Srpski rotar br 19 i 20 by Milica

K_1:K_1.qxd

3.9.2012

18:38

Page 1

D-2483

SEPTEMBAR/ OKTOBAR 2012. • GODINA II (LææIæ)

BROJ 19 i 20

DUGO TOPLO LETO

DR^NI, PA [TA?!

ISSN 2217-723æ

K_2:K_2.qxd

3.9.2012

18:46

Page 1

PORUKA PREDSEDNIKA RI

LJUBAV KAKVU @ELIM

SEPTEMBAR 2012.

obi~ajeni radni dan u ordinaciji, oko 08.30, kada je stariji gospodin, oko 80 godina, u{ao u ~ekaonicu. Imao je U ranu na palcu koju je trebalo pregledati. Odmah je rekao da je u ùrbi jer ima sastanak u 9 sati. Zamolio sam ga da sedne i pri~eka znaju}i da }e pro}i mo`da i vi{e od sat vremena pre nego {to }e ga neko pregledati. Stalno je pogledavao na sat. Odlu~io sam da ga ja pregledam s obzirom da nisam imao drugih pacijenata. Pregledao sam ranu. Rana je bila dobro pa sam razgovarao s drugim lekarom i dobio potreban materijal za uklawawe {avova i sanirawe rane. Kada sam sredio wegove rane, upitao sam ga za{to se tako ùri. Bilo je ~udno jer stari qudi imaju dosta vremena za ono {to èle. Gospodin mi je rekao da se ùri u stara~ki dom na doru~ak sa suprugom. Raspitivao sam se kako je wezino zdravqe. Rekao mi je da je ona tamo ve} duè vrijeme i da ima Alchajmerovu bolest. U razgovoru sam ga upitao ho}e li se wegova èna qutiti ako malo zakasni... Odgovorio je da ona vi{e ne zna ko je on i da ga ve} pet godina ne prepoznaje. Bio sam iznena|en i upitao ga: „A vi i daqe idete svakog jutra kod we iako ona ne zna ko ste?” Osmehnuo se, potap{ao me po ruci i rekao: „Ona mene ne zna, ali ja wu znam...” Telom su mi pro{li trnci. Jedva sam suzdràvao suze. Kada je napustio ordinaciju rekao sam sebi: „To je qubav koju èlim u svom ìvotu.” Istinska qubav nije ni fizi~ka, ni romanti~na. Istinska qubav je prihvatawe svega {to je bilo, {to je sada, {to }e biti i {to ne}e biti! Najsre}niji qudi ne moraju imati najboqe od svega; oni }e napraviti najboqe od svega {to imaju! í

Ne verujte u sve {to ~ujete.

Ne tro{ite sve {to imate, ne spavajte koliko mo`ete.

Kada ka`ete volim te, budite iskreni.

Kada ka`ete oprosti, gledajte osobu u o~i.

Nikada ne ismevajte snove drugih. Qudi koji nemaju snova i nemaju nekakav `ivot.

Volite sna`no i ose}ajno.

Mo`ete biti povre|eni, ali to je jedini na~in za intenzivan `ivot.

U razmiricama, borite se ponosno. Bez vre|awa, molim.

Govorite sporo i mislite brzo.

Setite se da velike qubavi i velika ostvarewa donose i velike rizike.

Recite na zdravqe, kada neko kine.

DRAGI PRIJATELJI U ROTARIJU! Mnogi od vas znaju da sada imamo pet Avenija sluènja u Rotariju. Peta, najnovija je Avenija sluènja novim generacijama. Mnogo je na~ina kako moèmo sluìti kroz ovu Aveniju, a o nekima }ete pro~itati u ovom mese~nom izdanju. Sve što radimo da školujemo decu, poboljšamo zdravlje majki, da pomognemo porodicama da ìve zdravije ìvote - sve ovo je upravo sluènje Novim generacijama. Takoðe sluìmo Novim generacijama rade}i na iskorenjivanju de~ije paralize, osiguravamo da se budu}e generacije dece rode u polio-slobodnom svetu. Naši programi za mlade i omladinu, kao što su Rotaract, Interact, Rotari nagrade za mlade lidere, Rotari razmena omladine, su va`ni segmenti ove Avenije sluènja. Moramo imati na umu da }e mladi danas, sutra postati lideri. Pomaù}i razvoj mladih lidera i dovode}i mlade ~lanove u klubove, ja~amo našu društvenu zajednicu, a time i budu}nost Rotarija. Ve}i deo ìvota proveo sam kao prodavac. Davno sam nau~io da nije dovoljno biti dobar prodavac. Morate imati i kvalitetan proizvod za prodaju. Ako si dobar prodavac, brzo }eš prodati robu. Ali ako roba nije dobra, osta}eš samo na toj prvoj prodaji. Druga ne}e uspeti. Nije dovoljno samo dovesti nove ~lanove u klub. Moramo ih privoleti da ostanu. Cilj nam je da novi, mladi ~lanovi ostanu u ~lanstvu dugo godina. @elimo da oni kroz 10, 20 ili 30 godina postanu Rotari lideri. Kako da uradimo ovo? Moramo da pogledamo naš proizvod. Moramo da posmatramo Rotari ne našim sopstvenim o~ima, ve} novim o~ima. Kada pozovemo novog ~lana da nam se pridruì, a ta osoba nas odbije, trebamo se zapitati zašto. Odgovor nije u vršenju pritiska na nekoga da se pridruì. Moramo otkriti razlog odbijanja. Koje su prepreke za ~lanstvo? Da li je to nezgodno vreme sastanaka? Da li je to previše vremena koje treba odvojiti za ovu obavezu? Da li je to nešto drugo što nam i nije palo napamet? Moramo da postavljamo pitanja i budemo spremni na svakakve odgovore. Ne smemo re}i -„Ne, mi to ne}emo raditi” - samo zato što to do sad nismo nikada uradili. Što ne bismo pri~uvali dete tokom sastanka? Što ne uklju~iti ~itave porodice u naše projekte? Zašto ne ublaìmo kriterijume oko prisustva, ili smanjimo broj obaveznog sastajanja? Naša nova Avenija sluènja novim generacijama je vaàn korak kojim }emo obezbediti dolazak novih generacija u Rotari i njihovo Sluènje pre svega í

Nemojte da mala sva|a uni{ti veliko prijateqstvo.

Sme{ite se kada se javqate na telefon. Va{ sagovornik }e to primetiti.

Sakud`i Tanaka predsednik R I

K_3:K_3.qxd

3.9.2012

18:54

Page 1

NA[A PRI^A VA[E ^ITANJE

IVAN BUNJIN

RIVIJERA Hotel des Palmiers et de la Plage. Rendez-vouz du high life francais et etranger, situation uniÜue, vue incomparable, sejour ideal d’hiver et d’ete, 300 chambers, dernier comfort modern, cuisine reputee, grand parc, tennis, deuØ garages, ouvert toute l’annee...* gromna ~etvorospratna zgrada, nalik na sve hotele u O svetu, bezizrazna sred mnogih parkova koji se preko breùqaka spu{taju prema morskoj obali, ~ija plava povr{ina kao da leì u ravni najisturenijih vrhova brda. U prizemqu zgrade neumereno velike sale s mermernim kolonadama. Iz prostranog predvorja, kroz terasu sa sto~i}ima i platnenim foteqama zaklowenim naranxastim suncobranima, moè se pro}i u park. Park zauzima ju`ni deo poseda koji je nekada pripadao jednom samostanu i koji li~i na staru palmovu {umu. U parku su stare i divne ~empresove aleje, koje se pod nagibom spu{taju od terase prema moru, do plaè. Dawu su kroz prozore i sa balkona gorwih spratova vidqive magli~astoplave obale Italije a no}u rumena svetla Bordigerija. Avgust, hotel je pun. n je ne{to pri nekom ministarstvu inostranih dela. Ona ~eka muà iz Pariza. Oboje se od ne~ega odmaraju. O Upoznali su se posle ru~ka u holu, sada se zajedno kupaju

Po{to posede posle jela oko jedan sat u holu, ispijaju}i kafu, bez ùrbe izlaze na terasu, u toplu no} obasjanu mese~inom. On zavr{ava cigaru, ona, po{to poduhvati levom rukom dugi skut haqine, jo{ jednom, podignuv{i obrve, baca pogled na ogledalce iz ta{nice, koje se plavi na mese~ini, i po{to ga sklopi i {kqocne, kaè s uzdahom: – Mon Dieu, Üuelle beaute!** Aleja ~empresa ispod terase je visoka, crna, nepomi~na, u wenom tunelu je bar{unasto tamno, samo ponegde svetlucaju kao zelene zmijske o~i pege mese~eve svetlosti. U daqini, iza crnih vrhova ~empresa, kao zlatan reqef pruà se more mese~ine. Pun, topao mesec mirno plovi levo nad palmama – tamo, na onoj strani gde se uvek no}u roje ruì~asta svetla Bordigerija. On uzima pod ruku wen goli lakat, ose}aju}i najeènost i breskvinu ne`nost wenog tela, pa`qivo je vodi s terase u aleju. Na najudaqenijem kraju wenog mra~nog i toplog tunela koji vodi prema moru, tajanstveno, poput ogledala, svetle se trake zlatne povr{ine vode. Svud vlada ti{ina, nigde ìve du{e – svi su u hotelskom holu, u barovima, u kazinu... ni }utke, ruku – podruku, stiù do kraja aleje – sada ta O blistava, kao zlatom posuta voda leì niska i ugla~ana na deset kora~aja od wih. Sa strane bajkovito {arenilo sve-

pre doru~ka, odvoze se autom u Monte Karlo, u Tirbi, Sen – Pol, Vans, na Antibski rt, na Lorenska ostrva... tlosti i senki ispod crnih, U hotelu doru~kuju i ve~eraju odvojeno, svak za svojim li~{iroko razmaknutih perjanim sto~i}em, ali posle ve~ere piju kafu i slu{aju muziku opet nica palmi. Kod klupe na zajedno. Onda izlaze u park na morkraju aleje oni se zaustasku obalu, „da udahnu sve` vazduh Ivan vqaju. Krajevima svojih pre spavawa”. Aleksejevi~ tankih prstiju on bri`qivo Wemu je ~etrdeset pet godina, woj Buwin steè {tipaqke cvikera, oko ~etrdeset. Oboje su visoki i lepo (10.(22)10.1870 + stavqa ga u mali spoqni gra|eni. On je mr{av, sa {tucovanim 08.11.1953) xep smokinga i, `mirkabrkovima i cvikerom bez okvira kojeg, ruski pisac, pesnik, ju}i, gleda odsutnim pouzimaju}i jelovnik pre jela, hvata vrhoakademik, ro|en je gledom. Ona, uz duboki vima prstiju da bi ga skinuo. Neobi~no u Voroweù, u uzdah, podiè ruke, stau~tiv i nepristupa~an. Veoma mr{avih porodici siroma{nog vqa mu ih na ramena i, nogu u gwatovima i gle`wevima – ~ak ruskog plemi}a. Po uìvaju}i u gracioznosti izgleda za~u|uju}e kada, u smokingu, dolasku boq{evika svoje qubavne sre}e, preu balskim cipelama s ma{nicom, i u odlazi u Pariz gde ostaje do kraja ìvota. Bio je vla~i po wegovim usnama crnim svilenim ~arapama, sedi posle prvi ruski pisac koji je (1933. godine) primio svoje bar{unasto ne`ne ru~ka u predvorju, prekr{tenih nogu, Nobelovu nagradu za kwièvnost. obraze, zatim se sa pripu{e}i cigaru i sr~u}i kafu... Ova pri~a preuzeta je iz zbirke objavqene tvornom stra{}u upija u na srpskom jeziku pod naslovom wih i daje mu svoj vla`ni na dolazi na ru~ak blistaju}i, RUKUNIÂR I DRUGE PRIÊ. vr{ak jezika í prekrasno zarumewenog lica, golih ruku i ramena, na{minkanih (Preveo s ruskog o~iju, sa bisernom ogrlicom i prstewem na prstima, s duDejan Mihailovi}) gim noktima, s kolmovanom platinastom kosom, u dugoj (Iz kwige OSTRVO NA DVA MORA, sjajnobeloj haqini – u kojoj se weno visoko telo giba kao pri~e o moru, Laguna, 2010) da je bez kostiju. Dok prolazi, ènstveno miri{e na puder, kao i wena sjajnobela ta{nica. * Francuski: Hotel des Palmiers et de la Plage. Steci{te otmenih A ve} po~iwe da pada tamnoplavo, toplo ve~e. Ve} je Francuza i stranaca, jedinstven poloàj, s vanrednim pogledom, idespremna za ve~eru mutno osvetqena trpezarija. I dugo traje alno za odmor leti i zimi, trista soba, najsavremeniji komfor, kuhiwa ta preterano otmena, neodmerena ve~era uz neobi~nu muzi- sa reputacijom, veliki park, tenis, dve garaè, radi preko cele godiku, sred stiske tog galantnog sveta, {to poput ìvotiwa ujutro ne... (Prim. prev.) odlazi na plaù u raznobojnim ogrta~ima, ispod kojih izviruju grube, dlakave mu{ke noge, i ne`ne, zaobqene, ènske. ** Francuski: Boè moj, kakva divota! (Prim. prev.)

K_4AAA:Layout 1

3.9.2012

19:07

Page 1

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?

K_2:K_2.qxd

3.9.2012

18:47

Page 2

IZ ARHIVA ROTARÙ INTERNATIONAL

DVANAEST SEKRETARA RI

JASNA, HVALA! Na{a ~itateqka Jasna poslala nam je faksimil strane PRAVOPISA SRPSKOGA JEZIKA, u izdawu Matice srpske, Novi Sad, 2011, gde je na strani 199 obja{wena transkripcija japanskih imena po kojoj se j prenosi u x. Tako se ime gospodina Tanake SAKUJI pi{e (i izgovara) SAKUXI. Dakle, predsednik RotarÚ International u ovoj rotarijanskoj godini je g. SAKUXI TANAKA.

Od osnivawa do danas RotarÚ International je imao 12 generalnih sekretara. Prvi je bio êsli Rejnolds Peri (ChesleÚ ReÚnolds PerrÚ) veteran {pansko-ameri~kog rata, biv{i slu`benik îka{ke javne biblioteke. Avgusta 1910. godine novoformirana Nacionalna asocijacija Rotari klubova jednoglasno je izabrala Perija na mesto, kako se tada zvalo, sekretara. Prihvatio je da obavqa ovu du`nost skra}eno radno vreme za mese~nu nadoknadu od 100 USD. Do 1912. godine obim posla se pove}ao da je zahtevao puno radno vreme, te je Upravni odbor odlu~io da mu pove}a platu. Wegova kancelarija u LaSalle ulici u îkagu je bila prvo sedi{te Nacionalne asocijacije Rotari klubova, da bi 1911. godine Rotari otvorio kancelariju u zgradi Prve nacionalne banke u ulici Dearborn and Monroe. Sedi{te se selilo jo{ pet puta tokom Perijevog mandata – prostor je uvek bio iznajmqivan. Peri je ostao na ovoj poziciji duè nego bilo ko od wegovih naslednika. Tako|e je bio editor i direktor ~asopisa „The Rotarian” u periodu 1911–28. godine, a februara 1925. godine otvorio je i prvu Rotari me|unarodnu kancelariju u Cirihu. Tokom wegovih posledwih godina u kancelariji 1941–42, naziv sekretara je promewen u generalni sekretar. Peri je 1940. godine objavio da planira da se penzioni{e, ali je ostao na ovom poloàju dok organizacija nije obu~ila wegovog zaGeneral SecretarÚ ChesleÚ R. PerrÚ and ChesleÚ F. PerrÚ, a Rotarian from Fort MeÚers, Florida, in San Francisco, 1938.

menika Filipa C. Lavxoja (Philip C. LovejoÚ). Izvestan broj klubova je predloìo Perija za predsednika RI u 1942–43, ali je on odbio, rekav{i: „Sa zahvalno{}u sam svestan komplimenta kojim èlite da mi se oduìte.” Nakon penzionisawa, Peri je ostao ~lan RC îkago, a tokom 1944–45 postao i predsednik kluba. Kao priznawe za wegovo nesebi~no sluèwe, Rotari mu je 1954. ponudio zvawe „po~asnog sekretara”, {to je on ponovo odbio i ostao samo obi~an rotarijanac. Peri je umro 21. februara 1960. godine u 87. godini í

U ROTARIJU SE SASTAJU RAZNI LJUDI RAZNIH PROFESIJA, RAZLIÎTIH GODINA, RAZLIÎTIH INTERESOVANJA. ROTARI JE NEKI TRE]I ILI ÊTVRTI KRUG PRIJATELJA, POSLE PORODICE I RADNOG OKRU@ENJA. Milan Kneèvi} Predsednik RK Beograd 2005/2006

K_2:K_2.qxd

3.9.2012

18:51

Page 3

PORUKA GUVERNERA D 2483 DRAGI MOJI PRIJATELJI U ROTARIJU

SRE]NA NAM NOVA 108. ROTARIJANSKA GODINA! Odmah na po~etku èlim da se zahvalim svim Rotarijancima na{eg Distrikta na poverenju koje su mi ukazali pre vi{e od dve godine. Ovde posebno podvla~im re~ svim, jer ovo poverenje je za mene i ogromna obaveza da budem guverner svim rotarijancima, i onim koji su glasali za mene, ali i onima koji su glasali za druge kandidate. Svoju du`nost, u okviru pete avenije delovanja - Nove generacije, razumem i kao brigu za Rotarakt i Interakt, koji su iskreno na{a budu}nost. Zapo~injemo drugu godinu na{eg mladog i samostalnog Distrikta, iako je za nama dvadeset godi{nje iskustvo iz pro{losti. Moramo da budemo svesni da prve korake prate i prve de~ije bolesti, ali i dra` stvaranja i saznanje da smo za ure|enje na{eg Distrikta sami odgovorni. Sre}a koju sam vam poèleo je samo jedan od preduslova. Ono {to }e nam svima biti potrebno je da prionemo i na konkretno rotarijansko delovanje i sluènje, striktno po{tuju}i pravila RotarÚ International. Ideja je na pretek, planova i aktivnosti pregr{t, a ni ambicije nisu previ{e skromne. Sa druge strane, moramo da budemo svesni realnosti koja nas okruùje, ne ba{ stabilne ekonomske, poslovne i finansijske godine. Ciljevi RotarÚ International u 2012-2013 Kao ~lanovi RI, zajedno sa ostalim klubovima i distriktima {irom sveta, obavezni smo da: •U~inimo dodatne napore za iskorenjivanje de~ije paralize „End Polio NoÞ”, •Na svakom koraku, projektu, nastupu delujmo na ostvarivanju RI teme za 2012-2013. godinu Predsednika RI Sakudì Tanake „Mir kroz sluènje” („Peace through Service”), •Pripremimo na{ Distrikt za fazu tranzicije kroz Future Vision plan koja zapo~inje 2013-2014 godine, •Aktivno u~estvujmo u mirovnim forumima {irom sveta (Berlin, Honolulu, Hiro{ima), •Unapredimo ugled Rotarija u javnosti, •Pove}ajmo broj projekata u zajednici i na me|unarodnom planu, •U ve}oj meri se posvetimo uspostavljanju visokih standarda u svojim profesijama, •Uspostavimo i izgradimo nove lidere u Rotariju, •Stalno osmi{ljeno delujmo na ~uvanju postoje}eg ~lanstva i uve}anju istog novim rotarijancima i klubovima. Ciljevi Distrikta 2383 - Srbija i Crna Gora Kod ku}e, ima}emo pune ruke posla. Ako smo spremni na ve}e izazove, onda to nazovimo i „velikim spremanjem”. Svaku organizaciju karakteri{e kvalitet i broj ~lanova. Mali izvod iz sveobuhvatne analize ~lanstva i klubova u na{em Distriktu govori da imamo: •15 Rotari kluba sa manje od 20 ~lanova, i •28 Rotari kluba sa 20 do 23 ~lana. Sa 2/3 klubova u Distriktu na granici ili blizu tolerantnog broja za egzistenciju jednog Rotari kluba, ovaj o~igledni izazov bi}e u fokusu delovanja lider{ip tima i mene u ovoj godini. Finansijska stabilnost Distrikta je preduslov za efikasno rotarijansko delovanje i sluènje. Stoga, i preuzete obaveze prema Distriktu, ali i propisane prema RI mora}emo u budu}nosti da ispunjavamo. Nagli rast broja Rotari klubova u prethodnom periodu (tokom perioda od ~etiri godine, 2006-2010, formirano je 29 novih Rotari klubova) pratila je i nedovoljna edukacija. Ako ovome pridodamo da je za nama „isteklo” ve} dve godine od kako smo Future Vision Distrikt, a da tek sada imamo na{ Distrikt registrovan kao pravni subjekt, sa zvani~nim ra~unima u banci i da je Distrikt i dalje „uslovno” kvalifikovan za me|unarodno delovanje, posla }e biti na pretek.

Stanje na ra~unu Distrikta, krajem meseca jula 2012. godine je: 179.424,67 RSD, rashodi 0,00 RSD.

• Letnji meseci u Rotariju: jul - mesec pismenosti i humanosti i avgust - mesec ~lanstva i {irenja Rotarija, na ovim prostorima imaju svoju specifi~nost - „letnja {ema”. Iz ugla RotarÚ International takav „izum” ne postoji, jer obaveza nedeljnih sastanaka Rotari klubova ne poznaje odstupanja tokom leta, a i mesto na kome se okupljamo je informacija mnogim rotarijancima iz inostranstva, koji ~esto letuju}i ovde, èle da sretnu svoje prijatelje. Sa druge strane, upravo ovako relaksirano okupljanje i druènje je jako potrebno na{em Distriktu u kome imamo stalni izazov sa smanjenjem broja ~lanova, a samim tim i Rotari klubova. Pomiriti ova dva suprostavljena zahteva je ipak mogu}e. Moramo se i bolje informisati a i voditi ra~una o rotarijancima iz sveta koji nas pose}uju. Po~etak ove rotarijanske godine bio je kao i uvek pra}en brojnim primopredajama predsedni~kih funkcija. Poslednji dan juna okupljali smo se i u Brankovini (RC Valjevo) i na Kelebiji (RC Subotica) i nastavili brojnim drugim primopredajama u Rotari klubovima. Me|udistriktna regata „Tisom do Segedina”, po prvi put organizovana, demonstrirala je svu opravdanost. Bilo je sjajno i kod Moce Dragi}a i u Senti, Kanjiì gde sam se li~no u to uverio. Ovogodi{nji uspeh je preporuka za slede}u godinu. Na Pali}u, 19. jula, u organizaciji rotarijanaca i sportskih radnika, a posebno Martina Palo{a, otkrivena je spomen plo~a na spomeniku Verme{u Lajo{u - sportisti i vizionaru olimpizma. Bila je to prilika da se vi{e ~uje o Rotariju u sredini u kojoj sluìmo. Brojni kontakti sa diplomatskim predstavni{tvima je jo{ jedan vid na{eg povezivanja i spoznaje da Rotari deluje na ovim prostorima. Summer PartÚ u Budvi prava je prilika da se rotarijanci Crne Gore i Srbije sretnu u relaksiranoj atmosferi. Uz hranu ~uvenog Krsta i muziciranje Joce otvorene su teme koje moraju da nas povezuju, a koje jo{ nisu re{ene. U avgustu, mesecu ~lanstva i {irenja Rotarija, bila je prilika da dodatno sagledamo teme za seminar o ~lanstvu koji je planiran za oktobar ove godine. Dve teme }e dominirati: •Za{to podaci govore da je u poslednje vreme 16 Rotari kluba osnovano u junu, i ~esto na brzinu i van propisanih procedura RotarÚ International? •Kako za{tititi postoje}e ~lanstvo, da ne ponesemo epitet „proto~nog bojlera” (1.450 aktivnih ~lanova: 1300 terminiranih ~lanova) Na{ sada{nji Distrikt 2483 predstavlja organizaciju od skoro 2.000 ~lanova - 64 Rotari kluba, 22 Rotarakt kluba i 2 Interakt kluba. Rotari na ovim prostorima upravo slavi 20 godina od ponovnog reosnivanja! Stabilnost i ja~ina jedne organizacije ogleda se i u delovanju ali i u formalnoj strani. Vreme je da krenemo sa formiranjem dokumentacije, portfolia Distrikta, adresara, arhive... Sve ovo potrebno nam je i za operativni rad ali i za one koji dolaze iza nas. Svestan sam da ne{to {to se nije stvaralo 20 godina, ne moè da se uspostavi za samo jednu godinu. Arhiv predratnog Distrikta 77 broji vi{e od 3,3 metra registratora (fond 100)! Pozivam predsednike i sekretare Rotari klubova, kao i moje asistente zaduène za pojedine klubove da pomognu u ovom poslu. Sa vi{e ruku, organizovano, moè mnogo toga da se ostvari í Va{ u Rotariju uz Mir kroz sluènje, Nikola Obradovi} D 2483 Srbija i Crna Gora

Rot04-05:Rot04-05.qxd

3.9.2012

19:10

Page 2

AKTUELNOSTI

NOVI INTERAKT KLUBOVI U NA[EM DISTRIKTU U èqi da se dobro pripremimo za ovu 2012–2013. Rotari godinu, a uvaàvaju}i temu „Mir kroz sluèwe”, koristim priliku da Vas pozovem da zajedno pokrenemo inicijative za osnivawe novih Interakt klubova u Srbiji i Crnoj Gori. Interakt je jedan od programa RotarÚ Internationala, namewen da pomogne Klubovima i Distriktima da dostignu svoje ciqeve u sluèwu svojim lokalnim zajednicama, promovi{u}i druèwe i dobru voqu. Interakt klub je klub mladih qudi, uzrasta 14–18 godina. Sponzorisan od strane lokalnog Rotari kluba, Interakt klub daje mladim qudima {ansu da u~estvuju u zabavnim, sadràjnim, servisnim projektima kroz koje razvijaju liderske osobine i upoznaju nove prijateqe. Ciqevi osnivawa Interakt kluba su: • Razvijawe liderskih osobina i li~nog integriteta mladih qudi, • Podsticawe èqe da se pruà pomo} i po{tovawe prema drugima, • Razumevawe vrednosti individualne odgovornosti i vrednog rada, • Razvijawe me|unarodnog razumevawa i dobre voqe. Interaktovci i rotarijanci su partneri u sluèwu. Rotarijanci su mentori perspektivnim mladim qudima u wihovoj zajednici, dok Interaktovci donose novu energiju u Rotari klub, inspiri{u sveìm idejama, daju podr{ku projektima i razvijaju se u budu}e rotarijance. Rotari klub – sponzor daje podr{ku i „vodi” Interakt Klub, ali Interakt klub je samostalan u odlu~ivawu i samostalan u finansirawu. Interakt je veliki i dugotrajan me|unarodni projekat, a istovremeno i jedan od najzna~ajnijih i najbrè rastu}ih programa Rotarija. Prvi Interakt klub je ~arterovan jo{ davne 1962. u Melbourne High School (Florida, USA). Danas postoji vi{e od 9.000 klubova u vi{e od 110 zemaqa, sa preko 200.000 mladih ~lanova {irom sveta! ^lanstvo u Interakt Klubu je razli~ito po brojnosti, a ~lanovi mogu biti istog ili razli~itog pola. ^lanovi mogu biti |aci iz jedne ili vi{e {kola. Interakt klubovi mogu da budu formirani „pri {koli” (school-based) ili „pri lokalnoj zajednici” (communitÚ-based). Ako su school-based oni treba da imaju svog savetnika iz {kole, a ako su communitÚbased, treba da imaju savetnika – rotarijanca. Prvi Interact klub u Srbiji i Crnoj Gori osnovan je 2008. godine – IK Ni{–„Konstantin Veliki”. Posle ~arterovawa IK Ni{ –„Konstantin Veliki”, tim putem formirawa svog najmla|eg podmlatka krenuli su i rotarijanci iz Pirota i Beograda. FormiROTARI KLUB BEOGRAD

POHVALA IZ FINANSIJSKE SLU@BE RI Pozdrav iz platnog prometa Evropsko–afri~ke kancelarije RotarÚ International Rotarijanska 2011–2012. godina je gotova i `elimo da zahvalimo va{em klubu koji je u roku podmirio sva potra`ivawa prema RI. Dve polugodi{we fakture za RI ~lanarinu su pla}ene u roku od 90 dana,

Svake godine, prvog ponedeqka u avgustu, na Britanskim Devi~anskim ostrvima je vrhunac u organizovawu {arene parade splavova, orkestara i grupa koje izvode bogatu me{avinu muzike Kariba. Ove godine u junu, Interakt klub Road Tovn, klub pod pokroviteqstvom Rotari kluba Road Tovn, Distrikt 7020, proslavio je desetogodi{wicu, a ove godine je 50. godina Interakta {irom sveta. U spomen obe ove godi{wice, Interakt klub Road Tovn odlu~io je da unese plovak u Paradi na festivalu gde su mladi iz ovog Kluba imali majice sa od{tampanim logotipom parade. rana su jo{ dva srpska Interakt Kluba: IK Pirot (2009) i IK Beograd-Centar (2010). U Crnoj Gori, za sada, na`alost, nema formiranih Interakt klubova. I pored toga {to su prvi Interakt klubovi u Srbiji nastali u ve}im gradovima i pri univerzitetskim centrima, treba primetiti da je Interakt mnogo pogodniji program za mawa mesta (od recimo Rotarakt programa), bez univerziteta, sa sredwim {kolama. Godine 2012, RotarÚ International }e sa velikom rado{}u proslaviti 50 godina postojawa projekta Interakta. I na{i Interakt klubovi }e se sigurno, zajedno sa svojim sponzor Rotari klubovima, prikqu~iti obele`avawu tog jubileja. Verujem da }emo do proslave tog jubileja, pored postoje}a tri, imati jo{ nekoliko novih Interakt klubova. Nadam se da }emo tokom ove rotarijanske godine, zajedno pokrenuti inicijativu za osnivawe novih Interact klubova u na{em Distriktu. Molim Vas, da sve va{e inicijative i pitawa u vezi osnivawa va{eg interact kluba uputite meni. Stojim Vam na raspolagawu za svaku vrstu saradwe i pomo}i í S po{tovawem, Vladica To{i}, D2483 District Interact Chair 2012–13 tvladica¿ptt.rs +381 64 61 51 765

zato `elimo da zahvalimo na odli~noj saradwi tokom va{eg mandata. Osim toga, sigurni smo da }e Va{ naslednik na du`nosti i}i va{im koracima u 2012–2013. rotarijanskoj godini. Ukoliko imate bilo kakva pitawa vezana za naplatu, slobodno nas kontaktirajte jer mi smo tu da bismo vam pomogli í Va{ u Rotariju, Emmanuel Idehen, Accounts Receivable Acc. Financial Services

ZA ROTARIJANCE ZEMALJA U TRANZICIJI JE POTREBNO DA RAZUMEJU KOLIKO JE ROTARI VA@AN ZA USPOSTAVLJANJE CIVILNOG DRU[TVA. Vojislav Miti} Guverner D 2480 2006/2007

5 3

Rot06-07:Rot06-07.qxd

3.9.2012

19:11

Page 1

LI^NOSTI U NA[EM ROTARIJU ROTARI KLUB BEOGRAD

MIODRAG

Prihvatio sam da ne{to napi{em o sebi iskqu~ivo u znak po{tovawa prema entuzijastima koji ulaù veliki napor i odràvaju u ìvotu list „Srpski Rotar”. Ro|en sam 5. 10. 1949. godine u Kragujevcu. Zavr{io {kole po redu i nakon sredwe tehni~ke {kole m o r a o da radim u ZCZ Fabrika automobila u Kragujevcu. Naravno, studirao sam vanredno. Nastavak poslovne karijere sledi od 1975. godine u Beogradu gde u preduze}u „Univerzal” zastupam firmu „Balkancar”, tada najve}eg proizvo|a~a viqu{kara i uop{te sredstava unutra{weg transporta u svetu. Godine 1991. osnivamo zajedni~ku firmu „Balkancar” – bugarski parter u Sofiji i ja i dajemo joj ime „Balkancar Jugoslavija” sa sedi{tem u Beogradu. Godine 2003. bugarski partner izlazi iz posla i ja postajem vlasnik 100 odsto preduze}a „Balkancar”. Dobro pretpostavqate – i daqe radim sredstva unutra{weg transporta. Svojim kontaktima sa ino partnerima u periodu od 1995. do danas u~estvovao sam u osnivawu ~etiri preduze}a u Srbiji, a ulog stranog kapitala je preko 2.000.000 eura. Preduze}a i daqe rade bez mog angaòvawa, a ja se ose}am ponosnim.

Sa Veroqubom Stevanovi}em na Beogradskom sajmu

6 2

Prvu k}erku Tawu dobio sam 14. 7. 1981. a 18. 5. 1993. drugu, Jovanu. Sve ove godine sam jako ponosan otac i nadam se da imam razloga da verujem da }u to ostati do kraja `ivota í

Rot06-07:Rot06-07.qxd

3.9.2012

19:11

Page 2

ZAGORAC U ROTARIJU ^lan Rotari kluba Beograd postao sam 1991. Prvi sastanak kome sam prisustvovao bio je krajem jula, a ubrzo nakon toga postajem redovni ~lan. Smatram da sam dosta doprineo osnivawu klubova u Novom Sadu i Zemunu i aktivno kumovao klubovima u Kragujevcu i Stari grad u Beogradu. Predsednik Rotari kluba Beograd bio sam 1998/1999. godine u vreme pripreme i izvr{ewa civilizacijski neprimerenog ~ina bombardovawa. I pored zabrane javnih okupqawa sastajali smo se uglavnom u poslovnom prostoru ~lanova Kluba i moram ista}i da smo se vrlo lepo druìli. U tom periodu dolazi do izraène èqe dela ~lanstva na ~elu sa Perom Rakinom da osnuju novi klub Stari grad {to i ~inimo. Moram ostati dosledan i ista}i da je moj stav bio NE, ali s obzirom da je veoma uvaèni Mr. Piter Gut prihvatio da da saglasnost samo ukoliko ja kao predsednik kaèm da, na kraju sam prihvatio. U toku ovih dvadeset godina posetio sam dosta klubova u Ju`noj Africi, SAD, Bugarskoj, Nema~koj i Italiji. Posebno bih istakao zajedni~ku posetu Aleksandriji, Egipat. Iz Ju`ne Afrike sam doneo predivnu povequ o bratimqewu sa RC Main Reef, predao je tada{wem predsedniku uz izviwewe {to sam je potpisao umesto wega. Nakon par godina poveqa je nestala!!! Svestan ~iwenice da je veliki broj Rotari prijateqa pro{ao kroz na{ klub ponekad me uhvati blaga seta, ali i daqe mislim da Rotari ima samo jedan smer, a to je sluèwe radi dobrobiti u mikro okruèwu u kome ìvimo i radimo. ZADOVOLJAN I PONOSAN JER SAM KROZ ROTARI UPOZNAO VELIKI BROJ LJUDI DOBRE VOLJE, a one druge prepu{tam jedinom ispravnom sudu â&#x20AC;&#x201C; sudu savesti i sudu Tvorca Ă

7 3

Rot08-09:Rot08-09.qxd

3.9.2012

19:14

Page 1

ENA ZAVR[

PRVA ME\UNARODNA ROTARIJANSKA REGATA ODMORA I ZABAVE U ORGANIZACIJI ROTARIJANACA SRBIJE I MA\ARSKE

TISOM DO SEGEDINA 2012. „POKRAJ MENE VI[E NISI, ÂMCEM PLOVIM SAM PO TISI, AL’ JO[ TE LUDO...” Po pesmi ~iji je refren u naslovu znamo za reku koju su moji prijateqi iz srpskog i ma|arskog Rotarija izabrali za mesto druèwa. Tako je Reka probudila i u meni sve ono lepo – doìvqeno kroz li~no i iskustvo predaka o ~emu }e svedo~iti slike koje slede. Privilegija je imati prijateqe! Dr Ivica Savi} Rotari klub Leskovac

8 2

Rot08-09:Rot08-09.qxd

3.9.2012

19:14

Page 2

AKTUELNOSTI

DR^NI, PA [TA!? Novo me|unarodno istraìvawe o samopouzdawu, koje stavqa Srbiju na svetski vrh, izvr{eno je na Bredli univerzitetu u Peoriji, dràva Ilinoj, SAD. Dakle, Srbija je prva, Japan posledwi, a SAD je na {estom mestu u globalnom istraìvawu. @elite da popravite svoje samopouzdawe? Va{e globalne kom{ije mogle bi da vam daju neki savet. To je bio generalni moto me|unarodnog istraìvawa o samopouzdawu nacija koje je proletos sprovedeno u Americi. Ovaj nau~ni projekat vodio je dr Dejvid [mit, profesor i direktor Odeqewa za psihologiju na Bredli univerzitetu. U ovim anonimnim istraìvawima u~estvovalo je 17.000 qudi u 53 dràve sveta. Broj u~esnika u svakoj zemqi kretao se od, na primer, 59 na Kipru do vi{e od 2.700 u Americi. Anketu su vodili profesori Bredli univerziteta i wihovi saradnici iz inostranstva. Glavna pitawa u upitniku bila su: • Da li verujete da imate samopouzdawa? • Koja dràva, po va{em mi{qewu, i za{to, ima najvi{i stepen samopouzdawa? • Koji narod ima, po va{oj proceni, najvi{i stepen samopouzdawa? • Da li se ose}ate sposobnim da radite stvari dobro kao i ve}ina drugih qudi? • Imate li pozitivan stav prema sebi? • Da li se ose}ate kao proma{en ~ovek? • Istraìvawe je ukqu~ilo i li~ne i romanti~ne podatke i izjave o drugim narodima, nacijama i qudima. Jedan od istraìva~a, Miranda Hiti, obelodanila je pro{le nedeqe u ameri~kom stru~nom ~asopisu i na wegovom sajtu „ÝebMD Medical NeÞs” prve nezvani~ne podatke ovog istraìvawa. Prema tim rezultatima, ovo ameri~ko me|unarodno istraìvawe o samopouzdawu nacija stavqa

Srbiju i Srbe na vrh, Japan na dno, a SAD na {esto mesto. „Srbi su najhrabriji i najsamopouzdaniji narod na svetu. Tako misle sami Srbi, ali tako misle i ostali gra|ani sveta, koji su u ovoj anketi priznali da je Srbija posledwih godina pro{la kroz teàk period, ali da wen narod nikada nije klonuo duhom”, napisala je u svom obja{wewu dr Hiti. Psiholog Aleksandra Jankovi} misli da spadamo u neku vrstu obeleènog naroda. „Kod nas je izraèn kult o~uvawa li~nog dostojanstva, vere u sebe i neverovatnog potencijala. Zbog toga ne ~ude ovi rezultati, kada se zna {ta smo preìveli, a opet pro{li bez ozbiqnih defekta. Ono {to drugi ne mogu ni da zamisle, mi smo uspeli da prevazi|emo, a za to je neophodna velika hrabrost.’’ Bojan Dimitrijevi}, istori~ar i vojni analiti~ar: „Zahvaquju}i devedesetim godinama smo stvorili sliku naroda s izraènim inatom i samopouzdawem, sliku velikih ratnika. Kako u na{oj javnosti, tako i u dràvama koje nas okruùju, okarakterisani smo kao zajednica koja je spremna na izazove, bez obzira na cenu’’ - rekao je i dodao da je to stvarnost ~ije su posledice kobne po nas. Matija Be}kovi}, pesnik, akademik kaè: „Moram da primetim da su veoma hrabri oni koji su rekli da smo mi Srbi hrabri’’! Ovde ìve najhrabriji: 1. Srbija 6. SAD 2. île 7. Turska 3. Izrael 8. Meksiko 4. Peru 9. Hrvatska 5. Estonija 10.Austrija Deset najniè rangiranih su: Ju`na Koreja, [vajcarska, Maroko, Slova~ka, Fixi, Tajvan, ê{ka, Banglade{, Hongkong i Japan. Ovo istraìvawe Bredli univerziteta prevedeno je na 28 jezika. Zvani~ni rezultati bi}e objavqeni u narednom izdawu ameri~kog ~asopisa „Journal of personalitÚ and social Ilustrovao Dobrosav Bob @ivkovi} psÚchologÚ” í

DATUMI SEPTEMBAR

OKTOBAR

1 – REPUBLIKA SLOVA^KA – DAN USTAVNOSTI /1992/ 3 – NAJUZVI[ENIJA REPUBLIKA SAN MARINO – OSNIVANJE REPUBLIKE /3. 9. 301/ 7 – SAVEZNA REPUBLIKA BRAZIL – DAN NEZAVISNOSTI /1822/ 8 – BJR MAKEDONIJA – DAN DR@AVNOSTI /8. 9. 1991/ 12 – ROTARI KLUB VRANJE je ~arterovan /2009/ 16 – REPUBLIKA MEKSIKO – DAN NEZAVISNOSTI /1810/ 21 – REPUBLIKA JERMENIJA – DAN NEZAVISNOSTI /1991/ 21 – REPUBLIKA MALTA – DAN NEZAVISNOSTI /1964/ 29 – ROTARI KLUB LESKOVAC je ~arterovan /1997/

1 – REPUBLIKA KINA – DAN OSNIVANJA /1949/ 1 – REPUBLIKA KIPAR – DAN NEZAVISNOSTI /16. 8. 1960./ 3 – NEMA^KA – DAN UJEDINJENJA /1990/ 9 – ROTARI KLUB KRAGUJEVAC [UMADIJA je ~arterovan /2010/ 10 – ROTARI KLUB BEOGRAD DUNAV je ~arterovan /2006/ 12 – KRALJEVINA [PANIJA – DAN [PANACA 16 – ROTARI KLUB STARI BE^EJ – OBECSE je ~arterovan /2009/ 24 – DAN UJEDINJENIH NACIJA /1945/ 24 – KRALJEVINA [VEDSKA – DAN ZASTAVE 24 – REPUBLIKA FINSKA – DAN ZASTAVE 26 – REPUBLIKA AUSTRIJA – DAN DR@AVNOSTI /1955/ 28 – REPUBLIKA ^E[KA – DAN OSNIVANJA /1918/ 29 – REPUBLIKA TURSKA – DAN NEZAVISNOSTI /1923/ 30 – ROTARI KLUB BEOGRAD SINGIDUNUM je ~arterovan /1995/

9 3

Rot10-11:Rot10-11.qxd

3.9.2012

19:18

Page 1

MESECOSLOV

septembar 2012.

SEPTEMBAR je mesec OMLADINSKIH AKTIVNOSTI. Rotari klubovi {irom sveta obra}aju posebnu pa`wu na mnogobrojne Rotari programe za decu i omladinu. Tokom ovog meseca mnogi klubovi organizuju posebne aktivnosti vezane za razmenu omladine.

1939. Na kru`noj stazi oko DANI EVROPSKE 1937. Umro je francuski Kalemegdana u Beogradu je DAN ZA[TITE PTICA BA[TINE istori~ar i pedagog Pjer odr`ano veliko me|unarodno LE[INARA (klizni datum u septembru) de Kuberten, obnoviteq automobilsko nadmetawe za 1939. Nema~ka je napadom Olimpijskih igara po ugledu „Veliku nagradu Beograda”. 1669. Venecija je predala na sportska takmi~ewa na Poqsku zapo~ela Drugi Pobednik je bio italijanski Turcima gr~ko ostrvo Krit, u staroj Gr~koj. Zahvaquju}i svetski rat, okon~an {est trka~ Tacio Nuvolari, ne uspev{i da se odupre wemu, u Atini su 1896. godina kasnije slomom koji je nastupao za opsadi zapo~etoj 1648. godine odr`ane prve Nema~ke, Italije i Japana „Auto –Union” i vozio godine moderne Olimpijske igre. i wihovih saveznika. automobil „auto union D”.

1688. Austrijanci su posle jednomese~ne opsade preoteli Beograd od Turaka. Jani~ari su prethodno opqa~kali grad i ukrcali plen na 500 la|a kojima su pobegli Dunavom. Posle pqa~ke Turci su spalili delove Beograda, kojem je veliku {tetu nanelo i austrijsko bombardovawe.

1940. Uzastopnim no}nim bombardovawima dokova na Temzi, zapo~eli su masovni nema~ki napadi na London.

2 3 4 5

1908. Ro|en je Majkl Debejki, ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA ameri~ki hirurg, inovator u oblasti hirurgije srca JEDREWE GR^KIM MORIMA i krvnih sudova. Svetski ROTARI KLUB SMEDEREVO poznat hirurg, radio je kao JESEWE DRU@EWE profesor Bejlor fakulteta u Hjustonu, kao i direktor 1784. Ro|en je vladika ~uvenog „Centra za srce”. Petar I Petrovi} Wego{.

6 7 8 9 10 1923. Na relaciji Beograd (Pan~evo) – Bukure{t, uvedena je prva redovna no}na linija u istoriji svetskog vazduhoplovstva.

1812. u Pe{ti se prvi put ROTARI KLUB VRAWE igra juna~ka drama „Crni GODI[WICA KLUBA \or|e” (Cserni GÚorgÚ, Vitezi 1804. prva srpska ustani~ka 1321. umro je veliki pesnik Drama) koju je napisao delegacija otputovala je u Dante Aligijeri koji je I{tvan Balog. Drama se igra Rusiju. u svom delu „Bo`anstvena kao zatvorena predstava na komedija” nagovestio novi ma|arskom jeziku „samo za duh renesanse. Race (Srbe) i Grke”!

1919. Mirom u Sen @ermenu okon~an je Prvi svetski rat.

ROTARI KLUB SUBOTICA BERBANSKI DANI – PALI]

11 12 13 14 15

1880. ro|en je na{ glumac Dobrica Milutinovi}.

ROTARI KLUB PAN^EVO STRELI^ARSKI DAN

1890. ro|ena je kwi`evnica Agata Kristi.

DAN GEOLOGA

16 17 18 19 20

DAN ZA[TITE OZONSKOG OMOTA^A 1823. ro|en je knez Mihailo Obrenovi}.

1813. posle otpora dugog sedamnaest dana na Zasavici (Ravwu) na Savi kod [apca izginulo je 800 ustanika Zeke Buquba{e.

1502. [panski moreplovac Kristifor Kolumbo dospeo je na obalu dana{we Kostarike na ~etvrtom i posledwem putovawu u Novi svet.

1643. Tori~eli je otkrio barometar sa `ivom.

480. godine pre na{e ere, pobedom kod Salamine nad persijskom flotom, Temistokle je Atini obezbedio prevlast na moru.

21 22 23 24 25 1904. krunisan je kraq Petar Prvi Kara|or|evi}.

EVROPSKI DAN BEZ AUTOMOBILA

1499. [vajcarska je stekla nezavisnost.

1840. poginuo je Smail-aga ^engi}.

1863. osnovana je Velika {kola u Beogradu.

1849. umro je kompozitor Johan [traus.

26 27 28 29 30 DAN ^ISTIH PLANINA

1887. Patentiran je prvi gramofon.

10 2

DAN TURIZMA

1902. ro|en je Milan Mima Dedinac, srpski pesnik i novinar.

1878. umro je \ura Jak{i}, srpski pesnik i slikar.

1854. umro je prota Matija Nenadovi}.

1946. zavr{eno je su|ewe nacisti~kim zlo~incima u Nirnbergu

Rot10-11:Rot10-11.qxd

3.9.2012

19:17

Page 2

@IVOTNA SREDINA ILI

POZDRAV GENERACIJI KOJA JE RASLA BEZ POKRETA ZELENIH Blagajnik u supermarketu razgovara sa starijom damom i kaè joj kako su plasti~ne kese {tetne za ìvotnu sredinu i kako bi ubudu}e ona trebalo da donosi svoju torbu kad ide u kupovinu. @ena se izviwava i kaè: – Znate, u moje vreme pokret zelenih nije postojao! Blagajnik odgovori: – To i jeste na{ problem danas. Va{a generacija nije imala dovoqno razuma da sa~uva ìvotnu sredinu! – U pravu ste, gospodine, na{a generacija naàlost nije imala pokret zelenih! A i ~emu bi, jer u to vreme donosili bismo mleko, pivo i sodu u povratnim staklenim fla{ama, prodavnice su slale nazad proizvo|a~ima, gde su prane i sterilisane pre nego {to ih ponovo napune. Na ovaj na~in, ista fla{a se koristila vi{e puta. To je bila 100% delotvorna reciklaà. Ali ta~no je, mi tada nismo imali pokret zelenih! Pewali smo se stepenicama, jer nije bilo eskalatora. Do prodavnice smo i{li pe{ice. Umesto da sednemo u automobil sa 300 ks – prepe{a~ili bismo dva bloka zgrada. Ali vi ste zaista u pravu. Nismo tada imali pokret zelenih! U to vreme su pelene za bebe prane, jer nije bilo onih za jednokratnu upotrebu. Ve{ se su{io na konopcu, ne u ovim energetski tro{axiskim ma{inama na 220 V, ve} pomo}u sunca i vetra. Deca su nosila garderobu starije bra}e i sestara, ne iskqu~ivo ne{to novo. Ali vi ste u pravu: nismo tada imali pokret zelenih! U to vreme smo imali po jedan TV ili radio po doma}instvu, a ne TV u svakoj sobi. A televizor je imao ekran veli~ine maramice (se}ate li se toga?), a ne kao monitor na stadionu. U kuhiwi smo me{ali i mesili rukama zato {to nije bilo elektri~nih ure|aja, koji svemu oduzmu du{u. Ako smo hteli da po{tom po{aqemo ne{to lomqivo uzimali smo zgu`vane stare novine kao za{titu a ne plasti~ne mehuri}e. Tih dana smo travwake negovali tako da pritom ne tro{imo benzin. Koristili smo kosilice za travu koje rade – na mi{i}e. Svakodnevica nam je bila ispuwena kretawem, tako da nismo morali da idemo u teretanu, u zatvoren prostor, na trake koje rade na elektri~ni pogon. Ali vi ste u pravu: nismo tada imali pokret zelenih! Pili bismo sa izvora kad smo bili èdni, umesto da svaki put kad èlimo da pijemo vodu uzmemo staklenu ili ~e{}e, plasti~nu fla{u. Na{a penkala smo punili mastilom, umesto da svaki put zamenimo uloàk. Mewali smo noì}, umesto da uzmemo ceo nov brija~ kada se o{trica istupi. Ali, zaista, nismo imali pokret zelenih! U tim vremenima, qudi su putovali vozovima ili autobusima, a deca i{la u {kolu biciklom ili pe{ice, umesto da mama preuzme ulogu taksiste 24 sata dnevno. Imali smo po jednu uti~nicu u sobi, a ne ban~in {alter na svakom uglu. I nije nam bio potreban elektronski ure|aj za pri-

jem signala sa satelita udaqenog hiqadama kilometara da bismo locirali najbli`u piceriju. Dakle, da li smatrate da sada{wu generaciju starijih qudi treba osu|ivati samo zato {to tada nije bilo pokreta zelenih? í

O PREZIMENU Poreklo mog prezimena je rumunsko. Koren je u latinskom jeziku i ozna~ava upravo pokret, rotaciju. U prevodu bi glasilo Kolar. Ima varijanti Rotaresku i Rotariju, ali i Rotar. Postoje i Slovenci sa istim prezimenom. Mislim da je sredwoevropsko prezime. Srda~an pozdrav! Nemawa Rotar iz Pan~eva

LI^NI STAV SEBE \ONOM… ILI BOSONOGI PO SVETU To je i moj stav od malih nogu, ni{ta ne volim vi{e nego da idem bosa, vi{e nego da spavam, da jedem i ostalo. Dodu{e, kao deca tr~ali smo gologuzi, ali sada se to re|e vi|a i nije tako bezopasno... Znam za neke koji nisu bosi ni kada spavaju. Jedan od najdestruktivnijih izuma u qudskoj istoriji je obi~na cipela. Cipela je jedan od najve}ih krivaca za{to qudi obolevaju od inflamatornih, autoimunih i drugih bolesti. Qudi hodaju oko nas odvojeni od stvarnosti i sa mislima u oblacima. Naravno, zato {to nisu prizemqeni, izme|u wih i zemqe je gumeni |on. Najnovija nau~na istra`ivawa pokazuju da gumeni |onovi kompletno blokiraju sve elektrone koji {tite i hrane ~itavu planetu pa tako i nas same. Kada stanemo na zemqu bosonogi, posebno ako stanemo na kamen, mi smo brzinom svetlosti ispuweni slobodnim elektronima koje nam planeta velikodu{no daje preko celog dana i no}i. Onoga trenutka kada obujemo cipele, sve prestaje. Kompletno prestaje komunikacija sa zemqom i mi smo izolovani. Postoji jedan efikasan na~in da se ponovo uspostavi ta veza izme|u elektrona iz zemqe i nas qudi, a to je hodawe bosonog. Zemqin elektromagnetni omota~ je toliko jak da kada stanemo na wu, automatski nas isprazni od stati~kog elektriciteta koji se nakupi u nama od na{ih mobilnih telefona, aj podova, kamera, kompjutera, be`i~nih telefona... Dovoqno je da hodate bosonogi po zemqi, sednete na kamen, sko~ite u more, jezero, reku ili bazen petnaestak minuta dnevno i da budete za{ti}eni Zemqinim prirodnim elektronskim omota~em í Dr Sla|ana Velkov

11 3

Rot12-17:Rot12-17.qxd

3.9.2012

19:22

Page 1

MESECOSLOV

oktobar 2012.

ME\UNARODNI DAN STARIH OSOBA

OKTOBAR je mesec SLU@EWA U PROFESIJI. U ovom periodu klubovi isti~u va`nost poslovnog i profesionalnog `ivota svakog rotarijanca. Specijalne aktivnosti organizuju se radi promovisawa profesionalne AVENIJE SLU@EWA.

1929. Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca promenila ime u Kraqevina Jugoslavija, a dr`avna teritorija je podeqena na devet oblasti, banovina.

1926. U Beogradu je otvorena pijaca na Zelenom vencu.

ME\UNARODNI DAN DAN ZA[TITE PRAVA DETETA @IVOTIWA / DAN STANI[TA Manifestacija RADOST 1944. Raspu{ten je DECE EVROPE koncentracioni logor 1883. Prvi evropski na Bawici u Beogradu, transkontinentalni koji su nema~ke okupacione ekspresni voz „Orijent vlasti osnovale u junu ekspres” krenuo je iz 1941. godine. Pariza za Istanbul.

DAN ZA[TITE STANI[TA

2 3 4 5 6

EVROPSKI DAN POSMATRAWA PTICA

1836. osnovana Topolivnica u Kragujevcu

1882. u kraqevini Srbiji usvojen je likovni standard za predstavqawe grba zemqe, a Zakon o grbu kraqevine usvojen je 20. juna, po savetu Stojana Novakovi}a, srpskog ministra prosvete i crkvenih dela.

1893. u Beogradu je pu{tena u pogon prva javna elektri~na centrala.

1939. Grupa ameri~kih nau~nika, me|u kojima i Albert Ajn{tajn, obavestili su predsednika SAD Franklina D. Ruzvelta o mogu}nosti proizvodwe atomske bombe.

7 8 9 10 11 1864. U Smederevu je ro|en Branislav Nu{i}, srpski komediograf, diplomata i akademik.

1897. U Beograd su iz Be~a preneti posmrtni ostaci 1860. Prva fotografija iz Vuka Stefanovi}a vazduha napravqena je iz Karaxi}a, reformatora balona iznad Bostona u srpskog jezika i sahraweni SAD. u porti Saborne crkve.

1934. u Marsequ je ubijen kraq Aleksandar Prvi Kara|or|evi}.

1985. umro je glumac Orson Vels.

1817. Umro je poqski DAN ZDRAVE HRANE nacionalni junak Tadeu{ An`ej Bonaventura 1910. Jedan od pionira Ko{}u{ko, u~esnik srpskog vazduhoplovstva u ameri~kom Ratu Ivan Sari} izveo je za nezavisnost i a|utant u Subotici pred vi{e Xorxa Va{ingtona, prvog hiqada znati`eqnika predsednika SAD. Po let drvenim „monoplanom” povratku u Poqsku podigao koji je sam konstruisao. je ustanak protiv Rusa.

12 13 14 15 16 1808. ukinuta je Dubrova~ka republika.

1757. Jovan Apostolovi} je 1941. Nema~ka „kaznena 1932. U Beogradu je postao prvi Srbin doktor ekspedicija” streqala je otvoren Kolar~ev narodni medicine, odbraniv{i u Kragujevcu u Drugom DAN PE[AÊWA 1912. objavom rata Turskoj univerzitet, zadu`bina na univerzitetu u Haleu, svetskom ratu, u znak Srbija i Bugarska Ilije Milosavqevi}a odmazde, vi{e hiqada 1991. Televizija Beograd na kojem je i studirao, stupile u Prvi Kolarca, koji je u tu svrhu disertaciju na latinskom srpskih civila. Prilikom je po~ela da emituje balkanski rat. testamentom zave{tao streqawa dosledno je program preko satelita. jeziku – „O na~inu kako ogromnu svotu od oko primewena drakonska du{evni efekti uti~u 50.000 dukata. odredba iz naredbe na ~ove~je telo”. generala Franca Bemea od 10. oktobra, kojom se DAN UJEDIWENIH propisuje streqawe 100 NACIJA Srba za jednog ubijenog DAN AKCIJE PROTIV 1815. Knez Milo{ 1797. Francuz Andre @ak Nemca i 50 za rawenog. KLIMATSKIH PROMENA Obrenovi} postigao Gameren prvi je upotrebio 1912. po~ela je padobran, sko~iv{i dogovor o srpsko – turskoj POLIO PLUS DAN Kumanovska bitka. iz balona nad Parizom upravi, ~ime je zavr{en 1961. u argentinskoj 1917. U Solunu, Gr~ka, sa visine od 680 metara. Drugi srpski ustanak. sahrawen je srpski pesnik prestonici Buenos Ajresu umro je dr Milan Milutin J. Boji}. Stojadinovi}, predsednik kraqevske Vlade Jugoslavije od 1935. DAN CRNOG MORA do 1939. godine, ugledni ME\UNARODNI DAN rotarijanac. DAN HRAWEWA [TEDWE 1492. Kristifor Kolumbo PTICA je na prvom putovawu 1972. u Beogradu je umrla 1843. osnovana je Dràvna 1929. crni utorak 1869. sve~ano je otvorena Beta Vukanovi}, srpska preko Atlantika otkrio po{ta Srbije. na Wujor{koj berzi – zgrada Narodnog Kubu i proglasio posedom slikarka, grafi~ar i po~etak velike pozori{ta u Beogradu. karikaturista, doìvotni [panije. ekonomske krize po~asni ~lan Dru{tva u Americi. srpskih umetnika LADA.

17 18 19 20 21

22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

12 2

Rot12-17:Rot12-17.qxd

3.9.2012

19:22

Page 2

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB KRALJEVO (Dva)deset godina rotarija u Kraqevu

STVARA(J)MO BOLJI SVET Od inicijative do realizacije rotari ideje u Kraqevu proteklo dvadeset godina U drugoj deceniji duga~ak niz humanitarnih akcija Rotari klub Kraqevo obeleìo je deset godina rada u prisustvu velikog broja gostiju iz zemqe i inostranstva Rotari klub Kraqevo upravo je obeleìo svoju prvu deceniju rada. Na sve~anosti u kraqeva~kom hotelu „Turist“, kojoj su prisustvovali bezmalo svi ~lanovi kluba, zatim gosti iz bratskih i prijateqskih klubova iz zemqe i inostranstva, napravqen je presek aktivnosti koje pamti i ovaj grad i veliki broj pojedinaca u wemu. U umetni~kom delu programa u~estvovali su An|ela Brati}, flauta i Aleksandar Jakovqevi}, violon~elo, koji su svirali bisere klasi~ne muzike i popularnu filmsku muziku. Bila je to prilika da se vrati se}awe na prole}e 1992. godine, kada je prvu ideju o rotari druèwu i sluèwu u Kraqevo iz Amerike doneo Novak Nedi}, profesor na Ma{inskom fakultetu u ovom gradu. Ideju je odmah podrào i pomo} pruìo na{ jedini i tek formirani Rotari klub Beograd, dogovarane su i prve akcije, neke ~ak i realizovane, ali dru{tveno ekonomska situacija u Srbiji tih godina nije dozvolila da se ideja u potpunosti razvije. Novi poku{aj od gotovo istih inicijatora usledio je deset godina kasnije i kona~no, 8. juna 2002. goSUSRET ISTAKNUTIH ROTARIJANACA U radu sve~anog skupa rotarijanaca u Kraqevu u~estvovali su i: Svetislav Milovanovi}, predstavnik DG, Nikola Obradovi}, DG za 2012/13. godinu, Dragan Brajer, past DG, Veselin Kova~evi}, prethodni predsednik RK Beograd, Dejan îkara, ~lan RK Beograd Stari Grad, Adrian Coman, predsednik RC Sibiu i Guissepe Bothar ~lan tog kluba, zatim ~lanovi doma}ih klubova iz Kragujevca, Kru{evca, Beograda i Vaqeva í

dine beleìmo ~arterovawe u hotelu „Termal” u Mataru{koj Bawi. Za prvog predsednika Kluba izabran je Milorad Miladinovi}, za zamenika Novak Nedi}, a za sekretara Miroqub Milivojevi}. I ovaj po~etak su uvaìli ugledni rotarijanci: Predrag \or|evi}, predsednik RK Beograd, Dragan Brajer, ~arter predsednik RK Beograd, kum Kluba Du{ko Milovi}, ina~e rodom iz Kraqeva, kao i ~lanovi drugih klubova iz Srbije, Bugarske, Gr~ke i Kanade. Tako se moè re}i da rotari ideja u Kraqevu zapravo ìvi dvadeset godina, ali je najvi{e akcija organizovano u posledwoj deceniji kada Klub i zvani~no postoji. U pozdravnoj re~i Silvana Reqi}, predsednica Rotari kluba Kraqevo, je podsetila da je najvi{e aktivnosti u ovom periodu bilo usmereno prema Zdravstvenom centru „Studenica” osnovnim {kolama „Sveti Sava” i „Svetozar Markovi}”, kao i prema deci sa posebnim potrebama. „Ipak, na{ najzna~ajniji projekat u lokalnoj zajednici, koji smo realizovali zajedno sa rotarijancima iz Srbije i okolnih zemaqa, predstavqa prikupqawe sredstava za obnovu objekata u gradu posle zemqotresa iz novembra 2010. godine – naglasila je Reqi}eva. Na{ klub je na taj na~in stvorio uslove da dve kraqeva~ke porodice dobiju nove monta`ne ku}e. Veoma smo posve}eni i unapre|ewu me|unarodnog razumevawa, dobre voqe i mira, {to praktikujemo kroz negovawe poznanstva i prijateqstva sa rotarijancima iz drugih zemaqa. Na{ klub se bratimio sa RC Rochester iz Velike Britanije i RC Sibiu iz Rumunije, veoma dobro sara|ujemo sa RC CalgarÚ OlÚmpic iz Kanade i RC Vasteros iz [vedske, rekla je, pored ostalog Silvana Re-

Veselin Kova~evi}, RK Beograd Dejan ^ikara, RK Beograd Stari Grad Radi{a Sre}kovi}, RK Vaqevo i ~lanovi RK Kraqevo: Miodrag Rajkovi}, Miodrag Karapanxi}, Milorad Mati}

qi}. Ona je tako|e podsetila na petu aveniju – sluèwe novim generacijama i podr{ku mladima, zakqu~uju}i da je „misija rotarija da stvori uslove da se izgradi boqi svet – {to rotarijanci postiù sluèwem Rotari porodici, svojoj lokalnoj zajednici, po{tuju}i visoke eti~ke standarde i stvaraju}i uslove za boqe razumevawe me|u qudima.”

Decenija za ponos

Dragan Brajer Ovaj sve~ani skup u Kraqevu istovremeno je bio i prilika da ~lanovi Rotari kluba podsete sebe i svoje goste na duga~ak niz akcija realizovanih u proteklom periodu. Prva humanitarna akcija zabeleèna je ve} 1994. godine, dok je Klub jo{ bio u inicijativi, usmerena je prema De~jem domu zdravqa, a stigla je od ameri~kih rotarijanaca, iz îkaga. Rotari klub CalgarÚ OlÚmpic iz Kanade danas je ve} postao ekskluzivni darodavac O[ „Sveti Sava” sa ukupno 75000 CAN$, uloènih u savremena nastavna sredstva, kwige, {kolski i kancelarijski name{taj, stomatolo{ku ordinaciju... Inicijator ove saradwe dva kluba je David Johnston, past predsednik RC CalgarÚ OlÚmpic i po~asni ~lan RK Kraqevo.

Predsednici za 2011–12. Veselin Kova~evi} RK Beograd i Silvana Reqi}, RK Kraqevo

Nivo saradwe sa RC Rochester doveo je do bratimqewa dva kluba, a wihov past predsednik, ina~e operativni menaxer humanitarne organizacije BlÚthsÞood Care za Srbiju – Phil Shorthouse, postao je 2011. godine tako|e po~asni ~lan RK Kraqevo. Vredno je iz te saradwe izdvojiti 280 invalidskih kolica, ~ija vrednost prelazi 98.000 evra, a koja su podeqena zdravstvenim ustanovama u Kraqevu i okolini. Ima tu i novogodi{wih paketi}a za decu iz Velike Ho~e na Kosovu i Metohiji, zatim ode}e i obu}e, {kolskog pribora i sportske opreme,

13 3

Rot12-17:Rot12-17.qxd

3.9.2012

19:27

Page 3

ROTARI KLUB KRALJEVO

KO[EVI U METIKO[IMA Rotari klub Kraqevo i „BlÚthsÞood Srbija” poklonili deci sela Metiko{i monta`ne ko{eve i trampolinu

Predsednici RK Kraqevo i RC Sibiu, Silvana Reqi} i Adrian Coman

hrane, tehni~ke opreme, muzi~kih instrumenata, gra|evinskog materijala... uglavnom namewenih O[ „Sveti Sava” i „Svetozar Markovi}” u Kraqevu. Na vest o zemqotresu u Kraqevu novembra 2010. godine me|u prvima su se javili rotarijanci iz Sibiua u Rumuniji, uputiv{i 8.000 evra kraqeva~kom ZC „Studenica”. Bila je to samo prva reakcija na dotada{wu saradwu dva kluba, koja je u me|uvremenu stigla do pobratimske poveqe, ali i do niza zajedni~kih humanitarnih akcija, kulturnih manifestacija i razmene iskustava u oblasti obrazovawa i zdravstva. Rotari klub Kraqevo ina~e ve} ima kontinuirane aktivnosti prema de~jem odeqewu ZC „Studenica”, koje se ogledaju u

Slatka proslava RK Kraqevo

obezbe|ewu aparata za inhalaciju, fri`idera, TV aparata, jednog MP4, igra~aka, bebi paketi}a, stomatolo{kog materijala, novogodi{wih jelki i slatki{a... Jedna od velikih gradskih akcija u ovom periodu svakako je bilo i letovawe ~etrdesetoro kraqeva~kih najboqih osnovaca u Gr~koj, {to je organizovano u saradwi sa Dru{tvom gr~ko-srpskog prijateqstva. U tom nizu je i obnova spomenika Milanu Stojadinovi}u u Trsteniku, pomo} u izgradwi sportske sale u osnovnoj {koli u Vrane{ima, aukcije za prikupqawe sredstava za obnovu {kola posle zemqotresa u Kraqevu, u~e{}e u {irokoj akciji gradova Srbije „Rotari obala”, likovna kolonija i prodaja slika u humanitarne svrhe do kolektivnog stajawa u red nekolicine ~lanova za najhumaniju karticu danas – karticu za donirawe organa. Rotari klub Kraqevo danas ima 30 ~lanova i ve} afirmisani Rotarakt. U gradu je prepoznat kao kolektiv od akcije i dobrih ideja, {to ga ~ini uglednim i u Distriktu 2483. Nosilac je poveqe RotarÚ International, Zahvalnice predsednika Rotar International, Zahvalnice Grada Kraqeva, a sada{wa predsednica Silvana Reqi} nosilac je medaqe Pol Haris í

Posredstvom Rotari kluba Kraqevo mali{ani sela Metiko{i dobili su svoje prve sportske rekvizite: dva ko{a i jednu trampolinu. Ovo je zajedni~ki projekat kraqeva~kih rotarijanaca i udruèwa „BlÚthsÞood Srbija”, koje je nedavno formirano kao ogranak londonske humanitarne organizacije „BlÚthsÞood Care.” Re~ je o monta`nim ko{evima u ~ijem su sklapawu pored rotarijanaca u~estvovali i me{tani Metiko{a kao i sam Phil Shorthouse, logisti~ki menaxer „BlÚthsÞood Care” za Srbiju, ina~e po~asni ~lan RK Kraqevo. Kao poklon deci u Metiko{ima stigla je i jedna trampolina, a sve je to postavqeno na poqan~etu nedaleko od centra sela. Nekoliko mali{ana, koji su vredno pomagali u sklapawu rekvizita, odmah su ih stavili u funkciju, istakav{i da im je to sada jedini ure|en sportski teren u selu. Predsednica mesne zajednice Metiko{i, Qiqana Kordi}, na ~iju inicijativu je i pokrenuta ~itava ak- Gde je taj Divac: prizor sa montaè cija, ukazuje na ko{eva u Metiko{ima. veliki zna~aj ovog sportskog poligona jer u selu, na sre}u, ima puno dece. Weno zadovoqstvo je tim ve}e {to je poklon stigao upravo na dan kada je preuzela du`nost predsednika RK Kraqevo i time beleì prvi uspe{an projekat. îtavu akciju je podrào i JAT AirÞaÚs, koji je besplatno prevezao ove sportske re- Hvala i sklonite se da prvi zakucam! kvizite od Londo- Posle montaè ko{eva svi su bili radosni. na da Kraqeva í ROTARI KLUB BEOGRAD

JEDNO SKORO PUTOVANJE – SRI LANKA Stari ~lanovi Rotari kluba Beograd znaju, a nove da obavestimo da su se RK Beograd i RC Colombo, Sri Lanka, pobratimili 2001. godine. Pre ~etiri godine RC Colombo je plasirao divnu ideju da okupi sve klubove s kojima je u istom odnosu i da zajedno proslavimo 23. februar – dan osnivawa RotarÚ International. Na`alost, tada su „Tamilski tigrovi” svojim teroristi~kim napadima osujetili ovaj plan, ali evo, do|e momenat da se i to ispravi! U vreme trajawa klupske letwe {eme, sede}i u „Biseru”, razgovarali smo upravo o mogu}nosti da posetimo ovaj brat-

Rot12-17:Rot12-17.qxd

3.9.2012

19:23

Page 4

ski klub, bez obzira da li nas pozvali ili ne, da li ne{to organizovali ili ne. Te iste ve~eri (nije va`no ko je koga prizvao) na na{u e-mail adresu je stigla poruka – poziv od RC Colombo da }e 23. februara 2013. godine biti organizovana ista manifestacija! í

DAN SVETSKOG RAZUMEVANJA PROSLAVA DANA OSNIVANJA RI U organizaciji RC Colombo, Sri Lanka Dragi Rtn. Pr Zoran, kao {to vas je ve} obavestio na{ Pr Rajiv, RC Colombo kre}e u mega doga|aj u znak se}awa i proslave osnivawa RI 23. februara 2013. godine. Kao vrhunac ove proslave je o~ekivano u~e{}e svih 14 bratskih klubova iz osam zemaqa po~ev od Ujediwenog Kraqevstva, kontinentalne Evrope do ju`ne Azije i Dalekog istoka, {to }e dovesti do me{awa najrazli~itijih kultura, jezika, religija... Predloèni program sastoji se od tri glavna segmenta: 1. Kratko (3-4 dana) turisti~ko razgledawe Sri Lanke, koje ukqu~uje posetu nekih istorijskih mesta, brdovitog krajolika unutra{wosti i obnovqene zlatne plaè, samo za na{e goste. (To bi bilo neposredno pre 23. februara.) 2. Konferencija za {tampu s ciqem da se prikaè rad i me|unarodni karakter Rotari organizacije, uz izlo`bu nekih zna~ajnih projekata koji su ostvareni zahvaquju}i me|una-

rodnoj saradwi. Tako|e pozivamo na{e bratske klubove da prikaù sli~ne projekte koje su ostvarili. Izlo`ba bi se otvorila ujutru, 23. februara i trajala do popodne istog dana. Ovom prilikom bi se podelile i nagrade za najboqe radove na temu „Razumevawe i mir u svetu”. U ovom delu u~e{}e }e uzeti i nerotarijanci. 3. No} druèwa i veseqa – kao vrhunac doga|awa predvi|eno je ve~e, 23. februara, kompletna zabava i veseqe, hrana i vino, i kulturne predstave. Pozdravi}emo zastave svih zemaqa u~esnica, odslu{ati nacionalne himne, ali }emo od u~esnika traìti da na pozornici izvedu ne{to {to predstavqa wihovu naciju (moè to biti pesma, igra, narodna no{wa i sli~no – izbor je va{). Ideja je da provedemo jedno ve~e puno zabave i uìvawa u istinskom duhu prijateqstva uz du`no po{tovawe svih i svakoga. Trenutno formiramo komitete koji }e razraditi detaqan plan i tro{kovnik. îm ovo bude gotovo, bi}ete obave{teni o svim detaqima. Ciq ovog dopisa je da vas unapred obavestimo o ovom jedinstvenom doga|aju i pozovemo va{e ~lanove, wihove supru`nike i porodice da nam se pridruè, te da ove datume drìte rezervisane u va{em kalendaru, jer ovim }emo u~vrstiti na{e veze a mogu}e je da }e se ukazati i prilika da sprovedemo i zajedni~ki projekat kako bismo obeleìli ovu priliku í U o~ekivawu va{ih vesti srda~ni pozdravi (PDG) Tissa K BandaranaÚake, EØecutive Director – RC of Colombo

ROTARI KLUB BEOGRAD SAVA

10:1 U ciqu podr{ke gluvim i nagluvim osobama u Beogradu i unapre|ewu wihovog poloàja u na{em gradu i zemqi, Rotari klub Beograd Sava, Udruèwe gra|ana „Egal”, Servis tuma~a znakovnog jezika za gluve osobe (Vera Jovanovi}, Desanka @iì} i Ivana Bu}ko) u saradwi sa autorom i glumicom Tatjanom Kecman, pripremili su, u prostorijama Ustanove kulture „Vuk Karaxi}” u organizaciji Ivane ]opi}, predstavu „Deset na prema jedan” koja }e biti prevedena na srpski znakovni jezik. Predstava je odràna 23. 07. 2012. u 20 h na prelepoj letwoj sceni terase Ustanove kulture „Vuk Karaxi}” - Bulevar kraqa Aleksandra 77a, Beograd. Udruìli smo se kako bismo svojim sugra|anima, koji su gluvi i nagluvi, omogu}ili da uìvaju u ovom izvanrednom komadu. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji ìvi oko 30.000 gluvih i 100.000 nagluvih, a na teritoriji Beograda oko 4.000 gluvih i nagluvih ima potrebe za samostalnim obavqawem svakodnevnih aktivnosti i pravo na interakciju na znakovnom jeziku. Republika Srbija je ratifikovala i usvojila niz dokumenata koji se izrazito afirmativno odnose prema lingvisti~kim osobenostima zajednice gluvih i koji gluvim osobama garantuju niz prava. To su: - Univerzalna deklaracija Ujediwenih nacija o pravima ~oveka i Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima i slobodama („Sl. list SFRJ”, br. 7/71), koji gluvim i nagluvim osobama garantuju pravo na slobodu mi{qewa i izraàvawa, ukqu~uju}i pravo da traè, primaju i {ire informacije; - Konvencija Ujediwenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom („Sl. Glasnik RS” 42-09), prepoznaje lingvisti~ka prava zajednice gluvih i wen lingvisti~ki identitet. U ~lanu 9 koji se odnosi na pristupa~nost garantuje pravo na interakciju na znakovnom jeziku (dobijawe informacija i izraàvawe na znakovnom jeziku u slu`benom saobra}awu). U istom ~lanu prepoznaje se i potreba za kvalifikovanim tuma~ima znakovnog jezika. - Strategija unapre|ewa poloàja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji 2007-2015 („Slu`beni glasnik RS”, br. 55/05 i 71/05 - ispravka), defini{e mere koje treba da obezbede priznavawe posebnog kulturnog i lingvisti~kog identiteta osoba sa o{te}ewem sluha na osnovu jednakosti sa drugima, ukqu~uju}i znakovni jezik i kulturu, i pruà odgovaraju}u podr{ku radi ostvarivawa svog identiteta; - Zakon o spre~avawu diskriminacije osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS”, br. 33/06) zabrawuje diskriminaciju i obezbe|uje ravnopravnost osoba sa invaliditetom u postupcima pred organima javne vlasti, a ~lanom 35, Zakona odre|eno je obezbe|ivawe pristupa informacijama. Ove odredbe potvr|ene su i skorijim Zakonom o zabrani diskriminacije („Slu`beni glasnik RS”, br. 22/09). U okviru cele inicijative za inkluziju gluvih i nagluvih do sada je realizovana faza besplatnih edukativnih PC igrica za gluvu decu, u toku je nabavka ra~unarske opreme za servise tuma~a {irom Srbije kao i pisana komunikacija u realnom vremenu slawem SMS poruka hitnim slu`bama: Hitne pomo}i, vatrogasaca i policije, a u procesu pripreme je serija edukativno informativnih radionica na znakovnom jeziku sa ciqem boqe informisanosti gluvih i nagluvih osoba kao i {ire javnosti í 10 : 1 (deset razloga da ne u|ete u bra~nu zajednicu i jedan da to u~inite) U GLAVNOJ ULOZI: TATJANA KECMAN ORGANIZATOR: OLGICA STO[I] MAJSTOR SVETLA I TONA: PETAR KALINI]

Rot12-17:Rot12-17.qxd

3.9.2012

19:24

Page 5

Skoro svaki mu{karac ima pani~an strah od braka i bra~nih obaveza. Ova predstava }e mu taj strah poja~ati! Svaka nada o lepom ìvotu udvoje }e se ugasiti. Vera u bra~nu zajednicu }e nestati kao „pramen dima” nakon gledawa ove predstave. Poèle}e da bude neèwa do kraja ovog i svakog budu}eg ìvota. Smu~i}e mu se ènski rod zauvek. NARAVNO, [ALIMO SE!!! Ova predstava je pitka, lagana komedija o deset ènskih likova, kakve sre}om ne vi|amo svaki dan. Hm, ili vi|amo? U toku ove predstave, koja traje sat vremena, stavi}emo se u koù mu{karca, koji se na{ao pred velikom dilemom: „Oèniti se ili ne oèniti?!” Kecmanova je uverqivom glumom nasmejala publiku. Glumica Tatjana Kecman u svom autorskom projektu na duhovit na~in savetuje mu{karcima za{to da se ne oène i kakve pripadnice lep{eg pola treba da izbegavaju. Kecmanova je odglumila deset potpuno razli~itih tipova èna i poku{ala da otkrije wihove maske, igre i sitne laì. Publika se dobro zabavqala posmatraju}i sjajne imitacije i karikirane situacije. Pitka i lagana, komedija ne zadire duboko u mu{ko-ènske odnose, ve} je neka vrsta krokija. U uvodnom delu autorka predstavqa portret ène voza~a i smeje se wenoj neefikasnosti i zbuwenosti. Glumica se igra koriste}i banalne situacije iz svakodnevnog ìvota, a posebno one u vezi s ku}nim poslovima, kao {to su prawe ve{a i kuvawe da bi pokazala pravo lice svojih junakiwa. Kroz na~in na koji {ire ve{ one otkrivaju kakve su u stvari i koju igru igraju sa svojim partnerom. Uz pomo} muzike prilago|ene karakteru svakog pojedina~nog lika, glumica pretvara ku}ne poslove u neku vrstu plesa i otkriva kako npr. razvijawe testa moè posluìti kao odli~an na~in za zavo|ewe i manipulaciju mu{karcima. Odli~an imitator i pantomimi~ar, Kecmanova je bez mnogo te{ko}e odigrala „neza{ti}enu” bogatu ènicu sa „samo” jednom ku}nom pomo}nicom, seqan~icu iz Srbije, Vojvo|anku, Bosanku koja ne izlazi iz teretane, ènu s juga Srbije, glasnu ènu koja po ceo dan nare|uje po ku}i, bogatu „gwavatorku”, problemati~nu k}erku, plavu{u. Dobar kontakt s publikom, jasna parodija na stereotipe o ènama, kao i odli~an humor, osnovni su kvaliteti ove monodrame. Ona nije didakti~ka i sigurno nijednom mu{karcu ne}e pomo}i u odabiru prave supruge, ali bez mnogo pretencioznosti demaskira neke od zabluda o ènama kao slabijem polu, koji je ve~ito ugroèn „jakim” mu{karcima. Prave tiranke ponekad su veoma dobro skrivene i iza korpe sa prqavim ve{om ili varja~e kojom me{aju supicu za svoju porodicu. Kada mu{karci otkriju s kim imaju posla, ve} su izgubili bitku í

S. ]irkovi} ROTARI KLUB BEOGRAD VRA^AR W.E. ambasador Japana Toshio Tsunozaki postao je po~asni ~lan Rotari Kluba Beograd Vra~ar 27.juna 2012. godine i zna~ka po~asnog ~lana i plaketa su mu dodeqene na proslavi primopredaje du`nosti u Klubu í

Novi sajt Rotari kluba Beograd Vra~ar je: ÞÞÞ.rotarÚ-vracar.org

ROTARI KLUB BIJELO POLJE U sredu, 29. avgusta 2012. godine, u 19 ~asova, otvoren je crnogorski paviqon na 13. Internacionalnoj izlo`bi arhitekture Venecijanskog Bijenala, u Palazzo Malipiero, San Marko 3079, Venecija. Komesar izlo`be na Bijenalu – ~lan RK Bijelo Poqe Doc. dr Rifat Alihoxi}. Srda~an pozdrav @eqko Maxgaq sekretar RK Bijelo Poqe Crna Gora

ROTARI KLUB ZAJE^AR

@IVOT JE (I) POEZIJA Stavi svoj ìvot u stihove. I opet ti kaèm: stavi svoj ìvot u stihove, ako ho}e{ da oseti{ ìvot univerzalni, i da bude{ s ovim u vezi i harmoniji. Moè{ biti analiti~ar pesme, no ne zaboravi pevati pesmu. Pesni~ki kriti~ari ìve i umiru, a pesnici samo ìve. Analiza umrtvquje, pesma oìvqava. Samo poezija moè vaskrsnuti prozu. Poezija je nikla iz drveta ìvota a proza iz drveta poznawa. Svi govorimo: la` je malotrajna a istina je ve~na. Za {to poezija duè ìvi od proze, ako ne zato {to je ona blià istini, blià ìvotu ? I tako, ako stavi{ svoj ìvot u stihove, bi}e{ bliì istini, bliì ìvotu. Sveti Nikolaj Velimirovi} Izvod iz kwige „Misli o dobru i zlu” Zadovoqstvo je bilo prisustvovati promociji zbirke pesama pod nazivom KO SMO? koja je odràna u sredu, 29. avgusta ove godine u ~itali{tu Mati~ne gradske biblioteke „Svetozar Markovi}” u Zaje~aru. Na{ pesnik Ninoslav Jovanovi}, rotarijanac, ~lan rotari kluba Zaje~ar predstavio je tako svoju prvu kwigu poezije o kojoj je pored autora, govorio uvaèni teolog Branislav Tihojevi}, rotarijanac i ~lan istog Kluba. Ninoslav je u ovoj rotarijanskoj godini i Sekretar u svom Klubu.

Rot12-17:Rot12-17.qxd

3.9.2012

19:24

Page 6

IPAK SE OKRE]E Da li ste se nekada zapitali, sluì li svrsi to~ak ako se ne okre}e, da li ste sebi postavili jo{ neko pitawe, ako se ne okre}e, kome sluì? Naslu}ujem da znate odgovore, ali i znam da o tome niste do sada razmi{qali. Ta skoro pa savr{ena stvar, sve u nama i oko nas pokre}e, u umovima na{im, ma{tu i voqu u srcima na{im, tu lepu re~ - qubav, bez prisustva wegovog, nemoèmo zamisliti ni velike sisteme u prirodi, jednom re~ju, on je pokreta~ svega i sva~ega. I kada bi jednoga dana on prestao da se okre}e svemu bi do{ao taj uàsan kraj. Zato budimo sre}ni i slavimo svaku narednu zoru, jer je i novi podareni nam dan, jo{ jedan dokaz da on i daqe sluì svojoj svrsi, da se okre}e!

MONOGRAFIJA ROTARI KLUBA BEOGRAD

SAMO ONO [TO JE ZAPISANO, DOGODILO SE Monografiju koja je iza{la iz {tampe povodom dvadeset godina Rotarija u na{oj zemqi i reosnivawa Rotari kluba Beograd moète poru~iti putem elektronske adrese Kluba rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs i kupiti po ceni od 2000 dinara uplatom na ra~un broj 255–0037390101000-41 otvoren kod Privredne banke Beograd a.d. Tako|e, monografija se moè poru~iti i na telefon +381 63 444 914. Ovo zna~ajno i potrebno izdawe koje govori u re~i i slikama o Rotariju na na{im prostorima je izvanredno grafi~ki opremqeno, na 250 strana, u tiraù od 500 primeraka í

ZAKONI ZAKON UVERLJIVOSTI Nikad ne proveravaj dubinu vode s obe noge. ZAKON BRI@NOSTI Ako misli{ da nikog nije briga jesi li ìv, probaj da presko~i{ ratu kredita. PADAJU]I ZAKON Ako ti ne uspe iz prve, padobranstvo definitivno nije za tebe. DOK ÊKAMO SRE]U Kada jednom doìvi{ sre}u, taj ose}aj ovoqi ti du{u i ugreje srce, a kada ne bude vi{e tu, bez stida i bez srama i{~ekuje{ je, da ti se ponovo vrati i da kao nekada bude tu. I kada se to napokon desi, kada se jednog trena vrati, kada ti ponovo du{u voqi, moli je da kraja nema, jer siguran biti ne}e{ kakav }e ti ìvot biti bez we. Vi koji ovo ~itate ili pak slu{ate, ustrojite svoj ìvot tako da svaki va{ tren ìvota bude jedna dobra priprema za sre}u, jer samo tako, u wenom i{~ekivawu za ìvota bi}e{ sre}an.

ZAKON POZAJMICE Ako nekom pozajmi{ 20 evra i vi{e ga nikad ne vidi{, verovatno je vredeo tog novca. ZAKON DUPLIKACIJE Najbr`i na~in da duplira{ 500 evra je da ih presavije{ napola. ZAKON PERVERZNOSTI Ne brini: izgleda perverzno samo prvi put. ZAKON ISKUSTVA Iskustvo je ne{to {to ne}e{ dobiti sve dok ne pro|e trenutak kad ti treba. NEMA ZAKONA Postoje dve glavne teorije o nadmudrivawu sa `enama. Nijedna ne vaqa.

OGLA[AVAJTE SE U NA[EM LISTU 17

Rot18-23:Rot18-23.qxd

3.9.2012

19:43

Page 1

OLIMPIJCI POMA@U ROTARIJANCIMA U BORBI PROTIV DE^IJE PARALIZE

Na hiqade dece {irom sveta ostaju bogaqi zbog de~ije paralize. Uz va{u pomo} moèmo zbrisati ovu bolest sa lica zemqe. ajboqi sportisti sveta okupili su se na Letwim olimpijskim N igrama u Londonu ove godine, a neki od wih su aktivno podràli napore rotarijanaca u borbi protiv de~ije paralize. Rotarijanci iz Plimuta, Devon, Engleska, oblepili su ceo grad posterima svojih olimpijaca u disciplini skokova u vodu: Toma Delija (Tom DaleÚ) i Tonije Kou~ (Tonia Couch) s rotarijanskom porukom „Ovako smo blizu”. Zatim su ih {tampali u razli~itim formatima, kao razglednice, objavili u lokalnim novinama, postavili na Þeb stranu kluba. Tonijina slika se na{la i na autobusima koji saobra}aju u Devonu i Kornvolu. Indijski olimpijski tim je tako|e doprineo ovoj „Ovako smo blizu” kampawi – vi{e od dvanaestoro boksera, diza~a tegova, rva~a. Rva~ Su{il Kum, nosilac bronzane medaqe s pekin{ke Olimpijade 2008, je izjavio: „U Indiji je 1988. godine 500 dece dnevno obolevalo od ove bolesti. Danas se na{a zemqa bliì ciqu da ovu bolest potpuno pobedimo. Va{a pomo} nam je potrebna kako bismo dobili ovu bitku.” UGOSTITI I ÎSTITI Olimpijski duh rotarijanci su iskazali i na potpuno druge na~ine. Toni Bets (TonÚ Betts), ~lan RC Redbridge, Greater London, bio je jedan od doma}ina rotarijancima iz drugih zemaqa koji su do{li na Olimpijadu, a {to je organizovao Distrikt 1130. Ugostio je bra~ni par Jacksonville, Florida, SAD. Bets, rotarijanac {est godina, kaè da ga je uvek privla~io duh internacionalizma koji je prisutan u Rotariju i mogu}nost da upoznaje qude iz drugih zemaqa: „To je razlog {to redovno prisustvujem svakoj Rotari konvenciji od momenta kada sam postao ~lan RI. Rotari doìvqavam kao daleko ve}u organizaciju od lokalnog kluba.” Na poziv RIBI Olimpijskog komiteta pod nazivom „Rad s ciqem” vi{e od 300 dobrovoqaca se prijavilo da odràvaju higijenu u olimpijskom selu kako bi prikupili novac za nove projekte. Izdvojimo samo rotarijance iz RC Hatfield and Stevenage, Hertfordshire, od ~ijeg rada }e korist imati nekoliko lokalnih de~ijih skloni{ta. Debi Hox (Debbie Hodge), guverner Distrikta 1260, kaè: „Rotari i Olimpijske igre dele zajedni~ki ciq – izgradwa miroqubivijeg sveta.”

18 2

ROTARIJANCI NOSE OLIMPIJSKU BAKLJU Bob Izon je 1958. godine, pretr~av{i miqu u svetskom rekordu za omladince do 16 godina, postao {ampion svih engleskih {kola. Ali najsmisleniju trku svoga ìvota istr~ao je u maju, kada je kao jedan od osniva~a RC Hereford ÝÚe ValleÚ, Herefordshire, Engleska, proneo olimpijsku bakqu kroz svoj rodni grad. Izon je jedan od rotarijanaca koji su nosili olimpijsku bakqu na wenom putu do Olimpijskog stadiona u Londonu gde su 27. jula sve~ano otvorene ovogodi{we Olimpijske igre. „Smatram se veoma sre}nim {to sam izabran, jer polovina nosilaca su uzrasta od 15 do 25 godina. To mi je dalo priliku da poru~im tri stvari: inspiri{em mla|e generacije, objavim koje dobro Rotari ostvaruje, i pokaèm da dijagnoza Parkinsonove bolesti ne zna~i osudu na neaktivan ìvot.” Izonu je Parkinsonova bolest dijagnosticirana 1992. godine, ali je on ostao aktivan kao rotarijanac, kao i ~lan {kolskog odbora u crkvi Svetog Pavla u Engleskoj osnovBob Izon noj {koli u Herefordu. OSTALI NOSIOCI BAKQE Ken Logan, ~lan RC Braids, Lothian, [kotska, pretr~ao je s bakqom svoj deo puta u junu. Ken je izabran da bude nosilac olimpijske bakqe jer je u Edinburgu organizovao donatorski maraton u plivawu tokom koga je prikupqeno £10,000 pomo}i za Bosnu. Mike Thorn, ~lan RC Cheam, Greater London, je proneo bakqu kroz Kent u julu. „To je prilika da bude{ deo istorije. Neprocewivo je, i ne moè{ dobiti mnogo vi{e od ovoga. Ovo je sli~no u~e{}u na samoj Olimpijadi.” IGRE MIRA Za ve}inu posmatra~a, Zimske olimpijske igre u Sarajevu 1984. godine, bile su neo~ekivani uspeh. Te godine, od najneo~ekivanijih gradova kandidata iz najneo~ekivanijih zemaqa kandidata, Olimpijski komitet je uradio ono {to su mnogi smatrali nemogu}im: upalio je bakqu, smestio i ugostio sportiste, pozdravio turiste, obezbedio i emitovao pozitivnu sliku o socijalisti~koj Jugoslaviji i poslao u svet. Spoqa gledano, Sarajevske olimpijske igre, su bile ovaplo}ewe „olimpizma” - princip po kome sport treba da sluì harmoni~nom razvoju ~oveka kroz promovisawe pravednog i mirnog dru{tva. Sarajevske igre bile su prve Olimpijske igre u kojima su ponovo u~estvovali sovjetski i ameri~ke sportisti, jer su Amerikanci bojkotovali Olimpijadu u Moskvi 1980. Ovo su bile prve Zimske olimpijske igre odràne u komunisti~koj zemqi, a druge odràne na Balkanu. Zapisano je da se u Sarajevu takmi~ilo 1.437 sportista iz 49 zemaqa, da je prisustvovalo oko 640.000 gledalaca, a da je TV prenose pratilo dve milijarde qudi {irom sveta. Sko~imo brzo napred 10 godina, do februara 1994. Rat u Bosni je u punom jeku. Sarajevo je pod opsadom. Ceremonija otvarawa Zimskih olimpijskih igara u Norve{koj, po obi~aju

Rot18-23:Rot18-23.qxd

3.9.2012

19:43

Page 2

Za Bosnu su to i bila najgora vremena – samo nedequ dana pre ovoga, granatirana je pijaca u Sarajevu pri ~emu je poginulo 68, a raweno 144 osobe. Ovo se dogodilo upravo prvog dana kada je trebalo da po~ne olimpijsko primirje – jednomese~na obustava vatre koju je u januaru 1994. godine predloìo Huan Antonio Samaran, predsednik Olimpijskog komiteta. Iako je Samaran bio svestan da je odràvawe primirja te{ko, apelovao je za mir: „Molim vas prestanite sa borbom. Molim vas prestanite s ubijawem. Molim vas odloìte oru`je.” Tokom igara, Samaran je napustio Norve{ku na dva dana da bi posetio Sarajevo. Stigao je UN ~arter letom u pancir jakni. Kako je objavqeno u listu „OlÚmpic RevieÞ” wegova najve}a èqa je bila „da poseti Sarajevo na desetu godi{wicu æIV olimpijskih igara. Ove igre su se odigrale 1984. godine u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, gradu koji je tada bio multietni~ka i multikulturna me{avina koja je svetu pokazala impresivno bogatstvo zajedni~kog ìvqewa.” Opet se brzo vra}amo do februara 2002. Bosanski rat je gotov, Sarajevo podnosi hrabru, ali malo verovatno, kandidaturu za doma}ina Zimskih olimpijskih igara 2010. Jo{ je mnogo zgrada na kojima su vidqivi tragovi borbe, mnoge su i daqe nenastawene, na Gradskoj skup{tini zjapi velika rupa od granate, a hiqade izbeglica ìve u nasequ koje je nekada bilo Olimpijsko selo. „Mi verujemo da je mogu}e da ponovo dobijemo Olimpijadu”, rekao je portparol Komiteta. „Mi to moèmo - nema problema.” Sarajevo nije dobilo Zimske olimpijske igre 2010. Nije ih dobilo ni 2014, a ne}e ih dobiti ni 2018. godine. Ali Bosanci svih nacionalnosti i daqe doìvqavaju ove igre vi{e od sportskog takmi~ewa ili me|unarodnog festivala. Oni ih vide kao Sarajevo, æIV zimske olimpijske igre, 14, februar 1984: kulturno obele`je, simbol, veli~awe ranijeg, idealizovanog tog dana Slovenac Jure Franko je u dve vo`we perioda u kome je Jugoslavija jo{ postojala, a Srbi, Hrvati i veleslaloma na stazi „[tiwi do” na Bjela{nici, Muslimani ìveli zajedno. za ukupno 23 sekunde bio slabiji od [vajcarca Sada je 2012. godina. Ovog meseca u Londonu }e biti Maksa Julena, {to mu je donelo srebrnu medaqu, prvu, otvorena Letwa olimpijada. O~ekuje se u~e{}e 10.000 sporkoju je nekada{wa velika dràva osvojila na zimskim tista iz 200 zemaqa, ukqu~uju}i i Bosnu. Ipak, Bosna nije jeolimpijskim igrama. dina koja zna {ta zna~i gra|anski rat. Tu je Avganistan, Angola, El Salvador, Eritreja, Etiopija, Gvatemala, Liban, Libija, parada u~esnika – mar{ svih u~esnika koji pozdravqa hiqade i najmawe jo{ desetak drugih zemaqa gde su zarad novca, gledalaca. Parada po~iwe sa Grcima, simbolom prve odrà- mo}i, religije, ili ideologije kom{ije, ~ak i bra}a zaratili jedan ne Olimpijade, prate ih u~esnici iz Ameri~ke Samoe, Andora, protiv drugog. Argentina i jo{ pet zemaqa. Tada izlazi i Bosna i Hercegovina. Kriti~ari kaù da su Olimpijske igre suvi{e nacionalisti~ke. Prisutni glasno iskazuju svoje odu{evqewe. Bosna, koja je ob- Oni su u pravu. Qudi ~esto vezuju svoje kolektivne nade, kao javila nezavisnost 1992. godii mr`wu i strast, za samo ne, nikada nije u~estvovala jednog sportistu. Pamtite li VI[E VOLIM JUREKA, OD BUREKA! na Zimskim olimpijskim igraZola Buddu, belu ju`noafri~Transparent sa ovim natpisom, sasvim neo~ekivano ma, a ovaj tim je trebalo da ku trka~icu na duge staze pojavio se na Skenderiji, tog 14. februara 1984. na pre|e dug put da stigne u koja se sudarila sa Marijom najboqi na~in je odslikao, {ta je o wemu tada mislila Norve{ku. Neki u~esnici su Decker tokom trke u Los Annekada{wa zajedni~ka dràva. trenirali u kampovima za iz|elesu 1984? Nekako je beglice, drugi su se provukli Budda, tiha osamnaestogoiz sarajevskog obru~a, a dvojica su s di{wakiwa postala simbol aparthejda i la`nim press karticama odleteli teretmorali su da je isprate do aerodroma nim avionom Ujediwenih nacija. pod oruànom straòm. Uprkos gra|anskom ratu deveto~laIpak, nacionalizam moè da bude i ni tim Bosne se sastojao od dvojice dobar, naro~ito kada ratom razorena Hrvata, tri Srbina i ~etiri muslimana. zemqa po{aqe sportiste na Olimpijadu, Jedan od u~esnika, voza~ boba, a ti sportisti povezuju qude. Etiopqani Hrvat, kaè: „Sastav na{eg boba je resvih etni~kih pripadnosti su se zajedno alni primer {ta ve}ina qudi u Bosni veveselili kada je 1992. godine Derartu ruje. Poku{avamo da simboli~no predTulu, trka~ica na duge staze, postala stavimo na{u zemqu i pokaèmo sveprva crnkiwa iz Afrike koja je osvojila tu da je zajedni~ki ìvot mogu}.” olimpijsko zlato. Ovo je bila dobrodo{la Mada je Bosna u spustu bobom Jure Franko danas: Ose}am emotivnu vest za Etiopiju posle godina gladi i sezauzela tek 29. mesto od 30 u~esnidamnaestogodi{weg gra|anskog rata. vezu sa celom biv{om Jugoslavijom, ka, Me|unarodni olimpijski komitet Pedi Barns, bokser i katolik iz Belfasta, bilo da sam na moru u Dalmaciji, bilo je pohvalio wihov napor kao „najboSeverna Irska, osvojio je bronzanu meu Beogradu, jer gde god da se qi primer olimpijskog duha u najgora daqu u Pekingu 2008. Kako je neki druna|em, qudi me prepoznaju, vremena.” gi lokalni bokser rekao: „Ako se dobro {to mi sigurno prija.

19 3

Rot18-23:Rot18-23.qxd

3.9.2012

19:44

Page 3

TRIVKO TI]A SAVI] Potpredsednik Rotari kluba Beograd 2012–2013.

SE]ANJE Svako od nas u svojoj profesionalnoj karijeri ima poslove koje pamti za sva vremena, naravno neki od wih su mawi, neki ve}i. Za 40 godina svoje karijere na raznim televizijskim projektima bilo je mnogo velikih projekata, ali moram da izdvojim jedan kao najve}i, a to su Zimske olimpijske igre u Sarajevu 1984. godine. Sigurno je da su Olimpijske igre (letwe i zimske) najve}i televizijski doga|aj na svetu uvek kada se organizuju. Radio sam u Sarajevu godinu dana, od po~etka maja 1983. do kraja aprila 1984. godine. Kao iskusne na velikim me|unarodnim doga|ajima, direkcija Beogradske televizije poslala je nas trojicu u Sarajevo. Radili smo sa sjajnom ekipom iz Sarajeva i nekoliko kolega iz Qubqane. Po~eo sam sa uspostavqawem organizacionih sistema povezivawa borili{ta i RTV centra, organizacije sistema rada i tehnolo{ko-tehni~kih kapaciteta u Me|unarodnom RTV centru. Posao se {irio na organizaciju produkcije radio-televizijskog signala, da bi se zavr{io u Buking centru koji je bio „srce” radio i televizijske operacije, na mestu operativnog direktora produkcije. Se}am se da tih petnaestak dana Olimpijade nisam odlazio ku}i, ve} sam spavao, hranio se, tu{irao i presvla-

bori{, nije bitno iz kog si dela grada, qudi u Belfastu }e iza}i i podr`ati te.” Godine 1984, Jure Franko, jugoslovenski skija{ iz Slovenije, osvojio je srebrnu medaqu u veleslalomu za mu{karce. To je bila jedina medaqa Jugoslavije u Sarajevu, i uop{te prva medaqa na zimskim olimpijskim igrama. „Bli`io se kraj igrama, a mi nismo osvojili ni jednu medaqu”, se}a se Franko. „Qudi su se pewali, visili po liftovskim kulama, vikali i poku{avali da me dodirnu dok sam prolazio pored wih. Bilo ih je na hiqade na brdu i na fini{u. Kada sam osvojio svoju medaqu, qudi su po~eli da ska~u po meni, qube me, prakti~no me cepaju, a ja sam se samo smejao i smejao. Zbog moje me-

~io u RTV centru. Nisam bio jedini, nikome tada ni{ta nije bilo te{ko, na{ moto je bio: „~inimo ~uda, za nemogu}e sa~ekajte pet minuta!”. A stvarno je bilo mnogo prepreka, po~ev od nedostatka snega na po~etku, preko jakog vetra, do previ{e snega tokom igara, a sve to je odlagalo takmi~ewa, pomeralo satnice i ru{ilo prethodno napravqene konstrukcije i organizacione {eme. Samo da napomenem da je to bilo pre 28 godina, i da je tada tv-tehnika bila stotinu puta zaostalija nego danas. Na primer: tada su se za globalni prenos ZOI mogla koristiti samo dva satelitska kanala, a danas su na raspolagawu stotine samo za lokalne prenose u okviru olimpijskog sistema izme|u borili{ta i RTV centra. Te`ina zadatka ZOI 84. i izvanredno uspe{na realizacija su razlog da taj doga|aj pamtim kao krunu svoje karijere í

daqe, medaqe za Jugoslaviju, odjednom je sve imalo smisla, svi smo postali jedno ovim igrama. Tada smo ose}ali takvu harmoniju, mir, bratstvo kao Jugosloveni.” To je ono {to za mene predstavqa Olimpijada: mir i harmoniju unutar dr`ave, i bratstvo me|u svim qudima. Zato, ove godine sam navijao za Bosnu. Navijam i za Liberiju i Liban i Makedoniju, kao i za svaku zemqu kojoj trebaju Derartu Tulu, Jure Franko, ili Pedija Barnes í (The Rotarian – jul 2012)

Jason Vuic Prevela s engleskog Mirjana Milivojevi}

DA LI ZNATE... • [argarepa sadrì 0 odsto masti. • Za kilogram meda p~ele moraju da obi|u ~etiri miliona cvetova i prelete put ~etiri puta duì od obima Zemqe. • Med je jedina hrana koja se nikad ne kvari. Arheolozi su probali med koji su na{li u grobnicama faraona i utvrdili da je jo{ uvek hranqiv. • Koze i hobotnice imaju pravougaone zenice. • Lasica moè da ugine ako ne na|e mu`jaka u vreme parewa. • Kamiqe mleko ne moè da se usiri. • Puèvi mogu da spavaju tri godine. • Jastogu treba sedam godina da poraste i dostigne teìnu od pola kilograma. • Ukupna masa svih mrava ve}a je od ukupne mase svih qudi. • Ajkule nikad ne obolevaju, jer su imune na sve bolesti.

Rot18-23:Rot18-23.qxd

3.9.2012

19:47

Page 4

JEDNA SLIKA HILJADU RE^I

DUGO TOPLO LETO ROTARI KLUB BEOGRAD I PRIJATELJI U LETNJOJ [EMI I ovog leta, ~lanovi Rotari kluba Beograd svoje redovne sastanke ~etvrtkom uve~e obogatili smo u druga~ijem ambijentu. Druìli se s prijateqima iz Rotari klubova Beograd ûkarica, Beograd Dunav, Beograd Sava i ve} po tradiciji druèwe po~eli u RADMILOVCU, nastavili u BISERU, gde smo razgovarali i planirali susret s prijateqima iz Rotari kluba Kolombo, Sri Lanka, a oni nas, putem elektronske poruke, upravo te ve~eri pozvali u posetu idu}e godine, u NAUTI^KOM KLUBU na Adi Ciganliji doìveli pun Mesec, bili u Surduku (nismo

se surduknuli), gde smo uìvali prvo u hladovini vikendice na{eg ~lana Nenada Sakovi}a i supruge mu Lele i uz odli~na vina osetili svu maestoznost obli`weg Dunava, a zatim druèwe nastavili u restoranu ribqih gurmanluka MALIGAN! Da nije samo nama bilo lepo, nego su i na{i doma}ini uìvali s nama govori elektronska poruka koju su Ne{a i Lela uputili Klubu: ,,Dragi prijateqi, hvala vam mnogo na pro{lonedeqnoj poseti u Surduku i predivnom vremenu koje smo za-

jedno proveli. Nadam se da ste uìvali i da }emo imati prilike da druèwe ponovimo. Puno prijateqskih pozdrava od Lele i Nenada’’. Druèwe smo nastavili u Topoli s prijateqima iz istoimenog Rotari kluba, u KAPETANOVIM VINOGRADIMA, restoranu sa odli~nom nacionalnom kuhiwom, a vredna vlasnica Nena doma}inski nas je do~ekala i ugostila. A onda, SRBIJA[UME, divno mesto, a ve~e sparno. No,

klima ~ini svoje. Mislim, ona na daqinski i be{e prijatno. Odgledali i odslu{ali dobro osmi{qeno i prezentovano predavawe na{e go{}e iz Kanade Dr Ivone Mladenovi}. Tema: ,,Kanada, sa aspekta biologa, a mo`da i geografa’’. Dr Ivona je u dalekom Vankuveru redovni profesor na Katedri za biologiju, Simon Fraser UniversitÚ, a postavqawe pitawa i o~ekivane odgovore nastavili smo u predivnoj ba{ti, uz ve~eru. Napoqu je prijatnije. Ipak. Ivona, go{}a (~itaj: {kolska drugarica) na{eg Du{ana Joksimovi}a je u me|uvremenu otputovala, a nama je stigao emajlirani pozdrav:

Dragi Dusane, Evo koristim priliku da ti se i zvanicno zahvalim za predivno Rotary vece koje si mi priredio. Sve je bilo divno, od ljudi, tvojih zanimljivih prijatelja, izuzetno kvalitetne hrane, interesantnih pitanja i tema koje smo diskutovali. Bilo mi je cast da budem gost vaseg Rotary kluba veceras, i molim te prenesi ovu moju zahvalnost organizatorima ove veceri. Pozdrav, Ivona -Dr. Ivona Mladenovic Department of Biological Sciences A ko je mogao i uspeo, stigao je i pored velike sparine da se na Adi i NAUTI^KOM KLUBU druì sa mladima. Naime, zajedno smo bili sa rotaraktovcima iz „belog’’ sveta koji su nam pristigli u goste povodom susreta „Serbia Trip 2012”. A s gostima treba{ biti pravi doma}in. Na{i mladi prijateqi su upravo bili sa svojim mladim doma}inima, a mi stariji smo bili tu, da ih kuraìmo, u pokretawu novih ideja, planova. Jedno ve~e za pam}ewe sa doma}inima, rotaraktovcima Srbije, Beograda, odnosno ûkarice. KONOBA je mesto gde smo zajedno sa na{im ~lanom Vladom uìvali u bogatstvu srpske kuhiwe.

Sledili smo tradiciju susreta sa prijateqima iz Rotari kluba Beograd Skadarlija, i ... sezona godi{wih odmora se bli`i kraju. Dosta nas je negde putovalo, vratili smo se, a dugo toplo leto nas je uvelo u septembar, novu, radnu rotarijansku 2012/13. na na{u staru adresu í H.D.G. & M. M.

Rot18-23:Rot18-23.qxd

3.9.2012

19:45

Page 5

Rot18-23:Rot18-23.qxd

3.9.2012

19:45

Page 6

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

^UVAJTE, ^EDO MOJE MILO, JEZIK KAO ZEMQU...

... je zave{tawe:

Kako se naziva kwiga koja se {tampa svake godine, a koja sadr`i imena, mesta i vreme sastajawa Rotari klubova? A) imenik predsednika Kluba B) klupski dnevnik V) oficijelni adresar

HALIL D@UBRAN

BLA@ENIJE JE DAVATI NEGO PRIMATI Tada re~e bogata{: – Govori nam o Davawu. A U~iteq odvrati: – Dajete samo mrvi~ak ako dajete od bogatstva svoga. Kad od sebe dajete, istinski dajete. Jer, {ta je va{e bogatstvo nego stvari koje ~uvate i pazite iz straha da vam sutra ne zatrebaju? A sutra, {ta }e sutra doneti preopreznome psu koji zakopava kosti u neutrtu pesku dok hodo~asnike prati do svetoga grada? I {ta je strah od nu`de nego nu`da sama? Nije li è|, koje se pla{ite dok vam se izvor preliva, neutaìva? Ima ih koji daju mrvi~ak od mnogoga {to imaju i daju to da bi ih drugi prepoznali, i wihova skrivena èqa obezvre|uje wihove darove. A ima ih koji imaju malo i sve daju. To su vernici ìvota i dare`qivosti ìvota, i wihova {kriwa nikad nije prazna. Ima ih koji daju s rado{}u, i ta je radost wima nagrada. Ima ih koji daju s boli, i ta je bol wihovo kr{tewe. Ima ih koji daju ne upoznav{i boli davawa, niti traè radosti, niti daju opomiwu}i se vrline; oni daju kao {to u dolini mr~a {iri miomiris u prostor. Rukama takvih govori Bog, i na wihove se o~i sme{i na zemqu. Dobro je dati kad ko moli, ali je boqe dati nezamoqen, razumevawem. I ~oveku {iroke ruke ve}a je radost na}i onoga ko }e primiti nego samo davawe. A ima li i{ta {to }ete zadràti? Sve {to imate jednog }e se dana razdati. Stoga, dajte sada, da doba davawa pripadne vama, a ne va{im ba{tinicima. êsto kaète: „Dao bih, ali samo potrebitima.” Ali vo}ke u va{em vo}waku ne kaù tako, ni stada na va{em pa{waku. Daju da bi mogli ìveti, jer zadràvati zna~i propadati. Zacelo, ko je vredan da primi svoje dane i no}i, vredan je svega {to vi imate. I onaj koji je zasluìo piti iz okeana ìvota zasluùje napuniti ~a{u i iz va{ega poto~i}a. I koja zasluga moè biti ve}a od one {to leì u hrabrosti i poverewu, svakako u milosr|u, primawa? I ko ste vi da bi qudi morali razderati svoje grudi i razgolititi svoj ponos da biste vi mogli videti wihovu vrednost ogoqenu i wihov ponos posti|en? Prvo gledajte da sami zasluìte biti davateqi, i oru|e davawa. Jer, odista, ìvot daje ìvotu dok ste vi, koji se smatrate davateqima, samo svedoci. I vi primateqi a svi ste vi primateqi ne prihvatajte nikakva tereta zahvalnosti, da ne biste podjarmili sebe i onoga ko daje. Radije se dignite zajedno s davateqem na wegovim darovima kao na krilima. Jer, previ{e se se}ati svojega duha jest sumwati u plemenitost onoga koji ima prostodu{niju zemqu za majku, i Boga za oca í

A) Stefana Nemawe B) Svetog Save V) Domentijana

Bra}a ]irilo (Konstantin) i Metodije poreklom su iz: A) Ohrida B) Soluna V) Moravske

Na koliko zona je podeqen ROTARÙ INTERNATIONAL?

Kog roda je imenica vladika?

A) 28 B) 34 V) 44

A) mu{kog B) `enskog V) sredweg

6 7

Da li rotarijanac mora biti predsednik Rotari kluba da bi postao guverner Distrikta? A) da B) ne mora V) preporu~uje se Re~i suprotnog zna~ewa su: A) antonimi B) sinonimi V) akronimi

Najdu`a re~ u na{em jeziku (do sada) ima:

A) 18 slova B) 22 slova V) 28 slova

Kako se zove prvi rotarijanski sajber klub? A) RotarÚ eClub One, District 5450 B) RotarÚ Club Serbia, District 2483 V) RotarÚ Club International, Zone 20

Koje su zvani~ne boje ROTARÙ INTERNATIONAL? A) Bela i plava B) Plava i `uta V) Kraqevskoplava i zlatna

RE[EWA NA STRANI 30

Rot24-26:Rot24-26.qxd

3.9.2012

Isplela je ~arape i oti{la ~ak do albanskih gudura da ih da sinu jedincu. Nai{la je na kraqa Petra, wemu ih dala da se ugreje, uz molbu da ih preda wenom vojniku. Osta}e zabele`eno da je kraq Petar jedini vladar koji je podigao spomenik podanicima – toj obi~noj `eni iz sela Slovac i wenom sinu Marinku

19:49

Page 1

EPSKA TRAGEDIJA {e, mo`da, za{to bi neko po~etkom 21. veka prevalio pola sveta, da bi samo woj ukazao po~ast. A opet, mesta za ~u|ewe ba{ i nema. Jer, iako ni po ~emu osobita, Makrena je uistinu tragi~ni simbol nesre}ne ène i majke, glavna heroina epske tragedije koja bi i danas, verovatno, umela da slomi roditeqsko srce. Tragom ove pri~e uputila se i ekipa „PRESS” magazina, ali u Slovcu, mestu gde po~iva ova div–èna, osim novog spomenika i davna{weg zaborava, nismo zabeleìli ni{ta vredno. Jednostavno, ovde niko, pa ~ak ni oni naj-

qudi su na poqima ùrili da zaseju useve i prikupe letinu. Znali su da predah ne}e potrajati, da se austrijska i {vapska soldateska, posle te{kih poraza na Ceru i Kolubari, svaki ~as mogu uspraviti. Makrena Spasojevi} o tome nije razmi{qala. Otkako zna za sebe bavila se jedino wivom, {talom, ku}om i oku}nicom. Sve drugo bilo je izvan wenog sveta, daleko, zamr{eno i te{ko doku~ivo. Nije razumela pa nije ni marila. @ivela je na selu i od sela, ìvela je za sina jedinca i za dan kada }e ga oèniti. Otkako je ostala udovica, samo je o tome

a da neko zasluì da P mu se posle {est i po decenija o~isti grob i obnovi spomenik, da mu se ~itav vek nakon smrti odrì parastos i pomene ime, a da pritom nema ba{ nikog od ìvih potomaka, zna~i da je dobrano zaduìo narod iz koga je potekao. A upravo se to dogodilo Makreni Spasojevi}, samohranoj majci iz sela Slovac kod Lajkovca, kojoj su ~lanovi Dru{tva srpskih doma}ina nedavno obnovili humku i postavili spomen-obele`je, premda je od wene smrti pro{lo, bezmalo, punih devedeset godina. Verovatno bi se, da moè, ~udila i sama Makrena, ba{ kao {to su se nedavno ~udili i me{tani Slovca kada su neki strani, wima nepoznati qudi, krenuli strmim putem uz brdo ka malom seoskom grobqu, kako bi odali po~ast wihovoj davno zaboravqenoj kom{inici. ûdila bi se Makrena i ranije, jo{ u vreme kada je jedan kraq odlu~io da wenom sinu i woj podigne spomenik, ali i kasnije, kada su ga pristalice nekog drugog vladara ru{ile i skrnavile. Pitala bi se i ~ime je to zasluìla da je jedan pisac „metne” u kwige, a jo{ vi-

24 2

Vezirov most – Makrena je srela kraqa Petra dok je srpska vojska prelazila Crni Drim nim strahotama, povla~ila se ka jugu vode}i sa sobom stare i izmu~ene, mlade i neiskusne. Svakog ko je pu{ku mogao da nosi i zemqu na umoru da brani. Ponela je ratna stihija i Makreninog Ma-

Narodni kraq – Petar Kara|or|evi} je do kraja `ivota pamtio susret sa Makrenom

vreme{niji, ne pamti svedo~ewe o Makreninoj nesre}noj sudbini, ba{ kao {to su je zaboravili i savremenici neposredno posle smrti. Ali, ono {to je promaklo narodu nije i jednom kraqu, ~ime je i sam dospeo u sredi{te neobi~ne pri~e koju danas pripovedamo. sve je po~elo po~etA kom prole}a ratne i hladne 1915. godine, kada su u Srbiji, na trenutak, za}utali rika topova i zlokobni zvuk artiqerijskih granata. Dok su zara}ene strane lizale rane,

mislila. Da snaju dovede i unuke na put izvede, da joj se ku}a ne zatre i slavska sve}a zauvek ne ugasi. A i to }e se, Bogu hvala, uskoro dogoditi. Curu je ve} odabrala, samo da se jesen primakne. Tako je majka snevala, ali tako nije bilo. Ve} u avgustu, ratni vihor ponovo je zahvatio Srbiju. Tutwali su ratni dobo{i od Save i Dunava, do Drine i Morave. Austrijanci i [vabe su udarali s preda, a Bugari s le|a, kako znaju i kako im dolikuje. Iscrpqena srpska vojska, prore|ena bolestima i rat-

rinka, jedinoga sina, iako ni prag punoletstva nije video. Krenuo je sin za vojskom, a majka za sinom. Vunene ~arape je isplela, prtenu ko{uqu ponela. Leto je bilo i vru}e kad je polazio, a sad ve} ki{e udarile i studen pritisla. I{la je majka za sinom, ali je vojska br`e izmicala. Tek pred vratima Albanije pokolebala se i na o~ajni~ki korak odlu~ila. Zamoli}e li~no kraqa da ~arape ponese i svom vojniku preda. Jer, zaboga, ko }e znati gde je vojnik, ako ne zna wegov kraq. Dugo je stajala pred

Rot24-26:Rot24-26.qxd

3.9.2012

19:50

Page 2

MAKRENE SPASOJEVI] Vezirovim mostom preko Crnog Drima, zagledaju}i svakog vojnika koji je na wega zakora~io. Ko{uqu je dala jednom raweniku, a ~arape je ~uvala za sina. Tamo je bila i kada je na most sa svojom skromnom pratwom stupio kraq Petar. Ve} ga je videla u porti manastira Gra~anice, bila je tamo posle boìje slu`be, ali mu nije smela pri}i. Sada vi{e nije imala kud. Pri{la mu je i pruìla ~arape. – Uzmi ovo, gospodaru, i navuci preko ~izama, tako }e{ lak{e pre}i preko mosta – rekla je Makrena dok su vojnici slu{ali, a wene re~i mnogo kasnije Bogosav Marjanovi} preneo na papir. – Kad pre|e{ most, tebi one ne}e trebati, gospodaru. Skini ih i potraì moga sina Marinka Spasojevi}a, iz vaqevskog sela Slovca, tvoga vojnika, u Uì~koj je vojsci. Tako se, rekli su mi, zove wegova jedinica. Ako iko mog Marinka, a da}e bog da je ìv, moè na}i, moè{ samo ti, gospodaru, i neka ti je to pred bogom najve}i amanet”. Poqubila mu je ruku, okrenula se i krenula nazad put svoga Slovca. Kraq Petar se na svom mukotrpnom putu kroz albanske gudure, pored svih drugih briga i neda}a stalno raspitivao za vojnika Marinka Spasojevi}a, ali od wega nije bilo ni traga ni glasa. Sve dok sudbina i puki slu~aj nisu ume{ali svoje prste. akrena se vratila u Slovac gde se, u me|uM vremenu, smestio mawi austrijski odred sa pet te{kih i nepokretnih rawenika. Dok je tu|in ~uvao most preko Kolubare, u selo su pristizale crne vesti sa rati{ta. Skoro svakodnevno se po neka ku}a obla~ila u crno ruho, a lelek i kukwava su budili selo. Slu{ali su to i Austrijanci, naro~ito rawe-

nici, koje je bolni jauk podse}ao i na wihov neumitni kraj. U naricawu za svojim ranije umrlim suprugom i poginulim mladi}ima iz sela predwa~ila je Makrena. Zapazio ju je jedan vojnik, te{ko raweni momak, koga je podsetila na wegovu majku. Na samrti je zavetovao svoje drugove da ga isprati ba{ ona. Pozvali su je kada je umro, ali je ona odbila. Nije bilo para, niti sile koja bi je na to mogla naterati. Sve dok joj ne reko{e da je to bila posledwa `eqa umrloga, te da je u wenom naricawu prepoznao glas svoje majke koja boluje za wim. Tek tada je poklekla. Setila se

svog Marinka, svog jedinca, za kim niko ne}e zakukati. I kukala je Makrena kako ve} samo majka mo`e da zapla~e. Naricala je na grobu neprijateqskog vojnika, oplakuju}i svoga sina o kome ni{ta nije znala. Kukala i presvisla. Kad je kov~eg spu{tan u raku, kada su prvi grumeni zemqe zadobovali po dasci, Makrena je posrnula. Ostala je bez glasa i pala u grob. Kada su je izvadili, bila je mrtva. Makrena nije do~ekala vesti o svom sinu. A one nisu bile nimalo vesele. potrazi za izgubqenim vojnikom, jedne U studene zimske ve~eri kraq Petar je zastao. Kraj puta, kraj strme kozje staze pa`wu mu je privukla grupa mrtvih, smrznutih vojnika. Wih petorica sedela su oko vatre koja je

dogorevala, uko~enog lica, smrznutog pogleda. Kao da je ne{to predose}ao, kraq je naredio pratiocima da ih pretresu i prona|u vojne bukvice. U jednoj od wih je pisalo: „Marinko Spasojevi}, selo Slovac, srez Vaqevski, vojska Uì~ka...” Kraq Petar nije ima srca da crni glas po{aqe u otaxbinu. ]utao je, ali nesre}nu ènu sa Vezirovog mosta nije zaboravio. I daqe je ~uvao vunene ~arape od kojih se nikada nije odvajao. Tek po povratku u zemqu, ve} oronuo i te{ko oboleo, kraq je poslao profesora i dràvnog savetnika Iliju \ukanovi}a u Slovac. Maj-

ku da prona|e, sau~e{}e da izrazi, ali da detaqe smrti wenog sina ne pomiwe. Kao da je bela smrt u ledenim gudurama Albanije bila u kobnoj vezi upravo sa ~arapama koje su danima tragale za svojim nesu|enim vlasnikom. \ukanovi} je oti{ao, ali Makrenu u ìvotu nije zatekao. Tu je i saznao za detaqe wene smrti, ali o tome nije mogao da izvesti kraqa. Rekao je samo da je Makrena umrla, da u Slovcu nije imala nikog svog, te da su na wu ve} svi zaboravili. – Smrtna bila, pa umrla – kraq Petar je sa olak{awem primio ovu vest – Gospod bog se smilovao da sudbinu svog sina nikada ne sazna. Ali, nije zaboravqena. Ako su je drugi u se}awu zametnuli, ja nikako ne mogu! Pruìo je \ukanovi}u sveàw nov~anica i zamolio da ponovo ode u Slovac i na Ma-

kreninom grobu podigne spomenik. Na wemu je bilo isklesano: „Ovaj spomenik podiè Petar Kara|or|evi} Makreni Spasojevi}, koja leì ovde, i wenom sinu Marinku, koji se ve~nim snom smiri u gudurama Arbanije.” oliko se zna, ovo je jeK dini primer da jedan vladar o svom tro{ku podigao spomenik podaniku. Ali ni to ne be{e kraj pri~e o kraqu Petru, vunenim ~arapama i Makreninoj posmrtnoj sudbini. Jer, kada je kraq nedugo posle toga umro, na wegovim nogama, po wegovoj naredbi, bile su Marinkove seqa~ke ~arape. U svojoj kwizi „ârape kraqa Petra” Milovan Vitezovi} je zapisao da se tog vrelog letweg dana, 16. avgusta 1921. godine, u Pavlovi}a vili na Top~iderskom brdu oko samrtne kraqeve posteqe okupio brojan lekarski konzilijum. No, pomo}i vi{e nije bilo. Bolni~ar koji je pri{ao da popravi leàj iznenadio se kada je pod jastukom na{ao seqa~ke debele ~arape. – Obuj mi ih, da ugrejem noge. Pri obrazu umre}u – jedva ~ujno je izgovorio umiru}i vladar i zauvek sklopio o~i. Vest o smrti omiqenog kraqa odjeknula je {irom Srbije. Retko su koje novine propustile priliku da napi{u ne{to o wegovom skromnom i ubogom ìvotu, a najboqa ilustracija za to bio je upravo gvozdeni vojni~ki krevet na kome je izdahnuo, i obi~ne, seqa~ke ~arape, u kojima je umro. Malo je ko uistinu znao pri~u o Makreni, Vezirovom mostu i smrznutom srpskom vojniku. Jo{ mawe su o tome, o~igledno, znale i posleratne vlasti, kada su 1945.

25 3

Rot24-26:Rot24-26.qxd

3.9.2012

godine naredile da se spomenik sru{i. Nije ih zanimala sudbina nesre}ne srpske majke, ali im je na spomeniku smetalo ime ~lana omrznute dinastije, od koje se nisu libili sve da preotmu. Ipak, da tako ne ostane, 65 godina kasnije potrudilo se Dru{tvo srpskih doma}ina, pre svih wihov predsednik Ni}ifor Ani~i}, poslovni ~ovek iz Johanes-

19:50

Page 3

burga a rodom sa Jadovnika, kome nije bilo skupo da izdvoji najve}i prilog za podizawe novog spomenika, ali ni previ{e te{ko da na wegovo otkrivawe zapuca ~ak iz Ju`ne Afrike. A ono {to je 14. maja rekao nad humkom umalo zaboravqene Makrene, prenosimo u celosti: – Dragi bra}o i sestre, dragi doma}ini, ne znam da li se ikad igde

dogodilo da jedan vladar podigne spomenik obi~noj seqanki – rekao je Ani~i}. – U~inio je to kraq Petar Prvi Kara|or|evi}. Skroman, kakav je bio, nije dao da o tome pri~aju radio stanice i pi{u novine. Kraq Petar je, o~igledno, znao da se pred onog gore ide praznih ruku i punog srca, podizao je spomenik qubavi, ne o~ekuju}i pritom nikakve

hvale ili slave. U~inio je to i Ni}ifor Ani~i}, dokazuju}i da u na{em narodu jo{ ima qudi spremnih da u~ine ne{to dobro za rod iz koga poti~u, ba{ kao {to je svojevremeno u~inila i Makrena Spasojevi}, obi~na `ena i majka, koja je na branik otaxbine dala jedino vredno {to je imala i {to je mogla dati í (preneto: PRESSonline – Vlada Arsi})

VI[E OD VEKA SLAVE odeqivawe Nobelove nagrade za kwièvnost D na{em Ivi Andri}u nije bilo pra}eno ni najmawim podozrewem ni u zemqi ni u inostranstvu, {to se de{avalo u mnogim drugim slu~ajevima kada se javno i nedvosmisleno izraàvala ne samo skepsa ve} i otvoreno protivqewe i o{tra kritika izbora laureata. Iako je 1958. godine Savez kwièvnika Jugoslavije uputio Nobelovom komitetu [vedske akademije za umetnost doIVO ANDRI] pis u kojem predlaè Ivu (1892 + 1975) Andri}a i Miroslava Krlena{ pisac ù kao kandidate za Nobenobelovac lovu nagradu, vaqda je svirotarijanac ma u onda{woj Jugoslaviji bilo jasno da je samo Andri}evo vrhunsko umetni~ko oblikovawe specifi~ne lokalne istorijske tematike, kojoj je dao univerzalni smisao i zna~aj, moglo da privu~e pa`wu svetske javnosti i zasluì ovako visoko priznawe. Zanimqivo je da je ve} 1960. godine jedan {vedski list objavio ~lanak „Tri glavna kandidata za Nobelovu nagradu su: Jugosloven Ivo Andri}, Nemac Bel i Englez Grin” – u kome se isti~e da se upravo Andri} smatra najozbiqnijim kandidatom. e|utim, na op{te iznena|ewe, te godine priznaM we nije dobio nijedan od navedenih kwièvnika, ve} francuski pesnik Sen – Xon Pers, {to zna~i da je ve} u toj prilici Andri} na neki na~in ostao uskra}en, jer mu je nedostajao jedan jedini glas, pa se dodeqivawe Nobelove nagrade naredne, 1961. godine moè smatrati i ostvarewem naro~ite kwièvne pravde. Sama nagrada dodatno je dobila na veli~ini i sjaju ako se uzme u obzir da je Andri} ostavio iza sebe takve kwièvne veli~ine kao {to su Grin, Darel i Bel. Nobelova nagrada za kwièvnost dodequje se svake godine u decembru mesecu piscu koji je, prema re~ima Alfreda Nobela, „proizveo izuzetno delo idealisti~kih stremqewa”. Pod pojmom „delo” ne podrazumeva se nu`no jedno konkretno delo, ve} se odluka moè doneti i na osnovu celokupnog ìvotnog opusa autora. Sporovi oko tuma~ewa „idealisti~kih tendencija koje navi{e doprinose ~ove~anstvu”, u re~enici na-

vedenoj u Nobelovom zave{tawu, povod su mnogih kontroverzi vezanih za izbor dobitnika ove nagrade o kojoj odlu~uje [vedska akademija, konkretno Nobelov komitet sastavqen od 18 ~lanova. pored svih kontroverzi, Nobelova nagrada za I kwièvnost je najpresti`nija nagrada koju moè dobiti jedan pisac, a istovremeno i najve}e priznawe za jednu nacionalnu kwièvnost. U slu~aju Ive Andri}a, ova nagrada ga je izloìla prejakom svetlu javnosti koje mu po svemu sude}i nije prijalo i izazvala mno{tvo, ponekad neprimerenih, kritika i tuma~ewa. S druge strane, mo`da ga je upravo ona sa~uvala od ve}e {tete koju su posledwih godina spremni da na~ine i oni koji ga se odri~u i oni koji ga svojataju í Dragana Mihailovi} („NOVA ZORA” - zima, proqe}e, 32/33, 2011/12. âsopis za kwièvnost i kulturu, str. 21)

ZNAKOVI PORED PUTA ^uvajte se ponedeqka! To je dan kad qudi na vas najvi{e navaquju, kad se poslovi javqaju sa svih strana. To je, ~esto, dan prenagqenih zakqu~aka i suvi{e brzih odluka.

• Mo`da je polovina odvratnih i {tetnih stvari koje truju `ivot ~oveku i unakazuju lice sveta skovana u bra~noj posteqi ili oko we.

• Ja bih mogao da uzmem za devizu ime jedne kanadske la|e: I ’m alone (Ja sam sam). Ali ja sam i bez devize.

• Kad iskqu~im telefon, da bih mogao mirno da radim, ne ose}am se sasvim dobro ni lagodno. ^ini mi se da sam ne{to propustio, da sam se o nekog ogre{io i da mir do kojeg sam tako do{ao nije prirodan, nije onaj pravi i zdravi mir koji je potreban za rad. Ne{to sli~no kao kad uzmem pra{ak za spavawe pa spavam, ali znam (i u snu znam) da moj san nije ono {to treba da je san u `ivotu zdravog ~oveka. Onda opet ukqu~im telefon i, ometan, radim rastrgano i na prekide, ali boqe.

Rot27-29:Rot27-29.qxd

3.9.2012

19:56

Page 1

[ETA(J)MO SRBIJOM

BLAGO HISARA ga su kasnije bile pretvarane u crkve. Sama crkva svetog Prokopija ima tri faze gradwe: iz 9. i 10. veka poti~u naos, dva bo~na broda i priprata. Drugoj fazi s po~etka 11. veka pripaokruga, dobio je ime po svetom Prokopiju, hri{}anskom da oblik crkve u vidu bazilike, dobijen naknadnim ubacivamu~eniku iz doba rimskog imperatora Dioklecijana. U vre- wem dva niza stubaca i dva polustupca izme|u apside i zame dolaska Slovena na prostor Vizantije, Prokupqe se, padnog zida. Tre}a graditeqska obnova bila je izme|u 1386. mo`da, zvalo Toplica. Mnogo kasnije, putopisci koji su i 1395. godine. Crkva je te{ko stradala 1690. a obnovqena je prolazili kroz grad, koristili su naziv Doplitz, ili Topplitz, 1734. godine. Freske poti~u iz 18. i 19. veka, dok je ikonostas odnosno grad na Toplici, {to je u isto vreme bio naziv gra- iz 1847. godine sa ikonama iz 18., 19. i 20. veka. Nijedan doga|aj u srpskoj istoriji nije ostavio tako dubok da, reke i oblasti. Sasvim je mogu}e da su za to zaslu`ni termalni izvori, kojima obiluje potkopaoni~ki kraj i ~ija se trag i trajan utisak kao Kosovska bitka. Istorija ni do danas nije rasvetlila pojedinovoda vekovima izlivasti u vezi s wom. Ono la u reke. U 12. veku {to je sigurno jeste da Toplica je bila u sastaje knez Lazar, priprevu oblasti mo}nog samaju}i se za novu bitmodr{ca Stefana Neku, pozvao i svu vlamawe. Prva Nemawistelu iz Toplice. Narodna prestonica i dvor na tradicija }e ulogu nalazili su se u blizini topli~ke vlastele u KoKur{umlije, gde su i sovskom boju podi}i wegove prve zadu`bido neslu}enih visina. U ne, Bogorodi~in i manarodnom predawu nastir Svetog Nikole. sre}emo Jug Bogdana Posle bitke na Moravi i wegovih devet sinova i pobede vizantijskog kao gospodare Prokucara Isaka An|ela, pqa, Milana Toplicu kao poraèni Stefan Negospodara Sredwe Tomawa, preme{ta preplice, a Ivana Kosan~istonicu u Ras. Kako }a kao gospodara Gorse grad nazivao u Newe Toplice i Kosanice. I mawino doba, poudanas u Toplici postoje zdano se ne zna, jer Pogled na Prokupqe sa brda Hisar kule, koje se nazivaju prvi srpski pomen kula Milana Toplice, imena Prokupqe imamo tek u poveqi knegiwe Milice iz 1395. godine, kojom Jug-Bogdanova i kula Kosan~i} Ivana. Latinska crkva poona zave{tava „Grad svjatoga Prokopia” manastiru Pan- znata je i kao Jug-Bogdanova crkva, tvr|ava na Hisaru je Jug-Bogdanov grad, kula pored Toplice zove se Jug-Bogtelejmonu u Svetoj Gori. Prokupqe je ìvopisan, zanimqiv grad prepun istorijskih danova, a tu je i selo Jug-Bogdanovac. U izradi Zakona o spomenika, od anti~kih vremena do modernog doba. Sve {to rudnicima pomiwu se 24 „dobra ~oveka”, koja su u tome se vekovima, dobro i zlo, ovde de{avalo, zbivalo se pod str- u~estvovala, a me|u wima je i vlastelin Juga. Za wih se u mim padinama brda, na jugozapadnoj strani grada, pa je Hi- predgovoru despota Stefana Lazarevi}a kaè da nisu bili iz sar, ve~iti simbol Prokupqa. Po wemu i danas stoje tro{ni Novog Brda, pa bi Juga mogao biti ista li~nost kao Jugostaci drevnog grada, koje Prokup~ani, tradicionalno, naziva- Bogdan. Vlastelin Juga imao je posede u susednoj oblasti ju Jug Bogdanovim gradom. Me|utim, temeqi grada mnogo Dubo~ici. Jug-Bogdanova crkva podignuta je sredinom 14 su stariji. Danas se pouzdano zna da su to ostaci rimskog veka, na vrhu uskog prevoja zvanog Brana, koji predstavqa grada Hameum. U vreme rimske imperije izgra|en je put od jedini kopneni prilaz brdu Hisar i utvr|ewu na wemu. Naziv Ni{a do albanskog grada Qe{a, koji je delom prolazio i kroz Brana poti~e od klisuraste doline reke Toplice, use~ene u Toplicu. Za sme{taj vojnih posada i bezbednost karavanskog saobra}aja, du` tog puta postojala su usputna vojna utvr|ewa, ili kasteli, pa je jedno takvo bilo i na Hisaru. Tvr|ava HiSVI MI ROTARIJANCI IMAMO DVE sar, sa ostacima anti~kog hrama i ranohri{}anske bazilike, PORODICE. NA[U SOPSTVENU, predstavqa vredan spomeni~ki kompleks, u koji ulaze i Latinska crkva iz 14. veka i hram Svetog Prokopija iz 9. ili 10. stoDRAGOCENU, KOJA NAM DAJE le}a. Latinska crkva i Hram svetog Prokopija nalaze se u staSNAGU DA POSTOJIMO. rom gradskom jezgru Prokupqa. Ispod i ispred sredwovekovDRUGA NA[A PORODICA JE ROTARI. ne crkve otkriveni su temeqi rimskog hrama, koji je, prema nalazu jedne statuete, verovatno, bio posve}en Herkulu, kao ONA PRIPADA SVIMA NAMA I ZBOG i ostaci kasnoanti~ke odnosno ranohri{}anske bazilike iz 5. ili TOGA TREBA DA JE ,,SEBI^NO’’ 6. veka. Istraìvawa u porti i crkvi Svetog Prokopija, po kome ÛVAMO. je grad dobio ime, pokazala su postojawe nekoliko hronolo{kih horizonata: od anti~kog do kasnosredwovekovnog iz 14. Vesna Baltezarevi} veka. Rimske terme su u vreme progona hri{}ana bile mesto Guverner D 2483 2011/2012 wihovog okupqawa i stradawa pojedinih mu~enika zbog ~erokupqe je grad na jugu Srbije, u podno`ju ìvopisnog P brda Hisar, oko koga se zmijoliko uvija reka Toplica. Administrativni, kulturni i ekonomski centar Topli~kog

27 3

Rot27-29:Rot27-29.qxd

3.9.2012

19:57

Page 2

Hisar - ostaci Don`on kule i... ...cisterne za vodu

prevoj, odakle se reka, okre}e za 180° i te~e „unazad” da bi obi{la brdo Hisar sa tri strane, posle ~ega nastavqa put ka istoku i Ju`noj Moravi. Sredwovekovni grad u Prokupqu imao je krajem 15. veka, kao zna~ajno naseqe na putu ka Primorju i Dubrovniku, status grada kakav su imali Kru{evac, Stala}, Bovan, Petrus i Leskovac. Posle Kosovskog boja, Toplicom vlada knegiwa Milica, odnosno wen sin Stefan pod vrhovnim turskim suverenitetom. Iz tog perioda zna~ajno je to {to je knegiwa Milica prvi put pomenula Prokupqe kao grad Svetog Prokopija. Tako je i grad najzad dobio naziv po svecu, ~ije su mo{ti 1386. godine prenete iz Ni{a u crkvu ispod brda Hisar, koja i danas nosi sve~evo ime. Istorijski izvori kaù da je 1451. godine Mehmed Drugi Osvaja~ poklonio svojoj ma}ehi sultaniji Mari, }erki despota \ur|a Brankovi}a Toplicu i Dubo~icu i da je ona pro{av{i kroz Prokupqe i Toplicu stigla do manastira Svete Bogorodice ispod Kur{umlije, gde se zamona{ila. Tokom 16. i 17, veka dubrova~ki trgovci, koji su u Prokupqu imali koloniju, koristili su takozvanu Jug-Bogdanovu crkvu kao svoju. To je jednobrodna gra|evina, podignuta izme|u 1340. i 1360. godine. Ina~e, o nasequ i ìvotu u wemu najvi{e se moè saznati iz retkih zapisa putopisaca i iz

Latinska-Jug Bogdanova crkva, 14. vek u Prokupqu

dubrova~kih arhiva. Prema tim izvorima dubrova~ki trgovci izvozili su iz Toplice vunu, koù i vosak, a dovozili proizvode sa zapada, pre svega iz Venecije. Gotovo jedini tragovi o postojawu dubrova~ke trgova~ke kolonije sa~uvani su u nazivu male crkve u podno`ju Hisara, kojoj je zbog slu`be na latinskom jeziku, u narodu ostao naziv „Latinska crkva”, dubrova~kog grobqa pored we i nazivu dela grada Carina, gde su ìveli dubrova~ki trgovci, nasuprot srpskoj, Tabak mahali gde su Srbi obra|ivali koù. Posle druge seobe, koju je predvodio patrijarh Arsenije [akabenta, Toplica je skoro opustela. Turci u ove krajeve naseqavaju Arnaute, a ne{to kasnije i êrkeze, po kojima i danas jedan deo Prokupqa nosi naziv êrkeska mahala. Okolina Prokupqa je tako|e lepa. Na Jastrepcu se mogu posetiti Ajdanova~ki manastir i Ruska crkva u Dowem Adrovcu, ne{to su udaqeniji stari gradovi Stala} i Koznik i manastiri Naupara i Dren~a. Osim Jastrepca i Kopaonika, sa wihovim bawama, crkvama i ostacima utvr|ewa, nije daleko ni Kur{umlija sa najstarijim Nemawinim crkvama, a u relativnoj blizini su i Cari~in grad i naravno \avoqa varo{. Ko bi i pomislio da se sve ovo skriva u skromnom Prokupqu i wegovoj okolini? Pravo blago Hisara, kao {to kaè stara reklama í

Rot27-29:Rot27-29.qxd

3.9.2012

19:58

Page 3

UMESTO VAS [ETA(LA) DUDA SAVI]

Crkva svetog Prokopija, 9-10. vek

ROTARÙ INTERNATIONAL Rotari klubovi {irom sveta imaju mnogo toga zajedni~kog, ukqu~uju}i i posve}enost slu`bi. Ove godine, klubovi su imali uspe{ne akcije u svojim zajednicama. Evo pregleda nedavnih klupskih aktivnosti {irom sveta: Kanada Petnaest Kanadskih Rotari klubova, kao i jednog kluba iz Australije i SAD, bili su sponzori Mobiliti kupa, jedrili~arske regate za osobe sa invaliditetom koje su po~ele 1991. godine i privla~i takmi~are iz celog sveta. Manifestacija je odràna na zapadnom jezeru Ontario i bila otvorena za svakoga sa zna~ajnim invaliditetom, bez obzira na iskustvo u jedrewu. Rotarijanci i volonteri pomogli su u kori{}ewu mehani~kih liftova za takmi~are, deùrali sa brodovima radi bezbednosti u~esnika regate, pomagali pri registraciji, i sluìli hranu í

Manastir Dren~a sa crkvom Vavedewa Presvete Bogorodice (Foto: Had`i Glu)

KO SU POÂSNI ^LANOVI ROTARI KLUBA? Onaj ko je na izuzetan na~in zasluàn za podr{ku rotarijanskih ideala, moè kao ~lan biti izabran u klub. Po~asni ~lanovi ne pla}aju pristupnu taksu niti ~lanarinu; oni nemaju pravo glasa i ne mogu vr{iti nikakvu funkciju u klubu. Oni ne predstavljaju nijednu profesiju i u tom smislu nemaju klasifikaciju. Me|utim, imaju pravo da u~estvuju na svim susretima i uìvaju sve ostale privilegije ~lana kluba í

London Paraolimpijski sportisti pod pokroviteqstvom Rotari klubova u Velikoj Britaniji i Irskoj, istakli su zajedni~ki susret u danu sve~anog otvarawa Paraolimpijskih igara 30. avgusta 2012. godine u Londonu i podsetili zvani~nike vlada Velike Britanije i Pakistana da se prikupe sredstva za paraolimpijske sportiste i Polio plus program. ,,@eleli smo da slavimo dostignu}a ovih neverovatnih sportista i da Rotari privede kraju te`ak posao ka iskorewivawu de~je paralize'', ka`e Xudit A. Diment, Polio plus nacionalni savetnik za zastupawe u Velikoj Britaniji i ~lan Rotari kluba Vindsor Svetog \or|a, Engleska í Srpska atleti~arka Tawa Dragi} osvojila je zlatnu medaqu u bacawu kopqa, u kategoriji slabovidih na Paraolimpijskim igrama u Londonu, i oborila sopstveni svetski rekord za pet metara. Dragi}eva (21) je do zlatne medaqe do{la hicem od 42 metra i 51 centimetar u drugoj seriji í

Rot30:Rot30.qxd

3.9.2012

20:01

Page 1

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

IN MEMORIAM

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11)

ISSN 2217-723æ

BROJ 19 i 20 SEPTEMBAR / OKTOBAR 2012. GODINA II (LææIæ) Distrikt 2483 guverner 2012–2013 Nikola P. Obradovi} Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Izdr`ava se od oglasa i donacija. Podr`ite ga.

Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Zoran Zdravkovi} E. po{ta: rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs Mi smo uredili jesewi broj SRPSKOG ROTARA:

Nikola P. Obradovi} Zoran Zdravkovi} Mirjana Milivojevi} ^edomir Petriwac Haxi Du{an M. Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} Tira`............................................................1300 Rukopisi {tampani........}irilicom i latinicom Pismo.................................................. helvetika Hartija.........................taba~ni blok 110 grama Korice............................. kunstdruk 160 grama [tampa......................... grafi~ki ateqe „KUM” 11222 Beograd, Olge Joji} 4 B

Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

NASLOVNA STRANA: Dobrosav Bob @ivkovi} POSLEDWA STRANA: Foto: Olivera M. & Hayi Glu

RE[EWE KVIZA 1. A 2. V (Official DirectorÚ) 3. B 4. B 5. A

6. 7. 8. 9.

Nije najva`nije biti voljen, ve} da se vole drugi i bude se na blagoslov drugima. Nije najva`nije u`ivati, ve} umeti podeliti to {to ima{ sa drugima. Nije va`no da li }e ne{to biti ura|eno po mome, ve} spremnost odre}i se sebe. Nije najva`nije ispunjenje mojih zadovoljstava, ve} znati u`ivati u tu|im zadovoljstvima. Nije va`no da li Bog ispunjava moju volju, ve} da li ja ispunjavam Njegovu.

PUN FORMAT OGLASA JE:

Nije va`no {ta ljudi misle ili pri~aju o meni, ve} {ta Bog misli o meni.

Za oglase uplatiti u dinarima po sredwem kursu NBS na dan uplate. PIB 103557058 Ra~un 255-0037390101000-41 otvoren kod Privredne banke Beograd a.d. NE ODGOVARAMO ZA SADR@INU OGLASA.

Dragi prijateqi u rotariju, sa `aqewem Vas obave{tavamo da je preminuo na{ ~lan Vladimir Bo`ovi}. On je bio predsednik RK Kragujevac 2011–12. U klubu je bio od po~etka, a u~estvovao je u mnogim akcijama i organizaciji P.E.T.S-a u Kragujevcu. Sahrawen je na Gradskom grobqu u Kragujevcu.

Nije najva`nija moja li~na sre}a, ve} da u~inim druge sre}nima.

Nije va`no koliko dugo }u `iveti, ve} da li imam ispunjen `ivot.

1/2 26,5 h 9,7 cm – vertikalno 1/4 13 h 9,7 cm – vertikalno 1/8 13 h 4,5 cm – vertikalno

VLADIMIR BO@OVI]

A A Rotari klub Kragujevac A B) 22 slova ima re~ prestolonaslednikovica. U hrvatskom jeziku re~ prijestolonasqednikovica ima 24 slova. 10. V

Oglasi se dostavqaju u Photoshopu, 300 piksela po in~u, na e-mail ili CD. 1/1 26,5 h 20 cm - K2, K3, K4 ............. 300 evra 1/1 unutra{wa strana........................ 250 evra 1/2 20 h 13 cm – horizontalno.......... 150 evra 1/4 20 h 6,2 cm – horizontalno .........100 evra 1/8 9,7 h 6,3 cm – horizontalno ..........70 evra

2 30

SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm

Nije va`no {ta i koliko radim, ve} kako i za{to to radim. Nije va`no puno znati, ve} da to {ta znam stavim u praksu. Nije va`an moj spolja{nji izgled, ve} moj karakter. Nije najva`nije izbe}i patnje, ve} umeti po`njeti blagoslov iz patnji. Eva von Thiele-Ýinckler Ilustrovao Hands Joiningthe