Srpski rotar br 23 i 24 by Milica

K_1:K_1.qxd

12.1.2013

10:53

Page 1

D-2483

JANUAR/ FEBRUAR 2013. • GODINA III (Læææ)

BROJ 23 i 24

ISSN 2217-723æ

ROTARACT CLUB BEOGRAD

MERRÙ CHRISTMAS AND HAPPÙ NEÝ ÙEAR 2013! SLAVA NA VISINI BOGU I NA ZEMQI MIR! ME\U QUDIMA DOBRA VOQA!

K_2:K_2.qxd

12.1.2013

11:41

Page 1

PORUKA PREDSEDNIKA RI

ISTINA JE UVEK JEDNOSTAVNA

DECEMBAR 2012.

Koga god sreli, to je onaj pravi! To zna~i da niko ne ulazi u na{ ìvot slu~ajno. Svi oni koji nas okruùju, bilo ko s kim smo u odnosu, predstavqa ne{to - bilo da nas treba ne~emu nau~iti ili da nam pomogne da popravimo trenutnu situaciju. [to god se dogodilo je jedina stvar koja se i mogla dogoditi! Ni{ta, apsolutno ni{ta od onoga {to smo doìveli nije moglo biti druga~ije. âk ni najneva`niji detaq. Nema „...da sam to barem u~inio druga~ije... tada bi i situacija bila druga~ija!” Ne. Ono {to se dogodilo je jedina mogu}a stvar koja se mogla dogoditi i morala se dogoditi - da bismo nau~ili lekciju kako se pomaknuti napred. Svaka situacija u ìvotu u kojoj se na|emo je apsolutno savr{ena, ~ak i kad prkosi na{em razumevawu i izaziva na{ ego. Svaki trenutak u kojem ne{to zapo~iwe je pravi trenutak! Sve po~iwe u ta~nom trenutku, ni prerano ni prekasno. Kada smo spremni za to, za ne{to novo u svom ìvotu - to je tu, spremno da zapo~ne. [to je gotovo, gotovo je! To je tako jednostavno! Kada ne{to u na{em ìvotu zavr{i, to pomaè na{em razvoju. Zato, oboga}eni pro{lim iskustvom, boqe da to napustimo i krenemo daqe. Budimo dobri prema sebi. Volimo celim svojim bi}em. Uvek budimo radosni.

UVEK KA@I ISTINU. NA TAJ NA^IN NE MORA[ DA PAMTI[ [TA SI REKAO! Mark Tven ameri~ki pisac i humorista (1835 + 1910)

DRAGI PRIJATELJI U ROTARIJU! Godina 2012. je pri kraju, i evo nas na sredini rotarijanske godine. Pravo je vreme da proverimo {ta smo ostvarili od ciljeva koje smo sebi postavili. Da li smo na pravom putu da postignemo ono {to smo krenuli da ostvarimo? Vatreni sam pobornik da postavljeni ciljevi moraju biti te{ki, ali ostvarljivi. Vredan cilj treba da bude na dohvat ruke, ali i da zahteva dugotrajne napore. Postavljanje te{kih zadataka vam pomaè da saznate koliko ste zaista sposobni - {to sve moète uraditi a da toga niste ni svesni. Od 1. jula, krenu}emo ka ostvarenju na{eg najnovijeg izazova kao organizacije: puno ostvarenje „Future Vision” plana, primenu novog modela subvencija za na{u Rotari fondaciju. Rotari je sebi postavio jednostavan i vitalni cilj: uraditi najbolje sa svim resursima koje imamo. Da biste to postigli, mi }emo smanjiti reìjske tro{kove, pove}ati odgovornost, transparentnost i lokalnu kontrolu i fokusirati na{e sluènje u oblastima gde znamo da moèmo imati najve}i uticaj. Sa „Future Vision” projektima, pojednostavi}emo strukturu donacija koja }e podsta}i rotarijanci da sluè u na{ih {est izabranih ciljeva: - mir i prevencija sukoba - otkrivanje, prevencija i le~enje bolesti - voda i kanalizacija - zdravlje majke i deteta - osnovno obrazovanje i pismenost i - ekonomski razvoj zajednice. U ovim oblastima su rotarijanci {irom sveta ve} mnogo godina angaòvani, gde imamo iskustva i dokaze odrìvosti projekta. „Future vision” projekti }e se ubudu}e zasnivati prvenstveno na odrìvosti projekata, kao {to }emo na{u pa`nju usmeriti na dugoro~ne projekte od velikog zna~aja. Jednostavno re~eno, odrìv projekat je onaj od koga }e svet imati koristi i kada se Rotari finansiranje zavr{i. Krajnji primer odrìvog projekta je, naravno, iskorenjivanje de~je paralize: kada de~je paralize nestane, dobro koje smo uradili osta}e zauvek, vekovima posle poslednje date polio vakcine. A lekcije koje smo nau~ili iz PolioPlusa su univerzalne. Istinski odrìvi projekti zahtevaju dobro planiranje i saradnju, dugoro~nu perspektivu kao i shvatanje da su ljudi kojima pomaèmo na{i partneri, a ne samo pasivni primaoci. Prihvatanje „Future Vision” projekata zna~i prihvatanje ambicioznijih shvatanja Rotarija - re{avamo velike probleme na ozbiljniji, trajni na~in. To je novi na~in razmi{ljanja o na{em sluènju i pristup koji }e, verujem, u~initi da Fondacija postane sposobnija nego ikada u ~injenju dobra u svetu í Sakudì Tanaka predsednik R I

K_3:Rot35.qxd

12.1.2013

12:00

Page 2

NA[A PRI^A VA[E ^ITANJE

BRUNO [ULC

PRODAVNICE CIMETOVE BOJE uglu izme|u zadnjih strana {upa i spoU rednih zgrada nalazio se dvori{ni }orsokak, najdalji, poslednji krak, zatvoren izme|u ostave i zadnjeg zida koko{injca gluvi zaliv, iz koga dalje nije bilo izlaza. To je bio najdalji rt, Gibraltar toga dvori{ta, koji je o~ajni~ki udarao glavom u slepu ogradu vodoravnih dasaka, kojom se zatvarao i poslednji zid ovoga sveta. Ispod njegovih direka pokrivenih mahovinom tekao je poto~i} crne, smrdljive vode, koja niBruno [ulc se danas smakad nije presu{ivala - jetra za jednog od najve}ih dini put koji je preko grapoljskih pisaca izme|u dva nice ograde vodio u svet. rata, a tragi~na smrt u jevrejAli o~aj smrdljivog }orskom getu na~inila je od njesokaka je tako dugo ga ikonu Srednje Evrope. udarao glavom u tu preRo|en je 12. jula 1892. godipreku dok nije olabavio ne u gradu Drohobi~u u Galicijednu od vodoravnih daji (Austro Ugarska) gde je i saka. Mi, de~aci, izvr{ili proveo najve}i deo ìvota. Bio smo ostalo i iz leì{ta izje pisac, knjièvni kriti~ar, bili, izvukli te{ku dasku, umetnik i u~itelj slikarstva. obraslu mahovinom. TaKada su Nemci okupirali Poljsko smo napravili prolom, ku, i gradi} Drohobi~ se na{ao otvorili prozor prema u jevrejskom getu. U njemu je suncu. Stav{i nogom na [ulc ìveo, slikaju}i murale. U dasku, kao most prebanovembru 1942. godine, na uli~enu preko kaljuge, zaci, ubio ga je nema~ki oficir. to~enik dvori{ta se moImao je 50. godina. gao u vodoravnoj poziciji provu}i kroz otvor, koji ga je pu{tao u nov, otvoren i prostran svet. Tamo je bio velik, zapu{teni, stari vrt. Visoke kru{ke, granate jabuke rasle su tu u retkim mo}nim grupama, posute srebrnim {u{kanjem, uzavrelom mreòm beli~astih presijavanja. Bujna, smr{ena, neko{ena trava mekim koùhom je pokrivala talasast teren. Bilo je tamo obi~nih, travnatih livadskih stabljika s perjastim kitama klasja; bilo je ne`nih filigrana divljeg per{una i {argarepe; smeùranih i grubih listi}a niskog br{ljana i slepih kopriva koji su mirisali na metvicu; vlaknaste, sjajne bokvice, pokapane r|om, koja je {tr~ala bokorima krupne, crvene ka{e. ve to, spleteno i meko, bilo je zadojeno blagim vazduhom, S za~injeno plavim vetrom i prevu~eno nebom. Kad smo leàli na travi, bili smo prekriveni celom plavom geografijom oblaka i plove}ih kontinenata, disali smo celom prostranom mapom nebesa. Od tog druènja s vazduhom li{}e i mladike bili su se pokrili finim dla~icama, mekim slojem paperja, grubom ~ekinjom kukica, kao za hvatanje i zadràvanje strujanja kiseonika. Ta fina i beli~asta skrama zbliàvala je li{}e i atmosferu, davala im srebrnast, sivi sjaj vazdu{nih talasa, senovitih zami{ljenosti izme|u dva bleska sunca. A jedna od tih biljaka, ùta i puna mle~nog soka u bledim stablji~icama, naduvana vazduhom, terala je iz svojih praznih mladica jo{ samo vazduh, samo paperje u obliku perjastih mle~nih kugala koje je vetarac rasipao, a plava ti{ina ih tiho upijala. Vrt je bio prostran i razgranat u nekoliko rukavaca i imao je razne sfere i klime. Na jednoj strani je bio otvoren, pun mleka

nebesa i vazduha, tu je nebu prostirao najmek{e, najfinije, najpaperjastije zelenilo. Ali {to je vi{e padao u dubinu dugog rukavca i tonuo u senku izme|u stra`njeg zida napu{tene fabrike soda-voda, izrazito je postajao sve mrkiji, nagao i nemaran, rastao je divlje i aljkavo, rogu{io se koprivama, jeìo ~i~kom, {ugavio svakojakim korovom, da na samom kraju me|u zidovima, u {irokom pravougaonom kutu izgubi svaku meru i padne u ludilo. Tamo to ve} nije bio vrt, nego paroksizam ludila, eksplozija besa, cini~na bestidnost i razvrat. Tamo, razjaren, pu{taju}i na volju svojoj strasti, {irio je prazan, podivljao kupus ~i~ka - ogromne ve{tice, koje su u beli dan skidale svoje {iroke suknje, zbacuju}i ih sa sebe, suknju za suknjom, dok im naduvene, {u{tave, pocepane rite nisu poludelim koma|em sahranjivale pod sobom to svadljivo pleme kopiladi. A pro`drljive suknje su se nadimale i {irile, rasle jedna na drugoj, gurale i pokrivale uzajamno, zajedno rastu}i u naduvenoj masi lisnatih plo~a, sve do niske strehe {upe. Tamo sam ga video jedini put u ìvotu, jednog popodnevnog sata onesve{}enog od ège. Bio je to trenutak kad se vreme, pobesnelo i divlje, otima od dolapa doga|aja i kao skitnica begunac juri vi~u}i, napre~ac preko polja. Tada leto li{eno kontrole raste s divljom èstinom na svim ta~kama, dvostruko, trostruko, u neko drugo, podlo vreme, u neznanu dimenziju, u ludilo. U to vreme me je spopalo ludilo lovljenja leptirova, strast gonjenja tih svetlucavih mrljica, tih lutaju}ih, belih pahuljica, {to su se tresle u raspaljenom vazduhu u nezgrapnoj cik-cak liniji. Tada se desilo da se jedna od tih sjajnih mrljica raspala u letu na dve, zatim na tri - i to drhtavo, zaslepljuju}e belo troto~je vodilo me je kao lutaju}a svetlost, kroz ludilo trnja {to je gorelo u suncu. ek na granici ~i~aka zadrào sam se, ne smeju}i da zaroTTada nim u to gluvo zaba~eno mesto. sam ga iznenada ugledao. Zagnjuren do pazuha u ~i~ak, ~u~ao je preda mnom. Video sam njegova {iroka ple}a u prljavoj ko{ulji i aljkavi komadi} kaputa. Pritajen, kao da se sprema za skok, sedeo je tako - kao da mu je ple}a pritiskivao veliki teret. Njegovo telo je disalo od napregnutosti, a sa bakarnog lica koje je sijalo na suncu lio se znoj. Nepokretan, izgledao je kao da te{ko radi, kao da se bez pokreta bori s nekim ogromnim bremenom. Stajao sam prikovan njegovim pogledom koji me je drào kao kle{ta. Bilo je to lice skitnice ili pijanice. Gu`va prljavih vlasi vitlala se nad ~elom visokim i ispup~enim kao kamen koji je voda izgla~ala. Ali ~elo je bilo isprepletano dubokim brazdama, ko zna da li se bol ili jara sunca, ili nat~ove~anski napor tako uvrteo u to lice i toliko zategnuo crte da je izgledalo kao da }e pu}i. Crne o~i su se upile u mene sa napeto{}u najve}eg o~aja ili bola. Te o~i su gledale, videle su me i uop{te me nisu videle. Bile su to kugle koje su se rasprskavale, napete najvi{im uzbu|enjem bola ili divljim blaènstvom nadahnu}a. I iznenada iz tih crta, nategnutih do kidanja, odvojila se neka stra{na, bolom slomljena grimasa i ta grimasa je rasla, preuzimala u sebe ono ludilo i nadahnu}e, nadimala se njim, odvajala sve vi{e, dok se nije otrgla nekim urlaju}im promuklim ka{ljem smeha. o dna potresen video sam kako se, grme}i smehom iz mo}nih grudi, lagano podigao iz ~u~e}eg stava i poD gnut kao gorila, s rukama u ritama pantalona koje su visile, pobegao, gaze}i kroz {u{tave plo~ice ~i~ka, u velikim skokovima - Pan bez flaute koji se prepla{en povla~i u svoje rodne {ikare Ă

K_4:K_4.qxd

12.1.2013

11:53

Page 1

JEDNA DIVNA PRI^A

RUÂK S BOGOM Mali de~ak je hteo da upozna Boga. Znao je da je duga~ak put do mesta gde Bog ìvi, tako da je uzeo sendvi~e i sok i krenuo na put… Kada je pre{ao nekoliko ulica ugledao je starca. Starac je sedeo u parku i hranio golubove. De~ak je seo pored wega i otvorio svoju torbu. Hteo je da popije gutqaj soka kad… pogleda starca, u~ini mu se da je gladan, pa mu ponudi sendvi~. Starac je zahvalno prihvatio i nasme{io se de~aku. Wegov je osmeh bio tako mio i topao da je de~ak poèleo da ga opet vidi pa mu ponudi i gutqaj soka. Starac mu se ponovo toplo nasme{i. De~ak je bio odu{evqen. Sedeli su jedan pored drugog celo popodne, jeli i sme{ili se, a nisu izgovorili ni jednu re~. Pao je mrak. De~ak primeti kako je umoran i ustade da krene ku}i, ali nakon par u~iwenih koraka okrenu se, pritr~a starcu i zagrli ga. Starac mu uputi najve}i, najlep{i i najtopliji osmeh do tad. Malo kasnije, kada je de~ak otvorio vrata svoga doma, majka se iznenadi sre}om na wegovom licu. Pitala ga je: „[ta si to radio danas pa si tako sre}an?” Odgovorio je: „Ja sam danas ru~ao sa Bogom!” Pre nego {to je majka izustila re~, dodao je: „Zna{ {ta? Bog ima najlep{i osmeh koji sam ikada video!” U isto vreme starac, ozarenog lica, vratio se ku}i. Wegov sin je bio zaprepa{}en blaènstvom kojim mu je zra~ilo lice i upita ga: „Tata, {ta ti se to desilo danas {to te je u~inilo tako sre}nim?” Odgovorio je: „Jeo sam sendvi~ u parku, sa Bogom!” Pre nego {to sin bilo {ta re~e, dodao je: „Zna{, Bog je mnogo mla|i nego {to sam o~ekivao!”

¥ Neki qudi ulaze u na{ `ivot sa razlogom, neki u odre|enom periodu, a neki }e biti sa nama do kraja Vremena. Zagrlimo ih sve!

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?

K_2:K_2.qxd

12.1.2013

11:39

Page 2

PORUKA PREDSEDNIKA RI JANUAR 2013.

DRAGI MOJI ROTARIJANCI! Ja sam japanski poslovan ~ovek i skoro svakodnevno sam u odelu. Rotari zna~ka je uvek na reveru mog sakoa. Tu je, jer sam ponosan {to sam rotarijanac. Gde god po{ao, ljudi vide zna~ku i znaju ko sam. Drugi rotarijanci je vide i znaju da sam prijatelj, ljudi koji nisu rotarijanci je tako|e vide. @elim biti siguran da svi koji je vide razumeju i {ta ona zna~i. Zato, od svih vas koji nosite rotarijansku zna~ku, traìm da {irite drugima i njeno zna~enje. Verujem da ova zna~ka na reveru menja svakog od vas. Nagoni vas da dobro promislite pre nego {to ne{to kaète, ili uradite. Celo vreme vas podse}a da ste rotarijanac, a budu}i rotarijanci, mi smo ovde da bi pomogli. Svi treba da smo spremni da govorimo o Rotariju. Kada vas neko upita o ovoj zna~ki, morate biti spremni da odgovorite. [ta je Rotari? [ta Rotari radi? Ovo su pitanja na koje svako od vas uvek mora da ima spreman odgovor. Ne moèmo pri}i potencijalnom ~lanu i pozvati ga da nam se pridruì, nije dovoljna samo na{a èlja da pove}amo broj ~lanova. Moramo im pokazati da je Rotari divna organizacija, te da }e i oni sami biti sre}niji ako postanu ~lanovi nekog Rotari kluba. Pozivaju}i ih da se priklju~e Rotariju, to radimo da bi i njima pomogli. Mislim da smo svi mi duboko zahvalni osobama koje su nas pozvale da se priklju~imo. Znam da je moj ìvot sre}niji, plodonosniji, od kako sam postao rotarijanac. Potpuno mi je jasno da je dan kada sam postao ~lan RC Ja{io, trenutak kada se moj ìvotni put iz korena promenio - tada sam kro~io na put ve}e povezanosti, ve}eg zadovoljstva i dubokog ose}aja ispunjenosti i mira. To je ose}anje koje èlim da podelim sa drugima. Jedan od na~ina da to i ostvarim je da dovedem nove ~lanove. To moramo ostvariti i kroz podizanje svesti o Rotariju i rotarijanskom radu, a to }emo posti}i pobolj{anjem na{eg javnog ugleda i no{enjem na{e rotarijanske zna~ke svaki dan í Sakudì Tanaka predsednik RI

ROTARI DAN U UJEDINJENIM NACIJAMA

KA SVETSKOM MIRU Blizu 1000 rotarijanaca, UN slu`benika, u~esnika rotari omladinskih programa i gostiju se okupilo 3. novembra u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku da ~uju savete kako unaprediti put ka globalnom miru. Nove na~ine za ovogodi{nji Rotari - UN dan je okupio ne{to manje u~esnika nego ranijih godina zbog razaranja koje je prouzrokovao uragan „Sandi” nekoliko dana pre skupa. Oni koji su ipak do{li pozdravili su dobru saradnju izme|u ove dve organizacije koja poti~e jo{ od 1945. godine, kada su rotarijanci bili delegati, savetnici i konsultanti na dobrotvornoj konferenciji Ujedinjenih nacija. U svom pozdravnom govoru predsednik RI Sakudì Tanaka je istakao da je ovako dobar odnos sasvim prirodan i trajan, jer su obe organizacije posve}ene miru. „Iskreno verujem da je svet danas bolji sa Rotari organizacijom i Ujedinjenim nacijama. Rotari, kao ni UN, ne mogu da re{e sve humanitarne probleme. Ali to i nije na{ cilj. Na{a misija je da poku{amo da pobolj{amo stvari. Uzimamo ono {to nam je dato i radimo {ta moèmo. Shvatanje da je svrha na{eg ìvota pomagati drugima, menja na{a ose}anja prema drugim ljudima. Ako je na{ cilj sluènje, zna~i da se mi ne sva|amo i ne bijemo. Mi èlimo da ìvimo zajedno u miru, i sami postignemo ve}i unutarnji mir.” Vilfrid D`. Vilkinson, predsednik upravnog odbora Rotari fondacije, zamolio je prisutne da se i dalje zalaù i bore za svet u kome ne}e biti de~ije paralize. Ova zajedni~ka borba Rotarija i UN }e izgraditi svet mira. „Bore}i se protiv de~ije paralize, ostvarujemo ~udo: zara}ene strane obustavljaju borbu kako bi dozvolile vakcinaciju dece! Da bi smo za{titili decu, uspeli smo da ubedimo ljude da spuste oru`je u Avganistanu, Ju`nom Sudanu i Somaliji. Ovako ne{to niko nikada nije uspeo. A ako to nije ostvarenje mira, ne znam {ta je.” í

1. DECEMBAR

SVETSKI DAN BORBE PROTIV AIDSa Svetski dan borbe protiv side je 1. decembra. Prevencija bolesti i le~enje je jedan od {est Rotari ciljeva. Rotari akciona grupa pod nazivom „Rotarijanci za zdravlje porodice i prevenciju od AIDSa”, formirana je 2004. godine i okuplja rotarijance s ciljem pobolj{anja ìvota obolelih. U maju ove godine, akciona grupa }e ve} tre}u godinu za redom, odràti veliku manifestaciju u Africi, tokom koje }e pruàti besplatne zdravstvene usluge svih vrsta (HIV testiranje, polio vakcinacije, testiranja na tuberkulozu i malariju). Manifestacija }e se sprovesti na 400 razli~itih lokacija u tri dràve i obuhvati}e vi{e od 200.000 dece i porodica. Ova manifestacija nosi naziv „Porodi~ni dan zdravlja” i traja}e preko tri dana, a predvodi}e je rotarijanaci iz 365 klubova. Volonteri u sve tri zemlje bi}e zahvalni za pomo} u materijalu, a potrebni su: za{titne mreè za krevete za obolele od malarije, sanitarni kompleti i sli~no. U ~ast Svetskog dana borbe protiv side, saznajte vi{e o tome kako moète pomo}i tako {to }ete posetiti RFFHA vebsajt. Moète kontaktirati Leonarda Lanzija za obja{njenje i podr{ku oko zapo~injanja Matching Grant ili Global Grant aplikacije í

K_2:K_2.qxd

12.1.2013

11:44

Page 3

K_2:K_2.qxd

12.1.2013

11:42

Page 4

ROTARÙ GLOBAL PEACE FORUM BERLIN 2012. 30. novembar - 2. decembar 2012. godine a Svetskom mirovnom forumu u Berlinu na{ Distrikt 2483 predstavljali su: distrikt guverner Nikola ObradoN vi}, PDG Vojislav Miti} (RC Ni{), nacionalni koordinator In-

CountrÚ komiteta mediteranskih zemalja, nazvan Mediterranean Peace Iniciative, u koji }e se na{ distrikt me|u prvima uklju~iti.

ter-CountrÚ Committees za Srbiju i Crnu Goru Artur Demek (RC Beograd-Singidunum), predsednik distriktnog komiteta za slu`enje Vladimir Mati} (RC Beograd-^ukarica) i ~lanovi Inter-CountrÚ Committee [vajcarska-Lihten{tajn-Nema~kaSrbija i Crna Gora Marin Barjaktarevi} (RC Novi Sad-Du-

o prvi put u istoriji Distrikta 2483 jedan na{ predstavnik u~estvovao je u zvani~nom programu globalnog foruma. P Nacionalni koordinator Inter-CountrÚ komiteta za Srbiju i Crnu Goru, Artur Demek, bio je panelista prvog panela o zna~aju ICC zajedno sa PDG Antonom Polstererom iz Austrije i PDG Andèjom Ludekom iz Poljske. Za vreme skupa u Berlinu ~lanovi na{eg tima sastali su se na marginama Svetskog mirovnog foruma sa najvi{im predstavnicima RotarÚ International. Posebno su bili korsini razgovori sa predsednikom RI Sakudì Tanakom, predsednikom Rotari fondacije Ýilfridom Ýilkinsonom, ~lanom Borda RI Gideonom Peiperom, generalnim sekretarom RI Johnom HeÞko, ranijim ~lanom Borda RI Peterom Kroenom i ranijim ~lanom Borda RI Orscelik Balkanom koji je ujedno i istraìtelj RI za nepravilnosti u na{em distriktu tokom prethodnih godina. U tim razgovorima dobili smo podr{ku lidera RI za aktivnosti koje preduzimamo za konsolidaciju i razvoj na{eg distrikta. Predsednik Tanaka je obe}ao da }e nastojati da poseti distrikt na prole}e 2013. Odràna su i dva sastanka ICC [vajcarska-Lihten{tajnNema~ka-Srbija i Crna Gora na kojima je dogovorena sa-

Predsednik RI Sakud`i Tanaka sa DG Nikolom Obradovi}em i predsednikom Komiteta za slu`ewe Vladimirom Mati}em

nav), Sava Stojkov (RC Novi Sad) i Darko [ovran (RC Beograd-Metropoliten). rodnevni skup kome je prisustvovalo 1800 rotarijanaT ca iz 27 zemalja bio je najve}i ovogodi{nji RotarÚ doga|aj u Evropi. Dominantna tema zvani~nog programa bila je razvoj Inter-CountrÚ komiteta (ICC) sa ciljem da se kroz bolje me|udr`avno povezivanje RotarÚ zajednice osna`i globalni uticaj RotarÚ International. Razvoj ICC direktno uti~e na {irenje boljeg razumevanja naroda {irom sveta. Na Svetskom mirovnom forumu zvani~no je pokrenut pilot projekat regionalnog razvoja Inter-

Stari prijateqi Balkan Oscelik i Piter Kron

Sa predsednikom ICC EØecutive Board Gianni Jandolom

radnja sa {vajcarskim i nema~kim klubovima na projektima u vi{e oblasti. Sastancima su prisustvovali rotarijanci iz [vajcarske i Nema~ke predvo|eni Danielom Cesarov-Zaugg, predsednicom {vajcarske sekcije i prof. dr Monikom Gershau, novom predsednicom nema~ke sekcije. Na zvani~nim susretima sa guvernerima distrikta iz Hrvatske, Rumunije, Rusije, Izraela, Austrije, Italije i Francuske, dogovarane su smernice budu}e saradnje sa tim zemljama kroz Inter-CountrÚ komitete koje planiramo da formiramo. Dogovarane su i druge zajedni~ke akcije o kojima }e biti vi{e re~i u narednim mesecima. Pred nama je veliki posao da klubove u na{em distriktu podstaknemo da se vi{e anga`uju u aktivnostima RotarÚ International í

Rot06-09:Rot06-09.qxd

12.1.2013

12:16

Page 1

LI^NOSTI U NA[EM ROTARIJU ROTARI KLUB BEOGRAD

• Me|u prvima se pridru`io Inicijativnom odboru za reosnivanje Rotari kluba Beograd. • Osniva~ Rotari kluba Beograd. • ^lan prvog UO Kluba i ~lan UO u više mandata.

Od 1959. godine ìvimo u Beogradu gde sam završio osnovnu školu i æI beogradsku gimnaziju. Na Pravnom falultetu BU sam diplomirao 1979. godine a 1986. godine sam završio specijalisti~ke poslediplomske studije iz oblasti Ugovora u me|unarodnoj trgovini. Do tog perioda sam ve} imao nekoliko va`nih i, za kasniji ìvot i karijeru, odre|uju}ih momenata. Tako sam ve} na polovini studija 1975. godine po~eo da radim u Jugoslovenskoj investicionoj banci (kasnije poznatoj kao Investbanka) na Terazijama 7-9 u Direkciji platnog prometa sa inostranstvom. Rade}i vredno u dobro organizovanoj i ure|enoj Banci sa stogodišnjom tradicijom, koja je u pravom smislu re~i bila „institucija”, shvatio sam da moram da završim fakultet i da se usavršavam ukoliko èlim uspeh u bankarstvu. Po završenom fakultetu prelazim u Direkciju za poslove sa inostranstvom i to u Odeljenje pravnih saveta, te stoga i odlu~ujem da se specijalizi-

• Predsednik Kluba 2008/09. godine. • Distrikt blagajnik (D 2841) 2009/10. Ro|en sam 19. 12. 1953. godine u Sarajevu (na dan kada se slavi Sveti Nikola). Sa roditeljima i mla|om sestrom sam `iveo u Pljevljima do 1959. godine gde mi je otac radio u Vojnoj pošti kao civil - mehani~ar i voza~.

Na kursu u Londonu, 1984.

Sa majkom u Sarajevu, 1954.

6 2

ram iz oblasti me|unarodnih ugovora. Ipak, klju~ni doga|aj je bio moj odlazak u London 1984. godine na me|unarodni bankarski kurs u organizaciji Midland Bank plc - tada jedne od ~etiri najve}e engleske banke u Londonskom Sitiju. Kao najbolji polaznik kursa zadr`an sam još tri meseca na praksi u Midland banci i to je, definitivno, doprinelo ubrzanju moje karijere u bankarstvu. Nešto kasnije postajem direktor Sektora me|unarodnih pla}anja u Investbanci a tokom tog perioda sam bio u~esnik nekih od najinteresantnijih poslovnih poduhvata u tada još prosperitetnoj zemlji - Jugoslaviji. Po~etak raspada Jugoslavije i svi tragi~ni doga|aji koji su usledili, uklju~uju}i me|unarodnu izolaciju i sankcije doveo je, izme|u ostalog, do propa-

NIKOLA

Jedna od retkih fotografija na kojoj je ve}ina osniva~a Kluba, 2007.

sti velikih i renomiranih gra|evinskih, trgovinskih i bankarskih sistema u zemlji i prestanka njihovog poslovanja u skladu sa me|unarodnim propisima i poslovnim obi~ajima. U tom periodu sam radio u nekoliko doma}ih i stranih firmi ili banaka da bih 2002. godine po~eo da radim u firmi Daimler ChrÚsler SCG - koja je danas poznata kao Mercedes-Benz SCG u Beogradu. Šest godina sam bio angaòvan na poslovima finansiranja prodaje a tokom tog perioda sam dodatno obu~avan od strane Mercedesove finansijske institucije „Debis” u Štutgartu, što je za mene bilo dragoceno iskustvo. Posle trogodišnjeg rada u Globos osiguranju, malom ali uspešnom doma}em osiguravaju}em društvu, nastavio sam da samostalno radim kao broker u poslovima osiguranja. Na vrhuncu karijere u bankarstvu, sticajem sre}nih okolnosti, bio sam me|u prvima koji se priklju~io Inicijativnom odboru za reosnivanje Rotari Kluba Beograd i od te 1990. godine sam u Rotariju. O svim doga|ajima, ljudima, aktivnostima i bezbrojnim lepim trenucima koje sam doìveo sa prijateljima iz Kluba i drugim rotarijancima piše veoma lepo i dokumentovano u monografiji - 20 godina Rotarija u Srbiji, koju je štampao i objavio naš Klub, pa ovde ne}u govoriti o tome. Za naš ~asopis „Srpski Rotar” ispri~a}u jednu zanimljivu i kratku pri~u o Rotariju: U novembru 1994. godine sam se obreo u Londonu na duèm slu`benom putu te sam, kao savestan rotarijanac, odlu~io da posetim neki Rota-

Rot06-09:Rot06-09.qxd

12.1.2013

12:22

Page 2

M. MANDI]

Nikola sa suprugom Majom u društvu Predsednika RI g. Kinga prilikom njegove posete Klubu

ri klub. Kako i sam dolazim iz prvog kluba u Srbiji odlu~io sam da posetim prvi klub u Londonu. Telefonom sam se najavio Sekretaru kluba dan ranije i dogovorio posetu. RotarÚ Club of London se sastaje ponedeljkom tokom ru~ka u jednom ekskluzivnom hotelu u blizini Green Park-a. Po dolasku mi je odre|en doma}in, za ~ijim stolom sam sedeo i koji je uzeo osnovne podatke o meni u cilju predstavljanja. Bilo mi je neobi~no što me je pitao ko je „glavni” u dràvi iz koje dolazim a ja sam odgovorio da je to g. Miloševi}. Naravno, pored mene, bilo je još 7-8 gostuju}ih rotarijanaca, najviše iz Japana i Afrike. Na ru~ku je tog 28. 11. 1994. godine bilo oko 100 prisutnih, a sastanak je po~eo molitvom i zdravicom Kraljici. Potom su predstavljeni gostuju}i rotarijanci i kada je došao red na mene, moj doma}in me je predstavio a potom je ceo klub ustao, podigao ~aše i nazdravio „Long live Mr. Milosevic”! Ja sam bio potpuno šokiran! To je bilo u vreme najve}e medijske satanizacije, ekonomske i politi~ke izolacije naše zemlje i vladaju}e garniture - ali to rotarijancima nije smetalo da nazdrave gostu i prvom ~oveku njegove zemlje! Eto, i to je Rotari! Kasnije je zanimljivo predavanje odrào profesor Ghillean Prance iz RoÚal Botanic Gardens, KeÞ (mi kaèmo - Kju Gardens) što moète videti iz lifleta sa tog sastanka. Pored profesionalnog anga`mana koji mi je, zaista, doneo puno lepih tre-

nutaka, uz moju decu do`ivljavam najlepše i najsre}nije trenutke. Ponosan sam što je moja }erka Nina (ro|ena 1977. godine) doktorirala na Fakultetu za Fizi~ku hemiju (PMF) i što je sada Viši nau~ni saradnik na Tehni~kom institutu SANU.

Nina, Gala i Luka Blizanci Luka i Gala (ro|eni 1993. godine) su kao odli~ni u~enici III beogradske gimnazije sada studenti, Luka na Medicinskom fakultetu BU a Gala na FEFA (Fakultet za Ekonomiju, Finansije i Administraciju). No, kada govorim o tim prelomnim doga|ajima u `ivotu, koji ostavljaju trajni pe~at ili ga usmeravaju u nekom drugom prav-

cu, moram da pomenem još jedan. Mislim na gubitak i tragi~no stradanje Filipa (sina moje supruge Maje iz njenog prvog braka sa Goranom Vojvodi}em) koga su i mnogi moji prijatelji rotarijanci imali priliku da upoznaju. U dubokoj tuzi i bolu su ostali pre svega roditeqi ali i svi koji su ga poznavali. I tako, ìvot nam daje ali nam, ponekad, još više uzima. Ipak, namerno povezujem pri~u o mojoj deci i deci drugih rotarijanaca sa pri~om o Rotariju jer ~vrsto verujem da }e moj Klub, kao i drugi Rotari Klubovi u Srbiji, biti „pravi” kad u njima budu, kao ~lanovi, naša deca. Kada ti Klubovi budu imali 30, 40 ili 50 godina postojanja I delovanja, to }e biti znak da smo uspeli da u Srbiji stvorimo organizaciju koja }e baštiniti najbolje gra|anske tradicije na plemenitim principima i pravilima Rotarija. Jer, tada }e naša deca u društvu sa drugim kvalitetnim ~lanovima znati da sede u Klubu u kome su još njihovi roditelji bili ~lanovi i bili prijatelji koji su delili iste vrednosti, sa idejom da sluè i pomaù onima koji su u nevolji ili im treba podrška i po-

Filip i deca rotarijanaca na sastanku Kluba u martu 2009.

7 3

Rot06-09:Rot06-09.qxd

12.1.2013

12:17

mo}. Oni sigurno ne}e imati nikakvih dilema da kroz druènje i prijateljstvo u Klubu, uz poštovanje pravila i procedura, deluju društveno odgovorno i na dobrobit svih ljudi u okruènju. Neka sva naša deca budu ìva i zdrava, pametna, uspešna i lepa! Neka ìvi Rotari! í

Page 3

Svim ~lanovima RotarÚ International u Distriktu 2483 Svim predsednicima klubova u Distriktu 2483 Svim ~lanovima lider{ip tima guvernera Distrikta 2483 Obave{tavam Vas da je predsednik The RotarÚ Foundation, Ýilfrid Ýilkinson, 20. decembra 2012. doneo odluku da smeni rotarijanca Pavla Vamo{era, ~lana RK Novi Sad, sa pozicije predsednika komiteta za Rotari fondaciju Distrikta 2483. Istom odlukom za novog predsednika imenovan je PDG Dragan Brajer, ~lan RK Beograd. Dragan Brajer }e na toj funkciji ostati do 30. juna 2015. Odluka predsednika Ýilkinsona je prvi korak u sre|ivanju nasle|enog stanja u distriktu, koje je dovelo do istrage RotarÚ International. Istragu je sproveo past RI direktor Orscelik Balkan tokom novembra ove godine. Naredne odluke RotarÚ International u vezi sa na{im distriktom o~ekuju se do kraja januara 2013. Smena Pavla Vamo{era je posledica njegove kontinuirane opstrukcije distriktnih projekata zapo~etih sa distriktima iz drugih zemalja i potpune blokade funkcionisanja Rotari fondacije u Distriktu 2483. To „otpadni{tvo” Pavla Vamo{era, kako je nazvano njegovo pona{anje u pismu predsednika Ýilkinsona, pretilo je da ugrozi funkcionisanje ~itavog distrikta. Zbog toga je obavezuju}i seminar Rotari fondacije za na{ distrikt organizovao lider{ip tim guvernera 15. decembra 2012, umesto distriktnog predsednika fondacije ~ija je to obaveza. Novom distriktnom predsedniku Rotari fondacije, PDG Draganu Brajeru, èlim mnogo uspeha u budu}em radu, a od klubova zahtevam da se uklju~e u projekte Rotari fondacije. Od svih predsednika klubova traìm da se ovo pismo javno pro~ita na prvom slede}em sastanku. Uz ovo pismo dostavljam i izve{taj sa odrànog distriktnog seminara Rotari fondacije. Uz mir kroz sluènje, èlim Vam da nastupaju}e praznike provedete u miru i blagostanju sa Va{im porodicama. Rotarijanski pozdrav, Nikola Obradovi} - DG 2012. - 2013. RI D 2483 - Srbija i Crna Gora

Sastanak Lider{ip tima

Uvodno izlagawe DG Nikole Obradovi}a

Rot06-09A:Rot06-09.qxd

12.1.2013

12:40

Page 4

JEDNA BIOGRAFIJA

\OR\E S. RO[ (1896. Beograd + 1977. Nea Roda, Gr~ka, hilandarsko manastirsko grobqe) orodica \or|a S. Ro{a je slovena~kog porekla, koja vodi poreP klo od poznate francuske porodice Ro{ iz Normandije. Ponegde se pogre{no objavquje da su Ro{ovi norve{ko - {vajcarskog porekla. \or|e je najmla|i sin naturalizovanog Nemca Sebastijana Ro{a i majke Antonije, Slovenke. Otac mu je bio priznati stru~wak za izgradwu èlezni~kih pruga. Do{li su iz Slovenije u Srbiju, u Beograd na poziv srpske vlade sredinom 19. veka da bi kao inèweri pomogli izgradwu prvih puteva i mostova. Tada su primili i pravoslavnu veru. \or|e S. Ro{ ro|en je u Beogradu 1896. godine. Kao |ak {estog razreda realne gimnazije bio je dobrovoqac u Drugom balkanskom ratu, a dve godine kasnije postao je pitomac 46. klase niè {kole Vojne akademije. Bio je komandir àndarmerijske ~ete, (u 1. ~eti 2. bataqona 10. (Takov-

Oko 14:00 ~asova major Gavrilovi} je kod kafane „Jesenica” prikupio tri voda 2. i dva voda 3. bataqona 10. puka, Sremski odred i ostatke àndarmerijskog odreda poru~nika Ro{a... Kada je legendarni major Gavrilovi} komandovao otsudni juri{ (u istoriju - ... junaci, vi ste izbrisani iz spiska ìvih...), te{ko je rawen, kasnije zarobqen u Vojnoj bolnici i odveden u zarobqeni{tvo, ali je razmewen 1917. godine. Povodom petnaestogodi{wice odbrane Beograda, 1930. godine, \or|e je {tampao svoje memoare i u wima prvi put objavio tekst ~uvenog govora svog komandanta, majora Dragutina Gavrilovi}a. Jo{ pre Prvog svetskog rata interesovao se za letewe i avijaciju, pa na Solunskom frontu, krajem rata, postaje vojni pilot. \or|e Ro{ je jedan od pionira srpskog vojnog, civilnog i sportskog vazduhoplovstva. Unapre|en je u ~in kapetana, ali napu{ta vojnu karijeru i zajedno sa bratom Du{anom odlazi u Be~ na le~ewe i studije gde obojica uspe{no zavr{avaju trgova~ku svetsku akademiju. or|e Ro{ je u Be~u upoznao Nor\ veànku Ostu (koja je pre{la u pravoslavnu veru i promenila ime u

skog) pe{adijskog puka kojom je komadovao rez. kap. II klase Aleksa Resimi}), istakao se u borbama u herojskoj odbrani Beograda 1915. godine. ...Bombardovawe Beograda po~elo je no}u 5. 10. 1915. godine... a 7. 10. 1915. u 14 : 00 ~asova, àndarmi pod komandom poru~nika \or|a Ro{a ponovili su juri{ u pravcu Jalije, poku{avaju}i da potisnu protivnika. No, u ovom o~ajni~kom, bezuspe{nom poku{aju, àndarmi su bukvalno desetkovani. Jedino re{ewe bilo je da sve raspoloìve jedinice na ovom sektoru izvr{e op{ti protivnapad.

Qubica) i s wom se ven~ao 1924. godine u manastiru Rakovica. Bio je po~asni konzul Kraqevine Norve{ke u Beogradu. Po zavr{etku Prvog svetskog rata 1918. godine, pora`ena Austrougarska monarhija dugovala je ratnu od{tetu razorenoj kraqevini Srbiji i Ro{ovi su imali zadatak da ispred kraqevskog Ministarstva vojske i mornarice organizuju naplatu {tete. \or|e i Du{an bili su vlasnici trgova~kog izvozno - uvoznog preduze}a EKSPORT - IMPORT RO[ u Beogradu i zvani~ni predstavnici nema~ke te{ke industrije u Jugoslaviji. Jugoslovensku vojsku snabdevali su vojnom opremom. Ovaj posao pratilo je niz afera oko podmi}ivawa vojnog vrha obe zemqe. Dospeli su i u zatvor, kada su o{tetili dr`avnu kasu uvoze}i tenkove i avione tipa „dornije” 1935. godine. Na intervenciju kneza Pavla oslobo|eni su krivice, ali je sumwa ostala. \or|e je smatrao da otaxbini duguje mnogo vi{e i nakon posete Kosovu,

1935. godine zavetuje se da }e ruinirane ikone iz manastira Gra~anica restaurisati i obnoviti. Ovo svoje li~no delo zavr{io je 1939. godine, a osve{tewe ikona obavqeno je na Vidovdan iste godine. orodica Ro{ bila je veoma bogaP ta. Pored velike porodi~ne ku}e u Kati}evoj ulici br. 8 -10, posedovali su i zgradu u Bir~aninovoj br. 28 b sa 32 stana, vilu na Hvaru i jo{ nepokretnosti {irom zemqe. U zgradi u Bir~aninovoj ulici stanovali su i slikar Paja Jovanovi} sa suprugom Muni (od 1939. do 1947. godine), fudbaler Rajko Miti}, akademik Nikola ôbeqi}, general Milutin Mora~a, novinarka Desa Pavlovi} - Trevisan, dopisnica „Tajmsa”. Vera, odlu~nost, hrabrost, rad u korist op{teg dobra dali su mu uz qubav prema otaxbini i ìvotnu radost od na{eg Tvorca podarenu, da bi na svojim ple}ima poneo breme odgovornosti za ìvotne okolnosti koje su dolazile sa nastupaju}im Velikim ratom... Wegovo poznanstvo sa ~etni~kim vojvodom Kostom Pe}ancem traje jo{ sa Solunskog fronta, a posle rata postali su jo{ boqi prijateqi i poslovni saradnici. \or|e Ro{ je optuèn posle Drugog svetskog rata da je u ratno vreme osim sa Pe}an~evim ~etnicima, odràvao kontakte i sa Karlom Krausom, {efom Gestapoa za Srbiju. Novac koji su Nemci navodno obe}ali Kosti Pe}ancu, da se ~etni~ka organizacija ne usprotivi pristupawu Kraqevine Jugoslavije Trojnom paktu, ispla}ivan je preko firme bra}e Ro{. Politi~ke prilike u tek oslobo|enoj Jugoslaviji i Srbiji 1944. godine (bio je na spisku za likvidaciju po kratkom postupku) primorale su porodicu Ro{ da napusti zemqu i ode u emigraciju, prvo u Nema~ku, pa u daleku Argentinu.

Rot06-09A:Rot06-09.qxd

12.1.2013

12:47

On i supruga ìveli su nedaleko od [tutgarta, a wihova ku}a bila je prepuna uspomena iz Srbije: originalna zastava iz Prvog srpskog ustanka, uniforma i sabqa kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a, slike Paje Jovanovi}a, mno{tvo kwiga i ostalih dragocenosti. Jedan mali muzej Srbije. Ku}a je bila mesto sastajawa srpske emigracije, pomagali su finansijski sve koji su krenuli u beli svet, sve daqe od komunisti~kog reìma u Jugoslaviji. No, veze sa svojim ratnim drugovima i prijateqima u otaxbini nisu se prekidale, a \or|e je vodio intenzivnu prepisku i sa srpskom emigracijom na svim kontinentima, a posebno je bila negovana veza sa srpskom pravoslavnom Crkvom. Prilike u Ju`noj Americi, u Argentini krajem 1959. godine naterale su porodicu Ro{ da ponovo emigrira u Evropu. U to doba, \or|e Ro{ je u stalnoj prepisci sa Ja{om Qoti}em, bratom Dimitrija V. Qoti}a, vo|e Jugoslovenskog narodnog pokreta „Zbor” i u prepisci oni se bave pitawem gotovo tragi~nog stawa u srpskom manastiru Hilandaru na Svetoj Gori koji pose}uju 1960. godine da se uvere u pri~e o zapu{tenom stawu u manastiru. Od tada \or|e Ro{ sve ~e{}e pose}uje Svetu Goru i manastir Hilandar. U manastiru su videli neaùrnost u vo|ewu dokumenata, ~uvawu dragocenosti u manastirskoj Riznici. Odlu~eno je da se ozbiqno i odmah mora pristupiti obnovi drvenarije, vodovoda, krovova na manastirskim crkvama, ~itavog niza konaka, konzervaciji ikona i fresaka, name{taja, pristupiti stru~nom arhivirawu... I doneta je odluka o formirawu Komiteta za obnovu Hilandara.

Page 5

\or|e Ro{ se 1965. godine preseqava u mesto Nea Roda na granici sa Svetom Gorom. W.K.V. princ Tomislav Kara|or|evi} primio se da bude predsednik, blagodare}i svojim vezama, rodbinskim i prijateqskim, u Gr~koj i Engleskoj, pa je posle dugih pregovora, razgovora, a i opstrukcija, dobijena dozvola za po~etak obnove manastira. Ovo je u to vreme bila prva obnova ovakvih razmera u nekom od manastira na Svetoj Gori. Novac su dobijali i od Srba, ali i od stranaca, kato- Grob \or|a Ro{a na manastirskom grobqu lika, protestanata, Jevreja, ~ak i od jednog bogatog nema~kog pravqeni su nacrti, kancelarija je aristokrate koji je verovao da }e se izgra|ena i otvorena, prona|eni su pred Srbima na ovaj na~in, bar malo i preduzima~i, novac se sakupqao oprati poraz Nema~ke u minulom prilozima iz srpske dijaspore, posle mnogih predavawa odràvanih sa ratu! U manastiru ìvi malo monaha, bez èqom da se obnova manastira popuikakve pomo}i iz zemqe ~iji je komu- lari{e. Tako je obnovqen deo isto~nisti~ki reìm, ~ini se, potpuno na- nog manastirskog kompleksa u koji je 1970. godine useqena manastirska pustio ovaj srpski manastir. U to vreme u manastir dolazi mo- Riznica. \or|e Ro{, umro je, iznenada, 1977. nah otac Mitrofan, a zamona{uju se i drugi ~lanovi „Zbora” Dimitrija godine u 81. godini na putu za manaQoti}a koji je poginuo u saobra}aj- stir Hilandar. Svojevremeno je i zanoj nesre}i u Sloveniji, 1946. godine pisao svoju èqu da bude sahrawen na pod nerazja{wenim, sumwivim okol- hilandarskoj zemqi, pa su ga zahvalni hilandarski monasi sahranili u pornostima. Oni dolaze na Svetu Goru i mana- ti manastira i on je jedini mirjanin stir Hilandar, verni zave{tawima koji po~iva u Hilandaru. Zauvek. Kasnije su }erke \or|a i Qubice svojih predaka da pomognu da Hilandar ne zamre i da ga Srbi zauvek ne Ro{, Jelena, Inge i Tatjana poklonile Narodnom muzeju u â~ku 30 vredizgube. Monasi Arsenije, Pavle, Jovan nih predmeta vezanih za wihovog oca (otac Jovan - Radoji~i}, - umro 2012. i herojsku odbranu Beograda 1915. gogodine u 104. godini - najstariji je dine, na Dunavskom keju. Ova zbirka \or|a Ro{a u muzeju Hilandarac, a mo`da i Svetogorac, ~ije je doìvotno poslu{awe da se grada â~ka, rodnom gradu Ro{ovog stara o manastirskoj ba{ti), imaju- ratnog komandanta majora Dragutina }i oca Mitrofana za proigumana u Gavrilovi}a (1882 + 1945.) tako namanastiru i \or|a Ro{a u svetu stavqa da traje í Pripremio Haxi Du{an Glu{ac uspe{no su krenuli sa obnovom. Na-

ROTARÙ INTERNATIONAL RECEIVES PAÙ URBIS AÝARD FROM 100 CITIES FOR PEACE Princeza Nora od Lihten{tajna, po~asni predsednik savetodavnog odbora za „100 gradova za mir”, najavila je da je Rotari International primalac pro{logodi{nje nagrade „Pak Urbis”, koja se daje gradovima, li~nostima i institucijama za uspe{an rad u promovisanju mira. Princeza je obavestila Rotari International o ovoj odluci odbora putem pisma upu}enih guvernerima Distrikata 2201, 2202 i 2203 ([panija). Kao primalac nagrade Rotari je pozvan da u~estvuje na konvenciji „Gradovi za mir” koja je odr`ana u

„100 gradovi za mir” je me|unarodni pokret koji identifikuje i okuplja gradove i socijalne institucije {irom sveta koji su posve}eni promovisanju kulture mira. Pokret podr`ava vrednosti koje su postavile Ujedinjene nacije svojim programom „Ciljevi ovog milenijuma” í

Princeza Nora od Lihten{tajna (levo)

Madridu od 10 -14. decembra i u~estvovao u radu savetodavnog odbora u oblasti razvojne saradnje.

Rot06-09A:Rot06-09.qxd

12.1.2013

12:47

Page 6

ISIDORA SEKULI] (1877+1958)

O SRBIMA I SRBIJI Iz lista Srpske napredne omladine .„ZORA”, Be~, 1911. godine ZA[TO smo meso bez krvi? ZA[TO u nacionalnoj i kulturnoj na{oj mizeriji nema dostojanstva? ZA[TO na{a kwièvnost nema suvi{e saradnika? ZA[TO na{e kwige i listovi imaju suvi{e primeraka? Mi imamo pesnika koji ne pevaju, pripoveda~a koji ne pripovedaju, nau~nika koji ne ispituju, saradnika koji ne sara|uju, inteligenata koji ne ~itaju, ne ma{taju, bogata{a koji ne kupuju - sav na{ kulturni progres je bez oca i majke, svugde licitacija i aukcija. Mi smo kao onaj Ni~eov uàr, koji, pletu}i uè, ide unatrag. U svojim stvarima slepi, u tu|im nemo}ni, mlitavi smo i bez qubavi i ìvota kao vodeni cvetovi pred zalazak Sunca. ZA[TO ja~e ne volimo? ZA[TO ja~e ne pomaèmo na{u kwièvnost, kad wu ne stvaraju samo oni koji pi{u? Velike zada}e i probleme ne stvaraju geniji sami, nego ih stvaraju kulturne mogu}nosti ~itavog naroda.

*** Ostalo zapisano: „Melanholija je pola duše... Poqaci, jedino oni `ive za svoju romantiku, jesu najistaknutiji romanti~ari... Moj mu`, Poqak Stremnicki, kipteo je od besa kad sam ja u u~enju poqskog naglašavala po ruskom. Za mene je brak imao smisla jedino radi dece, a kako ja nisam mogla zbog svoje bolesti imati dece - udala sam se za Stremnickog, jer je on bio blizu smrti i jer je to od wega radi trebalo...” Ovo je retka ispovest Isidore o svome bra~nom `ivotu - tu temu je izbegavala.

*** „Dragi su mi Rusi... Pa, ja sam Sloven. Uzmite samo ruski devetnaesti vek. Kakva lepota! Ima li Evropa nešto ve}e u to vreme? Ali ja nisam rusofil, kao što nisam ni anglofil. Ja sam fil svega što je ~ove~no i kulturno.... Koga volim? Pa, volim Puškina, ali mislim da nije bio dobar ~ovek... Puškinov blistavi genij pokopalo je rusko plemstvo.... Puškin je genijalan pisac, ali vrlo pokvaren, potkupqiv, loš ~ovek. Ja mislim da bi on i vlastitu `enu ustupio za novac. A na koncu je juna~ki poginuo.... Mo`da se sebi zgadio...”

*** „Moj telefon ima broj 50-685, i stoji u telefonskoj kwizi; sem ako niste zagledali u staru neku kwigu, iz sre}nijeg vremena kad nisam imala telefon. Vi dolazite poslom, i bi}ete sigurno od ~asa na ~as; programski zauzeti. Najboqe je zato da porazgovaramo kad ste na odmoru, za vreme ru~ka. Ako još budem `iva i ~itava,

~ekala bih vas u „Maèstiku” (stoli} pred garderobom, u holu restorana) od jedan do jedan i po. Ne doðete li, ru~a}u sama i oti}i. U~inila bih to i tre}eg i ~etvrtog februara. Jeste li angaòvani tre}eg i za ru~ak, mo`da moète biti slobodni ~etvrtog. Ako ne moè ni to, pokušajte telefonom dogovor za neki drugi i druk~iji sastanak. Zbogom, ostajte dobro...”

*** Ta larma {to je dignuta oko mene mnogo me je potresla. Molila sam neke poznanike, mlade qude, da gde god vide ne{to o meni napisano, prigu{e. Ali eto {ta su uradili. Zvali su me na neko ve~e o meni, ali ja sam odbila, rekla sam da sam bolesna. Svi su hteli da me skinu sa dnevnog reda. Kaù: ima 80 godina, skoro }e umreti, daj da napi{emo ne{to i da je ostavimo. To stra{no vre|a. Volim ti{inu, zato me je ta buka oko mene mnogo potresla. Ako ne{to vredim, neka kaù posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne èlim da me hvale. Nisam bila sre}na. S tim sam se pomirila. Postoji vasionska sre}a koja opredequje qude. Ako niste voqeni, uzalud }ete vi nastojati da vas vole. (1957)

Isidora Sekuli} (Mo{orin, 16. februar 1877 Beograd, 5. april 1958.) je na{a kwi`evnica i akademik SANU. Ro|ena je u ba~kom selu Mo{orinu kod @abqa. Detiwstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. [kolovala se u Novom Sadu (Vi{a devoja~ka {kola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpe{ti (Pedagogijum). Radila je kao nastavnica u Pan~evu, [apcu i Beogradu. U Zemun je došla 1883. kada joj je otac Danilo tu postavqen za gradskog kapetana. Tu se školovala, a 1897. godine otišla je u Pan~evo gde je predavala u Srpskoj višoj devoja~koj školi. Meðutim, sve praznike i raspuste, kao i ~esta i duga bolovawa provodila je u Zemunu sa svojom porodicom. Tako je bilo do 1900. godine kada joj u aprilu umire otac, a u julu i brat Dimitrije. Nad grobovima svojih voqenih Isidora je provodila sate i sate. Tu je upoznala i sprijateqila se sa starim grobarom Nikolom Ribari}em koji joj je pri~ao istorije i sudbine mnogih zemunskih porodica i li~nosti koje su po~ivale na Gardošu. Isidora je ove pri~e bele`ila u crnu svesku i koju je spalila 5. aprila 1958. godine pred smrt. Najzanimqivije pri~e starog grobara je ipak uobli~ila u romansirane celine i objavila ih u svom delu „Hronika palana~kog grobqa” í

Rot12:Rot12.qxd

12.1.2013

12:49

Page 1

TRINAEST PORUKA

U pore|ewu sa 1939. godinom, u Beogradu je krvni pritisak porastao u proseku za oko 25 procenata. Pre rata su jeli samo oni koji su imali a sada jedu svi. Rodio se novi dan. Probudio se ceo Beograd da ga vidi. êstitajte jedni drugima. Radovali ste se i mawim uspesima. Male penzije, to nije dobro a vrlo je skupo. Sa malim penzijama ne moè se mnogo ni jesti, ni piti, ni pu{iti, {to samo produàva ìvot penzionera u nedogled. îwenica je da }emo svi umreti. Me|utim pitawe je - {ta }emo dotle raditi. Jer ko zna kada }e to biti. Kad nam nije lako ovako, kako bi nam tek bilo da zaista znamo kako nam je. Ne sekirajte se jer to {kodi zdravqu. A ako ve} ne moète, nemojte se bar sekirati zbog toga {to ne moète da se ne sekirate, jer je to onda jo{ gore. Ko ima problema, neka digne ruku. I neka je drì tako sve dok mu ne utrne. Kad spusti ruku, bi}e mu mnogo lak{e. Mi smo mrve na Zemqi. Zemqa je mrva u kosmosu. To se moè razumeti i prihvatiti sve dok vas ne zaboli zub, mrvine mrve mrva

Do{la su druga vremena. Dece je sve mawe, a pasa sve vi{e... Psi su uglavnom rasni, a deca su na{a, doma}a i divqa. Mo`da je ipak boqe da budete debeli. Blaì je rastvor svake muke, nevoqe i kiseline kad se sipa u telo od sto kilograma nego u telo od pedeset kilograma. Mladi bi hteli ono {to stari imaju. Stari bi voleli ono {to mladi mogu. Me|utim, ne moè se i jedno i drugo. Prvo }ete samo mo}i a onda }ete samo imati. Ko nema u glavi ima u nogama, ko nema u nogama ima u banci, ko nema u banci ima ne{to u Grockoj, ko nema ni u Grockoj - na}i }e mu se ne{to u mokra}i. Niko ba{ nije da nema nigde i ni{ta. ûvajte srce! Srce ne strada ni od rada, ni od zdrave qudske muke i nevoqe, ve} od samoqubqa i povre|ene sujete. Za srce nema teèg napora nego kad se mnogo bavimo sobom.

ROTARI CENTRI ZA MIR SLAVE DESET GODINA POSTOJAWA Karolin I. Yons, predsednik Komiteta za Rotari centre za mir, pozdravila je 702 u~esnika ovog programa koji je osnovan pre deset godina. Od 2002. godine Rotari klubovi stipendiraju po 50-70 studenata koji za magistarsku temu izaberu ostvarenje mira i re{avanje konflikata. Po wenim re~ima, ~ak 95% ovih u~esnika sada rade u vladinim ili nevladinim organizacijama, agencijama UN, ili na bilo kom poqu koje je direktno vezano za izgradwu mira. â&#x20AC;&#x17E;Pre deset godina, Rotari je odlu~io da se direktno ukqu~i u o~uvawe mira i me|unarodnog razumevawa, time {to }e budu}im liderima dati alat i materijal za vagawe mira na svetskom nivou. U~e}i budu}e mirotvorce i smawuju}i pritisak koji izaziva nasiqe i konflikte, Rotari `eli da poka`e svetu da je mir zaista mogu}â&#x20AC;? Ă

12 2

Rot13:Rot13.qxd

12.1.2013

12:51

Page 1

MESECOSLOV

JANUAR 2013.

1880. u Srbiji su uvedene obavezne metarske mere, merna jedinica za du`inu postao je metar i zvani~no su prestale da va`e mere poput ar{ina, lakta, pedqa.

JANUAR je mesec SVESTI O ROTARIJU. Ovo je vreme za pro{irewe znawa o Rotariju i aktivnosti me|u ~lanovima Rotarija u zajednici.

1842. u dvorani Teatra na \umruku vojni kapelmajstor Josif [lezinger, kapelnik kneza Milo{a Obrenovi}a, priredio je prvi javni muzi~ki koncert u Beogradu.

1929. Jugoslovenski kraq Aleksandar Prvi Kara|or|evi} ukinuo je Vidovdanski ustav, raspustio Skup{tinu i zaveo li~nu vlast u dr`avi.

2 3 4 5 6

1897. ro|ena srpska glumica Qubinka Bobi}.

1910. u Beogradu je odr`ana Prva balkanska socijalisti~ka konferencija ~iji je inicijator bio Dimitrije Tucovi}.

1875. u Parizu je umro francuski leksikograf, lingvista, izdava~ i enciklopedist Pjer Larus.

1589. u Dubrovniku je ro|en Ivan (Xivo) Gunduli}, hrvatski (dubrova~ki) pesnik. Najzna~ajniji pesnik dubrova~ke kwi`evnosti 17. veka. Napisao je ep „Osman” i dramu u stihovima „Dubravka”.

1911. u Beogradu je poginuo Slovenac Edvard Rusijan, prvi pilot koji je leteo u Gorici jo{ 1909. godine. Avion je pao na bedem Kalemegdanske tvr|ave. On je prva `rtva vazduhoplovstva u jugoisto~noj Evropi u 1911. godini i 34. pilot u svetu koji je poginuo u vazdu{nom udesu.

1895. nema~ki fizi~ar Vilhelm Konrad Rentgen objavio je da je prona{ao h - zrake, kasnije po wemu nazvane Rengenovi zraci.

7 8 9 10 11 1863. u Londonu je pu{tena prva podzemna `eleznica u svetu.

1860. umro je vladika Danilo I Petrovi}, osniva~ dinastije Petrovi} u Crnoj Gori.

1908. Francuz Anri Farman bio je prvi Evropqanin koji je uspeo da avionom preleti 1km. u krugu za 1 min. i 14 sec.

1812. u selu Gara{i kod Aran|elovca ro|en je Ilija Gara{anin, srpski politi~ar, ministar i dr`avnik.

1935. u listu „Politika” po~eo je da se objavquje strip „Miki Maus”, Volta Diznija.

1954. porinuta je u more prva podmornica na atomski pogon „Nautilus”.

12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26

1876. U San Francisku je ro|en ameri~ki pisac Xek London (Xon Grifit).

1706. ro|en je ameri~ki nau~nik i politi~ar Benxamin Frenklin. Izumeo je gromobran, otkrio tok i osobine Golfske struje. Osnovao je prvu javnu biblioteku u SAD.

1980. sovjetski disident fizi~ar Andrej Saharov, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. godine, uhap{en je, oduzete su mu po~asti i proteran je iz Moskve u Gorki.

2002. umro je srpski pisac i akademik Antonije Isakovi}.

1689. ro|en je Monteskije, francuski filozof.

1804. turske dahije pogubile su pisce Aleksu i Iliju Nenadovi}a.

1922. umro je general srpske vojske Pavle Juri{i} - [turm, nesu|eni peti srpski vojvoda.

1938. U Beogradu je umro srpski pisac i diplomata Branislav Nu{i}.

1965. umro je britanski diplomata, kwi`evnik i nobelovac ser Vinston ^er~il.

1924. po~ele su Prve zimske olimpijske igre.

DAN OBRAZOVAWA O ZA[TITI @IVOTNE SREDINE

1500. otkriven je Brazil.

NACIONALNI DAN BEZ DUVANA 1846. na balu u Be~u prvi put je izveden „Srpski kvadril” koje je Johan [traus mla|i komponovao po nalogu kneza Milo{a Obrenovi}a.

1412. srpski despot Stefan Lazarevi} potpisao je Zakon o rudarstvu, koji sadr`i dragocene podatke o na~inu `ivota srpskog naroda na po~etku 15. veka.

1937. trinaest funkcionera Komunisti~ke parztije SSSR osu|eno je na smrt zbog navodnog u~e{}a u zaveri Lava Trockog protiv vrha dr`ave.

1808. Napoleon je anektirao Dubrova~ku republiku. Aneksiju je proglasio general Ogist Marmon, vojvoda od Raguze. Grad Dubrovnik je 1815. godine na Be~kom kongresu dodeqen Austriji.

27 28 29 30 31 DAN HOLOKAUSTA

1944. u {umadijskom selu Ba odr`an je Ravnogorski kongres.

13 SRE]NA VAM OVA GODINA NOVA! 20 3

Rot14:Rot14.qxd

12.1.2013

REKAO JE... POL HARIS

12:52

Page 1

MOJA NADA ZA BUDU]NOST JE DA ]E ROTARIJANCI NASTAVITI DA BUDU AMBASADORI DOBRE VOLJE SVIM RASAMA, OSOBAMA SVIH RELIGIJA I ^LANOVIMA SVIH POLITI^KIH PARTIJA! KOLIKA JE SAMO PRIVILEGIJA BITI POVEZAN SA 150.000 LJUDI IZ VI[E OD OSAMDESET NACIJA, RAZLIÎTIH PO JEZIKU, OBIÂJIMA I ISTORIJSKOM POREKLU; A IPAK SLI^NIH U JEDNOM POGLEDU - SVI POSLOVNI LJUDI, POVEZANI ZAJEDNI^KIM IDEALOM PRIMENJIVIM NA SVE FAZE @IVOTA, IDEALOM KOJI JE POZNAT KAO IDEAL SLU@ENJA. (Rotarijansko doba, str. 80) MALO STVARI KOJE VREDE DOLAZI BEZ TRUDA. ONE NE BI MOGLE BITI CENJENE AKO BI TAKO DOLAZILE. ROTARI NIJE BIO POTEZ GENIJA, U STVARI U NJEMU IMA VEOMA MALO, AKO UOP[TE IMA, ORIGINALNOSTI. IMA MUDROSTI U IZRECI „NEMA NIÊG NOVOG POD SUNCEM”! (This Rotarian age, str. 73.)

SVI ZA LANETA Uvaèni predsednici i ~lanovi Rotari klubova, u ime Rotarakt kluba Beograd Metropolitan obra}am vam se sa molbom da podrìte i da nam se pridruìte u akciji SVI ZA LANETA koja je namenjena na{em ~lanu Milanu Novakovi}u, predsedniku Rotarakt kluba Beograd Metropolitan za 2011/2012. godinu. Milanu je u septembru ove godine u njegovoj dvadeset osmoj godini ìvota dijagnostikovan tumor u ù~nom kanalu. Lekari su konstatovali da je re~ o veoma retkom i komplikovanom tumoru, a jedina nada za ìvot je nastavak le~enja na ameri~koj klinici „MaÚo” u Arizoni. Ovakvu vrstu le~enja Republi~ki zavod za zdravstveno osiguranje ne pokriva, a za pokrivanje tro{kova prve faze le~enja nedostaje jo{ 150.000 evra. Milan se trenutno nalazi u Allegemeines Krankenhaus der Stadt Ýien, Medizinischer Universitatscampus u Be~u, zahvaljuju}i prijateljima i porodici koji su uspeli da sakupe jedan deo neophodnih sredstava. Informacije o akcijama i doga|ajima organizovanim u svrhu prikupljanja sredstava za operaciju kao i zdravstveni nalazi, mogu se videti na facebook strani tj. grupi pod nazivom SVI ZA LANETA. Molimo vas da u skladu sa svojim mogu}nostima pomognete na{em drugu, jednom od najstarijih ~lanova Rotarakta u Srbiji, i na taj na~in podrìte Milana u njegovoj najve}oj borbi, borbi za ìvot. Nov~ana sredstva moète uplatiti na humanitarni ra~un otvoren kod Komercijalne banke ad Beograd.

PROJEKAT „DAR @IVOTA” (THE GIFT OF LIFE)

DATUMI

Su{tina Rotarija sa`eta u sloganu „Nesebi~no slu`enje” mo`da se nigde jasnije i ~istije ne vidi nego u projektu „DAR @IVOTA”. Ameri~ki rotarijanac Robi Dono (Robbie Donno) je 1975. godine do{ao

14 2

VELIKO HVALA! S po{tovanjem, Aleksandra Bobi} Predsednik Rotaract kluba Beograd Metropolitan za 2012/2013. +381 64 155 38 54 aleks.bobic¿gmail.com Broj dinarskog ra~una: 205-9011004934460-25, na ime Milan Novakovi}, Beograd. Za uplatu iz inostranstva SÝIFT nalog je: IntermediarÚ Bank / Correspondent Bank SÝIFT - BIC: DEUTDEFF Name: DEUTSCHE BANK AG CitÚ, CountrÚ: FRANKFURT AM MAIN, GERMANÙ Account Þith institution / BeneficiarÚ’s Bank SÝIFT - BIC: KOBBRSBG Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD Street: Svetog Save 14 CitÚ, CountrÚ: 11000 Belgrade, Republic of Serbia BeneficiarÚ IBAN/ Account Number: RS35205903101901803863 Name: MILAN NOVAKOVIC Street: Mile{evska 20 CitÚ, CountrÚ: Beograd - Vra~ar, REPUBLIC OF SERBIA

na ideju da pomogne jednom detetu iz Ugande tako {to }e mu omogu}iti te{ku operaciju srca u SAD, koja je neizvodljiva u ovoj afri~koj zemlji. Od tada je vi{e od 10.000 dece iz 64 zemlje spaseno delovanjem rotarijanaca i obezbe|ivanjem skupih i te{ko dostupnih operacija u razvijenim zemljama. Me|u ovih 10.000 dece nalazi se i troje dece iz Srbije kojima su zahvaljuju}i pomo-

}i ameri~kog Rotari kluba Moristaun (RC Morristown, USA) operisane uro|ene sr~ane mane. Tro{kovi jedne operacije iznosili su oko 60.000 dolara, {to su obezbedili rotarijanci iz SAD, dok je Rotari klub Beograd nadoknadio putne tro{kove dece i njihovih pratilaca. Rotarijanci iz Moristauna primili su decu i njihove pratioce i ne samo nov~ano obezbedili najbolju mogu}u negu u Hjustonu, gde su deca operisana í

JANUAR

FEBRUAR

1943 - RotarÚ International prihvata tekst sa po{tanske marke kao Test ~etiri pitanja. Taj eti~ki kodeks rotarijanstva od 24 re~i na engleskom jeziku sastavio je rotarijanac iz ^ikaga Herbert J. Tejlor jo{ 1932. godine. 1 - NOVA GODINA 6 - ROTARI KLUB NI[ NAISUS je ~arterovan /2009. / 9 - REPUBLIKA SRPSKA - DAN REPUBLIKE 19 - ROTARI KLUB NOVI SAD, je ~arterovan 19. 01. 1995. 19 - ROTARI KLUB ZEMUN, je ~arterovan 19. 01. 1995. 25 - DAN LISTA „POLITIKA” / 1904. / 26 - DAN AUSTRALIJE (1788.) 26 - DAN REPUBLIKE INDIJE / 1950. / 27 - umro je Pol P. Haris osniva~ Rotari pokreta / 1947./

15 - DAN DR@AVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE / 1804. / Sretenje 21 - umro je u 87. godini ^es Rejnolds Peri, sekretar RotarÚ International od 1910. do 1942. godine 21 - ROTARI KLUB BEOGRAD METROPOLITAN je ~arterovan / 2004. / 23 - DAN ROTARÙ INTERNATIONAL / 1905. / 23 - ROTARI KLUB PALI] je ~arterovan / 2004. / 27 - ROTARI KLUB TOPOLA OPLENAC je ~arterovan / 2007. / 28 - DAN LISTA „POLITIKIN ZABAVNIK” / 1939. /

Rot15:Rot15.qxd

12.1.2013

12:54

Page 1

MESECOSLOV

FEBRUAR 2013.

FEBRUAR je mesec RAZUMEVAWA I MIRA u svetu. Ovaj mesec je izabran zato {to je 23. februara ro|endan ROTARÙ INTERNATIONAL i klubovima se preporu~uje da prezentiraju programe koji promovi{u razumevawe i mir u svetu, kao i da zapo~nu projekte Slu`ewa me|unarodnoj zajednici u drugim delovima sveta.

ME\UNARODNI DAN MO^VARNIH PODRU^JA 1748. ukazom carice 1848. mirom u gradu Marije Terezije Novi Sad 1995. NATO je odr`ao prvu je dobio status slobodnog Gvadalupe Idalgo okon~an vojnu ve`bu na teritoriji kraqevskog grada u okviru je dvogodi{wi rat Meksika nekada{we Isto~ne i SAD. Pora`eni Meksiko austrijske monarhije Nema~ke. ustupio je SAD Teksas, i dobio sada{wi naziv. Novi Meksiko, Arizonu i Kaliforniju.

1844. ro|en je Veqko Petrovi}, predsednik Matice srpske i upravnik Narodnog muzeja u Beogradu.

2 3 4 5 1927. umro je crnogorski serdar Janko Vukoti}.

6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 1899. umro je Vasa Pelagi}.

1478. ro|en je Tomas Mor, engleski dr`avnik i humanista.

1828. ro|en je francuski pisac @il Vern.

1809. ro|en je ^arls Darvin.

1990. Sovjetski Savez, Velika Britanija, Francuska i SAD i dve nema~ke dr`ave, objavili su plan o ujediwewu Nema~ke.

1977. umro je ruski konstruktor aviona Sergej Iqu{in.

1837. umro je ruski pisac Aleksandar Sergejevi~ Pu{kin.

DAN ZAQUBQENIH

1953. umro je srpski slikar Uro{ Predi}.

2005. stupio je na snagu Sporazum iz Kjota, kojim su zemqe potpisnice prihvatile stroga ograni~ewa vezana za za{titu `ivotne sredine.

DAN BIOLO[KE KONTROLE

DAN O^UVAWA ENERGIJE

869. umro je ]irilo, jedan od osniva~a slovenske pismenosti.

1942. umro je srpski kompozitor Stanislav Bini~ki, autor „Mar{a na Drinu”.

16 17 18 19 20 1992. Generalni sekretar UN Butros Butros Gali preporu~io je razme{tawe 13.000 plavih {lemova u biv{oj Jugoslaviji.

1564. umro je veliki umetnik renesanse Mikelan|elo Buonaroti.

1875. umro je srpski komediograf Kosta Trifkovi}.

1860. prvi put u novom Sadu iza{ao je ~asopis „Danica”.

DAN SVETSKOG SPORAZUMEVAWA I MIRA

21 22 23 24 25

1677. umro je holandski filozof Baruh Spinoza.

1855. u [apcu je ro|ena Draga Qo~i}, prva `ena lekar u Srbiji.

DAN OSNIVAWA ROTARÙ INTERNATIONAL

1685. ro|en je nema~ki kompozitor Georg Fridrih Hendl.

1847. ro|en je prvi rektor Beogradskog univerziteta hemi~ar Sima Lozani}.

1881. umro je srpski prirodwak Josif Pan~i}.

26 27 28 1960. umro je srpski lingvista i akademik Aleksandar Beli}.

280. ro|en je Konstantin Veliki.

1862. uvedena je advokatura u Srbiji uvo|ewem Zakona o pravozastupnicima.

Rot16-30:Rot16-30.qxd

12.1.2013

13:12

Page 1

23. FEBRUAR (23. 2.) 54. dan u godini po gregorijanskom kalendaru. Do kraja godine ima jo{ 311 dana (312 u prestupnoj godini). 1905. - Ameri~ki advokat Pol Persi Haris u ^ikagu je osnovao Rotari klub. 1910. - osnovan je Srpski olimpijski klub. Nekoliko oficira 18. pe{adijskog puka Vojske Kraqevine Srbije sastalo se 23. februara 1910. godine, u prostorijama lista Vreme, u beogradskom hotelu „Moskva” i odlu~ilo da osnuje Srpski olimpijski klub. Zadatak tog dru{tva bio je da prire|uje zemaqske i svetske olimpijske utrke, odnosno, sportske i vite{ke utakmice i budi interes za sport i vite{ki duh u narodu. Za direktora je izabran kapetan Svetomir \uki}. 1919. - Benito Musolini je napustio Socijalisti~ku partiju i osnovao fa{isti~ku stranku „Borbeni odredi”. 1938. - U Kuvajtu je otkriveno prvo nalazi{te nafte. 1939. - Ro|en je Piter Fonda, ameri~ki filmski glumac. 1942. - Japanska podmornica u Drugom svetskom ratu bombardovala je ameri~ku rafineriju nafte kod Santa Barbare u Kaliforniji. 1944. - U Vrhovni {tab Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije u Drvaru stigla je prva sovjetska vojna misija na tlu Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. 1945. - Umro je Aleksej Nikolajevi~ Tolstoj, ruski pisac (Samara, 10. 1. 1883 + Moskva, 23. 2. 1945). 1959. - Me|unarodni sud za qudska prava otvorio je prvo zasedawe u Strazburu. 1965. - Umro je Stanlio (Sten Laurel), ameri~ki filmski glumac - komi~ar (Ulverston, 16. 6. 1890 + Santa Monika, 23. 2. 1965.) 1965. - Britanska Gvajana postala je nezavisna republika u okviru Komonvelta. SKUP SUOSNIVA^A FONDACIJE „SOLIDARNOST SRBIJE” Vrnja~ka Banja, od 07. do 09.12.2012.god.

KU]A LJUBAVI I DOBROTE U skladu sa Zakonom o zadu`binama i fondacijama („Sl. glasnik” Republike Srbije br. 88/2010) Fondacija „Solidarnost Srbije” je Re{enjem Agencije za privredne registre br. BZF 54/2012 od 10. 02. 2012. godine postala samostalno pravno lice. U skladu sa istim Zakonom sve zadu`bine kojima je Fondacija upravljala stekle su status samostalnog pravnog lica, a to su: 1. Zadu`bina „Aleksa Krsmanovi}”; 2. Zadu`bina „Naumovi} Dimitrija kazandìje, sina Vase i ène mu Anke”; 3. Zadu`bina „Riharda Freliha”; 4. Zadu`bina „Agnije i Mihajla Sre}kovi}a \enerala”; 5. Zadu`bina „Zajednica bratstva Miloja i Mihajla D. Vasi}a”; 6. Zadu`bina „Mihaila i Sare Arsenijevi}, Hrisante i Andre Puri}”; 7. Zadu`bina „Lazara Stojadinovi}a vi{eg kontrolora po{te i telegrafa i ène mu Anke”; 8. Zadu`bina „Stevana Kora}a”; 9. Zadu`bina „Petra [ljivi}a”; 10. Zadu`bina „Leposave i Dragutina Todi}a”; 11. Zadu`bina „Ljubomira Jeftovi}a”; 12. Zadu`bina „Riste Krsti}a”;

16 2

1981. - U poku{aju dràvnog udara i zbacivawa vlade Adolfa Suaresa, grupa gardista pod vo|stvom pukovnika Antonija Tehera upala u parlament [panije. 1991. - Vojnim pu~em na Tajlandu oborena je vlada âti~aja ûnavana, a vlast preuzela vojna hunta. 1994. - Bosanski muslimani i Hrvati zakqu~ili su prekid vatre koji je stupio na snagu 25. februara i bio uvod za stvarawe muslimansko-hrvatske federacije u okviru Bosne i Hercegovine. 1999. - Pregovori srpskih vlasti i kosovskih Albanaca u Rambujeu kod Pariza prekinuti su bez potpisivawa sporazuma, koji su pregovara~ima ponudili me|unarodni posrednici. Srpska strana odbila je prisustvo stranih trupa na svojoj teritoriji, a albanska razoruàwe Oslobodila~ke vojske Kosova. 2000. - Umro je ser Stenli Metjus, engleski fudbaler, osvaja~ prve „Zlatne lopte” (Stouk, 1. 2. 1915 + London, 23. 2. 2000). 2001. - Predsednici Jugoslavije i Makedonije Vojislav Ko{tunica i Boris Trajkovski u Skopqu su potpisali Sporazum o razgrani~ewu dve zemqe. 2002. - U najve}oj èlezni~koj nesre}i u Egiptu poginulo je 373 putnika, a 66 je povre|eno, kada je izbio poàr u vozu na liniji Kairo-Luksor. 2003. - U Banglade{u su izbili protesti po{to je u Skup{tini usvojen zakon kojim se krivice osloba|aju vojnici koji su u~estvovali u tromese~noj antikriminalnoj kampawi 11. januara te godine, u kojoj su 44 osobe poginule. 2006. - Preko pedeset osoba poginulo je u Moskvi u nesre}i kada se uru{io krov tr`nice. Zgradu tr`nice projektovao je isti arhitekta koji je projektovao Transval Voter Park koji se uru{io 2004. kada je poginulo 28 osoba. Broj 23 jedan je od onih kojima se pripisuju urotni~ki doga|aji. • Rimski vojskovo|a, politi~ar i pisac Gaj Julije Cezar (100. p.n.e. - 44. p.n.e) usmr}en je sa 23 uboda noà. • Na ostrvu Bikini u Tihom okeanu 1945. godine izvr{ene su 23 probe atomskih bombi. 13. Zadu`bina „Jovan~e i ène mu Perside Trifunovi} iz Kragujevca”; 14. Zadu`bina „Sretena Aleksi}a i ène mu Anke”. Kako su sve zadu`bine postale suosniva~i Fondacije, Fondacija je sa njima zaklju~ila Ugovor o poslovno tehni~koj saradnji kojim se obavezuje stru~na slu`ba Fondacije da obavlja sve stru~ne poslove vezane za poslovanje i upravljanje Zadu`binom / administrativne, finansijske, pravne, poslove zastupanja, menad`ment.....i dr, kao i sve ostale poslove koje je neophodno u skladu sa zakonom i normativnim aktima zadu`bina preduzimati /. U zadu`bini ,,Lazara Stojadinovi}a vi{eg kontrolora po{te i telegrafa i ène mu Anke’’ u Vrwa~koj banji, od 07. do 09. decembra pro{le

Rot16-30:Rot16-30.qxd

12.1.2013

13:09

Page 2

godine, odràn je godi{nji skup suosniva~a Fondacije ,,Solidarnost Srbije’’ kojih u ovom trenutku ima 121. Predstavljen je istorijat zadu`binskog objekta, njegov rad u protekloj godini i planovi za budu}nost. Svim suosniva~ima je ponu|eno da po povla{}enoj ceni koriste kapacitete ovog objekta. Gostima je prezentovan detaljan izve{taj o radu Fondacije u kome se vidi da, uprkos ~injenici da je izuzetno te{ka i u svakom pogledu sloèna situacija u na{em dru{tvu, kako na mikro tako i na makro planu, Fondacija ipak uspela da odrì postignuti nivo rada ali i da postoje}e oblike rada, organizovanja i aktivnosti upodobi okolnostima u kojima se ona odvijaju. Tu, pre svega, imamo na umu ~injenicu da ni jedno od bazi~nih, programskih opredeljenja Fondacije nije dovedeno u pitanje, a neka od njih su ~ak dodatno inovirana i oplemenjena sadràjima na koja smo naro~ito ponosni. Svi na{i projekti, kako oni ~ija je realizacija u toku, ali i oni koji su u planu na{eg rada u budu}em periodu vrlo pa`ljivo su i temeljno analizirani, pri ~emu je u svakom trenutku vo|eno ra~una o njihovoj svrsishodnosti, efikasnosti i o tome da daju maksimalan rezultat u korist onih o kojima se Fondacija brine i stara. Iz sredstava ostvarenih po osnovu uloga suosniva~a, a u skladu sa statutarnim ciljevima, Fondacija je u prethodnih godinu dana dodelila jednokratne pomo}i u ukupnom iznosu od 801.000,00 dinara. Broj korisnika stipendije u {kolskoj 2012/2013. godini je 107.

sve prostorije u objektu, raskr~en je i oslobo|en izlaz u ba{tu, o~i{}eno je dvori{te. Na Zadu`bini „Naumovi} Dimitrija kazand`ije, sina Vase i `ene mu Anke” u ul. Kolar~evoj br. 9, u dogovoru sa JP „Gradsko stambeno” zavr{eno je obijanje fasade na sve tri zgrade. Promenjen je krovni pokriva~ na terasi stana br. 7 u III ulazu. Okre~en je stan br. 5 u III ulazu. U planu je obnova vodovoda, kanalizacije i zamena drvenih elektroormana metalnim na II i III ulazu. Planiramo da dalje razvijamo departman za socijalni rad i nadamo se da }e se ste}i uslovi da uskoro preraste u samostalan fakultet. Nastavljamo aktivnosti za pokretanje Regionalnog centra za hiporehabilitaciju u Trebinju. Pro{irujemo delatnost Radionice „Dobro srce”. U toku je razvoj projekta za otvaranje narodnih kuhinja u Beogradu i {irom Srbije. I dalje }emo se truditi da opravdamo naziv KU]A LJUBAVI I DOBROTE í

AKTIVNOSTI

redovni sastanci odr`avaju se: 11 000 Beograd ul. Skadarska br. 34 (Skadarlija) hotel „LE PETIT PIAF” utorkom od 20.30h Posetite nas na: ÞÞÞ.rotaractbeograd.com FACEBOOK http: / / ÞÞÞ.facebook.com / RTC.Beograd

Pored ovih redovnih aktivnosti, Fondacija „Solidarnost Srbije” je u skladu sa Zakonom o vra}anju oduzete imovine i obe{te}enju i Pravilnikom o obrascu zahteva za vra}anje oduzete imovine, odnosno obe{te}enju, na~inu i postupku prijema i obrade zahteva, pristupila pribavljanju neophodne dokumentacije za postupak vra}anja imovine svih zadu`bina. [to se ti~e o~uvanja zadu`binske imovine, na objektu Zadu`bine „Aleksa Krsmanovi}”, Terazije 34 ura|ena je sanacija fasade, a u skladu sa datim uslovima Zavoda za za{titu spomenika kulture. U sklopu Zadu`bine kompletno je renoviran objekat u dvori{tu - osve`ena je fasada, zamenjena stolarija, ura|ena je struja i dodatno osvetljenje, okre~ene su

TÝITTER http:/ / tÞitter.com / / RCBelgrade ÙOUTUBE http:/ / ÞÞÞ.Úoutube.com / user / rtcbelgrade

CRTE@ ZA GINISA! U okviru akcije „Najduì crte` na svetu”, koju je Rotarakt klub Beograd organizovao u saradnji sa Nacionalnim udruènjem roditelja dece obolele od raka (NURDOR), u{li smo u Ginisovu knjigu rekorda! Crteì su u toku letnjih meseci prikupljani u tematskom parku Stare Terazije i Adi Ciganliji u okviru ve}eg broja slikarskih radionica na temu „Moj trg”, od kojih je jedna orga-

17 3

Rot16-30:Rot16-30.qxd

12.1.2013

13:10

Page 3

nizovana u okviru „Serbia tripa” sa u~e{}em rotaraktera iz drugih srpskih i inostranih klubova. Crteì su tako|e prikupljeni iz osnovnih {kola i Doma za nezbrinutu decu „Dragutin Filipovi}-Jusa”. Akciju je koordinirala Mina Vasovi}. Mali{ani iz cele Srbije dali su svoj doprinos, sakupljanjem vi{e od 700 crteà i pomogli u formiranju 2,5 km duga~kog crteà postavljenog u nedelju, 23. septembra, na centralnom gradskom trgu u Bolonji. Crte` je formiran u obliku slova imena udruènja AGEOP (italijanskog sestrinskog udruènja roditelja dece obolele od raka iz Bolonje). Akcija je organizovana sa ciljem da privu~emo pa`nju svetske javnosti na problem raka kod dece i da podignemo nivo dru{tvene svesti o ovoj bolesti sa kojom se u Srbiji tokom godine suo~i oko 500 mali{ana í

ROTARAKT KLUB BEOGRAD POZIVA NA PODR[KU ISKORENJIVANJU DEÎJE PARALIZE Ýe Are This Close To Ending Polio U Novu 2013. godinu Rotarakt klub Beograd kre}e pozivom na podr{ku u iskorenjivanju de~ije paralize, {irenjem globalne Rotari poruke Ýe Are This Close To Ending Polio! Dvadesetogodi{nja borba Rotarija za iskorenjivanje de~ije paralize pribliàva se svom cilju. Vreme je za delovanje - pridruìte nam se u ovom istorijskom naporu - {irite poruku u svojoj zajednici, preko prijatelja, dru{tvenih mreà, donirajte. Vi{e informacija na http://ÞÞÞ.endpolio.org. 5 razloga za iskorenjivanje de~ije paralize: 1. Ukoliko izaberemo da kontroli{emo de~iju paralizu umesto da je iskorenimo, u narednih 40 godina pojavi}e se 10 miliona novih obolelih od de~ije paralize. 2. Imamo sredstva da iskorenimo de~iju paralizu, a to zna~i da moèmo da pomognemo svoj deci na svetu. Nova vakcina uspe{no {titi od dva preostala soja de~ije paralize kroz jednu dozu. 3. Nezavisno istraìvanje objavljeno u medicinskoj publikaciji „Vakcine” procenjuje da }e 9 milijardi dolara globalnog investiranja u svet bez de~ije paralize doneti ekonomski benefit od 40 do 50 milijardi dolara u narednih 20 godina. 4. Na{i napori u iskorenjivanju de~ije paralize uspostavili su mreù aktivniog nadzora u svim zemljama koja je po~ela da se koristi i za druge zdravstvene intervencije. 5. Sposobnost da vakcinu u~inimo dostupnom svoj deci predstavlja dokaz da moèmo da postignemo uspeh u narednoj globalnoj zdravstvenoj inicijativi í

NOVOGODI[NJA ^AROLIJA U JUSI Predstavom „Novogodi{nji sastanak zlo}a”, u izvo|enju pozori{ne trupe „^i~ak”, ~lanovi Rotarakt kluba Beograd uneli su novogodi{nju ~aroliju u dom za decu bez ro-

diteljskog staranja „Dragutin Filipovi}-Jusa”, 17. decembra 2012. godine. Kapetan Kuka u borbi sa Petrom Panom, ~arobnjak Merlin i ve{tica samo su neki od likova koji su prodefilovali ispred mali{ana i izmamili njihove osmehe, gromoglasne aplauze, pa ~ak i u~e{}e u nekim od scena ove novogodi{nje bajke. Predstava je zavr{ena sve~anim izlaskom Deda Mraza na scenu, koji je uz tradicionalne „ho-ho” uzvike decu obradovao novogodi{njim paketi}ima. Slatki{i su nestali za tili ~as, a dru`enje je zavr{eno igrom i fotografisanjem dece sa ~lanovima kluba i likovima iz bajke. Slatki{i za novogodi{nje paketi}e sakupljeni su na humanitarnom Spook-tacular Halloween maskenbalu, 4. novembra, u organizaciji Rotarakt kluba Beograd. Zahvaljujemo se svim Rotarakt klubovima koji su tom prilikom doniranjem slatki{a doprineli ovoj akciji í

AKTIVNOSTI KAKO VAM STRATE[KE KOMUNIKACIJE MOGU POMO]I U OSTVARIVANJU CILJEVA? Dobrotom ~lana Milo{a Radivojevi}a, ~lanovi Rotari kluba Beograd i prisutni gosti imali su zadovoljstvo u ~etvrtak, 08. novembra 2012. godine, da se dru`e sa g-|icom Vesnom Petkovi} koja se predstavila interaktivnim polu~asovnim predavanjem.

Rot16-30:Rot16-30.qxd

12.1.2013

13:13

Page 4

Vesna Petkovi} je ekspert za odnose sa javno{}u sa vi{e od 10 godina iskustva u domenu diplomatije, politike i tema koje se ti~u javnih poslova. Svoju ekspertizu je izgradila kroz iskustvo u radu sa doma}im i stranim kompanijama, nevladinim sektorom, stranim diplomatama i predstavnicima me|unarodnih institucija. Radila je na komunikacionim strategijama, projektima interne i eksterne komunikacije kao i na poslovima vezanim za dru{tveno odgovorno poslovanje. U svoje uspehe moè da uvrsti brojne projekte koji su za cilj imali popularizaciju EU u Srbiji, uspe{ne savetni~ke anga`mane koji su imali za cilj poboq{anje ugleda i reputacije kompanija i institucija u Srbiji, kao i niz humanitarnih projekata. Nakon iskustava u nevladinom i privatnom sektoru, ova mlada dama trenutno radi kao politi~ki savetnik u sektoru za komunikacije i bilateralalne odnose ambasade Velike Britanije u Beogradu. Zaduèna je za svakodnevnu saradnju sa medijima, pisanje govora, koordinaciju svih intervjua Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije u Srbiji. Pored toga, prevashodno se bavi pruànjem konsultacija o dnevno politi~koj situaciji Srbije i regiona, gra|enjem bilateralnih odnosa sa predstavnicima vlasti i opozicije, kao i saradnjom sa projektnim partnerima, civilnim dru{tvom i relevantnim analiti~arima. [kolovala se u Velikoj Britaniji i u SAD. Vesna ima 37 godina, ìvi u Beogradu, a rodom je iz Vranja í

HOÝ STRATEGIC COMMUNICATIONS CAN HELP ÙOU IN ACHIEVING GOALS?

for companies and institutions in Serbia, and a long string of humanitarian projects. After eØperiences in NGO and private sector, this Úoung ladÚ noÞ Þorks as a political adviser in communication and bi-lateral relations sector of British embassÚ in Belgrade. Her responsibilities includes everÚdaÚ communication Þith media, speech Þriting, coordinating all British Foreign MinistrÚ intervieÞs in Serbia. Beside that, primarilÚ she consults on dailÚ political situation in Serbia and region, builds relationships Þith Government and opposition, establishing cooperation Þith project partners, civil societÚ and relevant analÚsts. Miss Petkovic Þas educated in Great Britain and United States. She is 37 Úears old, born in Vranje, living in Belgrade í

POSETA [KOLI ZA U^ENIKE O[TE]ENOG VIDA „VEQKO RAMADANOVI]”, ZEMUN Jedna jedina u Srbiji, ista kao druge a posebna. Redovni program prilago|en u~enicima o{te}enog vida. U ~etvrtak, 13. decembra pro{le godine, na dan svetog apostola Andreja Prvozvanog, Krsne slave i Dana {kole, ~lanovi Rotari kluba Beograd sa potpredsednikom Trivkom Ti}om Savi}em, posetili su |ake i nastavnike {kole i prisustvovali odli~no pripremqenom programu na priredbi koja je odr`ana za goste, roditeqe, donatore i drage prijateqe ove {kole. Svi prisutni su obradovani poklonom - podeqen im je 27. broj {kolskog ~asopisa SUNCE. Saradwa Rotari kluba Beograd i ove jedinstvene

BÚ the kindness of the member Milos Radivojevic, members of RotarÚ Club Belgrade, and guests, had a great pleasure in spending time Þith miss Vesna Petkovic in her 30 min interactive lecture. Vesna Petkovic is a PR eØpert Þith over a decade long eØperience in diplomacÚ, politics and public affairs. Her eØpertise Þas build through eØperience in Þorking in domestic and foreign companies, NGO sector, foreign diplomates and international institutions. She Þorked on communication strategies, projects of internal and eØternal communications and projects of socialÚ responsible business. Her successivenesses includes numerous projects in popularization of EU membership in Serbia, counseling engagements in achieving better reputation and prestige

Rot16-30:Rot16-30.qxd

12.1.2013

13:13

Page 5

li~nom kvalitetu, i imati samopozdanja da se moè uspeti u me|unarodnoj konkurenciji i izdi}i iz lokalnih okvira. Ovo je napisana biografija dragog gosta i prijatelja rotarijanaca, a mi se prisetimo da li smo ~itali duù, sadràjniju, bogatiju od Edinove:

{kole je tradicionalna. Dugi niz godina Klub poma`e dragi i vredni kolektiv. Pro{le godine u dogovoru sa izuzetnom direktorkom {kole Radom Laban, |aci {kole su se radovali potrebnom Brajevom pisa}om ma{inom, a novi poklon sti}i }e na zaista zna~ajan datum, jer ova {kola duge tradicije je upravo proslavila 95. ro|endan od osnivawa, 1917. godine u dalekoj Bizerti, na zavr{etku Prvog svetskog rata í

GLOBALNO ZNANJE SE RA^UNA! Na poziv Nenada Sakovi}a, sekretara Rotari kluba Beograd, u ~etvrtak, 13. decembra minule godine, imali smo zadovoljstvo da se dru`imo s Edinom Veljovi}em, koji ra-

di kao konsultant u PriceÞaterhouse Coupers - PÞC i predava~ na PÞC Akademiji, koji nam je odr`ao predavanje na temu: Lokal - globalno znanje se ra~una! Edin je uspeo da prona|e put i probije se u konkuretnoj industriji znanja i da po zavr{enim MBA studijama, uz sve svoje li~ne kvalitete i veliko i raznovrsno iskustvo postane ~lan istaknutih akademskih i konsultantsnih institucija u Engleskoj, da danas prodaje znanje rade}i u jednoj od najve}ih konsultantskih ku}a PCÝ - PriceÞaterhouseCoopers. Kroz temu predavanja ispri~ao nam je ukratko ne{to o svom putu ka uspehu i prikazao koliko je vredno misliti o

CURRICULUM VITAE (CV) Name of Firm: PriceÞaterhouseCoopers Serbia, PÞC’s AcademÚ Name: Edin Veljovi} Profession: Senior Consultant Date of Birth: 03.05.1975. Ùears Þith Firm/EntitÚ: 2 Úears NationalitÚ: Serbian Membership in Professional Societies: - Member of Chartered Management Institute (MCMI), UK - Member of Chartered Institute for Personnel and Development (CIPD), UK - Member of Institute of Consulting (MIC), UK - A FelloÞ of the ConsultancÚ AcademÚ, Sheffield, UK KeÚ Ûualifications: Entrepreneur and eØpert in business development, consulting and education Þith cutting edge eØpertise in business turnarounds, human resource strategÚ, change management, leadership and capacitÚ building Þho enables operational eØcellence for organisations in various sectors (both startups and eØisting businesses) such as education, ICT, pharmacÚ, production and processing (teØtile, steel, food, rubber), health service, publishing, PR and non for profit. Senior consultant, course designer and trainer on human resources, management skills, project management, SMEs and innovation, organization eØcellence and personal effectiveness involved both as eØpert in multinationals and SME companies as Þell in projects of European Union. Organisational specialist Þith eØcellent academic pedigree gained from Sheffield Management School, The ConsultancÚ AcademÚ and Chartered Management Institute coupled Þith eØtensive practical eØperience in strategÚ building of real life businesses gained trough creation and running of startup organizations in varietÚ of sectors. Education: Institution Degree(s) or Diploma(s) obtained: The Management School, UniversitÚ of Sheffield, UK , EØecutive MBA Programme - Marketing track (Oct 2007 - Dec 2010) Masters of Business Administration (MBA) Chartered Management Institute, UK (Oct 2007 - Dec 2010) Postgraduate Diploma in Strategic Management and Leadership The ConsultancÚ AcademÚ, Sheffield, UK (Jun 2008 - Feb 2010) A FelloÞ of the ConsultancÚ AcademÚ PriceÞaterhouseCoopers Training AcademÚ (JulÚ 2011) Certficaticate on Project Management Skills (PMI) (basic and advanced level) Chartered Institute of Personnel and development (FebruarÚ 2012) Approved Trainer on CLDP EmploÚment Record: 1. Senior Consultant and Management Trainer, Oct 2010 - Present, PriceÞaterhouseCoopers Serbia, PÞC’s AcademÚ, Belgrade. Senior consultant in Strategic Human Resources area (starting off Þith creation of recruitment and selection process all ÞaÚ up to immaterial reÞard sÚstems). Course designer and trainer on: Strategic Human Resource Management, (Change management, Recruitment, High Performance Culture, ReÞards and Motivation), Personal effectiveness (Leadership, Team Þork, Time management,

Rot16-30:Rot16-30.qxd

12.1.2013

13:14

Page 6

Management Reporting), Entrepreneurship and Business Planning. Approved trainer for CIPD (CLDP) course - Level 3 Diploma. Project manager for Market Research in education sector. CSR eØpert tasked for developing and eØecuting PÞC’s CSR strategÚ. 2. Management Trainer, Apr 2010 - Sep2011 PriceÞaterhouseCoopers Serbia, PÞC’s AcademÚ, Belgrade. Course designer and trainer on: Strategic Human Resource Management, (Change management, Recruitment, High Performance Culture, ReÞards and Motivation), Personal effectiveness (Leadership, Team Þork, Time management, Management Reporting), Project Management (PMI), Business Incubators, Entrepreneurship and Business Planning. 3. OÞner and Director, Oct 2009 Oct 2011, OPEN CONSULTING DOO BELGRADE. Providing full set of consulting and training services (Corporate StrategÚ development and implementation, Marketing strategÚ and deliverÚ, Þith stress on Market research, Marketing MiØ, IMC (including PR and CSR), Performance improvement through Strategic Human Resource Management (Change management, Recruitment, High Performance Culture, ReÞards and Motivation), Project management, Personal effectiveness (Leadership, Team Þork, Time management, Management Reporting, Communication, Intercultural Cooperation), Operational eØcellence (Innovation SÚstem for Performance Improvement and RE-organisation (INSPIRE)) to multinationals, SMEs, non - for profits. 4. Consultant in Human Resources, Mar 2011 - Avg 2011 (60 consulting daÚs), INTERNATIONAL DEVELOPMENT IRELAND. Belgrade. Providing full set of consulting and training services (Management development and Leadership, Strategic Human Resources, Change Management and Innovation, Performance improvement applied in Sales, Marketing and HR departments), Project management to multinationals, clusters, business incubators and SMEs. Clients: Gomma line doo, Orion doo, Positive doo, Smart doo, Hinttech doo, Macval doo, ICT cluster. 5. Consultant in Human Resources Service Performance Improvement, Jun 2011 - Jun 2011 (6 consulting daÚs), GESELLSCHAFT FÜR VERSICHERUNGSÝISSENSCHAFT UND -GESTALTUNG E.V. (GVG). Providing consulting and training services in Health Care Sector. Client: Clinical centre Belgrade. 6. Founder, Consultant and Trainer, Jan 2010 - Jun 2011, RESOURCE CENTER BELGRADE. Human Resource Consultant and Project management (PMI) in non for profit sector in Belgrade. Course designer and trainer on folloÞing topics: Entrepreneurship and Leadership, Project management (PMI), Business planning, StrategÚ, HR strategÚ, Promotional strategÚ and CSR, EØporting and doing business internationallÚ, Business incubators and clustering, Train the trainer. 7. Enterprise Innovation Training EØpert, Jun 2010 Aug 2010 (56 consulting daÚs), ECORÙS, Course designer, trainer and consultant on folloÞing topics: Innovative StrategÚ development and eØecution, Marketing strategÚ and deliverÚ, Management information sÚstems, Performance improvement through Human Resource Management. 8. Director, Mar 2009 - Mar 2010, OPEN IT NOÝ DOO, Belgrade. Building and leading an effective and cohesive eØecutive management team, establishing a basic HR personnel policÚ, initiating and monitoring policies relating to person-

nel actions, conducting training and professional development programs, developing and leading eØecution of sales and marketing plan, creating an appropriate vision, longterm strategÚ and companÚ culture, managing project lifecÚcle. 9. Senior Financial and Administration Officer, Jan 2007 - Mar 2009, SOLIDARIDAD, Representative office in Belgrade. Shaping and eØecuting organizational vision, mission and strategÚ, creating „tailor made” administrative and financial sÚstem, providing General Director Þith an operating budget, Þorking Þith GM to ensure programmatic success through cost analÚsis support, and compliance Þith all contractual and programmatic reÜuirements. (This includes: 1) interpreting legislative and programmatic rules and regulations to ensure compliance Þith all state, local and contractual guidelines, 2) ensuring that all government regulations and reÜuirements are disseminated to appropriate personnel, and 3) monitoring compliance), making decision on grants placements for both profit and non - for profit organizations (NGO and business sector) and monitoring of reporting, managing project life cÚcle management, fundraising / finding donors, creating project proposals and submitting them to referent institutions, promoting projects / activities of the organisation, consulting NGOs in fund raising, financial management, sustainable development, human resources, project (lifecÚcle management), capacitÚ building, clustering, incubation and eØporting of „knoÞ - hoÞ” best practices. 10. Co - oÞner, Human Resource Manager and strategic advisor, Dec 2002 - Jan 2007, SÚstem pro doo Belgrade, Defining and implementing Human Resource procedure, annual/monthlÚ marketing/sales plans and controlling marketing plan (including budget), designing and eØecuting various Market researches (Situational analÚsis, NPD, etc), defining Marketing MiØ (7Ps), presenting companÚ in media and business communitÚ, lecturing on computer programming (MS ÝindoÞs, C++, C#, Visual Basic), lecturing on Train the trainer, Entrepreneurship and leadership, Project management, Business planning, Human Resource for start - ups and CSR, Train the trainer. Languages: English - eØcellent Italian - basic BHS - eØcellent Other relevant information (e.g. Publications) - IntervieÞ in Ekonometar magazine: The first step is diagnosis. November 2010, Issue 71, p. 24 - IntervieÞ in Ecom:east magazine: There is no crisis for knoÞledge, November 2011, Issue 600, p. 48 - 49 - Article in Svet Osiguranja magazine: CSR in financial institutions, November 2011, Issue 1, p. 44 - 45 - Article in Svet Osiguranja magazine: Change management, December 2011, Issue 2 - Article in Svet Osiguranja magazine: Personal effectiveness, JanuarÚ 2012, Issue 3 Lecturing eØperience: 1. The UniversitÚ of Sheffield, UK, EØecutive MBA Programme in General Management (FebruarÚ 2010, FebruarÚ 2011). Facilitator at The Management ConsultancÚ Module, Sheffield, UK 2. The ConsultancÚ AcademÚ, UK, Ýorkshops for top managers. Lecturer on the folloÞing events (December 2009 / JulÚ 2010): a) Thinking Big in Global Recession, b) Service Performance Improvement 3. The UniversitÚ of Belgrade, Serbia, FacultÚ of ForestrÚ, Module in Economics, Lecturer on Leadership and Entrepreneurship (April 2011).

Rot16-30:Rot16-30.qxd

12.1.2013

13:16

Page 7

4. The UniveristÚ of Belgrade, Serbia, Medical School, Service performance improvement (JulÚ 2011) 5. Grenoble Graduate School of Business, UK, MBA programme, Project management (April 2012) í

VE^E SA SIMKETOM (drugi put) Kada je u ~etvrtak uve~e, prvog novembra minule godine gost na{eg Rotari kluba bio kompozitor Zoran Simjanovi} Simke, priredio nam je jedno prijatno, ali nostalgi~no ve~e po~etka roka u tako|e minuloj nam Jugoslaviji i glavnom gradu Beogradu. Bilo je muzike, na platnu su se smewivali kadrovi sa prve Gitarijade u Beogradu, grupe SILUETE, ELIPSE, od kojih je sve po~elo i gde je na{ gost bio u prvoj postavi tih sastava. Prepoznavali smo likove peva~a, pomiwali naslove i pevu{ili pesmice... Simke, kompozitor, pisac, radoznao roker koji nam je u me|uvremenu poslao materijal za ovaj tekst koji upavo ~itate i gledate fotografije. Da jo{ malo dopuni predavawe od pro{li put! Simke ne bi bio {to jeste da nam nije doneo jo{...

Prva repriza je bila 11. 02. 1963. godine u isto vreme kao i druga repriza 25. 02. 1963. godine. Sad imamo sve informacije o ovim koncertima koji vaè za prve koncerte na kome su rokeri „Siluete” pratili \or|a Marjanovi}a, dodu{e ne ceo koncert ve} nekoliko stvari kao gosti. Uz ovaj tekst {aqem i najave iz „Politike”. Naàlost u „Politici” nije bilo nikakve reakcije na ove koncerte {to obja{wava u kakvom smo vremenu ìveli í Pozdrav Zoran Simjanovi} Simke Udruèwe filmskih umetnika Srbije dodelilo je svoje godi{we nagrade i priznawa. Nagradu za filmsko stvarala{tvo u 2012. godini, ravnopravno dele, Milan Spasi}, za snimateqski rad na filmu „Kad svane dan” i Petar Markovi}, za montaù filma „Parada”.

Malo istorije roka u Beogradu. Da se zna. [est sati sam traìo i normalno u zadwem kompletu je bilo sve. Nagrade za celokupno stvarala{tvo i doprinos Kona~no sam uspeo da prona|em u „Politici” oglasrpskoj kinematografiji dodeqene su doajenima srpse za tre}i koncert \or|a Marjanovi}a ÛDESNI skog filma Nikoli Majdaku i Zoranu Simjanovi}u. AKORDI. Udruèwe je dodeliUvertira ili proba za ovaj koncert se odràla lo i Diplomu, @arku 03. 02. 1963. godine u „Vuku KaraDragojevi}u, za Vis SILUETE xi}u” sa listom „Je`”. To mi sve izuzetan dogovori da je za to bio zasluàn prinos razvootac Zorana Mi{~evi}a koji je ju srpske filradio u „Jeù”. molo{ke mi\oka je u „Vuku” imao koncert, sli i kwigu ali je to bila i proba pred pravi eseja „Stare i koncert, 07. 02. 1963. godine. nove pokretne To je bio prvi koncert ali je to slike”. TRE]I solisti~ki koncert u ciKomisija za klusu koncerata \or|a Marjanonagrade u sastavu, Miroslav Leki}, Mivi}a. lan Kneèvi}, Dim~e Stojanovski, Rade Drugi je bio recimo 1962, a prVladi}, ~lanovi, i Boìdar Ze~evi}, vi 1960. ili 1958. godine, ne predsednik, donela je jednoglasnu odluku. znam. Nagra|enima su ova visoka priznawa Premijera koncerta je bila u uru~ena na sve~anosti u maloj sali Doma Domu sindikata Jugoslavije, 07. sindikata, u utorak, 18. decembra 2012. 02. 1963. godine od 20.30h. godine u 13 ~asova í

Rot16-30:Rot16-30.qxd

12.1.2013

13:16

Page 8

NIKOQDAN KRSNA SLAVA ROTARI KLUBA BEOGRAD U sredu, 19. decembra pro{le godine u prostorijama Rotari kluba Beograd, odnosno u prostorijama advokatske kancelarije na{eg ~arter predsednika i guvernera Dragana Brajera, proslavili smo jo{ jednu Krsnu slavu Svetog Oca na{eg Nikolaja, Arhiepiskopa miriklijskog ^udotvorca.

ba, odnosno polovine Srba. Druga polovina je sutradan, na Paterice, i{la u posetu kod svojih dragih. Mi rotarijanci na{li smo vremena i bili prisutni dok se Bule Gonci} i Dragan Brajer sekao slavski kola~, uz pojawe hora „Oktoih”, pod vo|stvom dirigenta, maestra prof.Aleksandra Sa{e Spasi}a, starog rotarijanca. Slavska trpeza kod doma}ina bila je, kako i dolikuje, bogata i posna í

JEDNA KWIGA, DVA DEJANA, TRI GOSTA, ^ETIRI KLUBA... U ~etvrtak, 20. decembra pro{le godine, u sali BEOGRAD novobeogradskog hotela HÙATT, odr`an je jedan po mnogo ~emu izuzetan, a redovan sastanak ~lanova Rotari kluba Beograd. Naime, te ve~eri dogodilo se beogradsko predstavqwe jedne izuzetne kwige - AZBUKA ROTARIJA, autora Dejana Da{i}a, aktuelnog predsednika Rotari kluba Jagodina.

Familija Brajer i predsednik Kluba ^eda Petriwac

Za uspomenu-Dejan ^ikara, Hayi Du{an, Ti}a i Duka

Jer, kako re~e protojerej otac mr.Aleksandar D. Sredojevi}, (paroh Druge parohije Hrama Svetog Save)... pleme na{e malo, srpsko, jedino na ovoj na{oj Zemqi ima Krsnu slavu i neka je slavi na mnogaja leta. Samo pravoslavni Srbi imaju porodi~nu slavu, koja je wihova krsna slava. Slava je sve~anost {ire zajednice, cele porodice, ili vi{e porodica, ~ak celog plemena. Nikoqdan je ujedno i Krsna slava ~asne familije Brajer kao i ve}ine ~lanova na{eg Klu-

O ovoj korisnoj kwizi za sve rotarijance, kao i za one koji }e se sa Rotarijem tek upozna(va)ti, nadahnuto je govorio Ninoslav Stanojlovi}, ugledni jagodinski istori~ar, a prof. Dejan ^ikara, na{ rotarijanac i hroni~ar Rotarija na ovim prostorima, ina~e, recenzent navedene kwige, jo{ jednom je osvetlio mawe poznate delove u kwizi. Sam autor, Dejan Da{i}, objasnio je da }e prijateqi mo}i i da kupe ve} drugo dopuweno izdawe kwige, a novac ide za klupske humanitarne potrebe. Naravno, sa posvetom autora.

Rot16-30:Rot16-30.qxd

12.1.2013

13:19

Page 9

Sa dosta hvale o piscu kwige govorio je Guverner na{eg distrikta Nikola Obradovi}. Iako je prethodnog dana bio Nikoqdan, bio je zakazan i predstoje}i smak sveta i bliìo se kraj kalendarske godine, pa mnogi nisu bili prisutni, ipak su svi zainteresovani ostali do kasnih sati u prijatnom druèwu i pri~i. Tri gosta iz Rotari kluba Jagodina, prijateqi iz Rotari kluba Beograd ûkarica, drage dame iz Rotari kluba Beograd Dunav, doma}ini iz Rotari kluba Beograd i... naslov s po~etka ovog teksta je sad malo jasniji! í Op{irniji prikaz ove dragocene kwige objavqen je u na{em ~asopisu broj 13 i 14 za mart i april 2012. godine, na strani 20.

POLITIKA od 21. februara 1929. godine

Hotel Srpski kraq, u Pariskoj ulici gde se nalazio glavni stan Beogradskog Rotari kluba (snimio Sreten Obradovi})

U holu hotela „Srpski kraq” zakucana je odskora jedna neobi~na tabla. Na woj je naslikan to~ak sa zupcima, a iznad wega je napisano: „RotarÚ Club”. Nau~ili smo na razne klubove. Nau~ili smo osim toga da su u „Auto-Klubu” ve}inom samo oni koji se ni taksijem ne voze nego idu pe{ke; u „Xokej-Klubu” mnogi koji ni jednu trku nisu videli; i zato (ime vara!) najte`e je bilo i{ta zakqu~iti po ovom imenu koje ukazuje samo to da se ne{to okre}e. Obratili smo se zato jednom od osniva~a toga novog kluba na{em poznatom lekaru g. dr. Vojislavu Kujunxi-

}u i saznali od wega dosta vrlo zanimqivih stvari o ovoj ustanovi dosada nepoznatoj u nas. „Prvi Rotari Klub, ispri~ao nam je on, osnovao je 23. februara 1905. godine u îkagu advokat Pavle Haris, koji se u to vreme nastanio u tom gradu da vr{i svoju advokatsku praksu. Kako naro~ito u jednoj svetskoj varo{i svaki poslodavac vodi ra~una samo o svome „ja” , do|e advokatu Harisu misao da stvori malu sredinu od svojih prijateqa, koji bi ne samo imali èqu da zajedni~ki provedu nekoliko ~asova nego koji bi stavili sebi u zadatak da na svojoj dokolici pronalaze sredstva i puteve kako bi se posvetili problemima koji su u stawu da uti~u na duhovno i materijalno podizawe dru{tva. Da bi do{ao do {to je mogu}e mnogostru~nijih predstavnika raznih poslovnih kategorija, odlu~i osniva~, da najpre ni jednog kolegu po pozivu, dakle ni jednog advokata, da ne pozove u dru{tvo. „Rotari” je ovom principu ostao veran. I sada se jo{ uvek verodostojnim razlozima brani princip, da svaka kategorija ima samo po jednog svog predstavnika. U prvim nedeqama postanka kluba, sednice su odràvane u poslovnim odajama advokata Harisa. Ali docnije, naro~ito kada se klub pro{irio, pojavi se èqa da se klub skupqa na zajedni~ki len~ (engleski lunch = lan~ = ru~ak). Kako su se prvi sastanci okretali od jednog ~lana do drugog, klub bude nazvan „Rotari”. „Rotari” se danas ovako moè definisati: Sanirawe izvesnih tradicionalnih trgova~kih principa, {to zna~i uvo|ewe osnovnih na~ela koja se baziraju na apsolutno li~noj osnovi i nesebi~nom interesu. Klub stremi op{tem sporazumu i to preko iskrenog drugarstva me|u ~lanovima koji pripadaju raznim pozivima. Posle tri godine po osnivawu prvog kluba u îkagu bude osnovan drugi klub u San Francisku. A zatim se po~e{e osnivati redom klubovi po Wu Jorku, Bostonu i drugim gradovima Amerike. Kada se rotarijanska ideja ve} toliko pro{irila, da je postojalo {esnaest klubova, godine 1910. bi odlu~eno da se stvori jedna centralna organizacija sa zadatkom da se ovakvi klubovi osnuju i po drugim zemqama. Danas u ~etrdeset razli~itih dràva, ima oko tri hiqade klubova. ^lanovi kluba uìvaju ove koristi: – sti~u priliku da naprave poznanstva s qudima koji im mogu sluìti kao ugled; dobijaju mogu}nost da na|u prijateqe koji su spremni da im pomognu; dobijaju izve{taje o radu, ciqevima i uspehu drugih qudi; izu~avaju na~ine da pove}aju li~nu sposobnost delatnosti; postavqaju sebi sve ve}e zahteve da koriste bli`wima i ~ove~anskom dru{tvu; razvijaju jedno drugo shvatawe u poslu i pozivu, ne kao sredstvo za li~nom dobiti ve} kao mogu}nost da se posluì celina. Klubovi jedne geografske celine stvaraju rotari distrikte, da bi se distriktne organizacije oja~ale, pojedini klubovi se s vremena na vreme sastaju i prire|uju op{te sednice. Osim toga se odràva svake godine po jedna distriktna konferencija na kojoj se okupqaju rotarijanci sviju klubova istog distrikta. Kako se sada najve}i broj klubova nalazi u Sjediwenim Dràvama Amerike, to se me|unarodni kongres Rotari Klubova odràva u toj zemqi. Po{tena saradwa me|u odli~nim predstavnicima tako razli~itih zemaqa, done}e bez sumwe vremenom pravo prijateqstvo koje }e sa svoje strane vr{iti dobrotvorni uticaj ne samo na mnogostru~ne postupke u poslovnom i privatnom ìvotu nego i na odnose me|u narodima”. Prona{ao u dokumentaciji i pro~itao prijateqima u Rotari klubu Beograd Ninoslav Stanojlovi}, ugledni istori~ar Jagodine í

Rot16-30:Rot16-30.qxd

12.1.2013

13:20

Page 10

ROTARÙ ÙOUNG FRIENDS SCHOLARSHIPS SUMMER 2013. Prevod poziva koji je upu}en od rotarijanaca iz Norve{ke (Ista poruka je poslata predsednicima iz klubova u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori, kao i guvernerima Distrikata 1910, 1913 i 2483).

Oslo Vest RotarÚ Club, Norve{ka, sa zadovoljstvom objavljuje da je obezbedio odre|eni broj RotarÚ ÙOUNG FRIENDS stipendija za seminar koji }e se odràti 2013. godine. Pravo u~e{}a imaju studenti ili diplomirani studenti starosti izme|u 20 do 30 godina. Seminar po~inje od 17. juna 2013. godine u trajanju od pet dana pri Nansen centru za mir i dijalog u Lilehameru. Seminar obra|uje teme: demokratija, ljudska prava i miroljubivo re{avanje konflikata, a organizovan je u saradnji sa Nansen Dialogue NetÞork. Program se nastavlja {estonedeljnim kursom na Internacionalnoj letnjoj {koli pri Univerzitetu Oslo od 22. juna do 2. avgusta. Cilj RotarÚ ÙOUNG FRIENDS projekta je da omogu}i studentima da u~estvuju u izgradnji mira, pomirenja i prijateljstva. Pored akademskog programa, ove stipendije nude mladim ljudima iz biv{ih ratom razorenih regiona priliku da posete drugu sredinu, upoznaju druge mlade sli~nog ili razli~itog porekla, kao i iskuse ìvot u tradicionalno demokratskoj zemlji. Stipendijom su pokriveni svi tro{kovi studenata, uklju~uju}i putovanje, sam seminar, hranu i sme{taj. Ovaj program je finansiran od strane Oslo Vest Rotari kluba, drugih norve{kih Rotari klubova, Rotari distrikta 2310, va{eg Rotari kluba (ukoliko èlite da sponzori{e jednog ili vi{e u~esnika) i Nansen centra ya mir i dijalog. U~e{}e va{eg kluba bi bilo 500 evra (oko 10% od stvarnih tro{kova) za svakog predloènog kandidata koji dobije stipendiju. Tokom boravka u Norve{koj, ~lanovi Rotari klubova koji u~estvuju u ovom projektu }e se sastajati sa stipendistima i organizovati im susrete sa mladim ljudima. Ukoliko èlite da u~estvujete u ovom projektu, molimo vas da nas o tome obavestite e-mailom najkasnije do petka 21. decembra 2012. godine. U tom slu~aju bi vam odmah dostavili oficijalni poziv sa svim detaljima i formularom za prijavu potencijalnog stipendiste. Idealan kandidat za ovu stipendiju bi bila osoba sa: - Visokom stru~nom spremom ili na daljem stru~nom usavr{avanju, - Interesovanjem za humanitarne i dru{tvene nauke, - Aktivnim interesovanjem za razvoj va{e lokalne zajednice, - Aktivnim u~e{}em u studentskim organizacijama i/ili organizacijama za ljudska prava, - Te`njom ka liderstvu i èljom da ostvari razliku u budu}nosti, bilo u politici, vladi ili poslu, - Dobro znanje engleskog jezika, kako usmeno i pismeno, je apsolutno neophodno, jer su svi relevantni kursevi na engleskom jeziku. Prednost imaju kvalifikovani kandidati skromnih sredstava koji druga~ije ne bi mogli da putuju ili studiraju u inostranstvu. U o~ekivanju va{eg odgovora, srda~no vas pozdravqamo! í Kristian (Kristiansen) RotarÚ ÙOUNG FRIENDS Project Coordinator

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB BEOGRAD ^UKARICA

SA PRIJATELJIMA U „ÛKARI^KOM SNU” Po{tovani prijateqi u Rotariju, i ovom prilikom èlimo da se zahvalimo svima koji su svojim prisustvom uveli~ali proslavu pete godine od osnivanja na{eg kluba kao i prijateqima koji su nam poslali ~estitke. Proslavu smo organizovali dana 10. 11. 2012.godine u restoranu „ûkari~ki san” na Banovom Brdu u prisustvu preko 150 gostiju iz 27 klubova i predstavnika RI Balkan O{~elika, DG Nikole Obradovi}a i PDG Dragana Brajera. Veliko nam je zadovoqstvo bilo da pozdravimo i uru~imo specijalan poklon na{em ~lanu Isidori @ebeqan, najmla|em redovnom ~lanu SANU i da predstavimo novu knjigu na{eg ~lana Sneàne Lekan „Kako seje{-tako ànje{”. Nakon obra}anja predstavnika RI Balkan O{~elika i DG Nikole Obradovi}a usledio je najsve~aniji ~in potpisivanje Poveqe o bratimqenju ~etiri kluba iz dva Distrikta (RK Banja Luka, RK Doboj, RK Ni{ Konstantin Veliki i RK Beograd ûkarica). U èqi da konkretno doprinesemo osnovnim motivima Rotarija - druènju i sluènju, ~etiri bratska klu- Sve~ano otvarawe ba su odlu~ila da se ukqu~e proslave-Vlada Mati} u akciju „Magi~ni doru~ak” i uz peti kumovski Rotari klub Kikinda na ~elu sa predsednikom kluba Dr.Draganom Rankovim prikupili smo sred-

Potpisivawe Poveqe o bratimqewu izme|u RC Bawa Luka, RC Doboj, RK Ni{ Konstantin Veliki i RK Beograd ^ukarica

stva za paketi}e za decu sa posebnim potrebama koji poha|aju 31. specijalnu {kolu u Srbiji. Iste ve~eri akciji su se prikqu~ili i drugi klubovi (RK Veliko Gradi{te, RK Beograd Dunav, RK Sremska Mitrovica, RK Beograd Skadarlija), veliki broj prisutnih rotarijanaca i prijateqa (Dr Rankov Dragan iz Kikinde, DG Nikola Obradovi}, Zoran Vujovi} iz Smedereva, Dragana Rankov, Zdenko Lekan, Marko Markovi}, Neboj{a Ili}, Jadranka Mati}, Maja i Zoran Bogdanovi}).

Rot16-30:Rot16-30.qxd

12.1.2013

13:22

Page 11

Na ovaj na~in sakupili smo 172.500 dinara {to je dovoqno za kupovinu skoro 700 paketi}a. Posle ve~ere organizovali smo aukciju slika koje su nastale za vreme na{e pete po redu likovne kolonije na manifestaciji „Druènje i sluènje-Ada 2012”. Uz pomo} prisutnih prijateqa sakupili smo 2.780 eura. Sav prihod sa aukcije namenjen je stipendistima na{eg kluba i za nabavku paketi}a za decu sa specijalnim potrebama iz SO[ „Sveti Sava” sa Umke. Na kraju drugog dela programa uru~ili smo stipendije na{im stipendistima: Katarini Topalovi}, Jovani Aleksi} i Jeleni Aran|elovi}. Svi prisutni ove ve~eri bili su zadovoqni druènjem i atmosferom koju smo napravili uz odli~nu muziku í Rotarijanski pozdrav ~arter predsednik Vladimir Mati}

sekretar Ivan Mileti}

predsednik Aleksandar Brki}

ROTARI KLUB NI[ CENTAR Rotari klub Ni{ Centar je organizovao veliku akciju, oko koje ste, qubazno{}u distriktnog sekretara, na vreme informisani. Prvo smo organizovali slikarsku koloniju u Divqani, gde se okupilo osam eminentnih umetnika. Rezultat wihovog stvarawa su dela izlo`ena na humanitarnoj aukciji slika, koja je odr`ana u Ni{u, u subotu 17. 11. 2012 u 19h, u prostorijama galerije ART 55 (ulica ]irila i Metodija 17a).

Sva prikupqena sredstva od prodaje slika bi}e upotrebqena za stvarawe fonda „Dr Dragutin Petkovi}”, i bi}e dodeqena najboqem studentu ni{kog univerziteta. Kako `elimo da po{aqemo nedvosmislenu poruku mladim qudima da se u~ewe i trud isplati, svi su bili pozvani da do|u i podr`e ovu akciju u~e{}em u aukciji i u prijateqskoj, srda~noj, rotarijanskoj atmosferi obezbede sebi vrhunska umetni~ka dela í Rotarijanski pozdrav Nikola Pejovi} Predsednik 2012-2013. Rotari klub Ni{ Centar

ROTARI KLUB ZAJE^AR

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I, A TEK DVE Prva fotografija je sa prezentacije kwige „AZBUKA ROTARIJA” autora na{eg dragog prijateqa Dejana Da{i}a, ~lana RK Jagodina, odr`ane u petak, 23. 11. 2012. godine u zadu`bini Nikole Pa{i}a u Zaje~aru, a druga fotografija je snimqena na ~arter

proslavi petogodi{wice osnivawa na{eg Rotari kluba Zaje~ar, odr`ane u restoranu „Kowi~ki klub” u subotu, 24. 11. 2012. godine í Sekretar RK Zaje~ar Ninoslav Jovanovi}

Dru`ewe sa ~lanovima RK Vladimir iz Rusije od 5. do 8. 10. 2012.

ROTARI KLUB VELIKO GRADI[TE

S PRIJATELJIMA NA BALU Predsednik RK Veliko Gradi{te Sr|an J. Peri} je u subotu, 24. 11. 2012. godine posetio RC Resica (District 2241 Rumunija i Republika Moldavija) i prisustvovao humanitarnom balu na kome je sakupqeno vi{e od 20.000 evra í Predsednik RK Veliko Gradi{te Sr|an Peri}, Irena Aleksi} i ADG Prof. Elena Mitescu.

Rot16-30:Rot16-30.qxd

12.1.2013

13:26

Page 12

Predsednik RC Resica g. Sever Cotuna

Plesni par

ROTARI KLUB JAGODINA Tre}eg jula 2012. godine u restoranu „Potok” izvr{ena je primopredaja predsedni~ke du`nosti u Rotari klubu Jagodina izme|u dosada{weg predsednika (sada ADG-a) Gorana Jeli~i}a i predsednika za 2012-2013. godinu Dejana Da{i}a, jednog od osniva~a RK Jagodina i prvog sekretara kluba. Osim rotarijanaca iz Beograda, Ni{a i Kragujevca, primopredaji je prisustvovao i guverner Nikola Obradovi}, {to je velika ~ast za ~lanove Rotari kluba Jagodina. Umesto uobi~ajene „besede” predsednik Dejan Da{i}, je iznenadio ~lanove kluba i prisutne vrednom humanitarnom akcijom. Stefan Petkovi}, Stefan Risti} i Darko Sto{i} dobili su besplatnu obuku za voza~a „B” kategorije u ukupnoj vrednosti od 100.000 dinara. „Postoje qudi koji puno govore a malo ili gotovo ni{ta ne urade i qudi koji malo govore a puno rade. Nadam se da }e me na kraju mog mandata svrstati u ovu drugu grupu qudi”- rekao je Dejan Da{i}. Na proslavi godi{wice (~artera) i slave Mala Gospojina u prisustvu mnogobrojnih gostiju rotarijanaca i lokalne zajednice, uru~ena je vredna nagrada Sandri Radojevi}, ra~unar, vredan 35.000 dinara. Kao zahvalnost na pomo}i u zajedni~kim humanitarnim aktivnostima, kao delu primarne misije Rotari kluba Jagodina da mewa svet na boqe, dragocenim naporima da u lokalnoj zajednici podignemo svest o potrebi zajedni~kog rada na pru`awu vere i nade svima onima kojima je potrebna, zahvalnice su dobili: Ra{a \or|evi}, za pomo} oko {tampawa kwige „Azbuka Rotarija” i Ninoslav Stanojlovi}, za nesebi~nu pomo} i besede na mnogobrojnim promocijama {irom Srbije. Dejan Da{i} uru~uje leptop Sandri Radojevi}

Rotari klub Jagodina je na svom redovnom sastanku 25. oktobra u elitnom jagodinskom restoranu „Vitez”, u prisustvu rotarijanaca iz ]uprije, Para}ina, Despotovca, Svilajnca, Kragujevca, Kru{evca i Zaje~ara dodelio tradicionalnu godi{wu gramatu za dostignu}a u profesiji. „Odli~an spoj ogromne erudicije i visoke profesionalnosti, pra}ene vrhunskom retorikom u li~nosti prof. Ninoslava Stanojlovi}a, svojevrsnog hroni~ara i najboqeg poznavaoca stare Jagodine, opredelili su nas da ove godine uru~imo na{e tradicionalno priznawe upravo wemu” - rekao je u svom obrazloèwu Dejan Da{i}, predsednik Rotari kluba Jagodina. Nakon sjajnog predavawa o Jovan~i Mici}u, istinskom brendu Jagodine, predsednik Da{i}, uru~io je zna~ku novom ~lanu Rotari kluba Jagodina Mariji Stevanovi}. Marija paralelno zavr{ava doktorske studije na dva fakulteta, osniva~ je agencije „MS EmpoÚment”, birana za ambasadorku ènskog preduzetni{tva u Srbiji, dobila Cvet uspeha za ènu zmaja, èna nedeqe na internacionalnom nivou ispred BPÝ-a (Busines and Professional Ýomen). Kao podr{ka lokalnom fudbalskom timu, OFK Tabane iz Jagodine, Rotari klub Jagodina, poklonio je vredan komplet fudbalskih dresova. „Snaga rotarijanskog dru{tva je u sposobnosti da kroz humanitarni i socijalni rad ulazimo u sve pore i sfere na{e lokalne zajednice. Aristotel je govorio da dobri ili vrli qudi ne vaskrsavaju ili ne nastaju tek tako, sami od sebe. Mladi qudi moraju biti usmeravani primerima, moralnim uzorima i na kraju, motivisani ovakvim donacijama da prona|u pravi put u svom ìvotu, uz pomo} sporta”, rekao je Dejan Da{i}. Predsednik fudbalskog kluba Ivan Ne{i}, istakao je da }e ova donacija pomo}i da se mladi motivi{u i privuku sportu i na taj na~in sklone sa ulica. Na inicijativu naših ~lanova Gorana Jela~i}a i Dragana Milenkovi}a, Rotari Klub Jagodina je prihvatio da zajedno sa udruèwem „Umetnici Srbije” u~estvuje u stipendirawu Ksenije Mili}evi} iz Jagodine. Ksenija je redovni student prve godine FILUMA iz Kragujevca, smer zidno slikarstvo. Ona je peti umetnik iz poznate porodice Barberiana iz Jagodine. Weni radovi su u stalnoj postavci galerije Udruènja umetnika Srbije. O Kseniji su pisani zapaèni ~lanci u našoj štampi. Rotari klub Jagodina je u woj prepoznao vrednu i talentovanu umetnicu i nastavi}e sa stipendirawem kako Ksenije tako i ostale talentovane dece í

ROTARI KLUB JAGODINA

4.500 DINARA MESE^NO : 31 DAN = 446,90 DINARA DNEVNO! U razgovoru sa gospo|om Sneànom Oluji}, direktorkom Centra za socijalni rad u Svilajncu, saznali smo da postoji porodica Najdanovi} u selu Ku{iqevu kojima je urgentno potreban novi {poret. Re~ je o bra~nom paru, koji ima osmoro dece, ìve u ku}i od blata i slame staroj 100 godina, bez struje i vode, ta~nije bez osnovnih uslova za normalni ìvot. Imali su stari {poret napukao na vi{e mesta i pro{le zime im se zbog toga upalio zid, te su jedva

Rot16-30:Rot16-30.qxd

12.1.2013

13:28

Page 13

NESEBI^NO SLU@ITI

NAJSKROMNIJI (BOG TE VIDEO!) ugasili vatru. Da se ne bi upalili svi bilo im je neophodno novo grejno telo, pa su se ~lanovi Rotari kluba Jagodina organizovali i u subotu, 29. decembra 2012. godine su ovoj siroma{noj porodici odneli nov ,,smederevac’’ zajedno sa odelom, slatki{ima i igra~kama da mogu bezbednije, toplije i veselije da do~ekaju Novu godinu i zimu. Tokom boravka i razgovora sa ~lanovima ove izuzetno siroma{ne deseto~lane porodice smo se uverili da imaju ukupna mese~na primawa 4.500,00 dinara (~etiri hiqade i pet stotina dinara mese~no : 31 dan = 446,90 dinara dnevno za celu porodicu) od de~jeg dodatka! Za ostalo se snalaze nadni~ewem. Zateklo nas je i to da plafon proki{wava i da postoji opasnost da se ku}erak sru{i, pa planiramo akciju na prole}e da sakupimo materijal, da im se ozida bar jedna nova prostorija í

Rotarijanska ~estitka iz RC Colombo, Sri Lanka

Ne mora da bude genije na ~elu dràve, dovoqno je da ima svest o svom narodu i da mu iz stomaka ne kukaju generacije gladnih predaka. Qubav je sre}a, kad voli{ svoje: decu, ènu, prijateqe, svoj narod. Hose Muhika (77 godina) biv{i gerilac koji je 2010. godine izabran za predsednika Urugvaja kao ~lan leve koalicije {irokog narodnog fronta i od tada se njegova zemqa smatra jednom od najmanje korumpiranih u svetu! Predsednik Urugvaja Hose Muhika je verovatno najbliì „~oveku iz naroda” od svih ostalih svetskih lidera! Zaradio je nadimak „el presidente mas pobre”, ili po na{ki, najsiroma{niji predsednik, zbog svojih odricanja! Ovaj neobi~an i nesebi~an ~ovek daje ~ak 90 odsto plate svojim gra|anima, tako da od 12. 500 dolara, koliki je iznos njegovih primanja, zadràva samo 1. 250 Predsednik Hose Muhika koliko mu je pona svom „velelepnom” imanju trebno za osnovne ìvotne tro{kove. To je 5,8 odsto plate Dejvida Kamerona, premijera Britanije, 4,2 odsto zarade Stivena Harpera (Kanada), 3.1 odsto prihoda Baraka Obame, 2,9 odsto prihoda Reile Odinge iz Keni- Ne pla{i se da uprqa ruke je, samo 2,5 odsto Njegova najkrupnija kupovina Dùlije Dìlard iz Australije, i mizernih 0,7 odsto novca koji zaradi Li Hsien Long iz Singapura.

Rot16-30:Rot16-30.qxd

12.1.2013

13:26

Page 14

PREDSEDNIK NA SVETU SELFLESS SERVE

HUMBLEST PRESIDENT OF THE ÝORLD (GOD BLESS!)

On je {panskom dnevniku „El Mundo” nedavno izjavio: „Dobro mi je sa toliko novca. Mora da bude, jer znam koliko Urugvajaca preìvqava sa mnogo manje.” Njegova supruga, koja je senatorka, tako|e poklanja deo svojih prihoda. Predsednik Urugvaja nije prvi predsednik koji poklanja svoju predsedni~ku platu. Predsednik Dòn Ficdèrald Kenedi (1917 - 1963), 35. i najmla|i predsednik SAD, koji je na to mesto do{ao iz jedne od najbogatijih ameri~kih porodica, poklanjao je svoju platu, kao i 31. ameri~ki predsednik Herbert Klark Huver (1874 - 1964) koji je odrastao siroma{an. On nije prihvatio novac za javne slu`be, tako da nije mogao da bude optuèn za korupciju! Muhika nema bankovne ra~une i nema dugovanja. Njegova najvrednija kupovina je „Volkswagen Beetle”, „buba” koja ko{ta 1.945 ameri~kih dolara. Zadovoqstvo pronalazi u porodi~nom ìvotu i dru{tvu svog qubimca psa Manuela. Predsednik Hose Muhika sa suprugom ìvi u skromnoj seoskoj ku}i na farmi cve}a. @ivi vrlo jednostavnim i povu~enim ìvotom. On odbija da ìvi u predsedni~koj palati i, umesto da se on useli, ustupio je pro{le zime ovu rasko{nu gra|evinu besku}nicima, kako bi ih spasao od smrzavanja. Pre izvesnog vremena predsednik Urugvaja se pojavio na nekom javnom doga|aju modrog nosa, upitan za povredu, objasnio je da se desila dok je pomagao susedu da popravi krov posle ki{ne oluje í Isto~na Republika Urugvaj ({p. República Oriental del UruguaÚ) je zemqa u Ju`noj Americi. Grani~i se sa Brazilom na severu, rekom Urugvaj na zapadu, u{}em reke La Plate na jugozapadu i Argentinom na suprotnim obalama obe reke, kao i Atlantskim okeanom na jugoistoku. Glavni, a ujedno i najve}i grad je Montevideo. Urugvaj je najmanja dràva Ju`ne Amerike, posle Surinama. Ipak, ova maju{na zemqa je tre}a po razvijenosti na kontinentu, a ne samo da je uspela da izbegne svetsku ekonomsku krizu, ve} njena ekonomija ima pozitivno kretanje. Urugvaj zna~i „reka obojenih ptica”. Ova ju`noameri~ka zemqa, veli~anstvena je oaza zelenila i vodenih prostranstava. Urugvaj je prepun bujnih, raskr~enih i za izlete privla~nih {uma. Vazduh je svuda lak i kristalno proziran, jer ga ne zaga|uje industrija.

HoÞ’s this as a man of the people: The president of UruguaÚ, José Mujica, has earned a nickname, „el presidente mas pobre” (translation: “poorest president”). The 77-Úear-old recentlÚ admitted to the Spanish neÞspaper El Mundo that he donates almost all of his presidential salarÚ, making him the poorest, or, as Univision pointed out, most generous president, in the Þorld. El presidente eØplained he receives $12,500 a month but keeps onlÚ $1,250. The public servant told the neÞspaper, „I do fine Þith that amount; I have to do fine because there are manÚ UruguaÚans Þho live Þith much less.” He and his Þife-a senator Þho also donates part of her salarÚ-live in a farmhouse in Montevideo. His biggest eØpense is his VolksÞagen Beetle, valued at $1,945. Perhaps not surprisinglÚ, under the former guerrilla fighter, Þho Þas elected in 2010 as a member of the leftÞing coalition, the Broad Front, the countrÚ has become knoÞn for being one of the least corrupt on the continent. Mujica has no bank accounts and no debt, and he eÞoÚs one thing moneÚ can’t buÚ: the companionship of his dog, Manuela. The UruguaÚan is not the first president to donate his salarÚ. U.S. President John F. KennedÚ, Þho came from Þealth, donated his salarÚ Þhen in office, as did President Herbert Hoover. Hoover, Þho greÞ up poor, decided to never accept moneÚ for public service, so he could not be accused of corruption í

Gotovo polovina Urugvajaca ìvi u Montevideu, koji je i glavno kulturno sredi{te ove zemqe. Univerziteti, zdravstveni instituti, mnogobrojne biblioteke, muzeji, galerije nalaze se u glavnom gradu. Montevideo je i sredi{te urugvajske industrije, u kojoj ima udeo od oko 75%. U njemu su sme{tene velike klanice, hladnja~e, fabrike mesnih konzervi, uqare, mlinovi, zatim rafinerije nafte, tekstilna, gra|evinska i hemijska industrija. Jedan od rekorda kojim se Urugvaj ponosi jeste podatak da je glavni poqoprivredni i izvozni artikal govedina. Potro{nja ovog mesa je apsolutno najve}a u svetu - oko 80 kilograma po stanovniku. U Urugvaju se vodi ra~una o zdravoj ishrani i podsti~e se preventivna medicina, te se Urugvajci mogu smatrati najvitalnijim narodom na svetu. @ivotni vek je dug, a godi{nja stopa umiranja je niska. Naàlost, isto vaì i za stopu ra|anja. I {to se kulture i obrazovanja ti~e u Urugvaju se ìvi dobro: nepismenih gotovo da i nema, a visoko obrazovanih je mnogo í

Rot16-30:Rot16-30.qxd

12.1.2013

13:29

Page 15

ROTARI KLUB BEOGRAD STARI GRAD

ZAVR[ETAK AKCIJE „TIMATRON” Rotari klub Beograd Stari Grad sa bratskim Rotari klubom Moskva, jo{ je 2007. godine, pored drugih humanitarnih projekata zapo~eo i akciju prikupljanja sredstava radi nabavke aparata Timatron za elektro-konvulzivnu terapiju psihijatrijskih bolesnika, koja bi se donirala Klini~kom centru Srbije. Ovaj se aparat koristi za tretman bolesnika rezistentnih na hemijsku terapiju. U Srbiji postoji samo jedan takav aparat, nabavljen pre skoro 10 godina za potrebe VMA, a koji se koristi za bolesnike svih drugih psihijatrijskih ustanova iz Srbije. Osnovna cena ove opreme je 20.700,00 USD, uve}ana za tro{kove PDV-a, transporta i carine. Zavr{etak akcije obeleìlo je donatorsko ve~e organizovano u IN Hotelu, Beograd. Imaju}i u vidu nedavne zvani~ne akcije obeleàvanja jubileja 130 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa Japana i Srbije, i ~injenicu da funkciju Predsednika RI u ovoj rotarijanskoj godini obavlja gospodin Sakudì Tanaka, Njegova Ekse-

Rotari Distrikt 2481, Skup{tinu grada Beograda, P.D. „Elektrovojvodina”, Novi Sad, [tampariju „6 oktobar”, Pan~evo, Preduze}e „Vent”, Beograd, Preduze}e „NeÞ Image”, Beograd, Muzej nauke i tehnike, Beograd, IN Hotel, Beograd. Od pojedinaca isti~emo: Alekseja Skanavija, pijanistu iz Moskve, anonimnog donatora, trio Eolin, i sve ~lanove Rotari kluba Beograd Stari Grad. Na ovoj manifestaciji prikupljena su nedostaju}a sredstva, aparat Timatron je nabavljen i dostavljen korisniku, a njegovo zvani~no uru~ivanje bi}e organizovano po pla}awu PDV i obezbe|ivanju saglasnosti kumovskih klubova, ~iji }e predstavnici prisustvovati prigodnoj manifestaciji í Prof. dr Aleksandar Gaji} IPP UO RK Beograd - Stari Grad Predsednik Fonda Timatron ÞÞÞ.rotarÚstarigrad.com

Uru~ivanje poklona i zahvalnice RK Beograd - Stari Grad Sleva g-|ica Maja Tomi} tehni~ki sekretar Kluba, K. Krsmanovi}, Aleksandar Gaji} i Nj. E. T. Cunozaki

lencija Toshio Cunozaki, ambasador Japana u Srbiji i Crnoj Gori je prihvatio predlog na{eg kluba da odrì specijalno predavanje. Predavanje Nj. E. Cunozakija pod naslovom „BU[IDO I EKONOMSKI RAZVOJ JAPANA”, odràno je dana 14. 11. 2012. (slava sveti Vra~i) u 20:00h. Dobrotvornoj ve~eri prisustvovao je niz uvaènih zvanica: Madam Cunozaki, gospodin Kazuaki Kameda, Ministar savetnik Ambasade Japana, ambasador Du{an Gaji}, Direktor Direkcije za Aziju, Australiju i Pacifik Ministarstva inostranih poslova u Vladi Republike Srbije, g. Nikola Obradovi}, Guverner Distrikta 2483, g. Dragan Brajer, Past Guverner Distrikta-2481, jedan od najve}ih donatora akcije Timatron, Mr Branislav Toli}, doskora{nji specijalni savetnik Ministra rudarstva i energetike, g. Predrag Rolovi}, vi{i savetnik TOS, ~lanovi Rotari klubova RK Beograd Vra~ar, RK Beograd Dunav, RK Beograd Metropolitan, RK Beograd, RK Beograd ûkarica, RK Beograd Skadarlija, RK Stara Pazova, RK Jagodina, a u svojstvu primaoca donacije Institut za psihijatriju KCS na ~elu sa doc. dr Na|om Bojovi} - Mari}, direktorkom, zatim dosada{nji donatori i sponzori, gosti kluba i druge javne li~nosti. Iako spisak kolektivnih i li~nih donatora nije zaklju~en sa zadovoljstvom i zahvalno{}u ukazujemo na: Rotari klub Moskva i Rotarakt klub Moskva, Rotari klub Ren,

ROTARI KLUB ZAJE^AR

VAISTINU! Ove dve fotografije snimqene su za vreme podele Bo`i}nih paketi}a deci bez roditeqskog starawa u petak, 4. januara 2013. godine u zgradi Centra za socijalni rad u Zaje~aru. Podeqeno je 200 paketi}a ~ija je vrednost oko 2000 evra i pomogli smo sedam studenata bez roditeqskog starawa sa po 50 evra í

Rot31:Rot31.qxd

12.1.2013

13:36

Page 1

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

TRINAEST PITAWA U 2013. GODINI. A ODGOVORI, BRE?

[ta je Polio Plus i kada je osnovan?

Johan Sebastijan Bah posvetio je jednu od svoje 224 kantate jednom napitku. To je: A) ~aj B) kafa V) sok

Ko je bio prvi Srbin koji je leteo avionom?

A) Mihajlo Pupin (1854 -1935) B) Mihajlo Petrovi} (1884 -1913) V) Aleksandar Kara|or|evi} (1888 -1934)

A) Jona B) Jo{ua V) Ji{aj

^ija ideja je dovela do osnivawa Rotari fondacije?

A) Xorx Va{ington B) Vudro Vilson V) Frenklin Delano Ruzvelt

Dve su srpske re~i jedine op{teprihva}ene u svetskim jezicima:

A) vampir i paprika B) doma}in i tikva V) ~ardak i patlixan

Koja se `ivotiwa ra|a iz jaja? A) metiq B) delfin V) krokodil

A) Pol Haris (Paul Harris) B) ^arls Peri (Charles PerrĂ&#x161;) V) Arch C. Klumph

Koji je ameri~ki predsednik jedini bio na predsedni~koj du`nosti ~etiri mandata?

Jedan starozavetni prorok proveo je tri dana u kitovoj utrobi. Bio je to:

Odapeta plamena strela upalila je olimpijski plamen u Barseloni: A) 1992. B) 1995. V) 1999.

Kraq Aleksandar Kara|or|evi} bio je tetoviran. Na grudima je imao:

A) grb Kraqevine Jugoslavije B) inicijale dinastije V) orla i krunu

A) Andi B) Alpi V) Himalaji

5 7

Re~ bre (srbizam u turskom jeziku ili turcizam u srpskom) zna~i:

A) idi, kreni B) za izra`avawe misli i ose}awa V) ne zna~i ni{ta

Najdu`i planinski venac na Zemqi su:

[ta radite kad pokre}ete mandibulu?

A) `va}ete B) mi~ete u{ima V) trep}ete RE[EWA NA STRANI 32

Rot32:Rot32.qxd

12.1.2013

13:40

Page 1

RE[EWA KVIZA: 1. PolioPlus je lansiran 1985. godine uz obavezu da se u roku od 20 godina iskoreni de~ija paraliza. To je najambicozniji humanitarni poduhvat ikada pokrenut od strane jednog nedràvnog tela. 2. V Prilikom boravka u Francuskoj od 5. do 27. aprila 1910. godine Aleksandar Kara|or|evi}, tada princ i prestolonaslednik Srbije, a kasnije kraq Jugoslavije, leteo je u avionu „flajer br. 1” ~iju je licencu za proizvodwu francuska vlada otkupila od bra}e Rajt. Princ Aleksandar je bio prvi Srbin koji je leteo avionom. Be~ki ~asopis „Viner bilder”, u broju 19 od 11. maja 1910. o tome pi{e: „Prestolonaslednik Srbije u aeroplanu Krunski princ Srbije Aleksandar, koji trenutno boravi u Parizu, moè se podi~iti da je prvi budu}i vladar koji je preduzeo let aeroplanom. U vazdu{ne brodove (cepelin) ve} je u{lo dosta mo}nika, kao {to se se}amo kraqa od Virtemberga, visokog vojvode od Badena i mnogih drugih. Ali nestabilnom i nesigurnom aeroplanu nije jo{ nijedan ~lan neke kraqevske familije poverio svoj ìvot. Prestolonaslednik Srbije, koji se ve} dugo veoma interesuje za avijaciju, obratio se u Parizu grofu De Lamberu sa molbom da ga ovaj uzme sa sobom na jedan let. Poznato je da je grof De Lamber avijati~ar koji je pre nekoliko meseci obavio onaj senzacionalni let preko Ajfelovog torwa. Grof je s rado{}u prihvatio molbu mladog princa i obavio s wim jedan lep let. Ovde vidimo grofa i wegovog kraqevskog gosta u trenutku kad se wihov aeroplan diè u vazduh. Slika je sa poqa za letewe u Vilakubleu.” 3. V Arch C. Klumph, {esti predsednik RI, na konvenciji 1917. godine je predloìo osnivawe fonda RI „sa ciqem da se ~ine dobra dela u svetu”. 4. V Frenklin Delano Ruzvelt jedini je ameri~ki predsednik koji je na tu funkciju izabran ~etiri puta. Ruzvelt je u Belu ku}u u{ao 4. marta 1933. godine, a ~etvrti mandat nije zavr{io jer je umro 12. aprila 1945. godine. Od 1951. godine predsednik SAD moè da bude izabran u najvi{e dva mandata. 5. V Po~etkom 20. veka tetovirawe je bilo veoma popularno me|u kraqevskim porodicama. Ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova tetovirao je japanski majstor. Poznato je da je i austrougarski prestolonaslednik Ferdinand imao veliku tetovaù sa zmijama na grudima. Nalazi sa autopsije, posle atenatata 1914, godine, pokazali su da je jedan od metaka koje je ispalio Gavrilo Princip, a koji je usmrtio princa, pro{ao ta~no kroz glavu zmije. Kraq Aleksandar Kara|or|evi} je preko celih grudi imao izra|enu tetovaù koja je predstavqala pruskog jed-

32 2

noglavog orla {iroko ra{irenih krila, s ma~em u jednoj i {arom u drugoj kanxi. Orao je krunisan heraldi~kom krunom, nalik na krunu Svetog rimskog carstva. I ubica kraqa Aleksandra, terorista Vladimir êrnozemski, imao je tetovaù ispod mi{ke - lobawu sa ukr{tenim butnim kostima i inicijale VMRO, odnosno organizacije koja je, za ra~un usta{kog pokreta, organizovala i izvela atentat na prvog jugoslovenskog kraqa. 6. A Vampir je jedina re~ iz srpskog jezika koja je op{teprihva}ena u svetskim jezicima. Re~ paprika svakako je najzna~ajniji na{, makar i posredni, doprinos engleskom jeziku. Radi se o nazivu za slatku papriku i boju paprike. Jedan odlazak u bilo koju samoposlugu u Americi dovoqan je da se to potvrdi. Ova re~ u{la je u engleski preko ma|arskog, ma|arska re~, opet poti~e od srpskog papar (!) „mleveni biber” a ova od praslovenskog pipru, koje vodi poreklo od latinskog piper. 7. A Re~ bre nastala je od arapske re~i koja se koristila za terawe magarca. Bre je kako na{i lingvisti kaù turcizam, koji su Turci preuzeli od Arapa. Na arapskom „bara” zna~i „idi, kreni”. Vokali se kratko izgovaraju tako da moè da zvu~i kao „bra”. 8. B 9. A

GLODARI NA TRPEZI!

PRIJATNO! Mnogi ne mogu da zamisle jelo bez mesa, ali u razli~itim delovima sveta razli~ite `ivotiwe su na jelovniku svetu danas ima oko 3.000 vrsta glodara. Oni su najbrojniji U sisari, svrstani u 32 porodice i 354 roda. Mnogi se gaje kao ku}ni qubimci ili zbog krzna, kao {to su hr~ak, morsko prase, kuni}, nutrija, bizamski pacov, pa i obi~an crni pacov, dok ih u nekim delovima sveta koriste kao ukusan zalogaj. Samo nekoliko vrsta glodara prenose zarazu, kao {to su sme|i ili norve{ki crni pacov poznat i kao mrki, putni~ki pacov koji preko bakterije Ùersinia pestis u buvama na wima prenose crnu kugu i afri~ki livadski crni pacov prenosilac lasa virus koji kod qudi izaziva opasne stoma~ne i disajne te{ko}e. Ovi pacovi `ive tri godine. Kroz istoriju „Rimqani jedahu...” osim drugih |akonija i velikog puha (MÚoØus glis), mi{a sli~nog maloj

10. V 11. A Dvadeset pete Letwe olimpijske igre odràne su 1992. godine u {panskom gradu Barseloni (katal. Barceloni). Paraolimpijac Antonio Reboqo upalio je olimpijski plamen sa zapaqenom strelom. Prvi put su samostalno nastupile i biv{e republike iz Jugoslavije (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina) dok su takmi~ari iz ostatka Jugoslavije zbog sankcija dobili pravo nastupa samo kao Nezavisni olimpijski tim. Sportisti iz Makedonije nisu mogli da u~estvuju pod svojom zastavom zato {to nisu imali Nacionalni olimpijski komitet, a sportisti SR Jugoslavije (Srbija i Crna Gora) su bili pod sankcijama OUN. I pored te{ko}a na{i sportisti su osvojili tri olimpijske medaqe u streqa{tvu - Jasna [ekari} (srebro), Alenka Binder i Stevan Pletikosi} (bronzu). 12. A Andi su visoki planinski lanac na zapadu Ju`ne Amerike. Proteè se duìnom preko 7.000 km pravcem sever-jug, du` Tihookeanske obale do Panamskog kanala i Karipskog mora na severu, do rta Horn na krajwem jugu ameri~kog kontinenta. Andi ~ine neprekidan planinski lanac {irok do 900 km. 13. A Dowa ~equst (lat. mandibula) jedina je pomi~na kost qudske glave.

Veliki puh

veverici, a pre dolaska belaca u Ameriku, tu se nalazio i glodar veli~ine medveda koji je istrebqen, smatra se, zbog ~ovekove strasti prema dobrom zalogaju! Dolaskom Kristifora Kolumba na Kubu, prvo sveè pe~ewe bio je glodar kasnije istrebqen raskr~ivawem {uma i uno{ewem ma~aka, pasa i mungosa na ostrvo. U biv{oj koloniji Belize, dràvici u Sredwoj Americi, koju je sredinom osamdesetih godina pro{log veka posetila britanska kraqica Elizabeta Druga posluèna je specijalitetom - gibnatom na ro{tiqu. Gibnat je glodar veli~ine praseta i meso mu je sli~nog ukusa, crvenkaste, kestewaste do tamnosme|e boje krzna koje ima tri do pet horizontalnih pruga i ta~aka uzdu`

Rot32:Rot32.qxd

12.1.2013

13:40

Page 2

@ivi pored voda, {teto~ina je i bu{i nasipe i dovodi do poplava. Tamani ribu. Krzno ovog pacova je mekano, glatko, sjajno i vrlo kvalitetno, pa se zbog toga mnogo lovi. Hrani se biqkama. @ivi u Severnoj Americi, na Aqasci i u Kanadi, a u Evropu je prenet 1906. godine.

Gibnat

tela. Glava sa zaobqenim u{ima nesrazmerno mu je ve}a od tela. Te`i od {est do dvanaest kilograma, u zavisnosti da li je `enka ili mu`jak. Okretan je i brz, dobar je pliva~ i u delovima sveta gde se govori {panski poznat je kao paka. U zemqama Sredwe i Ju`ne Amerike, u Peruu i Ekvadoru, jedu se jo{ kaj ili gini pig odnosno morsko prase. Kaj je stari peruanski speci-

Porcije mesa kaja na pijaci u Kusku

Kapibara

wu krava. Kapibara je ina~e najkrupniji `ivi glodar veli~ine 105 do 135cm i te`i izme|u 35 do 65 kilograma. U Severnoj Americi do skoro je odmah iza jelena, na meti lovaca bila siva veverica. U krajevima oko VeMorsko prase

jalitet koji se iznosi na trpezu u posebnim prilikama. Ima ukus me{avine ze~etine i piletine, a bogat je belan~evinama s malo masno}e. Na Andima su Inke u vreme velikih sve~anosti jeli kaja. U katedrali u Kusku (Peru) na slici „Tajna ve~era”, ispred Isusa Hrista i apostola na trpezi nalazi se pe~enica od kaja! U Venecueli se na tamo{wim ran~evima odavno gaje kapibare koje donose prihod sli~an gaje-

U Evropi i Aziji se gaji nutrija ili barski dabar poreklom iz Ju`ne Amerike, osim zbog skupog i kvalitetnog krzna, sve vi{e i za dopunu mesnih prera|evina. U Africi, a naro~ito u Obali Slonova~e, Kamerunu, Nigeriji, Beninu i Togou, podsti~u poqoprivrednike da

Graskater Siva veverica

likih jezera meso bizamskog pacova u nekim restoranima slu`e kao „specijalitet ku}e”, posebno u vreme posta pred Bo`i} i Uskrs, jer se smatra posnim a na Veliki petak se prodaje podjednako kao i riba. Bizamski pacov

„Tajna ve~era”

Nutrija

gaje izme|u osam i devet kilograma te{kog glodara graskater koji `ivi po savanama i ivicama {uma i mo~vara. U Akri, glavnom gradu Gane, godi{we se proda oko 73 tone mesa graskatera. Duga~ak je oko 60cm ima crveno meso koje dimqeno podse}a na {unku i najskupqe je u zapadnoj Africi i samo ga bogate porodice mogu imati na trpezi. Sli~ne vrste `ive u Aziji i Polineziji i tako|e su jestive od strane i domoroda~kog stanovni{tva, a sve se vi{e unose kao „redak zver” u restorane, za turiste í JasMINKA Kuki}

Rot34:Rot34.qxd

12.1.2013

13:44

Page 1

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11)

ISSN 2217-723æ

BROJ 23 i 24 JANUAR / FEBRUAR 2013. GODINA III (Læææ) Distrikt 2483 guverner 2012–2013 Nikola P. Obradovi}

SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Izdr`ava se od oglasa i donacija. Podr`ite ga.

Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: ^edomir Petriwac E. po{ta: rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs Mi smo uredili zimski broj SRPSKOG ROTARA:

Nikola P. Obradovi} Mirjana Milivojevi} Haxi Du{an M. Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} Tira`............................................................1000 Rukopisi {tampani........}irilicom i latinicom Pismo.................................................. helvetika Hartija.........................taba~ni blok 110 grama Korice............................. kunstdruk 160 grama [tampa......................... grafi~ki ateqe „KUM” 11222 Beograd, Olge Joji} 4 B Oglasi se dostavqaju u Photoshopu, 300 piksela po in~u, na e-mail ili CD. PUN FORMAT OGLASA JE: 1/1 26,5 h 20 cm - K2, K3, K4 ............. 300 evra 1/1 unutra{wa strana........................ 250 evra 1/2 20 h 13 cm – horizontalno.......... 150 evra 1/4 20 h 6,2 cm – horizontalno .........100 evra 1/8 9,7 h 6,3 cm – horizontalno ..........70 evra 1/2 26,5 h 9,7 cm – vertikalno 1/4 13 h 9,7 cm – vertikalno 1/8 13 h 4,5 cm – vertikalno Za oglase uplatiti u dinarima po sredwem kursu NBS na dan uplate. PIB 103557058 Ra~un 255-0037390101000-41 otvoren kod Privredne banke Beograd a.d. NE ODGOVARAMO ZA SADR@INU OGLASA.

2 34

GUBIMO LI SVOJU ]IRILICU (konkursni rad) Srpska azbuka je jedno od najlep{ih svetskih pisama, i svi bismo mnogo izgubili kada bi ta divna slova, stvorena trudom ]irila i Metodija i kasnije Vuka, potonula u zaborav. Danas, wihovo veliko delo quqa se na talasima lo{e navike da olako usvajamo tu|e re~i i pisma. Zamislite samo kakva bi nevoqa nastala kada bi se furiozno F naqutilo i diglo duge ruke sa uskih kukova. Kakvo bi bilo zlo da cakano C slomi {tiklicu. \akonije ne bi vredele bez \, a `aba bi se sigurno udavila bez @. O, samo da [ stoje}i kao {tit iza ^ i X, ne izgubi nijedno od svoja tri o{tra kopqa. Sva ta divna slova neke bi nakaze mogle ugu{iti i stvoriti tugu kada budu zaboravqena. Neka ovo bude opomena onima koji bri{u }irilicu, a srpske ustanove i svakojake natpise odevaju stranim pismom. Moji prvi {kolski dani ostavqali su trag }irili~nih slova za sobom. Volela bih da nikad ne izblede i da sva budu}a deca svoje prve olovke istupe osvajaju}i tvr|ave od A do [. Emilija Parezanovi} V4 O.[. „Milica Pavlovi}” ^a~ak

ZNA^I... -Je l' pu{i{? -Da. -Koliko? -Dve pakle dnevno. -Koliko dugo? -20 godina. -Kolko ko{ta pakla? -200 dinara. -Zna~i ti svaki dan potro{i{ 400 dinara na cigare, zna~i za godinu dana si potro{io 146.000 dinara, zna~i na cigarete si do sada potro{io 2.920.000, zna~i da si sve te pare ~uvao uz kamatu u banci, mog'o bi sad da vozi{ novog BMÝ-a. -A je l' ti pu{i{? -Ne. -Pa, gde ti je BMÝ?

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTIKOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.