Srpski rotar br 13 i 14 by Milica

K_1:K_1.qxd

13.03.2012

16:11

Page 1

D-2483

TRI LUPE ZA BOQI POGLED IZ \A^KE KLUPE

AZBUKA ROTARIJA

Visibaba (Galanthus nivalis)

MIR KROZ SLU@ENJE

BROJ 13 i 14

ISSN 2217-723æ

TISOM DO SEGEDINA jula 2012.

MART/ APRIL 2012. • GODINA II (LææIæ)

PREDSEDNIK ROTARÙ INTERNATIONAL 2012–2013

SAKUI TANAKA DOLAZI U BEOGRAD

K_2:K_2.qxd

13.03.2012

16:03

Page 1

PORUKA PREDSEDNIKA RI

SINI[A

FEBRUAR 2012.

Na dobrotvornoj gala-ve~eri, na kojoj su se prikupqala sredstva za {kolu za decu sa posebnim potrebama, otac jednog od u~enika podelio je sa prisutnima pri~u koju ne}e zaboraviti niko ko je tada bio prisutan tom doga|aju. Zahvalio je {koli i wenom predanom osobqu, te nastavio: „Ukoliko nije ometana spoqnim uticajima, sve {to priroda stvori je savr{eno kreirano. Ali moj sin Sini{a ne moè nau~iti sve one stvari koje mogu druga deca. Nije u stawu razumeti i napraviti sve ono {to i wegovi vr{waci. Gde je tu prirodni poredak stvari, kada se radi o mom sinu?” Svi prisutni su utihnuli. Otac je nastavio: „Verujem da se, kada telesno i mentalno invalidno dete, poput mog Sini{e, do|e na svet, prilika za iskazivawe istinske qudske prirode sama javi i pokaè, i to u vidu na~ina na koji drugi qudi tretiraju to dete.” Potom je nastavio pri~u. Sini{a i wegov otac {etali su pored parka, gdje su neki de~aci, koje je Sini{a ina~e poznavao, na terenu igrali fudbal. Sini{a je upitao oca: „[ta misli{, tata, da li bi me pustili da igram s wima?” Sini{in otac je znao da ve}ina de~aka ne bi èlela da neko kao Sini{a igra u wihovoj ekipi, ali je isto tako vrlo dobro znao koliko bi wegovom sinu zna~ilo da mu dozvole da zaigra, i koliko bi mu to samo dalo toliko potrebni ose}aj pripadnosti i samopouzdawa, uverewe da ga dru{tvo prihvata uprkos wegovom invaliditetu. Sini{in otac je pri{ao jednom od de~aka pored aut-linije i upitao (ne o~ekuju}i previ{e) bi li i Sini{a mogao zaigrati s wima. De~ak se u neverici okrenuo prema igrali{tu i rekao: „Znate {ta, gospodine, mi gubimo sa 4 : 1, a bliì se i kraj drugog poluvremena. Pa, ..., moè, neka igra za na{u ekipu, poku{a}emo ga postaviti na poziciju levog beka.” Sini{a se malo namu~io hodaju}i do ekipe, ali je sa {irokim osmehom obukao dres svog tima. Otac ga je ozaren gledao sa maju{nom suzom u oku i ose}ajem rastu}e topline u grudima. De~aci su mogli jasno videti i osetiti sre}u ovog ~oveka, ganutog oca koji radosno gleda kako je wegov sin primqen u wihov tim. Pri kraju utakmice Sini{ina ekipa je dala gol iz jedne brze kontre, ali je jo{ uvek gubila sa dva gola razlike. Sini{a je pokrivao levu stranu terena. Iako nikakve akcije tuda nisu i{le, on je o~ito bio u eufori~nom raspoloèwu jer je dobio priliku DA BUDE u igri, na travnatom tepihu; razvukao je osmeh od uva do uva, dok mu je otac mahao sa tribine. U samoj zavr{nici Sini{ina ekipa je opet postigla gol, dakle, gubila je samo sa 4 : 3! Sada, s jednim golom u minusu, sme{ila im se prilika za eventualno izjedna~ewe u dodatnom vremenu od 5 minuta. I zaista, dosu|en je penal za Sini{in tim i de~aci su se dogovarali ko }e ga izvesti. Neko je imao ideju da puca Sini{a, ali uz veliki rizik da izgube utakmicu! Na op{te iznena|ewe – Sini{i su ipak dali loptu! Svi su znali da je to bila nemogu}a misija, jer Sini{a nije ni znao ni mogao ni pravilno {utirati, a kamoli da pogodi okvir gola i da prevari golmana. Ipak, kad je Sini{a stao iza lopte, protivni~ki golman je, shvativ{i da Sini{ina ekipa svesno rizikuje poraz radi tog jednog jedinstvenog trenutka u Sini{inom ìvotu, odlu~io baciti se na pogre{nu stranu kako bi lopta ipak u{la u mreù... Sini{a je uzeo zalet, zamahnuo i... traqavo zaka~io loptu, koja je polako krenula ka suprotnoj stativi. Utakmica bi u ovom trenutku bila prakti~no re{ena, jer je lopta bila spora i ve}ina protivni~kih igra~a bi je mogla susti}i. Me|utim, i oni su se kretali sasvim lagano, pa svi gledaoci povika{e: „Sini{a, Sini{a, tr~i za wom, Sini{a, tr~i, stigni je, stigni ! Tr~i, tr~i, i {utni je u mreù!” Nikada pre u svom ìvotu Sini{a nije toliko brzo tr~ao. Uspeo je, jedva, sti}i do we pre nego je zavr{ila u gol-autu. Doteturao se i {irom otvorenih o~iju, zadihan, upitnog pogleda, zastao da vidi {to }e daqe. Svi povika{e: „[utni je, {utni je u gol!” Uhvativ{i dah, Sini{a je vidno potresen, napreù}i zadwe snage, kao u nekom delirijumu, nekako umirio loptu, zahvatio je unutra{wom stranom stopala i ... i smestio je u mreù! Muk..., a onda provala... prasak – svi sko~i{e: „Sini{a, Sini{a, bravo, Sini{a !” Zajapurenom i preneraènom Sini{i prisko~i{e svi saigra~i, grle}i ga, qube}i ga i slave}i ga kao heroja koji je spasio svoj tim od poraza. „Tog dana...”, zavr{avaju}i svoju pri~u s drhtajem u glasu potreseni otac, dok su mu suze kotrqale niz lice, „...de~aci obe ekipe doneli su komadi} prave qubavi i humanosti u ovaj svet.” Sini{a nije preìveo do slede}eg leta. Umro je jo{ iste zime, nikada ne zaboraviv{i da je bio heroj, da je zbog toga wegov otac bio presre}an i pamte}i kako je svog malog heroja do~ekala odu{evqena majka, grliv{i ga i pla~u}i od sre}e! í

DRAGA BRA]O I SESTRE U ROTARIJU! Pro{log novembra, imao sam priliku da odrìm govor u Rotari institutu u Kalkuti, Indija. Ovaj Institut je fokusiran na mir i na~ine kako mi iz Rotarija moèmo da radimo na izgradwi mira. Kada sam dobio poziv, po~eo sam da razmi{qam o tome {ta bih mogao re}i, znaju}i da sa svim {to rotarijanci rade u ovoj oblasti, moj glavni izazov }e biti kako ispo{tovati ograni~eno vreme izlagawa! Ali, neposredno pre nego {to sam stigao u Kalkutu, odrào sam govor na konferenciji o vodi u Tel Avivu. Bilo je to divno doga|aj na kome su se okupili rotarijanci, i oni koji nisu, iz celog sveta da razgovaraju o mnogim izazovima odràvawa balansa izme|u rastu}eg broja stanovni{tva i sve mawih ~istih resursa. Me|utim, pre nego {to sam mogao da po~nem izlagawe o rotarijanskom doprinosu u ovoj oblasti, morao sam da objasnim {ta je Rotari i {ta radimo – jer i me|u ovom veoma obrazovanom publikom nau~nika, preduzetnika i rukovodilaca, bilo je mnogo onih koji jednostavno nikada nisu ~uli za Rotari. Po{to sam napustio Tel Aviv, po~eo sam ponovo da razmi{qam {ta da kaèm u Kalkuti, jer tako mnogo rotarijanskog rada na izgradwi mira zavisi od svesti javnosti o tome ko smo mi. Za{to smo bili toliko uspe{ni u na{em radu da se iskoreni de~ije paralize? Zato {to Rotari moè da dopre i tamo gde ni jedna vlada, ili samo mali broj nevladinih organizacija moè – u domove, {kole, dru{tvene zajednice, uz veru i poverewe qudi kojima sluìmo. Kada mi, rotarijanci, radimo u ime mira, mi ne pregovaramo, ne ugovaramo, niti demonstriramo na ulicama. Umesto toga, mir gradimo daju}i primer – rade}i zajedno, bez obzira na na{u nacionalnost ili poreklo, i predpostavqaju}i potrebe drugih iznad na{ih. Mi gradimo mir bore}i se protiv problema koji ne dozvoqavaju qudima da ìve normalan, miran ìvot – protiv nedostatka vode ili kanalizacije, za sigurno i pristojno stanovawe, protiv neobrazovanosti, a za zdravstvenu za{titu i za izgradwu plodne i pozitivne veze izme|u zajednica. U svemu {to radimo, oslawamo se na na{e dobro ime. To je razlog za{to svako od nas ima odgovornost i obavezu da smo na dobrom glasu. Neophodno je ne samo da radimo u Rotariju, ve} i da govorimo o Rotariju – upoznaju}i javnost sa na{im radom, pozitivnim rezultatima koje ostvarujemo i merilima koja smo postavili. Na{a dela govore u prilog na{ih uverawa da je boqi i mirniji svet mogu}, a mi treba da osiguramo da se na{ glas ~uje í Kalian Baner|i Predsednik R I MART APRIL 2012.

K_3:K_3.qxd

13.03.2012

16:07

Page 1

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

@ENSKA NO] predve~erje wenog ro|endana telefon je progovoU rio ènskim glasovima. Alt iz Lo|a u uzbu|ewu je me{ao jezike, onaj iz Subotice je pevu{io blagim ma|arskim akcentima. U zdravici ona pomiwe ènska imena rasuta po dalekim gradovima, pod severnim svetlostima Montreala, Hamburga, Amsterdama, po jo{ uvek bliskim Trstu, Qubqani, Zagrebu, po toplim ulicama Skopqa, Atine, Rima i, sasvim na kraju, po zelenim daqinama Ju`ne Afrike i Novog Zelanda... Wih sedam ispijaju ~a{e, ukr{taju poglede stisnutih usana, sjajnih trepavica, gutaju slankasti ukus ti{ine. zatim oko ovalne plo~e stola, pored zimskih buketa, no}na lica, obasjana. Re~i upijaju suze. Govore o A svojoj obali s koje su sa grozom gledale razgorevawe vatre pred ratni~ki ples. O rasto~enoj snazi sopstvenog bunta, o iskonskoj nemo}i pred rojewem popri{ta. O zebwama polusna u kome se obzorje mra~ilo pred wihovom decom, o laganoj eroziji odlazaka, o raseqenima. O ti{tawu nad gladnim pismima iz opsednutih gradova, o nedoglednom tkawu poruka i po{iqki. O preziru nad vremenom koje ih zaboravqa i pusto{i. Otvorila im se no}, zapam}ena sluhom. Visokovibrantni zvuci kristalnih ivica, nervozni smeh u poricawu koralne pukotine. Ruke u pokretu neosetno razgra|uju scenografiju sve~ane ve~ere, porcelana, ~ipke i damasta... Prstima sporim, opto~enim zlatom, prstima lebde}im, sa sedefastim noktima, koji seju vinske mrqe, pepeo i àr, posesivnim, koji prikupqaju upaqa~e i fla{e. Rukama koje ~iste mrvice i prave novi poredak slanika i pe-

ZAPIS SA STE]KA IZ 1167. GODINE Radimqa, Stolac, Hercegovina A se le`i Didodrag Gojak, na svojini, na plemenitoj u Zahumqu. Za{to me mati rodi? Jer, ovdi ima vi{qe la`nog sun~evog zlata no snova, vi{qe vjetra no dobrih rije~i, vi{qe praznine no

MART APRIL 2012.

peqara i dlanovima koji odse~no pori~u stvarnost pritiskaju}i povr{ine „tako – tako”, a ne znaju da nema ni~eg na {ta bi mogle polo`iti ruke i kazati „to je ono”. U pozne sate, u dimu, mirisi parfema, sandalovine, mandarina i borovih iglica, pro`imawe egzoti~nog i mediteranskog daha. Jo{ po neka tamna maslina, gor~ina ohla|ene kafe, qeskawe sve}a u ametistu ~a{a. Potowa blatina, berbe 1989, senka mosta nad zgari{tem obala, dogorevawe rituala u balkanskom napevu visokih setnih glasova koji pune du{u jutarwom mainom. a prostranom trgu od crvene opeke, dva takN sija. Voza~ izlazi u ma-

Nela Bebler ro|ena je u Beogradu. Pi{e prozu koju objavquje u kwi`evnim ~asopisima. Prevodi slovena~ku prozu. Saradnik na scenariju TV serije „Neka ~udna zemqa” po motivima tekstova Radoja Domanovi}a. Koscenaristkiwa filma „Vizantijsko plavo” po motivima pri~a Milorada Pavi}a. @ivi u Beogradu i Sloveniji.

skirnoj uniformi, sa Ray – Ban nao~arima, nasmejan, i lani sam vas pokupio odavde. Izme|u sutona i osvita, studen vetra koji razvejava posledwe mirise duge ènske kose... Drugi taksista se nadvikuje sa crescendom estradne zvezde sa radija. – Volim vesele ène – kaè, uz tresak vrata í

qubavi, vi{qe laì no istine, vi{qe uzimawa no davawa. Jer, dani ovdi nisu ispuweni vrimenom vet} morom, not}i nisu zdjele pune slatkih sawa vet} burad puna gort~ine. Za{to me mati ti rodi? Da budnem èdan, da budnem gladan, umoran, tujàn... i da me ti vode napoji{, sirom i hqebom nahrani{, ~istom posteqom odmori{, osmijehom razveseli{. O, mati, sve bi to bilo isto, a potpuno drugat~ije, da to hot}e da uradi Kosara. Al’ ona to net}e. Hot}e, al’ drugomu. A ja hot}u samo wu. I zbog toga zgiboh. Al’, mati, nije to bilo zalud. Jer, kad ona budne i stara i ru`na i zla, i kad se za wom, mati, nitko ne budne okretao, a onaj wen Juroje je iz kut}e istjera, i kad ne budne imala ni gdje ni kud, tad }e se mene mlada sjetiti, mene i moje qubavi. Al’ ja tad, mati, iz neba nej}u do}. Ozgo t}u sve to samo glidati. Zbog tog zmreh majko mlad. Al’ zbog toga budut}eg trena, vridlo me i rodit. Ti putni~e, koji moju patwu sada zna{, ne privali mi biqega, a privali{ li ga Bog ti jo{ terzi na tvoje tijelo stavio. 1167 godne, kad bjehu pune vlkova {ume í

K_4:K_4.qxd

13.03.2012

16:14

Page 1

ANKETA

JAVNOST ZNA DA ROTARI POSTOJI, ALI NE ZNA [TA MI RADIMO Da li va{i prijateqi i saradnici znaju da ste rotarijanac? Da li svojim poznanicima pri~ate o dobrim akcijama koje je va{ klub sproveo u zemqi ili inostranstvu? Da li znate da pri~aju}i o va{em anga`manu u Rotariju moè zna~ajno da poboq{a ugled organizacije i pove}a svest javnosti? Na svakom rotarijancu je da kaè svetu {ta je to Rotari i ~ime se bavi. Prema istraìvawu javnog mwewa koje je RI sprovela u 2010. godini, qudi su spremniji da saznaju {ta je Rotari i shvate ga kao pozitivnu dobrotvornu organizaciju, ako li~no poznaju nekog rotarijanca. Ovo je samo jedan od mnogih pokazateqa kako bi klubovi ili distrikti mogli da promovi{u Rotari u svojim zajednicama. RI je sprovela ovu anketu o svesti javnosti i upoznavawu organizacije na 1.000 osoba u svakoj od slede}ih {est zemaqa: Argentina, Australija, Nema~ka, Japan, Ju`na Afrika i SAD. Rezultati ankete su gotovo isti sa onima iz sli~nih istraìvawa sprovedenih u 2006. godini: Ispitanici su ~uli za Rotari, ali nisu mnogo znali o tome {ta on radi. Nau~iti nekoga nije lako, kaè Pauline Leung, RI generalni koordinator za odnose sa javno{}u: „Nekada rotarijanci ~ine toliko stvari, tako da to moè dovesti qude u zabunu. Moramo biti dosledni u promovisawu Rotari ugleda. Rotarijanci trebaju biti obu~eni, tako da jasno mogu da izraze na{ stav, na{u viziju, na{e vrednosti i oblasti koje su u na{em fokusu. ”

Visoka svest, ali slabo poznavawe Anketa je pokazala da svest o Rotariju varira od zemqe do zemqe, i zavisi od kulture. Od {est zemaqa u kojima je sprovedena anketa, Australija ima najvi{i procenat ispitanika koji su ~uli za Rotari (95%), dok Nema~ka najni`i (34%). Ali svest o Rotariju ne zna~i i wegovo poznavawe. Tako da veliki broj australijskih ispitanika zna da Rotari postoji, ali svega 35% wih zna {ta Rotari radi. U Ju`noj Africi 80% je svesno da Rotari postoji, ali svega 23% zna ~ime se i bavi. Zakqu~ak ove ankete je da promocija Rotarija u svetu mora biti prilago|ena potrebama svake zemqe posebno. Tako|e, samo pove}awe svesti o Rotariju ne zna~i da }e ga qudi automatski povezivati sa dobrim delima, ili da }e privu}i ve}e u~e{}e dru{tva u rotarijanske akcije.

Zatim, demografija igra zna~ajnu ulogu u tome da li su qudi ~uli za Rotari. Ovo istra`ivawe je obuhvatilo presek stanovni{tva u svakoj zemqi po starosti, polu, nivou prihoda, kao i nivou obrazovawa. 67% anketiranih Japanaca od 40 i vi{e godina je ~ulo za Rotari, dok je kod mla|ih upoznato wih 38%. U Argentini 63% dobrostoje}ih ispitanika je ~ulo, dok svega 20% sa niskim primawima zna za Rotari. U izve{taju se zakqu~uje da klubovi moraju da boqe ispitaju {ta bi pove}alo interesovawe me|u mla|im profesionalcima.

Javno mwewe i davawe Javno mwewe o rotarijancima se razlikuje od toga kako sami rotarijanci sebe doìvqavaju. Vi{e od 65% anketiranih vidi rotarijance kao dobrotvore, po{tovawa vredne i bri`ne osobe. Svega 26% ispitanika je odabralo ènu kao atribut za Rotari, dok ga vi{e od 50% upore|uje sa mu{karcima. I na druga sli~na pitawa ve}ina ispitanika ~lanstvo u klubu je vezivala za mu{ki pol. Zakqu~ak ankete je da javnost jo{ uvek doìvqava Rotari kao mu{ku organizaciju. Neophodno je usmeriti rad na na~in koji }e privu}i ène da se pridruè. Spremnost da se pokloni vreme i novac klubu razlikuje se od naroda do naroda. Najve}a spremnost je pokazana u Ju`noj Africi (49%), a najnià u Japanu (10%). Izve{taj zakqu~uje da po{to nov~ane donacije zavise od zemqe do zemqe, rotarijanci treba da prilagode marketin{ke napore i svoje projekte lokalnim potrebama. Interes javnosti da se prikqu~i RI je vrlo niska. U ispitanom uzorku, prose~no 16% ispitanika je izjavilo da bi se rado u~lanilo u lokalni klub, dok vi{e od 59% ne bi. U SAD, interes èna da se u~lane je upola mawi od interesa mu{karaca.

Sli~ni pokazateqi Sli~ni rezultati su dobijeni i u anketama koje je RI sprovela me|u 40 grupa ispitanika u koje su ukqu~eni i nerotarijanci, u gradovima gde je do{lo do opadawa ~lanstva u periodu 2008/10. „Po{to je svaki Rotari klub samostalano birao svoje humanitarne aktivnosti, to mo`e izazvati konfuziju {ta radimo”, ka`e Leung. „Ove ankete pokazuju koliko je zna~ajno da na{e poruke javnosti budu stalne i dosledne” í

K_2:K_2.qxd

13.03.2012

16:03

Page 2

PORUKA PREDSEDNIKA RI

DA LI ZNATE...

MART 2012. ••• da Pol Haris, osniva~ organizacije Rotari, nije bio prvi predsednik svog kluba? Ovo zvawe pripalo je Harisovom prijatequ Silvesteru [iliju. Pol Haris je izabran tek za tre}eg predsednika RK îkago u februaru 1907. godine í ••• da je Pol Haris 1910. godine izabran za prvog predsednika Nacionalne asocijacije Rotari klubova ({to je kasnije postao RotarÚ International) i jedini je koji je sluìo dva predsedni~ka mandata. Za wim su sledili: Kana|anin E. Leslie Pidgeon (1917-18) koji je bio prvi RI predsednik van SAD, SÚdneÚ Ý. Pascall (1931-32) prvi iz Velike Britanije i Maurice DuperreÚ (193738) prvi sa teritorije kontinentalne Evrope í ••• da je prvi RK îkago osnovan 23. februara 1905. godine. Do osnivawa RK San Fransisko, drugog Rotari kluba, pro{le su tri godine. Ubrzo posle te 1908. godine, na teritoriji Severne Amerike po~eli su velikom brzinom da se formiraju klubovi. Prvog avgusta 1912. godine osnovan je RK London kao prvi ~arterovan klub van ameri~ke teritorije. RK Dablin, Irska, iako organizovan ranije, nije dobio ~arter povequ sve do 1. maja 1913. godine í ••• da je Rotari Fondacija prvih 500,00 USD donirala 1929. godine Me|unarodnom dru{tvu dece s invaliditetom í ••• da je prva RI konvencija van teritorije Severne Amerike odràna u Edinburgu, [kotska, u junu 1921. godine. Prva RI konvencija u Aziji odràna je u Tokiju, Japan, 1961. godine. Me|u 23.336 registrovanih posetilaca bio je i japanski car í ••• da je priznawe Pol Haris ustanovqeno 1957. godine kako bi se iskazala zahvalnost donatorima, kao i podstakli novi, da pomognu jedinom tada{wem programu RF – Stipendirawe studenata, {to je prete~a dana{wim Ambasadorskim stipendijama. Danas, ovo se priznawe daje pojedincima koji doniraju, ili u ~ije ime je neko donirao sumu od 1.000 USD í

DRAGA BRA]O I SESTRE U ROTARIJU! U prvoj poruci koju sam napisao za ovaj ~asopis, (the Rotarian) u julu pro{le godine, citirao sam Mahatma Gandija, koji je rekao: „Morate biti promena koju èlite da vidite u svetu.” I u narednim mesecima, imao sam neverovatnu priliku da putujem {irom Rotari sveta i vidim kako rotarijanci svuda ove re~i preta~u u ìvot. Stvaranje pozitivne promene zna~i, u najjednostavnijem smislu, kori{}enje sopstvenih znanja i sredstava u re{avanju problema. Ali kada govorimo o re{avanju humanitarnih problema na realan i dugotrajan na~in, znanje, ideje i resursi nisu dovoljni da obezbede rezultate. Moramo se setiti jo{ ne~ega {to je jednako va`no: odrìvost. Odrìvo re{enje je ono koji }e nastaviti da funkcioni{e ~ak i kada rotarijanaca koji su ga predloìli ili omogu}avali, vi{e ne bude. To zna~i da, iako je projekat mo`da izvorno potekao iz Rotarija, zajednica moè preuzeti vlasni{tvo nad njim. To, naravno, zna~i da kada se pokvari deo na pumpi za vodu, u zajednici }e postojati ustanovljnjna procedura za popravku i odràvanje, koju sprovodi sama zajednica, bez daljeg pribegavanja Rotariju. Prvi korak ka odrìvosti je razumevanje potreba - na primer, problem goriva za kuvanje je op{ti problem u ve}ini zemalja u razvoju. U mnogim regionima, solarne pe}nice su odli~no re{enje: One su jeftine, oslanjaju se na izvor energije koji je besplatan, ne zaga|uje okolinu i neiscrpan je, pe}nice su jednostavne za upotrebu i odràvanje. Ali pre nego {to zakora~itmo u zajednicu i poku{amo da se re{i problem goriva solarnim pe}nicama, moramo da u potpunosti razumemo situaciju - i sagledamo je u {irem kontekstu, izvan problema koji vidimo. Mo`da lokalne namirnice treba kuvati na temperaturi vi{oj od one koju solarna rerna moè da pruì. Mo`da je oblast vetrovita i solarne pe}nice bi bile oduvane. Mo`da je tradicija u datoj oblasti da se zapo~ne sa kuvanjem pre zore, {to, naravno, ne moète da uradite sa solarnom pe}nicom. Ovo su pitanja koja vam, jednostavno, mo`da ne bi pala na pamet, a koja bi ubrzo mogla dovesti do toga da se solarne pe}i koriste za krpljenje krovova ili za za{titu hrane za stoku od vlage, umesto za kuvanje. Ako se trudimo da donesemo promenu, nije dovoljno re}i „Moj na~in je bolji na~in.” Mi treba da slu{amo i posmatramo, ne samo da razgovaramo. Moèmo samo da pomognemo drugima ukoliko pristupimo otvorenog uma - i sa znanjem, zalaganjem i uporno{}u da ispunimo ono {to obe}avamo í Kalian Baner|i Predsednik R I

MART APRIL 2012.

Rot 04:Rot 04.qxd

13.03.2012

16:20

Page 1

PISMO GUVERNERA D-2483

PORUKA VILIJAMA BOJLDA PREDSEDNIKA UO ROTARI FONDACIJE

MART 2012. DRAGA BRA]O I SESTRE U ROTARIJU, DRAGI PRIJATEQI!

Ýilliam B. BoÚd

Fondacija nam pomaè da bismo pomogli drugima Jedan moj prijateq, koji je ~lan Arch C. Klumph dru{tva (prim. prev. donatori Fondacije od 250.000 USD i vi{e), mi je nedavno poslao e-mail u kome nas podse}a za{to je Fondaciji potrebna na{a podr{ka. Xon je svoj ìvot zapo~eo u skromnim uslovima, da bi kasnije postao uspe{an poslovni ~ovek. Preko Fondacije je svoj uspeh podelio sa onima koji sebi nisu mogli da pomognu. On kaè: „Kao siroma{na osoba ro|ena na farmi u vreme velike depresije, tvrdim da i najmawa pruèna pomo} moè doneti dugoro~nu korist. Se}am se, kao da je ju~e bilo, kako su kom{ije i ro|aci pomagali na{u deveto~lanu porodicu da preìvi. U su{tini, to je misija i na{e Fondacije.” Slede}u izjavu kojom sam bio impresioniran, ~uo sam na Rotari institutu: „Prikqu~io sam se RI zbog posla i druèwa. Ostao sam da bih svet u~inio boqim.” Mnogi od nas smatraju da jedino Rotari moè doprineti promenama u svetu. Kao pojedinci moèmo doprineti samo malo da se na{e dru{tvo poboq{a, ali udruèni sa na{im rotarijanskim prijateqima, mi zaista stvaramo razliku. Kako to radimo, zavisi od toga gde se nalazimo. Ako ìvite u zemqi koja je u te{koj ekonomskoj krizi, prvo treba identifikovati potrebe stanovni{tva, zatim razviti i primeniti projekte koji }e im poboq{ati ìvot. Ako pripadate onim qudima koji su blagosloveni uspe{nim poslom, moète pomo}i tako {to }ete i drugima omogu}iti da do|u do sredstava. Na{a Rotari fondacija se, u su{tini, nalazi negde izme|u, i omogu}ava da se ove dve grupe poveù. Na{ poslovni model ìvi, te }emo stoga za koju godinu proslaviti 100-godi{wicu na{eg postojawa i podr{ke rotarijancima da svet u~ine boqim mestom za ìvot. Poloìli smo ispit koje nam je vreme postavilo! í

KRIZA TRAJE SAMO 1900 I KUSUR... GODINA „Javne finansije moraju biti zdrave; buxet mora biti ujedna~en; javni dug mora biti smawen; moramo se boriti protiv arogancije drzavne administracije i istu kontrolisati; pomo} drugim zemqama mora biti smawena kako Rim ne bi bankrotirao; narod mora da nau~i da radi umesto da `ivi od javne pomo}i.”

Rotari nije samo skup pojedinaca. Rotari je ideja, hrabrost da se iskora~i iz stega sopstvenog vremena, na~in ìvota. Rotari je lepota pretvarawa dubokih ponora qudske nebrige, netolerancije, ratnih pokli~a u razumevawe, pomagawe i mir. Nisu svi qudi dorasli izazovu prepoznavawa vizije sutra{weg sveta. Nekim qudima je dovoqno da se dobro u{u{kaju u sopstveno trajawe, da se sakriju u ustaqene obrasce ìvota. Oni do|u na ìvotnu scenu, ìve svoj ìvot neprime}eni i kad padne zavesa odlaze u zaborav. Mi tragamo za druga~ijim qudima. U takvom poduhvatu brzo otkrijemo koliko je na{ zadatak teàk. Ponekad nam vizija Rotarija moè da deluje kao utopija. Bajka na savremen na~in. I u trenutku kad se zamorimo od pohoda na mewawe sveta, kad posumwamo u svoju ulogu u svemu tome, to~ak se pokrene, rotarijanci stvore novo ~udo koje promeni ru`no lice stvarnosti i mi se vratimo u sopstvenu Rotari pri~u. Ta na{a pri~a je po~ela pre 107 godina. @ivi svoj ìvot iznova i iznova. Lepa je onoliko koliko smo mi spremni da pruìmo, koliko se razumemo i koliko imamo potencijal da prihvatimo razlike kao kolorit ìvota, a ne kao razlog za sva|e i podele. Sve ono {to saznamo u kontaktu sa drugim kulturama, sa druga~ijim qudima, sve ono {to kroz takvu misiju nau~imo, predstavqa na{e bogatsvo koje dobija smisao samo kada ga podelimo sa drugim qudima. Naàlost, qudi koji ìve oko nas uglavnom nemaju takvo iskustvo. Pomozimo im da shvate na{e namere. Pomozimo da svi nau~e da ~itaju i pi{u, da svaka {kola dobije kompjuter, jer nas mart mesec upu}uje na ovakvu akciju. Nau~imo ih da prihvate pomo} i pruènu ruku kao gest prijateqstva a ne kao deo teorije zavere. Nije uvek mogu}e, niti je lako posti}i da nas svi prihvate i da prepoznaju na{e namere. To je izazov na koji moramo da odgovorimo sopstvenim snagama. U tome mogu da nam pomognu mlade generacije okupqene u Rotarakt i Interakt klubovima svojim idejama i akcijama. Na nama je odgovornost ne da promenimo svet, bar ne odjednom, ve} da prepoznamo potrebe qudi i da odgovorimo na wih. Koliko moèmo i koliko umemo. Samo ako se upustimo u takav poduhvat moèmo da budemo sigurni da nismo zalutali u Rotari í Srda~no, Vesna Baltezarevi} DG 2011/12

Marko Tulije CICERON rimski dr`avnik, pisac i besednik (106. godina pre n. e–43. godina pre n. e)

MART APRIL 2012.

Rot 05-07:Rot 05-07.qxd

13.03.2012

16:21

Page 1

AKTUELNOSTI

. 1928 â&#x20AC;&#x201C;1941

OSNIVANJE ROTARIJA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI KLUPSKI @IVOT eogradski rotarijanci imali su raznovrstan i bogat sadràj klupskih sastanaka. Posle prvih godina me|usobnog Pi{e Dejan îkara upoznavawa i privikavawa RK Beograd Stari Grad na rotarijanska pravila i procedure, ~lanstvo se ustalilo, oja~ale su stare i uspostavile se nove prijateqske veze i slobodno se moè re}i da se formirao specifi~an beogradski rotarijanski duh i prijatna, drugarska, klupska atmosfera. Beograd je bio prestonica Kraqevine Jugoslavije i tu su se po prirodi posla okupqali predstavnici razli~itih stranih firmi, diplomatski kor, ~lanovi Vlade i visoki dràvni ~inovnici iz drugih delova zemqe, predstavnici me|unarodnih humanitarnih i nevladinih organizacija i mnogi, mnogi drugi. Neki od wih bili su rotarijanci koji su se prikqu~ili beogradskom klubu donose}i sa sobom ne samo posebnosti sredine iz koje poti~u ve} i rotarijanske navike i obi~aje iz svog mati~nog kluba.

ko ~lan RK Morava (]uprija-Para}in-Jagodina). Sli~no je bilo sa bra}om Granberg; Ferdinand je bio prvi predsednik predsednik RK Beograd, a Herman je imao istu ulogu u RK Pan~evo. To je na specifi~an na~in bogatilo rotarijanski `ivot i me|usobne veze izme|u klubova u 77. distriktu.

Staro sajmi{te i panorama Beograda 1938. godine

Do~ek pravoslavne nove 1934. godine u RK Beograd

Ulica Kraqa Milana

Zatim, bilo je slu~ajeva da u okviru jedne porodice bude vi{e rotarijanaca tako da jedan brat bude u jednom, a drugi brat u drugom klubu. Dobar primer za to je poznata porodica Teokarevi} gde su tri brata bili ~lanovi, pa ~ak i osniva~i, tri razli~ita Rotari kluba. Vlada Teokarevi} bio je ~lan RK Beograd, wegov brat Lazar ~lan RK Leskovac, a najmla|i SlavMART APRIL 2012.

Rotari klub Beograd bio je sredina u koju su se qudi sa strane, budu}i ~lanovi, lako uklapali i moè se re}i da je pored izraènog nacionalnog bi}a klub usvojio i negovao rotarijanski internacionalizam u pogledu etni~ke, religiozne ili rasne pripadnosti. Naravno, ve}ina ~lanova bili su Beogra|ani, mnogi kroz vi{e generacija, qudi iz vi{ih gra|anskih slojeva, koji su negovali porodi~an ìvot, slavili slavu, Boì} i Uskrs, pravoslavnu Novu godinu i ro|endane svojih najbliìh. êsto su se takvi praznici poklapali sa terminima redovnih sastanaka pa su organizovane â&#x20AC;&#x17E;sestrinske ve~eriâ&#x20AC;? uz poseban program u kome su u~estvovali gosti, ali i sami rotarijanci, odnosno ~lanovi wihovih porodica.

NASTAVAK IZ PRO[LOG BROJA

Terazije 1928. godine

Rot 05-07:Rot 05-07.qxd

13.03.2012

16:25

Page 2

Posle formirawa distrikta 77, a posebno posle Prve distriktne konferencije, ìvot i rad jugoslovenskih klubova, pa i Rotari kluba Beograd dostigao je vrlo visok nivo, kako u sadràjnom tako i u organizacionom smislu. Novi guverner, Milan Stojadinovi}, odmah po preuzimawu du`nosti pokre}e mese~ni ~asopis „Jugoslovenski rotar”, ~iji je glavni urednik uvek bio guverner. âsopis je izlazio sve do marta 1941. godine i u wemu su pored guvernerovog pisma redovne rubrike bile: – Izabrani tekst o nekoj aktuelnoj temi – Istorija rotarijanstva u Jugoslaviji – @ivot Rotari klubova u Jugoslaviji – Inostrani Rotari klubovi – Pregled rotarijanske {tampe itd. U prvoj godini izlaèwa, ~asopis je {tampan u Grafi~kom umetni~kom zavodu Planeta, koji se nalazio u Usko~koj ulici broj 8, a ~iji je vlasnik bio Sreten Obradovi}, potpredsed-

Grafi~ko-umetni~ki zavod PLANETA, koji se nalazio u Usko~koj ulici broj 8

Sreten Obradovi}, skulptura vajara Riste Stijovi}a

nik RK Beograd za 1933/34. godinu. Guverner Stojadinovi} i wegov saradnik na zajedni~kom poslu, Sreta Obradovi}, uloìli su mnogo truda i uspeli da mese~ni glasnik jugoslovenskih rotarijanaca bude na visokom nivou, kako u pogledu sadràja ~lanaka i priloga, tako i u pogledu kvaliteta {tampe i opreme. Posebno se isticao izvanrednim fotografijama koje su ilustrovale objavqene tekstove. U kasnijem periodu do kraja 1940. godine, Rotari pokret u Jugoslaviji ima stabilan razvoj, a statistika beleì da je na po~etku 1939/40 rotarijanske godine, distrikt 77 imao 34 kluba sa 834. ~lana. Posledwi guverner distrikta bio je doktor pomorskog prava iz Su{aka Viktor Ruì} kome to bio drugi guvernerski mandat (prvi 1935/36 god.).

Osnovni kvalitet i snagu beogradskog Rotari kluba ~inili su wegovi ~lanovi. U osnivawu i radu kluba najve}i doprinos dao je dr Vojislav Kujunxi}, lekar i na~elnik u Ministarstvu narodnog zdravqa Kraqevine Jugoslavije, ~iji interes za Rotari pokret datira, kao {to je re~eno, od 1927. godine. On je bio ~ovek koji je preneo Rotari ideju iz Praga u Beograd, zapo~eo aktivnosti na osnivawu kluba i imao kqu~nu ulogu u unutra{woj organizaciji, radu i {irewu Rotari pokreta u Beogradu i Srbiji. Skroman, ali uporan i dosledan, doktor Kujunxi} nikada nije bio predsednik kluba, niti je zauzimao neku od odgovornih funkcija u distriktu Jugoslavija, ali je bio snaàn oslonac svim predsednicima koji su uvek mogli da ra~unaju na wegov entuzijazam, principijelnost i dobru voqu. Wegovi klupski drugovi su ga zvali Voja-Ogaw i ovaj nadimak mu je odli~no pristajao, iako ga nije dobio zbog rada u Klubu, ve} iz sasvim drugih razloga. Me|u li~nostima koje su svojim radom, autoritetom i znawem davali ton Rotari klubu Beograd, nesumwivo se izdvaja i Milan Stojadinovi}, dugogodi{wi ministar i predsednik Ministarskog saveta Kraqevine Jugoslavije u periodu od juna 1935. do februara 1939. godine. Doktor Stojadinovi} je postao ~lan RK Beograd krajem 1929. godine, a ve} u rotarijanskoj 1930/31 godini izabran je za predsednika Kluba. Po osnivawu distrikta, preuzima, 1933. godine, du`nost guvernera od Eda Markovi}a, a u slede}oj rotarijanskoj godini postaje ~lan Evropskog ekonomskog savetodavnog odbora. Iste godine Milan Stojadinovi} predstavqa sve jugoslovenske klubove na Kongresu RI u Detroitu. U svojoj autobiografskoj kwizi Ni rat ni pakt 8, on daje dosta podataka o radu Kluba, ali i o svojoj li~noj ulozi u razvoju rotarijanstva u Srbiji. Wegova me|unarodna aktivnost, posebno rad u Evropskom komitetu RI u Londonu, u~inili su da u godinama pre drugog svetskog rata bude jedna od najcewenijih li~nosti evropskog rotarijanstva. Kada je krajem 1935. godine dobio mandat za sastav vlade, nekoliko ~lanova wegovog kabineta i visokih funkcionera bili su rotarijanci. êsto je isticao da se u svom radu pridràva rotarijanskog principa, a mnogi funkcioneri RI su ga uzimali za primer {ta Rotari duh moè da ostvari kada se ~ovek na|e na visokoj vladinoj funkciji. [ta vi{e, posle ostavke Stojadinovi}a, neki rotarijanci su u{li i u novu vladu Cvetkovi}-Ma~ek, a biv{i guverner Viktor Ruì}, ban Savske banovine do 1939. godine, je u novoj vladi jedno kra}e vreme bio ministar pravde.

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD 1928–1941. GODINE 1. Avramovi} Ranislav, inèwer, pomo}nik ministra saobra}aja 2. Alkalaj Aron, glavni sekretar Dràvne hipotekarne banke 3. Andri} dr Ivo, kwièvnik i diplomata 4. Bajloni Frawo, suvlasnik pivare „J. Bajloni i sinovi” 5. Balen dr Josip, profesor Poqoprivrednog fakulteta 6. Balubxi} Mirko, direktor gimnazije „Kraq Aleksandar I” 7. Belin dr Ivo, viceguverner Narodne banke 8. Biba \or|e, suvlasnik preduze}a za promet papira „Jefta Pavlovi} i komp.” 9. Blagojevi} Nikola, vlasnik preduze}a za promet staklarije 10. Bogdanovi} Dobrosav, potpredsednik Beogradske op{tine

8 M. Stojadinović, Ni rat ni pakt, Otokar Keršovani, Rijeka, 1970.

MART APRIL 2012.

Rot 05-07:Rot 05-07.qxd

13.03.2012

16:22

Page 3

11. Bugar~i} dr Lazar, direktor preduze}a „Klani~na kompanija i skladi{ta” 12. Vagner Stevan, advokat 13. Veqkovi} Vojin, direktor, „Prvi parni akcionarski mlin a.d.” 14. Viktorovi} Jovan, vlasnik preduze}a za promet farmaceutskih hemikalija 15. Vojinovi} dr Branislav, upravnik Narodnog pozori{ta u Beogradu 16. Vukadinovi} @ivojin, novinar dnevnog lista „Politika” 17. Glavini} dr Milan, vi{i savetnik u Ministarstvu prosvete 18. Granberg dr Ferdinand, industrijalac, direktor „SARTID-a”, rudnika Bor i rudnika ugqa Kostolac 19. Grbi} dr Miodrag, kustos Muzeja Kneza Pavla 20. Dini} Aca, suvlasnik preduze}a za uvoz i izvoz „Bra}a Arneti i Aca Dini}” 21. \ermanovi} Gojko, prokurist Jugoslovenske union banke 22. Ili} dr Sima, docent Medicinskog fakulteta, {ef poliklinike Op{te dràvne bolnice 23. Jovanovi} Dragomir, profesor Tehni~kog fakulteta 24. Joki} Radomir, direktor fabrike obu}e „BOSTON” a.d. 25. Joki} Vojin, suvlasnik industrije obu}e 26. Ki{ \ura, vlasnik drogerije „Vardar” 27. Koen Stevan, vlasnik preduze}a za promet koè „S. Koen i komp.” 28. Konti} Kosta, na~elnik u Ministarstvu za veterinu 29. Kosanovi} dr Bogdan, lekar-hirurg, {ef odeqewa Op{te dràvne bolnice 30. Kujunxi} dr Vojislav, lekar, na~elnik u Ministarstvu narodnog zdravqa u penziji 31. Letica Du{an, ministar finansija 32. Markovi} Edo, direktor Privilegovanog izvoznog zavoda a.d. - „Prizad”-a 33. Maiksner dr Vjekoslav, vi{i ~inovnik Narodne banke Jugoslavije 34. Milutinovi} Borislav, na~elnik u Ministarstvu poqoprivrede 35. Miji} \or|e, sekretar Francusko–srpske banke 36. Minh Adolf, vlasnik rudnika kamenog ugqa „Rtaw” 37. Mihajlovi} êda, predsednik „Vreme” a.d. 38. Naumovi} Milivoje, savetnik u Ministarstvu inostranih dela 39. Nestorovi} Bogdan, arhitekta, docent Arhitektonskog fakulteta 40. Nikoli} dr Andra, lekar – neuropsihijatar, {ef odeqewa Op{te dràvne bolnice 41. Nikoli} Milan, inèwersko-tehni~ki pukovnik u penziji, zaposlen u preduze}u „Kopaonik” a.d. 42. Obradovi} Sreten, vlasnik Grafi~kog umetni~kog zavoda „Planeta” 43. Pavlovi} Boìdar, direktor Beogradske op{tine 44. Pavlovi} Dragimir, potpredsednik Francusko–srpske banke 45. Pavlovi} Stevan, pomo}nik ministra inostranih dela 46. Pani} Ilija, vlasnik ciglane 47. Pej~i} dr Teodor, ~lan Dràvnog saveta 48. Pelivanovi} Stanoje, ambasador u Ministarstvu inostranih dela 49. Petkovi} dr Vlada, arheolog, profesor Filozofskog fakulteta i ~lan Srpske akademije nauka 50. Petkovi} Vojislav, vlasnik izvozne firme „V. Petkovi} i komp.” 51. Petrovi} dr Mihajlo - Mika Alas, matemati~ar, profesor Filozofskog fakulteta 52. Pol Karlo, inèwer u hemijskoj industriji „Zorka” 53. Popovi} Velimir, direktor Beogradske finansijske direkcije 54. Prì} dr Ilija, profesor Pravnog fakulteta 55. Prica Dragutin, admiral Jugoslovenske vojske u penziji 56. Proti} dr Dragan, savetnik u Ministarstvu inostranih dela 57. Proti} dr Milan, direktor u Narodnoj banci 58. Radosavqevi} dr Milan, guverner Narodne banke 59. Radulovi} Jovan, na~elnik carina u Ministarstvu finansija 60. Sekuli} Milan, arhitekta 61. Simovi} dr Milo{, lekar, primarijus Op{te dràvne bolnice 62. Siri{~evi} Slavko, direktor „Radio” a.d. 63. Soki} Manojlo, direktor dnevnog lista „Pravda” 64. Sondermajer Tadija, generalni direktor preduze}a za avio-saobra}aj „Aeroput” 65. Sretenovi} Milo{, pomo}nik ministra poqoprivrede MART APRIL 2012.

66. Stanarevi} Nikola, na~elnik u Ministarstvu finansija 67. Stanojevi} Quba, dramski umetnik, prvak Narodnog pozori{ta u Beogradu 68. Stefanovi} Milan, predsednik Saveza zadruga Srba privrednika 69. Stojadinovi} dr Milan, predsednik Ministarskog saveta i ministar inostranih poslova 70. Stojanovi} Milan, vlasnik preduze}a za proizvodwu ko`nih ta{ni 71. Sto{ovi} Dobrivoje, ministar prosvete 72. Teokarevi} Vlada, suvlasnik fabrika {tofova „Vlada Teokarevi} i komp.” 73. Tomi~i} dr Juraj, pomo}nik direktora „Jugoslovenski Ganz” a.d. 74. Tomi~i} Milan, direktor Zavoda za spoqnu trgovinu pri Ministarstvu trgovine 75. Tomqenovi} Dragan, direktor preduze}a „Juganil” k.d. 76. ]iri} dr Stevan, predsednik Narodne skup{tine Kraqevine Jugoslavije 77. Frankl Eduard, upravnik hotela „Srpski kraq” 78. Harazim Lujo, direktor preduze}a „Kopaonik” a.d. 79. Hen Otmar, direktor preduze}a „SARTID” a.d. 80. Hrn~ir Josif, arhitekta, direktor preduze}a „Mat Lech” 81. Culi} dr Rinaldo, advokat 82. [neler Mato, pomo}nik ministra saobra}aja 83. [uman dr Janko, direktor sektora za{tite industrijske svojine u Ministarstvu trgovine i industrije

Kada se pogleda lista svih ~lanova Rotari kluba Beograd u periodu 1928-1941, koja sadrì 83. imena, moè se zakqu~iti da se oko Rotari ideje okupio veliki broj zna~ajnih li~nosti iz svih oblasti politi~kog, privrednog, kulturnog, nau~nog i umetni~kog ìvota predratnog Beograda. Wegovi ~lanovi su bili Frawo Bajloni, vlasnik pivare, Vlada Teokarevi}, vlasnik tekstilne industrije, Ferdinand Granberg, suvlasnik rudnika Bor i èqezare SARTID, Ivo Andri}, kwièvnik, Mihajlo Petrovi} Alas, matemati~ar i kwièvnik, dr Stevan ]iri}, predsednik Narodne skup{tine Jugoslavije, Branislav Vojinovi}, upravnik Narodnog pozori{ta, Quba Stanojevi}, glumac, Dragutin Prica, admiral i komandant mornarice, Milan Radosavqevi}, guverner Narodne banke, Dobrivoje Sto{evi}, ministar prosvete i mnogi, mnogi drugi. Iako je vek Rotari kluba Beograd bio kratak, ukupno 12 godina, on je ostavio dubok trag u dru{tvenom, privrednom i kulturnom ìvotu Beograda i Srbije. Pored mnogih humanitarnih projekata, u~e{}a u razli~itim dru{tvenim akcijama, predavawa, raznih obrazovnih aktivnosti, izdavawa publikacija i razmene poseta, Klub je veoma mnogo uradio na me|unarodnom planu. Po{to su beogradski Rotari klub sa~iwavali uspe{ni poslovni qudi koji su ~esto putovali po svetu i po logici rotarijanskih ideja i pravila pose}ivali tamo{we klubove, oni su bili jedan od va`nih i stalnih vidova me|unarodne afirmacije Beograda i Srbije. Kako se pribliàvao Drugi svetski rat rotarijanci su delovali u sve nepovoqnijim, a ponekad i te{kim okolnostima. Klub nije imao snage da u {iru zajednicu implementira rotarijanske ideje, uveri javnost u humanost svojih principa i potrebu wihove {ire primene. U godinama neposredno pred rat, sa prodorom fa{izma, u nekim delovima Evrope, posebno Nema~koj, Austriji i Italiji, ose}a se odbojnost prema Rotari pokretu. ^lanci u {tampi dovode u vezu rotarijanstvo sa masonskom organizacijom protiv koje su bile sile osovine, a implicitno i katoli~ka crkva. U na{oj zemqi Rotari klubovi su napadani kao javna ispostava „slobodnih zidara”, anacionalni i dru{tveno destruktivni elementi.

KRAJ M U IDU]E U J O R B

Rot 08-09:Rot 08-09.qxd

13.03.2012

16:26

Page 1

ME\UNARODNA SKUP[TINA RI 16. januara 2012. godine SAN DIJEGO Sa zavr{ene Me|unarodne skup{tine RI, kojoj je prisustvovalo 530 budu}ih guvernera, izdvajamo delove govora sada{weg predsednika i sekretara RI.

PREDSEDNIK RI Kalian Baner|i „Najboqi na~in da budu}i guverneri distrikata izgrade sna`nije klubove, jeste da ~lanovima sluè kao uzor i, mada su lideri, da budu svima jednaki” – rekao je predsednik RI Kalian Baner|i na Me|unarodnoj RI Skup{tini. Osim ovog, na Drugoj plenarnoj sednici 16. januara, Baner|i je dao i druge savete budu}im guvernerima. „Ovde smo jer volimo Rotari, ovde smo jer volimo ono {to moèmo da uradimo kroz Rotari, a mi èlimo da uradimo vi{e od toga”. Baner|i je objasnio da rukovodstvo u Rotariju zna~i davawe podr{ke, a ne izdavawe nare|ewa. „Zlatno pravilo velikog lidera jeste da bude osoba o kojoj svaki rotarijanac u distriktu kaè: Znate, ako ikada postanem guverner distrikta, èlim da budem guverner kao {to ste vi.” Pouzdanost je tako|e vaàn kvalitet - rekao je Baner|i. „Dobar vo|a je ~ovek kome se moè verovati, ne mora da ima sve odgovore, ali mora da ih prona|e” - objasnio je on. „To je neko ko }e da saslu{a, a ne da odbacuje va{e probleme, ko ima vremena da va{e brige ozbiqno shvati.” Odràvawe prave ravnoteè izme|u posla i zabave tako|e je od vitalnog zna~aja za podsticawe klubova - rekao je on. Naravno, potrebna nam je i zabava - to je deo koji Rotari ~ini onim {to on jeste - ali zabava je na drugom, a sluèwe na prvom. Mi svi uìvamo u Rotariju, ali primarna stvar i wegova su{tina, mora da bude na{e sluèwe, na{ rad. Baner|i je zakqu~io da guverneri distrikta moraju da gledaju daqe i duè od godine u kojoj su guverneri. Naglasio je da sluèwe u distriktu ne zna~i povezivawe ne~ijeg imena sa nekim od velikih dostignu}a, ve} da se u kratkom vremenu u~ine odre|ene promene koje }e oja~ati distrikt. „Da biste zaista uspeli, morate pogledati u svoju pro{lost, osvrnuti se na prethodne godine, ali i predvideti budu}nost, sagledati zdravqe va{e zajednice i na{e organizacije”, rekao je Baner|i.

SEKRETAR RI Xon Hejko Na Skup{tini su pokrenute zna~ajne inicijative koje }e pomo}i da stru~ni kadrovi RI budu efikasniji, efektniji i korisniji za klubove i distrikte. U svom obra}awu na Petoj plenarnoj sednici skup{tine RI, generalni sekretar Xon Hejko naveo je pet glavnih zadataka za ja~awe organizacije. On smatra da }e ti prioriteti postaviti Rotari na ~vr{}u osnovu, na po~etku drugog veka wegovog rada. „Rotari je organizacija sa neverovatnom istorijom i nema sumwe da wene najboqe godine tek dolaze”, rekao je Hejko. „Ovih pet zadataka, kao i mnogi drugi, oja~a}e na{u veliku organizaciju i ima}e zna~ajan, pozitivan uticaj sve do nivoa kluba i pojedina~nih rotarijanaca.”

Xon Hejko tako|e je naveo prioritete za ja~awe organizacije Rotari, koji }e biti wen kamen temeqac u radu s po~etka drugog stole}a wenog postojawa. „Rotari je organizacija sa neverovatnom istorijom i ne, nema sumwe da wene najboqe godine tek dolaze”, rekao je Hejko. „Ovi prioriteti, kao i mnogi drugi, oja~a}e na{u veliku organizaciju i imati zna~ajan, pozitivan uticaj do nivoa kluba i svakog rotarijanca.” 1. Iskorewivawa de~je paralize Hejko je rekao da glavni zadatak ostaje iskorewivawe de~je paralize, globalna inicijativa koju je Rotari zapo~eo 1985. godine. Iskorewivawe de~je paralize spasi}e ìvot stotine hiqada dece i u{tedeti svetu 40-50 milijardi ameri~kih dolara za tro{kove zdravstvene za{tite u narednih 20 godina. U toku su intenzivne kampawe da se javnost upozna {ta Rotari radi u ciqu iskorewivawa de~je paralize. „Na{ uspeh u iskorewivawu de~je paralize stvori}e pozitivnu polaznu ta~ku za slede}u globalnu inicijativu koju }e Rotari pokrenuti, {ta god to bilo”, rekao je Hejko. 2. Vizija budu}nosti Drugi zadatak je sprovo|ewe Strate{kog plana RI i globalno lansirawe Plana vizije budu}nosti i izrada novog modela odobravawa grantova Rotari Fondacije. Odmah posle iskorewivawa de~je paralize, vizija budu}nosti predstavqa drugu po va`nosti inicijativu Rotarija i stoga je va`no da lideri distrikta podrè lansirawe ovog programa. „Uspe{na realizacija vizije budu}nosti izrodi}e boqe dizajnirane, odrìvije i merqivije projekte i programe u svih {est oblasti fokusa, a to }e dovesti do ve}eg uticaja Rotarija. Zauzvrat, to }e poboq{ati na{ profil, ugled i imix u javnosti i u~initi Rotari atraktivnijim za spoqne izvore finansirawa. Vizija budu}nosti }e doneti zna~ajne i konkretne pozitivne koristi za klubove i distrikte.” 3. RotarÚ Club Central Slede}i prioritet, razvoj nove alatke pod nazivom RotarÚ Club Central, pruì}e boqi uvid u vrednosti hiqade projekata koje klubovi sprovode svake godine. Informacije „on line” pomo}i }e klubovima da imaju evidenciju o pro{lim aktivnostima, prate strate{ke ciqeve i inicijative i kakav su utisak aktivnosti kluba, distrikta ili zone ostvarili u javnosti. „Znamo koliko sredstava prolazi kroz Rotari Fondaciju oko 100 miliona dolara godi{we, ne ra~unaju}i fondove za borbu protiv de~je paralize - ali nemamo saznawa o ukupnoj vrednosti svih prikupqenih sredstava, na primer: koliko je dato u naturi, koja je vrednost volonterskog rada ~lanova klubova u svetu. Evidencija ovakvog sluèwa pove}ala bi na{ ugled, pomogla pove}awu broja ~lanova i u~inila nas atraktivnijim za potencijalne strate{ke partnere.” 4. ^lanstvo êtvrti zadatak je ~lanstvo, {to podrazumeva da Rotari mora postati privla~niji za mla|e ~lanove. RI je pokrenuo trogodi{wi program razvoja ~lanstva, prilago|en specifi~nim regionalnim potrebama i izazovima. Za ostvarewe ovog ciqa, tako|e je potrebna obnova Þeb-sajta, kome treba da se poboq{aju performansi, tako da postane prima-

MART APRIL 2012.

Rot 08-09:Rot 08-09.qxd

13.03.2012

16:27

Page 2

mqiv za vi{e korisnika, ~ime se pove}ava kori{}ewe dru{tvenih medija i podsti~e {irewe E-klubova. Tako|e treba da bude i fleksibilniji kada je re~ o pose}enosti sastancima kluba. RI Upravni odbor tako|e sara|uje sa jednom iskusnom me|unarodnom agencijom na izradi novog Rotari brenda, pro{irewu ~lanstva i poboq{awu operativne filozofije. „Na kraju, verujem da }e ovaj proces vi{e nego revitalizovati brend. To }e revitalizovati Rotari - obezbediti da bude priznat u celom svetu za ono {to radi. I da ne bude zabune: ono {to Rotari radi, nije ni{ta drugo do o~aravaju}e.” 5. Humanitarna pomo} Peti zadatak je pozicionirawe organizacije Rotari, kao glavnog igra~a na poqu globalne humanitarne pomo}i i razvoja. „Ovde imamo Rotari, sa wegovom neverovatnom platformom od 1,2 miliona angaòvanih, aktivnih i motivisanih ~lanova, odabranih iz poslovnog i profesionalnog sveta iz desetine hiqada zajednica. Ukratko, platforma privatnog sektora koja je bez premca u svetu. Danas se pred vama ponovo obavezujem da }u uloìti svaki gram svoje energije kako bi Rotari plamen bio jo{ svetliji, tako da nastavqaju}i na{ zajedni~ki rad u~inimo svet boqim mestom za na{e porodice i prijateqe, za na{e zajednice i dràve, kao i za generacije koje dolaze.” Budu}i guverneri RI distrikata napustili su Me|unarodnu skup{tinu u San Dijegu, upoznati s novim ve{tinama i idejama za razvoj i ja~awe distrikata i klubova u 2012-13. godini. Tokom iste nedeqe, Xon F. Xerm, ~lan upravnog odbora RF obavestio je prisutne da je Rotari izazov da se prikupi 200 miliona USD ostvaren. Xef Raikes, glavni izvr{ni rukovodilac Bil i Melinda Gejts fondacije, najavio je da }e Fondacija Gejts donirati jo{ 50 miliona u ciqu pro{irewa partnerstva. Villiam B. Bojd, predsednik RF, govore}i o napretku pilot programa Vizija budu}nosti, objasnio je da }e novi na~in dobijawa grant (bespovratne finansijske pomo}i) uliti novu energiju klubovima pomaù}i im da se fokusiraju na simptome, a ne uzroke problema i da traì projekte sa dugoro~nim rezultatima. „Va{ zadatak je da ove godine va{im re~ima motivi{ete i inspiri{ete va{e kolege rotarijance, jer re~ ima mo} da inspiri{e nekoga na veliki uspeh.” Tokom cele nedeqe, budu}i guverneri su obu~avani kako da stvore ja~i Rotari. Predsednik RI Kalian Baner|i je prisutnima dao savete za izgradwu ja~ih klubova, dodaju}i da guverneri moraju svima da sluè kao uzor i da ne budu privilegovani. On je objasnio da liderstvo u Rotariju zna~i davawe podr{ke, a ne naredbe. „Da biste zaista uspeli, morate pogledati u svoju pro{lost, osvrnuti se na prethodne godine, ali i predvideti budu}nost, sagledati zdravqe va{e zajednice i na{e organizacije”, zakqu~io je Baner|i. Na opro{tajnom banketu, savetovao je guvernerima distrikta da svoje mandate provedu sa mirom na umu. „Svi odavde odlazite onako kao {to svaki budu}i guverner i treba: odlu~an da }e wegov mandat u kancelariji Rotarija biti najboqa godina. Odlazite odavde sa velikim i plemenitim ciqem da: Sluè}i u~inite da 2012-13 bude godina mira.”

nih ugovora, niti kroz herojske bitke. Mir je ne{to {to nalazimo i postièmo svakodnevno na mnogobrojne i jednostavne na~ine. Razli~iti qudi, razli~ito defini{u mir. Nijedna od tih definicija nije pogre{na, ali ni ispravna. Kakogod upotrebili tu re~, ona defini{e mir kako ga mi shvatamo. Bez obzira na sve to, Rotari nam pomaè da ga postignemo.” Tanaka, biznismen iz Tokija, podelio je s prisutnima kako je postav{i rotarijanac pro{irio svoje shvatawe sveta. Po{to se pridruìo Rotari klubu Iashio, 1975, shvatio je da wegov ìvotni ciq nije da zaradi vi{e novca, ve} da bude koristan za druge qude. „Shvatio sam da pomaù}i drugima, ~ak i na najjednostavniji na~in, ja pomaèm da se izgradi mir ”, rekao je Tanaka. Objasnio je kako je japanska tradicija, koja stavqa potrebe dru{tva iznad potreba pojedinca, doprinela da se zemqa brzo oporavi posle pro{logodi{weg martovskog zemqotresa i cunamija. „Ovo je lekcija iz koje ceo svet moè da nau~i ne{to pozitivno. Kada potrebe drugih pretpostavimo sopstvenim, kada fokusiramo na{u energiju na zajedni~ki ciq koji je na dobrobit svih, to mewa, to fundamentalno mewa na{e prioritete, a mewa i na~in na koji razumemo ideju mira.” Tanaka }e traìti od rotarijanaca da svoju energiju usredsrede na podr{ku tri ciqa Strate{kog plana RI. Traì}e od budu}ih lidera RI da promovi{u tri Rotari foruma o miru, koji }e se odràti u Hiro{imi, Berlinu i Honoluluu. „U Rotariju, na{ posao nije profit. Na{ posao je mir ”, rekao je on. „Na{a nagrada nije finansijska, ve} sre}a i zadovoqstvo {to kroz na{e napore stvaramo boqi, mirniji svet” í

IZ ISTORIJE ROTARIJA Pol Persi Haris ro|en je 19. aprila 1868. godine u Rasinu, dr`ava Viskonsin, SAD, kao drugo od {estoro dece Xorxa i Kornelije Haris. Tu je porodica `ivela do Polove tre}e godine, kada se sa starijim bratom seli u Valingford, Vermont, kod o~evih roditeqa…

Sakuji Tanaka, budu}i RI predsednik zatraìo je da rotarijanci sluè}i do|u do mira u 2012-13. rotarijanskoj godini. Otvaraju}i plenarnu sednicu na Me|unarodnoj skup{tini 2012. godine, na kojoj se obu~avaju budu}i guverneri, Tanaka je obelodanio temu koja }e obeleìti wegov predsedni~ki mandat. „Mir, kako god ga mi razumeli, jeste realan i ostvarqiv ciq za Rotari. Mir se ne postiè samo potpisivawem me|unarod-

Ku}a u Rasinu...

...i u Valingfordu

Dragi prijateqi u Rotariju, pridru`ite se Facebook stranici na{eg Distrikta 2483 koja se nalazi na: http://ÞÞÞ.facebook.com/#!/pages/RotarÚ-District-2483/185489454859520

NAŠEG DISTRIKTA MART APRIL 2012.

Rot 10-11:Rot 10-11.qxd

13.03.2012

16:31

Page 1

PREDSEDNIK ROTARÙ INTERNATIONAL

DISTRIKT TIM SEMINAR

2012 - 2013 SAKUJI TANAKA I Mrs. KÙOKO

MIR KROZ SLU@ENJE Posebno zadovoljstvo mi je da ~lanstvo obavestim da }e se prvi seminar, u nizu budu}ih, odràti u subotu 3. marta 2012. godine u Vi{egradskoj 25-27 u Beogradu sa po~etkom ta~no u 10h. Nikola Obradovi} DGE 2012 - 2013. Ovakav poziv stigao je rotarijancima koje je Nikola Obradovi}, na{ budu}i Guverner Distrikta 2483 izabrao u svoj tim. U radnoj atmosferi, u duhu nove poruke budu}eg Predsednika R I Sakuji Tanake, MIR KROZ SLU@ENJE, a u predivnom ambijentu COTRUGLI BUSINESS SCHOOL ~iji je vlasnik rotarijanac Svetislav Milovanovi}, ~ule su se poruke Vesne Baltezarevi} i Dragana Brajera, aktuelnog i prethodnog Guvernera sa èljama za sre}an i uspe{an rad budu}eg tima, s pa`njom je primljeno obra}anje i izlaganje Nikole Obradovi}a, nadahnuto, s puno optimizma, sa èljom da Rotari u na{em Distriktu bude SLU@ENJE IZVAN SOPSTVENIH INTERESA! Odre|ene su du`nosti, podeljeni zadaci i na kraju uspe{nog radnog dana - zajedni~ka fotografija za uspomenu...

POSETI]E NAŠ DISTRIKT 2483 SRBIJA I CRNA GORA NA POZIV DISTRIKT GUVERNERA 2012 - 2013

NIKOLE OBRADOVI]A I g-|e VERE

OD 3. DO 5. 12. 2012. GODINE POSLE PEACE FORUM U BERLINU

MART APRIL 2012.

Rot 10-11:Rot 10-11.qxd

13.03.2012

16:29

Page 2

I Þas delighted to learn that Úour RotarÚ Club had RI Toast on Úour last meeting, in honor to RotarÚ Club Belgrade. On our neØt meeting on ThursdaÚ 2nd FebruarÚ Þe Þill have Toast in favor of Úour esteemed RI Club. MaÚ I also take this opportunitÚ to send Úou and RI Brisbane Airport Þarm greetings on behalf of RotarÚ Club Belgrade from currentlÚ frozen Belgrade (Its -10 deg. C noÞ.) Ùours in RotarÚ, Qubomir Hadzi Djor|evic Past President 2004/05

Zdravica ~lanova Rotari kluba Beograd

----- Original Message ----From: Denis Keating To: rotarybg@rotary.org.rs Sent: Tuesday, January 31, 2012 12:22 AM Subject: Rotary International Toast – Ûueensland Australia Pozdrav! Pozdrav iz Rotari kluba Brizbejn aerodroma, Kvinslend, Australija! Na na{em sastanku jutros smo pili zdravice u svoj klub. Srda~an pozdrav, Denis Keating Hello! Greetings from the RotarÚ Club of Brisbane Airport, Ûueensland Australia!

Na svom redovnom sastanku u ~etvrtak, 02. 02. 2012. godine, ~lanovi Rotari kluba Beograd nazdravili su svojim prijateqima rotarijancima iz daleke, a ipak bliske Australije i po`eleli sre}an rad i puno budu}ih zdravica i susreta.

ROTARI KLUBU VALJEVO Dragi prijateqi, obradovala nas je vest da je Istra`iva~ka stanica Petnica, koju uspe{no vodi va{ ~lan Vigor Maji}, odlikovana Sretewskim ordenom. U ime svih ~lanova RK Beograd, posebno nam je zadovoqstvo da ~estitamo dobijawe ovog priznawa va{em klubu, va{em ~lanu Vigoru Maji}u, kao i kolektivu Petnice. Ovo je inspirativan primer zalagawa za vrednosti na kojima se zasniva na{a Rotari organizacija. Veselin Kova~evi}, Predsednik RK Beograd 2011/12

REKLI SU ...

Ne volim humanost koja se sastoji u posmatrawu patwe.

Novac je krupna stvar koja qude ~ini sitnim.

Fridrih Ni~e nema~ki pesnik i filozof (1844–1900)

Vilijam [ekspir engleski pisac (1564–1616)

Kad sam bio mlad mislio sam da je novac najva`nija stvar u `ivotu; sad kad sam ostario znam da jest! Oskar Vajld irski pisac (1854–1900)

MART APRIL 2012.

Rot 12-13:Rot 12-13.qxd

13.03.2012

16:33

Page 1

AKTIVNOSTI BEOGRADSKI ROTARI KLUBOVI U NOVOJ HUMANITARNOJ AKCIJI

TRI LUPE ZA BOQI POGLED K

ao prethodnih godina, i ove su beogradski Rotari klubovi obele`ili sto sedmu godi{wicu osnivawa Rotarija zajedni~kom humanitarnom akcijom. Beogradski Rotari klubovi su imali pripremqene projekte koji su predstavqeni na zajedni~kim sastancima, a najvi{e razumevawa i glasova dobio je projekat Rotari kluba Beograd koji je omogu}io da |aci osnovne {kole „Dragan Kova~evi}” koja se nalazi u beogradskoj [afarikovoj ulici broj 8, dobiju tri TV lupe (firme FATIF – Milano, Italija) namewene olak{avawu u~ewa dece sa smetwama u razvoju. Vrednost ovih lupa je 4.800 evra. Direktorka {kole Olivera Abadi} ne kriju}i zadovoqstvo, objasnila nam je

Rotari klub Beograd ^ukarica – Nabavka dva monitora za {ok sobu Instituta za radiologiju (vrednost projekta je 6.400 evra); Rotari klub Beograd Stari Grad – Nabavka opreme za elektrokonvulzivnu terapiju Institutu za psihijatriju Klini~kog centra Srbije (vrednost projekta je oko 10.000 evra). Tako|e, u zajedni~koj humanoj akciji sa Rotari klubovima iz Italije – distrikt 2070, obezbe|en je sekvenator za Institut za majku i dete u Beogradu.

REZULTATI GLASAWA BEOGRADSKIH KLUBOVA: 1. ROTARI KLUB ZEMUN: Rotari klub Beograd ............................... 5 bodova Rotari klub Beograd Sava ......................4 Rotari klub Beograd Dunav..................... 3 Rotari klub Beograd ûkarica............... 2 Rotari klub Beograd Stari Grad............ 1 2. ROTARI KLUB BEOGRAD DUNAV: Rotari klub Beograd Stari Grad............ 5 Rotari klub Beograd ûkarica................4 Rotari klub Beograd Sava....................... 3 Rotari klub Beograd.................................2 Rotari klub Beograd Dunav......................1 3. ROTARI KLUB BEOGRAD SAVA: Rotari klub Beograd ................................ 5 Rotari klub Beograd Dunav......................4 Rotari klub Beograd Stari Grad............ 3 Rotari klub Beograd ûkarica................2 Rotari klub Beograd Sava....................... 1 4. ROTARI KLUB BEOGRAD SINGIDUNUM: Rotari klub Beograd.................................5 Rotari klub Beograd Sava....................... 4 Rotari klub Beograd Dunav......................3 Rotari klub Beograd Stari Grad............ 2 Rotari klub Beograd ûkarica................1

da }e ovaj vredan poklon unaprediti kvalitet i dostupnost obrazovawa, vaspitawa i stru~ne podr{ke za 124 deteta od ukupno 158 u~enika {kole, sa teritorije grada Beograda i wegove okoline, odnosno deci i u~enicima sa o{te}ewem vida i vi{estrukom ometeno{}u. Zasluge za ovaj vredan projekat ima ^edomir Petriwac, ~lan Rotari kluba Beograd i sekretar Kluba u ovoj rotarijanskoj godini, nosilac HARRIS FELLOÝSHIP AÝARD. Humanitarna ve~era odr`ana je u ~etvrtak, 23. februara 2012. godine od 19 ~asova u novobeogradskom hotelu „Beograd Kontinental” i salama „Atlantik” i „Pacifik”. Sve~ano ukra{ena sala, 220 prisutnih rotarijanaca i gostiju, W. K. V. Princ prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina, {armantni ambasador Brazila, prisutni |aci {kole sa svojom direktorkom, igra uz odli~nu i ne preglasnu muziku, slikawa za uspomenu, bogata humanitarna lutrija, {vedski sto – i brzo je do{la pono} i po~etak novog dana. Ostali, izvanredni i humani projekti beogradskih Rotari klubova bili su: Rotari klub Beograd Dunav – Edukacija i profesionalno usavr{avawe slepih i slabovidih lica (vrednost projekta je 7.000 evra); Rotari klub Beograd Sava – Obrazovawe mladih sa o{te}enim vidom (vrednost projekta je oko 8.000 evra);

5. ROTARI KLUB BEOGRAD ÛKARICA: Rotari klub Beograd.................................5 Rotari klub Beograd Dunav..................... 4 Rotari klub Beograd Stari Grad............ 3 Rotari klub Beograd Sava....................... 2 Rotari klub Beograd ûkarica................1 6. ROTARI KLUB BEOGRAD STARI GRAD: Rotari klub Beograd.................................5 Rotari klub Beograd ûkarica............... 4 Rotari klub Beograd Sava.......................3 Rotari klub Beograd Dunav..................... 2 Rotari klub Beograd Stari Grad............1 7. ROTARI KLUB BEOGRAD: Rotari klub Beograd ûkarica............... 5 Rotari klub Beograd Sava....................... 4 Rotari klub Beograd Dunav..................... 3 Rotari klub Beograd Stari Grad............ 2 Rotari klub Beograd.................................1 8. ROTARI KLUB BEOGRAD VRAÂR je svoj glas dao projektu za koji se ve}ina klubova odlu~ila! Po usvojenim pravilima ove humane akcije beogradskih klubova, Rotari klub koji je dao glas za svoj projekat mogao je da ima 1 bod. ROTARI KLUB BEOGRAD CENTAR, ROTARI KLUB BEOGRAD DEDIWE, ROTARI KLUB BEOGRAD INTERNACIONAL, ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA i ROTARI KLUB BEOGRAD METROPOLITAN nisu glasali. MART APRIL 2012.

Rot 12-13:Rot 12-13.qxd

13.03.2012

16:34

Page 2

IZ \A^KE KLUPE

MART APRIL 2012.

Rot 12-13:Rot 12-13.qxd

13.03.2012

16:44

Page 3

ZAHVALNICA Od g-|e Olivere Abadi}, direktorke {kole kojoj su ove tri TV lupe namewene, pored zahvalnice koju nam je uru~ila iste ve~eri, dobili smo i zahvalu putem e-maila: Dragi rotarijanci i prijateqi na{e {kole, jo{ jednom se mnogo zahvaqujem na svemu {to ste u~inili za nas. TV lupe su donete, postavqene i deca su prezadovoqna. Priredili ste nam jedno veoma lepo ve~e i nadam se da }emo i mi uzvratiti istom qubazno{}u i gostoprimqivo{}u. Sve najboqe! Va{a Oqa

MART APRIL 2012.

Rot 15:Rot 15.qxd

13.03.2012

16:47

Page 1

MESECOSLOV

MART 2012.

MART je mesec posve}en problemu NEPISMENOSTI u svetu. 13. MART i nedeqa u kojoj pada ovaj datum, posve}ena je ROTARAKT klubovima i wihovim aktivnostima.

ROTARI KLUB SENTA MASKENBAL

1878. pobedom Srbije zavr{en je Drugi srpsko – turski rat.

DAN ENERGETSKE EFIKASNOSTI

2 3 4 5 6

1952. u Beogradu je otvoren muzej jugoslovenske Kinoteke.

1861. Manifestom ruskog cara Aleksandra Prvog ukinuto je kmetstvo u Rusiji.

1945. u Beogradu je osnovano sportsko dru{tvo CRVENA ZVEZDA.

1953. umro je sovjetski lider Josip Visarionovi~ Staqin.

1945. u Wujorku je umrla srpska slikarka i pesnikiwa Milena Pavlovi} – Barili.

7 8 9 10 11

1882. knez Milan Obrenovi} proglasio je kne`evinu Srbiju kraqevinom.

1807. srpski ustanici oslobodili su Beograd od Turaka.

1910. u svetu je uspostavqen Dan `ena.

1975. umro je Ivo Andri}, jugoslovenski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost, 1961. godine.

1945. napadom ameri~kih bombardera B-29 razoren je Tokio.

1880. ro|en je srpski pesnik VlaDISlav Petkovi} – DIS.

12 13 14 15 16

1856. u selu Kumodra` kraj Beograda ro|en je srpski vojvoda Stepa Stepanovi}.

1914. crnogorski kraq Nikola Petrovi} ponudio je ujediwewe kraqevina Crne Gore i Srbije.

1791. u Be~u su prvi put iza{le iz {tampe „Serbskija novina” na narodnom jeziku.

RK BG SINGIDUNUM LADÙ’S NIGHT 1945. Velika Britanija je SVETSKI DAN MIRA priznala vladu DF 1584. umro je Ivan Grozni, Jugoslavije na ~elu 79. g. p. n. e. erupcijom prvi ruski car. s Josipom Brozom Titom. vulkana Vezuv uni{teni Nakon Velike Britanije, su i zatrpani rimski DFJ su priznale i SAD gradovi Pompeja (18. marta) i SSSR i Herkulanijum. (29. marta).

ROTARI KLUB PAN^EVO LADÙ’S NIGHT

1534. Engleska je prekinula veze sa rimokatoli~kom crkvom.

DAN ZA[TITE [UMA

17 18 19 20 21 1933. u nacisti~koj Nema~koj u Dahau pored Minhena otvoren je prvi koncentracioni logor.

(odlukom OUN 1976. godine) 1866. u Beogradu je po~elo ru{ewe Stambol kapije.

DAN ZA[TITE VODA DAN ADVOKATA SRBIJE

22 23 24 25 26

(odlukom OUN 1976. godine) 1312. Templare, francuski mona{ki red, raspustio je papa Kliment V.

DAN METEOROLOGIJE

1999. U atar sremskog sela Bu|anovci pao je ameri~ki lovac bombarder „F – 117 A”, takozvani „nevidqivi” kojeg je oborila protivazdu{na odbrana Vojske Jugoslavije.

1973. Marlon Brando odbio je da primi Oskara za glavnu ulogu u filmu „Kum”, a na ceremoniju za dodelu nagrade poslao je glumicu Sa~in Litlfeder da opi{e patwe ameri~kih Indijanaca.

1920. Radio Beograd je po~eo emitovawe programa.

1391. umro je srpski kraq Tvrtko I Kotromani}.

1196. Srpski `upan Nemawa predao je vlast sinu Stefanu.

1892. srpskom kraqu Milanu Obrenovi}u zabrawen je povratak Srbiju.

ME\UNARODNI DAN 1987. slika Vinsenta Van BORBE PROTIV Goga „Suncokreti” PU[EWA prodata je na aukciji u Londonu za 24,75 1889. u Parizu je otvorena miliona funti Ajfelova kula koja je (39,7 miliona dolara). dugo bila najvi{a gra|evina na svetu.

27 28 29 30 31 1956. u Novom Sadu osnovano je „Sterijino pozorje”.

MART APRIL 2012.

Rot 16-19:Layout 1

13.03.2012