rot 01:rot 01.qxd
28.12.2015
17:21
Page 1
D-2483
JANUAR/ FEBRUAR 2016. • GODINA VI (LæææIII) BROJ 59 i 60 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org
SPRETNA NOVA PRESTUPNA 2016. VAISTINU! VA[ ROTARI KLUB BEOGRAD
Rot 02-03:Rot 02-03.qxd
28.12.2015
19:30
Page 1
MESECOSLOV
JANUAR 2016. JANUAR je mesec SVESTI O ROTARIJU. Ovo je vreme za pro{irewe znawa o Rotariju i aktivnosti me|u ~lanovima Rotarija u zajednici. 1943. RotarÚ International prihvata tekst sa po{tanske marke kao Test ~etiri pitawa. Taj eti~ki kodeks rotarijanstva od 24 re~i na engleskom jeziku sastavio je rotarijanac iz ^ikaga Herbert J. Tejlor jo{ 1932. godine.
1
NOVA GODINA
2
1987. Ro|ena je Na|a Higl, svetska prvakiwa u plivawu, prva `ena kod nas kojoj je to uspelo.
3
SVETSKI DAN PORODICE
1923. Umro je Jaroslav Ha{ek, ~e{ki pisac (wegov je lik Dobrog vojnika [vejka).
6
ROTARI KLUB NI[ NAISUS ~arterovan 2009. godine
7
1789. Na prvim predsedni~kim izborima u SAD pobedio je vo|a iz Rata za nezavisnost Yory Va{ington.
1807. Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku zauzeli Kalemegdansku tvr|avu u koju su se Turci sklonili nakon zauzimawa Beograda 12. decembra.
8 9
REPUBLIKA SRPSKA – DAN REPUBLIKE
10 4 5
1951. Severnokorejske i kineske trupe su u Korejskom ratu zauzele Seul.
1952. Pojavio se prvi poratni broj lista ,,Politikin Zabavnik’’.
1919. Rumunija je anektirala Transilvaniju koja je bila u sastavu Austrougarske monarhije do wenog raspada 1918. godine
16
1990. Prekinut je 14. kongres SKJ nakon odlaska slovena~kih i hrvatskih delegata.
14
1920. Usvajawem 18. amandmana ameri~kog Ustava u SAD uvedena prohibicija (Volstedov zakon). 1908. U Beogradu je otvoren hotel ,,Moskva”.
1991. Savet ministara Evrospke unije usvajawem nove Deklaracije o Jugoslaviji odlu~io da prizna nezavisnost svih jugoslovenskih republika koje prihvate kriterijume za priznavawe novih dr`ava u isto~noj Evropi i SSSR.
17
2001. SAD su ukinule sankcije SR Jugoslaviji uvedene po~etkom 1999. godine.
18 19
ROTARI KLUB ZEMUN ~arterovan 1995. godine.
11
12
1998. 19 evropskih dr`ava potpisalo dokument o zabrani klonirawa qudskih bi}a.
1935. Na plebistitu u oblasti Sar, kojom je na osnovu mandata Lige naroda upravqala Francuska, 0,3% glasa~a je glasalo o pripajawu Nema~koj.
13 2
SVETSKI DAN SMEHA
15
1976. Dva anglo-francuska „konkorda” istovremeno poletela iz Pariza i Londona na prvim redovnim putni~kim linijama tog supersoni~nog aviona.
1504. [panija je anektirala Kubu.
1920. U Riminiju, italijanskom gradu na obali Jadranskog mora, ro|en je poznati rediteq Federiko Felini.
20
21
22
1931. Na dana{wi dan umrla je Ana Matvejevna Pavlova, primabalerina Carskog ruskog baleta i Ruskog baleta Sergeja Djagiqeva, najlep{i Labud u istoriji baleta.
23
1984. ,,Apple Computers Inc.’’ predstavio je personalni ra~unar Mekinto{. Stiv Yobs je javnosti predstavio ra~unar koji informacione tehnologije ~ini dostupne pojedincima, odnosno – svima. Cena je iznosila 2495 dolara.
24
Rot 02-03:Rot 02-03.qxd
28.12.2015
19:31
Page 2
NARODNA SVETIWA FRANCUSKE
25
DAN LISTA ,,POLITIKA” / 1904. / SVETSKI DAN PROTIV LEPRE
26
DAN AUSTRALIJE / 1788. /
1889. Na dana{wi dan u lova~koj kolibi u Majerlingu, desetak kilometara od Be~a, u rano jutro otkrivena su tela nadvojvode Rudolfa Habzburga od Austrije (1858 – 1889) i baronese Marije fon Ve~ere (1871 – 1889). Ovaj tragi~ni doga|aj potresao je carevinu.
30
DAN REPUBLIKE INDIJE / 1950. / ME\UNARODNI DAN CARINE DAN OBRAZOVAWA O ZA[TITI @IVOTNE SREDINE
27
Umro je Pol P. Haris osniva~ Rotari pokreta / 1947. /
27
ME\UNARODNI DAN SE]AWA NA HOLOKAUST
DAN KADA JE OSLOBO\EN KONCENTRACIONI LOGOR AU[VIC (OSVJENCIM)
28
DAN ZA[TITE PODATAKA
1881. U 20 ~asova i 38 minuta, u Sankt Peterburgu ugasio se `ivot jednog od najve}ih pisaca svih vremena, Fjodora Mihjlovi~a Dostojevskog (imao je 59. godina)
29
31
NACIONALNI DAN BEZ DUVANA
JEVAN\EQE NA JEZIKU AN\ELA Kada je 1717. godine ruski car Petar I Veliki putovao u Francusku, odlu~io je da obi|e i stari grad Rems, tradicionalno mesto krunisawa francuskih monarha. Kada je do{ao u katedralu Notr – Dam u Remsu, koji se nalazi isto~no od Pariza, kao znak naro~itog po{tovawa prema visokom gostu, katoli~ki sve{tenici su mu pokazali glavnu relikviju hrama, drevnu svetu kwigu ispisanu tajanstvenim, nepoznatim znakovima. Uzev{i u ruke staru kwigu Petar I Veliki je, na u`as prisutnih sve{tenika po~eo da ga ~ita, slobodno i naglas. Ispostavilo se da je ta kwiga Jevan|eqe. Jedna wegova polovina bila je napisana crkveno-slovenskim jezikom na }irilici, a druga glagoqicom. Kako se kasnije pokazalo, ova relikvija je dospela u Francusku sredinom 11. veka zajedno s Anom Jaroslavovnom*, }erkom kijevskog kwaza Jaroslava Mudrog. Ana Kijevska je bila udata za francuskog kraqa Henrija Prvog, 1051. godine, ali je prilikom svog krunisawa nastojala na tome da zakletvu polo`i na Jevan|equ koje je donela iz Rusije. Iako su tokom vekova posle toga prakti~no svi kraqevi Francuske zakletvu polagali na ruskom Jevan|equ, istorija o tome kako se Sveta kwiga pojavila u Francuskoj, bila je u vreme posete Petra I Velikog ve} sasvim zaboravqena. Niko vi{e nije znao ni na kom je jeziku ta kwiga napisana. Francuzi, koji su verovali da je tekst tog Jevan|eqa tajanstven i da je bio napisan na jeziku an|ela, bili su pora`eni kad se pokazalo da gost, koji je do{ao iz, po wihovom mi{qewu varvarske zemqe, potpuno razume taj „rajski jezik”.U svim evropskim zemqama be{e obi~aj da kraq prilikom krunisawa ruku polo`i na Sveto pismo. U zemqama katoli~ke vere, Sveto pismo je na latinskom jeziku ispisano, ali francuski kraqevi, od Anrija Tre}eg do Luja ^etrnaestog, polagali su zakletvu osloweni na }irili~na slova „Teksta svetog”. Ne poznaju}i }irilicu ni glagoqicu, francuski hroni~ari i ~uvari jevan|elistara, mislili su da se radi o dva nepoznata jezika. Hroni~ari Remske katedrale su zapisali i da je svetu kwigu doneo u wihov arhiv lorenski kardinal 1554. godine, no, verovatno je kraqica Jelena An`ujska (1236 + 1314.) poklonila ovaj rukopis opto~en zlatom i dragim kamewem francuskom dvoru, sa koga je i sama potekla. Jevan|eqe Ane Jaroslavovne Kijevske do danas se ~uva u katedrali u Remsu i smatra se narodnom svetiwom Francuske. Dragog kamewa na Jevan|equ danas – nema! í *Ana Kijevska ili Ana Jaroslavna (ro|ena je izme|u 1024. i 1032. godine), bila je kraqica Francuske (staroruskog odnosno ukrajinskog porekla) i `ena kraqa Henrija I. Ven~ali su se u Remsu, 19. maja 1051. godine. Imali su ~etvoro dece. Bila je majka Filipa I i baka Luja VI. Anini roditeqi su bili Jaroslav I Mudri, veliki knez Kijeva i princeza Ingegerd. Preko we je bila unuka {vedskog kraqa Olofa Skotkonunga. Bila je sestra kraqice Anastazije. Ana je bila pismena i imala je plavu kosu. Posle Henrijeve smrti, Ana je bila regent u Filipovo ime. Umrla je 1075. godine.
3
Rot 04-13:Rot 04-13.qxd
29.12.2015
17:35
Page 1
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052
Ne zaboravite: ne}ete samo do~ekati novu godinu, ve} }ete i `iveti u woj. U okviru priprema za do~ek, napravite neki red u sebi: pune su vam fioke raznih gluposti - glupih, nerealnih `eqa, glupih uspomena, glupih dokaza o va{oj va`nosti, glupih zastarelih kombinacija... Prestanite da budete kolekcionar gluposti, pobacajte i zaboravite sve to, pra{wavo i u`eglo. Napravite malo mesta za ne{to novije, zdravije i lep{e.
ISSN 2217-723æ
Dejan ^ikara I za kraj: Ima qudi skromnih. Kad se ujutru probude, kad shvate da su jo{ `ivi, da jo{ uvek slu{aju, gledaju i misle, prva re~enica im je: Neverovatno! Takvim qudima, uvek slobodno mo`ete re}i koji je dan i datum, ne prave pitawe, obraduju se svakom. Dragi moji, ja nam iskreno `elim da se svi prepoznamo u tre}em tekstu, a ako kojim slu~ajem to ne mo`emo, verovatno treba da pro~itamo prva dva ponovo...
Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.
Distrikt 2483 guverner 2015–2016. Dejan ^ikara
Kad sagore prskalice i kad se istope sve}e, kad se crvenim karminom, kao pe~atima, overe stara prijateqstva i nove qubavi, kad velika kazaqka, najzad, probu{i balon ove luckaste kampawe, dakle - kad nam stigne ta neminovna prestupna 2016. (6016.) godina, i kad prestane pozori{te a po~ne `ivot, stanite pred ogledalo, stavite ka`iprst desne ruke na slepoo~nicu, viknite jako „tras!” i ubijte u sebi sve staro, umorno, mrzovoqno i oliwalo. Slatko }ete zaspati. A kad se probudite, poku{ajte da od NOVE napravite SRE]NU godinu. I jo{ ne{to:
IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu
BROJ 59 i 60 JANUAR / FEBRUAR 2016. GODINA VI (LæææIII)
KAO ^ESTITKA
Krenimo SRE]NO u Novu godinu! Trivko Ti}a Savi} Mala redakcija va{eg velikog „ROTARA”
Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Trivko Ti}a Savi} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili zimski broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac
Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi} Zorica Milo{evi}
Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} PIB 103557058 Ra~un 275-0102 2209 037639 otvoren kod Societe Generale Bank Srbija
4
Naslovna strana: kola`, Haxi Du{an Glu{ac
Rot 04-13:Rot 04-13.qxd
28.12.2015
19:37
Page 2
HAPPÙ NEÝ ÙEAR D 2483
5
Rot 04-13:Rot 04-13.qxd
D-2483
29.12.2015
17:44
Page 3
MART / APRIL 2016. • GODINA I (VI) BROJ 61 i 62 Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚdistrict2483.com • E-mail: rd2483.secretarÚ¿gmail.com
Fm: Distrikt 2483 Serbia & Montenegro Dejan ^ikara, Governor
OBAVE[TEWE ZA ^ITAOCE
Predmet: Priznawe ~asopisa „ROTAR” za regionalno glasilo Pozivaju}i se na Zapisnik sa sednice Borda Direktora od januara 2013, godine (u prilogu je deo Zapisnika koji se odnosi na ta~ku 169.6 zapisnika – Report on RI in Serbia District 2483) koristim priliku da vas obavestim i da vam potvrdim slede}e:
Subject: Certification of „ROTAR” as regional magazine Referring to the Minutes of the JanuarÚ 2013 RI Board of Directors meeting (please find attached a part of the Minutes referring to the Article 169. Report on RI in Serbia, District 2483, and specificallÚ to the Board recommendation in the section of 169.6. of that Minutes) I am taking the opportunitÚ to inform Úou as folloÞs:
Na sastanku Distrikta 2483 (District Resolution Meeting) koji je odr`an u Beogradu, 26. septembra 2015. godine a u nastavku Seminara o ~lanstvu, izme|u ostalog, jednoglasno je prihva}ena inicijativa RK Beograd da ~asopis „Srpski Rotar” postane regionalno glasilo Distrikta 2483; Prvi broj ~asopisa „Srpski Rotar“ objavqen je jo{ u martu 2011. godine i {tampan je kao mese~nik od strane RK Beograd. Do sada je, o tro{ku RK Beograd, objavqeno 60 brojeva ovog ~asopisa bilo u {tampanom obliku, bilo u ÝEB formatu a brojevi su distribuirani svim Klubovima u Distriktu bilo po{tom, bilo preko sajta RK Beograd i sajta Distrikta 2483. Sve do sada objavqene brojeve ~asopisa „Srpski Rotar” mo`ete pogledati na ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org Na sastanku Distrikta 2483 od 26. septembra, odlu~eno je, tako|e, da ~asopis „Srpski Rotar” promeni naziv u „Rotar” te da poslove ure|va~kog Odbora, finansirawa, {tampawa i distribucije tog ~asopisa preuzme na sebe Distrikt 2483. ^asopis „Rotar” }e, kao i do sada, promovisati delovawe Rotarija u svim wegovim aspektima, striktno ispuwavaju}i sve kriterijume predvi|ene RCP iz ~lana 51.020 kao i druge uslove koji se tra`e radi licencirawa regionalnih magazina, u skladu sa RI Manual of Procedure.
On the District Resolution Meeting held in Belgrade on 26th of September after the Membership Seminar, among others resolutions, unanimouslÚ Þas accepted the initiative of RC of Beograd that magazine „Srpski Rotar” should be recognized as a regional magazine of District 2843; The first issue of the magazine „Srpski Rotar” Þas published in March 2011 as a monthlÚ edition, financed bÚ the RotarÚ Club of Beograd. Till todaÚ, 58 issues of that magazine Þas published either as hard copÚ or as a Þeb edition, being distributed to all the Clubs in this District, both bÚ mail or through Þeb sites of RC of Beograd and District 2483. All the issues published up to noÞ, Úou can see bÚ visiting ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org On the same Resolution Meeting held on 26th of September, it Þas also decided that regional magazine Þill be renamed into „Rotar” and that all the duties related to editorial board, financing, printing and distribution of the magazine Þill be taken over bÚ the District 2483. Regional magazine „Rotar” Þill, as it did so far, promote and advance the Object of RotarÚ in all its aspects, adhere to RI’s reporting reÜuirements and guidelines, as Þell as to other criteria reÜuired for certification bÚ RCP and RI Manual of Procedure.
Imaju}i u vidu sve napred izneto, molim vas slede}e:
Taking into consideration all stated above, Board of Directors is kindlÚ reÜuested to:
Da Bord Direktora donese odgovaraju}u Odluku kojom }e ~asopis „Rotar” biti licenciran i progla{en za regionalni magazin Distrikta 2483; Da tom Odlukom Klubovi u Distriktu 2483 budu oslobo|eni obaveze pretplate na ~asopis „The Rotarian” s tim da svaki Klub pla}a pretplatu samo na po 1 primerak tog ~asopisa u iznosu od US$ 12,00 /polugodi{we. Da }e po prijemu takve Odluke, svi Klubovi u Distriktu biti pretpla}eni na regionalni magazin „Rotar” koji }e biti objavqivan kao dvomese~nik.
CertifÚ the magazine „Rotar” and license it as a regional magazine of District 2483; Free all the Clubs in District 2483 of the subscription to magazine „The Rotarian” eØcept the subscription for one copÚ of „The Rotarian” per Club i.e. US$ 12,00 semiannuallÚ; All the Clubs in District 2483 Þill be subscribe to regional magazine „Rotar” upon receiving of appropriate Board of Directors decision.
U o~ekivawu va{eg pozitivnog stava i Odluke,
AÞaiting Úour positive response,
Prof. Dejan ^ikara, DG s.r. U Beogradu, 01. decembar, 2015. godine
6
ISSN 2217-723æ Fm: District 2483 Serbia & Montenegro Prof. Dejan ^ikara, Governor
Prof. Dejan ^ikara, DG in Belgrade, 01st December, 2015.
Rot 04-13:Rot 04-13.qxd
29.12.2015
17:17
Page 4
^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD JANUAR 2016. GODINE
BANI] PAVLE
BRAJER DRAGAN
GLIGORIJEVI] MILOMIR
GLU[AC HAYI DU[AN
HAYI \OR\EVI] QUBOMIR
ILI] JOVAN
JOKSIMOVI] DU[AN
MANDI] NIKOLA
MILINKOVI] SR\AN
NIKOLI] MIROSLAV
OLUJI] TATJANA
PETRIWAC ^EDOMIR
SAKOVI] NENAD
SAMARYI] DUKA
PAWESKOVI] SAWA
TRPKOVI] MIODRAG
SAVI] TRIVKO TI]A
7
28.12.2015
19:38
Page 5
AKTIVNOSTI
AKTIVNOSTI
Rot 04-13:Rot 04-13.qxd
BEOGRAD SPLAV ,,[KORPION’’ UVEK BLIZU ILI SVI (ROTARSKI) PUTEVI VODE U ,,HÙATT’’ A DO ,,[KORPIONA’’ I ,,HUMMER’’
Za redovni sastanak Rotari kluba Beograd, u ~etvrtak 29. oktobra 2015. godine, a vode}i ra~una o buyetu Kluba, dogovoreno je da ne}e biti odr`an u hotelu „HÚatt” ve} na splavu „[korpion”. Qubiteqi dobre ribqe ~orbe i odli~ne re~ne ribe (i baklave na kraju ve~ere) su se obradovali jer je to mesto gde najvi{e u`ivamo. Prethodno je provereno je da je „splav na vodi” zbog leto{we su{e i niskog vodostaja Save, a doma}in je pripremio i novosagra|eni VIP salon za nas. Tradicionalno, mesto okupqawa je bila okretnica tramvaja 7, 9 i 13 u ul. Dr. Ivana Ribara na kraju Bloka 45, odakle zajedno, kolima idemo do splava. U zakazano vreme je do{lo devet ~lanova Kluba. O~ekivali smo i na{u Tawu. No… Tatjana Oluji}, ~lanica Kluba: ^esto dolazim sa suprugom Draganom na splav „Crna maca” koji se nalazi 100m nizvodno od splava „[korpion”, a oba se nalaze na novobeogradskoj strani Save, na kraju Bloka 45. No, kasnila sam na na{ sastanak, jer nisam zavr{ila na vreme nastavu na FMU i ~im sam je privela kraju, svojim „Hummer – om” po`urila da stignem, popela na nasip, spustila do Save i krenula po se}awu da tra`im „[korpion” kako bi se pridru`ila prijateqima. Voze}i po blatu i kroz {ipra`je, nikako nisam uspela da na|em splav pa sam zaustavila vozilo, iza{la i poku{ala da mobilnim dobijem ili na{eg sekretara Nikolu, ili nekog ~lana koji bi mi pomogao da ih na|em. Me|utim, u mrklom mraku, ispadne mi telefon iz ruke i upadne u baru, tik pored kola. Zavrnem rukave, po~nem da tra`im mobilni u toj ledenoj vodi i napokon ga na|em, ali… on „mrtav”! Iznervirana, sednem u „Hamer” i popnem se na obaloutvrdu, upalim sva ~etiri poziciona svetla sa idejom da sa~ekam nekog ko bi me uputio na „[korpion”. Naravno, popravim {minku, namiri{em se, pustim neku dobru muziku, otvorim prozor na kolima, uporna u odluci da prisustvujem sastanku mog Kluba. Kad ono me|utim ({to bi rekla deca), niko ne zna gde je „[korpion” ali svi znaju kako bi mogla da se (boqe) provedem, sve nude}i provod uz muziku na drugim, obli`wim splavovima! Kao prava dama i Rotarijanka, odbijem sve ponude i vratim se ku}i - bez ve~ere i sa „mrtvim” mobilnim telefonom! Eto, tako je to bilo – pa neka neko ka`e da je lako do}i na sastanak Rotari Kluba Beograd! í
BEOGRAD DONATORSKO VE^E
U ~etvrtak, 5. novembra 2015. godine u novobeogradskom hotelu HÙATT REGENCÙ, u prelepoj ELINGTON’S sali, Rotari klub Beograd organizovao je redovan, ali vrlo sadr`ajan sastanak. Odnosno, to je bilo DONATORSKO VE^E i dru`ewe sa biv{im ~lanovima Kluba, ~lanovima Rotarakt kluba Beograd i svim ~lanovima u Rotariju i prijateqima Rotarija. Okupqawe uz pi}e dobrodo{lice bilo je od 20:00 do 20:30h. Sastanak je po~eo u 20:30h, kada je Predsednik Kluba Trivko Ti}a Savi} udarcem u zvono ozna~io po~etak sastanka. Na sebi je imao nove insignije Rotari kluba Beograd, novi, tre}i po redu predsedni~ki lanac, ~ime se Klub izuzetno hvali, u svojoj dvadeset ~etvrtoj godini od (re)osnivawa. Obla~ewe je bilo formalno. Na{ zajedni~ki gost i predava~ bio je novinar Jak{a [}eki}* koji je odr`ao predavawe: „Ratni izve{ta~ iz Iraka”. Gosti ove ve~eri bili su i Zorica Milo{evi} sa suprugom Ilijom. Zorica od drugog broja na{eg ~asopisa SRPSKI ROTAR radi na elektronskom prelomu ~asopisa, a na istom poslu radi i u ~asopisu POLITIKIN ZABAVNIK, dok je suprug Ika zaposlen u Ku}i POLITIKA, na bojenim izdawima kao grafi~ki urednik. Wihovi saveti, trud, iskustvo i rad svaki broj na{eg ~asopisa ~ine jo{ lep{im i bogatijim u grafi~kom i sadr`ajnom izgledu. Ovaj sastanak i dru`ewe bilo je posve}eno promociji novog Global Grant projekta na{eg Kluba za Rotarijansku 2015-2016. godinu o ~emu je uz prigodnu video prezentaciju govorio Trivko Ti}a Savi}, Predsednik Kluba. Zato je sastanak bio organizovan i kao Donatorsko ve~e pa su trinaest prisutnih ~lanova Rotari kluba, gosti i pozvani prijateqi prikupili nov~ana sredstva za realizaciju ovog Projekta - naravno, svako u skladu sa svojim mogu}nostima. Da bi dru`ewe bilo jo{ zanimqivije, {armantna Ana Krga iz firme „Pernod Ricard Srbija” organizovala je prezentaciju sa degustacijom nekoliko probranih stranih belih i crvenih vina! Te ve~eri je bio poslu`en jelovnik: predjelo: pr{uta, ~eti tomato, mocarela + selekcija sireva, koji po mi{qewu osobqa hotela ide uz bela i crvena vina koja smo probali: glavno jelo: ri`oto sa plodovima mora, {to se, tako|e, lepo slagalo sa vinima koja uobi~ajeno pijemo; dezert: sutlija{ sa kokosom í *Jo{ malo o Jak{i [}eki}u: Jak{a [}eki}, novinar sa vise od 35 godina iskustva u srpskim i internacionalnim medijima, danas je TV producent u Rojtersovom birou u Beogradu. Novinarstvom se po~eo baviti u RTV Beograd i to u Beogradskom programu. Jak{a je prvi urednik i {ef prvog Satelitskog TV programa u regionu. Od 1993. prikqu~io se SkÚ NeÞs birou za isto~nu Evropu i {ef je Biroa u Beogradu. „Pokrivao” je rat u biv{oj Jugoslaviji, NATO operacije na Balkanu, rat u Iraku, i sva krizna mesta u Evropi za SkÚ NeÞs. Tako|e je radio u SkÚ Biroima u Moskvi, Va{ingtonu i Briselu.
„Hummer”, Tawa, Nikola...
8
...i Hayi Du{an, letos ispred „[korpiona”
Rot 04-13:Rot 04-13.qxd
28.12.2015
19:39
Page 6
9
Rot 04-13:Rot 04-13.qxd
10
28.12.2015
19:39
Page 7
Rot 04-13:Rot 04-13.qxd
28.12.2015
19:40
Page 8
11
Rot 04-13:Rot 04-13.qxd
12
28.12.2015
19:40
Page 9
28.12.2015
19:40
Page 10
KULA GODINA DESETA
U subotu 7. novembra 2015. godine, Rotari klub Kula odr`ao je sve~anost povodom desetogodi{wice postojawa i rada. U restoranu „]uprija” u kojem se redovno od nastanka Klub sastaje odr`ano je u prisustvu ~lanova, wihovih pratiqa ili pratilaca i gostiju, lepo pose}eno ve~e. Proslavu je vodio Goran Radowi}, predsednik Rotari kluba Kula 2015-2016. godine. Gosti su bili predstavnici Rotari klubova iz Ki{kunhala{a, Subotice, Pali}a, Sombora, Sente, Sremske Mitrovice i Be~eja. Posebno dragi gosti bili su oficiri Rotarija Branislav ]opi} ADG i Veqko Suzi} DGSR za osnivawe Kluba. Uz prijatnu ve~eru i slavqeni~ku tortu zabavqalo se do duboko u no}. Muzi~ki trio koji je upotpunio ovo ve~e je bio izuzetan. Gostima su uru~eni jubilarni pokloni í
AKTIVNOSTI
AKTIVNOSTI
Rot 04-13:Rot 04-13.qxd
BEOGRAD ^ETVRTKOM SAMO @ELIMO DA SE UPOZNAMO CEO SVET I MI...
U ~etvrtak, 12. novembra 2015. godine, odr`an je redovni sastanak ~lanova Rotari kluba Beograd na kom su prisutni razgovarali o svakolikim temama. Posebno je bilo govora o krizi ~lanstva, kako pove}ati broj ~lanova Kluba i kako ostvariti preporuku da se Klubovi, {to vi{e dru`e, gde je to mogu}e i udru`uju, jo{ boqe upoznaju, spajaju, kako bi delovawe i slu`ewe u Rotariju bilo korisnije, svrsishodnije... U tom pravcu Rotari klub Beograd, kao prvi, liderski Klub u Distriktu, razume ovu ideju i u najboqoj nameri `eli dru`ewe sa svim beogradskim Rotari Klubovima koji prepoznaju ovu ideju. Za sada, najboqe nam ide dru`ewe. A i slu`ewe... í
13
28.12.2015
19:43
Page 1
AKTIVNOSTI
Rot 14-27:Rot 14-27.qxd
ZAJE^AR I BOR
NOVINA KOJA IZLAZI PETKOM! Ovaj tekst je jo{ isto ve~e objavqen putem Medija centra Bor: Bor i Zaje~ar, 10. 11. 2015. godine* Na zajedni~kom sastanku Rotari klubova Zaje~ara i Bora predavawe na temu „Politikin Zabavnik – novina koja izlazi petkom” odr`ao je Hayi Du{an Glu{ac, ~lan RK Beograd i doskora{wi ~lan uredni{tva „Politikinog Zabavnika’’.Na po~etku predavawa je dragi gost predsednicima RK Zaje~ar Nenadu Pa{ali}u i RK Bor, mr Vladanu Mijailovi}u uru~io jubilarne „Politikine” zna~ke (100. godina Ku}e „Politika”), a ~arter predsedniku RK Zaje~ar, Slavoqubu Pajki}u i dr Sa{ki Mani}, jubilarnu kapu „Politikinog Zabavnika.”„Politikin Zabavnik” je jedan od najstarijih i malobrojnih listova koji izlazi od 28. februara 1939. godine i pauzom za vreme Drugog svetskog rata na na{im prostorima. Za ovih 75 godina, kroz zanimqive rubrike o svetu nauke, prirode, pro{losti izrastao je u svojevrsnu instituciju bez koje odrastawe gotovo da i nije bilo mogu}e. Malo pouke, malo zabave, sve ilustrovano da pobudi ma{tu i eto „Zabavnikovog” recepta za o~uvawe one najlep{e de~ije znati`eqe koju bi svaki ~ovek dok je `iv trebalo da nosi u sebi... A jednu leto{wu ideju, da bi bilo lepo da se malo pri~a o najlep{em i najstarijem ~asopisu na ovim prostorima „Politikinom Zabavniku” Danilo Da~a Guberini}, ~lan Rotari kluba Zaje~ar, alfa i omega Kluba, vredno je preto~io u ostvarewe, tako da je Hayi Du{an Glu{ac, ~lan Rotari kluba Beograd i do odlaska u penziju, ~lan redakcije „Politikinog Zabavnika” boravio u Zaje~aru, u poseti prijateqima. Organizovan je zajedni~ki sastanak ~lanova Rotari klubova Zaje~ar i Bor, bili su prisutni i gosti Klubova, kao i Dragoslava Spasi}, dolaze}i Predsednik Rotari kluba Leskovac, kako bi se uverila, videla i ~ula sve oko organizacije jednog odli~nog Rotari sastanka, pa jo{ zajedni~kog i - ve} je pao dogovor da Hayi Du{an sa istom temom odr`i predavawe u Rotari klubu Leskovac. [to da ne, samo da je zdravqa i {to vi{e slu{alaca! Sastanak je odr`an u utorak, 10. novembra 2015. godine u redovnom terminu Rotari kluba Zaje~ar, od 20 ~asova, u poznatom zaje~arskom garni-hotelu „Hamburg”. Naravno, da su prisutni imali ispred sebe primerke svog omiqenog lista koje je Hayi Du{an doneo. A posle predavawa, usledilo je fotografisawe za uspomenu na jedno lepo organizovano i provedeno ve~e, gde su prijateqi u Rotariju imali priliku da se u dru`ewu provedu. Slu`ewe sa dru`ewem nastavqeno je u poznatoj zaje~arskoj etno – kafani „Gospodarska mehana”, gde se uz i}e
14
Rot 14-27:Rot 14-27.qxd
28.12.2015
19:43
Page 2
i pi}e sedelo do kasno u no}, u susret dr`avnom prazniku – Danu primirja (u Prvom svetskom ratu), kada su gosti obi{li kasnoanti~ko nalazi{te FELIæ ROMULIANU i poznato zaje~arsko izleti{te Kraqevicu... a Da~i Guberini}u, ADG za ovu Rotarijansku godinu, ovim putem javno i veliko HVALA za odli~nu ulogu doma}ina ovog susreta koji }e svi pamtiti! í *Medija centar Bor: http://ÞÞÞ.mc.kcbor.net/2015/11/11/ politikin-zabavnik-novina-za-sve-od-7-107/
15
Rot 14-29:Rot 14-27.qxd
16
29.12.2015
19:40
Page 3
Rot 14-27:Rot 14-27.qxd
28.12.2015
19:47
Page 4
17
Rot 14-27:Rot 14-27.qxd
28.12.2015
19:47
Page 5
[ETA(J)MO SRBIJOM
FELIæ ROMULIANA reda, 11. novembar 2015. godine. Sun~ano prepodne. S Dan je bio savr{en za upoznavawe istorije Gamzigrada, koja nas vra}a u period od pre skoro 1700 godina, a
KASNOANTI^KO NALAZI[TE III – IV vek n.e. Gamzigrad, Zaje~ar
Posle najezde Slovena krajem 6. veka, nekada{wa carska rezidencija je napu{tena. Ovaj mo}an grad prostirao se na 6,5 hektara, sa oko 20 ostaci palate i wena maketa su sasvim dobri temeqi za utvr|enih kula, koje su obezbe|ivale rasko{nu palatu, imaginarno vra}awe u to vreme. dva paganska hrama, tri hri{}anske crkve i druge gra|eDesetak kilometara, od Boqevca prema Zaje~aru, u is- vine, a podni mozaici se smatraju ravnima najboqim to~noj Srbiji, na prostranom platou u blizini Gamzigra- ostvarewima kasnoanti~kog doba u Evropi. Nisu vidqida, okru`ena uzbudqivim planinama isto~ne Srbije navi na terenu jer se nalaze ispod sloja peska kako bi se salazi se Feliks Romulijana (FeliØ Romuliana), kasno~uvali od zuba vremena. Preko wih je fotografija anti~ko nalazi{te, anti~ka carska palata, reziu boji sa predstavom tog mozaika. dencija rimskog imperatora Gaja Valerija GaleLokalitet je okru`en zelenilom, {umom i rija Maksimijana (Gaius Valerius MaØimianus livadama. Na isto~noj kapiji put se razdvaGalerius; 293-311. godine), podignuta u 3. i 4. ja u dva pravca, jedan koji vodi do malog veku na{e ere. parka gde se mo`e u`ivati u hladovini Od 29. juna 2007. godine ovo nalazii {umu potoka, i drugi koji vodi do {te nalazi se na UNESCO listi svetdva brda{ca poznata kao lokalitet ske ba{tine (Þorld heritage). Galerije, Magura, udaqena oko 1,7 kilometra rimski car, zet cara Dioklecijana, po od palate, koja su tako|e deo wene majci Romuli nazvao je palatu Romulijaistorije. na (Romuliana). Palata izgleda nikada Ceo prostor oko i unutar palate je nije dovr{ena, a carevi 4. veka su veleure|en. Postoji i mini kafe sa osve`avalepni posed prepustili hri{}anskoj crju}im napicima u okviru kompleksa, ali te kvi. Tokom 5. veka palatu su razarali varvasrede mi smo bili jedini gosti, pa lokal nije ri, a u 6.veku Romulijanu je car Justinijan I radio. Lokalitet jeste. Svuda radnici, predNatpis obnovio i pretvorio u pograni~nu tvr|avu. vo|eni qubaznim direktorom Muzeja ZajeFeliØ Romuliana
18
Rot 14-27:Rot 14-27.qxd
28.12.2015
19:48
Page 6
TEKST PRIPREMIO HAYI DU[AN GLU[AC (ROTARI KLUB BEOGRAD) ~ar, koji ~uva najvrednije prona|ene eksponate i delove palate. Rimski car Galerije, ro|en je u blizini Gamzigrada, bio je jedan od 18 rimskih careva ro|enih na na{em tlu, a posledwi koji je uzdignut me|u bogove, jer je dve godine pre Konstantina uveo hri{}anstvo. Majci Romuli je pre 1700. godina podigao palatu dostojnu divqewa. Tek posle Drugog svetskog rata obnovqeno je interesovawe za nalazi{te kraj Gamzigradske bawe. Ve} 1950. godine arhitekta \ur|e Bo{kovi} izradio je novu osnovu gamzigradskih bedema, nazna~io polo`aj najzna~ajnijih gra|evina unutar wih i istakao potrebu da se ovaj va`an kasnoanti~ki spomenik za{titi i istra`i. Posledwa re~ tehnike (geofizi~ka i geomagnetska prospekcija, ili snimawe pod zemqom) dovela je do neo~ekivanih nalaza. Izvan zidina Galerijevog letwikovca detektovani su objekti koji su iznenadili stru~wake. Gabariti ovih objekata nau~nike navode na pretpostavku da se tu nekada nalazio grad.
Dr Gerta fon Bilov, pak, napomiwe da ova sprava {tedi i novac i vreme, jer istra`ivawe ubrzava ~ak osam puta. Upravo zahvaquju}i wenom zalagawu, pre pet godina je i potpisan prvi me|udr`avni ugovor koji je doneo najnovija otkri}a. S nema~ke strane, projekat finansira Rimsko-germanska komisija, institucija sa tradicijom dugom 180 godina. ko se uzme u obzir da je u 11. veku zeA mqotres poharao Romulijanu, a posle se „odmarala” pod zemqom do 20. veka,
dok je nije otkrio akademik prof. Dragoslav Srejovi} (1931+1996), koji je i rukovodio arheolo{kim iskopavawima, mo`emo samo da se divimo koliko je toga ostalo sa~uvano. Kao svaki rimski grad, dole je imao kanalizacioni sistem, pa akvadukt iznad i na kraju parno podno grejawe. Levo od ulaza bio je deo dostupan plebsu, javne terme za narod. Narod je mogao da do|e do Jupiterovog hrama, visokog oko 12 m, ~ija je osnova sa~uvana. Daqe ide „maGlava porfirne li hram”, paganski hram u slavu nepoznatog statue cara Galerija, boga, ~ija je Romula verovatno bila sverezultatima istra`ivawa (snimawa tena|ena na lokalitetu {tenica. rena i iskopavawa), govore: Bora DimiOd carske palate sa kolonadama, sa~uvana su dva origitrijevi}, direktor Narodnog muzeja Zaje~ar, dr Gerta fon Bilov iz Arheolo{kog instituta u Frankfurtu, i nalna stuba od ven~a~kog mermera. Na ulazu je vestibul s Hans Diter Pau{ iz agencije SensÚs, anga`ovane da pomo- podnim mozaikom u odli~nom stawu. U palati su dva buna}u svog instrumenta detektuje {ta se nalazi pod zemqom. ra, za slu~aj opsade, ina~e je akvadukt palatu snabdevao - Nakon {to je akademik Dragoslav Srejovi} prona{ao vodom. Slede balneum, privatno kupatilo s podnim grejanatpis FeliØ Romuliana, portrete cara Galerija, Herkula wem, i privatne Galerijeve odaje. Atrium ima pokriveni i Jupitera, mozaike… ~ime je potvr|eno da je palatu po- deo sa podnim mozaikom i otvoreni deo prekriven opedigao rimski imperator, usledila su i{~itavawa starih kom. Tu je i stibadium, dvorana za gozbe za prijateqe, sa spisa. U Laktancijevim je prona|eno da je Galerije ro|en ni{ama, prekriven mozaikom. U prestonoj dvorani bio je u omawem selu, nedaleko od Serdike (dana{we Sofije), i mozaik sa scenom iz lova, koja se sada nalazi u Zaje~arda je bio ~uvar stoke. Po svoj prilici to nije ta~no, uka- skom muzeju. zuju upravo detektovani objekti oko palate, a wih je ~ak trideset. Da je re~ o mestu sa gradskim odlikama, govori mpresivni mozaici koji su nekada krasili podove nam i snimak vodovoda koji, izvesno, selo sebi ne bi mogamzigradske palate, me|u kojima posebno mesto zauglo da priu{ti - isti~e Dimitrijevi}. zimaju Dionis i Lavirint, predstavqaju vrhunski domet O tome koji bi to grad mogao biti, Dimitrijevi} trag mozai~ke umetnosti ove epohe, a odlikuju se vrhunskom nalazi u bele{kama kasnijeg rimskog hroni~ara Pseudo tehnikom izrade i izuzetnim bogatstvom kolorita. IzlaAurelija, koji pi{e da je „u oblasti grada Akve (Praho- zna kapija sada slu`i za ulaz, a monumentalna je skoro vo), na mestu zvanom Romulijanum, ro|en i sahrawen rim- kao prava ulazna. Arheolo{ka istra`ivawa, zapo~eta ski imperator Galerije”, kao i da je mesto dobilo ime po 1953. godine, pokazala su da u okviru gamzigradskih bedewegovoj majci Romuli. ma postoji nekoliko palata i hramova, koji najre~itije Grupu objekata koju su arheolozi prona{li, na zapadnoj govore o zna~aju i nameni Gamzigrada. Od 1970. godine strani palate, ~ine tri crkvice i jedna gra|evina duga Gamzigrad se sve ~e{}e pomiwe kao palata neke istaknuvi{e od 30 metara, a {iroka deset, sa nastavkom koji se- te li~nosti rimskog carstva iz 3. veka, ili ~ak kao palajalica (kako arheolozi zovu ma{inu pristiglu iz Nema~- ta jednog cara iz tog perioda i upore|uje sa carskim palake) nije mogla da snimi. tama u Splitu, Solunu, Maloj Aziji i na Siciliji. Me|u- Pretpostavqam da je re~ o hramu na osnovu izuzetno tim, nedostatak pisanih spomenika onemogu}ilo je da se debelih zidova koji se na snimku lepo vide, a poznato je bli`e odredi vreme nastanka naseqa, kao i da se sazna da su i Galerije i Romula, wegova majka, po kojoj je dao na- ime imperatora i anti~ki naziv naseqa. ziv palati, bili pagani, zna~i da su po{tovali razna bo`anstva i podizali im hramove - ka`e Dimitrijevi}. ve dileme bile su razre{ene otkri}em natpisa, 23. Dosada{wa ispitivawa pomo}u najnovije tehnologije juna 1984. godine. Na fragmentu arhivolte isklesan arheolozima omogu}avaju da vide {ta se pod zemqom na- je natpis FeliØ Romuliana (Sre}na Romulijana), naziv relazi, ali ne i da prepoznaju namenu objekata. Fizi~ar zidencije rimskog cara Gaja Galerija Valerija MaksimiHans Diter Pau{ obja{wava da sejalica radi pomo}u jana (297. - 311. n. e.). Za pravom istinom o Gamzigradu tramagnetskih talasa koje {aqe pod zemqu, da je preko galo se blizu 150 godina. Sadr`aj natpisa je celovit naGPS-a povezana sa satelitom, {to mu omogu}uje da ono ziv mesta koje se pomiwe u dva istorijska izvora, u delu {to usnimi ubrzo vidi na ekranu ra~unara. Instrument nepoznatog pisca iz oko 360. godine, u Epitomama Aureje dva metra {irok, ima {est poqa (detektora), a vu~e ga lija Viktora, i u Prokopijevom spisu „O gra|evinama” yip. Veoma je skup (oko 60.000 evra) i jo{ nije u masovnoj (De aedificiis), nastalom izme|u 553. i 555. godine. U Epiupotrebi u arheologiji. tomama sadr`an je podatak da je rimski imperator Gale-
O
I
S
19
Rot 14-29:Rot 14-27.qxd
29.12.2015
18:34
Page 7
UMESTO VAS [ETALI I SNIMALI DANILO DA^A GUBERINI] (ROTARI KLUB ZAJE^AR), rije ro|en u Priobalskoj Dakiji, gde je i sahrawen, i to u mestu Romulijanumu, koje je nazvao po imenu majke Romule. U Prokopijevom delu, me|u kastelima koje je Justinijan obnovio u oblasti grada Akve, pomiwe se i Romulijana. To zna~i da je naziv mesta u kome je ro|en i sahrawen Galerije posvedo~en u tri oblika, i to kao Feliks Romulijana (na natpisu iz 306. - 311. godine), kao Romulijanum (oko 360. godine) i kao Romulijana (oko 555. godine). Izgradwa je po~ela dve godine posle po~etka gradwe Dioklecijanove palate u Splitu (295. - 305. n.e.). Rezidenciju je izgradio Dioklecijan kao repliku poznate Dioklecijanove palate. Namenio je zetu Gaju Galeriju Valeriju Maksimijanu.
nio i proglasio za cezara, a kasnije mu dao za `enu svoju k}erku Valeriju. Kada su 305. godine, posle povla~ewa s vlasti Dioklecijana i Maksimijana, Galerije i Konstancije I Hlor postali avgusti, trebalo je da zajedno vladaju dvadeset godina, posle ~ega bi, po Dioklecijanovom politi~kom programu uspostavqawa tetrarhije (~etvorovla{}a), ustupili titulu i vlast cezarima, Severu i Maksiminu. Me|utim 306. godine Konstancije Hlor iznenada umire u Britaniji i Galerije postaje prvi poglavar Rimske Imperije. Kao {to je pomenuto, Galerije je nameravao da, posle povla~ewa sa vlasti, u zavi~aju provede „mirnu starost”, ali je 311. godiMozai~ki panel sa predstavom lavirinta ne, na putu za Sofiju, umro. Prena|en u auli palate ma Laktanciju, Galerijevo telo, unaka`eno te{kom bole{}u, spai{e podataka o Galerijevoj graditeqskoj delatnosti qeno je u Sofiji, dok Aurelije Viktor tvrdi da je Galedaje Laktancije u spisu „O smrti progonioca”. Opisu- rije sahrawen u Romulijani. Na osnovu ovog drugog podaju}i slo`ene prilike u Carstvu u 306. godini, Laktanci- tka, pretpostavqalo se da je imperator sahrawen u hramu je saop{tava da je Galerije ve} tada odlu~io da 312. godi- - mauzoleju u centralnom delu palate, ali se prilikom arne, po{to proslavi dvadesetogodi{wicu vladavine, ustu- heolo{kih istra`ivawa nije nai{lo na tragove ukopa. pi vlast Liciniju, Severu, Maksiminu i Kandidijanu, i Danas je izvesno da su Galerije i wegova majka Romula sada od tada `ivi u bezbednosti i miru, u zaklonu neosvoji- hraweni u blizini Romulijane, na lokalitetu svetog brvih zidina. Odluka koju je doneo podrazumeva po~etak iz- da Magura, prekriveni tumulusima. Ovde su otkrivene gradwe rezidencije 306. godine i odre|uje 312. godinu kao dve zidane grobnice, bogato ukra{ene arhitektonskom plastikom. Na svetom brdu, jugozapadno od Mauzoleja 1 je termin okon~awa te izgradwe. Galerije je ro|en negde oko 250. godine, od majke var- spomenik u vidu yinovskog tumula, ozna~en kao Konsekravarke koja je 245. godine, ispred naleta Karpa, pobegla sa tivni spomenik 1. Ostaci Mauzoleja 2 le`e oko 45 metaleve obale Dunava u Priobalnu Dakiju i udala se za ~uva- ra severoisto~no od Mauzoleja 1. Temeqni deo Mauzoleja ra stoke, zbog ~ega je kasnije Galerije dobio nadimak Ar- 2 je u obliku {irokog prstena, unutra{weg pre~nika 2,28 mentarije (lat. armentarius, govedar), nadimak koji ga je metara i spoqa{weg pre~nika 5,65 metara sa potpuno zapratio i kada je postao imperator. Istakav{i se kao hra- tvorenom kriptom. Tu su otkrivene dve humke sa loma~ama na kojima je izvrbar vojnik u Aurelijanovim i Probovim jedinicama, Galerije je bio zapa`en od Dioklecijana, koji ga je usi- {eno spaqivawe i apoteoza imperatora i wegove majke í
V
20
Rot 14-29:Rot 14-27.qxd
29.12.2015
18:34
Page 8
DRAGOSLAVA SPASI] (ROTARI KLUB LESKOVAC) I HAYI DU[AN GLU[AC (ROTARI KLUB BEOGRAD)
FELIæ ROMULIANA - maketa palate
FELIæ ROMULIANA
Lokalitet Magura - plan Mozaik (Dionis) u velikoj sali sa apsidom
Lokalitet Magura, udaqen oko 1,7 kilometra od palate
Mozaik u podu u sali sa tronom u apsidi Atrijum sa fontanom Dragoslava Spasi} i Hayi Du{an
Pogled iz palate na lokalitet Maguru
21
Rot 14-27:Rot 14-27.qxd
19:49
Page 9
A - Mali hram sa `rtvenikom
D
B
Ostaci bunara - levo
V
Ostaci kupatila - termi
G
22
28.12.2015
Direktor Bora Dimitrijevi}, Danilo Guberini} i Hayi Du{an
Rot 14-27:Rot 14-27.qxd
28.12.2015
19:49
Page 10
Radovi na nalazi{tu neprestano traju...
Ulaz u palatu kroz isto~nu kapiju
Ispred isto~ne kapije - Hayi Du{an
Atrijum sa fontanom
23
Rot 14-27:Rot 14-27.qxd
28.12.2015
19:50
Page 11
SEMINAR ROTARI FONDACIJE D 2483 SEMINAR O GRANTOVIMA D 2483
U nedequ, 15. novembra 2015. godine u hotelu HÙATT REGENCÙ na Novom Beogradu odr`ani su: SEMINAR ROTARI FONDACIJE i SEMINAR O GRANTOVIMA D 2483 za sve ~lanove Rotari klubova iz Srbije i Crne Gore. Svrha ovih seminara bila je upoznavawe sa programima Rotari Fondacije i osposobqavawe Klupskih lidera da konkuri{u, isprate i kontroli{u projekte za koje koriste sredstva drugih Klubova, Rotari Fondacije i/ili Distriktnog fonda (tzv. Global i District Grants programi).
24
Seminar je bio obavezan za predsednike Klubova i predsednike Klupskih RF komiteta, jer se samo Klubovi ~iji su rukovodioci poha|ali ovaj seminar mogu kvalifikovati za Global i District Grantove. Pored Klupskih lidera seminar su poha|ali i svi drugi zainteresovani Rotarijanci. U radu Seminara u~estvovali su: Guverner na{eg Distrikta Dejan ^ikara: Aktivnosti D 2483; Rotari Fondacija – ju~e, danas, sutra; PDG Velimir Ki}a Stefanovi}: RotarÚ Fondacija i Zona 20 B DRFCC PDG Dragan Brajer: Otvarawe seminara, uvodne napomene; D2483 RF, rukovode}i tim: uloga, sastav i zadaci; Iskorewivawe de~ije paralize (Polio Plus) Branislava Brana Radovi}: Dizajnirawe projekata, aplicirawe i inplementacija Grantova Branislav \urkovi}: Upravqawe, pra}ewe, nadzor i izve{tavawe Doma}ini seminara bili su ~lanovi Rotari klubova Beograd i Beograd Metropoliten. Rotari Fondaciju je osnovao 1917. godine Ar~ C. Klampf, tada{wi predsednik Rotari Internacionale i ona je danas svetski lider u pomo}i svim qudima u svetu kojima je ona neophodna.
Najve}i projekat Rotari Fondacije je akcija POLIO+ koja je danas pri samom kraju, jer je u 99% zemaqa sveta de~ja paraliza iskorewena. Ostale su jo{ samo dve zemqe – Avganistan (sa samo {est slu~ajeva) i Pakistan í
Rot 14-29:Rot 14-27.qxd
29.12.2015
18:39
Page 12
25
Rot 14-27:Rot 14-27.qxd
26
28.12.2015
19:50
Page 13
Rot 14-27:Rot 14-27.qxd
28.12.2015
19:51
Page 14
27
IN MEMORIAM
Rot 14-27:Rot 14-27.qxd
28
28.12.2015
19:51
Page 15
Dragi prijateqi u Rotariju, obave{tavamo vas, da je u ~etvrtak, 19. novembra 2015. godine, u 65. godini preminuo ~lan Rotari kluba Smederevo, Zoran Popovi}, Sahrana je obavqena 21. novembra u 12,30 h na Novom grobqu. Neka mu je slava i hvala!
SMEDEREVO
Predsednik Rotari kluba Smederevo Ivica Cvetkovi}
28.12.2015
19:52
Page 16
BEOGRAD METROPOLITAN DRU@EWE I SLU@EWE
U utorak, 17. novembra 2015. godine odr`ano je predavawe dr Zorana Mili}a „Sa putovawa po Kini” u Rotari klubu Beograd Metropolitan. Hvala predava~u {to je prisutnim prijateqima do~arao fascinantni svet Dalekog Istoka. Sastanku je prisustvovao i Rotarijanac iz najstarijeg Kluba u italijanskom Distriktu Maurizio Cianci, izabrani predsednik Rotari kluba Bari za 2016 - 2017. godinu. Vi{ak ve~ere sa sastanka Rotari kluba Beograd Metropolitan odnela je Predsednica kluba Olivera Lola Stani} mali{anima iz Svrati{ta za decu ulice Krfska 7a u Beogradu í
AKTIVNOSTI
AKTIVNOSTI
Rot 14-27:Rot 14-27.qxd
BEOGRAD LOLA I PRIJATEQI, TATJANIN RO\ENDAN, ME\UNARODNI DAN MU[KARACA
U ~etvrtak, 19. novembra 2015. godine od 20 ~asova be{e jedno ozbiqno i sve~ano ve~e. Prvo je odr`an zajedni~ki sastanak Upravnih odbora Rotari kluba Beograd i Rotari kluba Beograd Metropoliten. Do{li su dragi Olivera Lola Stani}, Predsednica Kluba Beograd Metropoliten, sa prijateqima iz Kluba, Miomirom Mi{om Gatalovi}em, Nikolom Miti}em – Yonijem i Mirjanom Tomi}. Do~ekao ih je Trivko Ti}a Savi}, Predsednik Rotari kluba Beograd sa ~lanovima Upravnog odbora: Pavlom Ba-
ni}em, Nenadom Sakovi}em, Nikolom Mandi}em, Draganom Brajerom, Sr|anom Milinkovi}em i Hayi Du{anom Glu{cem. Razgovaralo se o mogu}nosti da u dogledno vreme ova dva Kluba postanu jedan jak beogradski Klub sa kvalitetnim ~lanovima, a sve u skladu sa preporukama Guvernera Distrikta da opstanu i ostanu samo kvalitetni Klubovi koji }e odgovoriti {to uspe{nije zahtevima Rotarija gde je kvalitet dru`ewa i slu`ewa uvek va`niji od kvantiteta. Ovo je prvi u nizu sastanaka, a dogovoreno je da Klubovi naizmeni~no i zajedni~ki organizuju predavawa imaju goste, akcije i zajedni~ke susrete i dru`ewa. Zatim je po~eo redovni sastanak Rotari kluba Beograd koji je bio radno – sve~arski, jer je draga Tatjana Oluji} donela pi}e kako bi prijateqe po~astila za svoj ro|endan koji je upravo bio ovog me|unarodnog Dana mu{karaca. Sastanak je i zavr{en uz i}e i pi}e, u veseloj atmosferi kako i dolikuje prijateqima u Rotariju í
29
29.12.2015
18:22
Page 1
AKTIVNOSTI
Rot 30-37:Rot 30-37.qxd
KRAQEVO ^ESMA GRADU
Rotari klub Kraqevo izgradio je ~esmu u parku kod Gospodar Vasinog konaka u ^ika Qubinoj ulici (iza Istorijskog arihva) na mestu gde je, prema predawima, u tada{wem Karanovcu, pred po~etak izgradwe prve zidane ku}e, pre oko dve stotine godina, iskopan prvi bunar za snabdevawe gra|ana vodom. Sve~anom pu{tawu ~esme u rad prisustvovali su guverner Distrikta 2483 prof. dr Dejan ^ikara, Rotarijanci iz Beograda, Kragujevca, U`ica, ^a~ka, Kru{evca, Tomislav Ili}, gradona~elnik Kraqeva, Milun Jovanovi}, pomo}nik gradona~elnika, i drugi predstavnici lokalne samourave, gradskih i republi~kih institucija. ^esma je umetni~ko delo prof. dr Slobodana - Bobana Marinkovi}a, ~lana Rotari kluba Kraqevo. Izra|ena je od belog mermera i stakla. Marinkovi} je profesor na Filolo{ko - umetni~kom fakultetu u Kragujevcu za umetni~ku oblast Zidno slikarstvo - slikarska tehnologija i zidne slikarske tehnike.
30
29.12.2015
18:22
Page 2
Od osnivawa Rotari klub Kraqevo sproveo je niz akcija. Redovno nabavqa opemu za le~ewe dece koju je poklonio pedijatrijskom odeqewu Doma zdravqa i Op{te bolnice „Studenica”, kupuje kwige za seoske biblioteke. Nakon zemqotresa uz pomo} Rotari klubova iz na{eg Distrikta i RI u Kraqevu su Rotari sredstvima izgra|ene dve monta`ne ku}e a posle pro{logodi{wih poplava nekoliko porodica u Grdici dobilo je name{taj i nove podove, izgra|ene su dve javne ~esme u parku Pqakin {anac i u ^ika Qubinoj ulici í Qubi{a Le{evi} predsednik Rotari kluba Kraqevo
AKTIVNOSTI
Rot 30-37:Rot 30-37.qxd
BEOGRAD METROPOLITAN BEOGRAD BEOGRAD SINGIDUNUM
U utorak, 24. novembra 2015. godine od 20 ~asova, u hotelu „HÙATT” po~eo je zajedni~ki sastanak prijateqa ~lanova beogradskih Rotari klubova Beograd Metropolitan, Rotari kluba Beograd i Rotari kluba Beograd Singidunum, kome su prisustvovali i ~lanovi iz Rotari klubova „Mihajlo Pupin” iz Pan~eva, Rotari kluba Beograd ^ukarica i Rotari kluba Beograd Centar. Prisutnima su se kratko obratili Dejan ^ikara DG, Dragan Brajer PDG i Nikola Obradovi} PDG, kao i Darko [ovran, ~lan Rotari kluba Beograd Metropolitan koji je preneo utiske sa skorog puta i boravka u Antaliji, Turska. Ukupno je bilo prisutno 45 prijateqa Rotarijanaca.
^esmu gradona~elniku Kraqeva Tomislavu Ili}u daruje u ime Rotari kluba Kraqevo guverner Distrikta 2483 dr Dejan ^ikara
Povod za zajedni~ki sastanak Klubova je bio vi{e nego interesantan – izvanredno predavawe dr Sr|ana Cvetkovi}a, vi{eg nau~nog saradnika Instituta za savremenu istoriju u Beogradu sa temom „U IME NARODA”. Ova tema pra}ena je re~ju i slikama gde se govorilo o vi{edecenijskim zabrawenim temama: likvidacijama i su|ewima „narodnim neprijateqima”, Golom otoku i drugim logorima „za prevaspitavawe”, prinudnom otkupu i kolektivizaciji na selu i drugim primerima dr`avne represije, izborima, kultu li~nosti i politi~koj kulturi u periodu od 1944. do 1953. godine u Srbiji. Ovo predavawe je odr`ano posle izlo`be sa istim naslovom koja je bila otvorena (u sredu, 16. aprila) 2014. godine,
31
Rot 30-37:Rot 30-37.qxd
29.12.2015
18:23
Page 3
(u 18 ~asova) na platou Nikole Pa{i}a i izazvala veliko interesovawe javnosti, a sama izlo`ba je bila postavqena u zgradi dana{weg Istorijskog arhiva Srbije. Posle predavawa koje nije ostavilo ravnodu{nim prisutne u punoj sali „Budva” u hotelu, usledila su pitawa, a za zainteresovane je bila omogu}ena kupovina monografije „U ime naroda! Politi~ka represija u Srbiji 1944–1953” kao i prigodni CD koji govori o minuloj izlo`bi í
32
Rot 30-37:Rot 30-37.qxd
29.12.2015
18:23
Page 4
33
Rot 30-37:Rot 30-37.qxd
34
29.12.2015
18:23
Page 5
IN MEMORIAM
Rot 30-37:Rot 30-37.qxd
29.12.2015
18:24
Page 6
Po{tovani prijateqi, sestre i bra}o Rotarijanci, ovim putem vas obave{tavamo da je u sredu, 9. 12. 2015. godine, preminuo na{ ~lan, Predsednik Rotari kluba Kragujevac, g-din Milosav Pantovi} u 62. godini. Na{ dragi prijateq i brat sahrawen je u petak, 11. decembra na grobqu u Kni}u u 12 ~asova.
KRAGUJEVAC [UMADIJA
Marko Vujnovi} Predsednik Rotari kluba Kragujevac [umadija 2015/2016
35
Rot 30-37:Rot 30-37.qxd
29.12.2015
18:24
Page 7
SRE]AN RO\ENDAN! U sredu, 25. novembra 2015. godine, hotel „HÚatt RegencÚ Beograd” proslavio je svoj 25. ro|endan sa velikim brojem zvanica na{e javne scene. Gosti su u`ivali u ukusnim zalogajima i dobroj muzici. Posle kratkog govora generalnog direktora, stigla je i ro|endanska torta koju su ceremonijalno isekli @eqko Vasi} i Sne`ana Daki} zajedno sa zaposlenima koji su u hotelu od samog otvarawa.
Poznati su na vratima koja su specijalno za ovu priliku postavqena u lobiju hotela ispisivali svoje ro|endanske ~estitke. Gostima se posebno dopala „Zlatna kwiga” utisaka u koju su se upisivale sve svetske poznate li~nosti koje su boravile u hotelu. Jubilej hotela bi}e propra}en i brojnim drugim aktivnostima, kao {to su mnogobrojni popusti, nagradna igra putovawe za dvoje u Abu Dabi koju poklawaju „Air Srbija” i „HÚatt RegencÚ”, kao i akcija „Obradujmo kom{ije” u kojoj }e se kom{ijama deliti razli~ite poslastice. Proslavi ovog jubileja pisustvovali su ~lanovi Rotari kluba Beograd koji je vr{wak hotela u kom od osnivawa odr`ava svoje redovne sastanke i gde proslavqa zna~ajne datume iz istorije Kluba i Distrikta. Prisustvovali su Trivko Ti}a Savi}, predsednik Rotari kluba Bograd i Nikola Mandi} PPr, koji su direktoru hotela poklonili Monografiju i zastavicu Rotari kluba Beograd kao i jubilarni broj ~asopisa „Srpski Rotar” a direktor je obe}ao da }e jednom biti gost na redovnom sastanku Kluba. Sa prijateqima iz Rotari kluba Beograd bili su prisutni i Olivera Lola Stani}, predsednica Rotari kluba Beograd Metropolitan sa }erkom Duwom i Luka Mandi} iz Rotarakt kluba Beograd, a svi zajedno su u`ivali u poslu`ewu i selekciji odabranih pi}a í
36
29.12.2015
18:25
Page 8
SVAKA SLU^AJNOST JE NAMERNA AKTIVNOSTI
Rot 30-37:Rot 30-37.qxd
KRAGUJEVAC DRUGI PI[U...
Marlen Ditrih, glumica
Olivera Lola Stani}, predsednica - Rotari klub Beograd Metropolitan
37
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
29.12.2015
18:47
Page 1
AKTIVNOSTI
Guverner D2483 Srbija i Crna Gora 2016-2017. godine Velibor Zolak sa gospo|om. 2015 - 11. 8. GETS Opening Session, AntalÚa RotarÚ Institute. Photo bÚ Güneş Ertaş.
BAR SEZONA MANDARINA ^ETVRTI PUT
Dragi prijateqi u Rotariju, Obavije{tavamo Vas da je Rotari klub Bar ve} ~etvrtu godinu za redom sproveo tradicionalnu humanitarnu akciju podjele mandarina djeci iz osnovnih {kola i vrti}a u Bijelom Poqu i Pqevqima.
38
AKTIVNOSTI
Ovogodi{wa donacija ogleda se u isporuci 1.000 kg ovog mediteranskog vo}a koje se uzgaja na teritoriji Bara, a koje su obezbjedili ~lanovi Rotari kluba Bar í Elvir Kalamperovi} Sekretar Rotari kluba Bar 2015 – 2016. godine
BUDVA
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
29.12.2015
18:47
Page 2
39
29.12.2015
18:48
Page 3
AKTIVNOSTI
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
BEOGRAD METROPOLITAN BEOGRAD BEOGRAD ^UKARICA
OVAJ ^ETVRTAK ]E BITI U UTORAK! Rotari klub Beograd Metropolitan (sastanci su utorkom), Rotari klub Beograd (sastanci su ~etvrtkom) i Rotari klub Beograd ^ukarica (sastanci su ~etvrtkom), odr`ali su zajedni~ki sastanak u utorak, 8. decembra 2015. godine, u hotelu HÙATT RegencÚ, sa okupqawem od 19:30 do 20:00h, a tradicionalno je dru`ewe u ovom Klubu-doma}inu po~elo ve~erom. Doma}ini su organizovali degustaciju vrhunskih italijanskih (Chianti, Pinot) i kalifornijskih (Cabernet, ChardonnaÚ, Savignon, Pinot) vina u organizaciji firme InVitto – koja je i dobavqa~ pi}a. Tokom ve~ere oko ~etrdeset prijateqa i gostiju u`ivalo je u prezentaciji crvenih i belih vina. Ve} smo navikli da nam je bio poslu`en vrlo raznovrstan izbor jela – {vedski sto, pa je tu bilo ukusnih zalogaja i za one koji poste! í
40
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
29.12.2015
18:48
Page 4
41
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
42
29.12.2015
18:49
Page 5
AKTIVNOSTI
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
29.12.2015
18:49
Page 6
BEOGRAD ,,DU[ANOVA^KI CVET’’
S obzirom da zbog sastanka OEBS-a u Beogradu nije bilo mogu}e da na{ redovni sastanak odr`imo u hotelu „HÚatt”, predsednik Rotari kluba Beograd Trivko Ti}a Savi} je u ~etvrtak, 3. decembra 2015. godine pozivao prijateqe i organizovao dru`ewe u kafani „Du{anova~ki cvet” koji se nalazi u Ustani~koj ulici, na Du{anovcu, Vo`dovac. Prisutno je bilo jedanaest ~lanova Kluba, a sa nama su ove ve~eri bili i na{i dragi Vesna Brajer, Miodrag Zagorac, i Dr Sr|an Sretenovi}. Ti}a je ovoga puta sa vlasnikom kafane, ina~e wegovim dragim prijateqem, sve dogovorio i organaizovao pa su
spremqeni specijaliteti kafane: jagwetina ispod sa~a, a za malobrojne koji je ne vole, mogla se dobiti teletina ispod sa~a ili, po posebnoj poruybini, prase sa ra`wa – vru}e! Jedino je ovo prijatno ve~e „palo” u vreme kad je po~eo Bo`i}ni post, pa je za Hayi Du{ana bilo pripremqeno ne{to posebno: bareni krompir, papri~ice u uqu, kiseli kupus, ’lebac i - fileti! Dakle, be{e ovo jedno lepo i korisno ve~e, gde su se videli stari prijateqi i gde se razgovaralo o teku}im pitawima u Klubu, a i {ire í
43
AKTIVNOSTI
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
29.12.2015
18:49
Page 7
BEOGRAD ^UKARICA ^ARTER PROSLAVA KLUBA OSMI PUT
Rotari klub Beograd ^ukarica proslavio je osam godina od svog osnivawa u subotu, 28. novembra 2015.godine u hotelu „Ora{ac” u Ko{utwaku, u Beogradu. Na proslavi je bilo prisutno 168 prijateqa iz 26 Rotari klubova, 7 Rotarakt klubova kao i na{i prijateqi iz ustanova koje poma`emo. Posebno nam je drago da su proslavi prisustvovali, pored na{ih kumova iz Rotari kluba Kikinda, pobratima iz RC Doboj, RC Bijeqina i Rotari kluba Ni{ Konstantin Veliki, i Rotarijanci iz na{ih prijateqskih klubova RC Nittedal iz Osla iz Norve{ke i RC Me-
44
mingem iz Nema~ke i po prvi put Rotarijanci iz RC Tuzla i RC Br~ko. Posle udarca ~eki}em u zvono i intonirawa himni Srbije, Crne Gore i Rotari Internacionala prisutnima su se obratili ~arter predsednik Vladimir Mati}, pastpredsednik Nenad \urovi}, aktuelni predsednik Dragan Pajevi} i predsednik kumovskog Kluba Milan Jovanovi} iz Rotari kluba Kikinda. Past predsednik Nenad \urovi} je ukratko podsetio o aktivnostima Kluba za vreme wegovog mandata. Posebno se zahvalio na pomo}i u realizaciji manifestacije „Dru`ewe i slu`ewe-Ada 2015” i uru~io plakete-zahvalnice predstavnicima RC Nittedal, RC Memingem, RC Tuzla, Rotari kluba Sremska Mitrovica i Crvenom krstu ^ukarice. Nakon obra}awa predsednika Dragana Pajevi}a o planovima za vreme wegovog mandata on je uru~io plaketu za doprinos u profesiji Zvezdanu Bradi}u, sekretaru Crvenog krsta ^ukarice. Tako|e, predsednik Dragan Pajevi} je uru~io stipendije za 2015-2016 godinu Jovani [emi} iz 13. beogradske gimnazije i Dijani Gligorijevi} iz Muzi~ke {kole „Vatroslav Lisinski” uz napomenu da smo stipendije i nagrade za najboqe slikare sa likovne kolonije „Ada 2015” uru~ili 26. 11. 2015. godine na izlo`bi organizovanoj u „Galeriji 73”. Nastavqaju}i sa lepom tradicijom Kluba o prijemu novih ~lanova na ovakvim manifestacijama predsednik Dragan Pajevi} je uru~io Rotarijanske zna~ke novoprimqenim ~lanovima Milo{u Bjelajcu i Predragu Sanaderu koji je kao prvi ~lan iz na{eg Rotarakta do{ao u na{ Klub. Na kraju sve~anog dela programa potpisane su poveqe o bratimqewu izme|u Rotari kluba Beograd ^ukarica i Rotari klu-
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
29.12.2015
18:50
Page 8
ba Bijeqine i razmeweni pokloni izme|u predsednika Dragana Pajevi}a i Te{e Moji}a. Tako|e, potpisane su i poveqe o bratimqewu Rotarakt kluba Beograd ^ukarica i Rotarakt kluba Sarajevo i razmeweni pokloni izme|u predsednica Ane Stefanovi} i Tawe Mi}i} a prisutne je pozdravila DR Tijana Panteli}. Za vreme ve~ere organizovana je aukcija slika koje su nastale na likovnoj koloniji „Ada 2015” i zahvaquju}i na{im prijateqima i ~lanovima Kluba prikupqeno je blizu 400.000 dinara za stipendirawe talentovanih u~enika, sportista i slikara í Vladimir Mati}
Uru~ewe poveqe za doprinos profesiji-Zvezdan Bradi}
AKTIVNOSTI
Dobitnici zahvalnica RK Beograd ^ukarica
BEOGRAD 98. RO\ENDAN [KOLE ZA DECU O[TE]ENOG VIDA „VEQKO RAMADANOVI]” U ZEMUNU
Uru~ewe stipendija Jovani [emi} i Dijani Gligorijevi}
Minulog 13. decembra 2015. godine, [kola za decu o{te}enog vida „Veqko Ramadanovi}” u Zemunu, sve~anom priredbom u~enika obele`ila je i proslavila Dan {kole, 98. po redu. Ove godine, 98. ro|endan [kole je bio u znaku - POSVE]ENO DOBRO^INITEQU SLEPIH ^ITAVOG SVETA, VEQKU RAMADANOVI]U koje je napisala kwi`evnica VarmaTilander. Minulog 13. decembra je Hayi Du{an Glu{ac prisustvovao priredbi i u ime Rotari kluba Beograd direktorki {kole Radi Laban ~estitao veliki datum, zna~ajan za ovu, najstariju {kolu za slepe i slabovide ({kola je internatskog tipa) u na{oj zemqi i na ovim prostorima i uru~io joj tradicionalnu nov~anu donaciju od 1000 evra koja }e pomo}i da |aci [kole jo{ boqe i uspe{nije poha|aju nastavu i u~estvuju u aktivnostima koje ovaj vredni nastavni~ki kolektiv organizuje í
Prijem novih ~lanova -Milo{ Bjelajac
45
29.12.2015
18:50
Page 9
AKTIVNOSTI
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
SREMSKA MITROVICA NEZBRINUTOJ DECI ZA NOVOGODI[WA RADOVAWA
Bilo je veselo, zabavno i „radno takmi~arski“, sve u duhu humanosti, na tradicionalnoj manifestaciji takmi~ewa u pravqewu doma}ih kobasica koju je rganizovao Rotari klub Sremska Mitrovica u Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica”. U~estvovali su Rotari i Rotarakt klubovi: Beograd, Beograd ^ukarica, Beograd Singidunum, Beograd Dediwe, Beograd Sava, Vaqevo, [abac, Bor, ^a~ak, Kula i Sremska Mitrovica sa Rotaraktom kao i wihovi prijateqi i brojni gosti koji su do{li zajedno sa Klubovima. Ve~ita borba bila je u disciplini ko }e napraviti najboqu kobasicu, na tradicionalan na~in iz kraja odakle dolazi ili po recepturi predaka i kom{ija mesara, bar onih koji ho}e da otkriju gurmanske tajne. Tri prve simboli~ne nagrade osvojile su ekipe Rotari klubova: Bor, Kula i Beograd-Singidunum. Naravno da doma}ini, veseli Sremci na ~elu sa predsednikom kluba Ilijom Zupcem i (iz)vanrednim doma}inom sa Zasavice Slobodanom Simi}em, nisu propustili ovu divnu priliku da goste {to boqe ugoste, da ih zabave, da se proba ono {to je tog lepog, prijatnog dana i jo{ lep{eg humanitarnog dru`ewa, napravqeno i da se sve to, osim za~ina za kobasice, `estoko za~ini dobrom srema~kom, tambura{kom muzikom. Ciq ove humanitarno-donatorske akcije je bio kao i do sada, da se prikupe sredstva za obezbe|ewe novogodi{wih poklon-paketi}a za decu bez roditeqskog starawa. Tako se ova aktivnost Rotari kluba Sremska Mitrovica tradicionalno odvija u saradwi sa Kompanijom „Luki komerc” iz Pe}inaca i mitrova~kim Centrom za socijalni rad „Sava”.
46
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
29.12.2015
18:51
Page 10
O svemu {to se de{avalo u predivnom ambijentu Specijalnog rezervata prirode „Zasavica”, najboqe i najiskrenije govore fotografije í S. N.
I mesto RK Kula
II mesto RK Bor
Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org
47
AKTIVNOSTI
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
29.12.2015
18:51
Page 11
BEOGRAD RADNI ^ETVRTAK SA DRAGIM GOSTIMA
U ~etvrtak, 17. decembra pro{le godine, ~lanovi Rotari kluba Beograd na svom redovnom sastanku u hotelu HÙATT imali su zadovoqstvo da im u kra}u posetu do|e Guverner Dejan ^ikara koji je prisutne obavestio dokle se stiglo sa zahtevom da ~asopis SRPSKI ROTAR postane Distriktno glasilo. Tako|e je prisutne obavestio da je sa ovom posetom Rotari klubu Beograd ve} obi{ao polovinu Rotari klubova u Distriktu, taman koliko i treba, na polovini svog mandata, jer je obe}ao da }e obi}i SVE Klubove. I vest koju su prisutni prijateqi pozdravili aplauzom bila je, da je Guver-
48
ner ve} skoro mesec dana u zaslu`enoj penziji. Nedugo zatim posetio nas je Rotarijanac iz Rotari kluba Bratislava u Slova~koj, fini gospodin koji u hotelu ima radnu sesiju, ali, kako to dobri Rotarijanski obi~aji nala`u, znao je za dan i vreme sastanka najstarijeg Rotari kluba u na{oj zemqi i eto, posetio je prijateqe. U kra}em razgovoru i uz ~a{u pi}a, popri~alo se o Rotarijanskim temama i `eqi da se prijateqi dva Kluba {to pre upoznaju. Pre zvani~nog ve~era{weg sastanka, odr`an je sastanak Komiteta za ~lanstvo i nominacije kojim je presedavao Predsednik Hayi Du{an Glu{ac i koji je usvojio listu ~lanova novog Upravnog odbora Rotari kluba Beograd za 2016 - 2017. godinu, koju je predlo`io budu}i Predsednik Nenad Sakovi}. Tako|e, jednoglasno je usvojeno da Predsednik Rotari kluba Beograd za Rotarijansku 2017 – 2018. godinu bude prijateq Pavle Bani}. Ovi predlozi }e se usvajati tokom glasawa na zakazanoj radnoj i redovnoj Skup{tini Rotari kluba Beograd, u ~etvrtak, 24 decembra. Zatim je Predsednik Kluba Trivko Ti}a Savi} po~eo redovni sastanak Upravnog odbora Kluba koji je imao nekoliko va`nih ta~aka i o kojima su prisutni ~lanovi razgovarali. Bio je ovo jedan sasvim radni i prijateqski ~etvrtak, na samom kraju minule kalendarske i proste 2015. godine í
29.12.2015
18:51
Page 12
AKTIVNOSTI
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
BEOGRAD SVETI OTAC NIKOLAJ, ^UDOTVORAC MIRIKLIJSKI - KRSNA SLAVA ROTARI KLUBA BEOGRAD
U subotu 19. decembra pro{le godine, ~lanovi Rotari kluba Beograd proslavili su svoju Krsnu slavu u prostorijama Kluba u Kursulinoj ulici, na Vra~aru, gde se nalaze i prostorije advokatske kancelarije Dragana Brajera, uglednog beogradskog advokata i osniva~a Kluba.
Ve} od ~etiri popodne pristizali su prvi gosti, sve{tenik, ~lanovi hora „Oktoih� koji tradicionalno, svake godine prate svojim pojawem ~in se~ewa dva kola~a koji se nalaze pored `ita, sve}a i vina na ~asnoj trpezi, jer je to i Krsna slava porodice Brajer, Dragana, Vesne i Sofie. Kako je ovo najve}a Krsna slava u Srba, tako mnogi ~lanovi Kluba slave, no, pristni su bili mnogi dragi gosti u domu Brajerovih: Predsednik Rotari kluba Beograd
49
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
29.12.2015
18:52
Page 13
Trivko Ti}a Savi}, minuli predsednik Hayi Du{an Glu{ac, budu}i predsednik Nenad Sakovi} sa suprugom Lelom, Tatjana Oluji}, Guverner na{eg Distrikta Dejan ^ikara, ~lanovi Rotari klubova Pali} i ^a~ak, Advokatske komore Beograda i Srbije... Pored i}a koje je bilo posno kako i dolikuje u danima velikog Bo`i}nog posta, i pi}a, razgovor prijateqa bio je oboga}en muzikom u izvo|ewu umetnika koji svake godine u~ine ovaj Sveti dan jo{ sve~anijim i lep{im. I be{e sve tako do kasno u no}... Na mnogaja leta ~asnoj porodici Brajer i ~lanovima Rotari kluba Beograd Ă
50
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
29.12.2015
18:52
Page 14
51
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
52
29.12.2015
18:53
Page 15
29.12.2015
18:54
Page 16
PROKUPQE POMO] PORODICI TO[KI]
Dirnuti tu`nom `ivotnom pri~om dvoje mali{ana iz sela Koznica u op{tini Aleksandrovac, ~lanovi Rotari kluba Prokupqe posetili su porodicu Toski} i tom prilikom uru~ili pomo}. Kao {to se moglo videti, doma}instvo Toski}a je do pre par godina bilo uzorno. Me|utim, majka Miqane (12) i @eqka (11) je preminula, otac se te{ko razboleo i „kola su krenula nizbrdo”. Porodica `ivi u veoma te{kom materijalnom stawu, vo|ewe doma}instva su preuzela deca. Koliko im je te{ko govori podatak da samo do {kole i nazad prepe{a~e 12 kilometara.
- Na `alost, ovakvih primera je mnogo i ovim gestom `elimo da deci pru`imo nadu u boqe sutra. Ujedno pozivamo sve one koji mogu i `ele da pomognu da se osvrnu oko sebe, jer u okru`ewu svakog od nas sigurno postoji neko kome je pomo} preko potrebna, istakli su prokupa~ki i kru{eva~ki Rotarijanci í
AKTIVNOSTI
AKTIVNOSTI
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
BEOGRAD GODI[WA SKUP[TINA KLUBA
U ~etvrtak, 24. decembra 2015. godine, na svom posledwem sastanku u minuloj kalendarskoj godini ~lanovi Rotari kluba Beograd odr`ali su svoju redovnu godi{wu Skup{tinu gde su birali nove ~lanove Upravnog odbora Kluba za Rotarijansku 2016 – 2017. godinu i budu}eg Predsednika za Rotarijansku 2017 – 2018. godinu.
Inicijativa da se porodici Toski} pomogne potekla je od strane Milo{a ]ur~i}a, Rotarijanca iz Perta, Australija, koji je poreklom iz Toplice. Organizaciju akcije je preuzeo Rotari klub Prokupqe. Gospodin ]ur~i} je donirao sredstva za kupovinu dva bicikla, a ~lanovi RK Prokupqe su se ukqu~ili kupovinom namirnica, garderobe i donacijom u novcu. Akciju je pomogao i RK Kru{evac donacijom u vidu paketa ku}ne hemije. Ukupna vrednost pomo}i koja je uru~ena iznosi 80.000 dinara.
Prisutno je bilo 12 ~lanova, 2 ~lana su glasala elektronski, jer su bili na putu, a 3 ~lana nisu glasala. Nakon {to su ~lanovi Komiteta za ~lanstvo i nominacije razmotrili kandidate koje je predlo`io Nenad Sakovi} kao izabrani Predsednik, Komitet je pod ruko-
53
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
54
29.12.2015
18:54
Page 17
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
29.12.2015
18:56
Page 18
vodstvom Hayi Du{ana Glu{ca utvrdio listu kandidata, pa su se tajnim glasawem svih aktivnih ~lanova Kluba birani: ^lanovi Upravnog odbora Kluba u mandatu 2016- 2017. godine 1. Pavle Bani} - budu}i predsednik 2017- 2018. godine 2. Miodrag Trpkovi} – potpredsednik 3. Du{an Joksimovi} – sekretar 4. Tatjana Oluji} – ceremonijar 5. Miroslav Miwa Nikoli} 6. Trivko Ti}a Savi}, neposredno prethodni predsednik – Komitet za ~lanstvo i nominacije 7. ^edomir Petriwac - Komitet za Rotari fondaciju 8. Jovan Ili} – Komitet za administraciju 9. Dragan Brajer - Komitet za projekte u lokalnoj, doma}oj i me|unarodnoj zajednici 10. Hayi Du{an Glu{ac - Komitet za dobar ugled kluba u javnosti + izdavawe ~asopisa„Rotar” 11. Nenad Sakovi} – Izabrani Predsednik Kluba u mandatu 2016- 2017. godine
Na Skup{tini je Predsednik Kluba Trivko Ti}a Savi} predlo`io tro~lanu komisiju u sastavu: Duka Samaryi}, predsednik i ~lanovi Hayi Du{an Glu{ac i Miodrag Trpkovi}. Po{to je komisija prebrojala glasa~ke listi}e i saop{tila kona~ne rezultate glasawa da su svi predlo`eni kandidati izabrani uz ~estitke novoizabranom rukovodstvu Kluba, za ve~eru je bilo poslu`eno: Glavno jelo: Kara|or|eva {nicla, me{ana salata i sotirani krompir; Desert: Tart sa kru{kom i sosom od vanile. Za one koji poste, na „repertoaru” je bio standardno dobar losos sa grilovanim povr}em. Ostatak ve~eri protekao je u opu{tenoj, veselijoj atmosferi prijateqa kako se i o~ekivalo da bude na samom kraju jedne te{ke i umorne godine koja je eto, ve} iza nas... í
55
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
56
29.12.2015
18:58
Page 19
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
29.12.2015
18:59
Page 20
22 navike SRE]NIH qudi Na svetu postoje dve vrste qudi: oni koji biraju da budu sre}ni i oni koji su odlu~ili biti nesre}ni. Protivno popularnom uverewu, sre}a ne dolazi od slave, bogatstva ili od drugih qudi, ve} iznutra. ajbogatija osoba na svetu mo`e biti nesre}na, dok N besku}nik mo`e biti nasmejan i zadovoqan svojim `ivotom. Sre}ni qudi su sre}ni jer ~ine sami sebe sre}nima. Imaju pozitivan pogled na `ivot i u miru su sa samim sobom. Kako to posti`u? Prili~no jednostavno. Sre}ni qudi neguju dobre navike koje poboq{avaju wihove `ivote. Wihove navike su druga~ije. Upitajte sre}ne osobe {ta ~ine i one }e vam re}i da: 1. Nisu zlopamtila i da opra{taju Sre}ni qudi znaju da je boqe oprostiti i zaboraviti, nego dopustiti negativnim ose}ajima da prevladaju nad pozitivnima. Zlopam}ewe mo`e na mnoge na~ine {tetno uticati na na{e zdravqe; mo`e dovesti do depresije, teskobe i stresa. Za{to biste dopustili da osoba koja vas je povredila ima mo} nad vama? Ako otpustite lo{e ose}aje zbog uvreda koje su vam naneli drugi, ima}ete ~istu savest i dovoqno energije da u`ivate u dobrim stvarima u `ivotu. 2. Qubazni su prema drugima Jeste li znali da je nau~no dokazano kako ste sre}niji ako ste qubazni prema drugima? Svaki put kada u~inite ne{to nesebi~no, va{ mozak proizvodi serotonin, hormon koji ubla`ava napetost i podi`e va{ duh. Ali ne samo to. Ako se odnosite prema drugima s qubavqu i po{tuju}i wih i wihovo dostojanstvo, mo}i }ete izgraditi sna`nije me|uqudske odnose. 3. Na probleme gledaju kao na izazove Re~ „problem“ nikada nije deo re~nika sre}ne osobe. Jer problem se do`ivqava kao ono {to nas vra}a nekoliko koraka unazad, kao borba ili neizvesna situacija, dok je izazov ne{to pozitivno; prilika, zadatak ili podstrek
da se na ne{to osmelimo. Poku{ajte prepreke na koje nailazite posmatrati kao izazov. 4. Izra`avaju zahvalnost za ono {to ve} imaju Popularna izreka glasi otprilike ovako: „Najsre}niji qudi nemaju najboqe od svega, oni samo naprave najboqe od onoga {to imaju“. Va{ }e ose}aj zadovoqstva biti puno dubqi ako uvek budete svesni svojih blagoslova umesto da `udite za ne~im {to nemate. 5. Sawaju Qudi koji imaju velike snove, svoje }e ciqeve ostvariti pre nego oni koji ih nemaju. Ako se usudite sawati, bi}ete usresre|eni i dobro raspolo`eni. 6. Ne optere}uju se sitnicama Sre}ni qudi se pitaju: „Ho}e li mi ovaj problem biti va`an za godinu dana?“ Oni znaju da je `ivot prekratak da bi ga potro{ili na prili~no neva`ne `ivotne situacije. Ako ne dopustite da vas takve situacije optere}uju, bi}ete opu{teniji pa }ete mo}i u`ivati u onome {to je u `ivotu stvarno va`no. 7. Govore dobro o drugima ^ovek se boqe ose}a kad je qubazan, nego kada je zloban. Koliko god tra~arewe bilo zabavno, nakon wega }ete se gotovo uvek ose}ati krivim i punim kajawa. Isticawe lepih stvari kod drugih ohrabri}e vas da razmi{qate pozitivno i da ne osu|ujete. 8. Nikada se ne opravdavaju Benyamin Franklin je jednom rekao: „Ko je dobar u tra`ewu opravdawa, retko je dobar u bilo ~emu drugom“. Sre}ni qudi ne opravdavaju se i ne krive druge za svoje gre{ke. Umesto toga priznaju ih, te se, ~ine}i tako, aktivno nastoje mewati na boqe. 9. @ive u sada{wosti Sre}ni qudi ne `ale za pro{lo{}u i nisu zabrinuti za budu}nost. Oni u`ivaju u sada{wosti, potpuno posve}eni onome {to trenutno rade. Zato, zaustavite se i pomiri{ite ru`u. 10. Svakog jutra ustaju u isto vreme Jeste li primetili da su mnogi uspe{ni qudi
57
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
29.12.2015
18:59
Page 21
ranoranioci? Ustajawe u isto vreme stabilizova}e va{ biolo{ki ritam, pove}ati produktivnost te vas u~initi mirnima i koncentrisanijim. 11. Izbegavaju upore|ivati se s drugima Svako radi svojim tempom, pa se nema smisla upore|ivati s drugima. Ako budete razmi{qali kako ste boqi od nekoga, u vama }e se pojaviti nezdrav ose}aj superiornosti. Ako pak budete mislili da je neko boqi od vas, ose}a}ete se lo{e. Bi}ete sre}niji ako se na vlastiti napredak usresredite, a tu|i pohvalite. 12. Mudro biraju prijateqe Va`no je okru`iti se optimisti~nim qudima koji }e vas podsticati da ostvarujete svoje ciqeve. [to ste vi{e okru`eni takvim qudima, boqe }ete se ose}ati. 13. Ne tra`e odobravawe Sre}ni qudi ne mare {ta drugi misle o wima. Slede svoje srce i ne dopu{taju da ih drugi obeshrabre. Znaju da je nemogu}e svima udovoqiti. Poslu{ajte {to vam drugi imaju re}i, ali nikada ne tra`ite odobravawe. 14. Pa`qivo slu{aju Mawe pri~ajte – vi{e slu{ajte. Slu{awe ~ini va{ um otvorenim za mudrost drugih, a to vam omogu}uje da poslu{ate razli~ita mi{qewa. [to intenzivnije slu{ate, to va{ um postaje ti{i, i postajete zadovoqniji. 15. Neguju me|uqudske odnose Usamqena osoba je tu`na osoba. Sre}ni qudi su svesni koliko je va`no razvijati jake, zdrave odnose. Uvek imajte vremena za svoju porodicu, prijateqe ili voqene osobe. 16. Meditiraju Meditacija uti{ava um i poma`e prona}i unutra{wi mir. Ne morate biti majstori meditacije kako biste u tome uspeli. Sre}ni qudi znaju uti{ati svoj um bilo kada i bilo gde, naro~ito kada znaju da trebaju da smire nerve. 17. Hrane se zdravo Zbog brze se hrane ~ovek ose}a lewo, a u takvom je stawu te{ko biti sre}an. Sve {to pojedete, direktno uti~e na sposobnost va{eg tela da proizvodi hormone koji odre|uju raspolo`ewe, energiju i koncentraciju. Pripazite da jedete hranu koja }e va{ um i telo odr`avati u dobroj formi. 18. Ve`baju Istra`ivawa su pokazala da telesne ve`be uveliko podi`u nivo hormona sre}e. One }e, tako|e, podi}i va{e samopouzdawe pa }ete se nakon we ose}ati korisno. 19. @ive jednostavno Sre}ni qudi nemaju gomilu stvari u svom domu jer znaju da ih one mogu nepotrebno opteretiti i u~initi ih nervoznima. Neka su istra`ivawa pokazala da su Evropqani puno sre}niji od Amerikanaca. To je veoma zanimqivo budu}i da Evropqani `ive u mawim ku}ama, voze jednostavnije automobile i imaju mawe stvari. 20. Govore istinu Lagawe izaziva stres; zbog wega }ete izgubiti samopouzdawe i postati antipati~ni. Istina }e vas osloboditi. Iskrenost poboq{ava va{e mentalno zdravqe, i omogu}ava da drugi sti~u svoje poverewe u vas. Uvek budite iskreni i nikada se zbog toga ne izviwavajte. 21. Imaju razvijenu samokontrolu Sre}ni qudi imaju priliku ,,birati’’ kakav }e im biti `ivot. Ne dopu{taju da im drugi govore kako bi trebali `iveti. Ako upravqate svojim `ivotom, bi}ete pozitivni i svesni svoje vrednosti. 22. Prihvataju ono {to ne mogu promeniti Kada jednom prihvatite ~iwenicu da `ivot nije „fer“, bi}ete puno mirniji. Umesto da se optere}ujete time kako „`ivot nije po{ten“, usresredite se na ono na {to mo`ete uticati i promenite to na boqe. Izvor balkanspress.com
58
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
29.12.2015
18:59
Page 22
MIRIS BELOG GRADA
I BEOGRAD IMA PUT SUZA amenita staza koja bi mogla da bude istorijska atrakcija prestonice Srbije gotovo da je zaboravqena. K Staza mu~enika ide od Kalemegdana do Doweg grada. Beograd, poput Jerusalima, ima svoju Via Dolorosa (Put suza) kojom su kao Hrist na putu ka Golgoti, vekovima kora~ali mu~enici i sveci. Ova kamenita staza danas je zaboravqena, osim me|u retkim poznavaocima istorije i ~u-
Sveti mu~enik |akon Avakum
varima predawa, kao {to je protojerej-stavrofor dr Radomir Popovi}, profesor Bogoslovskog fakulteta. Hod po mukama od Kalemegdana preko tvr|ave, a zatim vijugavom stazom pored crkve Ru`ice i Kapele Svete Petke do Doweg grada i obale Dunava zapo~eli su jo{ 314. godine prvi beogradski sveci Ermil i Stratonik. - Singidonski sveci gotovo su nepoznati i bez hrama u Beogradu - ka`e prof. Popovi}. - S druge strane, veoma su po{tovani na pravoslavnom istoku, o ~emu govore wihove ikone {irom Rusije Sveti mu~enici beogradski-Ermil i Stratonik
i freske u manastirima na Svetoj Gori, u Crkvi Svete Sofije u Kijevu, ali i u Visokim De~anima. Odnos dru{tva prema beogradskim mu~enicima i svecima je ispod svake kritike, smatra prof. dr. Popovi} i navodi da je godinama otpadna voda iz kafi}a na Jak{i}evoj kuli curila u kosturnicu branilaca Beograda i uni{tavala je. - Moje `albe Zavodima za za{tiSveti mu~enik tu spomenika nai{le su na podiguman Pajsije smeh, jer su kafane u koje dolaze politi~ari postale savremene svete krave - ka`e prof. dr. Popovi}. - Malo Beogra|ana zna da su putem suza 1814. godine kroz {palir Turaka, pod {ibama i uvredama, kora~ali i srpski mu~enici sveti iguman Pajsije i |akon Avakum, koji je umesto krsta na le|ima nosio kolac na kome }e i stradati. Na{a deca ne znaju pri~u o hrabrosti i nepokolebqivosti |akona Avakuma, koji je odbio da promeni veru iako bi tako spasao `ivot - nastavqa prof. dr. Popovi}. - Ne znaju ni da su ovom stazom u smrt i slavu oti{li 1915. godine i mu~enici iz otpisanog puka majora Gavrilovi}a, ~ije kosti po~ivaju u Jak{i}evoj kuli. Ali znaju koji politi~ari dolaze u kafanu iznad kosturnice.
59
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
29.12.2015
19:01
Page 23
a{ sagovornik, duhovnik Ru`ice i Kapele Svete N Petke na Beogradskoj tvr|avi, podse}a da je prostor MIRISI STAROG BEOGRADA oko ove dve bogomoqe vekovno strati{te i svetili{te, jedan od centara iz koga je hri{}anstvo krenulo s civilizovanog istoka Rima ka varvarizovanom zapadu. - Sveti Ermil i Stratonik ubrajaju se u najstarije hri{}anske stradalnike - ka`e prof. Popovi}. - Stradali su 314. ili 315. godine, posle dono{ewa Milanskog edikta, kojim su Konstantin i wegov savladar Likinije u~inili hri{}anstvo ravnopravnom verom. Ubrzo dolazi do wihovog sukoba i Likinije, koji vlada istokom iz Beograda, ponovo se okre}e protiv hri{}ana. Car li~no saslu{ava |akona Ermila i wegovog sledbenika vojnika Stratonika, koji se ni posle te{kih muka ne odri~u Hrista. Osu|uje ih na smrt, a legionari ih vode kroz tvr|avu do Dunava i bacaju u reku. - @itija ka`u da su wihova tela isplivala najverovatnije na obali Brestovika kod Grocke - ka`e prof. dr Popovi}. - Savremena arheolo{ka istra`ivawa ukazuju na to da je ranohri{}anska grobnica na tom lokalitetu podignuta na grobu.
B
eogradski Put suza prolazi pored kapele podignute na izvoru kraj koga su po~ivale mo{ti Svete Petke koje je u Beograd doneo despot Stefan Lazarevi}, utemeqiva~ srpske prestonice. Wega je u 15. veku prva kanonizovala kao sveca - ruska crkva. Hroni~ar beogradskog Puta suza, podse}a da se u decembru 2015. godine obele`ila godi{wica stradawa svetih igumana Pajsija i |akona Avakuma koji su se 1814. godine peli ka svojoj Golgoti na dana- Despot Stefan Lazarevi} {wem Trgu Republike. - Manasija (1415-1418), - Stopama Ermila i ktitorska freska Stratonika hodali su borci za slobodu Srbije koje su Osmanlije zato~ile u kuli Neboj{i - ka`e prof. dr Popovi}. - \akonu Avakumu, mu~eniku neobi~ne lepote i an|eoskog glasa, Osmanlije su nudile da pre|e u islam i sa~uva glavu, a on ih je odbio re~ima: „Srb je Hristov, raduje se smrti; A sud stra{ni ~eka i vas Turke, pa vi ~in’te {to je vama drago! A skoro }e Turci dolijati, Bog je svedok i wegova pravda”í
60
najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe I pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, postoje i mirisi ~itavih gradova, nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo ili Duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a kao i u zimu. Francuski Gras miri{e na parfeme, alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage, ali i otpadnih voda, podse}a na Veneciju, a po mirisnoj slici dubrova~kih `ardina spravqen je i parfem. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzoko`e nosa. U sebi sadr`i zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se dru{tvu nametne svojom prefiweno{}u i lepim pona{awem propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, bolest i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost i mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i prejelost i obest.
Bujnost |ulistana Slo`eno opa`awe, zasnovano na vi{e~ulnim osetima, pa stoga i onima koje se ti~u mirisa, vrlina je naro~ite retkosti, koju tek ponekad nalazimo kod svedoka pro{lih vremena. ^ak je i za veliku ve}inu pisaca oko – ~ulo distance – vrhovna kamera koja opa`ajni svet svodi na vidqivi svet doga|aja i prizora, a {arolikost toga sveta na {arolikost oblika i boja. Takvo svedo~ewe se onda zasniva na pobrojavawu fotografski upam}enih utisaka. ^ulnost putopisaca koji su ostavili zapise o Beogradu 19. veka tako|e je bila ~ulnost oka, tek ponegde uha i nosa: kao da se malo dodirivalo, neznatno mirisalo i oslu{kivalo, te je retko kad pero uop{te bele`ilo utiske opipa, mirisa i sluha. Jednako je mogu}e da su takvi oseti lako ~ileli iz se}awa. ^ak i ~uveni „Fi}irbair” ili „breg za razmi{qawe”, kako su Turci imenovali kalemegdansko uzvi{ewe, svoj naziv je dugovao apoteozi vidqivog i uzvi{enosti – „velikolepnosti” pogleda na obli`wa prekore~na prostranstva. Na sna`ne mirise {tala, samih obala i reka, ribarskih mre`a i muqa, a u neko doba i obli`weg smetli{ta, koji su se ose}ali na samom bregu i podse}ali na svako-
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
29.12.2015
19:01
Page 24
dnevicu, nisu se tro{ile re~i, niti po tome imenovale gradske ~etvrti, poqa i naseqa. Potpunija stvarnost onoga vremena se otuda uop{te otkriva te{ko i posredno, pa i olfaktivno carstvo varo{i toga doba – kroz uzgredne napomene i usputna opa`awa. Nije samo poznata bujnost |ulistana ~inila mirisni svet Beograda 19. veka. Premda su svedo~anstva o ukrasnim ba{tama i ru`i~wacima ponekad samo poetizovani stereotip o bajnosti rastiwa samog Carigrada koji se potom prenosio i na druge gradove Orijenta, sa Beogradom to nije bio slu~aj. Tamno zelenilo ovda{wih ~empresa i `ubor {edrvana zadr`avali su se dugo u se}awima putopisaca, kao i slika zelenog mora i ~itavih talasa stasalog drve}a jorgovana, kestena i le{nika iz kojeg su probijali minareti i tek ponegde krovovi belih ku}a. Beogradski |ulistani, kako je zapisao Ami Bue, bili su zasa|eni naj~e{}e ru`ama i karanfilom, bosiqkom, nanom, nevenom, dragoqubom, suncokretom, qiqanom i tulipanom. Iza visokih ba{tenskih zidova, sa osmanluk-~ardaklija visilo je gro`|e, posvuda je bilo i drugog vo}a, te su preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, po-
sebno s prole}a i leti, putovali sokacima i {irokim atarima turskog grada. No, u ono vreme, me|u mirisnim dra`ima neprijatne su bile sna`nije i dura{nije od prijatnih. Iako im je vera nalagala ~isto}u u svakom pogledu, i premda su amami i {edrvani uz ve}e d`amije, koji su ponegde pu{tani i kao vodoskoci, bili opredme}ewa kulta vode u muslimana, poznata prilagodqivost ~ula mirisa, bar po pojedinim opisima putopisaca, qudima je bila darovana od samog Alaha.
Vow oholih U svom opisu Beograda s polovine 19. veka, ma|arski glumac Gabor Egre{i izve{tava o promenama vlasni~kih odnosa u Srbiji posle hati{erifa 1834. godine. Kako vi{e nisu mogli posedovati zemqu kao pojedinci, Turci su odjedared uprosja~eni, te su obale reka vrvele od novih nadni~ara i nosa~a, kao kakve ritave i malomirisne gospode. U sasvim izmewenim prilikama, u iznenadnoj sirotiwi i bedi, wihovo dr`awe se me|utim nije promenilo. Prema inovercima i pravoslavcima, zapravo, polo`aj beogradskog muslimana bio je ~vrsto odre|en nacionalnim obrascem pobednika, pa je ~ak i izgladneli Tur~in pun gada, iz ~ijih drowaka te{ko vowa, kako je primetio svedok vremena Bartolomeo Kunibert, smatrao sebe daleko uzvi{enijim od najbogatijeg predstavnika hri{}anske raje, makar ovaj bio i sam knez Moldavije ili Vla{ke. Ako bi pak od Srbina hteo ne{to da poiska, to bi u~inio kao gospodar su`wu ili kao du`iteq koji uteruje naplatu golemog duga. I sam
knez Milo{, kome je neretko i najneugledniji Tur~in znao da prepre~i put, i sa prkosno upaqenim ~ibukom zatra`i milostiwu, primetio je da Turci ovda{wi i ne znaju druga~ije da i{tu nego s pretwom na jeziku i s prezrewem na usnama. Knez bi u tom slu~aju, kako je posvedo~io francuski diplomat Boa le Kont, udelio milostiwu, ali pre toga naredio da se prkosnome ipak udari trideset batina.
Istan~anost wuha Pre{av{i iz Zemuna u Beograd 1834. godine, jedan high-brow engleski aristokrat, naviknut na mirisne kupke, lakeje i dobre parfeme, susreo se prvi put sa qudima azijatske krvi. Ne~iji vow i bazda, kako je saznao, jesu pokazateqi pada na dru{tvenoj lestvici, ali ne i pot~iwenosti koju je o~ekivao. S visoka primetio je da ova divqa i prkosna bi}a sa prqavo-belim turbanima na glavi i „verovatno nekakvom sposobno{}u mi{qewa”, izgledaju kao da bi im bilo bogougodnije da mu preseku vrat, nego da mu ponesu prtqag. Ne usu|uju}i se da u svoju isto~nu pustolovinu po|e bez miri{qavog toaletnog kov~ega sa kreditnim hartijama, u sokacima dor}olskog Beograda spazio je brojna buwi{ta izme|u turskih ku}a. Na ovom „otpadu vekova”, povrh brda trule`i i odba~enih stvari, le`e}i na suncu, do~ekali su ga veliki psi vu~jeg izgleda – ~uvari svojih smradnih poseda. Svakako nimalo nalik pasmini bigla koja se u wegovoj zemqi odgajala za hajke na lisice. Vazduh je, nastavqa ser Kinglejk, ipak bio pun mirisa limuna i kora od nara sparu{enih na suncu, a sve bli`e ~ar{iji i bazaru, „suvog” parfema i neobi~nih, isto~wa~kih za~ina. Da je kojim slu~ajem pro{etao bazarom s namerom da ne{to kupi, tek tamo, u vrevi uske ~ar{ije zbijenih }epenaka, gde se slobodno izlo`ena roba dodirivala i mirisala, a navalni prodavci ube|ivali u wenu vaqanost, ser Kinglejk bi shvatio koliko je va`na istan~anost wuha. Na stolovima uz }epenke turske Dowe varo{i, svakovrsno, kuvano i pe~eno, meso bilo je izlo`eno na ulici, protivno najosnovnim predstavama o higijeni. Kuvari su svojim muhoterima nehotice naterivali ~itave rojeve insekata na jela i prolaznike. Para od u`egle masti zapahwivala je bazar, a dim pu{e}ih jela, “udarawe na sir}e i smrad od staroga pleswivoga uqa na salati”, ubijali su apetit i najgladnijeg stranca. Po povratku u izmeweni i uznapredovali Beograd krajem 19. veka, Feliks Kanic se se}ao svih ovih prizora turskog grada: neprijatne mirise iz kr~mi i a{d`inica sokaka i }orsokaka Dor}ola, sve muke tamo{we u`asne kaldrme, zaboravqao je tek zahvaquju}i prijatnim dra`ima uha i oka – tihom `uborewu {edrvana i neobi~nim prizorima `ena vatrenih o~iju iz jevrejskih i ciganskih mahala. Spomiwao se ipak prodavnica nepodno{qivih za oko i nos, krvavih komada jagwetine, ov~etine i govedine koji su stajali danima izlo`eni suncu i muvama. Zato su se, izvesno, u to vreme oko kasapnica i tamo gde je mirisalo na gozbu zbirali ~itavi ~opori gladnih pasa. Kao prirodni ~ista~i ulica, dr`ani su za op{te dobro, jer su, kako je obja{wavao francuski putopisac Pule, bili posredni za{titnici od zaraza. Milostivost prema prosjacima i psima nalagao je i islam, a nahraniti psa bilo je delo – ugodno Bogu. Kada bi se psi, me|utim, unutar Tvr|ave nakotili preko svake mere, nizami bi ih pu{tali van utvr|ewa, u grad, ispod Jevrejske mahale i na Jaliju. U strahu od pobesnelih ~opora, Upraviteqstvo varo{i Beograda je 1865. bilo prinu|eno da anga`uje „ve{to i sposobno lice... da odnosi ne~isto}u i zgodnim spravama pse hvata.” Op{tinski strvoder Andra{ Erdeqan pokazao se ipak
61
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
29.12.2015
19:02
Page 25
kao sasvim nepristalo lice za tako odgovoran zadatak, jer je sa otrovnim kola~i}ima „mloga zloupotreblija ~inio” – slobodno naga|ajmo kakva.
^ibukom za kruhom U varo{i mo{eja, kako je pisao Egre{i 1849. godine, minareta, amama, du}ana, kafana pocrnelih od dima, vijugavih slepih soka~i}a, pasa i „zafeherenih” `ena, pu{ilo se na svakom koraku i u svako doba. Kako su ku}e Turaka posle hati{erifa sve vi{e postajale odraz bede, zelenilo i prirodna rasko{ unutra{wih ba{ta skrivala je sirotiwu: prostori reprezentacije postali su ba{tenski kiosci zastrti }ilimima gde je gost poslu`ivan i duvanom. U Pa{inom dvoru tako|e, posebno obu~ene dvorske sluge, ~ibukhije i kafehije, poslu`ivale su visoke zvani~nike nargilama i {arenim, bogato ukra{enim ~ibucima od jasminovih stabqika. Prijatne arome su bile sastavni deo audijencije, uz kafu su slu`ene isto~wa~ke poslastice i mirisna voda, a same zvanice su joj prisustvovale namirisane i u sve~anoj odori.
se i ja{e, a pred put preko Dunava i Save mora se pripremiti sa obazrivo{}u kao da se odlazi na onaj svet. Mirisi Beograda ogledaju sudar civilizacija, a mirisni kov~eg koji dr`i uz sebe nije mu drugo do kakvo detiwe „sigurnosno }ebe”, koje je poneo da ga se}a na civilizaciju barona, grofova i erlova, koja se kupa u ~isto}i i prijatnim mirisima. U samom centru grada sa ~u|ewem uo~ava spaqene ru{evine i |ubri{ta. Vilhelm Rihter tako|e pomiwe mesta „gde ga|ewe silom tera da se ide daqe”, a Oto Dubislav Pirh smetli{ta sve mogu}e ne~isto}e, koje se svakog dana na najgadniji na~in mno`e, ~ak i nadomak vezirovog konaka u Tvr|avi. Iz wihovih do`ivqaja probija jasan stav zapadwaka: civilizacijska tekovina je proterati ne~ist daleko izvan kultivisanih i naseqenih prostora; |ubri{tima, trule`i, oblastima ku`nog i drugog otpada – mesto je na periferiji. Civilizacija deluje asepti~ki, izgoni i poni{tava neprijatne mirise a sebi pribavqa prijatne poput parfema i sredstava za higijenu. Haos i sjaj Istoka ogleda se u nepredvidivosti neprijatnih i prijatnih mirisa, dodirima stra{nog i ~arobnog, ru`no}e i lepote, ~ak i tamo gde se najmawe o~ekuju. Grad nije podvojen izme|u ~istog i ne~istog, sre|enog i divqeg, mirisnog i smradnog, urbanog i ruralnog, nego je sve isprepleteno, pra}eno kakofonijom zvukova, nare~ja i jezika. Pa i sama granica izme|u vowa i miri{qavosti nije putawa koja deli klasu vladaju}ih od klase potla~enih.
Od pomijara do toaleta
I svuda u varo{i, na ulici, kafanama i ispred du}ana sedelo se u dimu i uz miris pr`ene kafe. Pojedinima su i najboqe godine prolazile uz cigarluke i ~ibuke – u nikotinskoj obamrlosti, odbijawu kolutova dima i ispijawu kafa. Nema~ki putopisac Vilhelm Runge, u svom opisu Beograda iz 1875. godine, ostavqa svedo~anstvo o ovom posvuda{wem kafenisawu, ali prime}uje i obi~aj svakodobnog u`ivawa u rakiji, pivu i vinu, kao i pu{ewu cigara koje je odli~no spravqao wegov sunarodnik Apel. Po ~itavoj varo{i poslovni qudi, kojima radni dan po~iwe od devet, sa ~u|ewem uo~ava Runge, “mogu se ve} od {est ujutro videti po kafanama”. Na orijentalnu opu{tenost opomiwala su i ~itava sto~na stada koja su „pustopa{ice idu}i” nanosila veliku {tetu starim Beogra|anima. Seoski na~in `ivota je bio naro~ito vidqiv na wivama i livadama sela Palilule, gde je stoka, mahom turska, u skitwi uni{tavala useve. Smederevski drum kod Batal-d`amije, kraj potoweg Doma narodne Skup{tine, bio je posebno pomiwan zbog balege i brabowaka, pa su u letwe dane ~itavim krajem oko Marvene pijace vladali {talski zapah i atmosfera prave seoske kasabe.
Proterati ne~ist Pre{av{i u Beograd 1834. godine, ve} pomenuti ser Kinglejk je za sobom ostavio wheel-going Europe – onaj deo Evrope koji do putnih odredi{ta sti`e na to~kovima. Ovde, usred „sjaja i haosa Istoka”, kora~a
62
Posle osloba|ewa od Turaka, uporedo sa usvajawem novih kulturnih obrazaca, gra|anskih manira, mode i ukusa, srpska elita preduzima i urbanisti~ko preure|ivawe varo{i u {ancu. Nova stepenica organizacije dru{tva podrazumeva preobra`avawe gradskih prostora, razme{tawe pijaca i trgova, zamewivawe „lavirinatnog” nereda ulica orijentalnog {ehera racionalnom mre`om modernih saobra}ajnica. U `eqenoj slici grada, centar je mesto prefiwenosti i elegancije, ujedno ideal i mlade gra|anske klase koja tamo kupuje i izlazi u ve~erwu promenadu. Novi mirisi bi da potisnu stare, sve zajedno sa zaostav{tinom pro{lih vekova, ostacima seoskog na~ina `ivota, |ulistanima i ba{tama. Ali i taj grad u nastajawu, zadivqen Evropom, kome su sa svih strana priticali novi stanovnici, tim vi{e je stvarao i gomilao otpad. O civilizovanim mirisima dugo nije moglo biti ni pomena. Posle rata 1886. godine, jedna tehni~ka komisija je utvrdila tragi~no stawe zbog nagomilane ne~isto}e i ocenila da je Beograd nezdrav za `ivot, ~ak do te mere da brojne pomijare ugro`avaju stati~ku stabilnost ku}a. Po~etkom 20. veka, u vreme kada je in`ewer Du{an Ninkovi} sa saradnicima dovr{io svoj projekat beogradske kanalizacije, jedna anketa je pokazala da se dve tre}ine varo{kih nu`nika nalazilo u dvori{tima, tek jedna tre}ina unutar ku}a. Ovi dvori{ni, po opisu pisca i teoreti~ara filma Bo{ka Tokina, stajali su u osovini avlija, kao na pozornici izme|u dugih niskih ku}a levo i desno i predstavqali kao kakav monumentalni i simboli~ni prizor. Za nu`du su u 13,6% slu`ile rupe koje bi stanari iskopavali u zemqi. Malomirisnim i kapavim kolicima organski otpad je onda izno{en van grada. Pred Beogradom je tek stajao dug put: napori ~itavih generacija da izdignu svoj grad iz „blatnih dubina” u te`wi, nepromewenoj do danas, za prostorima sklada, bla`enih mirisa, visine i vrhunaca í Slobodan Gi{a Bogunovi}
Rot 38-63:Rot 38-63.qxd
29.12.2015
19:03
Page 26
OTVORENO PISMO BEOGRA\ANINA DO[QACIMA:
JA SAM OVAJ GRAD, A NE VI! Ja sam oduvek bio ovde i nameravam tu da ostanem. Ja sam svaki kraj, svaka ulica, svako upaqeno svetlo koje vidite na zgradama. Ja sam crveno, `uto i zeleno svetlo na semaforu. Ja jesam sam ovaj grad. Ja sam sve suprotno od onoga {to ste vi ije va`no da li ste oduvek ovde, da li ste do{li ju~e ili ste samo u prolazu. Da se razumemo, nemam `equ N da vre|am bilo koga, vi ste to {to jeste, a ako ne `elite da se mewate, onda ovo zaista nije va{ grad, a to ne}e biti nijedan drugi na celom svetu. Ali ja sam oduvek bio ovde, i nameravam tu da ostanem. Ja sam svaki kraj, svaka ulica, svako upaqeno svetlo koje vidite na zgradama. Ja sam crveno, `uto i zeleno svetlo na semaforu. Ja sam svaki dah koji se ispusti, svaki lep i ru`an trenutak. Ja jesam sam ovaj grad. Ja sam svaki komadi} |ubreta koji bacite na ulicu, svaka neuga{ena cigareta na asfaltu, svaka izgovorena ru`na re~, svaki neprijatan trenutak. Ja sam mo`da nevidqiv, ali uvek sam tu. Ne prime}ujete me jer nisam vi. Ja za vas ne postojim, a i kada pomislite na mene, to radite sa cini~nim osmehom. Ja sam sve suprotno od onoga {to ste vi. @ivim u ovom gradu, ro|en sam u wemu i volim ga. Vi ne. Za vas je to samo jo{ jedna stanica ka nepoznatom. I zato vam nije stalo. Gurate se da budete prvi, da budete vi|eni ili samo prime}eni bez obzira na cenu, bez obzira na sve.Da li }e vam biti stalo i kada stignete na odredi{te? Ja ulicama hodam ponosno, jer su to moje ulice. To su moja se}awa i moja budu}nost. Nigde ne `urim jer znam da }u sti}i tamo gde sam krenuo. Ne prqam ih, jer one su moj putokaz, a bez toga, svi smo izgubqeni. Sklawam se u uskim prolazima da qudi pro|u i ka`em „izvolite“. Zauzvrat dobijam samo muk i pognutu glavu. Zahvaqujem se i kad treba i kad to ne o~ekujete, jer ovo je moj grad i volim ga, kao i sve qude u wemu. Nije mi te{ko. Zaista. Kao {to mi nije te{ko da se suzdr`im i ne upalim cigaretu u zgradi ili liftu. Ne mrzi me da od{etam do kontejnera i bacim |ubre. Nije mi te{ko da na pe{a~kom propustim auto, kao ni da sa~ekam pe{aka da ga pre|e. Ne guram se na vratima prodavnica i autobusa jer mi je otac davno uprostio stvari: „Ma koliko `urio, br`e }e{ obaviti posao ako unutra ima mawe qudi“. Zato }u vas uvek pustiti da iza|ete, gde god se nalazite. Ustupi}u
mesto starijima i trudnicama, mada opet, uvek stojim. Mlad sam i mogu. Javqam se svima, jer ovo jeste moj grad i vi ste mi kom{ije, `eleli to ili ne. ,,Hvala’’ i ,,zvolite’’ su re~i koje moj grad `eli da ~uje. To su re~i koje izmamquju usmeh kod qudi koji ih nisu ~uli godinama, to su re~i koje nas ~ine gra|anima. Nema tu sramote. Ili sam barem tako nau~en. Ne sva|am se u redu, naprotiv, propu{tam qude ispred sebe kada god mogu. @elim da im olak{am. A opet dobijam pognute glave i ose}aj sramote. Imam porodicu. Ni oni nisu druga~iji. Nije bitno odakle su do{li, tu su. Ovo je i wihov grad. I ~ine sve da to i ostane. Ne krivimo nikoga, naprotiv, poma`emo – svima. Imamo ku}ne qubimce. Volimo ih i ne ostavqamo na ulici, naprotiv, hranimo i one koji su imali tu nesre}u da zavr{e na hladnom betonu. Dajemo kada god mo`emo i ne ose}amo da gubimo bilo {ta. Naprotiv. Sve {to dajemo dajemo ovom gradu, dajemo wegovoj istoriji i precima. Dajemo qudima, ali i `ivotiwama koje su oni prokleli. Niko nije u prolazu, svi su gosti koji }e mo`da odlu~iti da ostanu, i zato `elim da im bude prijatno. @elim da vide ~iste ulice, nasmejana lica i ono {to ovaj grad jeste. Ali znam i {ta nije. On nije va{a li~na svojina, nije usputna stanica niti krivac za sva zla. On je uvek bio tu, i u dobru, i zlu, a gde ste vi bili? On je ono {ta mi od wega stvorimo. zbog na{e kreacije mnogi su oti{li. Mislili su da wihova pristojnost i vi|ewe sveta nemaju {ta da A tra`e na ovim ulicama prekirvenim besom i nezadovoqstvom. Wihove vrednosti gledane su kao mane, wihova dobrota za mnoge je bila meta, a maniri i znawe bili su slabost. Postali su senke. Ba{ kao i ovaj grad. Svetlo sada obasjava bahatost, nemar, nepristojnost i nequdskost. [ta je po{lo po zlu? ^ovek mo`e da izgubi materijalna dobra iz mnogo razloga, ali sam mora da se odrekne onih duhovnih, qudskih i gra|anskih. ^ove~nost niko ne mo`e da nam uzme. Sami biramo svoje neprijateqe, prijateqe i `ivot. Sami odlu~ujemo o svojim postupcima i `eqama. Drugi su tu samo da nam pomognu, ako im dozvolimo. Ako iskazujemo mr`wu, netrpeqivost i bes, {ta mo`emo da o~ekujemo zauzvrat? U kakvom bismo onda gradu `iveli, i da li bismo to hteli? í (Izvor: 24 sata)
MIRIS BELOG GRADA RU@NA LEPOTA
Beograd, Dalmatinska ulica, decembra 2015. godine Snimio: Milan Glu{ac
63
Rot 64-69:Rot 64-69.qxd
29.12.2015
19:16
Page 1
SPECIJALNO ZA Dragoslava Spasi} Rotari klub Leskovac
Da li ste znali?
JEZERO ISPOD LESKOVCA Leskovac se nalazi iznad velike koli~ine pitke vode, ustvari velikog podzemnog jezera u svojoj kotlini, na {ta je ukazao jo{ poznati nau~nik Jovan Cviji}, a u Leskovcu na to skretao pa`wu dr. Rade Svilar. Tu postoji vi{e vodonosnih slojeva, a za snabdevawe vodom odgovaraju samo dubqi slojevi ~ija je karakteristika zna~ajna izda{nost, a i za{ti}eni su od zaga|ewa povr{inskim vodama. Na dubini od 70-80 metara otkriven je drugi, dubqi vodonosni sloj debqine dva metra koji je izda{niji od prvog. Radi se o vodi jezerskog, a ne re~nog porekla. Peskovito – {qunkovita serija po~iwe uglavnom odmah na povr{ini ili je pak pokrivena peskovitim glinama male debqine. Nivo vode nalazi se na dva do tri metra, a ~esto, dopire i do same povr{ine terena stvaraju}i mo~vare i zabarene povr{ine. U ovoj takozvanoj freatskoj izdani nalazi se veliki broj kopanih bunara ~ija se dubina kre}e od tri do deset metara. Arterska izdan u leskova~kom basenu je tako|e rasprostrawena sa vi{e vodonosnih horizonata sa podzemnim vodama koje imaju dobra fizi~ka i hemijska svojstva. U Leskovcu je izgra|en znatan broj arterskih subarterskih bunara u krugu nekada{wih fabrika. Prvi vodonosni horizonti su na dubini od 40 metara. U arterskoj izdani postoji vi{e vodonosnih horizonata. Zbog ~isto}e vode uglavnom su kaptirani ni`i horizonti iako im je mawa izda{nost. Evidentirano je {est vodonosnih horizonata od kojih je prvi, na dubini od 35-50 metara, mali koji nije pogodan za vodosnabdevawe zbog zaga|enosti vode. Drugi je na dubini od 86-97 metara i on odgovara zahtevima snabdevawa vodom, ali mawe za industriju. Tre}i je na istoj dubini, a ~etvrti od 108122 metara, koji odgovara zahtevima za potrebe vodosnabdevawa i industriju. Peti i {esti nivo su na dubini od 170-250 metara.
Vodozahvati u Leskovcu pre Prvog svetskog rata Pre Prvog svetskog rata snabdevawe stanovni{tva Leskovca vodom vr{eno je iz lokalnih zahvata, uglavnom kopanih bunara i ru~nih pumpi. Javnih ~esama je
64
bilo malo. Jedna od wih se nalazila na trgu kod Po{te, kraj samo gradske vage, druga kod Spomenika palim borcima u prvom svetskom ratu u centru grada, a tre}a na dana{wem Trgu mladosti, ispred tada{we Vlaj~i}eve fabrike sapuna. Sve tri ~esme snabdevale su se iz rezervoara na severnim padinama Hisara, u vinogradima, gde je kaptiran jedan sna`an izvor. Najve}i deo Leskov~ana snabdevao se vodom iz ovih ~esama. Voda je uzimana u glinenim testijama, velikim bokalima i kantama uz ~esto vrlo duge redove onih koji su ~ekali za vodu. Sudovi su no{eni u rukama, ali oka~eni na drvenim kukama preko ramena. Leskova~ki industrijalci Kukari dobili su nadimak po svom ocu Trajku, koji je deqao i pravio ovakve kuke. Pored ove tri javne ~esme postojao je i mawi broj bunara sa dobrom pija}om vodom. Voda je zahvatana i sa turske ~esme na Streli{tu kod Osnovne {kole „Kosta Stamenkovi}”.
Godine 1928. podignuto je nekoliko pumpi koje su crple artersku vodu za pi}e sa dubine od 40 do 50 metara. Jedna je bila u Murya mali kod vage, a druga u parku kod `elezni~ke stanice. Ne{to kasnije, iste godine, sredstvima iz kredita izgra|eni su bunari u Gimnazijskoj ulici i u Pana|uri{tu, a pripremano je kopawe bunara i na Sto~noj pijaci. No sve su to bila uglavnom privremena re{ewa jer je bilo potrebno uraditi kanalizaciju koja bi zamenila septi~ke jame i poqske klozete, ~iji je sadr`aj ispumpavan ru~nim pumpama i cisternama za izno{ewe fekalija í
Rot 64-69:Rot 64-69.qxd
29.12.2015
19:17
Page 2
LESKOVA^KI PISCI Mr DIMITRIJE TASI] novinar, kwi`evni kriti~ar, pesnik (1938)
list za kwi`evnost, umetnost i kulturu i to kao glavni i odgovorni urednik. U„Studentu” je, naime, bio od 1958. godine, a u „Vidicima’’ od 1963. do 1965. godine. Po zavr{etku studija, sledi vojni rok u Zagrebu, a onda desetogodi{wi rad na TV Beograd, gde je urednik emisije „TV lektira” i „Kulturni dodatak”. Urednik je i ~asopisa „Na{e stvarawe”. To je vreme od 1967. do 1977. godine. Potom prelazi u BIGZ gde je 22 godine godine bio urednik filozofskih izdawa, a posledwih 12 godina i glavni i odgovorni urednik do penzionisawa, sredinom 1999. godine. Posledwih deset godina, kao urednik BIGZ-a, bio je urednik dela Milo{a Crwanskog, a zatim i urednik Zadu`bine Milo{ Crwanski (kriti~ko izdawe), {to je jedan od najve}ih izdava~kih projekata posle Drugog svetskog rata u nas. Bio je i sekretar Zadu`bine Milo{ Cr-
TRAGOVI I TRAGAWA Dimitrije Tasi} je jedan od najplodnijih i najobrazovanijih leskova~kih intelektualaca. Zastupqen je u studijama novinara i pisca Danila Koci}a „Leskova~ki pisci – tragovi i tragawa I – II” i odabiru leskova~kog pesni{tva „Leskova~ki pesnici – tragovi i tragawa (Panorama leskova~kog pesni{tva 1944 – 2014)”. Pisao je, izme|u ostalog, o leskova~kim stvaraocima, a posebnu pa`wu posvetio je `ivotu i radu Nikolaja Tim~enka, filozofa i esejiste iz Leskovca. Dimitrije Tasi}, kwi`evni kriti~ar, pijanista, pesnik je u oktobru 2013. godine bio gost prijateqa u Rotari klubu Beograd kada se obratio ~lanovima Kluba i go-
vorio o nezaboravnom imenu i delu velikog srpskog pisca, pesnika i diplomate Milo{a Crwanskog. Ro|en je 1938. godine u Ra{koj, gde je wegov otac slu`bovao, ali su svi wegovi koreni u Leskovcu. Po o~evoj liniji potomak je protojereja stavrofora Mihajla Tasi}a, a po majci, bakalske porodice Nise Jovanovi}a. U Leskovcu je rastao i zavr{io osnovnu {kolu „Vuk Karayi}”. Po tada{wem sistemu {kolovawa, gimnazija je onda imala osam razreda. On {esti razred zavr{ava u Leskovcu pod razrednim stare{instvom Azarija Batorevi}a, a sedmi i osmi razred u Ni{u. Uporedo sa poha|awem gimnazije u Leskovcu, zavr{ava i Ni`u muzi~ku {kolu. Po maturirawu 1957. godine, upisuje u Beogradu i zavr{ava jugoslovensku i svetsku kwi`evnost. Istovremeno poha|a sredwu muzi~ku {kolu u klasi ~uvenog pedagoga Jele Kr{i}. Diplomirao je na klavirskom odseku. Dimitrije Tasi}, jo{ dok je studirao jugoslovensku i svetsku kwi`evnost, iz „Studenta” prelazi u „Vidike”,
wanski. Dimitrije Tasi}, dugo i vrlo uspe{no je ure|ivao leskova~ko „Na{e stvarawe”, ali je u tom mukotrpnom poslu imao i dosta problema, pa je, kona~no, sa te du`nosti oti{ao – nezadovoqan! @ivi i radi u Beogradu. Dimitrije Tasi} je uspe{an pesnik: NOKTURNO Linijo sna koju izgovaram Predelom nepostoje}ih re~i Otkrivena ~ulom no}i Kao neizmi{qeni bol Tamo gde zauvek ostaje{ U obnavqawu qubavi Gde je izgubqena mo} odlaska Pre svih vremena zvezda Pre zvezde oslobo|ene ve~nosti U liku koji qubim Pre lika za{log u biqku Pre biqke vra}ene svom po~etku Vodi zemqi vazduhu suncu Pre sunca nastavqenog u kamenu Pre svih vremena zvezda Vremena zvezda Pre smrti. DAQINE Izlazim iz visokog grada. Gde li to {ume {ume i trave rastu od zemqe do grana i ptice rastu od grana do sunca! Ta rodna poqa na daleke silaze reke. I jo{ preko wih je najlep{i klas. Kraj onih {uma, ispod onih ptica od zvezdane su vode {to u wih je sunce palo i jo{ nebo
65
Rot 64-69:Rot 64-69.qxd
29.12.2015
19:17
Page 3
GRAD U KOME JE PLATA 1.200 EVRA, KIRIJA 15 EVRA, KRIMINALA NEMA, A POLICIJA NE POSTOJI! Marinaleda je gradi} u Andaluziji na jugu [panije koji na povr{ini od 25 kilometara kvadratnih broji oko 2.700 stanovnika. tanovnici Marinalede S oslawaju se na poqoprivrednu proizvodwu. Huan Manuel San~ez Gordiqo je gradona~elnik Marinalede od 1979. godine i svoje vi|ewe upravqawa gradom zasniva na levi~arskoj ideologiji Andaluzijskog levog bloka (BloÜue Andaluz de IzÜuierdas - CUT). Organizovani radnici i seqaci bore se da odr`e visok nivo razvoja gradi}a. To su uspeli i tokom ekonomske krize u zemqi 2008 – 2012. godine. Oni se ne boje da izraze svoja politi~ka uverewa. Umesto ble{tavih reklama i brendova – uli~na umetnost u obliku grafita i murala sa porukama podr{ke i solidarnosti sa zemqama poput Kube i Venecuele. Ulice nose nazive slavnih boraca za radni~ka prava kao {to su Federiko Garsija Lorka i Pablo Neru-
sa jedva 2.000 stanovnika – dva fudbalska terena, ko{arka{ki teren, teren za tenis, skvo{ i odbojku, bazen. Svi su oni besplatno na raspolagawu stanovnicima (osim bazena za koji se pla}a godi{wa karta). Marinaleda ima i svoju crkvu, ali je u~estvovawe u crkvenim aktivnostima veoma slabo. U ovom gradu qudi sami sebi grade ku}e, a jedan od wih je i David Gonzalez Molina. Nakon {to je najmawe dve godine proveo kao registrovani gra|anin Marinalede, od lokalnih vlasti dobija materijal potreban za izgradwu ku}e, a tek nakon {to je izgradi, po~e}e da pla}a 15 eura mese~no toj istoj vladi kako bi se refundirali tro{kovi kori{}enog materijala. Navala za useqewem je tolika da je uvedena lista ~ekawa – a ~eka se i po dve godine. Naravno, budu}i da ne znaju svi da grade ku}u, vlasti u pomo} {aqu profesionalne gra|evinare i arhitekte koji poma`u u izgradwi. Ku}e se ne mogu prodati, ~ime se spre~ava mogu}nost da se tako profitira. Jednom mese~no u gradu se obele`ava tzv. „crvena nedeqa”, kada neko na plenumu iznese ideju o tome kako bi grad mogao postati jo{ boqi ili lepHuan San~ez Gordiqo, gradona~elik
Zida se i radi po planu i dogovoru svih gra|ana da. Dok se ostatak [panije bori sa doma}om oligarhijom i stranim bankama koje su preuzele zemqu, odluke u ovom gradi}u donose se direktno demokratskim putem na nedeqnim sastancima koje obi~no pose}uje oko 300-400 qudi. Dok je nezaposlenost u [paniji 27 odsto, u Marinaledi je ostvarena gotovo puna zaposlenost. Do sada je izgra|eno oko 350 ku}a, a u naredne dve godine trebalo bi da se izgradi oko jo{ 250. Prose~na mese~na plata za zaposlene iznosi 1.200 evra mese~no. Mo`da se ne ~ini puno, ali kad se pogleda cena stanovawa koja kod wih iznosi 15 evra mese~no, jasno je da se sa takvom platom mo`e sasvim pristojno `iveti. Grad stanovnicima omogu}ava pristup besplatnom internetu. Fascinantan je i sportski sadr`aj u ovom gradu
66
Ku}e u gradu su skromne i - bele
{i. Ukoliko ideja bude prihva}ena, volonteri obave taj posao. Nekad se radi o ~i{}ewu ulica ili popravkama na ku}ama. Grad ima i svoju televiziju i radio-kanale, a nedavno je go{}a u studiju bila i }erka ^ea Gevare. Policija ovde ne postoji. - Prema {panskom zakonu, mi bi, prema broju stanovnika, trebalo da imamo izme|u ~etiri i sedam policajaca. Ali mi ih ne `elimo ovde. Jer ba{ zato {to se sve zasniva na dobrovoqnoj bazi, zajedno se borimo i zajedno krojimo na{e `ivote, postoji vrlo visok stepen koegzistencije – obja{wava gradona~elnik í Izvor: Globetravel.me
Rot 64-69:Rot 64-69.qxd
29.12.2015
19:18
Page 4
KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA
JEDAN PRILI^NO TE@AK KVIZ (A ODGOVORI BA[ LAKI) 1 7 U svome stanu u Be~u, 6/19. januara 1901. godine umro je srpski kraq dinastije Obrenovi}:
Koji se slavni {panski violon~elista izborio da wegov instrument ima status solo instrumenta: A) Fernando Ser B) Pablo Kazals V) Antoan Ros - Miguelo
A) Milan B) Aleksandar V) Mihailo
2
22. novembra 1963. godine u Dalasu, Teksas, SAD, su ubijeni predsednik SAD Yon Ficd`erald Kenedi i guverner Teksasa Yon Konoli. Istog dana potpredsednik SAD Lindon Yonson je polo`io zakletvu kao 36. predsednik SAD u: A) gradskoj ve}nici u Dalasu B) policijskoj stanici u Dalasu V) avionu
3
Paja Jovanovi}, jedan od najve}ih srpskih slikara i tipi~an predstavnik akademskog realizma, Svetislav, slikar, vajar i fotograf i Milan, ~uveni beogradski fotograf s kraja 19. i po~etka 20. veka, su: A) pseudonimi umetnika u grupi KRUG B) nosioci naj~e{}eg prezimena u Srba V) ro|ena bra}a
4 5
Kako se zove mitolo{ko bi}e u kom su sjediweni lav i orao?
8
Dubrova~ka Republika je jedini spomenik podigla zaslu`nom:
A) Marinu Dr`i}u B) Ru|eru Bo{kovi}u V) Mihu Pracatu
9
Koje jezero u Srbiji ima plutaju}a ostrva? A) Vlasinsko B) Borsko V) Gazivode
10
A) Kerber B) Minotaur V) Grifon
I na kraju, pitawe za Beogra|ane i one koji u wemu `ive: Stambeni blok 21 - „[est kaplara” nalazi se na Novom Beogradu, preko puta hotela „HÙATT”. A Blok „Pet solitera” nalazi se: A) na Zvezdari, kod „Olimpa” B) na Banovom brdu, iznad pijace V) na Bawici, preko puta VMA
[ta stoji na kraju obave{tajnih re~enica u srpskom jeziku? A) ta~ka B) znak uzvika V) znak pitawa
6
Piramida faraona Keopsa u Egiptu, do danas jedna od tri sa~uvane piramide, visoka je: A) 138,75 metara B) 220,50 metara V) 180 metara
RE[EWA NA STRANI 68
67
Rot 64-69:Rot 64-69.qxd
29.12.2015
19:18
Page 5
RE[EWA KVIZA: 1A 2V Samo nekoliko sati kasnije, posle ubistva predsednika Yona Kenedija, po Ustavu SAD, Lindon Yonson je preuzeo du`nost polo`iv{i zakletvu u avionu koji je u
Va{ington prevozio telo svog ubijenog prethodnika. Zakletvu je polo`io pred federalnim sudijom Sarah T. Huges. 3V Paja (Vr{ac, 1857 + Be~, 1957), jedan od najve}ih srpskih slikara i tipi~an predstavnik akademskog realizma, Svetislav (Vr{ac, 1862 + Pariz, 1933), slikar, vajar i fotograf i Milan (Vr{ac, 1863 + Beograd, 1944), ~uveni beogradski fotograf s kraja 19. i po~etka 20. veka, su ro|ena bra}a ugledne i po{tovane vr{a~ke porodice Jovanovi}. 4V 5A 6A Piramida za faraona Keopsa je najve}a i najstarija od tri piramide kod Gize i ujedno najve}a piramida na svetu. ^esto je nazivaju jednostavno: „Velika piramida”. Piramida je izgra|ena kao grobnica egipatskog faraona ~etvrte egipatske dinastije Keopsa (Kufua) u 26. veku p. n. e. Zajedno sa Kefrenovom i Mikerinovom piramidom predstavqa jedino o~uvano anti~ko svetsko ~udo. Visoka je 138,75 metara, du`ine 225 metara i obuhvata povr{inu od 5,3 hektara. Na woj je radilo 100.000 qudi, dvadeset godina po tri meseca godi{we, i to u vreme poplave Nila, kada se nije mogla obra|ivati zemqa. Radili su robovi i seqaci. U Keopsovu piramidu ugra|eno je oko 2,5 miliona blokova, isklesanih u kamenolomu na desnoj obali Nila. Blokovi su od kre~waka, bazalta i granita. Kameni blokovi su bili te{ki od dve do ~etiri tone (u proseku 2,5, maksimalno 7,5). Veliki granitni neotesani blokovi sa kojima je gra|en plafon za kraqevski salon, te`ili su preko pedeset tona. Prema
68
pisawu Herodota, pripreme za gradwu Keopsove piramide trajale su vi{e od dvadeset godina. Keopsova piramida je jedina piramida koja ima i uzlazne i silazne hodnike. U woj postoje tri do sada otkrivene odaje. Sve se one nalaze u centru piramide na wenoj vertikalnoj osi. Od ulaza, hodnik dug 18 metara vodi nadole i ra~va se u dva pravca. Jedan krak vodi nadole do nedovr{ene prostorije koja je isklesana u steni na kojoj po~iva piramida. To je najve}a prostorija u Keopsovoj piramidi, ali nedovr{ena. Drugi krak vodi do velike galerije (49 m h 3 m h 11 m), gde se ponovo ra~va. Jedan tunel vodi do „Kraqi~ine odaje” (ovo ime ne odgovara stvarnosti, jer kraqice nisu sahrawivane u glavnoj piramidi), dok drugi krivuda dok se ne sretne sa hodnikom koji se spu{ta. Malo predsobqe vodi iz Velike galerije do kraqeve zagrobne odaje. Razmere piramide posle nastanka: visina 146,64 m zapremina - 2,58 miliona m3 masa - 6,25 miliona tona. Du`ina stranica: zapadni - 230,357 m isto~ni - 230,391 m severni - 230,251 m ju`ni 230,454 m. Radovi na piramidi su zavr{eni 2580. p. n. e. Razlika u du`inama wenih stranica je po izgradwi bila mawa od jednog promila. 7B 29. decembra 1876. godine ro|en je katalonski violon~elista i dirigent Pablo Kazals, koji je otvorio novu epohu u svirawu violon~ela. Napustio je [paniju kada je general Franko do{ao na vlast i do smrti 1973. godine `iveo je u Francuskoj i Portoriku. 8B Miho Pracat (ostrvo Lopud, oko 1522. godine – Dubrovnik 20. jul 1607. godine) – srpski pomorac, bankar i dobrotvor. Wegova porodica poti~e s ostrva [ipana, a preselili su se na Lopud, koji je pru`ao ve}e mogu}nosti za `ivot. Kapetani s Lopuda bili su vlasnici ~etvrtine dubrova~ke
trgova~ke flote u 16. veku. Miho je radio kao pisar na brodu svog ujaka. Kasnije je imao svoj brod. Kada mu je otac umro 1559. godine, prestao je ploviti i bavio se bankarstvom i brodogradwom. Postao je vrlo bogat, imao je 15 imawa na Lopudu, u Gru`u i u predgra|u Dubrovnika. Bio je pobo`an ~ovek i velike svote novca davao je u humanitarne svrhe. Pomogao je u izgradwi crkve na Dan~ama i za dve crkve na Lopudu, a davao je pomo} i dubrova~kim frawevcima. Otkupqvao je hri{}ane, koje su Turci odveli u ropstvo. Ovaj zaslu`ni plemi} u oporuci je sve bogatstvo, koje ga je bilo mnogo, ostavio u dobrotvorne svrhe. Od nekretnina ostavio je: veliku ku}u kod Crkve svetog Vida, nekoliko ku}a na Prijekome, vi{e ku}a na Lopudu, ve}i iznos novca u bankama, supruzi Vici ostavio je sve zaloge u obliku srebra i zlata, vrt i ku}u u Gru`u, jedan deo dao je u svrhu raznih humanitarnih akcija. Miho Pracat se u novijim istra`ivawima pojavquje i kao brodski pisac. Prvi put je spomiwan kao zapovednik broda Ivana Pracata i dru`ine na putu za Zente (Gr~ka) koje je zarobio Kara Mustafa. Tu se pokazalo da je imao razgranate pomorske veze i uticaj po celom svetu, jer je posada bila brzo oslobo|ena. Za `ivota napravio je ~etiri broda, a prilikom ~i{}ewa Lopudske uvale na|eno je staro anti~ko sidro za koje se veruje da je pripadalo Mihu Pracatu. Wegovi portreti nalaze se u Pomorskom muzeju u Dubrovniku. Dubrov~ani su mu `eleli odati po~ast, no dugo su oklevali, jer tada nije bio obi~aj podizati spomenik qudima, osim svecima i mitskim bi}ima. Ipak, mu je podignut spomenik 1633. godine u dvori{tu Kne`eva dvora, gde i danas stoji. Tako je postao jedini ~ovek, kome su u Dubrova~koj Republici podigli spomenik. Skulptura je rad italijanskog vajara P. P. Jacometija, dovr{en je 1638. godine. Miho Pracat po~iva u klaustru Male bra}e u Dubrovniku. Zanimqivost je da se ova skulptura vidi u {estoj epizodi druge serije „Igra Prestola” u sceni s Kraqem za~ina u gradu Qarthu, snimanoj u Rektorovoj palati u Dubrovniku. 9A Vlasinsko jezero je akumulaciono jezero na jugoistoku Srbije sa povr{inom od 15 km2 i dubinom do 35 m. Jezero se nalazi na podru~ju op{tine Surdulica na 1.204 m (sredwi nivo) nadmorske visine. Vlasinsko jezero je obrazovano u razdobqu 1949-1954. godine. Na mestu gde se danas nalazi Vlasinsko jezero u
Rot 64-69:Rot 64-69.qxd
29.12.2015
19:19
pro{losti se nalazila tresava, poznata kao Vlasinsko blato, sa {evarom, trskom i samo mestimi~nim vodenim povr{inama gde je izvirala reka Vlasina. Istorijski zapisi koji spomiwu Vlasinsku visoravan poti~u jo{ od 18. veka pod nazivom Vlasinsko blato ili Vlasinska tresava zbog nagomilanog treseta i blata nastalog spirawem re~nih tokova. Na taj na~in je u kawonu dugom 20 km stvorena mo~vara koja je na pojedinim mestima bila ispuwena `ivim peskom. Izgradwa jezerske brane trajala je od 1946. do 1949. godine na polo`aju nekada{weg Vlasinskog blata. Jezero je po~elo da se puni 9. aprila 1949. godine, da bi 1954. dostiglo puni kapacitet - 165 miliona kubnih metara vode. Posle izgradwe jezera tre}ina jezera je bila pod plove}im ostrvima, zapravo delovima treseta, koji se otkinuo sa novoobrazovanog dna jezera. U po~etku su data ostrva namenski vezivana za obalu, da bi se od sredine 1970-ih godina uo~ila wihova jedinstvenost. Danas postoji nekoliko „plove}ih ostrva”. Plutaju}a ostrva, koja vremenom mewaju svoj polo`aj, nastala su od podvodnog biqnog sveta izraslog na tresetu, koji se u velikim par~adima otkinuo sa dna jezera i isplovio. Na nekim ostrvima potom su izrasle vrbe i breze, drve}e osobeno za vlasinski kraj. Jezero ima dva „stalna ili nepokretna” ostrva - Stratoriju i Dugi del. Stratorija je bila ostrvo i u Vlasinskom blatu, dok je Dugi del bio poluostrvo pre izgradwe brane. 10 B Pored crvenih dvanaestospratnica (lamela) na Bawici je podignuto i nekoliko vi{espratnih solitera visokih i do dvadeset pet spratova. Soliteri, ukupno ih ima pet, pore|ani su tako da kada se gledaju iz vazduha sa visine, wih pet formiraju zvezdu petokraku koja je bila simbol stare Jugoslavije. Bawicu je 1944. godine oslobodilo pet NOB brigada, pa je u ~ast tih boraca podignuto pet, a ne vi{e ili mawe solitera. Me|u palim borcima, je poginuo i sam komandant tih pet brigada, na samom po~etku Paunove ulice. Naseqe su 1971. godine osmislili arhitekte Aleksandar Stjepanovi} i Slobodan Driwakovi}.
Page 6
PRVI SRPSKI BUKVAR [tampan je u Veneciji 1597. godine Prvi srpski bukvar napisao je inok Sava, a {tampan je kod mleta~kog {tampara \. A. Rampaceta u Veneciji 1597. godine, posle ~ega ga je pratila huda sudbina zaborava i nemara. O Savi inoku ne zna se ni{ta vi{e nego da je bio rodom iz Pa{trovi}a i jeromonah manastira De~ani. Na prvoj stranici bukvara je {tampana azbuka, slede samoglasnici, zatim slogovi, imena svih slova (az, buke, vede…). Bukvar inoka Save je nastao u doba kada je malo koja evropska zemqa i kultura raspolagala sopstvenim u~ilima, pismenima, abecedarima, azbu~nicima. On najvi{e fascinira svojom metodikom, jer je prvi put u Evropi primjewen fonetski princip ~itawa. No, ostao je zaboravqen. Za wega ~ak nije znao ni Vuk Stefanovi} Karayi}. Dok su se zlopatili u~e}i se pismenosti iz tu|ih pismenoslova, Srbi, na nesre}u svoje kulture, nisu znali da ve} vi{e od dva veka imaju sopstvenu kwigu po kojoj se moglo u~iti srpski – ~itati i pisati. Prvi srpski bukvar ostao je potpuno nepoznat sve do 1893. godine, a u srpsku kulturnu ba{tinu uvr{ten je, veoma stidqivo, tridesetak godina kasnije, kada ga je Quba Stojanovi} stavio u Katalog Narodne biblioteke Srbije kao delo srpske pismenosti od neprocewivog zna~aja. Za bukvar se sasvim slu~ajno saznalo. Najpre je ruski konzul u Skadru Krilov poklonio prvo izdawe novinaru i prevodiocu Okici Glu{~evi}u. Potom je drugo izdawe ({tampano 25. maja 1597. godine) u Dubrovniku, 1921. godine, gde je bio na proputovawu, kupio in`ewer Milorad Dimitrijevi} iz Beograda. Kako to na ovim nesre}nim prostorima biva, prvo izdawe na samo dva lista od kojeg je ostao samo prepis izgorelo je u bombardovawu Beograda (i Narodne biblioteke) 6. aprila 1941. godine, a drugo, na ~etiri lista pukom sre}om je sa~uvano. Pre dvadeset pet godina, Mihailo Ble~i}, Stjepan Fileki i Olivera Stojadinovi} priredili su reprint ovog bukvara na osnovu drugog izdawa, koje je sa~uvano. Reprint je 1991. godine objavila Ku}a „Politika”, a na osnovu tog izdawa pomenuti autori priredili su i novu kwigu prvog srpskog bukvara inoka Save u kojoj je umesto staroslovenskih pismena kori{}en ra~unarski set tipografskih karaktera „inok sava”, koji je kreirao i ~itaocima poklonio Stjepan Fileki í
69
Rot 70-75:Rot 70-75.qxd
29.12.2015
19:23
Page 1
Mirjana Bobi} Mojsilovi}
„Zlatiborac, pitaj Taru {to diraju srpsku ~varu? Tara wemu odgovarak nepobediv na{ je ~varak.“ Na sred svake ulice da pustimo mangulice? ^ega da se stide i za{to da }ute, sve te prelepe suve pr{ute? Svi, mar{ na MEK! Ne stojmo }utke! Odbranimo butke! Ne zatvarajmo kapke: oduze}e nam i sviwske papke!
KAD POMISLIM NA ^VARCI, PODI|U ME @MARCI
U tunelu u sred mraka sija zvezda od ~varaka.
PRAVDA ZA SLANINU
Sarma je na{a karma! Odbranimo i sarmu!
Bajka za qubiteqe plodova tora, izgleda da se bli`i svom stra{nom kraju re nekoliko dana svetske medije preplavila je najnovija kampawa, koju je inicirala Svetska zdravstvena P organizacija, i koju su oberu~ke prihvatli i kod nas: naime, saop{teno je da su slanina, {unka i dimqeno meso, kancerogene namirnice! Kampawu je, poga|ate, prvo po~ela da forsira britanska {tampa, ona ista koja je ceo svet onomad ube|ivala da Sadam Husein ima hemijsko i biolo{ko oru`je i da je napad na Irak opravdan. Kako bilo da bilo, doma}i mediji se ovih dana utrkuju da nam objasne kako je vekovna hrana i lek na{ih predaka, u stvari {tetna za zdravqe, jer je tako odlu~ila SZO, pa
Morbidna globalisti~ka faseta: ho}e da nam otmu i Tri praseta. Ovo je slo`ena ideolo{ka re~enica a u pitawu je samo jedna re~: pe~enica! U ime sevapa, setimo se i }evapa! Pod izgovorom da nam ~uvaju zdravqe i glave, zabrani}e nam uskoro i slave! Kad udare na podvarak, bi}e kasno, da se `ivi slobodno i slasno. Parola budu}nosti, pod pokroviteqstvom SZO: BIG MEK je najboqi lek! U tom smislu, ne sme{i nam se vesela budu}nost: Qute papri~ice vi{e ne}e smeti da se peku, po{to je nehumano pe}i ih dok su `ive. Tucana paprika se zabrawuje, ubudu}e, zbog pornografskog diskursa. Na svakom novom {poretu staja}e nalepnica ZABRAWENO KR^KAWE! Pekari koji prave burek, |evrek i kifle, smatra}e se reakcionarnim elementima i bi}e hap{eni, a tost hleb }e morati da se jede. Spisak slobodno dopuniti shodno inspiraciji Ă
JO[ MALO O SLANINI Ukoliko mislite da znate sve o ovom slasnom suhomesnatom proizvodu, razmislite malo boqe
se pitam nije li to ona ista organizacija koja je svet pla{ila nepostoje}im pandemijama i uvaqivala siroma{nim zemqama milione bespotrebnih, a naj~e{}e {tetnih vakcina? Briga za slaninu je briga za slobodu. Po{to, ovih dana, Otaybina se brani za stolom! Jer, kako izgleda, namerili su da nam zabrane slaninu, a kad tako po~ne, logi~no je pomisliti da je slede}i doga|aj - da nam jave da se u deset uve~e gasi svetlo. Mislim, radi se o super kontroli, i ja to ne mogu da podnesem. Treba da tra`imo pravdu za slaninu, pa sam u to ime napisala nekoliko parola: Kad pomislim na ~varci, podi|u me `marci. To su sve globalisti~ke varke: Stanimo uspravno i odbranimo ~varke! Moje prase, moj {ampion!
70
Le~i mamurluk Britanski istra`iva~i sa univerziteta u Wukastlu povezali su konzumaciju slanine sa smawivawem posledica mamurluka. Oni su, naime, otkrili da ona sadr`i neke aminokiseline koje poma`u da se nadoknade neurotransmiteri ~iji broj brzo opadne tokom intenzivnijeg ispijawa alkohola.
Rot 70-75:Rot 70-75.qxd
29.12.2015
19:24
Page 2
,,Zavodi� mirisom Miris dimqene slanine nadahnuo je ~itav niz zapawuju}ih proizvoda ukqu~uju}i i kolowsku vodicu kreiranu jo{ 1920. godine od strane jednog pariskog mesara. Proizvod je sadr`avao 11 esencijalnih uqa, od ~ega je jedno poticalo od omiqene su{ene sviwske potrbu{ine. Osve`ava dah Zaboravite na pastu za zube sa eteri~nim uqima hibiskusa, mente i drugog osve`avaju}eg biqa - potra`ite onu s mirisom slanine. Pasta s ovim dimqenim sastojkom ~isti zube na tradicionalan na~in, ali vam osigurava sve` dah. Najboqe se pr`i u rerni Suprotno uop{tenom mi{qewu - najhrskavije kri{ke slanine ispe}i }ete u rerni. Umesto u tigawu, komade slanine polo`ite na papir za pe~ewe kola~a, pa ih stavite u rernu. Ne samo da }ete posti}i uravnote`eniju termi~ku obradu svake kri{ke, ve} }e i ~i{}ewe biti lak{e. Izaziva zavisnost Novija istra`ivawa pokazuju da ishrana bogata kalorijama i masno}ama, ukqu~uju}i i ~estu konzumaciju slanine - stimuli{e centar u mozgu zadu`en za u`itak. Na taj na~in izaziva telesnu potrebu koja se grani~i sa zavisno{}u. Poma`e pam}ewu Slanina sadr`i mikronutrijent po imenu kolin, koji je va`an za razvoj hipokampusa u mozgu, dela rezervisanog za pam}ewe. Studija sa univerziteta u Severnoj Karolini sugeri{e da isti sastojak mo`e doprineti boqem razvoju mozga kod nero|enog deteta ako trudnica konzumira hranu bogatu tim elementom. Slavi se na nivou dr`ave Neke nacije su toliko opsednute slaninom da im posve}uju posebnu pa`wu i manifestacije. Subota pre Praznika rada u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, na primer,
smatra se neslu`benim danom slanine. Qubiteqi tog dana u`ivaju u hrani, pi}u i aktivnostima nadahnutim masnim sviwskim zalogaj~i}ima, a kod nas se u mestu Ka~arevo odr`ava svake godine Slaninijada Ă
71
Rot 70-75:Rot 70-75.qxd
29.12.2015
19:24
Page 3
NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE PRELISTAVAWA
Svetlana Velmar – Jankovi}
ULICA FILIPA VI[WI]A Miroslav Anti}
^EGA SE TO VAS DVOJICA IGRATE? „Ni~ega”, rekao sam. „On se boji, a ja mu ~uvam strah” „A {ta je on tebi, kad mu ~uva{ strah?” „Brat”, rekao sam. I daqe se sme{kao. Isukao je bajonet i stavio mi vrh u nozdrvu. Digao ga je tek toliko, koliko mogu da se uspnem na prste. „A koga se to boji{?” upitao je Mileta. Mile je }utao i gledao u zemqu. „Boji se da ga ne ubijete, gospodine vojni~e”, kazao sam di`u}i se i daqe na prste kao da }u poleteti. Osetio sam da mi nozdrva polako puca i krvari. „A ti se ne boji{?” „Svako ko je mali mora da ima starijeg brata koji }e ga ~uvati”, rekao sam. „A gde je tvoj stariji brat?” „Nemam ga, gospodine vojni~e”, kazao sam. „Zato se i bojim kad sam sam. Ali pred ovim de~akom ne smem.” Ne prestaju}i da se sme{ka, vojnik me je poveo ulicom. I{ao sam na prstima, sa bajonetom u pokidanoj nozdrvi i qudi su nam se sklawali s puta. Vojnika je sve to veoma zabavqalo. O~ekivao je, vaqda, da }u zaplakati. A ja od silnog straha i bola, ni{ta drugo nisam umeo da mislim, nego sam stalno ponavqao u sebi: nemoj se saplesti, osta}e{ bez nosa. Mileta su jedne no}i odveli sa grupom Cigana i streqali. Ja sam ostao `iv. I kad god vidim nekog Ciganina da mu treba pomo}i, stanem uz wega da mu sa~uvam strah. Jedno vreme odlazio sam u kafane gde sviraju najboqe ciganske dru`ine. Oni to zovu: muzi~ka kapela. Dru`im se s wima i pla~em. Teram ih da mi sviraju Miletove pesme. Oni ka`u da to ne postoji. Da re~i tako ne idu. A ja znam da idu ba{ tako, i jo{ pone{to izmi{qam i sad ve}, polako, neki dobri orkestri kao {to je Tugomirov ili Janike Bala{a, @arkova banda, Yanetova ili Milo{a Nikoli}a iz Derowa, pevaju te pesme. „Iz po{tovawa”, ka`e mi basista Steva iz Silba{a. „@ao nam kad pla~ete”. Ako ne postoje pesme, izmisli}emo ih za vas”. I ja, evo, ve} godinama lutam i izmi{qam pesme Roma. Romi – to je isto {to i Cigani, samo {to na ciganskom Romalen zna~i i: qudi. I uvek se pi{e velikim slovom. A Mile Dileja? Ja u boga ne verujem. Ni u stra{no Cohano. Ali ako ga negde ima, onda ga molim da tamo, u onom svetu mraka, korewa i ti{ine, kupi mom Miletu Dileji pli{ani {e{ir. Uvek ga je toliko mnogo `eleo í
72
Ali, dani su prolazili i Vuk nije pitao. S vremena na vreme u~inilo bi mu se da slepi peva~ `eli ne{to da mu ka`e i da, mo`da, o~ekuje da ga on, Vuk, ne{to pita. Nije znao o ~emu bi to trebalo da ga pita a nije imao ni vremena da misli o tome. Tako se dogodilo da je Vi{wi}, {to je du`e pevao Vuku, bivao sve daqi od wega. Ipak je ~ekao. Posledweg dana koji je proveo u [i{atovcu Vuk je zatra`io da ~uje, po ko zna koji put, uvodne stihove iz „Bune”. Vi{wi} je zapevao, jutro se proziralo od prole}nih svetlosti, Vuk je proveravao re~ po re~: znao je da je dobio ~udo od pesme, radovao se i, u toj radosti, pogledao guslara. Vi{wi}, koji je obi~no pevao spu{tenih kapaka, sa mrenom odsutnosti na licu, sad je, sav prisutan, gledao u Vuka spaqenim zenicama. Gledao ga je u dubinu i istezao, jednoli~no, svoje stihove o nebeskom znamewu i prepadnutim dahijama. Naje`en, Vuk je shvatio da ga guslar vidi i zove. U prvi mah, potekao mu je u susret: hteo je da prekine pesmu, ionako se sve zavr{avalo; hteo je da ga pita kad ponovo da do|e, po nove pesme. U drugi mah, podsmehnuo se sebi: sve je to bila besmislica. Taj ~ovek pred wim nije video ni{ta i, verovatno, ni znao ni{ta. Bio je, naprosto, onaj biblijski plamte}i grm, nesvestan svoga plama í Paulo Koeqo „Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala”
A KO SI ONDA TI? Kad su ga upitali za razlog tako naglog uspeha, obja{wava da je pre nekoliko dana `iveo kao Drugi. Ko je drugi? – pitaju. „Drugi je ono {to su me nau~ili da budem ali {to nisam ja. Drugi veruje da je ~ovekova obaveza da provede ~itav `ivot zaokupqen brigom kako da u{tedi novac da ne bi umro od gladi kad bude ostario. Toliko razmi{qa i tolike planove kroji, da otkriva da je `iv tek kada su wegovi zemaqski dani pri kraju. Ali tada je ve} suvi{e kasno”. A ko si onda ti? „Ja sam ono {to bilo ko od nas jeste, ukoliko slu{a svoje srce. Osoba koja se divi tajni `ivota, koja je otvorena za sva ~udesa, koja se raduje i odu{evqava onim {to radi. Jedino {to mi Drugi, iz straha da se ne razo~aram, nije dozvoqavao da se razmahnem.” Ali postoji patwa – ka`u prisutni. „Postoje porazi. Ali wih niko ne mo`e da izbegne. Zato je boqe da izgubite nekoliko bitaka u borbi za svoje snove nego da budete pora`eni, a da pritom ~ak i ne znate za {ta ste se borili.” To je sve? – pitaju qudi u kafani. „Jeste. Kad sam to otkrio, probudio sam se s ~vrstom odlukom sa budem onakav kakav sam oduvek `eleo da budem. Drugi je ostao tamo, u mojoj sobi, da me gleda, ali nisam ga vi{e pu{tao da u|e, da me primora da mislim na budu}nost”… í
Rot 70-75:Rot 70-75.qxd
29.12.2015
19:25
Page 4
Ivo Andri} „Jelena, `ena koje nema”
KAD BI LE]I BILO ISTO [TO I ZASPATI Ah, kad bi le}i bilo isto {to i zaspati, `ivot ne bi bio ovo {to jeste: smrt bez mira i izvesnosti. Daqi i nedosti`niji od najve}eg blaga najsmelijeg svetskog rekorda, san je le`ao negde u daqini, okean sna, a ja sam ginuo za jednom jedinom kapi wegovom. Zaspati, spavati snom bez snova, mrtvim snom kom nema ni kofera, ni pla~a, ni `enske kose, ni `ena, stvarnih ni avetiwskih! í Danilo Ki{
^AS ANATOMIJE Imao sam sre}u (ili nesre}u) da godine kada se sti~u pojmovi o svetu, kada se u du{u utiskuju mitovi i predrasude, kada se formira ~ovekovo mitsko i dru{tveno bi}e, da shvatim snagom empirijskog saznawa relativnost svih mitova (po~ev od onih, najranijih, da su, na primer, momci iz Bemove ulice najja~i i najboqi pajta{i, da su wihovi ciqevi odbrambeni a wihovi napadi uvek samo odmazda za nanete uvrede, wihova teritorija sveta i neprikosnovena zemqa, terra nostriana, gde je pristup svakom drugom {kolcu zabrawen i ka`wiv kao svetogr|e – tema koja }e me u svojoj kwi`evnoj verziji ne{to malo kasnije duboko potresti u De~acima Pavlove ulice Ferenca Molnara, jer sam igrom slu~aja i sudbine jo{ zarana dospeo u situaciju da, kao kakva romaneskna li~nost kojom se poigrava mo}ni stvaralac, mewam ta~ke gledi{ta, taj sudbinski point of vieÞ, jer ne samo {to sam sa u`asom shvatao da se hitno selimo iz Bemove u Gr~ko{kolsku, ili, o, u`asa! iz Luja Bartua u Telop, gde `ive najokoreliji zlo~inci i ubice, nego sam uskoro shvatio da se u toj surovoj igri nedozrelog homo ludensa (igri koja }e u literaturi na}i svoju „ideolo{ku” i psiholo{ku transpoziciju, svoju mitolo{ku parabolu, u Goldingovom Gospodaru muva), u tom de~ijem totalitarizmu, pojmovi lako relativizuju, i da se uverewa i predrasude, dignuti na nivo apsolutnih moralnih kategorija i principa, nao~igled ru{e i raspadaju ~im ste stvar sagledali i sa one strane me|e i zida, sa one strane barikada, tog ve~nog de~ijeg surovog imperijalizma i {ovinizma koji se za~iwe na periferijama gradova, u sirotiwskim predgra|ima provincijskih naseqa, kraj ciglana i uyerica, gde se teritorijalni integritet brani „do posledwe kapi krvi”, gde se zajedni{tvo, ome|eno ideolo{kom granicom ulice ili naseqa, podsti~e legendama koje se prenose s kolena na koleno, kao {to se to zajedni{tvo ~eli~i i kali podvizima, me{awem krvi iz na~etog prsta, pateti~nom zakletvom a la David, {ifrovanim jezikom, zvi`dukom koji je supstitut za vojni~ki trubni znak i na koji srce zatreperi sasvim pompijerski radosno, prola`ewem kroz ritualne ku{we snage i hrabrosti, dobijawem tajnih imena i nadimaka (uticaj petpara~-
ke literature), sticawem prvih saznawa o telesnim tajnama, o spolu, negovawem legendi koje postaju u zrelom dobu nostalgi~ne uspomene na detiwstvo. U`as mojih detiwih dana beja{e upravo to mutno saznawe relativnosti svega, to ru{ewe iluzija o jednoj jedinoj i nepromenqivoj konstanti, u`as koji je zamenio ono prvo moje strahovawe: da se, eto, iz nekih meni sasvim neshvatqivih i nepojmqivih razloga mora napustiti Bemova ulica i sav ustaqeni red te de~ije imperije gde je suvereno vladao neki Folksdoj~er naoru`an no`em i durbinom, surov i pravi~an, i gde je svako imao, u lavirintima protivavionskih skloni{ta i sve`e iskopanih rovova (namewenih jednom drugom ritualu, surovijem i krvavijem zapravo samo po konsekvencama), gde je, dakle, svako imao svoje jasno odre|eno mesto, svoje du`nosti i obaveze, svoju uverenost da `ivi u najboqem od svih svetova. Shvatio bih uskoro, ~im bi me pro{li prvi strahovi, da }u biti prepoznat, otkriven, da }u biti surovo ka`wen, shvatio bih sa ~u|ewem i sa nevericom da i ovde, u ovom novom nasequ, vladaju isti zakoni i isti mitovi zajedni{tva-snage-vernosti i ista mr`wa prema ,,neprijatequ”, ~ija se teritorija pru`a iza tre}e ulice i gde `ive sve sami razbojnici, |ilko{i, psova~i i lopovi, sinovi alkoholi~ara, ludaka i nasilnika, sve sami piromani i ubice, naoru`ani lancima od bicikla, no`evima i bokserima, razbija~i prozora, presreta~i devoj~ica, bludnici i huqe koje treba sve pobiti u ime na{e {evalereskne tradicije i na{eg uli~nog fair plaÚa í Herman Hese „Demijan”
A SAD JE SVE POSTALO DRUGA^IJE „A sad je sve postalo druga~ije. Detiwstvo se raspadalo oko mene. Roditeqi su me posmatrali sa izvesnom zabunom. Sestre su se sasvim otu|ile od mene. To otre`wavawe izopa~ilo mi je i izbledelo uobi~ajena ose}awa i radosti; gradina mi je bila bez mirisa; {uma me nije mamila; svet je stajao oko mene kao rasprodaja starih stvari, bqutav i bez dra`i; kwige su bile hartije, muzika je bila {um. Tako s jeseweg drve}a opada li{}e, ono to i ne ose}a, niz wega curi ki{a, ili sunce, ili mraz, a u wemu se `ivot lagano uvla~i u naju`e i najunutra{wije kutove. Ono ne umire. ^eka” í Scott Peck
@IVOT JE TE@AK „@ivot je te`ak. Ovo je velika istina. Jedna od najve}ih… Jer kad jednom sagledamo ovu istinu, mi je prevazilazimo. Kada zaista shvatimo da je `ivot te`ak, tada on prestaje da bude te`ak. Kada jednom prihvatimo ~iwenicu da je `ivot te`ak, ona nam postaje neva`na…” „Tendencija da se izbegavaju problemi i emotivna patwa koju oni nose osnova je celokupne mentalne bolesti” í
73
Rot 70-75:Rot 70-75.qxd
29.12.2015
19:25
Page 5
U USPOMENU NA KEMALA MONTENA (Sarajevo, 17. 9. 1948 – Zagreb, 21. 1. 2015.)
NISAM MU STIGAO RE]I...
o~no u 13 sati i 12 minuta zazvonio je telefon. Bio je to Arsen. Kako ide na{a problematika, pitao je, a odmah zaT tim, ne ~ekaju}i odgovor, dodao: ,,Zovem da ti ka`em, tako da zna{, jutros nam je oti{ao Kemo.” Oteo mi se glasan uzdah, kao da mi je umro netko najro|eniji. Qudi oko mene podigli su glave od kompjutera: ,,[ta je bilo?” Zastidio sam se i sti{ao glas: ,,@ao mi je, primite moje sau~e{}e. Znam o va{em prijateqstvu...” Bi mi neugodno, nisam znao {to bih jo{ rekao. Istisnuli smo nekoliko nepovezanih re~enica i zavr{ili razgovor. Umro je Kemal Monteno, rekao sam glasno. Nitko se nije uzbudio, svi su ve} znali. Jo{ jedna stara vijest u redakciji novina. Sjeo sam za kompjuter, otvorio Youtube i ukucao - ,, gitare morte”. Klik. malog okruglog zvu~nika rasuo se bo`anstveni Arsenov ,,Na{i prsti zaboravqaju svirati / na{i glasovi - pjevati / Imizglas: se vi{e ne sje}amo svojih stihova / gitare morte, gitare morte / mrtve gitare.” Zurio sam u fotografiju na ekranu, u {est `ica pru`enih niz vrat gitare i ~ekao Kemu. Onda je po~elo, kao toliko puta ranije, kao toliko puta kad bi stisnuli crwaci od kojih sam, po nevoqi, navikao bje`ati rone}i dubqe prema dnu: ,,Dobili smo tvoje pismo / pjesmu prijatequ / stihove prigu{ene nade / utrnulim prstima pi{emo odgovor. / Na pre`ivjelim `icama / srca daju ritam / jo{ pulsiraju / na vatrama ~ovjeka / poput feniksa, poput feniksa. / Di{u}i sarajevski zrak / opor od smrti toliko mladosti / moj bo`e, dio mio / moj bo`e, dio mio...” S Kemalom Montenom razgovarao sam samo jednom u `ivotu, ako se to mo`e nazvati razgovorom. Sreli smo se u ambasadi BiH, na nekakvom primawu se pogurali oko tacne s }evapima. Bacio sam foru, on je odgovorio duhovitije, rekao sam da mi je ~ast prikrivaju}i impresioniranost. Nekoliko rije~i i on se u~as okrenuo i oti{ao do kraja sobe, gdje je stajao s nekom svojom rajom. Sad sjedim pred bjelinom ovog ekrana i pitam se {to je meni bio Kemal Monteno da se osje}am ovako {ugavo? Ne trebam dugo ~eprkati po sebi da bih na{ao odgovor i ne moram zatvoriti o~i da bi u sje}awe prizvao klupe iza sedmog paviqona na Savi: ,,Padaju hladne ki{e / konobar vino to~i / ja kroz zavjesu od dima / vidim tvoje o~i / a ki{e te{ke liju, liju / nikad ne}e pro}i.”
74
Gotovo svi iz tog dru{tva svirali smo gitaru. Gotovo svi iz tog dru{tva, a ja sam me|u wima bio najmla|i, pjevali smo u Napretkovom zboru, u vrijeme dok se oko nas listom ginulo. Pjevali smo kao da nam je zadwe, a nije bilo. Stigli smo onom ludilu ugledati kraj i svi do{li u Zagreb na fakultet. Tek tu smo shvatili u kojoj mjeri smo karambolirani. Tu smo se imali s ~ime usporediti, a to s ~im smo se uspore|ivali bio je ,,normalan `ivot”. Nije izgledalo dobro. Nismo izgledali dobro. Na sre}u i za to je bilo lijeka. Alkohol je sanatorij za mlade, imao je obi~aj re}i najstariji me|u nama. Svake no}i smo pili, pili, pili..., svirali i pjevali iza sedmog paviqona, svake no}i drugim curama, kao da `elimo nadoknaditi ne{to {to nam je, ispostavit }e se, nepovratno uzeto. Nije trebalo dugo da u cijelom domu do|emo na zao glas: Bosanci, ne rade ni{ta, nego lo~u, urli~u i `icaju cigare. Keminu pjesmu ,,Padaju hladne ki{e” nau~io sam svirati i pjevati prije nego sam je ~uo u originalnoj, autorovoj izvedbi. Nije to bio slu~aj samo s tom pjesmom. Mnoge pjesme nau~io sam svirati i pjevati prije nego {to sam ih ~uo u originalu. Jedina razlika bila je u tome {to bih se u druge izvo|a~e, kad bi ih napokon ~uo, uglavnom razo~arao, jer mi smo to sami pjevali nekako ,,boqe” i ,,du{evnije”. Od Keme nisi mogao biti ,,boqi” i ,,du{evniji”, koliko god u svojoj ludosti vjerovao da si dobar. Wegov topli, nazalni glas bacao te je u sevdah ve} s prvim stihom. Kad si bio u posebnim raspolo`ewima Kemo bi ti u~as natjerao grop u grlo. Wegove pjesme pratile su me godinama. Nisu lije~ile, nego su poja~avale moje tuge, ali svejedno bi ih pu{tao. Po nevoqi, od crwaka sam bje`ao rone}i dubqe prema dnu i niti jednom crwaku nisam pobjegao. Svaki sam iznio po svaku cijenu i jo{ uvijek tako ~inim. Vjerujem da me je to u~inilo ja~im, odnosno dovoqno jakim da pro|em kroz ozbiqna srawa. Iznio bi ih i bez Kemine pomo}i, ali s wim je bilo nekako qep{e. Od onih dana {to smo ih provodili iza ,,sedmog” pro{le su godine. Dru{tvo se, kako to ve} biva, osulo i svako je po{ao svojim putem. Ja sam dospio do novinske redakcije. Posao mi je dao priliku da upoznam qude kojima sam se neko} iz daleka divio. Nekad bi to ispalo dobro, a nekad lo{e. Upoznao sam, rekoh, i Kemu Montena, ali nisam mu imao prilike re}i kakve smo crwake zajedno izgurali. Guraju}i se s wim oko tacne s }evapima, nisam mu stigao ispri~ati koliko dobri drugovi smo u me|uvremenu postali, niti ga pohvaliti za zasluge {to se onaj karambolirani momak iz studentskog doma ,,Stjepan Radi}’’ uspio tako dobro ispeglati. Za takvo {to vi{e ne}e biti prilike. Kemal Monteno je umro, a da mu nisam stigao ni re}i da mi je najro|eniji í Ivan Kegeq lupiga.com
Rot 70-75:Rot 70-75.qxd
29.12.2015
19:26
Page 6
75
Rot 76-77:Rot 76-77.qxd
29.12.2015
19:29
Page 1
MESECOSLOV
FEBRUAR 2016. FEBRUAR je mesec RAZUMEVAWA I MIRA u svetu. Ovaj mesec je izabran zato {to je 23. februara ro|endan ROTARÙ INTERNATIONAL i klubovima se preporu~uje da prezentiraju programe koji promovi{u razumevawe i mir u svetu, kao i da zapo~nu projekte Slu`ewa me|unarodnoj zajednici u drugim delovima sveta.
1
1895. Ro|en je Yon Ford, ameri~ki filmski rediteq.
6
1918. Umro je austrijski slikar Gustav Klimt.
11
SVETSKI DAN BOLESNIKA (obele`ava se od 1993. godine)
1929. Sklopqen je Lateranski ugovor izme|u Kraqevine Italije i Vatikana.
12
ME\UNARODNI DARVINOV DAN (U SPOMEN NA ^ARLSA DARVINA)
1199. Na dana{wi dan umro je kalu|er Simeon, pre toga Stefan Nemawa, rodona~elnik najznamenitije srpske vladarske dinastije.
1922. U Zagrebu je iza{ao prvi broj lista BORBA, iza kojeg je stajala ilegalna Komunisti~ka partija Jugoslavije.
19
20
13 2
ME\UNARODNI DAN MO^VARNIH PODRU^JA
3
1468. Umro je Johan Gutenberg, nema~ki pronalaza~, poznat po svojim doprinosima tehnologiji {tampe.
4
ME\UNARODNI DAN BORBE PROTIV KARCINOMA
2003. Formirana je dr`avna zajednica Srbija i Crna Gora, zasnovana na ravnopravnosti dvaju dr`ava ~lanica, tj. dr`ave Srbije i dr`ave Crne Gore. 1946. U Eseksu, Engleska, ro|ena je [arlot Rempling, velika filmska glumica, posledwa prava zvezda {ezdesetih godina dvadesetog veka.
5
14
DAN O^UVAWA ENERGIJE
15 7
ME\UNARODNI DAN @IVOTA
8
1834. Ro|en je ruski hemi~ar Dmitrij Ivanovi~ Mendeqejev.
9
DAN DR@AVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE / 1804. / Sretewe
SVETSKI DAN DECE OBOLELE OD KARCINOMA
2015. Umro je na{ peva~ i kompozitor Boba Stefanovi}, jedan od najpoznatijih muzi~ara jugoslovenske pop scene. Ve~iti de~ak sa ^ubure, umro je u 69. godini.
16 17 10
76 2
DAN ZAQUBQENIH
1931. Wu Delhi postao je glavni grad Indije.
18
1959. Fidel Kastro postao je premijer Kube.
1867. Kroz Suecki kanal pro{ao je prvi brod. DAN BIOLO[KE KONTROLE
SVETSKI DAN SOCIJALNE PRAVDE (priznat od OUN)
21
Umro je u 87. godini ^es Rejnolds Peri, sekretar RotarÚ International od 1910. do 1942. godine
21
ROTARI KLUB BEOGRAD METROPOLITAN ~arterovan 2004. godine
21
ME\UNARODNI DAN MATERWEG JEZIKA (od 1996. godine)
22
ME\UNARODNI DAN @RTAVA
23
DAN ME\UNARODNOG SPORAZUMEVAWA I MIRA
23
DAN ROTARÙ INTERNATIONAL / 1905. /
23
ROTARI KLUB PALI] ~arterovan 2004. godine
24
1582. Papa Grgur æIII ozvani~io je gregorijanski kalendar.
25
ROTARI KLUB NOVI SAD ~arterovan 1995.
Rot 76-77:Rot 76-77.qxd
29.12.2015
19:30
Page 2
SRBIJA NA BIS godine 1954. Gamal Abdel Naser postao je premijer Egipta.
25
- Devojke, udajte se za meteorologe! Oni su qudi za sva vremena. - Uspeo sam u `ivotu! Rodio sam se go, a sahrani}e me obu~enog. - Elektronska cigareta – idealna posle seksa sa lutkom za naduvavawe! - NAJKRA]A sukwa uvek izaziva NAJDU@I pogled! - Teroristi su upali u zgradu Narodne skup{tine. Tra`e milion evra ili }e svakog sata pu{tati po jednog narodnog poslanika! - Ja da uzmem mito? MA, DAJ!
26
1977. Osnovana je hrvatska rok-grupa ATOMSKO SKLONI[TE.
- Revizor u Srbiji: - A ova cifra, {ta bi ona trebalo da predstavqa? - To je na{a delegacija platila hotel u Rimu. - Slede}i put nemojte da kupujete hotel! - Oti{ao sam u radwu i poku{ao da platim hleb `vakama koje sam dobijao umesto kusura! - Pametni qudi izlaze iz zemqe, a ostali izlaze na izbore.
ROTARI KLUB TOPOLA OPLENAC ~arterovan 2007. godine
27 28
DAN LISTA ,,POLITIKIN ZABAVNIK’’ / 1939. /
DAN KADA @ENE ZAPROSE MU[KARCE (svake ~etvrte godine)
29 29
1792. Ro|en je \oakino Rosini, italijanski kompozitor.
- Nagutao sam se suzavca i 9. marta i 5. oktobra, ali tek sad mi do|e da pla~em! - Od cele zapadne demokratije nama odgovara samo {vedski sto! - Ko jo{ osim Arapa ~ita s desna na levo? Gosti u restoranima kad ~itaju MENI. - Sude}i po na{im vladikama, Sveti Petar je Isusa krstio u |akuziju. - Zna li neko koliko je Juda dobio po dana{wem kursu? - Kako programer peva himnu Svetom Savi? DVOkliknimo s qubavqu!
- Kako se zove bogiwa reume? Ko{tana! - Zvoni mi kom{ija jutros u 02.30, Slobodan izbor mo`e{ to da iz Antologije zamisli{?! poruka, grafita, Eeeej, u POLA aforizama TRI! i zapisa Sva sre}a pa slu{alaca nisam spavao Radio Beograda 202 – jo{ sam svirao (2010 – 2014. godine) bubweve! urednika i Rotarijanca - [ta si kupio Darka Kocjana devojci za Dan zaqubqenih? - VAGU! - A ona tebi? - LEWIR! - Na sahrani, sve{tenik upita plavu{u – udovicu: - Ho}e{ li ga poqubiti pre nego ga ubacimo? Plavu{a }e na to iznena|eno: -Tako je i pokojnik govorio! - Tata je l' mogu da te poqubim? - Nemam para, sre}o. Malo~as me je mama poqubila! - Koja je skra}enica za dinar? Y! - Kako se zvala prva srpska banka? Slamarica! - Kako lekar muva devojku? Ti si praznik za moje o~i, uvo, grlo i nos! - [ta ispadne kada se ukrste pitbul terijer i pudlica? Pudlici ispadnu o~i! - Ja kupila kesicu vazduha, a oni stavili i malo ~ipsa! - Kako je svet mali! – pomisli doktor dok je prepisivao saobra}ajcu klistir! - Aleksi je baba pakovala padobran. Kad je isko~io, prvo su izletele vunene ~arape, {al...
77 3
rot 01:rot 01.qxd
28.12.2015
17:22
Page 3
FeliĂ˜ Romuliana, Gamzigrad kod Zaje~ara, novembra 2015. godine
Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?