Srpski rotar br 43 i 44 by Milica

rot 01:rot 01.qxd

1.9.2014

15:05

Page 1

D-2483

SEPTEMBAR / OKTOBAR 2014. • GODINA IV (LææVI) BROJ 43 i 44 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

@IVOT JE

SVETI NIKOLA VIDRA KRUG KAPETANOVI VINOGRADI ŠKORPION MALIGAN SRBIJAŠUME

ROTARI KLUB BEOGRAD – LETWA [EMA 2014.

KARUSEL

Rot 02-05:Rot 02-05.qxd

1.9.2014

15:12

Page 1

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

BROJ 43 i 44 SEPTEMBAR / OKTOBAR 2014. GODINA IV (LææVI)

Vigor Maji}

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2014–2015 Vigor Maji}

Hayi Du{an Glu{ac

Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Hayi Du{an Glu{ac Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili jesewi broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} PIB 103557058 Ra~un 200-2716270101033-03 otvoren kod Po{tanske {tedionice

Trivko Ti}a Savi} i Haxi Du{an Glu{ac Zorica Milo{evi}

JEDAN DAN MINULOG LETA

KARTA U JEDNOM PRAVCU Danas: Probao da uðem u šumicu. Umal’ nisam umro od vlage. Odlu~io da šetam po Bawici. Uhvatila me kiša, pokisao kao miš. Bio kod majstora da zamenim leàj predweg to~ka. Zamenio ga, ali zamenio i ko~nice i diskove i uqe i... Bankrotirao. Bio kod komšinice stilistkiwe i kroja~ice i PR-a. Probavao svakakve pantalone i košuqe i majice (i korset, steè me). Konstatovali da meni nema pomo}i. Odlu~io da kupim farmerke i Lakosta majice. To i na teletu lepo izgleda. Sada sam kod ku}e, skroz mokar. Kako i daqe sedim i kucam ovo što kucam, uko~i}u se skroz. Pas se danas uneredio na sred hodnika. Ja ugazio! Kupio lubenicu. Jedva je doneo do stana i ispred vrata stajao 20 minuta. Sin se tuširao i zaboravio da izvadi kqu~ iz brave (rame mi je malo niè). Nema~ka sino} pobedila Brazil sa 7 : 1. Nisam video ni jedan gol (bili nam gosti). Sreo lepu komšinicu - pitao je da se vidimo. Ona pristala!? Ja u rebusu. Nisam mislio ozbiqno. Šta da radim? Stavio dva platna na sred sobe (pre tri dana). Vrat polomih obilaze}i ih. Ni liniju nisam povukao. Planirao sam da uradim dve „plave” slike... Pas mi pojeo Ticijan plavu. Nije sve, ali nema za dve slike dovoqno boje. Moram do grada. Obukao nove ga}e da vidim kako mi stoje. Tarzan mi nije ravan. Pas sko~io i ujeo me za zadwicu. Pocepao ga}e. Pomalo me i boli. Posle tuširawa prebacio peškir preko ograde terase... (glupost)... Pao kod komšije u prizemqe (peškir - ne ja)... Lubenica je bila odli~na: hladna, zrela, slatka. Kore od lubenice stavio u kesu. Kesa pukla u liftu?! îstio lift. Naišla komšinica... Bacio ðubre. Na povratku ispred mene palo pakovawe feta sira (do pola puno). Isprskalo me. Yaba sam se tuširao. Odneo komšiji kutiju sa sve feta sirom (ono što sam skupio). Kaèm: - Ovo vam je ispalo kroz prozor! Oterao me u pizdu materinu. Kaè da nisam normalan! Pustio vodu u kadi i stavio penu. Ima da uìvam. Imam i dobro crno vino... Zaboravio da zavrnem ~esmu. Napravio poplavu u kupatilu. Ne znam šta }u sa penom! Ponovo punim kadu (bez pene) dok se nije napunila. Zatvorio vodu. Sve je pod kontrolom. Otišao da popušim cigaretu. Pušim i kucam ovaj tekst... ûjem psa kako se br~ka u kadi... Nisam zatvorio vrata od kupatila! Koliko košta karta u jednom pravcu za NIGDE? MaØ Bulin

Rot 02-05:Rot 02-05.qxd

1.9.2014

15:12

Page 2

MESECOSLOV Dear President Hadzi, Greetings from the RotarÚ Club of Colombo, Úour sister club in Colombo Sri Lanka. President Hussain Hashim (Hash) and the members of RC Colombo Þish Úou and Úour members a Þonderful Úear ahead. Ýill be in touch Þith Úou from time to time and lets continue our tÞo clubs eØcellent relations. Ùours in RotarÚ, Rajiv PP Rajiv Ýalpita RotarÚ Club of Colombo rajiv.Þalpita¿gmail.com

SEPTEMBAR 2014. Septembar je mesec OMLADINSKIH AKTIVNOSTI u Rotariju. Rotari klubovi širom sveta obra}aju posebnu pa`wu na mnogobrojne Rotari programe za decu i omladinu. Tokom meseca mnogi klubovi organizuju posebne aktivnosti vezane za razmenu omladine.

DANI evropske baštine (klizni datum)

1914. Na frontu u Prvom svetskom ratu poginuo je rezervni oficir Vladislav Ribnikar, direktor i vlasnik lista „Politika”.

On 3. 7. 2014 16:45, RC Beograd Þrote: Dragi prijateqi, Kao prvo, baš mi je bilo zadovoqstvo da prelistam novi Rotar. Dosad sam nešto i pro~itao, i kako mi vreme bude dozvolilo ~ita}u i daqe. Ovo je baš lepa i velika stvar koju uspevate ve} godinama da gurate. Bravo za sve vas.Vest o izlasku Rotara, sa linkom kako do wega do}i i pozivom Klubovima da šaqu priloge }e biti objavqena na sajtu Distrikta (i na FB-u i u redovnom biltenu). Zahvaqujem vam se na èqama za uspešno sluèwe. Zajedno smo ja~i i kako ja sad vidim imamo uslove da sajt a i ceo preuzeti posao unapredimo. Ýeb tim i ja }emo biti slobodni i traì}emo od vas mišqewa, savete i ideje. Pozdravqam vas i èlim vam svako dobro. Vaš u Rotariju, Sr|an Janev

2014 – 7. 4. 13:02, Sent from mÚ iPhone Dragi svi. Ja sam trenutno na putu. Rotar }emo ispromovisati svuda i kao celinu i kao ~lanke, ne brinite se. Svetolik Busarac

12 ROTARI KLUB VRAWE, ~arterovan 2009.

1890. Roðena je Agata Kristi, engleska kwi`evnica, autor brojnih kriminalisti~kih romana. Od 79 kwiga koliko je napisala, 66 kwiga su bili romani tog `anra. Umrla je 1976. godine.

16 18 21 DAN zaštite ozonskog omota~a

DAN geologa

Meðunarodni DAN mira

23 63. g. p. n. e. roðen je osniva~ Rima Gaj Julije Cezar Oktavijan Avgust.

28 1955. Roðen je osniva~ i vlasnik ameri~ke firme „Majkrosoft” Bil Gejts.

Evropski DAN bez automobila

26 27

DAN ~istih planina

DAN turizma

1959. Prvi put se pojavio na{ šou ansambl SEDMORICA MLADIH.

29 ROTARI KLUB LESKOVAC, ~arterovan 1997.

U posledwoj nedeqi septembra 1989. godine odr`an je sastanak u advokatskoj kancelariji Dragana Brajera u Kursulinoj ulici broj 14. Tu je tada nastala ideja o osnivawu Rotari kluba Beograd i donet je niz odluka vezanih za reosnivawe i rad Kluba.

Rot 04-13:Rot 04-13.qxd

GARÙ C. K. HUANG predsednik RotarÚ International

4 2

1.9.2014

19:14

Page 1

Rot 04-13:Rot 04-13.qxd

1.9.2014

19:16

Page 2

Vlasnik firme „DOMAA” d.o.o. je Miodrag Mi{ko Trpkovi}, sekretar RK Beograd

5 3

Rot 04-13:Rot 04-13.qxd

1.9.2014

19:16

Page 3

Rot 04-13:Rot 04-13.qxd

1.9.2014

19:16

Page 4

Deo Liderchip tima guvernera D 2483 VIGORA MAJI]A

Rotarakt klub Beograd je servisna organizacija mladih qudi liderskih sposobnosti ~iji je ciq da volonterskim radom doprinesu napretku ~ove~anstva

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

Rot 04-13:Rot 04-13.qxd

1.9.2014

19:17

Page 5

Rot 04-13:Rot 04-13.qxd

1.9.2014

19:17

Page 6

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD 1. JULA ROTARIJANSKE 2014. –2015. GODINE

BANI] PAVLE

BLAGOJEVI] NENAD

BRAJER DRAGAN

GLIGORIJEVI] MILOMIR

GLU[AC HAYI DU[AN

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MILINKOVI] SR\AN

NIKOLI] MIROSLAV MIWA

PAVI]EVI] UGQE[A

PETRIWAC ^EDOMIR

RADIVOJEVI] MILO[

RANKOVI] SR\AN LEKA

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

SAVI] TRIVKO TI]A

TRPKOVI] MIODRAG MI[KO

Rot 04-13:Rot 04-13.qxd

1.9.2014

19:17

Page 7

AKTIVNOSTI

Rot 04-13:Rot 04-13.qxd

1.9.2014

19:28

Page 8

BEOGRAD LETWA ŠEMA

Dru`ewe (a kasnije i slu`ewe) po~elo je u restoranu ,,Sveti Nikola” koji se nalazi u centru MZ Bloka 45 na Novom Beogradu. Radi se o vrlo prijatnom, senovitom i pravom porodi~nom restoranu sa izvanrednom hranom. Doma}ini vrlo qubazni i vlasnik znan više od 20 godina je obe}ao (i ispunio) jer je za nas pripremio najboqe iz ponude ovog restorana. Dušan i Nikola su bili kompletni doma}ini, jer, kako se mnogi slabo snalaze u novobeogradskim blokovima organizovali su:

kluba Beograd Hayi Dušan Glušac udelio direktorsku zna~ku jer je Pavle u Upravnom odboru predsednik Komiteta za dobar ugled kluba u javnosti. Kasnije nam se pridru`ila i familija Brajer, Dragan, Vesna i Sofia, koji su opravdano kasnili jer su u blizini, u marni ,,Vidra” i na svojoj brodici privodili kraju pripreme za polazak Tre}e rotarijanske regate. Uz hladnu „duwu” a inicirana velikom „dilemom” koju je sa nama podelio Pavle Bani}, zapo~ela je vrlo sadr`ajna diskusija na temu šta je boqe imati i voziti: BMÝ H5 ili Mercedes ML.

- mesto okupqawa bila je tramvajsko - autobuska stanica u ul. Milentija Popovi}a (preko puta hotela HÙATT) u 20,00h; - oni koji nemaju svoj prevoz došli su tu, a odatle ih je Nikola kolima dovezao do restorana; - oni koji imaju kola, takoðe su došli u to vreme pa smo zajedno (da bi se izbeglo lutawe po bloku) stigli na mesto dru`ewa; - Dušan i Nikola su takoðe vratili naše prijateqe posle ve~ere do HÚatta ili daqe, po potrebi. Po prijatnom vremenu, u hladovini ispod guste vinove loze okupilo se osam ~lanova Kluba a imali smo i gosta. Dušan je ove ve~eri doveo g. Dragana Baškalovi}a iz Vankuvera, Kanada, a stigao je s odmora i naš Pavle Bani}, pobraonio i odmoran, kome je Predsednik Rotari

Naravno, prijateqi su odmah prisko~ili savetima i mišqewem a kako je pitawe zaista delikatno, razgovor se lepo razvio. Verovatno bi i duè potrajao da Ti}a Savi} u jednom trenutku nije zapitao: „Dobro qudi, ho}e li neko kona~no da mi objasni o ~emu vi to pri~ate i šta vam zna~i to 4.0 i 3.2 što stalno pomiwete!?” Dakle, o~ekujemo neku ~ast i pi}e kada Pavle „prese~e” ko je boqi: BMÝ ili Mercedes!! Uz ukusnu hranu, druèwe je nastavqeno u razgovoru o Regati i našem slede}em druèwu a Dragan nam je, još jednom, ukazao na sve mogu}nosti i sadràje koji nam se pruàju tokom ove Regate. Nekolicina ~lanova je pokazala ozbiqnu zainteresovanost tako da }e plovila, izgleda, biti puna rotarijanaca í

Novi Beograd lanovi Rotari kluba Beograd Nikola Mandi} i Dušan Joksimovi} organizovali su prvi u nizu sasta^ naka i dru`ewa Kluba u ,,letwoj šemi”.

Rot 04-13:Rot 04-13.qxd

1.9.2014

19:18

Page 9

AKTIVNOSTI

Rot 04-13:Rot 04-13.qxd

1.9.2014

19:31

Page 10

BEOGRAD LETWA ŠEMA

ROTAR(IJAN)SKA REGATA – TRE]I PUT

Na opšte zadovoqstvo, po~etku Regate je prisustvovalo skoro 50 qudi, od ~ega je bilo i deset ~lanova našeg Rotari kluba sa sedam gostiju. Meðu gostima su, izmeðu ostalih, bili PDG Nikola Obradovi} i Gordan Dragovi} (bivši ~lan našeg Kluba), Ivica i Dragana Savi} iz Rotari kluba Leskovac. Prijateqi iz RK Segedin su poneli i svoje vino, a ostali u~esnici iz Novog Sada i drugih mesta sa trase regate su došli sa dobrim raspoloèwem. Dragan Brajer je po obi~aju pozdravio sve prsutne, a Predsednik Rotari kluba Beograd Hayi Dušan Glušac je svim u~esnicima poèleo je mirnu reku, prijatan vetar, blago sunce, ve~eri s pesmom i no}i pune prijatnih snova, uz èqu da uz navedene stihove uspešno privedu kraju ovu ve} tradicionalnu Regatu... TI UZMI MAPU, BEOGRAD NAÐI, PA ONDA (DO) PLOVI NA BELOJ LAÐI... Novope~enom kapetanu laðe Ivici Savi}u kapetan i komandant Regate Dragan Brajer tom prilikom uru~io je dozvolu za vo`wu rekama i morem, sa èqom da doìvi i svojom brodicom iz Leskovca uplovi u – Egejsko more! A naš Quba Hayi Ðorðevi} mu je poverio svoj brodi} za „vatreno krštewe” na ovoj Regati. Neša Sakovi} je poneo i „viski}” da ~asti prijateqe zbog uspeha svoje dece oko upisa ali je to ostavqeno za drugu priliku (da ne mešamo pi}a!). êda i Dragana su bili u iš~ekivawu odlaska u Li-

VEÊ NA MARINI ,,VIDRA’’ astanak Rotari kluba Beograd je bio posve}en S obeleàvawu po~etka tre}e Rotarijanske Regate a kao i prethodnih godina, naš Klub je bio doma}in. Tradicionalno i organizovano druèwe Rotarijanaca i prijateqa u Rotariju po~elo je u ~etvrtak, 10. jula 2014. godine od 20,00 ~asova na marini ,,Vidra” koja se nalazi na novobeogradskoj obali Save, ta~no izmeðu blokova 70A i 70, na kraju ulice Omladinskih brigada... Obla~ewe je bilo neformalno, sa ,,mornarskim obele`jima”. Ovo }e biti tre}a godina da naš Rotari klub i Dragan i Vesna Brajer. na marini ,,Vidra” organizuju druèwe posve}eno po~etku rotarijanske Regate. Ve} u poslepodnevnim satima po~eli su da stiù brodovi sa regatašima tako da su se oko marine vezale sve brodice! Sala je bila ukrašena rotarijanskim zastavama kao i zastavama uprili~enim za svaku prethodnu Regatu i ambijent je bio sve~an. Okupili su se Rotarijanci koji u~estvuju na Regati, ~lanovi 18 posada, iz Rotari klubova Beograd, Smederevo, Leskovac, Novi Sad, Topola, prijateqi iz Rotari kluba Beograd – ~ukarica, koji su ve} tradicionalno stigli u zavidnom broju (deset) za ovo letwe vreme. I ova Regata je imala meðunarodni zna~aj, jer je bila prisutna i posada iz prijateqskog Rotari kluba Segedin – Tisa.

biju, a najveseliji je bio naš Leka Rankovi}, koji je uspešno delio mikrofon sa peva~icom! Meni je bio primeren ve~eri uo~i polaska na plovidbu Savom, ~ak do uš}a Drine, kada je za tako dug i naporan put bila potrebna svaka kalorija jagwe}e i prase}e pe~ewe, sezonska salata, raznovrsni kola~i, doma}a alkoholna i bezalkoholna pi}a. Kako je bio u toku Petrovski post, za prijateqe koji su postili bila je pripremqena izvanredno ukusna riba. Uz muziku je ovo bio lep provod i dru`ewe do pono}i, kada su se gosti razišli, a posade krenule na po~inak, u susret novom danu i polasku... Tako je tre}a Regata veselo po~ela í

Rot 14-25:Rot 14-25.qxd

14 2

1.9.2014

19:38

Page 1

Rot 14-25:Rot 14-25.qxd

1.9.2014

19:49

Page 2

15 3

Rot 14-25:Rot 14-25.qxd

1.9.2014

19:39

Page 3

AKTIVNOSTI

Rot 14-25:Rot 14-25.qxd

1.9.2014

19:39

Page 4

BEOGRAD LETWA ŠEMA

REGATA, MA^VANSKA MITROVICA, MARINA ,KRUG’’

etaqnim uvidom u plan i program Regate, utvrðeno je D da sastanak sa ~lanovima Rotari kluba Sremska Mitrovica u rezervatu ,,Zasavica” po~iwe u utorak, 15. jula i okupqawe u 12,30h. Predviðen je bio obilazak ,,Zasavice” sa doma}inom i vodi~em Simketom, zajedni~ki ru~ak i druèwe sa rotarijancima iz Sremske Mitrovice. Iako je dobrodošlica uz rakiju i ,,leba masti” kao i ~uveni gulaš od mangulice puno obe}avao, niko od naših ~lanova nije otišao. Radni dan, šta li? Dogovoreno je da }e naši ~lanovi i}i u Ma~vansku Mitrovicu. Dragan Brajer je najavio vo`wu gliserom po Savi kao i dobro druèwe sa regatašima. Splav gde }e biti privezane wihove laðe nudi dobre paste i pice, pa eto još jednog razloga da se ode na novo druèwe. Iako su u toku godišwi odmori a ni vreme nije baš najboqe, u ~etvrtak, 17. jula ove godine, pošli su ,,mercedesom’’ Nikole Mandi}a, wegova }erka Nina i Hayi Dušan. Odlu~ili su da ostave automobil u Sremskoj Mitrovici i da peša~kim mostom preðu u Ma~vansku Mitrovicu preko puta Sremske Mitrovice, koje deli reka Sava i potraè vesele regataše tre}e Regate koji su se usidrili u marini ,,Krug’’ u Ma~vanskoj Mitrovici. Jedinstven je betonski peša~ki most koji spaja Sremsku Mitrovicu (bivša Austrougarska) sa Ma~vanskom Mitrovicom (Srbija). U davno vreme tu je cvetala trgovina izmeðu dve zemqe, uglavnom sviwama. Ve} na sredini mosta su zastali kako bi fotografisali rotarijansku flotilu privezanu uz splav marine i naše prijateqe koji su zaposeli sve stolove. Iz daleka se ve} videlo da je pivo to~eno a da su špriceri ’ladni! Tek, svi su se vrlo obradovali kad su ih videli a ni oni nisu gubili vreme. Hayi Dušan je fotografisao prisutne, a Nikola je na nekoliko brodi}a degustirao doma}e rakije koje su kapetani silno hvalili.

Osam posada se odmaralo u hladovini prijatnog lokala i marine, ~iji je vlasnik Rotarijanac iz Rotari kluba Sremska Mitrovica. Bilo je zanimqivo biti u društvu iskusnih re~nih kapetana i slušati pri~e i sveè utiske s druèwa prijateqa iz Rotari klubova Bijeqina, Šabac, Sremska Mitrovica, posete rezervatu ,,Zasavica’’, i taman kad su se obilazile bele laðe koje su se ququškale na talasima sve nemirnije Save, uìvali u glisirawu sa kapetanom Draganom Brajerom i wegovom Sofiom koja se skijala i koji su ubrzano pristajali uz mati~nu laðu, ùre}i na i}e, jer je pi}a ve} bilo dovoqno – grunulo je kao ne mali put ovoga leta i ove kišne godine. Salauka na reci moè biti vrlo opasna, pa su se brzo sve laðe još boqe osigurale, vezivale, zatvarali prozori i vrata i svi su za tren bili u marini, na sigurnom. Grmelo je, a tolika koli~ina kiše pratila se uìvo iznutra. Konobar je sve ubedio da se obavezno proba „ma~vanska pica” a Hayi Dušan se odlu~io za picu „quta d’umreš“. Ali, kako je propušteno druèwe u ,,Zasavici’’ sve se to nadoknadilo, uz tradicionalno predjelo „leba masti“ kao i malo meze od mangulice... ûvene porcije sladoleda nisu se probale, jer je trebalo oti}i u poslasti~arnicu ali je za verovati svima koji su ga probali, vra}aju}i se, skroz pokisli (sladoled u Sremskoj Mitrovici u ,,Starom sportu” je posle italijanskih najboqi, a kugle su yambo)... Pri~i nema kraja, a Regataše sutra ~eka plovidba. Sre}an put, dobri qudi, vidimo se u Belom Gradu! í

7 i 8. dan - SREMSKA (MA^VANSKA) MITROVICA, povratak Dr Ivica Savi}, Rotari klub Leskovac (iz telefonskog dnevnika): U povratku je sve lakše i lepše. Ne samo zbog plovidbe nizvodno ili ostvarenog poduhvata ve} i zbog prijateqstava produbqenih svakodnevnim iskušewima. Nepodeqeno je mišqewe u~esnika da je junak brodarewa Kapetan Milan Dimitri}, RK Novi Sad Dunav. Sve vreme brodio je na za~equ kolone i bio ,,zadwa linija odbrane” svima koji su bili u nevoqi. Imao je odgovore na sva moja pitawa, a svoje nauti~ko iskustvo delio je sa svima, preuveli~avaju}i - po mom mišqewu - sopstvene greške kako bi lakše podneli naše. Osta}e zapam}eno moje prvo komunicirawe znacima (glupo mi bilo da prijateqa koji plovi drugim brodom uporedo sa našim zovem mobilnim): ,,Mnogo (raširio sam ruke) volim (levu šaku sam stavio na srce) kada Ti (pokazao sam kaìprstom u wegovom pravcu) ploviš iza mene (a onda kaìprst usmerio nizvodno). Razumeš li (stavio sam kaìprst na svoju slepoo~nicu)? Široko (ko wegov Dunav) se osmehnuo, smawio gas i skrenuo iza mene. U povratku je dva brodi}a (jedan u kvaru i drugi naš) privezao na bokove svog kako bi se na wegovoj palubi druìli. Pa se neki ~ude što su Rotari bogati!

Rot 14-25:Rot 14-25.qxd

1.9.2014

19:39

Page 5

Rot 14-25:Rot 14-25.qxd

1.9.2014

19:40

Page 6

Slobodan Boba Mani}, ~lan RK Smederevo:

2014 - 07. Ko to tamo peva - Ja, ne!

2014 - 07. Maribor, lepo mesto uz Dravu, glavna jela pqeska i }evapi

2014 - 07. S Mocartom zauvek

Rot 14-25:Rot 14-25.qxd

1.9.2014

19:40

Page 7

AKTIVNOSTI

Rot 14-25:Rot 14-25.qxd

1.9.2014

19:54

Page 8

BEOGRAD LETWA ŠEMA

lo naša oaza odmora, tišine, gde nas doma}ini do~ekuju sa pi}em dobrodošlice, naravno, šumadijskom šqivovicom i hladnom vodom, a ubrzo je stigla i hladna zakuska. Doma}in Gregor, ina~e kapetan duge plovidbe (otud i naziv doma}instva) je bio u društvu sa nama ~itavo vreme. Predstavio se - „ja sam doma}icin mu`” a onda smo zapo~eli zanimqiv razgovor – na temu putovawa, brodova, okeana, dece, vina... Tako smo imali izuzetnu priliku da slušamo crtice iz jednog bogatog `ivota provedenog na gotovo svim kontinentima, okeanima, morima... Kapetan Gregor je zanimqiva osoba, puna interesantnih pri~a, tako da je razgovor bio opušten i prijatan.

E, LEPOG LI SASTANKA U TOPOLI! I ZVONI, ZVONI, ZVONCE NA VOLU, HAJ’DMO SVI OPET U TOPOLU Turisti~ko doma}instvo ,,Kapetanovi vinogradi’’ nalazi se u srcu Šumadije, 1,5 kilometar od centra Topole. Prostire se na imawu od ~etiri hektara na kome je objekat smešten u dolini sa netaknutom prirodom, pored potoka, okruèn vinogradima i šumom. Tradicionalno šumadijsko gostoprimstvo i qubazno osobqe na raspolagawu je svakom našem gostu. ,,Kapetanovi vinogradi’’ ima prelepu baštu koja se nalazi odmah pored potoka Palu~ki, u senci stoletne šume. Bez daha }e Vas ostaviti ambijent netaknute prirode, prijatne hladovine u vreme vrelih letwih dana, prole}ne šumske sveìne ili šumadijske zimske idile.U sklopu doma}instva nalazi se i restoran modernog izgleda opremqen po ekološkim standardima kako bi se zaštitila i ostala o~uvana priroda u, i oko imawa. e, niste pogrešili! Niste otvorili turiN sti~ki sajt na vašem ra~unaru. Ovo nije reklama. Ovo je istina koju evo, ve} tre}u godinu ~lanovi Rotari kluba Beograd, dakle tradicionalno, potvrðuju svake „letwe šeme” svojom posetom i druèwem na ovoj adresi. Pošto su svi meteo sajtovi potvrdili da }e u subotu, 26. jula ove godine biti lep dan, Hayi Dušan i Ti}a Savi} su odlu~ili da nas ponovo odvedu u Topolu u ,,Kapetanove vinograde”. Predprošle i prošle godine su ~lanovi našeg Kluba bili tamo tokom „letwe šeme” a fotografije su potvrdile da se radi o zaista lepom prostoru. Kapetan Gregor Ferluga i wegova supruga Nena nas ~ekaju na ru~ku, ili ranijoj ve~eri. Hayi Dušan Glušac i Nikola Mandi} su se prvi zaputili ka Topoli, a wegova }erka Nina je vozila. Da, ,,mercedes’’! U društvu je bio i wen sin Andrija. O~ekivao je da }e upoznati svoju vršwakiwu Sofiu Brajer, ali je ona odlu~ila da ostane kod ku}e! Baš ove subote! Posle kra}e vo`we i malo traèwa, stigli smo u „Kapetanove vinograde”, vrlo prijatno i stvarno doma}inski ureðeno i odràvano mesto. Ono je bi-

Kako su ostali prijateqi najavili svoj dolazak ovde tek predve~e, mi smo odlu~ili da obiðemo znamenitosti Topole. Prvo smo pogledali bazen koji je u blizini, a zatim smo se uputili do crkve Svetog Ðorða na Oplencu. Ubrzo su stigli Ti}a Savi} i wegova prijateqica Jasmina, a Hayi Dušan je preuzeo ulogu stru~nog i umetni~kog vodi~a. Obišli smo crkvu - mauzolej i kriptu gde su sahraweni ~lanovi dinastije Karaðorðvi}, gde smo dopunili baterije znawa iz naše istorije i fotografisali se za uspomenu. Zatim smo prošetali pored prostranih vinograda i obišli ku}u Kraqa Petra I u kojoj je stalna postavka portreta i drugih vrednih eksponata. Hayi Dušan nam je posebno skrenuo pa`wu na trodimenzionalnu repliku „Tajne ve~ere” uraðenu od sedefa i bisera – koja je imala neobi~nu istoriju! Ubrzo su stigli Dragan i Vesna Brajer i odlu~ili smo da nastavimo dru`ewe i u`ivawe u ,,Kapetanovim vinogradima’’. Kasnije je stigao i ru~ak, pa je uz jelo i pi}e razgovor tekao, tek prekidan odlaskom bri`nog doma}ina da nahrani svih šesnaest (16!) ku~i}a, raz-

Rot 14-25:Rot 14-25.qxd

1.9.2014

19:40

Page 9

Rot 14-25:Rot 14-25.qxd

1.9.2014

19:41

Page 10

li~ite rase i jednu macu, da obiðe kowe i kasnije nam se opet pridruì. Ubrzo smo upoznali i doma}icu Nenu koja se na kratko pridruìla kako bi nas posluìla izvanrednim kola~ima sa šqivama i pohvalila najmlaðeg od trojice sinova, Filipa koji je po profesiji kuvar i koji je sve što je bilo na meniju sam zgotovio. A bilo je sve ukusno i – bogato! Dooobrooo, malo i uz maj~inu pomo}…

DEÎJI BISERI (drugi deo) Deca su uvek divna, wihova logika je neponovqiva. Ovo je, kaù, zabeleìla jedna dobra u~iteqica koja je umela da razgovara sa decom o svemu, sada u penziji. Ba{ ima ~ega da se se}a. - DEVOJÎCE NE MOGU DA PI[KE STOJE]KI ZATO [TO NEMAJU ZA [TA DA SE DR@E. - KADA BAKU BOLE ZUBI, ONA WIH JEDNOSTAVNO OSTAVI U Â[I. - JEDNOM SAM BILA TAKO BOLESNA I IMALA SAM 40 KILA TEMPERATURE. - JA NEMAM VI[E BAKU, WU SU POSADILI NA GROBQU. - @IVOTNO OSIGURAWE JE NOVAC KOJI DOBIJE ONAJ KOJI PRE@IVI SMRTNI SLUÂJ.

Kako je padao mrak i kada se hladan vazduh spustio u dolinu, odlu~ili smo da krenemo nazad. Odmah je pao usmeni dogovor da u najskorje vreme, ve} u avgustu, ponovo posetimo ovo turisti~ko doma}instvo, sa ve}im brojem prijateqa u Rotariju i gostiju, kojima }emo u meðuvremenu pri~ati, kako nam je protekla jedna julska subota – izuzetno prijatno dru`ewe, uz doma}insko slu`ewe! í

- [VAJCARSKE KRAVE KORISTE SE PRETE@NO ZA PRAVQEWE ÔKOLADE. - STANOVNICI SARDINIJE ZOVU SE SARDINE. - DA BI BILA DOBRA, MEDICINSKA SESTRA MORA BITI POTPUNO STERILNA. - DOKTORI KA@U DA SU SMRTONOSNE BOLESTI NAJGORE. - KAD SE MOJ MLA\I BRAT RODIO, MORALI SU GA STAVITI U AKUMULATOR. - Leptir je insekt iz porodice helikoptera. - Najkorisnija ìvotiwa je sviwa. Od we moèmo upotrebiti sve, meso odnapred i odnazad, koù za cipele, ~ekiwe za ~etke i ime za psovawe! - Zoolo{ki vrt je super stvar. Tamo moèmo videti i ìvotiwe koje ne postoje. - Nisam kr{ten, ali sam zato vakcinisan. - MORAJU LI MAME TAKO\E JESTI TRAVU DA BI IM IZ GRUDI TEKLO MLEKO?

Rot 14-25:Rot 14-25.qxd

1.9.2014

19:41

Page 11

AKTIVNOSTI

Rot 14-25:Rot 14-25.qxd

1.9.2014

19:41

Page 12

BEOGRAD LETWA ŠEMA

„ŠKORPION”

vo je bila ve} druga godina kako ~lanovi Rotari kluba Beograd tokom „letwe šeme” dolaze na splav „Škorpion”. Dušan Joksimovi} i Nikola Mandi} ponovo su vodili prijateqe na ovaj splav gde je prošle godine bilo 14 prijateqa i gostiju Kluba. Tog posledweg ~etvrtka u julu ove godine, okupili su se prijateqi iz Kluba, Hayi Dušan, Nikola, Ti}a, Dušan i Nenad, ka-

ko bi proveli u druèwu jedno lepo ve~e. Istina, samo wih petorica i novi – stari gost iz Berlina, Oliver Felgendreher koga je doveo Dušan Joksimovi}. Da, lepo ve~e, mada je ~itavi dan, kao i toliko dana i nedeqa unazad lila kiša i ~esto je grmelo. Najavqeni ciklon ,,Ana Maria” nije napravio previše štete, Sava je za ~udo bila mirna i neka ~udna tišina okruìla je splav ,,Škorpion’’ koji se nalazi privezan na kraju novobeogradskog Bloka 45. Patke sa pa~i}ima uhva}ene u objektiv Hayi Dušana ùrile su da doplivaju i stignu na po~inak. Gusto zelenilo, tišina i spokoj – kao da je sve kilometrima van svake civilizacije. Similis simili gaudat – sli~an se sli~nom raduje! Gotovo da je ova mudra misao mogla biti vodiqa koja je pratila razgovor, na momente vrlo zanimqive diskusije u kojoj su svi u~estvovali, da je bilo potrebno ~esto prevoditi i Oliveru, kako bi ~ovek mogao pratiti – fabulu radwe! Ove ve~eri bili su jedini gosti na wemu i izgleda da je baš to bilo inspirativno, pa doma}in Boban, te naši Dušan i Nikola su druèwe i zaista potreban i konstruktivan razgovor o budu}nosti Rotari kluba Beograd, prekidali hvale}i i probaju}i odli~nu ribqu ~orbu i re~nu ribu, soma i smuða, krompir i pa-

radajz salatu, dobro vino i na kraju ve~eri odli~nu baklavu sa sladoledom, a bila je skuvana kafa. Ne ona za laku no}, jer se sedelo i uìvalo u pogledu na grad sa Save, u sveèm vazduhu i zalasku Sunca, uz ququškawe splava, tihu muziku sa radija, a komarci su tu bili doma}i, a ne oni strašni, nilski. Atmosfera je bila tako dobra da se u razgovoru ostalo do kasno. Konstatovano je da do sada ovo beše „naj rotarijanskiji’’ sastanak, ne samo u ,,letwoj šemi’’ jer sve vreme je razgovarano o temama koje se ti~u Kluba i wegove budu}nosti. Od pitawa sadrìne sajta, podataka i fotografija, broja poseta, do pitawa ~lanstva, visine ~lanarine, saradwe sa drugim Klubovima, itd. Naravno, kako se boravilo na splavu, razgovaralo se i o kiši koja neprestano i obilno pada, a na kraju je Nenad zatraìo mišqewe i savet o tome koje ku~e da „nabavi“. To je tek „rasplamsalo“ razgovor obzirom da je oko svih prethodnih pitawa bilo konsenzusa a ovde je svako imao druga~ije mišqewe i iskustvo. No, kako je diskusija proticala na kraju je dogovoreno da bi bilo najboqe da se razgovor završi u Surduku, kod Nenada na druèwu. Mo`da on u meðuvremenu i dobije novog qubimca pa }e ostati samo da se nastavi druèwe uz dobro vino! Ponovo je po~ela da pada jaka kiša, svi su se ve} pozdravili i othajali u još jednu kišnu no}... í

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

26 2

1.9.2014

20:03

Page 1

AKTIVNOSTI

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

1.9.2014

20:03

Page 2

BEOGRAD LETWA ŠEMA

,,MALIGAN’’ U SURDUKU ao protekle dve godine i ovoga puta Nenad Sakovi} i wegova supruga Lela su nas pozvali da ih posetimo u K Surduku gde imaju lepu i funkcionalnu drvenu ku}icu sa prelepim pogledom na ovde baš širok Dunav (Srem je bio odavno ve} ravan)! Iako Lela nije bila prisutna u vikendici, Nenad je bio pravi doma}in. Okupqawe je po~elo izmeðu 17,30 18,00h, a uz pi}e dobrodošlice i grickalice, uìvali su: Nikola Mandi}, Hayi Dušan Glušac, Ti}a Savi} koji su stigli, misle}i da su prvi, kad ono, pod tremom sedi Pavle Bani}, jer je odmah uo~en jedan (~itaj: wegov) novi BMÝ, model HHHHH5 (tako je veliki!). Krenuo je razgovor gde nam je Pavle ispri~ao kako je bilo na godišwem odmoru koji je proveo u Italiji. Naravno, nismo propustili da se slikamo na ivici litice sa koje se pruà lep pogled na Dunav, a najviše pitawa je bilo upu}eno Nenadu: šta }e sve praviti na placu: ku}u, bazen, teniski teren ili nešto sli~no komšijama. Zatim su se nešto kasnije društvu prikqu~ili êda Petriwac sa suprugom Draganom i Srðan Leka Rankovi} sa suprugom Gordanom, pa se prešlo i na ozbiqnije, eko-

nomske teme. S obzirom da vlasnik obli`we vinarije nije bio tu, nije se krenulo u planirani obilazak ovog vinskog podruma. No, vino koje se pilo kod Nenada je bilo odli~no tako da nije bilo razo~arewa po ovom pitawu. ~ak je pao predlog da se doti~no vino, crveno i belo, preporu~i ostalim prijateqima i gostima u Rotari klubu Beograd u narednom periodu. Nenadov plac se napustio u dobrom raspolo`ewu a „ergela’’ vozila je bila reprezentativna: dva BMÝ-a, Mercedes i Alfa Romeo! Društvo je krenulo na ve~eru u poznati ribqi restoran ,,Maligan” u Surduku gde smo od 19,30h (pa dok izdr`imo)

mogli da uìvamo u dobroj ribqoj ~orbi i sveòj re~noj ribi – smuðu, somu, a specijalitet je bio dimqeni šaran. I opet dobro vino, belo i crveno. êkao nas je postavqen sto i raspoloèn konobar koji je duhovito i vispreno preporu~io pi}e i jelo koje je zaštitni znak ove kafane. Dušu smo zasladili na kraju ve~ere odli~nom baklavom i vanilicama. Da, i kafom. I u jeku, na momente ù~ne diskusije (koja je pretila da bude izraèna kroz monologe prisutnih) o velikim temama, koje se obi~no nametnu (i umetnu) u ovakvim prilikama i na ovakvim mestima, na povratku iz Novog Sada stigao je naš ~lan, advokat Miroslav Miwa Nikoli} pa smo onda slo`no prešli na degustaciju ribqe ~orbe iz kotli}a i raznovrsnog izbora re~ne ribe, pe~ene, orli ili dimqene, a Miwa nas je zainteresovao i nekolikim dobrim predlozima o budu}im gostima u našem Rotari klubu. Vino nismo štedeli a kako je na kraju Nenad platio ceo ra~un, izdràli smo do kasne no}ne ure, kada se pevaju}i krenulo put Beograda... Lepo druèwe! Sa sluèwem! í

27 3

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

1.9.2014

20:04

Page 3

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

1.9.2014

20:04

Page 4

NA GROBLJU, A NEVO@ENI Moète li da pretpostavite gde završe novi automobili koji ne mogu da se prodaju? uto-industrija ima posebno rešewe za automobile koA je ne uspeju da prodaju. Ako ste pomislili da ih nude trìštu po znantno povoqnijim cenama, prevarili ste se! Oni ih jednostavno odvoze na svojevrsna ,,grobqa” ~etvoroto~kaša – mesta gde }e vozila vremenom prosto istrunuti! Postoji na stotine takvih odlagališta na svetu, a nama najblià su ona u Velikoj Britaniji, ali i u Valensiji u Španiji, te u Sankt Petersburgu u Rusiji, gde, naravno, svoj ìvotni vek završavaju automobili proizvedeni u Evropi. Carstvo neiskoriš}enih automobila, koji uglavnom nisu prošli nijedan kilometar, svakodnevno raste, a velike

auto-kompanije sve su ~eš}e primorane da kupuju zemqište za skladištewe brojnih vozila, koje prosto nema ko da kupi. Glavni izvor problema jeste što sve mawe qudi kupuje nova vozila; ve}ina se okre}e polovnim automobilima, ~ak i u dràvama gde je ìvotni standard prili~no dobar. Tako milioni novih ~etvoroto~kaša jednostavno postaju višak, koji negde mora da se odloì.

Mo`da ne verujete da na svetu postoji toliko neprodatih automobila, ali to je istina! Procewuje se da ih na planeti ima više nego qudi – negde oko 10 milijardi. Rešewa nema, autoindustrija odbija da snizi cene, uz opravdawe da onda više ne bi imao ko da kupuje skupe automobile. Proizvodwa se iz dana u dan nastavqa, a šarene gomile automobila nastavqaju da rastu i trule. Na kraju, ove neverovatne zalihe vozila, posle dve godine stajawa kona~no odlaze u istoriju – demontiraju se i neki od delova se recikliraju! Na fotografijama vidite kako ova mesta izgledaju! Pomalo jezivo i prili~no nehumano, zar ne? í Autor: Pressonline Tekst ,,pronašao’’ Jovo Medojevi}, ~lan Rotari kluba Beograd Dunav

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

1.9.2014

20:04

Page 5

AKTIVNOSTI

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

1.9.2014

20:06

Page 6

BEOGRAD LETWA ŠEMA

HANAN* – LIBANSKI RESTORAN

ošto smo u prethodnom periodu bili na standardnom re`imu ishrane: roštiq -riba, Hayi Dušan je prihvatio predlog da se sretnemo sa Aleksandrom, menayerkom libanskog restorana HANAN. Ambijent je vrlo prijatan i klimatizovan a jelovnik još boqi, pa smo brzo dogovorili naš sastanak, za ~etvrtak, 14. avgusta ove godine od 20 ~asova, da krenemo u još jedan od svojih pohoda po naizgled ustaqenoj ,,letwoj šemi’’ i na zanimqiv gastronomski izlet do Libana uz specijalitete libanske kuhiwe.

Libanski restoran HANAN nalazi se u Svetogorskoj ulici broj 2, u Beogradu (preko puta zgrade Radio Beograda - u nekadašwoj ulici Lole Ribara) i po~eo je sa radom 28. 12. 2011. godine kao kafe poslasti~arnica. U svojoj ponudi je tad imao samo arapske poslastice, tople napitke i bezalkoholna pi}a. Vremenom se objekat razvijao i u skladu sa potrebama posetilaca dodavao nove sadr`aje. Danas je to restoran koji svojim gostima uvek nudi nešto više, a na prvom mestu se izdvaja vrhunska ponuda libanskih jela. Osim razli~itih jela, poslastica, velikog izbora pi}a, koktela, frapea,

u restoranu HANAN svakog petka i subote gosti uìvaju u trbušnom plesu, a za prave qubiteqe arapskog doìvqaja tu su nargile. Restoran radi svakog dana i pravi je dokaz da je mogu}e doìveti miris i ukus Bliskog istoka i orijenta u srcu Beograda. Ove sveè avgustovske ve~eri (posle zaista vrelog i sparnog dana) bilo je najviše prijateqa i gostiju u ovogodišwim ve~erama u ,,letwoj šemi’’ – sre}nih i veselih nas trinaest i vredi pomenuti imena: Dragan i Vesna Brajer, Pavle Bani} sa suprugom, Nikola Mandi} i }erka Nina Obradovi}, Miško Trpkovi}, Jovan Ili}, Hayi Dušan Glušac, Nenad Sakovi} i posebno radovawe što su nam pravili društvo ove ve~eri, Mirjana Milivojevi}, dugogodišwi tehni~ki sekretar Kluba, veliki orijentalista, kao i mladi prijateqi iz našeg Rotarakt kluba Beograd, Mina Vasovi} i Milan Markovi}. Za predjelo smo imali humus, moutabal, baba ganou` i lebneh, a za glavno jelo mix hanan koji ~ini: šiš tawuk, kefta ye`, kebab, jagwe}i ra`wi}i i sli~no. Šteta što nismo ovo druèwe pomerili samo za dan ili dva kasnije – petak ili subotu! *Hanan ili Kanan je drevno ime regiona na Bliskom istoku koji odgovara teritoriji bliskoisto~nog dela mediteranske obale i neposredne unutrašwosti. Granice bi bile izmeðu stare Gaze na jugu do uš}a reke Oront na severu, obuhvataju}i sve zemqe koje ne pripadaju pustiwi u unutrašwosti, u dubinu od oko 150 kilometara od mediteranske obale. Ova zona ima veoma dugu istoriju koja datira još od neolita i sadrì veoma va`na arheološka nalazišta, kao na primer Jerihon, Ugarit, Jerusalim, Tir, Sidon, Biblos, Damask ili Gaza. Nastawivali su ga razli~iti narodi, Hananci, Hiksi, Amorejci, Feni~ani, Hebreji i wihovi potomci, Jevreji. Odgovaraju}i vremenski okvir za koriš}ewe termina Kanan za ovu zonu bi bio od najdrevnijih vremena do vremena kada su ovu teritoriju osvojili Rimqani, mada postoje i druge denominacije iste teritorije za isti vremenski period: Palestina, Izrael, Judeja, Fenikija, Aram, Sirija, Sveta Zemqa... Danas na ovoj teritoriji nalaze se dràve Jordan, Sirija, Liban i Izrael í

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

1.9.2014

20:07

Page 7

AKTIVNOSTI

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

1.9.2014

20:07

Page 8

BEOGRAD LETWA ŠEMA

,,NAUTIÂR’’ Obaveštavamo Vas da }e se 386. sastanak - druèwe Rotari kluba Beograd ~ukaricaodràti zajedno sa prijateqima iz Rotari kluba Beograd u ~etvrtak, 21. avgusta 2014. godine u restoranu ,,Nauti~ar", Ada Ciganlija br. 9, od 20 ~asova. vako je glasilo obaveštewe i poziv za sve prijateqe u Rotari klubu Beograd, koje smo dobili u elektronO skoj, pardon, emajliranoj formi, od prijateqa iz Rotari kluba Beograd ~ukarica. Hayi Dušan Glušac, Nenad Sakovi} i Trivko Ti}a Savi} su pro~itali obaveštewe i stigli na vreme. A ono, vreme, obla~no, prohladno, prijatno za sedewe na obali rukavca Ade. U pozadini svetli novi most preko Save, svetli Banovo Brdo... Druèwe sa Vladom Mati}em, ~arter predsednikom Rotari kluba Beograd ûkarica i wegovom suprugom, sa Milanom, Ivanom, sa Tawom Oluji}, sa ... sasvim dovoqno prijateqa da uz i}e i pi}e proðe još jedno ve~e ovogodišwe ,,letwe šeme’’. Laka no} i do viðewa do novog druèwa! í

E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

1.9.2014

20:07

Page 9

1.9.2014

20:08

Page 10

AKTIVNOSTI

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

Za uspomenu

M. M. ILI MARIJA POSLE MINE utorak 1. jula ove godine u skadarlijskom hotelu „Le PeU tit Piaff” odr`ana je sve~ana skupština Rotarakt kluba Beograd. Prilikom ovog dogaðaja uru~eni su sertifikati o ~lanstvu svim ~lanovima kluba, zvani~no su uru~ene zna~ke novim ~lanovima, proslavqen je roðendan Nevene Markovi}, ~lanice Kluba i uru~en joj je zajedni~ki poklon i ono što je najva`nije - izabran je novi Upravni odbor Kluba za narednu rotari-

Luka Mandi} i Marko Milovi} sa Minom Vasovi}

Dobro raspolo`ewe tokom cele godine

jansku godinu. Predsedni~ka zna~ka je uru~ena Mariji Boòvi}, predsedniku kluba za 2014 – 2015. rotarijansku godinu i ukazana je iskrena zahvalnost Mini Vasovi} na velikom trudu, radu, po`rtvovanosti, voqi i svemu što je uradila za Klub mladosti tokom svog mandata. Mi se radujemo narednoj godini, novim akcijama, predavawima, gostima i ~lanovima, druèwu... Ako svako uloì malo, zajedno moèmo u~initi mnogo... Zajedni~kim snagama u nove pobede! í Dve predsednice, Mina Vasovi} i Marija Boòvi}

Mina Vasovi} i Sawa Risti}

Nevena, sre}an ti ro|endan!

Mina Vasovi} i Milan Markovi}, avgusta 2014.

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

1.9.2014

20:08

Page 11

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

1.9.2014

20:08

Page 12

NA SVE ^ETIRI STRANE Ameri~ke savezne dr`ave: Arizona, Ilinois, Kentaki, Konektikat, Kolorado, Nevada, Wujork, Wu Yersi, Mi~igen i Pensilvanija proglasile su 10. jul Danom Nikole Tesle. Hipatija je bila najumnija li~nost svoga doba. @ivela je u Aleksandriji od 370. do 415. godine. Bila je matemati~ar, astronom, filozof, pisac, imala je svoju školu.

MESECOSLOV

OKTOBAR 2014.

Oktobar je mesec SLU@EWA U PROFESIJI. U ovom mesecu Rotari klubovi isti~u va`nost poslovnog i profesionalnog `ivota svakog rotarijanca. Specijalne aktivnosti organizuju se radi promovisawa profesionalne AVENIJE SLU@EWA.

Feng šui, što u prevodu zna~i ,,vetar’’, i ,,voda’’, u tradicionalnom kineskom shvatawu ~oveka, zasniva se kao posredni~ka snaga izmeðu prirodnog i boànskog. Prvi veliki automobilski reli u svetu vozio se 1907. godine od Pariza do Pekinga. Sa starta je krenulo 5 automobila, a pobedio je Italijan Scipio Borgeze i stigao natrag u Pariz za 60 dana voze}i svoju ,,italu’’ brzinom od 65 km na ~as. A u automobilskom reliju Nica – Pariz, 1931. godine, pobednik je bio naš êdomir Veli~kovi}. U Beogradu je od 1 do 6. septembra 1961. godine u zdawu Savezne narodne skupštine odràna Prva konferencija nesvrstanih zemaqa, gde je bilo prisutno 25 zemaqa. Beograd je bio doma}in i Devetog samita nesvrstanih zemaqa, od 1 do 6. septembra 1989. godine u Sava centru. Najve}i ktitor srpske dràve bio je kraq Stefan Uroš II Milutin Nemawi} (roðen oko 1253, umro u Nerodimqu 29. 10. 1321.) Za ~etrdeset godina svoje vladavine sagradio je isto toliko crkava i manastira - za svaku godinu po jednu. Srpski kraq Aleksandar Obrenovi}, tada dvadesetogodišwak, 1896. godine, na Vaskrs, posetio je srpski manastir Hilandar na Svetoj Gori, otplatio 15 000 dinara u zlatu, nagomilanih manastirskih dugova i tako ga povratio pod kontrolu srpske kraqevine i proterao bugarske monahe. Hilandarski starci su svom kraqu poklonili u trajno vlasništvo svoju krštenicu – Povequ oca Simeona (Stevana Nemawe) o osnivawu manastira i Miroslavqevo jevanðeqe. Posle pet dana boravka na Svetoj Gori, kraq Aleksandar odlazi u Atinu da prisustvuje Prvim obnovqenim olimpijskim igrama, kao jedini strani dràvnik. Sofija, k}erka posledweg austrijskog cara Frawe Josifa I (1830 – 1916.), umrla je u tre}oj godini, 1857. godine, jedini sin Rudolf ubio se (?) 1889. godine u dvorcu Majerling, zajedno sa qubavnicom, a mlaði carev brat nadvojvoda Maksimilijan kao car Meksika tamo je streqan 19. 6. 1867. godine. Šezdesetjednogodišwu caricu Elizabetu (Sisi) u Švajcarskoj, 1889. godine ubija noèm italijanski anarhista Luiði Lu~eni, dok je sinovac nadvojvoda Franc Ferdinand ubijen u atentatu u Sarajevu, na Vidovdan, 28. juna 1914. godine. Devet k}eri vrhovnog boga stare Gr~ke Zevsa i bogiwe Mnemosine (bogiwe pam}ewa), bile su bogiwe umetnosti ~ija su imena: Talija – muza komedije Uranija – muza astronomije Melpomena – muza tragedije i pevawa Polihimnija – muza himne i horskog pevawa Erato – muza qubavnog pesništva i erotike Klio – muza istorije Kaliopa – muza epskog pesništva Euterpa – muza lirskog pesništva Tepsihora – muza plesa i veštine igrawa. Wihova po~etna slova (na latinskom TUMPECCET) daju misao: Tada neka (po)greši! (TUM PECCET). Ovo je drevna mnemotehni~ka fraza za pam}ewe imena ovih devet klasi~nih muza. Po Platonu, Sapfo je bila deseta muza, zbog svoje slave!

Evropski DAN posmatrawa ptica

DAN zaštite `ivotiwa DAN staništa

9 ROTARI KLUB KRAGUJEVAC ŠUMADIJA, ~arterovan 2010.

Meðunarodni DAN prava deteta

Navršilo se DAN 86. godina kako je 1928. zdrave godine u poznatom hrane beogradskom hotelu SRPSKI KRAQ u Pariskoj ulici odr`an ROTARI KLUB osniva~ki sastanak BE^EJ – OBECSE, Rotari kluba Beograd. ~arterovan 2009.

Svetski DAN za prevazila`ewe ekstremnog siromaštva 1917. Umro je francuski vajar Ogist Roden, jedan od najve}ih umetnika s kraja 19. i po~etka 20. veka.

18 DAN peša~ewa

1936. Roðen je u Penyu, Kent, Bil Vajmen (Bill ÝÚman) kao Vilijam Perks (Ýilliam George Perks), ~lan kultne engleske grupe The Rolling Stones.

DAN OUN

DAN akcije protiv klimatskih promena

DAN Crnog mora

Meðunarodni DAN štedwe

30 DAN hrawewa ptica

ROTARI KLUB BEOGRAD SINGIDUNUM, ~arterovan 1995.

1830. Umro je Petar Prvi Petrovi} Wegoš, crnogorski pisac, vladar i mitropolit, posle ~ega ga Srska pravoslavna crkva proglašava svecem – pod imenom sveti Petar Cetiwski. 1851. Umro je od tuberkuloze na Cetiwu Petar (Rade) Drugi Petrovi} Wegoš, crnogorski vladar i pesnik, pisac „Gorskog vijenca”.

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

1.9.2014

20:09

Page 13

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

1.9.2014

20:09

Page 14

MIRIS BELOG GRADA odlomak

TERAZIJE

erazije Belog Grada. Najlepši miris. Hej, hoteli MOSKVA i BALKAN. Palata ALBANIJA. DUŠAT NOV GRAD i odli~na kuvana vina zimi. Bioskopi KOSMAJ i BEOGRAD. Kakvi nazivi. Još tada smo raspirivali bratstvo – jedinstvo, pamte}i i izgovaraju}i ih. Galerija ULUS na uglu Sremske. Prva izlo`ba MEDIALE. Oqa Ivawicki farba poklopac slivnika. Pardon, stvara. MED i ALA! Ala je mirisala u kratkoj pop – art haqini! Drug milicioner Ramo, rodom iz Nikši}a, stoji u blizini i samo nešto zapisuje u blok koji uredno vra}a u ko`nu torbu o ramenu. Crni strogi pogled i još crwi brkovi i najstro`i miris vlasti. Mimohod i sahrana Moše Pijade aprila1957. godine, prvomajske parade, Prva konferencija nesvrstanih, do~eci dragih, crnih, `utih, gostiju, crne limuzine, car Haile Selasije i zaustavqawe ispred MOSKVE da bi monarh bacio zlatnike narodu, a UDBAŠI u civilu skupqali iste (u socijalizmu nema siromašnih), prvi trolejbus od aluminijuma, miris asfalta kojima su se Terazije ponovile, a beogradska kaldrma zauvek izvaðena. erazije broj 10. Najlepši ulaz. Mermer i kocka. Neki T vele da su stubovi od k a r a r a mermera. Zvirnite i danas tamo i proverite. Upravo se adaptira u veliki i moderan hotel CEPTER firme. No, nema nekog mirisa. Ne ose}a (se), brate! (i sestro!) broj 16. Najlepši mirisi iz tog ulaza. Ðorðe Marjanovi} i ðokisti. Ko nekad u osam... Terazije erazije broj 22. Violina malenog Jovana Kolunyije prvo izviri iz tog ulaza. A on, ulaz, toliko uzan da se, T ~ini se, ulazilo sa strane. Prvo violina, pa Jovan, pa sestra Nada, pa... A miris viršli sa senfom u prvom kiosku, na platou izmeðu MOSKVE i BALKANA. U redu se stajalo za te mirisne viršle. Drugarice, molim vas, PAR

viršli... A ispred BALKANA se to~i najlepši sladoled. Prvi put iz aparata koji ne pravi kugle, ve} divnu šaru, u boji. Drugarice, za mog malog, SAMO vanilu. Od maline ga boli grlo!... erazije broj 45. Turisti~ka agencija PUTNIK. A u izlogu najve}i brod i najve}i avion. PRAVI! KladiT li smo se da mogu da plove i lete, samo kad bi nam ih dali! A nosevi nam na izlogu, i uve~e oni, mislim, brod i avion, osvetqeni, pa mirišuuu... A miriše KASINA. Prva samoposluèwa. Posluàvnik, pa ~orbast pasuq, kupus salata, dva hleba, pa... a na kraju kasa i debela drugarica prvo sve zapiše na papir, pa otkuca ra~un na mašini, pa primerak meni, a drugi primerak probode na ekser kraj kase. Da se sve posle, na kraju smene sravni! A jeste li nekad osetili miris šqake? To je onaj oštri miris koji se momentalno oseti kada moj otac, loà~ Milan iz Terazija broj 10 po~ne da gasi oko ~etiri tone izgorelog ugqa i pretvara ga u šqaku, a ona štipa li, štipa, mislim, po nosu. Radio je taj posao 41 godinu, kad doðe zima, a ostalo vreme je bio sjajan majstor. Deset prstiju, jedanaest zanata. Za celu jednu zgradu. A znate li da je ispod Terazija išla ~itava jedna mala èleznica sa nekoliko vagona i razvozila ugaq po boksovima? Bilo nekad... Milan sa Terazija. Kako to gordo – miriše! Umro u devedesetoj... 16. marta 1997. godine... A zgrada Robnih ku}a Beograd? Pratio sam stvarawe wenih mirisa dok se zidala. Prva, tooolika robna ku}a na brdovitom Balkanu. Sa mantilima, šuškavcima koji su se zvani~no prodavali i više nije bilo IN imati ih iz Trsta. A moj otac Milan mi ~esto pokazivao no}u, beše ~esto oko pono}i, pusto Terazije, kako se crna limuzina zaustavqa ispred Robne ku}e i kako jedan par izlazi i razgleda izloge. Nedugo zatim ~uju se milicijske sirene i nekolika kola sa milicionarima, a i oni u civilu se rasporeðuju po Terazijama. Eh, nije više zanimqivo i – Tito i Jovanka ulaze u limuzinu i... umeo je naš drug Tito ~esto sam da se doveze do Terazija i opet ista scena i zvuk i – miris strogo}e po~iwe! A u bioskopu KOSMAJ se uvek ose}ao neki otu`ni miris, ustajalih milovawa u mraku, dok ne stigne zima i dok se ne potpali velika pe} – bubwara koju pazi jedna tetkica. Ona je bila institucija! Usred napete filmske radwe ona yara vatru. Širi se onaj prepoznatqivi miris šqake i àra koji ispada na patos, pa u mraku sve svetluca i miriše. Kad se vra}a, posle završenog yarawa, obavezno je neko uštine za zadwicu. Tada nije bilo ,,vatawa’’ za istu. Posle se otvorio bioskop KOZARA i tu je bilo ve} sasvim druga~ije. Modernije. I neki drugi mirisi. FESTovski... Ha, ostali su mirisi piroški i mekika ispred ATINE na Terazijama. I danas mirišu, ali slabije i reðe. Mec Donald’s se sad ose}a ja~e! Ah, da, a na uglu Sremske i Terazija, iznad nekadašwe galerije ULUSA, gore, na krovu je kula od drveta u kojoj je Mak (Dušan Makavejev) snimio onu nezaboravnu scenu sa golom Evom Ras i crnom ma~kom u filmu ,,Qubavni slu~aj slu`benice PTT’’a posle je izgorela ta kula i ne znam, danas, kad je ova postoje}a sagraðena? A na istom ulazu je stanovala moja drugarica iz osnovne škole Mirjana R. Ona i mama.

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

1.9.2014

20:09

Page 15

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

1.9.2014

20:23

Page 16

Obe bo`anstveno lepe i zgodne. Ili mi se to samo tada ~inilo? Kad zajedno izaðu u šetwu, komšiluk se umiri, utiša. E, to su bili mirisi... i nemojte odmah one NATO mirise, ili one protestne, ili... Beli Grad još ima SVOJIH mirisa. Kaldrma se još ose}a. ^UJETE LI? Hayi Dušan Glušac

TERAZIJE nastanak imena rg Terazije je po~eo da se formira u prvoj poloviT ni 19. veka, obuhvata podru~je od Sremske ulice do ulice Kraqa Milana i najpoznatiji je beogradski trg. ~etrdesetih godina 19. veka knez Miloš Obrenovi} naredio je da se srpske zanatlije, naro~ito kova~i i

kazanyije, isele iz varoši u šancu, gde su bili izmešani sa turskim ìvqem, i da svoje ku}e i radwe podignu na mestu današwih Terazija. Ilija ~arapi} (sin Vase ~arapi}a), koji je izvesno vreme bio i predsednik Beogradske opštine, imao je poseban zadatak da ovim zanatlijama deli placeve na Terazijama; ko god je pristao da ogradi plac, dobio ga je besplatno. O postanku imena Terazije istori~ar i kwièvnik Milan Ð. Mili}evi} zabeleìo je: ,,Uvode}i vodu u varoš Beograd, Turci su du` onoga ðeriza (zidanog vodovoda), koji uzima vodu iz mokroluških izvora, na izvesnim daqinama zidali kule, na koje su vodovodnim cevima izvodili vodu da bi ona dobila viši skok za svoj daqi tok’’. Jedna od takvih kula bila je postavqena na mestu gde je sada Terazijska ~esma. Pošto su Turci te kule zvali terazije za vodu, ovaj trg je dobio naziv Terazije. Sve do polovine šezdesetih godina 19. veka na Terazijama su se nalazile, uglavnom, prizemne i jednospratne zgrade. Godine 1860. vodovodna kula je uklowena i na wenom mestu je postavqena Terazijska ~esma u znak se}awa na kneza Miloša. ~esma je prilikom prve rekonstrukcije trga, 1911. godine, premeštena u Top~ider, a ponovo vra}ena na Terazije 1976. godine. U znak se}awa na petoricu rodoquba koje su nema~ki fašisti obesili na Terazijama 17. avgusta 1941. godine, na uglu Trga Nikole Paši}a i Terazija podignut je spomenik 1983. godine í

TERAZIJE

1938. godina

lik Terazije su dobile prilikom posledwe rekonstrukcije, 4. aprila 1947. godine po projektu arhitekte Nikole Dobrovi}a (1897 – 1967), kada su ukloweni skverovi, fontana i tramvajske šine! Nikola Dobrovi} je od oktobra 1944. godine radio na obnovi zemqe kao na~elnik Arhitektonskog odeqewa saveznog Ministarstva graðevina. Bio je direktor Urbanisti~kog zavoda NR Srbije, a posle odvajawa zasebnog Urbanisti~kog zavoda Beograda postaje wegov prvi direktor i glavni arhitekta Beograda.) í 1946. godina, zima na Terazijama

1947. godina, obnova Terazija

fontana

na~ajne promene u~iwene su na Terazijama 1911-1912. godine, kada su potpuno preureðene. Sredinom Z trga postavqeni su pravilni cvetni skverovi, ograðeni niskom gvozdenom ogradom, a na delu prema današwoj Nuši}evoj ulici izgraðena je velika fontana. Prilikom bombardovawa Beograda 1941. godine Terazije su bile teško ošte}ene. Svoj kona~ni ob-

Prvi maj na Terazijama

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

1.9.2014

20:24

Page 17

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

1.9.2014

20:24

Page 18

TERAZIJE

2011. godina, Terazije broj 10, zima – Pazi, ledenice padaju!

grada je podignuta 1931. godine po planovima arZ hitekte Ðorða Ðorðevi}a za Dom osiguravaju}eg društva ,,Jugoslavija’’. Posle Drugog svetskog rata je bila sedište zna~ajnih dr`avnih ustanova, a od 1965. godine je vlasnik zgrade postalo preduze}e „Jugošped’’, da bi sadašwi vlasnik postala firma ,,Cepter’’ koja u potpunosti mewa enterijer zgrade, ruši postoje}e zidove i prostorije, renovira fasadu, da bi uskoro na ovoj adresi bio otvoren još jedan hotel na Terazijama. Hotel }e biti sa pet zvezdica, na sedam spratova i 34 luksuzna apartmana, od toga ve}ina }e biti apartmani sa jednom ili dve prostrane spava}e sobe, dnevnom sobom, dva kupatila i kuhiwom.

1939. godina, Terazije broj 10, DOM JUGOSLAVIJE Ceo peti i sedmi sprat }e biti po jedan luksuzan apartman. Na petom, apartman }e se prostirati na 270 kvadrata, ima}e tri spava}e sobe i ~etiri kupatila. Onaj na sedmom spratu }e biti sav u staklu sa 1939. godina, Terazije broj 10, pogledom na ispred je auto lista „Vreme”

grad i prostira}e se na 200 kvadrata. Ima}e i ogromnu terasu sa sjajnim pogledom na panoramu Beograda. Ciqna grupa korisnika su poslovni qudi koji u prestonicu dolaze na nekoliko meseci i èle da se u ovom hotelu ose}aju komforno kao kod ku}e. U svim apartmanima postoje kuhiwe kako bi mogli spremati jela koja èle. Prioritet su višemese~ni zakupi apartmana, ali tu }e biti mesta i za sve koji èle samo da preno}e ili da ostanu svega nekoliko dana u Beogradu. U kuhiwama apartmana }e biti Cepter posuðe (a ~ije drugo?) í

2012. godina, Terazije 10

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

1.9.2014

20:13

Page 19

Rot 26-45:Rot 26-45.qxd

1.9.2014

20:14

Page 20

ZA VJERUJU]EG NE POSTOJI NEMOGU]E OSTVARENA MONAHIWINA @IVOTNA @EQA:

SAGRAÐEN HRAM U BILE]KIM KORITIMA aù da za vjeruju}eg ne postoji nemogu}e: ìva, nepokolebqiva vjera sposobna je da u jednom trenutku K u~ini velika ~uda. Bile}ko selo Korita, po~etkom ove godine, zahvaquju}i sna`noj vjeri i upornosti monahiwe Hristine, u jednom danu dobilo je struju, novi put i, ono najqepše, manastir. Od Dobri}eva, smještenog izmeðu Trebiwa i Bile}e, do Dobruna pokraj Višegrada, ovo je sada jedini ìvi manastir. Wegova neobi~nost, izmeðu ostalog,

leì u tome što je sagraðen od drveta, kao i u višedecenijskom Hristininom putu do toga da on nikne baš u Koritima. Sve navedeno bilo je više nego dovoqan razlog da posjetimo ovo mjesto. Sestru Hristinu zatekli smo na vratima manastira sa kadionicom u ruci i ozarenim licem. Radost s kojom nas je do~ekala siguran je zalog za naš ponovni dolazak. Unutrašwost manastira plijeni. Uraðena je, takoðe, u drvetu, što stvara poseban osje}aj topline i daje specifi~an miris koji se miješa sa tamjanovim. oslije posjete manastiru, spuštamo se u malu staru seosku ku}u pored, u kojoj sestra Hristina ìvi. Sa nama su MiP ra i Dušanka, wene prijateqice koje ovdje provode skoro svaki dan. Iako je struja došla u selo, mo`da po navici, sjedimo uz plamen svije}e u maloj, sku~enoj sobi. Sestra Hristina naslowena na ivicu kau~a pri~a nam pri~u o svom ìvotu u rodnim Koritima, monašewu i o tome kako je put opet doveo ovdje. Roðena kao Milojka Kurdulija, vrlo rano ostala je bez oca koga su muslimani i ustaše u junu 1941. godine zajedno sa jednim dijelom mještana vezali u lance i spalili pokraj seoske škole, dok su ostali seqani poklani i ba~eni u Kori}ku jamu. Prisje}a se kako je prije toga voqela da ispra}a oca iz ku}e, baš putem koji sada prolazi pokraj manastira, kao da je znala da uskoro ne}e biti meðu ìvima. Wena porodica tako je ostala bez glave ku}e, a maj~in savjet koji je tada izrekla na neki na~in odredio je ìvot sestre Hristine. -Djeco, sada ste siro~ad. Nema ko da vas štiti, hrani i brani. Nemate oca, ali imate Gospoda, Oca našeg. On }e vas štititi, hraniti i braniti. Samo vjerujte, traìte i molite iskreno. Boqe da ste sa Bogom protiv cijelog svijeta, nego s cijelim svijetom protiv Boga – prisje}a se ona maj~inih rije~i koje su je, kako kaè, kasnije pratile gdje god da je pošla. Wu i wenu porodicu put je kasnije odveo u Smederevo. Nad pokušajima da ìvi kao i svi oko we, prevladala je

Radost s kojom nas je do~ekala siguran je zalog za naš ponovni dolazak. Novinarka ,,Moje Hercegovine”, Jelena Denda i sestra Hristina

unutrašwa sna`na èqa za manastirom. Budu}i da porodica nije podràvala wenu odluku, morala je krišom da ode za svojom èqom. Tako je došla u manastir Manasiju, gdje se zamonašila i provela punih deset godina. U sje}awu joj je i sada ìva slika 20 manasijskih monahiwa koje pjevaju, kako kaè, kao da su anðeli sišli na zemqu, a ona pla~e i pita se da li }e takav prizor ikad do~ekati i u svojoj Hercegovini.I pored sve qepote boravka u Manasiji, u duši joj je, kaè, gorela èqa da se vrati u svoja rodna Korita i sagradi manastir tamo. @eqela je, isti~e, da na wenoj rodnoj zemqi nikne svetiwa za dobro i napredak wenog naroda, ali i zbog àla za svim kori}kim mu~enicima. Tako je wen ìvotni put polako, ali sigurno krenuo do svoje po~etne ta~ke i, poslije ìvota u Manasiji, Ostrogu, te Duìma i Dobri}evu, sestra Hristina opet je došla u svoje selo. - Sve što sam do sad zamolila od Boga, on mi je dao, a od svega do sad najsre}nija sam zbog ovog manastira. Ali On mi ništa nije dao zbog toga što sam ja to zasluìla, ve} što je wegova milost velika – pri~a ona sa osmijehom, pridiù}i se i krste}i svaki put kada izgovara ime Boìje. Iskušewa kroz koja je prošla da bi ova svetiwa danas plamtjela u krševitim Koritima, ispri~ala nam je, ali uz naše obe}awe da }e ista meðu nama i ostati. Zato }emo samo re}i da su ona bila sve osim mala i malobrojna. Veoma je zahvalna svojim dru`benicama Miri i Dušanki, ~ija podrška joj je, kako kaè, neizmjerno zna~ila. Ispri~ala nam je mnoge ìvotne strahote, kao što je bio gubitak oca, ali pri~a o pa`wi ovih dvaju èna prema woj jedina je koja joj je izmamila suze u o~ima. Svoju blagodarnost iskazala je i svim dobrim qudima koji su pomogli u ostvarewu wene èqe za ovim manastirom, a sa radoš}u isti~e da ih je bilo mnogo. Po blagoslovu vladike zahumsko-hercegova~kog i primorskog Grigorija, manastir je posve}en Svetom Jovanu Kroštantskom i sada ~eka svoje osveštawe. I mi smo dobili blagoslov da vam ovu pri~u prenesemo. Sestra Hristina napustila je manastir zajedno sa nama, ali, naravno, samo na kratko, kako bi obišla kapelu na Kori}koj jami koju redovno odràva. Dok se sa radoš}u i mirom u srcu pozdravqamo sa wom, prisje}amo se rije~i patrijarha Pavla: „Pred Bogom je veliki onaj koji je neumoran u sluèwu Bogu i istini, a prvi onaj koji je spreman da svima bude sluga.” í Jelena Denda Izvor: Moja Hercegovina

Rot 46-53:Rot 46-53.qxd

1.9.2014

20:29

Page 1

June 2014. LIFE AFTER STROKE: A JOURNEÙ TO RECLAIM JOÙ, FIND STRENGTH HINDERED BÙ PREJUDICE @IVOT POSLE ŠLOGA: PUT KA PRONALA@EWU RADOSTI, SNAGE, OMETEN PREDRASUDAMA

BÙ JERRÙ HUFFMAN D@ERI HUFMAN ,,Ùou’re going to do Þhat?” ,,Šta }eš da uradiš?” he look of pure shock on mÚ friend’s face Þas so vivid Úou Þould have thought I’d confided a plan to rob a bank. InT stead, I Þas making the decision to go public Þith the fact I’d survived a stroke. Izraz potpunog šoka na licu mog prijateqa je bio tako jasan, da bi ste pomislili kako sam mu upravo priznao da imam plan da opqa~kam banku. Zapravo sam donosio odluku da izaðem u javnost sa ~iwenicom da sam pre`iveo šlog. “But if Úou talk about it people are going to knoÞ Þhat happened to Úou!” “Ali, ako budeš pri~ao o tome, qudi }e da znaju šta ti se dogodilo!” To tell Úou the truth, that Þas fine bÚ me. Three Úears ago a small blood clot came loose and careened through mÚ vascular sÚstem like a pinball and lodged in mÚ brain stem. I didn’t knoÞ it at the time but I Þas having a stroke. Da vam pravo ka`em, meni je to bilo sasvim u redu. Pre tri godine, mali ugrušak krvi se otka~io i prostrujao mojim vaskularnim sistemom kao loptica flipera i zaustavio se u mo`dini. U tom trenutku nisam ni znao da imam šlog. 55-Úear old desk jockeÚs, in the midst of a profound health crisis, usuallÚ grab their chest, cuss a little bit, and fall over. I didn’t feel a thing. No pain. No Þarning signs. One moment I’m hanging out Þith our dog and the neÚt I’m flirting Þith the permanent fade to black. I thought I had the flu. LuckilÚ for me, mÚ much smarter Þife, Carol, kneÞ better. 55-togodišwi kancelarijski pacovi, u sred trajawa zdravstvene krize, obi~no se uhvate za grudni koš, malo hrop}u i padnu. Ja nisam ose}ao ništa. Nije bilo bola. Nije bilo upozoravaju}ih znakova. U jednom trenutku se igram sa našim

46 2

psom, a u drugom o~ijukam sa potpunim zamra~ewem. Mislio sam da imam grip. Sre}om po mene, moja mnogo pametnija supruga, Kerol, je znala boqe.

The Stroke, and the RecoverÚ Šlog i oporavak hankfullÚ, the clot lodged in mÚ brain stem instead of goT ing into mÚ brain. The stroke left me clutching a Þalker but Þith lots of support from Carol, a fair amount of motivation, and a great phÚsical therapist, I dumped the Þalker and then the cane Þithin a feÞ months. If the clot had made it to mÚ brain, the effects Þould have likelÚ been much more devastating if not fatal. Sre}om, ugrušak se zaglavio u mo`dini umesto da ode direktno u mozak. Šlog me je ostavio sa hodalicom, ali uz veliku podršku Kerol, podosta motivacije i odli~nim fizioterapeutom, odbacio sam hodalicu, a ubrzo i štap, u roku od nekoliko meseci. Da je ugrušak stigao do mozga, efekti bi bili mnogo gori, ako ne i smrtonosni. In addition to learning hoÞ to Þalk again, I also mastered giving mÚself blood thinner shots, and learned to cope Þith bouts of uncontrolled crÚing. A common challenge for most stroke survivors is overcoming the occasionallÚ comical abilitÚ to Þeep openlÚ–often for onlÚ a feÞ seconds–for no apparent reason. The tears Þere especiallÚ frustrating because I could Þeep as easilÚ for an inspiring sunrise as I Þould Þhen if I burned the toast. Uz ponovno u~ewe hodawa, takoðe sam savladao i kako da sebi dajem iwekcije razreðiva~a krvi, kao i kako da se nosim sa dejstvom nekontrolisanog plakawa. Uobi~ajeni izazov, za najve}i broj onih koji su preìveli šlog, je prevazilaèwe, ponekada smešne sposobnosti da se otvoreno-~esto zapla~e na par sekundi samo, bez ikakvog vidqivog razloga. Suze su posebno frustriraju}e, pošto sam sa podjednakom lako}om mogao da se zapla~em nad predivnim izlaskom sunca i pregorelim tostom. Like a lot of stroke survivors I count a psÚchologist as part of mÚ medical team. There are a stunning amount of emotions to Þork through and bless the lovelÚ one (a.k.a. Carol) for insisting I, and sometimes Þe, go. Kao i mnogim qudima koji su preìveli šlog, psiholog je bio deo mog medicinskog tima. Postoji ogromna koli~ina emocija sa kojima treba da se izaðe na kraj i zahvaquju}i mojoj qubavi (a.k.a Kerol) na insistirawu, ja, a nekada i mi smo išli. MÚ biggest memorÚ of the months after the stroke Þas craving a sense of normalcÚ. I Þas struggling Þith some phÚsical issues (like tiring easilÚ, and a haunting sense that the Þords, “STROKE GUÙ” Þere tattooed on mÚ forehead.) I Þanted mÚ old life back and I Þasn’t readÚ to accept that the life I kneÞ Þas gone. Najizraènije se}awe koje imam na mesece nakon udara, je ta èqa da se stvari vrate u normalu. Borio sam se sa nekim fizi~kim problemima (kao što je vrlo brzo umarawe i pro-

Rot 46-53:Rot 46-53.qxd

1.9.2014

20:29

Page 2

gawaju}i ose}aj da mi ,,On je preìveo šlog” piše na ~elu). @eleo sam svoj stari ìvot nazad i nisam bio spreman da prihvatim da je ìvot koji sam znao, završen.

Back to the Cold, Cruel Ýorld Nazad u hladni, surovi svet mÚself into thinking that once I got to „feeling better” everÚthing Þould be okaÚ. The Þord „Þrong” doesn’t Ido kidded justice to the depths of mÚ Þrong-ness on that bit of delusional thinking. The fact that there are still people Þho treat a stroke like a character flaÞ instead of a health issue floored me. Zavaravao sam se misle}i kako }e, jednom kada se budem ,,ose}ao boqe”, sve da bude u redu. Re~ ,,pogrešno”, ne opisuje na pravi na~in dubinu zablude takvog iluzornog mišqewa. ~iwenica da mi još uvek šlog posmatramo kao karakternu manu, umesto zdravstvenog problema, bacila me je na patos. MÚ former emploÚer insisted I produce an affidavit from mÚ neurologist that I Þasn’t a „threat” to mÚ colleagues before I could come return to Þork. I Þorked mÚ butt off to get back in 100 daÚs and their reaction Þas I needed a note from mÚ doctor that I Þould plaÚ nice Þith others? ReallÚ? Moj bivši poslodavac je insistirao da donesem garanciju mog neurologa, da nisam opasnost po zaposlene, pre nego što se vratim na posao. Radio sam kao magarac na tome da se vratim na posao u roku od 100 dana, a wihova reakcija je bila da mi je potrebna potvrda od doktora da umem lepo sa drugima. Zaista? Ýhen I returned to Þork, if anÚthing, mÚ Þork became better as I found a sense of professional and personal focus in mÚ poststroke life that I never had before. Part of it is pure gratitude for the fact I’m not dead. The rest is the thrill of getting a second chance to be a better person. Kada sam se vratio na posao, ako ništa, moj rad je postao boqi jer sam, pronašao ose}aj za profesionalni i li~ni fokus u svom post-šlog `ivotu, fokus kakav nikada ranije nisam imao. Deo toga je ~ista zahvalnost za ~iwenicu da nisam umro. Ostatak je uzbuðewe oko ~iwenice da sam dobio još jednu šansu da budem boqi ~ovek. But I had people talk to me like I’d forgotten hoÞ to speak English, and others Þho Þent out of their ÞaÚ to be cruel. One daÚ I heard mÚ supervisor telling others I Þas probablÚ brain damaged. Incorrect. And an evil thing to saÚ. Sure, I Þas Þalking half a step sloÞer in those first months, but mÚ speech Þas clear, the neurons Þere firing, and I just Þanted to Þork. And Úes, mÚ „brain” is just fine. Imao sam qude koji su sa mnom pri~ali kao da sam zaboravio engleski jezik i one koji su prevazilazili sebe u pokušajima da budu okrutni. Jednom sam ~uo svog supervizora kako pri~a ostalima da mi je verovatno mozak ošte}en. Nekorektno i prili~no zlurado re}i tako nešto. Hodao sam malo sporije u tih prvih nekoliko meseci, ali je moj govor bio normalan, neuroni su radili i ja sam samo hteo da radim. I da, moj mozak je sasvim u redu.

Of course, there Þere also the friends and familÚ Þho stood tall to celebrate our victories and keep us sane on the bad daÚs, but I Þill never understand the undercurrent from others Þho acted like I Þas contagious–and bÚ eØtension–Carol. Ýe both lost friends once Þord got out about the stroke. Naravno, bilo je tu prijateqa i familije koji su ponosno proslavqali naše pobede i odr`avali nas u normali u teškim danima, ali nikada ne}u da razumem to podrivawe od strane nekih drugih koji su se ponašali kao da sam zarazan i posredno, kao da je Kerol zarazna. Oboje smo izgubili prijateqe jednom kada je vest o tome da sam imao šlog procurela.

Telling MÚ Truth Pri~am svoju istinu ith more than a Üuarter centurÚ of journalism and broÝ adcasting eØperience under mÚ belt, I’ve alÞaÚs been good at getting people to tell me their stories. I Þorked in tÞo different Þar zones, covered a blur of political Þannabes, and kneÞ the pure joÚ of spending a daÚ as Bill MurraÚ’s golf caddÚ–all in the name of doing a storÚ. Sa više od 25 godina novinarstva i televizijskog iskustva, uvek sam bio dobar u izvla~ewu pri~a iz qudi. Radio sam u dve razli~ite ratne zone, pokrivao gomilu politi~ara u usponu i upoznao pravo zadovoqstvo u danu provedenom kao golf nosa~ Bila Mareja, sve u ime dobre pri~e. But this time it Þas mÚ storÚ to tell. This health scare shredded mÚ realitÚ and changed Carol’s Þorld forever as Þell. I maÚ have had the stroke, but both of us had to recover it. To not talk about it Þould have been buØing into the shame so manÚ people tried to force upon us. No, ovog puta bila je moja pri~a na redu. Ovaj zdravstveni problem pokidao je moju realnost i promenio i Kerolin svet zauvek. Mo`da sam ja imao šlog, ali oboje smo se od toga oporavqali. Ne govoriti o tome, bio bi pristanak na sramotu u koju su mnogi qudi pokušavali da nas gurnu. A radio essaÚ for the MilÞaukee, Ýisconsin National Public Radio station gave me the chance to thank Carol in a verÚ public forum, bless mÚ medical team, and open up. I Þanted to tell other stroke survivors to not give up. The stroke onlÚ Þins Þhen Þe stop trÚing. I Þanted to stand up to the ignorant people Þho thought I Þas dangerous, to the coÞards Þho turned their backs on Carol, and to the jackasses Þho Þent out of their ÞaÚ to be nastÚ. Radio program za Milvoki, Viskonsin, Nacionalni javni radio, dao mi je šansu da se zahvalim Kerol na vrlo javan na~in, odam po~ast svom medicinskom timu i da se otvorim. Hteo sam da ka`em ostalima koji su pre`iveli šlog, da ne odustaju. Šlog pobeðuje samo kada mi odustanemo. Hteo sam da se usprotivim glupanima koji su mislili da sam opasan, kukavicama koje su okrenule leða Kerol i kretenima koji su prevazilazili sebe da budu zli.

MÚ ,,Coming Out” Gains Momentum Moje otvarawe dobija na zamahu ast fall, I Þrote a magazine profile about a felloÞ broadcaL ster on his one-Úear stroke anniversarÚ. Mitch Henck is a classÚ, old school radio talker. He invited me to the studio to

47 3

Rot 46-53:Rot 46-53.qxd

1.9.2014

20:30

Page 3

compare notes and catch up. Ýhat I didn’t eØpect to do Þas have the talk on live radio. Prošle jeseni napisao sam ~lanak o kolegi sa radija na godišwicu wegovog šloga. Mi~ Henk je prvoklasni, stari tip voditeqa sa radija. Pozvao me je u studio da uporedimo beleške i ispri~amo se. Ono što nisam o~ekivao je bila ìva radijska pri~a. For close to an hour, Mitch and I sÞapped stories–about learning to Þalk again, talk again, and tie our oÞn shoes. Listeners phoned in and at one point I noticed the producer Þiping tears from her eØes. „Ùou guÚs are so brave,” she said, hugging both of us. Skoro sat vremena Mi~ i ja smo razmewivali pri~e o ponovnom u~ewu da hodamo, pri~amo i vezujemo pertle. Slušaoci su se javqali i u jednom trenutku sam primetio producentkiwu kako briše suze sa o~iju. ,,Vi momci ste tako hrabri”, rekla je grle}i nas obojicu. Brave? HardlÚ. Ýe’d both survived a horrible assault from our oÞn bodies and Þe Þere alive to talk about it. Ýhat Þe are is ÞonderfullÚ blessed. Hrabri? Teško. Obojica smo priìveli napad sopstvenog tela i ostali ìvi da o tome pri~amo. Mi smo samo neverovatno sre}ni. That first radio essaØ got re-posted a fair amount, Þhich surprised me. If that essaØ made life easier, even for an hour, for a felloÞ survivor or their loved ones, I’m more proud of that than anÚthing I ever put on television. Ta prva radio emisija je bio reprizirana solidan broj puta, što me je iznenadilo. Ukoliko je on u~inio ìvot lakšim, makar i na sat vremena, sapatnicima preìvelim od šloga ili wihovim najbliìma, onda sam na to mnogo ponosniji nego na sve što sam ikada uradio za televiziju.

HarrÚ Chapin MaÚ Have Summed it Up Best Hari âpin je to mo`da najboqe rekao I’m dating mÚself bÚ referring to mÚ favorite colleOK, ge-era folk singer, but one of Chapin’s best is a song called „All MÚ Life’s A Circle.” There’s a line he Þrote, and sings, that has resonated Þith me for 40 Úears: „All mÚ roads have bends. There’s no clear-cut beginnings. And so far no dead-ends.” Mislim na svoju omiqenu pesmu, omiqenog folk peva~a iz ere mog koledà, ~ejpinova pesma ,,Moj ìvot je krug”. Napisao je jedan stih, koji peva i koji mi oyvawa ve} 40 godina: ,,Svi moji putevi imaju okuke, nema jasno obeleènih po~etaka i, za sada, slepih puteva”. One of the Üuestions I’ve struggled Þith in the last three Úears is Þhat am I supposed to learn from the stroke. Then one daÚ it hit me. I Þas happÚ. I Þasn’t dead. MÚ Þife still loved me. MÚ Þeight Þas dropping, I Þas getting healthier, and I could still beat most of mÚ contemporaries at golf. After an initial reluctance to take the plunge, I found a niche as a public relations freelancer. The moneÚ Þas coming in again. HolÚ crap, a stroke had come Þithin a feÞ millimeters of killing me and I ended up happÚ. Go figure. Jedno od pitawa sa kojima se rvem posledwe tri godine je, šta to treba da nau~im od ovog šloga. Onda mi je jednog dana sinulo. Bio sam sre}an. Nisam bio mrtav. Moja èna me još uvek voli. Izgubio sam na teìni. Postao sam zdraviji i još uvek sam mogao da pobedim u golfu ve}inu mojih vršwaka. Posle po~etnog oklevawa da se upustim, pronašao sam mesto kao PR slobodwak. Novac je ponovo dolazio. Doðavola, šlog me je zamalo ubio, a završio sam sre}an. Zakqu~ite sami.

In fact, these daÚs, Þith the eØception of an occasional balance problem (especiallÚ in dark movie theaters), I’m prettÚ much back to mÚ old self. Mentioning the stroke still makes some people flinch, and it took a long time before I understood the flinch is about them and not me. I refuse to be embarrassed bÚ it, and Þill never be defined bÚ it. It Þas a Þake-up call that gave me a reneÞed sense of purpose. I’m stronger than I kneÞ, and I’m still on the good side of the dirt. Zapravo, ovih dana, sa izuzetkom povremenih problema sa ravnote`om (naro~ito u mra~nim bioskopskim salama), ja sam skoro sasvim onaj što sam bio. Pomiwawe šloga još uvek izaziva trzaj kod nekih qudi i trebao mi je dosta vremena da shvatim da taj trzaj nije imao mnogo veze sa mnom, nego sa wima. Odbijam da mi bude naprijatno zbog toga i nikada ne}u pristati da budem odreðen time. Bio je to poziv na buðewe koji mi je dao novi smisao i svrhu. Ja~i sam nego što sam mislio i još uvek sam sa ove strane zemqe koju gazim. ,,Nice Stroke!” ,,Dobar udarac” feÞ Þeeks ago I Þent golfing Þith A the friend, the one I mentioned above, Þho Þasn’t crazÚ about the idea of me going public Þith mÚ stroke storÚ. I sank a putt so long that both of us started laughing Þhen it dropped. Pre nekoliko nedeqa sam otišao da igram golf sa prijateqem koga sam ve} pomenuo, koji nije bio oduševqen idejom da izaðem u javnost sa pri~om o šlogu. Izveo sam tako dobar udarac da smo se obojica smejali kada je loptica kona~no pala. „Nice stroke,” he told me, Þithout a hint of ironÚ. Ýe both laughed even harder Þhen it daÞned on him Þhat he’d said. ,,Dobar udarac” rekao mi je, bez traga ironije. Obojica smo se još glasnije nasmejali kada je shvatio šta je zapravo rekao. It Þas a good stroke. In ÞaÚs I’m just starting to understand. Bio je to dobar udarac. na na~ine koje tek po~iwem da razumem í http://ÞÞÞ.thereporters.org/article/604-2/#more-604 Tekst smo dobili dobrotom ~lana Rotari kluba Beograd i urednika ,,Srpskog Rotara’’ Trivka Ti}e Savi}a

Trivko Ti}a Savi} i Yeri Hufman u Kazahstanu 1998. godine

Rot 46-53:Rot 46-53.qxd

1.9.2014

20:30

Page 4

NIJE JASNO KAKO SU NASTALE

PET

DREVNIH GRAÐEVINA

1. PODZEMNI GRAD U TURSKOJ Grad Derinkuju je bio mirno mesto u Turskoj. Sve dok 1960. godine nije otkriveno da se ispod nosa stanovnika kriju neke ~udne prostorije. Ali kada su arheolozi još malo kopali, shvatili su da se ispod zemqe krije bukvalno ceo grad. Napravqen je u osmom veku pre nove ere. Samo nismo sigurni ko ga je napravio. Ali znamo da su isti ti stvarno voleli podzemne gra-

dove i da su ih gradili širom Bliskog istoka, a ispostavilo se da je Derinkuju najve}i.A da biste shvatili koliko je veliki taj grad zamislite da vam neko da ~eki} i kaè da iskopate dovoqno prostorija da u wih stane 20.000 qudi. I to komotno... To je više nego što staje u Beogradsku Arenu recimo. I pri~amo o vremenu koje se dogodilo nekih 2.800 godina ranije. E pa ovaj grad je verovatno koriš}en kao tajno sklonište i zaštita od napada~a, prirodnih nepogoda ili ne~eg tre}eg. I ne da su ga uradili... Grad je imao izvor sveè vode, sistem za ventilaciju. I ne samo to. Današwim re~nikom, imali su i prodavnice, školu, sobu sa oru`jem, zalihe hrane... Još uvek nije istraèn ceo podzemni grad. Ni pribli`no í

2. SPOMENIK NA MALTI Na Malti je po~etkom dvadesetog veka pronaðen praistorijski podzemni megalitski spomenik poznat i kao HÚpogeum Hal u Saflieni. Neki jadni fizikalci su kopali kanal a onda slu~ajno upali u ovu bizarnu grobnicu. Mora da su se malo iznenadili kada su tamo otkrili nekih 7.000 kostura. A to im o~igledno nije bilo dovoqno strašno pa su nastavili da istra`uju ovaj ~udni kompleks. I onda su otkrili da ima tri nivoa ali i otkrili odreðene trikove. Recimo, ako stojite na ta~nom mestu i ka`ete

nešto vaš glas }e se ~uti potpuno savršeno jasno u celom kompleksu. I to samo ako ste muškarac, pošto akusti~ni sistem radi samo u frekventnom opsegu od 95 do 120 Hz. Sada postaje stvarno ~udno. Ako muškarac govori glasom ta~ne frekvencije od 110 herca, ceo hram se pretvara u rezonantnu kutiju koja }e uticati na mozak pa se ubrzo upada u trans. I to je sve što znamo o ovom mestu. Nezna se ko ga je sagradio. Ali taj ko je sve osmislio je sigurno vrlo dobro razumeo akustiku ali i qudski mozak í

3. BRANA MARIB U JEMENU Jemen je zemqa bogata peskom, ali dosta siromašna vodom. I zato ne ~udi što su 750 godina pre Hrista weni stanovnici bili dosta motivisani da naprave mo}nu branu. Toliko mo}nu da je svrstana u sedam svetskih ~uda anti~kog sveta. Zapravo mnogi se sla`u da je ona bila najnapredniji in`ewerski podu-

hvat sve do vremena industrijske revolucije. Da vam objasnimo - da biste imali branu nije dovoqno da nabacate kamewe. Potrebno je da iskopate tunele, kapije, prolaze. I da sve bude vodootporno i otporno na zemqotrese, vremenske prilike, bujice... I da mo`e da se pomera. A drevni Sabiwani su uspeli da sve to izvedu. I napravili su branu koja je trajala hiqadu godina. Brana je obezbedila plodno zemqište zbog ~ega je Kraqica Bat - Šeba u`ivala u slavi i bogatstvu i zauvek ostala upam}ena í

4. ^UDNO KAMENJE PUMAPUNKA Pumapunku je grad u Boliviji. Napravio ga je narod Tivanaku. Ali ono što ga izdvaja je izvanredna preciznost u graðevinskim tehnikama koje su razvili. Oni su zapravo izmislili zidawe uz pomo} identi~nih elemenata - blokova. Pored toga što je ideja promenila svet, wihova preciznost je bila tolika da bi danas mogli da je postignemo samo uz pomo} lasera. A oni su koristi dleto i ~eki}. Blokove povezivali metalnim spojnicama kao i mi danas. Najve}i bloko-

Rot 46-53:Rot 46-53.qxd

1.9.2014

20:30

Page 5

vi su bili teški i do 130 tona. A Tivanaki su ih bez problema pomerali i koristili kao potporu u svojim graðevinama. Neobi~no u ovoj kratkoj pri~i je što su Tivanaki u jednom trenutku nestali sa lica zemqe. Nasledile su ih Inke. A koliko je wihov rad bio dobar govori da su ih ovi drugi smatrali bogovima na Zemqi li~no! í

5. PRE NEGO ŠTO JE MOGU]E Ponovo se vra}amo u Tursku. Tamo su šezdesetih godina istra`iva~i pronašli ~udno kamewe poreðano u krug. Sli~no kao Stounhend` (Stonehenge) u Britaniji. Ali brzo su otkrili da je sve malo starije. Ta~nije nekih 6.000 godina starije.

ÂSOVI IZ ISTORIJE KOJE SMO PROPUSTILI šumu kod mesta Jindrihovice, na granici êške i Nema~ke, doveo nas je naš zemqak, Dejan Ranðelovi}, U koji od devedesete godine prošlog veka ìvi u obli`wim Karlovim Varima, mondenskoj bawi za bogate Evropqane.

[uma koja bi trebalo da bude sveta

Gobekli Tepe je tako nastao pre 11.000 godina i smatra se najstarijom graðevinom koju su qudi napravili. Ali ono što je ~udno je saznawe da je ova graðevina nastala u kamenom dobu. A tada su se naša znawa svodila na udarawe jednog kamena o drugi. I sigurno nisu podrazumevala pravqewe ogromnog hrama. Na osnovu ugraviranih slika mo`e da se zakqu~i da su qudi koji su sve napravili bili lovci. I da nisu sejali biqke. Obi~no se smatra da smo prvo savladali osnovne tehnike agrikulture pa onda dok smo ~ekali da porastu po~eli smo da pravimo stvari... í

KAKO SE ZOVU STANOVNIK I STANOVNICA 1. LOPUD (jedan od Elafitskih ostrva u Jadranskom moru, na hrvatskom delu Jadrana - Lopuðanin i Lopujka 2. CAVTAT (ital. Ragusavecchia, je naseqeno mesto i sedište opštine Konavle, Dubrova~ko-neretvanska ùpanija, Republika Hrvatska) – Cavta}anin i Cavta}anka 3. KONAVLI (Konavli, Konavle, Konavqe su plodna ravnica u ju`nom delu jadranskog primorja) – Konavqanin i Konavoka 4. BR^KO (Br~ko je grad na severu Bosne i Hercegovine. Administrativno je sedište Br~ko Distrikta) – Br~ak i Br~anka 5. BABINA GREDA (Babina Greda je naseqe i istoimena opština u Vukovarsko – Sremskoj ùpaniji, Republika Hrvatska) – Babogredac i Babogretka 6. TRINIDAD I TOBAGO (engl. Trinidad and Tobago), zvani~no Republika Trinidad i Tobago je ostrvska dràva u Karibima, severno od Ju`ne Amerike) – Trinidadotobaànin i Trinidadotobaànka, ili kra}e Trinbaànin i Trinbaànka 7. SKOPQE (glavni grad BJR Makedonije) – Skopqak i Skopqanka

Jindrihovice su malo mesto u zapadnom delu êške, na samoj granici sa Nema~kom, 25 kilometara udaqeno od ~uvene bawe Karlove Vari. U ovom mestu je za vreme Prvog svetskog rata, od 1914. do 1918. godine bio najve}i koncentracioni logor na teritoriji Austrougarske. Kroz logor je prošlo oko 40.000 zarobqenika. Za razliku od ostalih austrougarskih logora koji su bili jednonacionalni, u Jindrihovice su dovoðeni najviše Srbi, mada je bilo i Rusa, Italijana, Poqaka, Litvanaca i Rumuna. Jedino su Srbi ovde, pored vojnika, imali i svoje civile. Zloglasni logor Hajnrihsgrin u rudarskom podru~ju. Srpski grobovi su smešteni u mestu koje je sada poznato kao Jindrihovice. - Jel ose}ate miris smole? - pita Dejan Ima je na svakom stablu, a, kaù, da smola isti~e samo na svetim mestima. Ta šuma, nadomak Jindrihovica, za Srbe bi trebalo da bude sveta. Trebalo bi, ali kao što mnogo toga Srbima nije sveto, tako ni ona nije. U woj po~iva, u jedva vidqivim humkama, oko 1600 srpskih vojnika i oficira, zarobqenih 1914. i 1915. godine, tokom odbrane Srbije od Austrougara. Više od 40 000 vojnih zarobqenika, Rusa, Italijana, a najviše Srba, odvedeno je sa fronta u tada najve}i zarobqeOvde po~iva êdomir Glišovi} ni~ki logor na teritoriji iz â~ka! Austrougarske - Jindrihovice. U tom malom mestu ali i u drugim logorima širom današwe êške, zauvek su ostali mnogi. Daleke, 1931. godine wihove kosti sakupqene su i sahrawene u mauzoleju u Jindrihovicama - 7100 srpskih vojnika i jedan broj civila. Kaù da je najstariji bio srpski devedesetogodišwi sveštenik, a najmlaði wegov osmogodišwu unuk. Izgradwu mauzoleja u Jindrihovicama pomogao je tadašwi predsednik êhoslova~ke, Tomaš Gerik Masarik, li~ni prijateq kraqa

Rot 46-53:Rot 46-53.qxd

1.9.2014

20:31

Page 6

OVO NAS NISU UÎLI U ŠKOLI Aleksandra I. Masarik nije zaboravio ono vreme kada je, kriju}i se od austrougarskih vlasti, u dèpu nosio - srpski pasoš! Jugoslovenska kraqica Marija Karaðorðevi} je 1926. godine organizovala eshumaciju posmrtnih ostataka iz cele zapadne êške, kako bi bili sakupqeni na jednom mestu. Tako se u ko-

Spomen kosturnica Jindrihovice sturnici danas nalaze ostaci 7.100 Srba i 189 Rusa, umrlih za otad`binu u austro – ugarskom ropstvu u Svetskom ratu 1914 – 1918. godine. U samom logoru umrlo je oko 3.000 Srba, od kojih su ostaci wih 1.400 preneti u kosturnicu, dok su posmrtni ostaci 1.600 zarobqenika ostali na obli`wem vojni~kom grobqu. Tu gde je danas ve} pomenuta šuma, nekada je bio logor u Jindrihovicama. Decenije su prolazile, vreme i priroda obavqali su svoj posao, pa je vojni~ko grobqe postepeno zarastalo u šumu i zaborav. Sve dok 1994. godine Dejan Ranðelovi} nije sa prijateqima došao da bere pe~urke: - Bukvalno sam se sapleo na spomenik na kome je pisalo „ovde po~iva...’’ Nisam mogao da verujem! Onda smo još malo boqe pogledali i našli i druge spomenike naših vojnika. Otišao sam u selo i prvog meštanina pitao zna li šta o tome. I tako sam saznao za logor u Jindrihovicama - pri~a Dejan. Ina~e, sa humanim radom ovog posve}enog ~oveka šira javnost nije upoznata. - Moji roditeqi su iz Timo~ke Krajine, majka iz Kalne, otac iz Jalovik Izvora. To su sela ispod Babinog Zuba, koja pripadaju opštini Kwaèvac. Tamo nameravam da se vratim kad odem u penziju. Ina~e, roðen sam u Zaje~aru, a u êškoj ìvim 15 godina, gde sam i zasnovao porodicu. Slu~ajno sam, pre 10 godina, beru}i pe~urke u šumi kraj Jindrihovice, naišao na interesantan kamen obrastao travom. Po~upavši travu oko wega, zastao sam zaprepaš}en - na srpskom jeziku, }irilicom, pisalo je: Ovde po~iva êdomir Glišovi} iz â~ka! Odmah sam otišao u obli`we selo i saznao da je na tom mestu nekad bio logor za Srbe. Ambasada u Pragu je znala o postojawu Kosturnice, jer je u vlasništvu Srpske dràve, ali o postojawu logorskog grobqa u šumi, gde su ostaci 1600 Srba, nisu znali ništa. Najinteresantnije je da sam do sada pronašao ostatke oko 100 qudi iz mog rodnog kraja. Se}am se da sam, još kao dete, od starijih slušao da je neko iz te i te ku}e bio zarobqen od Austrijanaca i odveden u Austrougarsku, i da se nije vratio ku}i - izgubio mu se svaki trag... A ja nailazim ovde na podatke o qudima iz tih sela... - Kako se danas odràva spomen-kosturnica Jindrihovice? - Danas je ja odràvam. Finansiram, koliko mogu, i odràvawe Mauzoleja. Bio sam skoro deset godina predsednik pravoslavne omladine êške i u okviru te organizacije sam

okupqao brigade za wegovo odràvawe - košewe trave, ~iš}ewe u Kosturnici i sli~no. Na prole}e, kada se topi sneg, skupqali smo vodu da ne te~e u Kosturnicu i ~istili sneg sa krova. Sada mi oko odràvawa pomaù tri monahiwe i jeromonah, koje sam sa blagoslovom Mitropolita Praškog doveo iz Ukrajine. Tek prošle godine mi je uspelo da dogovorim sa MZ Jindrihovice da se potpiše ugovor sa Srpskom ambasadom u Pragu da MZ preko leta kosi travu, a zimi ~isti sneg. To sada pla}a Ambasada Mesnoj zajednici, jednom godišwe. Najve}i problem nam je bio sneg zimi, jer nekad napada i metar, pa je pristup Kosturnici nemogu} i po dva - tri meseca. Na sanduke je, kada je sneg po~eo da se topi, ubrzo po~ela da prokišwava voda sa krova. Tada smo tamo stavili najlon, ne bi li se posmrtni ostaci ikako sa~uvali. Pre osam godina smo moja porodica i ja postavili Krst ispred Kosturnice. - Da li je i na koji na~in srpska Vlada pomagala zaštitu ovog svetog mesta? - Pomagala je, ali za vreme Kraqevine Jugoslavije. Posle Drugog svetskog rata nije u~iweno ništa, a iz Kosturnice je dosta toga bilo pokradeno. Sanduke, na sre}u, nisu dirali, ali pokradene su originalne ikone koje su pravili zarobqenici u logoru. Od originala su ostale samo Velika ikona, koja sada stoji u Kosturnici, i analoj (postoqe na koje se stavqa ikona i pored koga se, obi~no, obavqa ispovest). Godine 1994. smo uz pomo} Ambasade u Pragu pokrenuli inicijativu o rekonstrukciji, ali dràva Srbija nije dala ništa dalo je ~eško Ministarstvo kulture 2 000 000 kruna (71 500 evra, po današwem kursu). Sumwa se da nije sav novac upotrebqen za ovu svrhu! Za vrame vladavine Miloševi}a i mandata ambasadora Ðoke Stoji~i}a, niko iz Ambasade nije pose}ivao Kosturnicu, ~ak ni za Vidovdan, ~iju proslavu organizujem posledwih trinaest godina. Toliko me je bilo sramota što se uvek skupqaju pravoslavni êsi, Slovaci, Rusi, Ukrajinci, ~ak i Bugari doðu, a od Srba - nikoga. âk stignu i predstavnici ambasada pome-

Mermerna plo~a iz 1931. godine nutih dràva. Tek posle oktobarskih promena, svake godine je dolazila delegacija iz naše ambasade i polagala venac. Moram da kaèm da svake godine, kada tamo sluìmo, s Bo`jom pomo}i imamo lepo vreme dok traje Liturgija. Ve} tri puta se desilo, kao i ove godine, da ~im završimo bogosluèwe, po~ne jak pqusak. - Koji je, po Vašem mišqewu, najboqi na~in da se ovaj vaàn spomenik i istina o wemu sa~uvaju?

1.9.2014

20:31

Page 7

- Trebalo bi napoqu, na kamenim plo~ama, ispisati imena Bivalo je da ih je umiralo i po ~etrdesetoro dnevno. Wisvih koji tamo po~ivaju, postaviti klupe i stolove za posetioce hovi saborci odnosili su ih na grobqe u današwoj jindrihoi izgraditi pomo}nu zgradu koja bi bila muzej. U Kosturnicu va~koj šumi, u otvorenim, drvenim kov~ezima. Tamo bi ih bi trebalo uneti više ikona. Ovako izgleda kao muzej. Ali još izru~ili u ve} otkopane jame, a sanduke vra}ali u logor, da u va`nije je srediti Grobqe srpskih vojnika, koje se nalazi u wih smeste nove mrtvace. Mnogi od onih koji su danas nošumi, pet kilometara od Kosturnice, na mestu gde je postojao sili sanduke - sutradan bi bili u wima! Logor. Te kosti nisu prenete, jer mesta u Kosturnici nije bilo. U ovom logoru kratko vreme je bio zarobqen i Dimitrije Iako je mauzolej u Jindrihovicama posle Drugog svetskog Tucovi}, ali su ga španski socijalisti, uz pomo} Crvenog krrata skoro zaboravqen, srpska dràva o wemu se koliko-toliko sta, ubrzo oslobodili. brinula. Ali, ista ta dràva nije znala za postojawe vojni~kog Bilo je i onih sre}nika koji su iz logora u Jindrihovicama grobqa u samo pet kilometara udaqenoj šumi. Sve dok humke uspeli da spasu ìvu glavu i vrate se ku}i. Jedan od wih bio je i spomenike srpskih zato~enika nije ponovo otkrio Dejan Milovan Kamatovi} iz sela Dobroqupci kod @upe aleksandroRanðelovi}, po~etkom devedesetih godina prošlog veka. va~ke, deda „Politikinog” dopisnika iz Praga, Milana LazareOd tada traje wegova borba da se ovo, kako kaè, sveto vi}a. Evo kako je to bilo: Deda Milovan je za vreme Prvog mesto, na odgovaraju}i na~in zaštiti. svetskog rata, sa mnoštvom civilnog stanovništva, odveden u - Mi moramo to brzo da uradimo. Koliko sam ja informisan, logor. @iveo je teško kao i svi ostali. Spasio ga je paket koji mu prema @enevskoj konvenciji vojni~ka grobqa ne smeju da se je za Boì} stigao iz Srbije, od wegove ène. U paketu, izmeðu diraju u periodu od sto godina, a posle toga prestaje wihova ostalog, spakovala mu je i vunene ~arape. Seo je na klupu iszaštita. Ove godine je sto godina od Prvog svetskog rata, a da pred srpske barake i po~eo da pregleda šta je sve dobio. U momi ništa nismo u~inili da uredimo ovo mesto - vajka se Dejan. mentu kad je izvadio ~arape, tuda je prošao neki ruski oficir, Grobqe se nalazi na katastarskoj kome su ~arape odmah zapele parceli koja pripada Šumarstvu za oko. Pitao ga je šta traì za êške Republike i oni to mogu da wih, deda je kao iz topa odgovoprekopaju i preoru, kao što je neko rio da èli da ga premesti za kui hteo. Jedna francuska firma povara u rusku baraku. Rus je odkušala je da kupi to zemqište i tabio, ali je kroz dva dana ipak primo zapo~ne izgradwu fabrike stao na ponuðeni uslov. Tako je I neka êška firma pokušala da deda postao pomo}nik kuvara. kupi to zemqište i tamo zapo~ne izZahvaquju}i tome je i preìveo, gradwu za svoje potrebe. a pomagao je i mnogim Srbima, U tu svrhu sam sa nekoliko Srba doturaju}i im hranu koja je preosnovao graðansko udruèwe „Viostajala. On se posle vratio u Srdovdan“, ~iji je ciq obnavqawe i biju i deci je ~esto, drè}i ih na Procewuje se da u Jindrihovicama moè po~ivati odràvawe srpskih grobaqa na tekolenu, pri~ao o svom ropstvu, više Srba nego u Zejtinliku ritoriji êške. Neophodno je lociali posledwu avanturu ove svoje rati i obnoviti srpsku crkvu, koja je nevoqe, povratak iz êške, nitu nekad postojala, i koju su izgradili zarobqenici. Moja èqa kada nikome nije ispri~ao do kraja, verovatno da ne bi kvario je da, ako Bog da, na tom mestu izgradimo manastir i dovede- „hepiend” sa ~arapama. Wegov unuk Milan je znao da se logor mo monahe iz Srbije, koji bi odràvali Srpsko grobqe i molili nalazio u Austrougarskoj i da je imao vrlo ~udno, i za izgovor, se za duše naših predaka, kojima je molitva preko potrebna. teško ime, tako da ga u porodici niko nije upamtio. Tek kad je Dejan i wegovi prijateqi sakupili su nekoliko spomenika ~uo Dejanovu pri~u, shvatio je da se radi o logoru u Jindrihosrpskih vojnika na jednom proplanku i tu podigli krst. Ali, vicama. U Jindrihovicama je nekada bilo i sedište aristokratovo mesto niko ne pose}uje. U mauzolej u Jindrihovicama ske porodice Nostic, loze Habsburga, koji su se tu nastanili dolaze s vremena na vreme srpski turisti, zvani~nici retko. krajem 15. veka, kada su im komunisti oduzeli zemqu i proteA Jindrihovice su, posle Zejtinlika, najve}e srpsko voj- rali ih u Austriju. Ovaj podatak indirektno ima vezu sa tokom ni~ko grobqe u Evropi! srpske istorije. Naime, ubrzo nakon što je Gavrilo Princip izSlavoqub Stojadinovi}, predsednik poàreva~kog Gradskog vršio atentat na princa Franca Ferdinanda, wegovo najstarije odbora Udruèwa potomaka ratnika Srbije od 1912 – 1920. dete i jedina k}i Sofija, udala se za jednog od Nostica. Premda godine, koji je predvodio svoje i smederevske ~lanove su imali i druga imawa, ona je insistirala da se nastane upravo Udruèwa na hodo~aš}e u Jindrihovicama, ne slaè se sa tim: u Jindrihovicama. Postoje dve verzije pri~e o razlozima wenog - Na Zejtinliku je sahraweno sedam i po hiqada naših voj- dolaska. Po jednoj je èlela da gleda kako pati i umire narod nika! Jindrihovice su ve}e stratište, jer treba ra~unati i one ne- koji joj je ubio oca, a po drugoj, jednostavno joj se svidelo da sre}nike koji još po~ivaju u šumi. Sa wima ih je 8 700! ìvi u zamku svoga muà. Wihov potomak danas bezuspešno Budu}i da su Jindrihovice bile vojni~ki logor, u wima nije pokušava da vrati ovaj porodi~ni zamak u svoje vlasništvo. Bribilo masovnih ubistava, ali je masovnog stradawa bilo. Logo- ga o ovom mestu svela se na dva ~oveka, Dejana Ranðelovi}a raši su umirali od tifusa, gladi i iscrpqenosti. Vojnici su bili za- iz Karlovih Vari koji je uloìo mnogo truda i Srðana Jablanorobqavani na ratištu, a potom èleznicom transportovani do vi}a jedinog sveštenika SPC u êškoj. Gospodin Dejan logora, dok je obi~an narod, austrougarska vojska odvodila u Ranðelovi} je srpski biznismen koji ìvi u Karlovim Varima i pohod po Srbiji. Zarobqenika je bilo iz svih krajeva Srbije, a kao posledwi apostol, ~uva se}awe na Jindrihovice. I nada se najviše iz Šumadije i vaqevskog kraja. Do samog logora su da }e neko, ko je za to u Srbiji pla}en i nadleàn, u~initi nešto morali da peša~e 30 kilometara. Teàk ìvot u logoru podrazu- da borovi i jele, bez svoje krivice, ne dovrše ono što su Austromevao je i svakodnevni rad u kamenolomu, na izgradwi pute- ugari zapo~eli pre skoro jednog veka. va, mostova i hemijske fabrike u Sokolovu, udaqenom 30 kiloPripremio Hayi Dušan Glušac metara, koji su prelazili pešice, tamo i nazad. po tekstovima M. Nikoli}, V. Timi}, Svakog dana u 15 ~asova tu`na povorka sa umrlima je išla Violete Kecman, Dane Stankovi} do obli`we zajedni~ke grobnice, u kojoj su polagana tela umrlih svih uzrasta od dece do staraca. Zarobqenici su iscr- Adresa ovog svetog mesta je: ^ pqivani slabom ishranom, nemogu}noš}u le~ewa od tuberku- Spomen-kosturnica Jindrichovice 244358 01 Jindrichovice, êška Republika loze i tifusa i krajwe nehigijenskim uslovima ìvota.

Foto: Profimedia.rs

Rot 46-53:Rot 46-53.qxd

1.9.2014

20:31

Page 8

LI^NE STVARI

SUSRET U KWI@ARI rva polovina 1950. godine. Kwiàra ,,Jugoslovenska kwiga’’ smeštena, kao i danas, u duga~kom poP lukru`nom prizemqu ,,Albanije’’. Na visokoj polici, koja se okre}e oko svoje osovine, u o~i mi je zapala tek izašla kwiga pri~a Arsena Dikli}a. Zanela me je naslovna strana, u boji. Ta ilustracija je jedan od uzbudqivijih doìvqaja mog de~aštva. Ne znam na šta bi mi danas li~ila, niti bih èleo da je procewujem prema onome što sam naknadno o slikarstvu nau~io. Ostala je, onamo, u kutku jedne tmurne i naporne godine, i odonud mi celog ìvota, potajno, prigreva u duši. Mislim da je wen autor Sava Nikoli}. Mora da je on: kako bi mi, posle pedeset godina, na um palo to ime? Bojicama ili u akvarelu predstavqena je jedna pove}a furuna. Dagara, bogovska... enzinsko bure, na kome su na~iwena dva proreza, za ~unak, i za cepanice. èstoko zaloèna: debeli meB tal se usijao, wegova oblina se zaàrila, i presijavala se, kao staro zlato. Pipnem li kwigu, ogreja}u prste, ~ini mi se. (Verovatno je prole}e bilo hladno, i verovatno se sobica, u kojoj sam ìveo, slabo grejala.) Furuna, poro-

Ale{ Bebler (1907 - 1981)

et – šest godina kasnije, po~eh se i sam baviti kwièvnim poslom. Upoznao sam Arsena Dikli}a, P bio je vrlo drag ~ovek. Ponekad bismo posedeli u društvu, a eto, ne ulu~ih priliku da mu ispri~am kako sam se sreo s jednom wegovom kwigom. I Beblerovu fotografiju sam, povremeno, viðao u novinama. Pomišqao sam da mu pošaqem nešto od onoga što sam objavqivao ali bih se uvek, u posledwem ~asu, uzdrào. Vlast je vlast: ne treba joj se, bez velike nevoqe, pribliàvati.

Arsen Dikli} (1922 - 1995)

dilište ìve vatre! Iz tamne osnove probija se sr` àra; trepti, onako kako u ruskim filmovima, kroz mrak i me}avu, svetlucaju èlezni~arski feweri. Sigurno je sakrivena u nekoj usamqenoj ku}i kraj Dunava. Zavija košava, pišti trska, a ona tutwi; odupire se ledu vasione, i pobeðuje. Bilo bi lepo kad bih kwigu mogao kupiti mada je, ako }emo pravo, dovoqno i ovo što sam video na wenim koricama.

,,Inspektor’’ popri~a sa osobqem kwiàre. Ponovo osetih da sam predmet razgovora. Onda se pozdravi sa šefom prodavnice, i napusti kwiàru. Poðoh i ja nevoqno. O~igledno sam preterao sa razgledawem kwige, na~inio sam prestup. Kad imaš trinaest godina, stalno si u nekom prekršaju. Poslovoða se stušti za mnom: - êkaj... uzmi onu kwigu koju si gledao... To ti je poklonio drug Aleš Bebler. Bebler je, tada, bio na nekom va`nom poloàju. U rangu saveznog ministra, ~ini mi se. Imao je, za politi~are, redak obi~aj: svra}ao je u kwiàre.

a~aran, ipak osetih siluetu visokog ~oveka; stajao je, korak – dva udesno, i posmatrao me. Osmotrih i ja wega: ozbiqan gospodin, sa šeširom u ruci. Vaqda neko iz direkcije, obilazi prodavnice. Uzvrpoqih se. Prelistavawe kwiga po kwi`arama se, onih godina, tolerisalo, ali nije bilo do kraja prihva}eno, kao danas. Pogledam, pa ostavim. A ja, našo pa zašo.

Milovan Danojli} (1937)

Pred kraj karijere, a ~ini mi se i `ivota, pro~itah da je postao predsednik Komiteta za o~uvawe ~ovekove sredine. To me ispuni malim, sujetnim ponosom: kao da je, u tom wegovom opredeqewu, bilo i nekog mog udela. Nismo se slu~ajno sreli u kwi`ari. io je to kosmi~ki mimohod dva qudska projektila, a Kosmos je tako ustrojen da u wemu nema slu~ajnih B ukrštaja. Dikli}eva kwiga se izgubi u jednoj od mnogobrojnih selidbi po Beogradu. Ostade ruj pregrejane furune, da plamiwa, na dnu se}awa, kao svitac u travi letwe no}i í Milovan Danojli} (Objavqeno u listu ,,POLITIKA” 20. maja 2000. godine)

Rot 54-55:Rot 54-55.qxd

2.9.2014

14:41

Page 1

TRE]A MEÐUNARODNA ROTARIJANSKA REGATA

REKOM SAVOM OD BEOGRADA DO DRINE JULA 2014. GODINE

I ove kalendarske i rotarijanske 2014. godine, u julu, odràla se Tre}a meðunarodna rotarijanska regata. Ovog puta plovilo se rekom Savom od Beograda do uš}a reke Drine u Savu i natrag. Od 10. do 21. jula. Osam posada na proverenim plovilima i još proverenijim kapetanima i posadama. Komandant Regate i kapetan Dragan Brajer i ove godine je odli~no osmislio maršrutu Regate. Dragana Mayarac Savi}, ~lanica Rotari kluba Leskovac, odani ~lan posade kapetana dr Ivice Savi}a, na naše pitawe – GDE NA ODMOR OVE GODINE? kratko je odgovorila: – Ja sam se opredelila za aktivan odmor, za TRE]U ROTARI REGATU REKOM SAVOM OD BEOGRADA DO DRINE i bilo je divno. Stari pozitivni prijateqi, nova poznanstva, druga~iji pogled na naše gradove sa reke i zelenilo reke i drve}a uz wu ne samo da su mi uneli mir u ìvot ve} su me i podmladili. Zato od sveg srca preporu~ujem ovu vrstu odmora! Dok ne stigne kapetanov kona~an izveštaj, uìvajmo u Draganinim fotografijama sa ovogodišwe Regate í

TI UZMI MAPU BEOGRAD NAÐI, PA ONDA (DO)PLOVI NA BELOJ LAÐI...

Zastava Tre}e Rotari regate

Ovi brodovi ~inili su regatu

„AN^I”

„VETROPIR 2”

„SOFIA” s neizbe`nim gliserom... ...plovi pored TE „Nikola Tesla”

54 2

Rot 54-55:Rot 54-55.qxd

2.9.2014

14:42

Page 2

BOLJEVCI

PROVO – 72 km

Rimski carski grad Sirmijum

Bosanska Ra~a, i dru`ewe sa Rotari klubom Bjeqina. Sa Rotarijancima iz Bjeqine je bilo baš veselo.

Jedinstveni proizvodi iz rezervata „Zasavica”: Magare}a dnevna i no}na krema, ~uveni magare}i sir koga bogati pla}aju i 1000 evra za kilogram, magare}e mleko koje poma`e kod asme i bronhijalnih tegoba i magare}i liker. Pa sad ~ik ne svratite u „Zasavicu”, gde vas do~ekaju s ‘leba, masti i alevom paprikom!

U domu porodice Kuzminac nekoliko umetni~kih slika i fotografija predaka u vremešnim fino izabranim ramovima pru`aju svojevrsno putovawe kroz porodi~nu istoriju. Ikona na platnu s predstavom Svetog Jovana Krstiteqa, slikara Stevana Aleksi}a iz poznate slikarske porodice, koji je sli~an po ki~ici slikaru Paji Jovanovi}u. - kumovski je svadbeni dar porodici Radoslava, nasleðena i poklowena u amanet generacijama.

Ovde se Drina uliva u Savu

7 - 8 dan, povratak, MA^VANSKA MITROVICA

9 dan, @IVKOV RIBNJAK - Milanova riblja ~orba, sa horgo{kom slatkom i dve male zelene

55 3

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

2.9.2014

13:58

Page 1

MALI FILMSKI KVIZ

POZNATI FILM, POZNATI GLUMAC, A GLUMICA JE... 1. PROHUJALO S VIHOROM (1939.): Klerk Gebl i ... 2. KAZABLANKA (1942): Hemfri Bogart i ... 3. TA^NO U PODNE (1952): Gari Kuper i... 4. MA^KA NA USIJANOM LIMENOM KROVU (1958): Pol Wumen i... 5. APARTMAN (1960): Yek Lemon i... 6. DO POSLEDWEG DAHA (1960): @an Pol Belmondo i... 7. DOKTOR @IVAGO (1965): Omar Šarif i... 8. JEDAN ^OVEK I JEDNA @ENA (1966): @an Luj Trentiwan i... 9. BONI I KLAJD (1967): Voren Biti i... 10. QUBAVNA PRI^A (1970): Rajan O 'Nil i...

5 7

REŠEWA NA STRANI 68

56 2

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

1.9.2014

20:40

Page 2

KO SU NEKAD BILE NAŠE KAPU]EHAJE* Miloš Crwanski EMBAHADE odlomak

„Embahade” je španska re~ i zna~ila je poslanstva na strani... ...Izlo`ba slika ~uvenog slikara, koji se zvao Veroneze, u Veneciji, bi}e ve} zatvorena, ali }e grof ]ano narediti da se otvori za Cincar – Markovi}a. îtalac }e ~uti, kako, pomo}nik Cincarev, kaè: Crwanski, zar vas to zanima? Ja to ne bih uzeo u svoju ku}u, ni da mi poklone... ...„Embahade” }e dakle biti i vesela i tu`na pri~a... ...Da odmah dodam: ja sam se interesovao za rad, kwièvnika, u našoj embahadi u Rimu, kao za paralele o Balugu (poslanik @ivojin Balugyi}). Prvi je u Rimu, posle Prvog svetskog rata – u slu`bi, pri našem poslanstvu kod Vatikana – bio Ivo Andri}. Imao je,

Nin~i}evom (Mom~ilo A. Nin~i}) po Rimu, kad je Nin~i}, kao opozicionar, došao u Rim, u „privatnu” posetu. Du~i} (Jovan) je u Rimu, brbqao – Musoliniju je predao kopiju Miroslavqevog evangelija, i pitao ga je, zašto ne}e da bude prijateq srpskog naroda? Kad bi hteo, mogao bi da bude veliki prijateq srpskog naroda! Musolinijev zet, ministar spoqnih poslova, grof }ano, znao je, meðutim kako Duka govori, o Italijanima i Musoliniju – kad govori privatno – pa je u`ivao, kad je premestio, iz Rima, Duku. Du~i} je iz Rima premešten za ambasadora u Bukureštu. Du~i} je, tako – kako je ponavqao – postao PRVI Srbin koji je bio ambasador, u našoj diplomatiji. (Kako je završila kopija Miroslavqevog evangelija nije mi poznato). Du~i} je o Rimu, divno, pri~ao, na vanrednom, srpskom, jeziku. Tvrdio je da je našao i kupio jednu skulpturu, koja je od Mikelanðela(?). Rastko (Petrovi}), koga je Raki} voleo, i mazio, nije se mešao u politiku. Pokrenuo je, meðutim, jedno pitawe, koje je, dotle, ozbiqno, prou~avano samo u Zagrebu: koliko je naših, u umetnosti Italije, slikarstvu i skulpturi – i koji su? (Ja mislim da su ve}i i zna~ajniji, nego što se, u prošlosti, znalo)... í *KAPU]EHAJA (tur. AMBASADOR), muški rod - diplomatski predstavnik neke strane dr`ave u Turskoj; najviši po ~inu oficir na sultanovom dvoru koji ima i zvawe age; zastupnik valije ili neke druge visoke ustanove na sultanovom dvoru.

JEDNA DOBRA IZLO@BA

na svom skromnom polo`aju, mnogo uspeha. Naro~ito za vreme pokušaja povratka austrijskog cara, Karla, na presto. Raki} (Milan) je bio u Rimu, u teško vreme. O tom sam pisao na drugom mestu. Dr`ao se vrlo lepo, i ponosito. Pao je, jer je odbio, Dvoru, da izveštava o kretawu

Vaše ekselencije, dragi prijatelji, Sa zadovoljstvom Vas pozivam na izlo`bu mog sina Andreja Vasiljevi}a, pod nazivom MAONEÙ. Sve~ano otvaranje }e biti odr`ano u utorak 12. avgusta u 20 ~asova, u galeriji O3one, Andri}ev venac 12. Pridru`ite nam se! Srda~an pozdrav, Lidija Bartuš Vasiljevi}

Jovan Du~i}, ambasador u Bukure{tu

57 3

Rot 58-70:Rot 58-70.qxd

2.9.2014

14:15

Page 1

[ETA(J)MO SRBIJOM

SISOJEVAC

1679. godine kao metoh ravani~ki. U ruševinama, ali zadivqen wegovim skladnim proporcijama, video ga je i opisao u prošlom veku putopisac Feliks Kanic. Prvi pokušaj obnove manastira, u~iwen je 1931. godine, kada je Moravska banovina finansirala iskopavawa koja je vršio Vladimir R. Petkovi}. Posao je bio mukotrpan, jer je manastirska porta sluìla kao grobqe rudarima iz Siseva~kog rudnika ugqa. Sadašwa porta i prostor oko crkve sastavqeni su otkupom okolnog zemqišta, udruènim sredstvima manastira Ravanice, Republi~kog zavoda za zaštitu spomenika kulture, SO Para}in i ]uprije. Manastir je u potpunosti obnovqen u periodu od 1972. do 1978. godine sredstvima Republi~kog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Crkva je obnovqena, pokrivena olovom, ìvopis restaurisan i konzerviran. Priprata nije obnavqana, samo je obeleèna u temequ. Godine 1985. Sisojevac je proglašen metohom manastira Ravanice, koji o wemu vodi brigu í

esetak kilometara isto~no od Ravanice, na izvo- POKAJNICA D rištu reke Crnice, okruèn zelenilom okolnih brda, leì skromni, ali arhitekturom i istorijom veoma bogat Sisojevac. Ime, kao i obli`we selo, manastir duguje svom osniva~u - monahu Sisoju Sinajitu, bivšem igumanu manastira Hilandara. Teško je odrediti kada je Sisoje došao u Srbiju, ali je to svakako bilo posle izmirewa Srpske crkve i Carigradske patrijaršije i posle 1381. godine, jer se te godine još uvek pomiwe kao iguman u Hilandaru. Beè}i iz ju`nih predela pred turskim naletom, a traè}i zaštitu kod kneza Lazara, u Srbiju je tih godina stiglo mnogo monaha, meðu wima i grupa isihasta tzv. Sinajita, koji su mnogo uticali na srpsku pobo`nost onoga vremena. Knez ih je primio i rasporedio po ve} postoje}im manastirima ili im je podizao nove. Samo nekolicini najistaknutijih znamo imena, meðu wima su: Romilo u Ravanici, Grigorije u Gorwaku, Zosim u Tumanu, Martirije u Rukumiji. Od svih sinajita, knezu Lazaru je najbliì bio Sisoje. On mu je mo`da bio i duhovnik. Staraju}i se za wega, knez Lazar mu je dao novac da sam podigne sebi manastir. Sisoje podiè zaista izuzetnu crkvu graðenu od sige, dok za unutrašwe radove upotrebqava peš~ar crvene i ù}kaste boje. Osnova crkve je u obliku trolista, sa oltarskom i pevni~kim apsidama, spoqa sedmostranim, a iznutra polukru`nim, i sedmostranom kupolom koja se oslawa na pilastre. Na osnovu ktitorskog portreta moè se zakqu~iti da je Sisoje odmah podigao i pripratu sa zvonikom, a ceo kompleks opasao jakim zidom sa kulama. @ivopis koji je uraðen bio je slabog kvaliteta, što je obzirom na blizinu Ravanice veoma smetalo bratstvu. Zato je uraðen novi mnogo kvalitetniji ìvopis, po ugledu na ravani~ki, mo`da baš trudom istih zografa. Ne zna se kada je Sisoje umro. Sahrawen je u skromnoj grobnici u jugozapadnom uglu crkve. Naàlost, manastir se verovatno samo nekoliko decenija razvijao i radio u miru. Stigli su Turci i ropstvo, a zbog oskudnih izvora teško je naslutiti istoriju manastira i wegovog bratstva u 15. veku. Jedan podatak s po~etka 16. veka govori da je manastir još ìv, jer 1509. godine, iguman Teofan šaqe u Rusiju monaha Jani}ija po milostiwu. Po narodnom predawu Turci su, na Ðurðevdan, ne zna se koje godine, iznenada napali i masakrirali narod okupqen kod crkve. Devojke su, spasavaju}i svoj obraz, skakale u reku povla~e}i sa sobom i svoje napada~e. Od tada je reka prozvana Crnica. Do danas je kod okolnog naroda sa~uvan obi~aj da se na Veliki Petak i petak pred Ðurðevdanom, doðe u crkvu i zapali sve}u za te mu~enike. Krajem 17. veka manastir je zapusteo, jer ga patrijarh Arsenije IV ârnojevi} pomiwe

58 2

ataru Starog Sela, na lepom proplanku iznad GraboU va~kog potoka, nalazi se jedna od malobrojnih crkava brvnara u Brani~evskoj eparhiji. Posve}ena je svetom ocu Nikolaju, ali je poznatija pod imenom ,,Pokajnica”. Za razliku od starih manastira, Pokajnica je svedok naše novije istorije, koja je po~ela ubistvima. Prvo je Karaðorðe ubio brata Marinka, a potom je Vujica Vuli}evi} ubio svog kuma Karaðorða, po nareðewu Miloša Obrenovi}a, koji je vo`du, takoðe bio kum. U znak kajawa Vujica je slede}e godine podigao crkvu brvnaru, nedaleko od mesta gde je po~iwen zlo~in. U legendi koja se pri~a u ovom kraju, Vujica je, posle ubistva napustio obli`wi Radovawski lug i krenuo u Beograd, nose}i Karaðorðevu glavu u zobnici, kao dokaz da je zadatak obavqen, ali se na susednom brdu pokajao i sagradio crkvicu. Naravno, nije sve baš bilo kao što narod pri~a, ali je u brvno, s leve strane ulaznih vrata, urezano da jecrkvu sagradio gospodar Vujica za spomen, 1818. godine. Ista godina navedena je i u natpisu na ikoni svetog Ðorða na ikonostasu koji daje podatke o zadu`binaru. Dakle crkvu, a ne manastir, podigao je Vujica Vuli}evi}, vojvoda, a potom knez smederevske nahije, u znak kajawa što je organizovao ubistvo vo`da Prvog srpskog ustanka, Karaðorða Petrovi}a, po~iweno u obli`wem Radovawskom Lugu u julu 1816. godine. Osim narodne tradicije i pomenutog zapisa na ikoni, nema drugih podataka o nastanku crkve. Jedan deo narodne tradicije govori da je crkvu podigao knez Miloš, novcem naðenim kod ubijenog Karaðorða. Pokajawe je jedna od hriš}anskih vrlina, a legende o nastanku nekoliko crkava, koje nosi naziv ,,Pokajnica”, kazuju da su se wihovi

Rot 58-70:Rot 58-70.qxd

2.9.2014

14:15

Page 2

ktitori pokajali zbog nekakvog greha i kao znak pokajawa podigli doti~nu crkvu. Tako isti naziv nosi, izmeðu ostalih, i jedna zadu`bina kraqa Dragutina, za koju je narod ubeðen da je podignuta u znak kajawa za svrgavawe oca s prestola. Godine 1880. Pokajnici je pridodat trem sa zapadne strane koji ima funkciju spoqne priprate. Tada je preraðen krov i prepokriven novom šindrom. U vreme Prvog svetskog rata postavqena je rešetka na ogradi trema. Crkva je sluìla kao parohijska crkva Velike Plane sve do 1951. godine, to jest do izgradwe i osveštawa sadašwe crkve u Velikoj Plani. Godine 1954. pri Pokajnici je osnovan manastir sa muškim bratstvom, koji je 40 godina kasnije pretvoren u ènski manastir. Pokajnica ima oblik laðe i pripada ve}im crkvama ove vrste, sa poligonalnim završecima na oba kraja. Temeq je od kamena, a zidovi visine skoro tri metra uraðeni su od hrastovih talpi debqine 12-15 centimetara, meðusobno u`lebqenih i na ponekim mestima, sa unutrašwe strane, oja~anih kosnicama i gredicama. Krov, najkarakteristi~niji detaq brvnara, masivan je, strm i slemenom dostiè visinu od gotovo osam metara. Pokriven je šindrom debqine pet i duìne 100 centimetara. Krov je na oba kraja zaobqen, a strmina ublaèna nagibom iznad metar i po širokih streha. Zapadna vrata su niska. Primitivno prikovane profilisane daš~ice bez posebne rezbarije, skladno deluju svojim reqefom. Severna vrata su još mawa i jednostavnija. Unutrašwost crkve ~ini oltarski prostor, brod crkve i krstionica u pritvoru, sa galerijom za hor iznad we. Ikonostas ima samo carske i severne dveri, vešto je uraðen i uklopqen u graðevinu, ~ijoj arhitekturi i slikarstvu sasvim odgovara. Gr~ke signature na ikonama upu}uju da je wihov autor ili Grk ili neko ko je kopirao gr~ka dela. Na crkvi ima dosta detaqa raðenih u drvetu i kovanom gvo`ðu kao i onih slikanih na dasci. Oni su najve}im delom originalni, jer se ne nalaze na drugim graðevinama ove vrste í

RADOVAWSKI LUG spod uzvisine RaI spopovica, prema Hajdu~kom potoku, u selu Radovawe kod Velike Plane nalazi se Radovawski lug. Kada se uz Hajdu~ki potok i Ribnik popne na obli`wu Karaulu i wenih 297 metara nadmorske visine, lepo se vide valoviti bre`uqci šumadijski, a za bistrih dana pogledu je dostupan i odsjaj kupole crkve svetog Ðorða na, ne tako dalekom Oplencu. Ne}e biti neobi~no ako vam oko zasuzi u saznawu da su tako blizu mesto roðewa, mesto smrti i mesto gde danas po~ivaju mošti jedne od najve}ih li~nosti srpske istorije, Ðorða Petrovi}a – Karaðorða. Radovawski lug nalazi se osam i po kilometara od Velike Plane, u udolini, desno od puta na ulasku u selo Radovawe. Crkvu svetog Arhangela Gavrila

- zahvalnicu sagradio je 1930. godine kraq Aleksandar I Karaðorðevi}, kao minijaturu oplena~ke crkve. Oltar crkve stoji na mestu gde se nalazila koliba Dragi}a Vojki}a iz sela Radovawa ispred koje je Karaðorðe ubijen, dok se umivao na obli`wem potoku. U laði crkve, levo od ikonostasa, mo`e se videti portret Karaðorða u prirodnoj veli~ini iz mlaðih dana, rad poznatog slikara Paje Jovanovi}a, poznat po tome što iz koga god ugla da se gleda, o~i Vo`da i kqunovi wegovih opanaka prate posetioca, pa je slika nazvana ,,prate}om”. Desno od ikonostasa nalazi se spomen plo~a Naumu Krnaru, Karaðorðevom sekretaru, ubijenom istog jutra u Radovawskom lugu. Ispod crkve pod krošwom hrasta smešteno je Spomen obele`je na mestu gde su obezglavqena tela Karaðorða i Nauma Krnara sahrawena. Telo Ðorða Petrovi}a – Karaðorða, preneto je 1819. godine u malu crkvu u Topoli, a 1930. godine u crkvu svetog Ðorða na Oplencu. Telo Nauma Krnara i danas po~iva ispod hrasta na Spomen obele`ju u Radovawskom lugu, kao ve~no podse}awe na tragi~nu srpsku istoriju. Ako vas put navede ili se po svojoj voqi naðete u Radovawskom lugu - zastanite i poklonite se, na prvobitnom grobnom mestu, senima Karaðorða. Liš}em stoletnih hrastova `amori ceo lug i diše jezovitu pri~u, dok legende ~uvaju se}awe na davnu 1817. godinu í

VRA]EVŠNICA

anastir Vra}evšnica, sa crkvom svetog Ðorða nalazi se na ju`nim padinama planine Rudnik, na putu M izmeðu Gorweg Milanovca i Kragujevca. Sa svih strana je opkoqen šumom, tako da se ne prime}uje dok mu se sasvim ne priðe. Vra}evšnicu je 1428. godine podigao veliki

59 3

Rot 58-70:Rot 58-70.qxd

2.9.2014

14:16

Page 3

UMESTO VAS [ETA(LA) DUDA SAVI]

MANASTIR TRESIJE NA KOSMAJU

~elnik Radi~ Postupovi}. Manastir je imao veoma burnu istoriju. Nekoliko puta je zapusteo i stradao, pa je zatim obnavqan, a 1860., kona~no ga obnavqa knez Miloš Obrenovi}. Posebnu ulogu Vra}evšnica je imala u toku Prvog i Drugog srpskog ustanka. Avgusta 1912. godine Karaðorðe je ovde sazvao skupštinu svih narodnih starešina na kojoj su pro~itani zakqu~ci Bukureškog mira. Kasnije, i knez Miloš odràva va`nu skupštinu na kojoj je Kragujevac proglašen prestonicom osloboðene Srbije. Vra}evšnica je dugo bila, ne samo vaàn politi~ki, ve} i kulturni centar ~itavog kraja. U manastiru je radila jedna od prvih škola u ovom delu Srbije. koju je osnovao arhimandrit Milentije Pavlovi}. Arhitektura crkve predstavqa saèt tip graðevina moravske škole. To je jednobrodna graðevina, bez kubeta, sa apsidom, unutra polukru`nom, a spoqa petostranom. Crkva je spoqa obloèna kvadratima tesanog kamena i ukrašena dvostrukim nizom arkada. Prvobitni ìvopis iz 15. veka nije o~uvan. Preko wega je grupa zografa sa Andrejom Andreovi}em na ~elu uradila nov ìvopis 1737. godine. Ni stari ikonostas nije sa~uvan. Postoje}i se sastoji iz ikona nastalih u 18. veku i prestonih ikona slikanih za vreme Miloša Obrenovi}a. Manastirski kompleks upotpuwuju tri konaka podignuta u raznim vremenskim periodima. Najstariji je iz vremena zidawa Vra}evšnice, koji je obovqen 1834. godine. Drugi, najinteresantniji po arhitekturi, podigao je knez Miloš. On je 1920. godine potnuno izgoreo, ali je 1966. godine obnovqen. Do starog konaka podignut je 1868. godine konak sa zvonikom ispod koga se nalazi hodnik sa ulaznim vratima. U dvorištu manastira sahrawena je baba Višwa, majka kneza Miloša. Na tom mestu podignut je spomenik 1901. godine. U manastirskoj riznici ~uvaju se zna~ajni predmeti, meðu kojima se isti~u ikone, delovi nameštaja porodice Obrenovi}, portret kneza Miloša, bakropisna plo~a sa predstavom manastira iz 18. veka i druge dragocenosti í

a obroncima severozapadne strane Kosmaja, nalazi se manastir Tresije. Podignut je na izvoru istoimenog potoka i po N tome dobio ime. O lepoti Kosmaja, najviše planine severne Šumadije mnogi su pisali, a o manastiru - mnogi su i mnogi }e. Oni nekako i idu zajedno. Teško je Kosmaj zamisliti bez Tresija, a i Tresije bez Kosmaja. Wegove šume okruùju manastir sa tri strane, daju mu mir i tišinu koju ispuwava jedino zvuk crkvenih zvona. Ona su postavqena krajem 13. veka za vreme kraqa Dragutina, a jedan vek kasnije, po~etkom 15. veka despot Stefan, sin kneza Lazara, obnovio je i dogradio postoje}e Tresije. Manastir je potom rastao i razvijao se, da bi sredinom 16. veka, prema turskim popisiva~ima, postao po bratstvu najbrojniji manastir Beogradskog pašaluka. Ali taj razvoj nije trajao dugo. Manastir je preìvqavao sudbinu svoga naroda - kako je Tursko carstvo gubilo na snazi, tako su Turci bes iskaqivali na Srbima i wihovim svetiwama. Manastir je rušen dva puta, a prema natpisu na plo~i, kod vrata, obnovqen je u 17. veku. Pred naletima Turaka, Srbi su se povla~ili ka severu, a kosmajski manastir ostao je razrušen i opqa~kan. Najve}i broj wegovih monaha zadrào se u manastiru Rakovici. Oni su 1709. godine sa qudima dobre voqe obnovili Tresije, što je ostalo zabeleèno i u kamenoj plo~i. Meðutim, nekih tridesetak godina kasnije, manastir ponovo biva razrušen. Slede godine buna i ustanaka. Puna dva veka manastir je u ruševinama, ali i daqe u mislima i srcima Kosmajaca, koji se nad wegovim ostacima mole. Došao je i 20. vek. Po predawu, jedna èna je usnila da manastir treba obnoviti. To je došlo do patrijarha, pa je 1936. godine zapo~eta obnova Tresija, ali je i ona zbog burnih vremena tekla sporo. Ikonostas i freske su novijeg datuma, kao i konak i kapija. Ovde se ~uvaju i ikone prenete iz okolnih crkava. Manastir je aktivan i o wemu brinu monasi í

Rot 58-70:Rot 58-70.qxd

2.9.2014

14:16

Page 4

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

SOMELIJER U BURGUNDIJI KAMIONOM DO INTEROTA

1 2

Šta je Interota?

CARSTVO BEZ KRUNE DR@AVA BEZ VOJSKE ZEMQA BEZ @ENA BOGATSTVO BEZ NOVCA MUDROST BEZ ŠKOLE KUHIWA BEZ MESA MOLITVA BEZ PRESTANKA VEZA SA NEBESIMA SLAVOPOJ HRISTU BEZ UMORA SMRT BEZ @AQEWA Iza ovih stihova je:

Burgundija se nalazi u:

Najguš}e naseqena dr`ava u Evropi je:

A) ^ileu B) Francuskoj V) severnom delu Rumunije

A) Španija B) Portugalija V) Malta

A) Sveta Zemqa B) Sveta Gora V) Sveta poqa

Voza~ kamiona putuje brzinom od 80 kilometara na ~as. Koliko }e pre}i za 30 minuta? A) 20 kilometara B) 35 kilometara V) 40 kilometara

Somelijer je:

Mašina proizvodi 100 jedinica nekog proizvoda u minuti. Ako se 24 jedinice ovog proizvoda pakuju u jednu kutiju, koliko kutija }e biti napuweno u toku jednog dana?

U kojoj dr`avi na wenom severu `ive irvasi, a na jugu slonovi? A) u Indiji B) u Nepalu V) u Kini

A) gondolijer u Veneciji B) konobar za vino V) naziv za gau~osa u Argentini

A) 100 B) 150 V) 250

Koja dr`ava zauzima 7 % površine planete Zemqe? A) Kanada B) Rusija V) Kina

RE[EWA NA STRANI 68

Šta je ROTARÙ NEÝS BASKET?

Rot 58-70:Rot 58-70.qxd

2.9.2014

14:19

Page 5

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

MAæ BULIN

VISOKO

IZNAD NAŠIH LIVADA

Lawske godine, s jeseni, desila mi se jedna nadasve ~udna stvar (tako po~iwe Dostojevski svoje „Poniène i uvreðene”). o bi, u ovim vremenima, neT kome bilo normalno, svakodnevna pojava ali, meni ne. Pre nego krenem bilo šta da pišem o dogaðaju koji se desio moram da napomenem par bitnih stvari radi lakšeg razumevawa. Dakle, ja se vrlo slabo razumem u ra~unare i te nove tehnike. Nije da sam sada baš neki totalni laik i da se ne znam koristiti tim novim, svetskim ~udom ali bi se moglo re}i da sam prili~no nepismen iz ugla nekoga ko se time ozbiljnije MAæ BULIN bavi. Umem ja da uklju~im i Slobodan Nedeqkovi}, ugledni beogradski isklju~im ra~unar; umem i dnevnu arhitekta, pisac, slikar, štampu da pro~itam na netu; 47 godina, umem i mail da pošaljem; umem 47 kilograma... još mnogo toga... Ali, nisam baš vešt i u najboljim odnosima sa mnogobrojnim programima i internacionalnim mreàma na netu koje nam nudi virtuelni svet (skoro isti kao ovaj obi~ni, svakodnevni) i beskrajne mogu}nosti koje nam on pruà. Tako, jednom prilikom, nagovoriše me da otvorim svoju stranicu na Facebook-u. Naravno, nisam znao kako to da uradim ali dobar ~ovek (moj sin) mi je u tome pomogao. I eto mene na globalnoj mreì – postadoh svetski ~ovek (napokon)! Vidite dragi moji, pre nego sam i postao svetski igra~ – sa izloènom guzicom na gotovs svakoj belosvetskoj bagri i wihovoj posluzi i ostalim meðunarodnim masturbantima, ja sam vodio jedan prili~no miran i tih ìvot. Doduše, ne baš toliko miran i tih ali u poreðewu sa onim što je nastalo kasnije, sa sigurnoš}u se moè re}i da sam bio i po malo povu~en. Elem, iz jednog takvog – mirnog stawa stvari ja sam i ne slute}i usko~io na pozornicu na kojoj se sve dešava veoma brzo. Toliko brzo da su dogaðaji od pre sat ili dva daleka prošlost, a ono što se desilo ju~e postaje predmet arheologije i izu~avawa kao kakvi stari dokumenti i dogaðaji. Pri~e se ovde niù neverovatnom brzinom i ritmom. Bio sam zbuwen i izgubljen, sasvim. U danima koji su sledili na FB (to je skra}enica od Facebook) sam postavio neke svoje fotografije i slike. Nisam pretpostavljao da sada svi to mogu videti i kopirati. Ja, Slobodan, postadoh šunka u izlogu. Sama krtina prošarana tankim i neophodnim slojevima masno}e. I tako, u prvim danima i po kojoj nedelji saznadoh šta je to kada te lajkuju, kada ti traè da im budeš prijatelj (nikada ni ~uo za ~oveka a ni video ga, a ho}e da mi bude prijatelj), kada ti pišu komentare (po principu – ja tebi, ti meni). Onda, kada se zbliìte i postanete prisniji, a to se desi posle nekoliko

minuta, do najviše punog sata, po~iwete da razmewujete i intimnije dogaðaje iz ìvota, najskrivenija ose}awa i porive bez ikakve bojazni ih iskazujete i o wima brbljate smelo i samouvereno! Naravno, na FB-u nema starog sveta. Svi su ispod 50 godina ili tu oko 30 do 40. Naravno, ima i klinaca ali oni imaju poseban jezik kojim komuniciraju te mi stariji nikako ne moèmo, a sve i da ho}emo, u}i u komunikaciju sa wima. Jednostavno se ne razumemo. Jezi~ka barijera! Ni to nije sve! Da li ste obratili pa`wu kako su svi postavili svoje najlepše fotografije i svi od reda su puni vrlina i svi su pametni i dragi. Nema na FB-u ni jednog ru`nog, matorog i glupog stvorewa! Nema i ta~ka, bar dok ne progovore – napišu koji red. Sada, ako si pametan vidiš ko je pismen a ko nije. Za trijaù odli~an momenat. Naravno, pismenost ti ne pokazuje ne~ije godine, izgled i narav! Ali, bar je dovoljan odklon od totalnih glupana i tupana. Kada se proðe ta prva trijaà kojom odreðjuješ kome i šta pišeš i da li uopšte nastavljaš druèwe, dolazi slede}i, ve} ozbiljniji korak u upoznavawu. A to ide ovako, jer je cilj jedan i sveprisutan svima i uvek (ne laèm, to je ìva istina): Odmah da bude jasno, u virtuelnom svetu se svi seksaju – virtuelno! Tu moèš celu no} raditi te stvari. Svi su lepi i potentni i svi mogu po više puta. To je meni dobro došlo jer bih se mogao iskazati kao izuzetan - virtuelni ljubavnik. Šta ja sve mogu raditi verbalno i koliko puta... Ne smem ni da pomislim ali, verujem da bih doista bio uspešan. Ali, ne radim to! Uvaèni ~itao~e ovih redova, ja sada moram o ne~emu drugome pisati da bi cela ova pri~a imala kona~an smisao a ne samo prazno blebetawe o FB-u. Da bi se bolje shvatilo ono što }e uslediti, moramo se vratiti u ne tako daleku prošlost, ali ne virtuelnu nego u onu pravu. To je bilo pre nekoliko godina. Se}am se kao da je ju~e bilo.. ili prekju~e... nije bitno ali mi je se}awe i dalje sna`no da se i mirisa se}am.

P„Ja, re nego nastavim moram da dam sve~anu izjavu: Slobodan Nedeljkovi}, MaØ Bulin, a poznatiji u odreðenim krugovima i kao Tarzan izjavljujem ~ista srca i pameti da sam ja jedan veliki Magarac. Da, Magarac sa velikim M (nije pravopisna greška). To }e u narednim danima, a bojim se i mesecima biti moje sredwe ime dok se}awa na odreðene dogaðaje ne izblede u dovoljnoj meri da se ja nikako ne mogu povezati sa wima iako sam bio jedan od glavnih u~esnika!“ (U Beogradu 08. 02. 2012. godine, izjava data pri ~istoj pameti i svesti.) Se}am se da kada bih pro~itao kakvu kwigu ili odgledao film, ja bih se apsolutno poistovetio sa nekim od junaka (a

Rot 58-70:Rot 58-70.qxd

2.9.2014

14:19

Page 6

ko nije), da bih najradije takav ìvot ìveo (a ko ne bi). Pa bih sawao i maštario danima kasnije o tim doìvljajima (a ko nije). Video sam da sam to ja, baš ja i da me sudbina ~eka da je zgrabim i da odjezdim niz put (a ko nije). Da, to sam ja, govorio sam sebi, ja sam taj glavni junak (a ko nije). Da, ja sam taj, jedinstven u gomili, razli~it i divan, ja najpametniji i najsmeliji (a ko nije). Mene ~eka taj izazov, ja sam izabran, to je moja budu}nost maštao sam (a ko nije). I tako 50 godina i to ose}awe i dalje traje i goni me i razvaljuje i raskida i razvla~i. A ja, najobi~nija kukavica i smetewak! Nemam hrabrosti ni popišati se iza drveta u parku – ali bar imam doma}eg vaspitawa pa to ne ~inim! Ovo je poreðewe prili~no glupo ali ga ja ne}u izbrisati, neka stoji iz inata. Tako sam ìveo prili~no dugo. Od svoje petnaeste godine pa do sada. Pre toga sam bio dete pa sam bio sre}an i zadovoljan, ni~ega mi nije bilo ni malo ni mnogo. Samo sam ~eznuo za avionima koji su preletali preko naših livada i odlazili negde u neoznato nose}i neke druge ljude ka nekim wihovim daljinama i odredištima. Kako su samo brzo nestajali na horizontu ostavljaju}i onaj prelepi beli trag za sobom. Potpis na nebu: Ovuda su jednom neki ljudi prošli i negde otišli. Da ne laèm, pruào sam ruke ka nebu i zamišljao kao ja odozgo gledam ovu našu livadu i mašem jednom de~aku koji gleda put neba.

***

nao sam tako dugo leàti na zemlji, na livadi. Ne znam da li vam je poznat taj ~udesni miris zemlje, trave, raznoraznog sitnog cve}a kojem ni sada ne znam naziv, ni poreklo ali, odli~no pamtim taj miris koji opija. I danas, ako bi mi neko pod nos stavio neku od tih travki ja bih bio u stawu da precizno opišem svaku bilj~icu, wen izgled, cvet, list, ali joj ne bih znao ime. Zar je uopšte bitno kako ih nazivamo? Znam da su moje nozdrve i dan danas pune wihovig mirisa a duša je ostala èljna i àlna za tim vremenom koje je prošlo. Onaj koji nije osetio miris zemlje i trave ne moè i ne ume da shvati tu silinu odnosa ~oveka i zemlje. Ta veza je neraskidiva i ve~na. Gde god bili i gde god krenuli po zemlji }emo hoditi i woj }emo se vratiti. Zemlju nam niko ne moè ukrasti, pa sve i da rupu iskopaju opet }e ostati na dnu te rupe naša zemlja. Zemlja nije površina, nije zapremina, nije stvar da je odneseš, zemlja je mesto i odreðewe našeg postojawa i bitisawa. I tako danima... do novog aviona i do novog preleta, gore, visoko iznad naših livada.

***

ikada mi niko nije pri~ao o ljubavi. Niko! Sva ljubav koju sam upoznao moè se podeliti na dve strane. Jedna, najve}a, dolazila je od strane mog dede Bogdana, a druga je bila napisana u bajkama (mislim da sam pro~itao sve bajke ovoga sveta koje su mi došle pod ruku). U ovoj drugoj, u bajkama, ljubav je uvek ili gotovo uvek bila izmeðu princa i princeze, ljubav muškarca i ène. Bilo je slatko saznavati šta su sve u stawu ljudi ~initi zbog ljubavi i u weno ime. I, što je najlepše: sve ljubavi su bile sre}ne! Sve ljubavi su bile mile i tople i vredne! Tako je to u bajkama ali, na àlost, u ìvotu to retko biva. To sam saznao mnogo kasnije i bolelo je, priznajem. Bolelo je èsoko, ali ne kao kada lupiš glavom o kakvu granu ili ivicu od štoka niìh vrata, ili kao kada prebiješ nogu igraju}i lopte sa drugarima... Ne, to boli druga~ije. To boli neobi~no i uzvišeno. To te boli a ne znaš šta te boli... a boli te sve! Duša te boli!

Sa druge strane, imao sam istinsku i stvarnu ljubav koju mi je pru`ao moj deda Bogdan. Taj ~ovek, moj deda, mi nikada nije kupio nikakav poklon, ~ak ni loptu (mo`da sok i bombone u lokalnoj seoskoj radwi), a ljubav kojom me je obasipao je bila tolika da mi ništa drugo sem wega nije bilo potrebno. Ništa drugo, samo On i vreme provedeno s wim. I kada bi radili u polju on me je voleo i pazio. I kada bi plastio, onako prekriven senom i znojav, on me je osmehom radovao. Ne pamtim ni jedan trenutak proveden s wim a da nije bilo ljubavi i sre}e. To se videlo! O, kako sam ja sre}an ~ovek! Hej, imao sam dedu! Ali, o tome }u pisati kasnije, jer je potrebno mnogo više redova i vremena. Tek jedan, dragoceni deli} sre}e kojom sam ~udesno bio nagraðen u svom detiwstvu.

***

a li znate šta je šašljika? To je stablo kukuruza kada se osuši pa ga seljaci seckaju i tako isitweno pola`u pod stoku da im bude toplije zimi dok le`e na podu štale. Ta šašljika se svakoga dana nanovo izbacuje iz štale i nabacuje se nova – „posteljina za bakine krave...“, tako je ona govorila. Od te šašljike deda nam je napravio prvu vodenicu na potoku ispod ku}e. Spretno rasecaju}i uzdu` komade šašljike deda je pravio lopatice naše de~je vodenice, a od cele šašljike je pravio osovinu u koju je ubadao zašiljene lopatice. Onda bi kroz tu šašljikastu osovinu provukao kakav vrbov pruti} i sve to natakao na dve rašlje, jednu bi zabio u obalu a drugu u sam tok potoka. I tako se naša vodenica vrtela danima i no}ima. Dešavalo se da napravimo i po nekoliko vodenica. Neke su imale i po dva a neke i po tri reda lopatica – a to sve da bi se ravnomernije okretale. @uteo se potok od naših šašljikavih vodenica. Vodenica melje li melje a ništa ne samelje. A tek brodi}i i splavovi... koji su verujem i do Crnog mora stigli ako se ne bi usput za koju vrbu ili kakvu oborenu granu topole zaka~ili. Neki su sigurno dobacili do Morave a neki ko zna... mo`da i do mora. Ama, stigli su do mora sigurno. Kako da ne stignu kada su na wima plovili naši snovi i maštarije?! Sam potok je bio pravi potok. Ni mali ni veliki. Sa par virova u kojima bi se de~urlija br~kala, a bilo je i dva vira solidne dubine. Nije da je bila dubina preko glave ali do pod mišku jeste. Dovoljno da ska~emo sa mosta. Sada, valjalo je pogoditi baš u centar vira jer on sam i nije bio nešto poširok, te ako se omaši i ne padne ta~no po sredini, dobro bi se tabani i zadwica razbili. Moj brat Radomir je bio majstor da se razbije kao dulek. Nikako nam nie bilo jasno kako stalno promašuje centar vira a još mawe nam je bila jasna wegova upornost da to radi više puta. Jadni wegovi tabani! Jadni~ak, zatr~i se i ljuljne preko vira u pli}ak. A, najsmešnije nam je bilo to što je po~iwao da kuka još dok je bio u vazduhu i preletao vir kao kakav bombarder koji se sunovra}uje sa nebesa. Pa kada tresne u potok..... Joj, majko moja, teško ga je bilo gledati. A bilo je onih koji su znali i na glavu u taj vir sko~iti. Mi smo to zvali: plitak skok na glavu. Meðu wima sam bio i ja sve dok se jednom nisam juna~ki nabo u dno potoka. Od tada sam skakao na glavu samo tamo gde su dubina i širina vode to dozvoljavali i skok ~inili bezbednim. Dan danas mi zazuji u ušima kada se setim tog skoka.

***

smehom i smehom hranimo dušu svoju. Osmehom napunimo ne~ije oko a kroz wega i wegovu dušu. Osmeh duboko prodire ali samo ako je iskren i od srca. Ponekad, videvši decu kako se smeju po`elim

Rot 58-70:Rot 58-70.qxd

2.9.2014

14:20

Page 7

da se i ja tako nasmejem. Ali, ne ide iz nekog razloga. Ne ide pa da dubiš na glavi i pevaš ,,Marseljezu''. Zato, vrlo ~esto ho}u da se pretvorim u ono dete od pre ~etrdesetak godina. Na àlost, ni to ne biva. Jedino mi preostaje da sa uìvawem posmatram one koji mogu da se smeju i raduju ne~emu ili nekome. Vidite, vremenom se ta potreba kod ljudi smawi, nestane naprosto, a da niko ne zna zašto se to desi. Neki, upu}eni, kaù: Odraslo se! Kako sada da se smejem, mora se biti ozbiljan. Ozbiljan, ha, ha ,ha... Nadrkan, namuwen, natmuren... to su prili~niji opisi izraza lica ljudi u mojim godinama. Kuda se denula ona blagost i vedrina?! Pogledam se u ogledalu i vidim umornog i potrošenog ~oveka a, ne}u da budem takav! NE]U! Ali, da Vas ne laèm dragi moji, smejem se ja i sada i to još kako. Smejem se sva~emu i svemu. To je jedino što ~oveku preostaje kada shvati svu uzaludnost borbe protiv ìvota i onoga što nam on nosi u toj uzburkanoj i punoj virova reci. Sada bi neki od vas kazali da to i ne mora biti baš tako. NE MORA - kaèm i ja. Ne mora, ali ovako je nekako bezazlenije i veselije. Nije ìvot bezazlen i veseo - opet }e oni isti oportunisti. NIJE tvrdim i ja. Slaèm se u svemu sa wima. Nije ìvot pesma da je svaka šuša peva... ali da je pevuši.... moè, ali samo tiho i samo za sebe.. da neko ne ~uje. ŠTA JA TUPIM, KOGA OVO INTERESUJE ŠTO SE JA SMEŠIM I PEVUŠIM?

***

na je jednostavno šetala ulicom preko puta mog fakulteta. Nasmejana i vedra. Ne pamtim ni kako je bila obu~ena, ne pamtim ni da li je nosila kakvu torbicu, kwige... Ni~ega se ne se}am osim tog neverovatnog osmeha i o~iju koje se raduju. Samo osmeh o o~i. I nenadan i dug zagrljaj. Gde si do sada bio, kao da me je pitala tim zagrljajem? A, ja sam je isto tako, dugo grlio i nisam je mogao pustiti. Bojao sam se, oti}i }e. Bojala se i ona. I ljudi su prolazili pored nas. I dan je prolazio. I ništa nije postojalo na tom Bulevaru osim we i mene. Ništa nisam ni video ni ~uo. I ljubismo se tek tako, kao da smo zajedno proveli godine pa se sreli iznenada. A nije bilo tako. Niti smo se ikada ranije druìli niti smo se ikada i dotakli, pozdravili sem jednom kada smo rekli zdravo jedno drugome u nekakvoj banalnoj prilici... Par razmewenih re~i: Gde si, šta radiš, drago mi je da te vidim (znali smo se samo po nekom slu~ajnom pogledu u prolazu i to je sve). I onda taj neverovatni i široki Bulevar... iz reke ljudi se ukazala sva nasmejana i o~ima me pojela, za tren. Bio sam sa`vakan i progutan pogledom a da nisam ni bio svestan šta mi se dogodilo. Tako je bilo! Ne se}am se koliko smo tako stajali drè}i jedno drugo u tom jednom zagrljaju i poljupcu. Kao da i danas traje. I godinama je trajao iako je ve} odavno nema. Kaù da je negde u Australiji, da se udala i ima dvoje dece. Da se ugojila i da ne li~i više na sebe. Kaù, da ni o~i nisu ostale više kakve su bile. Kaù... a ja im ne verujem.

šla je u moj ìvot kao vetar koji pirne kroz otvoren prozor i lagano zawiše zavesu. Taj ne`ni dodir povetarca koji se javi i pomiluje te. Tek da kaè: Tu sam, došao sam da te vidim i pozdravim. I sve se otvorilo odjednom. Sunce, nebo, zemlja, trava... ìvot se javio! Ponovo ìvim. Radujem se! Pevam! Dišem. @ivim. Da, opet ìvim jer ho}u da ìvim! Pitao sam je svašta, nije odgovorila ništa. Nije me pitala ništa, a pri~ao sam svašta. Evo, kako ve} tre}u kalendarsku godinu ispisujem neverovatnim poznanstvom, ljubavlju i straš}u. Ispisujem a ništa ne razumem. Ne znam ni razlog zbog kojeg sam tu iako je ljubav nešto što bi trebalo da vredi... bar se tako kaè... I, to tako traje... Po~ne pa se prekine. Pa opet: po~ne, pa se prekine... Danima. Mesecima. Evo i godinama! Traje sa prekidima. Stalno! I nije dosadno! Ne! Nije dosadno. A, i kako bi bilo?! Ona: Precizna, ta~na, kontrol frik, sva u planu i redu. Rutinirana od jutra do ve~eri. Nadopuwuje se. Neprestano u gr~u. U strahu od gubitka kontrole... ljubavi. Ne, ne smem se kladiti da ona zna tajnu. Ne verujem više ni u šta. Pitam se opet i ponovo, da li zna tajnu, najve}u?! Ne. Ne zna! Ili, boji se da pokaè da zna! Tako ona putuje izmeðu dva sna, izmeðu dva ljubavnika, novih poznanstava, šetwi, kwiga, pozorišnih predstava, porodi~nih ru~kova i briga... Kalkulacija, stiù je godine, gde putuje i sa kime? Da li }e putovati i da li }e putovati sama ili sa nekim? Gde je? Kakva je wegova, a kakva je wena situacija. Vreme curi: Nagomilalo se mnogo godina. Za ne~iji ukus i premnogo. Postala je ve}inski vlasnik svog ìvota. Preostalo je nešto malo dobrih godina. Na àlost, pristiù one teške i bolesne. Na sre}u, u dobroj je kondiciji i zdravlju. Genetika je na wenoj strani. Dobro izgleda i dobro se drì. Hod joj je mladala~ki, oštar i siguran. Kako samo lepo kora~a. Kao mlada grana koja uìva u zanosnom ritmu wišu}i se na toplom letwem povetarcu. Ona lebdi iznad tla. Ona je sve: i ta grana i taj vetri} koji piri. Ona je pesma i bajka. Ona je ìvot moj

***

kako je moj `ivot bio sjeban kada bi samo znali! Nemojte misliti da se `alim ili da kukam. Saopštavam ~iwenice i to ~inim iz jednog sasvim obi~nog razloga, zbog daljeg lakšeg razumevawa i nedvosmislenog shvatawa dogaðaja koji su usledili nakon našeg upoznavawa. Mo`da to ne bih ni morao da ~inim u ovom trenutku ali, kada sam ve} zapo~eo, onda da vam objasnim nekoliko bitnih stvari i

dogaðaja koji moj ìvot ~ine takvim, kakav sam i rekao da je bio. Dakle, ovako: Kada je Lala otišla iz mog ìvota, od mene, tada sam prvi put preìveo ìvot. Da, jedva sam preìveo. Umalo nisam crkao od bola i tuge ili ve} ne znam ~ega... Ljubavi valjda. Stegnu se grudi, ne moèš da dišeš, telo te boli, stomak te melje... Ni o ~emu ne moèš da misliš i ništa slovesno ne moèš da radiš. @iviš kao zombi i dani ti prolaze a da toga nisi ni svestan. Ne ose}aš ništa osim te muke i tog pritiska i tuge. Misliš da si drvo, kamen... Da sam bar kamen! I, to je potrajalo! Potrajalo nekoliko godina pa prošlo. A, ja sam poverovao da je prošlo! Lako ~ovek ubedi sebe u ono što ho}e. Nikoga ne moèš lakše prevariti do samoga sebe. A, la` ti prija i nosi te a da ne znaš gde. U stvari, ne nosi te nigde, samo ti pomaè da ti vreme brè i lakše proðe i da se navikneš na prazninu koja je nastala... i koju ništa i niko ne moè popuniti. Tako sam ìveo godinama. U meðuvremenu sam se oènio i sina dobio. Od tada je prošlo evo, ve} trideset godina. Kao dlanom o dlan. Trideset godina ìvota. Trideset samara koje sam na leða natovario i vukao sve do danas. Kao guja koja mili kroz šiprag, neprimetna i tiha, takva je bila svaka bo`ja godina. Kao muka koja te zagrli i ne pušta. Kao teàk letwi dan pred kišu kada pritisne i sve podavi i uspori... Dah}eš i kora~aš.. ako i kora~aš... sediš i ~ekaš da ljuljne kišurina pa da se razvedri, da se vazduh o~isti, da prodišeš... da proðe omorina, da proðe teskoba... da sine sunce... ali ne biva. Ne da se, pa to ti je!

Rot 58-70:Rot 58-70.qxd

2.9.2014

14:20

Page 8

SA NASLOVNE STRANE MAæ BULIN

IZ DNEVNIKA Slikao sam do malopre i postavio sam jednu divnu kompoziciju:Halifah na dokovima ali sve se vrti i kre}e... ku}ice lebde... brodovi plove ulicama... kroz prozore uska~u i iska~u ribe... Narod kora~a po vodi... stepenice koje vode u dubinu okeana - voda se raspolutila pred koracima i razdvaja se pred koracima... Oblaci ulaze u ku}e... oblak u dnevnoj sobi... Ljudi u ,,haqinama" od perja... pajaci, gradona~elnik, sveštenik i u~iteq plešu u tigawu a ispod tiwa lagana vatrica... vojnici marširaju u ešalonima oki}eni jabukama i peruškama luka... Moja LJUBAV u beloj majici za spavawe plovi no}nim zvezdanim nebom dr`e}i me za ruku. A drugom ne`no prigrlila buket poqskog cve}a... Livade se prosule po krovovima... sve u cvetu... RADOST! Samo se u jednom trenutku sve otvorilo i prosulo po tom ogromnom platnu.

Slijedim puls slikara koji slika djetiwe razbarušeno i strastveno, i kistom gradi ~udan svijet u kom nema jasne granice izmeðu stvarnog i sawanog, realnosti i privida. Neospornu likovnost i lako}u izraàvawa nije potrebno objašwavati, u ovim slikama ponovo otkrivam radost igre u suprotstavqawu i svjetlucawu tirkiza, naran~aste i verona zelene boje, i vidim u praksu provedenu Chagalovu misao da su ,,sve boje prijateqice sli~nih boja, i qubavnice suprotnih". Nizovi ku}a i torweva, qubavnici i bicikli, jedrilice i mostovi, no}no nebo… svaka slika - jedna pri~a, u svakoj autor kistom otkriva svijet, i slikarski ga objašwava. I sad vidim, vedrina je tek jedan od aspekata ovog slikarstva. Kad uðem dubqe u slojeve boje (baš kao i ideju o stvarnosti i prividu koju nalazim dosqedno provedenu u gotovo svakoj slici) svjedok sam slikarevog nijemog dijaloga o smislu i besmislu, vrijednostima vremena u kom ìvimo, licu i nali~ju qubavi, potrebe za bijegom. Ušavši u sliku, poèlim potr~ati onim bijelim mostom da otkrijem koje nepoznate obale spajaju wegovi lukovi, ili u}i u jedrilicu i prepustiti se spontano nekom dobrom vjetru. I time se nalazim na samom po~etku pri~e, i potvrðujem, da, u ovom naizgled jednostavnom slikarstvu dogaða se puno toga. To je zapravo intimna potraga za jednim zaboravqenim svijetom, pri~a naslikana lako, kao kroz igru, šapu}e o nadi, o radosti, i o tome da je ìvot usprkos svemu – ~udo! í Edit Glavurti} akademska slikarica

Naslovna strana – MaØ Bulin, „Karusel”, uqe na platnu

JEDNA SMEŠNA ISTORIJA Priredio: ALEK MARJANO* U Srbiji sad dele ordene onima koji imaju zasluge za napredwake. Sad ~itam da je i Paster dobio taj orden. Do sad se na napredwacima ne vidi da je Paster taj orden zasluìo. êka me velika muka da sve to odradim... bojim se te siline što sam je dotakao... Nek’ su mi Bog i tvoja qubav u pomo}i! Mislim da }e me ova slika skroz odneti i razbucati... a ~ekaju me još tri... Izašao sam iz ateqea brzo da ne bih nešto pokvario no}as... Neka je, neka preno}i. Vide}emo se ujutru. Da poèlimo jedno drugome: ,,Dobro jutro." Prili~no sam se uzbudio u vezi ove kompozicije! Još me drì taj ose}aj... Znaš, rodilo se iz ni~ega... Ono što sam planirao i nisam do no}as jasno video, sada se otvorilo samo od sebe! Koja je to mo}, koja je to sila u tom trenutku kada vidiš da se slika raða! Veli~anstveno i vanvremensko ose}awe! Jutros sam zapisao...

Gustovi su razni. Ja na primer ve}ma volem zeca pacovanog nego pacova zecovanog – (i time se razlikujem od Kineza). Više puta i u najmirnija ~oveka jezik se zbuni, pa umesto: ,,BO@E MOJ!'' ka`e: ,,MO@E BOJ!'' (,,STARMALI'' – Jovan Jovanovi} Zmaj, Novi Sad, 1878. godine)

Prvo nau~i }utati, pa onda govoriti. Ko ho}e da `ivi u ,,visokom društvu” mora da bude nizak. (,,BI^” . Sima Lukin Lazi}, Beograd, 1. aprila 1882. godine)

Našoj budu}nosti stoji na putu samo naša prošlost.

IMPRESIJA Vjerujem u mo} trenutka u kom se gledalac naðe pred nekim umjetni~kim djelom. U tom prvom impulsu nema la`i, ponekad se ne dogodi ništa, a ponekad se dogodi sve. Gledaju}i slike MaØa Bulina zaboravqam sve intelektualne kriterije i jednostavno se – osmjehujem. Jer, ovo je slikarstvo zarazne vedrine, prava sve~anost boja koje kao da dišu sa platna, pa se slike doimaju kao `iva bi}a u kojima se neprestano nešto mijewa i mi~e, pa moram gledati opet, i ponovo.

^esto puta treba mnogo mudrosti da se u~ini kakva glupost. ^ovek porumeni od stida pred – g o l o m istinom. Pesimisti je svako roðewe jedan smrtni slu~aj više na svetu. (,,MIROÐIJA” – Paja Nenadovi} – Crwak, Vršac, 1891. godine)

Uvek reci što misliš, ne}e te zbog toga baš uvek – uhapsiti.

Rot 58-70:Rot 58-70.qxd

2.9.2014

14:21

Page 9

Najsrda~nije se šire ruke onda kad su – prazne. Svetle strane jedne `ene tek se onda vide, kad se ugasi lampa.

Ne znamo kako }e se sve ovo završiti. Mi stariji }emo se nekako izvu}i, jer ne}emo biti tu. Danas }e biti lepo svima onima koji ne tra`e mnogo.

(,,SATIR” – Brana Cvetkovi}, Beograd, 1902. godine)

U Ankari `ivi neki berberin rodom sa Cetiwa. Bogo moj, koliko li je taj Turaka pošjeka. (,,VRA^ POGAÐA^” – Sima Lukin Lazi}, Novi Sad, 1903. godine)

G. Augustin Ujevi}, pesnik i G. Rade Drainac, bez zanimawa, sede tako za onim poznatim pesni~kim stolom u ,,Moskvi” i }ute. Najzad G. Drainac prekida tišinu: - Ej, Auguste, Auguste, tebi fali samo ono ,,glupi”. - A tebi samo ,,August”. I onda opet }ute. (,,VESELE NOVINE” - ,,Moskva” )

Luda~ki (guda~ki) kvartet otsvirao je odli~no. Gða Mica ~esto pravi paprikaš od svojih muèva (puèva). Roman kwièvnika Stoji}a svi su rado ritali (~itali). Novi šamar (šumar) je štitio seqake. (,,OŠIŠANI JE@” – štamparske greške, Beograd, 1935. godine) * Alek Marjano (Aleksije Marjanovi}) roðen je 1935. godine, u Ivanovcima, na teritoriji Srbije van pokrajina. Kao kwièvnik i novinar po~eo se baviti poslom van pameti – humorom i satirom, što mu je donelo niz lepih neprilika. Nagraðivan nije, ali nagrðivan jeste, što u bavqewu satirom doðe kao neka vrsta specijalnog priznawa. Ako je neko bio totalni satiri~ar, onda je to bio Alek Marjano. Svojim ìvotom, bojom svoje misli, smislom za humor, Alek Marjano je neponovqivi primer kako se piše satira. I aforizam.

Pre nego što krenete da traìte sre}u, proverite - mo`da ste ve} sre}ni. Sre}a je mala, obi~na i neupadqiva i mnogi ne umeju da je vide. Mi mnogo volimo da imamo, ali ne umemo da ìvimo od onoga što imamo. Ništa što imamo ne moè nas u~initi toliko sre}nim koliko nas moè u~initi nesre}nim ono što nemamo. Tata mu puca od zdravqa, elegancije i uspeha. Mama mu je takoðe divna, progresivna i aktivna. Wemu nije bilo nimalo teško da postane narkoman i probisvet. Roditeqi se zaprepaste kad ~uju da im se deca drogiraju. Ne mogu da veruju. Kad su ih posledwi put videli, nisu se drogirala. Kad ~ujemo da neko nije ostvario ono što je èleo, uvek prvo pomislimo da je èleo ono što nije mogao ostvariti. Po~etak svake sre}e je u sre}nom izboru èqa. Uvek je boqe tamo nego ovde i uvek je lepše ono nego ovo. Nemamo sre}e sa onim što imamo i što jesmo. Našu sre}u uìvaju drugi a da to mo`da i ne znaju. Šta nam vredi to što imamo ono što drugi nemaju kad oni sve to više vole od nas. Nema više normalnih. Svi smo mawe-više ludi. Neki kradu kao ludi, neki `deru kao ludi, neki piju kao ludi, a neki rade kao ludi, i oni su najluði od svih.

E-mail: office¿rotarÚbeograd.org Lepo je `iveti lepo, a nije loše ni `iveti ru`no jer i od toga ima gore. DU[KO RADOVI] na{ novinar i pisac (1922 + 1984)

Neki qudi su pametni samo toliko da `ive skromno i lepo. Za nešto više, ve}e i komplikovanije, oni pameti nemaju. Da li ste zadovoqni današwim jutrom ili mislite da bi i ono moglo biti lepše i toplije? Sem nas, ništa nije toliko dobro da ne bi moglo biti boqe. Na stablu sujete cvetaju infarkti.

92 GODINE OD RO\EWA 30 GODINA OD ODLASKA Te{ko je biti sam. Od toga je jedino te`e kada su dvoje sami.

Jednom od naših nesre}nih sugraðana nije najpre vaqao PE-KA-BE. Zatim se `alio na PE-TE-TE. Pa mu se pokvario U-KA-TE. Kad su ga pregledali, utvrdili su da mu nije u redu ni E-KA-GE. Malo para kvari telo a mnogo para kvari dušu. ^ovek je na velikoj muci. U ~emu da ~uva dušu ako pokvari telo? Šta da ~uva u zdravom telu ako ostane bez duše?

Rot 58-70:Rot 58-70.qxd

2.9.2014

14:21

Page 10

^ovek nije savršen. U slu~aju male nu`de još i mo`e da potr~i. A u slu~aju velike, kad bi bilo najpotrebnije, to je rizi~no i skoro nemogu}e.

BRANA PETROVI] na{ pesnik i novinar (1937+2002)

Ko ne zna šta mu je, neka pogleda gde mu je. Pa ako ga naðe - to mu je! Mnogi qudi ìve skromno i spokojno. Ne uznemirava ih to što drugi ìve mnogo boqe. I oni su mogli ìveti boqe ali ih je bilo sramota. Kako postati sre}an ili bar spokojan? Pitajte one koji ispred samousluga piju pivo. Oni najviše na to li~e. Dobri i tihi qudi imaju tajne èqe koje ostvaruju na neki, za nas nevidqiv na~in. Ne zavidimo im na èqama, jer su naše ve}e, ali im zavidimo na sre}i.

SMRT PRIJATEQA To nije dobro ni pravedno - neko je i mlad i zdrav a neko je i star i bolestan. Tako je, istina, bilo i kad smo mi bili mladi, ali bi bar danas moglo biti druk~ije. Ko ume da se raduje, ima ~emu da se raduje. Radost je privilegija onih koji skromno misle o sebi a lepo o ìvotu. Zadatak egzaktnih nauka je da produè qudski vek. Od filozofa }e se traìti da objasne zašto. Zdravi su samo oni koji još ne znaju da su bolesni. Da li znate šta je besplatno? Samo ono što je najve}e, najlepše i najva`nije. Nema ve}e podrške ìvotu od nevoqe. Zato, po našem mišqewu, ne treba ukidati nevoqu, sem tamo gde je neophodno. Moè do}i vreme kad }emo se grabiti za nevoqe. Zato, ne birajte mnogo. Svaka nevoqa je dobra da ~oveka ovako ili onako zabavi, razonodi i unapredi í

Ve} ~etiri dana u zemqi leì Dragi} Popovi}, prijateq moj. S wegovom smr}u ne mogu da se pomirim toliko je bio ìv taj ~ovek u ìvotu. Zasadili smo cve}e na wegovom grobu i napili se vina kao crne zemqe. Jedna je èna brisala suze maramicom, neki su vojnici ~istili oru`je. Brðani su doneli bosiok i tamjan iz dalekih pustih planinskih krajeva. Jedna lepa èna van sebe nari~e i pretvara se u belog goluba. Ve} ~etiri dana u crnoj zemqi leì Dragi} Popovi}, prijateq moj. S wegovom smr}u zaista ne mogu da se pomirim toliko je bio besmrtan taj ~ovek u ìvotu. Postoje dani leta kad plane u poqu ra`. Kad zaspati u poqu zna~i postati slavan. Ali na grobu moga druga Dragi}a Popovi}a gu~e jedna crna golubica. Putuju sazve`ða iznad malog grobqa. Godišwa se doba smewuju ko straàri. Kad jelenima rogovi olistaju moè se govoriti o pravom prole}u. Ve} ~etiri godine u zemqi leì Dragi} Popovi}, drugar moj. Bio je ratnik, qubavnik i zemqoradnik, i seja~ je~ma najslavniji. Sada je pusta jedna bela ku}a, polupana stakla, promaja i memla to je nešto u šta se ne moè verovati, to ni u kwigama nije zapisano. Ve} ~etiri stole}a u drevnoj zemqi leì Dragi} Popovi}, prijateq moj. Svoju smrt je doìveo samo jednom u ìvotu i bilo mu je to posledwi put reklo bi se.

Rot 58-70:Rot 58-70.qxd

2.9.2014

14:25

Page 11

REŠEWA MALOG FILMSKOG KVIZA: 1. Vivijen Li 2. Ingrid Bergman 3. Grejs Keli 4. Elizabet Tejlor 5. Širli Mek Lejn

6. Yin Siberg 7. Yuli Kristi 8. Anuk Eme 9. Fej Danavej 10. Eli Mekgrou

REŠEWA KVIZA: 1 Interota je sastanak Rotaraktovaca na svetskom nivou koji se odràva svake tre}e godine. Ovaj radni sastanak nudi radionice, tribine i govornike o aktuelnim temama. To je takoðe, prilika za povezivawe i druèwe Rotaraktovaca širom sveta. 2 B Sveta Gora Atonska (Episkop Nikolaj Velimirovi}) 3 V Pošto 30 minuta predstavqa pola sata vremena, a kamion je išao brzinom od 80 kilometara na ~as, preðeni put iznosi 40 kilometara (80 kilometara h 1 ~asa). 4 B Somelijer ili vinski stjuart, konobar za vino, je treniran vinski profesionalac koji radi u vrhunskim restoranima koji su specijalizovani za usluìvawe vina. Uloga je mnogo kompleksnija od vinskog konobara. Zaduèn je za nabavku vina, skladištewe i rotaciju u vinskom podrumu. Takoðe su odgovorni za razvoj vinske liste i kvaliteta vinske usluge kao i obuku restoranskog osobqa. Rade}i sa timom iz kuhiwe oni uparuju i predlaù vina koja idu uz specifi~nu hranu sa menija. Uloga somelijera je ravna ulozi šefa kuhiwe. Somelijer oko vrata nosi ,,tastevin’’, metalnu okruglu srebrnu posudu koja sluì za probawe vina. Poreklo ove posude poti~e iz 18. veka. Somelijer je zaduèn za direktni kontakt sa posetiocima restorana i ima zadatak da se stara o ukusima posetilaca. 5 V Ako se tokom jednog minuta proizvede 100 jedinica, onda je 100 jedinica h 60 minuta = 6000 jedinica proizvedeno svakog ~asa. 6000 jedinica na ~as 24 jedinice po kutiji = 250 kutija na ~as. 6V 7 ROTARIJANSKA KORPA SA VESTIMA je nedeqni izveštaj na ~etiri strane o rotarijanskim vestima i dogaðawima. Godišwa pretplata, poslata avionskom poštom, iznosi 22 USD. 8 B Burgundija je francuska regija koja se proteè od Diòna do Liona, a podeqena je na pet delova. Ova regija je poznata po vinogradima gde se gaji i proizvodi sjajno Burgundsko vino, crveno ili belo. 9 V Malta. Gustina stanovništva na Malti je 1.282 stan./km2, što je najve}i broj stanovnika po kvadratnom kilometru u Evropskoj uniji i jedna je od najve}ih gustina stanovništva na svetu. 10 V

HRANA LEÎ ORGAN NA KOJI LIÎ Da li ste znali da postoji veza izmeðu oblika povr}a i vo}a i organa koje le~e? Sude}i po tekstu „Bo`ja apoteka” veza zaista postoji, a i krajwe je logi~na. Šargarepa Popre~an presek šargarepe li~i na qudsko oko. Nauka je pokazala da šargarepa podsti~e dotok krvi u ovaj organ i unapreðuje funkcije o~iju. Paradajz Jedan paradajz ima ~etiri komore i crven je. Naše srce ima ~etiri komore i crveno je, dakle veza je sasvim jasna. Osim toga, sva istraìvawa pokazuju da je paradajz pun likopena koji je najboqa hrana za srce i krv. Orah Izgleda kao mozak, a bore i nabori jezgra li~e na mo`danu koru. Nau~no je dokazano da orah pomaè u razvoju funkcija mozga.

Patliyan i kruške Poboqšavaju funkcije materice i wenog grli}a.

Rot 58-70:Rot 58-70.qxd

2.9.2014

14:25

Page 12

DA SE NE ZABORAVI Pasuq Pasuq koji po obliku podse}a na bubrege baš je za wih i dobar.

Smokve Smokve su pune semenki, pa zato pove}avaju pokretqivost i broj spermatozoida i tako spre~avaju sterilitet kod muškaraca. Masline Unapreðuju zdravqe i funkcionalnost jajnika.

Citrusi Pomoranye, grejpfrut i drugo citrusno vo}e li~e na dojke `ene, pa zato na wih i najblagotvornije uti~u.

Luk Luk li~i na naše }elije, a baš ovo povr}e potpoma`e wihovom ~iš}ewu.

SRPSKA ZASTAVA NA BELOJ KU]I ÝHEN THE SERBIAN FLAG FLEÝ OVER THE ÝHITE HOUSE On JulÚ 28, 1918, President Ýoodrow Ýilson gave the folloÞing message to the American people. It Þas read in churches throughout the countrÚ and published in virtuallÚ all major neÞspapers. The Serbian flag Þas raised over the Ýhite House and all public buildings in the nation's capital. The message read: To the People of the United States: On SundaÚ, 28th of this present month, Þill occur the fourth anniversarÚ of the daÚ Þhen the gallant people of Serbia, rather than submit to the studied and ignoble eØactions of a prearranged foe, Þere called upon bÚ the Þar declaration of Austria-HungarÚ to defend their territorÚ and their homes against an enemÚ bent on their destruction. NoblÚ did theÚ respond. So valiantlÚ and courageouslÚ did theÚ oppose the forces of a countrÚ ten times greater in population and resources that it Þas onlÚ after theÚ had thrice driven the Austrians back and GermanÚ and Bulgaria had come to the aid of Austria that theÚ Þere compelled to retreat into Albania. Ýhile their territorÚ has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken. Though overÞhelmed bÚ superior forces, their love of freedom remains unabated. Brutal force has left unaffected their firm determination to sacrifice everÚthing for libertÚ and independence. It is fitting that the people of the United States, dedicated to the self-evident truth that is the right of the people of all nations, small as well as great, to live their oÞn lives and choose their oÞn Government, and remembering that the principles for Þhich Serbia has so noblÚ fought and suffered are those for Þhich the United States is fighting, should on the occasion of this anniversarÚ manifest in an appropriate manner their Þar sÚmpathÚ Þith this oppressed people Þho have so heroicallÚ resisted the aims of the Germanic nations to master the Þorld. At the same time, Þe should not forget the kindred people of the Great Slavic race-the Poles, the Czechs and Jugo-Slavs, Þho, noÞ dominated and oppressed bÚ alien races Úearn for independence and national unitÚ. This can be done in a manner no more appropriate than in our churches. I, therefore, appeal to the people of the United States of all faiths and creeds to assemble in their several places of Þorship on SundaÚ JulÚ 28, for the purpose of giving eØpression to their sÚmpathÚ Þith this subjugated people and their oppressed and dominated kindred on other lands, and to invoke the blessings of AlmightÚ God upon them and upon the cause to Þhich theÚ are pledged. ÝoodroÞ Ýilson President The Ýhite House, JulÚ 1918. PREVEDENO NA SRPSKI I OBJAVLJENO U ,,SRPSKOM ROTARU’’ (septembar i oktobar 2011. str.7)

Rot 70:Rot 70.qxd

1.9.2014

20:42

Page 1

1. êsma Miqakova~ki izvori 2. Japanska ~esma na Kalemegdanu 3. êsma na Novom Beogradu 4. êsma u Skojevskom nasequ 5. Novi Beograd, Blok 44, ~esma na platou kod Teatra na Savi

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?