K_1:K_1.qxd
12.01.2012
16:12
Page 1
D-2483
PRVIH DVADESET
ROTARI KLUB BEOGRAD
BROJ 11 i 12
ISSN 2217-723æ
MERRÙ CHRISTMAS AND HAPPÙ NEÝ ÙEAR 2012!
JANUAR/ FEBRUAR 2012. • GODINA II (LææIæ)
K_2:K_2.qxd
12.01.2012
16:51
Page 1
PORUKA PREDSEDNIKA RI
NE[TO KAO BONTON
DECEMBAR 2011.
Budi pre svega i iznad svega, gospodin U pravom smislu te re~i. Jer, toliko se prostakluka nakupilo, toliko prostote razlilo, Da }e svaka lepa re~, xentlmenski gest, Uqudno vladawe biti od op{te koristi. Kada govori{, govori kratko, jer, boqe je Ne{to presko~iti i ne dore}i, nego gomilom Suvi{nih re~i zatrpati osnovnu misao. Kada ne zna{ – pitaj, Ako ne stigne{, o}uti. Jer, previ{e je onih koji su svojom naduto{}u Krili siroma{tvo duha i prazninu du{e. ]utawe u pravom trenutku je ja~e Od svake re~i. Ne zaziri od budala – smej im se. Jer, smeh je zdrava stvar, a nema ve}eg ukora Ni za jednog prostaka nego mu se u lice smejati. U~tivo }utawe u sukobu sa prostaklukom ne poma`e. \avolska je to sorta. Ne ponesi se za vla{}u. Jer, nije uzalud re~eno Da svaka vlast kvari. Zato za savetnike uzimaj samo one Koji te kritikuju. ^uvaj se laskavaca. Jer laskavci su gmizavci, A gmizavci su i zmije. Proveri da li si obnovio ~lanstvo U biblioteci. (^lan biblioteke!) Jer, isuvi{e je bilo onih koji su zaboravili Da se upi{u Pa su ~itali iskqu~ivo TV Dnevnik. I... Jo{ uvek smo na dnu bunara iz kojeg se vidi Samo komad neba, samo krug Sunca. Tek kada iza|emo, kada udahnemo punim plu}ima, Kada se prvo najedemo, pa uqudimo, kada se upi{emo Me|u narode, mo}i }emo da RASPRAVQAMO, da se SVA\AMO, da DISKUTUJEMO, da se PROTERUJEMO i NATERUJEMO, da budemo sujetni i uskogrudi pa ~ak i da pomislimo da sveta ovoga bez nas li~no ne bi ni bilo. Sve do tada na{e je da se po svaku cenu ^upamo na povr{inu: Kolenima, laktovima, noktima, zubima, pi{taqkama... Da trpimo i }utke podnosimo I uvredu i izdaju i zlu nameru. Ni{ta od toga ne mo`e biti gore nego ostati Na dnu, u memli i pau~ini u mraku i bezna|u... Dole opstanka nema. Dole smo videli kako je. Zato, glavu gore. Iznad je nebo!
2
MOJA DRAGA BRA]O I SESTRE U ROTARIJU! Krajem avgusta, bio sam sa Binotom u Gani, gde su nas Sam Okudzeto, podpredsednik upravnog odbora RotarÚ foundacije i lokalni rotarijanci puni entuzijazma, odveli da prese~emo traku povodom puštanja u rad novog vodovoda u malom selu Abutia Teti, nekih 60 milja od Akre. Stigli smo oko 11h i ~inilo se da je celo selo bilo prisutno. Svi su ~ekali da nas pozdrave još od rane zore. Ranije, `ene su morale da peša~e više od tri milje do reke s koje bi donosile kante vode. Danas, oni imaju zdravu, ~istu vodu iz cevi u samom selu. Ovo je jednostavan, ali efikasan projekat koji su zajedni~ki izveli RI i USAID. Ali, ono što nas se najviše dojmilo toga dana, bila je porodica: muškarci, `ene, deca zajedno su igrali, pevali `ele?i nam dobrodošlicu. Ovo me je navelo na razmišljanje kako se u celom svetu ljudi udru`uju u porodice, a porodice u zajednice. I to me raduje jer porodica ima prioritet u ovoj rotarijanskoj godini, jer porodica je mesto gde sve po~inje. Tu po~inje `ivot, tu po~inje naš dan, i to je mesto gde naše slu`enje mora po~eti. Jer porodica, a ne pojedinac, jeste kamen temeljac zajednice, i Rotarija. Jedan od mojih velikih prioriteta je da podstaknem u~eš}e porodica u Rotari slu`enju. Ose}am neverovatno sna`no da Rotari nikada ne treba, niti se mo`e ispre~iti izme|u rotarijanca i porodice. Rotari slu`enje je nešto što još više treba da zbli`i porodicu. Li~no, ako ne mogu do}i s Binotom na neki rotarijanski doga|aj, jednostavno – ne}u prisustvovati. Rotari nije samo za mene, on je za nas oboje. To je razlog što podsti~em da na distrikt konferencijama prisustvuju porodice, da u naše projekte slu`enja uklju~imo bra~ne partnere i decu, te da planiramo sastanke sa porodicom na umu. Što više uklju~imo porodicu u Rotari, Rotari }e više napredovati danas i sutra. Šta predstavlja Rotari? Radi se o toliko mnogo stvari, ali u svojoj suštini, Rotari ima veze sa ovim re~ima: Ljubi bli`njega svoga kao samoga sebe. Rotari je o ljubavi, i ta ljubav mora po~eti sa nama - i sa onima koji su nam najbli`i í Kalian Baner|i Predsednik R I
JANUAR FEBRUAR 2012.
K_3:K_3.qxd
12.01.2012
16:54
Page 1
Anton Pavlovi~ ^ehov
KOD UDOVICE rvog februara svake godine, P na dan svetog mu~enika Trifuna, na imawu udovice biv{eg vo|e plemstva Trifona Qvovi~a Zavzjatova nastaje neobi~na u`urbanost. Na taj dan wegova udovica Qubov Petrovna prire|uje parastos pokojniku, a posle parastosa blagodarewe gospodu bogu. Na parastos se slegne ceo srez. Tu }ete videti sada{weg vo|u plemstva Hrumova, predsednika sreske samouprave PoAnton Pavlovi~ ^ehov tra{ova, obe sudije sreskog su(1860–1904), pisac ruske da, {efa policije Krinolinova, novele. Pisao je pripodva policijska pristava, samouvetke i drame. Nije napisao nijedan roman. Kroz pravnog lekara Dvorwagina, kosvoje pripovetke opisuje ji uvek miri{e na jodoform, sve `ivot u Rusiji 19. veka, maspahije velike i male, itd. Svelogra|an{tinu, karijeriga oko pedeset qudi. zam, primitivizam ruskog Ta~no u dvanaest sati gosti, seqa{tva i ta jedinstvena uozbiqena lica, sakupqaju se iz slika ruskog realizma mosvih soba u dvoranu. Na podu te`e se do`iveti kroz smeh pisi, i koraci se ne ~uju, ali sveu pripovetkama – komedija~ani trenutak instinktivno zahma, ili kroz suze, u pripoteva da se ide na prstima i bavetkama – tragedijama. lansira rukama u hodu. U dvorani je ve} sve gotovo. Otac Jevmenije, malen star~i} u visokoj oliwaloj kamilavci, obla~i crnu ode`du. \akon Konkordijev, crven kao rak i ve} obu~en, prelistava tiho trebnik i stavqa u w hartijice da lak{e na|e tekstove. Na vratima koja vode u predsobqe crkvewak Luka naduvenih obraza raspaquje `eravicu u kadionici. Dvorana se polako puni plavi~astim prozirnim dimom i mirisom tamjana. U~iteq Helikonski, mlad ~ovek u novom, lo{e skrojenom kaputu i s velikim bubuqicama na prepla{enom licu, raznosi vo{tane sve}e na slu`avniku od nikla. Doma}ica Qubov Petrovna stoji napred kod sto~i}a s koqivom i unapred prinosi licu maramicu. Unaokolo ti{ina, koju pokatkad prekidaju uzdasi. Lica kod sviju uko~ena, sve~ana...
– Natprirodno! Ovo, o~e Jevmenije, vi{e li~i na `rtvu koja se prinosi bogovima, nego na qudsku hranu. Doru~ak je zaista neobi~an. Na stolu je sve {to mogu da pru`e flora i fauna, „natprirodno” je u wemu samo jedno: na stolu ima svega, osim... alkoholnih pi}a. Qubov Petrovna se zavetovala da ne}e dr`ati u ku}i karte i alkoholna pi}a – dve stvari koje su upropastile wenog mu`a. I na stolu stoje samo bo~ice sa sir}etom i zejtinom, kao podsmeh i kazna gostima koji su svi odreda o~ajne bekrije i ispi~uture. – Slu`ite se, gospodo! – poziva `ena biv{eg vo|e plemstva. – Samo, izvinite, kod mene nema rakije... Ne dr`im... Gosti se pribli`avaju stolu i bezvoqno prihvataju piroga. Ali, jelo ne ide. Qudi lewo i apati~no seku, nabadaju viqu{kama i `va}u. Vidi se da ne{to nedostaje... – Ose}am se kao da sam ne{to izgubio... – {apu}e jedan sudija drugom. – Isto takvo ose}awe imao sam kad mi je `ena pobegla s in`ewerom... Ne mogu da jedem! Pre no {to je po~eo da jede, Marfutkin je dugo preturao po xepovima i tra`io maramicu. – Pa da, maramica mi je u bundi! A ja je tra`im – se}a se on na sav glas i odlazi u predsobqe gde vise bunde. Iz predsobqa se vra}a u`agrenih o~iju i odmah s apetitom navaquje na piroge. – [ta, ne ide jelo nasuvo? – {apu}e ocu Jevmeniju. – Idi, o~e, u predsobqe, tamo je u mojoj bundi bo~ica. Samo pazi, oprezno, da ne zvekne boca. Otac Jevmenije se se}a da ima ne{to da naredi crkvewaku Luki i odlazi u predsobqe. – O~e, dve re~i... nasamo! – susti`e ga Dvorwagin. – Da vidite, gospodo, {to sam slu~ajno kupio bundu! – hvali se Hrumov. – Vredi hiqadu, a ja dao... ne}ete verovati... dvesta pedeset. U svakoj drugoj prilici gosti bi primili ravnodu{no ovu izjavu, ali sad se dive i ne veruju. Na kraju svi izlaze u gomili u predsobqe da vide bundu, i gledaju je sve dotle dok doktorov Mi{ka ne iznese kradom iz predsobqa pet praznih boca... Kad se iznese kuvana jesetra, Marfutkin se seti da je zaboravio svoju kutiju s cigaretama u saonicama i odlazi u kowu{nicu. Da mu ne bi bilo dosadno da ide sam, vodi i |akona koji, tobo`e, treba da vidi kowe.
Goste postepeno i same obuzima melanholi~no raspolo`ewe i utonu u razmi{qawa. Po glavi im se motaju misli o kratko}i ~ove~jeg `ivota, o prolaznosti, o ta{tini ovog sveta... Se}aju se pokojnog Zavzjatova, punog, rumenog, koji je nadu{ak ispijao bocu {ampawca i razbijao ~elom ogledala. A kad zapevaju „so svjatimi upokoj” i za~uje se jecawe udovice, gosti se po~nu neveselo vrpoqiti s noge na nogu. One osetqivije po~e ne{to golicati u grlu i oko o~nih kapaka. Predsednik sreske samouprave Marfutkin, `ele}i da ugu{i neprijatno ose}awe, nagiwe se uvu {efa policije i {apu}e: – Bio sam sino} kod Ivana Fjodori~a... Petar Petrovi~ i ja odigrali smo bez aduta... Bogami... A Olga Andrejevna toliko se uzbudila da joj iz usta ispao la`an zub. Ali evo se peva „Vje~naja pamjat”. Helikonski smireno kupi sve}e i parastos se svr{ava. Zatim nastaje trenutna u`urbanost, presvla~ewe ode`da i pomen. Posle pomena, dok se otac Jevmenije svla~i, gosti trqaju ruke i ka{qu, a doma}ica pri~a o dobroti pokojnog Trifona Qvovi~a. – Izvolite, gospodo, da prezalogajite! – zavr{ava ona svoju pri~u uzdi{u}i. Trude}i se da se ne guraju i ne gaze jedan drugog, gosti polaze u trpezariju... Tu ih o~ekuje doru~ak. A doru~ak je tako bogat da |akon Konkordijev svake godine, kad ga ugleda, smatra svojom du`no{}u da razmahne rukama, odmahne za~u|eno glavom i ka`e: JANUAR FEBRUAR 2012.
vala sam parastos pokojniku. Na parastosu su bili svi moji susedi. Svet grub, prost, ali kakva sre}a! Ugostila sam ih carski, ali, naravno, kao i ranijih godina, alkoholnih pi}a – ni kapi. Otkako je umro od preterivawa u pi}u, ja sam se zaklela da uvedem u na{ srez trezvenost i tako iskupim wegove grehe. Propovedawe trezvenosti po~ela sam iz svoje ku}e. Otac Jevmenije je odu{evqen mojim poduhvatom i poma`e me re~ju i delom. Ah, ma chere, samo da vidi{ kako me vole moji medvedi! Predsednik sreske samouprave Marfutkin pri{ao mi je posle doru~ka ruci, dugo je dr`ao na svojim usnama i sme{no odmahuju}i glavom, zaplakao se: ose}awa mnogo, ali nema re~i! Otac Jevmenije, taj divni starina, primakao se uz mene, gledao me o~ima punim suza i tepao dugo ne{to, kao dete. Nisam razumela wegove re~i, ali umem da pojmim iskreno ose}awe. [ef policije, onaj divni gospodin o kome sam ti pisala, pao je preda me na kolena i hteo da mi ~ita neke svoje stihove (on ovde va`i za pesnika), ali nije imao snage... zaquqao se i pao... Velikan pao u histeriju... Mo`e{ da zamisli{ moje ushi}ewe! Dodu{e, bilo je i neprijatnosti. Jadnog predsednika sreskog suda, Alalikina, ~oveka puna i apopleksi~na, spopala muka te je odle`ao na divanu u nesvesti dva sata. Morali su ga polivati vodom... Neka je hvala doktoru Dvorwaginu: doneo je iz svoje apoteke bocu s kowakom i nakvasio mu slepoo~nice. Od toga je brzo do{ao k sebi pa su ga odvezli...” í
31
S ruskog preveo dr Milosav Babovi}
arastos po~iwe. Iz kadionice struji plavi tanak dim i treperi P og dana uve~e, Qubov Petrovna sedi u svom kabinetu i pi{e na kosom sun~evom zraku. Upaqene sve}e pucketaju. Pojawe, u po~etku o{tro i gromko, uskoro, kad se peva~i pomalo naviknu na aku- T pismo svojoj staroj drugarici iz Petrograda. „Ove godine, kao i pro{lih”, pi{e ona izme|u ostalog, „dastiku sobe, postaje tiho i skladno. Motivi sve `alosniji i setniji...
K_4:K_4.qxd
12.01.2012
16:56
Page 1
Rot 10-11:Rot 10-11.qxd
12.01.2012
17:07
Page 1
AKTUELNOSTI
SPREMAM SE ZA PUT ALI I SLEDE]U ROTARIJANSKU GODINU ešavanja pred Novu Godinu D i Bo`i} dobijaju uobi~ajeno ubrzanje. Kad razmislim kako je to bilo prošle godine u isto vreme, onda mi ovo ovogodišnje izgleda kao da sam u luna parku. Da pojasnim. Decembar je bio pun raznih Rotari doga|aja. Bilo je tu i proslava Charter godišnjica, i izbornih Skupština klubova i predprazni~nih skupova, `urki... Od kada sam maja 2010. godine, posle izbora za Guvernera našeg Distrikta 2483, proglašen za nominovanog Guvernera za 2012-2013. godinu, po~eo sam i sa pripremama i sa vo|enjem evidencije Rotari skupova kojima sam prisustvovao. Jedan od ovih doga|aja u decembru bio je i prvi seminar koji je organizovan kao priprema svih skupova koje moj lideršip tim i ja planiramo i obavezni smo da odr`imo u prvih šest meseci 2012. godine. Taj seminar je nosio naziv „Trening Trenera”. Do sada u našem Distriktu nismo organizovali seminar koji bi imao za cilj da pripremi trenere za seminare i skupove koji su uglavnom edukativnog tipa. Ideju za ovaj seminar dobio sam na osnovu sugestija i iskustva sa G.E.T.S u Kairu, ali i mišljenja ve}eg broja iskusnijih rotarijanaca o nivou znanja o Rotariju. Naša `elja je da i na klupskom i na distriktnom nivou podignemo kod svakog rotarijanca svest o mogu}nostima, oblastima delovanja i pravilima RotarÚ International i The RotarÚ Foundation. Za to nam je potreban ve}i broj trenera, i onih za distriktne skupove ali i onih koji }e ADG-ima da pomognu za edukaciju na klupskom nivou. Pi{e Nikola Obradovi} DGE 2012/2013
Ubudu}e, edukacija mora da bude i sadr`ajna, i prakti~na, i aktivna. Da se to i ostvari, od trenera se o~ekuje da su eksperti u oblasti koju izla`u, odli~ni u komunikaciji i atraktivni u prezentiranju. Da bi seminari bili i pose}eni, mora se blagovremeno obaviti priprema, animirati ~lanstvo, i pravovremeno pozvati na seminar. Aktivnosti koje su pred nama u 2012. godini su jako intezivne što mo`ete zaklju~iti iz prilo`ene tabele skupova. Zato se moramo dobro organizovati ali biti i u tesnoj komunikaciji. Ve} 18. februara o~ekuje nas District Leadership Training Seminar kao celodnevni seminar za sve ~lanove budu}eg Leadership tima našeg Distrikta 2483. Nedelju dana kasnije isti seminar planiran je u Crnoj Gori. Krajem marta pred nama je President-Elect Training Seminar. Jedan od va`nih elemenata za uspeh skupa je svakako dobra priprema predava~a za sam seminar ali isto tako i odgovaraju}a logistika, od mesta odr`avanja, preko visine kotizacije pa do laptopa, projektora, student notes. rugi faktor koji bitno uti~e je i promocija ovih seminara. To podrazumeva da svi mi u svojim klubovima, ali i u kluboD vima koje pose}ujemo, promovišemo i same skupove ali i animiramo budu}e vo|stvo Rotari klubova na rezervisanje ovih datuma u svojim kalendarima i aktivno prijavljivanje na iste. Moja o~ekivanja su da na District Leadership Training Seminaru u Beogradu bude bar 50 u~esnika, u Crnoj Gori 20
prijatelji D ragi u Rotariju, pred nastupaju}e praznike, prilika je i lep obi~aj, da prijatelji razmene iskrene i tople ~estitke. Ja, vaš budu}i Guverner našeg novog Distrikta 2483 – Srbija i Crna Gora, zajedno sa suprugom Verom, šaljem svima Vama i Vašim porodicama i najmilijima, `elje da budete pre svega zdravi, sre}ni i beri}etni. Tako|e Vam `elim da budete prosperitetni, da se uve}avamo i na porodi~nom i rotarijanskom planu. 2012. godina bi}e onakva kakvu je mi izgradimo, a ja sam ube|en da }e biti uspešna u svakom pogledu, jer za to imamo i snage, i mudrosti i volje. Ja Vam nudim moju strast, energiju i znanje, ali sam svestan da sam, niti `elim niti mogu da ostvarim planove i snove kako naš Distrikt `elim da bude. Zato od Vas o~ekujem i saradnju i predloge i podršku. Vaši u Rotariju, Nikola i Vera Obradovi} p.s. U `elji da se bolje informišemo otvoren je blog: ÞÞÞ.no2483.blogspot.com gde mo`ete saznati o mojim aktivnostima i planovima.
10
JANUAR FEBRUAR 2012.
Rot 10-11:Rot 10-11.qxd
12.01.2012
17:07
Page 2
REKLi su...
u~enika. Za President-Elect Training Seminar bio bi zadovoljan da nas se okupi 150 u~esnika! Ovo nije neostvarivo, ovo je neophodnost, ukoliko `elimo da napravimo veliki pomak u delovanju svih rotarijanaca, Rotari klubova i samog Distrikta 2483.
ROTARÙ PROJECT FORM U januaru rotarijanske aktivnosti vode me prvo u Orlando, FL gde }u tokom HomeStaÚ programa imati priliku da se sretnem sa 19 dolaze}ih Guvernera koji su ugoš}eni od strane Distrika 6980. Nedelju dana zajedno je odli~na prilika da pojedinim Guvernerima „prodam” ideje naših Rotari klubova za zajedni~ku saradnju. Nedelju dana kasnije u San Diegu, CA po~inje RotarÚ International AssemblÚ, opet u trajanju od nedelju dana. Sada se prilike još uve}avaju. Naime, bi}u u prilici da sretnem i preostale budu}e Guvernere, tojest, 512 lidera Rotari Distrikta. Pri kraju te nedelje otvara se „berza” projekata, gde tako|e nameravam da budem vaš predstavnik u animiranju potencijalnih partnera - Rotari klubova. Stoga Vas sve najlepše molim da u svojim klubovima, ali i okolnim zamolite sadašnje i budu}e Predsednike da popune prilo`eni formular za projekat. Taj formular morao bi da se zadr`i na samo jednoj strani, da je jednostavno i jasno popunjen. U razmišljanju oko prirode projekta potrudimo se da je pravi rotarijanski, tojest, da je sustinable = odr`iv, ali i da je „pitak” prihvatljiv za zemlje kao što su Kanada, Amerika, Brazil, Japan, Koreja, Švedska, Francuska, Australija, ... Kao što vidite `elim da naši Rotari klubovi „zaigraju” u Premier League, sa F.C. Barcelona, Manchester United, ... Mi to mo`emo, ali mi u to pored verovanja, moramo i da se aktiviramo í
Ivo Andri} na{ pisac i nobelovac (1892 + 1975)
AKO JE ^OVEK SAM, UVEK JE U LO[EM DRU[TVU! Franc Kafka ~e{ki pisac (1883 + 1924)
JEDNOM JE JEDAN TR^AO, I DESI SE DA NAI\E PORED ZUKE XUMHURA, A ON GA, SMIJU]I SE, UPITA: „[TO, BOLAN, TR^I[?”, A JEDAN MU ODGOVORI: „PA, ZDRAVO JE”, A ZUKO MU UZVRATI: „SAMO TI TR^I! ALAH JE SVAKOME PROPISAO BROJ KORAKA, PA TI PO@URI DA POTRO[I[ SVOJE.” [TO DALJE PUTUJEM, SVE SAM BLI@E RODNOM KRAJU!
Vaši u Rotariju, Nikola i Vera Obradovi} DG 2483 - Serbia & Montenegro
DUGOTRAJNO ROBOVANJE I R\AVA UPRAVA MOGU TOLIKO ZBUNITI I UNAKAZITI SHVATANJE JEDNOG NARODA DA ZDRAV RAZUM I PRAV SUD NJEMU OTAN^AJU I OSLABE, DA SE POTPUNO IZVITOPERE. TAKAV POREME]EN NAROD NE MO@E VI[E DA RAZLIKUJE NE SAMO DOBRO OD ZLA, NEGO I SVOJU SOPSTVENU KORIST OD O^IGLEDNE [TETE.
Sa seminara „Trening Trenera” JANUAR FEBRUAR 2012.
11
Zulfikar Zuko Xumhur hodoqubac (1920 – 1989)
Rot 12-13:Rot 12-13.qxd
12.01.2012
17:13
Page 1
ROTARIJANCI TISOM DO SEGEDINA
JUL 2012.
U subotu, 3. septembra 2011. godine, u marini „Vidra”, na brodu Milana Dimitri}a „Festina Lente” („Po`uri polako”), na reci Savi, na Novom Beogradu, odr`an je prvi sastanak inicijativne grupe za organizaciju prve me|unarodne regate odmora i zabave, rekreativnih motornih brodova, jahti, jedrilica i ~amaca u organizaciji rotarijanaca Srbije „Tisom do Segedina 2012”.
Inicijativna grupa je prerasla u Organizacioni odbor regate koji je imao jo{ dva va`na sastanka, 17. novembra u Starom Be~eju i 1. decembra 2011. godine u E~ki. Naredni sastanak Odbora planiran je za subotu, 24. januara 2012. godine u Segedinu, ali o tome i dogovorenom, u idu}em i narednim brojevima lista SRPSKI ROTAR koji }e pratiti re~ju i slikama ovu divnu ideju na{ih rotarijanaca i prijatelja u Rotariju sve do njene realizacije, u julu í
U NAŠEM DISTRIKTU Ovim putem obaveštavamo prijatelje u Rotariju da Rotari klub Sremska Mitrovica ima svoju facebook stranicu. Bitno nam je da što ve}i broj ljudi lajkuje istu, i da tim putem ona po~ne da ostvaruje svoju misiju. Otvorena je pre nekoliko nedelja, i na njoj }emo stavljati sve aktuelnosti iz našeg kluba i Rotarija uopšte. Tako|e, koristi}emo i FB Ad da distribuiramo informaciju, prvo o našem klubu, a kasnije i o odre|enim akcijama, ali nam je ipak u prvo vreme primarna dobra volja svih rotarijanaca i njihovih prijatelja u širenju ove naše stranice. Jedan like ništa ne košta a mnogo zna~i u promovisanju naših aktivnosti í Vaš u Rotariju Ilija Zubac sekretar Rotari kluba Sremska Mitrovica
AKO IM TI NE POMOGNE[ I NE NAHRANI[ IH, KO ]E ONDA?
A TAMO SAMO ]UTI RASPETI BOG CNN novinarka je ~ula za starog Jevrejina koji se zadnjih šezdeset godina molio svaki dan na zapadnom zidu – Zidu pla~a u Jerusalimu. Gledala ga je nekih 45 minuta. Kad je završio i krenuo nazad, prišla mu je i zatra`ila intervju. - Oprostite, ja sam Rebeka Smit, CNN. Kako se zovete? - Moris Feinberg, odgovorio je.
12
- Gospodine, koliko dugo dolazite i molite se na zapadnom zidu? - Ve} 60 godina. - To je zadivljuju}e. A za šta se molite? - Molim za mir me|u hriš}anima, Jevrejima i muslimanima. Molim za prestanak mr`nje i ratova. Molim da deca odrastu u odgovorne zrele osobe i da vole svoje bli`nje. - I kako se ose}ate posle toliko godina molitvi? - Kao da govorim zidu!
JANUAR FEBRUAR 2012.
Rot 12-13:Rot 12-13.qxd
12.01.2012
17:10
Page 2
MESECOSLOV
FEBRUAR 2012.
FEBRUAR je mesec RAZUMEVAWA I MIRA u svetu. Ovaj mesec je izabran zato {to je 23. februara ro|endan ROTARÙ INTERNATIONAL i klubovima se preporu~uje da prezentiraju programe koji promovi{u razumevawe i mir u svetu, kao i da zapo~nu projekte Slu`ewa me|unarodnoj zajednici u drugim delovima sveta.
1
1919. u Srbiji po~elo ra~unawe vremena po Gregorijanskom kalendaru.
ME\UNARODNI DAN MO^VARNIH PODRU^JA
1915. obe{en je Veqko ^ubrilovi}, jedan od atentatora na austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu.
2 3 4 5
1943. Sovjetska Crvena armija posle {estomese~nih borbi kod Staqingrada prisilila nema~ku [estu armiju na kapitulaciju.
ROTARI KLUB SENTA MASKENBAL
1946. srpski general Milan Nedi} izvr{io samoubistvo (?) u zatvoru.
1814. Vuk Stefanovi} Karaxi} objavio „Malu slavenoserbsku pjesnaricu”.
1314. upokojila se srpska kraqica Jelena An`ujska, `ena srpskog kraqa Uro{a Prvog i majka potowih srpskih kraqeva Dragutina i Milutina. Bila je poreklom „roda fru{koga” 1881. u Petrogradu, 1891. osnovano je Srpsko – francuskoga, ali odakle Rusija, umro je ruski geolo{ko dru{tvo. je zapravo stigla na srpski pisac Fjodor Dostojevski. dvor ostalo je nepoznato. Da li iz srca Francuske, ili iz Ju`ne Italije? Mo{ti joj po~ivaju u manastiru Gradac, a „kraqica vseh zemq srpskih” kanonizovana je 1804. u Ora{cu pod 1317. godine. DAN ZAQUBQENIH vo|stvom \or|a Petrovi}a Kara|or|a DAN O^UVAWA 1200. u manastiru podignut Prvi srpski ENERGIJE Hilandaru, predstavio se ustanak protiv Turaka. u Gospodu monah Simeon (Stefan Nemawa).
6 7 8 9 10
1882. uspostavqeni su diplomatski odnosi izme|u Srbije i SAD.
1864. umro je Vuk Stefanovi} Karaxi}, reformator srpskog kwi`evnog jezika.
1993. u Beogradu umrla jedna od najve}ih srpskih pesnikiwa Desanka Maksimovi}.
1863. trgovac i brodovlasnik Mi{a Anastasijevi} zave{tao je dr`avi palatu koja je danas sedi{te Rektorata Univerziteta u Beogradu.
1959. revolucionar Fidel Kastro postao je predsednik vlade Kube.
1600. spaqen je na loma~i \ordano Bruno.
11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 DAN BIOLO[KE KONTROLE
1473. ro|en je poqski astronom Nikola Kopernik.
1866. ro|en je serdar Crne Gore Janko Vukoti}.
DAN SVETSKOG SPORAZUMEVAWA I MIRA
1963. doneta Uredba o osnivawu Istorijskog muzeja Srbije.
21 22 23 24 25 1916. po~etak bitke kod Verdena, Francuska.
1804. krenula je prva parna lokomotiva u svetu.
DAN OSNIVAWA ROTARÙ INTERNATIONAL 1879. osnovana je prva ambulanta u Srbiji.
1846. u Beogradu je otvorena prva ~itaonica.
45. godine p. n. e. prvi put uvedena prestupna godina koju je uveo rimski car Gaj 1939. u Beogradu je po~eo Julije Cezar. Dodatni dan da izlazi prvi list ku}e je bilo neophodno uvesti da bi se svake ~etvrte „Politika” POLITIKIN godine nadoknadilo vreme ZABAVNIK. dobijeno kra}im kalendarskim danom od astronomskog.
26 27 28 29 1935. prvi put javno demonstriran radar.
1905. Velika {kola u Beogradu prerasla je u Beogradski univerzitet.
JANUAR FEBRUAR 2012.
13
1815. ubijen je srpski vojvoda Stanoje (Stamatovi}) Glava{.
Rot 14-26:Rot 14-26.qxd
12.01.2012
17:22
Page 1
AKTIVNOSTI ROTARAKT KLUB BEOGRAD
NOVOGODI[WA HUMANITARNA VE^ERA ROTARI PODMLATKA Uz flamenko i tombolu sve~ano zakqu~ena 2011. godina Na inicijativu Rotarakt kluba Beograd, novogodi{wa humanitarna ve~era odr`ana je 17. decembra 2011. godine u „Hotelu M”, uz veliku podr{ku Rotarakt klubova Beograd Centar, Beograd Metropoliten, Beograd Sava i Beograd Dediwe, zatim beogradskih rotari klubova i rotarakta iz drugih gradova u Srbiji. U prijateqskoj atmosferi i pretprazni~kom raspolo`ewu, realizovana je humanitarna akcija da bi se pru`ila finansijska podr{ka Dariji Kosti}, 27-godi{woj profesorki engleskog jezika, koja joj je potrebna za transplantaciju bubrega u Rusiji. Doga|aj su sve~ano otvorili Milan Markovi}, predsednik Rotarakt kluba Beograd, i Darko [ovran, E.R.I.C. predsednik za 2011/2012. godinu. U ciqu prikupqawa humanitarnih donacija organizovana je tombola, a svaki klub je doneo poklone koji su u{li u fond nagrada. Sve~ani deo programa obele`en je i nastupom plesne grupe flamenko, a proslava je nastavqena u pozitivnoj atmosferi uz muziku i ples í
Uz muziku benda „Radijacija”, u dobroj atmosferi, prikupqen je dobrotvorni prilog za „Û Klub„, Udru`ewe obolelih od AIDS-a, u vrednosti od 30.000 dinara. „Û Klub” je nevladina, nepoliti~ka i neprofitna organizacija osnovana 2006. godine. Wihova misija je unapre|ewe kvaliteta `ivota osoba koje `ive sa HIV-om i obezbe|ivawe uslova za wihovo ravnopravno u~e{}e u dru{tvu. Ovo je ve} tre}a godina kako Rotarakt klub Beograd i Beograd Centar sara|uju u akciji povodom obele`avawa Svetskog dana borbe protiv AIDS-a í
Rotarakt klub Beograd za inkluziju lica o{te}enog sluha MA[TARIJE IMAJU SRE]AN KRAJ Humanitarna pozori{na predstava „Ma{tarije” odr`ana je u organizaciji Rotarakt kluba Beograd, 27. novembra 2011, u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu,
DAN LEPOTE NA INSTITUTU ZA ONKOLOGIJU Ova humana akcija dru`ewa sa pacijentkiwama obolelim od raka dojke, koju ve} tre}u godinu organizuju Rotarakt klub Beograd i Beograd centar, odr`ana je 15. decembra 2011, u Institutu za onkologiju i radiologiju. Pacijentkiwe su u~estvovale u radionici pravqewa maski i pilinga za lice od organskih namirnica sa blagotvornim dejstvom za ko`u. Osim toga, profesionalne {minkerke ulep{ale su dame u Institutu koriste}i kozmeti~ke preparate posebno spravqene za pacijentkiwe pod hemoterapijom. Ciq akcije je da pacijentkiwama poka`emo da nisu zaboravqene i da im bar tokom jednog popodneva skrenemo misli sa ozbiqnih problema koje rak dojke nosi í
Tradicionalna akcija na moderan na~in HALTERIMA PROTIV SIDE „Halter PartÚ”, tradicionalna humanitarna akcija Rotarakt kluba Beograd i Beograd Centar, odr`ana je 1. decembra 2011. godine, u„Lava baru”.
14
~ime je ovaj klub obele`io bratimqewe sa Rotarakt klubom Zagreb i time ozvani~io vezu izme|u dva najstarija rotarakt kluba u Srbiji i Hrvatskoj. Tu dvojezi~nu predstavu (na srpskom i znakovnom jeziku) izvodi inkluzivno pozori{te „Slu{aj moje ruke”, koje je pokrenulo Udru`ewa tuma~a za lica o{te}enog sluha Srbije (UTLOSS). Dru`ewe je posle predstave nastavqeno uz muziku i zabavu u O.U.R baru. Nesebi~na podr{ka koju smo dobili od Rotarakt kluba Beograd ohrabrila nas je da istrajemo u na{em radu. Zahvaqujemo se celoj Rotari organizaciji koja je ovom akcijom pokazala da jo{ uvek ima dobrih i humanih qudi u Srbiji - obratila se publici Dijana Duki}, predsednica UTLOSS, pred izvo|ewe predstave. Uz veliku podr{ku pre svega Rotari klubova Beograd, Stari Grad i Centar, kao i ve}ine srpskih rotarakt klubova, prodajom pozori{nih karata sakupqeno je preko 40.000 dinara. Sva sredstva prikupqena od prodaje ulaznica namewena su pomenutom udru`ewu za realizaciju projekta „Javni ~as”, ~iji je ciq inkluzija gluvih i nagluvih osoba u dru{tvo. Osim nov~ane pomo}i, Rotarakt klub Beograd pobrinuo se za medijsku propra}enost doga|aja kako bi uticao na {irewe svesti o problemima s kojima se gluve osobe susre}u - ~lanci o predstavi objavqeni su u ve}im {tampanim medijima (Politika, Blic, Press), na televiziji (B92) i na brojnim internet portalima. Besplatne karte za predstavu, zahvaquju}i donacijama pomenutih rotari klubova, obezbe|ene su udru`ewu NURDOR i istaknutim |acima iz {est beogradskih osnovnih {kola. Zna~ajan uspeh je {to se prikazivawe predstave ne}e zavr{iti beogradskom akcijom. Zahvaquju}i uspehu JANUAR FEBRUAR 2012.
Rot 14-26:Rot 14-26.qxd
12.01.2012
17:24
Page 2
ACTIVITIES predstave i dobroj saradwi Rotarakt kluba Beograd sa klubovima u Pan~evu i Subotici, dogovoreno je izvo|ewe predstave „Ma{tarije” i u ovim gradovima í
Rotarakt klub Beograd doveo vladarku obnovqene Srbije u Dom za stara lica NA KAFI SA KNEGIWOM QUBICOM Kafa sa knegiwom Qubicom izazvala je odu{evqewe starih lica u Domu Vo`dovac, 21. novembra 2011, u okviru jo{ jedne od redovnih poseta Rotarakt kluba Beograd ovom Domu. I prilikom svake posete, {ti}enike ~eka novo iznena|ewe. Ovoga puta, iznena|ewe je upravo knegiwa, glavom i bradom! Naime, zahvaquju}i podr{ci Muzeja grada Beograda, Rotarakt je u posetu Domu doveo kustoskiwu Nata{u Popevsku. Obu~ena u kostim knegiwe Qubice, kustoskiwa se obratila {ti}enicima Doma zanimqivom istorijskom pri~om o detaqima iz `ivota vladarske porodice Obrenovi}, neverama kneza, ali i o na~inu odevawa srpskih vladarki, kako su vodile doma}instvo, vaspitavale decu. Dru`ewu su prisustvovale ~ak 72 starije osobe, koje su, osim u istorijskoj povesti u`ivale u tradicionalno pripremqenoj kafi i najboqem doma}em ratluku í
Slatka `urka za najsla|e mali{ane SPOOK - TACULAR HALLOÝEEN MASKENBAL Slatki{ i kostim bio je uslov za ulazak na Spook-tacular HalloÞeen maskenbal, koji je, ve} drugu godinu, 29. oktobra 2011, organizovao Rotarakt klub Beograd, u kafi}u „Vila Maska”. Sakupqeni slatki{i podeqeni su mali{anima iz Doma „Dragutin Filipovi} - Jusa”, koje su ~lanovi Rotarakt kluba Beograd posetili povodom novogodi{wih praznika í Sawa Paweskovi} Aleksandra ]osi} Milan Markovi} Mina Vasovi} Sawa @ivanovi} Julijana \ukanovi} Mirko Drecun
ROTARACT CLUB BELGRADE
YOUNG ROTARY NEW WEAR'SCHARITY DINNER
The end of 2011ceremonyconcluded with flamenco and raffle At the initiative of the Rotaract Club Belgrade, New Year's charity dinner was held on December 17 2011 at the "M" hotel, with the support of Rotaract clubs Belgrade Center, Metropolitan Belgrade, Belgrade Savaand Belgrade Dedinje, Belgrade Rotary, as well as Belgrade rotary clubs and Rotaract clubsfrom other towns in Serbia. In a friendly atmosphere and pre-festive mood, humanitarian action was organized to provide financial support to Daria Kostic, 27-year old English professor, which she needs for kidneys transplant in Russia. The event was opened by Milan Markovic, President of the Rotaract Club Belgrade, and Darko Sovran, E.R.I.C. President for 2011/2012. The rafflewas organized in order to collect relief donations, and each club brought gifts that were included into the prize fund. The ceremonial part of the program was also marked by performance of a flamenco dance group, and the celebration continued in a positive atmosphere with music and dance í
THE INSTITUTE OF ONCOLOGYBEAUTY DAY
This humane action aimed at socialising with patients suffering from breast cancer, organizedfor the third consecutive year by the Rotaract ClubBelgrade and Belgrade Center, was held on December 152011at the Institute for Oncology and Radiology. Patients participating in the workshop were making organic foods facemasks and peels with beneficial effects for the skin. In addition, professional make-up artistsdid their best to make the ladies at the Institute look pretty byusing cosmetic products specially prepared for patients undergoing chemotherapy. The aim of action was to show that the patients are not forgotten andto help them turn their thoughts at least during one afternoonfrom the serious problems that breast cancer makes í
Traditional action in a modern way BRA AGAINST AIDS
„Bra Party”, the traditional humanitarian action by the Rotaract Club Belgrade and Belgrade Center, held on December 12011, in "Lava Bar." With the music played by "Radiation"band, andin a good atmosphere, 30,000 dinarcharitydonationwas collected for the "Q Club", the Association of people infected with AIDS."QClub" is a nongovernmental, nonpolitical and nonprofit organization established in 2006.Their mission is to improve the quality of life of people infected with HIV and provide conditions for their equal participation in society. This is the third year that the Rotaract Club Belgrade and Belgrade Centre cooperate in action to mark the World Day against AIDS í
Rotaract Club Belgrade for the inclusion of persons with hearing impairments FANTASIES HAVE HAPPY ENDING
Humanitarian theater play "Fantasies" was organized by the Rotaract Club Belgrade, on November 272011 at the Yugoslav Drama Theatre, which marked the establishing of the fraternization with the Rotaract Club Zagreb, and thus made official ties between the two oldest Rotaract Clubs of Serbia and Croatia. This bilingual play (in Serbian and sign language) was performed by the Inclusive Theatre "Listen to My JANUAR FEBRUAR 2012.
15
Rot 14-26:Rot 14-26.qxd
12.01.2012
17:24
Page 3
Hands," which was founded by the Association of Interpreters for the Hearing Impaired Persons in Serbia (UTLOSS). Socializing continued with music and entertainment in the O.U.R.Bar after the play. Selfless support we received from the Rotaract Club Belgrade has encouraged us to persevere in our work. We thank the whole Rotary organization which showed through this actionthat there are still good and humane people in Serbia - addressed the theatre audience Dijana Dukic, head of UTLOSS. With great support primarilyfrom Rotary clubs Belgrade, Stari Grad and Center, as well as most of Serbian Rotaract clubs, more than 40,000 dinars wascollectedby selling theater tickets. All funds raised from ticket sales are intended for the said association for the project "Public Class", whose goal is inclusion of deaf and deafened persons in society. In addition to financial assistance, the Rotaract Club Belgrade took care of media coverage of events in order to influence the spread of awareness of the problems that deaf people face - articles about the play were published in major print media (Politika, Tanjug, Press newspapers), television stations (B92) and on various web sites. Free tickets for the play, thanks to donations from the abovementionedRotary clubs, were provided for the NURDORassociation and outstanding pupils from six elementary schools in Belgrade. A significant success is also evidentthrough the fact that this theatre play will not end up with Belgrade action. Thanks to the success of the play and good cooperation of the Rotaract Club Belgrade with Rotaract clubs in Subotica and Pancevo, it was agreed that the performance of the theatre play "Fantasies" takes place in these cities, too í
Rotaract Club Belgrade brought the rulerof renewed Serbiato the Home for the Elderly COFFEE WITH PRINCESS LJUBICA
Coffee with Princess Ljubica caused delight of the elderly in the Home for the Elderly on Vozdovac on November 212011, in another one of the Rotaract Club Belgrademembers regular visits to this Home. On each visit, inmates are in for another surprise. This time, the surprise was the princess herself, with a personal touch! Namely, with the support of Belgrade City Museum, Rotaract brought the curator Natasha Popevska tovisit the Home. Dressed in a costume of Princess Ljubica, curator spoke to residents of the Home of interesting historical details from the story of the lives of the Obrenovicroyal family, the prince's adultery, but also about Serbianruling ladies dress code, running their households, and educating their children. The gathering was attended by 72 senior citizens, which, along with the history tales, enjoyed the traditionally preparedcoffee and the finest homemade Turkish delight í
Candy party for the sweetest children SPOOK-TACULARHalloween Costume Ball
A candy and a costum weremandatory for entry into the Halloween Spook-tacular costume ball, which was for the second year in a roworganized onOctober29 2011, by Rotaract Club Belgrade, in the "Vila maska"café. The collected candies were given to the children from the Homefor Children Without Parents "Dragutin Filipovic - Jusa", who were visitedby the members of the Rotaract Club Belgradeon the occasion of New Year holidays í
Sawa Paweskovi} Aleksandra ]osi} Milan Markovi} Mina Vasovi} Sawa @ivanovi} Julijana \ukanovi} Mirko Drecun
16
AKTIVNOSTI ROTARAKT KLUB PIROT Pohvala mladosti NIKAD NIJE KASNO U subotu, 29. oktobra 2011. godine, sa zaka{wewem, Rotarakt klubu Pirot uru~eno je priznawe Xona Kenija, predsednika RI 2009-10. Priznawe je na predlog tada{weg DG D – 2481 Dragana Brajera dodeqeno najboqim Rotarakt klubovima u D – 2483. Dragan Brajer je mladima u klubu i uru~io to zaslu`eno priznawe. ^lanovi Rotarakt kluba Pirot su mladi vredni qudi, puni ideja i projekata koje uspevaju da ostvare u ovo ozbiqno vreme.
Sleva: Dragan Brajer, Jovana Joni} i Radosav-Ra{a Pej~i} PPr. RK Pirot 2009-10.
O akcijama koje su do sada imali, osim dru`ewa i ja~awa rotarijanstva, govorila nam je Jovana Joni}, predsednica RAC PIROT za 2011/2012. godinu. Akcije su bile: 1. Donacija DVD-a i televizora bolnici u Pirotu; 2. „Prvo pismo mojoj mami” je pismo profesorke Beogradskog univerziteta gospo|e Jelene Vlajkovi}. Ciq pisma je da iz perspektive tek ro|ene bebe uka`e mladoj mami na odre|ene potrebe deteta. Rotarakt je, u saradwi sa Domom zdravqa Pirot, delio pisma porodiqama. 3. Foto safari pod nazivom „@ivot sa hiqadu lica”, koji se u saradwi sa Rotari klubom Pirot odr`ava svake godine. Fotografije se izla`u u Muzeju Poni{avqa u Pirotu. 4. Dru`ewe sa decom iz O[ „Dobrinka Bogdanovi}" iz Strelca, u ~ijem je sklopu istoimeni dom za decu koja tu {kolu poha|aju. Dom je nekima samo preno}i{te tokom nastavnih dana. Ali ve}em broju dece, sa vrlo te{kim i tu`nim `ivotnim pri~ama, koje, ako se saslu{aju, mogu lako da izmame suzu iz oka, taj Dom je sve. Saradwa ove {kole i Rotarakt kluba Pirot po~ela je pre dve godine. Pose}ujemo decu u Strelcu pred Novu godinu i delimo im paketi}e. Mala pa`wa za veliki osmeh, ta~nije za osamnaest velikih osmeha. ^esto se organizuju posete ili dru`ewe sa decom, ali ih nikako ne zaboravqamo, jer smo im dali obe}awe. Imamo u planu kupovinu obu}e za tu de~icu jer su lo{e obuvena i odevena, a zima je na pragu. 5. Akcija svih Rotarakt klubova u Srbiji „Nacionalno blago”, u koju je ukqu~en i RAC Pirot. Ciq akcije je dru`ewe klubova i skupqawe istorijskih simbola mati~nog grada. Imamo u planu: – Inicijativa za osnivawe biblioteke u bolnici u Pirotu i prikupqawe kwiga; – Organizovawe akcije prikupqawa novca za kupovinu 18 pari obu}e za decu iz O[ „Dobrinka Bogranovi}” iz Strelca í JANUAR FEBRUAR 2012.
Rot 14-26:Rot 14-26.qxd
12.01.2012
17:25
Page 4
AKTIVNOSTI INNER ÝHEEL KLUBOVI – GOSTI I DOMA]INI
ROTARI KLUB BEOGRAD U POSETI ŠKOLI ZA DECU OŠTE]ENOG VIDA „VELJKO RAMADANOVI]” U ZEMUNU DAN ŠKOLE 13. 12. 2011. U dalekoj Bizerti (Afrika) 13. decembra 1917. god. u kasarni „Lambert„ po~eo je sa radom Zavod za slepe i gluve invalide, prete~a današnje škole za u~enike ošte}enog vida u Zemunu. Prvi šti}enici Zavoda u Bizerti bili su oslepeli i ogluveli srpski vojnici koji su u Prvom svetskom ratu, koji je još bio u toku, izgubili vid ili sluh. Upravnik i u~itelj u novoformiranoj školi bio je Veljko Ramadanovi}, jedini ~ovek u nas koji je u to vreme poznavao pedagoški rad sa slepima. Škola se ve} 94 godine bavi obrazovanjem i va s p i t a n j e m Najmla|i su dobili dece i omladine najdu`i aplauz ošte}enog vida iz cele Republike Srbije. U~enicima je obezbe|en smeštaj u savremeno opremljenom domu. Stru~an i human kolektiv škole na ~elu sa vrednom direktorkom Radmilom Laban pru`a stru~nu pomo} i savete u~enicima, roditeljima i odraslim liciRadovi u~enika {kole ma ošte}enog vida. I ove godine na dan Svetog apostola Andreja Prvozvanog koji je Krsna slava Kraljevskog doma Kara|or|evi}a kad je i Dan škole, (jer je škola jedno vreme nosila ime kralja Petra Prvog, ~ija bista se nalazi u krugu škole), ~lanovi Rotari kluba Beograd Stojadin Mirkulovski i Had`i Dušan Glušac posetili su kolektiv škole gde su prisustvovali priredbi koju su organizovali u~enici škole sa svojim nastavnicima i koja nikoga nije ostavila ravnodušnim. PRIJATELJI ŠKOLE: Ministarstvo prosvete Republike Srbije Gradski sekretartijat za obrazovanje Opština Zemun Savez slepih Srbije Savez slepih Beograda Telekom Srbija Dr`avna lutrija Srbije Me|unarodni klub `ena iz Nema~ke Me|uopštinski savez slepih Zaje~ar Rotari klub Beograd Udru`enje An|eli ~uvari Smart-kolektiv Gra|anske inicijative BIP Norveška DHL Internacional Direktorka Radmila Laban Sportska kladionica „Mozzart„ i Stojadin Mirkulovski Marija Baji}, ikonopisac JANUAR FEBRUAR 2012.
Na poziv i u organizaciji Inner Ýheel kluba iz Zrenjanina, ~lanice Inner Ýheel kluba iz Banja Luke, zajedno sa ~lanovima Rotari kluba Banja Luka, posetile su 8.10.2011. godine Kikindu i prisustvovali manifestaciji 26.Dani ludaje. Posle toga, posetili su najstarije srpsko narodno pozorište u Zrenjaninu i lova~ki dvorac Kaštel-E~ka, gde je organizovana sve~ana ve~era, muzi~ki program i ugodno dru`enje. Sutradan, doma}ini su organizovali posetu znamenitostima Sremskih Karlovaca, manastiru Krušedol, vinskoj ku}i Kova~evi} u podno`ju Fruške Gore te manastiru Hopovo. Puni utisaka, dru`enja i lepih do`ivljaja, ~lanice Inner Ýheel kluba iz Banja Luke i ~lanovi Rotari kluba Banja Luka su se vratili ku}ama kada su kao doma}ini ponovili susret prijateljskih klubova u Dane vina Rotari kluba Banja Luka, 4.12.2011. godine í
ROTARI KLUBOVI NIŠ-CENTAR I RICCIONE-CATTOLICA U SUSRET PROSLAVI 1700 GODINA OD MILANSKOG EDIKTA Rotari klub Niš – Centar na po~etku oktobra pro{le godine, bio je gost italijanskom Rotari klubu Riccione Cattolica. Za ~etiri dana posete niški rotarijanci imali su mogu}nost da se upoznaju sa prijateljima u Rotariju u gradovima Rimini, Cattolica i San Marino. Dogovorena je i saradnja ova dva kluba povodom proslave 1700. godina od Milanskog edikta, koja }e se u Nišu obele`iti 2013. godine.
Predsednik RK Niš – Centar Novica Simi} i predsednik RK Riccione Cattolica-Giorgio Leardini Saradnja }e se ogledati u zajedni~koj akciji koju }e RK Riccione Cattolica i RK Niš - Centar sprovesti u Nišu povodom proslave 2013. godine kada }e biti obele`ena 1700. godišnjica od Milanskog edikta. U toku su dogovori kako }e ova akcija izgledati i šta }e sve ona podrazumevati. Ukoliko saradnja bude dobra i uspešna, u duhu rotarijanstva, tako|e je u planu i bratimljenje dva kluba. Susret Italijanskog RK Riccione Cattolica i RK Niš – Centar inicirali su profesor Dušan Jovanovi}, veliki umetnik, sli-
17
Rot 14-26:Rot 14-26.qxd
12.01.2012
17:25
Page 5
Rotari klub Riccione Cattolica deo je Distrikta 2070 i obuhvata regione Emilia-Romagna, Toscana, i Repubblica San Marino. U Romagni obuhvata gradske opštine gradova: Riccione, Cattolica, Misano Adriatico, San Giovanni in Marignano, Morciano, Montegridolfo, Mondaino, Montefiore Conca, Gemmano, Saludecio, San Clemente í
Rotari prijatelji Niša i Riminija na terasi Predsedni~ke palate u San Marinu kar koji `ivi i radi u Riminiju, ~lan Rotari kluba Riccione Cattolica i Dr Miladin Radovanovi}, ~lan niškog kluba, RK Predsednik 2003/2004. Predsednik RK Riccione Cattolica maestro Giorgio Leardini ve} je na koktelu dobrodošlice izrazio zadovoljstvo zbog posete srpskog kluba, nazdravio u ime budu}eg prijateljstva i po`eleo svojim novim prijateljima prijatan boravak. Predsednik RK Niš – Centar, Novica Simi}, NIŠ – CARSKI GRAD U Nišu je ro|en Konstantin Veliki, koji je pre 1700 godina otvorio vrata hriš}anskoj veri i zaustavio progone i stradanja hriš}ana. U 2013. godini ovaj zna~ajni datum u istoriji, donošenje Milanskog edikta bi}e proslavljen u Nišu kroz najrazli~itije kulturne doga|aje. Rodni grad cara Konstantina bi}e mesto odr`avanja velike me|unarodne konferencije „Sveti car Konstantin i hriš}anstvo”. Planirano je da se konferencija odr`i krajem maja ili po~etkom juna 2013.godine. U to vreme naš grad }e biti u centru pa`nje cele Evrope i mnogo ljudi iz celog sveta }e do}i u posetu. Pored ove konferencije planirane su i druge manifestacije, a svakako }e neke od njih biti proizvod zajedni~ke akcije RK Riccione Cattolica i RK Niš – Centar í
zahvalio je italijanskim prijateljima na gostoprimstvu u ime ~lanova kluba i pozvao ih u posetu Nišu. Za svoje goste, pored radnog dela, doma}ini su pripremili bogat program - obilazak dvoraca, muzeja, starih gradova u okolini, a sve to uz prijatno dru`enje, sjajnu italijansku kafu, hranu i vino. Niški rotarijanci imali su priliku da upoznaju prijatelje u Rotariju u gradovima Rimini, Cattolica i San Marino, me|u kojima je i gradona~elnik CattolicePiero Cecchini i predsednik Rotari kluba San Marino-Pao-
18
lo Rossi. Nišlijama je tako|e ukazana velika ~ast kada su upoznali i predsednika regiona Rimini-Vittoria Saladina i ministra industrije San Marina-Marca Arzillija. Baš kao što je u Rotariju praksa pri posetama drugim klubovima, razmenjeni su prigodni pokloni izme|u klubova i zastavice klubova, koje }e podse}ati na novo prijateljstvo í Jelena \uki}- Peji}
Predsednik Rotari kluba Riccione Cattolica- Giorgio Leardini, ~lan RK Riccione Cattolica prof. Dušan Jovanovi} i predsednik regiona RiminiVittorio Saladino
ROTARI KLUB NI[ KONSTANTIN VELIKI 2006 - 2011. PREDSEDNICI KLUBA: 2006 2007 2008 2009 2010 2011
-
2007. ^EDOMIR VASI] 2008. BRANISLAV RAN\ELOVI] 2009. MIODRAG TOMI] 2010. NIKOLA PETROVI] 2011. DRAGANA CANI] 2012. MILORAD YIN^I]
RE^ PREDSEDNIKA KLUBA Po{tovani, pet godina rada i postojanja jedog kluba u odnosu na stogodi{njicu postojanja ideje rotarijanstva je kao jedna kap u moru, ali pet godina `ivota jednog Rotari kluba za sam klub i njegove ~lanove velika je i zna~ajna stvar. Pre svega zato {to to zna~i pet godina nesebi~nog davanja sebe i svojih porodica ne~emu {to je plemenito i korisno za sve. To je bio period u kom smo re{ili da jedan mali deo na{ih `ivota podelimo sa nekim novim prijateljima i da svi zajedno u~inimo ne{to na {ta {ta }emo biti ponosni i mi i na{a pokolenja jer postajemo deo istorije jedne velike porodice koja se zove Rotari organizacija i koja je ne{to plemenito i korisno uradila I radi za svoj grad i okolinu u kojoj `ivimo. Velika je ~ast, odgovornost i du`nost biti ~lan Rotari kluba. ^ast, jer iza vas stoji klub ozbiljnih ljudi visoke reputacije, koJANUAR FEBRUAR 2012.
Rot 14-26:Rot 14-26.qxd
12.01.2012
17:25
Page 6
ji vas je prihvatio i preporu~io za ~lanstvo. Odgovornost, jer biti ~lan Rotari kluba zna~i da uvek i u svakoj situaciji treba imati izra`ene visoke ljudske i moralne kvalitete. Du`nost, jer je Rotari nesebi~no slu`enje i pomo} drugima. Kao rezultat na{eg petogodi{njeg postojanja stoji veliki broj na{ih akcija, od kojih su neke postale tradicinalne, kao {to je pomo} starim osobama iz Gerontolo{kog centra, pomo} prigradskim osnovnim {kolama u formiranju biblioteka, dobrovoljno davanje krvi, ure|enje okolnih izleti{ta i mnoge druge. Na{a akcija NOVA NI[KA ELITA u kojoj nagra|ujemo deset najboljih ni{kih maturanata po na{em izboru jeste akcija na koju smo posebno ponosni, jer njome promovi{emo pre svega znanje, upornost, spobnost i `elju da se bude najbolji, da se bude lider kao zalog za budu}nost.. Na{ klub je za ovo kratko vreme postojanja uspeo da osnuje Rotarakt klub, Interakt klub i Priakt klub po ~emu smo tako|e retki u Rotari zajednici i da se pobratimimo sa na{om bra}om rotarijancima iz Beograda, Soluna i Banja Luke. Nastoja}emo da i nadalje stalno preispitujemo na{ rad kroz dobro poznat test ~etri pitanja: Da li je istina? Da li je po{teno prema svima? Da li gradi dobru volju i prijateljstvo? Da li je korisno za sve? I da slu`imo u svih pet avenija slu`enja: klubu, profesiji, lokalnoj zajednici, me|unarodnoj zajednici i mladima kao bi nastavili uspe{an rad kluba. Milorad D`in~i} Predsednik 2011/12 Rotarakt klub Ni{-Konstantin Veliki osnovan je 27. 04. 2007. godine, RotarÚ International ga je zvani~no priznao i ~arterovao na prvoj godi{njici sponzora kluba 22.12.2007.godine. Put stvaranja jednog od danas vode}ih klubova u Srbiji zapo~elo je 15 odabranih, mladih lidera i profesionalaca lokalne zajednice. Interakt klub Ni{ Konstantin Veliki osnovan je 2008. godine. U oktobru 2008. osnovan je i promovisan prvi Priakt klub Ni{ Konstantin Veliki u na{oj zemlji i drugi u Distriktu 2481. Ima 15 ~lanova, uglavnom dece na{ih rotarijanaca.
tim Guiseppe Bothar, PADG i Mircea Urehe, ~lan RC. Podsetimo, na prvu vest o zemqotresu u Kraqevu RC Sibiu je zdravstvenom centru „Studenica” donirao 8.000 evra. I sada su ~lanovi delegacije iz Rumunije obi{li zgradu interne bolnice koja jo{ nije u upotrebi zbog posledica zemqotresa, a nastavqeni su razgovori sa direktorom Zdravstvenog centra Draganom Arsi}em o daqoj materijalnoj i stru~noj saradwi. Istovremeno, gosti iz Sibiua su se susreli i sa gradona~elnikom Kraqeva Qubi{om Simovi}om, koji im je zahvalio na trudu da posledice zemqotresa budu {to mawe.
Povodom ovog lepog jubileja ~lanovi Rotari kluba prikazali su petogodi{nji rad nesebi~nog slu`enja, {tampaju}i jubilarno izdanje u tira`u od 150 primeraka koje su uredili Dragana Perkovi} Anti} i Stani{a Radojlovi}. Ovo izdanje mo`e se ~itati i gledati u elektronskom izdawu í
ROTARI KLUB KRALJEVO RC SIBIU – RUMUNIJA
NOVI PROGRAM SARADNJE Na prvu vest o zemqotresu u Kraqevu ~lanovi RC Sibiu iz Rumunije donirali su Zdravstvenom centru „Studenica” 8.000 evra. Na godi{wicu zemqotresa u Kraqevu ~lanovi RC Sibiu iz Rumunije nastavili su niz bogatih donacija ugro`enom podru~ju Povodom obele`avawa godi{wice zemqotresa u Kraqevu, koji se dogodio 3. novembra pro{le godine, delegacija RC Sibiu iz Rumunije, na poziv direktora ZC „Studenica”, Dragana Arsi}a i UO RK Kraqevo, posetila je ugro`eno podru~je. U delegaciji su bili: Adrian Coman, predsednik RC za 2011/2012. godinu, Andrei Mihu, predsednik 2012/2013, zaJANUAR FEBRUAR 2012.
Delegacija je potom posetila O[ „Svetozar Markovi}”, koja je tako|e pretrpela veliku {tetu od zemqotresa. U~enici ove {kole su gostima poklonili kravate koje su sami oslikali u okviru projekta prikupqawa sredstava za obnovu {kole, a gosti su odmah istakli novu ideju: dobijene poklone }e dati na aukciju u svom klubu i tako prikupqena sredstva vratiti u Kraqevo za obnovu {kole!
19
Rot 14-26:Rot 14-26.qxd
12.01.2012
17:26
Page 7
KAD IMA VOLJE IMA I IDEJA ^lanovi RC Sibiu su u~estvovali i na redovnom sastanku RK Kraqevo. Imponovao je dobar odziv doma}ina tom prilikom, a predsednica Silvana Reqi} je, uz pozdravne re~i, zahvalila gostima na velikoj solidarnosti koju na razne na~ine ispoqavaju tokom ~itave godine. Ona je, tako|e, podsetila na istorijat saradwe dva kluba koje povezuje i poveqa o bratimqewu od pre godinu dana. Predsedniku RC Sibiu Adrianu Comanu uru~ena je Zahvalnica za u~e{}e bratskog kluba u sanaciji posledica zemqotresa. On je izrazio zadovoqstvo {to je saradwa dva kluba uspe{na i predstavio zajedni~ki plan klubova za teku}u rotarijansku godinu. PO^AST LJILJANI BO@OVI] ^lanovi RC Sibiu su u kraqeva~koj crkvi Svete Trojice zapalili sve}e i odali po~ast nedavno preminuloj ~lanici RK Kraqevo Qiqani Bo`ovi}. U maju slede}e godine u~enici osnovnih {kola „Svetozar Markovi}” i „Sveti Sava” bi}e gosti {kole „Brukenthal” u Sibiu, ali }e potom biti i wihovi doma}ini. Bi}e organizovana (tako|e u maju u Sibiu) zajedni~ka izlo`ba akademskih slikara Slobodana Marinkovi}a iz Kraqeva i Jona Tamajana iz Sibiua. [est umetni~kih figura u staklu autora Tamajana ve} je pokloweno RK Kraqevo i one }e biti prodate na aukciji, a sredstva upotrebqena za sanaciju posledica zemqotresa. Lekari i medicinske sestre iz Kraqeva }e tokom juna naredne godine imati stru~nu razmenu iskustava sa kolegama u bolnici u Sibiu, a najavqena je i nova donacija za O[ „Svetozar Markovi}”. Na sve~anoj ve~eri u restoranu „@eneva” plesni par iz kluba „Basileus” izveo je prigodan program í
U toku ve~eri je organizovana aukcija slika i predmeta, a sav prihod od ove akcije namenjen je opremanju obdaništa u Prokuplju. BRATIMLJENJE ROTARI KLUBA PROKUPLJE I ROTARI KLUBA BERKOVICA IZ BUGARSKE Sa velikim zadovoljstvom Vas obaveštavamo da smo se bratimili sa RK Berkovica iz Bugarske
Rotari klub Kraqevo Komitet za PR
ROTARI KLUB PROKUPLJE TRI GODINE ROTARIJA U PROKUPLJU Poštovani prijatelji u Rotariju, proslava tre}e godišnjice ~artera Rotari kluba Prokuplje odr`ana je 5. novembra 2011. godine u Prokuplju u restoranu „OLIMPIK”.
Posle tople dobrodošlice Zorana Jevtovi}a, predsednika RK Prokuplje i pozdravne re~i past guvernera Dragana Brajera, kratak govor je odr`ao i dolaze}i guverner distrikta Nikola Obradovi}. Novom ~lanu RK Prokuplje Bratislavu Vasiljevi}u zna~ku je uru~io Dragan Brajer. ^lanovi Rotari kluba Prokuplje i gosti iz jedanaest klubova iz Srbije i kluba iz Bugarske, zajedni~ki, u dru`enju, uz muziku, igru i ve~eru, proveli su jedno ve~e koje }e dugo ostati svima u se}anju.
20
17. decembra 2011. godine na sve~anosti u restoranu „DAMS” u Berkovici. Sporazum o bratimljenju je, ispred Rotari kluba Prokuplje potpisao predsednik kluba Zoran Jevtovi}, a ispred Rotari kluba Berkovica predsednik kluba Stanimir Georgiev. Ispred Rotari kluba Prokuplje sve~anom potpisivanju sporazuma o bratimljenju prisustvovali su ~arter predsednik Boban Jepojevi}, past predsednik za 2009/2010 godinu Zoran \uki}, past predsednik za 2010/2011 godinu @ivorad Trifunovi} i dolaze}i predsednik za 2013/2014 godine Dragan Gavrilovi}. Iste ve~eri Rotari klub Berkovica organizovao je Tradicionalni dobrotvorni Bo`i}ni bal, gde je uz dobru muziku, igru i ples provedeno jedno prijatno ve~e. U toku ve~eri je organizovana aukcija slika i lutrija, gde su naši ~lanovi uzeli u~eš}e í Rotarijanski pozdrav od @ivorada Trifunovi}a past predsednik 2010/2011
ROTARI KLUB ZAJE^AR GODI[WICA, DRU@EWE, BRATIMQEWE... U subotu, 19.11.2011. odr`ana je proslava godi{wice ~arterovawa Rotari kluba Zaje~ar i bratimqewe na{eg kluba sa RK Vratza iz istoimenog grada u Bugarskoj. Prethodnog dana posetio nas je i ambasador [vajJANUAR FEBRUAR 2012.
Rot 14-26:Rot 14-26.qxd
12.01.2012
17:26
Page 8
carske W.E. Ervin Hofer, koji je i po~asni ~lan na{eg kluba. Osim dragih doma}ih gostiju iz RK Beograd (Past Guverner Dragan Brajer sa suprugom), Pirot i Morava ]uprija, proslavu su uveli~ali i dragi gosti iz Bugarske, ~lanovi RK Vidin, Lajons kluba iz Vidina, gradona~elnik Vidina, i naravno, ~lanovi bratskog kluba iz RK Vratza. Ujedno smo iskoristili priliku da predstavimo na{eg novog ~lana Svetoslava Slav~eva, koji je prvi strani dr`avqanin u klubu í
na kojoj su se ra|ale Tvr|ave Nebeske. Uzneta u visine `rtvama podnetim u svakom pohodu na wu i danas se dostojanstveno opire svakom neprijatequ koji lukavstvom poku{ava da je pot~ini i zavede.
Srda~an pozdrav, Sr|an Stanojevi} RK Zaje~ar Predsednici RK Zaje~ar i RK Vratza (Bugarska) Dejan Pe{i} i Dimitar Katev.
Zemqo Srbijo! Mati na{a, neka te Gospod blagoslovi!
ROTARI KLUB KRU[EVAC PRVIH DEVET GODINA Rotari klub Kru{evac je 12. novembra 2011. godine proslavio svoj deveti. ro|endan. Proslava ~artera je odr`ana u hotelu „Golf’’ u Kru{evcu uz prisustvo mnogobrojnih gostiju i ~lanova Rotari klubova. Osim ~lanova Rotari kluba Kru{evac, prisustvovali su i gosti iz Rotari klubova Beograd, ]uprija, Zaje~ar, Vaqevo i Ni{ – centar, kao i gosti iz fabrike „Rubin’’ u Kru{evcu, „Jugoprevoza’’ Kru{evac, „Podruma’’ Kru{evac i gradona~elnik Kru{evca.
Gradona~elnik (kmet) Vidina Gergo Gergov u dru{tvu Dejana Pe{i}a i Dimitra Kateva.
Radno Predsedni{tvo ^lanovi RK Zaje~ar zajedno sa ambasadorom [vajcarske u Republici Srbiji g. Ervinom Hoferom.
U uvodnoj re~i o Rotari klubu Kru{evac, predsednik kluba za 2011/12. godinu Ivan An|eli} rekao je da je u proteklih devet godina Rotari klub Kru{evac bio veoma aktivan i uspe{an u svom humanitarnom radu. Rotari klub se, proteklih godina, pobratimio sa Rotari klubom Maribor Lent, RotarÚ klu-
Ninoslav Jovanovi}
NA[A MATI Vi{evekovno isku{ewe nije je umorilo. Qubav, vera i nada trojstvo istrajnosti nosila je uz krst u svakoj bici za o~uvawe wene Svete zemqe
^lanovi Rotari kluba sa PDG Draganom Brajerom JANUAR FEBRUAR 2012.
21
Rot 14-26:Rot 14-26.qxd
12.01.2012
17:27
Page 9
bom Sofija Balkan, RotarÚ klubom Stara Zagora, RotarÚ klubom iz Gr~ke i uspostavqena je bliska saradwa sa RotarÚ klubom iz Frankfurta. Rotari klub Kru{evac ima 21 priznawe Pol Haris kao i priznawe za najboqi klub u 2011/12. godini. Tako|e, Rotari klub Kru{evac ima zna~ajan broj humanitarnih akcija koje su postale tradicionalne. Tokom zabave odr`ana je i aukcija umetni~ke slike, koja je od po~etnih 500 dinara, na kraju prodata za 56.000 dinara. Sliku je dobio Branko Risti}, ~lan Rotari kluba Kru{evac, a sliku }e odneti u Kosovsku Mitrovicu, gde predaje na fakultetu í
ROTARI KLUB BEOGRAD ^UKARICA Poštovani prijatelji u Rotariju, sa velikim zadovoljstvom Vas obaveštavamo da smo dana 23.12. 2011. godine u novobeogradskom hotelu „Continental” organizovali proslavu etvrte godišnjice našeg Kluba u prisustvu preko 160 gostiju iz 22 Rotari kluba na ~elu sa DG Vesnom Baltezarevi}, DGE Nikolom Obradovi}em i PDG Dra-
ROTARI KLUB ^A^AK NOVOGODIŠNJE ^ESTITKE DECE SA POSEBNIM POTREBAMA Rotari klub ^a~ak je obezbedio sredstva za izradu ~estitki, karton, boje, kontur paste, trake itd. ^estitke su napravili u~enici i nastavnici škole „Prvi novembar” u ^a~ku, za decu sa posebnim potrebama, a otkupili su ih ~lanovi Rotari kluba ^a~ak jednim delom, a delom su prodate poslovnim prijateljima. Akciju su pomogli veleprodaja MD Product, Autogarant, Auto-Petri}, Uspon ra~unari, Ride-Vet i drugi. Od prikupljenih sredstava kupljeno je 58 novogodišnjih paketi}a za svakog u~enika škole koji su im i uru~eni í
MALI
OGLAS
MEWAMO GODINU MEWAMO SNOVE MEWAMO MI[QEWE MEWAMO QUBAVI MEWAMO AUTOMOBILE MEWAMO OKVIRE MEWAMO NOVAC, ali... NIKADA SVOJE PRIJATEQE
Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?
22
ganom Brajerom. Posebno nam je zadovoljstvo da smo tom prilikom proslavili i zvani~an prijem našeg Rotarakt kluba Beograd ^ukarica u porodicu Rotari Internacionala. JANUAR FEBRUAR 2012.
Rot 14-26:Rot 14-26.qxd
12.01.2012
17:28
Page 10
Po tradiciji primili smo u Klub dva nova ~lana, Tatjanu Oluji} i Zorana Bogdanovi}a a dugogodišnju uspešnu saradnju sa Rotari klubom Doboj krunisali smo potpisivanjem povelje o bratimljenju. Zahvaljujemo se svima koji ste došli na proslavu a pogotovu našim prijateljima koji su pomogli da uspešno sprovedemo aukciju slika i to: Radovanu Cveji}u, Martinu Palošu i Igoru ^ikošu iz Rotari kluba Subotica, Branetu Maruši}u iz Rotari kluba Doboj, Rotari klubu Beograd Skadarlija, Draganu Milivojevi}u Paletu, RTC Beograd ^ukarica i Rotari klubu Beograd Stari Grad i PDG Draganu Brajeru í Rotarijanski pozdrav. ^arter predsednik Sekretar 2011/12 Vladimir Mati} Ivan Mileti}
cembra 2011. (u 13:00 ~asova), promovisan je u zvanje akademika. Me|u uglednim zvanicama koje su prisustvovale ovoj sve~anosti, bili su prisutni i prijatelji iz Rotari kluba Beograd Vesko, ^eda, Zoki, Ti}a i Had`i Dušan koji su akademiku ~estitali na ovom laskavom, a zaslu`enom zvanju. Na fotografijama je zaustavljeno nekoliko scena ovog radovanja kada su ~lanovi Rotari kluba Beograd dobili prijatelja akademika í
AKO SVE POSTANE ZAPAD, GDE ]E ONDA SUNCE IZLAZITI? Grafit
Predsednik 2011/12 Tatjana \or|evi}
AKTUELNOSTI
ROTARI KLUB BEOGRAD
SPOMENICA SOLIDARNOSTI SRBIJE
ADVOKAT ROTAR AKADEMIK MIROSLAV MINJA NIKOLI] Ugledni beogradski advokat i ~lan Rotari kluba Beograd, Miroslav Minja Nikoli} na sve~anoj sednici Srpske akademije inovacionih nauka, Beograd, u Velikoj sali Privredne komore Beograda, ul. Kneza Miloša br. 12, u petak, 23. de-
INSTRUMENT ZA OSMEH U okviru akcije „Instrument za osmeh” koju su pokrenule humanitarna organizacija „Majka devet Jugovi}a” i Muzi~ka {kola „Josip Slavenski” u Beogradu, u saradwi sa Eparhijom ra{ko-prizrenskom, 19. 11. 2011. godine, u~enici i nastavnici Muzi~ke {kole „Stevan Hristi}” iz Gwilana dobili su 32 instrumenta (4 klavira, 16 violina, 3 harmonike, 3 klarineta, 2 trube, 3 flaute i 1 trombon) i kwige za nastavu. Instrumente prikupqene tokom prethodnih nekoliko meseci, u ime donatora, uru~ili su direktoru Muzi~ke {kole „Stevan Hristi}”, gospodinu Sa{i Milo{evi}u: direktor beogradske Filharmonije, Ivan Tasovac, predstavnik Zajednice muzi~kih i baletskih {kola Srbije, Milorad Obradovi} i doc. dr Vladimir Ili}, direktor Fondacije solidarnosti Srbije, koji je deci iz {kole u Gwilanu poneo i kwige „365 qubavnih”, ~iji je Fondacija izdava~, klarinet, blokove za pisawe í
U~enici iz Korminjana
Odeljenje Partes JANUAR FEBRUAR 2012.
23
Rot 14-26:Rot 14-26.qxd
12.01.2012
17:28
Page 11
2012. GODINA, A PRESTUPNA
365 LJUBAVNIH Promocija kwige pesama Milo{a Jankovi}a „365 qubavnih” u izdawu Fondacije solidarnosti Srbije, odr`ana je 23.11.2011. godine u Udru`ewu kwi`evnika Srbije u Francuskoj ulici broj 7 u Beogradu. „365 qubavnih” je antologija srpske qubavne poezije po izboru Milo{a Jankovi}a, koji je ~lan Udru`ewa kwi`evnika Srbije u statusu istaknutog umetnika, dobitnika brojnih kwi`evnih nagrada í
KWI@EVNA NAGRADA „\URIN [E[IR” Fondacija solidarnosti Srbije i Ku}a \ure Jak{i}a ustanovili su novu kwi`evnu nagradu „\urin {e{ir” za rukopis neobjavqene kwige pesama, koja }e prvi put biti dodeqena posledwe nedeqe juna 2012. godine, na sve~anosti u Ku}i \ure Jak{i}a, u Skadarliji. O dodeli nagrade odlu~uje tro~lani `iri: Du{an Stojkovi}, predsednik, Radivoje Markovi} i Milo{ Jankovi} í
DOBRO SRCE PO^ELO JE DA KUCA U Beogradu, u dvori{tu zgrade Protokola, u ulici Terazije br. 34, otvorena je Dobrotvorna radionica „Dobro srce” koja }e zapo{qavati osobe sa invaliditetom. U okviru radionice osobe sa invaliditetom pravi}e i, u galerijskom delu, prodavati predmete koje sami budu kreirali. Otkako je nastao projekat za ovu radionicu, IP Dobar naslov, Fondacija solidarnosti Srbije i UG SkÚlight su, uz podr{ku donatora, uspeli da urede prostor gde }e gra|anima biti predstavqeni `ivot, dru{tvene potrebe i problemi qudi sa invaliditetom. Pored mnogih preduze}a koja su u~estvovala u rekonstrukciji i adaptaciji prostora, projekat je svesrdno podr`alo i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i dnevni list Danas. Organizatori projekta najavquju da je, osim ve} ura|enog, planirana i adaptacija krova radionice, na kome bi se odr`avali koncerti, tribine i sastajali mladi í
REFORMA J Julijanski kalendar zasnovao se na dvema pogre{nim pretpostavkama: 1. da sun~ana godina traje 365,25 dana 2. da 235 sinodi~kih meseca ~ine 19 tropskih godina Zbog du`e julijanske godine za 11 minuta i 14 sekundi prole}na ta~ka ravnodnevnice (prole}ni ekvinokcij) nije padala isti dan ve} sve kasnije. To se kosilo sa odlukama Nikejskog sabora iz 325. godine kada je odlu~eno da prole}ni ekvinokcij bude 21. marta i da se po wemu ra~una Uskrs. To zaka{wewe iznosilo je na svakih 400 godina skoro 3 dana. Tako je u doba pape Grgura æIII prole}ni ekvinokcij bio 11. marta. Da bi uveo reda u kalendar, papa je odlu~io da izvr{i reformu Julijanskog kalendara. Papa Grgur je poverio 1576. godine jednoj komisiji astronoma i matemati~ara iz raznih zemaqa da pripreme reformu kalendara. Me|u reformistima je bio i Dubrov~anin Nikola Neqe{kovi}. Posle {est godina rada, papa je obnarodovao u buli Inter gravissimas (24. 2. 1582) rezultate rada italijanskog astronoma Lui|i Lilia. U toj buli nalazili su se osnovne primene gregorijanskog kalendara (Canones in Calendarium Gregorianum): 1. Dan prole}nog ekvinokcija prenosi se sa 11. na 21. mart 2. Ove 1582. godine zbog zaostatka iz pro{lih vekova prelazi se sa 5. na 15. oktobar 3. Sun~ana godina traje 365 dana 5 sati 48 minuta i 46 sekundi 4. Svaka 4. godina je prestupna, ali se stoletne godine koje nisu deqive sa 400 ne ra~unaju u prestupne (1700, 1800, 1900, 2100...) Prema ovom kalendaru razlika izme|u tropske i gra|anske godine je mala, pa se vi{ak od jednog dana pojavi tek za 3000 godina. Kako se do gregorijanskog kalendara do{lo na podsticaj pape, prvo su ga prihvatile katoli~ke zemqe (Italija, Poqska, [panija, Portugal). Pojedine pravoslavne zemqe su ga prihvatile tek u 20. veku. Julijanskim kalendarom slu`i se i danas pravoslavna crkva, ali je i tu do{lo do saznawa da treba da se pristupi reformi.
MILANKOVI]EV PREDLOG ZA REFORMU KALENDARA
REACH ÝITHIN TO EMBRACE HUMANITÙ!
URONITE I IZ DUBINE PRIGRLITE ^OVE^ANSTVO!
24
Dana 1. maja 1923. godine u Carigradu, ekumenski patrijarh Meletios IV Metaxakis, sazvao je Sabor predstavnika svih pravoslavnih crkava i dr`ava. Srpska pravoslavna crkva je tako|e dobila poziv da po{aqe svoje predstavnike na taj Sabor. Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca a u ime crkve, zastupao je mitropolit crnogorsko-primorski Gavrilo Do`i}, a kraqevsku vladu prof. dr Milutin Milankovi}, kao predstavnik na{e nauke. Glavni razlog za sazivawe je bio reforma ve} zastarelog julijanskog kalendara i wegovo usagla`avawe sa gregorijanskom. Prof. Milankovi} je skupu predlo`io genijalno re`ewe za oba problema. Kao posledica toga, Sabor je na kraju doneo zakqu~ke o kalendaru sadr`ane u 10 ta~aka:
JANUAR FEBRUAR 2012.
Rot 14-26:Rot 14-26.qxd
12.01.2012
17:28
Page 12
JULIJANSKOG KALENDARA Milutin Milankovi} je ro|en 28. maja 1879. godine u Daqu, blizu Osijeka (tada Austro-Ugarska, danas Hrvatska. Umro je u Beogradu, 12. decembra 1958. godine). Poha|ao je Be~ki tehnolo{ki institut, gde je diplomirao gra|evinu 1902. i stekao doktorat iz tehni~kih nauka 1904, ~ime je postao prvi srpski doktor tehni~kih nauka. Kasnije je radio u tada ~uvenoj firmi Adolfa Barona Pitela Betonbau-Unternehmung u Be~u. Gradio je brane, mostove, vijadukte, akvadukte i druge gra|evine od oja~anog betona, u tada{woj Austro-Ugarskoj. Milankovi} je nastavio da se bavi gra|evinom u Be~u, do jeseni 1909, kada mu je ponu|ena katedra primewene matematike na Beogradskom univerzitetu, (racionalna mehanika, mehanika nebeskih tela, teorijska fizika). Godina 1909. ozna~ava prekretnicu u wegovom `ivotu. Mada je nastavio da se bavi istra`ivawem raznih problema u vezi sa primenom oja~anog betona, odlu~io je da se skoncentri{e na fundamentalna istra`ivawa Ă
1. Trinaest dana treba oduzeti od julijanskog kalendara. Oni predstavqaju akumuliranu razliku u ra~unawu vremena od ekumenskog Sabora odr`anog u Nikeji 325. godine. 2. Crkveni praznici koji padaju u dane izme|u 1. i 14. oktobra, a koji su izostavqeni iz kalendara, slavi}e se svi 14. oktobra, ako nadle`ni sve{tenik ne predlo`i druga~ije. 3. Svi meseci u godini ima}e isti broj dana i u budu}e kao i do tada. Februar }e imati 28 dana u prostoj godini, a 29 dana u prestupnoj. 4. Kao i ranije i daqe }e postojati dve vrste godine: prosta (neprestupna) sa 365 dana i prestupna sa 366 dana. Prestupna }e biti svaka ~etvrta godina, odnosno ona koja je deqiva sa brojem 4 bez ostatka. Izuzetak od pravila su one sekularne (vekovne) godine opisane u ta~ki (5). 5. Sekularne ili godine stole}a (one koje se zavr{avaju sa 00 na kraju) bi}e prestupne samo ako broj vekova podeqen sa brojem 9 daje ostatak 2 ili 6. Drugim re~ima, ako broj godina podeqen sa 900 daje ostatak 200 ili 600, ta }e godina biti prestupna (prikazane u tabeli masnim slovima). Ostale su proste. JANUAR FEBRUAR 2012.
2000, 2100, 2200, 2300, 2400, 2500, 2600, 2700, 2800, 2900, 3000, 3100, 3200, 3300, 3400, 3500, 3600, 3700 itd. 6. Fiksni svetovni praznici zadr`a}e datume koje su imali do tada. 7. Pokretni praznici zavisi}e od datuma Uskrsa. U saglasnosti sa kanonskim odredbama, Uskrs }e se slaviti prve nedeqe posle punog Meseca posle prole}ne ravnodnevice. 8. Uskr{wi pun Mesec bi}e odre|en astronomskim prora~unom, koji za reper uzima meridijan koji prolazi kroz kupolu Hristovog hrama u svetom gradu Jerusalimu. 9. Ekumenski patrijarh zahteva}e od Petrograda, Atine, Beograda i Bukure{ta da izra~unaju dugoro~nu tabelu kada pada Uskrs i du`ni su je dati svim ostalim pravoslavnim crkvama. 10. Ova reforma julijanskog kalendara ne mo`e ni na koji na~in biti smetwa (prepreka) za kasnije promene koje mogu biti u~iwene od svih hri{}anskih crkava. Ipak, izdvajaju se dve osnovne karakteristike ove usvojene reforme julijanskog kalendara na{eg renomiranog nau~nika prof. Milankovi}a: Prvo, izostavqawem 13 dana u oktobru 1923. godine, julijanski kalendar se u potpunosti usagla{ava sa gregorijanskim. Tom odlukom, posle nedeqe 30. septembra dolazi ponedeqak 14. oktobar. Drugo, odlukom sadr`anom u ta~ki br. 5 Sabora, o godinama koje }e biti prestupne za period od slede}ih 900 godina, izba~eno je sedam (7) godina stole}a koje ne}e biti prestupne. To pravilo u tom 900-godi{wem periodu daje 218 prestupnih godina, umesto 225 koliko ih je bilo po starom, julijanskom kalendaru i 682 proste godine. (Podsetimo se da bi po starom julijanskom galendaru bilo, po{to je svaka ~etvrta godina prestupna, 900 : 4 = 225 prestupnih godina). Na osnovu ovog gorweg pravila, mo`e se izra~unati da je prose~na du`ina Milankovi}eve godine sada: 365 dana i 218/900 dana, a to je: 365,24222 dana, {to je veoma blizu prose~ne vrednosti trajawa tropske godine koje iznosi 365,24219 dana. Razlika izme|u Milankovi}eve i tropske godine iznosi svega 2 sekunde godi{we. Da bi se razlika akumulirala do jednog dana, potrebno je 86.400 : 2 = 43.200 godina! Zbog toga je to do danas najta~niji kalendar u qudskoj istoriji, ~ija se ta~nost preko ove ne mo`e ni zamisliti. Na`alost, ono izostavqawe 13 dana u oktobru nije sprovedeno u pravoslavnim zemqama i crkvama tako da je i daqe ostalo ra~unawe datuma po starom julijanskom kalendaru, sa razlikom od 13 dana prema gregorijanskom. Ta razlika se ne}e pove}avati ni u 21. veku. Tek kasnije }e se uve}ati na 14 dana. Na sednici Sabora uprili~enoj prilikom usvajawa predloga na{eg nau~nika dr. prof. Milankovi}a, sve
25
Rot 14-26:Rot 14-26.qxd
12.01.2012
17:28
Page 13
delegacije su ga srda~no pozdravile i ~estitale mu na genijalnom re{ewu koje je ponudio u skladu sa astronomskom naukom. To wegovo re{ewe je omogu}ilo oskulatorno pribli`avawe na{eg julijanskog i gregorijanskog kalendara. Prof. Milankovi} je bio i redaktor odluka Sabora 1923. godine u Carigradu. Za svoj rad na vaseqenskom Saboru pravoslavnih crkava i briqantno re{ewe kalendarskog problema, koje nikad pre wega nije postiglo toliku ta~nost, Milankovi} je od mnogih vlada bio odlikovan. Posle zavr{etka Sabora (neki pi{u Kongresa), koji je trajao {est nedeqa, profesor Milankovi} je dobio od vaseqenskog patrijarha Meletiosa IV slede}e pismo: Meletios, milo{}u Bo`jom arhiepiskop Konstantinopoqa - Novog Rima i vaseqenski patrijarh. Veleu~eni gospodine profesore, ~edo u Gospodu, qubqeno Na{e Smernosti, blagodat neka je s Va{om Velikou~enosti i mir od Boga. Po{to je Na{em Svetom i ^asnom Sinodu pro~itana odluka Svepravoslavnog Kongresa o kalendaru, u ciqu pravilnog usvajawa wenog, koje je usvajawe ve} sledovalo, Sinod je s osobitim priznawem primio k znawu najdragoceniju saradwu Va{e duboke Velikou~enosti kao ~lana Svepravoslavnog Kongresa pri sastavqawu te odluke, kojom je tako sre}no i potpuno re{en jedan od prvih zadataka Svepravoslavnog Kongresa i uop{te tako va`no kalendarsko pitawe. Stoga, po jednoglasnoj Sinodalnoj odluci, izjavqujemo drage voqe ovim Na{im ~estitim pismom naro~itu pohvalu i zahvalnost Va{oj Velikou~enosti za takvu prosve}enu i korisnu saradwu wenu. [aqu}i pak uz to i Na{e o~inske pozdrave i blagoslove, molimo sa za sve {to je najboqe Bogu, ~ija blagodat neka bude sa Va{om dubokom Veliikou~enosti. Uskoro posle toga, prof. Milutin Milankovi} je dobio molbu carigradskog patrijarha da sastavi pashaliju prema novom kalendaru za slede}ih 100 godina, {to je on i uradio. U skladu sa usvojenim odlukama na 7. vaseqenskom Saboru, Uskrs }e se praznovati svake godine u onu nedequ koja dolazi posle punog Meseca posle prole}ne ravnodnevice. Zadatak prof. Milankovi}a bio je u to-
me da astronomskim ra~unom odredi vremena punih Meseca za slede}ih 100 godina. Ti prora~uni moraju biti veoma precizni, naro~ito za one slu~ajeve kada pun Mesec pada oko pono}i izme|u subote i nedeqe, a sve to ra~unaju}i po vremenu onog meridijana koji prolazi kroz kupolu hrama Hristova groba u Jerusalimu. Ako se u takvim slu~ajevima Mesec ispuni do svoje celine makar samo jednu sekundu posle pono}i, praznovawe Uskrsa se odla`e za nedequ dana. Jo{ ve}e pomerawe mo`e nastupiti kada pun Mesec pada u vreme same prole}ne ravnodnevice. Ako se pun Mesec desi makar jednu sekundu pre ravnodnevice, onda se on vi{e ne smatra za pashalni Mesec ve} onaj slede}i, posle ~etiri nedeqe, a za toliko se pomera i praznovawe Uskrsa. Prave}i ove obimne prora~une prof. Milankovi} je tada utvrdio da }e se datumi Uskrsa po oba hri{}anska kalendara razlikovati {est puta za period od 50 godina (posle 1924. godine) i to: 1924, 1927, 1943, 1954, 1962 i 1967. godine. On je tada izra~unao Uskrse za pravoslavnu crkvu ovako:
ISTORIJSKA HRONOLOGIJA God. 1924. 23. mart (pravoslavni), 20. april (katoli~ki) 1927. 24. april (pravoslavni), 17. april (katoli~ki) 1943. 28. mart (pravoslavni), 25. april (katoli~ki) 1954. 25. april (pravoslavni), 18. april (katoli~ki) 1962. 25. mart (pravoslavni), 22. april (katoli~ki) 1967. 02. mart (pravoslavni), 26. mart (katoli~ki) Datumi Uskrsa se u dva kalendara razlikuju zbog toga {to se pun Mesec 1924., 1943. i 1962. godine pojavio nekoliko ~asova posle prole}ne ravnodnevice, a tzv. epakt-ra~un ga stavqa pre ravnodnevice. U godinama 1927. 1954. i 1967. pun Mesec je padao u nedequ, a epakt-ra~un ga (u gregorijanskom kalendaru) stavqa u subotu. (Deo teksta iz kwige KALENDAR KROZ ISTORIJU autora Draga I. Dragovi}a, dipl. ing. arh. i Ivana R. Dragovi}a, dipl. ing. elektrotehnike)
REKAO JE... VIC (n. Ýitz) dosetka, dosetljivost, oštroumnost; duhovita šala. (LEKSIKON stranih re~i i izraza, Milan Vujaklija, 1966.)
Do|e Jevrejin u poslasti~arnicu i zatra`i par~e torte, dobije je, ali se predomisli: - Ipak ne bih tortu. Mogu li da je zamenim za ~ašicu konjaka? - Naravno, - odgovori poslasti~ar, odnese tortu i donese mu konjak. Ispije Jevrejin konjak i krene da ide. - Ali, gospodine, niste platili!, - povi~e za njim poslasti~ar. - A za šta?, - za~udi se Jevrejin. - Pa za konjak. - Ali, za njega sam vam dao tortu. - Pa ni nju niste platili. - Ali nju nisam ni pojeo.
26
DA BISMO PRE@VELI MORAMO PUNO TOGA PRIMITI, NO DA BISMO @IVELI TREBAMO DAVATI. Vinston Leonard Spenser ^er~il britanski politi~ar, premijer, nobelovac (1874 - 1965)
ÝE MAKE A LIVING BÙ ÝHAT ÝE GET, BUT ÝE MAKE A LIFE BÙ ÝHAT ÝE GIVE. Sir Ýinston Leonard Spencer Churchill British politician, prime minister and Nobel Prize Þinner (1874 - 1965)
JANUAR FEBRUAR 2012.
Rot 27:Rot 27.qxd
5
12.01.2012
17:32
Page 1
DOBITNIKA NOBELOVE NAGRADE SA EH JUGOSLOVENSKIH PROSTORA
1. FRIDERIK FRIC PREGL (Qubqana, 3.9. 1869 – Grac, 13.12.1930.) Osniva~ mikroanalize. Radio u Gracu i 1917. godine objavio svoje zna~ajno delo o mikroanalizi. 1923. godine primio Nobelovu nagradu za otkri}e u hemiji.
2.
LAVOSLAV LEOPOLD RU@I^KA (Slavonija, Vukovar, 13. 9. 1887. – Mamern kod Ciriha, 26. 9. 1976.)
Tri su glavna podru~ja wegovog nau~nog delovawa: - mirisi prirodnog mo{usa i cimeta - na~elo gra|e jediwewa - na~in za pravqewe ve{ta~kih mu{kih seksualnih hormona, androsterona i testosterona. 1939. godine primio Nobelovu nagradu za otkri}e u hemiji (za sintezu seksualnih hormona) i podelio je sa nema~kim hemi~arem Butenantom.
3. IVO ANDRI] (Dolac kod Travnika, 9. 10. 1892 – Beograd, 13. 3. 1975.) „Za epsku snagu kojom je oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemqe” primio je Nobelovu nagradu za kwi`evnost, 10. decembra 1961. godine u Stokholmu, u dvorani Koncertne palate [vedske kraqevske akademije.
4. VLADIMIR PRELOG (Sarajevo, 23.7.1906. – Cirih, 7.1.1998.) Najve}e domete dao u stereohemiji organskih molekula i organskih reakcija. Radio i nasledio katedru Ru`i~ke u Cirihu. 1975. primio Nobelovu nagradu za hemiju „za istra`ivawe stereohemije organskih molekula i reakcija” koju je podelio sa australijskim hemi~arem Xonom Kornfortom koji se bavio stereohemijom enzimskih reakcija. JANUAR FEBRUAR 2012.
5. MAJKA TEREZA Agneza Gonxa Bojaxi Bla`ena Tereza od Kalkute (Skopqe, 26. 8.1910 – Kalkuta, Indija, 5. 9. 1997.) @ivela i radila u Kalkuti, Indija, putovala u misijama pomo}i. Svet nije gladan samo hleba, nego jo{ vi{e qubavi. 1979. godine primila Nobelovu nagradu za mir.
27
Rot 28-29:Rot 28-29.qxd
12.01.2012
17:35
Page 1
KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA
OKO ZA OKO, DOBRO ZA DO BR
3
Rotari fondacija stvorena je kao fond donacija Rotarija da u~ini dobro svetu! Bilo je to godine:
A) 1917 B) 1927 V) 1937
5
„MALO IMA ONIH KOJI NE PREPOZNAJU DOBRA DELA KOJA SU U^INILI ROTARI KLUBOVI [IROM SLOBODNOG SVETA”, re~i su premijera Velike Britanije: A) Vinstona ^er~ila B) Harolda Makmilana V) Margaret Ta~er
1
„DOLARI I NEKOLIKO RAZLOGA FINANSIJSKE PRIRODE” pisalo je u naslovu septembarskog broja lista „THE ROTARIAN” iz 1913. godine, a odnosilo na odluku, donetu na Konferenciji rotari klubova u Minesoti, SAD, u avgustu iste godine, kao odgovor na pitawe jednog rotarijanca za{to rotarijanska godina po~iwe sredinom kalendarske godine: A) 1. jula B) 1. avgusta V) 15. avgusta
4 Prvi spomenik ruskom piscu Lavu Tolstoju na svetu podignut je 1911. godine na ostrvu: A) Bra~u B) Mqetu V) Kapriju
2 Iz kog zakonika poti~e izreka „oko za oko, zub za zub”: A) Hamurabijevog B) Du{anovog V) Rimskog prava
28
JANUAR FEBRUAR 2012.
Rot 28-29:Rot 28-29.qxd
12.01.2012
17:35
Page 2
O BRO–RE[IVA ZAGONETKA
6
Mesto Srpska Kamenica nalazi se u: A) ^e{koj B) Slova~koj V) Bugarskoj
9
Ro|en je u Beogradu, na Savskoj padini, 1868. godine. Bio je najve}i stru~wak u svetu svog doba za diferencijalne jedna~ine. Konstruisao je hidrogenerator. Bavio se kriptografijom i bio jedan od najboqih {ifranata u srpskoj vojsci. Postao akademik u 31. godini. Uva`eni rotar svog vremena. Polo`io je ispit za ribarskog majstora. Svirao je violinu i imao svoje svira~ko dru{tvo „Suz”. Mnogo je putovao. Obi{ao je Severni i Ju`ni pol. Umro je u Beogradu 1943. godine. On je:
A) Mihailo Petrovi} B) Sima Lozani} V) Jovan Cviji}
7
Prvi redovni profesori Beogradskog univerziteta 1905. godine. Sede, sleva: Jovan @ujovi}, Sima Lozani}, Jovan Cviji}, Mihailo Petrovi}
Po~etak rotarijanstva u Srbiji vezan je za godinu: A) 1927 B) 1928 V) 1929
10 8 Kvadratura kruga je izraz za kakav problem: A) nere{iv B) re{iv V) nepostoje}i
Glavni grad Brazila je:
A) Brazilija B) Belo Horizonte V) Rio de @aneiro
ODGOVORI SU NA STRANI 30 JANUAR FEBRUAR 2012.
29
K_2:K_2.qxd
12.01.2012
16:52
Page 2
PORUKA PREDSEDNIKA RI
IZ ISTORIJE ROTARIJA
JANUAR 2012. 1905. 23. februara u ^ikagu, dr`ava Ilinois, SAD, na poziv advokata Pola P. Harisa, odr`an je susret prijateqa. U wegovoj radnoj sobi broj 711, posle skoro devet godina boravka u ^ikagu, uspe{ne advokatske karijere i nekoliko prethodno promewenih zanimawa, po~eo je Polov novi put uspeha.
MOJA DRAGA BRA]O I SESTRE U ROTARIJU!
Sastanci ~etiri prijateqa (Gustav Ler, Silvester [ile, Hiram [ori i Pol Haris) odr`avali su se u wegovoj kancelariji, dok prijateq Silvester [ile nije izabran za prvog predsednika nove organizacije i od tada se sastanci odr`avaju naizmeni~no kod svakog. Pol Haris je tada predlo`io nekoliko imena za novu organizaciju, od kojih je izabrano ROTARÙ! í 1943. u januaru RotarÚ International prihvata tekst sa po{tanske marke kao Test ~etiri pitawa. Taj eti~ki kodeks rotarijanstva od 24 re~i na engleskom jeziku sastavio je rotarijanac iz ^ikaga Herbert J. Tejlor jo{ 1932. godine í
1947. 27. januara umire Pol P. Haris, osniva~ Rotari pokreta í
1960. 21. februara umro je u 87. godini ^es Rejnolds Peri, sekretar RotarÚ International od 1910 do 1942. godine í
JANUAR FEBRUAR 2012.
Na Arlington nacionalnom groblju, kraj Vašingtona, stoji memorijalni spomenik posve}en „Morskim p~elama”, zvani~no poznatim pod nazivom „Graditelji mornarice SAD”. Natpis na spomeniku ka`e: „Sa voljom u srcu i veštim rukama, teško}e rešavamo odmah; za nemogu}e nam treba malo du`e.” U Rotariju, ve} imamo sopstveni moto. Da ga nemamo, tra`io bih da ova dva reda to postanu. Snaga zajedni~kih napora, kao što je jednom napisao Pol Haris, ne zna za granice. Kada zdru`eni radimo, nemogu}e postaje mogu}e. Ovo mi je palo na um, dok sam pre nekoliko meseci, ~itao jedan ~lanak u NeÞ England Journal of Medicine, prvoklasnom medicinskom ~asopisu SAD. Tekst pod nazivom „Polio - kraj igre” je istakao strategiju za post-polio eru, uklju~uju}i i borbu protiv rizika da se ova bolest više ne vrati. Pre trideset godina ovakav ~lanak nikada ne bi bio objavqen. Danas, to je dokaz mo}i posve}enosti, istrajnosti, i zajedni~kim naporima. Nemogu}e je, zaista, postalo mogu}e. Svet bez polia, jednom puki san, uskoro }e postati stvarnost. Moji prijatelji, dan kada }e polio biti iskorenjen je na dohvat ruke. Moramo biti spremni za taj dan sa sna`nim Rotarijem - Rotarijem entuzijazma i poverenja, ~vrste vizije i jasne ambicije. Vreme je za nas da se pripremimo tako što }emo iskreno pogledati unutar naših klubova. Da li su naši projekti smisleni, odr`ivi, i relevantni? Da li su naši sastanci produktivni i zabavni? Da li primamo nove ~lanove, da li su naši programi i rasporedi atraktivni mladim familijama? Da li ljude koji nam se pridru`uju primamo na odgovaraju}i na~in i dovoljno uklju~ujemo? Da li ih uklju~ujemo u našu Rotari porodicu dovoljno brzo? Brojke pokazuju da bez obzira što se veliki broj priklju~uje Rotariju, svake godine u celom svetu, previše ih i napuštaju. Sa kojim neispunjenim nadama oni odlaze? Koja njihova o~ekivanja nismo ispunili? Mo`emo li da uradimo više i bolje? Sada je vreme da usmerimo našu energiju na naše klubove, kao i na na~in na koji ih ljudi vide. Vreme je da poka`emo našim zajednicama da Rotari danas, nije Rotari iz njihovih predrasuda. Rotari je na~in da se pove`e, da u~ini više, da bude više - to je na~in da naš idealizam i našu viziju pretvorimo u stvarnost í Kalian Baner|i Predsednik R I
3
Rot 30:Rot 30.qxd
12.01.2012
17:43
Page 1
IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
IN MEMORIAM
061.23(497.11) ISSN 2217-723æ
BROJ 11 i 12 JANUAR / FEBRUAR 2012. GODINA II (LææIæ) Distrikt 2483 Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Izdr`ava se od oglasa i donacija. Podr`ite ga. Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Zoran Zdravkovi} E. po{ta: rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs Mi smo uredili zimski broj SRPSKOG ROTARA:
Nikola P. Obradovi} Zoran Zdravkovi} Mirjana Milivojevi} ^edomir Petriwac Haxi Du{an M. Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Miroslav Miwa Nikoli} Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} Tira`............................................................1300 Rukopisi {tampani........}irilicom i latinicom Pismo.................................................. helvetika Hartija.........................taba~ni blok 110 grama Korice............................. kunstdruk 160 grama [tampa......................... grafi~ki ateqe „KUM” 11222 Beograd, Olge Joji} 4 B Oglasi se dostavqaju u Photoshopu, 300 piksela po in~u, na e-mail ili CD. PUN FORMAT OGLASA JE: 1/1 26,5 h 20 cm - K2, K3, K4 ............. 300 evra 1/1 unutra{wa strana........................ 250 evra 1/2 20 h 13 cm – horizontalno.......... 150 evra 1/4 20 h 6,2 cm – horizontalno .........100 evra 1/8 9,7 h 6,3 cm – horizontalno ..........70 evra 1/2 26,5 h 9,7 cm – vertikalno 1/4 13 h 9,7 cm – vertikalno 1/8 13 h 4,5 cm – vertikalno Za oglase uplatiti u dinarima po sredwem kursu NBS na dan uplate. PIB 103557058 Ra~un 255-0037390101000-41 otvoren kod Privredne banke Beograd a.d. NE ODGOVARAMO ZA SADR@INU OGLASA.
SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052
JOVAN \ENADI] dipl. in`. ma{instva (26.8.1938. - 23.11.2011.) ^lan Rotari kluba Beograd
O PRIJATELJIMA I PRIJATELJSTVU
POSLEDWI POZDRAV PRIJATEQU, DIVNOM ^OVEKU, HUMANISTI. VE^AN MU POMEN.
Godina je sve vi{e – prijateqa sve mawe. Prijateqi se gube tako {to ih ukradu `ene (posledwi put smo ih videli na moma~koj ve~eri), krade ih posao, kradu ih godine, vreme, krade ih smrt, kradu ih neke druge, strane zemqe, kradu ih nam wihova deca, wihovo ime u novinama, wihovo lice na televiziji, kradu ih nam na{e re~i o wima koje su ~uli od tre}ih prijateqa. Odr`avamo pani~no neka klimava prijateqstva, kriju}i sopstvenu slabost i strah da ostanemo sami. Najve}i broj na{ih prijateqstava su neka vrsta bednog sporazuma sa save{}u, bekstvo od samo}e. Kako samo zavidim prijateqstvima starim pedeset godina! Koliko je samo bilo potrebno qubavi, strpqewa, mirewa sa gre{kama, pristajawa na slabost; koliko lukavstva da se godinama krade vreme od posla, od ambicija, od porodice i poslepodnevnog sna – koliko mnogo razumevawa da se odr`i ta slaba{na, krhka biqka prijateqstva izme|u dva starca {to se du`e od jednog qudskog veka nalaze u „Ma`estiku”, u podne, posle svih dobrih i lo{ih godina! Dva starca u „Ma`estiku”, u podne – dva preko no}i ostarela de~aka {to poznaju neke samo wima znane prolaze kroz zabrawene kapije kojih vi{e nema, rupe u tarabi, i tajanstvene tunele u i{~ezlim vrtovima, sada posle svega i dru`e se svakoga dana u podne: jedanput kafu pla}a jedan, drugi put – drugi. Zanimqivo, za kraj nekog prijateqstva uvek okrivqujemo druge, nikad sebe. Retko ko od nas pomisli za sebe da ima mo`da te{ku narav ili sklonost ka novim prijateqstvima. [to se mene ti~e, stari prijateqi su mi prave dragocenosti u `ivotu. Naravno, kao i ostali, sklapam nova poznanstva ali vi{e od svega ~uvam prijateqstva sa onima koji me pamte dok sam jo{ imao tamnu kosu i bio sklon ludorijama. Momo Kapor na{ slikar i pisac (1937 + 2010 RE[EWE KVIZA:
Od 1 do 10 je A
30
JANUAR FEBRUAR 2012.
Rot 04:Rot 04.qxd
12.01.2012
16:57
Page 1
IZ ISTORIJE ROTARIJA U SRBIJI Rotari klub u Leskovcu osnovan je u aprilu 1935. godine. Tada je u Rotari klub u{lo petnaest osniva~a. Zvani~na inauguracija leskova~kog Rotari kluba obavqena je 15. juna 1935. godine, i tog se dana obele`ava dan osnivawa Rotari kluba u Leskovcu. Mesto sastajawa leskova~kih rotarijanaca bio je hotel „Kosti}”. ^lanovi ove internacionalne ustanove pru`ali su pomo} i podr{ku onima kojima je to bilo najpotrebnije: siroma{nim porodicama i siro~i}ima. ^lanovi Rotari kluba u Leskovcu bili su, izme|u ostalih, dr Du{an Radakovi}, Tasa Stefanovi}, direktor Pivare, Laza Teokarevi}, poznati industrijalac i mnogi drugi í (Autor: Milijana Stankovi})
Prvi rotari klub u Ni{u osnovan je 3. juna 1936. godine pod brojem 4010, a imao je 26 ~lanova. ^arterovan je 20. februara 1937. godine. Pripadao je Distriktu 77, sa guvernerom dr Vladimirom Belaj-
PISMO GUVERNERA D-2483
~i}em iz RK Novi Sad na ~elu. Sastanci su se odr`avali sredom u 20 h u hotelu „Orient”. Prvi ni{ki rotarijanci bili su istaknuti i po{tovani gra|ani Ni{a. ^arter predsednik je bio dr Dragutin Petkovi} (1837–1947), lekar iz Ni{a, vlasnik prvog privatnog sanatorijuma u Ni{u i predsednik ni{ke op{tine. Jedna je od najsvetlijih li~nosti ni{ke istorije krajem 19. i po~etkom 20. veka í Rotari klub Ni{ Konstantin Veliki ^arter proslava je odr`ana 16. 12. 2006. godine u restoranu Aerodrom Tursa, Vazduhoplovaca 24, odnosno u restoranu Aerodroma Ni{, sa po~etkom u 17.00 ~asova. Pored 24 ~arter ~lanova novog kluba na proslavi je bio prisutan veliki broj gostiju kako iz Ni{a, tako i ~lanova postoje}ih Rotari klubova iz Srbije, Makedonije, Bugarske i Gr~ke. Opravdano je bilo odsutno pet ~lanova kluba í JANUAR 2012.
DRAGA BRA]O I SESTRE U ROTARIJU, DRAGI PRIJATELJI! @ivot zna da se surovo poigra sa nekim ljudima. Bolest, glad, suo~avanje sa besmislom, na`alost predstavljaju stvarnost za neku decu, ljude ili ~ak cele narode. Mo`emo da ka`emo da je to sve daleko od nas i da nijedan pojedinac ne mo`e da spasi druge ljude. Kada smo zadovoljni, zdravi, „ušuškani”, zaboravimo da postoji deo sveta u kome je svaki novi do`ivljeni dan protuma~en kao milost i izuzetna sre}a. Ako se ratuje negde u svetu, ~est je odgovor-to je daleko, ta zemlja je za nas samo ime. U ritmu sopstvenih obaveza zaboravimo da osmeh nema lepotu ako se ne smeju i drugi ljudi, da radost nije potpuna ako postoje oni koji poznaju samo tugu. Rotari je otvorio vrata svima koji brinu o deci, o odraslima kojima je pomo} potrebna, o zaboravljenim starim ljudima. Ista vizija za zna~ajan broj od više od million i dvesta hiljada rotarijanaca stvorila je oazu u pustinji ljudske sebi~nosti. Me|utim, naš predsednik je svima nama postavio pitawe - Da li mo`emo da budemo zadovoljni i ponosni na ono što
4
smo u~inili, ili mo`emo mnogo više i mnogo bolje? Uvek mo`emo bolje, ako umemo da prepoznamo sopstvene greške i sopstveni potencijal i ako prihvatimo odgovornost da u klubove dovedemo ljude koji u Rotari dolaze kao lideri u profesiji ~ije re~enice po~inju i završavaju se sa - mi, koji ne razmišljaju samo o sebi i koji su spremni da se bore za bolji svet. Ne postoji dilema da je `ivot najve}i poklon koji nas dovodi na pozornicu postavljenu na odre|eno mesto i u odre|eno vreme na šta ne mo`emo da uti~emo. Kako }emo svoje postojanje odigrati u velikoj meri zavisi od nas samih. Da li nam je dra`i monolog ili nam više odgovara da se po daskama `ivota ne kre}emo sami. Ocenu o tome koliko smo uspešni donose drugi ljudi, ne mi! A ocena se formira na osnovu onoga što smo u~inili, obe}anja se ne ra~unaju í Vaša u Rotariju, Vesna Baltezarevi} DG 2011/12
JANUAR FEBRUAR 2012.
Rot 05-08:Rot 05-08.qxd
12.01.2012
17:00
Page 1
AKTUELNOSTI
. 1928 –1941
OSNIVANJE ROTARIJA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI ROTARI IDEJA U BEOGRADU I PRVE INICIJATIVE o~etak rotarijanstva u Jugoslaviji, posebno Srbiji i Beogradu, vezuje se za Pi{e Dejan ^ikara aktivnosti dr Vojislava Kujunxi}a RK Beograd Stari Grad i wegove kontakte sa ~ehoslova~kim rotarijancima. Me|utim, treba ista}i da je prodor i prihvatawe rotarijanskih ideja od strane srpskih intelektualaca i privrednika ne{to starijeg datuma. Do prvih saznawa o Rotari organizaciji moglo je da do|e u vreme I svetskog rata, kroz kontakte srpskih i savezni~kih vojnika i oficira na Solunskom frontu ili ne{to kasnije, u vreme {kolovawa mlade srpske inteligencije po evropskim kulturnim, prosvetnim i nau~nim centrima. Kulturne i politi~ke veze, u to vreme, bile su naro~ito dobre sa Francuskom i ^ehoslova~kom. Sa druge strane, dobri privredni odnosi i kulturna saradwa sa ^ehoslova~kom, u vreme predsednika Toma{a Masarika, ubrzo su doveli do {irewa rotari ideja na na{e prostore. Naime, Rotari klub Prag osnovan je 1925. godine, a dve godine kasnije klubovi su postojali u svim ve}im ~e{kim i slova~kim gradovima. Rotarijanstvo se ne samo brzo Dr Vojislav Kujunxi}, {irilo ve} je i wegova popularnost biosniva~ rotari kluba Beograd la velika, a o Rotariju se dosta pri~alo i pisalo. Krajem avgusta 1927, rotarijanac M. Svoboda, ~lan RK Plzen, dolazi u posetu Beogradu i pred brojnom publikom govori o Rotari pokretu, principima rotarijanstva i daqem razvoju Rotari Internacionala. Ne{to kasnije, oktobra 1927. dr Voja Kujunxi} boravi poslovno u Pragu, upravo u vreme nacionalne Rotari konferencije kojoj prisustvuju predsednik RI1 za 1927/28 godinu Arhtur Sapp i generalni sekretar ChelseÚ PerrÚ. Veliki ~lanak u listu Prager Presse i prigodni govor legendarnog sekretara RI ChesleÚ PerrÚ-ja privukli su wegovu pa`wu i od tada, po sopstvenim re~ima, doktor Kujunxi} po~iwe da prati ideje rotarijanstva sa namerom da u svom gradu osnuje prvi klub. Ubrzo po povratku u Beograd obratio se centrali Rotari Internacionala za Evropu u Cirihu i zatra`io da mu dostave „Standardni statut Rotari kluba” i druge materijale kako bi zapo~eo akciju osnivawa prvog kluba u Jugoslaviji. Nekoliko meseci kasnije, 8. novembra 1927. godine, pomo}nik sekretara RI za Evropu E. R. Kide, odgovara mu na dopis i ka`e: Mi smo vam najlep{e zahvalni za va{e pismo od 5 o. m. iz koga smo razumeli da vi, sa velikim interesovawem i entuzijazmom nastojite da se u Beogradu osnuje Rotari klub. Kako je svaki Rotari klub pod nadzorom borda direktora Rotari Internacionala i kako je u podsekretarijatu za Evropu imenovan predstavnik za poslove {irewa organizacije, on }e se obratiti vama za potrebne podatke o socijalnom stawu i privrednoj situaciji u Beogradu, a ovi podaci bi}e prosle|eni Rotari In-
P
ternacionalu. U svakom slu~aju sa velikim zadovoqstvom odobravam Va{u nameru i danas vam {aqem nekoliko primeraka na{ih bro{ura, tra`eni Statut i druga obave{tewa o Rotari pokretu. Pozitivan stav i podr{ka podsekretara Kidea, podstakli su dr Kujunxi}a da po~etkom 1928. godine, sa malom grupom prijateqa po~ne redovno da se sastaje, po{tuju}i pravila RI koja su va`ila za klupska okupqawa. Ovi sastanci dr`ani su ponedeqkom u 8. ~asova uve~e u hotelu Srpski kraq, a prvo jezgro budu}eg Rotari kluba ~inili su: Dr Vojislav Kujunxi}, lekar Dragomir Pavlovi}, bankar \ura Ki{, apotekar Peri{a Stefanovi}, trgovac ko`om i Josif Hrn~ir, arhitekta. Razmatrawe inicijative dr Vojislava Kujunxi}a Rotari Internacional je poverio specijalnom zastupniku za Evropu, T. C. Tomsenu, ~ije je sedi{te bilo u Cirihu. Tomsen, koji je bio ~lan RK Kopenhagen, `eleo je da se upozna sa situacijom u Jugoslaviji, wenom nacionalnom istorijom, kulturom i civilizacijom, etno-geografskim karakteristikama stanovni{tva, poqoprivredom, industrijom, javnim institucijama i mnogim drugim podacima. Izve{taj koji je dobio sredinom 1928. godine, pored tra`enih podataka, sadr`ao je i neke slobodne procene vezane za poreklo jugoslovenskih naroda, polo`aj, ulogu i namere srpskog naroda u vi{enacionalnoj zajednici kao i viziju budu}nosti Jugoslavije. Interesantan je deo koji se odnosi na socijalno i kulturno nasle|e stanovni{tva.2 U pogledu kulture i civilizacije, Jugoslavija je podeqena na dve velike teritorije: isto~nu i zapadnu, koje se, uprkos blizini u kulturolo{kom smislu nikada nisu spojile i ujedinile i u kojima su etno-geografske razlike izme|u naroda o~igledne. Zapadna civilizacija je ostavila trag na Hrvatima, Slovencima i neslovenskim mawinama, Nemcima i Ma|arima. Sa druge strane, Srbi, koji ~ine ve}inu stanovni{tva, prihvatili su civilizaciju Vizantije, ~iji je uticaj ostao prisutan do dana{wih dana. Razvoj ovih civilizacija tekao je paralelno, a razlike su i danas prisutne i lako uo~qive.
Hotel Srpski kraq, u Pariskoj ulici gde se nalazio glavni stan Beogradskog Rotari kluba (snimio Sreten Obradovi}) 2 Arhiva RI office Zurich. Izveštaj upu}en T. C. Tomsenu pod naslovom „JUGO-SLAVIA” bez potpisa (kopija u posedu autora).
1 Uobi~ajena skra}enica za Rotari Internacional JANUAR FEBRUAR 2012.
5
Rot 05-08:Rot 05-08.qxd
12.01.2012
17:02
Page 2
Pored ovog zvani~nog izve{taja T. C. Tomsen je dobio privatno pismo od ambasadora Prinsa (datirano 21. januara 1928. godine) u kome on komentari{e mogu}nost osnivawa Rotari klubova u Jugoslaviji:3 Dragi gospodine Tomsen U odgovoru na va{e pismo koje sam sa zadovoqstvom primio i u kome iznosite stavove komplementarne mojim, sa `aqewem `elim da konstatujem da Jugoslavija nije pogodna za Rotari. Ako ipak uspete da ovde osnujete klub, ciqevi i svrha ove organizacije bi}e nerazumqiva ve}ini naroda, ~ak i u velikim gradovima. Verujem da je Rotari pogodan iskqu~ivo za zapad, a ovde je istok, pun starih tradicija koje te{ko nestaju, ako uop{te ikada nestanu. U tom smislu ne `elim da u~estvujem u neuspe{nom poku{aju, a siguran sam da bi to ovde bio slu~aj. Zastupnik Tomsen kao i ~lanovi borda direktora RI prihvatili su ocene iz izve{taja i stavove ambasadora Prinsa i doneli zakqu~ak da se zemqe Balkana u bliskoj budu}nosti ne otvaraju za {irewe Rotari organizacije. Ta odluka je zako~ila sve inicijative dr Kujunxi}a i prakti~no odlo`ila osnivawe kluba na neodre|eno vreme. U nameri da se problem pomeri sa mrtve ta~ke dr Kujunxi} se ponovo obratio svojim prijateqima - rotarijancima ^ehoslova~ke. Guverner ~ehoslova~kog distrikta 1927/28. godine, Jozef [ulc, rado je prihvatio da pomogne i ponovo pokrene proces. [ulc je bio jedan od osniva~a Rotarija u svojoj zemqi, imao je ve} pet godina iskustva u rotarijanstvu i {to je najva`nije, bio je izabran za ~lana borda direktora RI, a wegov mandat po~iwao je 1. jula 1928. godine. Sa druge strane, [ulc je odli~no poznavao mentalitet qudi koji `ive u etni~ki me{ovitim sredinama i probleme mawina, posebno one koji su tangirali Rotari organizaciju. Recimo, RK Strazbur (Francuska) u to vreme nije imao nijednog Nemca za ~lana, a u klubovima na jugu Ma|arske nisu primali ~lanove poreklom Slovene. Obrnuto, kao dobar primer uzimao je klubove u Bohemiji (^ehoslova~ka) sa me{ovitim ~e{ko-nema~kim sastavom i isticao da je predsednik RK Prag, A. Urman, etni~ki Nemac. Razli~itost u kulturnom nasle|u, jeziku, religiji i obrazovawu, po wegovom mi{qewu, nije bio problem za organizovawe rotari kluba. [tavi{e, uz rotarijansku toleranciju, prijateqstvo i dobru voqu svaki ovakav klub mogao je uspe{no da funkcioni{e, a navedene razlike su oboga}ivale sadr`aj sastanaka i klupsku atmosferu. Drugi dobar primer bili su klubovi u [vajcarskoj, u kojima se ovakva pitawa nisu ni postavqala. Inicijative za osnivawe Rotari klubova u Beogradu i Zagrebu, koje su se nekako u isto vreme pojavile, [ulc je pozdravio i podr`ao. Pripremaju}i se za novu du`nost direktora u Bordu direktora Rotari Internacionala, boravio je u ^ikagu i Mineapolisu gde je imao prilike da o problemu {irewa rotarijanstva razgovara sa predsednikom RI, gospodinom Tomom B. Satonom. [ulc se zdu{no zalo`io da se Rotari organizacija pro{iri na zemqe Balkana, a komentari{u}i u pismu upu}enom 23. avgusta 1928. godine T. C. Tomsonu svoj razgovor sa predsednikom RI, on ka`e:4 Razgovarao sam u Mineapolisu i ^ikagu sa predsednikom Satonom i gospodinom Kingom. Obojica su vrlo zainteresovani da se Rotari pro{iri na Balkan, posebno u Jugoslaviju, Bugarsku i Rumuniju, a tako|e i u Poqsku, pa su od mene tra`ili da se li~no anga`ujem u ovim zemqama. Iako nemam suvi{e slobodnog vremena, sa zadovoqstvom }u to uraditi, jer ose}am da je apsolutno neophodno da se ove zemqe, sa kojima imamo brojne veze i poslovne interese, ukqu~e u Rotari organizaciju. Ve} sam ti rekao da sam razgovarao sa puno qudi u Jugoslaviji i da ve} izvesno vreme neki na{i ~lanovi komuniciraju sa nekoliko istaknutih Beogra|ana. Princ Pavle se interesovao za Rotari, a saznao sam, {to me je iznenadilo, da je ~ak i kraq Aleksandar pokazao interes za na{ pokret. 3 Arhiva RI office Zurich. Pismo ambasadora Prinsa, upućeno T. C. Tomsenu (kopija u posedu autora). 4 Arhiva RI office Zurich, Izveštaj J. Šulca upućen T.C. Tomsenu, 23.08.1928.g. (kopija u posedu autora).
6
Guverner Schultz je, sredinom septembra 1928. godine, do{ao u posetu Beogradu i tom prilikom prisustvovao sastanku organizacionog odbora koji je odr`an u hotelu Srpski kraq 13. septembra 1928. godine. Prisutni ~lanovi organizacionog odbora budu}eg Rotari kluba Beograd bili su: • Dr Vojislav Kujunxi}, lekar, • Dragomir Pavlovi}, bankar, • \ura Ki{. apotekar, • Vojko \ermanovi}, prokurista banke i • Jozef Hrn~ir, arhitekta. U svom putnom izve{taju gospodin Schulz ovaj sastanak ocewuje ovako: Sastanak 13. septembra u hotelu ’Srpski Kraq‘, bio je polagawe kamena temeqca Rotari kluba Beograd. Tom prilikom formiran je organizacioni odbor na ~ijem je ~elu dr Kujunxi}. Odbor je dobro obavio svoj posao i ja sam spreman da ga sa velikim zadovoqstvom sve~ano uvedem u Rotari zajednicu. Klub je prihvatio standardni Statut RI za klubove, a overena kopija istog data je u prilogu ovog izve{taja. Slede}i va`an datum u istoriji Rotari kluba Beograd je 15. oktobar 1928. godine, kada je, u prisustvu 19. ~lanova budu}eg kluba, odr`an osniva~ki sastanak Rotari kluba Beograd. Tada je, posle {iroke debate o svim aspektima Rotarija, aklamacijom doneta odluka o osnivawu, izabran upravni odbor i usvojen klupski statut. Ovaj datum se u svim internim klupskim dokumentima smatra danom osnivawa kluba, mada se u arhivskoj gra|i Rotari Internacionala kao datum osnivawa pomiwe 4. mart 1929. godine, dan kada je centrali RI u ^ikagu podneta Prijava za ~lanstvo (Application form Club for membership), zajedno sa Listom ~lanova osniva~a (Roster List of Charter Members). Izabrani upravni odbor je za prvog predsednika imenovao doktora pravnih nauka Ferdinanda Granberga, za potpredsednika dr Vojislava Kujunxi}a, sekretara arhitektu Jozefa Hrn~ira, blagajnika Gojka \ermanovi}a i ceremonijare Stevana Koena i upravnika hotela „Srpski kraq”, Eduarda Frankla. Sada, kada je odluka o osnivawu kluba bila doneta, daqi rad se odvijao u dva pravca. Prvi se odnosio na pozivawe i okupqawe novih kandidata, informisawe i edukovawe ~lanstva o ciqevima Rotarija i ja~awu unutra{we organizacije kluba. Kao {to je Jozef [ulc predvideo, neki ~lanovi koji su prisustvovali osniva~kom sastanku nisu ostali u klubu, ali su se zato prikqu~ili novi.
Ferdinand Granberg, Charter predsednik RK Beograd
Druga va`na aktivnost ~lanova kluba bio je rad na otvarawu Jugoslavije za Rotari, odnosno na registraciji kluba kod doma}ih vlasti, a potom kod Rotari Internacionala. Na tim va`nim i vrlo obimnim poslovima najvi{e su se anga`ovali predsednik Granberg, dr Kujunxi} i advokat Rinald ^uli}. Kada se jednom prelomio i kona~no podr`ao osnivawe kluba u Beogradu, ambasador Prins, koji je i sam bio rotarijanac, aktivno se ukqu~io u rad. Wegovo iskustvo i poznavawe Rotari organizacije i wenih procedura bilo je zaista dobrodo{lo. On je uspostavio vezu sa svojim mati~nim klubom Atlantik Siti (Wu JANUAR FEBRUAR 2012.
Rot 05-08:Rot 05-08.qxd
12.01.2012
17:01
Page 3
Xersi/SAD) i povezao ameri~ke rotarijance sa prvim takvim RK Be~. Pozdravne telegrame uputili su Rotari klubovi: Lonklubom na Balkanu. [tavi{e, wegova poznanstva i uticaj na don, Rim, Bern, Prag, Venecija, Oslo, Bratislava, Bukure{t, ~lanove Borda direktora RI doprineli su da najvi{i organ Ro- Jerusalim, Malaga, Hamburg, Drezden, Plzen, Ko{ice, Motari organizacije ubrzo, u decembru 1928. godine donese od- ravska Ostrava, Salcburg, Teplic, Su{ica, Vag, Bilbao, ^e{ke luku o svom {irewu na teritorije Jugoslavije, Bugarske i Gr~- Bu|ejovice, Avr, Vi{i i Utreht. ke. Ova odluka glasi:5 Komitet za {irewe RI preporu~io je slede}e navedene zemqe da se stave na listu zemaqa ili teritorija u kojima rotari klubovi mogu da se organizuju: Holandska Gvajana Britanska Gvajana Jugoslavija Bugarska Gr~ka Sijam (Tajland) Francuska Indokina Anglo-Egipatski Sudan i Sirija Bord direktora RI saglasan je da se u zemqama sa gorwe liste mogu da organizuju novi Rotari klubovi Ovom odlukom su vrata za ulazak beogradskog kluba u veliku Rotari porodicu postala {irom otvorena. Ipak, prijava za ~lanstvo, Application for membership, podneta je tek tri meseca kasnije, 4. marta 1929. godine. Da li je ovo ka{wewe bilo izazvano politi~kom nestabilno{}u (diktatura od 6. Sastanak RK Beograd, 11. marta 1929, u hotelu Srpski kraq (prvi posle inauguracije kluba) januara 1929. godine), `eqom da se PRVE GODINE RADA sinhronizuju aktivnosti osnivawa klubova u Beogradu i Zagrebu, relativno niskim nivoom tada{wih saobra}ajnih, poVe} u prvoj godini rada Rotari klub Beograd je u proce{tanskih i telekomunikacionih veza ili je u pitawu bio neki duralnom, ali i u neformalnom smislu po{tovao sve standardrugi razlog, te{ko je re}i. U svakom slu~aju zna se da je pri- de koje je ustanovio Rotari Internacional. Sastanci su se java za ~lanstvo podneta Rotari Internacionalu posle sve~a- odr`avali svakog ponedeqka u 8 ~asova uve~e u prostorijanog sastanka koji je navedenog dana odr`an u hotelu „Srp- ma hotela „Srpski kraq”. U to vreme Beograd je imao nekoski kraq”. Na ovom sastanku prisustvovali su gosti: liko reprezentativnih hotela, „Pariz”, „Kasina” i „Moskva”, Xon D. Prins, ambasador SAD u Beogradu koji su se nalazili na Terazijama, i hotel „Bristol” u Kara|orJozef [ulc, ~lan Borda direktora RI |evoj ulici. Ipak, najlep{i me|u wima bio je „Srpski kraq”, Anton @ivna, predstavnik RK Tabor iz ^ehoslova~ke koji se nalazio na uglu Uzun Mirkove i Pariske ulice. Sagradr Jozef Uram, predstavnik RK Ko{ice iz ^ehoslova~ke |en je oko 1860. godine, a dozidan i renoviran u vreme in`. Radovan Alaupovi}, predstavnik RK Zagreb (u osniva- osnivawa kluba 1928. godine. Bilo je to lepo ~etvorospratno wu) i ~lanovi Rotari kluba Beograd: zdawe sa nekoliko sala i velikom terasom. Skoro sve sobe predsednik, dr Ferdinand Granberg su imale kupatilo, toplu i hladnu vodu, a za grejawe, u toku potpredsednik, dr Vojislav Kujunxi} zimskih meseci, koristili su se radijatori sa modernom censekretar, Jozef Hrn~ir tralnom kotlarnicom. „Srpski kraq” je bio elitno mesto na koblagajnik, Gojko \ermanovi} me su se okupqali ugledni Beogra|ani, posebno nedeqom ceremonijari, Stevan Koen i Eduard Frankl na porodi~nom ru~ku. Ovaj objekat je bio pod za{titom drodbornici, dr Janko [uman i Adolf Minh i ~lanovi, dr Lazar `ave, a vlasnik hotela je bila Vra~arska zadruga. Zadruga Bugar~i}, Sreten Obradovi}, \or|e Biba, \ura Ki{, Quba je vr{ila nadzor nad poslovawem hotela preko komesara Stanojevi}, Jovan Viktorovi}, Frawa Bajloni, dr Rinald ^uli}, koji je bio nadre|en upravniku, pa se mo`e re}i da je ovaj Lujo Harazim, Ilija Pani}, Dragomir Pavlovi}, Otmar Hen, Aca sistem rukovo|ewa bio i neobi~an i neprakti~an. RotarijanDini}, Milan Nikoli} i Radomir Joki}. ci su imali tu privilegiju da je dugogodi{wi upravnik hotela, Po~etkom aprila 1929. godine generalni sekretar RI, ^elzi Eduard Frankl, bio jedan od osniva~a kluba {to je zna~ilo Peri, formira registrator C620-Beograd-Jugoslavija u kojem da }e rotarijanci uvek biti dobro do~ekani i da }e se ose}a}e se ~uvati celokupna dokumentacija Rotari kluba Beograd, ti prijatno. Za wih je bila rezervisana jedna od mawih sala, a nekoliko nedeqa kasnije obave{tava predsednika, dr Ferdi- tzv. „sala pored terase”, koju su zvali i Rotari sala. U slu~ananda Granberga, da je klub primqen u Rotari Internacional. ju okupqawa ve}eg broja gostiju, organizacije Ladies night^arter ceremonija odr`ana je 28 - 30. juna na Plitvi~kim je- a ili prilikom Rotari konferencija koristile su se ve}e sale, a zerima u zajedni~koj organizaciji Rotari klubova Beograd i u letwim mesecima i velika terasa. Sastanci kluba imali su uobi~ajeni dnevni red, a posebna Zagreb. Jozef [ulc je kao izaslanik predsednika Rotari Internacionala, Toma I. Satona, predao Charter poveqe predsed- pa`wa obra}ala se na predavawa koja su dr`ali i rotarijanci i nicima Ferdinandu Granbergu i Jozu Mikuli~i}u. Ovoj sve~a- gosti. Odmah po zavr{etku sezone godi{wih odmora, u sepnosti su, kao gosti prisustvovali: Sigmund Trojer, predsednik tembru 1929. godine, po~eli su dogovori o {irewu rotarijanRK Grac, Alfred Val, predsednik RK Insbruk, Antun Kalina, stva i osnivawu klubova u drugim gradovima. Najagilniji u~epredsednik RK Prag, i dr ing. Aleksandar Apold, predsednik snik u ovim dogovorima i akcijama bio je dr Voja Kujunxi}. Na wegov predlog usvojeno je da se slede}i Rotari klub osnuje u Novom Sadu, a vo|ewe daqih aktivnosti povereno je, naravno, doktoru Voji. Realizaciju ove ideje on je zapo~eo 5 Arhiva RI office Zurich (kopija u posedu autora). JANUAR FEBRUAR 2012.
7
Rot 05-08:Rot 05-08.qxd
12.01.2012
17:02
Page 4
na vrlo neuobi~ajen na~in, a evo kako te prve korake opisuje dr Branko Petrovi}, ~lan RK Novi Sad:6 Devetog oktobra 1929. godine dobilo je oko ~etrdeset uglednih gra|ana Novoga Sada pismo neobi~nog spoqa{weg izgleda. U levom uglu koverte, duguqastog oblika, nalazio se otisak jednog to~ka, ispod kojeg je stajao natpis „Rotari klub - Beograd”. Rotarstvo i rotarske organizacije bile su u to vreme na{oj {iroj javnosti jo{ nepoznate stvari, pa stoga nije ~udo {to je svaki od nas s najve}om qubopitqivo{}u otvorio prilo`eno pismo. Velika je bila na{a radost, kada smo iz sadr`aja pisma razabrali, da nas poznati i op{te voqeni agilni javni radenik g. Dr Voja Kujunxi}, toplim prijateqskim re~ima poziva na dogovor u ciqu osnivawa Rotari Kluba u Novom Sadu. Sastanak je bio utvr|en za 12. oktobar. Toga dana u 20 ~asova sakupili su se skoro svi pozvani u prostorijama hotela ‘Bela la|a’. Ovom sastanku su prisustvovali delegati beogradskog Rotari kluba dr Voja Kujunxi}, Adolf Minh, Sreten Obradovi}, Ika Pani} i Josif Hrn~ir. Posle iscrpnog obja{wewa od strane delegata beogradskog Rotari kluba, naro~ito pak izlagawa g. Dr Voje Kujunxi}a i Josifa Hrn~ira o ciqevima i zadacima rotarskih organizacija, prisutni Novosa|ani, s najve}im ushi}ewem i odu{evqewem izra`avaju `equ, da se odmah, ve} na prvom sastanku postave temeqi ovoj korisnoj organizaciji, donose}i jednoglasno odluku, da se u Novom Sadu osnuje Rotari klub. Prijateqski sastanak pretvorio se odmah u skup{tinu za konstituisawe na kojoj su izabrani dr Gedeon Dun|erski za predsednika, dr Steva Adamovi} za potpredsednika, a dr Branko Petrovi} za prvog sekretara kluba.”
Dr Gedeon Dun|erski Charter predsednik
Dr Branko Petrovi} sekretar
@ivorad Bogdanovi} budu}i predsednik
Paralelno sa ovim aktivnostima tekao je i proces osnivawa RK Osijek i RK Subotica, a inicijatori su bili RK Zagreb i RK Beograd. Interesantno je da su se ve} u fazi formirawa klubova u Beogradu i Zagrebu pojavili odre|eni nesporazumi izme|u ~lanova Upravnih odbora. Pitawe koji klub }e biti prvi osnovan, kada i gde }e se odr`ati Charter ceremonija i drugi mawe va`ni detaqi bili su predmet obimnih rasprava. U svim po~etnim me|usobnim dogovorima uspe{no je posredovao Jozef [ulc i mnoga sporna pitawa i problemi bili su prevazi|eni. U jesen 1929. godine klubovi su zapo~eli svoje aktivnosti na {irewu rotarijanstva i osnivawu novih klubova. Pri tome Beograd i Zagreb su `eleli da u potpunosti kontroli{u nove klubove i oja~aju svoj uticaj. To je dovelo do novih nesporazuma izme|u dva kluba. Tenzije su rasle i oba kluba su se obratila centrali RI. za Evropu, koja se nalazila u Cirihu, sa zahtevom da pomogne u razre{avawu nastalih problema. Ve} po~etkom decembra 1929. godine, nepunih {est meseci posle ~artera na Plitvicama, u posetu Zagrebu i Beogradu dolazi sekretar RI za Evropu, Rasel. V. Vilijams, sa namerom da pomogne u prevazila`ewu nastalog stawa. U detaqnom putnom izve{taju upu}enom generalnom sekretaru RI, ^elziju Periju, on iznosi mno{tvo interesantnih zapa`awa:7 Ve} neko vreme se zapa`a porast tenzija u odnosima Rotari klubova Beograd i Zagreb. U oba kluba smatraju da se druga 6 Jugoslovenski rotar br. 5/33, str. 10-12
8
strana ne pridr`ava u potpunosti rotarijanskih pravila i procedura, da poku{ava da kontroli{e Rotari pokret u zemqi i da istakne sebe potiskuju}i drugu stranu u pozadinu. Zatim, postalo je o~igledno da Rotari klubu Beograd nedostaju informacije i uputstva koja se odnose na {irewe Rotarija i osnivawe novih klubova, pa je na{a du`nost da poku{amo da im ove podatke dostavimo. Veoma sam zadovoqan {to sam obavio ovu posetu jer verujem da smo prevazi{li sva nerazumevawa izme|u Beograda i Zagreba. Sada sam mnogo boqe upu}en u wihove razli~ite mentalitete i mo}i }u efikasnije da pomognem da se uspostavi me|usobna saradwa. Najva`niji rezultat moje posete je da sam sa Beogradom i Zagrebom napravio detaqan plan o daqem {irewu rotarijanstva, o ~emu sam vam ve} poslao informaciju. Poseta ovog visokog funkcionera imala je velikog uticaja na daqi rad i me|usobne odnose Rotari klubova Beograd i Zagreb. Globalno se mo`e oceniti da su problemi bili prevazi|eni za du`i period mada je izvestan, ~ak pozitivan, rivalitet postojao sve do ga{ewa Rotari pokreta u Jugoslaviji, po~etkom 1941. godine. Rotarijanstvo se brzo {iri. Ve} 12. oktobra 1929. formira se Rotari klub u Osijeku, 16. novembra 1919. godine u Novom Sadu, 24. maja 1930. godine u Subotici i 7. septembra 1930. godine u Su{aku. Zatim 15. i 16. novembra 1930. godine odr`avaju se dva Chartera u Mariboru i Vara`dinu, 14. marta 1931. u Qubqani, 20. marta 1931. u Sarajevu, 14. maja 1931. godine, u Splitu. 5. juna 1931. godine, u Pan~evu i 30. maja 1931. godine u Skopqu. U tom trenutku Jugoslavija je imala 13 Rotari klubova, isto kao [vajcarska, a vi{e nego Danska, iako je Rotari pokret u ovim zemqama bio ja~i i ranije osnovan. Jugoslovenski rotarijanci su ulo`ili mnogo energije i pokazali mladala~ki entuzijazam u prve dve godine rada. Godi{wa konvencija RI koja je odr`ana juna 1931. godine u Be~u istakla je Jugoslaviju kao dobar primer i veliki uspeh. Razvoj se nije odnosio samo na pove}awe broja klubova ve} i na ja~awe unutra{we organizacije, broja ~lanova u klubu i, {to je najva`nije, prijateqstva i dobre klupske atmosfere. U oktobru 1931. godine u Sarajevu je odr`ana Prva generalna konferencija Rotari klubova Jugoslavije na kojoj je doneta odluka da se uputi zahtev Bordu direktora RI za osnivawe posebnog distrikta koji }e pokrivati teritoriju Kraqevine Jugoslavije. Bord direktora RI prihvata zahtev i 9. novembra 1931. godine donosi odluku o osnivawu distrikta 77 (Jugoslavija), a za guvernera imenuje Eda Markovi}a iz Rotari kluba Zagreb.
Prvi guverneri, Edo Markovi} i Milan Stojadinovi}
U periodu od 1932/33 do 1940/41 guverneri distrikta 77 bili su: • 1932/33 Edo Markovi}, RK Zagreb, • 1933/34 Milan Stojadinovi}, RK Beograd, • 1934/35 Viqem Krej~i, RK Qubqana, AK NASTAV M • 1935/36 Viktor Ru`i}, RK Su{ak, E • 1936/37 Vladimir Belaj~i}, RK Novi Sad, U IDU] • 1937/38 Stevan Pavlovi}, RK Beograd, BROJU • 1938/39 Ivan Slokar, RK Qubqana, • 1939/40 Radovan Alaupovi}, RK Zagreb i • 1940/41 Viktor Ru`i}, RK Su{ak. 7 Kopija izveštaja ovog funkcionera, označena kao “poverljivo”, a koja je dobijena iz arhive R.I. office Zurich nije potpisana, ali je sigurno da se radilo o sekretaru za Evropu R.I. u 1929/30, Raselu. V. Vilijamsu. JANUAR FEBRUAR 2012.
Rot 09:Rot 09.qxd
12.01.2012
17:05
Page 1
MESECOSLOV
JANUAR 2012.
1968. list POLITIKIN ZABAVNIK promenio je format i po~eo da izlazi u kompletnom, obostranom koloru. 2002. uveden je evro.
1
JANUAR je mesec SVESTI O ROTARIJU. Ovo je vreme za pro{irewe znawa o Rotariju i aktivnosti me|u ~lanovima Rotarija u zajednici.
1958. Stupio je na snagu ugovor o osnivawu Evropske ekonomske zajednice, poznate kao Zajedni~ko tr`i{te, koji su 25. marta 1957. u Rimu potpisale Belgija, Zapadna Nema~ka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija.
106. pre n. e. ro|en je Marko Tulije Ciceron, najve}i govornik starog Rima.
1494. objavqena je na 1952. u Beogradu je direktor Cetiwu prva kwiga na „Politike” Vladislav srpskom jeziku „Oktoih Ribnikar pokrenuo prvi prvoglasnik” \ur|a broj posleratnog Crnojevi}a i {tampara POLITIKINOG Makarija, jedna od najvi{e ZABAVNIKA. kori{}enih bogoslu`nih 1980. SAD uvode sankcije kwiga u Srpskoj prema SSSR zbog invazije pravoslavnoj crkvi. Avganistana.
1807. srpski ustanici zauzeli su beogradsku tvr|avu. Kara|or|e za prvog stare{inu („gradona~elnika”) Beograda postavio Mladena Milovanovi}a.
1856. u Negotinu je ro|en srpski kompozitor Stevan Stojanovi} Mokrawac.
2 3 4 5 6
Ro`destvo Gospoda i Boga i Spasa na{ega Isusa Hristosa – BO@I].
1322. krunisan je za kraqa Srbije Stefan Uro{ III De~anski.
7 8 9 10 11
1943. u Wujorku umro najve}i srpski nau~nik svetskog glasa Nikola Tesla.
1847. U Kragujevcu je ro|en srpski vojvoda Radomir Putnik, vojskovo|a za ~ije su ime vezane sve pobede srpske vojske u Balkanskim i Prvom svetskom ratu.
1862. umro je konstruktor revolvera Semjuel Kolt.
1847. umro je Sima Milutinovi} Sarajlija.
ROTARI KLUB KRU[EVAC LADIES NIGHT 1804. po~ela je se~a 1908. U Beogradu je 1826. u Novom Sadu je srpskih knezova otvoren hotel „Moskva”. osnovana Matica srpska. u Beogradskom pa{aluku. Pogubqeno je 150 vi|enijih qudi u Srbiji, koje su pogubile pobuwene dahije.
12 13 14 15 16
1944. savezni~ke trupe kod Monte Kasina u Italiji, po~ele ofanzivu i proboj nema~ke „Gustavqeve linije”. Monte Kasino je bio centar Benediktinskog reda i sredi{te prebogate biblioteke, riznice i arhive koji su tada potpuno razoreni i uni{teni.
1869. u Britaniji je odigrana prva vaterpolo utakmica u svetu.
1920. u Beogradu je umro srpski vojvoda @ivojin Mi{i}. 1935. u listu „Politika” po~eo da se objavquje strip „Miki Maus” Volta Diznija. 1945. umro je srpski vojvoda Petar Bojovi}.
ROTARI KLUB PIROT SVETSKO PRVENSTVO PIROTSKA PEGLANA KOBASICA
17 18 19 20 21 1778. engleski moreplovac Xems Kuk, otkrio Havaje.
1916. prve srpske jedinice iskrcale se na gr~ko ostrvo Krf.
1972. japanski vojnik [joi}i Jokoi otkriven je na pacifi~kom ostrvu Guam, gde se 28 godina skrivao u xungli, uveren da Drugi svetski rat jo{ traje.
1904. u Beogradu je {tampan prvi broj lista „POLITIKA”.
1963. Francuska je stavila veto na ulazak Velike Britanije u Evropsku ekonomsku zajednicu (prete~a Evropske unije).
1933. Adolf Hitler postao je nema~ki kancelar. Istog dana 1937. godine Hitler je izjavio u Rajhstagu da Nema~ka povla~i svoj potpis sa Versajskog mirovnog ugovora.
1911. u Monte Karlu je odr`an prvi auto – reli.
DAN OBRAZOVAWA O ZA[TITI @IVOTNE SREDINE
22 23 24 25 26
1917. umro je srpski arhitekta Jovan Ilki} (projektovao hotel „Moskvu” i Narodnu skup{tinu).
EVROPSKI DAN HOLOKAUSTA / DAN kada je oslobo|en konc. logor Au{vic/ 1235. u Trnovu, u Bugarskoj, umro je srpski svetiteq Sveti Sava, utemeqiva~ Srpske pravoslavne crkve, dr`ave i {kolstva.
1989. umro je {panski slikar Salvador Dali.
1788. britanski brodovi sa prvim naseqenicima do{li u Australiju.
27 28 29 30 31 1935. Island je postao prva zemqa u kojoj je legalizovan abortus.
JANUAR FEBRUAR 2012.
9
NACIONALNI DAN BEZ DUVANA 1841. ro|en je srpski pesnik Laza Kosti}.