Srpski rotar br 15 i 16 by Milica

20:20

Page 1

D-2483

MAJ / JUN 2012. • GODINA II (LææIæ)

BROJ 15 i 16

ISSN 2217-723æ

NASLOVNA STRANA

3.5.2012

MONOGRAFIJA ROTARI KLUBA BEOGRAD

K_1:K_1.qxd

K_2:K_2.qxd

3.5.2012

20:24

Page 1

PORUKA PREDSEDNIKA RI

@IVOT JE NE[TO POSEBNO

MAJ 2012.

ôvek ima mogu}nost u svakom trenutku da odlu~i da li }e nastaviti da sawa da je budan, ili }e po~eti da sawa san koji vodi bu|ewu i saznawu da su svi ìvoti, ~ove~anstvo, vaseqena, pa ~ak i beskona~na svest samo iluzija. Tako se ~ovek moè probuditi, spoznati Boga kao Jedinu Stvarnost i sebe kao Boga.

Dva an|ela su se zaustavila kod jedne bogate porodice da preno}e. ^lanovi te porodice bili su bezobzirni i nisu udovoqili wihovoj èqi da prespavaju u sobi za goste. Umesto u sobu za goste, bili su sme{teni u malu sobu u hladnom podrumu. Kada su raspremali krevete za spavawe, stariji an|eo je video rupu u zidu i popravio je. Tada ga mla|i an|eo upita, za{to je popravio rupu. Stariji an|eo mu je odgovorio: – Stvari nisu uvek takve, kakvim se ~ine! Slede}e no}i an|eli su do{li u vrlo siroma{nu ku}u. Qubazan doma}in i wegova èna su sa wima podelili svoju ve~eru i dozvolili im da prespavaju u wihovom krevetu, poèlev{i im da se dobro naspavaju i odmore. Kada ih je Sunce probudilo slede}eg jutra, an|eli su zatekli doma}ina i wegovu ènu u suzama. Wihova jedina krava, ~ije mleko je bilo wihov jedini izvor prihoda, je leàla mrtva na wivi. Mladi an|eo je bio istinski besan i pitao je starijeg, kako je mogao to da dozvoli. – Prvi doma}in je imao sve, a ti si mu ipak pomogao! – Drugi doma}in ima vrlo malo i ipak nas je qubazno primio, nahranio, ~ak dozvolio da prespavamo u wegovom krevetu, a ti si dozvolio da wegova jedina krava bude mrtva! Stariji an|eo je opet odgovorio: – Stvari nisu uvek takve, kakvim se ~ine! – Kada smo bili u hladnom podrumu, primetio sam da je u onoj rupi u zidu bilo zlato. Po{to je doma}in bio pohlepan i nije bio voqan da deli svoje bogatstvo, ja sam popravio rupu zato da ne moè vi{e da na|e to zlato! – Pro{le no}i kada smo spavali u doma}inovom krevetu, an|eo Smrti je do{ao po wegovu ènu. Dao sam mu kravu umesto we! – Stvari nisu uvek takve, kakvim se ~ine! Ponekad se desi ta~no to, kada se stvari ne odvijaju tako, kao {to bi morale. Jedino je potrebno verovati u to, da je svaki takav doga|aj tvoja prednost. Vremenom }e{ saznati... Neki qudi brzo do|u u na{ ìvot i brzo odu iz wega. Neki qudi nam postanu prijateqi i dugo ostanu u na{em ìvotu. Ostave lepe tragove u na{im srcima. I nikada vi{e nismo ta~no takvi kao {to smo bili, jer smo upoznali dobrog! Ju~e je istorija! Sutra je zagonetka! Danas je poklon! @ivot je ne{to posebno... @ivi i uìvaj u svakom trenutku! Uzmi tog malog an|ela i ~uvaj ga, on je tvoj an|eo ~uvar koji te pazi! Sada je neko vrlo ponosan na tebe, neko brine za tebe, nekome nedostaje{, neko èli da razgovara s tobom, neko èli da nema{ problema, neko ti je zahvalan za pomo}, dobro, neko èli da si sre}an, neko èli da ga prona|e{, neko slavi tvoj uspeh, neko èli da ti pokloni ne{to, neko veruje da si ti wegov poklon, neko te voli, neko se divi tvojoj snazi, neko misli na tebe i sme{ka ti se, nekome je potrebno tvoje rame...

MOJA DRAGA BRA]O I SESTRE U ROTARIJU! Kada govorimo o izgradnji ~lanstva, mi svi shvatamo da prijem novog ~lana u Rotari klub predstavlja samo po~etak na{eg zadatka. Da biste u~inili novog ~lana kluba ozbiljnim rotarijancem, mnogo vi{e je potrebno - i prvi korak se sastoji u pomo}i novom ~lanu da se angaùje. Svaki rotarijanac u svakom klubu treba da zna da su on ili ona ne samo potrebni, nego da predstavljaju i upori{te. Svaki rotarijanac treba da ima zaduènje u okviru kluba - odre|enu ulogu. Uostalom, za{to smo u Rotariju? Mi smo tu da napravimo razliku. Da, mi uìvamo u svom Rotari sluènju, ali to nije dovoljno ako èlimo da Rotari u~inimo prioritetom iz nedelje u nedelju, iz godine u godinu. Saznanje da imamo uticaj, da menjamo ìvote - to je ono {to nas tera da istrajemo, bez obzira na druge konkuretne zahteve u tom trenutku. I zato svako od nas, bez obzira koliko dugo da je u Rotariju, mora uvek da teì da raste kao rotarijanac - da prona|e nove na~ine da pomogne drugima, i da donese maksimum pozitivne promene za koju je sposoban. Jer upravo je to, ono {to vi{e od svega, ~ini na{e sluènje u Rotariju vrednim truda. Bez obzira da li smo novi ~lanovi ili stari, svako od nas moè na}i na~ina da bude uklju~eniji u Rotari sluènje - na klupskom nivou, distriktnom nivou, i {ire. Akcione grupe rotarijanaca su divna prilika da se odre|ene ekspertize ili interesi stave u funkciju na na~in da rotarijance iz najrazli~itijih delova okupe u zalaganju za ostavrenje zajedni~kog cilja. Bilo da je va{a strast re{avanje problema vode i kanalizacije, ili mikrokrediti ili prevencija slepila - da li èlite da volontirate svoje ve{tine u okviru stomatolo{ke struke ili organizovati akcije davanja krvi - velika je {ansa da postoji Rotari akciona grupa za vas. A ako ne, za{to je ne bi sami organizovali? Moète saznati vi{e o Rotari akcionim grupama na www.rotary.org/actiongroups Rotari jeste i uvek je bio organizacija zasnovana na svojim klubovima. Cilj Rotary International-a nije da rukovodi svojim klubovima, ve} da ih poveè, informi{e i podrì. Gde i kako svaki klub, i svaki rotarijanac, odlu~i da sluì, na kraju predstavlja njihovu li~nu odluku. Dakle, pratite svoje ambicije i svoje vizije. Otvorite o~i za izazove u na{em svetu, i koriste snagu koju imate da kroz Rotari prona|ete na~ine za njihovo prevazilaènje. Svako od nas ima toliko potencijala, i moè da postigne mnogo, samo kada posegnemo unutar sebe i prigrlimo ~ove~anstvo í Kalian Baner|i Predsednik R I MAJ JUN 2012.

Rot30-31:Rot30-31.qxd

4.5.2012

18:21

Page 2

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

DA LI ZNATE... ... da su Jevreji po~eli da mere vreme od nastanka sveta, 3761.godine pre na{e ere i od tada broje godine.

... da su stari Rimqani po~eli da mere vreme od osnivawa grada Rima, 21.aprila 753. godine pre na{e ere. Proslava 2.764. godišnjice Rima, 21. 04. 2011.

... da su hri{}ani po~eli da mere vreme od ro|ewa Isusa Hrista. Vizantinci su brojali godine od "stvarawa sveta" a po wihovom verovawu to se desilo 5508. godine pre Hristovog ro|ewa i takav na~in ra~unawa vremena se zadr`ao u sredwovekovnoj Srbiji i Bugarskoj, a u Rusiji do reformi Petra Velikog u 18.veku. Na to ukazuju sredwovekovni zapisi i natpisi gde pi{e da je despot Stefan \ura| poginuo 6935. godine, da je knez Lazar poginuo na Kosovu 6893. godine. Ako bi se tako brojale godine, 2002. je bila 7510. godina. ... da su muslimani po~eli da mere vreme od prelaska Muhameda sa istomi{qenicima iz Meke u Medinu 622. godine, kada po~iwe hixra - muslimanska era. Minule godine, 27. novembra po gregorijanskom kalendaru, muslimani su obele`ili novu 1433. godinu.

MALI

OGLASI

• Stan u centru Beograda 130 m2, vikendica na Hvaru, „mercedes CLS”... Ni{ta ne prodajem, samo se hvalim. • Mewam peticu sa Filozofskog fakulteta, za jedinicu iz dobrostoje}e familije.

ZAKON NORMALNOSTI Svi izgledaju normalno dok ih ne upozna{. ZAKON JEDINSTVENOSTI Uvek imaj na umu da si jedinstven. Kao i svi ostali. distriktu 77. Reosnovan je 1992. godine u distriktu 1910. Od 2000. godine bio je u distriktu 2480. Od godine 2007. na{ Rotari distrikt je 2481. Od rotarijanske 2011 – 2012. distrikt 2483 ~ine Srbija i Crna Gora. 7. Manastir Studenica

ZAKONI

• Poklawam pudlicu. Zvati od 5 popodne do 10 uve~e. Ako se javi `enski glas - spustiti slu{alicu!

MAJ JUN 2012.

LEDENO MORE – Da je ovo Ledeno more, morali bismo da lomimo led i kroz tu rupu da pecamo ribe. – Zna{ onaj film o ona dva |eda koji pecaju ribu u ledu? – Aha, onaj, znam. Isto bi mene bilo strah da {etam po ledu. – A Eskimi ti sve rade na ledu. Samo je taj led debeo. – I ku}a im je od leda. – I sve je bijelo. âk i medvjedi. – Bar su ~isti. Zamisli da ovdje do|e bijeli medo. – To bi bila „bawa”. Svi bi se razbjeàli. A zna{ li da ima cirkus na ledu? – A |e to? – U Rusiji. Moja majka je gledala cirkus na ledu. – Jest? – Jest. Samo. To je bilo odavno. Kad je bila djevojka. – Od tada se i Sjeverni pol otopio. – Nije, tek je po~eo. – I zamisli, to je isto, a nije isto. – [ta to? – Pa, snijeg, led, voda... – Mo`da je najsigurnije biti riba. – Jes’, pa do|em ja da te ulovim. – Zamisli, ulovi{ me i ja ti ispunim tri èqe. – Koje tri? – [ta bi poèlio? – Ne znam. – Uf, {to je vru}e. – Da mi je sladoled. – Ajmo kod Ki}a. Da}e nam, pa }emo mu sjutra donijeti pare. – Ajmo. – Isto je qep{e na{e, nego Ledeno more. – Sad bismo bili u bundama, tamo. – A ovako se kupamo. – Bawa. – Bawa. – Ba{ smo sre}ni. – Jesmo. Sneàna Vuki}evi} ^voro, pisac i slikar, ro|ena je u Nik{i}u, 1960. godine. Diplomirala je na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu. Objavila je osam kwiga: ~etiri zbirke poezije („Bal planeta”, „Kapija vremena”, „Vodena sonata”, „Ana Balkanska”), roman („Safir od neba”) i tri kwige pri~a za decu („Majski cvijet i druge pri~e i pjesme”, „Osamnaest zimskih pri~a i dvije vo}ne”, „Foto ma{ta moè sva{ta”). @ivi i radi u Herceg Novom, Crna Gora. Preuzeto iz ~asopisa NOVA ZORA broj 31 (jesen 2011.)

1. Plitvi~kim jezerima 2. Pogre{no 3. Kardinal 4. Bele 5. Most kod Vi{egrada - na Drini }uprija 6. Pet. Rotari klub Beograd osnovan je 1928. godine u

... da prvi istorijski zapis o odr`avawu Igara u Olimpiji poti~e iz 776. godine, ali nije sigurno da su to bile i prve Igre u staroj Gr~koj.

SNE@ANA VUKI]EVI] ^VORO

K_4:K_4.qxd

4.5.2012

18:22

Page 1

ZABORAVQENI SADR@AJ PU@A, uqe, 1960, 42 h 35 cm. Vlasni{tvo Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

BRANKO MIQU[ (22. 3.1936 + 29. 2. 2012) ~ovek, humanista, rotarijanac... slikar nesvakida{we imaginacije i jedinstvene simbologije, svojim stvarawem u~estvovao je u utemeqewu jedne sasvim nove ikonografije u odnosu na svetsko slikarstvo. Nazivaju ga slikarem „brzog duha”, „kontinuiteta i povezivawa”, jer wegova dela, koja polaze od najdavnijih po~etaka, nesporno otvaraju put u budu}nost.

K_2:K_2.qxd

3.5.2012

20:25

Page 2

IZ ISTORIJE ROTARIJA

IZ ISTORIJE NA[EG ROTARIJA

1914. godina. Od 22. do 26. juna 1288 rotarijanaca krenulo je na dugo putovawe do ameri~kog grada Hjustona. Rotarijanac Henri Brunije, ~lan kluba iz San Franciska, i wegova supruga Ana zakupili su voz za ovu konvenciju. Ana je bila jedina `ena u ovom vozu i rotarijanci su je prozvali ROTARI ANA! U Hjustonu su Brunijeovi sreli Gaja i Anu Gundaker iz Filadelfije pa je uskoro i Gajova supruga prozvana ROTARI ANA!

1937. godina. Prvi beogradski sajam sve~ano je otvoren 11. septembra na levoj obali Save, kraj novog mosta. Sajam je trajao do 21. septembra. Pretposledweg dana odr`avawa, 20. septembra, na Sajam je do{la kraqica Marija. Prvo je posetila Paviqon Zadu`bine Nikole Spasi}a, a zatim je obi{la i ostale paviqone.

1933. godina. Od 26. do 30. juna odràna je 24. Konvencija Rotarija u Bostonu uz prisustvo 8430 rotarijanaca. Generalni Sekretar bio je ês Peri. Za vreme Konvencije i{la je uìvo radio emisija sa porukom koja je upu}ena onima koji jo{ uvek nisu rotarijanci: SVI KOJI U SRCU IMAJU LJUBAV PREMA ÔVEÂNSTVU JESU POTENCIJALNI ROTARIJANCI. 1955. godina. Od 29. maja do 02. juna na 46. Konvenciji Rotarija ponovqeno je obeleàvawe pedeset godina Rotarija, {to je u februaru iste godine proslavqeno uz zvuke fanfara u îkagu í Istog dana odràna je sve~ana ve~era u Rotari klubu Beograd za stotinu osamdeset zvanica. Uglednim privrednicima je, tom prilikom izme|u ostalog, re~eno da je na sajmu bilo {est stotina pedeset izlaga~kih mesta, ali da je uspe{no sme{teno osam stotina osamdeset tri izlaga~a. Zainteresovanih je bilo ~ak hiqadu pedeset í

REACH ÝITHIN TO EMBRACE HUMANITÙ!

URONITE I IZ DUBINE PRIGRLITE ^OVE^ANSTVO!

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve? PRVA KONFERENCIJA RI DISTRIKTA 2483 Dragi Rotari prijateqi, draga bra}o i sestre u Rotariju, pozivamo Vas na PRVU KONFERENCIJU RI DISTRIKTA 2483 (Srbija & Crna Gora) koja }e se odràti od 25. do 27. maja 2012. u Novom Sadu. Konferencija je mogu}nost za motivaciju, druèwe i sumirawe svega dobrog {to je ura|eno u ovoj rotarijanskoj godini. Ovo je prilika da klubovi prezentuju najuspe{nije projekte i da podele svoje ideje sa drugim klubovima. Konferencija je najzna~ajnije okupqawe ~lanova rotari klubova, kao i mladih qudi iz rotarakt i interact klubova. Na konferenciju moète da do|ete u dru{tvu svojih supru`nika i svojih prijateqa. Srda~no, Vesna Baltezarevi}, Mom~ilo Sretenovi}, District governor District Conference Chair MAJ JUN 2012.

PET AVENIJA SLU@EWA Rotari klubovi ostvaruju aktivnosti u rotarijanskih pet avenija sluèwa, koji su filozofski i prakti~ni okvir za rad klubova, i to: 1. Sluèwe Klubu, kao prva avenija sluèwa, ukqu~uje aktivnosti svakog ~lana koje preduzima unutar ovog kluba, kako bi pomogao da klub funkcioni{e uspe{no; 2. Sluèwe u struci, kao druga avenija sluèwa, ima svrhu da promovi{e visoke eti~ke standarde u poslu i struci, prepoznavaju}i vrednost svih dostojnih zanimawa, te da neguje ideal sluèwa kao te`wu svakog od tih zanimawa, {to podrazumeva da se ~lanovi u li~nom, i u poslovnom ìvotu rukovode principima Rotarija; 3. Sluèwe zajednici, kao tre}a avenija sluèwa, obuhvata raznovrsne aktivnosti koje preduzimaju ~lanovi, samostalno ili zajedno sa ostalima, radi unapre|ewa kvaliteta ìvota gra|ana koji ìve u wihovoj lokalnoj zajednici; 4. Me|unarodno sluèwe, kao ~etvrta avenija sluèwa, obuhvata one aktivnosti koje ~lanovi preduzimaju da bi unapredili me|unarodno razumevawe, dobru voqu i mir, kroz negovawe poznanstva sa qudima iz drugih zemaqa, upoznavawe sa wihovom kulturom, obi~ajima, dostignu}ima, te`wama i problemima, prou~avawem, dopisivawem i saradwom u svim klupskim aktivnostima i projektima koji se preduzimaju radi pomo}i qudima u drugim zemqama; 5. Sluèwe novim generacijama, kao peta avenija sluèwa, podràva sve pozitivne promene koje preduzimaju omladina i mladi kroz razvijawe liderskih aktivnosti, ukqu~ivawa u projekte sluèwa lokalnoj ili me|unarodnoj zajednici, i razmenu programa, koji oboga}uju i neguju mir u svetu i kulturno razumevawe.

Rot04:Rot04.qxd

3.5.2012

20:32

Page 1

FRESKA POSLEDNJEG RUSKOG CARA NIKOLAJA DRUGOG ROMANOVA POLA VEKA SKRIVANA U MANASTIRU @IÂ Jedina freska ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova u na{oj zemqi nalazi se u manastiru @i~i, a otkrivena je tek pre nekoliko godina, jer je tajna wenog postojawa bila strogo ~uvana me|u monahiwama. Freska je decenijama bri`qivo skrivana jer su ì~kim monasima vlasti 1945. godine naredile da je prekriju. Tajanstvena freska otkrivena je u Crkvi Svetog Save, u manastirskom kompleksu @i~e, ispod obi~nog papira koji je bio pri~vr{}en pribada~ama. Fresku su 1945. godine pokrili duhovnik manastira otac Dositej i tada, mladi monah otac Gerasim. Bili su prisiqeni da to urade, jer je naredba stigla od lokalnih organa vlasti, svedo~i jedna od najstarijih monahiwa u @i~i, monahiwa Dorotea. „Freska se nije smela pokazati. Nije se mogla ni spomenuti”, pri~a monahiwa Dorotea. „Prekrili su je plavim pak-papirom i pona{ali se kao da ona ne postoji. Boja na plavom papiru je bledela. Postajala je sivkasta i sve vi{e se izjedna~avala sa patinom na zidu koji je tako|e bio u sivim tonovima. To je, u izvesnom smislu, dobro do{lo i spaslo fresku da ne bude uo~qiva.” Nekoliko pribada~a je ostalo po obodu freske. Portret posledweg ruskog monarha odli~no je o~uvan. Crkvu je oslikao baron Nikola Majendorf 1937. godine. Delo ovog ruskog emigranta blagoslovio je vladika Nikolaj Velimirovi}. Protojerej stavrofor Qubinko Kosti} kaè da je vladika Nikolaj voleo Ruse i ukazivao ~ast mnogima. Tako je ovde stigao i baron Majendorf, koji je crkvu i oslikao. „Vidimo u ovoj crkvi jedinstvenu fresku ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova i druge ruske svetiteqe – Serafima Sarovskog, Svetog Velikog ruskog kneza Vladimira, pokrstiteqa Rusije u kombinaciji sa srpskim svetiteqima i freskama koje su vrlo zna~ajne istorijski ovde za @i~u i Svetosavski hram”, kaè Kosti}. Car Nikolaj Aleksandrovi~ je bio imperator Rusije, kraq Poqske i Veliki knez Finske. Nikolaj i wegova supruga Aleksandra Fjodorovna imali su petoro dece. Svi su streqani, 17. jula 1918. godine u Jekaterinburgu, ~ime je uga{ena loza Romanovih. Posle ubistva cara vi{e od dva miliona Rusa, na ~elu sa plemstvom, emigriralo je u inostranstvo. Ruska pravoslavna crkva u izbegli{tvu kanonizovala je Nikolaja Romanova 1981. godine. Zvani~na ruska crkva u~inila je to devetnaest godina kasnije. Carska porodica je, zahvaquju}i Nikolaju Velimirovi}u, imala svoj duhovni dom u @i~i mnogo ranije. Jo{ tajni ~uva ovaj manastir. Baron Majendorf nije bio jedini ruski emigrant koji je boravio u @i~i. Tridesetih godina pro{log veka ovde je ìveo jedan tajanstveni monah. O wegovom ìvotu nikada se u @i~i nije pri~alo. Zna se samo da poti~e iz Rusije i da je wegov identitet ~uvao sam vladika Nikolaj Velimirovi}. Otac Qubinko pokazao je mona{ko grobqe gde su sahrawivani ì~ki monasi, monahiwe i crkveni velikodostojnici. Tu je i grob monaha Haritona: „On je sahrawen ovde, bez drvenog sanduka, samo u mona{koj rizi u mantiji. S jedne i druge strane glave su stavqene po tri cigle i preko wih jedna da{cica da oni prvi grumeni zemqe, kojim bude zasut, ne o{tete wegov lik.” Monah Hariton je poreklom iz ugledne porodice. Pretpostavqa se da je bio u srodstvu sa carskom porodicom. Sve to ukazuje na veze Rusije i @i~e í

BUDI TAKO HUMAN KAO [TO JE BILA

HUMANA SRBIJA 1885. Da se ne zaboravi, u ova vremena kada nam decu u~e da je sila isto {to i pravda, a mo} isto {to i istina Za vreme rata protiv Bugarske u `estokim okr{ajima 1884–1885. godine svakodnevno je stradalo sve vi{e vojnika. Ali, za razliku od Srbije, koja svoje rawenike zbriwava, Bugarska nema organizovan vojni sanitet, pa su wihovi rawenici, prepu{teni samima sebi, ostajali na mestu rawavawa. Zbog toga Evropa prikupqa pomo} i konvoji sa sanitetskim materijalom spremni su da krenu za Bugarsku. Izme|u evropskih konvoja i Bugarske ispre~io se front sa srpskom vojskom. Tada se doga|a ne{to {to se u istoriji ratovawa ne bele`i ni do tada, a ni kasnije: na zahtev lekara austrijskog Crvenog krsta, Vlada Srbije je odo-

Punkt Crvenog krsta na bugarskoj strani u srpsko-bugarskom ratu 1885. brila vojnoj komandi da za jedan dan prekine rat, otvori liniju fronta i propusti sanitetski transport koji je iz Be~a upu}en u Sofiju. I ne samo to - Srbija se pridru`uje apelu iz Evrope, otvara svoje vojne magacine, dodaje lekove, }ebad, krevete i sve ono {to je neophodno za otvarawe jedne bolnice u Bugarskoj. Tako Srbija prila`e svoju pomo} i zalihe neprijateqskoj zemqi sa kojom je u ratnom stawu. Za ovaj presedan u svetskoj istoriji ratovawa, Me|unarodni Crveni krst u @enevi dodelio je specijalno priznawe Crvenom krstu Srbije, a u holu zgrade Me|unarodnog Crvenog krsta u @enevi stoji tabla na kojoj pi{e: Budi tako human kao {to je bila humana Srbija 1885. godine.

Zgrada Me|unarodnog Crvenog krsta u @enevi MAJ JUN 2012.

Rot05-07:Rot05-07.qxd

3.5.2012

20:33

Page 1

AKTUELNOSTI

. 1928 â&#x20AC;&#x201C;1941

ovakvim uslovima rotarijanstvo u Kraqevini Jugoslaviji i Rotari klub Beograd do~ekali su 1939. godinu i po~etak svetskog sukoba. Ose}aj nemo}i da se bilo {ta promeni i da se Pi{e Dejan îkara zaustavi rat koji se neumitno {irio, RK Beograd Stari Grad u~inili su da Klub po~ne da stagnira i da se polako gasi. Po~etkom aprila 1941. godine, Drugi svetski rat prelio se i u na{u zemqu i sve zvani~ne aktivnosti Rotari kluba Beograd potpuno su zamrle. Zvani~ni sastanci vi{e nisu dràni, ali su ~lanovi kluba nastavili da se druè, me|usobno pomaù i hrabre. Vodili su brigu o ~lanovima porodica umrlih i u ratu stradalih rotarijanaca. Ostali su prijateqi zauvek. Krajem 1941. godine Bord direktora RI i formalno je doneo odluku o prestanku rada Rotari klubova u Jugoslaviji u kojoj se kaè: Sa 31. decembrom 1941. godine na snagu stupa Odluka o prestanku ~lanstva u Rotari Internacionalu, Rotari klubova u Belgiji, Jugoslaviji, Rumuniji i

Gr~koj i zahteva se od generalnog sekretara RI da poni{ti Charter poveqe koje je RI izdao klubovima u navedenim zemqama. Treba naglasiti da su svojim humanitarnim akcijama i projektima, blagim i uvek prijateqskim odnosom prema okruèwu, doprinosom progresu svoje zemqe i svojim hrabrim odnosom prema doga|ajima iz vremena u kome su ìveli, posebno prema fa{izmu, beogradski rotarijanci zasluìli da ih ne zaboravimo. Biti ~lan Rotari kluba Beograd, u periodu izme|u dva svetska rata, zna~ilo je biti u dobrom dru{tvu, biti me|u prijateqima Posle Drugog svetskog rata u zemqama realnog socijalizma i Jugoslaviji rad Rotari klubova nije bio obnovqen. Tek skoro pola veka kasnije, krajem 1989. godine, zapo~iwu aktivnosti na reosnivawu Rotari pokreta, odnosno Rotari kluba Beograd. Skoro trogodi{wi trud i upornost nekolicine entuzijasta zavr{io se uspehom. Odlukom borda Rotari Internacionala, 8. maja 1992. godine, ponovo je osnovan Rotari klub Beograd, a do kraja devedesetih godina pro{log veka i klubovi Zemun, Beograd-Singidunum i Beograd-Stari Grad. Ali o tome, drugi put... Beograd, palata ALBANIJA, leta 1941.

PREDSEDNICI I SEKRETARI RK BEOGRAD 1928 -1941. Godina

Predsednik

Sekretar

1929/30 1930/31 1931/32 1932/33 1933/34 1934/35 1935/36 1936/37 1937/38 1938/39 1939/40 1940/41

dr Ferdinand Granberg dr Milan Stojadinovi} adm. Dragutin Prica Stevan K. Pavlovi} Adolf Minh Akad. dr Vlada Petkovi} dr Stanoje Pelivanovi} Lujo Harazim dr Andra Nikoli} dr Sima Ili} Stevan Vagner dr Branislav Vojnovi}

Josif Hrn~ir Stevan Koen / Josif Hrn~ir9 Stevan Koen Stevan Koen Stevan Koen Stevan Koen Stevan Koen / dr Ilija Prì} Gojko \ermanovi} / dr Ilija Prì} Dragomir Pavlovi} / dr Ilija Prì} Dragomir Pavlovi} / Gojko \ermanovi} \or|e Miji} / ing. Karlo Pol \or|e Miji} / Vojin Joki}

Stevan Vagner, predsednik 1939/40. godine

Dr Ilija Pr`i}, dugogodi{wi sekretar kluba MAJ JUN 2012.

9 Prvi i drugi sekretar kluba

Ilija Pani}, ~lan kluba

Mihajlo Petrovi}-Mika Alas, ~lan kluba

NASTAVAK IZ PRO[LOG BROJA

OSNIVANJE ROTARIJA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI

Rot05-07:Rot05-07.qxd

4.5.2012

18:24

Page 2

Dr Milan Radosavqevi} ~lan kluba

Dr Stevan ]iri} ~lan kluba

Dobrivoje Sto{ovi}, ~lan kluba

MASONI – ^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD (1928 –1941.) Broj

Prezime i ime

Lo`a

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.

Alkalaj Aron Andri} Ivo Avramovi} Ranislav Balubxi} Mirko Bogdanovi} Dobrosav Belin Ivo Biba \or|e Bugar~i} Lazar Vagner Stevan Viktorovi} Jovan Vojnovi} Branislav Glavini} Milan Dini} Aca \ermanovi} Gojko Joki} Radomir Koen Stevan Kosanovi} Bogdan Kujunxi} Vojislav Letica Du{an Markovi} Edo Obradovi} Sreten Pavlovi} Bo`idar Pavlovi} Dragomir Pavlovi} Stevan Pani} Ilija Pelivanovi} Stanoje Tomi~i} Juraj ]iri} Stevan Hrn~ir Josif

Srbija11 Jevrejska loà reda Bene Berit Dositej Obradovi} [umadija Istina Sloga, rad i postojanstvo Ivan grof Dra{kovi} 22 Zagreba~ka loà Pobratim Pobratim Pobratim Istina Preporo|aj [umadija Pobratim Sloga, rad i postojanstvo Istina Pobratim Sloga, rad i postojanstvo [umadija Sloga, rad i postojanstvo Qubav bli`wem 33 Loà pod zaštitom Simboli~ke velike loè Libertas, Zagreb Dositej Obradovi} Dositej Obradovi} Sloga, rad i postojanstvo Pobratim Preporo|aj Sloga, rad i postojanstvo Sloga, rad i postojanstvo Mitropolit Stratimirovi} 44 Novosadska loà Preporo|aj

Uredba o doma}em redu u klubu iz 1929. godine

Prijava za ~lanstvo

MAJ JUN 2012.

Rot05-07:Rot05-07.qxd

3.5.2012

20:34

Page 3

^LANOVI OSNIVA^I ROTARI KLUBA BEOGRAD List of Charter members of the RotarÚ Club of Belgrade The list Þas closed on March the 4th 1929. 13. KISCH \ura OÞner, Pharmaceutical companÚ vardar distribution of medicals Kraqa Milana 70, tel. 4-26

1. BAJLONI Frawa OÞner BreÞerÚ , J. Bajloni & sons Cetiwska 24, tel. 20-76 2. BIBA \or|e OÞner, Sales of paper Jefta Pavlovi} & Comp. Knez Mihailova 11, tel. 17-61

14. KOEN Stevan OÞner, Leather industrÚ Stevan Koen and comp. Kraqa Petra 60, tel. 14-09

3. BUGAR^I] Dr Lazar Director Meat IndustrÚ and Þarehouses Knez Miletina, tel. 3-67

15. KUJUNXI] Dr Vojislav Director and minister of health Kraqa Petra 50, tel. 11-49

4. CULI] Dr. Rinald OÞner, LaÞ offices Knegiwe Qubice 1, tel. 25-08

16. MINCH Adolf OÞner Coal mines Rtaw Topli~in Venac 4, tel. 23-42

5. DINI] Aca OÞner, Arneti Brothers & Aca Dini} Importers Knez Mihailova 45, tel. 11-07

17. NIKOLI] Milan Director, Kopaonik RailÞaÚ development Novosadska 2, tel. 48-45

6. \ERMANOVI] Gojko Procourator, Ùugoslav Union bank Knez Miletina 9, tel. 8-60

18. OBRADOVI] Sreten OÞner, Printing companÚ Planet Kosan~i}ev venac 5, tel. 6-61

7. FRANKL Eduard Manager, Hotel The King of Serbia Uzun Mirkova 15, tel. 12-56

19. PANI] Ilija OÞner Brick factorÚ Knegiwe Qubice 9, tel. 27-05

8. GRAMBERG Dr. Ferdinand Director, Bor Mines, Coal mine Kostolac and S.A.R.T.I.D. Vajfertova 3, tel. 3-55

20. PAVLOVI] Dragomir Vice chairman French-Serbian Bank Knegiwe Qubice 28, tel. 33-00 21. PETKOVI] Vojislav OÞner V. Petkovi} and comp. EØports Jak{i}eva 5, tel. 16-26

9. JOKI] Radomir Director, Boston Limited Shoe production Kraqa Aleksandra 152

22. STANOJEVI] Quba Actor Zmaja od No}aja 13, tel. 18-40

10. HARAZIM Lujo Director, Kopaonik limited Builders

23. STOJANOVI] Milan OÞner Leather bag manufacture Kraqa Milana 44, tel. 52-05

11. HEN Otmar Director, Serbian Mining and Metallurgical SocietÚ Limited, Machine industrÚ Dobriwska 10, tel. 26-07

24. SHUMAN Dr Janko Director, MinistrÚ of trade and industrÚ Protection of the industral propertÚ Kara|or|eva 52, tel. 5-66

12. HRN^IR Josif Director, Mat. lecha Architecture ^ika Qubina 19, tel. 14-05

25. VIKTOROVI] Jovan OÞner Distribution of pharmaceutical chemicals Kraqa Milana 28, tel. 5-40

KRAJ

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve? MAJ JUN 2012.

Rot08-09:Rot08-09.qxd

3.5.2012

20:35

Page 1

MART 2012.

NOVI P.E.T.S. STARA PAZOVA

subotu i nedequ, 23. i 24. marta ove godine u hotelu LuØ U (Sportski centar FSS) u Staroj Pazovi je odràn sastanak izabranih predsednika i sekretara Rotari klubova Srbije za rotarijansku 2012–2013. godinu. Dolaze}i Guverner D2483, Nikola Obradovi} i wegov tim saradnika su uspeli da kombinuju interesantan i naporan radni program sa druèwem i zabavom. Preko stotinu prisutnih rotarijanaca Srbije, prisustvovalo je seminaru pod sloganom: Peace Through Service – Mir kroz druèwe. Seminar je zapo~eo informacijiom da }e D 2483 imati veliku ~ast i zadovoqstvo da ugosti od 3. do 5. decembra ove godine Predsednika RotarÚ International g. Sakuji Tanaku. Dolaze}i Guverner D 2483, Nikola Obradovi} je kroz svoja predavawa ozna~io ciqeve distrikta u nastupaju}oj godini: efikasnost klubova, prepoznatqivost, obuka ~lanstva, neophodnost strate{kog planirawa, efikasniji rad sa mladim generacijama, poboq{awe ugleda u javnosti, u~e{}e èna u Rotariju, internu komunikaciju kroz podizawe na{eg ~asopisa ,,Srpski Rotar’’ na distriktni nivo. Dolaze}i Guverner je postavio sebi puno ciqeva i obaveza i samo uz pomo} svih ~lanova na{eg distrikta on }e uspeti da ih ispuni jer nam je obe}ao... da za wega mogu}nost neuspeha ne dolazi u obzir! Na sastanku se razgovaralo o preko dvadeset tema a predstavqen je i niz nastupaju}ih doga|aja i projekata, kako doma}ih, tako i me|unarodnih. Detaqne informacije }e biti dostavqene klubovima elektronski, a i na{om stalnom elektronskom i novinarskom prepiskom. Dve teme, drugog dana sastanka, su izazvale posebno interesovawe u~esnika: Rotari Fondacija i Ugled u javnosti. Zakqu~ak sastanka je da na ovim izazovima svi ~lanovi Rotarija Srbije moraju posvetiti vi{e pa`we, a na dolaze}em Guverneru i wegovim asistentima je da nas poveù i upute. Redakcija lista „Srpski Rotar” èli dolaze}em Guverneru puno uspeha u radu í

MAJ JUN 2012.

Rot08-09:Rot08-09.qxd

3.5.2012

20:36

Page 2

Dragi prijateqi u Rotariju, Nakon uspe{nog President Elect Training Seminara (P.E.T.S.) odr`anog 24. i 25. marta 2012. godine u Staroj Pazovi `elim sa Vama da podelim svoje impresije. Smatram da je seminar bio izuzetno dobro pose}en obzirom da je bilo 142 u~esnika, me|u kojima su prvi put i 21 ~lan Rotarakt klubova. Team building tokom dan i po doneo nam je ne{to {to do sada nismo u posledwe vreme imali. Dobru energiju, pozitivan pristup izazovima pred nama u nastupaju}oj 2012–2013. rotarijanskoj godini, i nadasve sinergiju svih nas. Ovome su doprineli svi, od u~esnika, preko predava~a, pa sve do novina koje smo prvi put demonstrirali na P.E.T.S., kao: · Ukqu~ewe ~lanova Rotarakt klubova u rad seminara; · Uspostavqawe tima Sergeant-at-Arms (Ceremonijara) u svim segmentima odvijawa seminara; · Organizacija izlo`be velikih projekata i tradicionalnih doga|aja na nivou Distrikta.

@elim da se zahvalim i svim ~lanovima mog distriktnog lider{ip tima, a posebno: Neboj{i Krsti}u, District Treasurer, na organizovanom, upornom i nadasve preciznom vo|ewu i evidenciji finansijskih tokova novca; Vladimiru Mati}u, District Community Chair, koji se nije samo srodio sa svojom novom ulogom vezanom za projekte slu`ewa u Distriktu i odmah i aktivno ukqu~io, ve} mi bio na svakom koraku od pomo}i svojim savetima, anga`ovawem i inicijativom; Branislavu Ran|elovi}u, District Secretariat Chair, ve} dokazanom distriktnom lideru, koji i pored brojne porodice i

Koristim ovu priliku da se zahvalim: svim dolaze}im Predsednicima i Sekretarima Rotari klubova koji su u~estvovali na P.E.T.S.-u ~ime su ne samo postigli rekordnu pose}enost, ve} i iskazali veru u mene kao izabranog guvernera ali i moj lider{ip tim za 2012 01502013. rotarijansku godinu, Svim predava~ima na odli~no pripremqenim prezentacijama, u koje su uneli i li~nu notu ali i strast i energiju. Posebno èlim da istaknem da su se predava~i prvi put u istoriji distriktnih seminara odrekli nadoknade za putne tro{kove i sme{taj, ve} ~ak platili punu kotizaciju seminara. Time su omogu}ili da P.E.T.S. bude finansijski bez gubitaka – „na pozitivnoj nuli”; Svim u~esnicima na dobroj atmosferi, razumevawu i toleranciji. Ube|en sam da smo na putu da stvorimo jak i uspe{an tim, ne samo distriktnog i mog lider{ip tima, ve} i sa svim Rotari klubovima i Predsednicima koji }e ih voditi. Napomiwem da je ovogodi{wa priprema za nastupaju}u rotarijansku 2012-2013. godinu u vidu edukacije, seminara i skupova kompletno „green field” projekat, s obzirom da isti zapo~iwemo sa 0 € buxeta. Prethodne dve godine to nije bio slu~aj po{to su buxeti Guverner-elect kretali od 6.000 € do 11.000€ ! Svim Rotarakt ~lanovima klubova u Srbiji na jedninstvenom i premijernom u~e{}u na P.E.T.S. Posebno èlim da se zahvalim Lanetu, Vladi, Mini, Jovani, Mileni, Nini, Nini, Sawi i Diani, koji su pruìli nesebi~nu pomo} kako u organizaciji P.E.T.S. tako i tokom seminara pruàli logisti~ku i svu drugu pomo} u~esnicima; Jedinstvo Ceremonijalnog tima (Sergeant-at-Arms) predvo|enog Past Distrikt Guvernerom Draganom Brajerom je ne{to novo u Distriktu i garancija da }emo pred nastupaju}e velike skupove biti uigrana ekipa za ponos;

radnih obaveza je prona{ao vremena i energije da uspostavimo kontakte sa svim Rotari i Rotarakt klubovima, i uspostavimo nove komunikacione linije; Nikoli Miti}u, Committee for Communication, Magazine & Web Chair, koji je ovog puta bio u vi{estrukoj ulozi, od tehni~ke pomo}i i svake druge pomo}i do onoga u ~emu je najboqi – web dizajnu, invetivnih ideja, {to nam garantuje da }e na{ Distrikt imati moderno, pravovremeno i a`urno informisawe; Dejanu ^ikari, Disritct Trainer, koji je svojim iskustvom predava~a hrabro okupio mla|e rotarijance, Darka Miti}a i Nikolu Vuwaka da iznesu dobar deo prezentacija na P.E.T.S. Naredni seminari i skupovi bi}e sve ve}i izazov i ube|en sam da }emo ih sa uspehom izneti. U o~ekivawu 21. aprila 2012. godine kada }e se organizovati Distriktna Skup{tina srda~no Vas sve pozdravqam i jo{ jednom zahvaqujem i na podr{ci i na veri da na{ distriktni tim donosi neki novi „vetar” u na{ Distrikt. \

Draganu Brajeru, Past Distrikt Guverneru, koji je prvi put prihvatio novu ulogu distriktnog Ceremonijalnog majstora (Sergeant-at-Arms) na skupu, ~ime je demonstrirao rotarijansku {irinu, ali nas i na najboqi na~in podsetio na rotarijanska na~ela da smo svi u Rotariju jednaki, a da i najeminentniji mogu svojim bogatim iskustvom da daju nemerqiv doprinos u segmentima kojima se postiè forma a dostiè su{tina. Na svim narednim skupovima i manifestacijama u~esnici }e imati tu priliku i ~ast da im tim predvo|en Distrikt Sergeantat-Arms Chair PDG Draganom Brajerom pruì sve relevantne informacije i pomo}; MAJ JUN 2012.

Srda~no Va{ u Rotariju, Nikola Obradovi}, Distrikt Guverner 2012-2013 Rotari Distrikt 2483 Srbija i Crna Gora

Rot10-11:Layout 1

4.5.2012

18:02

Page 1

SKUP[TINA DISTRIKTA 2483

MIR KROZ SLU@ENJE a prave rotarijance nema boljeg na~ina da provedu Z sun~ani neradni dan od zajedni~kog druèwa. U hotelu „Kontinental” u Beogradu, u subotu, 21. aprila ove godine je odràna Skup{tina Distrikta 2483. Dolaze}i Guverner Nikola Obradovi} i wegov tim saradnika su uspeli da kombinuju interesantan i interaktivan radni program sa poslovnim delom sastanka. Pred oko stotinu prisutnih ~lanova rotarijanstva Srbije, Skup{tina je organizovana pod sloganom: „Peace Through Service” - Mir kroz sluèwe. Svrha Distriktne Skup{tine ja bila da se pripreme dolaze}i klupski lideri za rad u rotarijanskoj godini 2012-2013, kao i da se pruì mogu}nost dolaze}em Guverneru i wegovim asistentima da motivi{u klupske timove i da se izgrade me|usobni kontakti. U radu Distriktne Skup{tine su u~estvovali pored dolaze}eg Guvernera Nikole Obradovi}a i aktuelni Guverner Vesna Baltezarevi}, kao i prethodni Distrikt Guverner Dragan Brajer i nominovani Guverner Velimir Stefanovi}. Dolaze}i Guverner D2483, Nikola Obradovi} je otvorio Skup{tinu, a aktuelni Guverner Vesna Baltezarevi} se potom obratila ~lanstvu nadahnutim govorom. Uvodne teme Skup{tine su bile: RI tema za nastupaju}u godinu, Mir kroz sluèwe, ciljevi Distrikta, plan rukovo|ewa klubom, avenija sluèwa i logistika.

Interaktivni deo sastanka se bavio temama: javni nastupi, rukovo|ewe i obrada sest „Case studÚ eØercise”. Poslovni deo plenarne sednice, u popodnevnim satima, je imao za cilj da predstavi dolaze}im klupskim rukovodiocima ciljeve Distrikta, mehanizme za{tite i kontrole budèta, predlog i usvajawe budèta Distrikta za 2012-2013 godinu. Predlog budèta je od strane distriktnog tima dostavljen klubovima dve nedelje ranije, pa se ipak ispostavilo da su pojedini klupski predstavnici do{li nepripremljeni i nespremni za odlu~ivawe. Dolaze}i Guverner je budèt predstavio u dva dela. Prvi deo budèta je tradicionalni deo od 2€/~lanu/mesecu. Kao i prethodni guverneri, Nikola Obradovi} je taj deo tradicionalnog budèta oblikovao pogledom na prioritete svog rada. Ovaj deo budèta je prihva}en jednoglasno.

MAJ JUN 2012.

Rot10-11:Layout 1

4.5.2012

18:02

Page 2

Drugim delom budèta, od tako|e 2€/~lanu/mesecu, dolaze}i Guverner èleo je da prikaè dodatne napore koje on i wegov tim èle da ostvare kako bi Distrikt dobio na prepoznatljivosti u na{oj sredini. Va`nost ugleda Rotari pokreta u lokalnoj zajednici je prioritet sa kojim se slaè svaki rotarijanac u Srbiji. Dolaze}i Guverner Nikola Obradovi} èli da kroz nove aktivnosti da svoj doprinos toj va`noj temi. Spisak novih aktivnosti je: • Poseta RI Predsednika Sakuji Tanake na{em Distriktu • Group studÚ eØchange sa [vedskom i Norve{kom • RI PR grant • Distriktni ~asopis • Pripreme DGE I DGN za nastupaju}e rotarijanske godine • Pomo} Distrikta velikim projektima po{to ne postoji mogu}nost finansirawa iz trenutno prazne kase distriktne Fondacije • Rad na PR poslovima guvernera i wegovog tima • Dodatni prilog kasi distriktne Fondacije. Po{to su neki predstavnici klubova do{li nepripremljeni na Skup{tinu, kako zbog neobave{tenosti, tako i zbog nespremnosti za preuzimawe liderske odgovornosti, dolaze}i Guverner je odloìo glasawe za drugi deo budèta na Distriktnoj Konferenciji u maju mesecu. Diskusiju o budètu je karakterisala podr{ka naporima Nikole Obradovi}a na zahtevnom humanitarnom radu, ali je istaknuto da postoje veliki finansijski problemi me|u rotarijancima, zbog lo{e ekonomske situacije u kojoj se nalazimo, {to se i vidi kroz neispuwavawe finansijskih obaveza pojedinih klubova. Dolaze}i Guverner je obe}ao da }e svojim radom i autoritetom uspeti da ubedi sve rotarijance na{eg Distrikta na neophodnost finansirawa ukoliko èlimo uspeh u radu í Zoran Zdravkovi}

MAJ JUN 2012.

Rot12-14:Rot12-14.qxd

4.5.2012

18:26

Page 1

A POSLE SKUP[TINE...

]ASKANJE S NIKOLOM GUVERNEROM NA[EG DISTRIKTA 2483 ZA GODINU 2012 - 2013. 1. Nikola, KO si ti... u Rotariju? Odmah, na po~etku, èlim da se osniva~ima i redakciji ROTAR-a zahvalim na ideji, inicijativi i nepresu{noj energiji koju su u poslednjih 15 meseci pokazali uz vanredne ljudske i finansijske napore da u ìvotu odrè ovaj prvi rotari ~asopis u na{em Distriktu! A prepreka i „pomo}i” je bilo i previ{e. @elim da Vam se i li~no zahvalim {to ste mi od prvog broja ustupali dovoljno ali i sa merom Va{eg dragocenog prostora. Na taj na~in sam neka svoja razmi{ljanja, u pripremnoj godini do preuzimanja du`nosti Guvernera na{eg Distrikta 2483 - Srbija i Crna Gora, imao prilike da upoznam {iri broj ~italaca ROTAR-a. Va{e pitanje „Ko sam ja ... u Rotariju?” ~esto sam, a i sada postavljao i samom sebi! Poti~em iz porodice u kojoj je ideja Rotarija prisutna 85 godina, od daleke 1927. godine kada je moj deda Sreten Obradovi} sa bliskim prijateljima uspostavio rotarijanstvo na ovim prostorima ali i osnovao prvi Rotari klub Beograd. Period odsustva Rotarija, koji se meri sa 50 godina, za mene nije bio i bez Rotarija. U te{kim vremenima posle II svetskog rata, neka fina gospoda redovno su pose}ivali i pomagali moju baku Milicu kao iskreni i odani prijatelji pokojnog deda Srete. Tada sam nau~io prvu lekciju o Rotariju, a to je da je to jedna pro{irena familija u kojoj se ~lanovi uvaàvaju i pomaù. Devedesete godine pro{log veka donele su nove vetrove na ove prostore. Naoruàni velikim strpljenjem ali i odlu~no{}u da ponovo obnovimo Rotari na ovim prostorima krenuli smo na posao. Imao sam tu ~ast da budem uz Dragana Brajera, Gorana Alikalfi}a i mnoge druge, jedan od onih koji su ponovo obnovili Rotari klub Beograd, a time i Rotari ideju u Srbiji. Razvoj Rotari klubova krenuo je svojim tokom, ali su na tom putu bile i prepreke u vidu zastoja u priznanjima, „tumbanja” u pripadnosti raznim Distriktima, dok se pro{le godine nismo najzad formirali kao Distrikt dveju suverenih i bliskih dràva - Srbije i Crne Gore. Meni li~no, nedostaju dragi Makedonci sa kojima smo dugi niz godina delili sudbinu Rotarija na ovim prostorima. 2. [TA o~ekuje{ u svom guvernerskom mandatu? Kratak odgovor bio bi - da predam delotvorniji, tolerantniji i celovit Distrikt 2483 mom nasledniku Velimiru Ki}i Stefanovi}u! Duì odgovor bi podelio na vi{e pravaca delovanja, ideja, èlja i vizija. „Posle 20 godina od osnivanja RK Beograd, èleli mi to da priznamo ili ne, nama nedostaje stabilna organizacija Distrikta. Danas, 63 Rotari kluba u Distriktu okuplja ~lanstvo od 1.400 rotarijanaca, i uz 19 Rotarakt i 2 Interakt kluba taj broj se pribliìo cifri od 2.000 prijatelja. Moje skromno mi{ljenje je da se to ne moè dobro voditi sa jednim registratorom ispod kau~a! Me|u servisnim, a i me|u humanitarnim organizacijama registrovanim na ovim prostorima mi smo najbrojnija, a na me|unarodnom planu „first class partner” organizacija. Toga moramo da budemo svesni i tome odgovorno da pristupimo. „Svaku organizaciju karakteri{e njena su{tina, a to je u na{em slu~aju velika misija Rotarija, koja opstaje i {iri se vi-

{e od 107 godina. Me|utim, svaka organizacija ima i svoju formu. Rotari je u tom pogledu predvideo odgovore na skoro sva pitanja, i pridràvaju}i se istih ostao stabilan. Po meni forma je tu da za{titi su{tinu. [to se budemo vi{e pridràvali pravila, {to ih budemo vi{e znali, shvatali i primenjivali, to }e biti manje prostora za na{a „originalna” re{enja, a i manje nesporazuma. „Pripremaju}i se intezivno poslednje dve godine, prou~io sam u detalje vi{e desetina Rotari priru~nika, publikacija. U svakoj od njih, odmah na po~etku, insistira se na par stvari. Strategija, planiranje, timski rad i kontinuitet su te klju~ne re~i! Mo`da one na ovim prostorima i u na{em Distriktu nisu ba{ odoma}ene, ali nas to ne osloba|a i odgovornosti i obaveze. @elja mi je, a i neophodna potreba da u tom pravcu oja~amo taj stil rada. Izuzetno sam zadovoljan saradnjom sa nominovanim Distrikt Guvernerom Velimirom Stefanovi}em, jer nam udaljenost od 200 km nije prepreka da se ~ujemo i vidimo na bar nedeljnoj bazi. O~ekujem posle zavr{etka izbora za Guvernera 2014-2015 godine da se tim i pro{iri. Period od tri godine je mera za formiranje strategije u Rotariju. „Tokom vi{e od 100 poseta skupovima i Rotari klubovima u na{em Distriktu tokom poslednjih 12 meseci ~esto sam ~uo konstatacije da nismo prepoznati ni u lokalnom okruènju a ni na {irem planu. Sa druge strane na{e osnovno delovanje - servisno, ~esto se poistove}uje sa humanitarnim radom. Projekata po klubovima ima dosta, a moglo bi da ih bude i vi{e! Ponekad su i nezavr{eni, nerealizovani. Rasipaju se energija i sredstva. Fundraising je i dalje mnogima nepoznata kategorija. [est oblasti koje je fokusirao Rotari kao pravce delovanja sa zadatkom da uvek budu i odrìvi i obnovljivi tek ulaze u na{e projekte. Rukovode}i tim za 2012-2013 godinu biran je pa`ljivo, od onih koji to znaju, mogu i èle. Po meni nema boljeg od Vlade Mati}a da vodi Komitet za sluènje na nivou Distrikta. Operativnost i efikasnost su Vladin za{titini znak! Me|unarodni kontakti, poznavanje jezika i iskustvo preporu~ili su Zorana Dragina za Komitet za me|unarodno sluènje. Poslovna eti~nost, uspe{nost i me|unarodna priznanja garancija su da }e Petar Uli} obnoviti zaboravljeni Komitet za sluènje u profesiji. Iskustvo, prvo u Rotaraktu a kasnije u Rotariju prosto name}u Branka Milojevi}a za rad Komiteta za Novu Generaciju. I na kraju, onaj vaàn za sve nas ali i za Rotari Komitet za odnose sa javno{}u. Mislim da smo u Vladimiru Jelenkovi}u, ~oveku koji je pored novinarskog i publicisti~kog iskustva preporodio muzej Nikole Tesle na{li pravu li~nost za ovaj Komitet. Iz gore navedenog, odgovor je jasan. @elimo da budemo EFIKASNI i PREPOZNATLjIVI ! Ili po Rotariju - Þorkable i visable. „^lanstvo na{eg Distrikta je dovoljno brojno, ali ima prostora da se {iri. Ideja svih nas u timu je da akcenat moramo da stavimo i radimo na realizaciji ve}eg u~e{}a èna i mla|e populacije - NeÞ Generation. Nije prirodno da na po~etku 21. veka imamo samo nepunih dvadesetak procenata èna, i isto toliko mladih profesionalaca! Ovo ne zna~i da smo MAJ JUN 2012.

Rot12-14:Rot12-14.qxd

3.5.2012

20:45

Page 2

Budu}i Predsednik RotarÚ ...sa John HeÞkom Generalnim sekretarom ...i Peterom Gutom velikim International Sakuji Tanaka i Nikola... RotarÚ International... rotarijancem i dobrotvorom spremni da snizimo kriterijume, na koje nas obavezuje Rota- ~ak i dezorijentisano. Zatvorili smo se u svoje vlastite Rotari ri, ve} da pa`ljivo i uz puno rada i uvaàvanja u svakom klu- klubove. Analize koje smo sproveli jasno govore da je „kelner bu {irimo na{e ~lanstvo. Prohodnost za ovu populaciju ka ru- do{ao da naplati {ta smo u poslednjih 5-6 godina pojeli i pokovode}im pozicijama, u Rotari klubovima, Distriktu, pa {to pili!”. Nije prirodno da su nam prvih 10 godina doneli 14 Rotari klubova, a da smo u samo ~etiri godine dobili 29 novih ne i u Zoni 20B, moraju da nam budu dodatni zadatak. „Budu}i Predsednik RotarÚ International Sakuji Tanaka kao Rotari klubova. Jo{ manje je obja{njivo da smo sa skoro svoj moto za 2012-2013. godinu odabrao je „Mir kroz sluènje” i 1.100 ~lanova koji su napustili Rotari klubove pribliìli se broorganizovao tri mirovna Foruma na vrlo simboli~nim mestima: ju aktivnih ~lanova. Po meni Rotari nije „proto~ni bojler!” Postoji jo{ jedna oblast o kojoj ne smemo da }utimo. Mi Berlin, Honolulu i Hiro{ima. Nakon Berlina, od 3. do 5. decembra 2012. godine, na na{ poziv odlu~io je da poseti i na{ Distrikt 2483 smo godinama bili u zajedni~kom Distriktu sa Bugarima i Gr- Srbija i Crna Gora. Smatram da je to velika ~ast za sve nas ali cima, a rezultat toga je da su mnogi klubovi uspostavili prii za na{e dve suverene zemlje, te se stoga moramo doboro pri- sne rotarijanske odnose sa prijateljima iz tih dràva. Puno topremiti kao doma}ini. Saglasno poruci za slede}u godinu, u go- ga lepog i uspe{nog nas povezuje. Ali, danas, kada imamo dini kada su na{e dve dràve istakle kandidaturu za priklju~enje svoj Distrikt, moramo se sa odgovorno{}u uhvatiti da ga saEvropskoj Uniji, godini kada proslavljamo 20 godina od reosni- mostalno i vodimo. U Srbiji i Crnoj Gori ima jako puno rotarivanja Rotarija na ovim prostorima i prvoj godi{njici na{eg Distrik- janaca koji èle, znaju i umeju da vode Distrikt. Pomo} u tom ta, ova poseta bi}e prilika da organizujemo i mi mirovni Forum pogledu sa strane nam nije potrebna, kao {to ni mi nemamo „Dunav reka mira!”. Deset zemalja kroz koje proti~e Dunav, od obrnutih ambicija! Saveti nisu nikad na odmet, ali neka ostakoji su sedam u EU, veoma su zainteresovane da uzmu u~e{}a. nu ipak samo na savetima. Obim ovog „]askanja sa ... “ prevazilazi prostor koji je potreNaravno da veliki interes postoji i u mnogim drugim Distriktima sa ban da analiziramo {ta sve èlimo da uradimo i {ta da poja~amo, kojima Rotari klubovi imaju uzajamne bratske odnose. ali se nadam da }e perspektiva distiktnog ~asopisa u narednim 3. GDE su problemi u na{em distriktu kad je Rotari u godinama biti pravo mesto da se bolje informi{emo i ~ujemo. pitanju? 4. KADA moèmo da o~ekujemo izmenu Statuta distrikKrajnje otvoreno govore}i, mislim da je ~lanstvo u ovom ta kojim bi se izbor dolaze}ih guvernera obavljao putem trenutku zamoreno „mailovima”, donekle demotivisano pa

POREKLO IMENA NIKOLA Nikola je drevno li~no ime. Staro je preko 2000 godina i postojalo je jo{ u periodu pre nove ere. Gr~kog je porekla. Predstavqa sloènicu koju sa~iwavaju dve gr~ke re~i. Wegov prvi deo ~ini oblik „niko”, koji predstavqa prvo lice jednine prezenta sada{weg vremena od glagola „nikao”, koji zna~i pobe|ivati i imenice „laos” - narod. Prema tome, etimolo{ko zna~ewe ovog imena je: „narod pobe|uje”. Wegov izvorni (gr~ki) oblik je Nikolaos. Ovo ime danas postoji u Gr~koj a Nikos je wegova uobi~ajena gr~ka skra}enica. Ovo ime nosio je arhiepiskop miriklijski Nikolaj, koji je progla{en za hri{}anskog svetiteqa. Po hri{}anskom u~ewu ro|en je u drugoj polovini 3. veka u primorskom gradu Patari u maloazijskoj pokrajini Likiji. Jo{ u ranom detiwstvu odlikovao se mudro{}u i razborito{}u. Ime je dobio po stricu Nikolaju, episkopu patarskom. Zamona{io se u manastiru Sveti Sion. Za vreme vladavine progoniteqa hri{}ana careva Dioklecijana i Maksimilijana, bio je ba~en u tamnicu, ali se nije odrekao hri{}anstva. Zbog svog uzornog hri{}anskog ìvota izabran je za arhiepiskopa grada Mira u Maloj Aziji. Bio je veliki dobrotvor naroda. Posle smrti oca Teofana i majke None svu svoju imovinu razdelio je siroma{nima. Izbavio je od pogubqewa i tamnice mnoge nevino osu|ene qude. Imaju}i u sebi blagodet bo`ju isceqivao je i ozdravqao bolesne qude. Spasao je od potopa mnoge putnike na moru, pa ga zbog toga mornari slave kao svoga za{titnika. Umro je u dubokoj starosti 6. decembra 343. godine. U 11. veku kult Svetog Nikole je bio podstaknut na Balkanu prenosom wegovih mo{tiju u italijanski grad Bari gde se i danas nalaze u crkvi s wegovim imenom. Progla{en je za sveca, koga slave Isto~na i Zapadna crkva Me|u Srbe je do{lo za vreme primawa hri{}anstva tokom 7. i 13. veka. Zabeleèno je i u De~anskoj hrisovuqi, istorijskom dokumentu koji MAJ JUN 2012.

je nastao po~etkom 14. veka. Ono je i danas prisutno u celom srpskom etnosu. Dodavawem slovenskog sufiksa - slav, na osnopu imena Nikola, formirano je sloèno ime Nikoslav. Uz pomo} nastavka - {a, po uzoru na narodna imena Vuk{a, Jak{a i druga, stvoreno je mu{ko ime Nik{a. Sre}e se u Dalmaciji i Crnoj Gori. Po vojvodi Nik{i nastao je sada{wi naziv grada Nik{i}a u Crnoj Gori, koji se nekada zvao Onogo{t. Za ime Nikola koriste se brojna imena od miqa, kao {to su: Nika, Niko, Nixa, Nixo, Nikol~o, Nikol~a, Nikica, Nikolica, Nikac, Kole i drugi. Neki od ovih nadimaka javqaju se i kao samostalna i zvani~na li~na imena. Po mu{kom imenu Nikola napravqena su ènska imena Nikolija, Nikolina, Nikolinka, Nikolka, Nikolica i druga. Od osnovnog imena Nikola i wegovih brojnih izvedenica sa~iwena su mnoga srpska prezimena. Naj~e{}e od wih je prezime Nikoli}, koje spada u grupu najrasprostrawenijih srpskih prezimena. Osim wega javqaju se i prezimena: Niki}, Nikovi}, Nikolajevi}, Nikola{evi}, Nikoli{, Nikolinovi}, itd. Nikola js ~esto ime i kod ostalih ju`noslovenskih naroda. Pored navedenih oblika Slovenci upotrebqavaju jo{ i ime Miklav`. Upotrebom raznih sufiksa i nastavaka od wega su stvorena slovenska prezimena Miklaiì~, Miklavìna, Miklaic, Miklaiec, Miklav~i~, Miklani~ i druga. Francuzi imaju mu{ko ime Nikola i ènsko Nikol. Za ènski oblik Nikol koriste se deminutivni oblici Nikolet i Kolet. I u albanskoj antroponimiji postoji ime Nikola. Javqa se kod Albanaca, hri{}ana katolika i pravoslavnih. Wegovi uobi~ajeni albanski hipokoristici su Nik i Koq. Dodavawem karakteristi~nih patronimskih nastavaka -aj, nastala su prezimena Nikaj i Koqaj. Rumuni za Nikolu kaù Nikolae, Rusi Nikolaj, Nemci Nikolaus, Ma|ari Miklo{, Poqaci Mikolaj, êsi i Slovaci Mikola{ i Mikula{, anglosaksonski narodi Nik i Kolin, itd í

Rot12-14:Rot12-14.qxd

3.5.2012

20:46

Page 3

6. Ti si sada guverner distrikta koji ima 62 Kluba, 56 u Srbiji i {est u Crnoj Gori. ZA[TO je potreban ovoliki broj Klubova za jedan mali distrikt kakav je na{ D 2483? Odmah da korigujem. Imamo 63 Rotari kluba, po{to je prinova stigla u Rotari klubu Beograd-Balkan. Jednostavna analiza govori da nikad nije previ{e Rotari klubova. A pogotovo rotarijanaca! Podaci govore da i u populacijama sa mnogo manje stanovni{tva nego u Srbiji i Crnoj Gori ima na stotine Rotari klubova. Zna~i, nije mera da se unapred progla{avamo za mali Distrikt, ve} da stvaramo pa`ljivo i sa merom ve}i Distrikt sa svim specifi~nostima podneblja i ograni~enjima kojih moramo da budemo svesni. 7. Mo`e li se rad distriktne Rotari Fondacije u~initi efikasnim, dugotrajnim, transparentnim?

Sa NJ. K. V.

Ballot - bÚ - Mail sistema uz obavezu kandidata da pre izbora iz biografiju dostave Plan rada i Predlog budèta? Priru~nici i publikacije RotarÚ International, kao i tre}e izdanje knjige Dejana Da{i}a „Azbuka Rotarija” pruàju odgovor na ovo pitanje. A ono je jasno. Ne postoji za sada ni Statut Distrikta, ni ne{to fiksirano kako se vr{i izbor dolaze}ih Guvernera! Pravilima (BÚlaÞs of RotarÚ International) je predvi|eno da se na Konferenciji Distrikta odlu}uje glasanjem o metodu izbora putem nominacionog komiteta ili glasanjem - Ballot-bÚ-mail i sve ostalo {to prati proces izbor (kriterijume, sastav, glasanje). Mi ove godine imamo izbor putem Nominacionog komiteta za koji smo se „odlu~ili” u Prevezi. U slu~aju da se pojavi kvalifikovani izaziva~, proces se nastavlja kroz glasanje (uvek tajno i uvek od strane i odluke Rotari kluba). Mi{ljenja sam da je u na{em novom Distriktu, kada nemamo pet prethodnih Guvernera, najbolji na~in da se „iza|e na crtu” - Ballot-bÚ-mail. Me|utim, i u tom slu~aju mora da postoji neki tim koji }e pomo}i Guverneru u razmatranju potrebnih i dovoljnih preduslova kandidata za Guvernera. Ja }u se zaloìti da mi u tome pomognu najugledniji i najuvaèniji rotarijanci. To nije ni Nominacioni komitet, to nije ni formalno telo. To je dobra usluga Guverneru. Pored formalnih uslova koje propisuje RotarÚ International, èlja mi je da uz rotarijansku (80%) i profesionalnu (20%) biografiju dostavi i svoje vi|enje u vidu Plana rada i Predloga budèta. Samo na taj na~in ima}emo kompletnu sliku o svakom kandidatu. 5. KAKO moèmo da pobolj{amo komunikaciju Rotari klubova i zajedni~ki rad na pojedinim projektima? Vreme Smartphone, SkÚpe, SMS-a, Ýebinara, ... zahteva i od na{eg Distrikta da se prilagodi kao {to je to ve} uradio RotarÚ International. Komunikacija mora da bude otvorena, neselektivna, pravovremena i upotrebljiva. Osnova svega su rotarijanci udruèni u svoje Rotari klubove. Distrikt je tu da sluì, pomogne, koordinira i ostvaruje dvosmernu komunikaciju sa Zonom i RI. Projekte sprovode Rotari klubovi a ne Distrikt. Naravno da i sam Distrikt ima svoju ulogu u projektima. Sveè nam je iskustvo, muke ali i veliko zadovoljstvo u realizaciji poslednjeg Global Grant projekta sa italijanskim Distriktom 2070. Kontakti i zadaci Distrikta su od pomo}i u brzom re{avanju otvorenih pitanja u ve}im projektima, kao i radu na prepoznatljivosti pred The RotarÚ Foundation. Praksa u drugim Distriktima pokazala je odli~ne rezultate da kroz Simplified District Grant moè mnogo toga efikasnog da se uradi. Stoga nam je to i ideja za na{ Distrikt.

Kada u District Designated Fund imate 2.400 US $ nikakva ve}a transparentnost nije potrebna. The RotarÚ Foundation je glavni stub RotarÚ International za finansijsku potporu delovanja Rotari klubova u mnogim pravcima i vidovima. Na`alost, na{a distriktna ulaganja u pro{losti bila su jako

MIR KROZ SLU@ENJE– sa prijateqima na Distrikt tim seminaru, marta ove godine

skromna, pa se od skromnog 50% i vra}a u na{ Distrikt. Mi, kao novi Distrikt imamo pred sobom veliki izazov. Sa jedne strane u narednim godinama mora}emo da svojim prilozima u~estvu jemo u ve}em ulaganju u The RotarÚ Foundation, da bi nam se kroz tri godine polovina sredstava vratila u DDF. Sa druge strane, moramo ne{to u me|uvremenu i da radimo na servisnim programima. @elja rukovode}eg tima na{eg Distrikta je da se kroz edukaciju svakog ~lana Rotari kluba podigne i znanje i svest kako deluje The RotarÚ Foundation. I za kraj, pred nama je jedna Rotari godina sa puno velikih izazova. Ja sam ube|en da smo na putu stvaranja nove pozitivne energije u kojoj svaki rotarijanac ima svoju ulogu i svoj doprinos. Po prirodi sam optimista, po stilu uporni borac, a energiju i motiv su mnogi ve} videli! Verujem da }u Velimiru Ki}i Stefanovi}u ostaviti dobar i efikasan Distrikt, ali samo uz Va{u pomo}, puno razumevanja i posve}enosti velikoj ideji Rotarija í ]askali: dva bela novinara i jedan obi~ni

MAJ JUN 2012.

Rot12-14:Rot12-14.qxd

4.5.2012

18:28

Page 4

MESECOSLOV

MAJ 2012. 1519. u Amboazu, Francuska, umro je Leonardo da Vin~i, italijanski slikar, vajar, arhitekt, pronalaza~, umetnik i mislilac, najve}i um renesanse, univerzalni genije.

1893. prvi put u Srbiji je proslavqen Prvi maj – Me|unarodni praznik rada.

MAJ je mesec PRIJATEQSTVA.

1494. {panski moreplovac i istra`iva~ Kristofor Kolumbo (Kristobal Kolon) otkrio je Jamajku.

2 3 4 5 6 1992. reosnovan je ROTARI KLUB BEOGRAD kada mu je dodeqena poveqa ROTARÙ INTERNATIONAL (CHARTER).

1821. na ostrvu Sveta Jelena, u izgnanstvu, umro je Napoleon Prvi Bonaparta, francuski vojskovo|a i car.

1979. za premijera Velike Britanije izabrana je prva `ena, Margaret Ta~er, nazvana „~eli~na ledi”

DAN EKOLOGA SRBIJE

1237. mo{ti Svetog Save sahrawene su u manastiru Mile{eva.

RK STARA PAZOVA RK KUCURA VRBAS RK BEOGRAD VRA^AR Proslava godi{wice Kluba

7 8 9 10 11

1945. Nacisti~ka Nema~ka obustavila je otpor u Drugom svetskom ratu.

DAN ODR@IVOG RAZVOJA

DAN PTICA

1946. Italija je postala Republika.

1844. osnovan je Narodni muzej u Beogradu.

RK BEOGRAD 20. GODINA KLUBA I ROTARIJA U SRBIJI

330. Konstantinopoq je postao prestonica Rimskog carstva.

DAN AKCIJE ZA KLIMU

12 13 14 15 16 1851. ro|en je srpski pisac i lekar Laza Lazarevi}.

1948. progla{ena je dr`ava Izrael.

1842. ro|en je francuski kompozitor Frederik Masne.

RK SUBOTICA Proslava godi{wice Kluba

1804. u Ostru`nici kod Beograda zavr{ila je sa radom srpska Skup{tina.

1881. u blizini Beograda po~eo je da saobra}a prvi tramvaj na elektri~nu vu~u.

1349. donet je Du{anov RK BEOGRAD 1498. portugalski zakonik (Zakonik METROPOLITAN moreplovac i istraìva~ blagovernago cara Humanitarni turnir Vasko de Gama stigao Stefana) na dràvnom u basketu u Ko{utwaku u Indiju i iskrcao se saboru u Skopqu. Zakonik u gradu Koìkode, RK NI[ je 1354. godine dopuwen na ju`na indijska dràva KONSTANTIN VELIKI Dràvnom saboru u Seru. Madras, po{to je prvi Proslava pet godina Kluba Sa~uvano je 25 prepisa. u svetu oplovio oko Najstariji prepis iz 14. RK RUMA Afrike. veka sa~uvan je u srpskom „PASUQKO” manastiru u Strugi (sada EVROPSKI DAN DISTRIKTNA ROTARI se nalazi u Moskvi.) PARKOVA I CVE]A KONFERENCIJA, NOVI SAD 1844. Pronalaza~ (dva dana) 1911. osnovana je tajna telegrafa Semjuel Morze poslao je prvu telegrafsku SUSRET BALKANSKIH organizacija „Crna ruka” na ~elu sa majorom ROTARI KLUBOVA poruku na udaqenost od 65 Dragutinom U ALEKSANDRIJI, kilometara (iz Va{ingtona Dimitrijevi}em – Apisom. RUMUNIJA u Baltimor) koja je glasila: (dva dana) „[ta je to Bog uradio?”

17 18 19 20 21

1395. u bici na Rovinama poginuo je Kraqevi} Marko.

DAN ZA[TITE BIODIVERZITETA

1868. ro|en je srpski nau~nik Mihailo Petrovi} - Mika Alas.

1960. Agenti izraelske tajne slu`be Mosad 2003. sedamdesetogodi{wi uhvatili su u Argentini nema~kog ratnog zlo~inca Japanac Jui}iro Miura Adolfa Ajhmana uspeo je da se popne i prebacili ga u Izrael. na Mont Everest i tako postao najstariji ~ovek 1879. u Daqu, Hrvatska, koji se ikada popeo na najvi{u planinu u svetu. ro|en je srpski matemati~ar, astronom i geofizi~ar svetskog glasa Milutin Milankovi}, tvorac teorije o pomerawu Zemqinih polova i najsavr{enijeg kalendara, osniva~ katedre nebeske 1842. osnovano Dru{tvo mehanike na Beogradskom srpske slovesnosti. univerzitetu, podpredsednik Srpske kraqevske akademije. Uz Teslu i Pupina najve}e je ime srpske nauke.

22 23 24 25 26 1431. spaqena je na loma~i francuska heroina Jovanka Orleanka. Na smrt je osu|ena pod optu`bom da je jeretik i ve{tica.

DAN BORBE PROTIV PU[EWA

27 28 29 30 31 1991. FK „CRVENA ZVEZDA” iz Beograda u Bariju, Italija, postala klupski prvak sveta u fudbalu.

MAJ JUN 2012.

1859. po~eo je da radi veliki sat – nazvan „Big Ben”, na kuli britanskog Parlamenta u Londonu.

Rot16-17:Rot16-17.qxd

4.5.2012

15:01

Page 1

MIROLJUB

LI^NOSTI U NA[EM ROTARIJU ROTARI KLUB BEOGRAD Univ. prof. dr sc. med Miroqub ^. Stanojkovi}, doktor medicine, specijalista za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju • Ro|en je devetog juna 1951. godine u Kur{umliji;

kao stipendista republi~ke zajednice nauke 1988. godine u USA u Clevelandu, Ohajo, Bostonu, Massatsusetss, Wujorku, 1988. u Londonu, Engleska, i 2005.Chikago, Ilinois, USA; • ^lan je SICOT-a (svetskog udru`ewa ortopeda), redovno u~estvuje na kongresima sa usmenim prezentacijama ili u okviru poster sesija; • Bio je moderator teme na svetskom kongresu o transplantaciji kostiju 1987. godine u Maseille, Francuska; • Godine 1994. odbranio je doktorsku disertaciju iz oblasti kostne tranplantacije na MF BU; • Bio je predava~ i instruktor na kursevima artroskopske hirurgije kolena u Dowem Milanovcu 1991.godine, a 1996. godine u Skopqu, Makedonija; • Posledwih 15.godina na doma}im kongresima iz oblasti ortopedske hirurgije i traumatologije je ~lan tima moderatora ili uvodni predava~; • Bio je ~lan komisije za odbranu magistrijuma na MF BU; • Na~elnik æ odeqewa IOHB Bawica od 1992. do 2010. godine, sada savetnik direktora; • Kao autor poglavqa u~estvovao je u pisawu {est mongrafija i univerzitetskih uxbenika, ima vi{e od 100 publikovanih radova u stranim i doma}im kwigama, sa`etaka i radova in extenso;

• Osnovnu i sredwu {kolu zavr{io je u Sremskoj Mitrovici; • Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu upisao je 1970-71,diplomirao aprila 1976. U toku studija pored zapaènog u~estvovawa u studentskim organizacijama, bio je u vi{e mandata studentski predstavnik pri katedrama, ~lan ve}a za redovnu nastavu, ~lan Skup{tine BU, nije zapostavqao ni stru~no nau~ni rad, pa je 1975. godine nagra|en najvi{om fakultetskom nagradom MF u Beogradu za studente - Nagradom stru~nog ~asopisa „Medicinski podmladak” za stru~ni rad, a 1976. godine je nagra|en Oktobarskom nagradom Grada Beograda za stru~ni rad, kao jedan od prvih studenata MF u Beogradu; • Posle odsluèwa vojnog roka 1976-77. obavqenom lekarskom staù, polaè Stru~ni ispit 1978. i po~iwe da radi u Specijalnoj ortopedskoj bolnici Bawica kao lekar na 27. 01. 2006. Operacija kolena u niškoj bolnici specijalizaciji; • Specijalisti~ki ispit poloìo je 1982. godine i jo{ kao le- • Oktobra 2003.godine izabran je za profesora po pozivu Mekar na specijalizaciji se zainteresovao za problematiku dicinskog fakulteta Univerziteta Konstantin Veliki u Ni{u, a kostne transplantacije, kojom se bavio kao student, kao i 2005. za vanrednog profesora na Medicinskoj akademiji US hirurgiji sportskog kolena; Madical Shool u Beogradu, ali sada nije aktivan u toj ustanovi; • Od 1980. godine je oèwen, supruga Qiqana, diplomi- • U mladosti je aktivno trenirao xudo i stekao majstorski rani psiholog. Dvoje predivne dece, sin dr Aleksandar, crni pojas Prvog dana; doktor medicine sa 7b stepenom obrazovawa, zavr{ene • Uporedo sa stru~nim usavr{avawem iz oblasti ortopedije i post diplomske studije na traumatologije, nije zapostavqao i Porodi~no na jednoj od Rotari sve~anosti MF u Beogradu i k}i Maja, svoju veliku qubav prema sportu, diplomirani ekonomista Ekopa se ukqu~io u najsavremenije nomskog fakulteta BU, tretokove izu~avawa sportske medinutno na master studijama; cine, {to je doprinelo da je postao • Usavr{avao se kao stijedan od pionira artroskopske hipendista ~ehoslova~ke vlarurgije u na{oj zemqi i uveo je sa de 1983. godine u Hradec kolegama u redovan klini~ki rad u Kralove i u Pragu, kao stiIOHB Bawica u Beogradu; pendista britanskog saveta • Sertifikovani je instruktor pre1985. godine u ÝreØmu i dava~ za oblast sportske trauClÞidu Ýallesu, i Lematologije, le~io je mnoge olimedsu u Engleskoj, pijske i svetske {ampione u raznim sportovima i vratio ih na sportska borili{ta.

MAJ JUN 2012.

Rot16-17:Rot16-17.qxd

4.5.2012

15:01

Page 2

^. STANOJKOVI] 11. 02. 2005. Kancelarija Pola Harisa u Evanstonu, SAD

Poveqa o prijateqstvu u RK Marakana, Rio De @aneiro, Brazil

06. 09. 2006. Sastanak RK Marakana, Rio De @aneiro, Brazil

24. 06. 2004. LADIES NIGHT, Predsedni~ka primopredaja u na{em klubu, Dr Stanojkovi} i Qubomir Hayi \or|evi}

U ROTARIJU: • Septembra 1993. godine po pozivu dr Vlade Mla|ana se predstavio Rotari klubu Beograd predavawem o dijagnostici i le~ewu sportskih povreda, a predsednik Kluba je bio Goran Alikafi}; • Zbog obaveza pri izradi doktorske disertacije jedno vreme morao je da odsustvuje sa sastanaka, da bi se po odbrani disertacije ponovo aktivirao i primqen je u redovno ~lanstvo u rotarijanskoj 1995-1996. godini, kada je predsednik Kluba bio dr Petar Rakin; • Godine 1998-1999. i 1999-2000. bio je direktor Komisije za delatnosti u zajednici u Klubu; • Godine 2000-2001. i 2001-2002. bio je podpredsednik Rotari kluba Beograd; • Godine 2002-2003. je izabrani predsednik Rotari kluba Beograd; • Godine 2003-2004. postaje predsednik Rotari kluba Beograd. Ova godina predsednikovawa je po~ela lo{e, Klub je MAJ JUN 2012.

napustilo deset ~lanova zbog profesionalnih obaveza i zbog prelaska u druge klubove, ali je te godine primqeno 11 novih ~lanova, a stabilizovana je finansijska situacija. Klub je kumovao pri osnivawu tri Rotari kluba: Rotari klub Pan~evo, Rotari klub Vr{ac, Rotari klub Beograd International, a Klub je u~estvovao u isporuci sanitetskih vozila, kao donaciji {vajcarskih Rotari klubova Kur{umliji i Ni{u, kao i Hitnoj pomo}i u Beogradu; • Dobitnik je priznawa Paul Haris FelloÞ, 2004. godine; • U~esnik je vi{e P.E.T.S-ova ([abac, Beograd, Vaqevo, Subotica); • U~esnik je Leadership seminara Distrikt Guvernera, Beograd; • Asistent Distrikt Guvernera Distrikta 2481, 2008-2009. i 2009-2010. godine; • Supruga Qiqana bila je ~lanica Inner Ýhill kluba Beograd od osnivawa 2002-2003. godine.

Rot18-19:Rot18-19.qxd

4.5.2012

18:32

Page 1

MESECOSLOV

JUN 2012.

JUN je mesec posve}en PROSLAVAMA i DRU@EWU.

SVETSKI DAN ZA[TITE @IVOTNE SREDINE DAN NACIONALNOG 1989. kineska armija PARKA \ERDAP 1882. srpski nau~nik 1968. po~ele su studentske i policija krvavo razbile 1972. u Stokholmu, Nikola Tesla doputovao demonstracije u Beogradu. demonstracije studenata [vedska, je po~ela prva na trgu Tjenanmen je iz SAD u jedinu posetu („Crveni univerzitet”.) konferencija Ujediwenih u Pekingu. Beogradu, gde mu je na Bili su to najve}i nacija posve}ena `elezni~koj stanici protesti u Jugoslaviji problemima za{tite prire|en do~ek. od Drugog svetskog rata. i unapre|ewa ~ovekove 1974. u Ivawici je pu{tena u okoline. Na predlog rad prva zemaqska satelitska jugoslovenske delegacije, stanica u Jugoslaviji za 5. jun je progla{en me|ukontinentalne 1683. u engleskom gradu Svetskim danom ~ovekove 1672. ro|en je ruski car telefonske linije i TV 632. umro je osniva~ Oksfordu otvoren je okoline. Petar I, poznat kao programe. Stanica je potpuno islama Muhamed. „E{molien”, Petar Veliki. razorena bombardovawima u prvi muzej u svetu. 1934. u studiju prole}e 1999. godine tokom Volta Diznija „ro|en” je agresije NATO na SR Paja Patak. Jugoslaviju. 323. god. pre n. e. umro je Aleksandar Makedonski, najve}i vojskovo|a anti~kog 1777. Kongres SAD 1927. Ro|en je Hugo Prat, sveta. Osvojio je Malu Aziju, 1317. na Stradunu prihvatio je zastavu proslavqeni italijanski 1893. pojavile su se prve Siriju, Egipat, Persiju u Dubrovniku, „zvezde i pruge” strip autor i ilustrator. elektri~ne lampe i stigao do reke Ind. otvorena je prva apoteka kao zvani~no Autor je ~uvenog u Beogradu. Proglasio je Vavilon u Evropi. dr`avno znamewe. Korta Maltezea. za prestonicu carstva, a po povratku iz Indije, iznenada je umro u 33. godini. 1198. Stefanu Nemawi i monahu Savi (Rastku Nemawi}u) dozvoqeno je da na Svetoj Gori mogu sagraditi srpski manastir Hilandar, na temeqima starog manastira.

RK ZREWANIN GOLF DAÙ

RK PROKUPQE Turnir u preferansu

2 3 4 5

6 7 8 9 10

11 12 13 14 15

RK ^A^AK Dani Rotarija u srpskoj Svetoj Gori

RK KRAQEVO Proslava godi{wice Kluba

2009. u Atini je otvoren velelepni Muzej Akropoqa u kojem je izlo`eno vi{e od 4000 starina izuzetne istorijske i kulturne vrednosti.

16 17 18 19 20

1583. u Londonu je izdata 1862. Kongres SAD je DAN BORBE PROTIV ukinuo ropstvo na ISU[IVAWA I POPLAVA prva polisa ìvotnog osigurawa u svetu. teritoriji SAD. RK BEOGRAD ÛKARICA Ada Ciganlija – Druèwe 1927. u Beogradu je osnovan „Aeroput”, prva nacionalna i sluèwe aviokompanija Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ~iju tradiciju je posle PRIMOPREDAJA Drugog svetskog rata DU@NOSTI GUVERNERA 1912. prvo u~e{}e nastavio „JAT” srpskih takmi~ara na DISTRIKTA 2483 pa „JAT ervejz”. 1945. Japanske snage INDUCTION CEREMONÙ Olimpijadi u Stokholmu, 1867. Amerikanac Lisjen na ostrvu Okinava Smit patentirao je [vedska. Bila je to ekipa predale su se ameri~kim 1961. u Londonu je umrla bodqikavu ìcu. – atleti~ari Du{an 1875. u Staroj kraqica Marija trupama. Mili}evi} i Dragutin Hercegovini podignut je Kara|or|evi}. Toma{evi}. Nevesiwski ustanak – Nevesiwska pu{ka.

21 22 23 24 25 Sveti mu~enik Knez Lazar i svi srpski mu~enici – Vidovdan. 1389. Boj na Kosovu izme|u srpske i turske vojske. Pretpostavqa se da je turski sultan Murat I sa sinovima Bajazitom i Jakubom na Kosovo stigao sa 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeqanovi} sakupio 25.000 boraca.

DAN REKE DUNAV

RK VAQEVO Primopredajna sve~anost

26 27 28 29 30 1876. sa beogradske tvr|ave skinuta je turska zastava.

1950. u FNRJ uvedeno je radni~ko samoupravqawe.

1189. Kroz Beograd prolazi Fridrih Barbarosa i u upola razru{enom gradu proslavqa Petrovdan.

MAJ JUN 2012.

1908. u isto~ni Sibir je pao meteor, izazvav{i nevi|enu eksploziju i zemqotres koji se osetio i u sredi{wem delu Evrope.

Rot18-19:Rot18-19.qxd

4.5.2012

15:04

Page 2

JO[ MALO FOTOGRAFIJA SA DRU@EWA BEOGRADSKIH ROTARI KLUBOVA U HUMANITARNOJ AKCIJI, 23. FEBRUARA 2012. GODINE

RK BEOGRAD

RK BG SKADARLIJA

RK BG VRA^AR

RK BG SAVA

RK BG DEDIWE

RK BG STARI GRAD

RK BG ^UKARICA

RK BG DUNAV

RK BG SINGIDUNUM

RK ZEMUN

RK BG METROPOLITEN

RK BG CENTAR Zajedni~ka fotografija za uspomenu

Rot20-21:Rot20-21.qxd

4.5.2012

18:15

Page 1

PRVA ME\UNARODNA ROTARIJANSKA REGATA ODMORA I ZABAVE U ORGANIZACIJI ROTARIJANACA SRBIJE I MA\ARSKE

TISOM DO SEGEDINA 2012. ^AMAC NA TISI To davno be{e se}am se ja kad u tvom oku prvi put plam zasja tad si meni znala re}i dragi, pri~aj mi o sre}i ne daj da zalud leti maj

Letujte na Panonskom moru od 11. do 18. jula 2012. i od Segedina do Beograda od 16. do 22. jula 2012.

To davno be{e, se}am se ja kad meni ti si rekla, tvoja sam sva to se vi{e vratit' ne}e sad su pro{li dani sre}e al' jo{ te uvek volim ja

Pred{kolska deca gratis, a deca do 15 godina 1/2 cene. Imamo dozvolu da na brodu sami sluìmo svoje pi}e (a ako je potrebno i hranu). Povratna Regata Od Segedina do Beograda Druga varijanta: Plovidba samo tokom tzv. nastavka Regate, u povratku, nizvodno - 4 dana plovidbe, po ceni od samo 50 eura za ~itavu turu. (Prevoz do Segedina, sme{taj i hrana u tu cenu nisu ura~unati). 1. dan 16. 7. (ponedeljak) - polazna destinacija Segedin autobusom 15h dolazak u Segedin Do~ek Regate i druènje sa RK u Segedinu 2. dan 17.7. (utorak) - Segedin - dan bez plovidbe Celodnevni boravak u Segedinu Program i druènje sa RK iz Ma|arske 3. dan 18. 7. (sreda) - Segedin - dan bez plovidbe Celodnevni boravak u Segedinu Slobodan dan

Po tihoj smo reci Dragi rotarijanci, tada ~esto plovili, sve o Regati moète na}i na na{em sajtu: u malenom ~amcu ÞÞÞ.rotarÚregatta.info gde su objavljeni i obra- smo se prvi put poqubili sci i rokovi za prijave, koje moète popuniti „on line”; a moète uvek i direktno kontaktirati Organi- Al' sad je sasvim druk~ije sve zacioni odbor e-mailom: rotarÚ.regata@gma- i vi{e nikad ne}e il.com i dobiti odgovor na svako dodatno pitanje biti kao pre, pokraj mene vi{e nisi koje vas interesuje jo{ u toku istog dana. U prethodna dva broja „Srpskog Rotara” op{ir- ~amcem plovim sam po Tisi no smo pisali o predstoje}oj Regati koju organi- al' jo{ te uvek volim ja zuju rotarijanci nauti~ari u saradnji sa klubovima: Zrenjanin, Stari Be~ej, Senta, Kanjià-Ma|arkanizsa, Subotica, Pali}, Ba~ka Topola i dva kluba u Segedinu, za 4. dan 19. 7. (~etvrtak) - Segedin - Senta u~esnike koji imaju svoje brodove, ili dolaze kopnom. 47km - plovidba Sada za one koji bi èleli da u~estvuju na Regati plove}i, a 6h (4+2) nemaju svoj brod, obezbedili smo: Brod „Trajan” 11h carinski pregled i paso{ka kontrola u Segedinu 12h polazak za Sentu Brod „Trajan” - duìna 14h carinski pregled i paso{ka kontrola u Kanjiì broda je 18m, {irina 4,16 m sa motorom Volvo od 110 15h nastavak plovidbe za Sentu (123.km) 17h pristan Senta ks. U klimatizovanom prostranom salonu sa aperitiv 5. dan barom 70 m2, moè se 20. 7. (petak) - Senta - Novi Be~ej udobno smestiti 50 osoba u 57km - plovidba banket varijanti ili 70 osoba 5h u koktel varijanti.Brod ka- 11h polazak za Novi Be~ej rakteri{u velike staklene 15h pristan Novi Be~ej, leva obala (66km) povr{ine koje omogu}avaju 6. dan predivan panoramski pogled na reku i priobaqe. 21. 7. (subota) - Novi Be~ej - /Titel/ - Stari Slankamen Uslovi su slede}i: 68 km. - plovidba Prva varijanta: Plovidba brodom ,,Trajan" tokom tzv. ,,Osnovnog 7h (6+1) programa Regate" 6 dana + jedan dan od Beograda do Titela - 7 10h polazak za Stari Slankamen - reka Dunav dana uzvodno (1. Beograd-Slankamen; 2. Slankamen-Aradac; 11h brana u Novom Be~eju - prolaz kroz prevodnicu 3. Aradac-Be~ej; 4. Be~ej-Ada; 5. Ada-Senta; 6.Senta-Kanjià; 17h pristan Stari Slankamen ( 2 kilometra uzvodno od u{}a 7. Kanjià-Segedin): reke Tise u Dunav) Moè se ploviti samo jedan, ili nekoliko dana: 7. dan - 1 dan plovidbe od Beograda do Titela; ili od Kanjiè do 22. 7. (nedelja) - Stari Slankamen - Beograd Segedina itd - 22 eura; 45 km. plovidba Dunavom - 2 dana plovidbe Becej-Ada. Ada-Senta - 42 eura; 4h - 3 dana plovidbe Ada-Senta; Senta-Kanjià; Kanjià-Segedin 14h polazak iz Starog Slankamena - 60 eura; 18h dolazak u Beograd - 4 dana plovidbe Beograd-Titel, Titel-Aradac, Aradac-Becej, Becej-Ada - 76 eura; Tro{kovi za ovu sedmodnevnu Regatu: - 5 dana plovidbe od Beograda do Sente; ili od Titela do Kanjiè, Preno}i{te u Segedinu za tri no}i u bungalovima 33 Eur + ili od Starog Be~eja do Segedina - 90 Eur; ishrana, pi}e, ulaznice 30 eura (obavezni deo) + preno}i{te u - 6 dana plovidbe od Beograda do Kanjiè, ili od Titela do Senti, Novom Be~eju, Titelu ili Starom Slankamenu oko 40 eura Segedina - 102 eura; + ishrana i pi}e za ~etiri dana 80 eura + brod ,,Trajan" 50 eura. - plovidba tokom ~itave Regate 7 dana na brodu „Trajan” od Total: 233 eura sa preno}i{tem u objektima, odnosno 180 eura Titela do Segedina, 6 dana + jedan dan u dolasku od Beograda u varijanti sa preno}i{tem u {atoru (tro{kovi prevoza do do Titela - 112 eura po osobi. Segedina nisu ura~unati).

MAJ JUN 2012.

Rot20-21:Rot20-21.qxd

4.5.2012

18:15

Page 2

Sme{taj: - U svojim {atorima koje je mogu}e postaviti na svakom preno}i{tu (uklju~uju}i i kamp u Segedinu), bez ili uz minimalnu nadoknadu. Ili: - U Titelu Hotel ,,Tisa", sme{taj sa doru~kom 1.340.- din. po osobi u dvokrevetnoj sobi; - U Aradcu - motel ,,Debeli lad", sme{taj sa doru~kom 1.330.din. po osobi u dvokrevetnoj sobi; - U Starom Be~eju - Hotel ,,Bela la|a" sme{taj sa doru~kom 1.860.- din. po osobi u dvokrevetnoj sobi; - U Novom Be~eju - Hotel ,,Tiski cvet" sme{taj sa doru~kom 1.150.- din. po osobi u dvokrevetnoj sobi; - U Adi - Hotel ,,Park", preno}i{te 1.500.- din. po osobi u dvokrevetnoj sobi; - U Senti - Pansion ,,Ana'', preno}i{te 1.100.- din. po osobi u dvokrevetnoj sobi; - U Kanjiì - Privatni sme{taj u prvorazrednim sobama od 700 do 1.000 din. po osobi u dvokrevetnoj sobi; - U Segedinu - Sme{taj u Kampu, 11 eura po osobi u dvokrevetnim bungalovima, ili u skromnijim hotelima (Dom****. Alfa***, Tisza***, Tisza Sport***, Kata Luxus Panzio***)po ceni od 30 do 80 eura po osobi u dvokrevetnoj sobi; - U Starom Slankamenu motel ,,Kej" sme{taj sa doru~kom 1.200. din. po osobi u dvokrevetnoj sobi. Tisa Tisa (ma|arski: Tisza) je reka, najve}a leva pritoka Dunava. Proti~e kroz Panonsku niziju. Izvire u Ukrajini, na Karpatima u oblasti Bukovina, i dalje prolazi kroz Ma|arsku, Rumuniju, Slova~ku i Srbiju. Uliva se u Dunav kod Starog Slankamena. Tisa je duga~ka 1.358 km. U Vojvodini Tisa deli Ba~ku (desna obala) i Banat (leva obala). Najve}e pritoke su Begej, Bodrog, Zlatica, Koro{, Mori{ (najve}a), Samo{ i [ajo. Tisa je plovna na duìni od 532 km. Ba~ki kanal povezuje Tisu sa Dunavom, a Begejski kanal sa Tami{em. Zna~ajniji gradovi na Tisi su: Tokaj, Solnok, ôngrad, Segedin, Senta i Be~ej. (Izvor: Ýikipedia - slobodna enciklopedija) Segedin Jedan od najatraktivnijih programa tokom na{e Regate bi}e boravak u Segedinu, u koji stièmo iz Kanjiè u ponedeljak, 16.07. u popodnevnim ~asovima, a napu{tamo 19.07.2012. (Ko ùri moè da napusti Segedin i dan ranije, 18.07.2012. jer }e to za sve u~esnike biti ,,slobodan dan”). Kao {to je najavljeno, Regata }e biti sme{tena u dobro ure|enom kampu, na levoj obali reke Tise, nedaleko od centra grada. Kamp pruà slede}e usluge: Preno}i{te u bungalovima po ceni od 6.254.- Ft, sa ura~unatim porezom na turisti~ke usluge za dvokrevetnu sobu, sto u eurima iznosi 11 eura po osobi. Mogu}nost postavljanja {atora, kampera i priveza na obali, po ceni od 1,4 eura za {ator, ili 3 eura za kamper; ili 3,5 eura za privez broda, plus 5 eura po osobi dnevno, uz mogu}nost priklju~ka na struju za 1,5 euro. U cenu je ura~unato kori{}enje tri bazena sa lekovitom vodom; peskoviti tereni za odbojku i fudbal; mobilni domet; organizacija svih doga|aja i manifestacija; besplatan parking; zajedni~ki toaleti, tu{ kabine i sudopere sa toplom vodom; 24-~asovno obezbe|enje; prodavnice, MAJ JUN 2012.

bife, restoran (osveàvaju}a pi}a 1-1,5 euro; pivo ? l. 1,2 Eur; supe, ~orbe 2-3 euro; topla jela 4-6 eura porcija itd); dozvoljen je i unos i priprema hrane u kampu u sopstvenoj reìji. U neposrednoj blizini kampa nalazi se i savremeni ,,AÜua park”. Ono {to treba znati o Segedinu Segedin je grad u ju`noj Ma|arskoj na u{}u reke Mure{ u Tisu. Predstavlja regionalni centar jugoisto~nog dela zemlje. Ovaj ure|eni evropski grad, poplo~anih trgova i ornamentisanih gra|evina, ima vi{e turisti~kih atrakcija nego mnogi drugi gradovi u regionu. Ma|arska je poznata po najve}em kori{}enju i gajenju paprike na svetu. Stoga su pravi ma|arski specijaliteti, koje moète okusiti u Segedinu, uglavnom jela koja sadrè crvenu papriku. Ovo povr}e je u Segedinu zastupljeno u toj meri da postoji ~ak i segedinski Muzej paprike. U drugom odeljku iste zgrade nalazi se Muzej Pik salame, ~uvene salame iz Segedina. Ovaj proizvod koji predstavlja drugi ponos grada tako|e je dosta zastupljen na menijima u Segedinu. Poreklo imena grada moè se dvojako objasniti: sizget - ostrvo i ma|arska re~ za ugao, jer se reka Tisa pod pravim uglom uliva u reku Dunav, a Mure{ u Tisu. Poznat je po svom Univerzitetu, koji je ~uven {irom sveta na polju biolo{kih istraìvanja. • Srbi se prvi put u Segedinu spominju u vreme otomanske vladavine, a najvi{i uspon doìvljavaju u prvoj polovini 18. veka kada je izgra|ena Srpska pravoslavna crkva u najuèm delu grada. • Segedin je poznat po velikoj osun~anosti u toku godine i orijentalnom za~inu koji je ovde donet u 16.veku - paprici. Gradski specijaliteti su Sekelji gula{ i Pik salama • Razgledanje grada uz pratnju vodi~a: - Gradska ku}a - Széchenyi trg (glavni trg ) - Klauzál trg - Zavetna crkva sa gvozdenim „Vratima ìvota” - Srpska pravoslavna crkva - T.C Szegedplaze ili do hiper marketa ( Cora, Metro…..) Srbi u Segedinu Srbi se u Segedinu prvi put spominju za vreme otomanske vladavine. Najvi{i uspon doìvljavaju u prvoj polovini 18. veka na po~etku vladavine Habzburgovaca. Srpska pravoslavna crkva danas je u najuèm gradskom jezgru. Danas u Segedinu ima oko 350 Srba {to predstavlja veliku skupinu za srpsku manjinu u Ma|arskoj. Najve}i broj njih ìvi na kraju isto~nog dela grada, nekada{njem selu Sirig koje 1973. godine priklju~eno gradu, kada ~ine polovinu gradskog stanovni{tva. Sirig (ma|. Szõreg ) je nekada{nje selo, danas deo grada Segedina, ùpanija ôngrad u republici Ma|arskoj. Sirig je poznat po prisutnosti srpske manjine nekada veoma brojne, a danas i dalje prisutne. Sirig se nalazi u ma|arskom severnom delu Banata isto~no od Segedina udaljenom nekoliko kilometara od naselja. [irenjem grada posle Drugog svetskog rata Sirig se prostorno povezao sa njim, a zvani~no je pripojen gradu 1973. Godine. U naselju i danas ìvi nevelika srpska zajednica i postoji stara Srpska pravoslavna crkva. Posle Prvog svetskog rata ve}i deo srpskog stanovni{tva se iselio u srpske delove novoformirane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Selo je veoma poznato po proizvodnji ruà (najve}e koli~ine u Ma|arskoj) a u vezi sa ovom delatno{}u i popularni godi{nji festival ruà.

Do skorog vi|enja na Regati! Organizacioni Odbor

Rot22-27:Rot22-27.qxd

4.5.2012

15:56

Page 1

40. GODINA [KOLE ZA ZA[TITU VIDA „DRAGAN KOVA^EVI]” U BEOGRADU

SPECIJALNA KU]A ZNAWA snovna {kola „Dragan Kova~evi}” koja se nalazi u beogradskoj [afarikovoj ulici broj 8, u sredu, O 21. marta ove godine obele`ila je prigodnom proslavom ~etrdeset godina rada. Ova {kolu ~ini specijalnom {to u odeqewima ima po deset |aka, {to se sa wima radi i po grupama ili individualno. Slepi ili slabovidi u~enici u svakoj u~ionici imaju specijalne ra~unare sa posebnim programom koji im omogu}ava da ~itaju i pi{u na ekranu pretvaraju}i tekst u govor. Odnedavno, u u~ionicama se nalaze i tri TV lupe (firme FATIF – Milano, Italija) namewene olak{avawu u~ewa dece sa smetwama u razvoju, poklon Ro-

tari kluba Beograd i beogradskih Rotari klubova. Ove lupe deo stranice sa tekstom ili fotografijama prikazuju zna~ajno uveli~anim na ekranu, pa ih |aci jasnije vide i zapa`aju detaqe u uxbenicima, kwigama i radnim sveskama. Na sve~anoj priredbi direktorka {kole Olivera Abadi} ne kriju}i zadovoqstvo, pozdravila je prisutne goste i tom prilikom svima koji poma`u ovu izuzetnu prosvetnu ustanovu, podelila poveqe, kao mali znak pa`we za sve {to ~ine da u~enici {kole {to normalnije prate nastavu i borave u ure|enim i ~istim u~ionicama, kabinetima, hodnicima, sali, dvori{tu í

Rot22-27:Rot22-27.qxd

4.5.2012

15:57

Page 2

AKTIVNOSTI ROTARAKT KLUB BEOGRAD

BEOGRADSKE „MA[TARIJE” U EVROPSKOM ROTARAKTU Projekat humanitarne pozori{ne predstave namewene osobama o{te}enog sluha u ~ijoj realizaciji su svesrdno pomogli i ~lanovi Rotari kluba Beograd kupovinom karata, pro{ao je prvi krug izbora za najboqi Rotarakt projekat u Evropi (Best European Social Project). Dvojezi~nu predstavu „Ma{tarije” (na srpskom i znakovnom jeziku) izvelo je inkluzivno pozori{te „Slu{aj moje ruke”, a prihod od prodaje karata u iznosu od 40.000 dinara namewen je Udru`ewu tuma~a za lica o{te}enog sluha – UTLOS. Predstava je uvr{tena me|u 25 najboqih projekata u evropskom Rotaraktu u konkurenciji 52 projekta iz Evrope.

Ova pozori{na predstava odràna je u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, 27. 11. 2011. godine, kada je Rotarakt klub Beograd obeleìo bratimqewe sa Rotarakt klubom Zagreb i tako ozvani~io vezu izme|u dva najstarija kluba u Srbiji i Hrvatskoj. Pet najboqih projekata bira}e se 10. aprila, a pobednik }e biti progla{en na gala ve~eri u okviru EUCO Evropske konferencije u Moskvi, 26.maja. Uzimaju}i u obzir da je Rotarakt klub Beograd jedini iz ditrikta 2483 ~iji je projekat pro{ao daqe, jo{ jednom se u ime RTK Beograd zahvaqujem Rotari klubu Beograd na podr{ci u realizaciji ove predstave i èlim jo{ puno uspe{nih zajedni~kih akcija í Srda~an pozdrav, Milan Markovi} Predsednik 2011/2012 ROTARI KLUB ZEMUN

AKCIJA ZAVE[TANJA ORGANA PUTEM POTPISIVANJA DONORSKIH KARTICA Rotari klub Zemun je 6. marta 2012. godine pokrenuo jo{ jednu izuzetno humanu akciju, pokazav{i na plemeniti na~in zna~aj davawa, ovoga puta potpisivawem donorskih kartica. Toga dana je na redovnom sastanku sa nama bio dr Zoran Kova~evi}, ne~elnik Klinike za nefrologiju VMA, zatim predstavnici udru`ewa „Sve za osmeh” koga ~ine roditeqi dece sa transplantiranim organima ili na dijalizi i predstavnici novinara. Svi okupqeni oko humane ideje zave{tawa organa. U Srbiji ima 5.000 bubre`nih bolesnika, od ~ega 3.850 na hemodijalizi i 450 na peritoneumskoj dijalizi. Ove se brojke godi{we uve}avaju za oko 500 novih bolesnika. Na listi ~ekawa za bubreg je ve} oko 4000 bolesnika a pored toga boleMAJ JUN 2012.

snici ~ekaju na presa|ivawe gu{tera~e, srca, jetre, ro`wa~e i drugih organa i tkiva. Na`alost, ve}ina bolesnika sa liste ~ekawa ne~e do~ekati organ za presa|ivawe, pa se ~esto pribegava presa|ivawu od `ivog donora, ukoliko je to mogu}e. Godi{we potrebe za presa|ivawem organa u Srbiji su 400-500 transplantacija bubrega, 100-150 jetre i 20-30 srca. Samo 10 do 15% bolesnika ima sre}u da neko od srodnika

odgovara i da se moè uraditi transplantacija od ìvog donora, a svi ostali su osu|eni da ~ekaju kadaveri~ku transplantaciju. Situacija bi bila zna~ajno unapre|ena ako bi dva do tri miliona gra|ana zave{talo svoje organe. Napomiwemo da kadaveri~ni davaoci organa mogu biti osobe sa utvr|enom mo`danom smr}u koje se za ìvota nisu pismeno izjasnile da se protive tom ~inu. Drugi uslov za uzimawe organa je da ne postoje kontraindikacije kao {to su maligna oboqewa davaoca, sistemske infekcije, oboqewe bubrega i drugo. U na{oj zemqi nema dovoqno organa za transplantaciju, a odre|ene predrasude i neinformisanost u pogledu donirawa organa postoje i pored sve ~e{}e medijske edukacije. Da bi transplantacijsko le~ewe zaista zaìvelo, neophodno je u~e{}e ~itavog dru{tva. Kqu~ne poruke upu}ene javnosti su da je presa|ivawe efikasan na~in le~ewa, da donosi dobre rezultate u preìvqavawu ina~e neizle~ivih bolesnika i da je to jedini na~in da se spasu ìvoti mnogih terminalnih bolesnika. ^lanovi Rotari kluba Zemun su prepoznali zna~aj zave{tawa organa, ~iwenicu da bi oni mogli postati potrebni nama ili na{im najbliìma, i sa ponosom su se opredelili za humani ~in potpisivawa donorskih kartica. Time smo jo{ jednom u pravom duhu rotarijanstva pokazali da nas krasi ~ovekoqubqe i plemenitost. Ovom prilikom apelujemo na na{u bra}u i sestre i sve qude koje poznajemo da se tako|e opredele za ovaj ne samo

Rot22-27:Rot22-27.qxd

4.5.2012

15:57

Page 3

human ve} i promi{qen ~in i da daqe {ire krug donora, po{tuju}i na~elo solidarnosti i reciprociteta. Zainteresovane osobe za u~e{}e u akciji zave{tawa organa putem potpisivawa donorskih kartica se, pored kontakata VMA i Klini~kih centara Srbije, uvek mogu obratiti i na{em klubu. Bi}e nam zadovoqstvo da po potrebi dostavimo vi{e informacija o ovom plemenitom ~inu i da ga, bar u rotarijanskoj zajednici, daqe promovi{emo í

NOVO IZ FONDACIJE „SOLIDARNOST SRBIJE” U skladu sa vaè}im Zakonom o zadu`binama i fondacijama, Fondacija solidarnosti Srbije promenila je naziv u Fondacija „Solidarnost Srbije”. Razlika je neznatna, a na{i ciqevi isti – nesebi~na pomo} onima kojima je potrebna. Fondacija „Solidarnost Srbije” je 20. marta 2012. god. uru~ila donaciju Sneàni Mijovi}, samohranoj majci ~etvoro dece iz Barajeva. Najstarije dete, Anastasija, ide u {esti razred, An|ela u ~etvrti, Jelisaveta ima ti i po godine, a Vojin godinu dana. Nakon smrti drugog supruga, Sneàna ìvi jako te{ko,

bjavqene kwige pesama, koja }e prvi put biti dodeqena posledwe nedeqe juna 2012.godine, na sve~anosti u Ku}i \ure Jak{i}a, u Skadarliji. @iri za dodelu nagrade (u sastavu: Du{an Stojkovi}, predsednik, i ~lanovi: Radivoje Markovi} i Milo{ Jankovi}), na svojoj sednici odrànoj dana 04.04.2012. godine, konstatovao je da se na konkurs javilo 125 autora. Od tog broja, ìri je u uì izbor uvrstio 28 rukopisa, od kojih }e na narednoj sednici, polovinom aprila, svaki ~lan ìrija predloìti i najuì izbor od ukupno 5 (pet) kandidata, izme|u kojih }e se, na sednici krajem aprila, glasawem ~lanova ìrija odabrati i kona~ni pobednik – kome }e posledwe nedeqe juna 2012. biti uru~ena nagrada – \urin {e{ir (nagrada se sastoji od unikatnog, ru~no ra|enog {e{ira, po ugledu na {e{ir koji je nosio \ura Jak{i}, plakete – bareqefa u bronzi, sa likom \ure Jak{i}a, rad vajara Ostoje Balkanskog i {tampawa pobedni~kog rukopisa u formi kwige, u tiraù od 500 primeraka). Najkrupnija i najzna~ajnija investicija Fondacije „Solidarnost Srbije” koja je relizovana krajem marta i po~etkom aprila ove godine je sanacija fasade zadu`bine Alekse Krsmanovi}a u ulici Terazije broj 34. O~uvawe zadu`binske imovine je bitan segment Statutom utvr|enih ciqeva Fondacije kojim ona i na ovaj na~in ~uva zadu`bine od propadawa i po{tuje testamentom utvr|enu voqu ostavioca zadu`bina. în sanacije fasade je dobar uvod pred obeleàvawe 45. godina postojawa i rada Fondacije koji }e biti obeleèn 29. maja ove godine. Za tu priliku, u izradi je Monografija koja svedo~i o dugogodi{wem plodnom, humanitarnom radu Fondacije „Solidarnost Srbije” í JEDNO SASVIM (NE)OBI^NO VEÊ U ROTARI KLUBU BEOGRAD ILI

DESET GODINA IÝC BEOGRAD Kao i svakog ~etvrtka u zakazano vreme, ~lanovi Rotari kluba Beograd po~iwu svoje vi|ewe i druèwe uz ve~eru. Ve~e, petog aprila ove godine bilo je sve~ano, jer su Klub posetile ~lanice INNER ÝHEEL KLUBA BEOGRAD. U predivnom ambijentu hotela HÙATT odràn je sve~ani zajedni~ki sastanak ~lanica IÝC Beograd i ~lanova Rotari kluba Beograd. Naime, IÝC Beograd je zajedno sa rotarijancima proslavio lep jubilej – deset godina od osniva~ke Skup{tine IÝC Beograd odràne tako|e u hotelu HÙATT, 04. aprila 2002. godine. U izuzetno prijatnoj atmosferi na dobrodo{lici upu}enoj od strane predsednika RK Beograd Veska Kova~evi}a uzvratila je prigodnim re~ima predsednica IÝC Beograd za 2011/12. godinu Svetlana Ko{anin.

sa ukupnim primawima od 17.000 dinara, koliko zajedno iznose porodi~na penzija i socijalna pomo}, pa kada plati tro{kove stanovawa, ostaje desetak hiqada od kojih mora decu da prehrani, obu~e... Fondacija „Solidarnost Srbije” dodelila joj je, pored nov~ane pomo}i i obu}u, ode}u, hranu i ku}nu hemiju. Fondacija „Solidarnost Srbije” i Ku}a \ure Jak{i}a ustanovili su novu kwi`evnu nagradu „\urin {e{ir” za rukopis neo-

MAJ JUN 2012.

Rot22-27:Rot22-27.qxd

4.5.2012

15:57

Page 4

Svetlana Ko{anin i Vesna Brajer

O radu Kluba u proteklih deset godina inspirativno je podsetila Vesna Brajer, osniva~ i ~arter predsednica IÝC Beograd najaviv{i ujedno 15. Inner Ýheel Convention od 17. do 21. aprila 2012. godine u Istanbulu. U~e{}e u radu ove Konvencije uze}e Vesna Brajer i Marica Vu~i} - Ki{geci iz Novog Sada. Dru`ewe sa devet dragih dama uz prijatno }askawe, {ale, smeh i, naravno, za uspomenu, nastali su snimci i obe}awe da }e biti novih, do skorog vi|ewa, kada budu prisutne i ostale ~lanice Kluiba. Sve nove ~lanice su dobrodo{le jer, budu}nost Inner Ýhella je u na{im rukama! Vesna Brajer Charter Predsednica IÝC Beograd

Kontakt: ul. Kursulina 14 11000 Beograd tel: +381 11 2436 522 mob.tel: +381 63 236 790 e-mail: vesna@brajer.net

ROTARI KLUB BEOGRAD ^UKARICA

POSETA DECE IZ KUD-a „KRIVA REKA” selo Berivojce sa Kosova i Metohije I ove godine 30-oro dece uzrasta od 7-11 godina iz KUD-a „Kriva Reka”, selo Berivojce sa Kosova i Metohije sa direktorom KUD-a Draganom Anti}em i njegovom suprugom Radmilom na{i su gosti za vreme Uskr{njih praznika u periodu od 11-14. aprila 2012. godine. Program posete je bio slede}i: • u sredu, 11. aprila 2012. od 11-18 ~asova deca su boravila na Adi Ciganliji; MAJ JUN 2012.

• u ~etvrtak, 12. aprila 2012. od 10-18 ~asova deca su imala sportske aktivnosti na Umci, bili u poseti bioskopu „RODA” i obi{li Crkvu „Sveti \or|e” na ^ukarici; • u petak, 13. aprila 2012. od 10-18 ~asova deca su bila u obilasku Avalskog tornja, Hrama Svetog Save, stadiona „Crvene Zvezde” i „Partizana” i Knez Mihajlove ulice; • u subotu 14. aprila 2012. od 10-13 ~asova deca su obi{la „Beo Zoo Vrt” i Kalemegdansku tvr|avu. U 14 ~asova organizovan je ru~ak u restoranu „BAS” Beograd, a zatim su autobusom oti{li ku}i. ^arter predsednik Vladimir Mati}

Rot22-27:Rot22-27.qxd

4.5.2012

15:58

Page 5

NEKI VA@NI DATUMI

PREDAVANJE PROFESORA MARSELA VAN DE VORDEA, ^LANA RK BEOGRAD ^UKARICA Beograd, 12. april 2012. godine, hotel „Kontinental” u 18 ~asova. Predavanju suprisustvovali: DG Vesna Baltezarevi}, DGE Nikola Obradovi},PDG Vojislav Miti}, PDG Dragan Brajer, predsednici, sekretari i ~lanovi Rotari klubova iz Beograda, Sremske Mitrovice,Zrenjanina, Velikog Gradi{ta, Ni{a, potencijalni ~lanovi Rotari klubova, ukupno preko 50 rotarijanaca i gostiju. Tema: „SRBIJA U EVROPI”-Strategija nau~nog i tehnolo{kog razvoja ekonomske Unije.

MAJ 3 – REPUBLIKA POLJSKA – DAN USTAVNOSTI / 1791 / 8 – ROTARI KLUB BEOGRAD registrovan je kao udru`ewe gra|ana 7. maja 1992. a prihva}en od ROTARÙ INTERNATIONALE odlukom Borda Direktora od 8. maja iste godine. 8 – ROTARI KLUB KUCURA VRBAS je ~arterovan / 2011 / 9 – ROTARI KLUB NOVI SAD DUNAV je ~arterovan / 2005 / 17 – KRALJEVINA NORVE[KA – DAN USTAVNOSTI /1814 / 17 – ROTARI KLUB KULA je ~arterovan / 2005 / 25 – REPUBLIKA ARGENTINA – DAN REVOLUCIJE / 1810 / 30 – ROTARI KLUB BEOGRAD SINGIDUNUM je sve~anim uru~ewem Poveqe primqen u RotarÚ International / 1996 / 31 – ROTARI KLUB BUDVA je ~arterovan / 2002 /

JUN

U svom uvodom izlaganju prof. Marsel Van de Vorde je ukratko upoznao prisutne sa svojom bogatom biografijom sa posebnom napomenom da je savetnik za obrazovanje predsednika Saveta Evropske unije Hermana van Rompuja. Tvorac je programa razmene studenata pod nazivom „ERAZMUS” i jedan od autora „BOLONJE”. Govorio je o unapre|enju obrazovanja u EU i o mogu}nostima mladih i talentovanih studenata da br`e do|u do informacija i poznatih instituta radi svog usavr{avanja. Posebno je napomenuo da, i pored velike ekonomske krize, bud`et za obrazovanje je ostao isti. Za na{e mlade nau~nike ukazao je na mogu}nost uklju~ivanja u posebne projekte za dunavske zemlje. Nakon vrlo zanimljivog predavanja i datih odgovora na postavljena pitanja (DGE Nikola Obradovi}, Davor Papac, Petar Miljkovi}) predavanje je zavr{eno burnim aplauzom prisutnih í

2 – DAN REPUBLIKE ITALIJE / 1946 /... FESTADELLA REPUBBLICA Druga subota – UJEDIWENO KRAQEVSTVO VELIKE BRITANIJE I SEVERNE IRSKE – RO\ENDAN KRALJICE ELIZABETE II /1926 / 5 – KRALJEVINA DANSKA – DAN DR@AVNOSTI 5 – ROTARI KLUB BEOGRAD DEDINJE je ~arterovan /2009 / 6 – KRALJEVINA [VEDSKA – DAN ZASTAVE 7 – ROTARI KLUB ZAJEÂR je ~arterovan /2007 / 10 – ROTARI KLUB VELIKO GRADI[TE je ~arterovan / 2010 / 12 – RUSKA FEDERACIJA – NACIONALNI DAN 12 – ROTARI KLUB BEOGRAD INTERNATIONAL je ~arterovan /2004 / 13 – ROTARI KLUB ULCINJ je ~arterovan / 2006 / 15 – ROTARI KLUB LESKOVAC je ~arterovan / 1935 / 23 – VELIKO VOJVODSTVO LUKSEMBURG – DAN DR@AVNOSTI 25 – REPUBLIKA HRVATSKA – DAN DR@AVNOSTI / 1991 / 25 – REPUBLIKA SLOVENIJA–DAN DR@AVNOSTI/1991/ SovereigntÚ, National DaÚ 27 – ROTARI KLUB BA^KA TOPOLA je ~arterovan / 2007 / 28 – ROTARI KLUB KRALJEVO je ~arterovan / 2002/ 28 – ROTARI KLUB KRU[EVAC je ~arterovan / 2002 / 28 – ROTARI KLUB ÂÂK je ~arterovan / 2002 / 30 – ROTARI KLUB BEOGRAD CENTAR je ~arterovan / 2004 / 30 – ROTARI KLUB SMEDEREVO je ~arterovan / 2006 / 30 – ROTARI KLUB PANÊVO – MIHAJLO PUPIN je ~arterovan /2008 / 30 – ROTARI KLUB FRU[KA GORA je ~arterovan / 2009 / ROTARI KLUB SENTA je ~arterovan / 2006 / ROTARI KLUB BAR je ~arterovan / 2009 /

MAJ JUN 2012.

Rot22-27:Rot22-27.qxd

4.5.2012

15:58

Page 6

Rot28-29:Rot28-29.qxd

4.5.2012

18:37

Page 1

[ETA(J)MO SRBIJOM

PUT ZA KREPIÊVAC ZAPIS utem za Boqevac i daqe za Zaje~ar, levo ostaje Krivi Vir gde se pripremaju najboqe krivovirske puweP ne crvene suve paprike, desno je manastir Lozica, a kod Lukova, posle tri i po kilometra, skre}em levo, ulazim u selo Jablanicu. Drinkeri u lokalnoj kafanici utrkuju se, ve} pripiti, da objasne kako da stignem do manastira i pokazuju}i rukom da nastavim putem {to vodi ka planini Malinik i jo{ mi govore kao u poverewu da je nedavno probijen put – buldoèrom. Ti{inu vrelog julskog podneva remeti zvuk motora automobila. Pra{ina od suve, ispucale zemqe, brazde od to~kova, razni otisci. Put grbav, uzan. Levo se skre}e na jo{ uzaniji put koji natkriquju stoletna stabla sva u zelenim kro{wama prave}i potrebnu hladovinu i uzbrdo, posle stotinak metara ukaza se manastir, mala trolisna gra|evina, bez kubeta. Prepoznaje se osobeni stil gradwe moravske {kole. Crkva je zidana od kamena pa u belo omalterisana. Krepi~evac, kako ga opisuje hroni~ar, „udaqen od qudske sujete i ovejan legendama daleke pro{losti…” nalazi se u centru crnore~kog okruga, ispod kr{evitih Ku~ajskih planina, u kawonu Radovawske reke. Manastirsku portu gotovo da su preorale gusenice buldoèra koji je prokr~io put kojim se jedva moglo i tako ga pripremio za skori dolazak vladike, sve{tenika, veruju}eg naroda i namernika koji }e ovde sluìti ili slu{ati na dan Uspewa Presvete Bogorodice. Prazniku Velike Gospojine posve}en je ovaj manastir i iznad ulaza u zidu stoji ìvopisana freska Bogorodice s Hristosom izbledelih, ali jo{ uvek lepih, toplih boja. Zatvorena manastirska drvena vrata. Na wima zakucan maleni krst sa predstavom Raspe}a za koji stoji zadenuto 50 dinara. Stari, zar|ali krst i stara para. Jedva razgr}em okameweni pesak u metalnoj polici da bih upalio sve}u. Ni da{ka vetra i plamen je uspravan. Ni{ta od razgledawa zidanog ikonostasa i ìvopisa koji govori o ktitorima manastira i gde je neznani umetnik namolovao Georgija sina „Anovog” i wegovu suprugu Zoru sa sinom Manojlom. Za Georgija se smatra da je unuk Radul bega (1499–1508). Ovo je manastir o kome se malo zna. Ni godine gradwe, ni kako je tekao ìvot kroz vekove. Ba{ kao i za ve}inu manastira u Timo~koj krajini. Obnovio ga je, kaù, neki knez Golub iz obli`weg sela Jablanice u 18. veku, a jeromonah Akakije koji je do{av{i 1809. godine sa Svete Gore i Hilandara u ovaj manastir, ostavio je zapis u manastirskoj kwizi da je ovde postavqen za igumana voqom vojvode Hajduk Veqka Petrovi}a koji sa crnore~kim knezom Milisavom tako vra}a du{u ovom lepom manastiru. Posle propasti Srbije i odlaska Kara|or|a preko Save, nema pisanih tragova o manastirskom ìvotu, a tek 1895. godine, me{tani sela Jablanice traè od Sinoda da se obnovi manastir i ubrzo je wegov iguman Haxi Jovan... A krajem sedamdesetih godina minulog veka predstavi se u Gospodu jeromonah Konstantin, u dubokoj starosti, posledwi stare{ina manastirski, kao i igumanija Doroteja i wihovi grobovi stoje jo{ o~uvani na manastirskom grobqu, povi{e leve strane manastira.

Ulazim i pomeram istrulela drvena vrata. Grobqe je ogra|eno niskom drvenom ogradom, sada nakrivqenom, tek da neka zver ne u{eta. Visoka trava. Odavno nepoko{ena. Malo truda treba da bi se sve privelo nameni.

Dve nakrivqene kamene plo~e sa izbledelim slovima i ~etiri o~uvana spomenika koje slikam i sa kojih unosim u notes podatke: JEROMONAH OVDE PO^IVA KONSTANTIN M. BO@INOVI], 1875+1970. G. SPOMEN PODI@E PORODICA BO@INOVI] pa, slede}i: IGUMANIJA DOROTEJA R. 1910 G. + 1986. G. SPOMEN PODI@U ]ERKE MARA ANKA JELA SAVKA I SLOBODANKA ZETOVI MILAN IVAN I BOGOQUB i jo{: MONAHIWA JELISAVETA i: LI^ANIN ANGELINA EGUMANIJA R. 1883+20.6.1969. G. SP. POD. JANKO RADOSLAVA BRA]A SESTRE STOJADIN SAVETA STANA I DESA @IVOJIN POD. 1987. G.

MAJ JUN 2012.

Rot28-29:Rot28-29.qxd

4.5.2012

18:37

Page 2

UMESTO VAS [ETA(O) HAXI DU[AN GLU[AC Nema vi{e monaha. Nikoga. Ti{ina. Mir. Spokoj... …A ìvot s monasima postaje umetni~ko delo, a wihovo pojawe ìvot! Posle susreta sa wima uvek odlazim hrabriji i ispuwen, uvek imam utisak da sam ne{to dobio od wih… Ose}awe prisustva ne~eg vi{eg od materije, snaga samog postojawa i lepota boravka u mona{koj zajednici u qubavi kroz agape – radost ìvqewa! Veliki zvonik stoji izme|u manastira i grobqa. Zar|alo i patinom vremena prekriveno zvono. Preko puta crkve stoje ostaci uru{enog konaka, gomila drveta, i sloènih crepova sa tremom koji je nekad bio lep, stari zeleni sto, braon kredenac, ikona na papiru u ramu i pod staklom sa predstavom svetog Vaskrsewa Lazarevog, pala na drveni patos, druga sa predstavom sveta Tri Jerarha nakrivqena na zidu. Podièm ikonu, naslawam je uz zid. Poku{avam da pone{to dovedem u red, onako kako zami{qam da je nekad bilo. Prisustvo neke zmije, legla mo`da, pla{i me. Boja`qivo ulazim u sobicu. Na pragu prazna zelena fla{a ,,krato{ije''. Soba koja mi je u mislima oìvela...Ova soba je nestvarna; ona je nije videla. Ime jedne ène me odaje. Boli me jedna èna svuda po telu... Ali bol umine na ovom svetom mestu, prisustvo Boga je ja~e... Dosta je tamno, a svetlost mi prija. Zami{qam je. Prozori razlupanih stakala. Ja~e greje toplota sun~evih zraka. Unutra razbacane daske, xak, |ubre. Puno pra{ine koja se na moje pokrete diè poja~avaju}i prisustvo misti~nog i duhovnog. Naslagani crepovi skinuti sa krova konaka ~ekaju nove ruke i neimare, da opet pokriju ovaj konak, mona{ke kelije mo`da i tako {tite od propadawa i ki{a koje ovde umeju da budu obilne i snegova koji donose dugu i hladnu zimu. Nedaleko je ozidani izvor sa dve ~esme iz kojih te~e hladna voda koja prija u vrelini julskog nedeqnog dana. Rashla|ena zemqa od vode koja stalno te~e, vlaga koja ~ini doìvqaj prijatnosti i sveìne jo{ ve}im. Pored je mali grm sa ruàma. Tri grane pune trwa. I pupoqci. Ko zna kako je uspeo ba{ tu da izraste. Bo`ja voqa. Nekoliko sve}a, plasti~na ~a{a lilkaste boje, naslowena nagaravqena ikona u staklu i ramu. Mati na{a sa malim Isusom. Jedan od tri izvora hladne vode u okolini manastira. Lekovita voda koja le~i vid o~iwi. Ledena voda okrepquje èdno grlo, skidam nao~ari, umivam umorne o~i. Pogled se bistri, o{tri, radostan iznova ih kvasim... O~i moje... ...Gubio je vid, to ne priznaju}i. Bar ne glasno. ûvao je miris svoje sobe, pritvaraju}i prozor, misle}i na sopstvenu vidovitost, ili vidovitost zduha}a Mata

MAJ JUN 2012.

Glu{ca. Misle}i i na Borhesa koji je isto bio slep. I vidovit. Pro~itao u subotwoj novini koja je donela razgovor i drè}i veliku lupu, zapamtio re~i: ...Vojske me ve} opkoqavaju, horde... U blizini je ogromno drvo kru{ke - zapisa, oko koga se nekada slavio slovenski bog Vid na Vidovdan. Traìm lepe uglove za snimawe, Sunce je u zenitu i zraci se probijaju kroz grawe. Po{to volim drvo, wegovu maestoznost, snagu, toplinu, na neki na~in ve~nost drve}a, pa se onda postavqam ispod wih da bi i do mene doprla wihova veli~ina. Ispred manastira je gorostasna lipa savijena od godina. Od iskona ovo drvo ~uva od uroka i zla. Wena velika kro{wa pravi debeli hlad koji natkriquje i ubogaqeni konak. Ti{ina je gotovo potpuna. Samo je remetim hodom. Sedam zato na trem konaka i umirujem se. Misli se rasta~u, pa razilaze, pa nekako druga~ije vra}aju... ...Pogled sa visine... Splet puteva te~e kroz ìvot... biram kojim putem èlim da idem... Pa`qivo – iza ograde, slobodno – pa pored ograde... Ulazim u toplotu ìvota sa p{enicom u prvom planu. Sledim vijugav put koji se otvara pred nama, sa sakrivenim delovima koje treba otkrivati. Po~eti polako, imati boqi pogled na put i ako ima jo{ maglina, malo senki. Krenuti sve vi{e i vi{e i posmatrati sveukupnost i veli~inu svega. Uputiti se u alhemijsku promenu. Postati mek{i ali jak, i lopta i kamen. Dohvatqiv na pogled, ali na kraju nedodirqiv. Teìti ka osloba|awu. Mislim da bih ovde bio, ostao, do kraja Vremena... Ose}am da sam ovde proveo dan u kome je veli~ina zemaqske vibracije doprinela ose}aju puno}e i celokupnosti. O, jo{ je lep{a lepota lepoga Zbog svih ukrasa {to joj vernost daje! Ruà je lepa, al' je lep{a stoga [to u woj slatki miris dugo traje. I divqa ruà lepu boju ima Kao i ruà {to miris stvara, I wu na trwu, radost obuzima Kad joj dah letwi pupoqke otvara. U izgledu je wena sva ~ar samo. Te nevoqena svene, beskorisna. A smr}u ruè kojoj miris znamo Tek stvaraju se ~ar i bit mirisna. Kad ti lepota svene i posivi Tvoja }e vernost kroz moj stih da ìvi. * Manastir Krepi~evac spada u prvu kategoriju spomenika od republi~kog zna~aja i za{ti}en je zakonom od 1967. godine í * „SONET 54”, Vilijam [ekspir engleski pisac i dramaturg jedan od najve}ih pisaca svih vremena (1564+1616)

Rot30-31:Rot30-31.qxd

4.5.2012

18:19

Page 1

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

KRHKO JE ZNAWE...

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

PROVERITE GA

061.23(497.11)

BROJ 15 i 17 MAJ / JUN 2012. GODINA II (LææIæ) Distrikt 2483 Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Izdr`ava se od oglasa i donacija. Podr`ite ga. Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Zoran Zdravkovi} E. po{ta: rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs Mi smo uredili prole}no-letwi broj SRPSKOG ROTARA:

Nikola P. Obradovi} Zoran Zdravkovi} Mirjana Milivojevi} ^edomir Petriwac Haxi Du{an M. Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} Tira`............................................................1300 Rukopisi {tampani........}irilicom i latinicom Pismo.................................................. helvetika Hartija.........................taba~ni blok 110 grama Korice............................. kunstdruk 160 grama [tampa......................... grafi~ki ateqe „KUM” 11222 Beograd, Olge Joji} 4 B Oglasi se dostavqaju u Photoshopu, 300 piksela po in~u, na e-mail ili CD. PUN FORMAT OGLASA JE: 1/1 26,5 h 20 cm - K2, K3, K4 ............. 300 evra 1/1 unutra{wa strana........................ 250 evra 1/2 20 h 13 cm – horizontalno.......... 150 evra 1/4 20 h 6,2 cm – horizontalno .........100 evra 1/8 9,7 h 6,3 cm – horizontalno ..........70 evra 1/2 26,5 h 9,7 cm – vertikalno 1/4 13 h 9,7 cm – vertikalno 1/8 13 h 4,5 cm – vertikalno Za oglase uplatiti u dinarima po sredwem kursu NBS na dan uplate. PIB 103557058 Ra~un 255-0037390101000-41 otvoren kod Privredne banke Beograd a.d. NE ODGOVARAMO ZA SADR@INU OGLASA.

SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm

DESET (O)LAKIH PITAWA, I BEZ SLIKA

Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

^arter proslava Rotari kluba Beograd, zajedno sa Rotari klubom Zagreb odr`ana je na Vidovdan, 28. juna 1919. godine na...?

U svojoj istoriji, Rotari klub Beograd u dokumentima Rotarija upisan je u razli~itim distriktima. Wih je ukupno...?

2 3

Sveta carska lavra, kako je zovu, podignuta je 1196. godine. Nalazi se na mawe od 50 km. od Ivawice, a nekada je bila politi~ki, kulturni i duhovni centar u Srba. Pored Bogorodi~ine crkve iz 1196. godine, tako|e ima i mawu crkvu Svetih Joakima i Ane iz 1314. godine, kao i crkvu Nikoqa~u iz 13. veka. Na prilazima se mogu videti isposnice Svetog Save. To je...?

Koju na{u re~ svakako treba napisati pogre{no?

Jedna ptica i visoki crkveni dostojastvenik imaju isti naziv?

Na zvani~noj zastavi Rotarija koja je usvojena na Konferenciji u ameri~kom gradu Dalasu 1929. godine nalazi se amblem u zlatnoj boji. Koje je boje zastava Rotarija?

4 5

Izgra|en je u isto~wa~kom stilu i predstavqa remek delo tada{weg graditeqstva. Ima 11 lukova sa blagim usponom prema sredini i silaznom rampom na levoj obali. Iznad lukova ~itavom duìnom proteè se profilisani venac iznad koga je ograda. Ukupna duìna iznosi 179,5 metara, visina 15,40 metara, a {irina 6,30 metara. Gra|en je od kamena, sedre. Iznad {estog stuba nalaze se sa obe strane pro{irewa. Na prilaznoj rampi leve strane nalaze se tri otvora zavr{ena prolomqenim lukovima. Na sredini je izra|ena sofa koja je predvi|ena za odmor prolaznika, a preko puta sofe je ugra|en kameni portal. U julu 2007. godine upisan je u listu svetske kulturne ba{tine UNESKA. To je...?

MAJ JUN 2012.

6 7

Rotarijanci se pridràvaju ~etiri osnovna principa da bi ostvarili ideal visokih eti~kih standarda i sluèwa. To su: ciq Rotarija, princip klasifikacije, test ~etiri pitawa i Avenije sluèwa kojih ima...?

Prema procenama OUN najgu{}e naseqeno podru~je u Zapadnoj Evropi je grad...?

Igra ve{tica, haos je...?

RE[EWE KVIZA: 8. Pet: sluèwe klubu, sluèwe u struci, sluèwe zajednici, me|unarodno sluèwe i sluèwe novim generacijama 9. Pariz 10. Vrzino kolo

ISSN 2217-723æ