Srpski rotar br 17 i 18 by Milica

9.7.2012

13:41

Page 1

D-2483

JUL / AVGUST 2012. • GODINA II (LææIæ)

BROJ 17 i 18

ISSN 2217-723æ

BELE LA\E

TISOM DO SEGEDINA

2012–2013.

K_1:K_1.qxd

ZORAN ZDRAVKOVI]

NIKOLA OBRADOVI]

SAKUJI TANAKA

predsednik Rotari kluba Beograd

guverner D-2483 Srbija i Crna Gora

predsednik RotarÚ International

K_2:K_2.qxd

6.7.2012

18:50

Page 1

PORUKA PREDSEDNIKA RI

RODITELJSKO PISMO

JUN 2012.

Za vas koji imate roditelje, za vas koji ste roditelji, za vas koji ste imali roditelje, za vas koji znate one koji imaju roditelje, za vas koji poznajete ne~ije roditelje. Draga naša deco, sada još nismo ostarili, a kada nas budete videli takve, budite strpljivi sa nama i pokušajte nas razumeti. Ako se zaprljamo za vreme jela, i ako se ne moèmo sami obu}i, budite strpljivi. Setite se ~asova, koje smo potrošili dok smo vas tome nau~ili. I ako u razgovoru ponavljamo iste stvari uvek ponovo, nemojte nas prekidati, saslušajte nas! Kada ste bili mali, morali smo vam istu pri~u ~itati uvek ponovo, pre nego što bi utonuli u san. Ako se ne budemo èleli okupati, ne ismevajte nas i ne vreðajte. Setite se kako smo vas morali loviti po stanu i izmišljati hiljadu razloga, da bi ušli u kadu. Ako ne budemo èleli da jedemo, nemojte nas prisiljavati. Sami znamo najbolje, kada nam je hrana potrebna, a kada ne. Kad opazite naše nepoznavanje nove tehnologije, dajte nam vremena i nemojte nas gledati s podsmehom na licu.Mi smo vas nau~ili mnogo stvari: pravilno jesti, pravilno se obu}i, suo~iti se sa ìvotom. Ako nekad u razgovoru zaboravimo ili izgubimo nit razgovora, dajte nam malo vremena, da se prisetimo i ako nam to ne poðe za rukom, nemojte se uznemiravati. Nije nam najva`nija stvar na svetu naš razgovor, ve} to, da smo sa vama i da nas znate slušati. Kada nam umorne noge više ne}e dozvoljavati da hodamo, pruìte nam ruku jednako kao što smo je mi pruàli vama, kada ste pravili prve korake. I ako vam jednom kaèmo, da više ne èlimo da ìvimo, da èlimo da umremo, ne ljutite se na nas, jednog dana }ete nas razumeti. Jednom }ete shvatiti, da smo vam uprkos svim u~injenim greškama, èleli samo najbolje i pokušali smo vas pripremiti na putovanje kroz ìvot. Ne tugujte, ne ljutite se i ne ose}ajte se bespomo}nim, kada nas budete gledali pored sebe takve. Budite pored nas i pokušajte nas razumeti i pomognite nam tako kao što smo vam mi pomagali, kada ste po~injali da ìvite. Budite nam oslonac, pomozite nam da završimo putovanje s ljubavlju i strpljivoš}u. Vrati}emo vam osmehom i neizmernom ljubavlju, koju smo oduvek ~uvali za vas. Volimo vas! Vaši tata i mama

MOJA DRAGA BRA]O I SESTRE U ROTARIJU! Jun je vreme da razmislimo o Rotari godini koja samo {to nije pro{la, i da se radujemo novoj {to }e uskoro po~eti. Osvr}emo se na ono {to smo postigli i procewujemo koliko smo uspe{no ostvarili zadatke koje smo sebi postavili. Rotarijanci mogu napraviti pauzu da razmisle, ali nikada da se odmaraju na lovorikama – jer, ma koliko smo postigli, svesni smo koliko jo{ ima da se uradi. Rotarijanska 2011-12 godina je donela zna~ajan napredak. Binota i ja smo imali sre}u da posetimo razli~ite delove sveta i videli mnoge na~ine koje rotarijanci primewuju da bi prigrlili ~ove~anstvo. U Ju`nom Sudanu, upoznali smo rotarijance ~vrsto re{ene da poboq{aju stvari, uprkos ogromnim izazovima. Humanitarni problemi u toj zemqi su ogromni, i treba po~eti sa najosnovnijim: trenutno u ovom delu Sudana ne postoji ni jedna funkcionalna bolnica. Uveren sam da }e u narednoj godini rotarijanci {irom sveta dopreti do najnovijih zemqa ~lanica Rotarija i pruìti im potrebnu pomo}. U Ugandi, odu{evilo me je i ohrabrilo otkri}e koliko je vladinih ministara i funkcionera u Rotariju, kao i ~iwenica da oni primewuju rotarijanske ideale i u wihovoj slu`bi. U Katmanduu, bio sam odu{evqen saznawem da su se zemqe jugoisto~ne Azije: Banglade{, Butan, Indija, Maldivi, Nepal, Pakistan i Sri Lanka - zajedno zavetovale da do 2017. godine ne bude vi{e nepismenih. U Fixi i Vanuatu u Ju`nom Pacifiku, dirnuli se me rotarijanci, koji pomaù da se smawi smrtnost dece i obezbedi siguran sme{taj. U Abu Dabiju, Ujediweni Arapski Emirati, odu{evila me je izjava {eika Nahajan Mubaraka Al Nahajana, ministra visokog obrazovawa i nau~nog istraìvawa: „Mi se radujemo i èqno is~ekujemo da Rotari osnuje svoj prvi klub ovde.” A u Valdivii, île, mestu najbliè Ju`nom polu koje smo Binota i ja posetili, bili smo dirnuti radom rotarijanaca sa decom koja imaju mentalne poreme}aje. Ali najvi{e od svega, na{a srca je grejala dobrodo{lica kojom smo bili do~ekani {irom sveta – saznawem da toliko rotarijanaca ìve Rotari ideal, i da su izabrali da spoznajom sebe prihvate ~ove~anstvo. Zahvaqujem vam na prilici da sluìm kao predsednik, i radujem se {to }emo i daqe zajedni~kim radom i}i ka miru kroz sluèwe. Kalian Baner|i Predsednik R I 2011–2012

Rot 34-35:Rot 34-35.qxd

6.7.2012

19:04

Page 2

H = 0,5g×t2, T= 2p2×(l/g) ILI O BAROMETRU I SOLITERU „Opi{ite kako se moè izmeriti visina solitera obi~nim barometrom”, bilo je pitawe na nekom ispitu iz fizike na Univerzitetu u Kopenhagenu. Jedan od studenata je odgovorio: „Oko vrha barometra zaveète kraj poduèg kanapa i polako spustite barometar sa krova solitera sve dok barometar ne dodirne tlo. Duìna kanapa uve}ana za duìnu barometra je, u stvari, visina solitera”.

Albert Ajn{tajn i Nils Bor Ovaj poprili~no originalan odgovor do te mere je iznervirao profesora, da je student pao na ispitu i bio iskqu~en iz slu{awa fizike na ovom univerzitetu. Student se pozvao na svoja osnovna prava sa obrazlo`ewem da je wegov odgovor neoborivo korektan, tako da je univerzitet imenovao posebnu nezavisnu komisiju koja je trebalo da oceni ovaj slu~aj. Predsednik komisije je odlu~io da je odgovor zaista bio ta~an, ali da nije relevantan kao dokaz poznavawa materije, u ovom slu~aju fizike. Da bi re{ili pat situaciju, odlu~eno je da student mo`e da istupi pred specijalnu komisiju i da ima {est minuta da da usmeni odgovor na ovo pitawe, kako bi pokazao da poznaje osnovne principe fizike. Pet minuta je student sedeo razmi{qaju}i i ne progovaraju}i ni re~. Predsednik komisije ga je upozorio da vreme isti~e i da ima jo{ samo jedan minut da da odgovor na postavqeno pitawe. Na to je student odRE[ENJE KVIZA: 1. V 2. V 3. G 4. B 5. RotarÚ NeÞs Basket (Korpa rotarijanskih novosti) koje su besplatno

govorio kako ima nekoliko izrazito relevantnih odgovora, ali da ne moè da se odlu~i koji bi da da kao kona~an odgovor. Jo{ jednom mu je savetovano da poùri, posle ~ega je student odgovorio kako sledi: - Kao prvo, mogli bismo da ponesemo barometar na vrh solitera, bacimo ga sa ivice i izmerimo vreme koje mu treba da dotakne tlo. Visina solitera bi u tom slu~aju bila H = 0,5g×t2. Jedino {to bi se barometar u tom slu~aju razbio. – Ili, u slu~aju da sija sunce, mogli bismo da izmerimo duìnu barometra, visinu wegove senke i visinu senke solitera, pa da proporcionalnom aritmetikom izra~unamo visinu solitera. – Ako ba{ èlite da budete na visokom nau~nom nivou, mogli biste da zaveète kra}i kanap na kraj barometra i da ga pustite da se klati kao klatno, najpre na tlu, a onda na vrhu solitera. Visina odgovara odstupawu gravitacione sile koja deluje na tako napravqeno klatno, T= 2p2×(l/g). – êtvrto re{ewe, a u slu~aju da soliter ima poàrne stepenice, bilo bi i najjednoNils Hendrik Dejvid Bor (7. 10. 1885–18. 11. 1962) je danski fizi~ar poznat po otkri}u kvantne mehanike. Tvorac je savremene atomistike. Jedan je od najistaknutijih nau~nika 20. veka. Godine 1922. primio je Nobelovu nagradu za fiziku.

stavnije: svaki sprat stepeni{ta izmeriti u duìnama barometra i na vrhu samo sabrati tako izmerene duìne. – A ako èlite jedno dosadno i ortodoksno re{ewe, {to ja pretpostavaqam da vi o~ekujete, mogli biste da iskoristite barometar da izmerite vazdu{ni pritisak na tlu, zatim na krovu, i razliku u milibarima iskoristite za izra~unavawe visine zgrade. – Elem, kako nas stalno podsti~ete da ve`bamo nezavisnost razuma u primeni nau~nih metoda, mislim da bi najjednostavnije bilo pokucati na vrata domara u tom soliteru i re}i mu: „Da}u vam svoj novi barometar ako kaète koliko je visoka ova zgrada oko koje se vi brinete.” Ne treba ni pomiwati da je student poloìo ispit, a posle je bio prvi Danac koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziku. Glavom i bradom – Nils Bor!

dostupne na RI Þeb stranici ili se {aqu faksom. Godi{we {tampano izdawe mo`e se naru~iti po ceni od 22 USD. 6. B - svaki rotarijanac koji pokloni 100 USD mo`e postati pridodati ~lan RF.

7. B – u ekipu je uveden golman, kome je bilo dopu{teno da igra rukama. 8. G - RotarÚ CommunitÚ Corps. 9. G 10. G

U 2012. GODINI O^EKUJE MILIONITOG PUTNIKA Nagrada za milionitog putnika

PUT OKO SVETA Kon Tiki Travel je vode}a i jedna od prvih turisti~kih agencija sa privatnim kapitalom u Srbiji. Sigurnost i pouzdanost, tradicija, najpovoqniji odnos cene i kvaliteta usluge, iskustvo i poslovna mudrost u osmi{qavawu i realizaciji brojnih putovawa, su{tinske su vrednosti ovog turisti~kog brenda. Vi{e od 20 godina Kon Tiki Travel svoju poslovnu politiku zasniva na ugledu kao strate{kom kapitalu, ali i osmi{qenoj viziji budu}nosti kako bi na globalnom planu razvoja turisti~ke ponude mogao na pravi na~in da odgovori na sve ve}e izazove. Kon Tiki Travel je na doma}em trì{tu kao i u okruèwu prepoznatqiv po vrhunskoj usluzi. Potrebe svoje sve brojnije klijentele zadovoqava stalnim {irewem ponude. Svetski poznate destinacije, najatraktivnija letovali{ta i skicentri, evropski gradovi i metropole sveta, daleka ostrva i uzbudqiva krstarewa, poslovna putovawa i kongresi, rekreativni i edukativni turizam, individualna i grupna putovawa, avio-karte, saradwa sa partnerima {irom sveta i jo{ mnogo toga, u~inile su da Kon Tiki Travel u rekordnom roku postane – marka za ceo svet. Vizija poslovawa prikazuje se definisanim strate{kim ciqevima i obi~no se u kompanijama kaè: ,,Misija je ono {to jesmo, a vizija ono {to èlimo biti, ono ~ime èlimo inspirisati svoje klijente.’’ 34. Me|unarodni sajam turizma u Beogradu Kon Tiki Travel - najboqa turisti~ka agencija u 2012. Privredna komora Beograda nagrada Plaketa za doprinos u unapre|ewu privrednog ambijenta I delatnosti turizma u Srbiji Kon Tiki najuspe{niji brend, nagrada Brend lider za najboqu agenciju u jugoisto~noj Evropi Sacen International, nagrada za najuspe{niju agenciju u jugoisto~noj Evropi

K_4:K_4.qxd

6.7.2012

19:00

Page 1

K_2:K_2.qxd

6.7.2012

18:54

Page 2

PORUKA PREDSEDNIKA RI

PREDSEDNIK R I za rotarijansku 2012 - 2013

JUL 2012.

SAKUJI TANAKA

DRAGI PRIJATELJI U ROTARIJU!

lna Internaciona . 12 skupĹĄtina 20 re ~e ve e an Tokom sve~ ara 2012. janu odr`ane 17. I Predsednik R igra ka na Ta ji ku Sa guvernerima sa izabranim pru`nicima. i njihovim su

Internac 19 janua ionalna skupĹĄti na Tokom v ra 2012. e ~ e ri p o internac sve}ene Predsed ionalnim talenti ma. n ik R I ig sa rotari jancima ra iz Brazil a.

Pripadam prvoj generaciji koja je ro|ena u Japanu nakon uàsnog rata. Mislim da je prirodno {to moji zemljaci sada daju prioritet miru. Videli smo gde je militarizam doveo na{u zemlju, ali tako|e i veliki ekonomski razvoj kada je na{a nacija odlu~ila da prigrli mir. To je odluka koja je omogu}ila Japanu da raste i napreduje. Omogu}ila je generacijama da odrastaju u bezbednosti, da postanu obrazovani, da pobolj{aju svoje ìvote. To je fundamentalno promenilo japanski odnos prema drugim zemljama i kulturama. S toga smo postali otvorenijeg uma, postali smo tolerantniji, imamo vi{e razumevanja. Omogu}ilo nam je da na{u energiju preusmerimo ka pozitivnim ciljevima. Tradicija Japana daje prioritet potrebama dru{tva, a ne pojedinca. To je uvek bio deo na{e kulture. U nedeljama i mesecima koje su usledile nakon katastrofalnog zemljotresa u martu 2011. godine, to nam je pomoglo da opstanemo i ponovo gradimo. Ovo je lekcija iz koje ceo svet moè da nau~i u pozitivnom smislu. Kada potrebe drugih smatramo va`nijim nego sopstvene - kada smo fokusirani na zajedni~ki cilj koji je dobar za sve - onda se sve menja. Menja se na{ odnos prema svetu. Menjaju se na{i prioriteti. Menja se na{e poimanje mira. U rotarijanskoj 2012-13 godini, mir }e biti na{ fokus i na{ cilj, i zahteva}u od svih rotarijanaca da aktivno rade za MIR KROZ SLU@ENJE. Verovanje u mo} slu`be leì u samom srcu Rotarija. Daju}i sluènju prioritet, stavljamo potrebe drugih iznad na{ih. Dublje saose}amo sa te{ko}ama drugih ljudi; velikodu{nije dajemo na{e vreme i resurse, i otvoreniji smo za nove na~ine razmi{ljanja. Umesto da poku{avamo promeniti druge, shvatamo da od svakoga i sva~ega imamo {ta da nau~imo. Sluè}i, postajemo tolerantniji prema razlikama i zahvalniji prema ljudima s kojima delimo ìvot. Na{ ose}aj zahvalnosti vodi nas da bolje razumemo druge i otkrijemo dobro u svakome. Boljim razumevanjem u~imo se da po{tujemo druge. Uzajamno se po{tuju}i omogu}avamo da u miru ìvimo sa svima. S toga vas molim da vam SLU@ENJE DO MIRA bude vodilja u va{em rotarijanskom radu ove godine, i da se svesrdno posvetite stvaranju mirnijeg sveta, {to je cilj Rotarija Ă Sakuji Tanaka predsednik RI

Sakuji Tanaka i premijer Japana Yoshihiko Noda, 30 maja 2012.

Rot 04-07:Rot 04-07.qxd

9.7.2012

14:15

Page 1

PORUKA GUVERNERA D 2483 JUL 2012.

Kotrqawe rotari to~ka kroz istoriju

PREDSEDNI^KI BALKANSKI MIROVNI FORUM Predsednik RI za 2011/12 godinu Kalian Baner|i sa suprugom Binotom boravio je u Beogradu, 15. i 16. juna 2012. na BALKANSKOM MIROVNOM FORUMU koji je odr`an u novobeogradskom hotelu CONTINENTAL. Predsednik je odr`ao predavawe na temu KAKO ROTARI MO@E DA DOPRINESE MIRU. Ovom prilikom predstavqeni su i projekti: RK Beograd Sava kome je tom prilikom uru~ena i posebna nagrada, kao i Global grant RK Beograd Centar (D-2483) i RC Ravenna (D-2070). ^lanovima novog kluba RK Beograd Balkan dodeqena je ~arter poveqa. Istovremeno je predstavqen i PRK Beograd-Novi Beograd.

Snimak za uspomenu Predsednik R I Kalian Baner|i i Nenad Sakovi}, ~lan Rotari kluba Beograd

PROMISLI DOBRO, I KADA NA\E[ ONO [TO SE SLA@E SA RAZUMOM I VODI DOBROBITI I KORISTI JEDNOM ^OVEKU, KAO I SVIM LJUDIMA, TADA TO PRIHVATI I @IVI U SKLADU SA TIM. JER SPOKOJ DOLAZI IZNUTRA, NE TRA@I GA IZVAN SEBE. Buda Kalama Suta

4 2

DRAGI MOJI PRIJATELJI U ROTARIJU! Upravo je po~ela jo{ jedna Rotari godina. Za na{ mladi Distrikt 2483 - Srbija i Crna Gora, tek druga, a za Rotari na ovim prostorima ~ak 85. Poslednjih par nedelja, mo`da i par meseci, bilo je ba{ „vru}e”, a leto tek {to je po~elo. Ovih nedelja prelaz iz jedne u drugu rotarijansku godinu prate brojni skupovi, primopedaje du`nosti, godi{njice... Nema dana da vas neko ne pozova u goste! I tu je po meni lepota Rotarija. I to su prilike da se bolje upoznamo. A onda u tolerantnoj atmosferi zajedni~ki prionemo da sluìmo na ponos sopstvenim narodima i {irom sveta. Nama je èlja da vas sve {to bolje upoznamo. U prethodnih 15 meseci, tokom pripreme, bio sam na 150 raznih Rotari skupova. Ube|eni smo da je to jedan od na~ina da oja~amo na{ Distrikt. Sada, kao Va{ guverner, zajedno sa Lider{ip timom, moramo to jo{ vi{e da intenziviramo. @elja mi je da stvorimo ponovo pozitivnu energiju me|u nama, da ostvarimo ose}aj zajedni{tva, da se okupimo oko veli~anstvene Rotari misije. Onda }e mnoge stvari biti ostvarljive. Mi se na pro{lost ne}emo vra}ati, sem kada su prilike da se ponosimo onima koji su utirali prve korake u Rotariju na ovim prostorima. Mi }emo se baviti svojim poslom! Okrenimo se budu}nosti, ìvimo u sada{njosti. Iskoristimo vreme koje nam je dato, i to punim plu}ima. Carpe Diem! Vreme te~e, niko nas ne}e ~ekati. U tome }emo uspeti samo ukoliko smo svi zajedno. Ukoliko smo spremni i da zasu~emo rukave, ali i da ~ujemo druga~uje mi{ljenje. Moramo kao prvo da malo pospremimo sopstveno „dvori{te”, a zatim i da se striktno pridràvamo pravila RotarÚ International. U pripremnom periodu ponavljao sam vi{e puta pravce u kojima predlaèm da se na{ Distrikt kre}e. Voleo bi da ovu godinu posvetimo i mladima u Rotariju (NeÞ Generation) i ve}em u~e{}u èna u ~lanstvu i strukturama (od kluba do Zone 20B). Bili bi jako sre}ni da ostvarimo ono {to smo planirali. I posetu Predsednika RotarÚ International Sakuji Tanake sa ~ijom kancelarijom smo u stalnom kontaktu, i mlade profesionalce da po{aljemo u [vedsku u okviru Group StudÚ EØchange ~iji specijalista dolazi u Beograd po~etkom septembra, i Global PR Grant koji je upravo odobren u punom iznosu od strane Public Relations Division RI a u cilju prepoznatljivosti nas rotarijanaca na ovim prostorima, ali i u Rotari svetu. Operativni poslovi u koje spadaju - transparentnost finansijskih tokova, izgradnja portfolija na{eg Distrikta, podr{ka distriktnom fondu ali i Rotari Fondaciji, pravovremeno i sadràjno informisanje, ~asopis Distrikta, postrojavanje datuma skupova u klubovima, seminara i konferencije u Distriktu i zvani~nih poseta guvernera, zahteva}e dodatne napore Lider{ip tima. I najzad legitimnost na{eg Distrikta pred zakonima na{ih dràva. Rotari Internacional Distrikt 2483, Savez je registrovan u APR-u, bankarski ra~un otvoren u Credit Agricole banci, pe~at izra|en, PIB i mati~ni broj dodeljeni... Ovo nam otvara vidove delovanja, ali i me|usobnog poverenja. Smatrao bi da sam DGE Velimiru-Ki}i Stefanovi}u prosledio „vru} krompir” ukoliko tokom ove godine ne bi definisali na onaj pravi rotarijanski na~in nastale nedoumice koje godinama tinjaju u crnogorskim Rotari klubovima. To ve} jednom mora da se re{i! Uz pa`ljivo slu{anje i uvaàvanje mi{ljenja svih zainteresovanih. A kraj ove rotarijanske godine, tokom maja 2013. godine, obeleìmo Konferencijom Distrikta na Zlatiboru. Neka to bude i prilika da se u par dana okupimo svi od Budve do Subotice. Koliko }e nas tada biti na Zlatiboru, pokaza}e prvi test - koliko }e nas biti na Regati „Tisom do Segedina”. Zato, i prvo pitanje: Ja idem na Regatu, a ko }e sa mnom? í Va{ u Rotari sluènju, Nikola Obradovi} Distrikt Guverner 2012-2013 Rotari Distrikt 2483 - Srbija i Crna Gora

Rot 04-07:Rot 04-07.qxd

6.7.2012

19:13

Page 2

20. GODINA REOSNIVANJA ROTARI KLUBA BEOGRAD I ROTARIJA U SRBIJI

GROZNICA ROTARIJANSKE SUBOTNJE VEÊRI U utorak osmog maja ove godine navr{ilo se dvadeset godina od ponovnog oìvqavawa velike i plemenite Rotari ideje na na{im prostorima, koja je postojala, sada ve} davne 1928. i prekinuta po~etkom rata 1941. godine. Ideja o ponovnom oìvqavawu Rotarija rodila se 1989. godine, ali je tek 1992. godine, upravo osmog maja, Rotari klub Beograd dobio ~arter Povequ od Rotari Internacionale, zajedno sa tada osnovanim Rotari klubovima Zemun i Novi Sad. Tako je ideja plemenitosti i humanosti oìvela kroz druèwe i rad prijateqa u ovim klubovima. Danas Rotari pokret u Srbiji, zajedno sa dràvom Crnom Gorom, ima svoj Distrikt, koji ~ine 56 klubova u Srbiji i {est u Crnoj Gori. Ovaj zna~ajan datum u istoriji na{eg Rotarija, ~lanovi Rotari kluba Beograd sve~ano su obeliìli u subotu, 12. maja ove godine u novobeogradskom hotelu HÙATT, u kome se ~lanovi Rotari kluba Beograd sastaju i druè od osnivawa, pa je i ovo bio jedan lep jubilej. U sve~ano ukra{enoj hotelskoj sali KRISTAL, na velikom backbordu (panou koji je stajao u centralnom delu sale) ispisan je ovaj vaàn datum: 8. maj 1992.

Ve} od 19 ~asova i 30 minuta pristizali su gosti, pa je predsednik Kluba Veselin Kova~evi} imao zadovoqstvo da se pozdravi sa svima, a posebno sa prijateqima i kumovima iz RK Kru{evac koji su do{li (gotovo) u punom sastavu i za ovu priliku poklonili nam fla{u vina i bukliju rakije specijalno napravqene za na{u proslavu, sa etiketama na kojima pi{e da je re~ o jubileju kluba. Sa nama su bili i dragi prijateqi iz RK Kraqevo, RK Smederevo, RK Beograd ^ukarica, RK Beograd Singidunum i RK Beograd Dediwe, a bio je prisutan i na{ Guverner Nikola Obradovi} sa gospo|om Verom, mladi prijateqi iz na{eg Rotarakt kluba. Na{e go{}e bile su i direktorke {kola za decu o{te}enog vida „Veqko Ramadanovi}’’ u Zemunu i „Dragan Kova~evi}’’ u Cetiwskoj ulici, Rada Laban i Olivera Abadi}, sa kojima na{ Klub ima dugogodi{wu humanitarnu saradwu. Predsednik Rotari kluba Beograd Veselin Kova~evi}, udariv{i prethodno ~eki}em u zvono, podsetio je u kra}em govoru na istoriju kluba, a jedan od najstarijih ~lanova Kluba PPr Qubomir Haxi \or|evi} podsetio je prisutne kako je po~ela pri~a o Rotariju kod nas. Svima se obratio i Guverner na{eg Distrikta 2483 Nikola Obradovi}. Zatim su svim ~lanovima Kluba podeqene jubilarne poveqe i primerak Statuta Kluba i uprili~eno zajedni~ko fotografisawe za uspomenu. Jubilarne zna~ke }e biti dodeqene za vreme na{eg primopredajnog bala. Predsednik Kluba je predstavio i specijalno izdawe na{eg Kluba – monografiju koja je upravo i{a{la iz {tampe, ba{

5 3

Rot 04-07:Rot 04-07.qxd

6.7.2012

19:20

Page 3

kao i majsko – junski broj lista SRPSKI ROTAR, tako da su prisutni u sali imali dve poslastice za razgledawe i ~itawe, koje su dobili za uspomenu. Ovo je bila jedinstvena prilika da se privatne biblioteke besplatno obogate vrednim zapisom, jer }e se monografija ubudu}e prodavati! Poslastica su bili i vredni pokloni na humanitarnoj lutriji koje su obezbedili prisutni ~lanovi Kluba, a ~inili su ih grafika, kola`, telefon, kwige, cve}e, kravate, CD i DVD izdawa, boce raznog pi}a... Lutriju su vodili na{ Zagi i mlada, lepa glumica Jelena Rako~evi}, a prihod je oti{ao za novu humanitarnu akciju. Poslastica je bio i tiramisu koji je do{ao na kraju ukusne ve~ere. Veselili smo se ovom zna~ajnom jubileju do „sitnih” jutarwih sati. Akcenat je stavqen na lepr{avost i radost, mawe na formalnosti, koje obi~no umaraju. Verujemo da je svim gostima i zvanicama bilo prijatno s nama, kao nama s wima! Ako smo ne{to i pogre{ili, verujemo da }e nam se oprostiti, jer prvi put slavimo dvadeseti ro|endan. Obe}avamo da }e slede}i put biti boqe! Muzi~ke numere su tako|e bile prava poslastica, a za wih je bio zaduèn stari, dobri ansambl DANILU[KA, sa odli~nim igra~icama koje su u~inile da ovo ve~e bude prijatno i da ostane zabeleèno u mnogim kamerama, telefonima i foto – aparatima. Fotografije koje (raz)gledate samo su mali deo zabeleène LEPE rotarijanske groznice te subotwe ve~eri, 12. maja 2012. godine. Zvani~no postadosmo punoletni, odgovorni za svoje postupke i re~i, {to nas obavezuje da se saglasno godinama i pona{amo! í H. D. G. & M. M.

Rot 04-07:Rot 04-07.qxd

6.7.2012

19:16

Page 4

Predrag Petrovi} autor znaka za na{ jubilej

AKO MO] SLU@ENJA TRIJUMFUJE NAD MO]I VLADANJA, ONDA SVET IMA PRAVO DA SE NADA BOLJOJ I VEDRIJOJ BUDU]NOSTI. Prof. dr Radovan Bigovi} na{ teolog (17. 1. 1956 + 31. 5. 2012)

Rot 08-13:Rot 08-13.qxd

6.7.2012

19:23

Page 1

^ESTITKE RK KRALJEVO Po{tovani Veseline i po{tovani ~lanovi kluba, Zahvaqujem se u svoje ime i u ime RK Kraqevo na pozivu na Va{u proslavu povodom reosnivawa kluba. Takodje Vam upu}ujem sve ~estitke povodom proslave ovog zaista zna~ajnog jubileja za Rotari u na{oj zemqi. Nisam u mogu}nosti da prisustvujem Va{oj proslavi, s obzirom da danas, nekoliko ~lanova kluba i ja, putujemo u Rumuniju, na poziv na{eg bratskog kluba, RC Sibiu. Va{oj proslavi }e prisustvovati dva ~lana na{eg kluba, Novak Nedi} i Radovan Tipsarevi}. Srda~an pozdrav i sve najboqe, Silvana Reqi} predsednik 2011/12.

MONOGRAFIJA ROTARI KLUBA BEOGRAD

SAMO ONO [TO JE ZAPISANO, DOGODILO SE ——- Original Message ——From: Zivorad Trifunovic To: rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs Sent: FridaÚ, MaÚ 11, 2012 9:24 AM Subject: Cestitka ^estitam Vam dvadesetu godi{wicu od reosnivawa kluba. @ao mi je {to nisam u mogu}nosti da prisustvujem proslavi po{to se nalazim u inostranstvu. Va{ u rotariju @ika Trifunovi} RK PROKUPLJE

——- Original Message ——From: VLADAN To: rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs Cc: Cvetkovic, Vladan Sent: SaturdaÚ, MaÚ 12, 2012 12:33 PM Subject: Pozdrav od brace iz RK CUPRIJA MORAVA Po{tovana bra}o u RK BEOGRAD, Povodom Va{eg jubileja 20 godina reosnivawa {aqemo Vam najtoplije ~estitke iz Despotovca gde mi danas 12. 5. 2012. proslavqamo klupsku slavu Svetog Vasilija Ostro{kog. @eqa nam je da se uskoro vidimo i razmenimo iskustva na kraju ove rotarijanske godine. Sekretar Vladan Cvetkovi}, prof.

——- Original Message ——From: RotarÚ Club Ulciw-Ulqin To: rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs Cc: ARHPLAN ; rotarÚulciw¿t-com.me Sent: MondaÚ, MaÚ 14, 2012 9:06 PM Subject: Zahvalnica Postovani, U ime RotarÚ Kluba Ulciw-Ulqin zahvaqujem se na pozivu za „Gala Ladies night” kojeg ste organizovali dana 12. 5. 2012. Zbog ranije preuzetih poslovnih obaveza, clanovi RC Ulciw-Ulqin bili su sprijeceni da prisustvuju. Iskreno se nadamo da je bilo prelijepo te da ce biti prilike za daqa druzewa. S postovawem, RotarÚ Klub Ulciw-Ulqin Tehnicki sekretar Dzenita Odobasic Mob: +382 67 204 616 (ponedeqak-petak: 16.00h-19.00h) Mail: rotarÚulciw¿t-com.me Ýeb site: ÞÞÞ.rotarÚulciw.me

8 2

U subotu, 12. maja ove godine, na proslavi dvadesetogodi{wice reosnivawa Rotari kluba Beograd i Rotarija u na{oj zemqi, predsednik Kluba Veselin Kova~evi} je na polzu rotarijancima i svim znatièqnima predstavio izdawe – monografiju Rotari kluba Beograd. Ovo izvanredno i potrebno izdawe jo{ je jedno u nizu pisanih dokumenata koji }e pomo}i svima u Rotariju da se upoznaju sa istorijom i razvojem rotarijanstva na ovim prostorima. Kwiga je svetlost dana (ili jo{ ta~nije, ve~eri) ugledala dobrotom i saradwom na izdawu BUSINESS INFO GROUP iz Beograda, a tekstovi o istorijatu Rotarija su iz pera (kompjutera) rotarijanca i izvanrednog istori~ara Rotarija prof. dr Dejana îkare. Se}awa prethodnih predsednika na{eg Kluba i brojne fotografije, svojevrstan su dokument, kao i tekstovi koji govore o radu i aktivnostima Rotari klubova u Srbiji i ostaju zabeleèni u istoriji na{eg Rotarija, a pomo}i }e novim ~lanovima da se boqe i temeqnije upoznaju sa Rotari pokretom i idejom rotarijanstva koja traje, evo, ve} 107 godina. Mladi novinar Milo{ Obradovi} pored odre|enih te{ko}a u radu i kratkih rokova, uspeo je da sve pisane materijale sakupi i posle brojnih razgovora sa rotarijancima priredi u celinu koja je sada pred nama, na sud ili divqewe. Posebno je zanimqiv rodoslov Rotarija u na{em Distriktu 2483, koji daje pregledan razvoj Rotari klubova sa datumima ~arterovawa, {to je zasluga predsednika Rotari kluba Beograd Veselina Kova~evi}a. Monografija je izvanredno grafi~ki opremqena, na 250 strana u tiraù od 500 primeraka. Ova, svima u Rotariju potrebna kwiga moè se poru~iti putem elektronske adrese Kluba rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs i kupiti po ceni od 2000 dinara uplatom na ra~un broj 255 – 0037390101000-41 otvoren kod Privredne banke Beograd a.d. Tako|e, monografija se moè poru~iti i na telefon +381 63 444 914, kad }e vam se javiti na{a Mirjana Milivojevi}, tehni~ki sekretar Kluba í

Rot 08-13:Rot 08-13.qxd

6.7.2012

19:23

Page 2

ROTARI KLUB BEOGRAD

5 PITANJA ZA

VESELINA KOVA^EVI]A dosada{weg, dvadesetog predsednika Rotari kluba Beograd u rotarijanskoj 2011â&#x20AC;&#x201C;2012. godini

1. KOliko si zadovoqan svojim radom u Klubu u protekloj rotarijanskoj godini? Polovi~no sam zadovoqan svojim radom u Klubu i okruèwu. Moj primarni zadatak bio je da se ugled Kluba kao prvog u Srbiji od reosnivawa obnovi i pove}a. To smo uspeli, po{to je na{e intezivno druèwe i korektan odnos sa klubovima iz Beograda smirio strasti i nerazumevawe prema nama. Takav rad u Klubu krunisan je uspehom jer je na{ predlog za zajedni~ku humanitarnu akciju beogradskih klubova za 2011-2012. godinu jednoglasno prihva}en i sproveden. Raniji na{i predlozi, ma kako dobri bili, nisu nailazili na podr{ku ostalih klubova. 2. GDE misli{ da je moglo biti boqe? Sam ~in proslave reosnivawa Rotari kluba Beograd i rotarijanstva u Srbiji kao i prva godina rada na{eg Distrikta i pored velikog rada na monografiji i organizaciji same proslave mogao je da bude veli~anstveniji, ali sebi~ni i nerotarijanski postupak jednog rotarijanca koji je stavio sebe ispred svih, bacio je senku. Tada sam video da i u rotarijanstvu postoji ego, da rotarijanci nisu imuni od lo{ih karakternih osobina. Eto, ~ovek se u~i dok je ìv, pa i ja u mojih 64â&#x20AC;&#x201C;65 godina.

OBAVEZA NAS ROTARIJANACA UZ OSTALO JE DA PODSTIÊMO I DRUGE DA ÎNE DOBRO, [TO JE POÊSTO VE]E DOBRO NEGO KADA BISMO GA MI SAMI ÎNILI. Veselin Kova~evi} Predsednik RK Beograd 2011/2012

9 3

Rot 08-13:Rot 08-13.qxd

9.7.2012

19:06

Page 3

3. KADA ti je bilo lako u rukovo|ewu Klubom, a KADA te{ko? Najlep{i period odnosno periodi su na{a druèwa sa drugarskim i bratskim odnosom koji se oseti ne samo u Klubu nego i u svakodnevnom ìvotu. Zahvalan sam svim na{im rotarijancima na qubavi, brizi i po{tovawu koje su mi pruìli i koja zra~i me|u nama. Najteì trenuci su bili gubitak na{a dva ~lana, dva velika prijateqa i rotarijanca. Komemorativne sednice koje smo imali, ti trenuci su mi najteì u mojoj rotarijanskoj godini. 4. KAKO vidi{ sebe u Rotariju i Klubu u narednom periodu? Gleda}u da se ogradim od svih postupaka koji {kode ugledu Rotarija, ma koliko na prvi pogled i u datom trenutku izgledali opravdani, jer smatram da bacaju lo{u sliku na sve nas, kako u zemqi tako i van we. I drugi u Rotariju verovatno imaju problema ali oni u re{avawu istih to rade suptilnije i elegantnije. 5. ZA[TO druèwe, sluèwe, raznolikost i liderstvo ne budu neka nova pitawa, umesto postoje}a ~etiri? Previ{e smo se okrenuli sami sebi, ne smemo uru{avati na{e vrednosti i principe, moramo ih se samo pridràvati: DA LI JE ISTINA? DA LI JE PO[TENO PREMA SVIMA? DA LI ]EMO IZGRADITI DOBRU VOLJU I BOLJE PRIJATELJSTVO? DA LI ]E BITI OD KORISTI SVIMA?

5 PITANJA ZA

ZORANA ZDRAVKOVI]A sada{weg, dvadeset prvog predsednika Rotari kluba Beograd u rotarijanskoj 2012–2013. godini

Zorane, KO si ti... u Rotariju? Relativno sam mlad u Rotariju. ^lan Rotari kluba Beograd sam od rotarijanske 2007/2008. godine. Velika mi je ~ast da posle kratkog rotarijanskog staà postanem predsednik ovog renomiranog kluba duge tradicije. U klubu sam se do sada bavio poslovima Rotari Fondacije ali bih pre svega izdvojio svoj rad u na{em listu „Srpski Rotar” gde sam bio idejni vo|a, a i stalni ~lan izdava~kog odbora, zaduèn za finansije. 1. [TA o~ekuje{ u svom predsedni~kom mandatu? Pre svega bih istakao da ja ulogu predsednika kluba vidim kao obavezu skop~anu sa velikim radom. Ja }u ove rotarijanske godine biti samo onaj koji je zaduèn da vodi sastanke Upravnog odbora kluba po pitawu rada i odlu~ivawa i sastanke kluba po pitawu druè-

wa. Smatram da bez doprinosa svih ~lanova na{eg kluba nema boqitka za sve nas. Trudi}u se da ukqu~im {to ve}i broj na{ih prijateqa u budu}e projekte, kako u izbor programa, tako i u realizaciju. @eleo bih da napomenem da je nas Upravni odbor ve} imao pripremni sastanak pred ovogodi{wi P.E.T.S., a tako|e je ve} po~eo neformalni rad na budu}im projektima, bar po pitawu planirawa. U mom predsedni~kom mandatu o~ekujem: – Stalni rad na svakodnevnim obavezama; – Ove godine nam „letwa {ema” sastanaka po~iwe ve} u julu gde smo jedan od Rotari klubova, organizatora Prve me|unarodne rotarijanske regate TISOM DO SEGEDINA 2012. Na nama je da podrìmo rad na{eg Dragana Brajera koji je u ovom projektu od wegovog osnivawa. Nadamo se da }e ovo biti po~etak jedne lepe tradicionalne {eme druèwa sa puno rotarijanaca i prijateqa dobre voqe; –Po pitawu distriktnog rada }emo se truditi da pomognemo distriktnom Guverneru Nikoli Obradovi}u, a posebno u organizaciji proslave 20. godina od reosnivawa Rotari pokreta u Srbiji. Tom prilikom }e biti organizovan Forum „Dunav reka mira” i bi}e nam velika ~ast da ugostimo Predsednika Rotari Interne{enela g. Sakuji Tanaku; – Kao i svake godine i ove }emo uzeti aktivno u~e{}e u radu beogradskih klubova na zajedni~kom humanitarnom projektu; – Na klupskom nivou }emo osavremeniti na{ administrativni rad kao i na{u web stranu; – Zbog neda}a sa kojima je suo~en rad u na{em listu „Srpski Rotar”, pre svega organizacione, a zatim i finansijske prirode, bi}emo prinu|eni da na{ list sa {tampanog izdawa organizujemo kao on-line izdawe. Moram da napomenem da, iako nam to i jeste bila prvobitna ideja, sada na ovu promenu gledamo nevoqno i nadamo se da }e nam na{i prijateqi iz ostalih klubova, kao i distrikt pomo}i da se ubrzo vratimo na na{e staro, dobro {tampano izdawe; – Postoje za sada jo{ dva idejna projekta o kojima razmi{qamo, a mo`da }e ih biti jo{, ali o wima }emo pri~ati na kraju na{e rotarijanske godine; – Trudi}emo se da poboq{amo rad sa na{im Rotarakt klubom kao i da unapredimo na{e kontakte sa prijateqima iz ostalih klubova. 2. GDE su problemi u na{em klubu? Problema u na{em klubu nema. Mi samo imamo izazove sa kojima se su~eqavamo i koje prevazilazimo ja~aju}i na{ klub. Najve}i izazov pred nama je da poboq{amo postoje}u izvanrednu atmosferu i prijateqstvo koje vlada u klubu jer je to za mnoge „nemogu}a misija” ali - {ta zna dete... 3. KADA moèmo da o~ekujemo prve rezultate? Kao {to sam ve} rekao, rad smo ve} po~eli pred ovogodiswi P.E.T.S. Do sada smo ve} imali niz neformalnih sastanaka, a pre „letwe {eme” u radu kliuba, ima}emo jo{ jedan sastanak Upravnog odbora rotarijanske 2012-2013 na kome }emo da napravimo plan rada. Rotarijanska godina po~iwe odmah po primopredaji, nastavqa se „letwom {emom” i podr{kom regati TISOM DO SEGEDINA 2012. 4. KAKO moèmo da poboq{amo komunikaciju i rad na odre|enim projektima? Odgovor na ovo pitawe je vrlo lak: samo dobrom voqom i timskim radom. 5. ZA[TO nas dobra voqa i prijateqstvo okruùju u svakodnevnom druèwu i sluèwu u Rotariju? Zato {to smo rotarijanci. Zato {to je ~ast biti rotarijanac. Zato {to je humano biti ~ovek koji èli da pomogne drugom. Zato {to je lepo biti osoba natprose~nih moralnih vrednosti. @eleo bih na kraju da se zahvalim ~lanovima mog kluba koji su mi ukazali ~ast da budem predsednik i da obe}am da }u se posvetiti odano svom radu. Unapred im se svima tako|e zahvaqujem na pomo}i koju }e mi sigurno pruìti u tom radu í

Rot 08-13:Rot 08-13.qxd

9.7.2012

19:13

Page 4

ROTARI KLUB BEOGRAD PRIMOPREDAJNA SVE^ANOST PREDSEDNIKA KLUBA

IVAWDANSKA NO] U HOTELU HĂ&#x2122;ATT Godina: 2012 Mesec: jul Datum: 7, subota, Ivawdan Mesto: Novi Beograd Hotel: HĂ&#x2122;ATT. Vr{waci, hotel i Rotari klub Beograd. Ve} dvadeseto leto se dru`imo. Sala: FOCACCIA, italijanski restoran, za mnoge od nas, najlep{a sala hotela. Vreme: od 20 ~asova, pa do - nedeqe! Prisutno gostiju: na{ lepi Rotarakt, guverner Distrikta Nikola Obradovi}, preko pedeset. Govor: pre redovne predaje predsedni~kog lanca, dosada{wi predsednik Kluba Veselin Kova~evi} pozdravqaju}i prisutne, ukratko se osvrnuo na proteklih godinu dana svog predsednikovawa. Naravno, re~ monografija je naj~e{}e pomiwana. Naravno, na{ projekat je pobednik zajedni~ke humanitarne akcije beogradskih Klubova... Naravno, u posledwem trenutku, u posledwem mesecu upravo minule rotarijanske godine, Rotari klub Beograd i na{ Milo{ Radivojevi} sa RC THOMASVILL prikupili su sva potrebna dokumenta i predali ih za aplikaciju METCHING GRANT, a sve u ciqu opremawa ra~unarima i otvarawu {kola ra~unara koje }e u naredne tri godine u regionalnim centrima za brigu o deci i omladini bez roditeqskog starawa, u Ni{u, ]upriji, Milo{evcu, Beogradu biti sproveden. Vrednost projekta je 30.400 dolara. Naravno, na{em Vesku... svaka je bila na mijestu, ka Wego{eva...

(Od)govor: sada{wi predsednik Kluba Zoran Zdravkovi} pozdravqaju}i prisutne, predstavio je viziju svog vo|ewa Kluba u ovoj rotarijanskoj godini. Plan pun optimizma, podrazumeva samo kolektivan pristup ostvarewu istog. Izazovno je biti u wegovom Bordu direktora. Pardon, Upravnom odboru Kluba. Zna~ke: Prisutni ove ve~eri, Dragan, Zagi, Quba Haxi, Mi}a, Stole, Sr|ani 1 i 2, Mitar, Gliga, Haxi Du{an, dobili su jubilarne rotarijanske zna~ke jer su 20, 15, 10 i 5 godina radni i odani ~lanovi Rotari kluba Beograd. Pokloni: ~lanovi Kluba Ti}a Savi} i Haxi Du{an prisutnima su poklonili DVD sa kolorima koji su snimqeni na proslavi dvadesetegodi{wice Kluba, kao i ve} o~ekivani FACE (6. deo), sa kolorima koji su obele`ili proteklih pola godine rada Kluba.

ROTARIJANCEM SE NE POSTAJE U^LANJENJEM U ROTARI KLUB. ROTARIJANCEM SE POSTAJE RO\ENJEM, VASPITANJEM, ODGOVORNIM ODNOSOM PREMA SEBI I @ELJOM DA SE POMOGNE DRU[TVU. Dragan I. Brajer Predsednik RK Beograd 1992/1093 Guverner D 2481 za godinu 2009/2010

Rot 08-13:Rot 08-13.qxd

9.7.2012

19:08

Page 5

Trudom i ume}em na{eg Ti}e ove ve~eri su se na platnu ,,vrteli'' kadrovi iz pomenutog DVD, pa su prisutni gosti bili u prilici da vide scene iz `ivota i rada Kluba. Lutrija: tradicionalna klupska humanitarna lutrija sa vrednim poklonima, a prihod je odvojen za humanitarne potrebe. Mlade dame iz na{eg Rotarakta uz pomo}

BITI ROTARIJANAC NE MO@E BITI SAMO @ELJA ILI CILJ, VE] I DOKAZ DELA KOJA OD LI^NOG POSTAJU NEÎJA, OD SLABOG ÎNE JAKOG, OD NEMO]NOG MO]NOG, OD GLADNOGA SITOG. POMOZI I NE TRA@I, STEKNI PRIJATELJE ZA CEO @IVOT, TO ZA MENE ZNAÎ ROTARI. Sr|an Sretenovi} Predsednik RK Beograd 2009/2010

odli~nih voditeqa, na{eg Zagija i drage i poznate Dubravke Duce Markovi}, iskrenog prijateqa Kluba, pomogli su da lutrijski tiketi budu brzo rasprodati. Meni, pardon - menÚ: i}e - kaprese salata, biftek, dosta pi}a i naravno, odli~ni - tiramisu! Muzika: trio AMARCORD jo{ odli~n(ij)i. Glas, muzika, pesme - milina za du{u i u{i! í

Rot 08-13:Rot 08-13.qxd

9.7.2012

19:08

Page 6

KVALITETNO I PRIJATNO DRU@ENJE, TA DOBRA ATMOSFERA KOJU GAJIMO U KLUBU SU NA[ NAJVE]I KAPITAL UZ KOJI SA VELIKIM OPTIMIZMOM GLEDAMO U BUDU]NOST. Sr|an Milinkovi} Predsednik RK Beograd 2010/2011

Rot 14-15:Rot 14-15.qxd

9.7.2012

14:53

Page 1

ROTARI KLUB BEOGRAD ROTARÙ CLUB BEOGRAD

UPRAVNI ODBOR KLUBA BORD OF DIRECTORS 2012–2013

Zoran Zdravkovi} – Predsednik / President

Trivko Ti}a Savi} – Podpredsednik / Vicepresident

^edomir Petriwac – Budu}i Predsednik i Predsednik Fondacije / President Elect

Veselin Kova~evi} – Prethodni Predsednik / Immediate Past President

Nenad Sakovi} – Sekretar / SecretarÚ

Milo{ Radivojevi} – Rizni~ar / Treasurer

Stojadin Mirkulovski – Ceremonijar / Sergent at Arms

Miroslav Miwa Nikoli} – Komitet za dobar ugled Kluba u javnosti

Nenad Blagojevi} – Komitet za administraciju

Miodrag Trpkovi} – Komitet za projekte u lokalnoj i me|unarodnoj zajednici

Haxi Du{an Glu{ac – Komitet za Rotari Fondaciju

DATUMI JUL 1 – po~iwe rotarijanska godina 1 – DAN KANADE /1867/ 4 – SJEDINJENE AMERI^KE DR@AVE – DAN NEZAVISNOSTI /1776/ 14 – REPUBLIKA FRANCUSKA – DAN PADA BASTILJE /1789/ 21 – KRALJEVINA BELGIJA – DAN NEZAVISNOSTI /1831/ AVGUST 1 – [VAJCARSKA – OSNIVANJE KONFEDERACIJE /1291/

14 2

2 – BJR MAKEDONIJA – ILINDEN /1903/ 3 – ROTARI KLUB LOZNICA je ~arterovan /2010/ 17 – REPUBLIKA INDONEZIJA – DAN NEZAVISNOSTI /1945/ 17 – ROTARI KLUB JAGODINA je ~arterovan /2004/ 20 – MA\ARSKA (naziv od 01. 01. 2012) – DAN SVETOG STEFANA / National DaÚ 24 – UKRAJINA – DAN NEZAVISNOSTI /1991/ 27 – ROTARI KLUB SOMBOR je ~arterovan /1999/ 27 – REPUBLIKA MOLDAVIJA – DAN NEZAVISNOSTI /1991/ 28 – ISTO^NA REPUBLIKA URUGVAJ – DAN NEZAVISNOSTI /od Brazila 1828/ 31 – ROTARI KLUB BEOGRAD STARI GRAD je ~arterovan /1999/

Rot 14-15:Rot 14-15.qxd

6.7.2012

19:27

Page 2

MESECOSLOV

Jul 2012. 1819. U Ujediwenom Kraqevstvu zakonom je zabrawen rad dece ispod devet godina u tekstilnoj industriji, a rad dece mla|e od 16 godina ograni~en je na 12 ~asova dnevno.

DAN ARHITEKATA JUL je mesec posve}en PISMENOSTI i HUMANOSTI

1991. ukinut je Var{avski pakt.

1826. Umro je Tomas Xeferson, autor ameri~ke „Deklaracije nezavisnosti” i osniva~ Demokratske stranke, predsednik SAD od 1801. do 1809. godine.

1535. Pogubqen je engleski dr`avnik Tomas Mor, pisac socijalnih, istorijskih i teolo{kih spisa. U politi~ko-filozofskom delu „Utopija” prikazao je bedu Engleske. Termin utopija danas se koristi kao sinonim za ne{to neostvarqivo.

2 3 4 5 6 9 7 8 10 11 13 14 15 16 12

ROTARI KLUB BEOGRAD Primopredajna sve~anost 2007. Progla{eno je novih sedam svetskih ~uda tokom sve~anosti na stadionu FK „Benfika” u Lisabonu: – Veliki zid u Kini – Petra u Jordanu – Statua Hrista Spasiteqa u Rio de @aneiru, Brazil – Ma~u Pik~u u Peruu – piramida ^i~en Ica u Meksiku – Koloseum u Rimu – Tax Mahal u okolini Wu Delhija, Indija.

1886. Nema~ki in`ewer i konstruktor Karl Benc vozio se u prvom vozilu sa benzinskim motorom.

1497. Portugalski moreplovac Vasko da Gama isplovio je iz Lisabona, predvode}i ekspediciju koja je tra`ila morski put u Indiju.

1930. Po~etak Prvog svetskog prvenstva u fudbalu u Montevideu, Urugvaj. U~estvovalo je 13 1936. Sve~ano je otvoren ekipa, a pobedio je doma}in. Zoolo{ki vrt u Beogradu. Druga je bila Argentina, a reprezentacija Kraqevine Sme{ten je unutar Jugoslavije osvojila je Beogradske tvr|ave gde se tre}e mesto. nalazi i danas.

1875. u Nevesiwu, stara Hercegovina, po~eo je Tre}i hercegova~ki ustanak – Nevesiwska pu{ka.

DAN POPULACIJA 1856. u Smiqanu kod Gospi}a, Lika, Hrvatska, ME\UNARODNA ro|en je veliki srpski ROTARIJANSKA REGATA nau~nik i pronalaza~ TISOM DO SEGEDINA Nikola Tesla, jedan od 2012. (11–22. jul) najza~ajnijih svetskih 1844. Ro|en je srpski kraq ROTARI KLUB SENTA nau~nika i pronalaza~a Petar I Kara|or|evi}, kraq GRILL FEST I DOÊK u oblasti elektrotehnike od 1903. do 1918. godine UÊSNIKA REGATE i radiotehnike uop{te. i potom Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1795. Nacionalna himna 1881. Srpski kraq Milan do smrti 1921. godine. Francuske Republike Obrenovi} (tada knez) postala je „Ratna pesma srebrnim budakom udario je Rajnske armije” ili „pesma temeqe Srpskim dràvnim Marseqanaca”, popularna èleznicama. Ovaj doga|aj 1867. @ozef Monije „Marseqeza”, koju je napisao zbio se pored mosta na patentirao je u Parizu Klod @ozef Ruè de Lil Mokrolu{koj re~ici u oja~ani beton. (1760–1836.). Kod nas je na blizini tada{weg srpski jezik „Marseqezu” Top~iderskog puta – nedaleko prepevao pesnik Laza Kosti}. od dana{we „Gazele”. 1839. Umro je srpski knez Milan Drugi Obrenovi} (vladao tri nedeqe).

1956 Lideri Jugoslavije, 1917. Doneta je Krfska Indije i Egipta, Josip Broz 1995. Umro je argentinski deklaracija. 1374. Kod Padove, Italija, Tito, Xavaharlal Nehru automobilski as Huan Srpska vlada na ~elu i Gamal Abdel Naser Manuel Fan|o, petostruki umro je italijanski pisac sa Nikolom Pa{i}em Fran~esko Petrarka, potpisali su takozvanu svetski {ampion i Jugoslovenski odbor najzna~ajniji prethodnik Brionsku deklaraciju kojom u „Formuli 1”. Bio je Ante Trumbi}a potpisali su osudili blokovsku prvak sveta 1951, 1954, renesanse, i veliki pesnik su na istoimenom gr~kom podelu sveta, {to je bio humanizma. 1955, 1956. i 1957. godine. prvi korak ka stvarawu ostrvu ovaj vaàn dokument. Pokreta nesvrstanosti. 1456. Hri{}anska vojska pod komandom erdeqskog vojvode 1828. Vilijam Bart je Jano{a Huwadija (poznat patentirao „tipograf” 1704. Britanske trupe kao Sibiwanin Janko), 1843. Umro je {kotski koji se smatra prvom pod komandom admirala u odlu~uju}oj bici do nogu hemi~ar ârls Mekinto{, pisa}om ma{inom. Xorxa Ruka preotele su je potukla Turke koji su pronalaza~ nepromo~ive Gibraltar od [panaca. opkolili Beograd. U bici su tkanine za ki{ne ogrta~e. se posebno istakli srpski odredi. Beograd su tada 1330. Srpski kraq Stefan uz Srbe u ovoj bici branili De~anski potukao je „do nema~ki, ugarski i poqski nogu” u bici kod Velbu`da krsta{i. (dana{wi ]ustendil u 1898. Umro je nema~ki Bugarskoj) vojsku bugarskog dràvnik Oto fon Bizmark 1189. U Ni{u su srpski cara Mihajla [i{mana. 1983. Umro je {panski (fon Bizmark – veliki ùpan Stefan Bitka kod Velbu`da je do filmski rediteq Luis [enhauzen), nazvan Nemawa i nema~ki car bitke na Marici, 1371. Buwuel. „gvozdeni kancelar”, Fridrih Barbarosa koji je godine, omogu}ila Srbiji koji je „krvqu i gvo`|em” predvodio vojsku krsta{a da bude najja~a dràva ujedinio nema~ke dràve. na putu ka Svetoj zemqi, na jugoistoku Evrope. sklopili sporazum.

1718. Austrijski feldmar{al Eugen Savojski izvojevao je pobedu nad Turcima. Tada je zakqu~en Po`areva~ki mir, kojim je Austrija pripojila Srbiju severno od Zapadne Morave, Banat, jugoisto~ni Srem i bosansku Posavinu, kao i Malu Vla{ku.

17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

1847. Oko 20.000 oslobo|enih ameri~kih crnaca proglasilo je Liberiju, prvu nezavisnu republiku u Africi.

2008. Umrla je Zlata Bartl, tvorac jednog od najpoznatijih proizvoda nekada{we Jugoslavije – „vegete”. U istra`iva~koj laboratoriji „Podravke” izumela je krajem pedesetih taj proizvod koji je na{ao mesto na tr`i{tima preko 40 zemaqa, postav{i sinonim za dodatak jelima.

15 3

Rot 16-17:Rot 16-17.qxd

6.7.2012

19:30

Page 1

QUBICA CUCA SOKI] I [ANA LUKI] [OTRA

PORTRET PRIJATEQSTVA lu~ajan susret Qubice S Cuce Soki} i [ane Luki} [otre datira iz perioda izme|u dva svetska rata. Cuca se rado se}ala kako su se brzo sprijateqile i sa kolikom je rado{}u odlazila u posetu kod [ane koja je stanovala na uglu beogradskih ulica Kraqa Petra i Strahiwi}a Bana, u kraju koji je danas poznat po brojnim kafi}ima. Sa mansarde, na posledwem spratu, gde je ìvela sa majkom i tetkom, pruào se predivan pogled na Dor}ol i Dunav, ali ono {to je Cucu posebno privla~ilo bile su mnogobrojne ma~ke koje je wena prijateqica sa simpatijama gajila. Umiqavale su se i ~inile da sku~en prostor iznajmqenog stana deluje bogato i veselo. miqena tema razgovora O [ane i Cuce bila je umetnost koja ih je spajala u vremenu kada ène nisu imale pravo glasa i kada su beogradske umetnice morale da se hrabro bore za svoje mesto u dru{tvu. Iako nisu pripadale istim dru{tvenim krugovima, budu}i da je Cuca bila iz imu}ne porodice, ~ini se da im to Qubica Cuca Soki}, ~uvena srpska slikarka – intimista, ro|ena je sticajem ratnih okolnosti u Bitoqu 9. 12. 1914. Poti~e iz ugledne beogradske porodice. Gimnaziju, u kojoj je profesor crtawa bila Zora Petrovi}, poha|ala je u Beogradu, da bi se 1930. godine upisala u Umetni~ku {kolu, a potom i na Akademski te~aj kod profesora Bete Vukanovi}, Qube Ivanovi} i Ivana Radovi}a. Od 1936. godine boravi u Parizu, gde 1937. godine prvi put izlaè sa grupom jugoslovenskih umetnika u „Galerie de Paris”. Po povratku iz Pariza, 1939. godine, prvi put samostalno izlaè u Umetni~kom paviqonu „Cvijeta Zuzori}” u Beogradu. Jedan je od osniva~a grupe „Desetorica”. Za profesora Akademije za likovne umetnosti u Beogradu postavqena je 1948. godine gde je radila do penzionisawa, 1972. godine. Kao profesor osniva fond za nagra|ene studente „Mali format”. Za dopisnog ~lana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je 1968. a za redovnog 1978. godine. Pored slikarstva, bavila se ilustracijom kwiga, prete`no za decu. Bila je stalni saradnik ~asopisa „Pionir”, „Poletarac” i „Zmaj”. Weno slikarstvo opisuje se kao intimisti~ko. Uglavnom je slikala mrtve prirode, pejzaè, qudske figure i portrete, mada je teìla i upro{}avawu forme, geometriji i modernoj apstrakciji. Preminula je 8. 1. 2009. i sahrawena u porodi~noj grobnici na Novom grobqu í

16 2

nimalo nije smetalo, jer umetnost ne poznaje granice materijalnog. Uostalom, skromna i pa`qiva po prirodi, Cuca je siroma{nim prijateqima slikarima rado darivala papir za crtawe, koji je kri{om uzimala iz o~eve {tamparije. oliko je prijateqstvo CuK ce i [ane bilo blisko, svedo~i ~iwenica da je Cuca po~etkom 1941. godine, uo~i izbijawa Drugog svetskog rata na prostoru Kraqevine Jugoslavije, poèlela da portreti{e [anu. Posle Portreta sestre Slobodanke Danke Gatalovi} u ùtom prsluku iz 1939. godine i Portreta Elvire Baruh, supruge wenog prijateqa slikara Bore Baruha, iz 1940. godine, ovo je bio tre}i u nizu Cucinih portreta ve}ih dimanzija na kojima je ovekove~ila drage osobe. U pitawu je Cucino remek-delo, jedno od najboqih koje je naslikala pre odlaska u fazu apstrakcije, u koje je utkala mnogo poleta, topline i intimizma. Umetnica je ovu sliku sa qubavqu poklonila svojoj dragoj prijateqici [ani. mnogo godina kasnije, jedne ve~eri, [ana je nazvaI la Cucu i zamolila je da hitno do|e u wen stan, jer je predose}ala da vi{e nije u stawu da se bori sa te{kom bole{}u i da ne}e preìveti no}. Cuca je poku{ala da je ute{i, ali je [ana to ponosno odbila. @elela je da posledwi put vidi svoju dragu prijateqicu, da je zagrli i da joj vrati wen nekada{wi poklon. Zamolila je Cucu da skine sa zida Portret i da ga ~uva kao uspomenu na wihovo prijateqstvo. Cuca je tako u~inila, a slede}eg jutra javqeno joj je da je [ana preminula te ve~eri. udi ratnih vihora, smene reìma, selidbe pod prinudom, nema{tine – sve je te neda}e Portret [ane ] Luki} [otre preìveo da bi za No} muzeja, kao naro~it kulturni ugo|aj bio dostupan qubiteqima umetnosti Qubice Cuce Soki}. Dragi posetioci Ku}e legata u Knez-Mihailovoj ulici, ne zaboravite da je Portret pred kojim stojite mnogo vi{e od jednog umetni~kog dela. On je deo istorije Beograda i dokaz o snazi prijateqstva koje ni{ta ne moè da rastavi, koje ostaje ve~no da nas inspiri{e i budi u nama najlep{a ose}awa í Mr Miomir Mi{a Gatalovi} istori~ar unuk Qubice Cuce Soki} ~lan Rotari kluba Beograd Metropolitan

Rot 16-17:Rot 16-17.qxd

6.7.2012

19:30

Page 2

MESECOSLOV

avgust 2012.

1955. U Beogradu je umro Stanislav Vinaver, srpski pisac, novinar i prevodilac, jedan od najzna~ajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj literaturi.

AVGUST je mesec ^LANSTVA i [IREWA ROTARIJA, vreme u kome se aktivnosti usmeravaju ka stalnoj potrebi Rotarija za nala`ewem novih ~lanova i osnivawem novih klubova.

ROTARI KLUB KRU[EVAC ORGANIZUJE LIKOVNU KOLONIJU 1945. Zavr{ena je Postdamska konferencija na kojoj su sovjetski vo|a Staqin, predsednik SAD Hari Truman i premijer Velike Britanije Klement Atli odlu~ili da Nema~ku, pora`enu u Drugom svetskom ratu, podele na ~etiri okupacione zone.

1875. Umro je danski pisac Hans Kristijan Andersen, nenadma{ni autor bajki. Napisao je 156 pri~a s motivima iz danskog folklora, anti~ke mitologije i indoevropskih predawa, a za neke je nadahnu}e na{ao u sopstvenom tegobnom detiwstvu.

1807. Dositej Obradovi} je tokom Prvog srpskog ustanka iz Zemuna pre{ao u Beograd. Topovi sa gradskih zidina objavili su dolazak Dositeja, koji je ubrzo otpo~eo veliki prosvetiteqski posao u oslobo|enoj Kara|or|evoj Srbiji.

2 3 4 5 6 1830. Turski sultan Mehmed Drugi, Hati{erifom je priznao autonomiju Srbije.

1883. Ro|en je meksi~ki 1895. Otvorena je prva revolucionar Emilijano me|unarodna izlo`ba Zapata, koji je 1910. godine, moderne umetnosti kao vo|a meksi~kih u Veneciji, koja se od tada seqaka predvodio neku odr`ava svake druge godine vrstu revolucije. – Venecijanski bijenale!

1962. Umro je nema~ki pisac Herman Hese, dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost 1946. godine, jedan od najzna~ajnijih pisaca 20. veka.

1948 U Beogradu je osnovana Jugoslovenska kinoteka.

1712. U [vajcarskoj je okon~an gra|anski rat potpisivawem ugovora u Argauu, kojim je garantovana dominacija protestantskih nad rimokatoli~kim kantonima.

7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 23 24 25 26 22 28 29 30 31 27

ME\UNARODNI DAN MLADIH 2004. U Gr~koj je pu{ten 1806. Srpski ustanici u saobra}aj most Rio Angirio, pod vo|stvom Kara|or|a najdu`i vise}i most na Petrovi}a, u boju ~eli~nim sajlama u svetu, koji na Mi{aru izvojevali su je preko Korintskog kanala veliku i zna~ajnu pobedu povezao poluostrvo Peloponez protiv nadmo}nije turske sa ostatkom gr~kog kopna vojske Sulejman-pa{e (sredwom Gr~kom). Most je Skopqaka. duga~ak 2.250 metara.

1878. Donet je ukaz o formirawu Vojnog muzeja u Beogradu.

1040. [kotskog kraqa Dankana ubio je Magbet, koji je potom vladao 17 godina. Magbetova vladavina, 1804. Osnovan je Srpski posebno na~in na koji je praviteqstvuju{~i sovjet zaposeo {kotski presto, u manastiru Voqav~a. inspirisala je engleskog pisca Vilijama [ekspira za jednu od wegovih najpoznatijih drama. 14. Umro je rimski car 1854. Pu{tena je u rad prva 1941. Nema~ki okupatori su Oktavijan Avgust, usvojeni 1805. Srbi su na brdu èlezni~ka pruga na u Drugom svetskom ratu sin Gaja Julija Cezara. Zaveo Ivankovac kod ]uprije, teritoriji Srbije. obesili o bandere je novi oblik vladavine Povezivala je Belu Crkvu u jednoj od najve}ih bitaka na Terazijama u centru poznat kao principat. Vreme sa dana{wim rumunskim Prvog srpskog ustanka, Beograda tela petorice wegove vladavine smatra se delom Banata, pri ~emu je prvi put potukli srpskih gra|ana i ostavili najsjajnijim periodom rimske kori{}ena kowska vu~a, regularnu vojsku ih da vise vi{e dana – istorije i poznato je kao a od novembra 1856. turske dràve. studenta Milorada Pokrajca, „Avgustov zlatni vek”. kori{}ene su i lokomotive kroja~kog radnika Jovana Jankovi}a, obu}ara 2006. Me|unarodno udruèwe s parnom vu~om. Na teritoriji 1926. Umro je ameri~ki dana{we Srbije nalazio astronoma donelo je odluku da Svetislava Milina, seqaka glumac italijanskog se deo pruge u duìni iz okoline Sopota Velimira porekla Rudolf Valentino, Pluton nije planeta, kako je od svega 27 kilometara. kategorisan 1930. kada je Jovanovi}a i borca najpopularnija filmska Kosmajskog partizanskog zvezda po~etkom 20. veka. otkriven, {to zna~i da Sun~ev sistem nema devet ve} osam 1718. Francuski iseqenici odreda Ratka Jevi}a. Wegova iznenadna smrt planeta. Prema odluci 2.500 u Americi osnovali su u u 31. godini izazvala je astronoma iz 75 zemaqa, Luizijani grad Wu Orleans, 2004. U oruànom prepadu masovnu histeriju, okupqenih na konferenciji nazvan tako u ~ast na muzej slikara Edvarda posebno ènske publike. u Pragu, dogovoreno je da on francuskog vojvode Munka u Oslu, pred pripada kategoriji od Orleana. 1219. Patrijarh Manojlo mno{tvom posetilaca patuqastih planeta. Saranten, uz saglasnost ukradeno je wegovo vizantijskog cara Teodora I 1521. Turci su pod komandom najpoznatije platno Laskarisa hirotonisao je Savu sultana Sulejmana II, posle „Krik”. dvomese~ne opsade, prvi Nemawi}a, potoweg Svetog put osvojili Beograd. Potom 1973. Kenija je zabranila Savu, za prvog srpskog su silom iselili ve}inu arhiepiskopa. Tim ~inom 55. p. n. e. Rimski konzul lov na slonove kao stanovnika i grad temeqno Srpska pravoslavna crkva Gaj Julije Cezar otpo~eo je i trgovinu slonova~om. opqa~kali. Deo stanovnika postaje autokefalna. invaziju Britanskog ostrva odveden je u Carigrad Sredi{te srpske crkve u prvo sa 10.000 vojnika i vekovima su wihovi vreme bilo je u manastiru Sedme i Desete legije. potomci vaìli kao vrsni @i~a. Car Stefan Du{an znalci pojedinih zanata uzdigao je 1346. godine srpsku u tom gradu. crkvu na rang Patrijar{ije.

1717. U bici kod Beograda u Austrijsko-turskom ratu, u kojoj se na strani Austrijanaca borilo i 6.000 Srba, austrijski feldmar{al Eugen Savojski naneo je te`ak poraz Turcima i zauzeo Beograd.

1968. Trupe dr`ava Var{avskog pakta – izuzev Rumunije, okupirale su ^ehoslova~ku, posle prelaska granice te zemqe pred pono} 20. avgusta. Oko 200.000 vojnika zauzelo je sve va`ne ta~ke u zemqi, ugu{iv{i „Pra{ko prole}e”, svojevrsni poku{aj reformi u okviru socijalisti~kog sistema.

1839. Osnovana je Prva beogradska gimnazija.

EVROPSKA NO] SLEPIH MI[EVA (klizni datum: avgust – septembar)

1962. Umro je francuski slikar @or` Brak, koji je s Pablom Pikasom 1905. godine osnovao kubisti~ki pokret.

17 3

Rot 18-29:Rot 18-29.qxd

6.7.2012

19:32

Page 1

AKTIVNOSTI

PRVA KONFERENCIJA DISTRIKTA 2483 (Srbija i Crna Gora) Konferencija je odr`ana od 25. do 27. maja 2012. u Novom Sadu. Zami{qeno je da ovo vreme bude mogu}nost za motivacuju, dru`ewe i sumirawe svega dobrog {to je ura|eno u ovoj rotarijanskoj godini. Ovla{}eni predstavnik Rotari kluba Beograd u radu Konferencije

nosti ~iji je program imao moto „nesebii~nost i dobrota” prisustvovali su suosniva~i, saradnici i prijateqi Fondacije, visoki predstavnici dru{tvenih i dr`avnih institucija i brojnih socijalnih i humanitarnih organizacija, a najzaslu`nijima su dodeqene plakete i zahvalnice. Sve~ana akademija sa prigodnim umentni~kim programom u kome su nastupili Mira Vasiqevi}, „Ogrlica od bisera”, „Ýhite Þitches music”, Ansambl „Nokturno” i Emilija \onin, odr`ana je ta~no na dan kada je pre ~etiri i po decenije u Beogradu osnovana Fondacija Spomenica solidarnosti, prete~a dana{we Fondacije.

bio je ^edomir Petriwac, sekretar Kluba, a Konferenciji su prisustvovali Veselin Kova~evi}, predsednik Rotari kluba Beograd i Trivko Ti}a Savi}, ~lan redakcije lista „Srpski Rotar” í

FONDACIJA „SOLIDARNOST SRBIJE” KOJOJ SU 45 GODINA DRUGI NA PRVOM MESTU Sve~anom akademijom u velikoj sali Narodnog pozori{ta, Fondacija „Solidarnost Srbije” je 29. maja ove godine obele`ila 45. godina postojawa i rada. Sve~a-

PRIVILEGIJA JE BITI U KLUBU SA SJAJNIM LJUDIMA, BITI OKRU@EN I DRU@ITI SE SA BOLJIMA OD SEBE, OD NJIH SAZNAVATI NE[TO NOVO I NEPOZNATO, ^UTI MUDRA MI[LJENJA, STAVOVE ILI SAVETE, BITI PRIJATELJ SA TAKVIMA. Nikola Mandi} Predsednik RK Beograd 2008/2009

18 2

Fondacija i daqe vredno radi. Kupovinom 20 ulaznica za pozori{nu predstavu „Ja pevam svoj bluz” pomogla je Udruèwu „SkÚlight” ~iji su ciqevi srodni ciqevima Fondacije. Poklonili smo faks - aparat Odeqewu za gerijatriju i onkologiju KBC Zemun. Fondacija „Solidarnost Srbije” je bila prisutna na tre}em sajmu Organizacija civilnog dru{tva „Samoinicijativa” koji je odràn 24 i 25.maja 2012.godine na trgu Nikole Pa{i}a u organizaciji Agencije za evropske integracije i saradwu sa udruèwima. Na Sajmu je sedamdeset organizacija predstavilo gra|anima svoje projekte i planove, razmenilo iskustva i prikazalo rezultate rada u razli~itim dru{tvenim sferama. Fondacija je predstavila aktivnosti Radionice „Dobro srce” i pozvala mlade da se upi{u na Departman za socijalni rad na Fakultetu za medije i komunikacije, upoznala {iru javnost sa svojom izdava~kom delatno{}u, a tako|e je predstavila i regionalni projekat koji je u razvoju, a ~iji je jedan od suosniva~a – Regionalni centar za hiporehabilitaciju sa sedi{tem u Trebiwu. Fondacija „Solidarnost Srbije” je kupovinom 150 ulaznica pomogla de~ju predstavu „San letwe no}i”

Rot 18-29:Rot 18-29.qxd

6.7.2012

19:32

Page 2

po istoimenom delu Vilijama [ekspira. Predstavu su, 31. maja u Centru za kulturu Rakovica, odigrala deca iz {kole glume „Maska”. Ovaj nastup mladih glu-

vawa marketinga i odre|enih promena unutar rada sistema i preno{ewa znawa koje je stekao na univerzitetu u Rimu. Wihova je budu}nost tu, a meni daje mogu}nost da se posvetim poslovnim partnerima i da na taj na~in dam firmi novi zna~aj, i da obezbedim negovawe brenda Visan. Priznawe „Beogradski pobednik” je priznawe sistemu Visan, a mi smo se od po~etka trudili, i nastavi}emo da se borimo da na{e poslovne aktivnosti budu produktivne i da wihov rezultat bude kvalitetan. Kao poslovni ~ovek u Srbiji, potrudi}u se da zadovoqim i sve svetske kriterijume, da i u mojoj zemqi budem me|u najboqim poslovnim qudima - pa i poslovni ~ovek godine í (izvor: NIN broj 3205, str. 79)

ROTARI KLUB KUCURA – VRBAS

DVE GODINE ROTARIJA U KUCURI I VRBASU maca imao je humanitarni i inkluzivni karakter. Predstavu su, osim u~enika O[ „Nikola Tesla” iz Rakovice, gledala i deca koja su korisnici usluga Humanitarne organizacije za pomo} osobama sa smetwama u razvoju „De~je srce”. U publici su bili i korisnici Ustanove Gerontolo{ki centar Beograd í

Po{tovani prijateqi u Rotariju, u petak, 11.05.2012. odr`ana je proslava godi{wice ~arterovawa Rotari kluba Kucura-Vrbas, u ve} dobro nam poznatom restoranu „Ba~ki ru~ak”. Sve~anost je otpo~ela obra}awem predsednika na{eg kluba Julijana Ruskovskog svim

PREDRAG ]UR^I] ^LAN ROTARI KLUBA ZEMUN Predsednik Upravnog odbora Visana, Beograd

VISANOVE MAJSKE POBEDE U maju ove godine se puno toga lepog dogodilo, i dugo }emo ga pamtiti kao period kakav se samo po`eleti mo`e u oblasti posla i porodice. U maju smo dobili tri zna~ajna priznawa na Novosadskom poqoprivrednom sajmu, zatim priznawe „Beogradski pobednik”, sin mi je diplomirao u Rimu. Stariji sin Miodrag je u potpunosti preuzeo rad, organizaciju i vo|ewe Visana. Ja sam se iz tog posla povukao. Ogwen, koji se vra}a iz Rima, mo`da }e odlu~iti da ostane u Srbiji, ako ne ode na master studije, mada je ve} sa bratom po~eo pripreme organizo-

prisutnim gostima i ~lanovima klubova. Osim ~lanova RK Kucura-Vrbas prisustvovali su i gosti iz Rotari klubova Novi Sad, Subotica, Kula, kao i specijalan gost ve~eri – ~lan kluba iz Bugarske. Tokom zabave odr`ana je licitacija posebne {unke, kao i kolekcionarskog vina. Predmete licitacije su dobili bra~ni par Palo{ iz Subotice. U toku ve~eri je organizovana prodaja „kucurske dudova~e” i odr`ana tombola, ~iji su prihodi, kao i oni od licitacije,

IDEALI I DUH ROTARIJA RA[IRENI SU ME\U NAMA I PREOVLA\UJU I U NAMA I U NA[IM PRIJATELJIMA. TO JE DUH DOBRE VOLJE I @ELJE DA POMOGNEMO JEDNI DRUGIMA U UDRU@IVANJU NA[IH NAPORA I POMAGANJU ZAJEDNICI KOJOJ PRIPADAMO. 24. i 25. mart 2012. P.E.T.S. Stara Pazova, Predrag ]ur~i} (desno)

Goran Alikafi} Predsednik RK Beograd 1993/1994

19 3

Rot 18-29:Rot 18-29.qxd

6.7.2012

19:33

Page 3

nameweni u~enicima O[ i gimnazije „Petro Kuzmjak” iz Ruskog Krstura koji su osvojili medaqe na IX Olimpijskim igrama u~enika Srbije u Sremskoj Mitrovici, kao i deci sa posebnim potrebama koja odr`avaju radionice u prostorijama kucurskog Caritas-a. Uz dobru muziku orkestra „Stari Vrbas”, igru i ples provedeno je jedno prijatno ve~e í Rotarijanski pozdrav od Ane Ruskovski ROTARI KLUB BEOGRAD METROPOLITAN

,,ROTARÙ ALL STARS” TURNIR U KO[ARCI Humanitarni turnir u basketu „RotarÚ All Stars” distrikta 2483 odr`an je 19. maja na Ko{utwaku u organizaciji RK Beograd Metropolitan. Veliki broj prijateqa rotarija, igra~a i wihovih porodica svojim prisustvom ulep{alo je ovaj doga|aj. Sam turnir je bio odli~na prilika da se Rotari i Rotarakt boqe upoznaju i dru`e kroz sportsko nadmetawe i zajedno u~estvuju i promovi{u humanitarne aktivnosti. U samom takmi~ewu u~etvovalo je pet Rotari i pet Rotarakt timova a prvo mesto pripalo je RTK Beograd Dediwe. U takmi~ewu u trojkama istakao se Aleksandar Mileti} iz RTK Beograd Centar. Osim sportskih aktivnosti doga|aj je ispratio i Akustasonik bend, a najmla|e je zabavio ma|ioni~ar Mihailo. Prikupqena nov~ana sredstva od kotizacija u~esnika i donatora turnira bi}e preusmerena ko{arka{ima u kolicima ko-

jima je ovaj novac vi{e nego potreban radi upotpuwavawa opreme i odlaska na pripreme. Hvala svima na u~e{}u i vidimo se idu}e godine na revan{u! Fotografije i video materijal mozete pogledati na ÞÞÞ.rotarÚallstars.org Organizacioni odbor turnira: Nikola Miti}, Vlastimir Vukovi}, Miodrag Tirkajla, Dragi{a Ristovski i Rastko Peji} RK Beograd Metropolitan ROTARI KLUB KRALJEVO

KRALJEVO U SIBIU, A U MAJU ^lanovi RK Kraqevo su u periodu od 11.maja do 12. maja posetili grad Sibiu u Rumuniji i tom prilikom prisustvovali sve~anom otvarawu izlo`be Slobodana Marinkovi}a, akademskog slikara iz Kraqeva, kao i Rotari balu u organizaciji RC Sibiu, bratskog kluba RK Kraqevo. Klubovi RC Kraqevo i RC Sibiu su se bratimili u oktobru 2010. Saradwa je kontinuirana i u toku proteklih godina prija-

VELIKA VREDNOST ROTARIJANSTVA JE [TO DAJE [IRINU U VREMENU KADA SE LJUDI SPECIJALIZUJU I PROFILI[U U U@IM OBLASTIMA. Nikola Tasi} Predsednik RK Beograd 1994/1995

Rot 18-29:Rot 18-29.qxd

6.7.2012

19:36

Page 4

teqstvo izmedju ~lanova je potvrdjeno zajedni~kim akcijama i projektima. Odmah posle zemqotresa RC Sibiu je donirao 8000 eura ZC „Studenica” a O[ „Svetozar Markovi}” 2000 $ za sanirawe posledica od zemqotresa. Na osnovu ranijih dogovora RC Sibiu, ~lan kluba RC Slobodan Marinkovi} je pozvan da odr`i izlo`bu svojih

Saradwa oba kluba }e se nastaviti u narednom periodu, prvenstveno u razmeni medicinskog osobqa u toku meseca juna, kao i razmeni u~enika u narednoj {kolskoj godini... í ROTARI KLUB ZAJE^AR

SLAVA KLUBA Slobodan Marinkovi} Lirski kolorista u delikatnoj materiji stakla Opus Slobodana Marinkovi}a, majstora monumentalnih i slikarskih tehnika, u mediju stakla – skulptura, utilitarnih objekata, klasi~nih vitraà i savremenih tehnika, reprezentuje srpsku savremenu umetnost, wenu tradiciju i kontinuitete 21. veka. Ciklus od 41 dela, koje publika starog grada Sibiu ima priliku da vidi, u kamernoj formi, daje celovitu viziju recentnih istraìvawa. Za nastajawe ovih smelih tvorevina veoma je va`na posebna veza izme|u umetnosti i tehnike, koju ni najnaprednija nauka ne moè da projektuje. Povezanost te~e kao stalni proces razmene energija materije i duha, teàk ili lagodan, ali vrlo izazovan. Skulpture, iza{le iz „Ateqea Marinkovi}” (koji u Srbiji i regiji predstavqa pojam vrhunskog profesionalizma u pri-

U ~etvrtak, 3. maja 2012. proslavili smo slavu kluba - Svetog Nikolaja Velimirovi}a @i~kog. Tom prilikom, najboqim maturantima sredwih {kola u Zaje~aru dodelili smo prenosive ra~unare í Veliki pozdrav! Sr|an Stanojevi} RK Zaje~ar

ROTARI KLUB NI[ – KONSTANTIN VELIKI

AZBUKA ROTARIJA STIGLA U NI[ U ~etvrtak, 05.aprila 2012. godine u predivnom ambijentu hotela REGENT-CLUB u Ni{u, u terminu redovnog sastanka Rotari kluba Ni{ - Konstantin Veliki, odr`ana je promocija drugog izdawa kwige

meni stakla -od klasi~nog vitra`a do najnovijih tehnika kompleksne fuzije i panpleÚ-a u javnim i privatnim enterijerima), nose bit umetnikove poetike, budu}i da su nastala bez uticaja poru~ilaca ili projektanata. Potekao sa podru~ja srpske „doline kraqeva”, u blizini manastira @i~e i Studenice, gde se ukr{taju uticaji mediteransko – romani~ke arhitekture i umetnosti sa isto~novizantijskim svetom, Marinkovi} je, kao beogradski student, upio i uticaje prethodnika, razvijaju}i lirski senzibilitet, koji prati sva wegova, ~ak i potpuno apstraktna tra`ewa. Emotivna toplina vi{e nego intelektualizam, sudbinski prati wegov opus, koji se stalno rafinira u materiji stakla velikim znawem, iskustvom, eksperimentom i mo}nim vodiqama – qubavqu i imaginacijom. Iz kritike Mirjane Vajdi} Baji} istori~arke i teoreti~arke savremene umetnosti i dizajna

umetni~kih dela u Sibiu. Poziv je prihva}en a sve~ano otvarawe izlo`be je bilo 11.maja 2012. u gradskoj galeriji. Organizaciju i promovisawe u javnosti ove izlo`be pomogli su ~lanovi RC Sibiu a izuzetno je bilo anga`ovawe gdina Mirce Urehe.O samoj izlo`bi veoma pohvalno se izrazila i likovna kritika, gde je istaknuto da spoj stakla i metala u ovom obliku je veoma neobi~an. Veoma je interesantno da umetnici poseduju sli~an senzibilitet, iako poti~u iz razli~itih sredina, i da u svom radu koriste staklo i metal. Jedan od ciqeva Rotarija je spajawe profesionalaca koji }e u kontaktima unaprediti sebe, svoj rad i svoju lokalnu zajednicu. Izlo`ba je bila veoma pose}ena i propra}ena u lokalnim medijima.

BEOGRAD IMA USLOVA ZA OSNIVANJE VI[E KLUBOVA, SLI^NO MNOGIM VELIKIM GRADOVIMA [IROM SVETA, U KOJIMA BI SE NEGOVALI IZVORNI PRINCIPI ROTARIJANSTVA I DA NA[E SLU@ENJE I DRU@ENJE PRERASTE U TRAJNO PRIJATELJSTVO LJUDI SLI^NIH @IVOTNIH OPREDELJENJA SA UVEK DOBROM VOLJOM I TOLERANCIJOM. Petar Rakin (15. 12. 1934.+ 21. 2. 2011.) Predsednik RK Beograd 1995/1996

Rot 18-29:Rot 18-29.qxd

6.7.2012

19:37

Page 5

AZBUKA ROTARIJA autora Dejana Da{i}a, ~arter sekretara i dolaze}eg predsednika RK Jagodina.

U prisustvu preko 50 rotarijanaca sa cele „ju`ne rotari pruge” (RK Ni{, RK Ni{-Naissus, RK Ni{-Medijana, RK Ni{-Centar, RK Pirot, RK Jagodina, RK Vrawe, RK Zaje~ar, RK Prokupqe i doma}ina RK Ni{-Konstantin Veliki), kao i mladih prijateqa iz Rotarakta (RAC Ni{, RAC Ni{-Naissus i RAC Ni{-Konstantin Veliki), posle pozdravne re~i predsednika RK Ni{ – Konstantin Veliki Mi{e Xin~i}a, o kwizi su govorili DGE Nikola Obradovi} (RK Bgd-Metropoliten), Dejan ^ikara (RK Bgd-Stari grad), ^eda Vasi} (RK Ni{-Konstantin Veliki) i autor kwige Dejan Da{i}. Kwiga je ocewena kao izuzetno uspe{an poduhvat, pri ~emu govornici nisu {tedeli re~i hvale, kako za kwigu, tako i za samog autora. Tokom promocije obavqena je prodaja kwige, a zarada od prodaje ove kwige namewena je za finansirawe humanitarnih servisnih projekata RK Jagodina í

3. KUD „Kriva Reka” iz sela Berivojce sa Kosova i Metohije; 4. Stipendije-najbolji studenti sa teritorije op{tine ^ukarica i najbolji sportista ^ukarice za 2011. Kao i svake godine organizovan je bogat program de{avanja i to: 1. DAVAOCI KRVI - punkt I u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi iz Beograda;

ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA Rotari klub Beograd Skadarlija je u subotu 02. juna 2012. od 11.00 h organizovao druèwe dece i odraslih u „Specijalnom rezervatu prirode Zasavica”. Ceo dan bio je namewen deci „Zavoda za vaspitawe dece i omladine – Beograd”, kao i deci ~lanova svih Rotari klubova. Qubazno{}u i uvek dobrom organizovano{}u „SRP Zasavica” kao i upravnika Zasavice, na{eg Rotari ~lana Slobodana Simi}a, obezbedili smo slede}e: ulaznice u „SRP Zasavica” poseta izlo`bi Svet dinosaurusa (dinosaurusi su u prirodnoj veli~ini) vo`wa brodom rukavcima Zasavice uz pratwu ornitologa druèwe dece sa ìvotiwama i mogu}nost jahawa kowa ru~ak i pi}e. Cena za decu bila je 900 dinara, a za odrasle 1100 dinara. Deci iz Zavoda sve tro{kove obezbedio je Rotari klub Beograd Skadarlija. Srda~an pozdrav Zoran Draèta

ROTARI KLUB BEOGRAD ^UKARICA Tradicionalna humanitarna manifestacija

DRU@ENJE I SLU@ENJE ADA 2012. Po{tovani prijatelji, i ove godine 16.juna 2012.godine od 9-17 ~asova odràna je peta po redu humanitarna manifestacija „DRU@ENJE I SLU@ENJE- ADA 2012” na Adi Ciganliji na prostoru izme|u glavnog {etali{ta i Kajaka{kog i Vesla~kog saveza Srbije. Kao i svake godine humanitarna manifestacija je omogu}ila da prikupimo sredstva radi pomo}i institucijama i pojedincima koje ve} godinama pomaèmo a to su: 1. Specijalna {kola za decu ometenu u razvoju „Sveti Sava” na Umci; 2. Specijalna {kola za decu ometenu u razvoju „Miloje Pavlovi}” na ûkarici;

LEPA SU NEGOVANJA DRU@ENJA PO SRBIJI. U LEPOJ USPOMENI JE OSTALA POSETA KRAGUJEVCU GDE SAM ODR@AO SASTANAK KLUBA I KOME SU PRISUSTVOVALE SVE ZNA^AJNIJE LI^NOSTI GRADA. Dimitrije Mejo Tomovi} Predsednik RK Beograd 1996/1997

2. BESPLATNO MERENJE KRVNOG PRITISKA i [E]ERA U KRVI - punkt II -„Budimo zdravi”; 3. SVEÂNO OTVARANJE MANIFESTACIJE „DRU@ENJE I SLU@ENJE”; - pozdravne re~i starog predsednika Tatjane \or|evi} i novog predsednika Aleksandra Brki}a i primopredaja du`nosti; - primopredaja du`nosti izme|u starog predsednika RTK Beograd ûkarica Save Manojlovi}a i novog predsednika Une Jovane Vaji}; - prijem novih ~lanova u RK Beograd ûkarica i RTK Beograd ûkarica; - pozdravne re~i kumova iz Rotari Kluba Kikinda i gostiju; - dodela stipendija; - dodela nagrade najboljem mladom sportisti sa teritorije op{tine ûkarica za 2011. godinu; - izve{taj o prikupljenim sredstvima i sve~ano uru~enje nabavljene opreme. 4. TAKMIÊNJE ,,NAJBOLJI KOTLI] - ADA 2012'' - progla{enje pobednika i dodele nagrada - degustacija ribljih ~orbi, paprika{a i dr.-ru~ak 5. SPORTSKE MANIFESTACIJE- pukt III - slobodne aktivnosti na sportskim terenima - prezentacija klubova iz porodice SD „ûkari~ki”(karate) - prezentacija sportova (kik boks, kriket)

Rot 18-29:Rot 18-29.qxd

6.7.2012

19:37

Page 6

- takmi~enje u nadvla~enju konopca - takmi~enje u stonom tenisu i stonom fudbalu - takmi~enje u pikadu - merenje fizi~ke spremnosti vesla~kim ergonometrima 6. KONCERT KUD-ova i plesnih grupa - KUD „Kriva Reka”Kosovo i Metohija i „Dimitrije Tucovi}” iz Beograda - Plesni klub „Dance FactorÚ” - Break Dance Club „Studenti ritma” 7. KUTAK ZA NAJMLA\E-De~ji zamak-igraonica - Ma|ioni~ari Piksi i Zeka 8. SLIKARSKA RADIONICA - izrada slika sa motivom Ade, ^ukarice, Beograda - teme po izboru umetnika - u~estvovalo je 15 slikara. 9. „RECIKLIRAM-ZEMLJU NE NERVIRAM”-sakupljanje plasti~ne ambala`e 10. [TAND ZA PRODAJU SUVENIRA (radovi dece iz specijalnih {kola) 11. RO[TILJ (pljeskavice, kobasice, girice) í

- Muzika - ,,One-manband Todor'' (klavijature, vokal). Vreme: utorak, 26.jun 2012, od 20h (sa okupljanjem i koktelom od 19:30h) Mesto: Hotel HÚatt RegencÚ, Novi Beograd, sale Beograd-Budva Halls. Zajedno se u`ivalo u letu koje upravo traje! í

AKTUELNOSTI HUMANOST U POKRETU Poslednji termin u rotarijanskoj godini 2011 - 2012, iskori{}en je na najlep{i mogu}i na~in. Uz dru`enje je po~ela nova rotarijanska godina u na{em Distriktu 2483. Dogodilo se bolje upoznavanje me|u ~lanovima vi{e beogradskih Rotari klubova i klubova {irom Srbije. Rotari klubovi Beograd Metropolitan i Beograd Skadarlija

organizovali su dru`enje i zajedni~ki sastanak na kome je bilo sve ono najlep{e u Rotariju: - Predstavljanje novih ~lanova RotarÚ International - Promocija nove uprave Klubova za 2012/2013 - Prezentacija i promovisanje Distrikt Guvernera za 2012 - 2013 g. Nikole Obradovi}a - Dru`enje

NAJVA@NIJA STVAR U ROTARIJU JE PRIJATELJSTVO. SVI ZNAMO DA RE^ „PRIJATELJSTVO” NE ZNA^I ISTO OVDE ILI U JU@NOJ AMERICI, ALI ROTARIJANSKO PRIJATELJSTVO NEKAKO OTVARA VRATA ME\U GEOGRAFSKI UDALJENIM ZEMLJAMA, RELIGIJAMA I KULTURAMA. Jorg ^op PEA specijalne zone {irewa za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju 1994/1997

Rot 18-29:Rot 18-29.qxd

6.7.2012

19:37

Page 7

ROTARI KLUB BEOGRAD U POSETI ROTARI KLUBU KRU[EVAC

VIDOVDAN U LAZAREVOM GRADU

I naravno, kod na{ih prijateqa i kumova u Rotari klubu Kru{evac, gde smo do{li na Vidovdan - krsnu slavu Kluba. ^etvrtak, 28. jun bio je vreo i sparan dan, ali je u hotelu NOVI GOLF bila vrlo prijatna i doma}inska atmosfera, sa dosta gostiju i uglednih gra|ana Kru{evca.

Predawe kaè da je Kru{evac dobio ime po kamenu kru{cu, oblom re~nom kamenu kojim je ve}im delom grad i sazidan. Predawe kaè da su se srpski junaci na ~elu sa carom Lazarom pri~estili u crkvi Lazarici i krenuli u boj na Kosovo ravno, u istoriju, u mit... Predawe kaè da je boj bio strahovit, da su oba vladara poginula i glavu izgubila, da je izginuo cvet tada{we srpske vlastele, a pi{u}i dana{wim sportskim re~nikom, bilo je nere{eno, u prilog ide saznawe da je mo}na srpska dràva posle Kosovskog boja opstala jo{ sedamdesetak godina...

Esnafske slave, nekada va`na karakteristika gra|anskog dru{tva, kada su razni esnafi, dru{tva i udruèwa, uglavnom humanitarnog karaktera, proslavqali svog patrona - za{titnika (najstariji esnafi u Kru{evcu su lon~arski iz 1839, mumxijski iz 1842, trgova~ko-bakalski iz 1846, meanxijski iz 1848...) zadràle su se jo{ samo kod humanitarnog dru{tva „Dobra narav”, ili „Baksuzi, ugursuzi i nam}ori”, posebnog za ovaj grad, koje se okupqa svake godine, devetog utorka od Boì}a, gaje}i svoja pravila pona{awa...

ROTARI JE JEDINSTVENA ORGANIZACIJA SA FANTASTI^NIM LJUDIMA. SAMO U ROTARIJU MO@E[ DA UPOZNA[ 30 POTPUNO NEPOZNATIH QUDI KOJI SU PRIJATELJSKI RASPOLO@ENI I HO]E DA POMOGNU. Miodrag Zagorac Predsednik RK Beograd 1998/1999

Ujedno je obavqena i primopredaja rotarijanskih du`nosti izme|u dva predsednika, wihovi pozdravni govori, obra}awe Guvernera Nikole Obradovi}a, predsednika Veselina Kova~evi}a iz Rotari kluba Beograd, kao i prijateqa iz Rotari klubova Ni{ i ]uprija, darivawe poklona, a onda bogata i ukusna posno mrsna ve~era, uz odli~nu muziku i repertoar koji tera na dert, na veseqe. Torta je na kraju ove lepe ve~eri bila pravi {lag i mala ali zna~ajna ekipa iz Rotari kluba Beograd: Ve-

Rot 18-29:Rot 18-29.qxd

6.7.2012

19:38

Page 8

selin Kova~evi}, dosada{wi predsednik Kluba, Zoran Zdravkovi}, aktuelni predsednik, Miodrag Zagorac, na{ ugledni rotarijanac i doajen u Rotariju i Klubu i Haxi Du{an Glu{ac iz „Srpskog Rotara”, krenula je u kasnu no}nu uru put Beograda. A, da, sa nama se vratio i na{ Guverner Nikola Obradovi}, tako da je Zagijev crni „volvo” bio skoro tesan za ovako zna~ajno dru{tvo u Rotariju! í

IZ ISTORIJE ROTARIJA

TRAGOM PO[TANSKE MARKE RotarÚ Club Oostende iz Belgije organizovao je u svom gradu u periodu od 9. do 12. septembra 1954. godine petu regionalnu Rotari Konferenciju za E.N.A.E.M. (Europe, North-Africa and the Eastern Mediterranean Region). Konferencija je odràna u sve~anoj dvorani hotela Casino-Kursaal a povodom odràne konferencije {tampane su prigodne po{tanske marke i dopisnica sa obele`jima Rotarija. Nominalne vrednosti maraka nisu bile velike (20c i 80c) a namera je bila da budu u {to ve}oj upotrebi u po{tanskom saobra}aju zbog popularizacije Rotari pokreta. Grafi~ka re{enja obe marke imaju prepoznatljiv Rotari to~ak, godinu (1954) i mesto odràvanja Regionalne Konferencije (Oostende). Interesantno je da su doma}ini i organizatori Internacionalnog Rotari kongresa zbog ovog doga|aja, pored {tampanja po{tanskih maraka i dopisnice, uredili cvetni Rotari sat u jednom od parkova Ostendea. Ostende je lu~ki grad i letovali{te na belgijskoj obali Severnog mora sa oko 69.000 stanovnika. Nalazi se zapadno od Brià, u provinciji Zapadna Flandrija (holandsko govorno podru~je). RotarÚ Club Oostende ima bogatu tradiciju i nije slu~ajno bio doma}in pete Regionalne konferencije za E.N.A.E.M. Osnovan je 29. avgusta 1923. godine pod ID brojem 1512, kao prvi klub u Belgiji. (Rotari klub Brisel prijavio je RI kao datum svog osnivanja, 24. jul 1923. godine ali se u evidenciji RI vodi pod ID brojem 1550.) U isto vreme, klub je bio i me|u prvoosnovanim klubovima na kontinentalnom delu Evrope (zajedno sa Rotari klubovima Madrida, Pariza, Kopenhagena, Barselone, Osla, Amsterdama, Utrehta, Tuluza, Liona i Brisela). U Ostendeu je 1927. godine odràna 18. Rotari Konvencija, po prvi put na tlu Evrope.

Danas RotarÚ Club Oostende pripada Distriktu 1620 zajedno sa jo{ 83 kluba iz Luksemburga i zapadne Belgije. Belgijski rotarijanci su i slede}e 1955. godine, povodom 50 godina od osnivanja Rotarija, {tampali prigodnu po{tansku marku. Pored naziva dr`ave koja je izdala marku i nominalne vrednosti (4FR.), u prvom planu grafi~kog re{enja marke nalazi se Rotari to~ak, koji povezuje ameri~ki deo zemljine kugle sa evroazijskim i afri~kim delom. Godina osnivanja Rotarija (1905) {tampana je iznad ameri~kog kontinenta (po~etak) a godina jubileja (1955) iznad evroazijskog i afri~kog dela zemljine kugle. U donjem desnom uglu grafi~kog re{enja marke ispisan je jedan od tada dva oficijalna slogana Rotarija Service Above Self, koji je 1989. godine ustanovljen kao glavni moto Rotarija í Dejan A. Azdejkovi} Rotari klub Kru{evac

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB BEOGRAD CENTAR

GLOBAL GRANT NAJVE]I U EVROPI U petak, 15.juna 2012. u sve~anoj sali Skup{tine grada Beograda, odr`ana je sve~ana akademija u povodu zavr{etka humanitarnog projekta ,,Beograd Global Grant” u prisustvu velikog broja zvanica, kao i gostiju iz Italije. Projektom je nabavljen DNK sekvenator i uru~en Institutu za majku i dete ,,Dr Vukan ^upi}”,

DNK sekvenator

DA ROTARI NE POSTOJI, TREBALO BI GA ODMAH IZMISLITI. ROTARI KAO GLOBALNI IGRA^ MORA STALNO DA SE PRILAGO\AVA PROMENAMA U OKRU@ENJU NA SVAKOM NIVOU, KLUBA, DISTRIKTA, I GLOBALNO. Peter Gut PEA specijalne zone {irewa 1997/1999

Rot 18-29:Rot 18-29.qxd

6.7.2012

19:38

Page 9

Bilo je prisutno oko 250 gostiju i odavno se nije dogodilo da ovaj broj prijatelja u Rotariju bude okupljen oko zajedni~ke i humane ideje u junu, mesecu koji je u rotari kalendaru posve}en druènju i sluènju. Ovu nesvakida{nju sve~anost svojim prisustvom uveli~ali su: guverner Distrikta 2483 gospodin Nikola Obradovi}, dolaze}i guverner gospodin Velimir Stepanovi} kao i past guverner gospodin Dragan Brajer. Uz prigodan sve~arski govor, gospodin Nikola Obradovi} uru~io je gospodinu Draganu Rankovu zna~ku „Pol Haris” tako da je gospodin Rankov po drugi put postao nosilac ovog presti`nog rotarijanskog odli~ja. Guverner Nikola Obradovi} je iskoristio ovu priliku da sve~ano uru~i rotarijansku zna~ku koju su dobili novoprimljeni ~lanovi Kikindskog Rotari kluba, mlada gospoda: \or|e Te{in koji zastupa oblast finansija i bankarstva, Velimir Lipovan advokat, Dr. Predrag Pavli} urolog, Dragan Hrnjak poljoprivredni inìnjer agronomije i Alekskupoceni ure|aj ~ija }e primena pomo}i bròj dijagnostici i le~enju kancera kod dece. Projektom je obuhva}en i period kori{}enja ure|aja u trajanju od dve godine, kao i obuka kadrova u Italiji. U ovom najve}em evropskom Global Grantu, ~ija je vrednost 152.700$ u~estvovalo je 11 klubova iz Italije, predvo|eni RC Ravena, D 2070 i 21 klub iz Srbije, D 2483, ~iji je nosilac Rotari klub Beograd Centar. U ime Instituta zahvalio se Dr Vlada Vukomanovi}, na~elnik pedijatrije í ROTARI KLUB KIKINDA

250 GOSTIJU U DRU@ENJU I SLU@ENJU U petak 22. juna, imali smo veliku ~ast i zadovoljstvo, da prisustvujemo veli~anstvenoj primopredaji du`nosti predsednika Rotari kluba Kikinda. U sve~anoj rotarijanskoj atmosferi, du`nost presednika kluba za rotarijansku 2012-2013 godinu, primio je gospodin

doktor Dragan Rankov od dosada{njeg presednika gospodina Nikole Karanovi}a. Ovom sve~anom doga|aju koji se odr`ao u prelepom ambijentu Lova~kog doma u Kikindi prisustvovalo je oko {ezdeset rotarijanaca iz Kikinde, Subotice, Sente, Be~eja, Beograda kao i gosti, prijatelji i ro|aci gospodina Dragana Rankova.

ROTARIJANCI SU LJUDI OSTVARENI U SVOJIM PROFESIJAMA I SA VI[KOM ENERGIJE, KOJU SU SPREMNI DA UPOTREBE DA POMOGNU DRUGIMA. U ROTARI SE NE ULAZI DA BI SE DOBILO, VE] DA BI SE DALO. Miroqub Stanojkovi} Predsednik RK Beograd 2003/2004

sandar Kora} predsednik udru`enja za{tite potro{a~a. Ovim povodom je na{ novi predsednik, gospodin doktor Dragan Rankov donirao Rotari klubu Kikinda iznos od 120.000,00 dinara koji }e klub iskoristiti za jedan od narednih humanitarnih projekata. Sve~ani deo programa {armantno i profesionalno vodila je gospo|a Stanislava Hrnjak. Zatim su se obratili, pored biv{eg predsednika koji je izneo aktivnosti RK Kikinda za poslednjih 15 godina i mnogi prisutni gosti kao i pacijentkinje gospodina Rankova. Izvrstan i raznovrstan meni, zvuci orkestra „Laki ke{”, nezaboravna atmosfera koju je uprili~io na{ poznati vojvo|anski peva~ i {oumen gospodin Milan Pruni}-Duma uz pratnju tambura{kih mladih virtuoza akademskog dru{tva „Gusle” iz Kikinde, zadr`ale su mnoge goste do ranih jutarwih sati prekrasne prve letnje no}i leta Gospodnjeg 2012. godine í ROTARI KLUB SUBOTICA

NA MAJURU I STARI I MLADI, A NARO^ITO GUVERNERI U subotu, 30. juna ove godine u predivnom ambijentu restorana MAJUR obavljena je primopredaja predsedni~kih du`nosti: - dosada{nji predsednik Rotari kluba Subotica Radovan Cveji} po`eleo je uspeh u radu novom predsedniku Kluba Stevanu Lebovi}u;

Rot 18-29:Rot 18-29.qxd

6.7.2012

19:39

Page 10

- mlada predsednica Rotarakt kluba Subotica Lali} Szabo Dora, tako|e je poèlela uspeh u radu novoj predsednici Kluba Ivi Vidakovi}; - ta~no u pono}, kada je upravo po~injao novi dan, nova nedelja, novi, sedmi mesec ove nam prestupne godine i na{a nova rotarijanska godina, dosada{nji Guverner na{eg Distrikta 2483 Vesna Baltezarevi} predala je novom Guverneru Nikoli Obradovi}u du`nost kroz simboli~nu predaju plavo - ùte lente. Oko stotinu gostiju na{eg i susednog, ma|arskog Distrikta, u vedrom raspoloènju, odli~nu muziku i jo{ bolje posluènje provelo je prijatnu no}, posle sparnog dana í

ZNAKOVI PORED PUTA Ima `ena koje su neugledne i opore za o~i, kao seoski hlebac, ali kriju u sebi veliku i zdravu slast za onoga ko se ne da zbuniti spoqa{no{}u, nego gleda i ose}a dubqe i stvarnije.

– Vi }ete sagoreti brzo i beskorisno. Iza vas }e ostati samo pepeo. – Ako! Zna}e se bar da smo bili vatra. A iza vas }e ostati samo balav trag, kao iza pu`a.

•

Zato {to mogu, i {to se usu|uju da o sva~emu sva{ta ka`u, oni misle da sve znaju.

Poznavao sam jednog ~oveka koji je za svaku stvar koju on nema ili ne razume uspevao da na|e poneku zlu re~.

•

• IVO ANDRI] (1892 + 1975) na{ pisac nobelovac rotarijanac

•

Sa~uvaj nas, Boè, od ostvarewa snova. Udaqi od nas ono {to je predmet na{ih èqa, jer telo na{e èli svoju sopstvenu smrt.

• Samo aktivni qudi i wihova borbenost i bezobzirnost pokre}u `ivot napred, ali ga samo pasivni qudi i wihova strpqivost i dobrota odr`avaju i ~ine mogu}nim i podno{qivim.

• Jednom mu je neko – u zao ~as! – rekao da je pametan. Kako i za{to, to sam bog zna. Tek, on je poverovao u to. I otada je taj ina~e mirni i bezazleni ~ovek postao nemogu}, te`ak sebi i drugima.

Za{to se ~udi{ {to qudi ne tra`e tvoje dru{tvo, {to ga ve}ina wih izbegava? Seti se samo {ta ti misli{ o wima, a {ta sam o sebi. I sve }e ti biti jasno.

• Toliko je bilo u `ivotu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je `iveti.

• Ne znam da li sam spavao, ali znam da sam sawao.

U ROTARI KLUBU SI NA ^ELU GRUPE LJUDI OD KOJIH JE SVAKI ISTO TAKO DOBAR KAO I TI. Qubomir Haxi \or|evi} Predsednik RK Beograd 2004/2005

Rot 18-29:Rot 18-29.qxd

6.7.2012

19:39

Page 11

KONTINUITET OD PREKO 6000 GODINA

[AOLINSU NASTANAK Budisti~ki manastir [aolinsu se u svesti obi~nog gra|anina vezuje za filmove o ve{tinama borewa, po~ev{i od Brus Lija, tipi~ne legende o nepobedivom borcu, kao i za mitove o mo}ima monaha i specifi~nosti i mistifikaciji mona{kog ìvota. Istina je obi~no ne{to druga~ija ali u ovom slu~aju ne u mnogome, osim {to je dubqa i dalekose`nija. Manastir [aolinsu, kao deo rasko{ne kineske istorije, nastao je u severnom delu Kine u provinciji Henan, koja se smatra kolevkom kineske civilizacije. Tim lokalitetom dominira planinski masiv Song{an koji je pre 1500 godina ~ove~anstvu iznedrio najrafiniraniji filozofski sistem i metodologiju najubita~nijih borila~kih ve{tina. Pomenuta slojevita istina o manastiru [aolinsu upravo se ogleda u socijalno-politi~kiom, geostrate{kom, filozofskoreligijskom i op{tekulturolo{kom aspektu. Istorijski kontinuitet od preko 6000 godina, provinciju Henan ~ini postojbinom kineske populacije koja sebe sa ponosom smatra genetski ~istim Kinezima. Severni obronci Song{an planine, prekriveni guOsniva~ stila SOKE Dragan stom kedrovom {uFilipovi} prima odli~je mom, bogati izvorina [aolinskom turniru ma i jezerima, od davnina su u narodu poznati pod imenom [aolin. Po legendi, taj predeo bio je plemi}ki posed vlastelinske porodice ~ija se loza ugasila kada su od cele porodice preostale samo dve neudate ène. Stara gospo|a je ostala neudata da bi sa~uvala ~ast i ugled posle pogibije nesu|enog izabranika, a mlada vlastelinka zato {to joj je bila potrebna dozvola stare gospo|e a vaspitawe joj nije dopu{talo da takvu dozvolu zatraì. Neguju}i po{tovawe na wihovu doslednost, narod je u ~ast stare gospo|e, planinu nazvao [ao{an ({to je kasnije preraslo u Song{an) - „Po{tovana dostojanstvena planina”, a u ~ast mlade vlastelinke, {uma u pod-

U KLUBU SAM UVEK NAJVE]U PA@NJU POSVETIO DRU@ENJU I SLU@ENJU, JER JE ROTARI SLU@ENJE PRE SVEGA. Duka Samarxi} Predsednik RK Beograd 2006/2007

Sensei Nenad Blagojevi} ispred ulaza u [aolinsku dvoranu Lohana

no`ju planine dobila je ime [aolin - „Mlada plemenita {uma”. Karakter SU doslovno zna~i budisti~ki manastir. Zbog blagorodne prirode, prisustva nadaleko ~uvenih vidara i travara, na {aolinskom platou su se od prastarih vremena okupqali ratnici. Pobednici su tu boravili da se odmore, pora`eni da se sklone od progona, bolesni da se zale~e. Koncentracija vrhunskih poznavalaca borila~kih ve{tina na malom prostoru stvorila je uslove za neograni~eno usavr{avawe ve{tina, a u prisustvu taoisti~kih, konfu~ijanskih i budisti~kih mudraca, razvijala se i sklonost ka filozofskom u~ewu. Prekaqenim, odbeglim i napu{tenim borcima, pru`iti priliku da „zavire sebi u du{u” predstavqalo je „svetlost u tami”, put ka sticawu sposobnosti da se intelektualno i filozofski suo~e sa samim sobom bez straha od pro{losti, sada{wosti i budu}nosti. Tako je na „svetoj planini” nastala prva budisti~ka kolonija a pod pokroviteqstvom cara Hsiao Van Dija, u sredi{wem delu {aolinske {ume podignut je budisti~ki hram a zatim i manastir koji je zvani~no promovisan 497. godine. Po mestu na kome je sazdan dobio je ime MANASTIR [AOLINSU.

DOLAZAK I UTICAJ BODIDARME Najzna~ajniji doga|aj u razvoju kineskog budizma a u isto vreme kqu~an za [aolin, odigrao se 527. godine, kada je veliki indijski filozof Bodidarma do{ao iz Indije u Kinu. U to vreme na vlasti je bio fanati~ni sledbenik religioznog budizma, car Vu Di koji je sa velikim po~astima do~ekao Bodidarmu kao vrhunsko otkrovewe. Me|utim na samom startu, dva respektivna mislioca sukobili su se oko puta ka prosvetqewu. Dok je Vu Di smatrao da mu prosvetqewe pripada kao logi~na posledica pokroviteqskih zasluga u {irewu budizma, Bodidarma je zastupao stanovi{te da prosvetqewe nema nikakve veze sa zaslugama ve} je dao primat unutra{wem tragawu za su{tinom budisti~ke svesti. Prepoznav{i da nikada ne}e uskladiti mi{qewe, re{en da se povu~e, odlu~io se za najudaqeniji i najnepristupa~niji manastir u planinskom masivu Song{an, manastir [aolinsu. Me|utim, Bodidarma ni tu nije do~ekan dobrodo{licom jer su ga glasine o sukobu pretekle pa mu je uskra}eno gostoprimstvo. Ne `ele}i da napusti „svetu planinu” prona{ao je pe}inu u blizini manastira na vrhu „pet nedara”, jednom od dominantnih vrhova planine Song{an, i tu se smestio. Tu je zauzeo sede}i polo`aj sa prekr{tenim nogama i

Rot 18-29:Rot 18-29.qxd

6.7.2012

19:39

Page 12

utonuo u duboku meditaciju zure}i u zid pe}ine. Prolazili su meseci i godine. Samo je povremeno ustajao da praktikuje ve`be bazirane na staroj indijskoj jogi u svrhu da povrati energiju i odagna umor. Te ve`be je vremenom uobli~io u sopstveni sistem fizi~ke i mentalne relaksacije koja do maksimuma osloba|a tokove vitalne ^I energije (nevidqiva vitalna energija koja cirkuli{e organizmom i povezuje ga sa sveop{tim energetskim principima univerzuma) daju}i telu i duhu snagu neslu}enih razmera. Bodidarmina neprekidna meditacija trajala je 3000 dana a wegova senka se duboku utisnula u strukturu stene naspram koje je sedeo. Posle devet godina Bodidarma je si{ao me|u monahe do~ekan kao svetac i prihva}eno je wegovo u~ewe budizma. Tako im je Bodidarma, umeDragan Filipovi} i Nenad sto religije ponudio Blagojevi} ispred glavnog mudrost, umesto moliulaza manastira [aolin tve - meditaciju, umesto verskih dogmi samokultivisawe kroz praksu, a umesto izbavqewa prosvetqewe. Ovi principi stvorili su spoj monah-ratnik. Zbog borbene savr{enosti, gvozdene discipline, visokih eti~kih kriterijuma a politi~ke nezavisnosti, ta gru-

DA LI ZNATE... • Ako pri~amo mobilnim telefonom ili koristimo slu{alice jedan sat, pove}avamo broj bakterija u u{ima za oko 700 puta. • Oko 50 % qudi u svetu nije nikada telefoniralo. • Luksuzni putni~ki brod „Ûueen Elizabeth II” prelazi ~itava 4 cm sa 1 l goriva. • Rez koji napravimo na kori drveta osta}e uvek na istoj razdaqini od tla, iako drvo raste. • 90 % holandskih tinejxera govori te~no engleski, dok u Americi engleski te~no govori ne vi{e od 80 % tinejxera. • Godine 1926. u svetu je bilo samo 100 televizora. • 3/4 upecanih riba upotrebi se za ishranu, sve ostalo ide za proizvodwu sapuna, lepka, margarina ili |ubriva. • Na Aqasci je dozvoqeno ubijawe medveda, ali nije dozvoqeno wihovo bu|ewe radi fotografisawa.

pacija postala je najrespektivnija vojna formacija u zemqi, van kontrole i uticaja vlasti, spremna da pru`i pomo} svakom ko je bio na liniji patriotizma i pravednosti.

UOP[TENO Manastir [aolin, kroz vekove, sprovodio je nesaglediv uticaj na sveobuhvatni razvoj mnogih aspekata kineskog naroda. Iako je to predmet obimnih studija od{krinu}u vam vrata koja vode na taj put. U [aolinu je razvijan i utemeqen kineski ^àn (izvedeno iz \han - meditacija) budizam. ^àn filozofija se svojom jednostavno{}u i suptilnom nedore~eno{}u, izdvaja kao najrafiniraniji pogled na svet i su{tinu qudske prirode, i time sti~e veliku popularnost i brojne sledbenike {irom Dalekog istoka. U [aolinu je usavr{ena ]I KUNG meditacija. Teorija o kosmi~kim energetskim principima ]I-ja kao „energija ìvota”, preto~ena u praksu. U [aolinu je usavr{en i utemeqen neprevazi|en sistem borila~ke obuke koji se i danas primewuje u sistemu obuke svih bezbednosnih struktura kineske dràve. Pomenuto savr{enstvo ogleda se u spoju tehni~kog, energetskog, mentalnog i eti~kog aspekta {aolinske borila~ke metodologije. Najplodonosnijim periodom smatra se od 6. veka pa nadaqe, a najpoznatijim praktikovanim pravcem-stilom, [AOLIN KUNG FU. Osloba|awe duha i spoznavawe unutra{wosti qudskog bi}a meditacijom, [aolin je imao direktan, dugoro~ni uticaj na razvoj arhitekture, vajarstva i slikarstva, o ~emu svedo~e rasko{na dela {irom Kine.

DANAS Danas u [aolinu ìvi oko stotinu monaha. U neposrednoj blizini formiran je Institut i internat u svrhu dostupnosti izu~avawa [aolinske borila~ke metodologije i van samog manastira. Najbliì grad Den Feng, pretvoren je u najve}u {kolu borila~kih ve{tina na svetu, brojem od 27.000 polaznika iz ~ijih redova se regrutuju najkvalitetniji, visokoobu~eni kadrovi za sve kineske bezbednosne slu`be i strukture. Poseban kuriozitet je da je izme|u velikog kineskog majstora Liu Bao [ana, uvaènog stare{ine manastira, monaha [i Jong Ksina i, na{e gore lista, velikog majstora i u~iteqa Dragana Filipovi}a, ostvarena saradwa na najvi{em nivou u duhovnom i tehni~kom aspektu. Ta saradwa dovela je do ozvani~ewa ve{tine KÙOKUSHIÝUTSU za srpski {aolinski pravac sa pravom verifikacije {aolinskih majstorskih zvawa. Tvorac-rodona~elnik ve{tine KÙOKUSHIÝUTSU je Soke Dragan Filipovi}, nosilac najvi{eg majstorskog zvawa 10. dana, a mojoj malenkosti je pripala ~ast da budem nosilac i bitan ~inilac {irewu i napredovawu te ve{tine na ovim prostorima í Sensei Nenad Blagojevi} nosilac statusa u~iteqa i crnog pojasa nivoa 5. dana ~lan Rotari kluba Beograd

• Meksiko Siti tone oko 25 cm godi{we.

• Sada{wi broj `ivih qudi u svetu prema{uje broj svih preminulih koji su ikada `iveli na Zemqi.

KAO PREDSEDNIK KLUBA U MOJOJ ROTARIJANSKOJ GODINI OSTAO JE ZABELE@EN VELIKI HUMANITARNI RAD, DONACIJE, PROJEKTI, AKCIJE, POMO]I, IZBOR GUVERNERA DISTRIKTA IZ NA[EG ROTARI KLUBA.

• Eskimi upotrebqavaju fri`idere da se hrana ne bi zamrznula.

Radosav Mitrovi} Predsednik RK Beograd 2007/2008

• Madrid je jedini glavni grad u Evropi koji se nije razvio pored reke. • Na 60 stepeni geografske {irine mo`ete da obi|ete brodom ceo svet.

• Lubenica je povr}e, a paradajz vo}e.

Rot 30-31:Rot 30-31.qxd

6.7.2012

19:50

Page 1

[ETA(J)MO SRBIJOM

PROKLETSTVO J posledwe vreme u modi je treking, odnosno pe{a~ewe do izabranih destinacija. Brojne turisti~ke zemqe, uvrstiU le su u svoju ponudu {etwu sa vodi~em do zaba~enih spomenika, umesto da grade puteve do wih, (u tome bi spas mo`da na{li i na{ turizam, neki manastiri, spomenici prirode i, pre svega, sredwovekovni gradovi). Zato vam sada dajem neke predloge da uradite ne{to dobro za sebe, svoju porodicu ili prijateqe, da budete u trendu i ostanete fit. Da li moète da navedete bar deset, od trideset zna~ajnijih ostataka utvr|ewa u na{oj zemqi? Da li znate gde se nalazi Petru{ka oblast i kako je dobila ime? I na kraju da li ste nekada pomislili da se u imenima mnogih sela i zaselaka koji se zovu Gradina ~uva uspomena da je u blizini nekada postojala tvr|ava. Ne, naravno. Ko }e o tome da razmi{qa pored Dubaija, Sej{ela, Mauricijusa…Slaèm se, ali ponekad upoznavawe otaxbine moè da predstavqa pravu, i te kako egzoti~nu, avanturu, ~ak i ako ne na|ete ru{evine, na}i }ete ne{to drugo, slu~ajno, a podjednako zanimqivo. U svetskoj ekspanziji kulturnog turizma obilazak tvr|ava i zamkova postao je veoma popularan, uglavnom zbog toga {to se kroz pri~u o wima kazuje i deo istorije dràve u kojoj se oni nalaze. Kad je o Srbiji re~ tome treba dodati gratis uzbu|ewe izazvano istraìvawem jer, ~esto nema putokaza, pentrawem po vrletima (treking), boravak u prekrasnoj prirodi, kao i jeftin a ukusan ru~ak u nekom lokalnom restoranu. Ti nemi svedoci na{e burne pro{losti, koje narod po pravilu naziva Jerininim gradovima rasuti su po celoj zemqi i sme{teni na nepristupa~nim mestima do kojih ba{ i nema puteva osim mo`da s jedne strane. Naravno, ne mislim na najpoznatije utvr|ene gradove na obali Dunava kao {to su Kalemegdan, Petrovaradin, Smederevo, Go-

ji obilazak predstavqa malu avanturu i veliko u`ivawe. Mislim na tajanstveni Magli} u klisuri Ibra, koji ~uva put kroz carsku Dolinu jorgovana, dok mu se kule pomaqaju iz oblaka i mogu da se vide s puta, ali do wih nije lako do}i, na zaboravqeni Koznik, ~ije zidine povremeno zablistaju na jastreba~kom suncu, popularni Soko-grad, koji je opevan i u

PETROVARADIN

Triput crni gavran zagrakta i prnu Nad mra~nim kulama Ostrovice grada... A despota Lazar podi`e se tada, Mra~an pogled baci u daqinu crnu (Citat iz pesme „Pe}ina na Rudniku’’ Vojislava Ili}a)

lubac, Fetislam, ili gradske zidine poput Ni{a, Kru{evca, [apca, Pirota i U`ica, u kome je uz blagoslov kneza Lazara ubijen Nikola Altomanovi}; ne mislim ni na romanti~no utvr|ewe oko Manasije gde je u ti{ini samovao despot Stefan pi{u}i pesme. Mislim na ruine do kojih nije lako sti}i, ~i-

U@ICE

SASTANCI ROTARI KLUBA SU NE[TO DRUGAÎJE, NE[TO [TO SE NE MO@E VIDETI NA DRUGIM MESTIMA. TAMO SE LJUDI PRISTOJNO PONA[AJU, LEPO SE OBLAÊ, KADA NEKO KA@E NE[TO INTERESANTNO ILI PAMETNO, ^LANOVI KLUBA MU ODAJU PRIZNANJE APLAUZOM. TO JE LEP MOTIV DA SE ÔVEK UÎ VE[TINI BESEDNI[TVA. Miroslav [ovran Predsednik RK Beograd 2000/2001

30 2

MANASIJA

Rot 30-31:Rot 30-31.qxd

6.7.2012

19:50

Page 2

JERININIH GRADOVA pesmi o istoimenoj bawi, na Mile{evac koji bdi nad Mile{evom i ~uva drum prema Dubrovniku, Ostrvicu (Ostrovicu) na Rudniku, gde je despot \ura| imao kovnicu novca. Mislim na sve one na koje uspomena nije sa~uvana ~ak ni u imenima kopaoni~kih konaka poput Jele~a, Rasa, Brvenika i Zve~ana.

MAGLI]

KOZNIK

Tvr|ave su zidane svuda, ali najvi{e du` va`nih puteva kao {to je Via militaris, du` Dunava ili drugih zna~ajnijih ta~aka kakva je nekada bio sastav dveju Morava kod Stala}a, iznad koga se jo{ izdiè, takozvana, kula vojvode Prijezde ili Todora od Stala}a. Stala}ku tvr|avu gradio je knez Lazar, mo`da i pre utvr|ewa u Kru{evcu, ali ju je narodni peva~ dodelio izmi{qenom junaku. âk i na obali Dunava, negde izme|u Kostolca i Poàrevca, drema zaboravqena tvr|ava Ram za koju malo ko zna. Dok se odli~no vidi s reke, s kopna ga je te{ko na}i, ali Boè moj, ko traì taj i na|e. Na po~etku pomenuta Petru{ka oblast, nazvana tako po sredwovekovnom gradu Petrus, tako|e nije suvi{e daleko od glavnog grada. Petrus je u svoje vreme bio najzna~ajnije utvr|ewe tog dela Srbije, a u wemu je stolovao ktitor Bogorodice petru{ke, vlastelin Vukoslav. Od tvr|ave je ostala samo jedna stena za koju legenda kaè da ju je Jerina donela u keceqi. Sirota despotica Jerina u narodnom se}awu ostade ve~iti negativac, a u stvari je, kad malo boqe razmislim, bila investitor. Zato joj vaqda narod pripisuje mnoge ruine s kojima nema veze. A, kada do|ete u Petru{ku oblast vide}ete jo{ zanimqivih stvari, ne}u vam kazati koje, otkrijte ih sami, uìvawe }e biti ve}e. Balkan, a sa wim i Srbija, oduvek su bili va`no raskr{}e puteva, kultura i politi~ko-vojnih interesa izme|u Istoka i Zapada. Zbog toga je ovaj deo Evrope, od anti~kih vremena do savremenog doba bio veoma politi~ki nestabilan. Napadanu i brawenu, vekovima na udaru vojnih sila, popri{te slave i sunovrata, na{u zemqu su branili lokalni vlastelini iz svojih masivnih utvr|ewa. Stari srpski sredwovekovni gradovi danas su nemi svedoci ~asnog ìvota, smrti, ratovawa, ispisivawa va`nih, sudbonosnih, istorijskih zakona i poveqa, ali i brutalne politike, obeleène nasilnom smr}u unutar najuèg kruga vladarskih porodica... Pri~u o burnoj pro{losti slikovito kazuju ostaci sredwovekovnih utvr|ewa. Wih su gradili Rimqani, Turci, ali i na{a vlastela. Koliko god bilo neverovatno, u na{oj zemqi postoje zna~ajni ostaci oko tridesetak, (nekada ih je bilo ~ak dve stotine) utvr|enih sredwovekovnih gradova i tvr|ava u kojima je stolovano, dok se danono}no bdilo nad vijugavim drumovima i odlu~ivalo o sudbini naroda i dràve. Od nekada{weg sjaja i monumentalnosti, naàlost, nije ostalo mnogo. Svim ovim drevnim zdawima zajedni~ko je to {to su na listi na{ih kulturnih spomenika od velikog ili izuzetnog nacionalnog zna~aja, a neki su visoko pozicionirani i na svetskim listama kulturne ba{tine. Utvr|ewa i zamkovi po evropskim gradovima nalaze se na vrhu interesovawa turista u celom svetu i oni svojim lokalnim zajednicama donose zna~ajne prihode. Kod nas toga jo{ nema kao da je prokletstvo Brankovi}a i proklete Jerine, pre{lo sa Sme-

KLUPSKI SLOGAN ,,TOLERANCIJA I SARADNJA’’ JE ^LANOVE KLUBA U^VRSTILA U UZAJAMNOM POVERENJU I UNAPREDILA SARADNJU NA KLUPSKOM, ME\UKLUPSKOM, ALI I NA POSLOVNOM PLANU. Branko Krasojevi} Predsednik RK Beograd 2002/2003

STARI RAS–Trgovi{te (Pazari{te)

Rot 30-31:Rot 30-31.qxd

6.7.2012

19:52

Page 3

UMESTO VAS [ETA(LA) DUDA SAVI] derevske tvr|ave na druga srpska ruinirana i neiskori{}ena bogatstva. Neko je nekada nadahnuto napisao da bi dobro bilo {to vi{e dana obi~nih u~initi neobi~nim da bismo ih pamtili, naro~ito po dobru, zato stavimo sredwovekovne tvr|ave makar na sopstveni spisak za treking, budimo nakratko istraìva~i i pamtimo neke dane po onome {to smo otkrili o sopstvenoj zemqi Ă p.s. Pre izvesnog vremena ~ula sam poraznu i uàsnu vest da skoro 70% mladih nikada nije putovalo po Srbiji. Razlozi su mnogi i raznovrsni, ali ja mislim da je osnova svega neznawe, nema{tovitost, lewost i nedostatak èqe da se sopstvena zemqa istraì i upozna. Pa, razmi{qajte i o tome...

ZVE^AN

OSTRVICA (ponekad se pogre{no naziva i Ostrovica) je uzvi{ewe u okviru Rudni~kog masiva koje dominira selima Varnice, Zagra|e, Dragoq i Trudeq u op{tini Gorwi Milanovac. Nadmorska visina vrha je 758 metara. Po poreklu, Ostrvica predstavqa ostatak razorene vulkanske kupe. Zbog svog polo`aja i oblika, Ostrvica je u sredwem veku bila zna~ajna jer se na woj nalazilo vojno utvr|ewe, ~iji se ostaci i danas mogu videti na samom vrhu. Legenda ka`e da je utvr|ewe podigla Prokleta Jerina, koja je umrla u obli`wem Rudniku. Ostrvica je krajem maja 2009. progla{ena za spomenik prirode. (Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije)

STALA]

GOLUBAC

ROTARIJANAC MORA BITI PO[TEN I BOGAT U DU[I. DUH ROTARIJA JE DUH I NADA NOVOG VEKA I NOVOG MILENIJUMA. MI DONOSIMO NADU ONIMA KOJI JE NIKADA NISU IMALI. Predrag \or|evi} Predsednik RK Beograd 2001/2002

Rot 33:Rot 33.qxd

6.7.2012

19:53

Page 1

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

IZNAD ONOGA KOJI SE ODREKAO NOVINE U STRAHU ZBOG ZVONA Stipendiju Pol Haris, Rotari fondacija pokrenula je u znak se}awa na svog osniva~a, a dodequje se kao priznawe onima koji su doprineli humanitarnim i obrazovnim programima Fondacije, svojim radom u Klubu koji je „iznad onoga {to bi se smatralo obi~nim.” Bilo je to godine...

A) 1927. B) 1937. V) 1957. G) 1977.

8 5

Kako se nazivaju rotarijanske nedeqne novine?

A) slu`ewe kroz koristan rad ~lanova Rotari kluba B) zajedni~ki rad ~lanova Rotari kluba i wihovih porodica V) rad na projektu ~lanova Rotari i Rotarakt kluba G) grupa qudi koji nisu rotarijanci, a koji se bave dru{tveno korisnim radom i koje sponzori{e neki Rotari klub

A) The Rotarian B) RotarÚ NeÞs Basket V) RotarÚ DaÚ G) RotarÚ NeÞ Magazin

Kako rotarijanac mo`e da postane pridodati ~lan Rotari fondacije?

A) pla}awem godi{we ~lanarine B) nov~anim poklonom V) birawem na tu funkciju u svom Rotari klubu G) kao ~lan Upravnog odbora Rotari kluba

Bukefal, kow Aleksandra Makedonskog, prema legendi pla{io se...?

A) ki{e B) grmqavine V) oblaka G) senke

Ko je znao „za kim zvona zvone”?

A) Erih Marija Remark B) Teodor Drajzer V) Ernest Hemingvej G) Vilijam Fokner

[ta u Rotariju ozna~ava skra}enica RCC?

RC San Antonio, Teksas, SAD, ima najvi{e ~lanova (podatak od 1. jula 2003. godine.):

A) 129 B) 229 V) 429 G) 729

10 7

Godine 1871. u fudbalu je uveden...?

A) jedanaesterac B) golman V) korner G) drugi i tre}i sudija

On je slavni ruski pisac koji se pod stare dane odrekao duvana, alkohola, `ena, a wega se odrekla crkva? A) Fjodor Dostojevski B) Lav Nikolajevi~ Tolstoj V) Anton Pavlovi~ ^ehov G) Maksim Gorki

RE[ENJA NA STRANI

Najugro`enija `ivotiwska vrsta u svetu danas je...?

A) jeguqa u Sargaskom moru B) ajkula ~eki}ara u vodama Persijskog zaliva blizu Jemena V) kuni}i u Australiji G) crni nosorog u Africi.

MOJ MOTO JE ,,RADNI I PREPOZNATLJIVI’’ (NÝORKABLE AND VISIBLE). ROTARI POSTOJI ZBOG ROTARIJANACA, A DISTRIKT DA BI SE KLUBOVI ORGANIZOVALI. NISU TU KLUBOVI I ROTARIJANCI ZBOG GUVERNERA, VE] OBRNUTO. Nikola Obradovi} Guverner D 2483 2012/2013

Rot 34-35:Rot 34-35.qxd

6.7.2012

19:10

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

Page 1

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

IN MEMORIAM

061.23(497.11) ISSN 2217-723æ

BROJ 17 i 18 JUL / AVGUST 2012. GODINA II (LææIæ) Distrikt 2483 guverner 2012–2013 Nikola P. Obradovi}

SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Izdr`ava se od oglasa i donacija. Podr`ite ga.

Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Zoran Zdravkovi}

NA[A PRI^A VA[E ^ITANJE

E. po{ta: rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs

MOMO KAPOR

Mi smo uredili letwi broj SRPSKOG ROTARA:

Nikola P. Obradovi} Zoran Zdravkovi} Mirjana Milivojevi} ^edomir Petriwac Haxi Du{an M. Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Miroslav Miwa Nikoli} Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} Tira`............................................................1300 Rukopisi {tampani........}irilicom i latinicom Pismo.................................................. helvetika Hartija.........................taba~ni blok 110 grama Korice............................. kunstdruk 160 grama [tampa......................... grafi~ki ateqe „KUM” 11222 Beograd, Olge Joji} 4 B Oglasi se dostavqaju u Photoshopu, 300 piksela po in~u, na e-mail ili CD. PUN FORMAT OGLASA JE: 1/1 26,5 h 20 cm - K2, K3, K4 ............. 300 evra 1/1 unutra{wa strana........................ 250 evra 1/2 20 h 13 cm – horizontalno.......... 150 evra 1/4 20 h 6,2 cm – horizontalno .........100 evra 1/8 9,7 h 6,3 cm – horizontalno ..........70 evra 1/2 26,5 h 9,7 cm – vertikalno 1/4 13 h 9,7 cm – vertikalno 1/8 13 h 4,5 cm – vertikalno Za oglase uplatiti u dinarima po sredwem kursu NBS na dan uplate. PIB 103557058 Ra~un 255-0037390101000-41 otvoren kod Privredne banke Beograd a.d.

2 NE ODGOVARAMO ZA SADR@INU OGLASA. 34

OBRAD

PETAR SPASOJEVI] (1944 + 2012) Dragi prijateqi u Rotariju, s velikim bolom obave{tavamo da je 10.juna 2012.godine umro na{ prijateq i osniva~ na{eg Rotari kluba Petar Spasojevi}. Bio je predsednik kluba u rotarijanskoj 2009 – 2010. godini. Zauvek je oti{ao jedan od najboqih rotarijanaca. Hvala mu za sve {to je uradio kao ~lan Rotarija.

Rotari klub Beograd Obrad Mili}evi}, rodom iz sela Zvjerine u ûkarica Hercegovini, gde ne uspeva ni{ta drugo sem Hercegovaca, odlu~i da se 1922. prijavi za àndara u Bile}i. Pro|e sve ispite. Bio je zdrav k'o dren, pametan, po{ten i hrabar, poga|ao je u metu, tr~ao brè od ostalih, rukovao sabljom i bajonetom, bacao najdalje kamena s ramena, nije pu{io ni pio, a bio je, kao {to se zna, iz dobre familije... Na kraju, po{to ga primi{e u àndare, trebalo je da potpi{e re{enje, ali on odbi da to u~ini. ,,Za{to ne}e{ da potpi{e{?'', upita{e ga. ,,Ne umijem'', odgovori. ..Nijesam pismen''. ,,Kako, jadan, nijesi... pismen? Pa kako }e{ pisati prijave i zapisnike kad se {to desi?'' I tako ga i pored svega ne primi{e u àndare, te se on iseli u Ameriku, kuda otputova italijanskim {ipom ,,San \ovani di Mesina'' iz luke Kotor, gde je neki Dubrov~anin, po imenu Baltazar Gradi, sakupljao Hercegovce za rad u rudnicima Bjut Montane. Kao {to kaè stara poslovica: ,,Hercegovina sav svijet naseli, a sebe opet ne raseli.'' Posle mnogih potucanja, Obrad, kojem su u Nevjorku upisali novo ime O'Brajen, traè}i mesto sli~no rodnoj Zvjerini, naseli se na severozapadu dràve Arizone, prema granici Kalifornije, ispod planine Krosman. @iveo je siroma{no bave}i se onim ~im se bavio i na Zvjerini - uzgajao ovce ~ije je meso prodavao u obli`njem gradu Havasa Sitiju. Dràva Arizona mu dala sto jutara potpuno neplodne zemlje za simboli~nu cenu od pet dolara. Jednoga dana dok je kopao veliku rupu da napravi ~atrnju, istu onakvu kao {to je imao u Hercegovini (u tom kraju nije bilo druge vode sem ki{nice), iznenada pote~e nafta. Postao je tako bogat preko no}i. Sagradio je prostranu ku}u u kolonijalnom stilu, a za svoju du{u podigao jednu sasvim malu, kamenu, kao {to je bila ona u kojoj se rodio, sa ognji{tem, gredama i ovnujskim koàma na kojima je spavao sanjaju}i Zvjerinu. I tako, do|e i dan da se njegova kompanija spoji sa Standard ojl kompanijom, koja je iz Feniksa poslala ~uvenog advokata da se potpi{u ugovori. Ali on odbi da stavi svoj potpis! ,,Zbog ~ega ne}ete da potpi{ete ugovor?'', upita ga zapanjeni advokat. ,,Nijesam pismen'', odgovori on. ,,Gospodine O'Brajen'', re~e advokat, ,,vi ste jedan od najbogatijih ljudi u Arizoni. [ta biste tek postali da ste znali da pi{ete!'' ,,Postao bih àndar u Bile}i'', odgovori Obrad. í