Srpski rotar br 51 i 52

6.5.2015

18:02

Page 1

D-2483

MAJ/JUN 2015. • GODINA V (LæææII) BROJ 51 i 52 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

1992-2015

rot 01:rot 01.qxd

23 GODINE SLU@ENJA I DRU@ENJA

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

6.5.2015

18:04

Page 1

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

GarÚ C. K. Huang IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

OSVETLIMO ROTARI!

^OVEK I SVE]A

ISSN 2217-723æ

BROJ 51 i 52 MAJ / JUN 2015.

GODINA V (LæææII)

Vigor Maji}

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture.

Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2014–2015 Vigor Maji}

Hayi Du{an Glu{ac

*** I kao {to plamen jedne obi~ne male sve}e ili ~ak iskre od {ibice mo`e da raspali ogromnu vatru i da osvetli put stotinama qudi, tako i iskre na{e du{evne topline i primer na{e dobrote, mogu da izmene `ivote, poglede na svet i sudbine qudi oko nas, pa ~ak i ako mi to sami ne razumemo u potpunosti.

I ba{ zbog toga, budimo svetlost za qude koji nas okru`uju, isto kao ovaj svetionik koji i u najtamnijim no}ima i u najstra{nijim burama, nastavqa jednako da svetli.

Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Hayi Du{an Glu{ac Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili prole}ni i letwi broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} PIB 103557058 Ra~un 275-0102 2209 037639 otvoren kod Societe Generale Bank Srbija

2

Pala je no}.^ovek uze malu sve}u iz kutije, zapali je i po~e se s wom pewati dugim spiralnim stepeni{tem.

- Kuda idemo? – upita sve}a.- Pewemo se na kulu, da osvetlimo put brodovima do luke. – pro{aputa ~ovek.- Ali nijedan brod ne mo`e da vidi moju svetlost! – uzvrati mala sve}a.- Iako tvoj plamen i nije tako veliki, – re~e ~ovek – ti svejedno nastavi da gori{ … {to ja~e mo`e{.

A ostalo prepusti meni.

I tako pri~aju}i, wih dvoje stigo{e do vrha stepenica, a potom i do ogromnog fewera na vrhu kule. ^ovek pribli`i sve}u i s plamenom wenim upali fewer. Uskoro velika polirana ogledala iza fewera, reflektuju}i svetlost male sve}e, ra{iri{e svetlost po moru miqama daleko, osvetqavaju}i put brodovima i putnicima í

Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi} Zorica Milo{evi}

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

6.5.2015

18:04

Page 2

PO^IWE PRI^A

ROTARI KLUB BEOGRAD Godine 1989. – 25. novembra osnovan je Inicijativni odbor za osnivawe Rotari kluba Beograd, na Vra~aru, ulica Kursulina broj 14, drugi sprat, advokatska kancelarija Dragana Brajera.

Godine 1991. ~lanovi Rotari kluba Beograd po~iwu redovno da se sastaju, ~etvrtkom od 20 ~asova u novobeogradskom hotelu HÙATT, a Guverner Distrikta Robert Papou{ek, 20 juna 1991. godine dodequje Klubu status PROVISIONAL ROTARÙ CLUB BELGRADE. Godine 1992. – 7. maja, Rotari klub Beograd registrovan je kao udru`ewe gra|ana, a Rotari Internacional prihvata ga u punopravno ~lanstvo odlukom Borda direktora, sutradan, 8. maja, odnosno, Rotari klub Beograd je registrovan u Distriktu 1910.

Godine 1994. Rotari klub Beograd osniva Rotarakt klub Beograd.

Od 2000. godine Rotari klub Beograd bio je u Distriktu 2480.

Od 2007. godine Rotari klub Beograd bio je u Distriktu 2481.

Od Rotarijanske 2011 – 2012. godine Distrikt 2483 ~ine dr`ave Srbija i Crna Gora.

Od 1992. do 2012. godine kada je sve~ano obele`eno prvih 20. godina od (re)osnivawa, Rotari klub Beograd imao je 72 ~lana.

Danas, maja 2015. godine, Rotari klub Beograd ima 19 aktivnih ~lanova.

Poveqa, Dragan Brajer i Petar Rakin, 8. maj 1992. godine

PORUKA GUVERNERA D 2483 MAJ 2015.

Mesec prijateqstva Dragi Rotarijanci i Rotaraktovci, po{tovani prijateqi u Rotariju, U maju ove godine o~ekuju nas dva va`na doga|aja – Distriktna Skup{tina 9. maja i Konferencija Distrikta 23. maja. Oba ova doga|aja su va`na i obavezna. Pravila Rotarija razdvajaju ova dva okupqawa predstavnika Klubova iz mnogo razloga. Distriktna Skup{tina okupqa nove predsednike Klubova koji u julu stupaju na du`nost. Pored prigodnih i va`nih tema i predavawa, budu}i predsednici }e razmatrati i usvojiti bud`et Distrikta za narednu Rotarijansku godinu, tojest godinu u kojoj }e oni voditi Klubove. Distriktna Konferencija }e okupiti sada{we predsednike kojima se pribli`ava isticawe mandata i koji bi na tom okupqawu trebalo da usvoje izve{taj za prethodnu (2013-14) Rotarijansku godinu i da donesu jo{ neke odluke neophodne za uspe{an rad Distrikta.

Poziv i materijale za Distriktnu Skup{tinu ste dobili, dok }e u narednih nekoliko dana svim Klubovima biti dostavqeni materijali za Distriktnu Konferenciju. Najboqe bi bilo da na oba skupa do|u i predsednici i sekretari – na Skup{tinu oni koji preuzimaju du`nosti u julu, a na Konferenciju sada{wi. Molim vas da svi aktivni Klubovi osiguraju svoje prisustvo na ova dva skupa. Na Distriktnoj Konferenciji o~ekujemo i u~e{}e specijalnog izaslanika predsednika Rotari Inrternacionala koji }e nam preneti li~nu poruku predsednika Gari Huanga.

• Klubovi koji duguju distriktnu ~lanarinu za du`i vremenski period dobi}e narednih dana moje pismo sa krajwim rokom od dve nedeqe za izmirewe svojih obaveza, nakon ~ega }u Rotari Internacionalu uputiti zahtev za terminaciju ovih Klubova. Sramota je da se neodgovornim odnosom pojedinih Klubova ugro`avaju planirane aktivnosti Distrikta, pre svega mogu}nosti Distrikta da poma`e dobre i kvalitetne akcije Klubova i da pro{iruje me|unarodne kontakte i saradwu.

Na Distriktnoj Konferenciji svim u~esnicima }e biti dostavqeni podaci o Klubovima koji duguju Distriktu. Klubovi koji duguju Rotari Internacionalu za period du`i od ~etiri meseca bi}e u me|uvremenu terminirani, {to se ve} desilo sa dva Kluba u na{em Distriktu.

• Apelujem na Klubove koji imaju svoje Rotarakt klubove da pa`qivo prou~e rad ovih Klubova koji okupqaju mlade i obrate pa`wu na vi{egodi{we aktivne ~lanove Rotarakt kluba koji se pribli`avaju ili su ve} pre{li prag od 30 godina starosti. Aktivni Rotaraktovci koji to `ele bi trebalo da bez ve}eg odlagawa postanu punopravni ~lanovi svojih sponzorskih Rotari klubova.

Podrazumeva se da bi te mlade osobe trebalo da imaju svoju jasnu profesionalnu klasifikaciju i da budu ekonomski samostalni kako bi mogli preuzeti osnovne finansijske obaveze ~lana Rotari kluba.

• Na kraju, jo{ jednom se zahvaqujem Klubovima na korektnom u~e{}u u izboru Guvernera. ^estitam i kandidatima na korektnosti i posve}enoj odluci da se ponude za obavqawe va`ne i zahtevne du`nosti Guvernera. @ao mi je zbog par usamqenih problema koji su posledica odbijawa da se pro~itaju i razumeju pravila Rotari Internacionala. Nadam se da se vi{e ne}e ponoviti sramota da pojedinci pi{u `albe Rotari Internacionalu u ime drugih Klubova koji takve inicijative uop{te nisu imali i da ih slu`benici Rotari Internacionala ponovo moraju moliti da pro~itaju pravila i shvate kako se na jedini prihvatqiv na~in podnose `albe i primedbe. Ma {ta mi na ovim prostorima verovali i ma kako uvrnuto bili obrazovani i nau~eni, u Rotariju je jednostavno neprihvatqivo da neko govori u ime drugih, da pojedina~ni Klub zastupa interese drugog aktivnog i registrovanog Kluba ili da nastupa u ime Klubova koji nemaju jasno i propisno formulisan stav o nekom odre|enom pitawu.

• U narednih nekoliko meseci mnogi Klubovi su najavili razli~ite zanimqive aktivnosti namewene prvenstveno dru`ewu i me|usobnom upoznavawu.

Potrudite se da {to vi{e va{ih ~lanova u~estvuje na nekim od tih akcija i da tako pro{irite i u~vrstite veze koje imate sa drugim Klubovima.

OSVETLITE ROTARI – u~inite va{ Klub vidqivim kao primer pouzdane organizacije koja gleda u budu}nost i koja neguje prijateqstvo i saradwu sa svim qudima dobre voqe!

Va{ u Rotariju, Vigor Maji} Guverner Distrikta 2483 za Rotarijansku 2014-2015. godinu

33

Rot 04-05:Rot 04-05.qxd

6.5.2015

18:07

Page 1

MESECOSLOV

MAJ 2015.

4

Maj je mesec PRIJATEQSTVA. SVETSKI DAN BORBE PROTIV ASTME (prvi utorak u maju)

SVETSKI DAN SAJMA (druga subota u maju) ME\UNARODNI DAN VO@WE BICIKLOM NA POSAO (tre}eg petka u maju)

5 6

ME\UNARODNI DAN VATROGASACA ME\UNARODNI DAN BABICA DAN EKOLOGA SRBIJE

MESEC MATEMATIKE

1

8

Reosnovan je ROTARI KLUB BEOGRAD kada mu je dodeqena poveqa (ROTARÙ INTERNATIONAL CHARTER) 1992. godine

11

1916.

Predstavqena je Ajn{tajnova Op{ta teorija relativiteta.

12

ME\UNARODNI DAN MEDICINSKIH SESTARA

13

SVETSKI DAN PRAVEDNE TRGOVINE

ME\UNARODNI DAN BEZ DIJETE

NEDEQA CRVENOG KRSTA (druga nedeqa u maju)

ME\UNARODNI PRAZNIK RADA

10

ROTARI KLUB NOVI SAD – PETROVARADIN – FRU[KA GORA GODI[WICA KLUBA

7

1892. – Ro|en je Josip Broz Tito, predsednik FNRJ i SFRJ (†1980).

DAN EVROPE

2010. OSNOVAN ROTARI KLUB KUCURA VRBAS

8 9

SKUP[TINA D 2483

SVETSKI DAN ZA[TITE NOSOROGA 1999. Na naslovnoj strani lista ,,Politikin Zabavnik’’ u vreme Nato bombardovawa na{e zemqe, pojavio se lik Mikija Mausa koji je {akama prekrio o~i.

2

9 9

1995. OSNOVAN ROTARI KLUB NOVI SAD DUNAV

1911. Na dana{wi dan osnovano je tajno dru{tvo UJEDIWEWE ILI SMRT, kasnije poznato kao CRNA RUKA. General{tabni pukovnik Dragutin

SVETSKI DAN ZA[TITE DELFINA

1720. Ro|ena je Sofija Avgusta Frederika fon Anhalt – Cerbst, potowa Katarina Velika, ruska carica, primer prosve}enog vladara svog vremena

3

SVETSKI DAN SLOBODE MEDIJA SVETSKI DAN SUNCA

2014. U 73. godini u Beogradu je umro Timoti Yon Bajford britanski rediteq, scenarista i glumac, koji je ve}i deo svog radnog veka proveo u Srbiji. Osta}e upam}en kao Englez koji je napravio najboqe srpske TV serije za decu - ,,Neven”, ,,Poletarac”, ,,Babino unu~e”, ,,Nedeqni zabavnik” ,,Tragom ptice Dodo”...

Ro|en je u Solsberiju u Velikoj Britaniji gde se i {kolovao.

4 2

8

ME\UNARODNI DAN CRVENOG KRSTA I CRVENOG POLUMESECA

Dimitrijevi} Apis (1876 + 1917) bio je jedan od najvi|enijih ~lanova ove tajne organizacije koja je imala svoj pe~at i obredni krst.

10

DAN KRETAWA

SVETSKI DAN PTICA, DRVE]A I ODR@IVOG RAZVOJA ME\UNARODNI DAN TELESNE AKTIVNOSTI

2014. Poplave na Balkanskom poluostrvu su do{le nakon obilnih padavina i sna`nog ciklona koji je zahvatio centralni deo Balkanskog poluostrva. Padavine su obuhvatile ceo Balkan. Najvi{e su postradale dr`ave Srbija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska. Pored ogromne materijalne {tete, u ovom potopu bilo je i qudskih `rtava.

Rot 04-05:Rot 04-05.qxd

14 15

6.5.2015

SVETSKI DAN PTICA SELICA ME\UNARODNI DAN PORODICA

ME\UNARODNI DAN AKCIJE ZA KLIMU

18:07

Page 2

1803. Britanija je objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitawa u unutra{we stvari u Italiji i [vajcarskoj.

18

1866. Sru{ena je Stambol kapija u Beogradu.

19

26

1986. Evropska zajednica je usvojila evropsku zastavu.

30

KONFERENCIJA D 2483

ME\UNARODNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

27

1868. Ro|en je Aleksa [anti}, srpski pesnik. (†1924.)

SVETSKI DAN PAPAGAJA

DAN PROTIV MALIGNIH MELANOMA KO@E

16

ME\UNARODNI DAN S.O.S. TELEFONA

1943. U Jajincima je streqana Drinka Pavlovi}, predratna u~iteqica, narodni heroj Jugoslavije.

20

1873. Levi [traus i wegovi partneri patentirali su farmerke.

21

SVETSKI DAN KULTURNIH RAZLI^ITOSTI, DIJALOGA I RAZVOJA

22

DAN BORBE PROTIV NE@EQENE PO[TE

31

2002. OSNOVAN ROTARI KLUB BUDVA, CRNA GORA

1594. U Veneciji je umro slavni italijanski slikar Jakopo Komin Robusti, zvani Tintoreto.

Po`iveo je 75. godina, u svojim slikarskim delima ostavio je trag lepote za neodre|eno dugo razdobqe...

SVETSKI DAN BIODIVERZITETA – ZA[TITE PRIRODE

23 17

2005. OSNOVAN ROTARI KLUB KULA

SVETSKI DAN TELEKOMUNIKACIJA

ROTARÙ DISTRICT 2483 – KONFERENCIJA DISTRIKTA

1498. Politi~ki i verski reformator \irolamo Savonarola spaqen je na loma~i u Firenci.

24

EVROPSKI DAN PARKOVA I CVE]A

28

SVETSKI DAN LEPTIRA

29

SVETSKI DAN MIROVNIH SNAGA OUN

1953. Edmund Hilari, novozelandski planinar i istra`iva~, zajedno s nepalskim {erpasom Tenzingom Norgajem, prvi je uspe{no osvojio vrh Mont Everest (8.848 metara).

Umro je 2008. godine.

ME\UNARODNI DAN PE[KIRA (u ~ast Daglasu Adamsu, piscu kwige ,,Autostoperski vodi~ kroz galaksiju”)

25

ME\UNARODNI DAN SPORTA

1928. U Beogradu je ro|en Igor Vasiqev, slikar fantazije, magi~ne umetnosti, nadrealizma, poreklom Rus.

NEDEQA SOLIDARNOSTI SA NARODIMA BEZ SAMOUPRAVE I TERITORIJE

IVO ANDRI] na{ pisac, nobelovac, Rotarijanac (1892 + 1975)

Ako, sa krajwim naporom, ~oveku koji stari po|e za rukom da se odr`i uredan i ~ist, to je sterilizovana ~isto}a apoteke a ne ~isto}a cveta.

5 3

Rot 06-07:Rot 06-07.qxd

6.5.2015

18:10

Page 1

PREDSEDNICI ROTARI KLUBA BEOGRAD

23 PRVA ME\U JEDNAKIMA

1992 - 1993, DRAGAN BRAJER

1993 - 1994, GORAN ALIKAFI] + POZDRAVI OD PETRA POP - STEFANIJE Kad sam prve korake sa prof. RaÚ ÝaÚmanom ~inio u RotarÚ Amherst MA, USA, za osnivanje RotarÚ Club u Beogradu, tada u ÙU nije bio niti jedan RotarÚ Club, po evidenciji RotarÚ Amherst.

Da nije bila, velika `elja i zalaganje prof. RaÚ ÝaÚmana ja ne bi ni{ta mogao da u~inim za osnivanje RotarÚ Cluba Beograd.

Pozdrav Petro Pop-Stefanija 712 Sunset Circle BEAUFORT, SC 29906, USA

1994 - 1995, akademik NIKOLA TASI]

1996 - 1997, DIMITRIJE MEJO TOMOVI]

1995 - 1996, PETAR RAKIN +

6 2 1997 - 1998, VOJIN STAR^EVI]

1998 - 1999, MIODRAG ZAGORAC

1999 - 2000, VLADIMIR MLA\AN

Rot 06-07:Rot 06-07.qxd

6.5.2015

18:11

Page 2

2000 - 2001, MIROSLAV [OVRAN

2001 - 2002, PREDRAG \OR\EVI]

2002 - 2003, BRANKO KRASOJEVI]

2003 - 2004, MIROQUB STANOJKOVI]

2004 - 2005, QUBOMIR HAYI \OR\EVI]

2005 - 2006, MILAN KNE@EVI]

2006 - 2007, DUKA SAMARYI]

2007 - 2008, RADOSAV MITROVI]

2008 - 2009, NIKOLA MANDI]

2009 - 2010, SR\AN SRETENOVI]

2010 - 2011, SR\AN MILINKOVI]

2011 - 2012, VESELIN KOVA^EVI]

2012, ZORAN ZDRAVKOVI]

2012 - 2013 - 2014, ^EDOMIR PETRIWAC

2014 - 2015, HAYI DU[AN GLU[AC

7 3

Rodoslov Rotari klubova D 2483

Poveqa Rotari kluba Beograd, 8. maj 1992. godine

Rot 08-09:Rot 08-09.qxd

8 2

6.5.2015 18:13 Page 1

Rot 08-09:Rot 08-09.qxd

6.5.2015

18:13

Page 2

PISMO IZ AMERIKE ROTARI KLUBU BEOGRAD ZA SRPSKU NOVU GODINU Rotari klub Indian Land iz Ju`ne Karoline, USA, uputio je neobi~no pismo, a u nastavku izdvajamo najinteresantnije detalje:

13. januar 2015.

Predsednik Had`i Du{an Glu{ac Rotari Klub Beograd Srbija Dragi Predsedni~e, Na{ Klub je lociran u maloj zajednici Indijanska Zemlja, u okrugu Lankaster, Ju`na Karolina, USA. Kao deo na{ih nedeljnih sastanaka, a i da bi pove}ali svesnost o ,,me|unarodnom” u Rotariju, mi prepoznamo i pozdravimo neki Rotari Klub u svetu. Izaberemo neki Klub u skladu sa nekim doga|ajem koji je povezan sa mestom gde je taj Klub lociran.

Danas smo odlu~ili da pozdravimo i izaberemo va{ Klub, va{ grad i zemlju a povodom proslave Pravoslavne ili Stare Nove Godine. Hteo bih da iskoristim ovu priliku i po`elim vama i ~lanovima va{eg Kluba sre}u, mir, prosperitet i zdravlje u Novoj Godini.

U prilogu ovom pismu su neki podaci koji opisuju na{ Klub, okrug gde smo locirani, dr`avu Ju`nu Karolinu i na{u zastavicu.

Cenio bih ako bi ste nam uzvratili slanjem va{e zastavice.

Najbolje pozdrave vama i ~lanovima va{eg Kluba {alje na{ Predsednik, Garrett Strader kao i svi na{i ~lanovi.

Va{ u slu`enju u Rotariju Jacob Zilber Predsedavaju}i Komiteta za me|unarodne delatnosti Iz prilo`enog pisma izdvajamo najinteresantnije detalje o Klubu i obja{njenje simbolike njegove zastavice: O Klubu Indian Land RotarÚ Club, No. 74342, Distrikt 7750 je ~arterovan 25. oktobra 2006. godine sa 29 ~lanova u 22 klasifikacije a trenutno ima 33 aktivna ~lana. Klub se sastaje svakog utorka ujutro u 7:30h na zajedni~kom doru~ku. Sastanci se odr`avaju u Blue Heron hotelu na terenima Carolina Lakes Golf Kluba. Aktuelni predsednik Kluba je Garrett M. Strader.

Od svog osnivanja Klub je prikupio preko 100,000 $ uglavnom tokom Jesenjeg festivala u Indijanskoj Zemlji. U 2013. je tom festivalu prisustvovalo oko 14.000 posetilaca sa preko 130 donatora, 12 donatora u hrani i sa raznim zanimljivostima.

Vi{e od 40.000$ je donirano za izgradnju lokalne biblioteke koja slu`i celoj zajednici.

O zastavici Uz amblem Rotari Internationala, na{a zastavica sadr`i i: a) sa leve strane, zvani~ni simbol Ju`ne Karoline – stablo palme sa polumesecom u indigo plavoj boji koja je zvani~na boja simbola; b) sa desne strane, dr`avna ptica - Carolina Ýren (cari}); c) na vrhu, preko siluete mape Ju`ne Karoline - lula mira ameri~kih domorodaca, u znak po{tovanja prema plemenu CataÞba indijanaca, po ~ijem imenu je i zajednica Indijanska Zemlja nazvana.

Osim {to ovo pismo predstavlja topao Rotarijanski gest, ukazuje i na mogu}nosti skromnog ali sadr`ajnog klupskog delovanja u Aveniji slu`enja me|unarodnoj zajednici.

Rotari Klub Beograd je uzvratio slanjem Monografije, zastavice i pisma sa srda~nim pozdravima svim ~lanovima RotarÚ Club of Indian Land, Carolina, U.S.A.

9 3

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

6.5.2015

18:28

Page 1

ROTARÙ

About a Úear ago, Þe carried out a surveÚ Þith a simple Üuestion: HoÞ can Þe bring our Úouth program logos closer to RotarÚ and align them Þith our neÞ visual guidelines? Ùour response Þas overÞhelming. Ýe heard from more than 10,000 people ÞorldÞide. Ùouth and universitÚ students. Program participants and alumni. Rotaractors and lifelong Rotarians. Ýe heard from men and Þomen from hundreds of districts. Ýe Þere impressed bÚ this response, but Þeren’t surprised. Ýe alreadÚ kneÞ hoÞ committed Úou are to RotarÚ and to our programs for Úoung leaders. As champions for these programs, Úou made it clear that anÚ change should include RotarÚ, be consistent Þith our voice and visual identitÚ, and eØpress the historÚ of these programs even as Þe engage future participants: 74% of Úou prefer a Rotaract design because it includes the RotarÚ Þheel 75% prefer an Interact design because it includes the RotarÚ Þheel 77% Þant a stronger connection betÞeen Ùouth EØchange and RotarÚ 82% Þant a stronger connection betÞeen RÙLA and RotarÚ As Úou knoÞ, these programs have made a positive difference in our Þorld for decades. Ýe’ve developed leaders through RÙLA, built international understanding through RotarÚ Ùouth EØchange, and Þorked side-bÚ-side Þith Interactors and Rotaractors to take action in our communities. But, just like RotarÚ, these programs have never received the recognition theÚ deserve. Members of the public often don’t knoÞ our programs, ÞhÚ theÚ matter, and hoÞ theÚ are connected to RotarÚ’s storÚ.

In the coming daÚs, Þe Þill be rolling out a neÞ visual identitÚ for these programs that helps make that connection to RotarÚ more clear. NoÞ Þhen Þe continue to tell our inspiring storÚ of the great Þork these Úoung leaders make in communities around the Þorld, theÚ Þill knoÞ it is an eØtension of the RotarÚ brand.

This neÞ visual identitÚ Þon’t replace Úour memories – the framed RÙLA certificate on Úour Þall, the Þell-loved Interact Tshirts in Úour draÞer, or the manÚ Ùouth EØchange pins on Úour blazer. It Þon’t erase Úour fondness for Úour Rotaract lapel pin or traditional club banner. Instead, Þe hope our effort builds on those positive feelings and gives Úou neÞ ÞaÚs to share Úour RotarÚ storÚ Þith even more Úoung leaders ÞorldÞide.

After all, there is no better RotarÚ brand than Úou. Ùou are RotarÚ’s values in action. Ùou are our voice. And together Þe can share Úour RotarÚ eØperience Þith even more leaders.

Learn more about hoÞ these visual changes to our programs Þill strengthen RotarÚ’s image in our voice and visual identitÚ guidelines. Ûuestions?

Email us at graphics¿rotarÚ.org.

SincerelÚ, John HeÞko ONE ROTARÙ CENTER 1560 SHERMAN AVENUE EVANSTON, ILLINOIS 60201-3698 USA ROTARÙ.ORG

10 2

AKTIVNOSTI

DEAR ROTARIAN, ROTARACTOR, OR FRIEND OF ROTARÙ

BEOGRAD METROPOLITAN MIOMIR MI[A GATALOVI]

DOKTORSKA DISERTACIJA ,,JUGOSLOVENSKA DR@AVNA POLITIKA NA KOSOVU I METOHIJI 1958 – 1974’’ Dr Miomir Gatalovi}, ~lan Rotari Kluba Beograd Metropolitan i nau~ni saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, je 24. februara 2015. godine od 15h pred ~etvoro~lanom komisijom uspe{no doktorirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (sve~ana sala ,,Dragoslav Srejovi}”), odbraniv{i doktorsku disertaciju ,,Jugoslovenska dr`avna politika na Kosovu i Metohiji 1958-1974.”.

U pitawu je tema koja pokriva istoriju Kosova i Metohije od Sedmog do Desetog kongresa Saveza komunista Jugoslavije, odnosno period u kojem je Kosovo i Metohija od autonomne oblasti u sastavu Srbije postalo autonomna pokrajina i konstitutivni element Jugoslovenske federacije.

Tako su na 900 strana, izme|u ostalog, obra|ene teme teritorijalnog zaokru`ivawa Kosova i Metohije 1959-1960. godine, prerastawa Oblasti u Pokrajinu 1963. godine, uticaj smene Aleksandra Rankovi}a 1966. godine, prvi i drugi talas ustavnih amandmana 1967-1972. godine, iredentisti~ke demonstracije 1968. godine, Ustav SFR Jugoslavije iz 1974. godine i proces iseqavawa srpskog stanovni{tva.

U narednom periodu o~ekujemo da dr Miomir Gatalovi} svoju doktorsku disertaciju objavi u vidu nau~ne monografije koja bi nam pomogla da boqe razumemo deo na{e pro{losti, ali i su{tinu istorijskih procesa dugog trajawa í

AKTIVNOSTI

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

6.5.2015

18:28

Page 2

NOVI SAD 20 GODINA TRAJANJA KUMOVSKOG ROTARI KLUBA NOVI SAD

Vreme: subota, 28. februar 2015. godine od 20:00h.

Mesto: velika balska dvorana hotela ,,Park’’ u Novom Sadu.

Ova je bila izvanredno organizovana sve~anost povodom 20. godi{wice od reosnivawa Rotari kluba Novi Sad, gde su svi prisutni mogli da u`ivaju u odli~no osmi{qenom umetni~kom i muzi~kom programu. Zvani~ni deo proslave je bio sve~arski ali odmeren, sa nizom zanimqivih i duhovitih osvrta na delatnost Kluba u dosada{wem periodu. Posebna pa`wa i

i Draganu a doma}ini su, kao najzaslu`nijima, dodelili specijalne Zahvalnice Rotari Klubu Beograd i Draganu Brajeru.

Umesto Dragana i Vesne Brajer te ve~eri u Novom Sadu bili su prisutni Nikola Mandi} i Marica Vu~i} Ki{geci (Inervil klub Beograd).

Sjajno i nezaboravno, za primer kako se organizuju ~arter proslave!

Sve ~estitke Predsedniku Rotari kluba Novi Sad Zlatku Ahmetovi}u, prijateqima i ~lanovima Rotari kluba Novi Sad! í IVO ANDRI] na{ pisac, nobelovac, Rotarijanac (1892 + 1975)

^im jedna vlada oseti potrebu da svojim gra|anima obe}ava putem plakata mir i blagostawe, treba biti na oprezu i o~ekivati obrnuto od toga. naglasak je dat ulozi, zna~aju i podr{ci koju je na{ Rotari klub Beograd u~inio tokom wihovog osnivawa, a naro~ito Dragan Brajer. Bilo je zaista pravo zadovoqstvo i radovawe biti prisutan i slu{ati sve te hvalospeve upu}ene na{em Klubu

*** Bolest je sirotiwska sudbina, ali i bogata{ka kazna.

11 3

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

12

6.5.2015

18:28

Page 3

6.5.2015

18:29

Page 4

NOVI SAD ROTARIJANCI POSADILI 70 MLADIH STABALA U NOVOM SADU

^lanovi sva ~etiri novosadska Rotari kluba zasadili su 70 sadnica drve}a na Bulevaru Evrope u Novom Sadu i tako, u saradwi sa Javnim komunalnim preduze}em Gradsko zelenilo, doprineli ozelewavawu Novog Sada.

tarijanci pozvati i ostale gra|ane da im se pridru`e. „@elimo da na{ grad u~inimo lep{im a na{u sredinu zdravijom za `ivot”, poru~io je Uli} í

AKTIVNOSTI

AKTIVNOSTI

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

PQEVQA, CRNA GORA GODINA 2014–2015.

SLU@EWE I DRU@EWE

Akcija „Svaki Rotarijanac jedno drvo” organizovana je na inicijativu Rotari kluba Novi Sad-Alma Mons, a u woj su u~estvovali i ~lanovi Rotari klubova Novi Sad-Dunav, Novi Sad i Novi Sad-Petrovaradin-Fru{ka gora. „@elimo da Novi Sad ozeleni i da ponovo `ivimo u gradu koji je prepoznatqiv i po svojim drvoredima i parkovima”, rekao je novinarima predsednik Rotari kluba Novi Sad-Alma Mons Rastko Uli}. Najavio je da }e ova akcija postati tradicionalna svakog prole}a i dodao da }e idu}e godine Ro-

Akcija - mandarine Dobrovoqno davawe krvi

13

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

14

6.5.2015

18:29

Page 5

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

6.5.2015

18:29

Page 6

Izlet -Sveti Stefan

Rafting Zip line -Tara

Novogodi{wi paketi}i

Rafting

Rafting ru~ak

Sa djecom iz Bijele Rafting Tara

Sponzori Maturskog plesa

15

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

16

6.5.2015

18:30

Page 7

6.5.2015

18:30

Page 8

U posjeti Rotari klubu Sremska Mitrovica

AKTIVNOSTI

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

ULCIW, CRNA GORA MATI^NE ]ELIJE

Rotari klub Ulciw je zajedno sa RK iz Italije ta~nije RC Canosa Barleta u~estvovao u realizaciji projekta ,,mati~ne }elije’’ a koji je podrazumevao kupovinu dve banke za mati~ne }elije za bolnicu ,,Di Mikeli’’ u Barleti.

Kako je ova bolnica u Barleti ve} posedovala respektabilnu hemat. infrastrukturu kupovinom ovih banaka za skladi{tewe mati~nih }elija ona je postala najpoznatiji centar ju`ne Italije za le~ewe bolesti koje se tretiraju mati~nim }elijama.

Rotari Fondacija je odobrila Klubovima 175.000 ameri~kih dolara za realizaciju ovog projekta.

Promocija projekta je obavqena u decembru 2009. godine u Barleti uz prisustvo velikog broja medicinskih i politi~kih li~nosti, a projekat „mati~ne }elije”, ozna~en je kod Rotari Fondacije pod brojem MG 64321.

Osobe obolele od malignih oboqewa iz Crne Gore mogu uz odre|enu proceduru koristiti usluge u bolnici „Di Mikeli” u Barleti.

Za u~e{}e u ovom projektu Rotari klub Ulciw, Crna Gora, je dobio 50.000 poena, odnosno 50 Paul Harris FelloÞ zna~aka.

Dana 12. 12. 2014. godine, u vili ,,Venecija’’ u Ulciwu odr`ana je sve~anost sa sloganom Paul Harris FelloÞ dru`ewe na kojoj je dodeqeno 35 Paul Harris FelloÞ zna~aka istaknutim Rotarijancima i prijateqima Kluba.

Dru`ewu su prisustvovali Guverner na{eg Distrikta Vigor Maji}, Dragan Brajer i Velibor Zolak.

Ovde vredi zabele`iti da je prof. dr Nade`da Basara postala po~asni ~lan Rotari kluba Ulciw í

Zahvalnost donatorima

Vredni predsednik Kluba Veselin Soki}

Celog veka se le~imo od nesretnog detiwstva.

IVO ANDRI] na{ pisac, nobelovac, Rotarijanac (1892 + 1975)

*** ^oveka }ete najboqe upoznati ako ga posmatrate kako se pona{a kad se ne{to deli besplatno.

AKTIVNOSTI

Veselin Soki} i Danko Bjekovi}

BEOGRAD O VE[TINI PREZENTOVAWA

U ~etvrtak, 5. marta 2015. godine, gost – predava~ u Rotari klubu Beograd bila je Natalija Rackovi}, direktorka firme ,,V + O Comunication’’ koja je prisutnima govorla na temu: ,,Javni nastup i ve{tina prezentovawa”.

Malom broju (!) prisutnih prijateqa go{}a je odr`ala zanimqivo predavawe o danas aktuelnoj temi i posle di-

17

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

18

6.5.2015

18:30

Page 9

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

6.5.2015

18:31

Page 10

skusije koja se produ`ila tokom ve~eri, dogovoreno je da se ovo predavawe nastavi i da ponovo bude na{ gost – kada joj to bude odgovaralo, jer nosi jo{ ,,mali milion’’ za znawe potrebnih podataka, pojmova, zanimqiviosti, tako|e uz video prezentaciju, kao i ove ve~eri.

Tokom predavawa Natalija nas je upoznala i provela kroz tajne verbalne i neverbalne komunikacije, javnog govorni{tva, nastupa pred kamerama, a pojasnila i neke od naj~e{}ih gre{aka koje qudi prave u javnim nastupima.

Osim {to je Natalija li~no vrlo {armantna i komunikativna, weno predavawe je bilo efektno, uverqivo, elokventno ali i prakti~no, tako da je pobudilo veliko zanimawe ~lanova Kluba. Posle predavawa i prezentacije

bilo je postavqeno dosta pitawa na koje je Natalija strpqivo odgovarala a na kraju joj je Hayi Du{an poklonio Monografiju Rotari kluba Beograd i primerak ~asopisa ,,Srpski Rotar’’.

Sawi hvala za sjajnog gosta – predava~a!

Evo nekoliko osnovnih podataka o go{}i koju je predstavila na{a Sawa Paweskovi}: Natalija je po~etkom 2013. godine postala direktor ,,V+O Communication’’ Srbija, posle ~etiri godine rada u toj konsultantskoj ku}i. Svoju pri~u u oblasti bavqewa komunikacijama, koju je zapo~ela pre vi{e od osam godina, neprestano je oboga}ivala predanim radom i saradwom sa me|unarodnim i lokalnim klijentima iz razli~itih industrija: od klijenata iz sektora robe {iroke potro{we, do ministarstava, dr`avnih institucija i stranih fondacija.

Ponosno nosi titulu eksperta za strate{ke komunikacije i konsalting, sa izuzetnim iskustvom u korporativnim komunikacijama, kriznim komunikacijama, internom PR-u, razvoju brendova, ATL, BTL, TTL. Weno zalagawe i strast prema komunikacijama nije pro{la nezapa`eno, pa je potvrda za wen rad stigla i sa adrese Dru{tva Srbije za odnose sa javno{}u u vidu presti`ne nagrade, koju je zajedno sa Coca-Cola Hellenic osvojila 2010. godine.

Nikola Mandi} je Draganu Brajeru i na{em Klubu doneo zahvalnice koje im je uru~io kumovski RK Novi Sad, a povodom 20. godina od reosnivawa u subotu, 28. februara, gde je Nikola bio na{ predstavnik.

Na{i prijateqi iz Novog Sada su predlo`ili odr`avawe bar jednog zajedni~kog sastanka godi{we (mo`e i tokom letwe {eme) a, za po~etak, predla`u ~ardu ,,Dunavac” gde je odli~an ribqi paprika{, dobra riba i tambura{i. Eto lepog mesta gde bi mogli oti}i u julu ili avgustu gde }e i dru`ewe i (po)slu`ewe, verujemo, biti u Rotarijanskm duhu.

Dakle - odli~no! í

19

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

20

6.5.2015

18:31

Page 11

AKTIVNOSTI

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

6.5.2015

18:32

Page 12

BEOGRAD O,,PLAVOJ TI[INI’’ SLU[ALI I OGWEN, MARIJA, LUKA

Gordanino predavawe je bilo iskreno i toplo tako da je pobudilo interesovawe ~lanova. Posle predavawa je bilo postavqeno i dosta pitawa na koje je Gordana rado odgovarala.

Hayi Du{an je go{}i poklonio Monografiju Kluba a nekolicina ~lanova je kupilo kwigu ,,Plava ti{ina” {to je, uz nesumwiv {arm go{}e, doprinelo stvarawu neuobi~ajeno prisne atmosfere. ^ak i kada je Sawa, kao do-

U ~etvrtak, 12. marta ove godine, na redovnom sastanku ~lanova Rotari kluba Beograd, Sawa Paweskovi} je predstavila go{}u, prof. Gordanu Zalad, koja je govorila na temu: „@ene na Golom otoku” i svojoj kwizi ,,Plava ti{ina”.

Evo nekoliko osnovnih podataka o ovoj temi predavawa, koja prisutne nije ostavila ravnodu{nim i go{}i: Goli otok je simbol dugogodi{we torture politi~kih zatvorenika, mu{karaca i `ena, u komunisti~koj Jugoslaviji koji su svoju kaznu slu`ili na ostrvima Goli otok i

ma}in, napustila sastanak, Gordana je prihvatila poziv ~lanova Hayi Du{ana, Dragana, Qube i ^ede da jo{ malo ostane u dru{tvu i neobaveznom }askawu.

Sawi jo{ jednom hvala za sjajnog gosta – predava~a!

AKTIVNOSTI

Sveti Grgur. Veruje se da je oko 2.000 `ena odslu`ilo kaznu u ovom zatvoru.

Ovoj kontroverznoj temi je predava~ Gordana Zalad posvetila svoju kwigu „Plava ti{ina” koja je zasnovana na istinitim pri~ama i li~nim svedo~ewima biv{ih zatvorenica koje su odslu`ile vi{egodi{we kazne u ovom zatvoru. Na ovom predavawu, ~ulo se vi{e o tome kako je bio organizovan `ivot u `enskom zatvoru, i kako je izgledalo `iveti i pre`iveti u okru`ewu ovog zloglasnog i izolovanog ostrva na Jadranu.

Gordana Zalad je profesorka engleskog i italijanskog jezika na Fakultetu politi~kih nauka, Univerziteta u Beogradu. Do sada je objavila kwige „Za{to ba{ ja” i „Plava ti{ina’’.

Zadovoqstvo prisutnih je uve}ao i Potpredsednik Kluba Nenad Sakovi} koji je u goste doveo i predstavio Ogwena, Mariju i Luku Stojkovi}, porodicu iz Obrenovca kojoj je Rotari klub Beograd poklonio monta`nu ku}u. ^lanovi Kluba su u`ivali u razgovoru sa wima a oni }e uskoro u`ivati u useqewu u novu ku}u, pa je dogovoreno da to bude i povod za novo dru`ewe i radost í

BEOGRAD i ROTARAKT KLUB BEOGRAD NA [TA MISLI[ KADA KA@E[ KINA?

Najmnogoqudnija nacija na svetu?

Pet hiqada godina duga tradicija?

Kulturna revolucija?

Rastu}a ekonomska sila?

Olimpijada u Pekingu?

21

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

22

6.5.2015

18:32

Page 13

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

6.5.2015

18:33

Page 14

Na pomen imena neke nacije u svest nam najpre dolaze stereotipne predstave, a onda promi{qawem nastojimo da se odvojimo od tipiziranih slika i do|emo do odgovora – u ovom slu~aju, koja je to Kina o kojoj govorimo?

Razmatraju}i slo`enost kineske civilizacije, po~ev od turbulentne istorije, preko etni~ke, kulturne i lingvisti~ke raznolikosti wenih naroda, pa sve do savremenih dru{tveno-ekonomskih promena, poku{avamo da prika`emobrojna vrata kroz koja mo`eno u}i u kompleksni kineski svet.

^etrnaest mladih, pametnih, lepih qudi, na kraju ovogodi{we nedeqe Rotarakta, ulep{alo je ve~e uz zajedni~ku `equ da susreti budu redovni.

Bi}e – obe}ali smo!

Neki su bili prili~no uzbu|eni i sa o~iglednim respektom prema nama, ali su efektno pokazali ko su, {ta rade, ~ime se bave i koji su wihovi „utisci nedeqe”. Odlazak u Bugarsku (uz na{u malu finansijsku podr{ku) je bio jedan od „ja~ih” utisaka,

U ~etvrtak, 19. marta ove godine, na sastanku u hotelu ,,HÙATT’’, ne znamo da li je to fotoaparat zabele`io, ali desilo se ne{to stvarno neuobi~ajeno! Po prvi put, udarcem ~eki}a

o zvono sastanak Rotari kluba Beograd je sve~ano otvorila dama, a predsednik Kluba Had`i Du{an je stajao pored we!

Na{a draga go{}a, Marija Bo`ovi}, predsednica Rotrakt kluba Beograd je, osmehom koji osvaja, otvorila zajedni~ki sastanak na{a dva Kluba. Sastanku je prisustvovalo 14 Rotaraktovaca koji su nam se lepo predstavili: Pavle Stojiqkovi}, Luka Mandi}, Filip Paunovi}, Luka Joksimovi}, Igor Kalajanovi}, Jelena Vujanovi}, Maja Petri~evi}, Gala Mandi}, Awa Vu~kovi}, Milena Ratajac, Nevena Markovi}, Jelena Simonovi}, na ~elu sa predsednicom Marijom Bo`ovi} i Distriktnom

guvernerkom Rotarakta Minom Vasovi} koje su nam prenele sve`e utiske sa putovawa u Plovdiv, Bugarska, gde je na{a mlada delegacija bila jedna od najzapa`enijih na „Balkan Akt” – Prvoj balkanskoj multidistriktnoj konferenciji. Pored tri Distrikta, pet zemaqa, prisutno je bilo 100 u~esnika.

a na sve je sna`an utisak ostavila simpati~na devojka koja se o{i{ala, kako bi wena kosa bila iskori{}ena za pravqewe perika potrebnih bolesnoj deci!

Bravo!

Svi smo u`ivali u dru`ewu sa na{im „podmlatkom” a ti sjajni mladi qudi su nas uverili da Rotari i na{ Klub imaju budu}nost. Istina, kao {to re~e Dragan Brajer, ako sve wih budemo primili – onda }emo mi (mu{karci) biti u mawini! No, tada }e svakako Klub biti bar „mnogo lep{i”.

U nastavku smo u`ivali u zanimqivom predavawu go{}e u Rotari klubu Beograd, mlade Jelene Gledi}, asistenta na odseku za sinologiju Filolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Odr`ala je kratko, ali sadr`ajno predavawe sa temom u naslovu, re~ju i slikama.

Ona nam je pri~ala o Kini sa idejom da nas veoma kompetentno razuveri kako su mnoge uobi~ajene predstave o Kini pogre{ne. Predavawe je bilo dobro osmi{qeno, elokventno, argumentovano i zanimqivo, uz obiqe primera iz wihove kulture i filozofije. Obzirom da se o tako velikoj zemqi malo mo`e re}i za dvadesetak minuta, jednoglasno je prihva}en predlog da nas Jelena ,,obavezno”ponovo poseti u skorijoj budu}nosti - sa nekom novom pri~om o Kini.

Posle predavawa, uz razmenu poklona, u`ivali smo u razgovoru i dru`ewu. U op{tem odu{evqewu dogovoreno je da }emo se sa Rotaraktovcima ponovo dru`iti tokom aprila a mi }emo biti wihovi gosti! Super!

I sa lepom Jelenom, tako|e!

A u`ivawe je bilo potpuno, jer je u dane Vaskr{weg posta za ve~eru bila poslu`ena riba dana, salsa od maslina i zeleni ri`oto, a za dezert je bio puding od vanile i ~okolade.

I na kraju ovog priloga, iz biografije Jelene Gledi} samo ukratko: Jelena Gledi} je asistent na odseku za sinologiju Filolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nakon osnovnih studija kineskog jezika, kwi`evnosti i kulture na Univerzitetu u Beo-

23

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

24

6.5.2015

18:34

Page 15

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

6.5.2015

18:34

Page 16

gradu, 2006. godine kao apsolvent i stipendista kineske vlade odlazi na jednogodi{we usavr{avawe na Nan|in{kom Univerzitetu u Kini, gde poha|a kurseve iz oblasti lingvistike, istorije, filozofije, umetnosti i filma. Nakon diplomirawa, 2007. godine nastavqa master studije na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, a nakon uspe{no odbrawenog master rada „Uticaj autocenzure/cenzure na prikazivawe apstraktnih pojmova: slu~aj filma ,Po`udaoprez’ (Se jie) Li Anga” upisuje doktorske studije iz oblasti studija kulture, na istom fakultetu.

Trenutno radi na doktorskoj disertaciji koju je prijavila u junu 2012. godine pod nazivom „Kineski identitet i kultura u savremenim istra`ivawima kulturnih razlika”. U okviru rada na disertaciji odlazi na kra}e studijske boravke u biblioteke Univerziteta Oksford u Velikoj Britaniji i na Univerzitet Vird`inija u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.

Od 2002. godine aktivno u~estvuje u radu Istra`iva~ke stanice Petnica, kao mla|i, a kasnije i kao stru~ni saradnik i rukovodilac. Interesovawe za inovacije u obrazovawu i obrazovne politike daqe razvija radom na me|unarodnom TEMPUS projektu „Reforma nastave stranih jezika u Srbiji” od 2010. do 2014. godine.

Prole}a 2014. provodi semestar na Univerzitetu Vird`inija, rade}i na projektima istra`ivawa i unapre|ivawa nastave u visokom obrazovawu. Jeseni iste godine dobija samostalni grant Fonda za otvoreno dru{tvo u okviru kojeg uvodi portfolije za u~ewe na svoje kurseve na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, u saradwi sa kolegama sa Univerziteta Vird`inija i Univerziteta Sautempton u Velikoj Britaniji.

Bavi se nau~nim i filozofsko-teoretskim istra`ivawima i pedago{ko-mentorskim radom, kao i stru~nim i kwi`evnim prevo|ewem, lekturom i korekturom, ure|iva~kim poslovima i dizajnom.

Redovno u~estvuje u stru~nim konferencijama i objavquje studije u doma}im i stranim ~asopisima, zbornicima i monografijama í

25

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

26

6.5.2015

18:35

Page 17

AKTIVNOSTI

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

6.5.2015

18:36

Page 18

BEOGRAD E, LEPOG LI SASTANKA! DOMA]INI: ADVOKATSKA KOMORA BEOGRADA GOSTI: ROTARI KLUB BEOGRAD

Drugo, Hayi Du{an je na izuzetno interesantan i duhovit na~in predstavio doma}inima Rotari, na{ Klub kao i sve prisutne ~lanove.

Dvanaest ~lanova Kluba: Hayi Du{an, Dragan Brajer u svojstvu gosta i doma}ina, Mi{ko Trpkovi}, Du{an Joksimovi}, Pavle Bani}, Ti}a Savi}, Sr|an Milinkovi}, Joca Ili}, ^eda Petriwac, Miki [ovran, Miwa Niko-

Imali smo jo{ jedan odli~an sastanak. U ~etvrtak, 26. marta ove godine, ~lanovi Rotari kluba Beograd svoj 38. redovni sastanak u ovoj Rotarijanskoj godini i sedmu sednicu Upravnog odbora Kluba odr`ali su u prostorijama Advokatske komore Beograda u De~anskoj ulici broj 13.

li}, dva predstavnika Rotarakta: Marija Bo`ovi} i Predrag Mirkovi} i Vesna Brajer ispred Inervil kluba Beograd, iskreno i prijateqski smo primqeni u prostorijama Advokatske komore Beograda. Do~ekali su nas doma}ini, na{i ugledni advokati, predsednik Komore Slobodan [o{ki} sa kolegama Nedi}em, Avlija{em, Nicovi}em, Mamulom...

Tre}e, doma}ini su pokazali veliko interesovawe za na{ rad a uz to su se i pojedina~no predstavili kroz od-

Skoro godinu dana je proteklo od na{eg zajedni~kog susreta kada su na{i gosti bili ~lanovi Upravnog odbora Advokatske komore Beograda, i koje je upam}eno kao prijatno i korisno dru`ewe, tako da smo bili obradovani wihovim pozivom da do|emo i uzvratimo posetu i da se ponovo dru`imo sa srpskom i beogradskom advokatskom elitom.

Vi{e elemenata je uticalo da ovo bude jedno nezaboravno ve~e, a ovde izdvajamo samo neke od wih: Prvo, do~ekani smo sa izuzetnim uva`avawem i respektom!

li~ne govore (kako to samo advokati umeju!) i prikaz svojih ostalih interesovawa, od `urnalistike, literarnog stvarala{tva do politike i sporta. ^etvrto, doma}ini su iskazali veliko gostoprimstvo i dru`equbivost uz odli~no poslu`ewe u prelepom ambijentu svojih prostorija u zgradi koja je podiguta davne 1936. godine.

Posle nadahnutog govora predsednika [o{ki}a i Nedi}a, predstavqawa gostiju, razmene poklona, usledilo je

27

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

28

6.5.2015

18:36

Page 19

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

6.5.2015

18:39

Page 20

zajedni~ko fotografisawe za uspomenu na ovo izuzetno ve~e, a zatim su nam doma}ini pripremili bogatu ve~eru u vidu „{vedskog stola” i uz i}e i pi}e su razgovori, }askawa, diskusije i rad „po komisijama” bili jo{ sadr`ajniji.

Nastavili smo da se dru`imo uz srda~an i otvoren razgovor o najrazli~itijim temama, tako da se stekao utisak kako se poznajemo ve} godinama. Ostao je nepodeqen utisak da bi ovakvi susreti trebalo da postanu tradicionalni – bar jednom godi{we!

Hvala doma}inima i na{em Draganu Brajeru koji su doprineli da ovo bude ba{ prijatno ve~e i lep sastanak! í

IVO ANDRI] na{ pisac, nobelovac, Rotarijanac (1892 + 1975)

I vrline jednog ~oveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara na{im shvatawima i sklonostima.

29

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

30

6.5.2015

18:39

Page 21

AKTIVNOSTI

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

6.5.2015

18:39

Page 22

BEOGRAD Tema: HEMIJSKI ELEMENTI I QUDSKO ZDRAVQE Predava~: VIDOJKO JOVI], REDOVNI ^LAN SANU

U ~etvrtak, 2. aprila ove godine ~lanovi Rotari kluba Beograd imali su izvanrednog gosta akademika Vidojka Jovi}a koji je odr`ao interesantno predavawe. Gosta je doveo i ~lanovima Kluba predstavio Miki [ovran.

Redovnom sastanku Kluba je prethodio sastanak Organizacionog odbora koji ima zadatak da pripremi i orga-

nizuje proslavu kojom }e se obele`iti 23. godi{wica od reosnivawa Kluba i primawa Poveqe (Chartera). Razmatran je niz pitawa i podeqena su konkretna zadu`ewa radi wihovog re{avawa. Su{tina je da }e proslava biti hu-

manitarnog karaktera jer }e se na woj prikupqati sredstva za neki od budu}ih projekata Kluba. Najve}i doprinos }e dati predsednik Kluba Hayi Du{an koji }e organizovati prodajnu izlo`bu svojih umetni~kih dela a najboqi rad }e biti prodat na aukciji. Kako su ~lanovi Od-

bora i ~lanovi Upravnog odbora Kluba obaveqene su konsultacije oko na~ina glasawa na izborima za budu}eg Guvernera na{eg Distrikta u Rotarijanskoj 2017 - 2018. godini.

Tokom redovnog sastanka, Hayi Du{an i Dragan Brajer su upoznali ~lanove sa pismom Guvernera i pozivom za glasawe putem ,,balloting bÚ mail” i predlogom o tome kako na{ Klub da se izjasni. Prihva}eno je da svi kandidati treba da dobiju na{u podr{ku pa je glasawem napravqen raspored i na~in podele glasova predlo`enim kandidatima.

Svi dogovori su postignuti ba{ pred po~etak sastanka a u sali su ve} ~ekali i gosti: Prof. Vidojko Jovi}, redov-

ni ~lan SANU, sa doma}inom Mikijem [ovranom, Lola Stani}, budu}a Predsednica RK Beograd Metropolitan i Predrag Mirkovi} iz RTK Beograd. Svi su se obradovali kada je sa Du{anom Joksimovi}em do{ao i Prof. Oliver Felgendreher iz Berlina uz dilemu ~lanova Kluba da li je on istureni ~lan na{eg Kluba u Nema~koj ili po~asni ~lan Kluba, pa bi bilo lepo taj status i formalizovati.

Gospodin Vidojko Jovi}, redovni i do skora, najmla|i ~lan SANU, odr`ao je predavawe „Hemijski elementi i qudsko zdravqe”, ~uli puno podataka o elementima koji nas okru`uju, poboq{avaju na{e zdraqe, ali mu i {tete.

Za neke elemente potrebno je geolo{ko i istorijsko vreme da oni ponovo nastanu u prirodi. Ba{ kao i pejsa`i i na{a `ivotna sredina: sporo nastaje i razvija se, a brzo se kvari i uni{tava. ^uli smo da je gvo`|e na granici mikro i makro elementa, koliko nam je potreban selen, za{to se ka`e: lud kao {e{iryija (zbog prevelikog kori{}ewa elementa `ive u {e{iryijskom zanatu i koja uti~e na mozak), koja je boqa voda za pi}e, da na{a zemqa ima jo{ o~uvanu prirodu koju moramo sa~uvati, {ta je arsenofagija...

Na poklon je dobio na{u Monografiju, a dru`ewe sa izuzetno prijatnim i neposrednim gostom je nastavqeno kroz razgovor uz ve~eru, gde je akademik izneo puno primera kako nam je `ivotna sredina ugro`ena i kako je trebamo sa~uvati.

31

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

32

6.5.2015

18:40

Page 23

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

6.5.2015

18:40

Page 24

rer’s Manual, Club Administration Committee Manual, Club Membership Committee Manual, Club Public Relations Committee Manual i Club Service Projects Committee Manual).

Svi ovi priru~nici mogu se na}i na Þeb site-u https://ÞÞÞ.rotarÚ.org/.

Ovogodi{wi za obuku izabranih predsednika i sekretara Rotari klubova Distrikta 2483 za Rotarijance iz Republike Crne Gore, organizovan je 21. marta u Podgorici. Doma}in PETS bio je Rotari klub Podgorica u prostorijama hotela „Ramada” u Podgorici.

Hvala Mikiju [ovranu!

Ovo je kra}a biografija akademika Jovi}a: Ro|en je 1956. godine u Pirotu. [kolovao se u Bavani{tu, Pan~evu i Beogradu, gde je zavr{io Rudarsko-geolo{ki fakultet (1980), magistrirao (1983) i doktorirao (1990). Od 2003. godine redovni je profesor u oblasti geohemije, a predaje i na Geografskom fakultetu u Beogradu. Bio je na specijalizaciji u Zagrebu i Aberdinu ([kotska).

Za dopisnog ~lana SANU izabran je 2003. godine, a za redovnog ~lana – akademika 2009. godine.

Predsednik je Upravnog odbora Prirodwa~kog muzeja u Beogradu, a bio je i predsednik Upravnog odbora Vukove zadu`bine.

U SANU je urednik Biltena Fonda za nau~na istra`ivawa SANU i Bulletin of Scientific Research – Annual Report. ^lan je vi{e ure|iva~kih odbora nau~nih ~asopisa u zemqi i inostranstvu. Dobitnik je poveqe Srpskog geolo{kog dru{tva i Srpske kwi`evne zadruge, zahvalnice Muzeja nauke i tehnike i Geografskog fakulteta.

Objavio je vi{e od 300 radova u zemqi i inostranstvu, ukqu~uju}i vi{e kwiga, a urednik je vi{e od 10 kwiga.

Nau~na oblast istra`ivawa: geohemija, petrologija, istorija geologije, geologija `ivotne sredine, petroarheologija, mineralogija i geohemija zemqi{ta í

D 2483

PETS (President Elect Training Seminar) je seminar za obuku izabranih predsednika Klubova.

Odr`ava se jednom godi{we. Ciq PETS je da pripremi izabrane predsednike za obaveze u godini u kojoj vode svoj Rotari klub (Manual of Procedure 2013, RI BÚlaÞs - Article 15, strana 179).

Obavezan je za izabrane predsednike Klubova. Obaveza dolaska va`i i za sekretare koji taj posao obavqaju prvi put u 2015-2016. Rotarijanskoj godini. Preporuka je da Klub pokrije tro{kove dolaska svojih predstavnika na PETS. Rotari Internacional preporu~uje da u~esnici, u sklopu pripreme za PETS, prou~e materijale o radu Kluba (Club President’s Manual, Club SecretarÚ’s Manual, Club Treasu-

33

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

34

6.5.2015

18:41

Page 25

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

6.5.2015

18:41

Page 26

• past guverneri (odgovorni za vo|ewe rasprave na sednicama).

U radu Skup{tine distrikta mogu da u~estvuju svi Rotarijanci. Predstavnici Rotari klubova na Skup{tinu Distrikta donose ovla{}ewa svojih Klubova. To im obezbe|uje pravo glasa na sednicama na kojima se odlu~uje o radu Rotari Distrikta 2483 u 2015-2016. godini.

PROGRAM 11.00 – 12.00 Registracija u~esnika. Kafa i osve`ewe za sve u~esnike Skup{tine

D 2483 SKUP[TINA DISTRIKTA 2483 SRBIJA I CRNA GORA Dragi prijateqi, Predsednici i ~lanovi Rotari klubova Srbije i Crne Gore, obave{tavam vas da }e Skup{tina Distrikta 2483 za predsednike i ~lanove Rotari klubova iz Srbije i Crne Gore u 2015/2016 godini odr`ati u subotu, 9. maja 2015. godine u Beogradu u hotelu HÚatt RegencÚ, ulica Milentija Popovi}a 5, Novi Beograd.

Doma}in Skup{tine bi}e Rotari klub Beograd. Skup{tini mogu da prisustvuju samo oni predstavnici za koje su Klubovi uplatili pun iznos kotizacije.

CIQ SKUP[TINE I U^ESNICI Svrha Distriktne Skup{tine je da pripremi dolaze}e Klupske lidere za uspe{an rad u wihovoj godini i da pru`i mogu}nost budu}em guverneru, budu}im asistentima guvernera i distriktnim Komitetima da motivi{u Klupske rukovode}e timove i izgrade dobre me|usobne odnose.

Distriktna Skup{tina organizuje se kao jednodnevni seminar, a odr`ava se posle PETS-a, obi~no u aprilu ili maju. Skup{tini treba da prisustvuju: • dolaze}i guverner (odgovoran za program i organizaciju Skup{tine), • guverner Distrikta (poma`e u organizaciji budu}em guverneru), • distrikt treneri (organizuju i vode Skup{tinu pod nadzorom budu}eg guvernera), • dolaze}i asistenti guvernera (organizuju sastanke sa rukovodstvom Klubova), • budu}i predsednici Klubova, • budu}i sekretari Klubova, • budu}i rizni~ari Klubova, • predsednici Klupskih komiteta (posebno oni zadu`eni za ~lanstvo, odnose sa javno{}u, klupsku administraciju, projekte i Rotari fondaciju) i

II PLENARNA SEDNICA 14.30 – 15.00 Rotari Fondacija - Dragan Brajer, DRFC 15.00 - 15.30 Rotari u Srbiji od 1990. godine do danas - Dejan ^ikara, DG 2015-2016. godine 15.30 - 16.00 Rasprava o aktuelnim pitawima i zatvarawe Skup{tine Rotarijanski pozdrav, Dejan ^ikara DG 2015-2016. godine

AKTIVNOSTI

U subotu, 28. marta 2015. godine u Smederevu je odr`an ovogodi{wi PETS (President Elect Training Seminar) seminar za obuku izabranih predsednika i sekretara Rotari klubova Distrikta 2483 za Rotarijance iz Republike Srbije.

Doma}in PETS bio je Rotari klub Smederevo u prostorijama Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu.

Iz Rotari kluba Beograd prisutan je bio naredni predsednik na{eg Rotari kluba i ~lan redakcije ~asopisa „SRPSKI ROTAR” Trivko Ti}a Savi}.

PETS je zakazao i vodio naredni Guverner na{eg Distrikta Dejan ^ikara. Seminari su odr`ani u veoma prijatnoj atmosferi i Rotarijanskom dru`ewu í

I PLENARNA SEDNICA (koordinator: Dejan ^ikara) 12.00 – 12.15 Otvarawe Skup{tine, uvodna re~ - Vigor Maji}, guverner Distrikta 12.15 – 12.40 RI Tema 2015/2016 – Dejan ^ikara, guverner Distrikta 2015 - 2016. godine 12.30 – 13.00 Uloge i odgovornosti klupskih odbora - Jovo Medojevi}, sekr. Distrikta 2015-16. godine 13.00 – 13.30 Kako smawiti osipawe ~lanstva - Ka}a Lazarevi}, distrikt trener 13.30 – 14.30 Pauza - obrok za u~esnike Skup{tine

BOR NOVI ^LAN ROTARI PORODICE

Dragi prijateqi u Rotariju, od 7. aprila 2015. godine Rotari klub Bor sa 21-im ~lanom je punopravni ~lan RI i RD 2483.

Boranima `elimo dobrodo{licu i ~estitamo im na prijemu í

35

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

36

6.5.2015

18:41

Page 27

AKTIVNOSTI

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

6.5.2015

18:42

Page 28

SREMSKA MITROVICA ^ETIRI NOVA ^LANA

Rotari klub Sremska Mitrovica, osim redovnih akcija i aktivnosti, izuzetnu pa`wu poklawa pove}awu broja ~lanova Kluba. Za proteklih nekoliko meseci novi ~lanovi Kluba su postali: Nenad Mila{inovi} i Zoran Obradovi} iz [ida, dr Predrag Roguli} iz Sremske Mitrovice i @ivko Rajakovi} iz Hrtkovaca, (na fotografiji sa predsednikom Kluba Nikolom Popovi}em). Sa novoprimqenim, Klub danas ima dvadeset i devet ~lanova.

stavio je gosta – predava~a. U goste je do{ao Slavoqub Slava Tasi}, farmaceut, koji je prisutnim prijateqima odr`ao jo{ jedno zanimqivo i sadr`ajno predavawe iz svog istra`iva~kog ciklusa MO] BIQA u delima velikih umetnika.

Ovoga puta govorio je o Albrehtu Direru i predstavio je biqke koje se nalaze na wegovim delima, wihov zna~aj, simbol, poruku.

Albreht Direr (nem. Albrecht Dürer; Nirnberg, 21. maj 1471. – Nirnberg, 6. april 1528) je nema~ki renesansni slikar, grafi~ar i teoreti~ar umetnosti. Bio je jedan od najve}ih majstora umetnosti u doba humanizma i reformacije.

Wegov najranije naslikani „Autoportret” (1493. godine) je uqe koje je umetnik naslikao na velumu, vrsti pergamenta koji se izra|uje od ne{tavqene ko`e sisara, najvi{eg mogu}eg kvaliteta. Delo se danas nalazi u muzeju Luvr, u Parizu.

Upravo je ovu izvanrednu sliku Slavoqub detaqno analizirao sa posebnim osvrtom koju to biqku umetnik dr`i u ruci i koju poruku ona nosi.

AKTIVNOSTI

Pre ne{to vi{e od godinu dana formiran je i Rotarakt klub (~iji je predsednik Boris Kowevi}) koji sada ima ~etrnaest ~lanova i dva gosta.

Sve ovo nagove{tava da je budu}nost Rotarijanstva u Sremskoj Mitrovici na dobrom putu í

BEOGRAD MO] BIQA ALBREHT DIRER

U ~etvrtak, 16. aprila 2015. godine, na 41. redovnom sastanku ~lanova Rotari kluba Beograd u ovoj Rotarijanskoj godini, predsednik Kluba Hayi Du{an Glu{ac pred-

Tako smo saznali, rzgledaju}i sliku da je umetnik sliku uradio i poslao svojoj mladoj s kojom se uskoro i o`enio.

Biqka je vetrovaq, ili kotrqan, donosi sre}u, u Italiji je ona afrodizijak, u Nema~koj je simbol braka i vernosti i hri{}anski je simbol stradawa Isusa Hrista.

Iznad glave, sitnim slovima umetnik je napisao re~enicu „Moj `ivot }e te}i kao {to je gore odre|eno” i ova re~enica je svojevrsni izraz prosidbe, izjava qubavi, sa porukom da }e budu}nost biti bodqikava, sudbina neizvesna i trnovita, a naslikani gr~eviti stisak ruke, simbol je neraskidivog braka.

Posle kratkog, ali zanimqivog predavawa, usledio je razgovor uz ve~eru i dogovoreno je da na jesen Slavoqub opet bude gost Kluba sa nekom novom pri~om. Naravno, opet zanimqivom!

37

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

38

6.5.2015

18:42

Page 29

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

6.5.2015

18:44

Page 30

AKTIVNOSTI

– pra}ewe situacije na tr`i{tu lekovitog biqa – procesi obuke u oblasti samonikle flore, medicinskih biqaka, upotrebe ~ajeva – terenski rad na obuci sakupqa~a, bera~a – Etarska uqa, proizvodwa, analitika – Ekstrakcija, proizvodwa, analitika

BEOGRAD VE^E SA GOSTIMA

U ~etvrtak, 23. aprila ove godine na redovnom sastanku ~lanova Rotari kluba Beograd gost je bio Rotarijanac iz Barija u Italiji, Paolo iz Rotari Kluba Bari Mediterraneo u Distriktu 2120.

Za se}awe na ovo izuzetno ve~e gost je dobio Monografiju Kluba i primerak ~asopisa „Srpski Rotar”, a Trivko Ti}a Savi}, budu}i predsednik Kluba je gostu poklonio kwige i DVD - „Lek iz prirode” koje je {tampala wegova firma „ÙU-BI-KA”.

Slavoqub je tako|e Rotarijanac, ~lan Rotari kluba Beograd Singidunum.

Evo kra}eg dela iz wegove zaista bogate biografije:

Uz kratko predstavqawe, usledila je tradicionalna razmena simboli~nih poklona: Paolo je poklonio zastaviicu svog Rotari kluba, a Hayi Du{an je prijatequ poklonio primerak ~asopisa „Srpski Rotar” za

– Ime i prezime: Slavoqub Tasi} – Datum ro|ewa: 19.februar 1956.

– E-mail: stasic¿mocbiqa.rs – Obrazovawe: visoka stru~na sprema, Farmaceutski fakultet, Beograd (1974 – 1979) – Stru~no zvawe: stru~ni savetnik (04. 02. 2008, nau~no ve}e Instituta za lekovito biqe) Oblast rada – kompetencije: – laboratorijsko ispitivawe lekovitog biqa – laboratorijski rad na analiti~kim instrumentima, (HPLC, GC, UV-VIS, HPTLC...)

– kontrola kvaliteta – terensko istra`ivawe samoniklog lekovitog biqa – poznavawe resursa lekovitog biqa – raspoznavawe lekovitog biqa – raspoznavawe biqnih droga

39

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

40

6.5.2015

18:44

Page 31

6.5.2015

18:45

Page 32

AKTIVNOSTI

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

BEOGRAD METROPOLITEN I BEOGRAD O ANKSIOZNOSTI UZ VRHUNSKI VISKI

^lanovi Rotari kluba Beograd su svoj posledwi aprilski sastanak proveli na najlep{i na~in – sa prijateqima iz Rotari kluba Beograd Metropoliten koji svoje sastanke tako|e odr`ava u hotelu ,,HÙATT RegencÚ’’ , utorkom od 20 ~asova.

Sastanak dva prijateqska Rotari kluba po~eo je u utorak, 28. aprila ove godine, gde smo na redovnom sastanku prisustvovali interesantnom predavawu i degustaciji vrhunskih pi}a.

koji je gost pokazao interesovawe i `equ da mu fotografije koje su nastale ove ve~eri budu poslate kako bi ih on uz prigodan tekst objavio u wihovom Distriktnom ~asopisu í

Draga Lola Stani} udarcem ~eki}a u zvono ozna~ila je po~etak jednog dobro osmi{qenog sastanka sa dru`ewem prijateqa iz Rotari klubova: Rotari kluba Beograd, Rotari kluba Beograd Sava, Rotari kluba Beograd Dunav, Rotari kluba Beograd Skadarlija, Rotari kluba Pan~evo.

41

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

42

6.5.2015

18:45

Page 33

Rot 10-43:Rot 10-43.qxd

6.5.2015

18:45

Page 34

Uva`eni prof.dr Vladimir Diligenski iz KBC „Dragi{a Mi{ovi}” odr`ao je predavawe na aktuelnu temu „Anksiozni poreme}aji, klini~ki oblici i terapijske mogu}nosti”.

Profesor dr Diligenski je na~elnik odseka Klini~ke psihijatrije sa psihofarmakolo{kom jedinicom u Bolnici za psihijatriju KBC „Dr Dragi{a Mi{ovi}” u Beogradu. Profesor je psihopatologije.

Posle predavawa usledila su i pitawa i doktorovi odgovori sa konkretnim primerima iz lekarske prakse, da bi posle kra}e pauze i ve~ere (odli~an „{vedski sto”) predstavnica kompa-

nije Pernod Ricard Srbija d.o.o. mlada i lepa Ana Krga odr`ala prezentaciju „Premium spirits presentation & tasting” koja ukqu~uje u`ivawe u jedinstvenom ukusu slede}ih pet kvalitetnih pi}a: The Glenlivet 12 Úears old Single Malt ÝhiskÚ; Aberlour 12 Úears old Single Malt ÝhiskÚ; Longmorn 16 Úears old Single Malt ÝhiskÚ; Chivas 18 Úears old Scotch Blended ÝhiskÚ; Martell Cordon Bleu, premium æO French cognac í

43

Rot 44-45:Rot 44-45.qxd

44 2

6.5.2015

19:05

Page 1

Rot 44-45:Rot 44-45.qxd

6.5.2015

19:05

Page 2

GRUPA BEOGRADSKIH KLUBOVA

IZVE[TAJ O PROSLAVI JUBILEJA 110 godina Rotarija 85 godina od osnivawa prvog Rotari kluba u Kraqevini Jugoslaviji 25 godina od reosnivawa Rotarijanstva u Srbiji i Crnoj Gori 5 godina od izlaska iz {tampe ,,Srpskog Rotara”

Donatorsko gala ve~e Beograd, 21 februar 2015. godine, hotel HÚatt RegencÚ Ostvaren je donatorski vi{ak u iznosu od: 673.663 dinara.

Ovaj novac namewen je Rotari klubu Beograd Skadarlija i bi}e upotrebqen za Global Grant - Sanacija i opremawe savremenim u~ilima tri sredwe {kole u Obrenovcu o{te}ene u pro{logodi{wim poplavama.

U Beogradu, marta 2015. godine Organizacioni odbor: Dragan Brajer – PDG DRFCC Daliborka Bradi} – (RK Bgd Sava) Nikola Mandi} – (RK Beograd) Svetislav Milovanovi} – (RK Bgd Stari Grad) Rajko Mitri} – (RK Bgd. Dunav) Aleksandar Radoj~i} – (RK Bgd Skadarlija) Olivera Stevanovi} – (RK Bgd Skadarlija) Lola Stani} – (RK Bgd Metropolitan) Ivana Zdravkovi} – (RKBgd Centar)

Milorad Ze~evi} i Igor Dimitrijev, ~lanovi Rotari kluba Beograd Skadarlija, promovi{u Global Grant

Nikola Mandi}: Rotari klub Beograd dao 10% na sve {to se te ve~eri potro{ilo i prikupilo

Mladi Rotaraktovci su bili ba{ vredni

IVO ANDRI] na{ pisac, nobelovac, Rotarijanac (1892 + 1975)

Dobitnik vredne slike autora Milana Marinkovi}a Cileta, Milorad Mati} (u sredini) sa donatorkom Ivanom Zdravkovi} (levo) i ~lanovima Rotari kluba Kraqevo

^ovek koji ne voli nije sposoban da oseti veli~inu tu|e qubavi, ni snagu qubomore, ni opasnost koja se u woj krije.

*** ^udno je kako je malo potrebno da budemo sre}ni, i jo{ ~udnije: kako nam ~esto ba{ to malo nedostaje!

45 3

Rot 46-47:Rot 46-47.qxd

6.5.2015

19:07

Page 1

IV ME\UNARODNA ROTARIJANSKA REGATA 2015. GODINE

TISOM DO SEGEDINA U subotu, na Vrbicu, 4. aprila ove godine, po divnom sun~anom danu, na marini ,,VIDRA'' koja se nalazi na novobeogradskoj strani Save, odr`an je prvi sastanak Organizacionog odbora, ~etvrte po redu Rotarijanske regate.

Presedavaju}i kapetan Dragan Brajer na sastanku kome su prisustvovali kapetani ili ~lanovi posada ve}ine u~esnika pro{lih regata predlo`io je i posle kra}e diskusije usvojeno je da ovogodi{nja regata krene kao i

TERMINI I MAR[RUTA IV ME\UNARODNE REGATE ODMORA I ZABAVE U ORGANIZACIJI ROTARIJANACA SRBIJE I MA\ARSKE TISOM DO SEGEDINA 2015.

(Rekama: Savom, Dunavom i Tisom do Segedina i rekama: Tisom, Begejom, Dunavom i Savom do Beograda) od 9. do 23. jula 2015. godine 0. dan – fakultativno 8. 7. (sreda) – Beograd – reka Sava - dan bez plovidbe - celodnevni boravak na marini „Vidra” na reci Savi (mogu}nost odlaska ~amcima na Adu Ciganliju.

- 20:00 – 24:00h – Ve~era povodom ispra}aja Regate –

46 2

ranijih godina, iz marine ,,VIDRA'' u ~etvrtak, 9. jula, i da se rekama Savom, Dunavom, Tisom i Begejom stigne u Segedin, a kraj regate da bude 22. jula.

Posle su dobri doma}ini Dragan i Vesna Brajer za sve prisutne zgotovili i poslu`ili izvanredno i bogato pripremljen ru~ak: girice, dve vrste riba, bogate prole}ne salate. Naravno, uz pi}e koje je produ`ilo boravak prisutnih do kasnih podnevnih sati, kada je suton na Savi u prole}e izvanredan. Ah, da, nekoliko vrsta kola~a, zasladilo je boravak svima koji vole reku i koji su bili prisutni ove subote Velikog posta í

program i dru`enje sa ~lanovima RC Beograd, RC Beograd ^ukarica, RC Beograd Dunav 1. dan 9. 7. (~etvrtak) – Beograd – Belegi{ke ade 38 km. du`ina puta (9 km nizvodno Savom do u{}a i Dunavom 29 km. uzvodno do Belegi{a) 4,5h – vreme plovidbe 12h Polazak sa marine ,,Vidra’’ na reci Savi 12:45h Dolazak na u{}e Save u Dunav gde se priklju~uju regata{i iz Smedereva, Pan~eva i beogradskih marina na Dunavu.

13h Nastavak plovidbe Dunavom do Belegi{a (od 1170 km. do 1199 km) 16:30h Pristan – Belegi{ke ade.

Program i dru`enje u sopstvenoj organizaciji regata{a (Slavi{a & Srki - Ro{tiljada na pesku)

Rot 46-47:Rot 46-47.qxd

6.5.2015

19:07

Page 2

2. dan 10.7. (petak) – Belegi{ke ade – Stari Slankamen – reka Dunav, uzvodno.

16 km 2h 16h polazak za Stari Slankamen.

18h Pristan marina Stari Slankamen – desna obala (1215 km) 20-24h – Ve~era i dru`enje u sopstvenoj organizaciji regata{a u restoranu pored marine.

3. dan 11.7. (subota) – Stari Slankamen – Aradac 38 km 5h 10h – Polazak za Aradac (pored Titela) 15h – Pristan Aradac, leva obala Tise – leva obala (38. km.)

Program i dru`enje na imanju Moce Dragi}a u organizaciji RC Zrenjanin 4. dan 12. 7. (nedelja) –Aradac – Novi Be~ej 28 km 5h (4+1) 11h polazak za Stari Be~ej 15h brana Novi Be~ej (63.km), prolaz kroz prevodnicu 16h nastavak plovidbe za Novi Be~ej 17h pristan Novi Be~ej - leva obala – ure|ena marina (66.km) Program i dru`enje u organizaciji regata{a (eventualno RC Stari Be~ej) 5. dan 13. 7. (ponedeljak) - Novi Be~ej – Ada 41 km 5h 11h polazak za Adu 16h pristan Ada, desna obala (104.km) Slobodno popodne i drugarsko ve~e u organizaciji regata{a (eventualno RC Kikinda) 6. dan 14. 7. (utorak) – Ada - Senta 19 km 3h 11h polazak za Sentu 14h pristan Senta leva obala (123.km) Program i dru`enje u organizaciji RC Senta 7. dan 15. 7. (sreda) – Senta - Kanji`a 24 km 3h 11h polazak za Kanji`u 14h pristan Kanji`a, desna obala (147.km) Program i dru`enje u organizaciji RC Kanji`aMagyarkanizsa, Subotica, Pali} i Ba~ka Topola 8. dan 16.7. (~etvrtak) – Kanji`a - Segedin 23 km 5h (3+2) 10h carinski pregled i paso{ka kontrola u Kanji`i 11h polazak za Segedin 14h carinski pregled i paso{ka kontrola u Segedinu (desna obala (170.km) 15h pristan Segedin ure|en (leva obala 170. km) Program i dru`enje sa RC klubovima u Segedinu

9. dan 17.7. (petak) - Segedin - dan bez plovidbe Celodnevni boravak u Segedinu Program i dru`enje sa RC iz Ma|arske Zavr{etak osnovnog programa regate NASTAVAK REGATE – Segedin , Novi Be~ej, Zrenjanin, Stari Slankamen, Belegi{ke ade* *Nastavak regate ne}e pratiti organizovani programi na vezovima, tako da u~esnici koji to `ele mogu da slede program regate; produ`e boravak u Ma|arskoj, ili se vrate ku}ama u svojoj organizaciji.

10. dan 18.7. (subota) - Segedin - dan bez plovidbe Celodnevni boravak u Segedinu Slobodan dan 11. dan 19. 7. (nedelja) – Segedin - Senta 47km 6h (4+2) 11h carinski pregled i paso{ka kontrola u Segedinu 12h polazak za Sentu 14h carinski pregled i paso{ka kontrola u Kanji`i 15h nastavak plovidbe za Sentu (123km) 17h pristan Senta 12. dan 20. 7. (ponedeljak) – Senta – Novi Be~ej 57km 5h 11h polazak za Novi Be~ej 15h pristan Novi Be~ej, leva obala (66km) 13. dan 21. 7. (utorak) – Novi Be~ej – Zrenjanin – kanal „DTD” 45km 5h (4+1) 11h polazak za Zrenjanin – brana – prevodnica – ulazak u kanal „DTD” 12h nastavak plovidbe kanalom pored Kleka do Zrenjanina 16h pristan u Zrenjaninu u centru pored stare pivare.

14.dan 22. 7. (sreda) – Zrenjanin – Belegi{ke ade – Begej, Tisa, Dunav 52km (27km Begejom od Zrenjanina do Titela; 9km.

Tisom od Titela do u{}a Tise u Dunav i 16km Dunavom do Belegi{kih ada) 4,5h 11h polazak iz Zrenjanina rekom Begej, nizvodno 13:30h U{}e Begeja u Tisu kod Titela 15:30h Pristan Belegi{ke ade.

15.dan 23.07. (~etvrtak) povratak do polaznih luka i mirna reka.

Dobri ljudi sa vode u sopstvenoj organizaciji nauti~ara.

Napomena: Procena vremena dnevne plovidbe ra|ena je na osnovu vi{egodi{njeg prose~nog vodostaja (+320) i srednje brzine plovila od 7 km uzvodno i 11,5 km nizvodno april 2015. godine

47 3

Rot 48-51:Rot 48-51.qxd

6.5.2015

19:09

Page 1

SPECIJALNO ZA pisac dowih redova...

Dr Ivica Savi} Rotari klub Leskovac

ROTARI PO DRUGI PUT ME\U LESKOV^ANIMA edna od privilegija aktivnosti u Rotari pokretu je moJvlastitoj gu}nost da se bez obzira na visoku kompetentnost u struci i natprose~no op{te obrazovawe – stalno po ne{to novo nau~i od prijateqa predstavnika drugih klasa profesija. Tu privilegiju imao je i pisac ovih redova tokom rada na prikupqawu gra|e za studiju o aktivnostima Rotari kluba Leskovac u periodu od osnivawa (15. jun 1935. godine) do po~etka Drugog svetskog rata, a u sklopu priprema proslave reosnivawa Kluba i wegovog prijema u Me|unarodni Rotari. Privilegija se sastojala u spoznaji zna~aja pisanih tragova o naizgled bezna~ajnim i obi~nim doga|ajima u `ivotima qudi, ba{ onakvih kakvi nam nedostaju ili smo ih jedva ne{to malo s mukom nalazili u poku{aju da svoje Rotarijanske aktivnosti {to uspe{nije pokrenemo primereno tradiciji i ugledu predratnog Rotari kluba Leskovac. ahvalnost za ovu spoZ znaju pisac ovih redova duguje dr Mom~ilu Pavlovi}u, nau~nom saradniku Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, autoru studije „Rotari klub Leskovac 1935 – 1941” i Klupskom prijatequ.

Kao istori~aru po obrazovawu, istra`iva~u po vokaciji i prijatequ po naravi (u ~emu se ni malo ne razlikuje od ostalih ~lanova Kluba) nije mu bilo te{ko da pisca ovih redova uvu~e u strastveno tragawe za informacijama i dokumentima, u radovawe otkrivawa wihovih sadr`aja i poruka te da ga ubedi da i doga|aji oko osnivawa Kluba, ~iji su akteri zajedno sa jo{ dvadesetoro drugih ~lanova, zaslu`uju svoje pisane tragove. Posebno oni koji nisu bili predmet zvani~ne Klupske evidencije ili prepiske, ti~u se – Rotarijanskim `argonom re~eno – inteligencije srca, a pokazateq su namera i voqe za slu`ewem iznad sopstvenog interesa.

Stoga ovi redovi koji slede nisu u su{tini nikakav pogovor istoriografskoj studiji koja im prethodi niti samo uobi~ajeni propratni tekst predsednika uz spisak ~lanova Kluba povodom wegovog osnivawa.

Radi se o svedo~anstvu, li~nom da li~nije ne mo`e biti, o qudima i doga|ajima vezanim za osnivawe Rotari kluba Leskovac po drugi put u dvadesetom veku.

Radi se, dakle, o pisanom tragu koji }e zajedno sa sli~nim – ako budu sa~uvani – jednog dana svedo~iti kakve su na{e namere bile na isti na~in na koji }e na{a dela svedo~iti kakvi smo mi sami bili.

U novijoj istoriji Leskovca svako osvajawe slobode bilo je pra}eno uzletom ~uvenog leskova~kog preduzetni~kg duha. Po osloba|awu od Turaka pred kraj devetnaestog veka taj duh se izrazio kroz preorijentaciju posustale feudalne poqoprivrede u tr`i{no orijentisano po-

48 2

vrtarstvo i proizvodwu onda aktuelnih industrijskih biqaka poput konopqe, {to je uz poslovi~nu {tedqivost stvorilo akumulaciju za avanturu industrijalizacije.

Taj period najizra`ajnije opisuje nadaleko ~uvena leskova~ka izreka: MI JEDEMO PAPRIKE, AL’ GRADIMO FABRIKE! Da su uzleti u materijalnom smislu bili pra}eni i duhovnim uzletima mo`da najboqe svedo~i okolnost da je jo{ daleke 1896. godine iza{ao prvi broj „Leskov~anina”, ~asopisa za kwi`evnost i nauku. Sloboda posle Prvog svetskog rata ponovo dovodi do eksplozivnog razvoja kada princip reinvestirawa profita - ~uvena leskova~ka „IZ WUMA U WUMA” („iz we u wu” – misli se na proizvodwu) – daje gradu status najpre industrijskog („mali Man~ester”), a zatim i bankarskog centra (kada je i nastala izreka „SAS MALE PARE YUMBUS PRA’IM!”).

Osnivawe Rotari kluba Leskovac 1935. godine dobar je pokazateq hvatawa koraka sa najzna~ajnijim civilizacijskim tokovima i visokog pozicionirawa Leskovca kako u jugoslovenskim tako i u evropskim i svetskim okvirima.

Tada je i nastala po{alica o leskova~kom trgovcu koji je sa slu`benog puta u London i Man~ester `eni na poklon doneo {tof proizveden u Vu~ju kraj Leskovca u fabrici bra}e Teokarevi}. Za mnoge neo~ekivano (s obzirom na tragi~na stradawa u Drugom svetskom ratu i netr`i{no koncipiranu privredu u posleratnom periodu) preduzetni~ki duh Leskov~ana je jo{ jednom do{ao do izra`aja orijenti{u}i razvoj ka profitabilnijim industrijskim granama kao {to su hemija i farmacija. Na `alost, te tendencije zavr{ile su u kaquzi birokratskog voluntarizma tipi~nog za dru{tva u kojima partijska elita (formirana na principima poslu{ni{tva i negativne kadrovske selekcije) zamenila preduzetni~ku i stvarala~ku elitu, elitu vizije i kreacije.

Neminovna uru{ewa takvih sistema u planetarnim razmerama dovela su na kraju ipak do demokratizacije u politi~kom `ivotu i do pokretawa tr`i{ne transformacije posustalih privreda. Ostvarene su pretpostavke za nove duhovne i materijalne uzlete. deja da se reosnuje Rotari klub Leskovac za~eI ta je tokom saradwe pisca ovih redova sa dr Mihajlom \or|evi}em, profesorom univerziteta u penziji, na projektima razvoja proizvoda za upotrebu u stomatologiji (Za wega se vika da je opasnik za zubi. Kad ga vidiv u bel mantil, zubi bez komandu stanev mirno. Posle gi Ci{a udara ~arlamu!)

Entuzijazam plemenite i za sredinu i vreme netipi~ne aktivnosti istra`ivawa u oblasti medicine i farmacije nije bilo te{ko preneti i na dru{tveni anga`man kakav podrazumeva osnivawe Rotari kluba. Profesor \or|evi}, verovatno jedan od najuglednijih `ivih Leskov~ana, odigrao je kqu~nu ulogu da piscu ovih redova i wegovim prijateqima ukloni prirodnu sumwu u to da li su ba{ oni ti koji imaju pravo na takav poduhvat. Svojim ugledom kao hipotekom za na{e aktivnosti ohrabrio nas je i podstakao, tako da je sredinom 1995. godine – ta~no {ezdeset godina od prvog osnivawa Kluba u Leskovcu – Rotari po~eo svoj novi `ivot na ovim prostorima.

Po{to se razvijawe prijateqstva kao na~ina da se drugima bude od koristi, jedna od centralnih ideja Rotarija, krenulo se u okupqawe predstavnika razli~itih profesija koji su – pored ugleda u svojim profesijama, {to je bitno za ~lanstvo u Rotari klubu – posedovali i dobre

Rot 48-51:Rot 48-51.qxd

6.5.2015

19:10

Page 2

karakterne osobine te bili privr`eni idealu slu`ewa iznad sopstvenog interesa. Vaqa ista}i da to nije bio te`ak posao. Duh Rotarijanstva opstao je na ovim prostorima makar u onoj meri u kojoj je bio deo ukupnih civilizacijskih stremqewa dvadesetog veka. Pomagawe neprivilegovanim kategorijama stanovni{tva i sprovo|ewe aktivnosti od zna~aja za zajednicu bila je praksa koja je afirmisala veliki broj pojedinaca od kojih je po jednom iz svake profesije (po pravilu najboqem ili me|u najboqima) bilo ponu|eno ukqu~ivawe u grupu za reosnivawe Rotari kluba Leskovac. Po{to sva prava prijateqstva podrazumevaju dvosmerne relacije vaqalo je ulo`iti dosta vremena i truda da qudi okupqeni kriterijumom poslovne i stru~ne uspe{nosti me|usobno izgrade odnose uva`avawa i privr`enosti zajedni~kim ciqevima neguju}i pri tome za Rotari pokret veoma bitan duh tolerancije, predusretqivosti i razumevawa.

Sa redovnim sastancima po svim pravilima Rotarija krenulo se 15. marta 1996. godine. Praksa dr`awa predavawa iz oblasti profesionalnog anga`mana svakog od ~lanova, a kasnije i gostiju, doprinela je aktuelno{}u sadr`aja i stru~nim nivoom da sastanci postanu svojevrsni „hepeninzi” duhovnosti. Naravno, po{to su svi ~lanovi znali da je u svetu Rotarija neprihvatqivo ne delovati ve} samo pri~ati niti biti Rotarijanac samo u imenu, inicirali su aktivnosti koje su vremenom prerasle u prave male rotarijanske projekte finansirane iz sopstvenih izvora i sprovedene li~nim anga`manom.

Tako je u okviru projekta nepretenciozno nazvanog „Gradu s qubavqu” pru`ena pomo} Kamernom triju „Vivaldi” da odr`i svoj prvi koncert.

Muzi~koj {koli Leskovca da opremi salu za prva nastupawa mladih talenata, mladoj studentkiwi da u~estvuje u radu Me|unarodnog kampa muzi~ke omladine u Ma|arskoj, Me{ovitom horu „Bini~ki” da na najuglednijem me|unarodnom festivalu u Jugoslaviji BEMUS-u odr`i promotivni koncert (kojom prilikom smo imali zadovoqstvo da ugostimo i na{e prijateqe iz beogradskih Rotari klubova), Narodnom pozori{tu Leskovca – povodom proslave stogodi{wice osnivawa – da realizuje najpresti`niju predstavu u sezoni, pru`ana je pomo} ~lanovima u wihovim profesionalnim anga`manima (izlo`be, koncerti, nau~ni i stru~ni skupovi) i inicijativama (za za{titu arhitektonskog nasle|a, {irewe ra~unarske pismenosti) i sli~no.

U okviru projekta „Ra~unari za hendikepiranu decu” ne samo da su poklowena tri ra~unara [koli za obrazovawe dece ometene u razvoju i Pedijatrijskom odeqewu Zdravstvenog centra u Leskovcu ve} je ostvarena i dugoro~na saradwa ~lanova i prijateqa Kluba zadu`enih za ovaj projekat sa vaspita~ima u realizaciji odgovaraju}ih programskih sadr`aja namewenih hendikepiranoj deci. Sve ovo obezbedilo je Klubu dobar prijem me|u Leskov~anima i wihov blagonaklon odnos prema inicijativama i akcijama Kluba, {to ~ini dobru klimu za wihov daqi razvoj.

Po{to je me|uklupska saradwa bitan deo ukupnog Rotari anga`mana, ~lanovi Rotari kluba Leskovac su se 1996 - Kosovo, vakcinacija protiv de~ije paralize

trudili da budu prisutni svuda gde su se odvijale Rotarijanske aktivnosti. I kada se radilo (Polio+ program, sastanci Koordinacionog tela, konferencije za {tampu, realizacija humanitarnih akcija) i kada se slavilo (~arteri Rotari klubova Ni{, Beograd Singidunum i Vaqevo, proslave povodom uspe{nog sprovo|ewa Polio+ kampawe i druge) trudili smo se ne samo da prisustvujemo ve} i da sa prijateqima iz drugih Klubova podelimo i radosti dru`ewa i obaveze koje anga`mani sa sobom nose. Nikada nismo krili da smo u svemu tome u`ivali, ali i da smo u svim tim prilikama mnogo u~ili. Na{e aktivnosti u sredini u kojoj `ivimo i radimo verovatno govore tome u prilog.

U proteklim godinama puno nam je pojedinaca – pre svega iz sveta Rotarija – pomagalo u reosnivawu Kluba. ajve}u pomo} po uverewu N pisca ovih redova pru`io nam je gospodin Jorg ^op, PEA Specijalne zone {irewa (SEA) Rotarija za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju od 1994. do 1997. godine, kojoj pripada i na{ Klub. Naime, Klub je – razvijaju}i se u sredini i u vreme optere}eno ekonomskom krizom i politi~kim sukobima – u jednom trenutku bio izlo`en poku{aju pojedinaca da ga instrumentalizuju u li~ne i politi~ke svrhe, ~emu se ve}ina ~lanova `estoko suprostavila i za to dobila podr{ku gospodina ^opa. On je – zala`u}i sopstveni ugled u odbranu prava na{eg Kluba da radi i razvija se slobodan od bilo kakvih spoqnih uticaja, a posebno dnevno–politi~kih – povukao za Rotari neuobi~ajene i nepopularne poteze omogu}iv{i nam nesmetan zavr{etak poslova na konstituisawu Kluba i wegovom ukqu~ivawu u Me|unarodni Rotari. Iskreno se nadamo da }e na{e sada{we i budu}e aktivnosti biti dovoqno dobar na~in zahvalnosti za pomo} i podr{ku. aslednik gospodina N ^opa na funkciji PEA Specijalne zone {irewa za period 1997 – 1999. godinu gospodin Piter Gut spada tako}e u pojedince kojima dugujemo veliku zahalnost za podr{ku i pomo}. Neka piscu ovih redova ne bude zamereno zbog male digresije koja se odnosi na wegovu li~nu impresiju o gospodinu Gutu. Naime, kada vam neko sa takvim qudskim, profesionalnim i Rotarijanskim ugledom u prvoj zgodnoj prilici po upoznavawu pru`i ruku i toplo i nenametqivo ka`e: „Molim te, zovi me Piter” ne mo`ete a da ga odmah u svom srcu ne „prokwi`ite” kao bliskog prijateqa. Sve ono {to on posle toga uradi za vas deluje vam jednostavno i obi~no tako da se u jednom trenutku pitate da li ste mu se uop{te zahvalili kada vam je zadwi put pru`io podr{ku, posavetovao vas ili vam pomogao. Otuda je razumqivo {to bi svi mi bili sre}ni ako bi Piter jednog dana bio ponosan na na{ Klub i svoj doprinos wegovom razvoju.

Ve}ina Rotarijanaca koji su nam pomagali tokom proteklih godina blagonaklono }e pre}i preko okolnosti da wihova pomo} u ovim redovima nije tretirana adekvatno wenom zna~aju za na{ Klub.

49 3

Rot 48-51:Rot 48-51.qxd

6.5.2015

19:10

Page 3

o se odnosi i na gospodina T Dragana Brajera koji nam je jo{ na samom startu savetima i li~nim primerom ukazao da je Rotarijanstvo ne samo anga`man ve} i svojevrsno stawe duha; odnosi se i na gospodina Gordana Dragovi}a (u sredini), koji nam je istakao neophodnost uvida u aktivnosti predratnog Rotari kluba Leskovac i u tom smislu nam stavio na raspolagawe kqu~na dokumenta; odnosi se i na gospodina Gorana Alikafi}a (+), ~iji su nam saveti bili dragoceni da Klub izgradimo po voqi i meri ~lanova – wegove sugestije piscu ovih redova u stilu: „Daj, o’ladi malo!” u trenucima ispuwenosti brigama i strepwama za sudbinu Kluba naterale su ga da o Rotariju po~ne da razmi{qa vi{e kao o ne~emu {to podrazumeva radost te da to i poka`e kroz svakodevne aktivnosti. a kraju, u gospodinu Vigoru Maji}u, specijalnom predN stavniku Predsedni~kog administratora za pomo} u osnivawu Kluba (zvani~noj sponzorskoj li~nosti ili – kako mi u Srbiji vi{e volimo da ka`emo – kumu) imali smo pouzdan oslonac i izvor dragocenih informacija. Vigor i wegovi prrijateqi iz Rotari kluba Vaqevo konstituisali su se i deluju u sredini, vremenu i pod okolnostima veoma sli~nim na{im u Leskovcu, zbog ~ega su wihova iskustva bila za nas dragocena, a poverewe koje su nam ukazivali ne sumwaju}i u na{e sposobnosti bilo podsticajno.

Svi oni mogu da ra~unaju da je Rotari klub Leskovac dobar klub te da su za to i oni zaslu`ni. Sa svoje strane ~lanovi Rotari kluba Leskovac }e aktivnostima koje predstoje u godinama koje dolaze to potvrditi í

GRAMBERGOVA BOLNICA Za vreme Balkanskih ratova 1912 i 1913. godine u svim ve}im mestima u Srbiji su otvorene bolnice za rawenike, a najvi{e ih je bilo u Beogradu, gde je le~eno vi{e hiqada ratnih rawenika.

Broj bolnica u Beogradu je porastao tokom Drugog balkanskog rata sa Bugarima (jun – jul 1913. godine) pa ih je bilo ~ak trideset {est: dve stalne i trideset ~etiri rezervne.

Posledwa, 34. rezervna bolnica se nalazila u nekada{woj kafani „Smutekovac” na Top~iderskom brdu. Vlasnik ove privatne bolnice je bio industrijalac, bankar i dobrotvor \or|e Vajfert, a wom je upravqao wegov sestri}, doktor pravnih nauka, bankar, industrijalac, direktor SARTRID-a, vlasnik rudnika Bor i rudnika ugqa Kostolac, Ferdinand Gramberg.

Kako \or|e Vajfert nije imao dece, on je svom sposobnom i obrazovanom sestri}u Ferdinandu prepustio mnoge poslove (npr: rukovo|ewe pivarom). Wemu je kao svom najbli`em saradniku i omiqenom sestri}u ostavio 90% nasledstva.

Na zvoniku crkve Svetog velikomu~enika Georgija, zadu`bini Dragutina Todi}a, u blizini Kostolca, nalaze se tri zvona. Zvono VERA je bio poklon \or|a Vajferta, zvono NADA je poklonio Ferdinand Gramberg, a tre}e zvono QUBAV poklon je Rudnika Kostolac.

Ferdinand Gramberg umro je 1950. godine u Beogradu, a sahrawen je na Rimokatoli~kom grobqu u Pan~evu.

Gramberg je bio ~arter predsednik Rotari kluba Beograd, od 15. oktobra 1928. i prvi predsednik Rotari kluba Beograd u Rotarijanskoj 1929 - 1930. godini u Kraqevini Jugoslaviji, u Rotari Distriktu 77.

LESKOVA^KO QUBAVNO PISMO ALI STARO Draga moja Nacke, Cel’ no} te snijem i nikako da te usnijem, i triput se pi{mawujem pismo da ti pisujem. Pa isko~i u ajat sas bi~kiju da za{iqim plajvaz, a mesec icerija zubi kako ^apko na kosku. Do|e mi da ga aknem da ekne ko prazna konzerva. Ti si tuj. Svud tamnina oko nas. Ku~iki lajev i zavijav. Sawam te kako bere{ koprive za praci, a suva mi se sliva zaglavila u {upaq zub.

Draga Nacke, kad dobije{ ovoj pismo, da do|e{ u na{o wiv~e pod onoj sliv~e kude smo se milovali i celivali. Ako pak ne do|e{, }u se uka~im na najgolemu ku}u u Leskovac. ]u ripnem odozgor, pa ce raspu~im ko tikva. A ti uzmi moje srce i nosi ga dom da ga ~uva{, kad nesi umela da ga po{tuje{ dok je tropalo za tebe.

Gori lampa, gori gas.

Do|i Nacke kude nas.

Da ne gori i kude nas i kude vas.

50

KAKO DO@IVETI STOTU Samo u detiwstvu smo `eleli da budemo stariji.

U periodu ispod deset godina bili smo odu{evqeni starijim od sebe tako da smo na{e godine ra~unali kao razlomke...

- Koliko ima{ godina?

- Imam ~etiri i po godine!

Nikad nismo imali 36 i po godina.

Imamo ~etiri i po godine i ulazimo u petu.

To je formula...

Onda dolaze tinejyerske godine.

Sad preska~emo prvi slede}i broj.

Ponekad i dva ili tri... `uri nam se...

- Koliko ima{ godina?

- Uskoro navr{avam 16!

Mo`da je stvarno samo 13, ali za javnost... navr{avam 16!

I onda najve}i dan u na{em `ivotu... punimo 18!

Postajem punoletan!

Tooooo!

A onda jednog dana... ve} smo pre{li 30.

Opaaa... {ta sad?

Nema vi{e {ale... knedla u grlu... [ta se promenilo?

Rot 48-51:Rot 48-51.qxd

6.5.2015

19:10

Page 4

JESTE LI OVO ZNALI Pavle Kara|or|evi} (Sankt Peterburg, Ruska Imperija, 15/27. april 1893. godine Pariz, Francuska, + 14. septembar 1976. godine) je bio ~lan dinastije Kara|or|evi} i knez-namesnik Kraqevine Jugoslavije posle ubistva kraqa Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a 1934. do 27. marta 1941. godine.

Bio je jedini sin kneza Arsena Kara|or|evi}a (1859-1938), ro|enog brata kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a (1844-1921).

Milan Stojadinovi} u svojim memoarima navodi: Osniva~ Beogradskog Rotari kluba bio je Dr Vojislav Kujunyi}, a prvi Predsednik je bio Ferdinand Gramberg, vlasnik Smede- Dva Rotarijanca, revske `elezare - da- Milan Stojadinovi} na{weg SARTIDA i i princ Pavle Kara|or|evi} suvlasnik Borskog rudnika.

Do kraja tre}e decenije osnovani su klubovi u Novom Sadu, Subotici i Osijeku.

Distrikt „Jugoslavija” se osniva 1931. godine pod brojem 77 u kome je bilo 12 klubova i 303 ~lana.

Prvi Guverner je bio Edo Markovi}, a bili su jo{ i Dr Milan Stojadinovi}, Stevan Pavlovi}, Stevan Vagner i Knez-Namesnik Pavle Kara|or|evi} kao po~asni Guverner Distrikta Jugoslavija (D 77).

Napunili smo 18, pre{li 30, guramo prema 40...

Uuuu... pritiskamo ko~nicu ali i daqe klizimo...

Pre nego {to shvatimo o ~emu se radi eto 50-te...

I raspr{i{e se snovi...

Ali ~ekajte!

Nastavqamo prema 60.

Ili o tome jo{ ne razmi{qamo...?

Jo{ jednom: Napunili smo 18, pre{li 30, guramo prema 40, stigli 50, imamo 60.

Sa tolikom energijom dosti`emo 70!

Posle toga ne operi{emo vi{e godinama ve} danima...

Do`iveli smo dana{wi dan...

Svaki dan je bonus.

Odjednom: ve} smo u 80.

I svakog dana je kompletan ciklus: Stigli smo do ru~ka; pro{lo je 4.30; Vreme je za spavawe.

U 90-tim vra}amo se unazad: Imao sam 92 godine... ^udne se stvari de{avaju.

Ako smo pre{li 100-tu, Ponovo se vra}amo u detiwstvo.

- Imam 100 i po!

RUSKI CARSKI PAR ALEKSANDAR I DRAGA OBRENOVI] [aqem vam ovih nekoliko fotografija, jer bi te{ko mogli da poverujete u slede}u pri~u: [etamo po @enevi Savka i ja pred praznike i do|emo do izloga „Patek-Filipa” koji se nalazi u najstro`em centru, Rue du Rhone.

Izlog je ure|en u skladu sa novogodi{wim praznicima i posve}en je „Zimi u Petrogradu 1851”.

U dva izloga nalaze se makete poznatih ruskih crkava i razni zimski motivi sa slikama osniva~a firme „Patek-Filip”, koji su poreklom poqski Jevreji, izbegli iz Rusije i ovde osnovali firmu „Patek-Filip”.

Wihovi satovi su najboqi i najskupqi na svetu.

Od trenutno 10 najskupqih satova na svetu, prvih devet je „Patek-Filip”!

U januaru su u Sotbiju u @enevi prodali najskupqi sat na svetu za 14 miliona {fr. Kako vam je verovatno poznato, Josip Broz Tito je voleo satove „Patek-Filip” i imao je obi~aj da „jeftinije” modele poklawa svojim najzaslu`nijim saradnicima!

E, ta firma je u svoj novogodi{wi izlog stavila i jedan jedini yepni sat na kome se nalaze slike Aleksandra i Drage Obrenovi}.

Sat visi izme|u trostranog ogledala, tako da se vidi slika spreda (kraqica Draga) i slika pozadi (kraq Aleksandar).

Savka je ranije videla sat u muzeju „Patek-Filip” gde joj je re~eno da je sat neposredno pre svoje smrti naru~io kraq Obrenovi}, da ga niko nije podigao i da je on ostao kod „Patek-Filipa”.

Nije joj bilo te{ko da u|e u prodavnicu i glavnom menayeru uka`e na gre{ku; da se ne radi o ruskom, ve} o srpskom vladaru.

Oni su prvo tvrdili da je to ruski car, a kad su proverili, po~eli su da se izviwavaju, ponudili su pi}e i kola~e, {to je ona odbila.

No, prihvatila je VIP propusnicu za wihov muzej - u kome je ina~e ve} bila! í Girlfriend & Savka

51

Rot 52-53:Rot 52-53.qxd

6.5.2015

19:15

Page 1

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD MAJ 2015. GODINE

52 2

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

GLIGORIJEVI] MILOMIR

GLU[AC HAYI DU[AN

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MILINKOVI] SR\AN

NIKOLI] MIROSLAV

PAVI]EVI] UGQE[A

PETRIWAC ^EDOMIR

RANKOVI] SR\AN

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

SAVI] TRIVKO

PAWESKOVI] SAWA

TRPKOVI] MIODRAG

[OVRAN MIROSLAV

Rot 52-53:Rot 52-53.qxd

6.5.2015

19:17

Page 2

ROTARI KLUBOVIMA U DISTRIKTU 2483

OBAVE[TENJE O IZBORU GUVERNERA D 2483 ZA 2017 – 2018. GODINU Po{tovani predsednici Rotari klubova, Dragi prijatelji u Rotariju, Izborna komisija na{eg Distrikta u punom sastavu odr`ala je 22. aprila sastanak u prisustvu jednog broja kandidata i konstatovala da su 53 Kluba glasala, a da svoje glasove nije dostavilo 11 Klubova (6 iz Srbije i 5 iz Crne Gore). Po{tuju}i propisanu proceduru izbora, Izborna komisija je konstatovala da je ve}inu glasova (u kona~nom krugu 35:19 – jer je jedan broj Klubova imao pravo na dva glasa~ka listi}a shodno broju ~lanova u evidenciji RI) dobio kandidat Branislav Ran|elovi} predlo`en od strane Rotari kluba Ni{ – Konstantin Veliki, ~ime je on postao nominovani Guverner Distrikta 2483 (Srbija i Crna Gora) za Rotarijansku godinu 2017-2018.

Shodno pravilima RI, ovla{}eni predstavnici zainteresovanih Klubova mogu ostvariti uvid u glasa~ke listi}e u roku od 15 dana od dana{njeg dana, odnosno do 8. maja ove godine, nakon ~ega }e glasa~ki materijal biti uni{ten, kako to nala`u pravila RI. Glasa~ki materijal se nalazi kod predsednika Komisije, Rt. Dragana Brajera u Kursulinoj ulici broj 14 u Beogradu.

Zahvaljujem se Klubovima na odgovornom pona{anju i odzivu u obavljanju ove zna~ajne i redovne du`nosti. ^estitam Rotarijancu Branislavu Ran|elovi}u na izboru za te{ku i odgovornu du`nost i `elim mu puno uspeha u obavezama koje ga o~ekuju. ^estitam i drugim kandidatima koji su iskusni i kvalifikovani Rotarijanci i koji su pokazali dobru volju i spremnost da se prihvate te{kih i odgovornih obaveza distriktnog Guvernera. @elim im uspeha u narednim godinama, jer sam

Osmesi posle uspe{no obavqenog posla komisije

uveren da }e neki me|u njima biti izabrani na ovu du`nost narednih godina.

Uveren sam da smo izbor obavili na najbolji, najotvoreniji i najpo{teniji na~in. @ao mi je {to su pojedinci ovaj proces poku{avali da ospore i {to su neki nastupali i u ime Klubova koji o tome nisu prethodno uop{te raspravljali i odlu~ivali.

Pozivam Klubove da i u narednim godinama podr`e izbor Guvernera putem glasanja svih Klubova po sistemu „BallotbÚ-mail”, jer }emo tako osigurati po{ten, objektivan i otvoren postupak kandidovanja i izbora.

Va{ u Rotariju, Vigor Maji} Guverner Distrikta 2483 za Rotarijansku godinu 2014 - 2015.

REKAO JE...

Pavle Vamo{er

Postati Rotarijanac zna~i `eleti Rotari klub pomo}i nekom, nebitno gde, bez Novi Sad ikakvog li~nog interesa. Jedina nagrada je taj lep ose}aj da je dobro u~iweno, a dobro se dobrim vra}a. Ali, i stvarawe mnogih kontakata.

Ja sam upoznao mnoge dobre Rotarijance kako u na{oj zemqi tako i {irom sveta. Rotari je jedna velika porodica uvek spremna da pomogne í

53 3

Rot 54-55:Rot 54-55.qxd

6.5.2015

19:20

Page 1

...LEPI LI SU MLADI ROTARIJANCI JOŠ SU LEPŠE MLADE ROTARIJANKE A NAJLEPŠA...

KROZ OBJEKTIV

MINA VASOVI] Predstavnik Distrikta u Rotaraktu (DRR)

APARATA

54 2

Rot 54-55:Rot 54-55.qxd

6.5.2015

19:20

Page 2

55 3

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

6.5.2015

19:33

Page 1

MIRIS BELOG GRADA

FRANCUSKA AMBASADA BELLE VUE NAD BEOGRADOM zimu 1935. godine sve~ano je otvorena nova zgrada Francuskog poslanstva u Beogradu. Bela i belvederska, U svojim krovovima i terasama nadvisila se nad jednom od najlep{ih panorama Evrope, kako je potom objavio ,,Ilustrasion”. ^ak osamsto zvanica do~ekano je doma}inskom dobrodo{licom grofa i grofice de Dampjer, a {iroko otvorena kapija zdawa iz Gra~ani~ke ulice otkrila je svu prefiwenost i rasko{ wenih elegantnih salona i odaja. U prestonici Kraqevine Jugoslavije pojavila se kao dernier cri istan~anog umetni~kog ukusa i arhitektonske visoke mode. Ipak, stil ar deko je na Savsku padinu stigao u svome zrelom obliku, deset godina po svome ustoli~ewu na Svetskoj izlo`bi u Parizu 1925. godine. Bio je to ve} zavodqiv izraz koji se u naplavama {irio van Francuske, opredeqivao izgled narukvica i olovki, ~ajnika i radio aparata, automobila, ~ak i prekookeanskih brodova poput Normandije. A kako moda jednog stila uglavnom dolazi u vreme wegovog sna`nog razvoja i rasprostirawa, sa zgradom novog poslanstva, i stil, i moda, i mondenost, bivaju raspakovani u hiqade dragocenosti, u ~vrstom spoju arhitekture i skulpture, dizajna enterijera i wegove opreme. ada je plac Francuskog poslanstva kuK povan, a palata projektovana i gra|ena, {to je trajalo dugih 13 godina, u Beogradu je francuski uticaj bio uveliko `iv. Jo{ pre Velikog rata, na Univerzitetu je bio zaposlen Gaston Gravije, lektor i pisac kwiga o istoriji Srba, poslovala je finansijski uticajna Francusko-srpska banka. U Knez Mihailovoj 36 radilo je od 1923. osiguravaju}e dru{tvo ,,La Nasional”, a na Neimaru {kola ,,San @ozef” u kojoj su svi predava~i bili Francuzi. Kara|or|evom je, kao i danas, lepotom dominirala Beogradska zadruga, nastala iz op~iwenosti francuskim dekorativizmom. I se}awe na [ambonov obuhvatni nacrt obnove grada bilo je sve`e, premda je sasvim pre}utan posle rata; regulacija Terazija, kao i parter Knez Milo{eve ulice, bile su delo Le`ea, direktora Tehni~ke uprave Beogradske op{tine.

Arhitekti su o`ivqavali francuski akademizam, oblikovali gospodske vile po tipu hôtel particulier, po wima otvarali francuske prozore, portale s nadsvetlarnicima i lepezastim markizama, pokrivali ih mansardama. Dovr{ene su bile kapele Francuskog vojni~kog grobqa, ograda Univerzitetskog parka Milutina Borisavqevi}a, koji je u~io na~elima nau~ne estetike iz svoje disertacije odbrawene na Sorboni, nadah-

56 2

nuto se zalagao za nastavu na ,,esencijalno klasi~nom” pristupu @ilijena Godea. Stvarali su i svr{eni |aci Ekol de Bozara: A. \or|evi}, J. Najman, B. Nestorovi}, V. \oki}, M. Tri~kovi} – dobitnik priznawa {kole za najboqi diplomski rad. Lamartinu je na stogodi{wicu boravka u Beogradu bila podignuta bista u Kara|or|evom parku, a na Kalemegdanu je u bronzi ve} bila petrifikovana zahvalnost Francuskoj, spomenikom ~iji je postament tako|e nosio obele`ja ar dekoa, kao uostalom i brojni reqefi na fasadama zgrada me|uratne moderne, posebno Zlokovi}a i bra}e Krsti}. Pa ~ak je i sam kraqevski dvor bio planiran u stilu francuske neorenesanse, u okru`ju francuskog pravilnog vrta. Vi{e beogradskih ulica je ponelo nove nazive u slavu prijateqske zemqe.

Srbiji je, zapravo, nekada{we srpsko-francusko pobratimstvo po oru`ju u miru te`ilo izrastawu u duhovno U bratstvo, a francuska kultura dosezala do merila dobrog ukusa u umetnosti i modi. ,,Politika” je stoga odavno pratila umetni~ka de{avawa, ali i ona modna u trgovinama ulice De la Pe i Jelisejskih poqa, ne{tedimice pisala o odevawu Pari`ana, uo~i te Badwe ve~eri i Nove godine posebno, o ve~erwim haqinama s metalnim nitima, cipelama od svile. Drugim re~ima, francuski ideal lepog se nije jednostavno ugradio u tvrde zidove poslanstva, s wim u Beograd dolaze i lu~ono{e pariskog {ika, jezik i pona{awe gospode u smokinzima i ve~erwim crnim ogrta~ima, dama u duga~kim talasastim haqinama, krznenim stolama i mufovima, cigaretama na dugim mu{tiklama i torbicama sa {trasom. Sumwe nema, te 1935. godine Beograd je odavno zaboravio ,,a la turka”, sasvim stremio ,,a la franka” i spreman ~ekao da vidi {ta je a la mode. zgradwom i opremawem rezidencije Francuska se predstavila reprezentativno, o ~emu na isti takav na~in pi{u IEmanuel Breon i Stanislav Sretenovi} u ovih dana objavqenoj dvojezi~noj monografiji o Francuskoj ambasadi. Delovawe arhitekte Ro`e-Anri Ekspera i wegovog prijateqa i saradnika, vajara Karla Sarabezola jasno je demarkiralo francuska od umetni~kih stremqewa drugih naroda, ali nije bilo etnocentri~no i iskqu~ivo. Poslu pristupaju stilski besprekorno, bezmalo na na~in dana{weg ,,total dizajna”, a tako|e i interkulturalnosti, jer u procesu stvarawa podsti~u susretawe kultura i o~ekuju doprinos doma}ih umetnika, nadzornika i saradnika – arhitekte Josifa Najmana, vajara \uzepe Pina Grasija i Petra Palavi~inija, kao i brojnih ovda{wih zanatlija i zidara. Arhitekturu ne podre|uju bezinteresnoj kontemplaciji, ve} se slu`e estetikom dejstva. Ispod skulptura Slobode, Jednakosti i Bratstva, fasadnom dekoracijom na pro~equ zgrade, tom spoqa{wem omotu dru{tve-

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

6.5.2015

19:33

Page 2

GOLI[AVA JEDNAKOST Kad je zgrada izgra|ena, izbio je mali skandal u vezi jedne od tri bronzane `enske figure na krovu zgrade koje predstavqaju ~uveni moto francuske revolucije: Sloboda, Jednakost i Bratstvo. Naime, sredwa koja prikazuje Jednakost bila je, po ne~ijim standardima, previ{e razgoli}ena. Vajar Karl Sarabezol je naknadno isekao konstrukciju i „obukao” je u pristojniju tuniku í moglo tako neosetno i prirodno smestiti u sredi{te vekovnog te{kog pribirawa srpske dr`avnosti i kulture. Samo je Francuska, najzad, mogla zaslu`iti privilegiju takvog polo`aja i takvog vidika, uslovno re~eno i eksteritorijalnosti, u bloku povesnog bi}a Beograda. sigurno zato {to je tada bilo o~iglednije nego daA nas (strane ambasade su ovde i gorele) da se vlastiti identitet sti~e kroz usvajawe razlike i razli~itog. Nada-

nosti, oda{iqu poruke, razme{taju simbole Francuske, wene istorije. U unutra{wosti, kroz medaqone-personifikacije francuskih reka, ~ipkastu plastiku zidova i tavanice, unikatna re{ewa mobilijara i rasvetnih tela, komoda, prozorskih ru~ki i kvaka, semanti~ki svet usmeravaju emocionalnom odzivu, priraslijem srcu i patriotskim ose}awima stanara. Kao po onom ta~nom Bewaminovom opa`awu da je enterijer svojevrsni étui – ure{ena kutijica prepuna dragocenosti za samog stanara, jer prebivati zna~i ostavqati tragove. rhitekturom je na svaki na~in bila iskazana elitna razli~itost, dok je sam polo`aj parcele, ranije u vlasni{tvu A Beogradske op{tine i Pravoslavne crkve, isticao posebnost zdawa u gradskom pejza`u. Dve zemqe su, zapravo, na ovom poslu razmenile dragocenosti. Naslediv{i mesto stare Bogoslovije, naslowena na plac Saborne crkve, na{la se nadomak Patrijar{ije i poblizu Konaka knegiwe Qubice, u susedstvu vladarske i duhovne mo}i starog Beograda. Tako|e i u neopipqivom obru~u nacionalne istorije, jer je ovde svojevremeno stolovao knez Milo{ Obrenovi} u Gospodarskom konaku, potom i crkveni poglavari u Mitropolitovom dvoru, poslovao Vozarevi} u svome du}anu – prvom javnom ,,kwigohranili{tu” Srba, podu~avali slikawu Todorovi} i Kutlik u prvim takvim {kolama Beograda, od 1924. godine radila Narodna biblioteka na Kosan~i}evom vencu. Samo se usred jugoslovenske prestonice, naime, premda utu~ene nedavnim ubistvom kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a, i to upravo u francuskom Marsequ, poslanstvo

qe i zato {to je mesto na kome je dana{wa ambasada podignuta vajkada i bilo na starovremskom pravcu izme|u savskog Limana, i onoga visokog, stremqewu bliskog, na beogradskoj gredi. Pe{ice Velikim stepenicama, kao i Knez Mihailovim vencem, volujskim kolima i kowskim zapregama, kroz ~itav 19. vek pewali su se baga`i svetskih novina i robe izdaleka – strane {tampe i kwiga, ~ajeva i ~okolade, putera i morske soli, porculanskih servisa i {lifovanih ogledala, odela i haqina po zapadnoj mustri, i sitnim pomacima gradio evropski Beograd. Nezastra{en da tu|a posebnost bilo kako ugro`ava wegovu vlastitu, ve} da time nadrasta i boqe nadgra|uje sebe í Slobodan Gi{a Bogunovi} („Politika”)

Da je {utwa snaga, a govorewe slabost, vidi se po tome {to starci i deca vole da pri~aju. *** Dugi su i zamr{eni ra~uni i obra~uni izme|u onih koji IVO ANDRI] imaju i ne daju i na{ pisac, nobelovac, onih koji nemaju Rotarijanac ni{ta do svojih (1892 + 1975) potreba. *** Ima izvesnih mislilaca ~ija filozofija nije ni{ta drugo, do neki du{evni komoditet, neko rimovawe misli.

57 3

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

6.5.2015

19:33

Page 3

MIRIS BELOG GRADA

\UZEPE PINO GRASI

^AROBNJAK ZA OBRADU KAMENA o|en u Splitu 1901. godine u vajarskoj i klesarskoj porodici, koja se generacijama bavila tim poslom. Wegov otac R Zefirino rodio se u mestu Rankate u kantonu Ti}ino, u italijanskom delu [vajcarske. Po zavr{enoj milanskoj akademiji Brera, dobio je posao u Splitu na obnovi zvonika katedrale Svetog Duje. O`enio se \ovaninom Pavacom, dobio decu i otvorio vajarsko – klesarsku radionicu u kojoj su svoja prva znawa stekli mnogi vajari iz Dalmacije, od kojih }e najpoznatiji postati Toma Rosandi}.

Ivan Me{trovi}, i sam ~est gost u Grasijevoj splitskoj radionici, 1921. godine po~iwe u Cavtatu da radi mauzolej porodice Ra~i} i za tu priliku upo{qava oca i sina Grasiju, a naro~ito Pina koji izvodi sve skulpture u kamenu i Mauzolej porodice Ra~i} potpisuje se na zidu u Cavtatu, Hrvatska mauzoleja, {to je bio veoma neobi~an slu~aj kada su u pitawu Me{trovi}evi poslovi.

Posle Cavtata, 1924. godine Pino Grasi prvi put dolazi u Beograd da u kamenu izvede neke Rosandi}eve skulpture, a potom iste godine, odlazi u Supetar na Bra~u gde }e s prekidima, do po~etka 1927. godine, zajedno sa ocem raditi na mauzoleju porodice Petrinovi} i gde }e u kamenu izvesti sve skulpture po modelima i nacrtima Tome Rosandi}a. Narednu godinu provodi u Parizu, u ateqeima poznatih francuskih vajara Karla Sarabezola, Sudbiwina i Burdela, a potom odlazi u Milano kod najve}eg italijanskog klasi~ara kamena, vajara Adolfoa Vilda. Wegov u~iteq iz Pariza Sarabezola mu {aqe ponudu da u Beogradu izvede skulptorske radove na budu}oj zgradi francuske ambasade. ila je to 1928. godina kada je Pino Grasi do{ao u Beograd, gde je i ostao do kraja `ivota. Postao je najtra`eniji i najB ceweniji umetnik u preno{ewu vajarskih dela u kamen. Duga~ak je spisak skulptura koje je Grasi izveo po modelima i nacrtima zna~ajnih vajara: za Tomu Rosandi}a – „Borca” i „Umornog borca” (1935.) i portret Nikole Pa{i}a (1937.) u Do-

mu Narodne skup{tine, za Petra Ubavki}a „@enu pod velom”, za \or|a Jovanovi}a nekoliko skulptura devojaka pod velovima koji se nalaze na Novom grobqu. Na zgradi tada{weg Ministarstva saobra}aja (danas @elezni~ki muzej u Nemawinoj ulici br. 6) izradio je u kamenu dve figure pod nazivom „Atlete”, vajara Riste Stijovi}a i grifone Petra Palavi~inija. Za Palavi~inija je izveo i sve skulptorske radove u kamenu za ba{tu Francuske ambasade u Beogradu, kao i biste Rastka Petrovi}a i Jovana Du~i}a. a Dom Narodne skup{tine, Z 1938. godine radi veliku figuru Kara|or|a po modelu Frana Kr{ini}a, kao i bistu Stjepana Radi}a po modelu vajara Sretena Stojanovi}a.

Tokom 1929. godine, Grasi je anga`ovan na izradi skulptura i ukrasa na Starom dvoru na Dediwu.

Posebno poglavqe u `ivotu 1938 - Fran Kr{ini} Pina Grasija nesumwivo je rad - Karadjordje sa Ivanom Me{trovi}em u ~ijem je zagreba~kom ateqeu provodio dosta vremena. Za ovog slavnog vajara Grasi je radio u kamenu skulpture „Se}awe” i „Moja majka” koje se nalaze u Narodnom muzeju, kao i reqef „Kosovka devojka” u granitu za Kosovski hram, danas u zgradi Na1960 - Ivan rodne banke, tor- Ivan Me{trovi} Me{trovi} zo „Banovi} Stra- Moja majka Banovi} Strahiwa hiwa” u Muzeju savremene umetnosti. a Spomeniku neznanom N junaku na Avali, Pino je izveo u kamenu tri karijatide

1935 -Toma Rosandi} - „Umorni borac” Mali Kalemegdan

58

po Me{trovi}evim nacrtima: Makedonku, Dalmatinku i Srpkiwu, i ~uvenu „Mediteranku” francuskog vajara Majola, za Narodni muzej u Beogradu.

Pred sam Drugi svetski rat, Grasi je, po nacrtima profesora Aleksandra Deroka, uradio sedam malih, dva velika kapitela i dva reqefa za hram Svetog Save. Sa @ivojinom Luki}em modelovao je i izveo u kamenu Spomenik branilaca Beograda po projektu ruskog arhitekte

Ivan Me{trovi} - Avala, karijatide

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

6.5.2015

19:33

Page 4

Romana Verihovskog. Za Antuna Augustin~i}a modeluje sa Radetom Stankovi}em figuru Pobede na velikom spomeniku crvenoarmejcima u Batinoj Skeli. Na istom spomeniku radi tri skulpture crvenoarmejaca u kamenu. a nekada{woj zgradi „ElektroN privrede” (Bulevar Vojvode Mi{i}a broj 43) izradio je u kamenu dve skulpture „Elektromontera” vajara Radeta Stankovi}a. Za istog vajara izveo je i reqefe na Spomeniku oslobodiocima Beograda i mauzoleju na @abqaku.

Skulptura ispred „Elektroprivrede” Za Luku Tomanovi}a radi reqef na Spomeniku palim borcima u Kotoru, a u Spomen parku [umarice u Kragujevcu izradio je za Antu Grzeti}a kompoziciju od dve figure.

ulici broj 23 na porodi~nom imawu, 1911. godine. Sama prodavnica gra|ena je u stilu secesije prema projektu arhitekte Dragutina \or|evi}a. Prvobitan izgled je promewen, dok je poslovna namena zadr`ana do danas.)

Kompozicije „Atlasa” koji nose zemqinu kuglu izra|ene su po nacrtima K. Pavlika iz Praga.

U ovoj zgradi koja je izgra|ena 1923. godine po planovima biroa arhitekte Matije Bleha, u akademskom stilu, nalazila se Jugoslovenska banka.

Mnoge skulpure koje se nalaze na Novom grobqu u Beogradu, kao i veliki broj ukrasa na fasadama beogradskih ku}a, wegova su dela.

Zna~ajan je reqef Viqema Tela sa sinom napravqen za ku}u {vajcarskog arhitekte Kristena, koji se danas nalazi u ba{ti rezidencije {vajcarskog ambasadora u Beogradu. Posledwi Angelina Gatalica, 1957 - „@enska figura”, sede}i akt

samom centru Beograda, na zgradi u Kolar~evoj broj 1, U kada se podigne pogled, uka`u se dve velike kompozicije „Atlasa” koje je izradio u kamenoreza~koj radionici svojih prijateqa i saradnika, Italijana bra}e Bertoto. (\ovani Bertoto dr`ao je prodavnicu nadgrobnih spomenika u Ruzveltovoj

rad u wegovoj plodnoj karijeri bila je skulptura „Sede}i akt” Angeline Gatalice. d osnivawa [kole za primewenu umetnost u Beogradu, 1939. godine, Grasi predaje obradu kamena. To }e nastaO viti da radi i od 1948. godine na Akademiji za primewenu umetnost. Ostao je upam}en kao omiqen profesor me|u stuAtlasi u ateqeu...

Profesor na Akademiji sa studentima

...i na zgradi, Kolar~eva 1 u Beogradu

dentima. Vedrog duha i uro|ene elegancije, po{tovan je pre svega zbog svoje stru~nosti. Imao je naviku da se na prakti~noj nastavi pribli`i studentima dok su klesali i udari ih {akom iz milo{te, po le|ima, uz gromoglasan smeh. Znao je ~esto da

59

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

6.5.2015

19:39

Page 5

donese pro{ek i dalmatinske specijalitete u radionicu, gde bi u pauzama napravio pravu malu gozbu za profesore i studente.

\

uzepe Pino Grasi se u Beogradu dva puta `enio, prvi put Ceqankom Vilmom Gesek, a drugi put koleginicom Qubinkom Savi}, sa kojom ima sina Zefirina koji `ivi u Beogradu.

(Zefirino je generalni direktor Politike AD i glavni i 1949 - Pino i Qubinka u {etwi Terazijama

KAPITELI ^EKALI VI[E OD POLA VEKA Kako je bila neobi~na wegova biografija, tako su nesvakida{wu pro{lost imali i kapiteli koji se danas nalaze u najve}oj pravoslavnoj bogomoqi na Balkanu – Hramu Svetog Save.

Jo{ u predve~erje Drugog svetskog rata Grassi je radio sa legendarnim Aleksandrom Derokom, prema ~ijim nacrtima je izveo sedam mawih i dva velika kapitela. Oni su postavqeni u hramu koji je po~eo da raste krajem 20. veka, iako je zamisao o wegovom stvarawu znatno starija. A wihova sudbina bila je tipi~no srpska – ni{ta nije moglo da se odigra po zamisli autora, ve} u ,,dramatur{koj obradi” same sudbine.

ZAZIDANI U ZABORAV

1956 - Zefirino

odgovorni urednik lista „Politikin Zabavnik”. O`ewen je i ima sinove Luku i Nikolu.)

Porodi~no letovawe 1962. godine, prekinula je wegova iznenadna smrt. Sahrawen je u Supetru na Bra~u í Izvor: ,,Beogradski stranci’’, Turisti~ka organizacija Beograda

Zefirino Grasi, sin uglednog umetnika ka`e da je Pino klesao stubove na samom po~etku rata i to na prostoru gde se sada nalazi Hram Svetog Save. Iako je okupacija po~ela, ugovor sa Crkvom je vaqalo ispo{tovati, i udarci ~eki}a o dleto ~uli su se na Vra~aru svakodnevno. - Stubovi su ura|eni tokom dve prve ratne godine – obja{wava Zefirino Grasi. - Budu}i da su se ratne prilike rasplamsale i da je postalo o~igledno da Hram ne}e biti brzo zavr{en, odlu~eno je da se stubovi zakopaju i zazidaju, dok ne nastupe neka boqa vremena. Tako konzervirani proveli su decenije daleko od o~iju javnosti, kako bi do~ekali neko sre}nije vreme i za pravoslavqe i za kona~nu izgradwu Hrama. Tako je jedan zakasneli gra|evinski ,,potpis” do`iveo va`an, simboli~an povratak me|u Srbe. Dodu{e, zna~ajno posle Grasijeve smrti 1962. godine. To je jo{ jedan znak da je smrt autora samo trenutak koji ozna~ava po~etak samostalnog `ivota wegovih dela.

- Tako se radilo u ono vreme, i mi odavno nemamo umetnike kakav je bio moj otac – sa ponosom isti~e Zefirino Grasi.Taj te`ak i naporan zanat ovde je odavno izumro. U ono vreme, takav poduhvat mogao se meriti sa pijanistom, koji je, na primer, izvodio Bahova dela. Nesporno je da je Johan Sebastijan bio autor, ali i svaki pravi muzi~ar ostavqa svoju „boju” i „miris” na dirkama izvode}i velikog maestra. To je bio \uzepe Pino Grasi. Jo{ jedna neobi~nost vezana za ovog stranca koji je za Srbiju uradio mnogo vi{e nego mnogi koji su ro|eni ovde, bila je {to je morao da promeni ime, pa da mu je u paso{u koji je bio posebno izdavan za strance pisalo da se zove Josip. Naime, onda{wa pravila su nalagala da se imena stranaca prevode, pa je \uzepe poneo ovo ime, a budu}i da je katoli~ko, crkvene vlasti su ga dodatno prekrstile u Josifa. To nije bilo ~udo za predratni Beograd, koji nije imao ulicu Yord`a Va{ingtona, ali je imao jednu koja je nosila ime \or|a Va{ingtona. Tako je bilo tada.

[VAJCARCI Tri [vajcarca ostavila su neobi~an trag u Srbiji i sigurno je da bi na{a istorija bila potpuno druga~ija bez wih. Prvi je Nikola Doksat de Morez, ~ovek koji je umnogome projektovao Beogradsku tvr|avu na Kalemegdanu, po uzoru na onda{wa utvr|ewa koje je izvodio francuski strateg Voban. De Morez je bio i general austrijske vojske i posle nadirawa Turaka, kada je predao Ni{ bez borbe jer je bio potpuno broj~ano nadja~an, odrubqena mu je glava u blizini tvr|ave koju je projektovao. Drugi je bio neprevazi|eni Ar~ibald Rajs, jedan od najve}ih prijateqa na{e zemqe u Prvom svetskom ratu, a na kraju liste nalazi se i ime Pina Grasija. Sigurno je da se ni jednom od wih trojice nismo dovoqno odu`ili.

PROJEKTI IZ PEPELA Prema re~ima Zefirina Grasija, ku}a wegovog oca u Ni{koj ulici u Beogradu sru{ena je tokom savezni~kog bombardovawa 1944. godine. Sre}a u nesre}i bila je u tome {to su anglosaksonci bombardovali usnuli grad za Uskrs, pa je wegov otac tada bio van zgrade, jer je oti{ao kod prijateqa u goste. Kada se vratio, do~ekala ga je samo gomila rasutih ciga-

60

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

6.5.2015

19:34

Page 6

la i ru{evina. Ipak, stalo`en i spreman da se sukobi sa udarcima koje mu je sudbina nametala, zavrnuo je rukave i rasklonio kr{, koliko je to bilo u wegovoj mo}i. Odatle je izvukao mnoge projekte, papire i nacrte na osnovu kojih je radio brojne va`ne skulpture u Srbiji. - Bio sam de~ak kada je umro, i

uvek sam ga zami{qao kao razbaru{enog, zanesenog ~oveka – obja{wava Zefirino.- Me|utim, kada sam ozbiqno po~eo da prikupqam wegovu zaostav{tinu i umetni~ka dela, shvatio sam da je moj otac bio vrhunski sistemati~an i pedantan ~ovek í Zoran Nikoli}

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

LUPA MAKSIM, ZA MASLINU NE HAJE 5 1 Kraqevina Jugoslavija je 25. marta 1941. godine potpisala Trojni pakt o nenapadawu sa Nema~kom i Italijom.

U Berlinu je potpisivawu prisustvovao i jugoslovenski ambasador:

Ptica sojka je: A) kreja B) {eva V) slavuj

A) Jovan Du~i} B) Ivo Andri} V) Milan Raki}

6 2 3 4

Koliko se kalendara danas koristi u svetu?

A) 2 B) 22 V) 42

[ta je fenilketonurija: A) vrsta `itarice B) bolest V) skupoceno krzno ameri~ke vidre

7

Kraqica od Sabe poti~e iz:

Sinologija je:

8

Isus Hristos je u Kani pretvorio vodu u vino, koja je bila nasuta u:

A) u medicini deo ORL B) nauka o izu~avawu Kine i kineskog jezika V) geografski pojam

A) povr}e B) te~nost V) vo}e

A) Eritreje B) Etiopije V) Egipta

A) pet drvenih sudova B) {est kamenih sudova V) sedam glinenih sudova

Tvr|ava u dana{wem Izraelu, na obali Mrtvog mora, ~iji su branioci, da ne bi pali u ruke Rimqana 73. godine, izvr{ili kolektivno samoubistvo, zove se: A) Mesada B) Mosada V) Masada

9

Maslina daje plod koji spada u:

10

Izreka „Lupa kao Maksim po diviziji” nastala je po: A) mitraqescu Maksimu, vojniku Drinske divizije B) mitraqezu Maksimu V) austrijskom vojniku Maksimu

RE[EWE KVIZA NA STRANAMA 74 i 75

61

Rot 62-75:Rot 62-75.qxd

6.5.2015

19:43

Page 1

[ETA(J)MO SRBIJOM

SREDWI VEK NA BANATSKI NA^IN

RU[EVINE ARA^E I WIHOVO BLAGO

to je praznija pro{lost,sada{wost je siroma{nija, a budu}nost neizvesnija. [ U praskozorje 6. maja 1878. godine, podu`a povorka kretala se kroz wive vraweva~kog atara. U woj su se na{li neki od najuglednijih qudi tog kraja: predsednik velikobe~kere~kog Prvostepenog suda Mihaq Varadi, melena~ki spahija Pavle Bibi} i melena~ki prota Tanasije Tanazevi} sa svojom porodicom; grof Aleksandar [mideg, u dru{tvu carsko-kraqevskih oficira Franca Grimea, Qubomira [umarskog, Ludviga Maloveca i Du{ana Milenkovi}a; po{li su i na~elnici vraweva~kog sreza Petar Kiurski i Maksimilijan Tolma~, advokat \or|e Nikoli}, akademski slikar Valtazar Nikoli}, okru`ni komesar za bezbednost Adam Buhler i dr., a za wima je i{la i gomila zanatlija i zemqoradnika iz okolnih mesta.

Ciq ove grupe bile su ru{evine misteriozne bazilike iz sredwovekovnog perioda, koje su le`ale usred jedne wive u blizini sela Vraweva. Ova crkva bila je poznata u narodu kao Ara~a (ru{evina koje se nalazi u blizini sela Kumane, 12 kilometara od Novog Be~eja), budu}i da se nalazila u sredwovekovnom nasequ Ara~, koje je do tog vremena ve} u potpunosti nestalo. Narod iz okolnih mesta ispleo je brojne legende o ovim ru{evinama, ponajvi{e one o navodnom blagu koje se kriju ispod wih. ^esto se moglo slu{ati od tamo{wih seqaka, kako se ovaj ili onaj srpski gazda iz Vraweva obogatio od zlata i srebra koje je na{ao u ruinama sredwovekovne bogomoqe.

we prvih arheolo{kih, nau~no utemeqenih iskopavawa na lokalitetu Ara~e, koja bi bila otvorena za javnost. Na molbu prisutnih, on se u kratkom govoru na ma|arskom jeziku osvrnuo na najstariju pro{lost Ara~e. Wegovo izlagawe okupqenima su prevodili na nema~ki poru~nik Milenkovi}, a na srpski advokat \or|e Nikoli}: „Gospodo! Na{ dana{wi izlet smatram zaista vrednim pa`we, po{to smo svedoci i u~esnici prvih nau~nih arheolo{kih iskopavawa koja se vr{e u Torontalskoj `upaniji.

Ciq, koji nas je pozvao na ovo istorijsko i sveto tlo je taj, da potra`imo datume i {ire osnove, kako bismo bili u mogu}nosti da popunimo praznine u pro{losti grada Ara~a.

Ovaj ciq, me|utim, u sebi sadr`i i drugi zadatak, a to je da na{im skromnim po~etkom u~inimo arheologiju popularnijom u {irim krugovima i u Torontalskoj `upaniji; arheologiju, koja u na{e doba spada me|u najmodernije nau~ne discipline, jer predstavqa najpouzdaniji izvor istorijske kritike i najisplativiju nagradu za nau~ni trud. Uop{te je od izuzetne va`nosti popularisati arheologiju u na{oj `upaniji, budu}i da su lo{a vremena koja su trajala vekovima u potpunosti uni{tila bli`e izvore vezane za na{u zavi~ajnu istoriju, arhive, koji, iako nisu dostupni, mogu biti lepo dopuweni putem arheolo{kih nalaza. Moja vi{egodi{wa iskustva podstakla su u meni ube|ewe da bi se istorija Ju`ne Ugarske - Banata mogla na zadovoqavaju}i na~in rekonstruisati tek onda, kad bismo organizovanim iskopavawima sakupili sav onaj istorijski materijal koji se nalazi oko nas i ispod nas. Tako|e je neophodno, da mi na{a se}awa prikupqamo i ~uvamo, kako ona ne bi bila izgubqena i tako do{lo do onoga {to je jedan na{ u~eni ~o-

azlog okupqawa i ovog izleta bio je sasvim jednostaR van: trebalo je po prvi put izvr{iti nau~na, arheolo{ka iskopavawa i ispitivawa ovog lokaliteta, ali, {to je bilo jo{ va`nije, trebalo je da ona budu otvorena za javnost, kako bi se na taj na~in produbilo interesovawe za arheologiju na {irem podru~ju Torontalske `upanije.

U to vreme, arheologija je tek bila u povoju na prostoru Banata; svega par u~enih qudi – poput biskupa Arnolda Ipoqija ili oca ma|arske arheologije Flori{a Romera – skretali su pa`wu na izuzetan zna~aj Ara~e i wenu arhitektonsko-umetni~ku vrednost, ali wihovi nalazi i radovi bili su dostupni jedino uskim nau~nim i akademskim krugovima Austrougarske, a ne prostom narodu. Stoga je arheologiju i arheolo{ka iskopavawa trebalo popularisati i to na primeru Ara~e.

Svetina je napeto posmatrala iskopavawa, koja su zapo~ela u pet sati izjutra. Centralna figura celog poduhvata bio je u~eni sve{tenik iz obli`weg Turskog Be~eja dr Jene Sentklarai. Veliki qubiteq arheologije i mediveistike Banata, Sentklarai je ne{to ranije izdejstvovao kod vlasti Torontalske `upanije dozvolu za organizova-

62 2

vek rekao: „{to je praznija pro{lost, sada{wost je siroma{nija, a budu}nost neizvesnija“.

Stoga, ako pou~imo na{ narod da one starine, koje je plug izvukao iz zemqe, netaknute sa~uva i preda nauci na kori{}ewe, mo`da }e nam vremenom uspeti da razjasnimo ono {to je bilo maglovito, otkrijemo ono {to je bilo nedoku~ivo i na svetlost dana iznesemo ono {to je bilo nepoznato.

Ru{evine ara~ke crkve su na{ najznamenitiji arhitektonski spomenik umetni~ke vrednosti u Ju`noj Ugarskoj. Torontalska `upanija otuda mo`e da bude ponosna, {to se on nalazi na wenoj teritoriji, i {to ga je Provi|ewe tako dobro o~uvalo u olujnim vremenima od uni{tewa od qudskih ruku.

Rot 62-75:Rot 62-75.qxd

6.5.2015

19:43

Page 2

Ja }u jo{ imati prilike da pred {irom javno{}u ponovo opi{em ove veli~anstvene ru{evine, po zavr{etku na{eg iskopavawa, za koje se nadam da }e krenuti u dobrom smeru. Danas `elim samo – shodno datim okolnostima – da se dotaknem glavnih momenata u pro{losti Ara~e, kako bi oni, koji su u to mawe upu}eni, stekli u najmawu ruku neki orijentir o mestu na kom se trenutno nalazimo. zgleda mi da ara~ka crkva, koja je podignuta u prelaznom gotskom stilu, poti~e iz vremenskog perioda I izme|u 1140. i 1256. godine i jedna je od prvih gotskih umetni~kih ostvarewa u na{oj zemqi, koja je poru{ena.

Imam osnova za takvu tvrdwu; istina je, da se vremenske odrednice u istoriji kada je re~ o umetnosti, moraju uzimati sa velikim oprezom; sa velikim oprezom stoga, {to se sredwovekovna umetni~ka arhitektura neprestano razvijala, stari i novi (gra|evinski) principi su se stalno me{ali, do te mere da je odrediti umetni~ki pravac po ta~no odre|enim kriterijima u periodu od 12. do 14. veka veoma te`ak posao. Ipak, u navedenom zakqu~k u vremenu gradwe ara~ke crkve ohrabruje me ~iwenica da ve} 1256. godine nalazimo Ara~ u pisanim izvorima, a nasuprot tome, znamo da se arhitektonski stil gradwe za{iqenih lukova javqa u Francuskoj oko 1140. godine, odakle se {irio na istok, da bi se kod nas po prvi put pojavio sredinom 13. veka. Priznajem dodu{e, da je opatijska crkva u Ara~u u pogledu stila bila dogra|ivana pre mongolskih razarawa, na {ta upu}uju stubovi ispred svetili{ta, koji odudaraju od ostalih; ali zbog toga dr`im za sigurno, da je ova crkva, koja se izdigla iz pepela nakon tatarskog uni{tewa, u pogledu umetni~ke arhitekture i (na~ina) gradwe identi~na sa onom koja joj je prethodila. Ara~ka crkva, gledano iz daqine, nalikuje na gra|evinu od kamena; uprkos tome, wen ve}i deo, svaki zid, unutra{wost sa nose}im elementima sagra|eni su od cigala.

I u tom smislu je ona zaista posebna. Ru{evine su grupisane dvojako: prvu grupu ~ini jo{ skoro sasvim uspravno

stoje}i zapadni ~eoni zid i malobrojni ostaci zidova glavnog broda, koji se nadovezuju na zapadni ~eoni zid; drugu grupu ~ine jo{ uvek stoje}i visoki zidovi glavnog naosa, tri polukru`ne apside i toraw, koji se uzdi`e pred zapadnom apsidom iznad prvog odeqka sporednog broda. Ju`na strana znatno je vi{e razru{ena, nego zapadna. Kamen za izgradwu svakako je dopreman ovde na brodovima iz Srema, po krivudavoj, ali danas ve} isu{enoj i pod {utom le`e}oj reci.

Prva ara~ka crkva bila je crkva benediktinske opatije i, po svemu sude}i, bila je umetni~ko remek-delo arhitekte iz redove francuskih benediktinaca. Opatijska crkva postojala je do vremena Bele IV (ugarski kraq 1235-1270) kada su je Tatari opusto{ili i odatle proterali wene prve sopstvenike, benediktince. Na jednom Sinodu, odr`anom 1256. godine u Gradu (misli se na Grado u dana{woj Italiji, na obali Jadrana) spomiwe se jedan opat pod imenom „Nikola od Ara~e” (Nikolaus de Aracha). Prema jednom spisku pla}awa desetka Katoli~koj crkvi, 1332. godine u Ara~i je postojala rimokatoli~ka parohija, a izgleda i `upna crkva u kojoj je Bogu slu`io sve{tenik Andra{ Marton. raqica Jelisaveta (misli se na Jelisavetu KotromaK ni}, `enu ugarskog kraqa Lajo{a I Velikog) dala je da se 1370. godine ovde podigne novi samostan, koji je posredovawem pape Grgura æI imao biti poveren frawevcima.

Po{to ovaj samostan 1380. godine jo{ nije bio zavr{en – bar ne crkva koja mu je pripadala – kraqica Jelisaveta ostavila je svojim testamentom 500 forinti za gradwu samostana (u slu~aju da on ne bude dovr{en pre wene smrti), i iz svoje ku}ne/dvorske kapele jednu `utu, perlama ukra{enu haqinu za misu sa opremom, dva srebrna krsta za crkvene procesije i dve srebrne posude. Ta nova crkva bila je dakle crkva fraweva~kog samostana. Ara~ se 1422. godine spomiwe ve} kao grad, a 1450. bio je toliko ugledno naseqe, da su notabiliteti Torontalske `upanije tu odr`avali svoje skup{tine. Frawevci su dr`ali Ara~ do moha~ke tragedije, staraju}i se za to vreme o duhov-

63 3

Rot 62-75:Rot 62-75.qxd

6.5.2015

19:44

Page 3

UMESTO VAS [ETALI HAYI DU[AN GLU[AC I TRIVKO TI]A SAVI] ti koji se odnose na istoriju Ara~a, a koji su zanimqivi laicima. Da}e Bog, da rezultati na{ih zapo~etih iskopavawa upotpune, isprave, a eventualno i pro{ire saznawa o pro{losti ovog grada!”

Dok je Sentklarai govorio, sa lica prisutnih moglo se ~itati veliko iznena|ewe kada im je bilo saop{teno da se iskopavawa vr{e u nau~ne svrhe, a ne radi nala`ewa zakopanog blaga; bilo im je te{ko da shvate kako sitni i naizgled bezna~ajni predmeti kao {to su kamewe sa natpisima ili komadi}i qudskih kostiju, mogu biti od tako velike va`nosti. Sna`no su aplaudirali sve{teniku kada je zavr{io svoj govor i vikali mu „@iveo”. Iskopavawa su trajala do jedan sat posle podne, kada su se svi sklonili u hladovinu ostataka crkvenih zidova da obeduju.

Posle ru~ka, rad je nastavqen do ve~eri. Dru{tvo se razi{lo sa ube|ewem da su daqa iskopavawa vredna truda, te da }e svakako biti nastavqena. rajwi bilans prvih arheolo{kih iskopavawa u Torontalskoj `upaniji bio je veoma zadovoqavaju}i. IstraK `iva~i su prona{li nadgrobni kamen sa natpisom na la-

nim potrebama ovda{weg stanovni{tva. Na skup{tini notabiliteta odr`anoj 1533. godine u Velikom Varadinu, opat Jano{ imenovan je za starateqa Ara~a. Godine 1536. grad je do`iveo veliku nesre}u, nakon ~ega se spomiwe samo mesto na kom se on (nekada) nalazio. Samostan, me|utim, nije bio uni{ten, naprotiv! On je preure|en u omawe utvr|ewe i snabdeven vojnom posadom. Nakon pada Be~eja i zauzimawa ^anada 1551. godine, posada ga je napustila i on je dospeo u turske ruke. Kasnije je od Turaka poru{eno utvr|ewe iznova dospelo pod vlast Ma|ara, kada je i obnovqeno, ali vi{e nije imalo nikakav zna~aj, a naseqe ponovo podignuto oko wega po~elo je nezaustavqivo da propada, do te mere da se u vreme Karla VI spomiwe kao bezna~ajno selo i sve dok nije kona~no u potpunosti propalo, do temeqa. Ostala je da stoji jedino crkva, ~vrsto sagra|ena, kao od ~elika, koja se posledwih godina vladavine Marije Terezije jo{ uvek nalazila pod tr{~anim krovom. To bi bili zna~ajniji istorijski momen-

64

tinskom jeziku, koji je bio ugra|en/uzidan u temeq jednog stuba, a za koji je ustanovqeno da je dotle bio nepoznat u epigrafskim zbirkama. Ispred sredi{we apside prona|ena je crkvena kripta (grobnica), sa }elijama u kojima je prona|ena masa mu{kih, `enskih i de~jih kostiju, kao i komadi svilene ode}e i delovi mrtva~kih sanduka od hrastovine, koji su jo{ uvek bili u dobrom stawu. Kopa~i su nai{li i na debele temeqe zidova ara~kog samostana, a zapo~eto je kopawe u zemqanom sloju grobne jame, gde su o~ekivali nalaze ostataka iz perioda Seobe naroda. Okupqeni znati`eqnici analizirali su i topografski polo`aj starog sredwovekovnog naseqa. Jedan od priqe`nijih prisutnih zapisivao je sve {to se de{avalo na lokalitetu i kasnije svoje bele{ke objavio u vidu novinskog ~lanka u lokalnoj {tampi. Na kraju svog izve{taja primetio je da je iskopavawe kod ru{evina ara~ke crkve pobudilo „veliko interesovawe Torontalske `upanije, ne samo za prona|ene predmete, ve} i za arheologiju uop{te”.

Od prvih nau~nih iskopavawa na ovom lokalitetu pro{lo je vi{e od 130 godina. Promenile su se dr`ave i vlasti, naseqa Vrawevo i Turski Be~ej spojena su u op{tinu Novi Be~ej, a potowa nauka tek je neznatno upotpunila saznawa o gracioznoj lepotici iz Sredweg veka, usamqenoj u klasju banatskih wiva. Sentklaraijevi zakqu~ci pokazali su se kao ispravni, budu}i da je potvr|eno pribli`no vreme nastanka Ara~e, ~iji su „osnova i prostorni raspored karakteristi~ni za fraweva~ke crkve prelaznog romanogoti~kog stila, {to upu}uje na mogu}nost da je gra|ena krajem 12. i po~etkom 13. veka”. Prilikom iskopavawa vr{enih naredne, 1879. godine, prona|ena je nadgrobna plo~a sa predstavom svetiteqa i ktitora, ukra{ena prepletenom trakom, koja se datuje u 12. vek.

Isto tako, Sentklarai je naknadno prona{ao jednu malenu posudu, {oqu, kao i neke pocinkovane kofe sa pepelom, koje su zavr{ile u Ma|arskom nacionalnom muzeju.

Posle Drugog svetskog rata (1948. godine) Ara~a je stavqena pod za{titu dr`ave, a na lokalitetu su od 1970. do 1972. godine vr{eni konzervatorski radovi. Novija arheolo{ka istra`ivawa pokazala su da su uz crkvu sa severne strane postojali konaci i brojni grobovi. Prema podacima Zavoda za za{titu spomenika kulture Zrewanin, ru{evine sredwovekovne romani~ke crkve Ara~e vode se kao kulturno dobro od izuzetnog zna~aja, a ovaj impozantni i redak relikt Sredweg veka na prostoru Banata i dan-danas privla~i mnogobrojne posetioce, qubiteqe istorije, profesionalne i arheologe-amatere, fotografe (~itaj: Hayi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi}) i radoznalce.

S razlogom.

Rot 62-75:Rot 62-75.qxd

6.5.2015

19:44

Page 4

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE no ostaviti. Sve je to jo{ od onog prvog zimskog dana kada sam stigao.

IVO ANDRI] na{ pisac i diplomata Kraqevine Jugoslavije.

Dobio je Nobelovu nagradu za kwi`evnost 1961. godine.

Bio je ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti. ^lan Rotari kluba Beograd.

(1892 – 1975)

PRVI DAN U RADOSNOM GRADU (Pismo na{eg prijateqa iz Italije) „Bio sam u pustiwi, sam samcit, me|u divqim zverima i akrepima, napola mrtav od posta i pokore – pa ipak mi se ~inilo pokatkad kao da ~ujem huk pesama i igara veselih rimskih devojaka” Sveti Jeronim rijateqi moji, vi se se}ate! I onaj grad, i na{ `ivot u wemu, vi jedini dobro znate; ne bi imalo ni„P kakva smisla da ma kome drugom o tome govorim.

Nikad nisam voleo Jug; sad ga mrzim. Sama priroda je kaznila ju`ne zemqe i wene stanovnike, osudiv{i ih na ve~iti post, da celog veka jedu samo salatu i ribu, i to sve na zejtinu, i dav{i im sivkaste pejsa`e od `alosnih cipresa koje nose gorak i sitan plod, ili pretencioznih pomorand`i i ju`wa~kog cve}a, koje ne miri{e i ne veseli. Naravno da svet koji `ivi na tom tankom re`imu mora da je pun predrasuda, i da lako do|e do pogre{nog shvatawa: da `ivotu, kakav jest, ima {ta da se doda ili oduzme. I zato mnogi od wih provode vek svoj u jalovim poslovima i gorkim borbama, a sve sa nemogu}im perspektivama u neku ve~nost i neprolaznost.

A {ta ostaje meni koji, vrativ{i se sa Severa, postadoh stranac i u ro|enoj zemqi? Da se se}am, i da vam pi{em ovo dugo pismo. (Sre}ni i zadovoqni qudi ne pi{u nikako, ili veoma kratko.)

Sklapam o~i i gledam radosni grad. Prosut u ravnici, izgleda beskrajan, zapquskuje bre`uqke i nadaleko rasteruje {ume. Tako, s visoka, i ne li~i na varo{, nego na neki ~aroban usev, veselu wivu. To je radosni grad.

Posut snegom, sav u linijama koje se lome, povijaju, lete. Vesela, topla arhitektura, bez sme{nih pretenzija na neprolaznost, s neo~ekivanim zavr{ecima, puna dosetaka i naglih prelaza koji izgledaju kao lavine gromkog smeha, koje nikad ne prestaju da se ore. Sve u wemu govori, peva, smeje se, ili nasmejano }uti. Niti znam ta~no kad je i mene obuzelo to pijanstvo, nit verujem da }e me ikad potpu-

ezdeset kilometara pre samog grada, na nekoj stani[ ci, de~aci odeveni u belo prodaju vru}e i masne kola~i}e, samo {to ih ne poklawaju. A takav je topal i mirisan dah {to ga ti kola~i {ire kroz jutro, da se ve} iz wega predose}a obiqe i mirna radost grada. Pa onda ulazak. Ulice i du}ani puni svetiqki, ali nijedna ne miruje. Vid se ~oveku uzima od bleska. Jednooki automobili sti`u i rop}u. Na fijakerima visoki nasmejani ko~ija{i, u{iveni, kao lutke, u somot i krzno. Sitan led, kao iskre, vrca ispod kopita i sipa, {ale}i se, u lice.

- O-o-o-o-o!

- Kud si zino?

- Dr`’ levo.

- Levo, levo, qubi te brat!

- Nalevo-o-o-o-...

I ovde se ko~ija{i prepiru, kao svuda na svetu, ali u smehu.

Sleva i zdesna, kao na ameri~koj izlo`bi, teku strelovito du}ani i veliki jarki prozori.

Blesne draguqarski, pa se zawiha i suzi, sme{aju se brilijanti, ~asovnici, zlato i kristali, pa se pretvaraju u delikatese: projure banane, sirevi u staniolu, su{ena riba biblijske veli~ine, i tanke fla{e; pa sve prelazi u prozor s tkaninama jarkih boja, s perjem i ble{tavim sitnicama, koje dobivaju i gube svoj smisao na `enskom telu, pa u drugi sa kwigama i mapama celog sveta. I sve to u sekundima.

Iskrsava hotel.

Osvetqeno, zastrto, toplo stepeni{te. Istr~ava posluga, iskreno u~tiva, malko, prijatno, gotovo familijarno nasmejana. Sam prtqag ulazi. Prostran crveni lift, kao nagove{taj prijatne sobe, ho}e ve} da krene, kad ga de~ak naglo zaustavqa. Upada jedna mlada `ena, grle}i svoje krzno na grudima, kao da nosi mezim~e.

Lift mili bez {uma. Promi~u spratovi kao povr{ine mle~nog svetla.

Mladost i wena neodoqiva `eqa ne tra`e naro~itog povoda da otpo~nu razgovor. Povod je dao de~ak sa lifta, puna~kih obraza i pr}astog nosa. (Da nije to, pomi{qao sam posle, onaj bog qubavi koga su stari toliko slikali kao de~aka.)

Na{e sobe su bile na istom spratu. Rastaju}i se na hodniku, ja joj rekoh da me je toliko zbunila svojom pojavom, da mi se, kako sam stranac, mo`e desiti da pogre{im broj sobe.

- Ne bih rekla. Gledaju}i vas, izgleda mi da ne mo`ete ni u kom slu~aju pogre{iti.

Uzajamni nepreterani komplimenti krila su svake qubavne akcije; oni imaju uvek svoj smisao, wima je sadr`ina nepotrebna.

Ona i{~eznu u vratima svoje sobe, stiskaju}i oko lica krzno puno smeha.

Jedan sat docnije, sedeo sam u toj istoj sobi. edela je na tamnom divanu, u haqini golubije boje i, grickaju}i ~okoladu, govorila. ]erka je po{tanskog S ~inovnika iz provincije; ~etiri sata brzim vozom. Dolazi tako pokatkad u prestonicu ro|acima. Ovaj put je odlu~ila da odsedne u najve}em hotelu, a vidi kako je to, i ho}e li joj se {togod desiti. [ta da radi? Eto, ne govori bogzna kako francuski, ali ima talenta za strane jezike.

Gine za putovawem. Naro~ito bi volela da mo`e videti ju`nu Italiju i severnu Afriku. Wen stric, koji u wihovoj varo{ici ima mawu banku, stra{no je voli; pa ako neke akcije, brodarske ili tako ne{to, sko~e, obe}ao joj je da }e je povesti u Pariz. Dragi bo`e, daj samo da te akci-

65

Rot 62-75:Rot 62-75.qxd

6.5.2015

19:44

Page 5

je, kojima ona ne zna imena, {to pre i {to vi{e sko~e.

Jer, woj je stra{no `iveti ovako, ne poznavaju}i stranog sveta.

To je bilo jedno od onih skrovitih blaga na koja, po svoj prilici, misle sociolozi kad pi{u o skrivenim mogu}nostima, dobrima, snagama i lepotama, koje ima provincija da dade velikim gradovima. To je bila ona retka, malko opora, palana~ka lepota koju nam samo redak slu~aj donosi, i koju posle dugo pamtimo. To je bila `ena koja upravo dolazi iz male varo{i i koja je ve} prekora~ila svoju palana~ku konvenciju a jo{ nije nau~ila novu, velikogradsku, pa stoga se daje lak{e i br`e nego palana~ka, a vi{e i boqe nego `ena iz velikog sveta.

To je bio ~as koji je u `ivotu `ena redak, i koji traje veoma kratko. Taj ~as je proticao preda mnom. Ja sam sedeo na nekoj maloj nezgodnoj stolici od modra somota, a ona na divanu. Ispitivala me sa onim naro~itim mirom koji ima svaka savr{ena `enka, pa ma bila zver u {umi.

RAZGOVOR S ARSENOM DEDI]EM ([ibenik, 28. 7. 1938.) kompozitor, pesnik, aran`er, tekstopisac, kantautor, muzi~ar

POMALO PRIVODIM SVOJU PRI^U KRAJU!

rsen(ije) Dedi}, {ibenski i zagreba~ki pjesnik i {ansower, ako je u velikim gradovima? Igram li? Pevam li?

K Svi qudi s Juga pevaju. Jesam li video vladaoce i Ajedan je od na{ih najve}ih `ivu}ih (estradnih) umjetnika, prin~eve? Glumice i operske peva~e? Jesam li gledao ka- ~ovjek koji iza sebe ima 37 objavqenih diskografskih izdawa ko se filmovi izra|uju? Kakva je razlika izme|u Rima i Pariza? A London? Noge je bila privukla na divan, i sedela je tako s rukama sklopqenim u krilu, i gledala me kao zaneseno dete. Htela je da joj pri~am samo o sve~anim doga|ajima, velikim li~nostima. ^im bih se u govoru dotakao rada, borbe, oskudice, ili ma kakvog nesklada, ona me je prekidala.

- [ta ima da se bore? I u nas u varo{ici ima tako jedan klub. Moj otac ide tamo sa ostalim ~inovnicima i trgovcima; ka`e da izmewuju misli. Jadni qudi! A kad je, jednom – dvaput u godini, bal u klubu, ni parket ne mogu da ugla~aju kako treba...

I odjednom bi gubila stav deteta koje zaneseno slu{a, i weno lice bi dobivalo neki neo~ekivan izraz. Kosa joj se razigra u nemirne bi~eve, o~i malo stisnu i dobiju odli~an sjaj, ruke ra{ire, profil istakne ja~e.

- Sve bih ja to druk~ije uredila...

I gledaju}i je tako izmewenu, bio sam zaista sklon da poverujem da bi, bar za jedan ~as, bila u stawu da zaustavi i smiri sve svetske brige i sporove i uvede neki svoj red.

I, za vreme koje sam proveo u wenoj sobi – nemogu}no je kazati koliko je trajalo, jer se to vreme ~asovnikom ne mo`e odrediti – ona je tako, na ~udesan na~in, po nekoliko puta mewala stav i izgled i pokazivala mi se u neo~ekivanim izrazima i oblicima. Je li to bila mudra `ena iz pri~a sa Istoka, ili siroto devoj~e koje vas sretne u sumrak i drhtavim glasom pita gde je ta i ta ulica?

Nisam mogao da razaberem. To je bila prva lekcija koju mi je davala radosna prestonica radosne zemqe. Znam samo da se u neko doba digla, kao kraqica koja daje znak da je audijencija zavr{ena.

Kad sam je sutradan potra`io u wenoj sobi, bila je ve} otputovala. li evo gde ispisah, do kraja i sitno pisano, celo A ovo ogromno pismo, a ne mogah da opi{em do samo prvi dan, i to {turo i bledo. A gde je cela godina koju sam proveo s vama, prijateqi moji, u radosnom gradu? Ona je u meni. I dok prolazim ovim ulicama, uskim, uvek pomalo vla`nim i mra~nim, koje su gra|ene ne za `ivot, nego za to da niz wih ote~e neko mutno vreme, ja se prise}am svakog dana i svake no}i provedene u radosnom gradu, jer od svega na svetu radost nas najdu`e podr`ava i najboqe krepi”.

Tako nam je, odmah po svom odlasku, pisao na{ prijateq iz Italije, a pismo je kru`ilo me|u nama, od ruke do ruke í „Pri~e o gradovima” – 1926.

66

i tridesetak kwiga. Ovaj neponovqivi [iben~anin podario nam je neke od najqep{ih stihova doma}e kwi`evnosti, a brojne wegove pjesme nad`ivjet }e ne samo autora, nego i wegove suvremenike, kao i generacije kojima tek slijedi upoznavawe s monumentalnim Arsenovim djelom. Ukratko, Arsen Dedi} odavno se upisao u vje~nost te stoga s ponosom i posebnim zadovoqstvom objavqujemo razgovor u kojem }e vam veliki umjetnik ispri~ati pone{to o svom djetiwstvu, mladosti i poznom dobu, kad svoju pri~u, kako ka`e, pomalo privodi kraju.

Kako je bilo odrastati u ratnom i postratnom [ibeniku?

- Ro|en sam 1938. godine. Ku}u u kojoj sam ro|en kupio je moj pradjed Krste. Imam ~ak i ,,pismo” od te ku}e, kupoprodajni list. Svi smo u woj ro|eni: brat, pokojna sestra, moj otac i dida Tode. Moj }a}a bio je visokokvalificirani zidar, poslovo|a poduze}a koje je gradilo svjetionike. Otac je bio i izuzetno glazbeno nadaren, svirao je u {ibenskoj narodnoj glazbi. U godinama mog odrastawa `ivjelo se vrlo jednostavno.

Moja mater u brak s ocem stupila je nepismena. Kasnije sam je ja opismenio pa je ~itala podlistke i romane u ,,Slobodnoj Dalmaciji’’. Kao i moj otac, i ja sam svirao u {ibenskoj narodnoj glazbi. Ve} s jedanaest godina. U [ibeniku sam zavr{io sredwu muzi~ku {kolu, a svojom voqom u Zagrebu sam jo{ jednom diplomirao u sredwoj muzi~koj. Htio sam se ~im boqe pripremiti za akademiju. Kao petnaestogodi{wak svirao sam u kazali{nom orkestru. [ibenik je tada imao sjajnu operetu. Mate Reqa je tada tamo glumio, a s wim sam radio i na filmu ,,Vlak u snijegu”, za koji sam napravio glazbu. Nema vi{e ni Mate… Postojao je taj jedan zgodan krug, kako ja to ka`em, dru{tva lije~enih [iben~ana. U Zagrebu sam imao ujaka, Matiju Kovili}a, pa sam tu dolazio i prije nego }u se doseliti radi {kolovawa. Prvi put sam u Zagreb, sje}am se dobro, do{ao 1948. godine. Tada sam se prvi put u `ivotu vozio taksijem. Vodilo me na ru~ak u [umski dvor iz @igrovi}eve ulice. ,,Uvijek je bilo neke fa{istoidne potrebe u qudima” Va{ drugi ujak u Drugom svjetskom ratu bio je partizan, borac slavne Prve proleterske brigade.

- Da, imam jednu kwigu, ba{ neki dan sam je gledao. Skradin i okolica. Imam i wegovu fotografiju. On je bio prvi koji je iz tog sela, Rupe, u blizini Ro{kog slapa i fraweva~kog samostana Visovac, oti{ao u partizane. Josip Mi{kovi}. Umro je lani u Beogradu. Nosilac je partizanske spomenice. Otpo~etka je imao simpatiju za radni~ke pokrete pa je sudjelovao u organizaciji radni~ke borbe, prvo u [ibeniku, a onda i u Za-

Rot 62-75:Rot 62-75.qxd

6.5.2015

19:45

Page 6

grebu, pa i u Mariboru. Na koncu je zavr{io u Prvoj proleterskoj. Tamo je upoznao jednu Beogra|anku, koja je bila lije~nica i borkiwa. Nakon rata su se o`enili i preselili u Beograd.

Kasnije je pomogao mom bratu Milutinu da dobije stanovite mogu}nosti za obrazovawe.

Rastu`uje li Vas ~iwenica da veliki broj qudi u Hrvatskoj na usta{tvo danas gleda u druga~ijem svjetlu nego nekad?

- Uvijek je bilo neke fa{istoidne potrebe u qudima. Ne mogu na to nikako pristati. Kad sam prvi put bio u Americi tamo sam nau~io ~etiri stvari. Prva je da se ~ovjeka nikad ne pita za koga glasuje, druga – ne pita ga se koliko zara|uje, tre}e – ne pita ga se koje je vjeroispovijesti i ~etvrto – tvoja sloboda se`e do moje slobode.

Kako ste kao dijete iz radni~ke ku}e uspjeli studirati dva fakulteta? Osim glazbene akademije studirali ste i pravo. Bili su to sirotiwski studentski dani?

- A {ta ja znam. Uvijek govorim da je sve do osobe, sve je do ~ovjeka. [ta je meni mater slala iz [ibenika? Dok sam studirao i stanovao u domu u Jurjevskoj, poslala bi mi komadi} pr{uta ili sira i koju bocu vina. To odmah stavi{ na stol i me|usobno se dijeli. Te na{e pakete nosili su stari [iben~ani koji bi putovali vlakom. Ja bih se naslikao na kolodvoru da me vide i da mi daju taj paket. Jedanput mi je od majke stigao brzojav u kojem je stajalo: ,,^ekaj paket, nosi nepoznati ~ovjek”. Onda sam ja ~ekao nepoznatog ~ovjeka, pokazivao se na svim prozorima da me taj ~ovjek prepozna. Tako se `ivjelo i studiralo.

sa pjesama koji se zvao „^uda“ morao sam napustiti televiziju. Od tada sam zauvijek oti{ao u slobodwake; nikad vi{e nisam pristao ovisiti o nekom. Imao sam ponuda i za neke vrlo visoke pozicije, ali nisam pristao. Ostao sam sam. Napadi o kojima govorite krenuli su iz ,,Vjesnika’’, s tekstom naslovqenim ,,Kakva ~uda?”, jer sam napisao stih ,,Sveti Nikola u~ini ~udo, kad qudi vi{e nisu za ~uda”. U novinama su to popratili osudom koja se sastojala u pitawu ,,zar na{ socijalisti~ki ~ovjek ne pravi ~uda?”. [to je najgore, ti koji su me morali maknuti s televizije rekli su mi: ,,To nije bila na{a `eqa.” Bili su mi skloni i cijenili me, ali direktiva je do{la ,,odozgo”. Zbog svega toga danas imam sjajnu penziju. Mogu platiti odvoz sme}a i stubi{nu rasvjetu da vidim do}i do stana kad se nave~er vratim ku}i supijan.

Kako je do{lo do va{e suradwe s Borom \or|evi}em?

- Vojkan Borisavqevi} je pravio koncerte, ne znam vi{e kako se zvao taj festival, ali on bi uz koncert spojio i neke izvo|a~e da nastupaju zajedno. Tako je spojio mene i Boru \or|evi}a. Nas dvojica smo se malo vi|ali, uglavnom oko tih nastupa, a nakon devedesetih nismo se vi{e ~uli. Ipak, moram re}i da je od tih kantautora u Srbiji Bora \or|evi} bio najdarovitiji. Vi{e vjerujem wemu, nego bala{evi}izmu i tim stvarima.

U svojoj ste poeziji uvijek tra`ili slobodu. Jeste li ostali razo~arani kad ste shvatili da promjena dru{tvenog ure|ewa zemqe ne podrazumijeva i slobodu kakva se o~ekuje od takozvanih slobodnih dru{tava?

- Slobodu treba na}i u sebi. Sloboda je pona{ati se slobodno, bez obzira koliko ti slobode, a koliko ropstva nude izvana.

,,Na isti dan veqa~e zavr{io sam glazbenu akademiju i transplantirao jetru” Kako to da ste upisali pravo?

- Roditeqi su me tjerali da studiram ne{to ozbiqno, a ne muzi~ku akademiju. Onda sam upisao i jedno i drugo. Na pravu sam do{ao do samog kraja, ali sam ga onda ipak maknuo.

Kad ste kod studirawa, imam jednu zanimqivost: na isti dan veqa~e sam diplomirao muzi~ku akademiju i transplantirao jetru prije jedanaest godina.

Svoj prvi album objavili ste 1969. godine, a kwi`evnik Du{an Kova~evi} napisao je da ste s wim jugoslavensku {lageristiku emancipirali od kolektivnog.

- Da, Du{an je odli~an pisac i pamtim taj wegov tekst. Moj prvi album nosio je naziv ,,^ovjek kao ja” i bio je to prvi put da se netko kroz {lager obra}a u prvom licu jednine.

Socijalizam je slavio kolektiv, a kad smo se prebacili u novo dru{tveno ure|ewe podrazumijevalo se da }e u wemu lak{e biti individualac. Me|utim, ispostavilo se da smo opet gurnuti u kolektiv, ovaj put nacionalni. Mi Hrvati i te pri~e.

- Daj ti obavi razgovor sam sa sobom, jer boqe govori{ od mene. Da, opet se inzistira na nekom novom kolektivitetu.

Opet je - mi smo ovo, mi smo ono, a ne - ja sam to i to. Velika je odgovornost biti ,,ja”, ali ja }u ostati „~ovjek kao ja“. I daqe to potpisujem, nakon toliko godina. Znate, ja se poprili~no dr`im rije~i, {to nije tako uobi~ajeno. Kad sam oti{ao iz Splita, kad su Gina Paolija i mene prognali s festivala koji se odr`avao na Prokurativama nakon {to smo otpjevali pjesmu ,,Vra}am se” – fizi~ki su nas napali, a ta pjesma sad je ve} u {kolskim uybenicima – rekao sam da vi{e nikada ne}u tamo do}i. Govorili su, ma pusti wega, eto ga opet dogodine, ali nisam se vratio. Nisam tamo oti{ao 46 godina. Tako, dijelim svoj `ivot na vlastitu odgovornost.

U vrijeme Jugoslavije nailazili ste i na osude, navodno zbog religijske tematike nekolicine Va{ih pjesama. Kako ste to podnosili?

- Iskreno, nisam to tada toliko stra{no primao k srcu. Bio sam vrlo mlad, tek sam po~eo raditi na televiziji kao muzi~ki suradnik, studirao na muzi~koj akademiji i zbog jednog ciklu-

Stvar je u tome koliko slobode ja osje}am unutar sebe i koliko je realiziram; koliko pristajem na ropstvo, a koliko na slobodu. Dakle, to je osobna odluka i samo se o tome radi. Osobno, bez obzira na sve muke koje sam pro{ao i jo{ uvijek ih prolazim, osje}am se kao slobodan ~ovjek. „Ines me ne napu{ta” Kome ste napisali ,,Ne daj se Ines”?

- Ona se bavila plasti~nim umjetnostima, Ines, `ivi u Milanu i udovica je bez djece. Nikad me nije niti za trenutak napustila. Napravila mi je jednu bron~anu bistu, pet po{tara ju je nosilo koliko je to bilo te{ko. Gotovo svake godine do|e, uzme sobu u hotelu „Esplanade” i provede u Zagrebu tri, ~etiri dana, da mi bude blizu i da se vidimo. Ka`e da ju je moja pjesma obiqe`ila za cijeli `ivot. Evo, ba{ danas me zvao Rade [erbeyija, da me pita mogu li s wim nastupiti u travwu, jer }e, naravno, izvoditi i Ines. Ona me, dakle, jo{ uvijek ne napu{ta u emocionalnom smislu, a s wom sam prekinuo prije 51 godinu.

67

Rot 62-75:Rot 62-75.qxd

6.5.2015

19:45

Page 7

Jel’ to u redu?

Jeste, ako ne povla~i sa sobom qubomoru nekih novih qubavi.

- Moja Gabi je dobrim dijelom svemu tome svjedo~ila. Nakon svih tih pro{lih qubavi ostala su prijateqstva. Samo jedna je, mo`da, od tih qubavi ostala u nekom lo{em sje}awu. One bi sutra sve za mene dale ruku, a i ja bih za wih. Je li to u redu? Moja najve}a qubav prije Gabi bila je Bo`idarka Frajt. I danas smo prijateqi. Ona je dijete s Kozare, bila je u usta{kom dje~jem logoru u Jastrebarskom. Nije znala niti kad je ro|ena pa je kasnije svoj ro|endan slavila kad je i meni ro|endan. Tako smo `ivjeli.

Koliko je poznato, Vama novac nikad nije bio pretjerano bitan.

- Neee. Nikad. Imao sam uvijek onoliko koliko mi je trebalo. Imao sam toliko da sam ~ak i drugima mogao pomagati.

Nikad oko toga nisam pravio paniku, a nisam je pravio niti oko karijere. Znam koliko znam. Najboqi su o meni pisali

qudi su prihva}ali religije onako kako je tko pru`ao mogu}nost odr`awa, `ivotnog spasa, stjecawa nekog malog posjeda.

U to neko vrijeme, recimo, pravoslavna crkva je davala najvi{e takvih posjeda. Tako su preci mog oca uzeli pravoslavqe.

I, jeste li imali problema zbog takve ,,krvne slike”?

- Ma jesam... Na{lo se tih koji su me prozivali. Uvijek ih se na|e. Zapravo, ja sam imao problema jo{ od po~etka svoga pisawa. ,,Kao da sam do{ao u pustiwu” Koliko Vam danas zdravqe dopu{ta da nastupate?

- Jako malo, ali ja sam pro{ao u tom pogledu sve. Operirane su mi o~i, operirane ruke, crijeva, transplantirana jetra i tako daqe. Me|utim, kao {to vidite, izduravam. Uskoro idem u Mostar i Sarajevo. Tamo }u nastupati sa svojim Matijom. To }e mi biti malo te{ko. Da vam otvoreno ka`em, ve} sad pomalo razmi{qam..., mislim da pomalo privodim svoju pri~u kraju.

Na {to mislite kad to ka`ete?

- Ne radi mi se vi{e. Bio bih sa svojim unukama. Ima ona pjesma koja se zove ,,Svjetlosti moje du{e”. Unuke su svjetla moje du{e i bavio bih se s wima. Gladni nismo i ne stignemo vi{e biti gladni. Prema tome, tako primam stvari.

U pjesmi „Niko vi{e ne sawa“, rezignirano ka`ete kako su na kraju u igri barabe. ,,Nitko vi{e ne sawa / snovi su za slabe / svi su u`asno budni / u igri su barabe…” Tako vidite ovo vrijeme?

- Vidim ga svakako. Napisao sam ja, znate, jedno tridesetak kwiga. Evo, sad su mi u Bosni objavili jedno odli~no izdawe koje se zove ,,Brzim preko Bosne”. Imam jednu pjesmu ,,Vlakom prema jugu” i u woj stih „brzim preko Bosne“ pa su izdava~i tako nazvali kwigu. Ve} su objavqena dva izdawa. Lijepo i otmjeno oni to rade. Sad upravo pi{em jednu pjesmu, uvi-

najboqe, od Veselka Ten`ere do Igora Mandi}a. Znam {ta to zna~i. Nisam ni siroma{an, ni ~astohlepan, ni gramziv. ,,Ja sam bio rukopisni braniteq” Va{a generacija pre`ivjela je jedan, ali nije vas zaobi{ao ni drugi rat. Kako ste provodili devedesete?

- Znate kako koriste onaj pojam „braniteq“; svatko je bio braniteq na svoj na~in. Ja sam kao prvo bio rukopisni braniteq. Pisao sam pjesme ,,Izme|u nas rat je stao”, ,,Majka hrabrost” i sli~no. Moja mater je cijelo vrijeme bila u [ibeniku po kojem su padale bombe. Woj je dvori{te bilo puno onih zvon~i}a ili kako se to ve} zove. Pitao sam je - majko {ta si napravila s time, a ona mi je rekla – skupila u traver{u i bacila u kanal. Nakon o~eve smrti ona je dvanaest godina `ivjela sama, zakqu~avala se nave~er u negrijanu ku}u. Kada se bez problema moglo do}i u [ibenik, Gabi je i{la k woj i spavale su zajedno u bra~nom krevetu moje obiteqi. Eto, Gabi ju je ~uvala. Ja sam i{ao na sve strane, pisao, pjevao... U Italiji smo Kemo Monteno i ja, napravili zajedno sa Sergiom Endrigom jedan koncert za Sarajevo. Za Vladu Gotovca sam i{ao u Rim, {to je wegova udovica pripremila, i tamo sam radio koncerte.

Nisam nosio pu{ku i i{ao u prve redove, u kona~nici ja sam bio ~ovjek koji je i{ao prema {ezdesetim godinama. Svatko je na svoj na~in pridonosio.

Jeste li tih godina imali problema zbog svog obiteqskog porijekla?

- Gledajte, mene je rodila ~ista, {to bi se reklo, Hrvatica – katolkiwa, Veronika Mi{kovi}, a }a}a mi je bio ortodoks – dakle pravoslavac. Morate znati da je u [ibeniku i oko wega `ivjelo puno, mi to ka`emo morla~kog `ivqa. U tom vremenu

68

Arsen Dedi}

VLAKOM PREMA JUGU Spremam sre}u za te i budu}nost drugu, Krenut }emo, draga, vlakom prema jugu, Pobje}i iz svega u za~aranom cugu, Zlatnim kolosijekom, vlakom prema jugu.

Ostaviti dane i godine posne, Kao davno nekad, brzim preko Bosne, Samo vjetar s mora qubit }e ti lice Kad krenemo jednom s ove raskrsnice.

U tom kraju vi{e ne}e{ sresti tugu, Sti}i }emo sunce, vlakom prema jugu, Ostaviti dane i godine posne, Kad krenemo jednom s ove raskrsnice.

U tom kraju vi{e ne}e{ sresti tugu, Sti}i }emo sunce, vlakom prema jugu, Ostaviti dane i godine posne, Kao davno nekad, brzim preko Bosne. jek ovako skiciram i pravim biqe{ke. Pjesma }e se zvati „Pustiwa raste“, jer svi najboqi qudi oko mene odlaze. Nemam vi{e Mate Do{ena, Nikice Kalo|ere, Endriga, Bulata Okuyave. Kad sam bio u Sloveniji, u Qubqani na jednom koncertu povodom 50 godina slovenske popevke, vidim nema Priv{eka, nema Rijavca, nema Majde Sepe, nema Marjane Der`aj, nema ni Kore Poto~nik, moje qubavi kojoj sam napisao poemu. To je ona koja se qubila kao da mora - Poto~nik Kora. Kao da sam do{ao u pustiwu i sad ba{ pi{em pjesmu o toj pustiwi. Danas-sutra }u je zavr{iti í Ivor Fuka i Ivan Kegeq Lupiga.Com

Rot 62-75:Rot 62-75.qxd

6.5.2015

19:45

Page 8

NEVESELI LIKOVI NA[EG ROTARIJA

Priznajemo samo sud svoje Redakcije

Lepo ti ja ka`em...

Koncentracija pred ve~eru

Uh, zar sve ovo treba napamet...

Duet dragih

Luka & Gala

69

Rot 62-75:Rot 62-75.qxd

6.5.2015

19:46

Page 9

U snovima, a na javi

Fffffff...

Srce moje i tvoje u qubavi stoje...

Pokloni se dok traje aplauz

Marokanski, po glavi

Sre}ne ruke mladosti

70 Samo vas slu{am

Malte{ki HAYI soko(l)

Rot 62-75:Rot 62-75.qxd

6.5.2015

19:46

Page 10

Sa Politikinim Zabavnikom UVEK mladi i veseli

Don Ne{a i...

... Don Nikolo

71 Zagi

P~elica Maja

Rot 62-75:Rot 62-75.qxd

6.5.2015

19:47

Page 11

Hmmm... da li vertikalna ili horizontalna... mislim, signalizacija...

Nas tri brata, oba...

Kume, ko ti se to javqa?

MATI]I, a sa ^ukarice

Tr~i, tr~i, tr~uqak...

Duka, ponovi {ta sam sada govorio

72 Draga, nemoj da odlazi{...

Kume, do|i da je ~uje{...

Rot 62-75:Rot 62-75.qxd

6.5.2015

19:47

Page 12

Vukovi potomci

Ja videh Troju, i videh sve. More, i obale gde lotos zre...

Direktori, u poverewu I onda vam ja umesim tortu - stvarno okruglu i ovooolikkkuuuuu...

Snimio Hayi Du{an Glu{ac

73 Juno{e

Rot 62-75:Rot 62-75.qxd

6.5.2015

RE[EWE KVIZA: 1A ZAPEVALA SOJKA PTICA Peva: Mara \or|evi} 1960. godina Zapevala sojka ptica Misli zora je Ustaj Kato ustaj zlato Spremaj darove Ja sam mlada i sirota Nemam darova Kad si mlada i sirota [to se udaje{ Udaje me stara majka Nisam ni znala Zapevala sojka ptica misli zora je aman aman misli zora je Poreklo pesme: Prizren, Kosovo i Metohija. Napomena: Svatovska (orska) pesma. Veoma sli~na pesmi ,,Ustaj Kato ustaj zlato”.

Sojka, {ojka, kre{talica ili kreja (lat. Garrulus glandarius) je omawa ptica lepog perja, iz porodice vrana. @ivi u li{}arskim i me{ovitim {umama, parkovima i vo}wacima. Stanarica je. Du`ina tela je od 32-35 cm. Ovo je ptica koja `ivi na {irokom podru~ju od Zapadne Europe i Severne Afrike pa isto~no do Azije. [ojka spada u porodicu Corvidae, kojih ima preko 100 vrsta i koje u evolucijskom pogledu spadaju u najrazvijenije vrste ptica. [irom ovog podru~ja razvilo se nekoliko razli~itih rasnih formi sojki koje se razlikuju me|usobno. Postoje 33 razli~ite podvrste razvrstane u osam grupa. [ojke se hrane kako na drve}u, tako i na zemqi. Ishrana im je {arolika. Hrane se beski~mewacima ukqu~uju}i insekte, mrave, zatim `irevima, semewem bukve i drugim semewem, vo}em kao npr. kupine, mladim pti}ima i jajima, mi{evima, malim gu{terima, zmijama i sl. Gnezdi se na drve}u ili velikom grmqu. @enka le`e 4-6 jaja, a posle 16-19 dana se ispile mladi, dok su pti}i sposobni da lete posle 21-23 dana. I mu`jak i `enka zajedno hrane mlade.

Jedna je od retkih ptica koja ne zna da hoda, nego samo skaku}e. Pred zimu zakopava semenke `ira i bukve na koje ~esto zaboravi pa doprinosi po{umqavawu. [umari je zato vole i smatraju korisnom, dok je lovci ne vole i smatraju je {tetnom pticom. Lovci je ne vole jer im uni{tava mlade fazane, golubove, drozdove,

74

19:48

Page 13

kosove, mlade ptice i jaja peva~ica. Posledwih godina se sve vi{e pribli`ava naseqima, vrtovima, vo}wacima i parkovima. Otkako su uvedene motorne testere za se~u {uma, po~ela je imitirati zvuk motorne testere, nijansiraju}i zvuk kada motor sam radi i kada re`e drvo. Me|u na{im autohtonim pticama kreja je najboqi imitator, koji lako u~i javqawe drugih ptica. Poznato je da imitira glas fazana pa kada joj `enka odgovori i otkrije svoje gnezdo, kreja odleti do gnezda i pojede joj jaja ili pti}e.

2B Fenilketonurija je redak poreme}aj metabolizma, kada organizam ne mo`e da razgradi hranu bogatu proteinima. Zbog toga se u organizmu nagomilavaju {tetne materije, koje putem krvi sti`u do mozga i o{te}uju ga dovode}i do progresivne mentalne retardacije.

Jedini lek za ovu bolest je post (do`ivotna dijeta). Mogu da se jedu samo specijalni niskoproteinski preparati, vo}e, povr}e i piju sokovi, ali samo u ograni~enim koli~inama.

Prema svetskoj statistici, poreme}aj se javqa kod jedne osobe u 15.000 ro|ewa.

3B Sinologija je nauka koja se bavi prou~avawem Kine i modernog i klasi~nog kineskog jezika, kineske istorije, kulture, umetnosti, kwi`evnosti. Re~ sinologija dolazi od latinske re~i Sinae (Kina, Kinezi) i gr~ke re~i logos (um, re~, govor, smisao, na~elo). Za bavqewe sinologijom potrebno je dobro znawe kineskog jezika u govoru i pismu, ali i op{ta kultura i {irina znawa o Kini.

4V 5B Ivo Andri} je postavqen za opunomo}enog ministra i izvanrednog poslanika jugoslovenske vlade u Berlinu 1939. godine. Prisustvovao je potpisivawu pristupawa Kraqevine Jugoslavije Trojnom paktu u dvorcu Belvedere 25. marta 1941. godine. Toga 25. marta, prema pisawu „Vremena”, po dolasku grofa ]ana iz Rima i italijanskog poslanika iz Berlina na Zapadnu `elezni~ku stanicu, „doputovao je vozom u Be~ jugoslovenski poslanik u Berlinu g. dr. Ivo Andri}, koga je do~ekao na{ be~ki generalni konzul g. @ivoti}”, da bi ne{to posle 10 ~asova stigli na istu stanicu Cvetkovi} i Cincar-Markovi}, koje su do~ekali Ribentrop, namesnik

Rajha Fon [irah i, izme|u ostalih, general vazduhoplovstva Aleksander Ler. On }e samo nekoliko dana kasnije komandovati operacijom bombardovawa Beograda. Cvetkovi}, Andri} i Markovi} su se u pratwi Ribentropa i ostalih odvezli do hotela „Bristol”, gde su bili apartmani za jugoslovenske predstavnike. Od predstavnika jugoslovenskih novinskih ku}a, prisutni su bili {ef Centralnog presbiroa predsedni{tva vlade Predrag Milojevi}, direktor „Vremena” Danilo Gregori} i direktor „Politike“ Jovan Tanovi}. Tek kada su svi akteri pristigli u Be~, ~ime je svaka neizvesnost bila otklowena, stigao je i Hitler, u 11.15. Kada je neposredno pred potpisivawe predsednik Vlade Dragi{a Cvetkovi} upitao Andri}a {ta misli o tekstu Pakta, Andri} je rekao da „sve ne mo`e biti boqe”. Cvetkovi}, koji je kasnije zabele`io Andri}eve re~i kao znak priznawa, nije shvatio wihov cinizam kao odgovor na omalova`avawa koja je do`iveo kao poslanik uvo|ewem specijalnog emisara i izop{tavawem. Navodno je Andri} tada izjavio da je pristupawe Jugoslavije Paktu „produ`ena ruka neutralnosti”.

Po izbijawu Drugog svetskog rata, zbog neslagawa sa novim vlastima u Beogradu podneo je ostavku na mesto ambasadora i vratio se u Beograd. Za vreme Drugog svetskog rata `iveo je povu~eno u svom stanu u Beogradu u Prizrenskoj ulici, na Zelenom vencu), ne dozvoqavaju}i bilo kakvo {tampawe i objavqivawe svojih dela. U isto vreme napisao je svoja najboqa dela koja }e kasnije do`iveti svetsku slavu. Odbio je da potpi{e Apel srpskom narodu.

6V „Svi koji ozbiqno izu~avaju kalendare znaju da je trenutno 7522. godina, po starom srpskom kalendaru, ka`e etnolog Dragomir Antoni}. On tvrdi da se u svetu danas koriste 42 kalendara. „U Burmi je tako 1375. godina, Jevrejima 5774., Kinezima ~etiri hiqade sedamsto i neka. Svoj na~in ra~unawa vremena doskora je imala i [vedska”, ka`e Antoni} i obja{wava: „Kori{}ewe sopstvenog kalendara ne zna~i odricawe od ovoga koji je va`e}i na svetu. To je stvar dogovora.

Srpski kalendar koristio se sve do kraja 16. veka. Prema wemu je ra~unato vreme doga|aja u svim poveqama, dokumentima, crkvenim kwigama…”

7B Vladarska porodica Etiopije

smatra da poti~e direktno od kraqa Solomona i kraqice od Sabe, koja se u etiopijskim pri~ama zove Makeda.

8B Kana Galilejska.

Ovo mesto danas se zove Kafr Kenna, odnosno Novozavetna Kana Galilejska i nalazi se na oko osam kilometara od Tiberijasa, u Galileji, Izrael.

Ima oko 15.000 stanovnika.

Jedan od kamenih }upova iz o n o g vremena

Kameni sud u Kani U ovom mestu Isus Hristos je pretvorio vodu u vino.

Jednom kada je Isus boravio u Kani i sa u~enicima bio pozvan na svadbu, u obiqu jela i pi}a, ipak, u jednom trenutku nestade vina i Bogorodica zamoli Isusa da ne{to u~ini ...i vodu koja je bila nasuta u {est velikih kamenih sudova, Isus pretvori u vino...

Ovo u~ini Isus u Kani Galilejskoj kao po~etak ~uda i objavi svoju slavu, te u~enici wegovi poverova{e u wega...

(Evan|eqe po Jovanu, 2. 11).

Isus je pretvorio vodu u vino u kamenim, a ne glinenim sudovima ...a onde be{e {est kamenih sudova po propisu judejskog ~i{}ewa... (Evan|eqe po Jovanu, 2.6) jer po u~ewu rabina kamen ne prima nikakvu ne~isto}u!

Po{to je vino bilo naj~e{}e pi}e, slu`ilo je i kao lek protiv bolova, pome{ano sa `u~i i zato rimski vojnici ponudi{e jedno takvo „pi}e” Isusu Hristosu dok je bio na Krstu ...i dado{e mu da pije vino po-

Rot 62-75:Rot 62-75.qxd

6.5.2015

me{ano sa `u~i; i okusiv{i ne htede da pije...

(Evan|eqe po Mateju, 27, 34).

19:48

Page 14

vet bio od pawa masline. Homer je maslinovo uqe zvao teku}im zlatom. Hipokrat je maslinovo uqe prepisivao za vi{e od 60 raznih bolesti.

Pobednicima na Olimpijskim igrama, na glave su stavqali maslinove vence, a za nagradu su dobijali amfore s maslinovim uqem, koje je bilo tada vrlo skupo.

Plod maslinovog drveta i wen bogat rod odra`ava Bo`iji promisao i brigu za qudski rod.

9V Plod maslinovig drveta biolo{ki spada u vo}e, iako ne sadr`i {e}er. Umesto soka daje uqa u izobiqu „puna mrsa”…

Vo}e poti~e od vi{egodi{wih biqaka, a povr}e od jednogodi{wih, odnosno, biqke povrtnice sadimo svake godine iznova i jedemo wihovo li{}e, stabqike, korewe... Vo}e 10 B je plod biqke, a nastaje iz Izreka „Lupa kao Maksim po oplo|enog cveta i sadr`i vidiviziji” nastala je po mitra{e {e}era nego povr}e. qezu „Maksimu”, pe{adijskom Postoje me|utim biqke koje automatskom oru`ju koje je senisu u potpunosti niti vo}e jalo smrt u Prvom svetskom raniti povr}e kao na primer: patu, iz koga su pucali, ali od koprike, tikvice, bundeve, kraga su i ginuli srpski vojnici? stavci. Wih sadimo svake goProjektovao ga je britanski dine iznova kao povr}e, ali jepronalaza~ ameri~kog porekla stiv deo je plod kao {to je to i ser Hajram Stivens 1884. godivo}e. Lubenice ili diwe koje ne. Maksim je mogao da ispali smatramo vo}em, u stvari su 600 metaka u minuti. U pore|epovr}e jer je re~ o plodu jednowu sa savremenim mitraqezigodi{we biqke. Izuzetak je ma bio prete`ak i glomazan pa maslina koja raste na vi{egoje u ratnim uslovima bilo podi{wem stablu, kao plod te se trebno najmawe tri vojnika da smatra vo}em. Maslina (maga opslu`uju, jedan koji bi puslinka, maslica, uqica, uqecao ali i jo{ dvojica koji bi nika, oliva) ili lat. Olea eupunili mitraqez sa municiropaea je vrsta niskog drveta jom, donosili vodu za hla|ewe, koja poti~e iz isto~nog Meodre|ivali metu. Prose~na tediterana i pripada istoime`ina „Maksima” je bila 27.2 kg, noj familiji (Oleaceae). U du`ina 107.9 cm, a du`ina cevi Bibliji spomiwe se vi{e od 67.3cm. Maksim su u svom naohiqadu puta. U hri{}anstvu je simbol Bo`je brige za qude.

Mojsije je osloba|ao ratovawa mu{karce, koji su gajili masline. Golubica koja se posle potopa vratila na Noevu arku u kqunu je nosila maslinovu gran- Hajram Stivens na „Maksimu” ~icu kao simbol pomirewa Boga i qudi. Sa mnogo maslinovih gran~ica narod je proslavio Isusov ulazak u Jerusalim. Isus se znojio krvavim znojem na Maslinskoj gori, okru`en mno{tvom maslina, a Isusov krst, bio je po preda- Mitraqez „Maksim” na ilustraciji wu od maslinovog i kedrovog drveta. Zbog ru`awu u Prvom svetskom ra~vrsto}e i otpornosti, maslitu, u raznim varijantama, korina je simbol snage. Tako je stili Kraqevina Srbija, AuHerkul imao toqagu od mastrougarska, Ujediweno Kraslinovog drveta, a Odisej je qevstvo, Sjediwene Ameri~ke maslinovim kocem oslepeo Dr`ave, Ruska Imperija, SoKiklopa. Maslina je simbol vjetski Savez, Nema~ko carodanosti i vernosti pa je Odistvo, Osmansko carstvo i Krasejev i Penelopin bra~ni kreqevina Italija í

OVU RE^ KORISTIMO SVAKI DAN

[TA ZNA^I RE^ BURAZER? Na{a re~ „burazer” i persijska „birader” su iz istog korena. U nema~kom jeziku ova re~ se izgovara „bruder”, u engleskom „brader”. Samo kod nas ova re~ se izgovara „burazer” i to mnogo govori!

Osnova re~i „burazer” je re~ „burag”, {to zna~i: stomak, utroba, trbuh, meh. Otuda je nastala i re~ „proburaziti” (rase}i stomak). Odnosno, burazeri su bra}a po materi, jer su iz istog buraga (trbuha). Ova re~ je karakteristi~na za [umadiju. Kada se neko nekom obra}a sa „burazeru“, obra}a se sebi ravnom (kao da ih je ista majka rodila). Ova re~ mo`e da se izgovori na mnogo na~ina, da mo`e izraziti nepredvidivo mnogo razli~itih odnosa i zna~ewa.

Od iznena|ewa (gle, burazer!) do ~u|ewa (bre, burazeru!?), od bliskosti (burazeru moj!) do pretwe (pazi, burazeru!). Svako „burazeru” izgovoreno je na druga~iji, nedvosmislen i veoma sugestivan na~in.

Ukoliko vas neko upita: „[ta ho}e{ ti, burazeru?”, ne morate da odgovorite, nego tr~ite koliko vas noge nose, {to daqe od burazera! í

KO BI REKAO Pu`u treba 115 dana da pre|e jednu miqu (internacionalna nauti~ka miqa iznosi ta~no 1.852m).

P~ela upotrebi dvadeset dva svoja mi{i}a da nas ubode.

Elektri~na jeguqa (eng. Electric eel) do`ive}e ,,kratak spoj” ako je ubacimo u slanu vodu.

Ma~ke ne mogu da osete slatko.

Pauci imaju prozirnu krv.

75

Rot 76-77:Rot 76-77.qxd

6.5.2015

20:13

Page 1

MESECOSLOV

JUN 2015.

9 1 Jun je mesec posve}en PROSLAVAMA I DRU@EWU.

SVETSKI DAN MLEKA

ME\UNARODNI DAN ZA[TITE DECE (Odlukom OUN od 1949. godine)

2

1969. U automobilskoj nesre}i poginuo je Radivoj Kora}, jugoslovenski ko{arka{ (1938).

3

1941. Po~eo je Nevesiwski junski ustanak protiv usta{kih i muslimanskih fa{ista.

4

ME\UNARODNI DAN DECE @RTAVA NASIQA

5

SVETSKI DAN ZA[TITE @IVOTNE SREDINE

21

1934. Nastao je Paja Patak, jedan od najpopularnijih likova u stripovima ameri~kog crta~a, filmskog animatora i producenta Volta Diznija.

10 11

6 7 8 76 2

1788. Ruski istra`iva~ Gerasim Ismailov stupio je na Aqasku.

12

SVETSKI DAN PROTIV RADA DECE

13

ROTARI KLUB NOVI SAD DUNAV – FOOD CONTEST I 10. GODINA ^ARTERA

14

SVETSKI DAN DOBROVOQNIH DAVAOCA KRVI

15

SVETSKI DAN HRANE

15

DAN OSNIVAWA ROTARI KLUBA LESKOVAC 1935. godine

DAN NACIONALNOG PARKA \ERDAP

1933. U Wu Yersiju, SAD, je otvoren prvi auto bioskop, koji je mogao da primi 400 automobila.

1793. U Parizu je otvoren prvi javni zoolo{ki vrt.

1859. Ro|en je Paja Jovanovi} je jedan od najve}ih srpskih slikara i tipi~an predstavnik akademskog realizma. (†1957.)

16

SVETSKI DAN MIRA I MOLITVE

1815. Posle poraza kod Vaterloa Napoleon Bonaparta abdicirao i drugi put.

22 17

SVETSKI DAN ZA BORBU PROTIV POPLAVA I SU[E

18

SVETSKI DAN SUNCA

19

1885. U Wujork je stigao Kip slobode, poklon Francuske.

23

DAN JAVNOG SERVISA OUN OLIMPIJSKI DAN TR^AWA

24

SVETSKI DAN RODA

1925. U U`ice stigao prvi voz popularno nazvan „]ira.“ Prestao je da saobra}a 1974. godine, kada je ukinuta pruga uskog koloseka.

25

20

SVETSKI DAN HRANE

26 20

DAN OSNIVAWA ROTARI KLUBA LESKOVAC 1935. godine

20

SVETSKI DAN IZBEGLICA

20

ROTARI KLUB KIKINDA – Primopredaja predsedni~ke du`nosti

1861. U ameri~kom gradu Wu Orleansu izvedena je prva predstava striptiza.

SVETSKI DAN OKEANA

SVETSKI DAN MUZIKE

DAN POVEQE OUN

ME\UNARODNI DAN PROTIV ZLOUPOTREBE DROGE I TRGOVINE QUDIMA ME\UNARODNI DAN ZA PODR[KU @RTVAMA NASIQA

Rot 76-77:Rot 76-77.qxd

27

6.5.2015

ROTARÙ DISTRICT 2483 – PRIMOPREDAJA DU@NOSTI GUVERNERA I LT

1902. SAD od Francuske su kupile, za 40 miliona dolara, koncesiju za gradwu Panamskog kanala.

28

29

EVROPSKI DAN REKE DUNAV

29

ROTARI KLUB BEOGRAD ^UKARICA je ~arterovan 2007. godine

1948.

Jugoslovenska {tampa objavila Rezoluciju Informacionog biroa komunisti~kih i radni~kih partija o stawu u Komunisti~koj partiji Jugoslavije i odgovor Centralnog komiteta KPJ kojim se odbacuju optu`be iznete u Rezoluciji. Usledila su hap{ewa i zatvarawa ~lanova KPJ koji su se opredelili za stavove Informbiroa.

30

20:14

Page 2

SLAVI BOGOJEVI]U U BLOK, 1949, ujesen U~inilo nam se jedne ki{ne no}i da su nam ~a{e pune plavog soka i kako }e svako od nas divno mo}i da stavi nebo u dva mutna oka, al to bi Zloduh {to na ~a{e seda ogrnut li{}em starih drvoreda.

I slutili smo propast svega uraqu}i u okno restorana i silazila neka {uma s brega i luda tre{wa, zrela, neobrana ali kroz ~a{e svaka sijalica imala ruke i hiqadu lica.

U taj ~as po svemu basnoslovan dr`e}i ruku na srebru svoga {tapa tuma~io nam slikar Bijeli} Jovan kako se tragedija uklapa u na{ `ivot tek umetnosti sli~an i da je put pred nama neobi~an.

Slava Bogojevi}

Sedeli smo kod LAFA a ki{a kupala Beograd kao dete. [ta vredi kad du{a nam skapava na flekama kafanske salvete.

I to bi Zloduh. Isti Slava!

JEDNE JESEWE NO]I, KOD LAFA, 1949.

Libero Markoni

Libero Markoni

77 3

6.5.2015

20:15

Page 1

1992-2015

Rot 78:Rot 78.qxd

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?