83

Rot 84-93:Rot 84-93.qxd

8.7.2015

19:21

Page 1

FENOMEN ZNAWA PRE ZNAWA VISOKA ASTRONOMSKA ZNAWA Sumeri su na glinenim plo~icama prikazivali broj planeta sa Suncem, a ne Zemqom, kao sredi{wim nebeskim telom.

nekoliko desetina kilometara, snimila je na Evropi, na veliko iznena|ewe nau~nika ameri~ka sonda VOJAGER, 2 jula 1979. godine.

Na jednoj glinenoj plo~ici prona|en je crte` planete Saturn sa prstenom, a koji je prvi otkrio Galileo Galilej 1610. godine, a prvi ga je detaqnije opisao 1655. godine holandski fizi~ar i astronom Kristijan Higens (Christian HuĂšgens).

Vavilonci su na jednom crte`u na~iwenom na keramici prikazali u bojama tri Kasinijeva pojasa Saturnovog prstena vidqiva samo pomo}u mo}nih teleskopa.

Pripadnici etni~ke zajednice Dogon, koji `ive na viso-

ravni Bandiagara u pore~ju Nigera, iz svoje drevne istorije znaju da je sjajna zvezda Sirijus trojni zvezdani sastav – Sirijus A, B, C.

TAJANSTVENE MEGALITSKE GRA\EVINE Na prelazu iz mla|eg kamenog doba mo`e se primetiti zanimqiva pojava tajanstvenog i impozantnog megalitskog graditeqstva, koje je trajalo hiqadama godina i trajno obele`ava kraj mla|eg kamenog doba.

Asteci i Maje znali su ta~nu veli~inu planete Venere (12.100 km) i trajawe wene sinodi~ke godine od 584 dana (ta~nije: 583,82 dana).

Sumeri su znali da na Jupiterovom satelitu Evropi, koji je ne{to mawi od Meseca, ima velikih koli~ina vode. Zale|eni okean dubine

Iako mnoga megalitska zdawa podse}aju na neke gorostasne drevne crte`e naive u kamenu, ona su u graditeqskom i organizacionom smislu slo`ena i zahtevna.

84 2

Rot 84-93:Rot 84-93.qxd

8.7.2015

19:22

Page 2

U podno`ju veli~anstvenog Jupiterovog hrama u Balbeku, le`e, jedan pored drugog, tri jednaka paralelopipedna kamena bloka zapawuju}e veli~ine.

Dimenzije, obim i te`ina tih savr{eno obra|enih trilita, ugra|enih osam metara iznad tla, su: 19,1 h 3,6 h 4,3 m 296 metara kvadratnih, te`ine 800 tona!

Najve}e ~udo megalitskog graditeqstva nalazi se nedaleko od Balbe~kog hrama u krugu drevnog kamenoloma. Tamo od pamtiveka le`i najve}i obra|eni kameni blok na svetu. Wegove dimenzije, obim i te`ina su: 21,5 h 4,8 h 4,2 m – 433 metra kvadratna i te`ine – 1200 tona!

Arapi su ga prvobitno nazvali KAMEN JUGA, a kasnije su taj naziv preina~ili u KAMEN TRUDNIH @ENA. Nije poznato kada je, kako, kojom tehnikom i u koju svrhu ta titanska kamena gromada odvojena od „`ive” stene i zatim precizno oblikovana.

MONUMENTALNO GRADITEQSTVO Nije mogu}e podi}i ove gra|evine bez jasne ideje, ta~nih maketa, ili neke vrste projekata za izvo|ewe, kao i odli~ne organizacije i kordinacije radova.

Nezamislivo je sve to uraditi bez napredne tehnologije, masovne proizvodwe, transporta i podizawa vi{etonskih kamenih blokova i wihovog preciznog postavqawa na predvi|eno mesto.

Ono zahteva stalan stru~ni nadzor i efikasnu i efikasnu komunikaciju ime|u neretko veoma udaqenih gradili{ta i kamenoloma. Zahteva i poznavawe osnova geomehanike i statike. Precizne mere prilikom proizvodwe tipiziranih paralelopipednih kamenih blokova nisu mogu}e bez odgovaraju}ih merila i {ablona koji se mere prema odgovaraju}im etalonima.

Izvanredno je ravan kameni plato pre postavqawa prvog reda kamenih blokova VELIKE PIRAMIDE u santimetarskoj ta~nosti.

Gotovo je savr{ena orijentacija stranica osnovice VELIKE PIRAMIDE prema glavnim geografskim stranama sveta, gde su otstupawa tek neki minut!

Precizno vo|ewe stranica i ivica piramide od osnovice prema vrhu u santimetarskoj ta~nosti nije mogu}e izvesti zidarskim viskom i libelom ve} samo preciznim geodetskim merewima tokom gra|ewa.

Otkri}e je i veoma slo`ena unutra{wa infrastruktura s hodnicima, prostorijama i oknima nepoznate namene.

Taj izuzetno fini konstrukcijski detaq, otkriven tek

pre {ezdeset godina, re~ito svedo~i da su weni projektanti i graditeqi posedovali zadivquju}e visoka in`ewerska znawa.

Ume}e kopawa duga~kih tunela u VELIKOJ PIRAMIDI zahteva pouzdanu orijentaciju u podzemqu radi odr`awa pravca tunela prema `eqenoj destinaciji.

Zahteva povremenu kontrolu i merewe planirane trase i profila tunela za vreme kopawa.

Zahteva efikasno osvetqewe, ventilaciju i odvod materijala tokom radova i kasnije prilikom kori{}ewa tunela.

Potrebno je odli~no poznavawe specifi~nih pravila i ve{tina izrade tunela na siguran na~in (poznavawe geologije i statike tla, za{tita svodova radi spre~avawa uru{avawa), itd.

Tu su potrebni specijalno odabrani alati za kopawe, i izno{ewe iskopanog materijala.

U tunelu, za razliku od spoqnih gradili{ta, mo`e raditi samo vrlo mali broj qudi.

Hemi~ar dr Clem, stru~wak za gra|u kamena, je sa svojim saradnicima prikupio i pripremio za slo`eno ispitivawe dvadesetak uzoraka kamena vapnenca iz masiva VELIKE PIRAMIDE. Posle detaqnih laboratorijskih merewa i analiza strukture uzoraka kamena dr Cle-

mov istra`iva~ki tim do{ao je do iznena|uju}ih rezultata koji su objavqeni na 7. Me|unarodnom kongesu egiptologa odr`anom 1979. godine u Francuskoj.

Nepobitno je utvr|eno da su uzorci uzeti s doweg dela vapnena~kih kamenih blokova imali kompaktniju strukturu i ne{to ve}u specifi~nu masu od uzoraka uzetih s wihove gorwe strane.

Uzorci kamena uzeti odozgo sadr`avali su u strukturi vi{e vazdu{nih mikro{upqina – bili su porozniji, od uzoraka kamena uzetih odozdo.

Takvi rezultati karakteristi~ni su za beton u kom se od livewa do po~etka procesa stvrdwavawa spontano uspostavqa sedimentna ravnote`a `itke smese odozdo prema gore.

Dr Joseph Davidovits, vode}i stru~wak za anti~ke betone (geopolimere), analiziraju}i pod mikroskopom uzorke kamena vapnenca iz VELIKE PIRAMIDE otkrio je u wima tragove – qudske kose!

U jednom uzorku kamena na{ao je vlas kose duga~ke 21cm koja je verovatno pala s glave radnika dok je me{ao ili ugra|ivao `itku kamenu (betonsku) masu.

85 3

Rot 84-93:Rot 84-93.qxd

8.7.2015

19:22

Page 3

Vaqa ista}i da su istra`ivawa dr Clema i dr Davidovitsa veoma uznemirila „pravoverne” egiptologe jer su snagom ~vrstih argumenata dovela u pitawe wihove „nedodirqive” i tehni~ki neodr`ive (detiwaste) hipoteze o gradwi velikih piramida i monumentalnih hramova. [vedski lekar dr Jarl le~io je 1939. godine na Tibetu Dalaj – lamu. Stekav{i wegovo poverewe jednog dana bio je pozvan na obli`we gradili{te hrama da vidi ne{to nesvakida{we. Tamo su mu doma}ini pokazali svoju tradicionalnu tajnu tehniku akusti~kog transporta masivnih kamenih blokova te`ine preko ~etiri tone na 250 metara visoku liticu na ~ijem platou se podizao hram.

Pokazali su mu kamenu zdelu u koju se pola`e kameni blok i ragdone – velike tibetanske trube du`ine preko tri metra!

Iz posledwe epohe mla|eg evropskog paleolitika poti~u brojni precizno izra|eni vrhovi kopqa nalik lovorovom listu, o{trice bode`a i ru~ni klinovi.

Ti izvanredno oblikovani kremeni artefakti zadivquju}eg izgleda mnogo govore o tajanstvenim znawima i ve{tinama na{ih predaka.

Po mi{qewu stru~waka ti zanimqivi artefakti NISU PROIZVOD TESAWA i BRU[EWA KAMENA kakvo je bilo uobi~ajeno u mla|em neolitu.

Analize pokazuju da su oni bili izra|ivani spretnim kovawem SIROVOG KAMENA koji je prethodno bio delimi~no omek{an natapawem nekim nama nepoznatim (verovatno biqnim?) sokovima.

Ameri~ki antropolog J. A. Mason prona{ao je prilikom arheolo{kog iskopavawa ostataka predinkanske kulture na visoravni u peruanskim Andima, ukrasne predmete izra|ene od platine (otkrivena je tek 1740. godine) koja je poznata po vrlo visokoj ta~ki topqewa od gotovo 1800 C. Tako visoka temperatura topqewa ne mo`e se ni izdaleka posti}i drvenim ili fosilnim gorivom. Do danas

86

nije poznato kako su je i ~ime uspevali posti}i drevni andski metalurzi.

Krajem 1993. godine prona|eni su u slu~ajno otkrivenoj grobnici Chou – Choua (265. – 316.) slavnog kineskog vojskovo|e iz perioda dinastije Chin, ostaci pojasa ukra{enog dobro o~uvanim ornamentima i kop~ama izra`enim od nekog vrlo lakog metala.

Wihovom nezavisnom laboratorijskom analizom u dva instituta je utvr|eno da su izra|eni od slitine koja sadr`i oko: 85% Al, 10% Cu i 5% Mg. Neobja{wivo je odakle toliko mnogo aluminijuma u slitini staroj 1700. godina, jer je poznato da se on mo`e dobiti u hemijski ~istom stawu samo postupkom elektrolize, a ne topqewem boksitne rude!

Dva glinena }upa otkrivena su u okolini Bagdada, Irak, 1936. godine. Iskopavawem ru{evina sela starog dve hiqade godina (iz vremena Vavilona) u blizini Bagdada, radnici su otkrili misteriozne male vaze (visine {est in~a), svetlo `ute gline koje sadr`e cilindar od bakarnog lima veli~ine pet in~a sa 1,5 in~. Ivica bakarnog cilindra je zalemqena sa 40 – 60 odsto smese legure kalaja i olova. Dno cilindra je zatvoreno sa uvijenim bakarnim diskom i zape~a}en bitumenom-asfaltom.

Jo{ jedan takav izolacioni sloj asfalta zape~atio je vrh i tako|e mesto koje dr`i gvozdenu {ipku u centru bakarnog cilindra. [ipka je bila korodirana od neke kiseline.

Tokom ispitivawa ove milenijumske baterije davale su napon 0,87V. Tajanstveni pe}inski crte`i s Urala stari nekoliko hiqada godina, neodoqivo su sli~ni na hemijske strukturne formule slo`enih organskih jediwewa.

Rot 84-93:Rot 84-93.qxd

8.7.2015

19:23

Page 4

U Peruu su starosedeoci bili ve{ti u izra|ivawu strukturno vrlo slo`enih tkanina kakve danas mo`emo izraditi samo na najmodernijim ma{inama za tkawe.

Tradicionalna egipatska medicina i farmakopeja, koje je pre 4700 godina utemeqio mudri Imhotep, jedan od najve}ih genija u istoriji.

Tradicionalni hiqadama godina star sastav ajurvedske medicine s jedinstvenom dijagnostikom i na~inima le~ewa.

Kineska akupunktura koja je kona~no prihva}ena i u zapadnoj ortodoksnoj medicini.

Iz nepresu{ne riznice velikog egipatskog medicinskog znawa sa~uvano je do danas samo nekoliko medicinskih papirusa.

Prvi od wih je KAHUNSKI PAPIRUS koji je prona{ao 1898. godine poznati britanski arheolog ser Flinders Petrie. Taj papirus u{ao je u istoriju medicine kao prvi poznati ginekolo{ki spis u kome je prvi put spomenuto kucawe qudskog srca u „svim sudovima” i merewe pulsa. Na osnovu toga mo`e se zakqu~iti da su stari Egip}ani znali dve va`ne ~iwenice fiziologije: da postoji srce koje neumorno radi kao pumpa i krv prenosi u sve delove tela; da postoje krvni sudovi koji povezuju srce sa svim delovima tela.

U wemu se opisuje pregledno, sistematski jasno 48 primera klini~ke hirurgije od preloma lobawe i trepanacije do o{te}ewa ki~me i amputacije udova.

Zato se mo`e re}i da je to najstariji poznati hirur{ki priru~nik.

EBERSOV PAPIRUS pravo je iznena|ewe. On daje uvid u veliko carstvo egipatskih lekova i droga. Sadr`i vi{e od 900 farmakolo{kih recepata. [to se detaqnije ispitivao, izazivao je sve ve}e ~u|ewe i nepodeqeno divqewe nau~nika i medicinskih stru~waka.

Pomorske karte Evrope, Ju`ne Amerike i Zapadne Afrike turskog admirala Piria Reisa na~iwene su prema nama nepoznatim, mnogo starijim izvorima.

Kartografija i oblik ovih kontinenata neodoqivo podse}a izgledu planete Zemqe iz kosmosa!

INDSKA DOLINSKA CIVILIZACIJA razvila se pre vi{e od 5000. godina na teritoriji dana{weg Pakistana i severozapadne Indije. Du` doline Inda bilo je podignuto u to davno doba sedam visoko razvijenih

rishi – gradova sa veoma slo`enom komunalnom infrastrukturom (Mohewo daro, Harappa, Lothal, Dvaraka, itd).

Imali su pravilnu mre`u ulica, glavnu aveniju, vi{espratne zgrade zidane od pe~ene cigle, vodovod, kanalizaciju, javna kupali{ta (bazene).

Tako visokourbanizovane istorijske gradove mogli su planski podizati, odr`avati, obnavqati i voditi samo vrsni znalci!

Iz vedskih spisa saznajemo da su to bili RAJARSHIÙE – od detiwstva posebno obu~avani i kasnije duhovno inicirani kraqevi – sveci!

Nedosti`no lingvisti~ko ~udo davno prohujalog praistorijskog doba je SANSKRIT – izuzetno slo`en jezik na kojem je prvo bila hiqadugodi{wa upam}ena i usmeno nepogre{ivo preno{ena drevna istorija i mnoga visoka znawa ARIJANSKE CIVILIZACIJE u ~etiri temeqne grane: RIG – VEDA, ÙAJUR – VEDA, SAMA – VEDA i ATHARVA – VEDA! Petu VEDU ~ine ITIHASE, istorijski veliki spevovi MAHABHARATA i RAMAÙANA. Sanskritsko pismo ima 36 znakova i 48 glasova. Samo za ovladavawe kqu~nim pravilima veoma slo`ene sanskritske gramatike potrebno je nekoliko godina intenzivnog u~ewa!

Velika vedska ba{tina je po prvi put bila zapisana u Indiji pre vi{e od 5000. godina zahvaquju}i drevnom mudracu – svecu Shrili VÚasadevi. Vedsko znawe je, zbog lak{eg u~ewa i pam}ewa sro~eno u stihovima kojih ima nekoliko stotina – miliona!

Vedski spisi (literatura) obiluju raznovrsnim granama temeqnih znawa u rasponu od materijalnih, preko apstraktnih, do duhovnih.

U Vedama se krije 1130 grana znawa dok ih na{a civilizacija poznaje tek - dvadesetak!

Neki vedski spisi stru~nog i nau~nog karaktera imaju toliko slo`enu i bogatu terminologiju da ne mo`emo prevesti vi{e od 10% wihovog teksta!

AÙUR – VEDA su medicinski i farmakolo{ki spisi; DHANUR – VEDA su visoka vojna znawa; VÙMAANIKA – SHASTRA su detaqna tehni~ka uputstva za gradwu letilica (vimana) s crte`ima i dijagramima; SAMSARA – SUTRADHARA su opisani svi mogu}i na~ini putovawa letilicama (vimanama); ARTHA – SHASTRA je uglavnom politi~ka ekonomija.

Iz navedenih primera je o~igledno da su i u najstarijim epohama na{e pro{losti postojali visokom inteligencijom, intuicijom, genijalno{}u obdareni pojedinci koji su ovladali mnogim, nama jo{ nepoznatim ume}ima.

To su, nedvosmisleno bili nama nepoznate prete~e Isaka Wutna, Ru|era Bo{kovi}a, Alberta Ajn{tajna,

87

Rot 84-93:Rot 84-93.qxd

8.7.2015

19:23

Page 5

Nikole Tesle, Nilsa Bora, iz davno prohujalog praistorijskog doba.

KOJI su mogu}i izvori drevnih znawa?

- do{qaci iz neke visokorazvijene pradrevne civilizacije i wihova bogata istorija; - susret na{ih predaka u praistorijsko, vrlo rano istorijsko doba s posetiocima iz neke visokorazvijene vanzemaqske civilizacije koja je posetila Zemqu i na woj se du`e vreme zadr`ala u istra`iva~koj – edukativnoj misiji.

KAKO je do{lo do gubitka znawa?

- uobi~ajen qudski nemar i nezainteresovanost; - stalni oru`ani sukobi, ratovi i kataklizme; - visoka znawa ~esto su bila pod strogom kontrolom pohlepnih i sebi~nih vladara veoma sku~enog intelektualnog i duhovnog vidika; - brojne neoprostive paranoi~ne politi~ke, verske i nau~ne „~istke” u kojima su stradali mnogi vlastodr{cima i vladarima vladaju}ih teritorija nepotkupqivi i slobodoumni nau~nici i wihova vredna dela. (primer Inkvizicije i wene „svete loma~e”).

Biblioteke nisu ni{ta neobi~no u anti~koj civilizaciji.

Najve}a informacijska katastrofa u istoriji na{e civilizacije dogodila se u egipatskoj luci Aleksandriji.

Biblioteka u Aleksandriji je izgra|ena od strane Ptolomeja I ili wegovog sina, Ptolomeja II, oko 3. veka p.n.e.

U prvoj Aleksandrijskoj biblioteci (Museion) ~uvalo se oko 500.000 dragocenih starovekovnih spisa. Ona je izgorela u potpunosti u velikom po`aru 47. g. p.n.e.

Druga Aleksandrijska biblioteka bila je u sklopu hrama boga Serapisa (Serapion). I ona je do temeqa razru{ena i spaqena 391. godine.

Ubrzo je planski spaqeno vi{e velikih i poznatih biblioteka na Sredozemqu.

Time je zapo~ela „duga tamna no}” i hiqadugodi{wi mrak kad su nestali mnogi nau~nici i wihova znawa. [to je neka civilizacija i wena kultura materijalno i tehnolo{ki (bila) razvijenija, to je, po pravilu, duhovno vi{e degradirana i zato je agresivnija Mnoge drevne kulture bile su, za razliku od na{e, verovatno na znatno vi{oj lestvici duhovnosti i razvijenosti na mnogim podru~jima.

One su umesto materijalne pomo}i (alata i ma{ina) znatno vi{e koristile nama nepoznate spiritualne tehnike!

88

Iz epohe dominacije znawa, koje je prvobitno upravqalo neznawem i visoke kulture koja je potisnula primitivizam i nekulturu do{lo je tokom vremena do tragi~nog obrta posle ~ega neznawe po~iwe drsko da potiskuje i bahato kontroli{e, obezvre|uje i uni{tava znawe, a primitivizam i nekultura po~iwu se bezobzirno nametati, potiskivati, kontrolisati i getoizirati kulturu! í Ivan [imatovi}

JESTE LI OVO ZNALI • U Sonkajarviju u Finskoj se odr`ava svake godine u julu tradicionalno prvenstvo u no{ewu `ena. Da se radi o mu{kom takmi~ewu, vidqivo je i po nagradi. Ciq je postignut kada suprug {to br`e prenese `enu od jedne do druge ta~ke, i ako pobede, dobijaju piva - onoliko koliko je `ena te{ka! Par }e i ove godine na takmi~ewu morati da pro|e dve prepreke na suvom i jednu vodenu prepreku na stazi iste du`ine. Dama ne sme imati mawe od 49 kilograma, {to je uslov za u~estvovawe.

Estonci Margo Usorg i Birgit Ulriht i daqe dr`e svetski rekord od 55 i po sekundi, koliko im je trebalo da pretr~e stazu, pre dve godine. Koliko god to neverovatno zvu~alo, no{ewe `ena je sport.

Nastao je u Finskoj, a navodno je bio inspirisan istorijskim pri~ama o kra|i `ena iz susednog sela i trci razbojnika sa te{kim vre}ama na ramenima da bi postali vojnici. Finci su poznati po ~udnim takmi~ewima, kao npr. bacawe mobilnih telefona u daq ili, ko }e du`e izdr`ati u sauni! í

Rot 84-93:Rot 84-93.qxd

8.7.2015

19:24

Page 6

150. godina od uspona na rog

MATERHORN M

aterhorn (ital. Monte Cervino) je ime poznate planine masiva Alpi, visoke 4.478 metara. Nalazi se na granici izme|u [vajcarske i Italije, 10 km jugozapadno od {vajcarskog gradi}a Zermat. Planina sa {vajcarske strane izgleda puno pitomije, jer se gotovo do samog vrha lako uspeti, osim samog vrha, koji je o{tra {iqata stena, i izgleda poput roga. Uosta-

lom na to podse}a i nema~ko ime planine Materhorn - to je zapravo spoj od re~i Matte = livada i horn = rog, dakle to bi nekako bilo kao „Vrhunac u livadama”. Uspon s italijanske strane je puno te`i, jer se do vrha treba pewati po ogromnim terasastim stenama, tako da italijansko ime planine Monte Cervino aludira na rogove jelena (ital. cervo - jelen). Bilo je brojnih poku{aja, naro~ito sa italijanske strane da se popne na vrh Materhorna, ali to nikom nije uspelo, sve do 14. jula 1865. godine kad se na vrh uspela britanska alpinisti~ka ekspedicija koju je vodio EdÞard ÝhÚmper i to sa {vajcarske strane. Ona je do`ivela tragediju, jer su joj pri silasku poginula ~etiri ~lana.

Tri dana kasnije na vrh se popela i italijanska ekspe-

dicija iz sela Valtournanche, na ~elu sa \ovanijem Antoniom Carrelom. Danas je Materhorn naro~ito popularan me|u alpinistima koji se leti pewu iz Zermata, iako je i daqe opasan, samo do 1995. godine poginulo je oko 500 alpinista.

Tokom 37 godina bavqewa fotografijom, Robert Bo{ je bio na sedam kontinenata, na najvi{im planinama sve-

89

Rot 84-93:Rot 84-93.qxd

8.7.2015

19:24

Page 7

ta, osvojio je vrhove Mont Everesta, ledene bregove na Antarktiku, gle~ere Alpa. U potrazi za lepim snimcima posetio je sve najvi{e ta~ke na svetu. Sva ova pewawa fotograf je ostvario da bi svojim foto aparatima uhvatio trenutak neverovatno lepih prizora planina i qudi, snagu prirode i hrabrost alpinista.

Glavna odlika wegovih fotografija je da oduzimaju dah i bele`e lepotu i uspeh alpinista s ~eli~nim nervima.

Trenutno, Robert Bo{, sa svojih 57. godina spada u red vode}ih svetskih fotografa, slobodan je umetnik i radi

90

za brojne ~asopise i novine. Wegove fotografije se nalaze na brojnim izlo`bama u svetu.

U

z proslavu 150. godi{wice prvog uspona na Materhorn (preko grebena HÜrnli), stotinu alpinista je opremila poznata {vajcarska firma „Mammut� i kao brend ove, 2015. godine odlu~ila je da napravi neobi~nu seriju fotografija.

Oni su krenuli putem prvog poznatog uspona i u potpunosti su prevlili put pionira alpinizma.

Rot 84-93:Rot 84-93.qxd

8.7.2015

19:29

Page 8

RE[EWE KVIZA: 1V Bogoslovija Sveta Tri Jerarha u manastiru Krka u Eparhiji dalmatinskoj najstarija je srpska bogoslovija. Wu je 1615. godine osnovao Mitropolit dabrobosanski Teodor, ~ije je sedi{te u to vreme bilo u manastiru Rmaw.

Po predawu, manastir Krka podigla je Jelena, sestra cara Du{ana, mlada udovica hrvatskog kneza Mladena [ubi}a.

2A 3B 4A 5V ,,Zvezdana no}” je remek-delo postimpresionisti~kog slikara Vinsenta Van Goga.

Naslikano je 1889. godine, tehnikom uqe na platnu.

Danas se nalazi u Muzeju moderne umetnosti u Wujorku.

Vinsent van Gog je ovu sliku naslikao tokom boravka u du{evnoj bolnici u Sen Remiju. Datirana je sa jun 1889, mesec dana nakon wegovog dolaska na kliniku i 13 meseci pre samoubistva.

Slika prikazuje seoski pejza` no}u, s ravnim bre`uqcima u pozadini. To nije tiha, mirna no}, ve} prizor uznemirenog treperewa elemenata prirode i qudskog sveta, dok se selo pru`a prema nebu uz spiralne i zapletene pokrete.

6V Reka Kongo ili Zair je najve}a reka u zapadnom delu Centralne Afrike. Reka je duga~ka oko 4.700 km, {to je ~ini drugom po du`ini u Africi, posle Nila. Iako deseta po du`ini reka Kongo je najdubqa reka na svetu. Izmerena je wena najve}a dubina – 230 metara.

7V Ovu razdaqinu pre|e Zemqa dok se za 24 ~asa okrene oko Sunca.

8V 9A Re~ KOPAWE je glagolska imenica nastala od glagola kopati.

10 A Izraz koji zna~i O TOM NE TREBA GOVORITI SADA, NEGO KAD BUDE VREME, KASNIJE, pi{e se sa crticom kao udvojeni prilog.

S

a signalnim ure|ajima u crvenoj boji obele`ili su 150. godina od vremena kad je prvi put osvojen vrh Materhorn.

Neustra{ivom fotografu Robertu Bo{u je tako omogu}eno da napravi ove veli~anstvene fotografije í

91

Rot 84-93:Rot 84-93.qxd

8.7.2015

19:26

Page 9

...LEPI LI SU MLADI ROTARIJANCI JOŠ SU LEPŠE MLADE ROTARIJANKE ...

KROZ OBJEKTIV

APARATA

92

Rot 84-93:Rot 84-93.qxd

8.7.2015

19:26

Page 10

93

Rot 94-95:Rot 94-95.qxd

8.7.2015

19:32

Page 1

KAKO SAM SE IZLE^IO OD NUDIZMA

Siguran sam da ne mo`ete ni da naslutite kakav sam pakao pre`iveo kora~aju}i od pla`e do hotela, s kartonom koji je vi{e otkrivao nego prikrivao...

ko nikoga ne gledam u o~i, mo`da nas ne}e ni primeA titi. Uhvatio sam se za karton, kao davqenik, i krenuo ispred Dubravke. @ustrim koracima, gotovo tr~e}i. Gre{ka. Od naglih pokreta sve na telu po~elo je da nam poskakuje, kao jo-jo.

Ma koliko sam se trudio da ni na koga ne obra}am pa`wu, nij vredelo. Pogledi qudi pekli su me vi{e nego sunce na zalasku. Shvatio sam da je pla`a kojom smo hodali postala velika pozornica, a jedini glumci bili smo nas dvoje.

Sa~ekali smo sumrak zavaravaju}i se da nas u tami niko ne}e videti. Jo{ jedna zabluda.

Kad su blesnule uli~ne svetiqke, tek tada smo se na{li okupani svetlostima pozornice. Zaostali kupa~i na pla`i i qudi koji su prolazili ulicom prvo su nas gledali sa zaprepa{}ewem i nevericom, a ~im bismo malo odmakli, iza sebe smo ~uli glasno uzvikivawe i dobacivawe na raznim jezicima.

Nikad nije kasno U hotel smo stigli taman u vreme ru~ka. Milan je odbio da jede s nama, odmah je otr~ao u sobu. Nismo `eleli da se prepiremo s wim, ionako je jedva pristao da krene s nama na letovawe u Agi Apostoli. Obe}ali smo mu da }e to biti posledwi odmor koji provodimo zajedno. Do narednog leta, kad napuni {esnaest godina, ima vremena da odlu~imo da li }e na more zaista i}i sam s dru{tvom.

U hotelu ,,ANGELLA’’, koji se nalazi izvan centra ovog gr~kog letovali{ta na najlep{oj pla`i, do~ekao nas je direktor. Dobrodo{licu nam je po`eleo uz ~uveni uzo, pi}e koje se pravi preciznom kombinacijom gro`|a, trava i bobica anisa, karanfili}a, mente.

Bilo nam je ~udno {to nas moli da u salu za obede ne ulazimo bez ode}e. Zar misli da smo toliko nevaspitani, pitali smo se moja supruga Dubravka i ja.

Posle ru~ka na brzinu smo se raspakovali i u{li u Milanovu sobu. Bez kucawa. Toliko je bio qut {to, kako je rekao, ne po{tujemo wegovu privatnost da smo i zaboravili da ga pitamo ho}e li s nama na pla`u. Zamolio nas je da ga ,,vi{e ne smaramo i ne blamiramo’’, ba{ tim re~ima.

Dubravka i ja smo se ponovo pogledali. Prvo direktor, sada i ro|eno dete! Otkud im pravo da se pona{aju kao da smo mi deca?

Jedini qudi na svetu Ali, do{li smo na letovawe, a odmor ne treba zapo~eti neprijatnostima. Pre}utno smo re{ili da pre|emo preko „uvreda” i da kona~no uradimo ne{to {to smo oduvek pri`eqkivali, ali nismo imali prilike da poku{amo.

Izme|u hotela i pe{~ane pla`e, koja se prostirala unedogled, nalazi se {etali{te. Nismo hteli da se kupamo u bazenu ispred hotela, nego smo presekli ulicu, izu-

94 2

li cipele i bosi krenuli pla`om. U jednom trenutku Dubravki se u~inilo da je me|u kupa~ima ugledala jednog od direktora firme u kojoj radi, ali sam je ubedio da se sigurno prevarila. Otkud on u Agi Apostoliju kad nije doputovao s na{om grupom?

Prijao nam je vru} i sitan pesak pod nogama.

I{li smo sve daqe pla`om dok nismo stigli do kamene litice. [ta li se nalazi iza? Ja sam zadigao nogavice od pantalona, a Dubravka je skinula sukwu i ostala u kupa}em kostimu. Zagazili smo u more i obi{li liticu. Na{li smo se na pla`i na kojoj je bio samo jedan par. Radovali smo se kao deca kad su se ti neznanci ubrzo pokupili i oti{li. Ostali smo sami u toj zaklowenoj uvali.

Ako ne}emo sada, pogledali smo se zavereni~ki, ko zna kad }e nam se pru`iti slede}a prilika?

Skinuli smo kupa}e kostime i slo`ili ih na pe{kire, gde nam je bila i ode}a. Kad smo nagi zagazili u vodu, ose}ali smo se kao da smo jedini qudi na svetu. Nigde nikoga na vidiku. Nisu nam smetali ni talasi ni voda zamu}ena peskom. Prskali smo se kao deca, plivaju}i sve daqe od obale.

Sunce se polako spu{talo na horizontu i neverovatnim odbleskom u kapqicama vode zaslepqivalo nam o~i.

U jednom trenutku okrenuli smo se i shvatili da smo otplivali daleko od obale. Uvala je izgledala kao ta~kica u daqini. I daqe zadirkuju}i jedno drugo i prskaju}i se, zaplivali smo natrag.

U modi je karton Razdragano smo istr~ali na obalu. Ostvario nam se san.

Napokon smo i mi postali nudisti. Ali, nismo `eleli to da delimo ba{ s celim svetom.

Pla`a je bila pusta. Kao i pre. Jedina razlika je bila u tome {to na woj zaista ni~ega nije bilo. Ni na{ih pe{kira, ni kupa}ih kostima, a ni ode}e. Dok smo bili u vodi, neko je, o~igledno, pokupio sve na{e stvari.

Kako da se vratimo u hotel?

Tumarali smo uvalom u potpunom {oku. Onda smo seli, trude}i se da se smirimo i dogovorimo {ta da radimo. I Dubravki i meni je bilo jasno: istim putem moramo da se vratimo u hotel. Ali kako? ^ime da pokrijemo naga tela?

Ponovo smo pretra`ili ~itavu pla`u. Jedino {to smo na{li bio je malo ve}i karton skriven u dnu stene. Kako oboje da se zaklonimo kartonom? Nikako.

Ali, to je bilo jedino re{ewe.

Ponovo smo obi{li oko litice i zastali na pla`i na koju se spu{tao sumrak. Dubravka je i{la prva, ja iza we.

Rot 94-95:Rot 94-95.qxd

8.7.2015

19:33

Page 2

KO BI REKAO Karton smo gr~evito dr`ali uz tela, ali on je mogao samo delimi~no da nas prikrije.

I danas, kada se toga setim ili kad se u znoju probudim u krevetu, ~ini mi se da je put do hotela trajao ~itavu ve~nost. Nije vredelo {to sam se trudio da nikoga ne pogledam u o~i, bilo mi je jasno da su sve o~i bile uprte u nas dvoje. Dok smo prolazili pored nepoznatih qudi, kao da je i muk bio glasniji od svih dobacivawa. A tek poluglasna pitawa dece? Ose}ao sam se kao u pri~i o carevom novom ruhu.

U jednom trenutku u~inilo mi se da sam u mno{tvu nepoznatih lica ugledao jedno poznato. Dubravka je zastala. Bio sam siguran da je moja supruga ipak bila u pravu. Jedan od direktora u Dubravkinoj firmi i wegova `ena spustili su pogled. Pravili su se da nas nisu primetili. Nisu primetili dvoje qudi „obu~enih” samo u karton?!

Koliko je trajao hod po mukama? Kad smo stigli do hotela? Ni{ta ne znam. Samo se se}am da smo Dubravka i ja prvi put progovorili kad smo ugledali natpis -„ANGELLA”.

Trebalo je da prese~emo {etali{te prepuno qudi i da se u{uwamo u hotel. Dok smo se pribli`avali, jedno prenera`eno lice nije prestajalo da gleda u nas. Direktor ho-

Leonardo da Vin~i mogao je istovremeno jednom rukom da pi{e, a drugom da crta.

Adolf Hitler je bio ~ovek godine u ameri~kom magazinu „TIME” za 1938. godinu.

U Kini se smatra da dete ima jednu godinu na dan ro|ewa.

Mlade u Kini nose crveno.

[um koji ~ujemo kada na uvo stavimo morsku {koqku je {um na{eg krvotoka. tela se nije ni potrudio da sakrije pogled. Razroga~enih o~iju i opu{tene vilice pratio nas je kao da je video utvare.

Nismo imali kud. Morali smo da pro|emo tik pored direktora. Nesvestan {ta radim, naklonio sam mu se kad smo ga gotovo okrznuli kartonom. Tek tada samo {to se nije sru{io od zaprepa{}ewa. Ali, i on je klimnuo glavom, nastavqaju}i da nas prati pogledom dok smo zamicali hodnikom prema recepciji.

Qudi koji su stajali ispred lifta samo su se razmakli i pustili nas da stanemo prvi. Kad su se otvorila vrata, iz lifta je iza{lo nekoliko gostiju i jedan od slu`benika hotela. Upro je prstom u nas i po~eo grohotom da se smeje. I kad su se vrata zatvorila za nama, jo{ smo ~uli wegov smeh.

Pustolovina je okon~ana, poverovali smo naivno kad smo stigli do vrata sobe. Istog ~asa su se naglo otvorila vrata. Spreman za izlazak Milan je stajao u dovratku...

Ovo je moja ispovest. Pri~a je, na moju veliku `alost, istinita. Kad se dogodila? Zar je to va`no? í

Delfini imaju ve}i mozak od qudi.

@enka armadila okoti uvek ~etiri mladunca koji su uvek istog pola.

A pri~u je od Du{ana G. zabele`ila i za „SRPSKI ROTAR” malo doterala: Vesna Sofrenovi} (Objavqeno u rubrici @IVOT PI[E DRAME, ~asopisa POLITIKIN ZABAVNIK)

95 3

Rot 96-97:Rot 96-97.qxd

8.7.2015

19:34

Page 1

NEVESELI LIKOVI NA[EG ROTARIJA

96

Kuloarski 1

Kuloarski 2

Kuloarski 3

Ovde vam je sve. I FONDACIJA I UPRAVQAWE. Mislim, PROJEKTIMA

Oj, Moravo, oj, Moravo...

...mojje selo..zzzz...

Rot 96-97:Rot 96-97.qxd

8.7.2015

19:34

Page 2

Bla`ena me|u mu{karcima...

...Gospodo, jednu pijanu ~a{u Banatu...

Uf... da... ovo je na{ Guverner...

Najboqi tata na svetu... i {ire

Snimio Hayi Du{an Glu{ac NASTAVI]E SE

...bla`en me|u `enama

97

Rot 98-99:Rot 98-99.qxd

8.7.2015

19:38

Page 1

MESECOSLOV

AVGUST 2015.

Ovo je mesec ^LANSTVA i [IREWA ROTARIJA, vreme u kome se aktivnosti usmeravaju ka potrebi Rotarija za nala`ewem novih ~lanova i osnivawem novih klubova SVETSKA NEDEQA DOJEWA (prva nedeqa u avgustu) SVETSKI DAN NAPU[TENIH @IVOTIWA (tre}a subota u avgustu) EVROPSKA NO] SLEPIH MI[EVA (klizni datum avgust – septembar)

1

[VAJCARSKA - OSNIVAWE KONFEDERACIJE / 1291. /

9

ME\UNARODNI DAN DOMORODA^KOG STANOVNI[TVA

12

ME\UNARODNI DAN MLADIH

GODI[WICA @ENEVSKE KONVENCIJE

17

REPUBLIKA INDONEZIJA - DAN NEZAVISNOSTI / 1945. /

1192. Ri~ard Lavqe Srce sti`e u Jafu, Palestina, i nanosi poraz Saladinovoj vojsci.

2

15

ME\UNARODNI DAN SIROMA[NIH

ME\UNARODNI DAN PRIJATEQSTVA

BJR MAKEDONIJA – ILINDEN / 1903. /

1914. Na dana{wi dan delovi srpske Kombinovane divizije nai{li su na izvidnicu austrougarske vojske na padinama Cera i tako je po~ela ~uvena bitka, prva savezni~ka pobeda u Prvom svetskom ratu koja je silno podigla ugled srpske vojske. Posle upada u Srbiju 200.000 austrougarskih vojnika tokom Prvog svetskog rata, Srpska vrhovna

prebacila je 180 000 vojnika u severozapadnu Srbiju i izradila plan za Cersku bitku. Zahvaquju}i sjajnoj strategiji srpske komande i hrabrosti srpskih vojnika, do 24. avgusta u Srbiji nije ostao ni jedan austrougarski vojnik izuzev 4500 zarobqenika.

19 17

ROTARI KLUB JAGODINA ~arterovan 2004. godine

1939. Slavni nau~nik Nikola Tesla naru~io je od vajara Ivana Me{trovi}a da mu izradi bistu. Me{trovi} je tek 1952. godine na osnovu fotografija i se}awa na velikog nau~nika uradio Teslinu bronzanu bistu koja se ~uva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

SVETSKI DAN HUMANITARNIH RADNIKA SVETSKI DAN FOTOGRAFIJE

MA\ARSKA (naziv od 01. 01. 2012.)

– DAN SVETOG STEFANA / National DaÚ /

20 23

ME\UNARODNI DAN SE]AWA NA TRGOVINU ROBQEM I WENU ZABRANU

24

UKRAJINA– DAN NEZAVISNOSTI / 1991. /

18 3

ROTARI KLUB LOZNICA ~arterovan 2010. godine

1884. Istog dana zavr{eni su `elezni~ki most na Savi i beogradska `elezni~ka stanica koju je projektovao in`ewer Dragutin Dragi{a Milutinovi} (1840 – 1900) sin pesnika Sime Milutinovi}a Sarajlije (1791 – 1847).

6

DAN HIRO[IME

7

ME\UNARODNI DAN OSOBA KOJE SU PROMENILE POL

1989. Umrla je Mira Trailovi}, na{a pozori{na rediteqka.

98 2

2007. Od 24. avgusta do 30. septembra u Muzeju primewene umetnosti u Beogradu prire|ena je najve}a izlo`ba ilustracija kod nas pod nazivom ,,Ilustratori ,,Politikinog Zabavnika’’ na kojoj su 104 umetnika prikazala 367 originalnih radova i digitalnih kopija objavqenih u ,,Politikinom Zabavniku’’.

Rot 98-99:Rot 98-99.qxd

25

8.7.2015

19:38

Page 2

Mo`da je u po~etku bilo i drugih motiva, ali danas je glavni strah.

Od straha su qudi zli, surovi i podli, od straha su dare`qivi, ~ak i dobri.

EVROPSKA NO] SLEPIH MI[EVA

1930. Ro|en je [on Koneri, {kotski glumac.

IVO ANDRI] na{ pisac, nobelovac, Rotarijanac (1892 + 1975)

Nisu svi qudi tako r|avi i kao {to to r|av ~ovek misli.

Ni{ta qude ne vezuje tako kao zajedni~ki i sre}no pro`ivqena nesre}a.

Ni{ta ne mo`e tako da nas prevari kao na{e ro|eno ose}awe smirenosti i prijatnog zadovoqstva tokom stvari.

Ima qudi ~iji je `ivot tako dobro ispuwen da ni svojom smr}u ne mogu da nas obeshrabre.

Ima u nekim qudima bezrazlo`nih mr`wi i zavisti, koje su ve}e i ja~e od svega {to drugi qudi mogu da stvore i izmisle.

Imati veliku snagu, fizi~ku ili moralnu, a ne zloupotrebiti je bar ponekad, te{ko je, gotovo nemogu}e.

27 27

ROTARI KLUB SOMBOR ~arterovan 1999. godine REPUBLIKA MOLDAVIJA – DAN NEZAVISNOSTI / 1991. /

Ja sam, Envere, u mojoj literaturi do{ao do avlinskih vrata, a ti si u{ao u ku}u. (o Enveru ^olakovi}u) Ko ~ini dobro, od wega se jo{ vi{e dobra o~ekuje.

Ko je duga veka, taj nad`ivi sve, pa i svoje zasluge.

Lep{a du{a dubqe jeca.

28 29 31

ISTO^NA REPUBLIKA URUGVAJ – DAN NEZAVISNOSTI / od Brazila 1828. /

ME\UNARODNI DAN NESTALIH

ROTARI KLUB BEOGRAD STARI GRAD ~arterovan 1999. godine

Qubav, kad je iskrena i duboka, lako pra{ta i zaboravqa.

Ni{ta nije te`e ni stra{nije nego gledati svet oko sebe o~ima biv{e lepotice.

Od svog porekla i detiwstva ne mo`e se lako pobe}i.

Oko lepote su uvek ili mrak qudske sudbine ili sjaj qudske krvi.

Primitivni i ograni~eni qudi imaju razvijenu sposobnost nadawa.

Kod umnih i darovitih qudi ta mo} je, ~ini mi se, mawa.

Rana koja se krije, sporo i te{ko zarasta. [to ne boli – to nije `ivot, {to ne prolazi – to nije sre}a.

Tok doga|aja u `ivotu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali na~in na koji }emo te doga|aje podneti, u dobroj meri zavisi od nas.

Qudi ~esto celog veka vuku za sobom obzire, kao lance, a na kraju vide kolikosu nedostojni i nepotpuni.

Toliko je bilo u `ivotu stvari kojih smo se bojali.

A nije trebalo.

Trebalo je `iveti.

Qudi koji sami ne rade i ne poduzimaju ni{ta u `ivotu, lako gube strpqewe i padaju u gre{ke kad sude o tu|em radu.

U zemqi mr`we najvi{e mrze onoga ko ne ume da mrzi.

Qudi male pameti retko se boje da ne budu dosadni.

Vrednost lepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova u kojima nam se javqa. U tome je i wena oplemewuju}a snaga i wena najve}a dra`.

Qudi vole razgovore o padu i poni`ewu onih koji se suvi{e visoko uzdignu i polete.

Mir i spokojstvo, jedina su dobra i najve}e dostojanstvo skromnih i bezimenih qudi.

Mladost je sretno doba u kome ~ovek po~iwe da veruje u sebe, a jo{ nije prestao da veruje drugima.

Mnogi postignu ono {to su hteli, a izgube sebe.

Zvezdanog neba i qudskog srca nikad se ~ovek ne}e mo}i nagledati. @ena stoji, kao kapija, na izlazu kao i na ulazu ovoga sveta. @ivot nam vra}a samo ono {to mi drugima dajemo. @ivotna snaga jednog ~oveka meri se, pored ostalog, i wegovom sposobno{}u zaboravqawa.

99 3