Srpski rotar br 21 i 22 by Milica

K_1:K_1.qxd

2.11.2012

18:41

Page 1

D-2483

NOVEMBAR/ DECEMBAR 2012. • GODINA II (LææIæ)

BROJ 21 i 22

ISSN 2217-723æ

DUNAV, REKA MIRA LI^NOSTI U ROTARIJU

NOVI SRPSKI ROTARAKT AMBASADORI

QUBOMIR HAYI-\OR\EVI]

DU[AN JOVANOVI]

ROTARI KLUB BEOGRAD

ROTARÙ CLUB RICCONE CATTOLICA, ITALIA

K_2:K_2.qxd

2.11.2012

18:43

Page 1

PORUKA PREDSEDNIKA RI

PRIJATEQSTVO ZANAT NAJSTARIJI Godina je sve vi{e - prijateqa sve mawe. Prijateqi se gube tako {to ih ukradu ène (posledwi put smo ih videli na moma~koj ve~eri), krade ih posao, kradu ih godine, vreme, krade ih smrt, kradu ih neke druge, strane zemqe, kradu ih nam wihova deca, wihovo ime u novinama, wihovo lice na televiziji, kradu ih nam na{e re~i o wima koje su ~uli od tre}ih prijateqa. Odràvamo pani~no neka klimava prijateqstva, kriju}i sopstvenu slabost i strah da ostanemo sami. Najve}i broj na{ih prijateqstava su neka vrsta bednog sporazuma sa save{}u, bekstvo od samo}e. Kako samo zavidim prijateqstvima starim pedeset godina! Koliko je samo bilo potrebno qubavi, strpqewa, mirewa sa gre{kama, pristajawa na slabost; koliko lukavstva da se godinama krade vreme od posla, od ambicija, od porodice i poslepodnevnog sna - koliko mnogo razumevawa da se odrì ta slaba{na, krhka biqka prijateqstva izme|u dva starca {to se duè od jednog qudskog veka nalaze u „Maèstiku”, u podne, posle svih dobrih i lo{ih godina! Dva starca u „Maèstiku”, u podne - dva preko no}i ostarela de~aka {to poznaju neke samo wima znane prolaze kroz zabrawene kapije kojih vi{e nema, rupe u tarabi, i tajanstvene tunele u i{~ezlim vrtovima, sada posle svega i druè se svakoga dana u podne: jedanput kafu pla}a jedan, drugi put - drugi. Zanimqivo, za kraj nekog prijateqstva uvek okrivqujemo druge, nikad sebe. Retko ko od nas pomisli za sebe da ima mo`da te{ku narav ili sklonost ka novim prijateqstvima. [to se mene ti~e, stari prijateqi su mi prave dragocenosti u ìvotu. Naravno, kao i ostali, sklapam nova poznanstva ali vi{e od svega ~uvam prijateqstva sa onima koji me pamte dok sam jo{ imao tamnu kosu i bio sklon ludorijama í Momo Kapor

MISLI U BOJI

MESTRIJE PLUTARH gr~ki filozof (oko 46 - 127 p.n.e.)

NOVEMBAR 2012.

DRAGI PRIJATELJI U ROTARIJU! Mnogo je na~ina kako opisati na{u Rotari Fondaciju. Ja o na{oj Fondaciji mislim u bukvalnom smislu - kao Fondaciji koja pripada svima u Rotariju. Gotovo nikad ne razmi{ljamo o tlu po kome hodamo. Niti o zidovima koji su potpora na{im domovima. Uzimamo ih zdravo za gotovo. Pomislimo na njih samo onda ako oni iznenada nestanu. Ne tako davno, Japan je izgubio tlo pod nogama. U petak, 11. marta 2011. godine zemljotres ja~ine 9 stepeni je èstoko potresao Japan. Poginulo je vi{e od 15.000 ljudi, skoro 6.000 je povre|eno, a 4.000 se jo{ uvek smatra nestalim. Ukupna materijalna {teta je procenjena na preko US$ 300 milijardi. U svega nekoliko sati, pola miliona stanovnika jedne od najbogatijih i najrazvijenijih zemalja sveta je ostalo bez i~ega. @ivot u sigurnim i luksuznim stanovima zamenili su nesigurnim sme{tajem u {kolskim halama, {atorima, ili o{te}enim ku}ama. Japanci su navikli na zemljotrese. Mislili smo da smo se pripremili za sve. Ali niko nije predvideo ovo. Ono {to se desilo toga dana u Japanu, promenilo je ìvot svakog stanovnika. Nateralo nas je da shvatimo koliko su na{i ìvoti krhki. A mene je podstaklo da uvidim koliko se malo moj ìvot razlikuje od ìvota svih onih kojima pomaèm kroz Rotari. Lako je da ljude koje pomaèmo kroz na{u Fondaciju, smatramo nekako druga~ijima. Oni ìve negde daleko. Ne znamo njihov jezik, ne poznajemo kulturu. Ne znamo {ta zna~i nemati pitku vodu, sanitarije, zdravstvenu za{titu, obrazovanje. Gledamo slike, ili ~itamo o bedi, ratovima, katastrofama. Posmatramo s velike distance ljude koji ìve u tako stra{nim okolnostima. Te{ko nam je da se stavimo na njihovo mesto. Danas vam kaèm, ne postoji ni{ta {to nas odvaja i razlikuje od ljudi kojima pomaèmo. Svi smo mi isti. Samo su okolnosti u kojima ìvimo druga~ije. Kroz na{u Fondaciju, imamo mo} da u delo sprovedemo moto na{e Fondacije: îniti dobro u svetu. Kroz nju, moèmo u~initi toliko vi{e dobra, nego kao pojedinci. A to toliko zna~i ljudima koji su kao mi í Sakudì Tanaka predsednik R I

K_3:K_3.qxd

2.11.2012

18:52

Page 1

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

MILORAD \URI]

Vernost e{e jednom lovac koji je ìveo od svoje B hrabrosti i ve{tine. Jedared ubije vuka i vu~icu a saàli se na wihovog vu~i}a, odnese ga ku}i. Rastao je vu~i} uz lovca, zavoleo ga svim srcem, porastao u veliku i lepu zver. Svi su se vuka pla{ili, a lovac se ponosio. Nema psa kao {to je vuk! Ulivao je lov~ev vuk strah svojim izgledom i poreklom, iako be{e dobar kao trava. Qubav prema ~oveku i veri preobraàva. Ali o ~oveku brinu i Bog i vrag, svaki na svoj na~in. U lovu, na strmini, lovac tako nesre}no pade, polomi kost, da ustati nije mogao. Kao vazda, s wim be{e vuk i on ga uputi da po {umi pokupi i donese nekoliko jakih grana. Vuk divno shvati, jer qubav i zveriwi um snaì. Brzo obavi svoj zadatak.

ku qubav preplavi srce, radovao se {to toliko voli. Posko~i predwim {apama na postequ, da svoju qubav poka`e i lovca lizne, poqubi.

ovac koji je sre}om imao kotur konopca, poveè one grane, na~ini kao nosila, sanke, uspuè se na wih, L tom se lovac prene: vide, bunovan, uz svoje grlo prebaci vuku zamku preko grudi i zamoli ga da ga na U razjapqenu ~equst. A {ta je mogao siroti vuk, i ~odrum izvu~e. Napreù}i i posledwu snagu, vuk iz du- vek kad se smeje - otvori usta, pokaè zube! boke {ume iznese lovca na put. Uskoro nai|o{e neki putnici te ga spasu. Tako onaj vu~i} vrati lovcu: ìvot za ìvot. Za time zavoli lovac vuka jo{ vi{e, a tek vuk wega! Poraste vukova odanost do nebeskih grana. I zver zna {ta je dobro delo. A da li ~ovek zna? Jedne no}i spavao je lovac mirno a uz wegovu postequ vuk. Beja{e no} punog meseca koji sve privla~i, vu-

RE[EWE KVIZA 1. Individualni grantovi su nameweni za delimi~no pokrivawe putnih tro{kova pojedinaca ili mawih grupa (od 2-5 osoba) a radi kvalitetnijeg obavqawa humanitarnih misija u trajawu do 60 dana. Sredstva se izdvajaju radi planirawa budu}ih humanitarnih projekata ili u ciqu pruàwa direktne pomo}i unutar odre|ene dru{tvene zajednice. Ova sredstva mogu potraìvati rotarijanci, mawe grupe rotarijanaca i supruge rotarijanaca. 2. V Prvi srpski pomen grada je tek u poveqi knegiwe Milice iz 1395. godine, kao grad Svetog Prokopija u poveqi upu}enoj svetogorskom manastiru Pantelejmonu. Mo{ti ovog sveca od 1386. godine po~ivaju u crkvi ispod brda Hisar (o kome smo pisali u pro{lom broju na{eg ~asopisa). 3. B 8 (Noje, ène, sinovi)

Lovca namah obuzme obi~no qudsko nepoverewe. Ni u {ta ~ovek toliko ne sumwa kao u qubav i vernost. Zato je ~ovek i stoga je iz raja prognan, zanavek. Uveren da je zver nasrnula na wega, lovac potegne potajac, od koga se nije razdvajao, zakoqe vuka. Sutradan su se qudi radovali: zver je zver, a ~ovek je ~ovek! Do|e im wihovo qudsko srce na mesto Ă (Izbor pri~e iz kwige MALA KUTIJA, Mihaila Panti}a)

4. A 5. B Ku{va je grad u Rusiji, na Uralu, blizu Jekaterinburga. Rudarski gradi}, osnovan 1735. godine na planini Blagodat, za istraìvawe naslaga rude gvo`|a. Dobio je status grada 1926. i promenio je ime od dotada{weg Ku{vinski Zavod (doslovno: Ku{vinski pogon) u dana{wi naziv. Kao zanimqivost, krater na Marsu je imenovan u ~ast ovom gradu. 6. B 7. A Merlangius merlangus - morska riba srodna bakalaru. Moè biti do 0,5 kg teìne i 40 cm duìne. 8. V 9. V 10. A

K_4:K_4.qxd

2.11.2012

18:54

Page 1

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?

K_2:K_2.qxd

2.11.2012

18:45

Page 2

PORUKA GUVERNERA D 2483 NOVEMBAR 2012.

DRAGI MOJI PRIJATELJI U ROTARIJU! Poslednjih mesec dana posetio sam vi{e Rotari klubova na{eg Distrikta 2483 i u~estvovao na skupovima u okolnim distriktima. @elim ovom prilikom sa vama da podelim utiske koje nosim sa svih tih skupova. ^lanovi RK Smederevo uklju~ili su se u gradsku proslavu skupom „Jesen na Dunavu”.

DUNAV, REKA MIRA ili DUNAV MIRNA REKA Deset dr`ava kroz koje proti~e reka (u km): NEMA^KA................................. 687 km AUSTRIJA................................ 357,50 km SLOVA^KA.............................. 172,06 km MA\ARSKA.............................. 417,20 km HRVATSKA............................... 137,50 km SRBIJA.................................... 587,35 km RUMUNIJA.............................1.075 km BUGARSKA............................... 471,55 km MOLDAVIJA................................ 0,57 km (oko 300 metara leve obale reke) UKRAJINA.................................. 53,94 km

Zatim nam je u goste do{la Viveca Serder iz {vedskog Distrikta 2390, koja nam je tokom tri dana prenosila svoje ~etrnaestogodi{nje iskustvo u organizaciji Group StudÚ EØchange. Takva razmena sa njenim distriktom planirana je za realizaciju slede}eg prole}a. îm smo ispratili go{}u iz [vedske uputili smo se na „Berbanske dane” na Pali}u u organizaciji Rotari kluba Subotica. Sjajno rotarijansko druènje iskoristili smo i za sastanak Lider{ip tima zahvaljuju}i organizaciji doma}ina Josipa [u{njara. Naredne subote Rotari klub Zemun organizovao je svima dobro poznat kraj letnje sezone na Lidu, a dva dana kasnije posetio sam Rotari klub Novi Sad, najbrojniji u na{em distriktu. Na poziv Distrikt Guvernera Katerine Kotsali-Papadimitriou, ju`no-gr~kog Distrikta 2470, u~estvovao sam na mirovnom forumu u Delfiju, Gr~ka. Bila je to jednistvena prilika da u drevnom ambijentu razgovaramo o ovogodi{njoj poruci „Mir kroz sluènje”. Nekoliko Rotari klubova, predvo|eni Rotari klubom Zaje~ar, ugostili su rotarijance iz grada Vladimir, Rusija. Priliku da prisustvujem dodeli prve oktobarske nagrade grada Rotari klubu Leskovac nisam smeo da propustim. Rotari klub Pan~evo ugostio je Mrs. Antje Rothemund, Head of the EU Council - kancelarije u Beogradu, u cilju realizacije zajedni~kog projekta „@iva biblioteka”. „Dani ludaje” u Kikindi bili su prilika da se ponovo u ve}em broju okupimo i sjajno provedemo uz obilje specijaliteta banatske kuhinje. Zahvaljuju}i doma}inima, predsedniku Draganu Rankovu i, posebno, Boì Mileki}u uprili~en je i sastanak Lider{ip tima. U Para}inu smo proslavili 75 godina od prvog osnivanja i 7 godina od reosnivanja Rotari kluba ]uprija-Morava. Broj prisutnih klubova bio je impresivan. Na poziv na{eg osvedo~enog prijatelja Leonarda de Angelisa prisustvovali smo u Raveni (Italija) zavr{etku ovogodi{njeg Global Granta, definisanju daljih poteza za slede}i Global Grant idu}e godine. Dogovorili smo se o organizaciji Multi-Districts Ýorkshopa u Beogradu slede}e godine na po~etku mandata DGE Velimira Stefanovi}a. Nastup na{ih predstavnika i u Raveni i u San Marinu bio je tako dobro pripremljen da smo svi bili ponosni {to je na{ distrikt dobio toliki zna~aj na skupu. U narednim danima brojni doga|aji i proslave nas ~ekaju... RK Ni{-Konstantin Veliki, RK Prokuplje, 10 godina RK Kru{evac, RK Beograd-Sava,...

ROTARÙ INTERNATIONAL

GLOBAL PEACE FORUM BERLIN, GERMANÙ 30.11.- 03.12.2012. Berlin, nekada podeljen „gvozdenom zavesom”, danas je simbol mira i demokratije koji je mirnim putem 1989, spojio zapadni i isto~ni deo grada, spajaju}i time i dve Nema~ke. Ima li boljeg mesta za globalni mirovni forum RotarÚ Internationala? Uz u~e{}e rotarijanaca iz celog sveta, Distrikt guvernera, predsednika Klubova, ~lanova IntercountrÚ koimteta, odr`a}e se na desetine Þorkshop-ova, sastanaka i sl. Ovaj Forum je, svojim zna~ajem, ali i svojom atraktivnom lokacijom kruna 2012 godine! Forum }e se odr`avati u hotelu Maritim Pro Arte, Berlin, Friedrichstrase 151 í

Verovatno se pitate da li je ovo izve{taj o mojim aktivnostima ili mese~no pismo! Ne, ovo je poruka o kojoj moramo da razmi{ljamo u trenutku kada se sudbina na{eg mladog Distrikta lomi! Na jednoj strani imamo ogromne napore Rotari klubova i njihove rezultate u rotarijanskom sluènju, a tome je suprotstavljeno shvatanje da Rotari mora da sluì li~nim interesima uske grupe. Takvo ru`no i pogre{no shvatanje i privatizacija mnogih funkcija Rotarija doveli su na{ distrikt na ivicu propasti od trenutka kada je nastao. Ukoliko promenljivost funkcionera i rotaciju ne shvatamo kao ne{to normalno u Rotariju, ne}emo imati perspektivu u budu}nosti. Istovremeno se neki trude da budu uvek i svugde stalno „prisutni” kroz manipulacije, od kojih ne odustaju. A sve to bez obzira kakvi su li~ni rezultati, davanja i primer ... A ovo je jedino {to se u Rotariju uvaàva. Pitam se ... Odakle se rodila takva neutemeljena ambicija, glad za funkcijama, nepotizam bez presedana, a sve uz forsiranje li~ne koristi na ra~un iskonskog rotarijanskog sluènja ? Zato razmislite, jer imate jedinstvenu {ansu da sudbinu na{eg Distrikta 2483 preuzmete u vlastite ruke! Ili mislite da i dalje neko sa strane „treba da nas vodi”, i da }e neki magi~ni pruti} re{iti sve na{e probleme, a da se svi mi u to ne uklju~imo? Ina~e, ovo je Mesec Rotari Fondacije... Na{i prijatelji iz Distrikta 2070 u Italiji rekli su nam u Raveni da su pro{le godine sakupili 670.000 US$ za Rotari Fondaciju tako {to je svaki ~lan u distriktu priloìo po 100 US$, a njih ima 6.500 rotarijanaca! Ne moramo mi da prilaèmo po 100 US$, ali krenimo ve} jednom sa onim {to moèmo i krenimo da sluìmo i bavimo se na pravi na~in Rotari misijom í Va{ u Rotariju uz Mir kroz sluènje, Nikola Obradovi}, DG D-2483 Srbija i Crna Gora

K_2:K_2.qxd

2.11.2012

18:46

Page 3

PREDSEDNIK RI ZA 2012/13 Sakudì Tanaka Ro|en: Yashio, Saitama, Japan ^lan UO The RotarÚ Foundation, 2006-10 Jedan od direktora RI, 2003-05 Guverner Distrikta, 1994-95 Sakudì Tanaka je biv{i predsedavaju}i Daika kompanije i biv{i predsednik National Household Papers Distribution Association Japana. Bio je potpredsednik Trgova~ke komore grada Ja{io. ^lan je RC Ja{io od njegovog osnivanja 1975. godine. Sluìo je kao jedan od direktora RI, ~lan UO RF, predsedavaju}i komiteta za organizaciju 2009 RI konvencije u Birmingemu, ~lan komiteta za iskorenjivanje de~je paralize, Future Vision komiteta, kao i koordinator lokalne RotarÚ fondacije, guverner distrikta i predava~ instruktor. Rade}i za svoj distrikt, pomogao je izgradnju {kole u Banglade{u. Nosilac je vi{e priznanja koje RI dodeljuje za nesebi~no zalaganje i sluènje: RI Service Above Self AÞard, Foundation’s Citation for Meritorious Service i Distinguished Service AÞard. On i njegova supruga Kioko, nosioci su priznanja Pol Haris, tako|e su i veliki donatori RI i ~lanovi Arch C. Klumph udruènje (donacije preko 100 hiljada dolara). Pored toga, Tanaka je ustanovio i podràva fondaciju za dodelu Rotari stipendija (RotarÚ Peace FelloÞship). On i Kioko su u braku od 1963. godine, imaju troje dece i sedmoro unu~adi.

• Sakuji Tanaka is the former chair of the Daika CompanÚ and former president of the National Household Papers Distribution Association of Japan. He also has been vice president of the Ùashio CitÚ Chamber of Commerce. A member of the RotarÚ Club of Ùashio since its charter in 1975, Tanaka has served RI as a director, RotarÚ Foundation trustee, chair of the 2009 Birmingham Convention Committee, member of the Polio Eradication AdvocacÚ Task Force and Future Vision Committee, and regional RotarÚ Foundation coordinator, district governor, and training leader. Ýorking Þith his district, he helped to construct a school building in Bangladesh. Tanaka has received the RI Service Above Self AÞard and the Foundation’s Citation for Meritorious Service and Distinguished Service AÞard. He and his Þife, KÚoko, are Paul Harris FelloÞs, Benefactors of the Permanent Fund, Major Donors, and members of the Arch C. Klumph SocietÚ. In addition, Tanaka has established an endoÞed RotarÚ Peace FelloÞship. He and KÚoko have been married since 1963 and have three children and seven grandchildren í

^lanovi Nominacionog komiteta 2012: John F. Germ, SAD (predsedavaju}i); Keith Barnard-Jones, England; Mohamed Benmejdoub, Morocco; Peter Bundgaard, Denmark; Michael Colasurdo Sr., USA; Mário de Oliveira Antonino, Brazil; Sushil Gupta, India; Jackson San-Lien Hsieh, TaiÞan; John LaÞrence, Australia; Carlo Monticelli, ItalÚ; Paul A. Netzel, USA; Kazuhiko OzaÞa, Japan; Ekkehart Pandel, GermanÚ; Noraseth Pathmanand, Thailand; BarrÚ Rassin, Bahamas; Robert Scott, Canada i Thomas M. Thorfinnson, USA. The 2012 nominating committee members are John F. Germ, USA (chair); Keith Barnard-Jones, England; Mohamed Benmejdoub, Morocco; Peter Bundgaard, Denmark; Michael Colasurdo Sr., USA; Mário de Oliveira Antonino, Brazil; Sushil Gupta, India; Jackson San-Lien Hsieh, TaiÞan; John LaÞrence, Australia; Carlo Monticelli, ItalÚ; Paul A. Netzel, USA; Kazuhiko

OzaÞa, Japan; Ekkehart Pandel, GermanÚ; Noraseth Pathmanand, Thailand; BarrÚ Rassin, Bahamas; Robert Scott, Canada; and Thomas M. Thorfinnson, USA í

NOMINACIJA RI PREDSEDNIKA ZA 2013/14 Nominacioni komitet je odabrao Rona D. Bartona, ~lana RC Norman, Oklahoma, SAD, za predsednika RotarÚ International 2013-14. Baurton }e zvani~no postati nominovani predsednik 01. oktobra, ukoliko se ne pojave protivkandidati. Barton se 2007. godine penzionisao s poloàja predsednika UniversitÚ of Oklahoma Foundation Inc. ^lan je Amaeri~ke advokatske komore, kao i Advokatskih komora Klivlend okruga i dràve Oklahome. Ima dozvolu za rad u Oklahomi, kao i pred Vrhovnim sudom SAD. „Uzbudljivo je biti rotarijanac danas. Primenom RI Strate{kog plana i Plana vizije budu}nosti, verujem da imamo dobru osnovu da iskoristimo na{e snage na najbolji na~in. Moja vizija je da svakog rotarijanca nau~im da ceni {ta zna~i bitii rotarijanac. Uz ova dva sredstva, mi to moèmo i da ostvarimo.” Vrlo aktivan u svojoj zajednici, Barton je osniva~ i pro{li predsednik Fondacije Norman Public School, kao i osniva~ i ~lan upravnog odbora Fondacije Norman CommunitÚ. Nosilac je nagrade srebrnog dabra (Silver Beaver AÞard), bio je potpredsednik Ve}a poslednja granica u organizaciji Ameri~kih skauta (Last Frontier Council of the BoÚ Scouts of America). Barton veruje da je promovisanje visokih eti~kih standarda jedna od osobina koja odvaja RotarÚ od drugih organizacija. „Ovo uverava one koji sara|uju s nama da nam se moè verovati. Ve}ina nas se bavi poslovima, koji ve} imaju sopstveni moralni kodeks. Sluènje u RotarÚ organizaciji samo poja~ava ovu odgovornost. Na{a obaveza je da idemo i vi{e od toga, kako bi bili sigurni da su svi na{i postupci van svake sumnje.” Barton je rotarijanac od 1979. godine, potpredsednik je Future Vision Komiteta i ~lan Polio Eradication AdvocacÚ Task Force Úa SAD. Bio je jedan od direktora RI, ~lan i potpredsednik RotarÚ fondacije, moderator na Internacionalnoj skup{tini, pomo}nik moderatora i distrikt guverner. Izme|u ostalog, pomagao je u radu Vilijama B. Bojda (Ýilliam B. BoÚd) tokom njegovog predsedni~kog mandata 2006/07. RI godine. Za svoj rad u RI Barton je nagra|en sa: Service Above Self AÞard, The RotarÚ Foundation Citation for Meritorious Service, Distinguished Service AÞard i International Service AÞard for a Polio-Free Ýorld. Barton i supruga Dèta, imaju dvoje dece i troje unu~adi.

• Ron D. Burton, a member of the RotarÚ Club of Norman, Oklahoma, USA, is the selection of the Nominating Committee for President of RotarÚ International in 2013-14. Burton Þill become the president-nominee on 1 October if there are no challenging candidates. Burton retired as president of the UniversitÚ of Oklahoma Foundation Inc. in 2007. He is a member of the American Bar Association, as Þell as the bar associations of Cleveland CountÚ and the state of Oklahoma. He is admitted to practice in Oklahoma and before the U.S. Supreme Court. „This is an eØciting time to be a Rotarian,” Burton saÚs. „I believe Þe are Þell poised to capitalize on our strengths as Þe embrace the (RI) Strategic Plan and the Future Vision Plan. MÚ vision is to have everÚ Rotarian appreciate Þhat it means to be a Rotarian. Ýith these tÞo tools, Þe can make that happen.”

K_2:K_2.qxd

2.11.2012

18:49

Page 4

Active in his communitÚ, Burton is a founder and past president of the Norman Public School Foundation, and founder and past board member of the Norman CommunitÚ Foundation. A recipient of the Silver Beaver AÞard, he is a past vice president of the Last Frontier Council of the BoÚ Scouts of America. Burton believes that RotarÚ’s promotion of high ethical standards is one of the Üualities that sets it apart from other organizations. „It assures those dealing Þith us that Þe can be trusted,” he saÚs. „Most of us are in a business or profession that alreadÚ has a code of ethics. Vocational service in RotarÚ just adds to that responsibilitÚ. Ýe have an obligation to go above and beÚond to make sure that all our actions are above reproach.” A Rotarian since 1979, Burton is vice chair of the Future Vision Committee and a member of the Polio Eradication AdvocacÚ Task Force for the United States. He has served RI as director; RotarÚ Foundation trustee and trustee vice chair; International AssemblÚ moderator, assistant moderator, and group discussion leader; and district governor. His other service to RotarÚ includes chair of the 2011 NeÞ Orleans Convention Committee, vice chair of the Investment AdvisorÚ Committee, liaison trustee of the Vocational Service Committee, Permanent Fund national adviser, and regional RotarÚ Foundation coordinator. He Þas aide to 2006-07 RI President Ýilliam B. BoÚd. Burton has received the RI Service Above Self AÞard and The RotarÚ Foundation Citation for Meritorious Service, Distinguished Service AÞard, and International Service AÞard for a Polio-Free Ýorld. Burton and his Þife, Jetta, have tÞo children and three grandchildren í

NOMINACIJA RI PREDSEDNIKA ZA 2014/15 Nominacioni komitet je odabrao Gerija C. K. Huanga, ~lana RC Taipei, Tajvan, za predsednika RotarÚ International 2014-15. Huang }e zvani~no postati nominovani predsednik 01. oktobra, ukoliko se ne pojave protivkandidati. Huang kaè da je njegova vizija za Rotari da pove}a broj ~lanova preko 1,3 miliona. „Da se pove}a na{e ~lanstvo, moramo i}i izvan granica gde god vidimo potencijal za rast, kao {to su zemlje Kina, Mongolija i Vijetnam. Stavi}u naglasak na pove}anje ènskih i mla|ih ~lanova. Tako|e }u savetovati biv{e rotarijance da ponovo postanu deo na{e Rotari porodice.” Huang je radio kao predsedavaju}i TaiÞan Sogo Shinkong SecuritÚ Co., Shin Kong Life Real Estate Service Co., i P.S. Insurance AgencÚ, Inc., zatim, bio direktor Federal Corporation i generalni direktor Taipei Life-Line Association. Bio je i predsednik MalaÚan Overseas Insurance Co. kao i generalni sekretar i osniva~ Ve}a za industrijski i trgova~ki razvoj Tajvana. Rotarijanac od 1976. godine, bio je potpredsednik RI, direktor, ~lan UO RF, guverner distrikta, predava~ na Internacionalnim skup{tinama, predava~ na regionalnim skupovima, ~lan i koordinator Task Force komiteta, ~lan komiteta i predsednik. Opunomo}enik na RotarÚ institutu koji su se odràli: 2000. Hong Kong, 2011. Kuala Lumpur, 2002. Manila, i 2003. Singapur. Bio je predsedavaju}i na predsedni~koj

konferenciji odr`anoj 2002. godine u Taipeju. Trenutno je predsedavaju}i Ve}a biv{ih guvernera na Tajvanu. Kao guverner distrikta 345 za 1986/87 rot. godinu, osnovao je 19 novih klubova uklju~uju}i Hong Kong, Makao i Tajvan. Nosilac je priznanja National Civic Service AÞard koje dodeljuje Federacija neprofitabilnih asocijacija i Outstanding CommunitÚ Service AÞard koju dodeljuje Ministarstvo za unutra{nje poslove. Od RI priznanja dodeljena su mu: RI Service Above Self AÞard i RotarÚ Foundation’s Citation for Meritorious Service. Huang sa suprugom Corinom Jao, ima troje dece.

• GarÚ C.K. Huang, a member of the RotarÚ Club of Taipei, TaiÞan, is the selection of the Nominating Committee for President of RotarÚ International in 2014-15. Huang Þill become the president-nominee on 1 October if there are no challenging candidates. Huang saÚs his vision for RotarÚ is to increase membership to more than 1.3 million. „To increase our membership, Þe must go beÚond borders to Þherever Þe see groÞth potential, such as the countries of China, Mongolia, and Vietnam. I Þill put an emphasis on increasing female and Úounger members,” Huang saÚs. „I Þill also encourage former Rotarians to once again be part of our RotarÚ familÚ.” Huang has served as the chair of TaiÞan Sogo Shinkong SecuritÚ Co., Ltd., Shin Kong Life Real Estate Service Co., and P.S. Insurance AgencÚ, Inc. and director of Federal Corporation and managing director of Taipei Life-Line Association. He is a past president of MalaÚan Overseas Insurance Co. and charter secretarÚ general of the Council for Industrial and Commercial Development in TaiÞan. A Rotarian since 1976, Huang has served as RI vice president, director, RotarÚ Foundation trustee, district governor, International AssemblÚ training leader, regional session leader, task force member and coordinator, and committee member and chair. Convener of the 2000 Hong Kong, 2011 Kuala Lumpur, 2002 Manila, and 2003 Singapore RotarÚ Institutes, he also served as chair of the 2002 Taipei Presidential Conference. He is chair of the Council of Past District Governors in TaiÞan. Huang created 19 neÞ clubs in 1986-87 as governor of District 345, Þhich included Hong Kong, Macau, and TaiÞan. Huang has been aÞarded the National Civic Service AÞard bÚ the Federation of Non-Profit Associations and the Outstanding CommunitÚ Service AÞard bÚ the MinistrÚ of the Interior, R.O.C. He is a recipient of the RI Service Above Self AÞard and the RotarÚ Foundation’s Citation for Meritorious Service. Huang and his Þife, Corinna Yao, have three children í

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@ENJE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMLJE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNANJE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVANJU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMANJA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

Rot06-09:Rot06-09.qxd

2.11.2012

18:58

Page 1

LI^NOSTI U NA[EM ROTARIJU ROTARI KLUB BEOGRAD o|en sam u gra|anskoj porodici R u trenutku kada su ideje demokratije i slobode, koje su zaostav{tina porodice Haxi-\or|evi}, davne 1953. godine, bile ugwetene komunisti~kim i populisti~kim re`imom Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Od malena sam shvatio da moram da po{tujem tradiciju porodice (a posebno ime svog pokojnog dede, opunomo}enog ministra Kraqevine Jugoslavije za Egipat, po kome sam dobio ime) ali ujedno da na|em svoj put koji je trebao da pomiri razlike koje su poticale iz ku}nog vaspitawa i ostalog prevaspitvawa koje je poticalo od dr`avnih in-

Sa majkom... ...i ocem stitucija, {kole, saveza pionira itd. Tako, dok malo nisam nau~io {ta se sme a {ta ne, umalo da upropastim oca \or|a i oteram ga u aps. Naime, te 1963. godine predsednik Kenedi je ubijen u Dalasu a meni, malom Qubomiru, predsednik je zvu~alo kao neko na koga treba izvr{iti atentat, pa sam u dru{tvu dobronamerne kom{inice koja je komentarisala doga|aj, izjavio, koriste}i analogiju, da }e tako isto i predsednik Tito da zavr{i. Lo{e vesti putuju brzo pa je tako moj otac zavr{io u Istra`nom, u 29. novembra istog popodneva. Na sre}u pustili su ga posle nekoliko sati „prijateqskog razgovora” ali sam ja zato dobio batine za pam}ewe, jablanovim prutom po turu. Brzo sam shvatio da od slobodnog govora u

6 2

QUBOMIR

sad ve} Socijalisti~koj Federativnoj Jugoslaviji nema ni{ta pa sam se okrenuo novim idejama, „make love not Þar”, i postao hipik u poku{aju. I to nije i{lo najboqe pa me je 1969. godine, dok se Nil Armstrong {etkao po Mesecu (i celom ~ove~anstvu poru~io da je to jedan mali korak za ~oveka, a jedan divovski skok za ~ove~anstvo), dubrova~ka „narodna milicija” uhapsila i malo ispendre~ila zato {to sam u ulozi dugokosog hipika u pra{inu strojevim korakom i horski pevao sa bataqonom „u tunelu u sred mraka sija zvezda petokraka” i mislio kako }u mo}i da se oènim kad iza|em (za mla|e koji ne znaju, tad je bilo, ko nije bio u vojsci taj nije mu{ko). Ali toj sre}i se prepre~io JNA bezbedwak koji me je na jednom od razgovora, ~ija je funkcija bila da zavoli{ domovinu jo{ vi{e, pitao {to ne bi iz mog prezimena izbacio ono Haxi. Kao zvu~i mnoJNA- jedan od 457 dana go orijentalno. Od tog trenutka poku{aju, na ulazu kod fontane na mnogo sam zavoleo bogatstvo srpStradunu strasno qubio hipi dru- skog jezika pa neizle~ivo mnogo u garicu iz bratske repuSpecijalni friìderblike. Izgleda da im je -poklon Institutu smetalo {to pravim male za neonatologiju korake ka pomirewu izme|u pravoslavaca i katolika, umesto da kao sav normalan svet gledamo kako imperijalisti~ki neprijateq osvaja najbliì nam satelit Mesec. Ni druga lekcija nije bila uspe{na pa sam morao da odsko~im na slede}i nivo - fakultet. To mi ba{ nije i{lo pa sam kao svaki uzoran gra|anin oti{ao na odsluèwe najsvetije du`nosti - u JNA. Uspe{no sam nosio cev minobaca~a te{ku 22,5 kg, utabavao

Rot06-09:Rot06-09.qxd

2.11.2012

18:58

Page 2

HAXI - \OR\EVI] govoru koristim ru`ne re~i i psovke. Dodu{e jeftino sam pro{ao, za sve ono {to sam izrekao bezbedwaku - samo dva dana „po{tede” u vojnom zatvoru. Tako se moja li~nost jo{ vi{e oformila u jednom alternativnom pravcu qubavi prema bogatstvu izvornog srpskog jezika i nauci. Tako sam posle 457 dana prinudnog druèwa sa raznoraznim mediokritetima ponovo upisao fakultet, ovog puta PMF - grupu za Hemiju, koji sam zavr{io brzometno, prvi u generaciji. Znao sam da moram da budem boqi od onog bezbedwaka, ina~e bi me on i sli~ni wemu „drajvovali” za ceo ìvot. I tako postadoh akademski gra|anin, koji zbog prethodno opisane frustracije nikako nije mogao da se oslobodi ru`nih re~i, ali sam zato razvio ve{tinu da iste kaèm i na lep na~in. Sve to na kraju nije bilo tako lo{e, postao sam pravi srpski intelektualac, zna{ znawe ali i kad te unutra{wi neprijateqi malo nanerviraju odmah im verbalno pokaè{ gde im je mesto, onako za „respect”. Tako sam u tom melanù znawa i bezobraznog govora napredovao u poslu do socijalisti~kog direktora (~itaj, prinudnog upravnika preduze}a u kome sam po~eo karijeru) P~elarskog kombinata Beograd. Nekako je izgledalo da }u sve frustracije iz pro{losti zaboraviti i da }u se dokazati na profesionalnom planu. No, iako sam od strane profesionalne, kako doma}e tako internacionalne zajednice, bio prepoznat kao jedan od najve}ih jugoslovenskih stru~waka, sa nadimkom „Quba P~elica”, za preradu, tehnologiju p~eliwih proizvoda i le~ewa API terapijom, nai{le su prepreke zvane „interes dru{tvene zajednice” i „interes dru{tvene svojine”. Tako, na pravdi Boga, tada{wa beogradska op{tina Vra~ar uz pomo} dru{tveno politi~ke zajed- Milo{ i Jelena nice, otera moj zdravi P~elarski u ste~aj radi „vi{ih interesa” (~itaj, da bi PKB „drpio” ma{ine vredne milione za x). Opet prekretnica, eto mene

dobrovoqno, iz solidarnosti, na Birou zajedno sa mojih 150 anonimusa (radnika). Moji tada{wi zamenici Dragan Brajer i Goran Kapisoda nisu mogli da prihvate da budu privilegovani, te su i oni zajedno sa mnom iz moralnih razloga oti{li na Biro umesto da, {to je unazad 50 godina praksa, kao nagradu prihvate boqi poloàj u okviru sistema. To je bilo davne 1988. godine. Ve} slede}e 1989. svi smo krenuli u svoje privatne poslove. Ja sam raskrstio sa p~eliwim proizvodima i krenuo u privatan posao sa nau~nom opremom. Zajedno sa ocem otvaram preduze}e LHD Chemtec p.o. koje i danas postoji ali trguje pod imenom Labtron d.o.o. I tu po~iwe Rotari za one koji ne znaju. zgleda da sam jedan od glavnih I „krivaca” za to {to Rotari klub Beograd postoji u ovom obliku i to samo zahvaquju}i spletu okolnosti. Poznavao sam Branka Danilovi}a, tako|e jednog od osniva~a kluba, koji je sa Jovanom Zdravkovi}em, Dimitrijem Xambazovi}em, Petrom Pop - Stefanijom traìo pravnika koji bi obavio registraciju Rotari kluba Beograd. Tako sam ih povezao sa mladim advokatom Draganom Brajerom. Spoj Branka Danilovi}a i Dragana Brajera je zna~io i po~etak pri~e o Rotari pokretu u Srbiji kakav svi poznajemo. Sticajem okolnosti bio sam veza, iako u po~etku potpuno nezainteresovan za tu pri~u. Pou~en prethodnim iskustvima ne ukqu~ujem se u inicijativu, ra~unam gledaj svoja posla. Ipak nakon neobaveznog pra}ewa aktivnosti oko Rotarija 1990. po~eo sam da prisustvujem sastancima, a to druèwe se pokazalo kao izuzetno lepo. Te godine sam se i aktivirao u radu Rotari kluba i zajedno sa

7 3

Rot06-09:Rot06-09.qxd

2.11.2012

19:02

ostalim osniva~ima doprineo da se on i osnuje. Da je Rotari sudbonosna odluka pokazuje i ~iwenica da 1992. zajedno sa jo{ 16 ~lanova Inicijativnog odbora Rotari kluba Beograd osnivamo na Malti preduze}e Krug International Ltd. Ovo preduze}e sam 1993. godine otkupio od ostalih osniva~a i ono i daqe uspe{no posluje pod mojim rukovo|ewem. Nekako paralelno sa novim poslovnim po~etkom ra|aju mi se 1989. godine sin Milo{ i }erka Jelena 1991. Ta dva doga|aja zajedno sa novim poslom koji zapo~iwem i osnivawem Rotari kluba Beograd su definitivno motivi{u}a prekretnica u mom `ivotu, koji ~ine da moj `ivot danas izgleda ovakav kakav jeste. Rotari mi je pomogao da prevazi|em kulturolo{ki jaz pro{losti i sada{wosti i otvorio poglede ka budu}nosti.

Page 3

OBELE@AVAWE 130. GODI[WICE SRPSKO-JAPANSKIH ODNOSA Povodom proslavqawa 130. godi{wice od prve zvani~ne korespondencije i uspostavqawa prijateqskih odnosa izme|u Japana i Srbije, Srpsko-japansko dru{tvo, u saradwi sa ambasadom Japana, priredilo je u subotu, 8. septembra sa po~etkom u 14h u Centru za kulturu i sport [umice, manifestaciju u okviru je odr`ana demonstracija tradicionalnih japanskih borila~kih ve{tina „Mei|i-|ingu”, projekcija filma o Mei|i hramu i muzi~ki program. Na sve~anosti su u~estvovali sledbenici „Mei|i-|ingu”, hrama Mei|i, koji su kroz demonstraciju japanskih borila~kih ve{tina upoznali publiku sa va`nim delom japanske tradicije i zna~ajem duhovne strane borila~kih ve{tina u woj. U okviru muzi~kog programa, japanska muzi~arka Juki Mimura je na tradicionalnom japanskom instrumentu - koto, u pratwi Mi{ka Plavog (harmonika) i Miladina Stojkovi}a (kontrabas) izvela dve numere japanske tradicionalne muzike. Ove godine obele`ava se i sto godina od smrti japanskog cara Mei|ija (1912.), koji se zalagao za modernizaciju i otvarawe Japana prema svetu. Upravo nakon prve razmene zvani~nih nota izme|u cara Mei|ija i kraqa Milana I Obrenovi}a, pre 130. godina, zapo~eli su prijateqski odnosi izme|u Japana i Srbije, koji postaju tradicionalno dobri, a koji se i daqe unapre|uju kroz uspe{nu saradwu i me|usobnu podr{ku naroda Japana i Srbije í

Predsednikovawe u rotarijanskoj 2004-2005. godini me je nau~ilo da je upravqawe organizacijom u kojoj je ve}ina boqa od tebe, veliki izazov a jo{ vi{e ~ast, posebno ako uspe{no zavr{i{ svoj zadatak. Vo|ewe kluba nije nimalo naivna stvar. U klubu si na ~elu grupe qudi od kojih je svaki isto tako dobar kao i ti. Zato sam postavio sebi male ali ostvarqive zadatke i na kraju sam uspeo da ih ispunim. I na kraju sve konflikte koje sam opisao i doìveo, te{ko bih prevazi{ao bez Rotari filozofije. A sve je ustvari jednostavno! Prosvetqewe dolazi kroz ~etiri pravila koja se mogu pro~itati na zadwoj strani ovog lista. Nije potrebno da se znaju napamet. Potrebno je samo ìveti u skladu sa wima. I na kraju kad pogledate unazad pitate se koliko vam je prijateqa ostalo. Kada }ete ih videti. Rotari je to re{io jednostavno. Svakog ~etvrtka vide}u svoje prijateqe, ispri~ati im svoju pri~u, a oni meni wihovu. A uradi}emo i poneko dobro delo i sluìti za dobrobit na{e zajednice í

Prof. Dr Aleksandar Gaji} Predsednik Skup{tine SJD

Prof. Dr Dragan Popovi} Predsednik SJD

MARKING OF THE 130TH ANNIVERSARÙ OF SERBIAN-JAPANESE RELATIONS On the occasion of celebrating the 130th anniversarÚ of the first official correspondence and establishing friendlÚ relations betÞeen Japan and Serbia, Serbian-Japanese SocietÚ, in cooperation Þith the EmbassÚ of Japan, organized a celebration that Þas helt in the Center for Culture and Sports [umice on 8 September, 2012. The program included traditional Japanese „Meiji-Jing” martial arts performance, a film about Meiji Temple and music performance. The ceremonÚ Þas attended bÚ folloÞers of the „Meiji-Jing”, Meiji Temple, Þho through a demonstration of Japanese martial arts made audiences more familiar Þith the important part of Japanese tradition and the importance of the spiritual side of martial arts in it. In the music program, the Japanese musician Ùuki Mimura plaÚed the traditional Japanese instrument - koto. Accompanied bÚ Mishka Blue (accordion) and Miladin Stojkovic (bass) she performed tÞo traditional Japanese songs. This Úear marks the one hundred Úears since the death of the Japanese Emperor Meiji (1912), Þho advocated for the modernization and the opening of Japan to the Þorld. EÚactlÚ after the first official eÚchange of letters betÞeen Emperor Meiji and King Milan I Obrenovic, 130 Úears ago, began a friendlÚ relationship betÞeen Japan and Serbia, Þhich has traditionallÚ become good, and further being improved through successful cooperation and mutual support among the people of Japan and Serbia í

Rot06-09:Rot06-09.qxd

2.11.2012

18:59

Page 4

INTER COUNTRÙ COMMITTEES D2483 Nastanak • Program RotarÚ International za izgradnju stalnih veza me|u dràvama • Prvi ICC (Nema~ka-Francuska) nastao izme|u dva rata, zvani~no osnovan 23. maja 1950. u Strazburu. Prva inicijativa: bratimljenje klubova Lil i Keln • ICC je evropska tekovina u RI • Danas postoji preko 150 ICC Uloga • ICC ima ulogu stalnog koordinatora zajedni~kih aktivnosti klubova u dràvama i distriktima delovanja • Odràva i razvija me|u-distriktne odnose u dràvama delovanja • Naj~e{}e aktivnosti: stvaranje bratskih klubova, razmena mladih (Ùouth EØchange), studijska putovanja u pojedinim profesijama, razmena poseta rotarijanaca dveju zemalja, koordinira projekte Srbija/Crna Gora Spisak ICCs 2011-12 1. Srbija-Nema~ka-[vajcarska/Lihten{tajn 2. Srbija-Hrvatska 3. Srbija-Bugarska 4. Srbija-Rumunija 5. Srbija-Izrael 6. Srbija-Gr~ka 7. Srbija-Ma|arska 8. Srbija-Slovenija 9. Srbija-Rusija 10. Srbija-Italija 11. Srbija-Velika Britanija 12. Srbija-Slova~ka • Bez izve{taja o aktivnostima u prethodnom periodu; odbijanje svake komunikacije unutar D 2483 • Izve{taj podnet na godi{njem me|unarodnom skupu ICC u Bangkoku 5. maja 2012. Srbija u izve{tajima drugih ICC za 2012-13 • ICC National Coordinator SÞitzerland DG Hans Bütikofer SÞitzerland/FL - Serbia - Montenegro: Cultural travel invitation 2012 to all SÞiss Rotarians • Gianni Jandolo ICC National Coordinator ItalÚ 2011-2012 neÞ ICCs: EgÚpt, Latvia. Serbia to eÚchange delegates Þith ItalÚ to possiblÚ form a neÞ ICC Izve{taj Srbija ICCs 2011-12 NeÞ projects or activities since the last meeting • PaÚ and built several houses for victims of earthÜuake in Kraljevo, • Video games and educational movies for deaf children 29 • Arrange public parks to make it nicer and more useful, • Help to the children Þho Þait on transplantion of organs and financing Þork of their office together Þith building of rooms for sliping of their parents • Together meeting of near 20 Serbain and Bulgerian clubs in Pirot-Serbia. Important activities in progress • Preparing of conference in Beograd in June „HoÞ can RotarÚ Contribute to Peace in the Balkan Region” Þith presence of president of RI Banerge, high RI officers, governers, officers and representatives from all Balkan countries and guests from all over the Þorld o Return meeting of Bulgerian and Serbian clubs in Bulgeria

• Meeting Þith Slovenian Rotarians in Maribor on 9. 3. 2012. and signing of agreement about future cooperation of Serbian and Slovenian ICCs • Meeting with Hungarian Rotarians in Szeged on 25. 3. 2012. and signing of agreement about future cooperation of Serbian and Hungarian ICCs, • Visit to Serbia of a big group of Rotarians from GermanÚ and SÞitzerland in June • Second visit to Singapore Rotarians in April and preparing of Serbia - Singapur ICC • Visit to Hong Kong Rotarians and preparing of Serbia Hong Kong ICC • Second meeting Þith TaiÞan Rotarians and preparing of humanitarian and bussines relations and preparing of Serbian - TaiÞan ICC Stvarno stanje ICCs 2012-13 Srbija/Crna Gora 1. Srbija-Nema~ka-[vajcarska/Lihten{tajn Odluka District Leadership Team-a da u 2012-13. zapo~ne formiranje jo{ devet ICC: Srbija-Italija, Srbija-Austrija, Srbija-Ma|arska, SrbijaRumunija, Srbija-Hrvatska, Srbija-Rusija, Srbija-Velika Britanija, Srbija-[vedska i Srbija-Izrael Srbija/Crna Gora ICCs 2012-13 • Za nosioce inicijative-predsednike ICC u osnivanju imenovani su: Branislav \urkovi}, RK Singidunum - Italija Joèf îko{, RK Subotica - Ma|arska Lazar Markovi}, RK Subotica - Hrvatska @ivorad Lazi}, RK Veliko Gradi{te - Rumunija Predrag Tomi}, RK Stari grad - Rusija Vojislav Miti}, RK Ni{ - Velika Britanija Hans Jarvestam, RC International - [vedska Ruben Fuks, RK Zemun - Izrael Nije odre|en predsednik za ICC Srbija-Austrija Za predsednika ICC Srbija-Nema~ka-[vajcarska izabran je Aleksandar Hadì-RK Novi Sad Preporuke RI • Podsti~u se klubovi i distrikti da stvaraju ICCs da bi pove}ali u~e{}e u programima Rotari fondacije, naro~ito u Maching Grants projektima • Finansiranje ICC je nezavisno od finansija u RI. Mali iznosi za nu`ne tro{kove mogu se alocirati iz distriktnih sredstava. Svaki ICC svoje aktivnosti treba da finansira iz sopstvenih sredstava (klubovi, pojedinci, itd.) Artur Demek ICCs National Coordinator Serbia and Montenegro D 2483 Leadership Committee Meeting

ZLATNI JUBILEJ Rotari klub Beograd dobio je od bratskog kluba Colombo, Sri Lanka, informaciju da su 21. septembra ove godine imali zadovoljstvo da proslave zlatni jubilej PDG Muni Kundanmal koji je njihov ~lan 50 godina! Iskrene ~estitke!

Rot10-11:Rot10-11.qxd

3.11.2012

13:59

Page 1

OD 24. 08. DO 03. 09. 2012. GODINE ODR@ANO PUTOVAWE KROZ SRBIJU ZA MLADE ROTARIJANCE

SRPSKI ROTARI I ROTARAKT DOBILI SU NOVE AMBASADORE Deset ~lanova svetskog Rotarakta iz Rusije, Argentine, Poqske, Ma|arske, Azerbejxana, Hrvatske, Gr~ke, Ukrajine i Turske proveli su 12 nezaboravnih dana u Srbiji, svakodnevno putuju}i i upoznavaju}i nove predele na{e zemqe. utovawe je po~elo u Beogradu P u petak, 24.08., kada su svi gosti stigli u na{u prestonicu. Iste ve~eri smo otplovili do vikendice na Dunavu blizu Pan~eva, gde su doma}ini, ~lanovi Rotarakt kluba Pan~evo, organizovali ve~eru dobrodo{lice. Nakon upoznavawa sa gostima, dobar provod i vesela atmosfera bili su zagarantovani do kraja puta! Naredni dan smo proveli u obilasku centra Pan~eva, poseti galeriji naivne umetnosti u Kova~ici, muzeju i rodnoj ku}i Mihajla Pupina. Nakon ru~ka, put smo nastavili za Novi Sad gde smo zahvaquju}i ~lanovima Rotarakt kluba Novi Sad upoznali grad i pokazali gostima za{to je u Srbiji odli~an no}ni provod zagarantovan. Slede}e jutro put je nastavqen ka Subotici i Pali}u gde su nas ugostili ~lanovi Rotarakt kluba Subotica, upoznali nas sa istorijom i kulturom svog grada. U ponedeqak ujutru krenuli smo za Beograd i tog dana posetili Beli dvor, Hram Svetog Save gde nam je ukazana jedinstena ~ast da se popnemo do samog vrha Hrama, a nakon toga obi{li smo Narodnu skup-

MISLI U BOJI

SOKRAT gr~ki filozof (04. 06. 470 - 399 p.n.e.)

{tinu, Ta{majdanski park, centar grada i Kalemegdan. Uve~e smo organizovali ve~eru u Skadarliji gde su na{i gosti upoznali ~lanove svih Rotarakt klubova iz Beograda,

U subotu smo se vratili za Beograd. Tog dana je bila organizovana servisna humanitarna akcija zajedno sa NURDOR-om, Udru`ewem roditeqa dece obolele od raka. Na{i gosti su u~estvovali u akciji i na taj na~in se upoznali sa radom lokalnih Rotarakt klubova. Dogovoren je i nastavak ove akcije u wihovim zemqama. Uve~e je Rotari klub Beograd ^ukarica bio doma}in ve~ere gde su prisustvovali i ~lanovi ostalih beogradskih Rotari klubova. Posle toga, gosti su oti{li na Foam fest u Beogradsku Arenu. edeqa je bila rezervisana N za opu{tawe, sumirawe utisaka ovog jedinstvenog pu-

a provod je nastavqen na beogradskim rekama. U utorak put je nastavqen ka Kraqevu. Zahvaquju}i Rotari klubu Kraqevo na{i gosti su splavarili Ibrom, obi{li manastir @i~u i upoznali centar grada. okom srede i ~etvrtka, doma}ini Serbia trip-a su bili Rotarakt T klub Ni{ i Rotarakt klub Ni{ Naissus ~iji ~lanovi su se potrudili da u najboqem svetlu predstave svoj grad. Zahvaquju}i wihovim mentorskim Rotari klubovima obe ve~eri su na{i gosti imali priliku da u`ivaju u obilnim ve~erama uz odli~an provod. U petak ujutru smo krenuli za Proklupqe gde su nas ugostili ~lanovi Rotarakt kluba Prokupqe, obi{li smo grad, Prolom bawu, a no}na poseta \avoqoj varo{i je na na{e goste ostavila neverovatan utisak.

tovawa i ispara}aj na{ih gostiju. Neki od wih su produìli svoj boravak u Beogradu u èqi da {to boqe upoznaju na{u prestonicu. ^lanovi Rotarakt klubova Beograd, Beograd Centar i Beograd Dediwe su jo{ jednom dokazali da smo odli~ni doma}ini. Organizaciju ovog putovawa osim navedenih Rotarakt klubova, podràli su i slede}i Rotari klubovi: - RK Beograd - RK Beograd Stari Grad - RK Beograd Centar - RK Beograd Metropolitan - RK Beograd Singidunum - RK Beograd Skadarlija - RK Beograd ûkarica - RK Beograd Sava - RK Novi Sad Petrovaradin - Fru{ka gora - RK Kraqevo - RK Sremska Mitrovica - RK Pan~evo - RK Subotica - RK Vaqevo - RK Ni{ i - RK Ni{ Naissus Plan je da ova akcija postane tradicionalna, da nam svako leto u posetu dolaze mladi qudi iz svih krajeva sveta i da se naredne godine ukqu~i jo{ ve}i broj klubova iz Srbije Ă Srda~no, Sawa @ivanovi}

Rot10-11:Rot10-11.qxd

2.11.2012

19:05

Page 2

PORUKA PREDSEDNIKA RI

ZA SVU DECU KOJA SU RO\ENA 1950, 1960, 1970, 1980...

OD PRE JEDNOG VEKA

Pre`iveli smo i ro|eni normalni iako su na{e majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pu{ile i radile do zadweg dana trudno}e i nikad nisu bile testirane na dijabetes. U to vreme nisu postojala upozorewa u stilu „~uvati daleko od doma{aja dece” na bo~icama sa lekovima, vratima i ormarima. Mi, kada smo imali 10 i 11 godina nismo nosili pampers pelene i pi{kili u krevet. Kao deca, vozili smo se u autiomobilima bez pojasa i vazdu{nih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na ro{ulama. Pili smo vodu iz creva za zalivawe ba{te a ne iz plasti~nih fla{a kupqenih u supermarketu. Delili smo fla{icu kokte sa na{im drugovima i NIKO nije umro zbog toga. Lizali smo mle~ne sladolede, jeli beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada bile pune {e}era, ali nismo bili debeli zato {to smo se STALNO IGRALI NAPOQU. Izlazili smo iz ku}e ujutru i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici, `murke, planova, klisa, klikera, partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca i svega ostalog {to je samo de~ija ma{ta bila u stawu da smisli.

Glenn C. Mead

Ako u narednom periodu, pohlepa, luksuz, i sebi~nost dovedu do propasti zajednice ~iji smo danas sre}ni pripadnici, usred takve jedne socijalne olupine, tu }e se uvek na}i oni koji veruju u naporan rad, ~ast i bratsku qubav - rotarijanci.

Rotari klub nam pru`a priliku koju nam nijedan dru{tveni, politi~ki, ili specijalizovani poslovni klub ne}e dati. Snagu humanosti, zalagawe za pojedinca, osloba|awe od stega, budi originalnost, izvla~i skrivene mo}i iz svakoga i tera ga da uradi najboqe tako {to mu ukazuje puno poverewe, jednom re~ju izvla~i ono {to je najboqe u pojedincu slu`ewe, ali ne sebi, ve} drugima í

Predsednik RI 1912/13 ^lan RC Filadelfija, Pensilvanija, SAD

Neretko, niko nije mogao da nas na|e po celi dan.

ROTARI KLUB SVOME GRADU

I nikad nije bilo problema...

A VREME IDE…

Provodili smo cele dane prave}i trokolice od otpada iz podruma, spu{tali se niz ulice zaboravqaju}i da nismo napravili ko~nice. Nakon nekoliko padova, slomqenih prstiju i modrica, kolena u krastama, nau~ili smo kako da re{imo problem.

Hingham, tridesetak kilometara ju`no od Bostona na obali okeana. Jedna od prvih naseobina doseqenika u Ameriku. Sada je malo i vrlo prosperitetno mesto gde je maksimalno mogu}e sa~uvan originalni izgled.

Mi nismo imali imaginarne prijateqe ni probleme sa koncentracijom u {koli. Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali {kolskog psihologa i sociologa pa smo ipak zavr{avali nekakve {kole. Nama nisu prodavali drogu ispred {kole. Osim semenke, vru}e kestewe i kuvani kukuruz.

Padali smo sa drve}a, znali se pose}i na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku, ali na{i roditeqi nikada nisu i{li na sud zbog toga. Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu godinu i sve smo to preìveli bez posledica! I{li smo biciklom ili pe{ice do prijateqeve ku}e, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u wihovu ku}u da se druìmo i budemo zajedno! Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditeqi nisu pla}ali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su ~esto stroìji nego sam zakon! Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu ku}u i jednu porodicu. MI SMO IMALI DRUGOVE I DRUGARICE I MI SMO I[LI NAPOQE DA SE DRU@IMO S WIMA! (MAMA, MOLIM TE, MOGU LI JO[ SAMO PET MINUTA?)

(Foto: Mladen Veqi})

HERAKLIT anti~ki filozof (535- 475 p.n.e.) MISLI U BOJI

Mi nismo imali PlaÚstation, Nintendo, æ-boØ, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televizoru (samo dva), nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, ra~unare, Internet, chat rooms.

Posledwih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji ~ove~anstva Na{e generacije su proizvele najboqe izumiteqe i nau~nike do danas. Imali smo slobodu, pravo na gre{ke, uspeh i odgovornost. I nau~ili smo da `ivimo s tim! í

Rot12-13:Rot12-13.qxd

2.11.2012

19:10

Page 1

MESECOSLOV

NOVEMBAR 2012.

NOVEMBAR je izabran za mesec ROTARI FONDACIJE. Klubovi i Distrikti obra}aju posebnu pa`wu na programe Rotari Fondacije i ~esto prikupqaju dodatna sredstva za Fondaciju, promovisawem davawa priloga za PAUL HARRIS FELLONĂ&#x2122;'S.

1813. u Wegu{ima, Crna Gora, ro|en Petar (Rade) Petrovi} - Wego{, crnogorski vladar i pesnik. Poloìo je temeqe moderne crnogorske dràve, ustanovio izvr{nu vlast i senat, organizovao sudove. Osnovao je prvu osnovnu {kolu i {tampariju. Napisao GORSKI VIJENAC, LUÂ MIKROKOZMA, LA@NI CAR []EPAN MALI...

RK NI[ KONSTANTIN VELIKI

RK PROKUPQE PROSLAVA OSNIVAWA KLUBA

2 3 4 5

RK LOZNICA PROSLAVA OSNIVAWA KLUBA 1956. Vlada Ma|arske odbacila ~lanstvo u Var{avskom paktu i zatra`ila pomo} Ujediwenih nacija zbog napada sovjetskih trupa.

1960. Xon Ficxerald RK SOMBOR-PORIBQAVAWE Kenedi, postao je najmla|i (43) predsednik u istoriji DAN ^ISTOG VAZDUHA SAD. 2010. u no}i (01,56 h) Kraqevo i okolinu zadesio je katastrofalan zemqotres.

1656. ro|en je u Hegerstonu Edmund Halej, engleski fizi~ar i astronom. Otkrio DAN NAUKE je jednu kometu i ta~no predvideo wen ponovni 1841. osnovano je Dru{tvo nailazak. (Halejeva kometa, srpske slovesnosti. vidqiva svakih 76. godina). Na{e pokolewe videlo je kometu 1986. godine.

RK BEOGRAD SAVA PROSLAVA OSNIVAWA KLUBA 1918. Srpska vojska oslobodila Zemun.

PET GODINA RK BEOGRAD ^UKARICA

6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

DAN URBANIH REGIJA 1893. u Petrogradu je umro Petar Iqi~ ^ajkovski, jedan od najve}ih ruskih kompozitora 19. veka.

1930. Jugoslovenski vajar svetskog glasa Ivan Me{trovi} spomenik Zahvalnosti Francuskoj poklonio je Beogradu. Spomenik je postavqen na Kalemegdanu i Me{tar ga je izvajao u znak prijateqstva sa narodom Francuske u toku Prvog svetskog rata. 1915. Tokom povla~ewa srpske vojske, prvi put je, u ratnim uslovima, izvr{en prevoz bolesnika vazdu{nim putem, sa leteli{ta kod Kosovske Mitrovice. Me|u bolesnicima se nalazio i Slovak dr Milan [tefanik, docniji prvi ministar vojske ^ehoslova~ke Republike.

1938. u Nema~koj je po~eo veliki progon Jevreja u ,,kristalnoj no}i''. U Moskvi je streqano 18 komunista u izmi{qenom su|ewu i sa la`nim optu`bama.

1899. umro je srpski grafi~ar i litograf Anastas Jovanovi}.

1970. umro je francuski predsednik i general [arl De Gol.

10 GODINA RK KRU[EVAC RK ZREWANIN LOV NA FAZANE 1938. umro je otac moderne Turske Kemal Ataturk.

ROTARI KLUB BEOGRAD STARI GRAD DOBROTVORNO VE^E 1889. ro|en je indijski dr`avnik Xavaharlal Nehru, jedan od lidera Pokreta nesvrstanih.

1869. otvoren je Suecki kanal, najve}i morski kanal na svetu, dug oko 160 kilometara.

1492. Kristofor Kolumbo (Kristobal Kolon), {panski moreplovac i istra`iva~, tra`e}i put za Indiju, otkrio je Antile i iskrcao se na obalu Portorika.

DAN DETETA 1805. Nakon dvomese~ne opsade srpski ustanici ulaze u Smederevo.

16 17 18 19 20 DAN EKOLO[KIH POKRETA 1917. umro je francuski vajar Ogist Roden.

1830. Belgija je stekla nezavisnost.

1729. u Moskvi je ro|en ROTARI KLUB ZAJE^AR ruski vojskovo|a Aleksandar PROSLAVA OSNIVAWA Vasiqevi~ Suvorov. Imao je KLUBA ove titule i zvawa: Kwaz 1632. u Amsterdamu je Italijanski, grof Rimske ro|en holandski filozof imperije, Aleksandar Baruh Spinoza. Bio je Vasiqevi~ Suvorovkriti~ar Biblije i Rimni~ki, Generalisimus jevrejskih religioznih ruskih suhoputnih i morskih kwiga. trupa, feldmar{al Ruske, Austriske i Sardinske Vojske, grand Sardinske kraqevine, princ DAN BORBE PROTIV kraqevskoga doma... TRGOVINE KRZNOM

21 22 23 24 25

1783. bra}a Mongolfije sagradila balon i tri dobrovoqca preletela su Pariz za 25 minuta.

1976. umro je francuski pisac Andre Malro.

1826. ro|en je Jovan \or|evi}, osniva~ Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu.

RI MIROVNI FORUM U BERLINU

26 27 28 29 30

1942. u Biha}u, Bosna i Hercegovina, osnovan je AVNOJ - Antifa{isti~ko Ve}e Narodnog Oslobo|ewa Jugoslavije.

12 2

DAN UZDR@AVAWA OD KUPOVINE

1890. osnovan je Nobelov nagradni fond.

1950. u Beogradu je osnovan Muzej pozori{ne umetnosti.

1874. u Blenhajm - Palasu ro|en je engleski politi~ar, 1943. u Jajcu, Bosna i Hercegovina, odràno je dràvnik, pisac, slikar i Drugo zasedawe AVNOJA. nobelovac Vinston êr~il. Jedna od najpoznatijih li~nosti 20. veka

Rot12-13:Rot12-13.qxd

2.11.2012

19:11

Page 2

MESECOSLOV

DECEMBAR 2012.

DAN BORBE PROTIV SIDE RK BEOGRAD SKADARLIJA PROSLAVA OSNIVAWA KLUBA

DECEMBAR je mesec posve}en PORODICI.

2009. u Beogradu je odr`an „Festival nauke”. Mladi su ~ekali u duga~kom redu da u|u i vide prezentaciju 300 nau~nika iz 28 nau~nih oblasti.

1898. Skup{tina Srbije usvojila je predlog o osnivawu Univerziteta u Beogradu.

2 3 4 5 6

1869. u Novom Sadu ro|en je 1868. umro je srpski junak Slobodan Jovanovi}, Uzun Mirko Apostolovi}. najzna~ajniji srpski pravni teoreti~ar 20. veka.

15 GODINA RK KRAGUJEVAC 1965. Vaseqenski patrijarh Atenagora I i papa Pavle VI 1882. u Beogradu je osnovano 1990. vo|a pokreta ukinuli su me|usobnu „Solidarnost” u „Gra|anskoj kasini” ekskomunikaciju dve crkve Srpsko novinarsko dru{tvo. Leh Valensa pobedio je kojom je 1054. godine po~eo na predsedni~kim izborima Prvi predsednik bio je raskol dveju hri{}anskih u Poqskoj. pesnik Laza Kosti}, crkava. blagajnik Kosta Tau{anovi}, a kwi`ni~ar PeraTodorovi}.

DAN VOLONTERA

1952. osnovan je Muzej Nikole Tesle u Beogradu.

1941. po~ela je protivofanziva Crvene armije protiv Nemaca koji su stigli na 25 kilometara od Moskve.

DAN QUDSKIH PRAVA

DAN PLANINA

1926. U Beogradu je umro srpski dr`avnik i politi~ar Nikola Pa{i}.

1843. u Klausthalu, Nema~ka, je ro|en nau~nik i lekar Robert Koh, koji je 1882. godine otkrio bacil tuberkuloze.

7 8 9 10 11 1806. srpski ustanici napali su beogradske kapije i pomo}u lukavstva Konde Bimba{e osvojili ih. Kroz Stambol kapiju u beogradsku varo{ je prodrlo 3000 ustanika na ~elu sa Vasom ^arapi}em. Kroz Vidin kapiju je u{ao Stanoje Glava{ na ~elu kolone od 2000 qudi. Kalemegdanska tvr|ava je osvojena po~etkom 1807. godine.

DAN EKONOMSKOG FAKULTETA U BEOGRADU

1916. ubijen je ruski monah i pustolov Grigorij Raspu}in koji je, kao tobo`wi vidovwak i ~udotvorac, uspeo da se nametne kao osoba od poverewa posledwem ruskom caru Nikolaju II i wegovoj `eni, carici Aleksandri.

12 13 14 15 16

1958. umro je srpski nau~nik svetskog glasa Milutin Milankovi}.

1911. norve{ki istra`iva~ Roald Amundsen postao je prvi ~ovek koji je stigao na Ju`ni pol.

1538. papa Pavle III iz 1808. Skup{tina u Beogradu rimokatoli~ke crkve donela je Ustavni akt kojim iskqu~io je engleskog 1903. ameri~ko - panamskim se Kara|or|e sa svojim kraqa Henrija VIII, koji se ugovorom zona Panamskog zakonitim potomstvom prethodno proglasio kanala stavqena je priznaje za vrhovnog poglavarem anglikanske pod kontrolu SAD stare{inu. crkve. uz godi{wu rentu.

1904. u Beogradu je ustanovqena lekarska slu`ba Hitne pomo}i.

17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 1912. u Ni{u je osnovano srpsko vojno vazduhoplovstvo pod nazivom Vazduhoplovna komanda.

1858. ro|en je italijanski kompozitor \akomo Pu~ini.

1832. Francuska je zauzela Antverpen i prisilila Holandiju da prizna nezavisnost Belgije.

1822. u Dolu, Francuska, ro|en je franuski biolog i fiziolo{ki hemi~ar i pronalaza~ vakcine protiv besnila Luj Paster.

1923. u Parizu je umro Aleksandar Gistav Ajfel 1835. umro je Filip (Efel), francuski in`ewer Vi{wi}, srpski slepi i konstruktor Ajfelove guslar i pesnik od koga je kule u Parizu i autor Vuk Karaxi} zapisao unutra{we konstrukcije najvi{e pesama. Kipa Slobode na ulazu u wujor{ku luku.

1922. osnovan je SSSR, prva socijalisti~ka dr`ava u svetu.

1879. ro|en je sovjetski predsednik Josip Visarionovi~ Xuga{vili Staqin.

1643. u Vulstorpu je ro|en engleski fizi~ar, matemati~ar i astronom, Isak (Ajsak) Wutn. Osniva~ matemati~ke fizike, nau~nik koji je 1687. godine otkrio prirodni zakon op{te gravitacije.

1972. umro je biv{i ameri~ki predsednik Hari Truman.

27 28 29 30 31 1992. umro je crnogorski pisac Mihailo Lali}.

1938. u Indijanapolisu u SAD prvi put je zvani~no uveden test na alkohol za voza~e.

SRE]NA VAM OVA GODINA NOVA!

20 3 13

Rot14-26:Rot14-26.qxd

2.11.2012

19:41

Page 1

JEDNA MALA ALI BOGATA BIOGRAFIJA ROTARÙ CLUB RICCONE CATTOLICA, RIMINI, ITALIA

PITTORE DU[AN JOVANOVI]

Slikar Du{an Jovanovi} (1949) je ro|en u Beogradu, gde je zav{io Srednju {kolu za grafi~ki dizajn, Akademiju likovnih umetnosti u klasi profesora Radenka Mi{evi}a i post-diplomske studije sa specijalizacijom PORTRET. U~estvovao je na preko tri stotine samostalnih i kolektivnih izlo`bi, u na{oj zemlji i inostranstvu. Izlagao je u Beogradu, Tuzli, Rijeci, Kor~uli, Zagrebu, Riminiju, Ricconeu, Milanu, Veneciji, Modeni, Rimu, Macherati, Diseldorfu, Ulmu, Hamburgu, @enevi, Njujorku, Gracu, Kanu, Parizu... Dobitnik je {kolskih, gradskih, republi~kih i me|unarodnih nagrada i priznanja, registrovan umetnik u mnogim ~asopisima i enciklopedijama za likovnu umetnost. Portretisao je mnoge poznate li~nosti - Josipa Broza, generale Nikolu Ljubi~i}a i Ivana Go{njaka, Rahelu Ferari, Lu~ana Pavarotija, Enca Ferarija, Paninija, Finija, Artura Menghija, Roberta Favera, Betina Kraksija… Po~eo je da se bavi slikanjem jo{ kao de~ak u Likovnoj sekciji Doma pionira Beograda (u Knez Mihailovoj ulici broj 9), u ateljeu pedagoga Ivanke Luki} [otre - drugarice [ane, gde je zajedno stvarao i dru`io se sa Du{anom Glu{cem, Goranom Gvardiolom, Svetlanom Vasiljev, Tanjom Tru{in, Mi{om ^olovi}em i ostalim darovitim de~acima i devoj~icama koji su ostavili trag u na{oj likovnoj kulturi. Sve do 1990. godine bio je aktivan u kulturi grada Beograda kao slikar, scenograf u pozori{tu, organizator scenografije i koreografije za modne revije, aktivan u~esnik na izlo`bama ULUSa.

Veliki su njegovi doprinosi na raznim akcijama i aukcijama za raznu pomo} deci i bolesnima u celoj Srbiji. Danas ìvi i radi u Riminiju, Italija, ~lan je Rotari cluba RICCONE CATTOLICA i kao pravi rotarijanac nije prestao da pomaè deci Srbije zajedno sa srpskim Rotari klubovima: sa Rotari klubom Beograd i Draganom Brajerom napravljen je drugi Matching Grants program za pomo} hendikepiranoj deci, sa Rotari klubom Beograd Singidunum i Ka}om Lazarevi}, a u saradnji sa „Na{om Srbijom’’, organizovao je koncert u Italiji sa orkestrom „Sveti \or|e’’, dao doprinos u prikupljanju 40 000 evra za mese~nu pomo} od godinu dana za dvadeset petoro dece. Svakim dolaskom u rodni grad donosio je poneku novost, sa rotarijancima je dao doprinos za akciju u Sreda~koj ulici, predstavio na{eg uvaènog rotarijanca, slikara i grafi~ara prof. Branka Milju{a. Trenutno, maestro Du{an priprema u saradnji sa Rotari klubovima iz Italije i Rotari klubom Ni{ Centar i biv{im Guvernerom na{eg distrikta Vesnom Baltezarevi} akciju oko pripremanja proslave kada }e Ni{, rodni grad rimskog cara Konstantina Velikog biti 2013. godine doma}in svakolikog hri{}anskog sveta i evropske nau~ne javnosti, kada se navr{ava 17 vekova od progla{enja Milanskog edikta, kojim je zabranjen progon hri{}ana, omogu}ena im sloboda veroispovesti i vra}anje oduzetih materijalnih dobara. Tim povodom u Riminiju }e biti organizovana izlo`ba od velikog me|unarodnog zna~aja. Kao rotarijanac Du{an je veoma aktivan u svom Rotari klubu, rade}i na {irenju kulture i njene za{tite. Trenutno priprema veliki koncert za ceo Distrikt koji }e se odràti povodom pomo}i za istraìvanje leka protiv Alchajmerove bolesti. Alchajmerova bolest je naj~e{}i uzrok demencije i prema ve}ini istraìva~a ~ini vi{e od polovine ovih oboljenja. Uzrok se uglavnom ne zna, ali postoje lekovi i mere koji mogu da ublaè tegobe bolesnika. Slikar i rotarijanac Du{an Jovanovi} dobitnik je ~etiri medalje Pol Haris. Sara|uje sa galerijom ROSINI RICCONE i MARESCALCHI, Bolonja í

Sajt: ÞÞÞ.dusanjovanovic.com

DISTRICT 2070

2.11.2012

19:15

Page 2

DATUMI NOVEMBAR 1 - ROTARI KLUB PROKUPQE je ~arterovan / 2008 / 7 - ROTARI KLUB ZREWANIN je ~arterovan /1998/ 8 - ROTARI KLUB ÂÂK je ~arterovan / 2002 / êtvrti ~etvrtak u novembru - S.A.D. - DAN ZAHVALNOSTI 11 - ROTARI KLUB RUMA je ~arterovan / 2008 / 15 - TURSKA REPUBLIKA SEVERNI KIPAR - DAN NEZAVISNOSTI / 1983 / - me|unarodno nepriznata dràva 19 - KNE@EVINA MONAKO - DAN DR@AVNOSTI / Prince of Monaco HolidaÚ / 23 - ROTARI KLUB VAQEVO je ~arterovan / 1996 / 24 - ROTARI KLUB BEOGRAD VRAÂR je ~arterovan / 2010 / 25 - BOSNA /FBIH/ - DAN DR@AVNOSTI / 1943 / - samo u pojedinim delovima Federacije BiH DECEMBAR 1 - REPUBLIKA RUMUNIJA - DAN UJEDIWEWA SA TRANSILVANIJOM /1918 / National DaÚ 6 - REPUBLIKA FINSKA - DAN NEZAVISNOSTI / 1917 / 6 - ROTARI KLUB KRAGUJEVAC je ~arterovan / 1997 / 9 - ROTARI KLUB BIJELO POQE je ~arterovan / 2008 / 11 - ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA je ~arterovan / 2007 / 15 - ROTARI KLUB PODGORICA je ~arterovan /1998/ 16 - ROTARI KLUB SUBOTICA je ~arterovan / 1997 / 16 - ROTARI KLUB NI[ KONSTANTIN VELIKI je ~arterovan / 2006 / 22 - ROTARI KLUB NI[ CENTAR je ~arterovan /1995/ 23 - JAPAN - AKIHITOV RO\ENDAN / 1933 / - Emperor's BirthdaÚ 23 - ROTARI KLUB PQEVQA je ~arterovan /2008 / 26 - REPUBLIKA SLOVENIJA - DAN NEZAVISNOSTI I JEDINSTVA / Independence DaÚ /

AKTIVNOSTI

FONDACIJA „SOLIDARNOST SRBIJE” • Fondacija „Solidarnost Srbije” imala je brojne aktivnosti u proteklom periodu od kojih izdvajamo nov~anu donaciju u iznosu od 50.000 dinara za odlazak u Izrael na terapiju le~enja sa delfinima, de~aku Nikoli [i{ovi}u koji boluje od autizma. • Deca iz Zve~anske 52 i Doma „Mo{a Pijade” dobili su na poklon od Fondacije - 30 karata za humanitarni koncert koji je bio odr`an povodom prikupljanja sredstava za le~enje devojke Tamare. • Donaciju u robi i name{taju od Delta fondacije iz hotela Continental, Fondacija „Solidarnost Srbije” je podelila ustanovama socijalne za{tite sa teritorije Srbije i porodicama u stanju socijalne potrebe. • Tim povodom donacija je uru~ena i Gerontolo{kom centru u Kragujevcu dugogodi{njim suosniva~ima Fondacije koju je primio direktor Gerontolo{kog centra, Vladan Jovanovi}.

• Roba je donirana i Fondu „Humano srce [apca” za 10 korisnika socijalno-materijalno ugroènih porodica. Fondacija je i pre ove donacije imala dobru saradnju sa Fondom „Humano srce [apca” - obez- Ruà Popovi}, direktor Fondacije bedila je sme{taj i „Humano srce [apca” boravak u Vili „Po{tanski dom” - Zadu`bini Lazara Stojadinovi}a u Vrnja~koj Banji za 10 korisnika materijalne pomo}i sa teritorije [apca, kao i sedmodnevni boravak za desetoro dece iz materijalno ugroènih porodica iz [apca u istom objektu. • Fondacija je donirala robu i Centru za socijalni rad Ku~evo, suosniva~u Fondacije, koju je preuzeo direktor Centra, Veroljub Petrovi}. • Donaciju su takodje dobili i Centar za socijalni rad iz Novog Pazara za opremanje novog domskog odeljenja, Udruènje „@ivimo zajedno” i Sindikat zaposlenih u socijalnoj za{titi za objekat na Zlatiboru.

@ivimo zajedno • U okviru manifestacije Dani evropske ba{tine, 24.09.2012. u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda odràno je ve~e na kojoj je predstavljena monografija „Ku}a ljubavi i dobrote” koja je {tampana povodom 45 godina postojanja i rada Fondacije o kojoj su govorili direktor Fondacije Vladimir Ili}, knjièvnik Milo{ Jankovi} i Jovan Janji} direktor izdava~ke ku}e „Prosveta”í MARKO TULIJE CICERON rimski dràvnik i besednik (03. 01. 106. - 07. 12. 43. p.n.e.)

MISLI U BOJI

Rot14-26:Rot14-26.qxd

2.11.2012

19:15

Page 3

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB ^UKARICA

MAGI^NI DORUÂK Dragi prijateqi u rotariju, ova rotarijanska godina je uveliko po~ela i red je da krenemo sa realizacijom projekata koje smo planirali na nivou Distrikta. Ovom prilikom upoznajemo Vas sa jednom zaista predivnom akcijom pod nazivom „Magi~ni doru~ak” koji ve} pet godina uspe{no realizuju Credit Agricole Banka Srbije, Metro Cash and CarrÚ Srbije i nevladina organizacija Banka hrane Beograd. Naime, u periodu od 05 -11. novembra 2012. godine u Metro distributivnim centrima u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kragujevcu i Ni{u }e se organizovati 5. po redu humanitarna akcija sa koje sav prihod ide za kupovinu hrane za 31 osnovnu i sredwu {kolu u Srbiji za decu sa posebnim potrebama. Svi posetioci Metroa u ovom periodu mo}i }e da kupe posebno napravqene pakete po ceni od 250 dinara koji }e se distribuirati {kolama. Po dogovoru sa Credit Agricole Bankom, predlaèmo Vam slede}e na~ine kako se moèmo kao rotarijanci ukqu~iti i pomo}i ovu akciju i to:

HUMANISTI „KOD NE[E” A U SEPTEMBRU Po{tovani prijatelji u rotariju, sa velikim zadovoljstvom `elimo da Vas obavestimo da je i ove godine, peti put po redu, organizovano davanje krvi u kafani „Kod Ne{e” na Belim Vodama u Beogradu. Kultna kafana poznata po izuzetnoj hrani i specijalitetima kao i velikom broju poznatih gostiju postala je mesto koje obara sve rekorde u davanju krvi. Naime, kada su na{i prijatelji prvi put organizovali ovu akciju 2008.godine bilo je 68 davalaca, 2009. godine-186 (prikupljeno 62 litra krvi), 2010. godine-240 (84 litra krvi), 2011. godine-304 (107 litara krvi), a ove godine bilo je ~ak 317 (prikupljeno blizu 140 litara krvi). Posle davanja krvi po tradiciji je obavezno dru`enje, uz specijalitete hrane (srne}i gula{, svadbarski kupus i vo na ra`nju) i bezalkoholna pi}a koji su toga dana besplatni za sve

1. Kupovinom poklon paketi}a vrednosti 250 dinara od strane kluba ili pojedina~no u Metro distributivnim centrima u periodu od 05 -11. novembra 2012. godine (ako svaki klub kupi 10 paketi}a pomo}i}emo ovu akciju sa 600 paketi}a); 2. Uplatom sredstava na humanitarni ra~un Credit Agricole Banke Srbije broj: 330-1000-96, naziv Credit Agricole Banka Srbije-dobrotvorna akcija radi nabavke namirnica za {kole (u slu~aju uplate na ra~un banke molimo Vas da nas o tome obavestite radi evidencije; 3. Donacijom rotarijanaca i prijateqa u vidu bra{na, {e}era, uqa, pirin~a, pa{tete, mesnih narezaka, testenine, margarina, xema i drugih ìvotnih namernica za 11. {kola koje imaju kuhiwe. Ako se opredelite za ovaj vid donacije molimo Vas da kontaktirate Vladimira Mati}a predsednika Komiteta za sluèwe na{eg Distrikta kako bi se zajedno sa predstavnicima Va{eg kluba i Bankom hrane izvr{ila distribucija u {kole. Magi~ni doru~ak je humanitarni projekat posve}en deci i de~jim pravima. Na{a je namera, osim sakupqawa hrane za decu, da skrenemo pa`wu javnosti na ~iwenicu da je siroma{tvo u Srbiji problem koji traì dugoro~ni anga`man svih nas da bi se bar delimi~no ublaìo. Magi~ni doru~ak je projekat osmi{qen da ostane otvoren da primi sve partnere kao i gra|ane koji èle da pomognu na odrìv na~in. Organizuje se dva puta godi{we, u skladu sa {kolskim polugodi{tima i zna~ajno doprinosi poboq{awu stawa u specijalnim {kolama time {to delimi~no re{ava problem gladi kod dece.

Posebno Vam preporu~ujemo da odaberete jedan dan, primera radi subota 10. ili nedeqa 11. novembra 2012. godine kada }ete pozvati ~lanove Va{eg kluba i prijateqe u zajedni~ku kupovinu i dru`ewe u napred navedenim distributivnim centrima Metroa. Ako imate dobre kontakte u lokalnim medijima plasirajte ove informacije i pozovite Va{e sugra|ane da se prikqu~e akciji í Osobe za kontakt: Vladimir Mati}, predsednik Komiteta za slu`ewe Distrikta 2483, tel: 063/236-929, rodafm¿Úahoo.com Brana Li{i}, Credit Agricole Banka Srbija, tel: 064/8363-153, brana.lisic¿creditagricole.rs Sowa Ivani{evi}, koordinator za donatore, tel: 069/1894-999, sowa.ivanisevic¿bankahrane.org

Neboj{a Ne{a Radovanovi}, vlasnik kafane, humanista i Vladimir Mati} davaoce krvi i posetioce. I mi kao rotarijanci pomaèmo ovu akciju bilo kroz li~no davanje krvi, bilo kroz sponzorisanje dela tro{kova ili obezbe|enja marketin{kog materijala. Ovu akciju svake godine jako dobro obeleè i mediji, a poseban pe~at daje na{ poznati glumac Petar Boòvi} kao promoter akcije. Dostavljaju}i Vam ovu informaciju molim Vas da svako u svom klubu sagleda da li ima mogu}nosti da u svom gradu napravi sli~nu akciju i o tome nas obavesti. Za nju Vam treba malo dobre volje i vremena, dobra i poznata kafana u Va{em gradu,rotarijanci - pre svega davaoci krvi kao organizatori i Crveni krst iz Va{eg grada. Molim Vas da kontaktirate Vladimira Mati}a-predsednika Komiteta za sluènje na{eg Distrikta 2483. Za sva pitanja i sugestije na telefon: 063/236-929 ili na e-mail: rodafm¿Úahoo.com. Rotirijanski pozdrav, Vladimir Mati} Predsednik Komiteta za sluènje 2012/13 D 2483-Srbija i Crna Gora

Nikola Obradovi} Distrikt Guverner D 2483-Srbija i Crna Gora

OGLA[AVAJTE SE U NA[EM LISTU

Rot14-26:Rot14-26.qxd

2.11.2012

19:36

Page 4

ROTARI KLUB BEOGRAD ^UKARICA

@IKA NIKOLI] DOBITNIK „ZLATNOG BORA” ZA 2012. GODINU Ovogodi{wa nagrada Turisti~ke organizacije Zlatibora „Zlatni bor” za doprinos razvoju i promociji turizma Zlatibora pripala je novinaru RTS @ivoradu @iki Nikoli}u, ~lanu RK Beograd ^ukarica.

Nagrada je uru~ena u ponedeqak, 03. septembra ove godine u Kongresnom centru „Romanija” na Zlatiboru. Priznawe „Zlatni bor” Turisti~ka organizacija Zlatibora dodequje svake godine kolektivima i pojedincima koji su najvi{e doprineli unapre|ewu turisti~ke ponude Zlatibora í

DRU@ENJE I SLU@ENJE ROTARIJANACA KRAGUJEVCA I KRALJEVA

OBILAZAK SVETILI[TA NEMANJI]A I POMO] SKAUTIMA Izvi|a~i Kragujevca imaju dugu tradiciju kampovanja u Rudnom na Goliji, u op{tini Kraljevo. Organizacija jedno vreme nije postojala, do 2003. kada me je rotarijanac iz ^a~ka Sa{a Spasojevi} animirao da obnovimo izvi|a~e u Kragujevcu. I tako i bi, i danas imam brojnu izvi|a~ku organizaciju sa tri odreda i jednom ~etom. Od ove godine sam se prihvatio i funkcije stare{ine Saveza izvi|a~a Kragujevca, a na Goliji je ovog leta kampovalo 200 dece, od kojih 35 dece iz Versaja kod Pariza. S obzirom da smo mi Kragujev~ani dosta prisutni na ovom delu teritorijie op{tine Kraljevo, eto prilike da se rotarijanci ova dva kom{ijska kluba okupe na jednom lepom dru`enju

sa idejom da slede}e godine ovde kampuju i izvi|a~i i iz Kraljeva i gradova gde imamo bratske klubove (Rumunija, Italija, Velika Britanija). Subota 08. septembar 2012. prelep sun~ani dan. Okupljanje u restoranu SUNCE u Ribnici. Kre}emo putem manastira Gradac „dolinom jorgovana”. U manastiru Gradac primljeni smo od oca Vitalija i monahinja veoma srda~no, obi{li svetili{te koje je zadu`bine kraljice Jelene Anùjske i kralja Uro{a. Na kraju smo se upoznali sa informati~kim projektima koje se razvijaju u ovom manastiru. Rudno. 1200m nadmorske visine. Jedno od mesta u Evropi odakle se najvi{e vide zvezde. Rotarijanci Kraljeva i Kragujevca su najpre obi{li pansion NEBO na Srnja~i, a zatim pored reke Brevine u dolini Sige pored doma izvi|a~a Kragujevca sa me{tanima nastavili druènje uz standardni srpski gastro-socijalni doìvaljaj. Pao je i dogovor da slede}e godine pozovemo klubove iz Srbije da po{alju decu izvi|a~e na letnji kamp u ovim predivnim uslovima. Delatnost u zajednici je jedna od avenija, pa stvaranje nove vredne dece je plemenita akcija za sve rotarijance, jer aktivan boravak u prirodi ima veliki zadatak: unapre|ivanje vaspitanja i radnih navika. Spu{taju}i se obroncima Golije, posle druènja kolona automobila zadovoljnih rotarijanaca do{la je do manastira Studenice, koji je jedan od najve}ih i najbogatijih manastira Srpske pravoslavne crkve, koji se nalazi 39 km od Kraljeva. Duhovno i anagoàvano ispunjen dan koji su zajedno proveli rotarijanci Kraljeva i Kragujevca osta}e za pam}enje, uz predlog me{tana i svih prisutnih da postane tradicionalan í Bratislav Bata Urakovi} Rotari klub Kragujevac

ROTARI KLUB KRALJEVO

U POSETI PRIJATELJIMA 13 - 20. OKTOBRA 2012. GODINE U periodu od 13-20.oktobra 2012.godine realizovan je projekat razmene u~enika iz Kraljeva i Sibiua kao jo{ jedan vid saradnje bratskih Rotari klubova Kraljevo i Sibiu iz Rumunije. Cilj projekta je da se uspostave, o~uvaju i unaprede prijateljski odnosi izmedju u~enika iz osnovnih {kola „Sveti Sava” i „Svetozar Markovi}” iz Kraljeva i gimnazije „Samuel Von Brukenthal” iz Sibiua u Rumuniji. Kontakt su uspostavili nastavnici i direktori obe {kole iz Kraljeva sa nastavnicima i direktorima iz {kole u Sibiu posredstvom Rotari klubova Kraljevo i Sibiu. Izraèna je obostrana èlja za razmenom iskustava u nastavi, kao i upoznavanje u~enika i ostvarenje uzajamnih poseta. Specifi~nost {kole iz Sibiua je {to se nastava izvodi na nema~kom jeziku, a kao drugi strani jezik se u~i engleski jezik. Planirano je da {est u~enika i dve nastavnice iz Sibiu posete {kole u Kraljevu u periodu od 13. oktobra do 20. oktobra 2012. Uzvratna poseta je planirana u toku meseca aprila 2013. godine. U projektu su opisani kriterijumi odabira u~enika kao i ostali neophodni detalji za realizaciju istog. Realizacija prvog dela projekta za {kolsku 2012/13.godinu je podrazumevala svakodnevne aktivnosti: - U~enici i nastavnici iz Sibiu su stigli u Kraljevo 13.oktobra u ve~ernjim ~asovima, a do~eku su prisustvovali u~enici i roditelji doma}ini, nastavnici i direktori {kola doma}ina. Prijem je odràn u O[ „Svetozar Markovi}”. - Slede}eg dana u~enici doma}ini i gosti i nastavnici su prisustvovali obeleàvanju komemoracije u Spomen parku, obi{li su manastir @i~u, a u popodnevnim ~asovima umetni~ki studio „Marinkovi}”. U studiju su u~enici imali priliku da se i sami oprobaju u izradi umetn~kih dela. Prevoz u~enika su obezbedili roditelji doma}ini. - U ponedeljak 15. oktobra 2012. godine uprili~en je obilazak gradskog muzeja i {etnja glavnom gradskom ulicom. U

Rot14-26:Rot14-26.qxd

2.11.2012

19:44

Page 5

popodnevnim ~asovima u~enici gosti i doma}ini su prisustvovali nastavi i po~eli izradu projekta „Moj grad doma}in”. U O[ „Sveti Sava” u~enici su prisustvovali sastanku [kolskog parlamenta. - U utorak 16. oktobra 2012. godine u~enici su obi{li znamenitosti grada (glavni trg, crkvu Svete Trojice, duhovni centar, obalu reke Ibar, itd.) U popodnevnim ~asovima nastavljen je rad na projektu a u~esnici projekta su prisustvovali sastanku [kolskog parlamenta u O[ „Svetozar Markovi}”. Nastavnice su u ve~ernjim ~asovima bile go{}e na sastanku RK Kraljevo i prisutnim ~lanovima su predstavile {kolu u Sibiu i znamenitosti grada. - U sredu, 17. oktobra 2012. godine u~enici su u prepodnevnim satima obi{li fabriku aviona „Aeroeast” u Kraljevu, potom su organizovano obi{li znamenitosti Vrnja~ke Banje. Vlasnik restorana „Sunce” je za sve u~enike i nastavnike priredio ru~ak u svom restoranu. U ve~ernjim satima nastavljen je rad na projektu uz pomo} nastavnika. Istog dana uve~e, svi u~enici su prisustvovali radionici u gradskoj biblioteci na poziv Gordane Timotijevi}, voditeljke radionice. Radionica je vo|ena na nema~kom jeziku. - U ~etvrtak, 18. 10. 2012. godine u~enici su posetili Kulturni centar u Ribnici gde su uzeli u~e{}e u radionici folklora. U popodnevnim ~asovima nastavljen je rad na projektu i pri-

sustvovanje odre|enim ~asovima kao i sportskim aktivnostima u sklopu nastave u {kolama. - Narednog dana u~enici su sadili cve}e u parku kod Doma dru{tvenih organizacija, a neophodan materijal je obezbedilo javno preduze}e „îsto}a”. Popodne je nastavljen rad na projektu. Istog dana posle podne u O[ „Svetozar Markovi}” obavljena je prezentacija projekata u~enika iz obe {kole. Gosti su bili u~enici [kolskog parlamenta, nastavnici iz obe {kole, roditelji doma}ini i predstavnici RK Kraljevo. U~enici {kole „Sveti Sava” i njihovi gosti su svoj projekat predstavili u vidu power point prezentacije znamenitosti grada Kraljeva, panoa sa crteìma i fotografijama u~esnika, umetni~kim fotografijama manastira @i~a i kratkog videa o njihovim aktivnostima tokom posete. U~enici {kole „Svetozar Markovi}” su svoj projekat predstavili u vidu panoa sa crteìma i fotografijama u~esnika projekta i njihovo vi|enje grada, kao i panoa na kojem je prikazan manastir @i~a u tehnici mozaik. Projekti su poklonjeni gostima. Tako|e je prire|ena ve~era u organizaciji {kola doma}ina za sve u~esnike projekta: u~enike goste i doma}ine, njihove roditelje, nastavnike realizatore, direktore, predsednice i dva ~lana RK Kraljevo. - U subotu, 20. 10. 2012. godine u~enici doma}ini i njihovi roditelji kao i nastavnici realizatori ispratili su goste. Time je uspe{no zavr{ena jo{ jedna u nizu akcija koje na{a dva kluba podràvaju. - Projekat je bio veoma zapaèn i medijski propra}en na lokalnoj televiziji í PR KOMITET RK KRALJEVO

SARADWA RK KRAQEVO I RK SIBIU (RUMUNIJA)

DVE NAGRADE ZA ROTARI KLUB KRAQEVO U okviru kratke posete Kraqevu ~lanovi RK Sibiu iz Rumunije u~estvovali su na PROJADI u Ratini i odneli nagradu. Delegacija RK Sibiu iz Rumunije posetila je svoje pobratime u Kraqevu i zajedno sa wima u~estvovala u turisti~ko-sportskoj manifestaciji PROJADA, koja je po {esti put odr`ana u Ratini, jednom od najrazvijenijih sela u op{tini Kraqevo. [esto~lanu ekipu iz Rumunije predvodio je predsednik RK Sibiu Mihu Andrei, a „kapiten” je bio devedesetdvogodi{wi Jon Ureche, koji se takmi~io u disciplini „ka~amak” i osvojio prvu nagradu.

I RK Kraqevo je imao svoj takmi~arski {tand u disciplini „projara” a glavni kuvar bila je predsednica Kluba Qiqana Kordi}. Wenim kupusom iz zemqanog lonca i projarom sladilo se na desetine gostiju, pa je `iri, na ~elu sa prof. dr. Miloradom [evarli}em, nagradio RK Kraqevo drugom nagradom u ovoj disciplini. U radnom delu susreta ~lanova RK Kraqevo i RK Sibiu dogovoren je nastavak saradwe, a prvi slede}i programi }e biti razmena u~enika O[ „Sveti Sava” i „Svetozar Markovi}” sa vr{wacima iz {kole „S. Brukental” u Sibiu i susreti lekara iz Kraqeva i Vrwa~ke Bawe sa kolegama iz Sibiua. Prvi put otkad dva kluba sara|uju uprili~en je i susret ~lanova Rotarakta iz Kraqeva i Sibiua í

Rot14-26:Rot14-26.qxd

ROTARI KLUB ZAJE^AR Ovo je tabelarni pregled izve{taja sa dru`ewa ~lanova Rotari kluba Zaje~ar sa prijateqima iz Rotari kluba Vladimir iz Ruske Federacije í

2.11.2012

19:22

Page 6

ROTARI KLUB LESKOVAC Dragi prijatelji, RK Leskovac je povodom Me|unarodnog dana pismenosti, u okviru Future Vision ciljeva - Basic Education and LiteracÚ, organizovao u toku avgusta meseca prikupljanje knjiga za biblioteku Udru`enja obolelih od multiple skleroze (lat. Sclerosis multipleÚ) Jablani~kog okruga. U oviru akcije prikupljeno je 500 knjiga, a akciji su se pridru`ile i ~lanice Kola srpskih sestara. Fotografije su nastale na sve~anom uru~ivanju knjiga koje smo uprili~ili 06. septembra ove godine í Olivera Jovi} Sekretar RK Leskovca 2012/2013 +381 69 29 97 196 olivera¿itleskovac.rs

ROTARI KLUB BEOGRAD VRA^AR Rotari klub Beograd Vra~ar na sve~anom sastanku koji je odr`an u sredu, 26. septembra 2012. godine primio je u po~asno ~lanstvo Kluba ambasadora Holandije Ý.E. Laurenta Stokvisa. Srda~an rotarijanski pozdrav, Lidija Bartu{ Vasiqevi} Predsednik 2012/13 Rotari kluba Beograd Vra~ar

Rot14-26:Rot14-26.qxd

2.11.2012

19:25

Page 7

ROTARI KLUB BEOGRAD DEDIWE

100 JORGOVANA ZA 100 GODINA VAZDUHOPLOVSTVA U SRBIJI Ove godine srpsko vazduhoplovstvo proslavqa stotu godinu. U tu ~ast posadili smo 100 jorgovana ispred Muzeja vazduhoplovstva u Sur~inu. Ovim smo se ukqu~ili u projekat Ministarstva odbrane na{e zemqe „Srbija-zemqa jorgovana” sa idejom da Srbija bude zemqa jorgovana, kao {to je Holandija zemqa lala, a Japan zemqa tre{winog cveta. Projekat je zapo~et pre sedam godina. Zasa|eno je 7000 jorgovana u mnogim

preduzetni{tva, Radmila Tonkovi} u ime ruske asocijacije Moskva grad jorgovana, koja je donela jorgovane iz Moskve i posadila pridruùju}i se projektu. Posledwi jorgovan u ovogodi{woj akciji zasadila je Vesna de Vin~a. Pridruìli su nam se de~iji hor Ekolo{kog vrti}a iz Grocke, hor Pokrova Presvete Bogorodice iz Sur~ina, operski peva~ Nikola Mijailovi}, glumica Rada \uri~in (promotivna dama projekta u na{oj zemqi), vojnopoliti~ki komentator Miroslav Lazanski, kadeti Vojne akademije, budu}i piloti Vojne gimnazije, lepotice Kompanije MISS ÙU, kao i drugi mnogobrojni gosti. Zajedno smo posadili ovo ~udesno drvo, ~iji je ìvotni vek 300 godina! S po{tovawem, Vesna de Vin~a autor projekta

vratimolepoturekama¿gmail.com

Nata @ivanovi} autor projekta volonter-organizator

gradovima Srbije. Posledwe sa|ewe je bilo u Amboazu u Francuskoj, na grobu velikog umetnika renesanse Leonarda da Vin~ija, gde su u sadwi jorgovana uzeli u~e{}e na{i qudi u dijaspori i elita doma}ina. U Beogradu na U{}u su Rusi zasadili 50 jorgovana koje su doneli iz Moskve. Sadilo se u Kragujevcu kod spomenika streqanim |acima, u manastirima @i~i i Studenici, se}aju}i se Uro{a Prvog Nemawi}a i Svete Jelene Anùjske. Autor projekta Vesna de Vin~a za svoj projekat dobila je blagoslov Wegove svetosti Patrijarha srpskog g. Irineja. U ~etvrtak 11. oktobra ove godine u 14 ~asova ispred Muzeja vazduhoplovstva Srbije u Sur~inu prve jorgovane zasadili su W.K.V. Kwegiwa Barbara od Lihten{tajna i Knez Aleksandar Pavlov Kara|or|evi} (u ime kraqevskih porodica Evrope - Burboni, Orleani, Lihten{tajni i Kara|or|evi}i) i pozdravili ideju da Srbija postane Dolina jorgovana Evrope, direktor Muzeja vazduhoplovstva Srbije Predrag Grandi}, zamenik komandanta vazduhoplovstva i PVO general Miodrag Gordi} i Marina Milovi} iz mreè Ambasadorki ènskog

ROTARI KLUB BEOGRAD METROPOLITAN

POZDRAV IZ BEOGRADA 1895 - 1941. ^lanovi Rotari kluba Beograd Metropolitan i svi radoznali Beogra|ani, bili su prisutni na zanimqivom predavawu koje je u hotelu HÚatt u utorak, 23. oktobra 2012. sa po~etkom u 19:30h odràla Sneàna Vici}, arhitekta i autor kwige „Pozdrav iz Beograda 1895 - 1941”. Predavawe je bilo sa temom Beograd kroz prizmu vremena i odràno je na redovnom sastanku Kluba i bazirano na starim razglednicama Beograda kao primarnom vi{eslojnom slikovnom izvoru dokumentarne vrednosti. One donose istinitu sliku grada i omogu}avaju prou~avawe arhitektonskog razvoja grada, pra}ewe promena iz-

Rot14-26:Rot14-26.qxd

2.11.2012

19:25

Page 8

Radi kao politi~ki savetnik u Ambasadi SAD u Beogradu. Zaljubljenik u fotografiju i sport í Mesto i vreme: HÚatt RegencÚ Beograd, utorak 06. 11. 2012, 19:30h

gleda wegovih delova, uli~nih frontova, pretvarawa pojedinih ambijentalnih celina druge polovine 20. veka u strukture savremenog Beograda í

ROTARI KLUB BEOGRAD METROPOLITAN

RE^JU I SLIKOM NA KROVU SVETA „Za{to neko voli da se iz udobnog doma otisne na put ka Himalajima, spava na drvenim krevetima, u sobama bez grejanja i kupatila, pe{a~i i po 140 kilometara po kamenjaru i ci~i zimi, izla`e se opasnostima i rizikuje da dobije visinsku bolest... u knjizi „Inspirisani trenutkom Put za Everest bazni kamp” objasnila su trojica odva`nih zaljubljenika u najvi{i planinski vrh na Zemlji,” napisala je „Politika” 18. aprila 2012. godine. Imali smo priliku da ~ujemo pri~u, jednog od u~esnika ove male avanture, Denisa Ibi{begovi}a, o tome kako su odlu~ili da krenu na ovaj put, kako su se tamo proveli i o svemu tome napisali zanimljivu knjigu. Predvi|ena je i mogu}nost kupovine nekoliko primeraka navedene knjige, gde }e prikupljena sredstva biti usmerena u humanitarne svrhe. G. Ibi{begovi} je ro|en u Zemunu, na desetogodi{njicu osvajanja Everesta, 29. maja 1963. godine. Zavr{io je Ekonomski fakultet u Beogradu.

ROTARI KLUB BEOGRAD ^lan Rotari kluba Beograd Branko Jovanovi}, na~elnik uprave u Sektoru za vanredne situacije Republike Srbije, dobio je veliko priznawe, zlatnu medaqu za revnosnu slu`bu, ukazom predsednika Republike Srbije Tomislava Nikoli}a í

PU[TEN U RAD NES æ SISTEM U PRVOM SITUACIONOM CENTRU U SRBIJI U Kragujevcu je u sredu, 26. septembra ove godine pu{ten prvi Situacioni centar u Srbiji koji je NES Communications* opremio najsavremenijim infrmaciono-komunikacionim sistemom NES æ. Situacioni centar je gradska slu`ba zadu`ena za prikupqawe svih informacija bitnih za funkcionisawe grada i prosle|ivawe u realnom vremenu, svim relevatnim subjektima, radi brzog i efikasnog reagovawa u vanrednim okolnostima i kriznim situacijama. Srce ove slu`be, informaciono-komunikacioni sistem NES æ omogu}ava brzo reagovawe u vanrednim situacijama, dostupnost i sinhronizaciju svih u~esnika, od gradona~elnika, preko javnih gradskih preduze}a, Sektora za vanredne situacije MUP-a, do Hitne pomo}i i svih drugih i to bez obzira gde se nalaze.

Rot14-26:Rot14-26.qxd

2.11.2012

19:25

Page 9

NES æ predstavqa vrhunsku tehnolo{ku inovaciju, koja postavqa nove standarde u opremawu i fukcionisawu komandnih/dispe~erskih/informativnih centara, jer za razliku od ve}ine tradicionalnih centara u upotrebi, koji se baziraju na zastarelim konceptima i tehnologijama, stavqa u pogon punu snagu interneta, i sve druge raspoloìve telekomunikacione mreè fiksne, mobilne telefonije i ÝiFi-a, obezbe|uju}i potpunu raspoloìvost i ìlavost sistema za rad i u nepredvi|enim vanrednim uslovima. Osim brze reakcije koja je izuzetno zna~ajna za bezbednost gra|ana, Centar }e preuzimati i prosle|ivati sve podatke iz oblasti meteorologije, hidrologije i seizmologije. Pozivom na broj 08 001 12113 gra|ani }e biti u prilici da prijave problem i istog trenutka wihov poziv bi}e preusmeren ka nadle`noj slu`bi. U Situacionom centru 24 sata deùra}e ~etiri operatera u dve smene, sedam dana u nedeqi. U po~etku Situacioni centar ima}e 30 korisnika, uz mogu}nost pro{irewa na 500 korisnika, a kasnije i na ceo region. Centar trenutno raspolaè i jednim terenskim vozilom, a uskoro }e biti nabavqene i ski motorne sanke í

DEPLOÙMENT OF NES æ THE MOST CONTEMPORARÙ INFORMATION AND COMMUNICATION SÙSTEM IN FIRST SITUATION CENTRE IN SERBIA The first Situation Centre in Serbia Þas released in Kragujevac and NES Communications eÜuipped it Þith the most advanced information and communication sÚstems - NES æ. Situation Centre is the citÚ service responsible for collecting of all important information for citÚ operation and processing them in real time to all relevant subjects for the purpose of prompt and efficient response to emergencÚ circumstances and crisis situations. Heart of this service, information and communication sÚstem NES æ, enables fast emergencÚ response, availabilitÚ and sÚnchronization of all participants, from the maÚor, via public citÚ services, Department for EmergencÚ Situations MinistrÚ of Interior, Ambulance and all the others no matter Þhere theÚ are located. NES æ represents superior technological innovation and sets neÞ standards for eÜuipping and functioning of the command / dispatch / information centers. Unlike most traditional centers in use, Þhich are based on outdated concepts and technologies, NES æ uses the full poÞer of the Internet and all other available telecommunications netÞorks- fiÚed, mobile and ÝiFi, providing full availabilitÚ and resilience of the sÚstem for Þork in uneÚpected emergencÚ conditions í *NES Communications obezbe|uje preduze}ima i organizacijama svih vrsta i veli~ina komunikacione proizvode i usluge za objediwene komunikacije, ra~unarske mre`e i mre`nu bezbednost, i veliki broj re{ewa oblikovanih za posebne komunikacione potrebe korisnika, prevashodno iz programa globalnog lidera u poslovnim komunikacijama na{eg osniva~a, doskora{weg vlasnika i strate{kog partnera, Siemens Enterprise Communications (SEN). Nenad Sakovi}, dipl. Ing. MBA, je ve}inski vlasnik i predsednik Skup{tine i odgovoran je za Corporate StrategÚ and Business Development, Finance, Sales and HR i druge poslove.

Nenad Sakovi} i Nikola Kneèvi} Diplomirao je na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu 1994. godine na smeru Elektronika i telekomunikacije, a MBA diplomu Univerziteta Sheffield UK (Finance Track) je stekao 2010. godine. U Siemens-u je radio od 2003, a od 2006. do 2010. je bio CEO Siemens Enterprise Communications d.o.o. Beograd. Pre toga je devet godina radio u DP XITI Komunikacije, gde je pro{ao put od inèwera servisa, R&D i IT inèwera, preko inèwera prodaje do direktora marketinga i prodaje, ~ime je stekao veliko iskustvo u radu cele organizacije. Vreme provedeno u Siemensu mu je pomoglo da menaxersko iskustvo produbi i usavr{i i da zatim nastavi karijeru kao vlasnik biznisa i kao investitor u NES Communications. Nenad Sakovi} je ~lan Rotari kluba Beograd i u ovoj rotarijanskoj godini je Sekretar kluba í

PAVLE BANI] NA[ NOVI PRIJATELJ ROTARIJANAC Rotari klub Beograd je na redovnom sastanku u ~etvrtak, 18. oktobra ove godine primio u ~lanstvo g. Pavla Bani}a, uvaènog privrednika, ~oveka koji je svojim dosada{njim boravkom i druènjem sa prijateljima u Klubu pokazao sve osobine dobrog rotarijanca, a svojim znanjem i ume}em biznismena bi}e od koristi rotarijanskoj zajednici. Radujemo se {to se Pavle dobro sna{ao u dru{tvu prijatelja. Evo kratke biografije na{eg novog ~lana Pavla Bani}a: Kompanija: Siemens d.o.o. Beograd, maj 2006. Pozicija: Direktor divizije BT (Building Technologies) • Rast volumena i margina vezanih za poslovanje divizije, u skladu sa Business Target Agreement-om divizija u sektoru primenjenom na datu zemlju; • Uspostavljanje i sprovo|enje ciljno orijentisanog odnosa sa kupcima radi postizanja odrìvog odnosa sa klijentima u poslovnom polju divizije; upravljanjesvim prodajnim aktivnostima divizije;

Rot14-26:Rot14-26.qxd

2.11.2012

19:26

Page 10

JASMINA U NA[EM KLUBU

^estitke-prva, od potpredsednika Kluba Ti}e Savi}a...

„Ima vi{e beogradskih, ali i stranih adresa gde je ìvela Jasmina Holbus. Posle diplomirawa na Kolexu za umetnost i dizajn u Londonu, scenograf i ~lan ULUPUDS-a, neko vreme boravila je u Rimu i Briselu. Holbusova, koja je i talentovana pesnikiwa i ~lan Udruèwa kwièvnika Srbije, smatra da svaki grad ima svoja bitna obele`ja. Kada bi se zalazilo u psiholo{ku odre|enost, nesporno je da se moè do}i i do karakternih crta svakog grada, a svakako i do odlika wegovih najzna~ajnijih ulica. Ako se ra~una weno porodi~no stablo, Jasmina Holbus je ~etvrta generacija Beogra|ana ~ije je teritorijalno upori{te uvek bilo na potezu Vra~ara i Starog grada. Me|utim, za umetnicu tu nema nikakve dileme. Vrlo jasno, ona mesto za svoju kvalitativnu ti{inu i pro~i{}enu misao prvenstveno vezuje za prostor Starog grada...” Ovako je list „Politika” u svom tekstu objavqenom 01. 10. 2012. godine predstavio go{}u Rotari kluba Beograd koja je u ~etvrtak, 04. 10. 2012. imala svoje ve~e poezije i ume}a scenografije. ^lanovi Kluba i gosti u sali „Dunav” hotela HÙATT u potpu-

...druga, od mentora Nenada Sakovi}a

• Potraga za novim poslovnim prilikama radi pove}anja poslovnog uspeha divizije u okviru aktivnosti sektora/klastera; iniciranje i podr{ka novim poslovnim planovima za diviziju; • Rukovo|enje Siemensovom kadrovskom strategijom i People EÚcellence programom, kako bi se osiguralo da Siemens privla~i, zadr`ava i dalje razvija najbolje lokalne talente (za potrebe divizije); • Upravljanje razvojem ljudi i dostignu}a, kao npr. uklju~enost u odlu~ivanje o izboru kandidata za klju~ne pozicije u zemlji; • Uspostavljanje i predvo|enje kulture propisnog privre|ivanja (Compliance) u diviziji; izvr{enje svih neophodnih mera za sve delatnosti divizije kako bi se osiguralo pona{anje u skladu sa lokalnim zakonima i compliance pravilima; • Preduzimanje svih potrebnih mera u cilju po{tovanja standarda kvaliteta u svom domenu rada. Kompanija: Elpas, januar 1999, maj 2006. Pozicija: Project Manager • Rukovo|enje projektima u zemlji i inostranstvu; • U~estovanje u svim fazama prodaje, od izrade koncepata, preko nu|enja, pregovaranja i ugovaranja, pra}enje realizacije projekata; • Potraga za novim poslovnim prilikama radi pove}anja poslovnog uspeha divizije; • Rukovo|enje projektnim timom u cilju optimizacije tro{kova i pove}anja profita; • Preduzimanje svih potrebnih mera u cilju po{tovanja standarda kvaliteta u svom domenu rada. Fakultet: Univerzitet u Beogradu, Elektrotehni~ki fakultet

noj ti{ini su pratili doga|awe i predstavqawe umetnice. Zajedno sa poznatim glumcem Goranom Jevti}em ~itala je svoje najnovije stihove. Prvi put i to u na{em Rotari klubu. Jo{ malo podataka iz biografije umetnice: 1968 - Ro|ena u Beogradu 1993 - ^lan Association of Serbian Ýriters, London 1996 - Diplomirala na Chelsea Collage of Art & Design, London 1997 - ^lan Udru`ewa kwi`evnika Srbije, Beograd 2007 - ^lan ULUPDS, Beograd 2008 - ^lan ULUPDS, sa statusom slobodnog umetnika, Beograd Do sada je objavila osam kwiga poezije: 1990 - No}i uzdaha, Prometej, Novi Sad

Rot14-26:Rot14-26.qxd

1993 1994 2002 2002 2002 2006 2010

2.11.2012

19:49

Page 11

Ne mogu pobe}i, Prosveta, Beograd Gde prestaje re~, Rad, Beograd Bela, Plato, Beograd Nemir, Plato, Beograd [estar, Plato, Beograd Slagalica, Plato, Beograd Repozicija, Plato, Beograd

Autor je razli~itih umetni~kih projekata kako u arhitekturi i dizajnu, tako i u oblasti video instalacija /TÞo For Tea- 2 channel video instalation ( VIDEO PACK 2005, Art Bienale, Barselona ); vizuelni indentitet filmskih festivala, pozori{ta, baleta, opera i dr. U pozori{tu je radila kao scenograf od 2003. godine - predstave Velika bela zavera (Ateqe 212) Dimitrija Vojnova i Druga strana Dejana Dukovskog (JDP), obe u re`iji Milo{a Loli}a, Pred penzijom Tomasa Bernharda u re`iji Dina Mustafi}a (JDP) i

GE[TALT TERAPIJA Bila mi je izuzetna ~ast i zadovoqstvo biti go{}a Rotari kluba Beograd i predstaviti vam terapijski pravac kojim se bavim. Dru`ewe i diskusija sa vama je jedno dragoceno iskustvo koje me ~ini boqim i bogatijim ~ovekom, a samim tim i boqim psihoterapeutom. Srda~an pozdrav Ovo su tople i iskrene re~i u poruci koju nam je poslala Slavica Mi{kovi}, psiholog - psihoterapeut, posle predavawa koje je odr`ala u Rotari klubu Beograd. Naime, u ~etvrtak, 18. oktobra ove godine, ~lanovi i prijateqi Rotari kluba Beograd imali su priliku da ~uju nesvakida{we predavawe, odnosno, izlagawe gospo|ice Slavice Mi{kovi}, psihologa psihoterapeuta. Tema wenog izlagawa bila je: „Ge{talt terapija izazovi i mogu}nosti”. GE[TALT TERAPIJA

Banat Ugqe{e [ajtinca a u reìji Dejana Mija~a (Velika scena JDP-a), ), Mu{ka stvar Krec u reìji Milo{a Loli}a (Ateqe 212), Sawari Roberta Muzila u reìji Milo{a Loli}a (Scena Bojan Stupica, JDP ). Adaptacija scenografije Vladislava Lalickog Buba u uhu u reìji Qubi{e Risti}a (Scena Bojan Stupica, JDP), Bog je DJ Falka Rihtera u reìji Milo{a Loli}a (Malo pozori{te Du{ko Radovi}), Zojkin stan, pozori{na predstava u reìji Dejana Mija~a, Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu. Nagrada: 2009 - GRAND PRIH BITEF-a I nagrada internacionalnog festivala za predstavu Sawari u produkciji JDP-a.

Ge{talt je nema~ka re~ koja je prihva}ena u mnogim jezicima bez prevo|ewa, a ozna~ava oblik, konfiguraciju, celovitost koja predstavqa vi{e od prostog zbira elemenata koji je sa~iwavaju. Ge{talt terapijski pristup razvili su pedesetih godina pro{log veka psihijatar Fric Perls i wegova supruga Laura, psiholog. Svoje prvo delo „Ego, glad i agresija” Perls smatra revizijom Frojdove teorije i metoda.

Umetnica je tokom ve~eri u klubu podelila primerke svoje najnovije kwige „Repozicija”, naravno s posvetom. Pesma koju objavqujemo je iz ove kwige: III ZVUK 12. Ne bih ja tako s tobom nikad razgovarala o sumwivom uzbudqivom dokumentu jo{ i nije potpisan `elim ti uspeh i ogrta~ od gradskog zna~aja liru za dug `ivot i jednu Slabost bez slika za rasipawe

U ge{talt terapiji (GT) se nagla{ava „sada i ovde”. Sve {to postoji, postoji u sada{wosti: pro{lost kao se}awe, nostalgija, istorija, a budu}nost kao planirawe, o~ekivawe. Mi prolazimo kroz sada{wost i va`no je kako se mi sada ose}amo, {ta mi sada mislimo i radimo. Osnovna postavka GT je da se ~ovek posmatra kao integrisana celina koja ima potencijal za razvoj. ôvek i wegovo pona{awe su neodvojivi od sredine u kojoj se ~ovek nalazi. Na granici organizma sa okolinom odvija se kontakt uz pomo} kojeg osoba vr{i razmenu sa okruèwem. Dobra granica je fleksibilna i propustqiva. Va`no je da osoba drì granicu propustqivom, da bi moglo

Rot14-26:Rot14-26.qxd

2.11.2012

19:27

Page 12

do}i do promene, ali i dovoqno ~vrstom da bi sa~uvala autonomiju. U GT se smatra da je u osnovi svih poreme}aja poreme}aj granice. Klijenti su osobe koje te{ko postavqaju granicu ili ne umeju da odrè postavqene granice. Danas ge{talt terapeuti pomaù qudima sa razli~itim strahovima, anksioznim, depresivnim, qudima sa psihozama i karakternim poreme}ajima, deci, adolescentima, odraslima, parovima, kroz individualnu ili grupnu terapiju. U posledwe vreme ge{talt terapija posebno ~ini da qudi budu radosniji, efikasniji u onome {to rade i zadovoqniji ìvotom uop{te. To nisu qudi sa poreme}ajima, ali imaju te{ko}e u prilago|avawu, u prihvatawu realnosti, bilo da je to u okviru porodice, posla ili socijalnog funkcionisawa. Jedan od najve}ih izazova u terapiji i van we je da preuzmemo odgovornost za ono {to radimo, mislimo i ose}amo. Smatra se da je svaki ~ovek odgovoran za iskustva koja doìvqava i da je odgovoran za svoje izbore. I kada ne moè da uti~e na okolnosti u kojima se na{ao, ~ovek je odgovoran za smisao koji im daje i za svoje postupke i reakcije. êsto je lak{e prebaciti odgovornost na nekog drugog i pravdati se nemawem vremena, lo{om ekonomskom i politi~kom situacijom, vremenskim nepogodama i sl. Da bi do{lo do promene, neophodna je motivisanost (unuta{wi pokreta~), odricawe (da bismo ne{to dobili, moramo ne{to i da damo), disciplinovanost (da radimo sve {to je potrebno za ostvarewe ciqa) i istrajnost (da ne odustanemo). Fric Perls je stvorio Ge{talt „molitvu” koja izraàva su{tinu ge{talt terapije:

GE[TALT MOLITVA JA RADIM SVOJE, A TI SVOJE, JA NISAM NA OVOM SVETU DA BIH ZADOVOQIO TVOJA OÊKIVAWA, TI NISI NA OVOM SVETU DA BI ZADOVOQIO MOJA, JA SAM JA, A TI SI TI, AKO SE SLUÂJNO SRETNEMO BI]E DIVNO, A AKO NE - [TA SE TU MO@E. Va`no je da ~ovek ìvi u skladu sa svojim potrebama, a ne o~ekivawima okoline (to ne zna~i da su one uvek u sukobu). Kada smo sami ostvareni i ispuweni, u mogu}nosti smo da i drugima pomognemo i dopustimo da postignu to isto. Nema razumevawa drugih bez razumevawa samoga sebe. Na taj na~in se omogu}ava iskrena i autenti~na komunikacija.

Ovo je biografija u malom Slavice Mi{kovi}: Diplomirala je 2005. godine na Odeqewu za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu na temu „Kako Beograd kao ìvotnu sredinu doìvqavaju studenti iz izbegli~kih porodica i studenti iz unutra{wosti Srbije’’. Jo{ u toku studija pokazuje interesovawe za klini~ku psihologiju i psihoterapiju. Obavezno staìrawe iz klini~ke psihologije zavr{ava sa odli~nim ocenama na Odseku za adolescentnu psihijatriju KBC „Dr Dragi{a Mi{ovi}” pod supervizijom mentorke Vesne Brzev ]ur~i}. Saradnik je prof. dr Ksenije Kondi} na projektu „Libido u posebnim okolnostima’’ prikazanom na stru~nom seminaru „Drama jedne mladosti - u Srbiji 19902000’’ odrànom u maju 2001. godine u Beogradu. U toku studija uspe{no zavr{ava edukaciju iz Kognitivno bihejvioralne terapije u radu sa decom i odraslima. Edukator i mentor je bila prof. dr Vesna Kutle{i}, profesor psihologije na Odeqewu za psihijatriju Medicinskog fakulteta (Case Ýestern UniversitÚ, Cleveland, Ohio, USA).

Zavr{ava i seminar „Savetodavni rad sa decom i adolescentima” u Centru za reedukaciju emocija i pona{awa -Tvr|ava, predava~ i mentor prof. dr. Svetomir Bojanin. Nakon zavr{tetka studija zaposlila se u Agenciji za privredne registre u Beogradu, u po~etku kao operater zaduèn za aùrirawe podataka u Registru finansijskog lizinga, a kasnije i kao psiholog u poslovima selekcije i regrutacije novih kadrova, zaduèn za analizu radnih mesta te psiholo{ko testirawe. Od 2007. godine volontira kao psiholo{ki savetnik u Pravoslavnom pastirsko-savetodavnom centru, godinu dana kao asistent de~ijeg psihijatra prof. dr. Svetomira Bojanina, a od 2008. godine kao samostalni saradnik. Za uloèni trud i nesebi~no vi{egodi{we zalagawe u radu Centra odlikovana je Gramatom Wegove Svetosti Patrijarha Irineja. Kao specijalizaciju je odabrala ge{talt terapiju. Edukovala se u Ge{talt centru u Beogradu po programu koji je uskla|en sa standardima Evropske asocijacije za savetovawe, kod prof. Mladena Kosti}a, pionira ge{talt terapije u Srbiji i regionu. Godine 2008. stekla je zvawe ge{talt savetnika, a od 2012. je akreditovani ge{talt terapeut. 2009. godine zapo~iwe privatnu praksu kao psiholo{ki savetnik i ge{talt terapeut. ^lan je Dru{tva psihologa Srbije, Udruèwa ge{talt savetnika i ge{talt terapeuta Srbije i Udruèwa za psihoterapiju, savetovawe i kou~ing. Aktivno u~estvuje na stru~nim skupovima i kongresima sa idejom da upozna i pribliì kako kolegama tako i {iroj javnosti ge{talt terapiju i mogu}nost wene primene. Posebno je zapaèno weno izlagawe o mogu}nostima i izazovima volonterskog rada. U~esnik je Simpozijuma Ge{talt terapije na Saboru psihologa 2009. godine sa radom „Porodi~no poqe i specifi~ni stilovi kontakata”. Godine 2010. predstavila se radom „Grani~ni poreme}aji li~nosti”, a veliko interesovawe kolega drugih terapijskih orijentacija je privukao rad na temu „Paradoksalna teorija promene” prikazan na Saboru psihologa 2011. godine. Posebno interesovawe pokazuje za horsko pevawe; dugogodi{wi je ~lan crkvenog hora pri Hramu Svetog \or|a na ûkarici í

KAO ZOONOZA U ~etvrtak, 25. oktobra 2012. godine go{}a na{eg Kluba bila je dr Eleonora Gvozdenovi}, infektolog.

Rot14-26:Rot14-26.qxd

2.11.2012

19:27

Page 13

Tema njenog predavanja bila je GRIP KAO ZOONOZA. Prisutni ~lanovi saznali su dosta o vrstama virusa gripa koji prenose ìvotinje i otuda nazivi - pti~iji, svinjski. Dr Gvozdenovi} je na~elnik Odeljenja za osipne groznice i respiratorne bolesti Infektivne klinike u Beogradu. Vanredni je profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, doktor nauka, biv{i ~lan Radne grupe Ministarstva zdravlja za implementaciju planova aktivnosti pre i u toku pandemije gripa, ~lan Nacionalne komisije za verifikaciju odràvanja dràve bez poliomijelitisa. Sada je predsednik Nacionalne komisije za eradikaciju morbila i rubele. ^lan je vi{e strukovnih doma}ih i me|unarodnih organizacija í

VEÊ SA SIMKETOM ili ova plo~a ni{ta ne valja - ima rupu u sredini! Maestro SIMKE ro|eni Beogra|anin, Dor}olac, bez koga su mogle SILUETE, ali ELIPSE nisu, koji je MIRIS POLJSKOG CVE]A udenuo u BALKAN EKSPRES i odmah dve ARENE u Puli pretvorio u ZLATNE, a OTAC NA SLU@BENOM PUTU u Mladenovcu, TITO I JA i BURE BARUTA u Herceg Novom, U IME OCA I SINA u Mojkovcu, TANGO ARGENTINO je ispratio uz SJAJ U OÎMA ~ak do Monte Karla, da bi KRST, KVADRAT I KRUG KAZIMIRA MALJEVIÂ bio ponovljen i u POLUDELIM LJUDIMA, dok su se MANDRAGOLA i LUDA^KA KO[ULJA i slu{ale, a ne samo gledale. GRLOM U JAGODE, odnosno JAGODE U GRLU i danas odjekuju u u{ima. Pardon, u grlu! Njegova NEÝ IDEAS SÙMPHONÙ je prva napisana i izvedena u Srbiji.

Po~asni je gra|anin grada Valensije zajedno sa Iv Montanom. Cenjeni je profesor na FDU, FMU i uva`eni ~lan SACEM, ASIFE, Evropske filmske Akademije... ^lanovi Rotari kluba Beograd, u ~etvrtak, 01. novembra ove godine bili su u dru{tvu izvanrednog gosta - Zorana Simjanovi}a Simketa, kompozitora. Ovo je bilo jedno nesvakida{nje ve~e gde se gledala i slu{ala muzika davnih {ezdesetih. Prisutni, me|u kojima je ve}ina prepoznala mnoge numere SILUETA I ELIPSA, kadrove sa prve Gitarijade na Beogradskom sajmu i sa setom ispratila kadrove sa poslednjeg susreta starih rokera 1992. godine, svirke u Domu omladine Beograda, a to je i vreme kada se stvarao na{ Klub. Simke nam je kroz pri~u do~arao po~etke stvaranja roka u Beogradu i Jugoslaviji. Setili smo se imena: Furde,

Bojana, Edija Dekenga, Zorana Mi{~evi}a, Malog LJube, Bate Kova~a, Preleta, Bobe Stefanovi}a, Seke Kojadinovi}, Indeksa, Pimpeka... Simketove pri~e su zapravo se}anja preto~ena u novu knjigu KAKO SAM POSTAO I PRESTAO DA BUDEM ROKER, koja je objavljena povodom pola veka njegovog muzi~kog i kompozitorskog stvaranja. I jo{ malo o Simketu kako ga opisuje Goran Markovi}, na{ poznati filmski reditelj i njegov prijatelj: Ro|en je polovinom dvadesetog veka, taman na vreme da postane roker i jedan od onih koji }e se baviti primenjenom muzikom, mo`da jedinim pravim muzi~kim pravcem na{eg vremena. Kada smo odrastali, vreme umetni~ke muzike je ve} polako isticalo, a na scenu su stupali novi mediji, neverovatnom brzinom otkrivaju}i nove i nove na~ine izra`avanja. Za takvo doba trebalo je imati dva talenta, jedan za shvatanje tehnologije, a drugi za filozofiju rokenrola. Samo oni koji su posedovali ove naoko potpuno razli~ite sposobnosti, mogli su da se snalaze u vatrometu koji je pr{tao na medijskom nebu. Simke je bio jedan od njih. To je tajna njegovog meteorskog uspona, koji se ogleda ne samo u broju, nego i u kvalitetu najraznovrsnijih kompozicija, u svim mogu}im disciplinama u kojima se ogledao. Filmska, pozori{na, televizijska, animirana produkcija, sve je to bilo jedno te isto polje po kome se Simke suvere-

no kretao i otkrivao i nama samima, koji smo sa njim radili na{e stvari, ~ime se zapravo bavimo. U jednom trenutku se sve pome{alo i stopilo. Izgubili smo ra~un o tome da li mi komponujemo, a on radi na dramatur{kim problemima - toliko je primenjena muzika postala ba{ to {to joj i ime ka`e. Kada bi mi neko postavio zadatak da u jednoj re~enici okarakteri{em njegov rad, rekao bih mo`da slede}e: on je najve}i umetnik primenjene muzike, jedino {to to nikada ne}e priznati - ne zato {to je la`no skroman, ve} zato {to ne umetni~ari, nego stvara! Zoran Simjanovi} je komponovao muziku za 63 igrana filma, 70 kratkih i dokumentarnih filmova, 40 pozori{nih predstava kao i bezbroj TV emisija í

Rot27:Rot27.qxd

2.11.2012

19:51

Page 1

MOM^ILO GAVRI] OSMOGODI[WI RATNIK

ZABORAVQENI JUNAK

re vi{e od devet decenija zavr{en je Prvi svetski rat u kome je P kao vojnik u~estvovao i Mom~ilo Gavri}. Ve}ina Lozni~ana ne zna ni ko je on, a kamoli odakle je. A trebalo bi jer je Mom~ilo, najmla|i vojnik svih armija u Prvom svetskom ratu, wihov zemqak ro|en u Trbu{nici, selu udaqenom pet kilometara od Loznice, ispod samog Gu~eva. Naàlost lozni~ki kraj je sasvim zaboravio ovog nesvakida{weg junaka. U kwigama je zabeleèno da je Mom~ilo Gavri} na po~etku Prvog svetskog rata imao nepunih osam godina. Bio je osmo dete svojih roditeqa oca Alimpija i majke Jelene. Tada je bio ponos imati dosta dece. Kamo sre}e da je i sada tako u Srbiji. U avgustu 1914, austrougarski vojnici su ~inili velike pokoqe civilnog stanovni{tva. U jednu ranu zoru po~etkom avgusta 1914. godine, pijane [vabe ubili su Mom~ilove, oca i majku, sestre i wegova ~etiri brata. Mali Mom~ilo za`dio je kroz {umu i izbio na vrh Gu~eva. Nai{ao je na poloàj [estog artiqerijskog puka Drinske divizije prvog poziva kojim je komandovao major Stevan Tucovi}, brat Dimitrija Tucovi}a. Mali{an je pao, obgrlio mu ~izme i zajecao: „îko, sve su mi ubili…” Major Tucovi} ga je pitao: „Zna{ li da baca{ bombe?” Mali Mom~ilo je rekao da je bacao samo kamewe. Major je uzeo jednu bombu i pokazao mu kako se to radi. Zatim je major Tucovi} postrojio svoje vojnike i pitao: „Ko ho}e da no}as osveti Gavri}eve roditeqe, wegovu bra}u i sestre?” ela ~eta iskora~ila je napred. Tucovi} je odabrao jednog dugajC liju, Zlatiborca Milo{a Mi{ovi}a. Pred pono} je krenuo Mi{ovi} zajedno s malim Mom~ilom i zatekao pijane [vabe kako pred ka~arom Gavri}a pijani {enlu~e. Hit-

nuo je Mi{ovi} jednu bombu, zatim drugu, tre}a nije bila potrebna. Tog trenutka mali Mom~ilo je postao borac srpske vojske, dete [estog artiqerijskog puka Drinske divizije. Tucovi} je naredio vojnicima da svakog dana malom Gavri}u daju da opali tri puta iz topa i tako sveti svoju bra}u i svoje sestre. Do{lo je povla~ewe preko Albanije. Milo{ Mi{ovi} uzeo je Mom~ila pod svoju brigu. U Podgorici kupio mu je za posledwe pare jedan ven~i} od dvadeset ukqeva i rekao mu: „Sinko, ako ho}e{ da ostane{ `iv, svakog dana da jede{ samo jednu ribicu. Zapamti dobro, samo jednu ako ho}e{ da pre`ivi{”. Mom~ilo ga je poslu{ao, a onda ve} kada su pro{li Skadar ribica vi{e nije bilo. I Mi{ovi}u, kr{nom Zlatiborcu, po~elo je da ponestaje snage. Jedne no}i dok su ~u~ali pored vatrice rekao je malom Mom~ilu: „Sinko, bojim se da i ja ne}u mo}i vi{e. Uhvati me za moj {iwel i ja }u te vu}i dokle budem imao snage…

snije na Krfu malom Mom~ilu pri{ili su po jednu zvezdicu na naramenicama… Tako je devetogodi{wi Mom~ilo Gavri} postao najmla|i kaplar na svetu. - Mali Mom~ilo je sa svojim pukom pe{ke pre{ao Albaniju i stigao do Krfa, izdràv{i kao desetogodi{wak ono {to mnogi odrasli nisu. Bio je najmla|i kaplar na svetu. U~estvovao je u proboju Solunskog fronta gde je rawen, a Vojvoda @ivojin Mi{i} ga je unapredio, pa je kao dvanaestogodi{wak imao ~in podnarednika. êkaju}i proboj fronta i povratak u Srbiju, opismenio se, a posle rata je oti{ao u Englesku, gde je zavr{io gimnaziju i 1921. se vratio u Beograd. Upoznao sam ga 1987, kada je prisustvovao otvarawu Muzeja Jadra u Loznici, gde se u stalnoj postavci nalaze i wegove dve vojni~ke fotografije - kaè istori~ar u ovom muzeju Goran Vili}.

ko padnem, nemoj mi prilaziti, produì daqe”. Vukao je Mi{ovi} maA log Mom~ila, posrtao, teturao… Glad i zima slomili su kr{nog Zlatiborca. Nije mogao daqe, pade u sne`nu pu~inu… Mom~ilo stade i dade mu ruku… „Ne, produì daqe, Mom~ilo, ne obaziri se na mene…” Mom~ilo se sklup~ao oko wega u snegu, miluju}i mu promrzle ruke: „îka Mi{o, ja ne}u daqe… îka Mi{o, ja ho}u da umrem s tobom”. Kako da umre dete? Videv{i da }e mali Mom~ilo umreti, Milo{ Mi{ovi} skupi snage, uspravi se… Posrtali su Milo{ i Mom~ilo, bauqaju}i tih zadwih desetak kilometara ispred Dra~kog pristani{ta. Ka-

Vili} kaè da kad posetiocima muzeja govori o Prvom svetskom ratu, posebnu pa`wu uvek posveti pri~i o Mom~ilu Gavri}u. U Beogradu je ìveo sve do smrti, 1993. godine. Sahrawen je uz najve}e vojne po~asti. Wegova ratna sudbina je jedinstvena u svetu i zasluìo je da ga se dana{we generacije se}aju í

27 3

Rot28-29:Rot28-29.qxd

2.11.2012

19:56

Page 1

[ETA(J)MO SRBIJOM

GAMZIGRAD okalitet kod Gamzigrada ve} L sredinom 19. veka ocewen je kao veliko i izuzetno zna~ajno arheolo{ko nalazi{te. Geolozi, arheolozi i istori~ari tada su na razli~ite na~ine opisivali i tuma~ili ostatke jedne od najvelelepnijih gra|evina prohujalih vremena. Palatu je sagradio rimski car Gaj Galerije Valerije Maksimilijan, a naziv Romulijana podrazumeva ku}u ili vilu careve majke, Romule, dok epitet feliks pokazuje da je re~ o ne~emu {to se ti~e bogova ili careva. Palata je izgra|ena u sredi{tu jednog xinovskog prirodnog amfiteatra, u bajkolikom predelu koji je bio naseqen od preistorijskih vremena.

Gaj Galerije Valerije Maksimilijan

izvan prostora ogI ra|enog bedemima nalaze se ostaci razli~itih gra|evina, posebno na grebenu Magura koji se izdiè isto~no od glavne kapije na udaqenosti oko hiqadu metara. Istraìvawa su pokazala da je Magura svojevrstan sveti breg i da je od prastarih vremena bila sveto mesto i da su upravo tu car i wegova majka sahraweni i uvr{}eni me|u bogove. Pri iskopavawu palate na|eni su ostaci naseqa iz bronzanog i gvozdenog doba, a na Maguri, ispod crkvenih spomenika, otkriveni su grobovi sa urnama iz starijeg gvozdenog doba. Zbog toga nije iskqu~eno da su se na tim mestima ispredale pri~e o junacima i natprirodnim silama sve do Galerijevog vremena i da su one mogle biti razlog za izgradwu palate ba{ na ovom mestu. A mo`da su u pravu oni koji misle da se car, koga hroni~ari opisuju kao reumati~nog, za ovo mesto odlu~io i zbog blizine toplih izvora Gamzigradske bawe. Reqefne predstave samo su deo jednog sloènog prikaza, {to pomo}u mitolo{kih simbola i aluzivnih znakova obrazlaè ìvotni put imperatora koji je u Romulijani ro|en i sahrawen. Izgleda da palata kod Gamzigrada nikada nije dovr{ena, a carevi 4. veka, prepustili su velelepni posed hri{}anskoj crkvi. Tokom 5. veka palatu su razorili varvari, a u 6. veku obnovio ju je Justinijan I kao po-

FeliĂ&#x2DC; Romuliana grani~nu tvr|avu. Posle dolaska Slovena krajem 6. veka, nekada{wa carska rezidencija je napu{tena. Ovaj mo}an grad prostirao se na 6,5 ha, imao je oko 20 utvr|enih kula, a unutar utvr|ewa nalazila se rasko{na palata, dva paganska hrama, tri hri{}anske crkve i druge gra|evine; podni mozaici se smatraju ravnima najboqim ostvarewima kasnoanti~kog doba u Evropi. Za pravom istinom o Gamzigradu tragalo se skoro 150 godina. Arheolo{ka istra`ivawa, zapo~eta 1953. godine, pokazala su da u okviru gamzigradskih bedema postoji nekoliko palata i hramova, koji najre~itije govore o zna~aju i nameni Gamzigrada. Od 1970. godine Gamzigrad se sve ~e{}e pomiwe kao palata neke istaknute li~nosti rimskog carstva iz 3. veka, ili ~ak kao palata jednog cara iz tog perioda i upore|uje sa carskim palatama u Splitu, Solunu, Maloj Aziji i na Siciliji. Me|utim, nadostatak pisanih spomenika onemogu}io je da se bli`e odredi vreme nastanka naseqa i da se saznaju ime imperatora i anti~ki naziv naseqa. Ali, 1984. godine prona|eni su delovi arhivolte sa isklesanim natpisom Felix Romuliana i razre{ene sve dileme, jer se naziv rezidencije rimskog cara Galerija pomiwe i u nekoliko istorijskih izvora: u delu nepoznatog pisca iz oko 360. godine, u Epitomama Aurelija Viktora i u Prokopijevom panegiri~kom spisu ,,O gra|evinamaâ&#x20AC;?. alerije je ro|en negde oko 250. G godine. Majka mu je bila varvarka koja je, pred naletom Karpa, po-

begla s leve obale Dunava u priobalnu Dakiju i udala se za ~uvara stoke, zbog ~ega je kasnije dobio nadimak Armentarije - Govedar, a taj nadimak ga je pratio i kada je postao imperator. Po{to se istakao kao hrabar vojnik u Aurelijanovim i Probovim jedinicama, Galerija je zapazio i Dioklecijan, koji ga je usinio i proglasio za cezara, a kasnije mu dao za `enu svoju k}erku Valeriju. Galerije je nameravao da, posle povla~ewa sa vlasti, provede ,,mirnu starostâ&#x20AC;? u zavi~aju, ali je 311. godine, na putu za Sofiju, umro. Prema Laktanciju, Galerijevo telo, unaka`eno te{kom bole{}u, spaqeno je u Sofiji, dok Aurelije Viktor tvrdi da je Galerije sa-

Rot28-29:Rot28-29.qxd

2.11.2012

19:56

Page 2

UMESTO VAS [ETA(LA) DUDA SAVI]

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

KU[VA I PI[MOQ NISU BILI NA NOJEVOJ BARCI

1 2

U koje svrhe i ko ima pravo da koristi Individual Grants iz Rotari fondacije?

Po predawu koliko je bilo qudi na Nojevoj barci: A) 2 B) 8 V) 12

[ta doslovno zna~i re~ AMIN? A) tako neka bude B) kraj V) nema vi{e

5 6

Ku{va je: A) vrsta zebre u Nigeriji B) grad u Rusiji V) pleme u Australiji

Zvao se Anders, rodio se i umro u {vedskom gradu Upsali, a danas wegovo ime ~ujemo pri kraju vesti? A) Farenfajt B) Celzijus V) Stepen hrawen u Romulijani. Na osnovu ovog drugog podatka, pretpostavqalo se da je imperator sahrawen u hramu - mauzoleju u centralnom delu naseqa, ali se prilikom arheolo{kih istra`ivawa nije nai{lo na tragove ukopa. Danas je izvesno da su Galerije i wegova majka Romula sahraweni u blizini Romulijane, na lokalitetu ,,Maguraâ&#x20AC;?. Ovde su otkrivene dve zidane grobnice, bogato ukta{ene arhitektonskom plastikom, i dve humke sa loma~ama na kojima je izvr{eno spaqivawe i apoteoza imperatora i wegove majke. Feliks Romulijana se od 2007. nalazi na UNESKO-voj listi svetske ba{tine. A vi dragi ~itaoci imate jo{ vremena da jedan vikend potro{ite na obilazak ovog zna~ajnog spomenika Ă

7 8

Pi{moq je vrsta: A) ribe B) pauka V) gmizavca

Najju`niji Rotari klub u Srbiji je: A) Pirot B) Leskovac V) Vrawe

Caretta Caretta je: A) korwa~a iz reda Testudines i familije Cheloniidae B) vrsta kubanske cigare V) model malog {panskog gradskog automobila

RE[EWA NA STRANI 31

Rotari klub Prokupqe nosi ime grada: A) Toplica... Tokom 9. 10. i 11. veka Toplica je naseqena srpskim `ivqem ali pod vla{}u Vizantije. Prokupqe se tada zvalo Toplica. Mnogo kasnije, putopisci koji su pro{li kroz grad, nazivaju ga Doplitz-grad na Toplici, ili Topplitz, {to je u isto vreme naziv grada, reke i oblasti. B) Plo~nik... da je 1386. godine knez Lazar naneo te`ak poraz Turcima kod Plo~nika. V) prvi srpski pomen grada je tek u poveqi knegiwe Milice iz 1395. godine.

Rudopoqe, Karanovac, Rankovi}evo su imena na{eg grada koji se danas zove: A) Jagodina B) Kru{evac V) Kraqevo

Rot30:Rot30.qxd

2.11.2012

20:00

Page 1

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11)

ISSN 2217-723æ

BROJ 21 i 22 NOVEMBAR / DECEMBAR 2012. GODINA II (LææIæ) Distrikt 2483 guverner 2012–2013 Nikola P. Obradovi} Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Izdr`ava se od oglasa i donacija. Podr`ite ga.

Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Zoran Zdravkovi} E. po{ta: rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs Mi smo uredili jesewi i zimski broj SRPSKOG ROTARA:

SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

SAV TAJ ZEZ ili

DVANAEST AFORIZAMA DO NOVE GODINE 1. Hvala. Dobar dan. Izvolite. Izvinite. Vaspitan svet i daqe koristi - lozinke. 2. Poznajem ja sebe, nego taj sebe ne poznaje mene.

Nikola P. Obradovi} Zoran Zdravkovi} Mirjana Milivojevi} ^edomir Petriwac Haxi Du{an M. Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} Tira`............................................................1000 Rukopisi {tampani........}irilicom i latinicom Pismo.................................................. helvetika Hartija.........................taba~ni blok 110 grama Korice............................. kunstdruk 160 grama [tampa......................... grafi~ki ateqe „KUM” 11222 Beograd, Olge Joji} 4 B Oglasi se dostavqaju u Photoshopu, 300 piksela po in~u, na e-mail ili CD. PUN FORMAT OGLASA JE: 1/1 26,5 h 20 cm - K2, K3, K4 ............. 300 evra 1/1 unutra{wa strana........................ 250 evra 1/2 20 h 13 cm – horizontalno.......... 150 evra 1/4 20 h 6,2 cm – horizontalno .........100 evra 1/8 9,7 h 6,3 cm – horizontalno ..........70 evra 1/2 26,5 h 9,7 cm – vertikalno 1/4 13 h 9,7 cm – vertikalno 1/8 13 h 4,5 cm – vertikalno Za oglase uplatiti u dinarima po sredwem kursu NBS na dan uplate. PIB 103557058 Ra~un 255-0037390101000-41 otvoren kod Privredne banke Beograd a.d. NE ODGOVARAMO ZA SADR@INU OGLASA.

2 30

7. Strpite se još malo, sad }e pop, ima dvo~as! 8. Biti Srbin je nagon. Ulazak u Evropu je terawe! 9. Be 92, al, be i RTS!

3. @ivim u tri lepe materijalne situacije.

10. Mi to ka`emo, mi to mo`emo, mito ho}emo.

4. Ako je ovo ono što smo hteli, onda mi stvarno ne znamo šta ho}emo.

11. Ma kakva privatizacija. Ko }e nas da privati?

5. Evropo, opusti se, mi smo spremni, ulazimo. 6. Od izbora do izbora ja se izbora!

12. Neki navija~i izgleda nisu obavešteni - stalno se deru: De - li - je, de - li - je! BRANISLAV VUKOMANOVI]

BRANISLAV O BRANISLAVU Deda i otac pravili novine pa hteo i on. Tako ve} trideset godina dru`buje sa slovima raznih veli~ina. Uhlebio se u velikoj „Politici”, a uto~ište našao u još ve}em „Politikinom Zabavniku”. Namerno piše aforizme više od deset godina. Pedeset i tri godine tabana beogradskim ulicama. Koristi svaki slobodan trenutak da razmišqa. Opire se hapšewu - `ivi pošteno. Od doma}ih egzoti~nih specijaliteta najviše obo`ava – demokratiju í