Srpski rotar br 05 i 06

K_1:K_1.qxd

09.07.2011

15:41

Page 1

D-2483

JUL / AVGUST 2011. • GODINA I (LææVIII)

BROJ 5 i 6

PRVIH 20 GODINA

ROTARI U SRBIJI ROTARI KLUB BEOGRAD

K_2-K_3:K_2-K_3.qxd

09.07.2011

15:44

Page 1

Rot41-43:Rot41-43.qxd

11.07.2011

13:23

Page 4

Vra}amo se ponovo u vrevu, jurwavu, „bezakowe”. Na rtu nijim hotelom. Sve sa belim Monreale jugoistoka Sicilije nalazi se prelepa laguna u podno`ju sela stolwacima, sve}ama, cvetPakino. Doru~ak, kupawe i obilazak tvr|ave koja se nalazi na nim aran`manima. Videli uzvi{ewu iznad same obale. Put nas vodi daqe do Sirakuze. smo kako rade najnovije i Vremenska prognoza nije nam naklowena, nema vetra i ve} najmo}nije ma{ine za proizdanima koristimo motore. Me|utim priroda se ~esto otima iz vodwu 10 vode}ih dnevnih ruku satelita, barometara, prognoza i otvara nam sjajan lo- novina Italije i oko 130 ~asokalni vetar. Na{a Sirena de Oro elegantno ulazi u orku. Se- pisa. Ova fabrika - {tamparivaju blicevi. ^uju se stewawe i proklizavawe konopa u vin~e- ja pokriva tr`i{te Sicilije i cevima. Na{ prijateq Aleksandar Mitrovi} iz RK Vaqevo koji nas le Kalabrie.

Posle dva dana u Kataniji, je uvek sigurno uvezivao u murine i stavqao zav{ni ~vor, kao ma{nu na kutiju od torte, ovom prilikom zatezao je ru~icom dolazi jutro i ve} po tradiciji vin~a {kote glavnog i predweg jedra. Posada urla: to Aco 4 h. Isplovqavawe na put od bezmalo 300NM. Posle nemajstore!

Brod se nagiwe toliko da se kroz prozore velikog salona koliko miqa od obale i poglejasno vidi ispod povr{ine vode. Brzina dosti`e neverovatnih da ka nestvarnoj Etni, de{a9 ^V u orci. Voda ve} preti da }e u}i i u sam kokpit. Vetar va se da je upravo u tom poja~ava na 27 ^V, a tada dosadni kapetan izdaje nared- momentu Etna „kinula”. Izbu „Skra}ewe predweg jedra na prvi krat”. Ubrzo je usledi- bacila je gomilu dima i pepelio skra}ewe i na drugi. Vetar poja~ava na 30-32 ^V i tada la, a nama budnima u trenutku popalila sve telefone, foto po~iwe da nas uvla~i u sebe. Kapetan vi~e „Popu{taj glav- aparate i kamere. Ostali smo u nedoumici, kako ti qudi koji no jedro”! Brod se opet dr`i svog kursa Sirakuza. Brzina i `ive tu, sve to do`ivqavaju ili su se ve} davno sudbini u rudaqe, sa popu{tenim glavnim i skra}enim predwim jedrom, ke prepustili...

Plovidba je nastavqena u no}. I ba{ tog dana je bila obdadr`i konstantu 8.5 - 9 ^V. Na{a ~lanica posade iz RC Qunica, najdu`i dan u godini. Kratka no}, junska meteoritska bqana Grad, vi~e „Prodajem motornu jahtu” ! no}. Na stotine zvezda padalica.

Iz wenih lepih o~iju, jasno se Nakupili smo toliko `eqa, da smo vidi iskra plamena zadovoqstva.

Posada mirni slede}ih 100 godina. Novo Op{ti je utisak kro}ewa prirode i „Sirene de Oro” jutro, nova zora i sunce koje izlausmeravawa wene sile u `eqezi iz jo{ uvek mrkog plavetnila. I nom pravcu. Da, to je samo opet sun~an i miran dan. Oko 15 ose}aj...! h vreme je kad smo ponovo uz Pred ulazak u Sirakuzu svikopno Gr~ke. Mislio sam da }e ma koji su imali pomenuti oseneko sa odu{evqewem povikati }aj, po~iwe da postaje jasno da „Kopno”, ali ne, to se nije desilo, saveznik vetar mo`e da bude i da li zbog meteorskih ki{a, neproblem u uplovqavawu. Najboverovatnih prizora smene Sunca qe je to osetio prvi oficir i drugi i Meseca, da li zbog jata delfina skiper Sirene de Oro, sjajni Rai morskih lavova na koje smo nade Ran|elovi} iz Zaje~ara. Mai{li dok se sun~aju i vaqaju na lom nepa`wom, konop predkristalno mirnoj povr{ini pu~iweg jedra prebrojao mu je prne.... Ne znam, odgovor }emo ste. Zahvaquju}i rukavicama, tra`iti dugo… ali i wegovoj velikoj spretnosti, Gr~ka, Antipaksi i Paksi. pro{ao je samo sa malim opekotinama, na tragu konopa...

Tri dana kupawa, laguna, plavog i beskrajno bistrog mora, Iako su svi bili mawe vi{e spremni za iskrcavawe i brisawe u grad, kapetan Zoran Dra`eta odustaje od uplovqavawa mirisa borova, pesme cvr~aka sa obale... Sidrewe u uvalau marinu i tra`i siguran zaklon za sidrewe. Iskustvo mu govo- ma, ve~ere u tavernama i zvuke sirtakija, gde smo sa neveri da sa smirajem dana, ide i smiraj vetra. Da upravo se to i ricom prebrojavali dane i pitali sami sebe, da je zaista ve} desilo i u sam sumrak di`emo sidro, a Aleksandar ponovo pro{ao taj 21 dan...

Treba}e nam jo{ dosta vremena da sve stavqa „ma{nicu” vezuju}i nas na muring marine u Sirakuzi.

Iskreno, malo ko je od nas o~ekivao i bio svestan kakav je saberemo, da pregledamo hiqade fotografifantasti~an grad pred nama. Ve~e i jutro bilo je posve}eno ja. Da se setimo onih malih, bitnih detaqa.

Toliko plavetnila obilasku starog jezgra grada, izlo`bi Karava|a....

Oko 13 h kre}emo prema posledwoj planiranoj marini na koje smo obi{li, Va{ u rotariju na stotine delfiSiciliji i gradu Katanija.

Zoran Dra`eta Opet dobro jedrewe uz kupawe na lepoj pe{~anoj pla`i. na, koji su nam skipper i predsednik pravili Dolazimo u predve~erje gde nas ~eka past president RC Ca- ~esto RK Beograd Skadarlija tania north, prijateq \ovani. \ovani je uz to i predsednik aso- dru{tvo na puD 2483 cijacije jedrili~ara na Siciliji. Ne znam da li smo se mi vi{e we- ~ini i celu posamu radovali ili on nama, s obzirom na zajedni~ka interesova- du vukli na prawa. \ovani je i vlasnik marine u Kataniji. Pomogao nam je mac, gde su se oko veza, pronalaska mini busa kojim smo obi{li Etnu i mo- dugo igrali u ta`da najlep{e mesto na Siciliji -Taorminu. Poveo nas je u go- lasu od na{e ste RC Catania est. Do{li smo u fabriku, boqe re~eno najve- Sirene de Oro, }u {tampariju na istoku Sicilije. Vlasnik {tamparije, tako|e ro- probijaju}i miqu tarijanac, organizovao je predavawe i sve~anu ve~eru. Ve~e- po miqu, iz zore ra je bila uistinu druga~ija u odnosu na sve tih dana. Poslu- u sumrak iz no`ewe je bilo uprili~eno u magacinu gde su bile poslagane rol- }i u dan... ne papira visine 15-tak metara. Stolovi, stolice, posluga, {vedski sto i sve ostalo, nisu zaostajali ni za najekstravagantApolonis „plovi” u suton JUL AVGUST 2011.

43

k3:Layout 1

4/4/2011

8:18 PM

Page 1

Rot03-04:Rot03-04.qxd

09.07.2011

15:46

Page 1

101. PREDSEDNIK ROTARÙ INTERNATIONALA KALIAN BANER\I

NEKE NOVINE KOJE NAS O^EKUJU U NAREDNOJ ROTARIJANSKOJ GODINI

URONITE I IZ DUBINE PRIGRLITE ^OVE^ANSTVO!

Nova Rotari godina samo {to nije po~ela, a sa njom i nekoliko programa ~iji je cilj da podr`e i oja~aju klubove i distrikte. Pored toga, nova rukovodstva su postavljena u klubovima, distriktima i na me|unarodnom nivou.

Po~ev od 1. jula Kalian Baner|i, iz RC Vapi, Gud`arat, Indija }e postati 101. predsednik RI, a tre}i iz Indije.

Vilijam B. Bojd, iz RC Pakuranga, Okland, Novi Zeland, preuze}e funkciju predsednika RotarÚ Fondacije.

D`on HeÞko }e postati dvanaesti sekretar RI. Njegovi prioriteti bi}e pobolj{anje veza rotarijanaca sa Sekretarijatom i pove}anje svesti o tome {ta mo`e da ponudi Sekretarijat.

Druge promene uklju~uju: - ^etiri pilot programa }e po~eti 1. jula, s ciljem da pove}aju broj novih ~lanova i odr`e postoje}i, pove}aju fleksibilnost klupskih operacija i struktura, da klubovima pru`e priliku da istra`e nove i inovativne na~ine da privuku {to razli~itije profesije - svi ovi ciljevi su deo RI strate{kog plana.

200 klubova su izabrani da u~estvuju u sprovo|enju tri pilot programa (korporativni ~lan, pridru`eni ~lan, i inovativni i fleksibilni RotarÚ klub), dok }e oko 125 u~estvovati u sprovo|enju ~etvrtog pilot programa - satelitski klub.

- U 2011/12, pored Predsedni~kog priznanja (Presidential Citation), uvodi se i Nagrada za najboljeg tvorca promena (Changemaker AÞard). Nagrada treba da podstakne rotarijance da se fokusiraju na promene i bi}e dodeljena onim klubovima koji su svojim radom ostvarili izvanredan uticaj na svoju okolinu.

- Slu`enje u svetskoj zajednici i RotarÚ volonterski programi }e biti ukinuti od 30. juna, i zamenjeni novim modelom rada koji pro{iruje resurse koji su na raspolaganju klubovima za me|usobno povezivanje i partnerstvo. Upravni odbor RI je odobrio prelazak na one resurse i modele koji podr`avaju RI programe i ja~aju prioritete i ciljeve zacrtane RI strate{kim planom.

- Radi pobolj{anja RotarÚ ugleda u svetu, 49 uglednih koordinatora (RPICs) }e tesno sara|ivati sa RI direktorima zona, regionalnim RotarÚ Fondation koordinatorima, RotarÚ koordinatorima i distrikt KALIAN BANER\I guvernerima. Ove osobe koje bira predsednik RI ili predPredsednik RI 2011-12 je sednik RF, moraju imati profesionalno iskustvo u odnosiKalian Baner|i (KalÚan Banerjee), ~lan RC Vapi, Gujarat, Inma sa javno{}u, u novinarstvu, ili komunikaciji. dia, od 1972. godine.

Oni }e biti podr{ka RI strate{kom planu tako {to }e svoBaner|i je direktor United Phosphorus Limited, najve}e ja iskustva prenositi distrikt liderima. agrohemijske fabrike u Indiji i predsednik United Phosphorus - Magazin The Rotarijan predstavio je i svoje digitalno (Bangladesh) Limited. ^lan je Indijskog instituta in`enjera heizdanje sa julskim brojem. Pretplatnici sada mogu izabramije i Ameri~kog hemijskog dru{tva, kao i biv{i predsednik ti da dobiju {tampani ili digitalni primerak, ili oba.

Vapi Industries Association i Gujarat odeljka Konfederacije - Godi{nja RotarÚ ~lanarina ove godine iznosi 51 USD indijskih industrija. Diplomu hemijskog in`enjera dobio je po osobi.

1964. godine na Indian Institute of TechnologÚ, Kharagpur.

U skladu sa odlukom 2010 Council on Legislation ~laU RI slu`io je kao direktor, ~lan UO RotarÚ Fondacije, prenarina }e se svake naredne godine pove}avati za po 1 dava~ na me|unarodnim skup{tinama, specijalni predstavnik USD - $52 za 2012-13 i $53 za 2013-14. predsednika RI, distrikt guverner.

Od 1. jula 2011. godine Upravni odbor RotarÚ InternatiU svojstvu predsednika PolioPlus komiteta za jugoisto~ni onal ~ine devet novih direktora, zajedno sa budu}im predazijski region, mnogo godina je u~estvovao u radu sa Svetsednikom Sakuji Tanakom, iz RC Ùashio, Saitama, Jaskom zdravstvenom organizacijom i UNICEFom. pan. Direktori su: Donacije koje je Baner|i dao RF ubrajaju ga u Major DoJosé Antonio F. Antiório, of the RotarÚ Club of Osanor, Benefactor i Bequest SocietÚ member, i nosilac je prisco, São Paulo, Brazil; Kenneth R. BoÚd, of the RotarÚ znanja Foundation’s Citation for Meritorious Service i DistinClub of Kerman, California, USA; Ùash Pal Das, of the guished Service Award.

RotarÚ Club of Ambala, HarÚana, India; Elizabeth S. DeNjegovom zaslugom osnovan je i fond koji poma`e razvoj maraÚ, of the RotarÚ Club of Sault Ste. Marie, Michigan, obrazovanja i lokalne zajednice u Indiji, uklju~uju}i i bolnicu USA; Allan O. Jagger, of the RotarÚ Club of Elland, Ýest od 250 kreveta. Ùorkshire, England; Paul KnÚff, of the RotarÚ Club of Naglasio je da je snaga Rotarija u tome {to privla~i lidere Ýeesp (Vechtstreek-Noord), The Netherlands; Shekhar iz svih profesija u svetu, kao i stalno promovisanje mira.

Mehta, of the RotarÚ Club of Calcutta-Mahanagar, Ýest „Rotari treba da postane naj`eljenija organizacija za daBengal, India; Juin Park, of the RotarÚ Club of Sunchena{nje generacije, kako bi svet postao bolji, sigurniji i on, Jeonranam, Korea; and Kenneth M. Schuppert Jr., of sre}niji.” the RotarÚ Club of Decatur, Alabama, USA í Baner|ijeva supruga, Binota je socijalni radnik i ~lanica InKalian Baner|i ner Ýheel kluba. Par ima dvoje dece i ~etvoro unu~adi í Predsednik R I JUL AVGUST 2011.

3

Rot03-04:Rot03-04.qxd

09.07.2011

15:46

Page 2

THE R I PRESIDENT’S MONTHLÙ MESSAGE

PORUKA PREDSEDNIKA R I

JULÙ 2011

JUL 2011

MÙ DEAR BROTHERS AND SISTERS IN ROTARÙ!

DRAGA BRA]O I SESTRE U ROTARIJU!

All of us in RotarÚ are looking to change the Þorld - ÞhÚ else Þould we be Rotarians? Ýe believe that our Þorld can be happier, healthier, and more peaceful, and that Þe can create that better Þorld through our service.

In 2011-12, I Þill ask Rotarians to Reach Ýithin to Embrace HumanitÚ. I Þill ask Úou to search first Þithin Úourselves, to understand that all of us, everÚÞhere, have the same dreams, the same hopes, the same aspirations, and similar dilemmas. Ýhen Þe understand, and trulÚ feel, that others’ needs are the same as our oÞn, Þe begin to understand hoÞ important our Þork is. In the Úear ahead, Þe Þill have three emphases in our RotarÚ service.

Our first emphasis in this RotarÚ Úear Þill be the familÚ. The familÚ and the home are at the core of all our Þork - all our service begins here. And through the familÚ, Þe approach all of our communitÚ and indeed, all of humanitÚ, as an eÚtended familÚ, in Þhich all members care for each other. In times of joÚ and in times of need, no one is ever alone.

Our second emphasis Þill be continuitÚ - finding the things Þe do Þell and taking them to the neÚt level. Ýe must build on our successes, eÚpand on them, and strive to do even more. Of course, our greatest obligation is to PolioPlus, Þhere success is noÞ so close.

And our third emphasis Þill be change. Ýe must understand that true change can onlÚ begin Þith each of us, and start Þithin us. Ýe cannot share peace Þith others if Þe do not have it to give. Ýe cannot look after the Þhole Þorld Þithout first looking after those closest to us: our families, our clubs, and our communities.

Mohandas K. Gandhi said, ,,Ùou must be the change Úou Þish to see in the Þorld.”

In RotarÚ, Þe endeavor to live ethicallÚ and honestlÚ, to share friendship and felloÞship, to see eÜual Þorth in everÚ human being. Ýe are not interested in the loÞest common denominator, for RotarÚ is anÚthing but common. Instead, Þe Þork to elevate ourselves, elevate others, and therebÚ embrace the Þorld.

Together, Þe Þill Reach Ýithin to Embrace HumanitÚ. And in peace, harmonÚ, and friendship, Þe Þill bring change and a more joÚful Þorld í KalÚan Banerjee President R I

4

Svi mi u Rotariju `elimo da promenimo svet - za{to bi ina~e bili rotarijanci? Mi verujemo da na{ svet mo`e biti sre}niji, zdraviji i mirniji, i da ga mi, na{im slu`enjem, mo`emo stvoriti boljim.

U 2011-12 }u tra`iti da svi rotarijanci upoznaju sebe i prigrle ~ove~anstvo (Reach Ýithin to Embrace HumanitÚ).

Tra`i}u da prvo tra`ite unutar sebe, da bi razumeli da svi mi, svugde, imamo iste snove,nade, aspiracije i sli~ne dileme. Kada razumemo, i zaista osetimo, da su ne~ije potrebe iste na{ima, shvati}emo koliko je na{ rad va`an.

U godini pred nama, posebno }emo se fokusirati na tri oblasti.

Na{ prvi prioritet u ovoj godini bi}e porodica.

Porodica i dom su sr` svih na{ih te`nji - svako na{e slu`enje zapo~inje ovde. Na{ odnos prema porodici, treba da bude i pristup prema zajednici, pa i celom ~ove~anstvu, kao jednoj pro{irenoj porodici u kojoj svi ~lanovi brinu jedni o drugima. U radosti i tuzi, niko ne treba biti sam.

Na{ drugi akcenat }e biti kontinuitet - nastaviti i dalje da se bavimo onim u ~emu smo dobri i podi}i uslugu na vi{i nivo. Mi moramo nastaviti gradnju na na{im uspesima, pro{iriti ih, i nastojati da uradimo jo{ vi{e. Naravno, na{a najve}a obaveza je PolioPlus, gde je uspeh sada tako blizu.

I na{ tre}i akcenat }e biti promena. Moramo shvatiti da prava promena mora po~eti unutar svakoga od nas. Ne mo`emo deliti mir sa drugima, ako ga ne mo`emo dati.

Ne mo`emo brinuti o ~itavom svetu, a da se predhodno ne pobrinemo za na{e najbli`e: na{e porodice, na{e klubove i na{e zajednice.

Mahatmu Gandi je rekao: ,,Morate biti promena koju `elimo videti u svetu.”

U Rotariju, nastojimo da `ivimo eti~ki i po{teno, da delimo prijateljstvo i zajedni{tvo, da iste vrednosti vidimo u svakom ljudskom bi}u. Mi nismo zainteresovani za uobi~ajene zajedni~ke imenitelje, jer RotarÚ je sve samo ne uobi~ajen. Umesto toga, radimo da uzdignemo sebe, uzdignemo ostale i time prigrlimo svet.

Zajedno }emo upoznati sebe i tako prigrliti ~ove~anstvo.

U miru, harmoniji i prijateljstvu done}emo promene - i veseliji svet í Kalian Baner|i Predsednik R I JUL AVGUST 2011.

Rot05-07:Rot05-07.qxd

09.07.2011

15:49

Page 2

ROTARI KLUB BEOGRAD Ove rotarijanske godine Klub }e proslaviti 20 godina postojawa.

PO^INJE PRI^A Rotari klub Beograd registrovan je kao udru`ewe gra|ana 7. maja 1992. godine re{ewem Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, a prihva}en od ROTARÙ INTERNATIONALE odlukom Borda Direktora od 8. maja iste godine.

Osnovan je 1928. godine u distriktu 77, reosnovan 1992. godine u distriktu 1910, a od 2000. godine bio je u distriktu 2480.

Od godine 2007. na{ Rotari distrikt je 2481.

Od ove rotarijanske 2011 – 2012. distrikt 2483 ~ine Srbija i Crna Gora.

Obnavqawe rada Rotari kluba u Beogradu, prvog u Srbiji posle Drugog svetskog rata, nije i{lo lako i jednostavno. Te{ka politi~ka situacija, raspad Jugoslavije i najzad, rat koji je zahvatio pojedine delove zemqe, znatno su ote`avali rad entuzijasta koji su radili na obnovi rotarijanskog pokreta. Inicijativu za obnovu Kluba u Beogradu dao je gospodin Petro Pop – Stefanija, juna 1989. godine. On se tada obra}a pismom centrali RI u Cirihu, [vajcarska, s predlogom da se u Beogradu osnuje Rotari klub. Odgovor Direktora RI za centralnu Evropu, isto~ni Mediteran i severnu Afriku, Pera Brenera bio je pozitivan, ne samo prema inicijativi Beograda, ve} i Zagreba, odnosno Qubqane. Pored toga, postojao je generalni stav RI da se, uz potreban oprez, pristupi osnivawu klubova u zemqama tzv. Isto~nog bloka, koje su tih godina do`ivqavale burne promene. Inicijativni odbor za osnivawe Kluba osnovan je 25. novembra 1989. godine, a ~inili su ga: 1. Dragan BRAJER, predsednik 2. Branko DANILOVI] 3. Sava AN\ELKOVI] 4. Petro POP – STEFANIJA 5. Jovan ZDRAVKOVI] 6. Dimitrije D@AMBAZOVI] Daqi nepovoqan razvoj politi~ke situacije u Jugoslaviji komplikuje proces registracije Rotari kluba Beograd. Rotari klub Graz – Schlossberg odbija da se prihvati sponzorstva, a Pol Malat – Pokorni, biv{i guverner distrikta 1910, koga je RI zadu`io za {irewe Rotarija u Jugoslaviji, Ma|arskoj i ^ehoslova~koj, daje sugestiju da se uloge sponzora prihvati neki od be~kih klubova.

Inicijativni odbor Rotari kluba Beograd ostvaruje i druge kontakte koji bi ubrzali legalizaciju Kluba. Novoprimqeni ~lan Goran Alikafi} krajem 1990. godine pose}uje Japan i u japanskoj centrali RI (Japan Branch Office of RotarÚ International) govori o beogradskoj inicijativi i dobija podr{ku za osnivawe Kluba. ^lanstvo Inicijativnog odbora u 1990 i 1991. godini se {iri i novi ~lanovi postaju: 1. Nikola TASI] 2. Nenad STANKOVI] 3. Qubomir Haxi \OR\EVI] 4. Nikola MANDI] 5. Petar RAKIN 6. Marko [ANJEVI] 7. Srbislav MILOVANOV 8. Razik ZARUK 9. Smiqka SORETI] 10. Dejan ^IKARA 11. Du{ko MILOVI] 12. Goran KAPISODA 13. Ilija VOL^KOV JUL AVGUST 2011.

Lepotom ovog grafi~kog re{ewa bavio se Predrag Petrovi}

Od februara 1991. godine, Klub po~iwe redovno da se sastaje, ~etvrtkom u 20 ~asova u hotelu HÙATT, a guverner Hubert Papu{ek, 20. juna 1991. godine dodequje Klubu status PROVISIONAL ROTARÙ CLUB OF BELGRADE. Sponzorstva se prihvata RotarÚ club Geras, a guverner za 1991 /1992. godinu Artur [trominger odre|uje past guvernera Marija Zailera – Tarbuka da bude DGSR u procesu osnivawa Rotari kluba Beograd. Aplication for Membership predat je 21. marta, a Charter (poveqa RI) dodeqena je Klubu, 8. maja 1992. godine. ^ARTER ^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD za 1992. godinu bili su: 1. Dragomir ACOVI], arhitekta – heraldika 2. Goran ALIKAFI], dipl. ing. elektrotehnike – prodaja elektronske opreme 3. Qubomir AN\ELKOVI], arhitekta – konsalting u arhitkturi 4. Vasilije BADRLJICA, dipl.ing. tehnologije – petrohemija 5. Dragan BRAJER, dipl. pravnik – advokatura * /Rotari klub Beograd 6. Dr Dejan ^IKARA, dipl. ing.metalurgije – procesni in`ewering * / Rotari klub Beograd - Stari Grad 7. Branko DANILOVI], dipl. ing. saobra}aja – vazduhoplovno – tehn. slu`ba * /Rotari klub Beograd 8. Sr|an DEDI], ekonomista – naoru`awe I vojna oprema 9. Mr Du{an \OR\EVI], dipl. ekonomista – vazduhoplovni menaxment 10. Dimitrije D@AMBAZOVI], turizmolog - turizam 11. Qubomir Haxi \OR\EVI], dipl. hemi~ar – prodaja laboratoriske opreme * */Rotari klub Beograd 12. Slobodan JANKOVI], poqoprivredni tehni~ar – proizv. hrane * */ Rotari klub Beograd - Dediwe 13. Goran KAPISODA, dipl. ekonomista – ra~unovodstvo 14. Nikola MANDI], dipl. pravnik – bankarstvo * * /Rotari klub Beograd 15. Srbislav MILOVANOV, pilot – avio – saobra}aj 16. Du{ko MILOVI], dipl. ing. poqoprivrede – prodaja p~elarskih proizvoda * / Rotari klub Beograd 17. \ur|e NINKOVI], dipl. pravnik – advokatura 18. Du{an PETROVI], producent – pozori{te 19. Zoran POPOVI], dipl. ekonomista – diplomatija 20. ^aslav RADOVI], novinar – televizijsko novinarstvo 21. Dr Petar RAKIN, dipl. ing. tehnologije – istra`ivawe I razvoj * /Rotari klub Beograd 22. Beatrice SAUTER, dipl. ekonomista – prodaja kozmetike 23. Smiqka SORETI], dipl. filolog – engleski jezik – bibliotekarstvo 24. Dr Nenad STANKOVI], doktor medicine – medicina / mikrohirurgija 25. Marko [ANJEVI], arhitekta – projektovawe 26. Dr Nikola TASI], arheolog – arheologija * / Rotari klub Beograd - Singidunum 27. Dr Ilija VOL^KOV, dipl.ing. elektrotehnike – univerzitetska nastava 28. Razik ZARUK, ambasador Sri Lanke – diplomatija 29. Jovan ZDRAVKOVI], dipl. turizmolog – kongresni turizam* /Rotari klub Beograd - Singidunum …………………………………………………………….. * Neprekidno u ~lanstvu Rotari porodice * * Sa prekidom u Rotari ~lanstvu

5

Rot05-07:Rot05-07.qxd

11.07.2011

12:27

Page 4

Danas ROTARI KLUB BEOGRAD ima 25 prijateqa:

Blagojevi} Nenad

Brajer I. Dragan

Gligorijevi} Milomir

Glu{ac Haxi Du{an

Danilovi} Branko

Haxi \or|evi} Qubomir

Ili} Vladimir

Kova~evi} Veselin

Mandi} Nikola

Milinkovi} Sr|an

Mirkulovski Stojadin

Mitrovi} Radosav

Nijem~evi} Sre}ko

Nikoli} Miwa Miroslav

Petriwac ^edomir

Radivojevi} Milo{

Radoi~i} Zoran

Savi} Ti}a Trivko

Sakovi} Nenad

Stanojkovi} Miroqub

Sretenovi} Sr|an

Stefanovi} Petar

Trpkovi} Miodrag

Zagorac Miodrag

Zdravkovi} Zoran

JUL AVGUST 2011.

7

Rot08-09:Rot08-09.qxd

11.07.2011

12:32

Page 1

SE]ANJE Dragana Brajera P. Pr. RK Beograd 1992/93 povodom deset godina rotarijanstva u na{oj zemqi

RAZVOJ ROTARIJANSTVA U JUGOSLAVIJI OD 1989. DO 1999. GODINE ROTARI KLUB BEOGRAD rva zna~ajna aktivnost P radi reosnivawa rotarijanstva kod nas preduzeta je 26. septembra 1989. godine formirawem Inicijativnog odbora za osnivawe Rotari kluba Beograd. Odbor su sa~iwavali: Branko Danilovi} i Jovan Zdravkovi} /sada ~lanovi RK Beograd-Singidunum/, Dimitrije Xambazovi} /koji je vi{e godina bio ~lan RK Beograd/, Sava Andjelkovi} i Petro-Pop Stefanija /koji nisu postali rotarijanci/ i Dragan Brajer /RK Beograd/.

Odbor je imao zadatak da sprovede neophodne aktivnosti kako bi klub bio priznat od strane RotarÚ Internacionale, ali i registrovao se po doma}im propisima.

Pokazalo se da zadatak nije bilo lako sprovesti. Ovo zato {to je na{a zemqa teritorijalno pripadala Distriktu 1910, koji je obuhvatao: Ju`nu Austriju, Ma|arsku i SFRJ – od ~ega je klubova bilo samo u Austriji, tako da u blizini nije bilo Rotari kluba koji bi se prihvatio sponzorstva, niti je postojao rotarijanac koji bi pomogao i uticao da se novi klub osnuje. Zna~ajnija smetwa, ustvari, bili su politi~ki dogadjaji koji su pratili dramati~ni raspad SFRJ! Tako se dogodilo da se pre RK Beograd osnuje RK Qubqana /1990.godine/ i RK Zagreb /1991.godine/, iako su aktivnosti na osnivawu ovih klubova zapo~ete kasnije.

Prvo zvani~no priznawe i podr{ku na{oj `eqi da osnujemo klub dao je Guenther Perner, guverner distrikta 1910 za 1984/85 godinu (koji je u toku 1990/91 god. bio zadu`en za {irewe rotarijanstva u distriktu) – posle razgovora koji je sa wime obavqen u Gracu krajem 1990. god.

Istovremeno, Inicijativni odbor se pro{irivao novim ~lanovima. Tokom 1989. i 1990. godine pristupaju: Goran Alikalfi}, Qubomir Haxi \ordjevi} /RK Beograd/, \ur|e Ninkovi} /R.C. Stains – GB-England/, Aleksandar Lojpur, Nikola Tasi} /sada RK Beograd-Singidunum/ Marko [awevi}, Nikola Mandi} /RK Beograd/, Petar Rakin i H.E. Razik Zaruk /R.C. Colombo Ýest/.

Od osnivawa, Inicijativni odbor sastajao se svake subote u advokatskoj kancelariji svoga predsednika Dragana Brajera u Beogradu u ul.Kursulinoj br.14, a od februara meseca 1991.godine redovni sastanci se odr`avaju ~etvrtkom u Hotelu HÙATT sa po~etkom u 20h.

8

Guverner distrikta 1910 za 1990-91 godinu Hubert Papausek /R.C. Ýien/ do{ao je u zvani~nu posetu Beogradu 20. juna 1991. godine i prisustvovao sastanku inicijativne grupe.

Kao rezultat te posete usledilo je pismo iz centrale u Cirihu u kome izmedju ostalog stoji: „Primite ~estitawa i hvala vam da ste prihvatili relativno dugo oklevawe. Nadamo se da }e dosta naporan protekli organizatorski rad za sve ukqu~ene biti krunisan nastajawem jednog jakog i stabilnog kluba u Beogradu, koji }e biti lep primer drugima...”.

Nedeqne informativne novine „NIN – u dva broja u julu mesecu 1991.godine objavquju da je u toku osnivawe prvog RK u na{oj zemqi posle Drugog svetskog rata – a Guverner Hubert Papausek dana 23.6.1991.godine potpisuje „EØtension SurveÚ”, kojim zapo~iwe zvani~na procedura za osnivawe kluba.

Zastoj opet nastupa sredinom 1991.godine – smenom guvernera Papauseka guvernerom distrikta 1910 za rotarijansku godinu 1991-92 Arthurom Stromengerom.

U jesen 1991.godine Guverner Stromenger pozvao je predsednika Inicijativnog Odbora Brajera u Be~ i saop{tio mu da politi~ka situacija u Jugoslaviji /sukobi u Hrvatskoj/ nala`e odlagawe prijema RK Beograd u RI, ali da sa organizacionim pripremama treba nastaviti. Na insistirawe Brajera guverner Stromenger prihvata da „zamrzavawe” va`i i za potencijalne rotarijanske klubove u Hrvatskoj, kao i da }e najmawe jednom u tri meseca pose}ivati Beograd.

Prva poseta usledila je januara meseca 1992.godine kada Guverner Stromenger mewa stav i pridru`uje se inicijativi za osnivawe kluba koju je pokrenuo prethodni Guverner.

Sada ve} provizornom klubu pristupaju: Slobodan Jankovi}, Vasilije Badrqica, Smiqka Soreti} /RC Ýashington/, Du{an \or|evi} /R.C. Chicago/ Sr|an Dedi}, Zoran Popovi}, Ilija Vol~kov, Beatris Sauter, Srbislav Milovanov, Nenad Stankovi}, Du{an Petrovi}, Dejan ^ikara /sada RK BeogradStari Grad/ Du{ko Milovi} /RK Beograd/, Goran Kapisoda, Qubomir Andjelkovi} /RK Beograd-Singidunum/ i ^aslav Radovi}.

Lista je zakqu~ena sa 29 ~lanova i poslata u Cirih sa tim {to je ubrzo dopuwena Zoranom Kosti}em, Vladislavom PoJUL AVGUST 2011.

Rot08-09:Rot08-09.qxd

11.07.2011

12:29

Page 2

povi}em /R.C. Limasol/, Nikolom Obradovi}em /RK Beograd-Stari Grad/ i \or|em Laj{i}em.

RotarÚ klub Beograd registrovan je kao udru`ewe gra|ana dana 7.5.1992.godine re{ewem Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, a prihva}en od RotarÚ Internacionale odlukom Borda Direktora od 8. maja iste godine.

ROTARI KLUB ZEMUN I ROTARI KLUB NOVI SAD eposredno po osnivawu RK Beograd uvedene su sankN cije Saveta bezbednosti U.N. na{oj zemqi – a to je donelo slede}i moratorijum na osnivawe novih klubova.

No uprkos tome, {irewe rotarijanstva nije se moglo zaustaviti...

Naime, jo{ u toku priprema za osnivawe prvog RK, spontano se u Beogradu pojavila jo{ jedna grupa qudi koja je sebi postavila ciqeve sli~ne rotarijanskim i koja je nastupala pod imenom „MENTOR KLUB”. Ta grupa poku{ala je samostalno da se pove`e sa RI radi transformisawa u Rotari klub pod nazivom: „RK Zemun”, ali kako su kasnili u odnosu na prvu grupu, upu}eni su da se prikqu~e RK Beograd. Takodje, nekoliko rotarijanaca iz novonastalog beogradskog kluba imalo je stalne poslovne veze sa Novim Sadom, pa je ubrzo nastala potreba da se i u tom gradu osnuje jedan klub. Dakle, trebalo je na}i re{ewe kako nastaviti aktivnosti na {irewu rotarijanstva, uprkos moratorijumu koji je bio na snazi.

Primeweno je jedno vrlo domi{qato re{ewe: Naime, zapa`eno je da u Districtu 1910 pojedini klubovi imaju tzv.„stolove” u turisti~kim centrima, tako da tokom sezone sastanke odr`avaju van sedi{ta.

Primenom toga re{ewa ~lanovi budu}ih RK Zemun i RK Novi Sad primani su u RK Beograd sa tim {to je formiran jedan „sto” u Beogradu /Zemun/ i jedan u Novom Sadu – tako da su se ovi ~lanovi posebno okupqali i u`ivali odredjenu samostalnost koja im je bila potrebna radi formirawa novih klubova odmah po otklawawu smetwi.

Pored toga {to novi klubovi nisu mogli da se osnivaju, Poveqa /Charter/ o prijemu RK Beograd u RI zadr`avana je u Be~u, tako da se ceremonija uru~ewa /Charter celebration/ stalno odlagala. Jugoslovenski rotarijanci negodovali su, smatraju}i da nevoqe dolaze od Distrikta 1910 u kome nisu dobrodo{li.

Tako, odlukom RI po~ev od rotarijanske 1994/95 god. teritorija Jugoslavije, sa teritorijama BiH i Makedonije, izdvojena je iz Distrikta 1910, pa je formirana tzv. Specijalna zona {irewa /Special EØtention Area - SEA/, na ~elu sa Predsedni~kim administratorom /Presidentional eØtention administrator - PEA/ Jurg Tschop-om, (biv{im guvernerom {vajcarskog distrikta 2000), kome je odredjen trogodi{wi mandat.

Rezultat je bio pozitivan. Zabrana je skinuta; RI priznala je RK Zemun i RK Novi Sad, a u Beogradu je 24.2.1995.godine odr`ana zajedni~ka ~arter ceremonija sva tri RK: Beograd, Zemun i Novi Sad, u prisustvu preko 250 gostiju, od kojih i mnogo rotarijanaca {irom sveta.

PERIOD OD 1995. DO 1999. eriod od 1995. do po~etka 1999. godine, iako je obiloP vao te{ko}ama koje su zadesile na{u zemqu, bio je veoma uspe{an u pogledu daqeg razvijawa rotarijanstva...

Pod sponzorstvom tri novoosnovana kluba, u Srbiji su tokom1996. godine osnovani: RK Beograd-Singidunum, RK Vaqevo, kao i RTC Beograd, RTC Novi Sad i RTC Ni{.

Razvoj rotarijanstva naro~ito je uzeo maha kada je Peter Gut, (takodje prethodni guverner distrikta 2000) od Jurga Tschopa preuzeo funkciju PEA, pa su tokom 1997. god. osnovani: RK Kikinda, RK Kragujevac, RK Leskovac i RK JUL AVGUST 2011.

Subotica; a tokom 1998.godine: RK Zrewanin, kao i prvi RK u Crnoj Gori: RK Podgorica.

Nastupaju}a 1999. godina bila je izrazito nepovoqna za rotarijanski pokret. Konflikt na Kosovu oteo se kontroli! Medjunarodna zajednica, predvodjena zemqama NATO pakta, zapo~ela je oru`anu intervenciju, zbog ~ega je 24. marta u Jugoslaviji progla{eno ratno stawe!

Bombardovani su gradovi, sela, putevi, mostovi i industrijski objekti! @rtve i {tete bili su veliki.

Jugoslovenski rotarijanci, iako ~lanovi velike medjunarodne porodice, nisu uspeli bitnije da pomognu, jer rotarijanci {irom sveta nisu bili jedinstveni u podr{ci. Klubovi su prestali da se sastaju na javnim mestima, a aktivnosti su svedene na apele svetskoj javnosti da se bombardovawe prekine.

Ovakvo stawe trajalo je sve do kraja jula meseca.

Pored ratnih nevoqa Inc. Preds. R. I. Carlo Ravizza objavio je da se po~ev od 1. 7. 1999. godine ukidaju sve SEA, i prestaje mandat svim PEA – a da }e se nova organizaciona re{ewa tra`iti kasnije. Dok se re{ewa ne budu na{la, medjutim, opet se ne mogu osnivati klubovi!

U zadwem trenutku na{ PEA Peter Gut ipak je uspeo da izdejstvuje priznawe jo{ dva novoformirana kluba: RK Sombor i RK Beograd Stari Grad. /RK [abac na`alost za malo je zakasnio/.

Osnivawe RK Beograd Stari Grad dogadja se u jubilarnoj, desetoj godini od po~etnih aktivnosti na reosnivawu Rotari klubova u na{oj zemqi, posle Drugog svetskog rata.

Povodom apela predsednika, RI prikupila je preko 2,8 mil.

USD i 1 mil. DEM. Ova sredstva usmerena su na{oj zemqi preko Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta, prete`no kao pomo} brojnim izbeglicama /300.000 iz Hrvatske i BiH/ i privremeno raseqenim licima /200.000 sa Kosova/.

Predsednik Carlo Ravizza posetio je na{u zemqu od 2. do 4. avgusta, da bi se li~no uverio kako se pomo} deli. Jugoslovenskim rotarijancima sa kojima se tada sreo, obe}ao je da }e se brzo re{iti sva organizaciona pitawa nastala ukidawem SEA. Kona~no, na WORKSHOP-u koji je odr`an u Budimpe{ti od 7. do 9. novembra 1999.godine odlu~eno je da se RK Jugoslavije prikqu~e Distriktu 2090 u kome se nalazi 50 klubova sredwe Italije i jedan klub iz Tirane.

Ukoliko klubovi ne prihvate ovakvo re{ewe, mogu}e je pripajawe Distriktu 2480, koji okupqa klubove Severne Gr~ke, Bugarske i Makedowe.

I NA KRAJU... ada se prisetimo predjenog puta tokom protekle deceK nije, vidimo da on nije bio nimalo lak. Ipak, sve prepreke uspe{no smo savladali i osnovali 14 Rotari i 3 Rotaract kluba gde se okupilo preko 500 ~lanova – ~ime je definitivno rotarijanstvo vra}eno na{oj sredini.

Posao smo uradili po{tuju}i sva izvorna pravila i principe rotarijanstva, vode}i ra~una o zajedni~kim ciqevima, ali i uva`avaju}i medjusobne razli~itosti i integritet svake li~nosti.

Sproveli smo bezbroj akcija na nivou klubova, medjuklupskim aktivnostima i uz pomo} RotarÚ Internacionale, ~ime smo pomogli mnogim qudima u nevoqi i izgradili ugled u javnosti.

Predstoje}e pripajawe jednom od Distrikta une}e vi{e izvesnosti i omogu}iti lak{i rad postoje}ih i svih klubova koji }e se na ovoj teritoriji formirati ubudu}e, {to }e potpomo}i ekonomski, kulturni i socijalni razvoj dru{tva i povrati nadu u rad, mir, toleranciju i prijateqstvo medju qudima sveta í

9

Rot10-12:Rot10-12.qxd

11.07.2011

14:40

Page 1

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I ROTARI KLUB BEOGRAD

PETAK – BA[ IZUZETAK! SVE^ANOST PRIMOPREDAJE PREDSEDNI^KOG LANCA prelepoj sali FOCACCIA novobeogradU skog hotela HÙATT RegencÚ, u petak, 1. jula ove godine, ~lanovi Rotari kluba Beograd i gosti, zajedni~ki, u dru`ewu, uz muziku i bogatu ve~eru, proveli su jedno ve~e za pam}ewe i tako na najlep{i na~in po~eli svoju dvadesetu rotarijansku godinu dru`ewa i slu`ewa velikoj rotari ideji.

Program ve~eri: 19,30 – 20,00 Dolazak gostiju i pi}e dobrodo{lice 20,00 – 20,30 Po~etak sve~anosti i primopredaja predsedni~kog lanca 20,30 – 21,30 Sve~ana ve~era uz muzi~ki program 21,30 – 22,00 Humanitarna lutrija 22,00 – 24,00 Dru`ewe uz muziku za igru Dubravka Duca Markovi}, poznato lice i glas, nadahnuto, s qubavqu i nenametqivo je bila voditeq ove ve~eri.

Posle himni dr`ave Srbije i Rotari internacionale, pogledali smo inspirativni film u kome nam se obratio novi Predsednik Rotari Internacionale Kalian Baner|i iz Indije.

Oko sedamdeset prisutnih, me|u kojima su bili prijateqi iz Rotari kluba Kraqevo, beogradskih klubova ^ukarica, Singidunum, Skadarlija, Metropoliten, kluba u osnivawu iz Kosovske Mitrovice, na{ budu}i Guverner distrikta Nikola Obradovi}, iskreno su pozdravili primopredaju predsedni~kog lanca i novog predsednika na{eg Kluba Veska Kova~evi}a, kao i ^edu Petriwca, ~lana Kluba, kome je Sr|an Milinkovi}, doskora{wi predsednik Kluba uru~io Pol Haris medaqu za wegov humanitarni rad.

Na filmskom platnu su se za to vreme smewivale fotografije koje su obele`ile `ivot i rad ~lanova Rotari kluba Beograd u protekloj, po mnogo ~emu te{koj, ali uspe{noj i humanoj godini.

Na{e mlade i lepe rotaraktovke su puno pomogle da se sre}ke za humanitarnu lutriju brzo razdele i prodaju da bi izvla~ewe moglo da po~ne. A na{ veseli i nadahnuti Zagi, vodio je izvanredno ovaj deo ve~eri, tako da su pokloni za ovu lutriju brzo podeqeni, a sre}ni dobitnici postali vlasnici vrednih zgoditak (foto aparat, telefon, opremqeni umetni~ka slika – kola` i fotografije, fla{e dobrih vrsta pi}a, kompleti DVD i CD izdawa, tomovi vrednih kwiga).

Na kraju ovog zvani~nog dela ve~eri, draga voditeqka Duca je po`elela prijatnu ve~eru i pozdravila sve prisutne ovogodi{wim rotarijanskim pozdravom URONIMO I IZ DUBINE PRIGRLIMO ^OVE^ANSTVO i prepustila umilnim zvucima muzike odli~ne deveto~lane grupe „OLD HAT ORCHESTRA”...

10

JUL AVGUST 2011.

Rot10-12:Rot10-12.qxd

11.07.2011

12:34

Page 2

Poštovani kumovi iz Rotari kluba Beograd, dragi Sr|ane i Veseline, u ime Rotari kluba Kruševac, `elim vam prijatno dru`ewe na sve~anosti povodom primopredaje du`nosti i uspešnu rotarijansku godinu.

Dejan Azdejkovi} RK Kruševac

JUL AVGUST 2011.

11

Rot10-12:Rot10-12.qxd

11.07.2011

12:35

Page 3

12

JUL AVGUST 2011.

Rot13:Rot13.qxd

11.07.2011

12:36

Page 1

ROTARI KLUB BEOGRAD

5 PITAWA ZA: SR\ANA MILINKOVI]A

VESELINA KOVA^EVI]A

dosada{weg predsednika Rotari kluba Beograd (2010–2011)

sada{weg, dvadesetog predsednika Rotari kluba Beograd (2011–2012)

1. KOliko si zadovoqan svojim radom u Klubu u protekloj rotarijanskoj godini?

1. KO }e biti predsednik na{eg Kluba kroz slede}ih dvadeset godina?

U prirodi svakog odgovornog ~oveka je da mu se ~ini da je neki posao mogao da odradi boqe i efikasnije. Naravno uvek mo`e boqe i mo`e vi{e. Sa druge strane ipak treba biti realan i ne preterano samokriti~an. Odgovor bi ukratko bio, generalno jesam zadovoqan. Imali smo: uspe{nih akcija, dru`ewa i saradwe sa drugim klubovima, interesantnih gostiju i predava~a. Pokrenuli smo ponovno izdavawe ~asopisa ,,Srpski Rotar’’, rekonstruisali web sajt, izradili novi Statut, primili nove ~lanove, odr`ali tradicionalno visok procenat prisutnosti na sastancima i tradicionalno dobru atmosferu u klubu.

U na{em Klubu ve} se zna ko }e biti predsednik u narednih nekoliko godina.

To su dobri qudi i rotarijanci. Klub }e, naravno, nastaviti da prima u svoje redove elitu na{eg dru{tva, kao i mlade ~lanove na{eg Rotarakta {to zna~i da }emo imati dobre naslednike i da }e nas oni prevazi}i u radu i predstavqawu najboqih ideja Rotarija.

2. GDE }e po tvom vi|ewu biti Rotari na ovim prostorima u narednom periodu?

Rotari bi morao da ima zna~ajnije mesto u svakodnevnom `ivotu na{eg dru{tva, jer se u wemu i oko wega okupqa elita.

Naravno, treba}emo da se svi vi{e anga`ujemo u humanitarnom radu.

2. GDE misli{ da je moglo biti boqe?

Mislim da je moglo da bude jo{ vi{e uspe{no realizovanih akcija i mislim da nikada nije dovoqno dru`ewa, komunikacije, saradwe i dobre energije me|u klubovima.

Zajedno u Rotariju smo neuporedivo ja~i, efikasniji, ma{tovitiji i zadovoqniji, na`alost ima i onih koji u svojoj sebi~nosti i koristoqubivosti zaboravqaju na sve to.

3. KADA pro|e „letwa {ema” dru`ewa u Klubu, po~iwe...?

Posle leta odmah po~iwu pripreme na obele`avawu dvadeset godina od reosnivawa Rotarija u na{oj zemqi.

3. KADA ti je bilo te{ko, a KADA lako u vreme rukovo|ewa Klubom?

Najte`i momenti su svakako oni kada nas nepovratno napu{taju dragi prijateqi, ~lanovi Kluba. Komemorativni govori su najte`e du`nosti. Na`alost na{ klub je imao nesre}u da se u posledwe vreme suvi{e ~esto suo~ava sa ovako tu`nim doga|ajima. Bilo mi je lako i u`ivao sam kada god sam imao prilike da osetim podr{ku, jedinstvo, skladne odnose, veliko prijateqstvo i ~vrstinu kluba. Na moju veliku radost taj ose}aj je u na{em klubu stalno prisutan.

4. KAKO vidi{ sebe u Rotariju i Klubu u narednom periodu?

Mislim da se ne}u „penzionisati”, relativno sam mlad do{ao u priliku da odradim ovaj mandat pa smatram da nemam prava da se pasiviziram. Pravilo rotacije i ograni~ewe od jednog predsedni~kog mandata je jako dobro ali smatram da nije dobra relativno ~esta praksa pasivizirawa biv{ih predsednika. Ose}am obavezu i mislim da }u imati energije da i daqe aktivno doprinosim i Klubu i Rotariju.

5. ZA[TO dru`ewe, slu`ewe, raznolikost i liderstvo ne budu neka nova pitawa, umesto postoje}a ~etiri?

4. KAKO vidi{ sebe i svoj rad u Klubu tokom naredne rotarijanske godine?

Zna~i, prvo treba napraviti plan koji }e odrediti aktivnost rada Kluba, a samim tim i moju aktivnost. Kad plan usvoji Upravni odbor, tada }u se truditi da se to uspe{no i ostvari. Moj predlog }e biti: prijem novih ~lanova, izrada monografije kojoj }e predhoditi imenovawe qudi koji }e raditi na ovom poslu. U planu je organizovawe izlo`be svih rotarijanaca iz na{e Distrikta kao i sama sve~anost gde bi trebalo ukqu~iti rotarijance i druge Klubove. Naravno, podr`a}emo sve dobre ideje na{ih prijateqa.

5. ZA[TO nas dobra voqa i prijateqstvo ne okru`uju u svakodnevnom dru`ewu i slu`ewu u Rotariju?

Rotarijanci u na{em Klubu imaju pozitivnu energiju, ~lanovi znaju da nas ta energija povezuje i u svakodnevnom `ivotu i radu, ali na`alost, ima rotarijanaca koji ne ose}aju tu energiju u velikoj rotarijanskoj porodici na{eg Distrikta í

Za{to da ne, mislim da se u Rotariju stalno treba preispitivati, tra`iti nova pitawa, nove odgovore i nove ideje. Naravno postoje}a ~etiri pitawa ostaju aktuelna i sve`a kao i tokom svih 106 proteklih godina. Tradicija je ipak na{e sredwe slovo í JUL AVGUST 2011.

13

Rot14-15:Rot14-15.qxd

11.07.2011

12:38

Page 1

NOBLESSE OBLIGE! PLEMENITOST OBAVEZUJE! ^EDOMIR PETRINJAC ~lan Rotari kluba Beograd dobitnik PAUL HARRIS FELLOÝSHIP AÝARD: mila prostor u hali na Sajmi{tu na kome je odr`ana prva trka spretnosti u invalidskim kolicima. Prisutan je bio i japanski ambasador, veliki humanista, wegova ekselencija Toshio Tsunozaki.

Sa Udru`ewem „Beli {tap” ra|en je projekat „Na{ put na{a staza”.

Ciq projekta bila je izrada Pravilnika zvu~ne i taktilne signalizacije za slepe i slabovide. Zahvaquju}i tom projektu i wegovoj prezentaciji relevantnim institucijama u Pravilnik o saobra}ajnoj signalizaciji, aprila 2010. godine, unet je deo koji se odnosi na signalizaciju za slepe i slabovide. „ALPE Saobra}aj” je firma kojoj sam vlasnik i direktor.

Bavimo se projektovawem, in`eweringom i prodajom saobra}ajne opreme. Planiramo da u ovoj rotarijanskoj godini,

„^uvena” krivina u ~ijoj okolini nema nijednog drveta bez „belega”

Sa wegovom ekselencijom na prvoj trci.

zajedno sa na{im Klubom, doniramo opremawe lakat krivine iznad Top~iderskog grobqa u Beogradu, najsavremenijom drveno-}eli~nom odbojnom ogradom. Tako }emo obezbediti da vi{e na toj opasnoj krivini ne bude povre|ivawa voza~a zbog izletawa i udarawa u obli`we drve}e.

Ovo se odli~no vidi na prilo`enoj fotografiji. O~ekujemo podlogu od Sekretarijata za saobra}aj kako bismo uradili projekat.

Firma, u granicama mogu}nosti, poma`e udru`ewe paraplegi~ara „Sve je mogu}e”. Bili smo firma koja je opre-

U~estvovao sam u emisiji koja je bila posve}ena Pravilniku. Za grad Beograd uradili smo projekat putokazne signalizacije i projekat staciona`e za op{tinu Vra~ar, kojim smo uspeli zna~ajno da popravimo parkirawe u toj op{tini i da ga osetno pove}amo. Uradili smo projekte saobra}ajne signalizacije za 15 raskrsnica u Beogradu, projekte zvu~ne signalizacije za slepe i slabovide za 10 raskrsnica, postavili taktilne staze po Beogradu i vibro trake za smirivawe saobra}aja tako|e u Beogradu. Te vibro trake po~eli smo da postavqamo i u Novom Sadu. Sve navedeno je ura|eno u proteklih 10 meseci.

Kao trgova~ka ku}a zastupamo italijansku firmu „Marcegaglia”, nema~ke firme „RTB” i „Maibach” i rusku firmu „Proton”. Blisko sara|ujemo sa putarskim firmama „Strabag”, „Alpine”, „PZP Beograd”, ,Interkop”,

Wegova ekselencija otvara „prvu trku”

14

JUL AVGUST 2011.

Rot14-15:Rot14-15.qxd

11.07.2011

12:38

Page 2

Predsednica „Belog {tapa” i voditeqka emisije „Upoznajte nas boqe” koja se prikazuje nedeqom na Studiju B.

„GemaØ”, proizvodnom beogradskom firmom „Elcom” i izvo|a~kim firmama „Model 5” i „Signal” Sombor. ^lan velike Rotari porodice postao sam 11. juna 2009. godine, a mentori su mi bili gospoda Miki [ovran i Nikola Mandi}. ^lan sam Upravnog odbora Kluba kao Chair CommunitÚ Service, a u ovoj rotarijanskoj godini imenovan za sekretara Kluba. Najverovatnije, bi}u predsednik Kluba u godini 2013-2014. RotarÚ klubovi Beograd i Sombor sa firmama „Alpe Saobra}aj” i „Signal” Sombor bili su donatori zvu~ne signalizacije i taktilne staze za slepe u Cetiwskoj i Makedonskoj ulici do autobuskog stajali{ta ispred „Politike” u Beogradu í

IZ BELE@NICE BIV[EG GUVERNERA NA[EG DISTRIKTA 2481 DRAGANA BRAJERA

,,LETNJA [EMA’’ endikep je za Rotari na severnoj hemisferi {to rotariH janska godina po~iwe usred leta, kada ve}ina koristi godi{we odmore, pa su tako i rotarijanci sa svojim po-

rodicama ra{trkani po rekama, jezerima, morima, planinama i drugim prijatnim mestima za odmor.

Tako, na samom po~etku kada bi aktivnost trebalo da bude najve}a, po na{im Klubovima te{ko je ikoga prona}i...

Re`im odr`avawa sastanaka tokom leta Jul i avgust: ove mesece tako|e karakteri{e poseban re`im odr`avawa redovnih sastanaka mnogih na{ih klubova. Klubovi ~esto mewaju mesto i vreme odr`avawa sastanaka, a ima i Klubova koji objave „raspust” i sastanke tokom leta ne odr`avaju!

Ukoliko se zaista ne mo`e obezbediti prisustvo dovoqnog broja ~lanova za odr`avawe sastanaka na uobi~ajenim mestima i u uobi~ajeno vreme, ovakva „letwa re{ewa” dopu{tena su.

JUL AVGUST 2011.

Razbijawe stereotipa nekada i dobro do|e!

Treba voditi ra~una da i odstupawa moraju biti uskla|ena sa „pravilima procedure”.

Kada se radi o promeni mesta i vremena to zna~i da se od kluba o~ekuje da na uobi~ajenom mestu odra`avawa redovnih sastanaka ostave obave{tewe nameweno rotarijancima iz drugih Klubova koji eventualno nai|u kako bi mogli da im se pridru`e. Ova obaveza proisti~e iz prava svakog ~lana Rotari kluba da prisustvuje sastanku bilo kog drugog Rotari kluba.

Me|utim, kada je re~ o neodr`avawu sastanaka, pravila su stro`a: Na osnovu odluke borda kluba, iz bilo kog razloga mogu se otkazati najvi{e ~etiri sastanka godi{we, ali ne vi{e od tri uzastopno.

Otkazivawe sastanaka zbog kori{}ewa odmora u du`em periodu dopu{teno je samo u sredinama u kojima se koriste kolektivni godi{wi odmori - a to u na{em distriktu nije slu~aj.

Zato, oprezno sa promenama!

15

Rot16-21:Rot16-21.qxd

11.07.2011

14:37

Page 1

AKTUELNOSTI

NOVA PRAVILA LIZINGA Pored uvo|ewa lizinga nepokretnosti, u oblasti lizinga je uveden i ve}i red, a sigurnost korisnika je znatno pove}ana. edavno su u Srbiji propisana nova zakonska pravila u poslovima finansijskog lizinga. Lizing, koji se ve} duN `e vremena primewuje u svetu, kod nas je prvi put zakonski ure|en 2003. godine. Dosada{wa iskustva u primeni tog propisa, ukazala su na nedovoqni stepen za{tite korisnika tih usluga, pred zloupotrebama davalaca lizinga koji su ve{to koristili nedovoqno poznavawe i nedovoqno iskustvo korisnika. Kod ovih specifi~nih finansijskih usluga, primaoci lizinga su, do sada, od lizing ku}a mogli da uzmu na kori{}ewe, uz mogu}nost da postanu i vlasnici predmeta lizinga, samo automobile, ma{ine i druge pokretne stvari. Posledwim izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu, na lizing se mogu uzeti na kori{}ewe, i stanovi, kao i druge nepokretnosti. Me|utim, lizing nepokretnosti u praksi jo{ uvek nije za`iveo. Pre svega, za ovaj novi oblik lizinga, neophodna je {ira materijalna osnova davalaca lizinga i povoqnija klima na tr`i{tu nekretnina.

Novim odredbama ovog zakona, uvedena su i stro`a pravila u pogledu sadr`ine odredbi ugovora o lizingu. Oni koji su imali iskustva sa ovim poslovima, dobro znaju, da su lizing ku}e korisnicima lizinga nametale svoje tipske ugovore, po principu, ”uzmi ili ostavi”. Drugim re~ima, korisnici ovih usluga nisu imali

Na lizing „yeta” i... ku}ica u cve}u ravnopravan polo`aj u ovim ugovorima, {to je, ina~e, bilo karakteristi~no i za kreditne i druge finansijske poslove. Najve}e posledice takvog polo`aja, odra`avale su se na visinu lizing naknade i na jako stroga pravila za slu~aj da primalac lizinga tu naknadu ne pla}a na vreme. Kako bi mogli da u ve}oj meri ”namame” korisnike na potpisivawe takvih ugovora, davaoci ovih finansijskih usluga, koristili su se raznim trikovima za zamagqivawe neugodne su{tine odredbi o naknadi i posledicama wenog nepla}awa.

U tom najosetqivijem delu ~itavog posla, dodatni red je uveden i nedavnim stupawem na snagu novog specijalnog Zakona o za{titi korisnika finansijskih usluga.

Tim propisom su u dobroj meri za{ti}ena prava korisnika lizinga, kredita, ali i prava korisnika trgovinskih usluga. Sada se ove i druge finansijske usluge moraju ogla{avati na razumqiv i jasan na~in, bez obmawivawa potencijalnih korisnika u pogledu ugovornih uslova. I sama ugovorna obaveza sada mora biti jasna i nedvosmislena. Ukoliko naknada za lizing usluge nije fiksna, ona se mo`e mewati samo preko onih elemenata koji se zvani~no objavquju, kao {to je to referentna ka-

16

matna stopa i sli~no. [to je najva`nije, ugovor o lizingu vi{e ne mo`e sadr`ati odredbe kojima se korisnik odri~e prava koja mu pripadaju po zakonu.

Zna~ajna novina je i to, Pi{e: Miroslav da korisnik lizinga moMiwa Nikoli} `e odustati od zakqu~eadvokat nog ugovora o lizingu, u ~lan Rotari kluba roku od 14 dana, s tim da Beograd je du`an da o toj nameri na vreme obavesti lizing ku}u. Podrazumeva se, da, u tom slu~aju, primalac lizinga mora da vrati stvar koju je uzeo na lizing. Vi{e nije dozvoqeno ni prikrivawe realne visine stvarnih tro{kova, koji moraju biti saop{teni korisniku lizinga, pre zakqu~ewa ovog ugovora.

Primaoci lizinga trebalo bi da u ve}oj meri koriste svoje pravo, da, pre zakqu~ewa ugovora, dobiju unapred wegov tekst, kako bi mogli sa svojim advokatom da sagledaju prihvatqivost uslova tog posla. Tako|e, dobro je znati i to, da davalac lizinga vi{e ne mo`e jednostrano mewati kqu~ne elemente ugovora. Ukoliko je ugovorena promewiva lizing naknada, davalac lizinga je du`an da o svakoj izmeni te naknade, prethodno, obavesti korisnika o tome i da mu u prilogu dostavi izmeweni plan otplate predmeta lizinga. I, kona~no, ukoliko u ovim te{kim uslovima privre|ivawa i `ivota, uop{te, do|e do toga da korisnik izgubi posao, ili iz drugih razloga zapadne u imovinske te{ko}e, oni mogu zahtevati od davaoca lizinga, da ovaj proglasi moratorijum (zastoj u otplati) na lizing naknadu za odre|eni period. U tom periodu moratorijuma, davalac lizinga ne}e obra~unavati zateznu kamatu.

Zanimqivo je, i da je uvedena dodatna vansudska za{tita prava korisnika lizinga, ali i drugih finansijskih usluga. Pre svega, primalac lizinga ima pravo na pisani prigovor davaocu lizinga, za slu~aj da se ovaj ne pridr`ava ugovorenih ili zakonskih uslova ili dobrih poslovnih obi~aja. Ukoliko lizing ku}a ne odgovori na taj prigovor, ili ako wen odgovor ne bude zadovoqavaju}i, primalac lizinga mo`e o tome da obavesti i Narodnu banku Srbije. Kod takvog prigovora, korisnik mo`e zahtevati i posredovawe Narodne banke Srbije kod vansudskog re{avawa takvog spornog odnosa. U svakom slu~aju, Narodna banka Srbije je dobila posebna ovla{}ewa kod dovo|ewa u red davalaca lizinga, u slu~aju zloupotreba ili kr{ewa zakona i ugovora. U svakom slu~aju, sporni odnos se mo`e re{iti vansudskim postupkom posredovawa pred Narodnom bankom Srbije. Takav postupak mo`e se zavr{iti i ka`wavawem davaoca lizinga. Pokretawe i vo|ewe takvog vansudskog postupka, me|utim, ne iskqu~uje mogu}nost i sudske za{tite korisnika lizinga í JUL AVGUST 2011.

Rot16-21:Rot16-21.qxd

11.07.2011

12:50

Page 2

AKTIVNOSTI

STVARAM, ZNA^I @IVIM! Nova farmaceutska fabrika u izgradwi.

Milan C. Pe{i} doktor medicine ~lan Rotari kluba Beograd

Budu}e odeqewe za pakovawe lekova

DETINJSTVO: Ro|en sam 19. januara 1931. godine u Ni{u, Srbija, kao tre}i sin u porodici od {estoro dece oca ^edomira - ^ede, trgovca anilinskim bojama i majke Marije.

Gimnaziju i veliku maturu, sa odli~nim uspehom, zavr{io sam u Ni{u, u Prvoj mu{koj gimnaziji, razred VIII 1, a razredni stare{ina bio je prof. Petar I. Lazi}.

Ta generacija ni{kih maturanata dala je veliki broj lekara, farmaceuta, in`ewera, profesora.

MLADOST: Godine 1949. poku{ao sam da se upi{em na Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Odbijen sam, jer je {kolski drug „zadu`en” za pisawe „karakteristika”, u svojoj mladala~koj gluposti napisao da poti~em iz bur`ujske porodice. U to vreme, univerzitetskim vlastima u Zagrebu nije smetalo moje poreklo, te sam postao student Medicinskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu.

Posle o~eve smrti, 1953. godine prelazim u Beograd da nastavim studije, gde sam i diplomirao. U toku studija, zahvaquju}i znawu engleskog i nema~kog jezika, bio sam prevodi-

JUL AVGUST 2011.

lac kolegama sa kojima sam boravio u inostranstvu, na studentskim razmenama.

ZAPOSLEWE: Moje prvo i posledwe radno mesto bilo je u Beogradu. Bio sam lekar u Zavodu za transfuziju krvi Srbije.

INOSTRANSTVO: Za Nema~ku odlazim 1962. godine.

Radio sam kao hirurg i specijalizirao sam urologiju.

PORODICA: Bio sam o`ewen. Imam dve }erke, sina i petoro unu~adi.

Starija }erka je lekar i radi u Bavarskoj na Onkolo{kom odeqewu univerzitetske klinike Minhenskog fakulteta, a mla|a }erka je fizioterapeut u Bavarskoj, dok je sin zaposlen kao mediendeseiner u [tutgartu.

KARIJERA: Posledwih tridesetsedam godina bavim se imunoterapijom koja postaje sve zna~ajnija i vrlo uspe{na kod ve}eg broja oboqewa, a bez negativnih pojava kod obolelog.

Le~ewe timusnim ekstraktima i peptidima po~eo sam prvi u Evropi, u Nema~koj.

Danas se ova metoda pro{irila na sve kontinente.

U oboqewa kod kojih se pokazuju vidni i trajni uspesi le~ewa imunoterapijom timusnim ekstraktima i peptidima, mogu da se ubroje reumatoidni artritis, inflamatorna akutna, autoimuna oboqewa kao i hroni~na oboqewa jetre, prostate, osteoporoza i maligna oboqewa pojedinih organa.

MOTO: Godine 1975. otvorio sam privatnu ordinaciju i kliniku u kojoj obavqam le~ewe uglavnom imunoterapijom timusnim ekstraktima, Ma{ina za puwewe peptidima i mati~nim }elijate~nih lekova ma (Stem Cell).

17

Rot16-21:Rot16-21.qxd

11.07.2011

12:50

Page 3

Iste godine osnovao sam me|unarodno Dru{tvo za ispitivawe timusa, ~iji sam dugogodi{wi predsednik, a tako|e sam predsednik i Nau~nog instituta za ispitivawe timusa u Bad Harzburgu.

Imam prijavqenih nekoliko patenata iz oblasti medicine.

Autor sam i izdava~ sedam nau~nih kwiga iz oblasti timusne terapije. Zamenik sam glavnog urednika „International Journal of ThÚmologÚ”.

Objavio sam vi{e od 75 nau~nih radova.

Kao predsednik internacionalnog Dru{tva za ispitivawe timusa, vi{e od trideset godina odr`avam kontakte sa kolegama i nau~nicima {irom sveta. Imam priliku da upoznam mnoge interesantne li~nosti iz nauke i dru{tvenog `ivota. Moj nau~ni rad ima i vaspitnu komponentu, predavawa {irom sveta namewena su stru~wacima, ali i studentima i {irokoj publici, koju interesuju teme iz oblasti poboq{awa zdravqa biolo{ko – imunolo{kim sredstvima.

Fabriku farmaceutskih proizvoda i lekova na bazi timusnih ekstrakta, peptida, encima i hormona, osnovao sam 1980. godine.

Na gradili{tu nove fabrike

U TRENUCIMA ODMORA: Pisci i pesnici koje rado ~itam i volim jesu: [ekspir, Tolstoj, Beket, Henri Miler, Bukovski, Apdajk, Ivo Andri}, Jovan Du~i}, Momo Kapor, Bora \or|evi} – ^orba.

Li~nosti iz nauke, tehnike i medicine: Nikola Tesla, Albert Ajn{tajn, Robert Openhajmer, I. Met~nikov, Luj Paster, P. Nihans, Albert [vajcer, Aleksandar \. Kosti}. Impresioniraju me trajno.

Filozofi u mom `ivotu i radu, osim Aristotela ~ija mi je logika najbli`a, malo su me interesovali. Ja sam ~ovek prakse i akcije.

Volim svaku muziku koja je prijatna i oplemewuje.

Golf, jahawe, {ah i umetni~ka fotografija moj su hobi.

ROTARI: Ja sam spoqni posmatra~ Rotari kluba Beograd od wegovog osnivawa, sa Draganom Brajerom, pokojnim Perom Rakinom i drugim prijateqima „prvoborcima” iz perioda obnove Rotarija u Srbiji.

Tehni~ki sekretar Kluba gospo|a Mira je divna `ena koja vodi ra~una da redovno dobijam klupski „Informator” i tako pratim rad na{eg Kluba.

Od skora sa zadovoqstvom ~itam i na{ klupski ~asopis „Srpski rotar” koji redovno primam u Bad Harzburgu.

Sa najlep{im rotarijanskim pozdravima! p.s.

Izbegavam re~i bratski i bratimqewe.

Setimo se samo Kaina i Aveqa, a tek da ne spomiwemo „bratske zagrqaje i poqupce” iz bliske pro{losti.

Pre sedamnaest godina fabrika je pro{irena, a krajem 1995. godine pu{tena je u rad sa duplo ve}im kapacitetom.

Fabrika sada proizvodi vi{e od sto vrsta lekova koji se izvoze u mnoge zemqe na svim kontinentima.

Preko pedeset stru~waka razli~itih profila zaposlio sam u ordinaciji, klinici, Institutu, fabrici, izdava~kom i uvozno – izvoznom preduze}u.

Godine 2010. po~eo sam gradwu nove farmaceutske fabrike u Ilsenburgu, koja }e po~etkom 2012. godine biti zavr{ena i pu{tena u rad.

Moj `ivot je rad. Dekart je rekao: „MISLIM, ZNA^I @IVIM”!

Moj `ivotni moto naslawa se na wegovu misao - „STVARAM, ZNA^I @IVIM”!

Modernim jezikom re~eno – ja sam „Þorkaholics”!

Moj ideal je po{tovati i ceniti osnovna qudska prava. Isto tako mislim da je po{tovawe i podr`avawe pravila dru{tvene zajednice va`no. Vrednosti pravednog dru{tva su osnov za pre`ivqavawe i opstanak qudske rase. ^ovek se isuvi{e udaqio od prirode. Promena odnosa izme|u ~oveka i prirode je neminovna i hitno potrebna.

Pored svih mojih aktivnosti na raznim poqima, ostao sam „nepopravqivi” lekar. Moje najve}e zadovoqstvo je kada pomognem pacijentu, naro~ito imunobiolo{kom, odnosno, timusnom ili terapijom mati~nim }elijama, koje zagovaram i predstavqaju sastavni deo mog `ivota.

POLITIKA: Za dnevnu politiku nemam vremena. Svoje politi~ko mi{qewe stvaram bez iluzija.

Smatram da su politi~ari nesavr{eni isto kao i celo ~ove~anstvo. Politi~ari su mi daleki kao partneri i prijateqi, mada su potrebni svakom dru{tvu.

18

[TA JE TIMUS? TIMUS, od gr~ke re~i timos – sedi{te du{e, je glavna `lezda na{eg imunog sistema.

Ona je va`na karika u neuroendokrinolo{koj osovini od hipofize do nadbubre`ne `lezde.

U detiwstvu je wena te`ina do 40 grama, a u starosti se smawuje. Gra|ena je iz dva re`wa koji se nalaze ispred srca i iza prsne kosti (sternum).

Dobra funkcija timusa osigurava dobar rad imunog sstema, a time i na{eg zdravqa.

Qudi koji ~esto pate od hroni~nih infekcija, „polenske groznice”, alergije, migrene, reumatoidnog artritisa i drugih bolesti, obi~no imaju poreme}enu ili smawenu funkciju timusa.

Timusni hormoni su izuzetno va`ni za otpornost i borbu protiv bakterija, virusa, gqivica i malignih oboqewa pojedinih organa. Iz literature i dugogodi{we prakse izve{taji govore o veoma dobrim terapeutskim rezultatima kod virusnog hepatitisa B iC i Herpes simpleks.

Jedan od timusnih hormona timozin reguli{e sazrevawe T limfocita koji su veoma va`ni kod infektivnih i virusnih oboqewa kao i kod malignih i stresnih situacija.

Nivo timusnih hormona je kod starijih osoba nizak kao i kod AIDS-a. Primenom timusnih preparata nadokna|ujemo organizmu substitui{emo) one supstance koje su u organizmu smawene ili nedovoqne, a neophodne za dobar rad.

Hroni~ni stres kome smo stalno izlo`eni u porodici, na radnom mestu, u stalnoj brizi za „hleb na{ dana{wi” smawuje na{ imunitet i tako br`e obolevamo. Autoimune bolesti nastaju kada imunolo{ki sistem po~ne da stvara antitela protiv sopstvenog organizma.

U autoimunolo{ka oboqewa ubrajamo reumatoidni artritis, sistemski lupus (SLE), multiple sklerozu (MS), Sjorgenov sindrom i uvelitis.

Danas se u le~ewu autoimunih oboqewa koriste kortikoidni preparati koji posle du`e primene izazivaju ne`eqene posledice na pojedinim organima.

Mo`da najefikasniji na~in za ponovno uspostavqawe zdravog imuno sistema je poboq{awe rada `lezde timus.

Timusni preparati i mati~ne }elije (Stam cell) mogu da budu uspe{na alternativa.

JUL AVGUST 2011.

Rot16-21:Rot16-21.qxd

11.07.2011

12:43

Page 4

AKTUELNOSTI FONDACIJA SOLIDARNOSTI SRBIJE

PISMO O FAKULTETU Po{tovani, `elimo da Vas obavestimo da je Fondacija solidarnosti Srbije osnovala Departman za socijalni rad zajedno sa Fakultetom za medije i komunikacije. Ideja o osnivawu Fakulteta za socijalni rad potekla je od ustanova socijalne za{tite i socijalnih radnika sa vi{om stru~nom spremom koji su istakli posebnu zainteresovanost za mogu}nost da nastave {kolovawe.

Rukovodili smo se i ~iwenicom da u Evropi i biv{im dr`avama SFRJ, postoje ovakvi fakulteti, ~iji su programi usmereni na sticawe op{tih znawa iz socijalne politike i socijalnog rada, ali i na sticawe posebnih znawa i socijalnih ve{tina koje se o~ekuju od socijalnih radnika sa visokom stru~nom spremom.

Fondacija je obezbedila sredstva za tro{kove pripreme uslova za osnivawe studija socijalnog rada i sprovo|ewa ostavinske voqe Ostavioca zadu`bina, koje su poverene Fondaciji solidarnosti na upravqawe. Donete su izmene Pra-

O diferencijalnim ispitima i roku za wihovo polagawe odlu~uje Komisija Fakulteta.

Sve detaqe u vezi sa upisom i potrebnu dokumetaciju mo`ete prona}i na sajtu ÞÞÞ.fmk.singidunum.ac.rs Osoba za kontakt je Katarina Milenkovi}, telefon +381 63 1120 713. Informacije mo`ete dobiti i u Fondaciji solidarnosti Srbije na slede}e brojeve telefona +381 11 26-45-458, +381 11 26-44-351 ili na e-mail info¿fondacijasolidarnosti.org.rs Cena studirawa za {kolsku 2011/2012 je 1800 eura u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu Narodne banke Srbije na dan pla}awa. [kolarina se pla}a u devet jednakih mese~nih rata. Prva rata pla}a se pri upisu i iznosi 200 eura. U navedenu cenu ukqu~eno je polagawe ispita i potrebna literatura.

Fakultet za medije i komunikacije raspola`e uslovima za studirawe na daqinu.

U o~ekivawu budu}e saradwe srda~no Vas pozdravqamo.

DEPARTMAN ZA SOCIJALNI RAD Fakultet za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum Kara|or|eva 65, Beograd Dekan prof. dr Nada Popovi} Peri{i}, s.r.

FONDACIJA SOLIDARNOSTI SRBIJE dr Vladimir Ili},* direktor Dobriwska 11, Beograd ................................................................

PROGRAM OSNOVNIH AKADEMSKIH STUDIJA SOCIJALNOG RADA

vilnika o dodeli humanitarne pomo}i Fondacije solidarnosti Srbije, po kome }e se pla}ati deo studijskih tro{kova na ovom departmanu za studente iz socijalno ugro`enih kategorija i zaposlenima u ustanovama socijalne za{tite, koji su zavr{ili Vi{u {kolu za socijalne radnike.

Sva potrebana dokumentacija za akreditaciju osnovnih i master studija zavr{ena je i proces akreditacije je u toku.

Studijski program SOCIJALNI RAD na osnovnim akademskim studijama traje ~etiri godine prema standardima Bolowske deklaracije. Po zavr{etku studija, sti~e se zvawe DIPLOMIRANI SOCIJALNI RADNIK. Studijski program ~ine obavezni i izborni predmeti. Student mo`e uticati na strukturu studijskog programa kroz izborne predmete i oblikovati svoj akademski profil. Pravo da konkuri{u imaju svi kandidati sa prethodno zavr{enim sredwim ~etvorogodi{wim obrazovawem.

Detaqnije informacije za upis na master studije bi}e dostupne od avgusta meseca teku}e godine, a upis na master studije je u septembru.

Prijavqivawe za konkurs za upis na prvu godinu studija traje od 6. do 24. juna.

Upisno testirawe je 20. i 27. juna. Na testirawu se pola`e engleski jezik.

Za studente koji se upisuju na tre}u godinu studija upis je od 20. juna do 15. jula. Studenti koji su zavr{ili Vi{u {kolu za socijalne radnike pola`u dva diferencijalna ispita: Uvod u teorije socijalnog rada i Teorije socijalnog rada. Posledwi rok za polagawe diferencijalnih ispita je VI semestar.

Studenti koji su zavr{ili druge vi{e {kole ili prelaze sa srodnih fakulteta treba da dostave Potvrdu o polo`enim ispitima.

JUL AVGUST 2011.

I SEMESTAR Sociologija Uvod u pravo Osnove psihologije sa psihologijom li~nosti Uvod u socijalnu pedagogiju Socijalna politika Strani jezik 1 U prvom semestru nema izbornih predmeta, studenti slu{aju pet obaveznih predmeta i strani jezik.

II SEMESTAR Sociologija porodice Informatika i statistika Socijalna psihologija Strani jezik 1 Osnove interpersonalnih ve{tina* Osnove ekonomije* Univerzalna qudska i de~ja prava* Izborni predmeti su ozna~eni* Studenti slu{aju tri obavezna predmeta i dva izborna predmeta i strani jezik.

III SEMESTAR Sistemi socijalnog osigurawa Uvod u teorije socijalnog rada Eti~ke osnove socijalnog rada Strani jezik 2 Akademsko pisawe u socijalnom radu* Ve{tine komunikacije u socijalnom radu* Razvojna psihologija* Socijalna administracija* Izborni predmeti su ozna~eni* Studenti slu{aju tri obavezna, dva izborna predmeta i strani jezik.

IV SEMESTAR Porodi~no pravo Teorije socijalnog rada Socijalni rad sa pojedincem i porodicom

19

Rot16-21:Rot16-21.qxd

11.07.2011

12:51

Page 5

AKTIVNOSTI Strani jezik 2 Stru~na praksa 1 Marginalne dru{tvene grupe* Socijalna gerontologija* Evropska socijalna politika* Izborni predmeti su ozna~eni* Studenti slu{aju tri obavezna, dva izborna predmeta, strani jezik i stru~nu praksu.

V SEMESTAR Socijalni rad sa grupom Sistemi socijalne za{tite Dru{tvene devijacije Stru~na praksa 2 Socijalni rad sa decom bez roditeqskog starawa* Socijalni rad u vaspitnim i obrazovnim ustanovama* Socijalni rad i nasiqe* Zastupawe u socijalnom radu* Izborni predmeti su ozna~eni* Studenti slu{aju tri obavezna, dva izborna predmeta i stru~nu praksu.

ROTARI KLUB KUCURA VRBAS Po{tovani prijatequ u Rotariju, proslava prve godi{wice ~artera RK Kucura-Vrbas odr`ana je 29 aprila 2011. godine u Kucuri u restoranu „Ba~ki ru~ak”.

Posle tople dobrodo{lice Borislava Mu{iki}a, predsednika RK Kucura-Vrbas i pozdravne re~i Slavomira Ruskovskog, prvog predsednika, kratak govor je odr`ao i dragi kum na{eg kluba, Milorad Petrovi}, ~lan RK Novi Sad, kao i predstavnici RK Subotica i RK Kula.

Proslava je nastavqena uz prijatne zvuke tambura{kog orkestra „Biseri” U toku ve~eri je organizovana prodaja „kucurske dudova~e” i odr`ana tombola, ~iji su prihodi nameweni u humanitarne svrhe.

Rotarijanski pozdrav od Ane Ruskovski

VI SEMESTAR Porodica i porodi~ni odnosi Osnove savetovawa u socijalnom radu Socijalni rad sa decom i mladima u sukobu sa zakonom Stru~na praksa 3 Preventivni programi u psiho – socijalnoj praksi* Psihopatologija dece i mladih* Socijalni rad sa zavisnicima* Socijalni rad i interpersonalni sukobi* Izborni predmeti su ozna~eni* Studenti slu{aju tri obavezna, dva izborna predmeta i stru~nu praksu.

VII SEMESTAR Metodologija dru{tvenih istra`ivawa Timski rad u socijalnom radu Socijalni rad u zajednici Stru~na praksa 4 Socijalni rad i volonterski menaxment* Socijalne mre`e u zajednici* Socijalni rad sa osobama sa invaliditetom* Socijalni rad sa starima* Izborni predmeti su ozna~eni* Studenti slu{aju tri obavezna, dva izborna predmeta i stru~nu praksu.

VIII SEMESTAR Socijalni rad i mentalno zdravqe Ve{tine u socijalnom radu Stru~na praksa 5 Socijalni rad u zavodskim i penalnim ustanovama* Socijalne intervencije u kriznim situacijama* Izborni predmeti su ozna~eni* Studenti slu{aju tri obavezna, jedan izborni predmet, stru~nu praksu.

MASTER STUDIJE SOCIJALNOG RADA I SEMESTAR Istra`ivawa u socijalnom radu Socijalni problemi i socijalni rad Prevencija poreme}aja pona{awa dece i mladih Socijalni razvoj i planirawe Porodi~na terapija u socijalnom radu* Socijalni marketing* Civilni sektor i socijalni rad* Izborni predmeti su ozna~eni* Studenti slu{aju ~etiri obavezna i dva izborna predmeta.

II SEMESTAR Supervizija u socijalnom radu Menaxment u socijalnoj za{titi Studije roda* Medijacija u socijalnom radu* Studenti slu{aju jedan obavezni i jedan izborni predmet.

Master rad. ....................................................................

* Dr Vladimir Ili} je ~lan Rotari kluba Beograd

20

JUL AVGUST 2011.

Rot16-21:Rot16-21.qxd

11.07.2011

12:51

Page 6

IZ KLUPSKIH BILTENA ROTARI KLUB BEOGRAD DUNAV

MOGU LI „NOVE” TEHNOLOGIJE POMO]I SLU@ENJU I DRU@ENJU Ve} nekoliko godina iz centrale Rotarija apeluju da se koriste „nove” tehnologije radi pobolj{anja komunikacije me|u ~lanovima i sa {irom javno{}u.

Mo`da zbog majke, koja je polovinom {ezdesetih radila u ERC-u SDK, na jednom od tri postoje}a IBM servera u tada{njoj Jugoslaviji, mo`da zbog ujaka, jednog od onih „softvera{a” {to su programe lemili na mati~noj plo~i, mo`da zato {to sam i{la u 9. beogradsku gimnaziju (prva srednja {kola u Beogradu koja je imala smerove operater i programer na ra~unaru), tek meni „nove” tehnologije nikada nisu bile bauk.

Kao {to ~uveno pravilo ka`e da ako imate tremu pred javni nastup dovoljno je da publiku zamislite u donjem ve{u tako i sve predstavnike „novih” tehnologija treba da posmatrate kao ne{to komplikovanije olovke i stvar }e biti jednostavnija.

Da proverimo ovu ideju: Sredstva „novih” tehnologija ne ra|aju se ve} ih pravimo.

Sredstva „novih” tehnologija planiraju i prave ljudi, a ne neka vi{a rasa.

Sredstva „novih” tehnologija nemaju svoju li~nost, ideje, snove, te`nje.

Sredstva „novih” tehnologija slu`e da zabele`ite misao, zadatak,… ili po{aljete poruku.

Da biste koristili sredstva „novih” tehnologija ne morate znati kako se prave.

Da biste koristili sredstva „novih” tehnologija ne morate da ih volite.

Sada kad smo to razjasnili prelazimo na bitniji deo - da li svakim segmentom upotrebe „novih” tehnologija moraju svi da se bave?

Odgovor bi morao da bude jasan - ba{ kao {to ni ~asopis ne mo`e da ure|uje i puni sadr`ajem jedan jedini ~ovek, zbog {irine koju danas imaju „nove” tehnologije potrebno je da se njima bavi tim.

Timskim radom izbegava se „zamor materijala”, a u komunikaciji sa dru{tvom u kome `ivimo i radimo pomo}u razli~itih sredstava dopiremo do razli~itih ciljnih grupa.

Pomenu}u ne bezna~ajan razlog za upu{tanje u avanturu zvanu kori{}enje „novih” tehnologija - otvorenost ka njima pokazuje spremnost klubova da rastu, da primaju mla|e ~lanove iz generacija koje shvataju za{to sam kroz ceo tekst re~ „nove’’ stavljala pod navodnike, da pru`e {ansu mladima da se uklju~e u rad kluba na vrlo neposredan i da na vidljiv na~in daju svoj po~etni doprinos.

Za kraj mini pregled kori{}enja „novih” tehnologija u na{em distriktu: Od 62 kluba, koliko u Rotari distriktu 2483 postoji u trenutku pisanja teksta, Þeb sajt imaju 32 (od toga osam sajtova ne radi), stranicu na Facebook-u ima {est klubova. Kanal na Ùoutube sajtu mislim da ima jedan jedini klub, a isto je stanje i na MÚSpace platformi. Linkedin, najve}a profesionalna dru{tvena mre`a tako|e nije zanimljiva klubovima iz na{eg distrikta, a TÞitter ili neki od foto-sajtova da ne pominjem í Milica Mladenovi}

REKLI STE...

O LISTU

RADOJICA SVORCAN ROTARI KLUB BEOGRAD DUNAV

„Rotar” je super i ima dovoqno razloga da ga podr`imo i da se borimo za wegov kvalitet i prosperitet.

JUL AVGUST 2011.

21

Rot22-23:Rot22-23.qxd

11.07.2011

13:00

Page 1

MESECOSLOV

juL 2011.

1887. po~ela je sa radom prva meteorolo{ko – astronomska stanica u Srbiji.

U Rotari kalendaru ovaj mesec posve}en je PISMENOSTI I HUMANOSTI. 2004. Manastir Visoki De~ani, zadu`bina kraqa Stefana Uro{a III De~anskog (1321–1331), uvr{}en je u listu svetske ba{tine UNESKO.

1941. U Beogradu, na Bawici, Nemci su osnovali Bawi~ki koncentracioni logor.

1

PRIMOPREDAJNI BAL ROTARI KLUBA BEOGRAD U HOTELU HÙATT. R K KIKINDA – primopredajna sve~anost.

2 3 4 5 6 1886. Nema~ki in`ewer i konstruktor Karl Benc vozio se u prvom vozilu sa benzinskim motorom.

1631. U Parizu je po~ela da radi prva u svetu agencija za zapo{qavawe.

Nacionalni praznik SAD Dan nezavisnosti.

R K VAQEVO – dani Brankovine.

1956. U Beogradu je ostvaren prvi javni TV prenos be`i~nim putem.

Beogra|ani su pratili program na ~etrdesetak prijemnika sme{tenih u izlozima prodavnica.

R K BEOGRAD SKADARLIJA– primopredajna sve~anost

1926. Ro|en je srpski glumac Pavle Paja Vujisi}.

Orson Vels ga je opisao kao „vulkan glume, `ivota i snage”.

1798. Turci u beogradskoj Kuli Neboj{a udavili gr~kog revolucionara i pisca Rigu od Fere.

7 8 9 10 11

1898. SAD anektirale Havajska ostrva, koja su 1959. godine postali pedeseta savezna dr`ava SAD.

1839. Umro je srpski knez Milan Drugi Obrenovi}. (vladao – tri nedeqe!).

1869. Usvojen je novi Ustav Srbije, koji uvodi biranu Narodnu skup{tinu.

R K BEOGRAD – DUNAV primopredajna sve~anost

100. g. pre n. e. ro|en je rimski imperator, vojskovo|a, pisac Gaj Julije Cezar.

1878. Zavr{en je Berlinski kongres, na kojem je revidiran Sanstefanski mirovni ugovor. Odlukama Berlinskog kongresa Srbiji su prikqu~ene oslobo|ene teritorije na jugu.

12 13 14 15 16

RK SUBOTICA primopredajna sve~anost

1917. Na talasu antinema~kih ose}awa u Velikoj Britaniji tokom Prvog svetskog rata, britanska kraqevska ku}a promenila je ime Saks – Koburg – Gota u Vindzor.

1789. Padom zloglasne tvr|ave i zatvora Bastiqa otpo~ela je Francuska revolucija.

1099. U Prvom krsta{kom ratu, Krsta{i su zauzeli Jerusalim.

1855. U Struganiku kod Vaqeva ro|en je srpski vojvoda @ivojin Mi{i}, u~esnik svih ratova Srbije od 1876. do 1918. godine i jedan od najbriqantnijih vojskovo|a Prvog svetskog rata.

1969. Ameri~ki astronaut Nil Armstrong postao je prvi ~ovek koji je stupio na Mesec.

1861. U Novom Sadu osnovano je Srpsko narodno pozori{te.

17 18 19 20 21 1846. Prvi put u medicini primewena je narkoza u operativnom zahvatu.

1816. Ro|en je osniva~ najstarije novinske agencije u svetu Paul Julius fon Rojter.

1957. Umro je na{ in`ewer Nikola Mirkov, idejni 1817. Vo|a Prvog srpskog 1984. Sovjetski tvorac kanala Dunav – ustanka \or|e Petrovi} kosmonaut Svetlana 1963. Glavni grad Tisa – Dunav. Godinama je Kara|or|e je, po povratku Savickaja iza{la je Makedonije, Skopqe, prou~avao slo`eno stawe u otaxbinu iz Rusije iz svemirskog broda pogodio je katastrofalan voda u Vojvodini i (preko Austrije), ubijen „Sojuz 12” i postala prva zemqotres. zakqu~io da je jedino u Radovawskom Lugu `ena koja je re{ewe izgradwa velikog kod Velike Plane. „kro~ila u vasionu”. kanala.

22 23 24 25 26

356. god. pre n. e. ro|en je Aleksandar Makedonski, najve}i vojskovo|a Starog veka.

1945. Ameri~ki bombarder 1915. Ro|en je tipa „B – 25” udario je, italijanski operski pri gustoj magli, peva~ Mario del Monako, u „Empajer stejt bilding” koga su muzi~ki u Wujorku, tada najvi{u kriti~ari proglasili zgradu u svetu, „tenorom epohe”. usmrtiv{i 14 qudi.

2003. Posledwa „buba” si{la je sa proivodne trake u 1684. Poginuo je Meksiku - „folksvagen” broj 21. 529. 464, koliko ih je za 68 Vuk Mandu{i} u borbi godina proizvedeno u Nema~koj protiv Turaka. Uz Stojana Jankovi}a i Iliju i drugim zemqama, ~ime je okon~ana istorija najdu`e Smiqani}a, najomiqeniji je junak usko~ke epske proizvo|enog automobila. poezije.

Izgled omiqene „bube” delo je Ferdinanda Por{ea.

27 28 29 30 31 2008. Umro je Mate Parlov, najboqi bokser biv{e Jugoslavije.

22

JUL AVGUST 2011.

Rot22-23:Rot22-23.qxd

11.07.2011

13:01

Page 2

avgust 2011.

1952. Ro|en je Zoran \in|i}.

Jedan je od inicijatora (sa jo{ 12 intelektualaca) obnove Demokratske stranke.

1

Ovo je mesec ^LANSTVA i [IREWA ROTARIJA, vreme u kome se aktivnosti usmeravaju ka potrebi Rotarija za nala`ewem novih ~lanova i osnivawem novih klubova.

Sveti prorok Ilija – Ilindan.

1884. U Beogradu je zavr{en `elezni~ki most preko Save. Zahvaquju}i wemu narednog meseca pu{tena je u saobra}aj pruga Zemun – Beograd.

1888. Ro|en je u ^a~ku dr Milan Stojadinovi}, srpski politi~ar, ekonomski stru~wak. ^lan je Rotari kluba Beograd, Guverner Distrikta 77 – Jugoslavija, ~lan Borda direktora R I.

1962. Umrla je ameri~ka filmska glumica Norma Xin Mortenson, poznata kao Merilin Monro jedan od najve}ih erotskih simbola u istoriji filma.

2 3 4 5 6

1858. Britanski parlament usvojio je zakon prema kojem je indijska vlada, do tada u nadle`nosti Isto~noindijske kompanije, potpala pod nadle`nost britanske krune.

1858. Kraqica Viktorija I odabrala je Otavu za prestonicu Kanade – tada Britansku severnu Ameriku, a od 1867. godine Dominion Kanadu.

1804. Pogubqene su turske dahije na ostrvu Ada Kale, na Dunavu, nedaleko od Beograda.

7 8 9 10 11

1981. Kompanija ,,IBM’’ prikazala je svetu prvi li~ni ra~unar.

1217. Krunisan je prvi srpski kraq Stefan Nemawi} (Prvoven~ani).

1813. Poginuo je srpski junak hajduk Veqko Petrovi}.

1942. U no}nom juri{u na hrvatsko usta{ko utvr|ewe Kupres u Drugom svetskom ratu poginuo je partizanski komandant Simo Simela [olaja.

1893. Francuska je postala prva dr`ava u kojoj je uvedena obaveza stavqawa registracionih tablica na motorna vozila.

1842. u Velikoj Britaniji 1883. Petar Prvi deci mla|oj od 10 godina Kara|or|evi} o`enio se zakonom je zabrawen rad princezom Zorkom, u podzemnim kopovima }erkom crnogorskog kwaza rudnika.

Nikole Petrovi}a.

1057. Poginuo je {kotski kraq Makbet, ~iji je `ivot inspirisao engleskog pisca Vilijama [ekspira da napi{e jednu od svojih najpoznatijih drama.

12 13 14 15 16

ME\UNARODNI DAN MLADIH

1896. Xorx Karmak je otkrio zlato u pritoci reke Klondajk u Kanadi, izazvav{i jednu od najmasovnijih „zlatnih groznica” i istoriji.

1941. Lili Marlen u izvo|ewu Lale Andersen, popularna vojni~ka pesma tokom Drugog svetskog rata, prvi put je javno emitovana u svetu, na talasima Radio Beograda. Bio je to program namewen nema~kim trupama na Mediteranu i u Severnoj Africi.

1984. Umro je srpski de~ji pisac i novinar Du{an Radovi}.

1911. Sliku „Mona Liza” italijanskog slikara Leonarda da Vin~ija 1995. Umro je Hugo Prat, ukrao je iz pariskog proslavqeni muzeja „Luvr” italijanski italijanski strip autor konobar Vi}enco Peru|a. i ilustrator.

Slika je prona|ena i vra}ena u muzej 1913. godine.

17 18 19 20 21 1983. U Beogradu je umro Aleksandar Rankovi}.

1944. Savezni~ke snage oslobodile su Pariz u Drugom svetskom ratu.

Na samom ulasku u grad saveznici su zastali kako bi omogu}ili da u Pariz prvo u|e general [arl De Gol sa svojim Slobodnim Francuzima.

22 23 24 25 26

1864. Potpisana je @enevska konvencija o za{titi rawenika u ratu, {to je prethodilo osnivawu Crvenog krsta.

1957. U Beogradu je otvorena prva sajamska priredba – Me|unarodni sajam tehnike.

1907. Kraq Srbije Petar I Uspenije Presvete Kara|or|evi} polo`io je Bogorodice – Velika kamen temeqac za zdawe Gospoina.

Narodne skup{tine u Beogradu.

1813. Umro je srpski junak Gradwa je okon~ana Jovan Kursula. posle 30 godina.

1914. Zavr{ena je Cerska bitka, prvi veliki okr{aj u Prvom svetskom ratu.

1839. Osnovana je Prva beogradska gimnazija.

1354. Srpski dr`avni sabor proglasio je u Seru 1918. Izvr{en je atentat (grad na istoku dana{we na vo|u sovjetske dr`ave gr~ke Makedonije) Du{anov zakonik (kona~na verzija).

Vladimira Ili~a Prvi deo objavqen je u Lewina, od ~ijih se srpskoj prestonici posledica nije oporavio Skopqu 1349. godine. do smrti.

EVROPSKA NO] SLEPIH MI[EVA

27 28 29 30 31 1289. Osnovana je Inkizicija, dr`avni sud Katoli~ke crkve.

JUL AVGUST 2011.

23

Rot24-25:Rot24-25.qxd

11.07.2011

13:02

Page 1

^ARTER SVE^ANOST NOVOG DISTRIKTA 2483 SRBIJA I CRNA GORA

SAMO AKO SMO ZAJEDNO U PRIJATELJSTVU Kristalnoj dvorani beogradskog hotela HÙATT ReU gencÚ, u subotu, 25. juna 2011. godine odr`ana je ~arter sve~anost osnivawa novog distrikta velike Rotari porodice.

Po~etak sve~anosti je kasnio jer su se mase sporo probijale preko mostova ka Novom Beogradu.

Daaa... danas je dvadeset peti jun! ^olin koncert!

Ka`u: prisutno osamdeset hiqada wegovih qubiteqa!

Beli novinar je tako|e kasnio i u stvari, taman stigao da se vidi i pro}aska sa prijateqima.

Oko stola za prijavqivawe gostiju prili~na gu`va, a na stolu, pored ostalog, na{li su se i primerci bugarskog izdawa lista o rotariju.

Prijateqi na{e male redakcije na poklon su doneli aktuelni, ~etvrti broj lista „SRPSKI ROTAR” za sve prisutne u dvorani, ali je svaki primerak lista bri`nom odlukom i rukom doma}ina sve~anosti ubrzo uklowen i - nije nam vra}en.

Tako je 256 prisutnih gostiju u dvorani uskra}eno da za uspomenu ponese ovaj primerak na{eg lista.

Po~etak dru`ewa je po~eo od: 18.00 – 19.00 – Registracija gostiju i koktel dobrodo{lice; 19.00 – 20.00 – ^arter sve~anost i kulturno umetni~ki program KUD „Gradimir” 20.00 – 24.00 – Gala ve~era i… ...prvi guverner novog nam distrikta u rotarijanskoj 2011 / 2012 godini je Vesna Baltezarevi}.

A sa U{}a je grmelo... DOBRA VAM NO], PRIJATEQI, DOBRO NAM DO[LI...

O Vesni, wenom vi|ewu Rotarija i planiranom radu u distriktu mogli ste da pro~itate u majskom broju tri na{eg lista, a ovde je deo sve~anosti zaustavqena u fotografiji...

24

JUL AVGUST 2011.

Rot24-25:Rot24-25.qxd

11.07.2011

13:02

Page 2

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB NOVI SAD DUNAV Po{tovani prijateqi u Rotariju, sa velikim zadovoqstvom Vas obave{tavamo da je Rotari klub Novi Sad Dunav 11. juna 2011. godine uspe{no organizovao [esto kulinarsko takmi~ewe Rotary Food Contest 2011 i ostvario ciq: kupovinu novog dostavnog vozila „[koda praktik” za Crveni krst Vojvodine kojim }e se prevoziti hrana iz narodnih kuhiwa nemo}nim i bolesnim korisnicima na{eg grada i okoline.

Vrednost ovog vozila je 9.300 EUR u dinarskoj protivvrednosti i sa ponosom isti~emo da smo ovaj iznos obezbedili.

Kulinarskim takmi~ewem smo prethodnih godina uspeli da realizujemo vi{e va`nih projekata: kupimo opremu i pokrenemo izdavawe ~asopisa za slepe, doniramo greja~e za krv Hematolo{kom odeqewu Instituta za majku i dete, obezbedimo klime za porodili{te na Klinici za ginekologiju i aku{erstvo, isporu~imo dozere za sapun i dr`ace ubrusa za preko 50 isturenih odeqewa osnovnih {kola {irom Vojvodine, podelimo preko 40 kompjutera {kolama.

Ponosni smo {to smo ponovo uz dru`ewe i pomo} rotarijanaca iz Srbije i regiona i nesebi~nu podr{ku donatora i prijateqa, prikupili sredstva za kupovinu dostavnog vozila.

Kulinarsko takmi~ewe smo organizovali na najlep{oj pla`i na Dunavu koja ove godine obele`ava 100. ro|endan. Nadamo se da ste u`ivali u ambijentu novosadske pla`e [trand, gostoprimstvu doma}ina Rotari kluba Novi Sad Dunav i specijalitetima koje su nam pripremali takmi~ari i ugledni novosadski restorani.

Zahvaqujemo se srda~no svima Vama koji ste podr`ali realizaciju vrednog ciqa i svojim dolaskom doprineli da olak{amo svakodnevnu ishranu na{ih sugra|ana, podignemo nivo svesti u okru`ewu o ovom zna~ajnom problemu i poka`emo javnosti plemenitost ideja zbog kojih smo okupqeni u Rotari pokretu.

Na{ doprinos je dragocen!

Posebno se zahvaqujem gostima iz iz bratskih klubova RC Segedin Tisa i Metropoliiten Beograd, predstavnicima Rotari klubova Kula, Stara Pazova, Beograd Singidunum, Novi Sad, Beograd Sava, Beograd Skadarlija, Rotaract Novi Sad...

Vidimo se slede}e godine na RotarÚ Food Contest-u 2012 sa novim plemenitim ciqem i zajedni~kom `eqom da doprinesemo boqitku sredine u kojoj `ivimo, stvaramo i vaspitavamo decu.

Va{a u Rotariju, Vesna Latinovi} predsednik 2010-2011 Rotari Klub Novi Sad Dunav

REKLI STE...

O LISTU

JUL AVGUST 2011.

25

„[koda praktik”

Rot26-27:Rot26-27.qxd

11.07.2011

13:03

Page 1

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB BEOGRAD DUNAV

REPUBLIKA SRBIJA DOBILA SVOJE MESTO U ROTARIJEVOM ME\UNARODNOM PARKU PRIJATELJSTVA ~etvrtak, 12. juna 2008. godine u Rotarijevom U me|unarodnom parku prijateljstva obavljena je mala sve~anost.

Park je lociran u Evanstonu, u severnom predgra|u ^ikaga, dr`ava Illinois, blizu jezera Mi~igen u kome se nalazi svetska centrala Rotarija kao i presti`ni svetski univerzitet Northwestern.

Park je otvoren {ezdesetih godina pro{log veka, zauzima oko dva hektara povr{ine i predstavlja `ivopisan izraz principa Rotarija u svetu, sa lepim stazama, drve}em i raznobojnim cve}em. To je mesto spokoja, posve}eno miru i razumevanju me|u nacijama i napravljeno u ~ast svih Rotari klubova u svetu (tada ih je bilo u oko 90 zemalja). ro{lo je ve} tridesetak godina od kada nije zaP sa|eno nijedno drvo u me|unarodnom parku prijateljstva, koji je izvorno bio projekat Rotari kluba iz Evanstona.

Zahvaljuju}i jednom ~lanu tog Rotari kluba ova tradicija je promenjena, Dario Kerkez je ukazao ~ast Republici Srbiji, zemlji u kojoj

je odrastao i tom prilikom kratko se obratio okupljenima na cermoniji sa|enja drveta: ,,Kada sam saznao istoriju ovog parka, video sam priliku da se ta istorija i nastavi gra|enjem miroljubivih odnosa me|u nacijama celog sveta. Sa|enje ovog drveta da}e trajni doprinos da gra|ani Amerike i svi posetioci parka, koji dolaze iz celog sveta vide da Republika Srbija jeste i da }e uvek biti zaslu`ni ~lan me|unarodne zajednice”.

Na po~etku ceremonije ispred zastava slu{ane su himne SAD i Republike Srbije. rijatelj Kerkez i njegovi rotarijanci iz kluba posadili su drvo i simboli~no pome{ali zemlju doP netu iz Srbije sa zemljom gde je drvo (Amelanchier). zasa|jeno. Prikladno ceremoniji postavljena je i plo~ica sa nazivom SERBIA ispred ovog lepog drveta í M. Mladenovi}

MERALA Amelanchier Kozja jabu~ica kako se jo{ zove ovo drvo iz porodice ru`a (Rosacae), dekorativna je od cvetanja do ploda.

Grmolikog je oblika (`bun ili ni`e drvo do 5m), u prole}e dobija bele grozdaste cvetove (naziva se i sne`ni grm) koji su hermafroditni, dok u jesen ima li{}e jarko narand`aste do crvene boje.

Zahteva suva i manje vla`na zemlji{ta i sun~anu stranu. Raste na stenovitim terenima Severne Amerike, delimi~no Azije i ju`ne Evrope, najvi{e na kre~njaku.

Plodovi u vidu malih jabu~ica, od crvene do tamno ljubi~aste boje, po ukusu sli~ni borovnici, jestivi su sve`i ili kuvani.

Kod nekih vrsta je plod zreo u junu.

Unutra{njost drveta je crvenkasta i koristi se za izradu dekorativnih predmeta í

26

JUL AVGUST 2011.

Rot26-27:Rot26-27.qxd

11.07.2011

13:04

Page 2

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB ZEMUN

NESEBI^NO SLU@ITI Good DaÚ Nikola, Nikola mÚ friend I alÞaÚs love to sending Úou good neÞs. Please let all Úour RotarÚ friends knoÞ that ÚesterdaÚ our treasurer Þired the Saint Sava School $15,843.25.

These funds came from the auction items I donated to our annual RotarÚ OlÚmpic fundraising dinner. Each Úear the Club alloÞs me to send all the funds raised from the items I collect to go directlÚ to the school. Life is beautiful.

There is AlÞaÚs a ÝaÚ David ……………………………………..

Dragi prijateqi u Rotariju, `elim da Vas sve obavestim da se desetogodi{wa saradwa sa Rotari klubovima Kanade nastavqa.

Na{ po~asni ~lan David Johnston, past president RotarÚ club of CalgarÚ OlÚmpic sa kojim smo do sada realizovali DESET humanitarnih projekata (Gama kamera i rendgen aparat za Klini~ki centar u ]upriji, opremawe osnovne {kole u Ribnici, ….) i daqe deluje…

Ovog puta je prikupqeno $15,843.25 na donatorskoj ve~eri wihovog kluba.

Sredstva su upla}ena kao pomo} osnovnoj {koli „Sveti Sava” u Ribnici pored Kraqeva.

U nadi da }emo se svi radovati ovako lepoj vesti uz Davidov i moj motto „There is AlÞaÚs a ÝaÚ” pozdravqa vas Nikola Obradovi} DGN 2012-2013 Charter predsednik RC Beograd Metropolitan JUL AVGUST 2011.

27

Rot28-29:Rot28-29.qxd

11.07.2011

13:05

Page 1

NESEBI^NO SLU@ITI

ROTARI PRIJATELJSTVO ROTARÙ FELLOÝSHIP DOBRI LJUDI IMAJU VREMENA. TO JE PRVA ODLIKA DOBROTE. Du{an Radovi}

Pi{e: Nikola Obradovi}

25. jun - Srpski rotarijanci u Engleskoj

25. jun - Past predsednici u slu`ewu

osledwih dvadeset godina imao sam dovoqno prilika da upoP znam Rotari i u praksi i kroz literaturu. I uvek me je kopkalo pitawe: „[ta je to {to potpuno posebno, jedinstveno, izdvaja Rotari od ostalih organizacija?”

Iz samog opisa RotarÚ International, kao organizacije sa jedinstvenom misijom i ciqevima, mogli bi da se izvedu mnogi odgovori na postavqeno pitawe. I svi su oni ta~ni!

U svim tim definicijama i obja{wewima nisam mogao da na|em ono {to je po meni izuzetno va`no. Uvek sam polazio od toga da je nas okupila Rotari ideja i misija. To pre svega pretpostavqa da smo ~lanstvu u Rotari klubovima pristupili dobrovoqno sa `eqom da nam u novoj sredini bude i lepo i prijatno.

Ako na ovaj na~in razmi{qamo do}i }emo vrlo brzo do zakqu~ka da nam je Rotari pru`io izvanrednu mogu}nost da stvaramo nova prijateqstva u dobu `ivota kada to i nije tako lako.

Prijateqstva se obi~no stvaraju negde do zavr{etka {kolovawa, tokom sredwe {kole i fakulteta. Ali Rotari ru{i taj stereotip.

Daje nam {ansu da izgradimo nove odnose i steknemo nove prijateqe bez obzira na generacijski jaz u godinama rotarijanaca.

Duboko sam ube|en da je ja~ina svakog Rotari kluba direktno povezana i uslovqena sa nivoom uspostavqenog prijateqstva me|u ~lanovima kluba. Ovo se naravno propagira preko Distrikta do celokupnog RotarÚ International.

Mnogi moji prijateqi u Rotariju ~esto me pitaju kako imam toliko prijateqa u zemqi i inostranstvu me|u rotarijancima. Mislim da je odgovor veoma jednostavan: da bi imao prijateqa, potrebno je od prvog kontakta i dana da se pona{a{ prijateqski i da stalno gaji{ i unapre|uje{ to prijateqstvo.

30. jun - U poseti bratskom klubu

30. jun - Tri Rotari kluba na istom mestu 2. jul - RK Vaqevo. U Brankovini

28

JUL AVGUST 2011.

Rot28-29:Rot28-29.qxd

11.07.2011

13:05

Page 2

Ideju da napi{em ovaj prilog na{em zajedni~kom Rotari ~asopisu dobio sam tokom dvonedeqne posete rotarijancima u Engleskoj. Na{ bratski Rotari klub Hazel Grove iz okoline Man~estera, a iz Distrikta 1050 organizovao je produ`eni FelloÞship vikend u Irskoj, kome je prisustvovalo nas desetoro iz Beograda. Me|u rotarijancima lako je na}i povod, a ovog puta to je bio zajedni~ki projekat engleskih i srpskih Rotari klubova u obezbe|ivawu filtera za pre~i{}avawe vode u Keniji. Od na{ih klubova pored RK Beograd Metropolitan, u~estvovali su i RK Novi Sad Dunav i RK Beograd Sava. Na svakom koraku, od Dablina i Ring of Kerija u Irskoj, preko vel{kog ostrva Anxelsi, do Bramhola u okolini Man~estera osetili smo {ta zna~i rotarsko prijateqstvo.

Pred sam na{ put prijateqi iz Rotari kluba Kalgari-Olimpik, predvo|eni neumornim Dejvidom Xonstonom obradovali su nas nov~anom pomo}i od 15.843,25 kanadskih dolara za osnovnu {kolu „Sveti Sava” u zemqotresom pogo|enoj Ribnici kod Kraqeva. Po povratku zatekli smo novo iznena|ewe u pozivu za nove projekte ekologije u {kolama u Srbiji, iniciranom od na{ih rotarijanskih prijateqa Danijele ^esarov-Zaug i, uvek za pomo} spremnog, wenog supruga Veselina ^esarova.

Mnogi u na{em Distriktu bili su aktivni, tako da smo nastavili tradiciju organizacije jedrewa tokom leta. Ovog puta u organizaciji RK Beograd Skadarlija i wihovog preduzimqivog predsednika Zorana Dra`ete putovalo se tri nedeqe na relaciji Krf – Sicilija – Malta. Ono {to posebno veseli jeste {to su u~e{}e u ovom nezaboravnom dru`ewu uzeli rotarijanci iz ~etiri Rotari Distrikta.

Kao {to se mo`e zakqu~iti, Rotari ponekad tra`i i male „`rtve” zbog prijateqstva. Mo`da mali pregled mo`e da opi{e te ugodne „napore”: petak 18:00

Povratak iz Engleske – RC Hazel Grov

1. jul

petak 20:00

Predsedni~ka primopredaja – RK Beograd

2. jul

subota 11:00

Predsedni~ka primopredaja – RK Vaqevo – Brankovina

2. jul

subota 20:00

Predsedni~ka primopredaja – RK Subotica

5. jul

utorak 19:00

Redovan sastanak – RK Beograd Metropolitan

5. jul

utorak 20:30

Predsedni~ka primopredaja – RK Beograd Skadarlija

1. jul

2. jul - RK Subotica, primopredajna sve~anost

3. jul - u dru{tvu admirala Zolike Skale

S obzirom na to da je leto u punom jeku, a formiran je na{ novi srpsko-crnogorski Distrikt 2483, imamo izvanrednu priliku da se u opu{tenoj atmosferi dru`imo i pose}ujemo. To }e ujedno biti i prilika da se boqe upoznamo, razmenimo ideje koje vaqa realizovati ako ne ranije, a ono od jeseni koja }e vrlo brzo sti}i í

5. jul - RK Beograd Skadarlija, primopredajna sve~anost

RK Stara Pazova, humanitarna pomo} JUL AVGUST 2011.

29

Rot30-34:Rot30-34.qxd

11.07.2011

13:07

Page 1

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB BEOGRAD ^UKARICA

DRU@ENJE I SLU@ENJE ADA 2011 Po{tovani prijateqi u Rotariju, sa velikim zadovoqstvom Vas obave{tavamo da smo uspe{no organizovali 4. po redu manifestaciju „DRU@ENJE I SLU@ENJE - ADA 2011” dana 11.juna 2011.godine od 9 do 17 ~asova na Adi Ciganliji.

Nadamo se da su svi prisutni u`ivali u velikom broju sportskih manifestacija i prezentacija kao {to su ultimate fight, ma~evawe, kriket, xudo, karate, stoni tenis, mali fudbal, stoni fudbal, pikado, merewe fizi~ke spremnosti, paint ball, a posebno u tradicionalnom takmi~ewu u nadvla~ewu konopca.

Posebnu dra` na{em dru`ewu dali su nastupi KUD-ova koji nastavqaju, zahvaquju}i na{em klubu, svoja dru`ewa i to: KUD „Kriva Reka” iz sela Berivojace-Kosovo i Metohija, KUD „Veselin Masle{a” iz Bawa Luke, KUD „Dimitrije Tucovi}” i KUD „Gradimir Koturovi}” iz Beograda.

Ove godine u slikarskoj koloniji u~estvovalo je 15 mladih i talentovanih slikara ~iji }e radovi biti uramqeni i prezentovani na aukciji slika zakazanoj na na{oj ~arter proslavi 30.oktobra 2011.godine.

Uvereni smo da su i svi prisutni u`ivali u jelima na{ih majstora iz „Lokomotive”, „Ivawice”, „Mike Alasa”, „Nauti~kog Kluba” i `ena iz Inner Ýheel-a koji su nam spremili vrhunske specijalitete kao {to su paprika{, pasuq, girice, ribqe ~orbe, pragwe, kulen, pqeskavice, kobasice i dr. Za pi}e su se pobrinuli na{i sponzori Apatinska Pivara, Coca Cola i Vinarija Status iz Ni{a.

Nastavqaju}i da vodimo ra~una i o zdravqu, na{i lekari su obavili blizu 60 merewa {e}era u krvi i krvnog pritiska, a 17 davalaca krvi, od kojih su mnogi ~lanovi Rotarija i Rotarakta, dali su krv na punktu Zavoda za transfuziju krvi.

Na kraju, ve} prvi finansijski izve{taji nam pokazuju da smo obezbedili dovoqno sredstava za adaptaciju `enskog internata Specijalne {kole „Sveti Sava” na Umci {to }emo uraditi u julu mesecu ove godine a pozvati sve prijateqe i donatore prve nedeqe septermbra 2011.godine na sve~ano otvarawe adaptirane zgrade.

Drugu donaciju obezbedili su na{i prijateqi iz RK Bawa Luka koji }e u u toku ove rotarijanske godine uru~iti komplet narodnih no{wi za igre iz Glamo~a ansamblu KUD-a Kriva Reka iz sela Berivojce sa Kosova i Metohije.

Jo{ jedanput zahvaqujemo se svim prijateqima i donatorima koji su u~estvovali i pomogli u ovoj akciji i dostavqamo Vam fotografije sa manifestacije.

30

Rotarijanski pozdrav.

PAST PREDSEDNIK 2009/10 Petar Spasojevi} PAST PREDSEDNIK 2010/11 Neboj{a Ili} DOLAZE]I PREDSEDNIK Tatjana \or|evi} ^ARTER PREDSEDNIK Vladimir Mati} SEKRETAR KLUBA Ivan Mileti}

JUL AVGUST 2011.

Rot30-34:Rot30-34.qxd

11.07.2011

13:08

Page 2

ROTARI KLUB BEOGRAD ^UKARICA

POMO] DECI JAPANA U FUKU[IMI Po{tovani prijateqi u Rotariju, sa velikim zadovoqstvom Vas obave{tavamo da je Rotari klub Beograd-^ukarica, zahvaquju}i anga`ovawu i donaciji gospo|e Ru`ice Timoti}, poslao u Japan 10 kilograma su{ene crne ribizle i 10 kilograma su{ene borovnice kao prvu pomo} za 160-oro dece u Fuku{imi koja su ostala bez oba roditeqa u katastrofalnom zemqotresu i cunamiju.

Na{ veliki prijateq i doborotvor iz Japana profesorka Teruoka je li~no odnela i uru~ila namirnice koje mnogo zna~e za oporavak dece od radijacije i koja su sa velikim odu{evqewem prihvatila na{e darove.

Profesorka Teruoka im je objasnila i pokazala na globusu gde se nalazi na{a zemqa Srbija i obe}ala, na veliku radost dece, da }e ovakvih poklona biti i u budu}e.

Japanska {tampa je po obi~aju dobro propratila ovu akciju iz razloga {to je profesorka Teruoka zaista poznat i priznat veliki dobrotvor, a posebno {to postoje simpatije prema na{oj zemqi {to su narod i Vlada Japana u mnogo slu~ajeva i potvrdili.

JUL AVGUST 2011.

31

Rot30-34:Rot30-34.qxd

11.07.2011

13:08

Page 3

Mi }emo se potruditi kao klub da u septembru mesecu po{aqemo jo{ jednu po{iqku su{enog vo}a koja ovoj deci zna~e i hranu i lek pa Vam predla`emo da se u okviru Va{ih mogu}nosti ukqu~ite u ovaj projekat.

Molimo Vas da za sve informacije kontaktirate na{eg ~arter predsednika Vladimira Mati}a na +38163 236 929 ili na e-mail: rccukaricabgd¿Úahoo.com

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?

Rotarijanski pozdrav

Predlog Dude, ~itateqke na{eg lista:

LEK U TANJIRU: KOPRIVA U toku proteklih desetak godina u na{oj zemqi naglo je porasla potro{wa proizvoda od belog bra{na koji imaju malu nutritivnu vrednost, a time je naravno opao kvalitet ishrane. Razlog treba tra`iti u padu standarda, ali i u kulturi ishrane, jer ne bi moralo da bude tako, po{to biolo{ki najvrednije namirnice, po pravilu, nisu uvek i najskupqe.

Kopriva na primer daje veliku koli~inu jestive mase i pravi je rudnik hranqivih sastojaka. Ona se s pravom mo`e svrstati u lisnato povr}e koje na trpezi predstavqa pravi lek. Obiluje najraznovrsnijim mineralnim materijama, vitaminima, hlorofilom i biqnim hormonima.

Zbog toga se kopriva smatra prirodnim poluvitaminskim koncentratom.

Kopriva je {iroko rasprostrawena vrsta. Raste svuda, na zapu{tenom, neobra|enom zemqi{tu, po dvori{tima, oko plotova, u {umama, a u posledwe vreme se sve vi{e gaji kao kulturna biqka. Kopriva je svakome dostupna i nije skupa. U svim kwigama o lekovitom biqu, uvek se nalazi i kopriva, ali na`alost ne u dovoqnoj meri i na na{em jelovniku.

Jela od koprive naro~ito se preporu~uju deci, malokrvnim osobama, sr~anim bolesnicima koji se le~e digitalisom, osobama koje se oporavqaju posle prele`anih bolesti, posle zra~ewa i drugih te{kih terapija, u ishrani siroma{noj vitaminima i u ishrani odoj~adi koja se ne hrane maj~inim mlekom.

Za upotrebu su najpovoqniji ne`ni, mladi, sve`i listovi koprive, dok se zimi mo`e koristiti osu{en list koprive, sa~uvan na tamnom mestu. Uz malo kulinarske ve{tine od koprive mogu da se pripreme jeftina, ukusna i zdrava jela, koja ne zaostaju nimalo za jelima od skupocenog povr}a.

Prijateqi u Rotariju, organizujmo u brdsko-planinskim krajevima brawe mlade koprive za decu u Japanu.

Kopriva kao {to znamo mo`e da se jede, a u slu~aju zra~ewa bilo kakvog, koristi se i u kapsulama. Ina~e Japancima mo`e da se po{aqe suva ili smrznuta kao spana}.

32

Kopriva (lat.Urtica dioica), velika kopriva, obi~na kopriva, `ara, pasja kupina je vi{egodi{wa, zeqasta, jednodoma ili dvodoma biqka iz familije Urticaceae.

JUL AVGUST 2011.

Rot30-34:Rot30-34.qxd

11.07.2011

14:41

Page 4

ROTARI KLUB BEOGRAD DUNAV Ovo je zagonetka, koju je po mitu, sfinga postavila Edipu: [TA JE TO [TO UJUTRU IDE NA ^ETIRI NOGE, U PODNE NA DVE, A UVE^E NA TRI? *

Radojica Svorcan poreklom iz Stare Hercegovine, zavr{io je osnovnu {kolu i gimnaziju u Aran|elovcu, Vojnu akademiju u Beogradu, a kasnije i jednogodi{wu {kolu novinarstva u sistemu vojnog obrazovawa. Obavqao je istaknute rukovode}e poslove u vojsci, a oficirsku slu`bu okon~ao je u ~inu majora 1994. Bio je pomo}nik direktora ABC Produkta, Na~elnik odeqewa za informisawe u Vladi SRJ, a kasnije, direktor u Institutu za novinarstvo.

Istra`iva~kog duha nastoji da jasno defini{e pojmove i relacije. @ivi i radi u Beogradu. ^lan je Rotari kluba Beograd Dunav.

MAGIJA SFINGE I SKRIVENI STARI SVET elika sfinga u Egiptu, najstaV rija i najve}a

skulptura na svetu, sve vi{e privla~i pa`wu javnosti, u svetlu novih otkri}a u raznim nau~nim disciplinama. Utvr|eno je da je ona mnogo starija od poznate egipatske civilizacije i da je izgra|ena u davnoj preistoriji, u nepoznatom periodu. Sfinga kao ideja ra{irila se kroz sve stare kulture i ugradila u kolektivnu svest ~ove~anstva. Ali, ne uklapa se u znawa poznate istorije, niti doskora{wa dostignu}a arheologije.

Geolozi su utvrdili ~etiri uzroka erozije na telu sfinge: vodu, vetar, qu{tewe i rastvarawe kamenih soli. Vodena erozija je bazna i najve}a, a preko we {tetu su pravile preostale tri. Erozija od ki{a ili poplava ostavila je jasno vidqiva valovita o{te}ewa, kako na samoj skulpturi, tako i na zidovima kamenog useka oko we, koji ~ine svojevrsnu ogradu, a nastali su u isto vreme kada i sfinga. Takva erozija nije vidqiva ni na jednom drugom objektu na platou Gize. ^ak ni mastabe, iz doba Prve dinastije, koje su napravqene od pe~ene gline na istom prostoru – nemaju tragove takve erozije. Bujice i poplave u Egiptu mogle su postojati samo pre nego {to je Sahara postala pustiwa, a to je znatno pre 5.000 godina. Na osnovu tragova erozije geolozi dopu{taju mogu}u starost sfinge ~ak i do 50.000 godina.

JUL AVGUST 2011.

Wena istorijska i kulturolo{ka pozicija ukazuju na to da je mogla i, trebala biti, progla{ena svetskim ~udom. Istovremeno se pove}ao problem razja{wewa tehnika kojima je isklesana Velika sfinga, jer Egip}ani nisu raspolagali odgovaraju}im alatom. Treba zamisliti mo}nog vladara koji nare|uje izgradwu ogromne skulpture, veli~ine osmospratne zgrade. Zatim neki wegovi stru~waci procewuju kvalitet stene, posebno dubinsku podlogu u koju je uklesan wen ve}i deo. Ne treba zaboraviti izradu projekta na nekakvoj vrsti papira uz upotrebu slo`enog geometrijskog pribora, a zatim wegovo precizno preno{ewe u prostornu dimenziju. Ogroman je posao i rukovo|ewe stotinama radnika koji decenijama o~ajni~ki kle{u mrvice kamena. ^ime? ^ak i po najkonzervativnijim procenama, re~ je o delu iz bakarnog doba. Ali takva dleta su mekana, pa bi bilo potrebno vi{e vremena za wihovo o{trewe, nego za samo klesawe. Ako nau~nici dobro vladaju geolo{kim ~iwenicama, onda je vreme izrade sigurno mnogo starije, pa graditeqi nemaju na raspolagawu ~ak ni taj bakarni alat!? Zidarski posao se ipak ne mo`e zamisliti bez metala, pogotovo ako podrazumeva klesawe kamenih blokova.

Deset velikih piramida su, posle sfinge, najstariji izgra|eni objekti na platou Gize i nesumwivo pokazu-

33

Rot30-34:Rot30-34.qxd

11.07.2011

13:09

Page 5

ju arhitektonsku i gra|evinsku suptilnost kojoj ~ak ni na{a civilizacija nije ravna. S druge strane, brojne mla|e i mawe piramide i ostali objekti izgra|eni u poznatom dinasti~kom periodu, u pore|ewu sa starijima, deluju sasvim bezna~ajno. [kolska logika bi trebala da bude sasvim suprotna – da su prvo gra|eni jednostavniji i mawi objekti, pa tek onda ve}i i slo`eniji, ali u Egiptu nije tako.

liko Laole kod Petrovca na Mlavi i Rudna Glava kod Majdanpeka. @iva je prera|ivana u Vin~i kod Beograda pre vi{e od 6000 godina, mada jo{ nije pozdano utvr|eno za {ta se koristila. Gvo`|e je pre 3400 godina kovano u Leskovcu (Hisar) – nekoliko vekova pre ostalog sveta. Sva ta otkri}a stavqaju Srbiju u samu `i`u svetske arheologije i istorije, pa se vi{e ne mogu i ne smeju ignorisati.

Stari Egipat, sa anti~kim svetom koji ga okru`uje, prepun je neodoqivih zanimqivosti kojima se kwiga „Magija sfinge i skriveni stari svet“ bavi na stru~an i dopadqiv na~in. Brojna interesantna zapa`awa i neuobi~ajene analize omogu}avaju ~itaocu da svojom logikom zaroni u dubine vremena i potra`i odgovore na brojne misterije koje oficijelnu nauku ostavqaju bez odgovora.

Pisac jasno razdvaja nau~ne ~iwenice koje su nesporne od onih oko kojih se stru~waci spore. Posebno notira svoja zapa`awa i razmi{qawa, ~ime daje potpunu ozbiqnost kwizi „Magija sfinge i skriveni stari svet“ i temu odr`ava na nivou ozbiqne nau~ne rasprave í * Re{ewe zagonetke: ^OVEK Ujutru – BEBA, puzi na ~etiri noge, u podne – DETE, ^OVEK, ide na dve noge, a uve~e – STARAC ide na tri noge – uz pomo} {tapa!

Promocija kwige Radojice Svorcana u Rotari klubu Beograd Pa`wa svetskih arheologa fokusirana je i na podru~je Srbije zbog zaprepa{}uju}ih otkri}a u posledwih nekoliko godina. Dok se uporno traga za otkri}em alata, opreme i tehnika kojima su stari Egip}ani gradili svetska ~uda, na na{im prostorima su ubedqivo dokumentovane mnogo starije tehnike rudarewa, topqewa i kovawa metala i znatno naprednije oru|e i oru`je, nego u samoj dolini Nila. To uop{te nije ~udno ako zapazimo ~iwenicu da su stari metalci na podru~ju Srbije obra|ivali bakar, a kasnije i bronzu, skoro tri hiqade godina pre Egip}ana. Preciznije re~eno, bakarno ili metalno doba na planeti Zemqi po~elo je pre 7500 godina u Srbiji i uspe{no je ~uvano od ostatka sveta kao najve}a poslovna tajna punih 2500 godina.

Kada se ka`e „obra|ivali“, apsolutno se misli na sistematsko istra`ivawe i iskopavawe rudnih nalazi{ta, redovan transport te{kog materijala do zidanih namenskih pe}i u kojima je ruda topqena, obradu metalnih predmeta, ukrasa, oru|a i oru`ja u ogromnim zanatskim centrima i deponovawe enormnih koli~ina odba~ene {qake. Uostalom, na{ prostor dr`i vremenski primat u svetskim razmerama sa jo{ dva metala – `ivom i gvo`|em. Na tri lokaliteta ve} je pouzdano dokazana sistematska i dugotrajna obrada bakra sa staro{}u od 7500 godina: Plo~nik kod Prokupqa, Ve-

Kwiga se mo`e naru~iti od autora na e-mail: rade6Ø¿Úahoo.com i mob: +381 62 689 908 Vi{e na sajtu: http://sites.google.com/site/starisvet/

Lokalitet Plo~nik kod Prokupqa

Rudna Glava kod Majdanpeka – amfora od keramike, snimqena na mestu nalaza

34

JUL AVGUST 2011.

Rot35:Rot35.qxd

11.07.2011

13:12

Page 1

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB ^A^AK

DAN U SRPSKOJ SVETOJ GORI SUSRETI ROTARIJANACA U OV^AR BAWI

U

subotu, 18. juna 2011. godine posle srpskog doru~ka - gibanice i kiselog mleka, splavom smo krenuli do manastira Nikoqe. Posle posete manastiru, obi{li smo splavom deo Ov~arsko-Kablarske klisure i oti{li do manastira Blagove{tewe. Po{to smo obi{li i velnes centar u Ov~ar bawi, lepo smo ru~ali i proveli se u restoranu DOM. Tom prilikom organizovali smo i humanitarnu lutriju kako bismo prikupili sredstva za [kolu za osnovno i sredwe obrazovawe dece sa posebnim potrebama „1.

Novembar” u ^a~ku, kojoj tradicionalno poma`emo.

Nagrada za svaki kupqeni listi} bili su radovi dece iz te {kole, Od prikupqenih i klupskih sredstava, u dogovoru sa direktorom {kole, kupi}emo potro{ni materijal za {kolu, (te~ni sapun, ubruse, plastelin, bojice i sli~no).

Lokalni TV mediji su izve{tavali o ovom susretu.

Do novog susreta slede}e godine!

Srda~an pozdrav, Nenad Tutunovi}

O MANASTIRIMA Manastir Nikoqe sa crkvom Svetog Nikole ^udotvorca, nalazi se na levoj obali Zapadne Morave, pod Kablarom.

Prvi put se pomiwe 1476. godine. Po predawu, manastir su podigli kalu|eri koji su se povukli iz Svete gore, ispred Katalone, u 14. veku. U 19. veku u wemu je bilo oko 300 monaha. Priprata je `ivopisana 1635, a naos 1697. godine. U manastiru je o~uvan ve}i broj rukopisnih kwiga. Tako|e u wemu je napisano Nikoqsko jevan|eqe, }irili~nim pismom. Ovaj rukopis je nestao iz Narodnog muzeja u Ni{u, a pojavio se u Dablinu u Irskoj, gde se i danas nalazi.

Pored Morave nalazi se konak koji je 1817. godine sagradio Milo{ Obrenovi}. On se krio od Turaka u ovom manastiru.

Manastirska slava je Mladi Nikola.

JUL AVGUST 2011.

Manastir Blagove{tewe sa crkvom Blagovesti Presvete Bogorodice, poti~e iz vremena Nemawi}a, a obnovqen je 1602. godine i krajem pro{log veka.

Nalazi se na levoj obali Morave, iznad Ov~ar Bawe.

Crkva je zanimqive arhitekture, `ivopis je ra|en od 1602. do 1632. godine i jedno je od najboqih ostvarewa u na{em zidnom slikarstvu u prvoj polovini 17. veka. Od starog ikonostasa sa~uvana je prestona ikona Bogorodice sa Hristom, rad slikara Mitrofana iz 1602. godine.

Ovde se nalazi ikona svetog Avrama – najva`nija ikona ov~arsko – kablarskog kraja, Manastir je poznat po prepisiva~koj {koli.

Krsna slava su Blagovesti, 7. april.

35

Rot36-38:Rot36-38.qxd

11.07.2011

13:16

Page 1

[ETA(J)MO SRBIJOM!

ZABORAVQENI HRAMOVI CRNORE^KE KOTLINE I RTWA taw je pravo odredi{te za sve qubiteqe prirode, R planinarewa i misti~nih pri~a i legendi. Retko koju planinu krase tolike legende, od toga da je stalno pose}uju vanzemaqci, pa do brojnih legendi o velikom bogatstvu koje ona krije. To bogatstvo nije samo u rudama, istoriji, prelepoj prirodi ili lekovitom biqu ve} i u nekoliko, starih, ali zaista lepih, mada napu{tenih hramova.

U blizini Rtwa nalazi se selo Krivi Vir, mesto gde je po~ela Timo~ka buna, gde izvire Crni Timok i gde se pravi poznati krivovirski sir. Ali, dva skrivena draguqa ovog mesta mogu da na|u samo dobri poznavaoci Krivog Vira i me{tani. o starog manastira Lozica sti`e se mawe-vi{e lako, D jer narod pamti manastirski praznak i 26. jula na dan svetog arhangela Gavrila ovde se okupi mnogo sveLozica

`upan Gergina 1500. godine, sme{teni su uz samo brdo Vu~ja Glava, zapadno od sela Lukova. Iako spada u prvu kategoriju spomenika i pod za{titom je dr`ave od 1948. godine, crkva je ruinirana, zarasla je u korov i drve}e, do we nema puta, a nema ni bilo kakve naznake da }ete, idu}i stazicom kroz livade, nai}i na ostatke ove, nekada, velelepne gra|evine. Dok kroz drve}e i `buwe, sa strahopo{tovawem prema nekada{wim neimarima i zografima, posmatra ostatke slika na zidovima hrama, ~ovek ne mo`e da se ne zapita kako je mogu}e da je ova crkva u toliko jadnom stawu, da ostaci nisu za{ti}eni da nema ni seoskog puta ni oznake.

U vreme uspona srpske sredwovekovne dr`ave, u Crnore~koj kotlini na istoku Srbije, gradile su se skromne zadu`bine. To je bilo vreme, kada su Nemawi}i, centar svoje jake dr`ave usmeravali ka jugu i dolini Vardara, dok je oblast isto~ne Srbije ostala po strani od glavnih zbivawa u dr`avi. U to vreme, u oblasti Crne reke, nije bilo velikih graditeqskih poduhvata. Ja~ala je susedna dr`ava, Vla{ka i pove}avala se mo} Vla{kih boqara. Ovaj deo Srbije, krajem 15. i po~etkom 16. veka, na{ao se pod za{titom rumunskih gospodara. Istina, oni su bili pa`qivi prema staroj srpskoj kulturi, negovali je, darovali i ostavili za sobom mnoge zadu`bine u crnore~koj kotlini. Izgleda da potomci nisu uspeli da obnove sve ono {to je u ~estim ratovima na ovom prostoru postradalo. Ipak, i tako napu{teni i ruinirani oni doprinose lepoti i mistici crnore~ke doline i okoline Rtwa.

Manastir Lozica sme{ten je u samom podno`ju rtawskih obronaka, levo od puta Zaje~ar-Para}in, na samo

ŠTA JE MANASTIR? ta, pa me{tani mogu da upute putnika. Da bi se prona{le druge svetiwe treba imati malo avanturisti~kog duha. staci velike crO kve svetog Nikole, nekada{weg manastira Lapu{wa, koji su podigli vojvoda Jovan Radul i

Sam naziv manastir poti~e od gr~ke re~i monasterion, sa osnovnim zna~ewem monos, sam.

To je mesto gde se `ivi sama~kim `ivotom, prema monaškim pravilima.

Kod nas je sada u upotrebi nepravilan oblik manastir, a ispravno bi bilo monastir.

Vuk Stefanovi} Karayi} je upotrebqavao, tako|e stari i nepravilan oblik, namastir. tri kilometra od Krivog Vira. Manastirska crkva posve}ena je svetom Arhangelu Gavrilu i na wegov praznik, 26. jula, ovde se okupqaju me{tani obele`avaju}i crkvenu slavu. Od 1980. godine Lozica je pod za{titom zakona. Na`alost, manastir nije dovoqno istra`en, pa se ne zna ta~no vreme wegovog nastanka. Prvi put se pomiwe u turskom popisu iz 1455. godine, ali na starim nadgrobnim spomenicima oko crkve mogu se pro~itati datumi, a oni su sa samog po~etka 14. veka. Crkva je moravskog tipa, sa osmostranim kubetom, zidana kamenom, pa omalterisana. Po grobqu, sme{tenom iza crkve, vidi se, da je u pitawu bio mu{ki manastir. Lozica je obnavqana u dva navrata, 1680. i 1850. godine. @ivopis je verovatno iz vremena druge obnove crkve.

Mogu}e je, da se ispod wega krije i stariji. Ikonopis novijeg datuma, {to se vidi iz natpisa: „namolovao Petar Mani}, ikonopisac, 20. 07.1980. Para}in”, a od te godine Lozica je pod za{titom dr`ave.

Lapu{wa

36

JUL AVGUST 2011.

Rot36-38:Rot36-38.qxd

11.07.2011

13:14

Page 2

Nekada je pored ove crkve bio i manastir, koji se zvao Lapu{wa. Velika crkva svetog Nikole nekada{weg manastira, sme{tena je uz samo brdo Vu~ja glava, nadomak Rtwa, zapadno od sela Lukovo. Naziv velika, verovatno ukazuje na to da je manastirski kompleks imao vi{e hramova, a velika crkva nekada je bila centralni hram za celo podru~je gorweg toka Crne reke i sedi{te episkopa. U sa~uvanom ktitorskom natpisu stoji, da su crkvu podigli „Gospodin Jovan Radul, vojvoda i gospodar svih ugro-vla{kih zemaqa s velikim parkolabom, odnosno na~elnikom okruga, `upanom Gerginom pri igumanu jeromonahu Teodoru, trudom i sredstvima kneza Bogoja, wegove gospo|e Mare i wihove dece 1510 godine”. Kako se Lapu{wa pomiwe u prvom popisu Vidinskog sanxaka, 1455. godine, pretpostavqa se, da je crkva podignuta na temeqima prethodnog hrama, {to zna~i, da je u vreme austrijsko-ugarskih ratova, u 17. i 18. veku Lapu{wa stradala i opustela.

Ostaci hrama deluju monumentalno, a na zidovima su vidqivi tragovi slika. ozica i Lapu{wa nisu jedine, donekle zaboravqene, svetiwe ovog kraja. U centru crnore~kog okruga, L opkoqen visokim planinama i strmim kr{evima, izme|u `ivopisnih klisura i klanaca, udaqen od qudske sujete i ovejan legendama daleke pro{losti, smestio se manastir Krepi~evac. Bio je jedno od najupornijih

poti~e iz prve polovine 16. veka. Oni koji su ga obilazili u 19. veku pomiwu `ivopis unutar crkve iz 1761. godine, ispod koga se vide freske iz nepoznatog doba. U ovom manastiru sa~uvana je jedna od najkasnijih sredwovekovnih ktitorskih kompozicija u Srbiji. Nalazi se na severnom zidu priprate, u prvoj zoni. Na woj `upan Georgije, Janov sin dr`i model crkve, do wega je `ena Zora, a do we sin Manojlo. Za Georgija se smatra da je unuk Radul bega, a vreme izgradwe vezuje se za kraj 15. i po~etak 16. veka. Li~nosti su obu~ene u bogati kostim svoga doba. Ktitorova `ena Zora predstavqena je kao umna i odva`na.

Ovaj portret se, u antologiji srpskih istorijskih portreta, upe~atqivo izdvaja svojom izuzetnom likovnom vizijom. Na zapadnoj fasadi se nalaze o~uvani fragmenti fresaka {to govore da je manastir bio oslikan i spoqa. Umetni~ke vrednosti manastira pove}ava i rozeta od belog mermera, ukra{ena floralnim ornamentom u plitkoj plastici. Pretpostavqa se da je bila na podu kod amvona. Prime}uje se identi~na ornamentika ove rozete sa onim u ov~arsko-kablarskim manastirima. U naosu u ju`nom zidu nalazi se udubqeni prostor za koji se pretpostavqa da je grob starca Josifa, jednog od sinaita skraja 14. veka. Kao i ve}ina manastira u krajini i Krepi~evac spada u one o kojima se veoma malo ili ~ak gotovo ni{ta ne zna. Na osnovou tragova `ivopisa mogu}e je saznati otprilike ko su bili ktitori. Ktitorska kompozicija predstavqa Georgija sina „Anovog” ili Jovanovog i wegovu suprugu Zoru. Za Georgija se smatra da je unuk Radul bega. Manastir je obnavqan vi{e puta. U 18. veku obnovio ga je knez Golub iz Jablanice, a po~etkom 19. veka Hajduk Veqko sa knezom Milisavom. Danas manastir Krepi~evac nema `iteqa a opslu`uju ga parohijski sve{tenici. o predawu, u selu Lukovu je u 16. i 17. veku postojao manastir posve}en svetom Luki. Turski popis P iz 1455. godine potvr|uje znatno ranije postojawe ovog manastira. Na temequ tog manastira podignuta je 1895. godine sada{wa crkva u Lukovu, posve}ena svetoj BoLukovo

Krepi~evac mesta u borbi za opstanak u vreme Turaka, a u danima Prvog ustanka, pored manastira Grli{te, za Timo~ku krajinu bio je ono, {to su u [umadiji bili rudni~ki manastiri pred Kara|or|ev ustanak. Prema do sada poznatim istorijskim izvorima, podigao ga je unuk Radul bega, na prelazu 14. i 15. veka. S obzirom na to da se pomiwe u obli`wem manastiru Lapu{wa, gotovo je sigurno da izme|u gradwe ova dva manastira nije proteklo mnogo vremena i da imaju istog ktitora. U natpisu iz tog razorenog manastira, iz 1501. godine, govori se o Georgiju, ktitoru Krepi~evca, sinu Jovanovom, i unuku Radul bega.

Crkva manastira Krepi~evac podignuta je na starijem crkvi{tu i posve}ena je svetoj Bogorodici.

Omawa gra|evina trolisne osnove zidana je pod uticajem moravske graditeqske {kole od kamena, pa zatim omalterisana. Obnavqana je u dva navrata. Manastir spada u prvu kategoriju spomenika od republi~kog zna~aja i za{ti}en je zakonom 1967. godine.

Freske su veoma vredne, pa se sam manastir ubraja me|u zna~ajnije spomenike kulture. Povr{ina preostalog fresko-slikarstva u manastiru nije velika i JUL AVGUST 2011.

gorodici. U ovom selu, veoma daleko od tada{wih centara dr`ave, legendom i pesmom oven~an, hajduk Veqko podigao je Timo~ku bunu. ajudaqeniji od Krivog Vira, najzakloweniji i najmisteriozniji jeste manastir Vratna, ~ije se osniN vawe pripisuje miqeniku kraqa Milutina, arhiepiskopu Nikodimu u 15. veku. Deo manastira podignut je 1415. godine, a crkva je posve}ena Vaznesewu Gospod-

37

Rot36-38:Rot36-38.qxd

11.07.2011

13:14

Page 3

wem. Zbog tajanstvenih prerasta ~esto ga pose}uju avanturisti koji tra`e zakopano blago.

Manastirska crkva je mala, duga~ka 16 i {iroka, 7,5 metara, dok su zidovi debeli 2,5 metra. La|a je niska i osvetqena sa {est prozora sli~nih pu{karnicama, dok narteks osvetqavaju dva okrugla prozora.

Sama gra|evina nema ni{ta naro~ito {to bi bilo vredno osobite pa`we. Ona nije sa~uvana u svom prvobitnom obliku. Na pojedinim mestima vidqivi su tragovi renovirawa i dozi|ivawa. Ve}ina ikona u manstiru ima rusko poreklo, a pa`wu zaslu`uju carske dveri iz 19. veka. U drugoj polovini 18. veka manastir je opusteo, a obnovio ga je Stanko Frajkor, kasniji negotinski oborknez. Turci su ga spalili 1813. godine, a posle sloma Prvog srpskog ustanka ponovo ga je podigao Jon Tajkulica 1837. godine. Posledwi put je manastir obnovqen 1937. godine. Stariji manastirski konak ispred zvonika podignut je 1856. godine trudom me{tana sela Urovice, Vratne i Jabukovca.

Ju`no od crkve je konak novijeg datuma, ispod koga te~e reka Jabu~a, ili Vratna, poznata po svojim prerastima. U ovom, danas aktivnom `enskom manastiru, u pro{losti su uto~i{te nalazile neke poznate li~nosti. Manastir Vratna le`i sakriven izme|u visokih stena, pored same reke Jabu~e ili Jabuke. Vidi se tek kada mu se pri|e sa isto~ne strane na oko dve Vratna

JO[ O

POLIO +

Godine 2010. u svetu je zabele`eno 908 obolelih od de~je paralize, a u 2009. godini zabele`en je 1531 slu~aj Ă­

stotine metara. Ime je dobio po ogromnim, do trideset metara visokim, vratima ili kapijama, koje su voda i vetar milenijumima dubili i oblikovali. To su u stvari ostaci svodova nekada{we pe}ine kroz koju je tekla re~ica Jabu~a, pa zato ima toliko legende o sakrivenom blagu. Kapija ukupno ima tri - prva vrata zovu se Veliki prerast, druga Mali prerast a tre}a Suvi prerast. Nedavno je manastir ogradjen visokom ogradom i tako je onemogu}en lak{i prolaz do kapija, pa se do prve kapije umesto 200 metara ide vi{e i po te`em terenu.

Ceo kompleks Vratne, selo, manastir i kapije, okru`en je rekama i {umama i predstavqa jednu od najzanimqivijih turisti~kih destinacija Negotinske krajine. Nedaleko od manastira nalazi se lova~ki dom sa rezervatom krupne divqa~i. Vratna se nalazi se na oko ~etrdeset kilometara od Negotina i dvadesetak od Brze Palanke.

Iako ih nema mnogo i nisu svi ba{ u dobrom stawu i ove, malo poznate, spomenike treba posetiti, upoznati detaqnije istoriju, tradiciju i kulturu zanimqive i lepe Crnore~ke kotline i prekrasnog Rtwa Ă­ Du{anka Savi}

38

U Pakistanu je pro{le 2010. godine zabele`eno najvi{e obolelih od de~je paralize - ~ak 140 slu{ajeva, u Avganistanu 24 obolelih, dok je u ostalim zemqama zabele`en 681 slu~aj Ă­

U Kongu, Angoli i Pakistanu borba protiv de~je paralize jo{ traje, jer postoji opasnost {irewa na susedne zemqe Ă­

JUL AVGUST 2011.

Rot39:Rot39.qxd

11.07.2011

13:17

Page 1

NA[A PRI^A VA[E ^ITANJE DA LI ]E PROISTE]I DOBRA VOLJA I PRIJATELJSTVO?

POSLEDNJA VO@NJA TAKSIJEM Pi{e: Kent Nerburn

adio sam kao taksista R pre dvadeset godina.

Jednom, u sred no}i, stigao sam na poziv u zgradu, koja je cela bila u mraku, osim jednog svetla s prozora u prizemqu.

Pod ovakvim okolnostima, mnogi taksisti bi zatrubili samo jednom ili dvaput, pri~ekali minut i onda se odvezli.

Ali ja sam video previ{e siroma{nih qudi koji su zavisili od taksija kao wihovom jedinom prevoznom sredstvu.

Ako u vazduhu ne bih namirisao opasnost, uvek bih oti{ao do vrata.

Putnik bi mogao biti neko kome je potrebna moja pomo} i razmi{qaju}i Oti{ao sam do vrata i pokucao. „Samo trenutak”, rekao je krhki, stariji glas. ^uo sam da se ne{to vu~e po podu. Vrata su se otvorila posle duge pauze.

Ispred mene je stajala niska `ena u osamdesetim. Nosila je haqinu s uzorkom i {e{iri} na koji je bio pri~vr{}en veo, kao neko iz filma iz 40-ih.

Pored we je bio mali najlonski kofer.

Stan je izgledao kao da niko u wemu nije `iveo godinama.

Sav name{taj bio je prekriven ~ar{avima. Nije bilo satova na zidovima, ni sitnica ili posu|a na pultu. U uglu je bila kartonska kutija puna fotografija i staklarije. „Ho}ete li, molim Vas, odneti moju torbu do auta”, rekla je.

Odneo sam kofer do taksija, a onda sam se vratio da pomognem `eni.

Uhvatila me je pod ruku i hodali smo polako prema ivici plo~nika.

Stalno mi je zahvaqivala za moju qubaznost. „Ma, nema na ~emu”, rekao sam joj. „Ja samo poku{avam da se prema mojim putnicima pona{am kao {to bih voleo da se drugi odnose prema mojoj majci”. „Oh, Vi ste tako dobar de~ko”, rekla je. Kad smo u{li u taksi, dala mi je adresu i onda me upitala: „ Da li bismo se mogli provesti kroz centar grada”? „To nije najkra}i put”, brzo sam joj odgovorio. „Nema veze”, rekla je. „Meni se ne `uri. Na putu sam za bolnicu.”

Pogledao sam u retrovizor. O~i su joj svetlucale. „Nemam vi{e nikog od porodice”, nastavila je. „Lekari ka`u da ne}u jo{ dugo.”

Neprimetno sam se nagnuo i iskqu~io taksimetar. „Kojim putem biste `eleli i}i”, upitao sam.

Vozili smo se po gradu slede}a dva sata. Pokazala mi je zgradu gde je nekad radila kao operater dizalice. Provezli smo se kroz kvart gde su ona i wen mu` `iveli kao mladenci. Molila me da se zaustavim ispred jednog skladi{ta za name{taj koje je nekad bilo plesni salon u koji je odlazila kao devoj~ica.

Ponekad bi mi zatra`ila da usporim ispred neke zgrade ili ugla, i sedela je zure}i u tamu, ne govore}i ni{ta.

Kad se prvi zrak Sunca po~eo pojavqivati na horizontu, iznenada je rekla: „Umorna sam. Krenimo sada.”

U ti{ini smo se vozili do adrese koju mi je dala.

To je bila niska zgrada, poput doma za rekonvalescente, s kolskim prilazom koji je prolazio ispod trema. Dva de~aka pri{la su taksiju ~im smo se zaustavili. Puni obzira i pa`we, pratili su svaki wen pokret. Mora da su je o~ekivali.

Otvorio sam prtqa`nik i odneo mali kofer do vrata. @ena je ve} sedela u invalidskim kolicima. „Koliko Vam dugujem?”, upitala je, otvaraju}i torbicu. „Ni{ta”, odgovorio sam. „Od ne~eg morate `iveti”, odgovorila mi je. „Ima i drugih putnika.”

Skoro bez razmi{qawa, nagnuo sam se i zagrlio je. ^vrsto se dr`ala za mene. „Pru`ili ste staroj `eni jedan trenutak sre}e”, rekla je. „Hvala Vam.” Stisnuo sam joj ruku i od{etao u maglovito jutarwe svetlo. Iza mene, vrata su se zatvorila. To je bio zvuk svr{etka `ivota.

U toj smeni nisam vi{e vozio nijednog putnika. Besciqno sam vozio, izgubqen u mislima. I ostatak toga dana, jedva da sam progovarao. [ta bi bilo da je `ena dobila nekog qutog voza~a, ili nekog ko je nestrpqiv da zavr{i smenu? [ta bi bilo da sam ja odbio vo`wu, ili zatrubio jednom i onda se odvezao?

Kad malo razmislim, mislim da je to najva`nije {to sam uradio u svom `ivotu.

Osu|eni smo na to da mislimo da nam se `ivot vrti oko va`nih trenutaka.

Ali va`ni trenuci nas ~esto uhvate nespremne - prekasno zapakovani u ono {to bi neki nazvali neva`nim.

e izbe}i } e n s a n d o Niko stare `ene. sudbinu ove m putem.

Svi idemo ti ho}emo li mo Pitawe je sa esti taksistu r imati sre}e s bio ovaj! kao {to je

JUL AVGUST 2011.

39

Rot40:Rot40.qxd

11.07.2011

13:18

Page 1

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

BROJ 5 i 6 JUL / AVGUST 2011.

GODINA I (LææVIII) Distrikt 2483 Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture.

Izdr`ava se od oglasa i donacija.

Podr`ite ga.

Osniva~: Rotari klub Beograd

LETO JE...

KOJE SU NAJVA@NIJE AKTIVNOSTI DA NE BISTE ,,OSTARILI”?

• Kre}ite se: {etajte, {etajte i {etajte (tr~awe mo`e biti pogubno).

• Smejte se, (naro~ito sebi, ali nikada drugima jer i oni gre{e koliko i vi).

•Radite ve`be, gimnastiku i masa`u (uga|ajte svome telu, ne dajte mu da zar|a).

• @ivite ~asnim `ivotom: kad ostarite vrati}e vam se, pa }ete u`ivati po drugi put.

• Nau~ite napamet omiqenu pesmu, i pevajte je svakodnevno i vi{e puta.

• Podelite sve {to imate sa drugima, jer tako se sti~e ~ak i besmrtnost.

• Dru`ite se s qudima (ali nemojte zaboraviti porodicu i roditeqe).

Sada vi mo`ete re}i da ne `ivite u takvom okru`ewu gde biste mogli da se adekvatno ispoqite (harmoni~no i pozitivno ispoqavawe). Verujem vam, ali i vi morate meni verovati kao i ja vama, da mo`da i ja, poput vas, poput ve}ine, `ivim u sli~nom okru`ewu, mo`da ba{ u istom.

Za osniva~a: Veselin Kova~evi}

• Odbacite sve negativne misli i pomisli (ru`na dela nisu u saglasju s ovom pri~om).

E. po{ta: rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs

• Ne preterujte u pi}u i hrani (ne zadovoqavajte svoj ni`i deo prirode).

Mi smo uredili letwi broj SRPSKOG ROTARA:

• Obavezno ostavite alkohol i cigarete (za dobro raspolo`ewe dovoqni ste vi).

• Uvek po`elite sami sebi dobro jutro i laku no}, ako ve} nemate nekog.

• Budite u kontaktu s mladim qudima, naro~ito s decom, sedite na pod i igrajte se.

Zoran Zdravkovi} Mirjana Milivojevi} Miroslav Miwa Nikoli} Trivko Ti}a Savi} Haxi Du{an M. Glu{ac ^edomir Petriwac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} Tira`............................................................1300 Rukopisi {tampani........}irilicom i latinicom Pismo.................................................. helvetika Hartija.........................taba~ni blok 110 grama Korice............................. kunstdruk 160 grama [tampa......................... grafi~ki ateqe „KUM” 11222 Beograd, Olge Joji} 4 B Oglasi se dostavqaju u Photoshopu, 300 piksela po in~u, na e-mail ili CD. PUN FORMAT OGLASA JE: 1/1 26,5 h 20 cm - K2, K3, K4 ............. 300 evra 1/1 unutra{wa strana........................ 250 evra 1/2 20 h 13 cm – horizontalno.......... 150 evra 1/4 20 h 6,2 cm – horizontalno .........100 evra 1/8 9,7 h 6,3 cm – horizontalno ..........70 evra 1/2 26,5 h 9,7 cm – vertikalno 1/4 13 h 9,7 cm – vertikalno 1/8 13 h 4,5 cm – vertikalno Za oglase uplatiti u dinarima po sredwem kursu NBS na dan uplate.

PIB 103557058 Ra~un 255-0037390101000-41 otvoren kod Privredne banke Beograd a.d.

NE ODGOVARAMO ZA SADR@INU OGLASA.

• Ne me{ajte se u tu| `ivot, jer se sve odvija po kosmi~kim zakonima.

• ]utite ako vas niko ni{ta ne pita; ina~e, }utawe je ponekad najboqi odgovor.

• Pa`qivo slu{ajte druge dok pri~aju, jer su do{li da vam ka`u ne{to vrlo va`no.

• Pru`ajte qudima vi{e nego {to o~ekuju i ~inite to radosno.

• Ne o~ekujte ni{ta zauzvrat jer tada ne}ete ni{ta ni izgubiti.

• Ne tro{ite sve {to imate, jer `ivot prire|uje razna isku{ewa.

• Ne brinite, jer se brigom ne re{avaju problemi - vi ste samo u posledici ne~ega {to ste propustili - i to je sada do{lo na red da se ispravi.

• Zato kada shvatite da ste napravili gre{ku, ne oklevajte da je {to pre ispravite.

• Budite otvoreni za promene, ali ne dozvolite da one poru{e va{e osnovne vrednosti.

• Materijalno bogatstvo ne}e vam re{iti probleme, pre }e da vam ih priu{ti.

• A ako zara|ujete mnogo, pomozite drugima: to je najve}a nagrada koju pru`a bogatstvo.

Pa, {ta nam je ~initi?

Samo jedno! Brinite i poma`ite drugima kao {to brinete o sebi, jer je to najboqi na~in da zaboravite svoje probleme - po{to tada ne}ete imati vremena da na wih mislite i da ih negujete. Jer ti drugi qudi su va{e ogledalo, nasu{na potreba i jedini na~in da kroz susretawe i odnos s wima osvestite mra~nu stranu svoje li~nosti. A kada poma`ete, vi tada slu`ite. Znate, slu`ewe je uzvi{eni ~in.

Slu`iti mo}, ili, slu`iti je mo} - i to ba{ ne mo`e svako, jer je to najve}a mogu}a nagrada na Zemqi. To zaslu`uju samo odabrani - koji, poma`u}i ugra|uju sebe u druge postaju besmrtni; koji svojim primerom podgrevaju optimizam i daju nadu da `ivot ima dubokog smisla.

Osvetqavaju}i taj novi put drugima, otvaraju im vrata nove dimenzije `ivota.

Ako to tako i vi ~inite - neka vam ne~ije ,,hvala” za to skromno delo bude va{a najve}a nagrada, jer,

@ivot je samo dar prirode, a lep `ivot je dar mudrosti Aristotel (384. p. n. e. - 322. p. n. e.) starogr~ki filozof i besednik

Rot41-43:Rot41-43.qxd

11.07.2011

13:22

Page 2

DOBAR VETAR I MIRNO MORE! ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA

ROTAR ZORAN I ARGONAUTI unsko dru`ewe ~lanova Rotari klubova i distrikta D 1910, Ji Maltom, 1911 i 2481 kao i ekspedicija krstarewa Gr~kom, Sicilijom upravo je zavr{eno.

U~estvovali su ~lanovi RK iz Slovenije, Srbije i Ma|arske.

Imali smo goste iz Makedonije i Holandije. Oplovili smo tri mora, Jonsko, Tirensko i Sredozemno. Sa velikim zadovoqstvom saop{tavamo da smo svi stigli ku}ama `ivi i zdravi, a o utiscima i odu{evqewu svakog ponaosob, te{ko je govoriti.

Ja }u poku{ati da Vas, kao organizator ove distriktne ideje i akcije, u najkra}em, obavestim kako je to otprilike izgledalo.

Dnevnik otvaram na strani sa datumom ^etvrti jun.

Posle preuzimawa jahti, isplovili smo sa Krfa put Otonoja, najzapadnijeg gr~kog ostrva. Na tom putu preno}ili smo u lepoj uvali Sveti Stefan koja se nalazi na severu Krfa. Uz prvo no}no kupawe, osve`ewe i spirawe gradske pra{ine, posada mog Beneta, 54 broda i Sirene de Oro (Zlatna sirena) dobila je osmehe, koje nije skidala s lica do samog povratka.

S prvim zra~kom sunca, isplovio sam ka Otonoju, gde smo sa~ekali posadu drugih brodova Hanse 540 i Apollonis, koji je zbog tehni~kih problema pri preuzimawu broda kasnio nekoArgonauti liko sati za nama. Kapetan Appona Cefalu lonisa je na{ prijateq Zoltan Skala iz RK Pali}.

Iz uvale ostrva Otonoi krenula su dva prelepa broda put Italije kroz Otrantski kanal. Vreme za nauti~are i nije bilo neko, izostao je vetar, tako da smo u mesto Santa Maria di Leuka stigli koriste}i motore. Santa Maria di Leuka je poznata po najstarijem i najvi{em svetioniku u Sredozemqu. Nalazi se na samoj „{tikli” Apeninskog poluostrva. Posle kra}eg obilaska grada, prve italijanske pizze i pro{eka, oti{li smo na spavawe.

Slede}eg dana ~ekao nas je put u Krotone. Kona~no, vetar i razvijawe jedara. Stigli smo u ve~erwim satima. Na preporuku ~oveka iz marine oti{li smo svi na ve~eru u restoran koji se nalazi na vrhu brda iznad grada u staroj tvr|avi. Sjajna pozicija za fotografije, ali i slu~ajan nailazak na RotarÚ znak. Da slu~ajnost bude ve}a, te ve~eri ~lanovi RC Krotone imali su redovan sastanak. Wihovo odu{evqewe bilo je o~igledno kad su saznali da su u wihovom gradu ~lanovi tri distrikta koji su doplovili jahtama iz Gr~ke.

A kako i ne bi kad je me|u wihovim ~lanovima i penzionisani admiral italijanske ratne mornarice, RotarÚ prijateq Lui|i. Razmenom klupskih zastavica, na{im darivawem tematskih majica i zlatnih zna~aka jedrewaka, Zoltana Skale, nazdravili smo slu~ajnom susretu i na{oj daqoj plovidbi. Iz Krotonea otisnuli smo se u kurs: Re|io di Kalabria. Kona~no pravi vetar, uz more 3-4. Rekli bi idealno. No i to je nekome bilo JUL AVGUST 2011.

„Apolonis” pod punim jedrima

malo, a nekima bogami puno. S obzirom na to da su ovo bili prvi dani prilago|avawa organizma, nekima su se pojavili i prvi benigni simptomi morske bolesti. Tog jutra upecali smo i tunu, koju smo uz pomo} Zorana Todovi}a iz RK Beograd Singidunum ukusno pripremili i podelili sa drugim brodom.

Ni{ta ukusnije od sve`e ribe iz otvorenog mora. Plove}i ka odredi{tu, svi smo primetili i razo~arali se, vi{e nego o~itim, zaga|ewem mora. Plivalo je na stotine kesa, plasti~nih fla{a i otpadaka, ~ak i ku}ni orman... Ova plovidba je zavr{ena na jedan i, meni, nov na~in. Pred samo uplovqavawe, odkazao nam je motor. Sre}om, jahte krsta{i imaju dva pogonska sredstva, motor i jedra, tako da smo jedrima krenuli ka marini. Odlu~io sam, zbog no}i ali i 6-7 Bf. vetra, da pozovem obalsku stra`u u pomo}. Na{ prijateq Zoran Jovanovi} iz RK Ni{ - Medijana, ve} je bio u marini i pomogao oko slawa pomo}i.

Moja posada je kroz celu situaciju pro{la mirno, uz smeh i poverewe u svog kapetana. Drugog dana ustanovili smo da je uzrok prestanka rada motora bio lo{ i prqav dizel. Zapu{io se predfilter i creva za dovod goriva.

Iz Re|ia di Kalabria krenuli smo prema ~udesnom Isola Volcano, koje je - vulkan. Neverovatno kakvi smo mi qudi. Gleda{ gomilu jahti u marini, ulice, restorane, prodavnice, sve puno qudi, a sve u ambijentu mirisa sumpora i okru`ewu dima koji kuqa iz niskog brda{ca. Kao da sedimo na nekoj ogromnoj duvanskoj luli.... Ostrvce je prelepo, zeleno, a more beskrajno ~isto. No ipak to nije bilo dovoqno za kupawe, osim za hrabru i dragu Vanu Uro{evi}, kustosa narodnog muzeja u Skopqu. Razlog su bile meduze, brrrr.

Nastavqamo put ka Cefalu. Sti`emo i uplovqavamo u marinu, uz pratwu truba~a koji odzvawaju iz zvu~nika na{eg broda. Konope nam prihvata dobro raspolo`ena posada Apollonisa. Uve~e obilazimo ~aroban Cefalo. Po preporuci prijateqa Mi{ka Filipovi}a, koji ~esto plovi ovim morima, odlazimo u restoran koji se nalazi na veoma dobrom mestu, uz more. Posluga, ambijent, sve` jastog, vina, uistinu su takvi, da }emo ga preporu~iti i drugima. Posle ve~ere odlu~ujemo da se ode do no}nog bara ili diskoteke, gde smo uz ples do~ekali zoru. Povratak taxijem bio je tako|e za pam}ewe. Tada sam shvatio sve ono {to su mi govorili iskusniji moreplovci. Pazi Zorane, u marinama i ulicama Sicilije, pravila ne va-

41

Rot41-43:Rot41-43.qxd

11.07.2011

13:22

Page 3

`e. Ne po{tuju se i kao da ne postoji crveno i zeleno svetlo, pe{a~ki prelazi. Taxista koji nas je vozio u marinu, preticao je vozilo u kru`nom toku, tako {to je krenuo u suprotnom smeru oko ostrva...

Dr`ali smo se rukama, nogama i zubima za sve {to je bilo u blizini...

Sicilija!

U diskoteci su nam skrenuli pa`wu na cenu taxija. Ka`u platite mu 3 evra, ja mu dadoh 10 i da ga moje o~i vi{e ne vide.

Jutro Cefala, brzi obilazak katedrale i grada i plovidba prema Palermu.

Ceo Palermo je brat blizanac onog pomenutog taxiste, mada grad velike istorije, civilizacija, kulture,... Dva dana boravka u Palermu je malo. Ipak uspeli smo da obi|emo jezgro grada, istaknute spomenike kulture, galerije, muzeje. Jutrom smo uzeli rent-a car i oti{li do Monreala i sicilijanskih sela, naravno i do sela Korleone. Posle oblaska sela odlu~ili smo da se popnemo na brdo iznad Korleonea, da ga vidimo iz pti~ije perspektive. Posle i kratke vo`we u rikverc, ulazimo u restoran ~iji je vlasnik past president RC Korleonea. Vlasnik je restorana, hotela, bazena, pola brda je wegovo...

Ali doma}in filmske ekipe „Kum 3” rado pokazuje svoje fotografije sa Alom Pa}inom i Endijem Garsijom. Kratko dru`ewe uz specijalitete restorana, neverovatno ukusnu jagwetinu i vino koje bukvalno obara s nogu. Pa`wa, oprezno s vinom!

Jako je kao rakija ! @urba „ku}i”, na brod, Isola presvla~ewe i odlazak u Vulcano operu. U`ivali smo u delu „Lucia de Lammermoor”. Posle te ve~eri i izuzetne predstave, shvatamo re~enicu „Na Siciliji je opera vi{e od same opere”. Samo zdawe je fantasti~no, se}ate ga se sigurno iz, ve} pomenutog, filma „Kum 3”, orkestar koji prati delo i fascinantni dirigent, govore dovoqno i nama, ve}inom slabije upu}enima, da je tu stvar ozbiqna.

Me|utim momenat koji je sve bukvalno „zakucao” jesu nadqudske glasovne mogu}nosti primadone Olge Peretjatko.

Imao sam ose}aj da mi se u jednom trenutku svaka dlaka nakostre{ila i u potpunosti ispravila kao strela! Drugo jutro Palerma bilo je nameweno daqem putu ka pe{~anom San Vitu lo Kapo. Pe{~ani ro{~i} na samom severozapadu Sicilije bio je ponovo lepa slu~ajnost, u smislu doga|aja. Te ve~eri nailazimo na godi{wi festival koji se ogledao u prepunim ulicama, ukra{enim svetiqkama, kao u Las Vegasu, binama na kojima se izvode lokalni, ali i svetski poznati plesni i muzi~ki nastupi. Na sve strane hrana, pi}e, muzika, osmesi... Mi smo ipak odlu~ili da posetimo, opet po preporuci, najboqi restoran Sicilije. O~ekivali smo da }emo videti ne{to veliko, sa mno{tvom stolova i konobara, kad ono... mala ba{ta i skroman, ali veoma skladan, odmeren ambijent i svega pet - {est stolova. Tamo se meni mewa svakodnevno, slu`i se iskqu~ivo autenti~na hrana i pije doma}e vino, crno i belo.

Opet jutro, opet 04 h i put ka slede}em odredi{tu. Uz put doru~ak, kupawe i odmor na ostrvu Levanco, jednom iz arhipelaga sa ograni~ewima u gostoprimstvu, iz vojnih razloga.

Tamo je jedna od najve}ih sredozemnih baza, a mi smo, na `alost, prvi put osetili realnost `ivota i u stvarnost nas je vratila grmqavina vojnih aviona i helikoptera, koji se koriste na nama ve} poznat na~in, a u ovom slu~aju nedaleko, u vazdu{nom prostoru Libije. Pred samo ve~e sti`emo u Sciaku. Sciaka je stari grad u kome se prepli}u uticaji raznih civilizacija

42

Predsednik RC Malta, Adrian Strickland

i stilova gradwe. Dominira uglavnom gotika. No, opet, 4 h. Prvi zraci svetlosti i kurs Malta - Gozo. Gozo je jedno iz grupe ostrva dr`ave Malte, a uba~eno je u plan na{e rute neposredno pred sam put. Razlog je kontakt sa tamo{wim istoimenoim klubom, koji je dobiv{i informaciju o na{em dru`ewu i putovawu, uputio pismo sa direktnom molbom da budemo wihovi gosti. Hvala im na tome jer smo videli jedno prelepo ostrvo i upoznali divne ~lanove wihovog RC. Obezbedili su nam mesto u marini, pripremili welcome partÚ i organizovali zajedni~ku ve~eru pod punim mesecom, koji je upravo te no}i bio potpuno zamra~en zemqinom senkom. Sutradan su za nas organizovali mini bus i pokazali ostrvo, bar jedan deo. Ka`u, `ale {to smo tako kratko ostali. Napu{taju}i vez Gozoa, `al ostaje i na na{oj strani, }utke smo gledali i mahali Xejmsu i wegovoj supruzi, dok god nisu is~ezli na horizontu...

Na putu ka La Valeti, naravno koristimo prilku da uplovimo u nadaleko ~uvenu uvalu, Blue lagoon. Posle podne smo, siguran sam, u istom trenutku ostali bez daha. To je momenat prolaska pored prvog svetionika i uplovqavawa u duboki zaliv La Valete. Grad nam je odmah dao do znawa da su dva planirana dana ostanka u wemu i vi{e nego malo...

Uz pomo} RC Valeta i srda~nog predsednika Adriana, obezbe|ena su nam mesta u marini. U susret nam dolaze iz marine u gliserima i odvode nas do mesta veza, prihvataju konope i poma`u na svaki na~in. Evo ga i Adrian. Uz pi}e na na{em brodu pravimo plan obilaska. Adrian je nao~it ~ovek s iskustvom ambasadora Malte u Holandiji, a za nas je kao poru~en. Izuzetno poznaje istoriju, kulturu, ma svaki }o{ak Malte. Obi{li smo Vite{ku Medinu, katedralu Svetog Jovana, galerije, muzeje, videli Karava|ove slike ~udesne lepote... Adrian nam je i u ovom delu pomogao veoma interesantnim informacijama, koje su se odnosile na saPredsednik RC Gozo, mog Karava|a i weJames Ýilberforce gov poro~an `ivot.

Da, ve} znate, 4h i povratak na Siciliju.

Imamo utisak kao da je na drugom kontinentu, a ne nekih 70-tak NM. Tolika suprotnost u `ivotu qudi, wihovih navika, obi~aja i culture, bilo je ne{to {to je svako od nas izgovorio.

JUL AVGUST 2011.