Srpski rotar br 27 i 28 by Milica

K_1:K_1.qxd

14.5.2013

19:08

Page 1

OSNIVA^ ROTARI KLUB BEOGRAD D-2483

SRPSKI

MAJ /JUN 2013. • GODINA III (Læææ)

BROJ 27 i 28

PRIJATEQSTVA PROSLAVE DRU@EWA SLU@EWA

ISSN 2217-723æ

K_2:K_2.qxd

14.5.2013

19:11

Page 1

JUGOSLAVIJA JE NA NOGAMA! esetine qudi iz svih delova biv{e JugoD slavije je odjednom po~elo dobijati pare. Svi qudi koji su se ukqu~ili u pomagawe drugim qudima. Sergej. I naravno ja, koji sam nekim divnim ~udom dobio neverovatnu priliku da budem delom svega toga, kaè sarajevski glumac Fe|a [tukan. Neverovatna je ~itava ta pri~a. Neverovatna i prelepa. Puna je nekakvih divnih i ~udnih preokreta. Po~elo je pre godinu i po, kad je Jelena Paunovi} zamolila qude na Facebooku da se pomogne besku}niku Ramizu i wegovom psu. Unajmqivao sam garaù u Alipa{inoj ulici i pomislih - ok, izbaci}u auto vani i primiti ~oveka, bar dok veliki snegovi ne pro|u i dok mu ne na|em boqi sme{taj. Kad smo ga smestili, nazvao sam gazdaricu da joj saop{tim da su ~ovek i pas u garaì, da nemaju gde da spavaju, i da }e biti tu koji dan. Me|utim, rekla mi je da moram kqu~eve od garaè vratiti odmah, i da nema {anse da }e u toj garaì biti besku}nik. Kom{iluk je ve} bio na nogama: „Ne}emo klo{ara ovde, da nam smrdi i krade, Allaha mi!” Sre}om, imam garaù i u Titovoj, u privatnom vlasni{tvu, u kojoj drìm motor i opremu za skakawe i letewe, koja je puna mojih gluposti. Ipak, uspeli smo da napravimo razme{taj i da uvalimo jogi-du{ek i plinsku pe}. Od tada wih dvojica tu i ìve.

[ok i neverica: Na{ao sam sme{taj za besku}nika Pre tri meseca je Loris Guti} zalepio na Ýall sliku novog besku}nika - Dèvada sa psom. Nazvao sam Lorisa i rekao: „Hajmo iznajmiti garaù, smesti}emo ih u garaù’’. Ideja je ~inila izvodqivom tada. Oti{ao sam na internet oglasnik i zapisao na papir sve adrese i brojeve telefona vlasnika garaà za iznajmqivawe, na podru~ju Sarajeva, ta~nije 24 garaè, i po~eo da zovem. Pitao sam qude da li im je bitno {ta }u da drìm u garaì, uglavnom je odgovor bio: „Drì bilo {ta, samo da nije droga”. Dràwe droge u garaì bilo bi, ispostavilo se, puno mawe zlo od dràti besku}nika u garaì. Krenuo sam „po adresama”, wih 19 u prvom danu. Nudio sam vi{e novca nego {to su traìli, onda duplo vi{e, a onda sam govorio da sami predloè cenu. Jednostavno, ni za koje pare qudi nisu hteli pomo}i ~oveku. Sutra sam nazvao i ostale vlasnike, ali bez uspeha. O~ajan, stavim u oglas da èlim iznajmiti garaù u koju }u smestiti besku}nika i psa, i plati}u 120 KM (cca 60 eura) mese~no. To je bio o~ajni~ki potez, nisam polagao nikakve nade u uspeh. Dva-tri meseca kasnije, iz Nema~ke se javqa èna, koja je pro~itala moj oglas i èli nam iznajmiti - ne garaù, nego garsoweru za besku}nika i spu{ta cenu na 100 KM mjese~no. [ok i neverica. Nemam pojma {ta da radim sad, jer iskreno nemam dinara, a na{ao sam ~oveku smje{taj. Ponovo o~aj. Facebook status: „Na{ao sam sme{taj za besku}nika, 100 KM mese~no, ho}e li neko da pomogne?” Ve} se ose}am glupo. Nakon dve minute, kolega padobranac Mirva: „Evo jedna kirija od mene.”, Arnan: „I jedna od mene.”, Dina: „Tri od mene.”, Suad, Krepo, @eqko, Amela, Jasmina, Brane, Edin, Refa, Jasmina, Adela, Sanela… i inboØ (elektron-

sko po{tansko sandu~e) mi se lagano puni, kao i ra~un u banci koji sam dao. Zoka, \uro, Tomo, Boris, Pero, Igor, Nedeqko, Aldin, Duca, Selma, Amra, Vilko, Mateja, Amalija…

Deca ga se stide Dan kasnije, sretan odem do besku}nika Dèvada, koji ìvi u ru{evini bez krova i prozora, da se predstavim i da mu kaèm da su neki qudi udruènim snagama uspeli da mu obezbjede ìvot dostojan ~ovjeka. On u neverici seda sa mnom u auto i ja ga vodim u novi ìvot - da mu pokaèm stan! îko kroz suze prepri~ava ìvot. Dèvadovi }erka i sin okre}u glavu od wega kad ga vide na ulici da prosi, ne daju mu pare, stide ga se. Granata mu je raznela pola noge i jedva hoda i pogodio ga je snajper u kuk, ali sre}om, novi stan je samo jednu stanicu od mesta gdje prosi - radi. Kombijem gradskog prevoza koji staje tik pred garsoweru. îku sam vratio na radno mjesto i rekao da }u sutra do}i u 11 sati da ga pokupim, jer pre toga moram da mu namestim stan. (Preko maila gazdarica se nudi da mu „na naseqe” pokloni posu|e, ormar, krevet, samo da ja sutra do|em ranije da sve to spustim sa sprata iznad.) Na Facebook-u qudi nude deke, plinske boce, pe}, hranu za pse. Vozim po gradu i tovarim sve te stvari u auto. Nave~e pre spavawa koji put proverim da neko nije obio auto i maznuo stvari. Zapravo nisam ni spavao te no}i od nekih dobrih misli. Po{to sam bio budan, rano ujutro krenem prema garsoweri da to polako sredim, ali svratim prvo do Dèvada. Tek da vidim kako je, je li uzbu|en i tako

Fe|a [tukan

to. Vidim ga kako prelazi cestu, prolazi pored mene i onako u prolazu, ovla{, preko ramena mi dobaci: „Ne}u ja da `ivim tamo”, i ode. Te{ko mi je da sad prepri~am svoj ose}aj u tom trenutku. Ose}ao sam se otprilike kao moron. Kao da mi je neko u trku zveknuo {amar~inu i pobegao, a ja nemam pojma {ta mi se de{ava. I tako jedno deset minuta. Stojim nasred ceste. K’o tele. I prva re~enica koja mi pada na pamet je - Ma, nema veze, bar je dobra pri~a... Druga re~enica je bila: „Ovaj ~ovek je potpuno u pravu. Zar je trebao da zameni slobodu za jebeni stan, kao {to smo svi mi ostali uradili?’ Do|em ku}i i sednem za ra~unar. Spremam se da pitam sve qude koji su poslali pa-

re - {ta da radim s wima jer ih besku}nik ne}e. U tom momentu, neko ka~i na moj wall Sergejev istup na televiziji. Hajde, rekoh, da vidim {ta je ludak sad napravio. I vidim wegov Apel za pomo} Tijani! Istog momenta pitam qude da prebacimo pare na wen ra~un, svi se sloè, napi{em pismo Sergeju i zovem ga na telefon da otvori email, on spava, ne javqa se. Objavim pismo na Ýall-u, mislim se - ne mogu da ~ekam da se probudi{, pa evo, pro~ita}e{ kad ustane{. Pismo prenesu svi portali, televizije, radio stanice, novine, i lavina se pokrene. îtava Juga je na nogama! Svi zajedno! Ponovo! Bez mr`we, bez straha {aqem email poruke na sve strane: Amerika, Kanada, Evropa… Qudima koje znam i koje ne znam, samo {ibam poruke. Neselektivno. Svi prebacuju pare na Tijanin ra~un. Sergej i ekipa rade istu stvar u Beogradu. Na vezi smo stalno. Kaù da smo taj dan skupili 500.000 $. U me|uvremenu, pare koje su za besku}nika poslane iz dijaspore, koje trebaju biti proslije|ene Tijani, jo{ uvek leù na moj ra~un, ja ~ekam da sve legnu pa }u ih sve zajedno prebaciti u Beograd, da ne pla}am transfere nekoliko puta nego samo jednom. Provizije su previsoke, a vi{e volim da Tijana dobije pare, nego neki debeli bankar za nove felge na Cayenu. Sergej mi javqa da su pare skupqene, kaèm prebaci}u onda ovo jednom momku u Sarajevu za transplantaciju plu}a, kaè „naravno”, tako da su pare koje su bile namewene besku}niku, pa Tijani, na kraju oti{le na tre}u stranu, a svi su bili sretni.

Od qudi qudima Besku}nik, koji je nakon ~itave no}i provedene u te{koj dilemi shvatio da vi{e voli slobodu od pogleda zatvorenog u kutiju. Tijana, kojoj smo uspeli skupiti pare i koja je sino} sretno doputovala u Hjuston i primqena je u bolnicu, gdje }e joj u ponedjeqak biti ura|ena operacija srca - sa odli~nim izgledima za uspeh. Momak koji je odjednom dobio pare za transplantaciju plu}a, a koje su bile namewene nekom drugom. Momak iz „zapadnog” Mostara, kojem su qudi iz „isto~nog” Mostara prebacili pare skupqene na humanitarnom koncertu za Tijanu. Momak iz Zagreba, devoj~ica iz Crne Gore koja uskoro ide na operaciju, devoj~ica iz Tuzle, koja ide u Be~ na operaciju, desetine qudi koji su odjednom po~eli dobijati pare iz svih delova biv{e Jugoslavije. Svi qudi koji su se ukqu~ili u pomagawe drugim qudima. Sergej. I naravno ja, koji sam nekim divnim ~udom dobio neverovatnu priliku da budem delom svega toga. Da Jelena Paunovi} nije pre godinu i po na Facebooku objavila sliku Ramiza, ja mu ne bih pomogao. Da Loris Guti} nije objavio sliku Dèvada, ja ne bih stavio oglas da traìm garaù, i ne bih skupio pare za wega. Verovatno ne bih ni bio za ra~unarom kad je Sergej iza{ao na televiziju, ne bih ni ~uo za Tijanu, ili ne bih imao pare da joj prosledim. Juga se ne bi digla na noge, desetinama qudi ne bi pomogli, i verovatno se ni{ta od ovoga ne bi desilo. Hvala ti Jelena Paunovi}!

K_3:K_3.qxd

14.5.2013

19:17

Page 2

...i....Evo kosmi~ke avanture, Evo ti stope novog vremena Niko se vi{e ne moè vratiti svome telu U bici za neosvojeno Istorija je pesma gospodara Cangr}u oklopi… Grgoqi krv… A ja sam Harizmom do{ao sa istorijom DAROVAN IME MI Ro|en a slep Jedini ìvi ekvilibrist jednom Sa svetlo{}u kao iskustvom rawen Zadràvah mo} }utawem Jer video sam sve MORALNOST JE IDEJA SVETA! Za trenutak mi se sve misli, stihovi, re~i, u~ini{e stra{no daleke, strane, nepoznate. Slova su vibrirala pred mojim o~ima, a otkucaji srca su bili zvuk limenog dobo{a. …UAMPA …… DAMPPPPPPA… UAMPAAAAAAAAAAAADDDDD A A A A M M M P P P A A A A AAAAAADAAAAMMMPPPP……..U AMPADAMPADAMMMMMMMMMM….UAMMMMPPPAAAAA………DAMPAAAAAAAAAA…… ….. DAMP!!! o si ti pesni~e? Ratnik? Umnoèni K lik u palana~koj kaquzi? U jednom telu, sa jednim parom o~iju, ti vidi{ svet i senka svet u isto vreme! Lice i nali~je u isto vreme! Kako je to mogu}e? Ti si vidovwak? Prorok? An|eo i |avo u isto vreme, pa igra{ igru koja se u tom trenutku name}e! âsno ili ne, pa zar je sve to va`no? Treba preìveti Dobrice, treba hraniti telo da bi moglo da razmi{qa i izdiè se iznad nivoa potrebe, zar ne? Zagledan u prozor, u istu tamnu, depresivnu sliku lik wegove majke se „prikaza” i re~e: „Ho}e{ li da ve~era{?” Nemam {ta da ve~eram! Privi|ewe nestade a tamni kvadrati prozora su zurili u wega. Strese se pri momisli na halucinacije i sablasti pa da bi razbio strah nastavi: Vidi Dobrice, svi spavaju a jo{ nema ni devet sati! Ulicom pro|e pas lutalica. @uri. Kao da zna kuda }e.

Zorica Dora Kqaji} grafi~ki dizajner, slikar, ~lan UNS, ULUPUDS, pisala za Magazin Indian Travel (Kalkuta, Indija), Danas, Zapis...

-„A zna{ li ti gde }e{ Velibore Daki}u? Ne znam ni ja sam, ali ba{ kao ovaj pas, @URIM! Hej, {ta ti kaè{ na to prijatequ? Mo`da ti zna{ gde to ja idem? ]uti{!? Briga te za moje duhovne dileme? A zna{ li ko je ubio Liberti Valansa? Ne zna{? Ne zanima te! U pravu si, {ta koga briga za to! Ti si za varijantu linije maweg otpora! Zar ne? Ima{ svoj mikro svet i ta~ka. Nije te briga za pitawa globalnog zagrevawa i da li je Green peace u pravu ili ne! A ne zna{ ako ti drugi uni{te makro svet i tvoja mala kosmi~ka orbita }e nestati kao da nikada nije ni postojala! I {ta onda? Kraj puta! Nema vi{e! Spava}e{ na nebesima, na nekom oblaku, ima}e{ mala zlatna krilca! E moj druè, nisi ti upadao u kataklizmi~ne procepe kao ja!? Za ideju! Nego {ta! îstu pesni~ku ideju! Tu nema kompromisa! Istina je samo jedna i ni{ta vi{e! U trenutku dok sam razmi{qao o svemu, posao oko izdava{tva mi se u~ini potpuno besmislen! Rukopis „Ekzodusa” je leào na stolu kao tamna mrqa na savest! Treba da zavr{im prvo ~itawe. Ja bih da okon~am Ekzodus!? -„ûje{ li ti to Dobrice Daki}u? Ja bih da to okon~am bez ekzodusa! Ja bih da se izvu~em, neprimetno da ostavim svoj o~ajni~ki hod po mukama, pesni~ke muze, nedoku~ive horizonte u kojima sam samo titraj u ìvotnoj slagalici. Misaoni proces koji ne vredi dve prebijene pare! Raskorak izme|u mo}i i hteti! Pitawe je sad hamletovsko!? Ostati usamqenik u sopstvenom ìvotu ili se prikloniti horskom pevawu hedonisti~ke ruqe!” -„Isuse, moja kob je da nosim ìvi plamen pesni{tva u sebi! Ili je to opet jedna od zabluda moje mladosti ~iji sam jo{ uvek zarobqenik!? No, ose}am kako mi pesni~ka misao gori mozak, koù, du{u! Ose}am miris sagorelog mesa. Bol do ve~nog ~asa! Deli} sekunde nakon tog u meni svetlo osvaja i stih mi je na usnama. Ali moram re}i, da ~esto osetim kako pre|em prag mogu}eg i kako mi bol pulsira kao upozorewe. MRTVI KRAJ ULICE! NEMA VI[E! THE END! U ovom gotovo nadrealisti~kom prizoru, u igri svetlosti i senke nije bilo nikakve iluzije. @ivot me je vodio sve daqe od onog {to sam hteo a bliè onome {to sam! Znao sam to veoma dobro. U tami jedne obi~ne veceri Dr Dèkil i Mr. Hajd su se nagodili! Zurio sam i daqe kroz prozor u tamu. Ko zna mo`da su me vetrewa~e

pobedile!? Na ku}ama preko ulice ugledam sablasnu senku „HU CI” kako igra svoj ritualni ples. Bila je blizu, tu na pragu ! TAK-TOK-TUK! Kuca na vrata! (neko je pred vratima)? Zalet i sko~i{ sa terase Ispu{ta{ dah kroz usta Stigne{ dole i krv ti kqukne na u{i Odahne{ tako (Sedne{) Tuk......tuk.......tuk! Neko je stvrno pred vratima. Dobrice, senka „HU CI” je do{la po nas! ûjes li? Isuse, kao da te nema! stajem. Palim svetlo. Moje misli su U ostale isme|u svetlosti i tame. Otvaram lagano ulazna vrata i java ispuwava sobu. -„Dobro ve~e!”.........! izgovori senka „HU CI”. -„Dobro ve~e!” ostade mi u grlu. -„Izvinite {to smetam…ovaj…tako kasno…izgovori senka boja`qivo. Skupqena u tamni kaputi} sa ras~upanom kosom dok je ~vrsto stezala ne{to u rukama. - „Ne… ne…. ne smeta.” rekoh zale|en strahom i ~udom da senka „HU CI” i nije tako ba{ stra{na kao u mojoj podsvesti. - Ja sam Miladin Jefti} iz Zvezdana. Pi{em pesme. Zadrào sam se u gradu, pa ko velim da svratim i na|em direktora „Bu|ewa”, re~e on drhtavim glasom. Od treme ili zime. Ko zna? A ja protresen strahom da bi me senka „HU CI” no}as mogla odneti na sablasnom zmaju izgovorih jedva: -„Ja sam direktor, pesnik ,~ovek, sawar…dragi prijatequ, izvoli unutra! Da se ugreje{ malo! Senka „HU CI” mi se svali niz le|a u ambis zablude i ja sa olak{awem ponudih gostoprimstvo pesniku no}i. -„Hvala, ùrim da uhvatim zadwi voz. Mogu li da ostavim pesme? Imao je zvezde u o~ima, i nadu! NADU! - u kojoj sam video nekada{weg sebe. @urno mi je pruìo ruku, {arenu sve{~icu i nestao u no}i. Zatvorio sam vrata i ostao nekoliko trenutaka oslowen na wih. Ti{ina se ponovo vrati u sobu, ali magija je nestala. Dobrica je bio budan i daqe leè}i na krevetu! Najzad! Eto ti drugara da se provede no} u pri~i! - „Dakle, Dobrice Daki}u, {ta ti kaè{ na sve ovo?” Dobrica me pogleda i prijateqski prekinu moj monolog! Miiiiiijjjjjjjjjaaaaaaaaauaauu! Miiiiiiiijjjjaaaaaaaaaaaauu!

K_4:K_4.qxd

14.5.2013

19:18

Page 1

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?

K_2:K_2.qxd

14.5.2013

19:12

Page 2

PORUKA PREDSEDNIKA RI MAJ 2013.

DRAGI PRIJATELJI ROTARIJANCI, od trenutka kada sam bio nominovan za predsednika Rotari Internationale, znao sam da }u izabrati Rotari moto - temu koja }e se okrenuti ka miru. To je razlog za{to sam planirao tri mirovna Foruma - kako bi rotarijancima dao priliku da razmi{qaju o miru, da govore o miru i da podele svoje ideje kako da zajedno izgradimo mir. Posledwi, Rotari globalni mirovni forum, se odràva ovog meseca u Hiro{imi, Japan. Re~ MIR ~ujemo svakoga dana. Ali, ve}ina nas malo vremena provede razmi{qaju}i {ta je to mir. Najprostije, mir moèmo definisati onim {to nije. To je stawe bez rata, bez nasiqa i bez straha. To zna~i da niste u opasnosti od gladi, ili progona, ili ne trpite posledice siroma{tva. Ali, mir moèmo definisati i onim {to moè biti. Mir moè zna~iti slobodu misli i govora, slobodu mi{qewa i izbora, kao i mogu}nost za samoopredeqewe. Moè zna~iti sigurnost, poverewe u budu}nost - ìvot i dom u stabilnom dru{tvu. Na vi{em nivou, mir moè da zna~i ose}aj sre}e, unutra{we vedrine i mira. Ma kako koristili re~, ma kako razumeli mir, Rotari nam moè pomo}i da ga ostvarimo. Rotari nam pomaè da shvatimo osnovne potrebe drugih - da pruìmo zdravstvenu negu, sanitarne uslove, hranu i obrazovawe, kada i gde su najpotrebniji. Pomaè nam da zadovoqimo unutra{we potrebe, tako|e, sa prijateqstvom, povezano{}u i brigom o drugima. Rotari nam pomaè da gradimo mir u najtradicionalnijem smislu - smawivawem uzroka sukoba. On gradi mostove prijateqstva i tolerancije me|u qudima i narodima. On nam pomaè da razumemo jedni druge. Ma kako definisali mir, {ta god mir zna~io za nas, bliì smo mu kroz na{e sluèwe. Mir, ma kako ga mi shvatali, je stvarni i ostvarqivi ciq Rotarija. Mir nije ne{to {to se moè posti}i samo putem ugovora koje potpisuju vlade, ili putem herojske borbe. To je ne{to {to moèmo na}i, {to moèmo posti}i - svaki dan, i na mnogo jednostavnih na~ina. I zato vam zahvaqujem {to ste predani MIRU KROZ SLU@ENJE i rotarijanskom ciqu da izgradimo mirniji svet Ă Predsednik R I Sakudì Tanaka

Rot 04-05:Rot 04-05.qxd

14.5.2013

19:20

Page 1

GUVERNER D2483 ZA 2014/15. godinu Dragi prijateqi u Rotariju, Obave{tavam vas da je u ~etvrtak 4. aprila 2013. godine u Cirihu obavqeno prebrojavawe pristiglih glasa~kih listi}a Rotari klubova iz na{eg Distrikta 2483 - Srbija i Crna Gora. Prema odluci Borda direktora Rotary International od januara 2013. godine, ovaj kona~ni deo izbornog procesa odvijao se u organizaciji RI Europe/Africa Office u Zurich, a sednicu je vodio RI Director Gideon Peiper, ina~e specijalni predstavnik RI Predsednika Sakudì Tanake. U radu je u~estvovao i Balloting Committee koji sam odredio pred po~etak ovih izbora a u sastavu: – Dragan Brajer, PDG i DRFCC za 2013-2016 – Artur Demek, NC ICC za 2013-2015 i RI Convention Chair – Veqko Suzi}, ADG i District SecretarÚ 2013-2014 Nakon obavqenog postupka verifikacije i prebrojavawa glasova, saop{tavawu rezultata prisustvovali su i: 1. Nikola Obradovi} DG 2012-2013 2. Velimir Stefanovi}, DGE 3. Marco Nicosia, EAO manager 4. Reto Pantellini, Supervisor, Club & District Support Zadovoqstvo mi je da vas sve obavestim da je kandidat izaziva~ Vigor Maji}, Rotari klub Vaqevo dobio ve}inu glasova (36:22) i time izabran za nominovanog Distrikt Guvernera Distrikta 2483 za 2014 -2015 godinu. @elim da li~no ~estitam dragom Vigoru Maji}u, na izboru za nominovanog Distrikt Guvernera Distrikta 2483 za 20142015 godinu, uz istovremeno zahvalnost na iskazanom dostojanstvu i toleranciji tokom posledwih godinu dana. Izve{taj o sprovedenim izborima dostavqen je RI Predsedniku Sakudì Tanaki i RI Generalnom Sekretaru John HeÞko. Ovaj ponovqeni izbor za DGN za 2014-2015 godinu obavqao se na tehni~ki sjajnom nivou, {to je i konstatovano od strane RI Director Gideon Peiper-a. Srda~no vas pozdravqam uz Mir kroz Sluèwe, DG Nikola Obradovi}

a osnovna koncepcija }e biti usmerena na NeÞ Generation i Mir kroz Slu`ewe. U Petnici -Vaqevo, po~etak Konferencije Distrikta 2483 organizova}e se kao me|unarodni Rotari skup sa osnovnom temom:

MLADI KAO MOST MIRA I SARADWE NA BALKANU U Zrewaninu, nastavak Konferencije Distrikta 2483, pored plenarnih sednica na kojima }emo doneti sve va`ne odluke u vezi rada i funkcionisawa na{eg Distrikta u ovoj i narednoj godini, ciq }e nam biti i da se ponovo, na jednom mestu, okupi {to vi{e ~lanova Rotari, Rotarakt i Interakt, ~lanova porodica, i da se zajedno potsetimo i obeleìmo ovogodi{wa dostignu}a Rotari klubova i pojedinaca. Bi}e to sjajna prilika da se kroz Sluèwe i druèwe potsetimo misije Rotarija i na{eg doprinosa istoj. Nadam se da }ete rezervisati ove datume u va{im kalendarima za ovaj vaàn skup Distrikta, a mi }emo se potruditi da vam bude ugodno, korisno i lepo. Najavquju}i dodatne informacije, srda~no vas pozdravqam, Nikola Obradovi}, DG 2012-2013 Distrikt 2483

PETS Ovogodi{wi P E T S* za klubove iz Srbije i Crne Gore za 2013/2014. godinu odr`an je 12. i 13. aprila ove godine u IN hotelu (Bulevar Arsenija ^arnojevi}a br. 56) u Beogradu. Izabrani predsednici, koji nisu pro{li obuku na P E T S 2013, ne}e mo}i preuzeti du`nost 1. jula 2013. godine. Uz rotarski pozdrav, Velimir Stefanovi} Guverner 2013-14 D 2483

POZIV ZA IMENOVANJE KANDIDATA ZA GUVERNERA D 2483 ZA 2015/16. Dragi prijateqi u Rotariju, Ovim Vas sve pozivam da uzmete u~e{}a u novim izborima za nominovanog Guvernera na{eg Distrikta 2483 - Srbija i Crna Gora za 2015-2016. godinu. U nadi da }e i ovi izbori prote}i saglasno pravilima RotarÚa International, i pokazati na{u zrelost da samostalno vodimo na{ zajedni~ki Distrikt 2483 - Srbija i Crna Gora, Rotarijanski vas pozdravqam uz Mir kroz Slu`ewe, DG Nikola Obradovi}

KONFERENCIJA DISTRIKTA 2483 - Srbija i Crna Gora @elim da vas obavestim da }e se ovogodi{wa Konferencija na{eg Rotari Distrikta 2483 - Srbija i Crna Gora odr`ati u periodu od 31. maja do 2. juna 2013. godine. Ove godine na{a Konferencija Distrikta 2483 bi}e organizovana na novi na~in, u dva grada: Vaqevo - Petnica - Istra`iva~ka stanica 31. maj i 1. jun 2013. Zrewanin - na obali Tise i Golf klub Centar 1. i 2. jun 2013.

4 2

Photo: Trivko Ti}a Savi}

Dragi prijateqi u Rotariju,

Rot 04-05:Rot 04-05.qxd

14.5.2013

19:20

Page 2

1. ime i prezime 2. RK ~iji su ~lanovi 3. funkcija u klubu (Rot.; Pr.; PPr.; Pr.E.; Pr.N.; ADG.; PADG...); 4. broj mobilnog telefona 5. e-mail adresa ^lanstvo pretpostavqa pravo i obavezu na detaqno informisawe, kao i u~e{}e u upravqawu i odlu~ivawu Nacionalnom Sekcijom. Srda~no vas pozdravqam Adv. Dragan I. Brajer PDG (2009-10 D 2481) D. RotarÚ Foundation Committe Chair D 2483 (2012-15) ICC Serbia & Macedonia - National Setion for Sebia Chair (20012-15) mob.telefon: +381 63 200 444

*[TA JE P E T S U ROTARIJU Ovako izgleda ulica u Las Vegasu

PETS (President Elect Training Seminar) je seminar za obuku izabranih predesednika Rotari klubova. Odr`ava se jednom godi{we. Ciq PETS je da pripremi izabrane predsednike za obaveze u godini u kojoj vode svoj Rotari klub - (035en_full, Manual of Procedure 2010, strana 50). Obavezan je za izabrane predsednike klubova. Obaveza dolaska va`i i za sekretare koji taj posao obavqaju prvi put u nastupaju}oj rotarijanskoj godini. Preporuka je da klub pokrije tro{kove svojih predstavnika na PETS. U~esnici treba da, u sklopu pripreme za u~e{}e na PETS, prou~e materijale o radu kluba: Club President’s Manual /222-en/, Club SecretarÚ’s Manual /229-en/, Club Treasurer’s Manual /220-en/, Club Administration Committee Manual /226A-en/, Club Membership Committee Manual /226B-en/, Club Public Relations Committee Manual /226C-en/, Club Service Projects Committee Manual /226D-en/, Future Vision Edition of the Club RotarÚ, Foundation Committee Manual ...

USLOVNA KAFA Ova kratka pri~a }e vas zagrejati boqe od kafe po hladnom danu: Ulazim u mali kafi} sa prijateqem i naru~ujem stoje}i. Dok se pribliàvamo slobodnom stolu, ulazi dvoje qudi i poru~uje: „Pet kafa, molim vas. Dve za nas i tri uslovne”. Plate poruxbinu, uzmu dve kafe i odu. Slede}a poruxbina je bila - „Sedam kafa, tri za tri pravnika i ~etiri uslovne”. Pitam mog prijateqa: „[ta su to „uslovne kafe”? Dok se ja pitam {ta je to „uslovna” kafa, uìvam u sun~anom vremenu i lepom pogledu na Trg Republike, u kafi} ulazi ~ovek odeven u zapu{tenu ode}u - izgleda kao prosjak, i qubazno pita kelnera za {ankom: „Da li imate uslovnu kafu?” Jednostavno je - qudi pla}aju unapred kafu za nekoga ko ne moè da plati sebi topao napitak. Tradicija sa uslovnom kafom po~ela je u Napuqu, ali se pro{irila {irom sveta. Na nekim mestima na ovakav na~in moète naru~iti ne samo kafu, ve} i sendvi~ ili ceo obrok” í

INTER COUNTRÙ COMMITTEE SERBIA & MACEDONIA Svim rotarijancima, rotaraktovcima, interaktovcima i ~lanicama ICC Srbije Dragi prijateqi, ovim pozivam sve rotarijance iz Srbije, koji `ele da i formalno budu ~lanovi Nacionalne sekcije ICC Srbija & Macedonia, da se prikqu~e prijavom na email: brajer¿brajer.net sa naznakom:

5 3

Rot 06-09:Rot 06-09.qxd

14.5.2013

19:26

Page 1

LI^NOSTI U NA[EM ROTARIJU ROTARI KLUB BEOGRAD o|en sam u Sarajevu ali sam tamo `iveo samo {est meseci. OsnovR nu {kolu, sredwu {kolu i Saobra}ajni fakultet zavr{io sam u Beogradu. Za diplomski rad dobio sam nagradu Privredne komore koja se dodequje radovima koji unapre|uju privredu grada Beograda. Radnu karijeru sam sedamdesetih godina pro{loga veka po~eo u sredwoj {koli „Petar Drap{in”, koju sam u svoje vreme i zavr{io. Da mi je neko tada rekao da }u u toj {koli biti i profesor, od srca bih se nasmejao. Tada sam smatrao da je to isuvi{e ozbiqan posao za neozbiqnu osobu kakav sam u vreme {kolovawa bio. Nas nekolicina profesora smo tih godina ugradili osnove da {kola „Petar Drap{in” preraste u dana-

kao ispitiva~ i predsednik vladine komisije za proveru vazduhoplovnog stru~nog osobqa. Iz {kole prelazim u Saveznu upravu za kontrolu letewa gde radim kao instruktor i kao projektant po-

Horizontalna signalizacija – staza za slabovide u Cetiwskoj ulici i...

Familija na okupu, a u Milanu. Otac je sa druge strane objektiva.

{wu Vazduhoplovnu akademiju. Svi koji su, {irom one velike Jugoslavije, imali zvawe ostalog stru~nog vazduhoplovnog osobqa, a to su bili supervajzeri, dispe~eri, balanseri vazduhoplova i vatrogasci, prolazili su kroz „na{e ruke” i sticali me|unarodnu dozvolu za rad koju su svake dve godine i produàvali. Nije bilo aerodroma u Socijalisti~koj Jugoslaviji gde nas nisu znali, a bogami i po{tovali. Rado se se}am tog perioda jer sam za tih osam godina savladao najteù ìvotnu disciplinu a to je rad sa qudima, bilo kao profesor ili

6 2

^EDOMIR

stupaka letewa vazduhoplova, da bi na kraju postao i na~elnik Slu`be za postupke i vazduhoplovna obave{tavawa. U to vreme to je bila visoka funkcija saveznog slu`benika. I ovaj period mi je ostao u izuzetno lepom se}awu. Beograd je tada rastao kao vazduhoplovni centar i bio je planiran da bude jedan od {est vazduhoplovnih centara Evrope. Bilo je 12 centara pa je to za Beograd bila velika ~ast koja se nije sticala na lepe o~i. Radio se „punom parom” veoma odgovoran posao. Po na{im projektima su avioni poletali, sletali, ~ekali da slete, leteli i izvodili postupak ako do|e do nekakvog problema. Po tim procedurama i postupcima su kontrolori letewa, koje smo iz {ale zvali „pquva~i mikrofona”, vodili vazduhoplove. Iz svega ovoga se vidi

... na Bulevaru ispred Pravnog fakulteta

koliko je to bio odgovoran i stresan posao. Pravilo je bilo da odgovornost projektanta ne zastareva. Ako bi neki avion doìveo udes prilikom leta po ura|enom vaè}em postupku, projektant bi bio pod „tretmanom” do utvr|ewa razloga udesa. Sad, nije to bilo ba{ tako da je sve bilo prepu{teno projektantu. U vazduhoplovstvu je sve definisano, pa tako i na~in prora~una postupka. Za to su postojali me|unarodni propisi po kojima se postupak izvodio i proveravao od strane izdava~a pilotske karte koja stoji na volanu prilikom sletawa i poletawa. Ipak, bilo je situacija da je bio pu{ten postupak za koji se revizijom utvrdilo da ipak nije u potpunosti bezbedan. To je bilo vreme kada se sve „pe{ice” radilo pa je gre{ka bila mogu}a. Naime, prepreke su se ru~no „skidale” na paus papir sa general{tabnih karata. Zatim su se precrtavale izohipse najvi{ih prepreka. Putawa se pravila tako da i u najnepovoqnijim uslovima (uticaj vetra, klizawe vazduhoplova u okretu, otkaz motora i jo{ {to{ta) avion uvek mora da bude 50 metara iznad prepreke. E sad, ako se na „periferiji” putawe ne primeti neka izohipsa, ta prepreka tamo negde u budu}nosti, za godinu, dve ili vi{e, kada se uklope svi ti nepovoqni uslovi moè da postane „ta~ka udara”. To bi ukratko bila filozofija optimizacije postupaka poletawa, sletawa, letewa i neuspelog prilaza.

Rot 06-09:Rot 06-09.qxd

14.5.2013

19:28

PETRIWAC Danas je upotrebom najsavremenijih softvera prakti~no nemogu}e prevideti neku prepreku koja bi mogla da ugrozi letewe vazduhoplova. U Kontroli letewa sam jo{ vi{e „utvrdio gradivo” u radu sa qudima i stekao jo{ ve}a iskustva u organizaciji rada tima, jer svaki je postupak radio tim stru~waka iz pojedinih oblasti. Godine 1993. moja Dragana i ja donosimo odluku da radimo van Srbije. Posetili smo Prag i stekli utisak da se u tom jako lepom gradu moè raditi i ìveti. Nismo pogre{ili. Pravimo firmu „MILMAR” po imenima na{e dece, Milan i Marija. Radili smo usluge, a ja sam se polako probijao u svet biznisa. Osnivam sa ortakom firmu „Czech Ùu Bulletin” koja se bavila propagandom srpske privrede u ê{koj i ~e{ke privrede u Srbiji. Organizujemo nastupe na{ih privrednika i visokih li~nosti iz sveta biznisa i izdajemo ~asopis koji beplatno {aqemo na 2000 privrednih adresa u Srbiji. âsopis se izdràvao od prodaje reklamnog prostora. U Srbiju 2003. godine dovodimo pra{ku firmu „A@D”, (automatizacija èlezni~kih pruga), i pravimo wihovu ispostavu „A@D saobra}ajni sistemi”. Tu sti~em jo{ ve}a iskustva u poslovnim odnosima i saznawa iz èlezni~kog saobra}aja koji mi nije bio fah. Ipak, nakon dve godine se rastajem sa êsima i osnivam sa ortakom firmu „ALC”, kao predstavni{tvo austrijske firme „ALC”. Zbog sve teìh poslovnih odnosa u zemqi odlu~ujemo se za samostalnost i pravimo firmu „ALPE saobra}aj” u kojoj sam danas jedini vlasnik i direktor. Da bi sve to postigao morao sam dosta da radim na sebi. Stekao sam li~ne licence projektanta i izvo|a~a saobra}ajne signalizacije. Zatim, „ALPE saobra}aj” je pored Saobra}ajnog fakulteta, postao jedina projektantska firma u Srbiji koja ima dràvnu licencu za projektovawe saobra}aja i saobra}ajne signalizacije na infrastrukturnim objektima i aerodrome. Kao projektantska ku}a radili smo projekte na aerodromu Nikola Tesla, aerodromu Morava-La|evci, i aerodromu Turkmenabat u Turkmenistanu. Zatim projekte prilago|avawa signalizacije raskrsnica radi bezbednog kretawa slepih i slabovidih, glavne

Page 2

izabrani predsednik Kluba za rotarijansku 2013 - 2014. godinu saobra}ajne projekte opremawa svetlosnim signalima beogradskih raskrsnica, studije redefinisawa saobra}aja za beogradsku op{tinu Vra~ar, za ^oku i Vladimirce, projekte saobra}aja za Bar i Skadarsko jezero u Crnoj Gori, glavni projekat putokazne signalizacije za grad Beograd i jo{ dosta projekata za regulisawe saobra}aja u gradovima {irom Srbije. Od zna~ajnijih izvo|a~kih radova mo`emo se pohvaliti postavqawem saobra}ajne signalizacije u Savskoj uli-

Sa prijateqima iz udru`ewa „Sve je mogu}e” u dru{tvu japanskog ambasadora

ci nakon posledwe rekonstrukcije iste ulice i u industrijskoj zoni gorweg Zemuna. Ipak sa ponosom navodimo postavqawe staza za slepe i slabovide i vibro trake za smirivawe saobra}aja. Zastupamo dosta firmi od kojih su najzna~ajnije nema~ke firme Maibach-saobra}ajna oprema i RTBpe{a~ki tasteri i zvu~ni tasteri za slepe i slabovide, italijanska ~eli~ana Marcegaglia i ameri~ka firma TrinitÚ - apsorberi. U svom dosada{wem radu verovatno spadam u osobe koje imaju ~ega da se sete i po onoj kineskoj kletvi, osobe sa raznolikim i dinami~kim ìvotom. *** U Rotari Klubu Beograd sam se predstavio 2008.godine. Mentori su mi bili gospoda Miki [ovran i Nikola Mandi}. Nikola Mandi} mi je, kao predsednik kluba, i stavio zna~ku na rever. Za sve vreme bitisawa u Rotariju trudim se da ne zaostajem za osnovnom idejom - druèwe i sluèwe. Dosta sam u~inio kod postavqawa staze za slepe i slabovide od stajali{ta kod „Politike”, pa Cetiwskom ulicom sve do {kole „Dragan Kova~evi}”. To postavqawe staze za slepe i slabovide bilo je donatorstvo Rotari klubova Beograd i Som-

bor. Na {koli je postavqena plo~a u znak se}awa na nas kao donatore. Daqe, pomogao sam da na{ klub obeleì pe{a~ki prelaz u Cetiwskoj ulici zvu~nom signalizacijom za slepe i slabovide. Ta signalizacija je ve} dva puta postavqana jer ima osoba koje misle da su ti tasteri za wih i ako su propisno obeleèni za koga su. Na àlost, ta oprema je bila uni{tena, ali uradi}emo to i tre}i put, vaqa se. Za sve ovo „rotarijansko” vreme dosta sam radio sa udruèwem „Beli {tap” na uspostavqawu Pravilnika za postavqawe signalizacije za slepe i slabovide, pa je kao rezultat tog rada ova signalizacija u{la i u

3 7

Rot 06-09:Rot 06-09.qxd

14.5.2013

19:31

Page 3

trenutno va`e}i Pravilnik o saobra}ajnoj signalizaciji. Projekat na kome sam radio u ime na{eg kluba, TV prizme za slabovide, je projekat koji je pobedio 2012. godine na projektu beogradskih Rotari klubova. U dosada{wem radu u klubu bio sam ~lan UO i sekretar kluba za 2011 - 2012. rotarijansku godinu. Naimeno-

Rotarijanci na ovogodi{wem Sajmu automobila vani sam predsednik kluba za 2013 - 2014. rotarijansku godinu i nosilac sam priznawa i zna~ke Pol Haris. Dovodio sam ugledne goste u Klub, a na tom poqu trudi}u se i daqe da radim. Potpisnik sam poveqe bratimqewa sa RK Ohrid. Trudim se da u granicama slobodnog vremena pose}ujem druge Rotari klubove i da u~estvujem u svim rotarijanskim akcijama u kojima na{ klub u~estvuje, a u~estvovao je i u~estvova}e u mnogim jer je to i humana orijentacija na{eg kluba. Mislim da sam stekao iskustvo da prepoznam osobu koja je, kako gospodin Dragan Brajer svojevremeno re~e, ro|ena kao rotarijanac pa }u se potruditi da takve osobe i dovedem u na{ klub.

*** Moj privatni ìvot je uspe{an, verujem, uspe{niji od poslovnog. Naime, Dragana i ja smo u drugoj polovini ~etvrte decenije lepog bra~nog ìvota. Imamo dvoje divne dece, nije {to su na{a. ]erka Marija je zavr{ila master studije video komunikacija u Milanu gde ìvi i radi. Pro{le godine, negde u ovo vreme, se i udala za Nevena Bijedi}a koji je arhitekta i koji veoma uspe{no posluje u svojoj privatnoj projektantskoj i konsultantskoj firmi. Sin Milan je zavr{io FAMU u Pragu tako da je filmaxija odnosno, kako on kaè, cirkusaner! Trenutno ìvi i radi kao producent u Pragu. Iza sebe ima dosta snimqenih filmova i reklamnih spotova. Verovatno se se}ate spota kruèwa fudbalske lopte po Srbiji i Crnoj Gori koju su razni poznati {utirali, a sve u svrhu reklame tada{weg Svetskog prvenstva. E, to je bilo wegovo delo. Nedavno, nema tome ni 10 dana, je doveo stranu filmsku ekipu u Beograd gde je kod Studentskog parka snimqen spot za ukrajinski sladoled. Smatra, i ako je snimao {irom sveta, da ima dosta dobrih lokacija u Srbiji i trudi se da ih iskoristi. Tim svojim radom pove}ava i srpski â&#x20AC;&#x17E;filmskiâ&#x20AC;? dinar. Deca su izabrala umetni~ke pozive a ne inìwerske, moglo im se jer su svoja zanimawa sama birala. Zbog toga su i uspe{na. Ipak, imam i neostvarenu ìvotnu èqu - prvo unu~e. S obzirom da i Milan napokon, ima ozbiqnu vezu ube|en sam da }e mi se i ova èqa u najskorije vreme ostvariti. Neko je jednom rekao da ono {to se doga|a u tebi je daleko va`nije od onoga {to se doga|a tebi. Ja~ina nas rotarijanaca je ba{ u tom ose}aju da uvek imamo punije srce kada sluìmo i pruàmo, nego kada primamo. I daqe }u se truditi da me taj os}aj nikad ne napusti Ă

DRUGA REGATA ROTARIJANACA SRBIJE

OD BEOGRADA DO GOLUBCA 2013. Dragi rotarijanci, pro{le godine, u periodu od 11. do 22. jula u organizaciji rotarijanaca Srbije i Ma|arske odr`ali smo Prvu me|unarodnu rotarijansku regatu odmora i zabave, rekreativnih motornih brodova, jahti, jedrilica i ~amaca pod nazivom: ,,Tisom do Segedina 2012" Na regati je u~estvovalo 12 brodova, na kojima je pored stalnih posada plovilo jo{ stotinak ljudi, a vi{e puta toliko ljudi u~estvalo je u programima na kopnu. Prevalili smo blizu 500 kilometara rekama Tisom, Dunavom i Savom sa polascima iz [apca,

Beograda, Novog Sada i Titela, a posetili smo Belegi{, Stari Slankamen, Titel, Aradac/Zrenjanin, Novi i Stari Be~ej, Adu, Sentu, Kanji`u i Segedin. Du` ~itave plovidbe i tokom boravka na vezovima pratilo nas je izvanredno raspolo`enje i lepo vreme. U~vrstili smo stara i stvorili nova prijateljstva i poslali poruku mira i ljubavi svima sa kojima smo se sreli. Ove godine plovi}emo Dunavom gde organizujemo Drugu regatu odmora i zabave u organizaciji Rotari klubova Beograda, Pan~eva, Smedereva i Velikog Gradi{ta pod nazivom ,,Od Beograda do Golubca 2013.

TERMINI I MAR[RUTA U slu~aju lo{e vremenske prognoze Regata se odla`e za sedam (7) dana (po~inje u petak 19, a zavr{ava u nedelju 28. jula 2013. godine. 1. dan 12. 7. (petak) - Beograd - Marina ,,Vidra" Ceo dan okupljanje na marini ,,Vidra" - reka Sava, leva obala (Novi Beograd) - 7. kilometar (ispod Ade Me|ice). Obezbe|en vez, voda, struja, restoran. Mogu} izlet na Adu Ciganliju ~amcima koji javno saobra}aju tokom ~itavog dana. 20h Ve~e dobrodo{lice u organizaciji Rotari kluba Beograd. 2. dan 13. 7. (subota) - Beograd - Pan~evo 25 km (du`ina puta) 3h (vreme provedeno u plovidbi) 14h - Polazak za Pan~evo. Plovidba 7 km rekom Savom ispod beogradskih mostova, pored Beogradskog sajma, Pristani{ta, Kalemegdana do Velikog ratnog ostrva i u{}a Save u Dunav - a zatim nizvodno Dunavom 16 km, pored SC 25. Maj, Dor}olske marine, Luke Beograd, Ade Huje, Vi{njice, vikend naselja Bela Stena, pa rukavcem Velike Vode do u{}a reke Tami{ u Dunav, a zatim Tami{om jos 2 km. do pristana u Pan~evu. 17h - Pristan Pan~evo, leva obala reke Tami{ (2.km), sa mogu}om kra}om plovidbom Tami{om (vrlo lepa reka, plovna 10 km.)

Rot 06-09:Rot 06-09.qxd

14.5.2013

19:31

Page 4

Program i druènje sa RK Pan~evo i RK Pan~evo Mihajlo Pupin. 3. dan 14. 7. (nedelja) - Pan~evo - Smederevo 38 km 4h 11h - polazak za Smederevo. Plovidba 2 km rekom Tami{ do u{}a u reku Dunav, a zatim nizvodno Dunavom od 1154. do 1118. km, pored Vin~e, Ritopeka, Ivanovog ostrva, Grocke, Gro~anske ade, Banatskog Brestovca, Ore{ca i Jugova - do gornjeg {pica Smederevske ade. 15h - Pristan Smederevo - gornji {pic Smederevske ade (1118 km) leva obala. Program i druènje sa RK Smederevo. 4. dan 15. 07. (ponedeljak) - Smederevo - Dubova~ka ada (sa kra}om plovidbom Velikom Moravom) 33 km 3h 11h - Polazak za Dubova~ku adu. Plovidba nizvodno Dunavom 13 km od 1118. do 1105. km, pored Kovina i Deliblatske pe{~are do u{}a reke Velika Morava u reku Dunav. Ulazak u Veliku Moravu pored turske tvrdjave ,,Kulic" (Margum) i plovidba ovom rekom oko sat vremena (5 km uzvodno i 5 km nizvodno). U ovu reku retko zalaze nauti~ari, iako je pri povoljnom vodostaju to veoma lepa reka i plovna sve do Ljubi~evskog mosta - a zatim nastavak plovidbe Dunavom nizvodno jos 8 km do Dubova~ke Ade (naspram Stojkove Ade), leva obala Dunava 1097. km - ulazak u Dubova~ki rukavac jo{ 2 km i pristan u izleti{tu ,,Milo{ gaj". 14h - Pristan Dubova~ka ada izletiste "Milos Gaj". Program i druènje u organizaciji nauti~ara. Napomena: Izleti{te ,,Milo{ gaj'' odlikuje se izuzetnom lokacijom. Nalazi se na plaì Raj, u rukavcu Dunava nedaleko od Kovina. U okviru kampa postoji restoran na samoj obali plaè (riblji specijaliteti, ro{tilj, pe~enje). Mogu}e je kampovanje u {atorima kao i kampovanje sa kamp prikolicama (vozilima), a postoji i opcija iznajmljivanja kamp ku}ica.. Mogu}e je iznajmiti ~amce Srebrno jezero â&#x20AC;&#x201C; pusta marina, ali ve} u julu...

za pecanje, pedaline i sandoline. Na samoj plaì postoji niz sportsko-rekreativnih sadràja. 5. dan 16. 07. (utorak) - Dubova~ka ada - Srebrno jezero (Veliko Gradi{te) 37 km 4h 12h - Polazak za Srebrno jezero (Veliko Gradi{te); plovidba 2km Dubova~kim rukavcem do glavnog toka Dunava, a zatim Dunavom nizvodno 35 km, (od 1097. do 1062. km) pored Kostolca, u{}a reke Mlave, Ade Zilovo, Zavojske Ade i Ade îbuklija; pa pored tvr|ave Ram, kanala DTD, Stare Palanke i u{}a reke Nere u Dunav, (odakle leva obala pripada Rumuniji, a desna Srbiji), pa pored Bazija{a, Zatonja do Srebrnog jezera kod Velikog Gradi{ta.

16h - Pristan Srebrno jezero - mogu}nost vezivanja za obalu, kameni nasip, ili pla}eni privez u marini sa priklju~kom na struju i vodu. Dobrodo{lica i druènje sa ~lanovima RK Veliko Gradi{te. 6. dan 17. 07. (sreda) - Srebrno jezero (Veliko Gradi{te) Dan bez plovidbe. Celodnevni izlet na obli{njoj reci Pek (ru~ak: gula{, ve~era: jagnjetina sa ra`nja, hladno pivo i {priceri - sve ,,na sred reke"). Program i dru{enje sa rotarijancima iz Velikog Gradi{ta i Rumunije. 7. dan 18. 07. (~etvrtak) - Srebrno jezero - Golubac - Srebrno jezero 46 km 3h 18h - Polazak za Golubac turisti~kim brodom ,,Silver Star" nizvodno Dunavom 23 km (od 1062.do 1039. km) pored Velikog Gradi{ta, u{}a reke Pek, naselja Poèèno, rumunskog grada Stara Moldova, oko ostrva Moldova i na{ih naselja:Vinci, Usje i Rado{evac - do grada Golubca, a zatim i do Goluba~ke tvr|ave, sa povratkom istom trasom u istoj duìni uzvodno - do Srebrnog jezera. 21h Zavr{no ve~e. Program i druènje sa rotarijancima iz Velikog Gradi{ta. 8. dan 19. 07 (petak) - Srebrno jezero - Dubova~ka ada ,,Milo{ gaj" (alternativa Kostola~ki dunavac) 37 km 5h 11h - Povratak za Dubova~ku adu izleti{te ,,Milo{ gaj" uzvodno Dunavom (od 1062. do 1097. km + 2 km Dubova~kim rukavcem). Ako se umesto ,,Milos gaja" ide u Kostola~ki rukavac, du|ina i vreme putovanja su ne{to kra}i. 16h - Pristan na istom mestu kao prilikom odlaska, a ukoliko se ide u Kostol~aki rukavac, pristan je na samom kraju rukavca gde su ure|ena plaà i dobar restoran. Program i druènje u organizaciji nauti~ara. 9. dan 20. 07 (subota) - Dubova~ka ada (alt.Kostola~ki dunavac) Ivanovo 41 km 5h 11h - Polazak za Ivanovo uzvodno Dunavom (od 1097. do 1136. km), pored u{}a Morave, Kovina, Smedereva, Jugova, Ore{ca, Gro~anske ade i Grocke do ulaska u Ivanova~ki dunavac. 16h - Pristan na ulasku u Ivanova~ki dunavac, leva obala Dunava 1136. kilometar. Program i druènje u organizaciji nauti~ara. 10. dan 21.07 (nedelja) - Ivanovo - Beograd Zemun 32 km 4h 10h - Polazak za Beograd, uzvodno Dunavom (od 1136. do 1172. km) pored Ritopeka i Vin~e, ovoga puta sa ulaskom na 1149. km u tzv. ,,Male vode", zatim ,,Malim vodama'' pored Donje ade i Cakljana ({to skra}uje put za nekoliko kilometara), Bele Stene, Vi{njice, Ade Huje, Krnja~e, Luke Beograd i Dor}olske marine do u{}a reke Save u Dunav kod beogradske Kalemegdanske tvr|ave, pa pored Velikog ratnog Ostrva do Zemunskog kupali{ta Lido. 14h - Zavr{etak regate na Zemunskom Lidu. Program i druènje sa beogradskim rotarijancima. Za Organizacioni odbor Dragan Brajer +381 63 200 444 brajerÂżbrajer.net

Rot 10-11:Rot 10-11.qxd

14.5.2013

19:34

Page 1

JO[ MALO O „MAR[U NA DRINU”

GEBELSOV NOVOGODI[WI POKLON Be~ka filharmonija, jedan od najuglednijih orkestara sveta, najpoznatija je po svom tradicionalnom novogodišwem koncertu, koji u televizijskom prenosu prati više od 50 miliona gledalaca u 80 zemaqa. e~ka filharmonija je novogodi{wi koncert 1987. goB dine zavr{ila sviraju}i „Mar{ na Drinu” dok su prisutni gosti eufori~no aplaudirali u taktu mar{a. * Dirigovao je maestro Herbert fon Karajan. Pre nekoliko godina je neki ve{ti {aqivxija ~ak montirao tonski zapis „Mar{a na Drinu” na snimak „Mar{a Radecki”, koji se tradicionalno izvodi na kraju koncerta. Taj je snimak mnogo qudi, u neznawu, poteglo u odbranu „Mar{a na Drinu” tokom medijskog cirkusa oko ovogodi{weg januarskog koncerta u UN. Mawe je, me|utim, poznato da je taj koncert nastao kao instrument propagande pod nacisti~kom vlaš}u. Tradiciju be~kog novogodi{weg koncerta ustanovio je li~no Hitlerov ministar propagande, dr Jozef Gebels, i to 1939. godine? Po pisawu londonskog „Dejli Mejla”, Hitlerov ministar propagande hteo je da stvori novu sliku nekada{we prestonice Austrije. Be~ treba da bude grad „kulture, muzike, optimizma i radosti.”, pisao je Gebels u svom dnevniku. Kao deo te propagandne kampawe, organizovan je koncert filharmonije na novu godinu, na kojem su izvedeni ve} pomalo zaboravqeni valceri i mar{evi iz doba austrijske carevine. Hitlerova Nema~ka je anektirala (an{lus) Austriju 11. marta 1938. godine. Tri godine kasnije, austrijski vojnici i oficiri bi}e najokrutniji okupatori i ra{~ere~ene Jugoslavije. Mnogi od wih }e izbe}i kaznu; kasapin sa Kozare Kurt Valdhajm (Kurt Josef Ýaldheim 1918 -2007) je ~ak postao generalni sekretar UN. Bio je jedan od 25 nema~kih oficira koje je poglavnik Nezavisne dr`ave Hrvatske Ante Paveli} odlikovao za u~e{}e na Kozari 1942. godine. Be~ka filharmonija, kritikovana zbog prikrivawa svoje istorije, prvi put je objavila pojedinosti o svom postupawu tokom vladavine nacista, ukqu~uju}i biografije jevrejskih ~lanova orkestra koji su iz wega izba~eni i poslati u logore smrti. Ukupno 60 od 123 ~lana orkestra bili su 1942. godine ~lanovi nacisti~ke stranke, ili su to `eleli da postanu,

Be~ka filharmonija osnovana je 31. decembra 1939. godine. Snimak iz februara 2011. godine.

a dvojica su bili pripadnici SS odreda, vojnog krila nacisti~ke stranke, objavila je filharmonija. Pojedinosti o 13 muzi~ara koji su isterani iz orkestra zbog wihovog jevrejskog porekla posle pripajawa Austrije Nema~koj 1938. godine, od kojih je pet umrlo u koncentracionim logorima, tako|e su prvi put objavqene. nogi ~lanovi filharmonije su se pridru`ili nema~koj nacisti~koj stranci, koja je u to vreme u M Austriji, pre pripajawa 1938. godine, bila ilegalna. Nakon rata, u doba denacifikacije, otpuštena su samo ~etiQuba Tadi} kao major Kursula u završnoj sceni doma}eg filma „Marš na Drinu” @ivorada @ike Mitrovi}a iz 1964. godine

ri ~lana orkestra, a šestoro ih je penzionisano. Objavqen je i popis jevrejskih ~lanova orkestra, koji su završili u logorima, kao i qudi nagra|enih po~asnim priznawima i odli~jima filharmonije, koja su se tradicionalno davala muzi~arima, ali su se tokom nacisti~kog perioda uruìvala i visokim politi~kim funkcionerima. Sve do 1991. godine, Austrija nije formalno priznala i izrazila àqewe zbog svoje uloge u Hitlerovom Tre}em Rajhu i holokaustu. Tek danas, 75 godina kasnije, Austrijanci se „suo~avaju sa pro{lo{}u”. „Nacisti su izmislili novogodi{wi koncert”, kategori~an je Fric Trimpi (Fritz Trümpi), jedan od istori~ara zaduènih za ispitivawe mra~ne pro{losti Be~ke filharmonije í *Na ÙouTube moète videti i slu{ati arhivski snimak Drina March Vienna NeÞ Ùear’s Concert 1987. pod dirigentskim {tapi}em Herberta fon Karajana (Herbert Ritter von Karajan, 5. april 1908. Salcburg - 16. jul 1989. Anif kod Salcburga) u izvo|ewu muzi~ara Be~ke filharmonije.

10 2

Rot 10-11:Rot 10-11.qxd

14.5.2013

19:34

Page 2

Dr IVICA J. SAVI] ROTARI KLUB LESKOVAC

ENFANT TERRIBLE, PONOVO (po{to se na prethodno brbqawe niko nije àlio, a neke je i zabavilo) aù da je mera uspeha dokle „dosko~i{”. Oni mudriji, opet, dodaju da to jeste mera, K ali da je va`no i odakle „odsko~i{”. Priznajem, kao ni jedrewe po mirnom moru, ni „odskakawe” sa obeleène crte me nikada nije preterano zanimalo. Zato svi vi, drage moje i dragi moji (koji ste sa raznih mesta „dosko~ili” do Rotarija), na redove koji slede moète da gledate samo kao na „odskakawe” sa crte odakle ve}ina ne kre}e ni u {etwu. Ne sumwam da znate (poznavamo ga dobro) da je ta crta u Leskovcu. E, ali ne znate na koju stranu se „ska~e”! A ska~e se verovali ili ne - u gramatiku. Vaì pravilo u srpskom jeziku da se broj padeà u upotrebi u Srbiji smawuje sa smawewem geografske {irine. Oni koji ne razlikuju geografsku {irinu od duìne za opis istog fenomena koriste sintagmu „bermudski trougao”, misle}i na onaj u ~ijim temenima su Vrawe, Pirot i Ni{, gde nestaju padeì kao brodovi. E, usred tog trougla je Leskovac kao (daleko bilo) prestonica. Odatle „odska~em” u gramatiku svestan da koristim pogre{an predlog „u” budu}i da ve}ina o~ekuje da }u se tu (u gramatici) udaviti. Kada bih Vas sada prozvao da kaète kako se zove „to” u ~ijem stvarawu ste u~estvovali, a ako i niste, posle ste postali ~lan „toga”, Vaqevci bi rekli (uzgred, sa wima po~iwem po{to su nam kumovi, a i Tr{i} nije daleko, a tek Brankovina!) Rotari - klub Vaqevo; Novosa|ani bi rekli (uzimam ih za primer zbog Bala{evi}a i „Matice srpske”) Rotari - klub Novi Sad (naravno, ni prvi, ni drugi ne bi ~itali crticu, ali je meni nekako ona prirasla za srce zbog svih koji u materwi jezik uguravaju engleski ne bi li uspe{nije - po Krleì - opsewivali prostotu); Beogra|ani bi rekli (wima sam ja kum, pa da ih ne izostavim, a i umnoìli su se, a da li su se sloìli i oboìli drugom prilikom, dobro je da se trude) Rotari - klub Beograd. Sem kod nas Leskov~ana, sli~no bi se ponovilo jo{ {ezdesetak puta tamo gde se govori srpski, i odgovaraju}i broj puta tamo gde se govori crnogorski, bo{wa~ki, hrvatski (ako na{ dobri Hadì Du{an oduì sa slede}im brojem „Srpskog Rotara” mo`da se lista bliskih nam jezika uve}a). Po{to sam vas se naprozivao sada vas molim da pogledate poveqe (mislim na „~artere” ako je nekome „poveqa” tu|ica) o prijemu va{ih klubova u Me|unarodni Rotari. A sada prozivka ponovo (istim redosledom, kre}i): RotarÚ Club of Vaqevo, RotarÚ Club of Novi Sad, RotarÚ Club of Beograd... I tako dolazimo do normanskog genitiva u engleskom jeziku - koliko se se}am iz gimnazije on se koristi kada je „ne{to” deo „ne~ega”. Rotari-klub (na{ih kumova) Vaqeva, Rotari-klub (blizu Matice srpske) Novog Sada, Rotari-klub (mojih kuma{ina - {ta da im radim kada su svi nau~ili pored Dragana da me zovu „Kume”) Beograda. - Pa {ta? pita}e neko od prozvanih. - [to je to bitno? I nije. Bitnije je {ta stoji iza manira da insistiramo na onome {to nas ~ini me|usobno razli~itim - RK Vaqevo, RK Novi Sad, RK Beograd (~e{}e kori{}enu skra}enicu „RC” namerno izostavqam budu}i da me navodi na komentare koji po~iwu sa „j... te”, a koje fini svet naziva parezija). Kao da se razlike ne podrazumevaju u meri u kojoj se i kao pojedinci me|usobno razlikujemo. Kao da se ne moèmo izdi}i iznad doìvqaja da smo zvezda{i (FK Crvena zvezda) ili partizanovci (FK Partizan). Antropolozi - sve neki fini svet - to nazivaju ostacima plemenske svesti, psiholozi - sve neki fini svet - u tome prepoznaju na{e arhetipove. A mi jo{ uvek nismo u stawu da sebe doìvqavamo kao qude koji vole fudbal - sport, igru, priliku za pokazivawe ve{tina i vite{kih vrlina. SuLako je skakati „u gramatiku”, te{ko s la|e na la|u (a tek kad nosi{ klompe na koje si navikao u laboratoriji!) - sa zadwe Rotari-regate Tisom

de}i po tome kako prevodimo gore pomenuti normanski genitiv (i kako se u skladu sa tim kao metaforom pona{amo) - ni u Rotariju sebe ne vidimo kao qude koji su tu ne bi li se sprijateqili kako bi drugima bili od ve}e koristi. Iskreno se nadam da }e ovo ma- Enfant terrible (~ita se anf’an lo brbqawa podsta}i nekog od na- ter’ibl, na franc. nesta{no de{ih koji se u (engleski) jezik razume te), je osoba koja preteranom otvoreno{}u i neobi~bar koliko Brbqivac u istraìvawa nim nekonvencionalnim polekova, da se ukqu~i u raspravu. stupcima dovodi u neprilike Ozbiqno bi me zabrinulo da u na- sredinu kojoj pripada. U pr{im klubovima nemamo Rotarku ili vobitnom zna~ewu izraz se Rotara koja/koji dilemu moè da odnosi na dete koje izbrbqa razre{i argumentima struke. Ako sve {to vidi i ~uje. gre{im - da to vi{e ne ~inim. A ako ne gre{im - da se svi potrudimo da nam gre{ka ne bude metafora stawa. Vidim da nam se ~lanstvo uve}ava, ali vidim i da se mogu}nosti smawuju. Zar ba{ nikoga nemamo ko je mogao da ustupi salu za PETS, da ru~ki} i kafica ne ko{taju rekordnih 4.500 i da oni iz Rotari-kluba Vrawa ili Rotari-kluba Kawiè do|u na PETS pod pribli`no istim uslovima kao i oni koji stignu taksijem ako procene da }e na parkingu hotela biti gu`va. Nekada je bio dovoqan jedan Draganov poziv da nam se sala Instituta „Batut” stavi na raspolagawe za PETS. Pre toga je ne{to sli~no omogu}io Gordan u „Madlenijanumu”. Jeste, klubova je bilo {est puta mawe, ali nas je iz svakog dolazilo {est puta vi{e. I to mora da se po{tuje i kao dobra praksa da se sledi. Ako se ne uzmemo u pamet mnogi koji se doìvqavaju kao RK „Ime grada” skliznu}e u rotarsko parazitirawe. Takve smo trpeli, pa }emo, vaqda, mo}i i daqe. Pod uslovom da se skloni klizawu u parazitizam ne prenamnoè, ba{ kao i u „Zvezdi” i „Partizanu”. Zato ovo brbqawe mo`da i nije tako bezazleno kako izgleda. A i taj normanski genitiv - kao da su Englezi wime hteli da pokaù da su boqi od Leskov~ana. Mora da je neki templar, vidaju}i rane mesecima u Sijarinskoj Bawi, nau~io lokalni govor, a onda se iskompleksirao prepoznaju}i ga (maskiranog gr~kim re~ima ba{ kao dana{wi govor engleskim) u Du{anovom zakoniku. Veseli mi bili! I zdravi! Brbqawe je lekovito í

Ova laboratorija kori{}ena je za mnoge pa i rotarijanske skupove - oprema se skrajne, donesu se stolice iz cele zgrade, pa ako se gosti (do stotinak) ne pona{aju (o)besno, nije ni tesno. Nikada se nije napla}ivala ni karta, ni kotizacija, a ~esto se i dobro jelo (specijalitet ku}e: ‘ladna jaretina, vru}a poga~a, mladi lukac i staro vino). Pa se vi, sada, podvizujte odolevaju}i `eqi da do|ete i uverite se sami. Prva prilika je Me|unarodna Rotari-konferencija „Plovni put Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more - javno zastupawe” (kao {to vidite dekoracija je ve} postavqena) 11. 05. 2013, ali {ta da vam radim kada ne}ete da pla}ate mese~nik, ve} dvomese~nik, a i to bi da stavite na sajt! Fuj!

11 3

Rot 12-13:Rot 12-13.qxd

14.5.2013

19:36

Page 1

FONDACIJA „SOLIDARNOST SRBIJE” VE] 46 GODINA BRINE O DRUGIMA

HUMANOST NA DELU skladu sa Ugovorom o poslovno tehni~koj saradwi U koji Fondacija ima sa Zadu`binom „Rihard Frelih” iz Beograda svoj humanitarni rad sprovodi i kroz rad Zadu`bine. Upravni odbor Zadu`bine „Rihard Frelih” je na sednici odrànoj u ponedeqak, 04. marta ove godine doneo Odluku da nov~anim iznosom od 100.000,00 dinara pomogne Tijani Ogwanovi} kojoj je hitno potrebna transplantacija srca. Tako|e je odlu~eno da se dodeli stipendija za {kolovawe dvoje mladih qudi koji su iz socijalno materijalno ugroènih porodica, a to su Jelena Belo{evi} iz Beograda i Pqaki} Elvedin iz Tutina, oboje studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu. toku 2013. godine, Fondacija sprovodi akciju „100 osmeha za 100 ...”. UPo~etak godine smo opredelili za donaciju 100 kilograma pra{ka za ve{ i 100 kilograma meda neformalnom kolektivnom centru u Pionirskom gradu u Ko{utwaku. Akcija „100 osmeha za 100...” je realizovana 07. 03. 2013. godine kada je direktor Fondacije „Solidarnost Srbije” Vladimir Ili} obi{ao Kolektivni centar i podelio pra{ak, med, kao i garderobu za korisnike ovog centra. U centru trenutno ima 33 porodice koje ukupno broje 124 lica. Od tog broja, 58 su deca, 38 èna i 28 mu{karaca.

Akciju }e svojim prisustvom podr`ati i proslavqeni vaterpolista Andrija Prlainovi}. U sklopu svojih redovnih aktivnosti, (direktor Fondacije „Solidarnost Srbije” Vladimir Ili}) Fondacija „Solidarnost Srbije” je 21. marta 2013.godine uru~ila donaciju romskoj deci bez roditeqskog starawa. U nasequ Bele vode u Beogradu, `ivi {estoro dece ~iji roditeqi su preminuli. O mla|oj deci se brine najstarija sestra koja je bolesna. @ive u veoma lo{im uslovima, u tro{noj i vla`noj ku}ici. Uprkos nevoqama, trude se, uz pomo} osobqa Osnovne {kole „Miroslav Anti}” sa Belih voda, da se deca redovno {koluju i imaju sav neophodan {kolski pribor. Donacija se sastoji od name{taja - garniture za sedewe, polica, ormana, ma{ine za prawe ve{a. Fondacija nastavqa svoju izdava~ku dealtnost - suizdava~i smo kwige „Gerontologija u Srbiji” zajedno sa

12 2

Gradskim zavodom za gerontologiju i palijativno zbriwavawe i Gerontolo{kim dru{tvom Srbije. sklopu redovnih aktivnosti, Fondacija „Solidarnost U Srbije” je uspostavila saradwu sa Osnovnom {kolom „Du{an Dugali}” iz Beograda. Akcija pomo}i ovoj {koli zvani~no je po~ela sredinom marta 2013.godine kada je uspostavqena saradwa sa radijom Pink koji }e medijski podràti ovu akciju. Direktor Fondacije Vladimir Ili} gostuju}i na radiju Pink zajedno sa voditeqem Lukom Te{anovi}em upoznao je slu{aoce i {iru javnost o detaqima ove saradwe. Osnovna {kola „Du{an Dugali}” po~ela je sa radom 1961. godine. Danas se u woj obrazuje i vaspitava 93 |aka sa smetwama u mentalnom razvoju. To su u~enici koji imaju sloène smetwe u razvoju, u~enici sa autizmom, Daunovim sindromom i sa dodatnim zdravstvenim oboqewima. Direktorka {kole Dragica Nedeqkovi} se obratila Fondaciji za pomo} u nabavci {kolskog pribora, kompjuterske opreme, muzi~kih ure|aja, klima ure|aja, kao i za pomo} u organizaciji i realizaciji boravka na moru ili planini za u~enike {kole. Do sada smo ovoj {koli obezbedili jedan ra~unar, omogu}ili smo im odlazak na koncert @eqka Vasi}a kao i dva sedmodnevna boravka za po petnaestoro dece u Vili „Po{tanski dom” u Vrwa~koj Bawi. Inkuzivna manifestacija „Dan planete Zemqe” na Kalemegdanu Centar za sme{taj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju Stari grad koji pruà uslugu dnevnog zbriwavawa za osobe razli~itog stepena ometenosti, kreirao je program, simboli~no nazvan “Mogu i ja!”, ~iji je ciq socijalna integracija korisnika Dnevnog boravka Stari grad i wihova inkluzija u dru{tvenu sredinu. U sklopu pomenutog programa, 22. aprila 2013. godine, kod Muzi~kog paviqona na Kalemegdanu organizovana je inkluzivna manifestacija u ~ast dana planete Zemqe, koja je osmi{qena da pribliì na{im sugra|anima korisnike boravka sa ciqem da budu priznati kao korisni ravnopravni ~lanovi dru{tva. Korisnici Dnevnog boravka Stari grad su sa u~enicima O[ „Drinka Pavlovi}” i decom iz vrti}a „Sestre Bukomirovi}” i sa korisnicima drugih boravaka obeleìli Dan planete Zemqe, a manifestacija je obuhvatila ekolo{ku i kreativnu radionicu gde su korisnici zajedno sa u~enicima i pred{kolcima radili na izradi kolaà od biqnog materijala i bojili jaja za Uskrs. Ovu manifestaciju je podrào grad Beograd a sva sredstva je omogu}ila Fondacija „Solidarnost Srbije” í

Rot 12-13:Rot 12-13.qxd

14.5.2013

19:38

Page 2

MESECOSLOV

mAJ 2013. 2

1567. u Veneciji, Italija, umro je Marin Dr`i}, dubrova~ki pisac, najzna~ajniji komediograf dubrova~ke kwi`evnosti 16. veka, pisac „Dunda Maroja”.

1 MAJ je mesec PRIJATEQSTVA

3 1469. ro|en je italijanski politi~ar Nikolo Makijaveli.

1892. U Beogradu je ro|en srpski pesnik Milutin J. Boji}.

1992. reosnovan ROTARI KLUB BEOGRAD kada mu je dodeqena poveqa ROTARÙ INTERNATIONAL (CHARTER).

17 1861. snimqena je i prikazana prva kolor fotografija.

22 DAN ZA[TITE BIODIVERZITETA 1943. raspu{tena je Kominterna.

1937. posle vi{e od ~etiri godine gradwe, u San Francisku, SAD, pu{ten je u saobra}aj „Golden Gejt”, jedan od najve}ih mostova u svetu, koji je postao simbol tog grada.

1980. u Qubqani, Slovenija, umro je Josip Broz Tito, do`ivotni predsednik SFRJ.

DAN PTICA

1818. u Triru, Nema~ka, ro|en je Karl Marks, nema~ki filozof i revolucionar, osniva~ nau~nog socijalizma komunizma.

DAN EKOLOGA SRBIJE 1893. odr`ana je prva izlo`ba kwiga u Beogradu.

DAN ODR@IVOG RAZVOJA

RK LESKOVAC KONFERENCIJA „Plovni put Dunav – Egejsko more”

1994. Nelson Mendela je prvi crnac koji je postao predsednik 1928. u Wujorku, SAD, po~eo je Ju`ne Afrike. sa emitovawem prvi stalni TV program.

12 1935. umro je predsednik Poqske Jozef Pilsudski.

4 9

1778. otvorena je prva u~iteqska {kola u Srbiji.

14 13

1881. u Gostiqu, kod U`ica ro|en je srpski novinar, politi~ar i pisac Dimitrije Tucovi}, istaknuti socijalista i vo|a radni~kog pokreta u Srbiji.

18 1711. u Dubrovniku je ro|en matemati~ar, fizi~ar i astronom Ru|er Bo{kovi}.

23 1934. u Luizijani, u okr{aju sa policijom ubijeni su Boni Parker i Klajd Barlou, ozlogla{eni razbojni~ki par.

28 29 1908. ro|en je britanski pisac i novinar Jan Lankaster Fleming, tvorac tajnog agenta 007 Xemsa Bonda.

DAN AKCIJE ZA KLIMU 1955. formiran je Var{avski pakt.

19 1896. u Srbiji je odigrana prva javna fudbalska utakmica.

1914. umro je srpski kriti~ar i istori~ar umetnosti Jovan Skerli}.

EVROPSKI DAN PARKOVA I CVE]A 1941. ro|en je ameri~ki peva~ i kompozitor Robert Cimerman, poznat kao Bob Dilan, jedan od najomiqenijih muzi~ara 20. veka. 1917. srpski pisac VlaDISlav Petkovi} DIS, jedan od najtalentovanijih pesnika srpske kwi`evnosti, utopio se u Jonskom moru kod Krfa po{to je brod na kojem se nalazio torpedovala nema~ka podmornica.

1506. u Vaqadolidu, [panija, umro je veliki {panski moreplovac i istra`iva~ Kristofor Kolumbo

1898. ro|eni su srpski pesnik Rastko Petrovi} i pesnikiwa Desanka Maksimovi}.

1471. u londonskom zatvoru „Tauer” ubijen je engleski kraq Henri VI, posledwi monarh iz dinastije Lankaster.

25 26

1923. odr`ana je prva automobilska trka „24 ~asa Le Mana”.

1840. u Beogradu je otvorena prva po{ta.

1909. ro|en je ameri~ki klarinetista i kompozitor Benxamin Dejvid Gudmen, poznat kao Beni Gudmen, jedan od prvih belih muzi~ara koji se usprotivio rasnoj segregaciji.

31 KONFERENCIJA D-2483 1842. u Beogradu je osnovano Dru{tvo srbske slovesnosti, prete~a Srpske akademije nauka i umetnosti - SANU.

13 3

Rot 14-15:Rot 14-15.qxd

14.5.2013

19:40

Page 1

VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVI] EVROPI, NA VIDOVDAN 1916. GODINE

DATUMI

Gospodo i prijateqi! Do{ao sam iz Srbije, iz evropske pono}i. Tamo nigde ni zra~ka svetlosti. Sva je svetlost pobegla sa zemqe na nebo i jedino nam odozgo svetli. Pa ipak, mi nejaki u svemu, sada ovako, jaki smo u nadi i veri, u skoro svanu}e dana. Zahvalan sam lordu arhiepiskopu, Kenteberijskom, koji mi je omogu}io da na sveti Vidovdan, ovog leta Gospodweg 1916. godine, u ovoj prekrasnoj crkvi Svetog Pavla, pred wegovim Viso~anstvom, kraqem Xorxem Petim i najuglednijim Englezima mogu da vam se obratim. Gospodo i prijateqi! Ceo dan ju~e, proveo sam razgledaju}i ovaj veli~anstveni hram, koji je ponos Engleske i hri{}anstva. Ja sam video, da je on sagra|en od najskupocenijeg materijala, done{enog iz raznih krajeva imperije, u kojoj sunce ne zalazi. Video sam, da je sagra|en od granita i mermera, koje su ispirali talasi stotine mora i okeana. I da je ukra{en, zlatom i dragim kamewem, donetim iz najskupocenijih rudnika Evrope i Azije. I uverio sam se, da se ovaj hram, s pravom ubraja, u jedno od arhitektonskih ~uda sveta. No, gospodo i prijateqi! Ja dolazim iz jedne male zemqe na Balkanu, u kojoj ima jedan hram, i ve}i, i lep{i, i vredniji, i svetiji, od ovoga hrama. Taj hram, se nalazi u srpskome gradu Ni{u, i zove se ]ELE KULA. Taj hram, je sazidan od lobawa i kostiju moga naroda. Naroda koji pet vekova

Sveti vladika Nikolaj Ohridski i @i~ki (svetovno Nikola Velimirovi}; selo Leli} kod Vaqeva, Kne`evina Srbija, 23. decembar 1880/4. januar 1881 + Libertivil, SAD, 18. mart 1956.) je novokanonizovani srpski svetiteq. Bio je episkop ohridski i `i~ki, istaknuti teolog i filozof. Uvr{ten je me|u sto najznamenitijih Srba svih vremena.

MAJ 3 - REPUBLIKA POQSKA - DAN USTAVNOSTI / 1791 / 8 - ROTARI KLUB BEOGRAD registrovan je kao udru`ewe gra|ana 7. maja 1992. a prihva}en od ROTARI INTERNATIONALE odlukom Borda Direktora od 8. maja iste godine. 8 - ROTARI KLUB KUCURA VRBAS je ~arterovan / 2011 / 9 - ROTARI KLUB NOVI SAD DUNAV je ~arterovan / 2005 / 17 - KRAQEVINA NORVE[KA - DAN USTAVNOSTI /1814 / 17 - ROTARI KLUB KULA je ~arterovan / 2005 / 25 - REPUBLIKA ARGENTINA - DAN REVOLUCIJE / 1810 / 30 - ROTARI KLUB BEOGRAD SINGIDUNUM je sve~anim uru~ewem Poveqe primqen u Rotari Internacionalu / 1996 / 31 - ROTARI KLUB BUDVA je ~arterovan / 2002 / JUN 2 - DAN REPUBLIKE ITALIJE / 1946 /... FESTADELLA REPUBBLICA Druga subota UJEDIWENO KRAQEVSTVO VELIKE BRITANIJE I SEVERNE IRSKE - RO\ENDAN KRAQICE ELIZABETE II /1926 / 5 - KRAQEVINA DANSKA - DAN DR@AVNOSTI

14 2

stoji, kao stamena brana Azijatskom moru na ju`noj kapiji Evrope. A kad bi sve lobawe i kosti bile uzidane, mogao bi se podi}i hram, trista metara visok, toliko {irok i duga~ak, i svaki Srbin, bi danas, mogao podi}i ruku i pokazati: Ovo je glava moga dede, moga oca, moga brata, moga kom{ije, moga prijateqa, kuma. Pet vekova, Srbija lobawama i kostima svojim brani Evropu, da bi ona ìvela sre}no. Mi smo tupili na{im kostima tu rske sabqe i obarali divqe horde, koje su srqale kao planinski vihor na Evropu. I to, ne za jednu deceniju, niti za jedno stole}e, nego za sva ona stole}a, koja leè izme|u Rafaela i [ilera. Za sva ona, bela i crvena stole}a, u kojima je Evropa, vr{ila reformaciju vere, reformaciju nauke, reformaciju politike, reformaciju rada, reformaciju celokupnog ìvota. Re~ju, kada je Evropa, vr{ila smelo korigovawe, i Bogova, i qudi iz pro{losti, i kada je prolazila kroz jedno ~istili{te, telesno i duhovno, mi smo kao strpqivi robovi, mi smo se klali sa neprijateqima wenim, brane}i ulaz u to ~istili{te. I drugom re~ju, dok je Evropa, postajala Evropom, mi smo bili ograda wena, ìva i neprobojna ograda, divqe trwe oko pitome ruè. Na Vidovdan, 1389. godine, srpski knez Lazar, sa svojom hrabrom vojskom, stao je na Kosovu poqu, na branik hri{}anske Evrope, i dao ìvot, za odbranu hri{}anske kulture. U to vreme, Srba je bilo koliko i vas Engleza. Danas ih je, deset puta mawe. Gde su? Izginuli, brane}i Evropu. Sada je vreme, da Evropa Srbiji vrati taj dug í

5 - ROTARI KLUB BEOGRAD DEDIWE je ~arterovan /2009 / 6 - KRAQEVINA [VEDSKA - DAN ZASTAVE 7 - ROTARI KLUB ZAJEÂR je ~arterovan /2007 / 10 - ROTARI KLUB VELIKO GRADI[TE je ~arterovan / 2010 / 12 - RUSKA FEDERACIJA - NACIONALNI DAN 12 - ROTARI KLUB BEOGRAD INTERNACIONAL je ~arterovan /2004 / 13 - ROTARI KLUB ULCIW je ~arterovan / 2006 / 15 - ROTARI KLUB LESKOVAC je ~arterovan / 1935 / 23 - VELIKO VOJVODSTVO LUKSEMBURG - DAN DR@AVNOSTI 25 - REPUBLIKA HRVATSKA - DAN DR@AVNOSTI / 1991 / 25 - REPUBLIKA SLOVENIJA-DAN DR@AVNOSTI/1991/ SovereigntÚ, National DaÚ 27 - ROTARI KLUB BA^KA TOPOLA je ~arterovan / 2007 / 28 - ROTARI KLUB KRAQEVO je ~arterovan / 2002/ 28 - ROTARI KLUB KRU[EVAC je ~arterovan / 2002 / 28 - ROTARI KLUB ÂÂK je ~arterovan / 2002 / 30 - ROTARI KLUB BEOGRAD CENTAR je ~arterovan / 2004 / 30 - ROTARI KLUB SMEDEREVO je ~arterovan / 2006 / 30 - ROTARI KLUB PANÊVO - MIHAJLO PUPIN je ~arterovan /2008 / 30 - ROTARI KLUB FRU[KA GORA je ~arterovan / 2009 / ROTARI KLUB SENTA je ~arterovan / 2006 / ROTARI KLUB BAR je ~arterovan / 2009 /

Rot 14-15:Rot 14-15.qxd

14.5.2013

19:40

Page 2

MESECOSLOV

jun 1

ROTARI KLUB ZREWANIN 13. GOLF DAN

JUN je mesec posve}en PROSLAVAMA i DRU@EWU

1953. krunisana je britanska kraqica Elizabeta Druga.

1926. ro|en je ameri~ki pisac Alen Ginzberg, jedan od duhovnih predvodnika „bit” generacije.

1879. knez Milan Obrenovi} doneo je ukaz o uspostavqawu po~asnog kozulata Srbije u Wujorku.

6 1799. ro|en je ruski pisac Aleksandar Sergejevi~ Pu{kin, za~etnik ruskog realizma, jedan od najve}ih liri~ara svetske kwi`evnosti.

1979. umro je ameri~ki filmski glumac Xon Vejn, koji je igrao u vestern filmovima. (RIO GRANDE, CRVENA REKA, TRAGA^I, ^OVEK KOJI JE UBIO LIBERTI VALANSA, RIO BRAVO, ELDORADO, ALAMO, PESAK IVO XIME...)

16 1671. u Moskvi je javno pogubqen vo|a ustanka donskih kozaka i seqaka Stepan Stewka Timofejevi~ Razin, predvodnik bune od 1667. godine.

1948. producentska ku}a Kolumbija rekords proizvela je prvu seriju longplej plo~a od vinil plastike, koje su imale 33,3 okretaja u minutu i dva formata: deset i dvanaest in~a (25 i 30 centimentara).

26 363. na rimski presto stupio je Jovijan, jedini rimski car ro|en u Singidunumu (Beogradu).

ROTARI KLUB KIKINDA GODI[WICA OSNIVAWA

RK NOVI SAD –DUNAV TAKMI^EWE U KUVAWU

1942. po~ela je ~etvorodnevna bitka za Tihookeanska ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiqan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.

SVETSKI DAN ZA[TITE @IVOTNE SREDINE DAN NACIONALNOG PARKA \ERDAP

Proslava osnivawa 1943. umro je 1781. u Vajlemu, Engleska, 1868. ubijen je srpski knez RK ZAJE^AR srpski nau~nik i matemati~ar ro|en je engleski in`ewer Mihailo Obrenovi} prilikom GODI[WICA OSNIVAWA Mihailo Petrovi} - Alas i pronalaza~ Xorx Stivenson. {etwe Ko{utwakom (Mika Alas), osniva~ beogradske Godine 1814. izumeo je parnu koji je tada bio privatno 1869. ro|en je ameri~ki matemati~ke {kole, profesor lokomotivu. lovi{te Obrenovi}a. Na arhitekta Frenk Lojd Rajt, Univerziteta u Beogradu, ~lan prestolu Srbije bio je od 1839. Srpske kraqevske akademije jedan od tvoraca funkcionalne do 1842. i od 1860. do smrti. arhitekture. i niza inostranih akademija.

12 1967. Vrhovni sud SAD stavio je van snage zakone dr`ave Virxinije o zabrani sklapawa me|urasnog braka.

17 DAN BORBE PROTIV ISU[IVAWA I POPLAVA

RK ^A^AK III SPLAVAREWE U KLISURI

1874. uspostavqena je prva telegrafska veza izme|u Brazila i Evrope.

27 1872. ro|en je kompozitor Stanislav Bini~ki, autor „Mar{a na Drinu”.

1900. u Kini je po~eo Bokserski ustanak, pobuna seqaka i gradske sirotiwe protiv stranog kapitala i doma}ih feudalaca. Ustanak su u septembru 1901. godine ugu{ile evropske sile, Japan i SAD.

18 1839. osnovana je Prva beogradska gimnazija, najstarija sredwa {kola koja postoji u kontinuitetu u prestonici Srbije.

23 1785. Turci su sru{ili Cetiwski manastir.

28 1938. u [ibeniku, Hrvatska, ro|en je pesnik i kantautor Arseni(ije) Dedi}.

16 jun - Ohrid - Konferencija na temu „Budu}nost regiona”

ROTARI KLUB STARA PAZOVA GODI[WICA OSNIVAWA

1885. Statua Slobode francuski poklon Amerikancima, stigla je u Wujork iz Francuske.

1923. u Beogradu osnovana prva turisti~ka agencija „PUTNIK”.

RK BEOGRAD ^UKARICA ADA 2013. 1928. uveden je gradski saobra}aj u Beogradu.

1904. umro je na{ pisac i lekar Jovan Jovanovi} - Zmaj (~ika Jova), ~lan Srpske kraqevske akademije.

20 1459. Turci ulaze u nebraweno Smederevo i srpska despotovina prestaje da postoji.

25 1899. u Beogradu je odigrana prva fudbalska utakmica.

RK I RTK SUBOTICA PREDSEDNI^KA PRIMOPREDAJA

DAN REKE DUNAV RK VAQEVO DANI U BRANKOVINI

1938. umro je Milan Raki}.srpski pesnik, pozori{ni kriti~ar i diplomata, ~lan Srpske kraqevske akademije, predsednik srpskog PEN kluba.

15 3

Rot 16-21:Rot 16-21.qxd

14.5.2013

19:43

Page 1

DAN ROTARIJA U NA[EM DISTRIKTU 2483

NASTAVAK IZ PRO[LOG BROJA

OVO JE ROTARI

Koristim priliku da se jo{ jednom zahvalim svim Rotari klubovima na{eg zajedni~kog Distrikta 2483 - Srbija i Crna Gora koji su uzeli u~e{}a kako na Skup{tini tako i na proslavi 108. godine RotarĂ&#x161; International. Nastavljaju}i tradiciju obeleàvanja dana Rotarija organizovana je sve~anost u prisustvu 383 rotarijanca i gosta iz 75 rotari klubova (47 iz na{eg Distrikta, 17 van na{eg Distrikta i 11 rotarakt klubova) iz 10 dràva, {to je do sada nezabeleèna poseta u na{em Distriktu. Atmosfera, pozitivna energija, prijateljstvo me|u prisutnima, kao i sadràjnost i bogatstvo programa uverava nas sve da su se na{em Distiktu najzad po~ele da de{avaju i realizuju DOBRE STVARI! Srda~no va{ u Rotariju uz Mir kroz sluènje, Nikola Obradovi}, DG 2012-2013 RI Distrikt 2483 Srbija i Crna Gora

16 2

Rot 16-21:Rot 16-21.qxd

14.5.2013

19:43

Page 2

17 3

Rot 16-21:Rot 16-21.qxd

14.5.2013

19:44

Page 3

Rot 16-21:Rot 16-21.qxd

14.5.2013

19:44

Page 4

Rot 16-21:Rot 16-21.qxd

14.5.2013

19:44

Page 5

14.5.2013

19:45

Page 6

DOVI\ENJA DOGODINE U ISTO VREME

Rot 16-21:Rot 16-21.qxd

Rot 22-23:Rot 22-23.qxd

14.5.2013

19:48

Page 1

ROTARI KLUB BEOGRAD U POSETI ROTARI KLUBU KOLOMBO

NASTAVAK IZ PRO[LOG BROJA

ÝORLD UNDERSTANDING DAÙ

22 2

SRI LANKA

14.5.2013

19:48

Page 2

HVALA I DOVI\ENJA

Rot 22-23:Rot 22-23.qxd

23 3

Rot 24-31:Rot 24-31.qxd

14.5.2013

19:53

Page 1

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB BEOGRAD

DAN [KOLE

U petak 22. marta 2013. godine proslavom je obele`en Dan osnovne {kole za za{titu vida „Dragan Kova~evi}” u Cetiwskoj ulici, u centru grada. Ova ~etrdeset prva godi{wica {kole proslavqena je u ku}i \ure Jak{i}a u boemskoj Skadarliji, gde je otvorena izlo`ba radova u~enika likovne sekcije {kole, radile su kreativne radionice roditeqa i dece. Ni obla~an, ki{ni dan nije omeo decu, roditeqe, prijateqe i goste da prisustvuju priredbi koja je po~ela ta~no u podne. Bilo je pesme, recitovawa i jedna prava, velika predstava „Nu{i} za sva vremena” koju su odigrali u~enici starijih razreda.

Priredbu je otvorio poznati glumac Dragan Vuji} Vujke. Posle priredbe podeqene su zahvalnice prijateqima, donatorima i saradnicima ove {kole za decu o{te}enog vida. Trud i vredan rad dece i kolektiva {kole za za{titu vida „Dragan Kova~evi}” prepoznali smo i pomagali im u proteklim godinama zajedno sa rotarijancima Beograda. Sre}ni smo {to je to na korist deci i zajednici i ponosni kad neko prepozna na{u pomo}. Pro{le godine smo u akciji Rotari klubova Beograda donirali specijalne lupe za ~itawe, a pretpro{le godine postavili prvu stazu za slepe i slabovide u Beogradu koja u~enicima {kole poma`e da bezbednije stignu od stanice javnog gradskog saobra}aja u Makedonskoj ulici do {kole u Cetiwskoj. Obe akcije su re-

alizovali ~lanovi Rotari kluba Beograda i podràne su od ve}ine beogradskih klubova. U saradwi sa vrednom i sposobnom direktorkom {kole Oliverom Abadi} ~lanovi Rotari kluba Beograd pomaù ovaj vredni kolektiv uvek u èqi da |aci u {koli budu {to boqi u~enici i da lak{e poha|aju nastavu í ROTARI KLUB BEOGRAD NA OVOGODI[WEM SAJMU AUTOMOBILA

ZA KILOMETAR ISPRED DRUGIH Najuzbudqiviji doga|aj sezone. ^etvrtak, 21. mart 2013. godine. 20 ~asova. ^lanovi Rotari kluba Beograd odr`ali su svoj redovni sastanak, ovog puta u Hali 3 Beogradskog sajma na Mercedes - Benc {tandu.

Ovo je bio idealan trenutak da nam se pridruìte i da se zajedno uverimo za{to je Mercedes Benc zvezda oko koje se okre}e svet. êkali su nas novi CLA, nedavno premijerno predstavqeni na sajmu u @enevi. Jedan beli i jedan crveni. NIKON (imate li NIKON ili drugi foto - aparat?) ~asopisa SRPSKI ROTAR je (za)beleìo na{e strpqivo ~ekawe da doga|aj po~ne, uz pi}e dobrodo{lice, a na{ dobri doma}in Du{an Joksimovi}, ~lan

borda direktora srpskog ogranka Mercedes Benca, pokazao nam je sve modele, dvosede, trosede, kabriolete, ali su svi bili u senci novog CLA. Du{an Joksimovi} je rotarijanac, ~lan na{eg Kluba. A vi, vozite li MERCEDES ili drugi automobil? í

24 2

Rot 24-31:Rot 24-31.qxd

14.5.2013

19:53

Page 2

ROTARI KLUB BEOGRAD

GARDEN CENTAR Na{ dragi Aleksandar Sa{a Pavlovi}, dipl. ecc. i generalni direktor firme GARDEN CENTAR d.o.o. Beograd i ove godine je organizovao prodajnu IZLO@BU VRTNIH BIQAKA u Garden Centru, Vidi-

Bilo je lepo slu{ati i hor peva~kog dru{tva „Preobra`ewe” sa dirigentom Bratislavom Proki}em, koji je nastupio u prvom delu koncerta. Zvani~ni sajt festivala: http://uhorovimf.org.rs/ ROTARI KLUB BEOGRAD kova~ki venac br. 102a. Izlo`ba je bila otvorena od 12. do 21. aprila ove godine. Pored velikog izbora ukrasnog i za~inskog biqa, semena, alata, ove godine asortiman je dopuwen i prirodnim kozmeti~kim proizvodima. Svi ~lanovi Rotarija imali su popust od 5% na kupqene proizvode í ROTARI KLUB BEOGRAD

19. FESTIVAL DUHOVNE MUZIKE HOROVI ME\U FRESKAMA

1700 GODINA MILANSKOG EDIKTA Crkveni hor „Sveti \or|e” pri hramu Svetog \or|a na Banovom Brdu, osnovan davne 1933. godine u kojem peva na{ ~lan i prijateq Aleksandar Pavlovi} nastupao je u revijalnom delu na festivalu „Horovi me|u freskama” u subotu, 13. aprila ove godine od 20 ~asova u crkvi Svetog Save na Vra~aru.

ELEKTRONSKO BANKARSTVO Ako `elite da izbegnete gu`vu na {alterima i ~ekawe u redovima koristite usluge elektronskog bankarstva. To je brz, efikasan i pouzdan sistem koji vam omogu}ava da posredstvom Interneta pristupite banci nezavisno od vremena rada banke, 24 ~asa dnevno, sedam dana u nedeqi, bez obzira na lokaciju korisnika. Internet je postao standard kao dostavni kanal za elektronske bankarske usluge. Na ovaj na~in mo`ete obavqati finansijske transakcije, imati uvid u stawe i dnevne promene na ra~unu, preuzimati izvod od predhodnog dana, itd. Elektronsko bankarstvo defini{e skup raznovrsnih na~ina izvo|ewa finansijskih transakcija upotrebom informacione i telekomunikacione tehnologije, koji dozvoqava klijentima banke da obavqaju bankarske poslove elektronskim putem. O ovoj, najnovijoj vrsti bankarske usluge prijateqima u Rotari klubu Beograd u ~etvrtak, 18. aprila ove godine govorio je Petar Vugdragovi}, ~lan Kluba i ugledni bankarski stru~wak í ROTARI KLUB BEOGRAD

Svi dragi prijateqi u Rotariju koje zanima pravoslavna duhovna horska muzika su uìvali u izvo|ewu dela êsnokova, Ostoji}a, Govedarice, Qvovskog, Astafjeva, a dirigent je bila mlada Biserka Vasi}. Program je ove godine bio prilago|en Velikom Postu tokom kojeg se odràva festival tako da su bila izvo|ena dela iz posnog Trioda. Bilo je prijatno te subotwe ve~eri biti u punoj crkvi i slu{ati DOSTOJNO JEST, TEBE POJEM, BUDI IMJA, uz blagoslov vikarnog episkopa remezijanskog Andreja (]ilerxi}a) koji je prisustvovao koncertu. Duhovni pokroviteq festivala je Wegova svetost patrijarh srpski gospodin Irinej.

IN MEMORIAM

BRANKO MIQUŠ (1936+2012) Prošle godine, posle du`e bolesti, napustio nas je naš dragi Branko, ~lan Rotari kluba Beograd od 1998. godine. Nepredvidiv, baš kao i svi veliki umetnici, odlu~io je da nas napusti baš prestupnog dana, 29. februara. Na redovnom sastanku Rotari kluba Beograd, u ~etvrtak, 28. marta ove godine, u se}awu na našeg ~lana Branka Miquša, sa nama je bio wegov sin Dušan Miquš, diplomirani likovni grafi~ar i vlasnik

25 3

Rot 24-31:Rot 24-31.qxd

14.5.2013

19:54

Page 3

Nedeqka Gvozdenovi}a i magistarske studije grafike kod profesora Bo{ka Karanovi}a 1961. godine. Specijalizovao je grafiku u ateqeu Xonija Fridlandera u Parizu. Bio je redovni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, Akademiji umetnosti u Bawoj Luci i gostuju}i profesor na nekoliko fakulteta u Srbiji. Dobitnik je 22 presti`ne nagrade, imao je 40 samostalnih izlo`bi i nekoliko stotina kolektivnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu, a reìser Simo Brdar je 2008. godine snimio dokumentarni film „Gradina”, u kome Branko Miqu{ govori o svom ranom ìvotu pod Kozarom. Osvojio je i Veliki pe~at Galerije „Grafi~ki kolektiv”, nagradu na prvom Oktobarskom salonu, „Politikine” nagrade, nagrade na me|unarodnoj izlo`bi „Bianco e nero” u Luganu, prvu nagradu za slikarstvo na izlo`bi „Eks tempore” u Piranu i nagradu „Piter Ludvig” u Be~u. Miqu{ je dobitnik i nagrade za ìvotno delo „Zlatni beo~ug” i Sedmojulske nagrade onda{we SR Srbije. Umro je u Beogradu u 76. godini.

grafi~kog studija LAMA LO. O Branku Miqušu prijatequ, umetniku i rotarijancu nadahnuto je govorio ~lan Kluba Radosav Mitrovi}, a wegov sin maestro Dušan je sve ~lanove Kluba prijatno iznenadio jer je prisutne radovao poklon - kesama u kojima su se nalazile mape grafika, katalozi, tabak sa poštanskim markama, CD sa radovima oca i svojim.

^ETVRTAK, 25. APRIL OVE GODINE.

ROTARIJANSKI POZDRAV SA SAJMA POÝTECH U NURNBERGU (A sajamski ru~ak za rotarijance u restoranu Vasko de Gama u 12,30h sam oma{io za jedan dan.) Srda~an pozdrav / Ýith kindest regards Ljubomir Had`i \or|evi} Rotari klub Beograd Upravo onako kako nas je Branko Miquš godinama unazad radovao pred novogodišwe praznike. Ovaj dirqiv i svima drag susret podsetio nas je na divnog ~oveka i poznatog i priznatog umetnika i pedagoga kome bi 22. marta bio ro|endan í

Branko Miqu{: „Jaje” Mural

ROTARI KLUB BEOGRAD

OD - LI^NO Na ovogodi{woj 45. majskoj izlo`bi ULUPUDS na temu OD - LI^NO EæCELLENT u jakoj konkurenciji i ìriranim radovima sa svojim radom - kolaòm „Matovilka u svetu slova” u~estvova}e i ~lan na{eg Rotari kluba Haxi Du{an Glu{ac. Branko Miqu{ (Gorwa Dragotiwa kod Prijedora, 22. mart 1936 - Beograd 29. februar 2012. je bio na{ grafi~ar i slikar. Bavio se mozaikom, vitraòm, ilustracijom, grafi~kim dizajnom i pedago{kim radom. Zavr{io je slikarski odsek na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1958. godine u klasi profesora

Rot 24-31:Rot 24-31.qxd

14.5.2013

19:54

Page 4

Haxi je ~lan Sekcije za dizajn ULUPUDS i ovo mu je tre}e u~e{}e na ovoj va`noj kulturnoj manifestaciji koja }e biti otvorena u utorak 21. maja ove godine u Galeriji na Andri}evom vencu í

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB NOVI SAD

RADOST PUNOLETSTVA U SLIKAMA

Foto: Trivko Ti}a Savi}

Fotografije su sa ~arter proslave 18-og ro|endana Rotari kluba Novi Sad odràne u subotu, 16. marta 2013. godine u velikoj Balskoj dvorani hotela ,„Park” u Novom Sadu. Bilo je ovo ve~e nezaboravnog rotarijanskog druèwa i sluèwa sa puno optimizma, energije i harmonije uz muziku grupe ABBA, i pri~u iz filma „Mamma Mia”.

^lanovi dva Rotari kluba su posebno sre}ni jer su donirali multietni~ku {kolu, u koju idu deca razli~itih nacionalnosti, {to je, kako je oceweno, u duhu vojvo|anske tolerancije i zajedni~kog ìvota. Donacija je uru~ena u okviru obeleàvawa 244. godi{wice osnivawa Malog I|o{a. Pomo} rotarijancima u prikupqawu sredstava pruìla je novosadska poslovnica kompanije EU Fire-Geotermia, vode}e firme u istraìvawu geotermalne energije u susednoj Ma|arskoj í Va{ u Rotariju, Dinko Gruhowi} sekretar RK Novi Sad -Dunav ROTARI KLUB NOVI SAD - DUNAV

POMO] VREDNA 50.000 EVRA ZA DOM U STAROJ MORAVICI Prijateqi u Rotariju, s ponosom vas obave{tavamo o veoma vrednoj akciji koju smo sproveli. Predstavnici Rotari kluba Novi Sad -Dunav i kompanije DDOR Novi Sad uru~ili su u petak, 10. maja 2013. godine, humanitarnu pomo} vrednu 50.000 evra Domu za lica ometena u razvoju u Staroj Moravici pored Ba~ke Topole. Humanitarna pomo} sadrì 22 specijalna kreveta za negu bolesnika, sa specijalnim du{ecima, zatim name{taj, kompjutere i opremu za negu {ti}enika doma. Pomo} su obezbedili Rotari klub Novi Sad -Dunav i kompanija DDOR Novi Sad. Predsednik Rotari kluba Novi Sad -Dunav Marin Barjaktarevi} rekao je tom prilikom da je misija Rotari pokreta da pomaè onima kojima je pomo} najpotrebnija, a ovaj dom je svakako jedna od takvih institucija. ,,Nadamo se da }e na{a pomo} doprineti boqem ìvotu {ti}enika ovog doma", rekao je Barjaktarevi} í Va{ u Rotariju, Dinko Gruhowi} sekretar RK Novi Sad -Dunav ROTARI KLUB LOZNICA

ÊSTITKA Povodom novogodi{wih i boì}nih praznika, Rotari klub Loznica je gra|anima svoje op{tine, 27. 12. 2012. godine, poèleo sre}nu i uspe{nu 2013. godinu na taj

A ovo je mala pri~a o Rotari klubu Novi Sad u slikama koji je uz pesmu i igru te ve~eri uplovio u punoletstvo. Sa sre}om i na mnogaja leta! ROTARI KLUB NOVI SAD - DUNAV ROTARI KLUB SEGEDIN - TISA

ROTARI KLUBOVI IZ SRBIJE I MA\ARSKE POMOGLI OSNOVNOJ [KOLI Dragi prijateqi u Rotariju, Rotari klub Novi Sad - Dunav i Rotari klub Segedin -Tisa uru~ili su 23. marta ove godine donaciju u vidu {est {kolskih tabli, kwiga i LCD projektora Osnovnoj {koli „Adi Endre” u Malom I|o{u, u Vojvodini.

Rot 24-31:Rot 24-31.qxd

14.5.2013

19:54

Page 5

na~in {to je u bulevaru Dositeja Obradovi}a, u centru Loznice, opremio jedan bilbord prigodnom ~estitkom, a u lokalnim „Lozni~kim novostima” objavio novogodi{wu ~estitku. Idejno re{ewe za izgled bilborda i novogodi{we ~estitke dao je ~lan Kluba poznati likovni umetnik Dragan Bartula í ROTARI KLUB LOZNICA

INHALATORI, KOMPRESE... Povodom 8. marta - me|unarodnog Dana `ena, ~lanovi Rotari kluba Loznica priredili su lepo ve~e u brodu - restoranu „Zlatna ribica” na Zaja~kom putu.

Tog 1. marta uve~e, gosti, prijateqi i ~lanovi Kluba u humanitarnom delu ove sve~ane ve~eri u~estvovali su u prodaji radova dece iz obdani{ta u Malom Zvorniku, a na temu predstoje}eg praznika, kao i u

Deca iz obdani{ta kasnije su prisustvovala pozori{noj predstavi koju je Klub organizovao u znak zahvalnosti malim umetnicima í

aukciji dela umetnika Dragana Bartule. A ve} u sredu, 13. marta ove godine, ~lanovi Rotari kluba Loznica na ~elu sa vrednim i sposobnim predsednikom Kluba Tomislavom Peri}em poklonili su De~jem odeqewu lozni~ke Op{te bolnice dva inhlatora, a Odeqewu hirurgije dva paketa kompresa. Vrednost poklona je oko 30.000 dinara, a sredstva su prikupqena u gore navedenoj humanitarnoj akciji.

Rot 24-31:Rot 24-31.qxd

14.5.2013

19:55

Page 6

ROTARI KLUBOVI VAQEVO I LOZNICA

DRAGAN BRAJER O ROTARI FONDACIJI

Ako se po jutru dan poznaje, pardon, ako se od ponedeqka nedeqa poznaje, onda }e se o Rotari Fondaciji u na{em Distriktu 2483 jo{ vi{e i ~e{}e pri~ati. Naime, u ponedeqak, 18. marta, na pragu ovogodi{wih prole}nih dana, Dragan Brajer, na{ distriktni

slikovito za~inio brojnim primerima iz na{e klupske rotarijanske prakse, pokrenula se diskusija prisutnih. Bilo je zanimqivo prisustvovati susretu prijateqa koji su razgovarali o izuzetno zanimqivoj i aktuelnoj temi, a u prijatnoj i svetloj sali firme ENEL, gde je druèwe potrajalo do u no} uz i}e i pi}e doma}ina. Druèwu je prisustvovao i Haxi Du{an Glu{ac, ~lan Rotari kluba Beograd i svojim NIKONOM zabeleìo ovaj susret Ă ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA

META: HIMALAJI CIQ: MONT EVEREST Predsednik Rotari Fondacije i ~lan Rotari kluba Beograd bio je gost prijateqa iz Rotari klubova Vaqevo i Loznica gde je do{ao na wihov poziv i imao izlagawe o budu}oj viziji i funkcionisawu Rotari Fondacije i na~inima kako koristiti raznolike mogu}nosti ovog zna~ajnog dela u Rotariju i kao prepozna(va)ti na~ine finansirawa i realizovawa novih ideja na{ih Klubova u okviru {est fokusa Global Grantova: 1. MIR I SPREÂVAWE SUKOBA 2. PREVENCIJA BOLESTI I LEÊWE 3. VODA I SANITARNA HIGIJENA 4. ZDRAVQE MAJKE I DETETA 5. OSNOVNO OBRAZOVAWE I PISMENOST 6. EKONOMSKI I DRU[TVENI RAZVOJ Posle sadràjnog izlagawa koje je Dragan Brajer

Dok budete razgledali i ~itali ovaj broj lista SRPSKI ROTAR, na{a draga i mlada prijateqica u Rotariju Olivera Stevanovi}, sekretar Rotari kluba Beograd Skadarlija u ovoj rotarijanskoj godini, iskusni

Rot 24-31:Rot 24-31.qxd

14.5.2013

19:55

Page 7

U prilogu su fotografije sa priprema za ovaj uspon snimqene na Ostrovici na Rudniku í Mont Everest (tib. Ûomolangma, nep. Sagarmäthä, lim. Chajamlungma, kin. Zhumulangma, eng. Mount Chomolungma), najvi{a je planina na Zemqi i najvi{a ta~ka na zemaqskoj kontinentalnoj kori, prema merewu visine topografskog vrha od 8,848 metara iznad povr{ine mora. Planina, koja je deo lanca Himalaja u Aziji, nalazi se na granici izme|u zone Sagarmatha u Nepalu, i autonomne regije Tibet u Kini. Mont Everest ima dva glavna puta uspona, jugoisto~ni greben iz Nepala, i severoisto~ni greben iz Tibeta, kao i mnoge druge mawe kori{}ene pravce. Izme|u dva glavna pravca, jugoisto~ni greben je tehni~ki jednostavniji i naj~e{}e kori{}en put. Tim putem koristili su se 19. maja te 1953. godine Edmund Hilari i Tenzing NorgaÚ, prvim prepoznatim putem uspona, od petnaest otkrivenih do 1996. godine. Ipak, jugozapadni greben kao glavni put ka vrhu, bio je odabran uglavnom iz politi~kih razloga a mawe stawem na terenu, jer je kineska granica 1950-ih, nakon kineskog zauzimawa Tibeta, bila zatvorena za zapadni svet. Ve}ina poku{aja uspona preduzima se u maju pre letwe sezone monsuna. Dolaskom sezone monsuna, promena u mlaznim strujama, tada usmeravanim severno, smawuje visoko u planini prose~nu brzinu vetrova. Dok se ponekad poku{aji uspona preduzimaju posle monsuna u septembru i oktobru kada je mlazna struja ponovo privremeno terana severno, dodatni sneg koji takvi vetrovi donose, i nestabilne vremenske prilike (rep monsuna) ~ine uspone izuzetno te{kim. Sedamdesetogodi{wi japanac Jui}iro Miura je 22. maja 2003. godine uspeo da se popne na Mont Everest i tako postao najstariji ~ovek koji se ikad popeo na najvi{u planinu sveta í

LUDI ZAKONI

sportista i alpinista, ve} je negde na Himalajima, u Nepalu, gde je imala veliki i hrabri ciq da se popne i osvoji vrh Mont Everest u ekspediciji Island Peak. Po{la je na put u ~etvrtak, 18. aprila i po planu, vra}a se sredinom maja, tako da }e op{irniji tekst i fotografije biti objavqeni u idu}em broju na{eg lista.

FRANCUSKA Nelegalno je qubiti se na francuskim prugama. Izme|u 08:00 i 20:00h 70% muzike na radiju mora biti „francuskog porekla”, odnosno u izvo|ewu francuskih umetnika. Nijedno prase u Francuskoj ne sme da se zove Napoleon i Francuska. Ukoliko na teritoriji op{tine u kojoj ìvite ne postoji grobqe, i-ili nemate rezervisano mesto na nekom drugom, zabraweno vam je da umrete. Ne}e vam naravno suditi, ali ste, ipak umrli „nelegalno” í SAD Ubijati medvede je dozvoqeno, ali ih ne smete buditi kako biste ih fotografisali (Aqaska). Ukoliko ste stanovnik Kalifornije, sunce vam je zakonom zagarantovano. Nije dozvoqeno prodavati ro|enu decu (Florida). Zabraweno je dràti magarca u kupatilu, odnosno kadi (Dòrdìja). Reci Arkanzas, najve}oj pritoci reke Misisipi, striktno je zabraweno da naraste vi{e od glavnog mosta u Litl Roku (Arkanzas). Bilbordi su strogo zabraweni (Havaji). Ukoliko èlite da svojoj partnerki poklonite bomboweru, ona mora biti teà od 250gr. (Ajdaho). Nelegalno je loviti ribu golim rukama (Kanzas). Ukoliko ukradete aligatora, preti vam kazna i do 10 godina zatvora (Luizijana). Nijednoj ven~anoj èni nije dozvoqeno da se o{i{a bez saglasnosti svog supruga (Mi~igen). Savr{eno je legalno prebiti suprugu na stepenicama sudnice, ali iskqu~ivo nedeqom (Ju`na Karolina) í TAJLAND Nikome, nikada, ni u kom slu~aju nije dozvoqeno da zgazi na nov~anicu ili kovanicu tajlandske nacionalne valute (THB - tajlandski baht) í [VAJCARSKA Nakon 22:00 nije dozvoqeno povu}i vodu u toaletu niti se tu{irati. Nedeqom je zabraweno da su{ite ve{, perete auto ili kosite travwak í

Rot 24-31:Rot 24-31.qxd

14.5.2013

19:55

Page 8

VETRU[KA U BEOGRADU

KORISNA, ALI IPAK KOLATERALNA @RTVA ovog prole}a neizmerno su me obradovale svojim Iosetila prodornim kliktanjem nad, jo{ usnulim, Beogradom i sam potrebu da im posvetim bar jedan novinski ~lanak, jer svaki njihov kliktaj zna~i manje svakojakih sitnih glodara u velikom gradu. Da, govorim o vetru{kama, veli~anstvenim urbanim grabljivicama, ali i kolateralnoj `rtvi trovanja mi{eva i pacova. Vetru{ke su najmanji sokolovi, naàlost ove ptice naj~e{}e stradaju zbog toga {to ~ovek ne poznaje njihovu ulogu u prirodi. Ime je dobila zbog savr{enog leta i lako}e kojom koristi vazdu{ne struje, ne samo {to ve{to jedri ve} moè da stane u mestu, kao da se zaka~i za neku ta~ku na nebu. Ako nema vetra odràva se u mestu brzim i kratkim mahanjem krila, zbog ~ega se u narodu zove tresiga}a. @ivi {irom Evrope, Azije i severne Afrike. To je jedna od najmanjih ptica grabljivica i najmanja vrsta sokola. Vetru{ka je vrhunski predator i ima zna~ajnu ulogu u prirodnoj selekciji svog plena. [iljata krila na krajevima i duga~ak rep oivi~en crnom {arom, razlikuju je od drugih sokolova. Ogla{ava se prodornim kliktanjem karakteristi~nim za sokolove. prirodi ìvi u {upljinama drve}a, na pa{njacima i liU vadama pro{aranim {umarcima, gnezdi se pored morske obale, u kanjonima, na planinskim vrhovima do 2500. metara nadmorske visine. e|utim, vetru{ka je jedna od retkih grabljivica koja je uspela da se prilagodi ìvotu s ljudima i po{to M im je ~ovek uni{tio mnoga prirodna stani{ta, njihovo kliktanje sve ~e{}e ~ujemo u gradovima. Gnezdi se na svim visokim zgradama, crkvama, dalekovodima i soliterima. Kao pravi sokolovi vetru{ke ne svijaju gnezda, ve} naseljavaju sve prirodne zaklone, rupe i duplje, preotimaju gnezda koja su sagradile vrane i svrake ili napu{tena gnezda drugih ptica, koja popravljaju i u njima polaù jaja. Odrasle ptice te{ke su 150 - 200 grama i duga~ke tridesetak, dok im je raspon krila 80 centimetara. @enke su ne{to krupnije od mu`jaka i razlikuju se u boji. Perje im je sivkasto ili braonkasto i na le|ima tamnije nego na grudnom delu. Sivo-plavo perje na glavi i repu imaju mu`jaci, dok su ènke uglavnom kestenjaste, ili boje cigle sa mrkim ta~kicama. Mlade ptice oba pola li~e na ènku, samo im je perje svetlije. Crna ta~ka ili pruga ispod o~iju ptice, umanjuje odsjaj sunca i omogu}ava da bolje vidi. Parovi dugo ostaju zajedno i naj~e{}e se sparuju za ceo ìvot, odnosno dok ih smrt ne rastavi, a samo retki mu`jaci lutaju od jedne do druge ènke. Sezona parenja po~inje polovinom aprila kada

se mu`jaci {epure u vazduhu pred ènkama. Neposredno pre parenja parovi mogu da se vide dok zajedno lete visoko, a zatim naglo poniru prema gnezdu. Od po~etka udvaranja, pa dok ne snese jaja, pa`ljivi mu`jak donosi svojoj partnerki na poklon hranu. @enka snese tri do sedam jaja na kojima leì mesec dana. Kad se mladi izlegu otac donosi hranu do gnezda prvih nekoliko dana, ali pti}e hrani samo majka, jer samo ona zna kako se to radi. Posle toga roditelji dele obaveze i na smenu odlaze u lov. Vetru{ke naj~e{}e love tako {to osmatraju iz vazduha s visine od 10 - 20 metara, a zatim se ustreme na plen koji zgrabe o{trim kandàma. Najve}i deo njihovog jelovnika ~ine voluharice, mi{evi, a ponekad love i sitnije ptice i pacove. Vodozemce, gmizavce, skakavce i bube hvataju hodaju}i i pa`ljivo osmatraju}i i oslu{kuju}i da bi uo~ile plen. Zbog toga na tlu love na terenima obraslim travom i niskim rastinjem. Kada ulove vi{e nego {to mogu da pojedu, vetru{ke skrivaju vi{ak hrane, ostavljaju}i je za dane kada ne budu imale sre}e u lovu. Mladunci prvi put napu{taju gnezdo mesec dana po{to se ispile, ali i dalje zavise od roditelja koji im donose hranu. Da bi mladunci usavr{ili tehniku letenja i nau~ili da love potrebno je mnogo ve`banja, a to ponekad traje do osam nedelja. Polno sazrevaju kad napune godinu dana, ali naj~e{}e sa~ekaju slede}e prole}e da bi se parile. Mlade i neiskusne ptice ~esto zavr{avaju kao plen krupnijih sokolova ili sova, a na njihov ìvotni vek uti~u i zaga|enja i uni{tavanje stani{ta. êsto nastradaju u lovu kad na njih naleti automobil. Zbog opasnosti koje ih vrebaju, dve tre}ine vetru{ki u prirodi ìvi kra}e od dve godine, dok najdugove~nije ptice mogu da doìve i petnaestak godina. nalizom nesvarenih delova hrane utvr|eno je da su A 80% njihovog plena glodari. Samo na zelenim povr{inama u Beogradu godi{nje pojedu vi{e tona mi{olikih glodara. Ukratko vetru{ka ima veoma va`nu ulogu u ~i{}enju gradskih i prigradskih sredina i uz njih je i na{ ìvot za{ti}eniji i lep{i. Vetru{ke se ~esto gnezde na terasama, prozorima, ventilacionim cevima, pa bi postavljanje ku}ica za ptice na terasama i u parkovima, olak{alo ìvot ovim korisnim gradskim pticama. Na sre}u vetru{ka se prilagodila suìvotu s ljudima i zato je naj~e{}a grabljivica u Srbiji. A Vi, dragi ~itaoci ,,Srpskog rotaraâ&#x20AC;&#x2122;â&#x20AC;&#x2122;, ne zamerite zbog lo{ijih fotografija, one su delo uzbu|enih amatera, koje je gospo|a tresiga}a, s plenom u kljunu, iznenadila na kom{ijskom prozoru Ă D. SAVI]

Rot 32-33:Rot 32-33.qxd

14.5.2013

19:59

Page 1

PUT U SREDI[TE ZEMQE

ZAGONETKA „ELTANIN” AKO SE NA DUBINI OD 4.115 METARA ZAISTA NALAZI BIQKA ILI KORAL, JA ZA WIH NISAM ^UO - KA@E BIOLOG DOKTOR HOPKINS SA UNIVERZITETA JU@NA KAROLINA U AMERICI o{ daleke 1964. godine, posada broda koji je bio na AnJje pogledala tarktiku u izvi|a~koj misiji, bila je iznena|ena kada na brodski sonar, koji je pokazivao objekat nalik anteni, hiqadama metara u dubinu, gde je `ivot bio nemogu}. Ovaj doga|aj bi verovatno ostao zaboravqen da se Amerikanac Vitli Striber nije zainteresovao za ceo slu~aj, a koga su ovakvi doga|aji i uveli u svet novinarstva. Brod koji je otkrio ovaj objekat pripadao je NIFA

(Nacionalna nau~na fondacija Amerike), koja je ovaj brod nazvala „Eltanin”, i poslala ga na polarnu izvi|a~ku misiju, da prou~i taj deo okeana kao i wegovo dno, mere}i temperaturu, salinitet i dubinu. „Eltanin” je uspe{no obavqao posao za koji je bio predvi|en, izme|u 1962. i 1979. godine.

Biqka, koral, ili...? Ta~no sedam godina nakon prvog ulaska u ledene vode Antarktika, 29. avgusta 1964. godine, na svom redovnom putu, sonar „Eltanina” je prona{ao objekat koji se nalazio na dubini od 4.115 metara. Ta dubina u kojoj bi pritisak zdrobio svaku podmornicu tog vremena i otkri}e nepoznatog predmeta u woj, za posadu je bila ravna podvigu ~ovekovog leta u svemir. Kako su ~lanovi posade ispri~ali, na radaru su ugledali predmet koji je prvobitno li~io na antenu koja se pod ulom od 90 stepeni uzdi`e sa okeanskog dna. Na samom vrhu, nazovimo je „Eltaninske” antene, nalazilo se petnaestak dodataka koji su bili polo`eni gotovo identi~no

32 2

pod uglom od 15 stepeni. Ovo otkri}e je zapravo jo{ neverovatnije, jer je mesto gde je „Eltanin” otkrio ovaj objekat, udaqeno gotovo 1600 kilometara zapadno od rta Horn, iza Ogwene Zemqe, u Ju`noj Americi, ina~e, jednog od najnepristupa~nijih mesta na Zemqi. Mogu}nost da je objekat zapravo neki od nau~nih instrumenata koji je jedan od ranijih istraìva~kih brodova tamo ostavio ili slu~ajno izgubio, postoji, ali to predstavqa samo naga|awe, uzev{i u obzir da objekat ~vrsto i nepomi~no stoji na okeanskom dnu {to zapravo odbacuje ovakvu pretpostavku. Kakva je verovatno}a da je zapravo „Eltaninska” antena deo drevne tehnologije koja poti~e sa na{e planete? Sa druge strane, neki nau~nici pretpostavqaju da je ona deo visoko razvijene tehnologije koju je nepoznata civilizacija tu postavila i koristi za testirawa! Kako kaè doktor morske biologije Tomas Hopkins, koji je diplomirao na Univerzitetu Ju`na Karolina u Americi, a koji je bio prisutan na brodu kada je radar sa „Eltanina” snimio antenu, uveren je da to {to su videli nije biqka. Kako doktor daqe obja{wava, na toj dubini svetlosti gotovo da nema, a ona je kao {to znamo, osnov za postojawe bilo koje biqne vrste! - „Ako je to zaista biqka ili koral, ja za wih nisam ~uo”- kaè doktor. Operater koji je upravqao sonarom i obavio snimawe, odveden je na ispitivawe da bi se utvrdilo koliko je snimak autenti~an, {to daje sumwu da se stvarno radi o ne~em od velikog zna~aja. Otkri}e je imalo veliku pa`wu u tada{woj javnosti, da bi samo nekoliko godina kasnije, ta~nije, 1968. godine, u popularnom ameri~kom istraìva~kom ~asopisu „Saga” bio objavqen ~lanak u kome se nalazila fotografija „Eltaninske” antene ~ime je potvr|eno da nedoumica i daqe postoji. Autor teksta daqe pi{e da antena koja se nalazi na okeanskom dnu, najnepristupa~nijem na svetu, izgleda kao kap vode usred pustiwe. -„Tehnologija na mestu gde ~ovek ne moè da kro~i i daqe ostaje nere{iva misterija!”

Vanzemaqska poseta ili...? Ako se dokaè da je antena ipak deo, nama strane i nepoznate vanzemaqske tehnologije, vaqalo bi utvrditi wenu svrhu, da bi se stvorio {iri spektar znawa koji bi omogu}io budu}im generacijama da uspostave kontakt sa nepoznatim civilizacijama, koje mo`da ve} postoje milionima godina. Na taj na~in bi se na{ao odgovor na pitawe, koliko je svemir zaista velik, kako smo nastali i da li smo jedina inteligentna bi}a? Kako kaè Novozelan|anin Brus Keti, po struci pilot, koji je imao bliski susret sa NLO-om, odgovor treba na}i u matemati~kom prora~unu koji je on ponudio javnosti. Prate}i primer francuskog stru~waka za natprirodne pojave Aime Mi{el, koji je tvrdio da odgovor treba traìti, kada se na mapi sveta linijama {ematski prikaù sva mesta gde su zabeleène pojave NLO. Brus Keti, je nastavio eksperiment svog francuskog kolege, po~ev{i od Novog Zelanda, zemqe u kojoj je ro|en. Kako daqe obja{wava Brus, spojio je sve ta~ke gde je poznato da su qudi ugledali NLO i dobio {emu gde su se odre|ene linije poklapale. Linije su sa neverovatnom ta~no{}u bile odvojene jedna od druge pod uglom od {est stepeni. Kako je daqe poku{ao da novootkrivenu {emu upotrebi na mapi sveta, iste 1964. godine kada je „Eltaninska” antena prona|ena, bio je uveren da je to mesto koje }e mu u daqem prou~avawu ove zagonetke pomo}i da je kona~no re{i.

Rot 32-33:Rot 32-33.qxd

14.5.2013

19:59

Page 2

Uzev{i globus, koji mu je na samom po~etku sluìo kao lutka na kojoj kroja~ isprobava ode}u, otkrio je {emu linija koja se moè upotrebiti na povr{ini tako velikoj kao {to je Zemqina. Na wegovo iznena|ewe, {ematski prikaz Novog Zelanda se identi~no poklopio sa {ematskim prikazom cele Zemaqske kugle, odnosno, onih mesta gde su prime}ene pojave NLO-a. Kako je uzeo u obzir Zemqinu gravitaciju, masu i ubrzawe, koji su svakako uticali na kretawe letelica, uspeo je da stvori novi, ali sada jedinstveni {ematski prikaz koji je umesto linija predstavqao gomilu kru`nica koje su se sekle u odre|enim ta~kama. Ve} poga|ate - jedna od ta~aka bila je mesto gde je prona|ena „Eltaninska” antena! Kako bi daqe nastavio sa prou~avawem, morao je da uskladi na~in merewa, jer na Zemqi postoje jedinstvene jedinice merewa za prostor, vreme, ubrzawe i gravitaciju. Kako Brus dodaje, matematika i upotreba koordinatne mreè, bili su od velikog zna~aja, da bi svoja prou~avawa priveo kraju. Prou~avawem „Eltaninske” antene, do{ao je do jednog zanimqivog zakqu~ka da je atomska bomba tako|e konstruisana uz pomo} istih matemati~kih alata, i sa usagla{avawem jedinica za prostor i vreme, kao i geografskog poloàja. Samim tim, bomba mora biti gra|ena na specifi~nim lokacijama na Zemqi kao i detonirana samo na onim geografskim poloàjima koji joj u potpunosti odgovaraju da bi aktivirawe bilo uspe{no. Mo`da }e se ovom zanimqivom teorijom baviti budu}e generacije, da bi bile u stawu da unapred otkriju, kada i gde }e bomba biti ba~ena, {to bi naravno smawilo broj poginulih. -„Ovo otkri}e o atomskoj energiji, najsavremenijoj tehnologiji na svetu, usko je povezano sa postojawem ,Eltaninske” antene, - dodaje pilot Brus.

Igra s brojevima Mnogi su nastavili s prou~avawem, dok su drugi poku{ali da, pridr`avaju}i se zakqu~aka od kojih je Brus postavio jedinstvenu teoriju, stvore ideje. Jedan Amerikanac, industrijalac Gari Val Tenuta, poku{ao je da uz pomo} brojeva objasni pojavu NLO, kao i „Eltaninsku” antenu. Po~ev{i tako, zamenio je slova engleskog alfabeta brojevima od 1 do 26, (A-1. B-2, Z - 27), da bi daqe sva slova koja su bila ozna~ena dvocifrenim brojevima sveo na zbir jedinice i desetice (Z - 26 = 2 + 6 = 8, Q - 17 =1+7 =8 itd.) Kako daqe obja{wava, ovakvo razgrani~ewe omogu}ava prevo|ewe kodova, koje su nam zemaqske ili vanzemaqske civilizacije ostavile u nasle|e. Kada je svoju numeri~ku teoriju upotrebio na re~i Eltaninska antena, dobio je broj 144! Zapravo, ovaj broj je pomenuo i Brus Keti koji je upotrebio ta~ke na mapi sveta gde su prime}ene pojave vanzemaqaca, kao po~etne ta~ke za daqa istra`ivawa, a ta~ka gde je na mapi sveta prona|ena „Eltaninska” antena predstavqala je ba{ broj 144! Dakle, u re~i Eltaninska antena + po~etna ta~ka, koriste}i sistem numeri~kog merewa, dobija se broj 315, kao i re~i komunicirati + komunikacioni aparat, daju identi~an broj 315! Ukoliko ima istine u Tenutovoj teoriji, potrebno je ispitati ko antenu koristi i u koje svrhe, ali naravno postoji mnogo {pekulacija u vezi istoimene teorije od strane onih koji ne veruju u postojawe takve antene, tvrde}i da je to koral koji svojim oblikom podse}a na antenu, a ne na aparat za komunicirawe bilo na Zemqi, ili sa nekom vanzemaqskom inteligencijom.

„Eltaninska” antena je koral iz porodice sun|era... Ovo neverovatno otkri}e, koje je u nedoumici ostavio nau~nike iz celog sveta, postalo je interesantno i za bi-

ologe, koji su poku{ali da daju odgovore na mnoga pitawa koja su proiza{la iz ovog neverovatnog otkri}a. Prijateqi po struci, Brus Hezen i ârls Holester, zajedno rade}i za novinsku agenciju Oksfordskog univerziteta u SAD, 1971. godine objavili su ~lanak o „Eltaninskoj” anteni kojim su poku{ali da sa nau~ne strane daju odgovor o poreklu onoga {to je davne 1964. godine prona|eno hiqadama metara u dubini polarnog Antarkti~kog okeana. Biqne grupacije, sun|eri, ìve iskqu~ivo u vodama i to u priobaqu, ali kako su objasnili Hezen i Holester, neki primerci su prona|eni i u ve}im dubinama i to na mestima mnogo nepristupa~nijim za wihov razvitak, zahvaquju}i evoluciji koja je trajala milionima godina i omogu}ila ovim organizmima da se naviknu na druga~ije uslove. Najpoznatiji predstavnik sun|era koji je evoluirao i sada umesto u pli}im, ìvi u dubokim okeanskim oblastima, Cladorhiza, ima izduèno dugo stablo koje se na samom vrhu grana, a pri~vr{}eno je za dno po uglom od skoro 90 stepeni. Kako je ovaj primerak ve} prona|en u nekoliko delova sveta, za sada se zna da postoje i podvrste iz iste porodice, a glavna razlika je da im se krajevi koji se granaju ponekad i uvijaju na gore ili dole. A kako se vidi na fotografiji, na krajevima razgranatog dela sun|era mogu se zapaziti okrugli zavr{eci, koji se vide prili~no dobro, {to govori da su izuzetno svetlih boja. Kako su kolege sa Oksfordskog univerziteta zakqu~ili, „Eltaninska” antena je sun|er, mo`da ne identi~an onima koje koristimo u svakodnevnom ìvotu, ali svakako je biqka, ìvo bi}e koje su biolozi imali prilike da ispitaju u nekoliko navrata i uvrste ga u porodicu sun|era, {to je u suprotnosti sa teorijom da ovaj sun|er u stvari predstavqa neki vid komunikacionog aparata. Kako autori daqe dodaju, mesto gde je sun|er prona|en, ne predstavqa poseban lokalitet, niti je povezan sa mestom sletawa vanzemaqskih letilica, kao {to su mnogi tvrdili, koriste}i razne tehnike u nameri da dokaù istinitost svojih tvrdwi. Da bi potvrdili svoje tvrdwe dali su potpuniji opis sun|era koji je prona|en 1964. godine: Red: Porifera Klasa: Demospongia Red: Poecilosclerida Porodica: Cladorhizidae Pol: Cladorhiza Vrsta: Concrescens Do dana{weg dana nije do{lo do zvani~nog priznawa da li je neverovatno otkri}e koje je uzbudilo ceo svet i zainteresovalo veliki broj qudi i navelo ih na razmi{qawe, u stvari predstavnik sun|era ili mo`da neke druge biqne vrste, ili je ipak aparat ~iju namenu jo{ nismo uspeli da re{imo. Verovatno }e budu}e generacije uspeti da re{e zagonetku i daju kompletno obja{wewe za obe grupe qudi, i one koji veruju da je „Eltaninska” antena biqka i za one koji misle da se ipak radi o aparatu vanzemaqskog porekla. A do tada, ostaje samo da se pitamo: a za koju grupu qudi smo se ipak opredelili? í Priredio Milan Glu{ac

Rot 34-35:Rot 34-35.qxd

14.5.2013

20:02

Page 1

SE]AWE

BAKA RAKILA ivela je u mojoj parohiji u selu Svra~kovicama baka @ Rakila Simonovi}. Ro|ena daleke 1898. godine u selu Mr~ajevcima. Ratne 1916. godine kada u porobqenoj zemqi ni ptice nisu pevale, sklapa brak i dolazi u dom svoga izabranika i ìvotnog saputnika Radenka Simonovi}a u selo Svra~kovce podno Rudnika. Done}e na svet petoro dece (dva sina i tri k}eri) i odgaji}e ih u nadnici i napolici na preslicu i desnicu ruku. Pri~ali su mi parohijani, kada posle napornog rada uve~e po|e od doma}inove ku}e svome domu uvek je svoju nepojedenu ve~eru nosila svojim malim i gladnim pti}ima. Na doma}inovo navaqivawe da sedne za trpezu baka Rakila bi snebivaju}i se rekla: „Neka, neka, pone}u ku}i pa }u tamo prezalogajiti”. A kod ku}e, znali su svi, ni zalogaja nije uzimala. 11. april 1984. godine Po{ao sam kod bake Rakile da osvetim uskr{wu vodicu. U dvori{tu stara naherena polubrvnara a do we jo{ jedna mawa ku}ica od naboja sa jednim odeqewem. Malo daqe staja za ovce. Pred vratima brvnare stoji petao. Za nogu mu privezan kanap, a za kanap pove}a motka. „Ne mogu mu ni{ta dijete, pa sam ga eto svezala. Malo, malo pa ode u zijan. Da li }u do~ekati Vaskrs, da se deca iskupe pa da mu pirnem u ~orbu”, àli mi se baka. U ku}i staro ogwi{te. Iznad wega oka~ene verige. O verigama visi kotao. U uglu kvo~ka sa osam pili}a. Mali kao grudvice snega. Tek se ispilili. Korak do wih ma~ka sa troje qupkih ma~i}a. Tek {to su progledali. Ne smetaju jedni drugima. ûdno neko prijateqstvo. U ku}i ìvi sama baka Rakila. Wenim pti}ima izrasla krila i odlepr{ala u bijeli svet. I skupe se o blagim danima. Ti retki trenuci kada ih vidi na okupu i kada ih pogledom moè milovati za majku Rakilu su najve}i praznik. 6. april 1985. godine Evo me ponovo u domu bake Rakile. Vaskrs je blizu. Osvetio sam vodicu u Simovi}a {oru. Ostale su mi samo dve ku}e: bakina i tetka Du{ankina. Wihove ku}e su na kraj sela. Pred ku}om nema petla. Pretwe bakine se obistinile. U susret mi dolazi starica. Ide polako po{tapaju}i se. - „Pomozi Bog, bako!” - „Bog ti pomogo, dijete”, otpozdravi baka, zavu~e ruke u xep od keceqe i pruì mi kutiju sa palidrvcima.

POUKA MEKSI^KIH RIBARA uksuzna jahta usidrila se u jednom malom meksi~kom ribarskom selu. LVlasnik jahte je bio odu{evqen kvalitetom ribe i zapitao ribare koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu. „Ne treba nam dugo” - odgovori{e ribari. „A za{to ne ostanete du`e na moru i ulovite jo{ vi{e?” Odgovori{e mu da je ono {to ulove sasvim dovoqno za wih i wihove porodice. „Pa {ta radite s tolikim slobodnim vremenom?” „Spavamo, malo lovimo ribu, igramo se sa svojom decom a popodnevnu siestu provodimo sa svojim `enama. Uve~e izlazimo u selo, sastajemo se s prija-

34 2

- „UZMI, POPO, LAWSKE SI GODINE ZABORAVIO KAD SI SVE]U PALIO. UZMI DA DU[U NE OGRE[IM”. Pru`ih ruku koja zadrhta, a usta mi zaneme{e. Nemadoh snage ni da se zahvalim. U|oh u ku}u. Na stolu sve pripremqeno. Navukoh epitrahiq, stavih tamjan na `ar u kadionicu a {ibicom koju malo~as dobih od bake upalih sve}u. Iza mene baka Rakila {apu}e molitvu. Zavr{ih molitvu, pozdravih se sa bakom, i po|oh tetka Du{ankinoj ku}i. Pozdravih se sa uku}anima i sedoh. Moje neuobi~ajeno }utawe prekide tetka Du{anka re~ima: „Ne{to si mi karli, popo. Kako si sa zdravqem, kako tvoji na domu?” - „Dobro smo tetka Du{anka, hvala Bogu”, rekoh i ispri~ah {ta mi se kod bake dogodilo. - „E moj popo, moje dijete, da zna{ samo koliko je puta ona pozajmqivala zrno {ibice od nas da bi vatru potpalila. Veruj da ni zrno iz te {ibice nije uzela. Taka je ona”. Zavr{ih molitvu i po|oh polako ku}i. Bakine re~i: „Uzmi, popo, da ne ogre{im du{u”, nikako iz glave da iza|u. Hvala ti Gospode, {to si nam darovao bake Rakile. Dok wih bude bilo i sunce }e grejati, pro{aputah i za|oh u Lazi}a potok. 20. maj 1985. godine Po|oh da ispratim baku Rakilu do wene ve~ne ku}e. Zapo~eh opelo, a sa obli`we rascvetale xenerike oglasi se pti~iji cvrkut. Pevale su sve dok je opelo trajalo. Nikada mi re~i pesme: „Sa svetima upokoj, Hriste, du{u slu{kiwe Tvoje...” nisu tako zvu~ale kao tog prole}nog dana nad odrom bake Rakile. Verujte mi í Jovi{a M. Ze~evi}, sve{tenik

teqima, popijemo poneko pi}e i otpevamo nekoliko pesama. Na{ je ìvot ispuwen!” Gospodin turista im predloì: „Diplomirao sam ekonomiju na Harvardu i mogu vam pomo}i: lovite ribu duè svakoga dana, prodajte je i tim novcem kupite ve}i brod.” „I {ta onda?” „Uz ve}i brod ulovi}ete jo{ vi{e ribe, i tim novcem moète kupiti jo{ jedan brod, pa jo{ jedan, ~itavu flotu. Umesto da prodajete ribu posredniku, moète pregovarati direktno s velikim proizvo|a~ima; moète i vi sami postati jedan od wih. Zatim se moète preseliti iz ovog sela u Meksko Siti, Los An|eles ili ~ak Wujork! Iz tih gradova moète voditi svoj veliki novi posao!”

„Koliko bi nam vremena trebalo za to?” „Dvadeset do dvadeset pet godina”. „I onda?” „Onda? E, prijateqi, sada postaje zanimqivo. Kad vam se posao dobro razgrana, moète po~eti s prodajom i kupovinom deonica i zaraditi milione!” „Milione? Stvarno? A onda?” „Onda moète oti}i u penziju, ìveti u malom selu na obali, spavati dugo, i}i na pecawe, igrati se s unucima, provoditi popodneva sa ènom, a ve~eri s prijateqima uz pi}e i pesmu.” „Svaka ~ast, gospodine, ali upravo to radimo sada. Za{to bi uzalud potro{ili dvadeset pet godina?” - upita{e Meksikanci í

Rot 34-35:Rot 34-35.qxd

14.5.2013

20:06

Page 2

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

RĂ&#x2122;LA I SHARE KROZ LAVIRINT DO MORA

Koju sumu je Rotari fondacija obezbedila u humanitarne i obrazovne svrhe od svog osnivawa?

A) 3 milijarde dolara B) 1,1 milijarda dolara V) 550 miliona dolara

2 3

Rugao se lonac loncu, a oba su...? A) {upqa B) crna V) izlupana [ta je RĂ&#x2122;LA?

8 9

Gde se nalazi lavirint u qudskom telu? A) u mozgu B) u plu}ima V) u u{ima

[ta je SHARE sistem?

Kako se zove vitez crta~a Harolda Rudolfa Fostera (1892-1982)? A) princ Valijant B) vitez Koja V) Artur

4 5

Kowska smrt je: A) obad B) leptir V) vilin kowic

Koji je pribli`an broj osnovanih Rotari klubova u svetu:

Ako zmijoliki put stvara serpentine, {ta stvara zmijolika reka? A) meandre B) sprudove V) re~ne tokove

A) 14.000 B) 31.000 V) 45.000

Koliko zemaqa ima izlaz na Jadransko more? A) 3 B) 4 V) 6

RE[EWA NA STRANI 36

Rot 36-37:Rot 36-37.qxd

14.5.2013

20:10

Page 1

[ETA(J)MO SRBIJOM

UMESTO VAS [ETA(LA) DUDA SAVI]

PIROTSKI GRADI] a izlazu iz Pirota putnika pozdrave ili pri dolasku N poèle dobrodo{licu impozantne, tajanstvene ru{evine Pirotskog gradi}a i reka Bistrica koja te~e ispod wegovih zidina. Dok istorija poznaje one koji su ga ru{ili, graditeqi su ostali nepoznati, pa tako nema pouzdanih podataka o tome kada je, ovo utvr|ewe ili „Kale” jedan od simbola Pirota, izgra|eno. O wemu se malo zna. Verovatno je podignut na ru{evinama nekada{weg rimskog utvr|ewa i izgleda da je samo u periodu pred Kosovsku bitku imao pravi karakter tvr|ave na granici srpske dràve. Tada poru{en, on nikada kasnije nije imao neki ve}i zna~aj. Prelazio je iz ruke u ruku raznih osvaja~a koji su ga ru{ili, dogra|ivali i prepravqali. Gradi} je nepravilnog, petougaonog oblika, ogra|en debelim kamenim zidom, koji je opasan vodenim kanalom. Na ulazu, preko kanala bio je pokretni most na lancima koji je kasnije zamewen kamenim mosti}em. Ranije je bilo pet kula, dve na ulazu i tri unutar utvr|ewa. îtav grad gra|en je od ~vrstog kamenog materijala. Pirotski Gradi} se razlikovao od ostalih prostih tvr|avica u okolini Pirota po tome {to je on bio citadela, utvr|ewe sa vi{e mawih tvr|avica koje su ~inile celinu.

anas ostatke ove tvr|ave nazivaju Mom~ilov grad, D jer je prema lokalnoj legendi u woj bilo sedi{te tog hrabrog srpskog viteza, koji se iz we borio i ovde poginuo. Sude}i me|utim po nekim zapisima Mom~ilo je bio hajdu~ki stare{ina poreklom iz Pirota ili wegove okoline. On je kasnije sluìo kao najamnik u vizantijskoj ili srpskoj vojsci. Mo`da je ovakvom imenu doprinela sli~nost imena grada Peritorija, pod kojim je Mom~ilo poginuo. Ali ovo nije jedina legenda kada je re~ o gradi}u. S kolena na koleno u ovom kraju prenosi se i predawe da je u tvr|avi ìveo i ~uveni kosovski junak, Milo{ Obili}. Gotovo da nije bilo putopisca, koji u vreme robovawa pod Turcima, ne pomiwe ovu tvr|avu. U nekim opisima Pirot nije ogra|ena varo{, ali „ima gradi} na ~elnom kraju, opasan s jedne strane rekom, a s druge velikom barom” Turci su tvr|avu koristili kao barutni magacin, koji su zapalili povla~e}i se iz grada. Drugi put je tvr|ava o{te}ena u vreme Srpsko-bugarskog rata 1885. godine. Pirotski gradi} je danas pod za{titom dràve, a pod wegovim zidinama je jedan od najlep{ih parkova u gradu í

RE[EWE KVIZA: 1. B 2. B 3. RÙLA je skra}enica za RotarÚ Ùouth Leadership AÞards (Rotari priznawe mladim liderima), jedan od RI programa kojim se intenzivno obu~avaju mladi lideri. U~esnicima je obuka potpuno pla}ena i odvija se putem seminara, kampa ili radionice. 4. V 5. B 6. V. [est: Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija i Italija. 7. V

36 2

8. SHARE sistem osnovan 1994 -1995. godine je mehanizam na osnovu koga se vr{i deoba sredstava koja Fondacija daje svake godine za odre|ene programe, po distriktima. Svi doprinosi se investiraju u poslove na tri godine, nakon ~ega se vra}aju za osnovnu primenu. [ezdeset odsto sredstava je namewen za District Designated Fund (DDF), 40% je na raspolagawu svim distriktima preko Ýorld Fund (Svetskog fonda). Zarada koja se ostvari tokom trogodi{weg ulagawa pokriva administrativne tro{kove Rotari fondacije. 10. A

9. A

Rot 36-37:Rot 36-37.qxd

14.5.2013

20:10

Page 2

ZAMISLITE Vi ste na nekoj nagradnoj igri dobili slede}u nagradu: svakog jutra vam va{a banka stavqa 86.400 evra na devizni ra~un. Ali ova igra ima i svoja pravila kao {to svaka igra ima odre|ena pravila, {to nam sigurno nije nepoznato. Prvo pravilo je: Sve {to u toku dana ne uspemo da potro{imo, oduzima nam se. Taj novac ne moèmo da prebacimo na neki drugi ra~un. Moèmo samo da ga potro{imo. Ali, svakog jutra, kad se probudimo, banka nam opet na na{ ra~un upla}uje novih 86.400 evra za teku}i dan. Drugo pravilo je: Banka moè igru bez upozorewa da prekine, svakog ~asa moè da kaè: Kraj je! Igra je zavr{ena! Ona moè ra~un da zatvori i da nam ne odobri novi ra~un.

[ta bismo uradili? Mi bi sve kupili {to poèlimo? Ne samo za sebe, ve} i za sve one qude koje volimo? Ta~no? Mo`da i za qude koje poznajemo, jer sav novac ne moèmo sami da potro{imo? Ta~no? Poku{ali bi da svaki evro i cent potro{imo, da ga pa`qivo iskoristimo? Ta~no? U su{tini, ova igra je stvarnost! Svako od nas ima tu magi~nu banku. Samo je ne vidimo. Ta magi~na banka je VREME! Svakog jutra, kad se probudimo dobijemo 86.400 sekundi ìvota poklowenih za taj dan! I kad uve~e zaspimo, nama se preostalo vreme bri{e. Zato pa`qivo tro{imo na{ih 86.400 sekundi, jer su vrednije od iste brojke u evrima! í

ALBER KAMI (1913 + 1960) francuski pisac, filozof, nobelovac • U svetu bez iluzija ~ovek je stranac. • Op{te se dobro sastoji od sre}e pojedinaca. • Nikada ne}ete biti sre}ni ako nastavite traìti smisao sre}e. Nikada ne}ete ìveti ako nastavite traìti smisao ìvota. • Dobra volja ako nije prosve}ena, moè u~initi isto toliko zla, koliko i samo zlo. • Niko to ne prime}uje, ali mnogi ljudi tro{e ogromnu koli~inu energije samo da bi bili normalni.

VA[I MALI OGLASI U VA[EM SRPSKOM ROTARU PROLE]NI FORMAT LETWA CENA prodajete kupujete poklawate mewate ~estitate radujete javqate 1/16 oglasnog formata za samo 30 evra!

• Potreba da se uvek bude u pravu je siguran znak glupog ~oveka. • Kada na odre|en na~in odajete utisak uspe{nog ~oveka, to mo`e razljutiti ~ak i magarca. • Postoje razlozi zbog kojih vredi umreti, ali nijedan zbog kojeg vredi ubiti.

1/16

• @ivi do ta~ke suza. • Uvek idi predaleko, jer to je mesto gde po~iva istina. • Nemoj hodati iza mene; mo`da te ne}u znati voditi. Nemoj hodati ispred mene; mo`da te ne}u znati slediti. Prosto hodaj pored mene i budi mi prijatelj.

30 evra

• Pa ho}e li ve} neko jednom zamisliti Sizifa sre}nim!

MESTO ZA VA[ MALI OGLAS

K_3:K_3.qxd

14.5.2013

19:16

Page 1

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

NA[A PRI^A VA[E ^ITANJE

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11)

ISSN 2217-723æ

BROJ 27 i 28 MAJ / JUN 2013. GODINA III (Læææ) Distrikt 2483 guverner 2012–2013 Nikola P. Obradovi} Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Izdr`ava se od oglasa i donacija. Podr`ite ga.

Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: ^edomir Petriwac E. po{ta: rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs Mi smo uredili prole}ni i letwi broj SRPSKOG ROTARA:

Nikola P. Obradovi} Mirjana Milivojevi} Haxi Du{an M. Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} Tira`....................................................................1000 Rukopisi {tampani..........}irilicom i latinicom Pismo.................................................................tajms Hartija.............................taba~ni blok 110 grama Korice.................................. kunstdruk 160 grama [tampa............................ grafi~ki ateqe „KUM” 11222 Beograd, Olge Joji} 4 B Oglasi se dostavqaju u Photoshopu, 300 piksela po in~u, na e-mail ili CD. PUN FORMAT OGLASA JE: 1/1 26,5 h 20 cm - K2, K3, K4 .................. 300 evra 1/1 unutra{wa strana.............................. 250 evra 1/2 20 h 13 cm – horizontalno............... 150 evra 1/4 20 h 6,2 cm – horizontalno ..............100 evra 1/8 9,7 h 6,3 cm – horizontalno ...............70 evra 1/2 26,5 h 9,7 cm – vertikalno 1/4 13 h 9,7 cm – vertikalno 1/8 13 h 4,5 cm – vertikalno Za oglase uplatiti u dinarima po sredwem kursu NBS na dan uplate. PIB 103557058 Ra~un 255-0037390101000-41 otvoren kod Privredne banke Beograd a.d. NE ODGOVARAMO ZA SADR@INU OGLASA.

2 38

SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

umrak obojen obmanama i la`nim nadama utapa se u posledwi svetloS sni trag umiru}eg dana. Polutama u kojoj si sam sebi besmislen i nema{ nikakvu ideju o vremenu koje dolazi. Neobi~nom igrom kosmi~kih niti integrisan si u tu`ni, trivijalni pejza`. Pluta{ u mutnoj ustajaloj vodi, sa zabludom stole}a, da si jo{ uvek qudsko bi}e. Gledam kroz mali prozor sobe na ulicu. Pusto. Vla`no, depresivno. U ovo doba dana, ovom ulicom niko ne prolazi. -„Kao da smo sami na svetu! Zar ne prijatequ? Ima{ li utisak da je ceo grad na{! Samo ti i ja. Eh! Mogli bismo da proslavimo u to ime! Ceo grad pripada nama! Sjajno! Sta kaè{ da se napijemo? Mi pijanci? Sme{no! Ali ti me uop{te ne slu{a{?!” Dobrica je }utao. Dremao? Sawao? U tami koja je osvajala, nisam mogao da vidim wegovo lice. - „Zna{ Dobrice, nastavio sam, vreme nas je pretvorilo u iluzioniste, ònglere, ekvilibriste i prodavce magle! Cirkus! Mi smo putuju}i circus do Lilita i nazad! Komedija{i, lakrdija{i, imitatori, falsifikatori, licemeri, funkcioneri, la`waci, hologrami i pajaci! Da, da, Arlekini, Brigeli, Kolumbine…..La comedia del Arte!” Dobrica je i daqe }utao, tama je bojila prostor mistikom. -„Sjajno si dru{tvo ve~eras prijatequ. ]uti{ i slu{a{ kao u ispovedaonici. Posle mi da{ oprost i sve je opet lako, bezbri`no, radosno! Ti si Dobrice pravi prijateq, strpqiv si za moje besmislice! Od srca ti hvala {to komad ispraznog ìvota deli{ sa mnom. Hm……..}uti{? A ponekad ne mogu da do|em do re~i od tebe!” Svetlost zalutalog automobila sa ulice, osvetli za trenutak Dobricu. Leào je na krevetu nepomi~no. Utopio se u {areni prekriva~ poput arabeske, tih i pospan. Jedino je svaka moja izgovorena misao svojom vibracijom remetila ve~erwu ti{inu u sobi. Filozofirawe u klaustofobi~nom prostoru ku}erka u ulici Bore Stankovi}a br. 14. To ti je prijatequ moj takva besmislica. Obi~nost svakodnevnice ti kuca na

ZORICA DORA KLJAJI]

POREKLO VRLINE vrata a ja bih da se vinem u duhovne sfere, da dotaknem ve~nost! Hmmmm! Kako bih najkra}e stigao tamo? Dragi moj Dobrice, pisati poeziju! Pisati poeziju, to ti je prijatequ moj poku{aj trajawa u kosmi~koj orbiti! To ti je kao kaleidoskop! Zna{ to je ona ~udesna de~ija spravica? Svaki put kad je okrene{ {ara je druga~ija! Izgleda jednostavno a unutra ~udesno. Pomerawe percepcije u haosu i ludilu potire prethodnu misao i tako to u nedogled do apsurda. Okrene{, prevrne{, stvori se mala misti~na slika i onda dolazi{ ti! Pesnik! Mislilac! Duhovwak! A ustvari sve ti je to prijatequ moj ~ista inercija pore|ana u male slikovite sekvence, da ih qudi lak{e progutaju a ti od toga preìvi{! Ustanem da protegnem noge. Hodam po sobi, stanu, ku}i, redakciji, Kosmosu, Galaksiji!. Tako sam neobi~no miran s obzirom na ~iwenicu da u dèpu nemam ni dinara. Dobrica se za trenutak pomerio. ûlo se lagano {u{tawe prekriva~a a onda je ponovo zavladala ti{ina. -„Veruj mi Dobrice, u tami je lak{e biti iskren! Niko ti ne vidi o~i! Niko ne moè sa sigurno{}u da potvrdi da si to ba{ ti! A ~ovek mora nekad da ispadne iz sopstvene zablude o sebi! Zar ne, prijatequ?” Ti{ina. -„[ta ti je ve~eras? Umoran si? Naradio si se ~ove~e! Da li me slu{a{? Dobro, dobro, dobro ostavi}u te na miru!” Vaqevska pusta ulica na kraju zime. Miris prole}a se ne ose}a. Ni~ega osim truleì i duhovne isuficijencije. Pomi{qam na no}i kad me je pesni~ka muza pohodila. Odevena zvezdama i ruòm vetrova, na jedrewaku, iz davno pro{log vremena, leluja u magli mojih misli kao sablast. Na pramcu sablasnog jedrewaka je i AHAJSKI RATNIK. Mitski sin. Ukleta lutalica, divqe i razjareno svojim karmi~kim ma~em osvete se~e vremenske distance. Ukleti brod bez pojma o vremenu, urawa i izrawa u kroz ezoteri~ne rupe mojih prase}awa. Truli drveni bokovi broda plutaju po tajanstvenom okeanu Alfa Omeg Alfa kosmi~kog principa. A`daje i nemani nasukane na hridi mojih tragawa, bude se i urlaju u mojoj glavi!

Naslovna strana Du{an Jovanovi}, RC Rimini, Italija