Srpski rotar br 29 i 30

Rot 01:Rot 01.qxd

4.7.2013

18:46

Page 1

OSNIVA^ ROTARI KLUB BEOGRAD D-2483

SRPSKI

SRPSKI

JUL /AVGUST 2013. • GODINA III (Læææ) BROJ 29 i 30 Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs

ISSN 2217-723æ

ZLATIBORE, [IRI SVOJE GRANE...

2013–2014.

PROMENIMO @IVOT!

^EDOMIR PETRIWAC

VELIMIR STEFANOVI]

ROD BARTON

predsednik Rotari kluba Beograd

guverner D-2483 Srbija i Crna Gora

predsednik RotarÚ International

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

4.7.2013

18:47

Page 1

PORUKA PREDSEDNIKA RI

U ^IJIM SU RUKAMA

JUN 2013.

Ko{arka{ka lopta u mojim rukama vredi oko 19 dolara.

Ko{arka{ka lopta u rukama Majkla Xordana (Michaela Jordana) vredi oko 33 miliona dolara.

Zavisi u ~ijim se rukama nalazi.

Bejzbol lopta u mojim rukama vredi oko 6 dolara.

Bejzbol lopta u rukama Marka Mek Gvira (Mark David McGÞire) vredi oko 19 miliona dolara.

Zavisi u ~ijim rukama se nalazi.

Teniski reket u mojim rukama je beskoristan.

Teniski reket u rukama Novaka \okovi}a je {ampionski.

Zavisi u ~ijim rukama se nalazi. [tap u mojim rukama }e oterati divqe `ivotiwe. [tap u Mojsijevim rukama }e otvoriti put kroz more.

Zavisi u ~ijim rukama se nalazi.

Pra}ka u mojim rukama je de~ija igra~ka.

Pra}ka u Davidovim rukama je mo}no oru`je.

Zavisi u ~ijim je rukama.

Dve ribe i pet hlebova u mojim rukama jesu nekoliko sendvi~a sa ribom.

Dve ribe i pet hlebova u rukama Isusa Hristosa }e nahraniti puno gladnih.

Zavisi u ~ijim su rukama.

Ekseri u mojim rukama mogu napraviti ku}icu za ptice.

Ekseri u rukama Gospoda Isusa Hristosa donose spasewe za svet.

Zavisi u ~ijim su rukama.

DRAGI PRIJATELJI ROTARIJANCI, Rotari konvencija je mo}na stvar, a u~estvovati po prvi put na njoj je iskustvo koje se nikada ne zaboravlja. Za mene je prva bila 1980. godine u ^ikagu. Te godine sam bio predsednik RC Jašio (Ùashio). Mislio sam da }emo saznati više o rotarijanstvu, pa sam tra`io da mi se pridru`i još devetoro ~lanova kluba na ovom putu. Nismo znali šta mo`emo o~ekivati od Rotari konvencije. Ono što smo saznali, daleko je prevazišlo naša o~ekivanja. Ta konvencija mi je pokazala šta je Rotari i promenila moj `ivot zauvek. Ona je pokazala našem klubu ~emu treba da te`i. Na konvenciju sam došao kao ~lan jednog Rotari kluba. Napustio sam je kao rotarijanac. Ose}aj koji mi je preplavio srce u ^ikagu prisutan je i danas.

Kao predsedniku RI, veliko mi je zadovoljstvo što }u u~estvovati na konvenciji u Portugaliji. Veza izmeðu Portugalije i Japana datira još od 1542. godine. Te godine se jedan portugalski brod usidrio na jedno ostrvo na jugu Japana. Portugalski mornari nisu planirali da stignu do Japana. Jaki vetrovi su skrenuli njihov brod sa `eljenog kursa.

Ali to je bila sre}na slu~ajnost, te po~etak miroljubive i korisne saradnje.

Japan i Portugal su 1993. godine proslavili 450. godina dobre saradnje. Portugalija je bila prva evropska zemlja koju su Japanci posetili sredinom 16. veka. Dugogodišnje prisustvo Portugalaca u Japanu ostavilo je trajan trag u mojoj zemlji.

Portugalci su otkrili Japan slu~ajno, ali Portugalija nije slu~ajno izabrana za odr`avanje ovogodišnje konvencije. Lisabon je Luka mira. Mir je tema ove konvencije, kao što su i odnosi Japana i Portugalije u proteklih 500 godina.

Kao rotarijanci, mi se zala`emo za mir na mnogo na~ina. To ~inimo kroz naše humanitarno slu`enje.

To ~inimo kroz naše uverenje u Slu`enje iznad svega. Gradimo mir jednostavno time - što smo to što jesmo. Svake godine, tokom konvencije, tokom tih nekoliko dana vidimo svet kakav bi trebalo da bude. Sre}emo ljude svih boja i kultura. Radimo na izgradnji boljeg sveta.

Nadam se da }ete mi se pridru`iti, da i ove godine zajedno proslavimo Mir kroz slu`enje.

Sakud`i Tanaka Predsednik R I

2

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

4.7.2013

18:47

Page 2

NOVI GUVERNERI D-2483

2013 - 2014 Velimir Ki}a Stefanovi}

2014 - 2015 Vigor Maji}

2015 - 2016 prof. Dejan ^ikara

3

Rot 04-05:Rot 04-05.qxd

4.7.2013

18:50

Page 1

ZAHVALNICA ROTARI FONDACIJE VELIKODU[NO[]U NA[EG DRAGANA BRAJERA, KLUB JE DOBIO SLEDE]U ZAHVALNICU: 15.04.2013.

Dear Rotarian, On behalf of The RotarÚ Foundation Þe Þould like to eØtend our sincere thanks for Úour generous contribution eÜuivalent of 2.000.00 US dollars. Ùour gift to the Polio Plus campaign is helping to fund manÚ ÞorthÚ projects in the polio endemic countries. As Þe coming closer in achieving the global eridication of polio, Úou can be proud of RotarÚ's role in this uniÜue challenge.

It is verÚ gratifÚing to see so manÚ children protected against this crippling disease, through the support and dedication of Rotarians.

GenerositÚ such is this facilitates Þorld peace and understanding. Ýe Þish to eØpress our appreciation to Úou for helping to make The RotarÚ Foundation Þhat it is todaÚ í Espen Malnberg, Services Manager RotarÚ Foundation Europe/Africa Office

*** 15.04.2013.

Dragi Rotarijanci, u ime Rotari fondacije `elimo da izrazimo na{u najiskreniju zahvalnost na va{em velikodu{nom doprinosu u iznosu od 2.000 USD. Va{ poklon Polio Plus kampanji poma`e da finansiramo mnoge zna~ajne projekte u zemljama gde je polio endemska bolest. Kako se pribli`avamo ostvarenju potpunog iskorenjivanja de~je paralize, mo`ete se ponositi ulogom koju rotarijanci imaju u ovom jedinstvenom izazovu.

Veoma je ohrabruju}e videti toliko dece za{ti}ene od ove bolesti koja stvara invalide, kroz podr{ku i posve}enost rotarijanaca. Velikodu{nost kao {to je ova, poma`e {irenju razumevanja i mira u svetu. @elimo da vam izrazimo na{u zahvalnost {to poma`ete da Rotari fondacija bude onakva kakva jeste danas í Espen Malnberg, Services Manager RotarÚ Foundation Europe/Africa Office

VA@NIJE PROMENE U RI PRAVILIMA Council of Legislation 2013 (Ve}e koje razmatra i donosi odluke o promenama pravila rada RI) je usvojilo nova pravila i donelo odluke koje su prihva}ene: • Pove}anje RI ~lanarine od US $ 1 godi{nje po ~lanu.

Rotari klubovi }e pla}ati Rotari Internacionali godi{nju ~lanarinu po ~lanu u iznosu od $ 54 u 2014-15, $55 u 2015-16, i $ 56 u 2016-17. ^lanarina za 2013-14 ostaje $ 53.

• Distrikti mogu da imaju vi{e od dva e-kluba. O~ekuje se da }e uklanjanje limita dovesti nove ~lanove i da }e posebno privu}i mlade profesionalce.

• Odobreni su satelitski klubovi, ~iji se ~lanovi mogu sastati u neko drugo vreme i na drugom mestu u odnosu na mati~ni klub, ali se i dalje smatraju ~lanovima mati~nog kluba. Ova mera ima za cilj da olak{a da se razvije jezgro za formiranje novog kluba.

• Prihva}eno je da sekretar kluba bude ~lan klupskog borda, a da po~asni ~lanovi kluba imaju pravo da nose RI zna~ku.

• Pove}an je broj klubova koji mogu da u~estvuju u pilot projektima od 200 do 1.000.

RI koristi ove pilote, koji traju do {est godina, da proveri nove ideje, metode i organizacioni okvir za klubove.

• Odobrena je promena imena Pete avenije slu`enja, tako da je naziv umesto New Generations, preformulisan u Youth Service, sa obrazlo`enjem da je re~ „omladina” univerzalno prihva}ena, i unutar i van Rotarija.

• Svaki ~lan Rotari kluba treba da prisustvuje na najmanje 50 odsto redovnih klupskih sastanaka i da u~estvuje u projektima.

• Omogu}eno je da rotarijanci van SAD i Kanade mogu da primaju elektronsko izdanje zvani~nog Rotari ~asopisa.

• Uvedena je pozicija zamenika guvernera, koji }e delovati kao zamena ako guverner nije u stanju da slu`i. Vice guverner bi bio PDG koga predlo`i nominacioni komitet í

KADA OSTARIM Bila jednom jedna slaba{na starica koja je, kada je wen voqeni mu` umro, oti{la da `ivi sa sinom, snajom i unukom.

Svakog dana wen vid i sluh su se pogor{avali.

Ponekad su se wene ruke toliko tresle da bi se gra{ak iz wenog tawira otkotrqao na pod, a supa prosula iz {oqe. Sin i snaja nisu mogli da joj pomognu, ali ih je nervirao nered koji je pravila. I jednog dana su rekli - {to je mnogo, mnogo je, pa su za wu postavili mali sto u }o{ku pored ormara za metle i dali joj da tamo sama jede sve obroke.

Za vreme jela, ona bi ih gledala sa drugog kraja sobe, o~iju punih suza, ali oni te{ko da su razgovarali sa wom, osim {to bi je grdili kad bi joj ispala ka{ika ili viqu{ka.

4 2

... Jedne ve~eri, upravo pre ve~ere, mala devoj~ica je sedela na podu igraju}i se sa kockama. ,,[ta to pravi{? - upitao ju je otac ozbiqno. ,,Pravim mali sto za tebe i mamu” - odgovorila je. ,,Tako da mo`ete sami da jedete u }o{ku kada ja budem velika.”

Otac i majka su zanemeli i to je izgledalo kao da traje celu ve~nost. A onda su po~eli da pla~u.

U tom trenutku su postali svesni onoga {to su uradili i tuge koju su prouzrokovali. Te ve~eri vratili su staricu na weno pravo mesto za velikim stolom i od tog dana ona je uvek jela sa wima.

A kad bi komadi} hrane pao na sto ili bi viqu{ka zalutala na pod, izgledalo je da vi{e niko ne mari za to í

Rot 04-05:Rot 04-05.qxd

4.7.2013

18:50

Page 2

Me{a Selimovi}

KAKVI SMO QUDI udan svijet, ogovara te a voli, qubi te u obraz a mrzi te, ismijava plemenita djela a ^ pamti ih kroz mnoge pasove, `ivi i nadom i sevapom i ne zna{ {ta nadja~a i kada. Zli, dobri, blagi, surovi, nepokretni, olujni, otvoreni, skriveni, sve su to oni i sve izme|u toga. A povrh svega moji su i ja wihov, kao rijeka i kapqa, i sve ovo {to govorim kao o sebi da govorim. ametni su ovo qudi. Primaju nerad od Istoka, ugodan `ivot od Zapada; nikuda ne `ure, P jer sam `ivot `uri, ne zanima ih da vide {ta je iza sutra{weg dana, do}i }e {to je odre|eno, a od wih malo {ta zavisi; zajedno su samo u nevoqama, zato i ne vole da ~esto budu zajedno; malo kome vjeruju, a najlak{e ih je prevariti lijepom rije~i; ne li~e na junake, a najte`e ih je upla{iti prijetwom; dugo se ne osvr}u ni na {to, svejedno im je {to se oko wih de{ava, a onda odjednom sve po~ne da ih se ti~e, sve isprevr}u i okreMehmed Me{a Selimovi} (Tuzla, 26. april 1910 - Beograd, 11. jul 1982) je bio istaknuti srpski i jugoslovenski pisac iz Bosne i Hercegovine, koji je stvarao u drugoj polovini 20. veka.

U svojoj kwizi „Prijateqi” Dobrica ]osi}, na sto osamdeset osmoj strani, prenosi deo testimentarnog pisma Me{e Selimovi}a Srpskoj akademiji nauka i umetnosti iz 1976. Selimovi} pi{e: „Poti~em iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok kwi`evno stvarala{tvo u Bosni i Hercegovini, kome tako|e pripadam, smatram samo zavi~ajnim kwi`evnim centrom, a ne posebnom kwi`evno{}u srpskohrvatskog kwi`evnog jezika. Jednako po{tujem svoje poreklo i svoje opredeqewe, jer sam vezan za sve {to je odredilo moju li~nost i moj rad. Svaki poku{aj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i kwi`evnosti Vuka, Matavuqa, Stevana Sremca, Borisava Stankovi}a, Petra Ko~i}a, Ive Andri}a, a svoje najdubqe srodstvo sa wima nemam potrebu da dokazujem. Znali su to, uostalom, i ~lanovi ure|iva~kog odbora edicije „Srpska kwi`evnost u sto kwiga”, koji su tako|e ~lanovi Srpske akademije nauka i umetnosti, i sa mnom su zajedno u odeqewu jezika i kwi`evnosti: Mladen Leskovac, Du{an Mati}, Vojislav \uri} i Bo{ko Petrovi}. Nije zato slu~ajno {to ovo pismo upu}ujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa izri~itim zahtjevom da se ono smatra punova`nim biografskim podatkom.”

nu na glavu, pa opet postanu spava~i, i ne vole da se sje}aju ni~eg {to se desilo; boje se promjena jer su im ~esto donosile zlo, a lako im dosadi jedan ~ovjek makar im ~inio i dobro. sam nema ko da slu{a!?! Ima kako nema, slu{a moja du{a!

Mislio mi nismo ni~iji, uvijek smo na nekoj me|i, uviA jek ne~iji miraz. Zar je onda ~udno {to smo siroma{ni? Stoqe}ima mi se tra`imo i prepoznajemo, uskoro ne}emo znati ni tko smo, zaboravqamo ve} da ne{to i ho}emo, drugi nam ~ine ~ast da idemo pod wihovom zastavom jer svoje nemamo, mame nas kad smo potrebni a odbacuju kad odslu`imo, najtu`niji vilajet na svijetu, najnesretniji qudi na svijetu, gubimo svoje lice a tu|e ne mo`emo da primimo, otkinuti a neprihva}eni, strani svakome i onima ~iji smo rod, i onima koji nas u rod ne primaju. @ivimo na razme|i svjetova, na granici naroda, svakome na udaru, uvijek krivi nekome. Na nama se lome talasi istorije, kao na grebenu. Sila nam je dosadila, i od nevoqe smo stvorili vrlinu: postali smo pametni iz prkosa. ta smo onda mi? Lude? Nesre}nici? Najzamr[ {eniji qudi na svijetu. Ni s kim istorija nije napravila takvu {alu kao s nama. Do ju~er smo bili ono {to `elimo danas da zaboravimo. Ali nismo postali ni ne{to drugo. Stali smo na pola puta, zabezeknuti. Ne mo`emo vi{e nikud. Otrgnuti smo, a nismo prihva}eni. Kao rukavac {to ga je bujica odvojila od majke rijeke, i nema vi{e toka ni u{}a, suvi{e malen da bude jezero, suvi{e velik da ga zemqa upije. S nejasnim osje}awem stida zbog porijekla, i krivice zbog otpadni{tva, ne}emo da gledamo unazad, a nemamo kamo da gledamo unaprijed, zato zadr`avamo vrijeme, u strahu od ma kakvog rje{ewa. Preziru nas i bra}a i do{qaci, a mi se branimo ponosom i mr`wom.

Htjeli smo da se sa~uvamo, a tako smo se izgubili, da vi{e ne znamo ni {ta smo. Nesre}a je {to smo zavoqeli ovu svoju mrtvaju i ne}emo iz we.

A sve se pla}a, pa i ova qubav. ar smo mi slu~ajno ovako pretjerano mekani i Z pretjerano surovi, razwe`eni i tvrdi, veseli i tu`ni, spremni uvijek da iznenadimo svakoga, pa i sebe? se slu~ajno zaklawamo za qubav, jedinu izZarvjesnost u ovoj neodre|enosti? ar bez razloga pu{tamo da `ivot prelazi preZ ko nas, zar se bez razloga uni{tavamo, druk~ije nego Ðemail, ali isto tako sigurno.

A za{to to ~inimo?

Zato {to nam nije svejedno.

A kad nam nije svejedno, zna~i da smo po{teni.

A kad smo po{teni, svaka nam ~ast na{oj ludosti! í Preuzeto sa sajta ÞÞÞ.buka.ba.

5 3

Rot 06-07:Rot 06-07.qxd

4.7.2013

18:53

Page 1

LI^NOSTI U NA[EM ROTARIJU ROTARI KLUB BEOGRAD

odine 1956. moji roditelji su gradili `eljezaru Skoplje, pa sam G svoja malena plu}a prvi put napunio vazduhom makedonske prestonice.

Me|utim, ~im sam oja~ao za put moji su se vratili u Beograd. Zato sam ja u

U lepom dru{tvu - sin Marko

Mla|i sin Darko, Predsednik evropskog Rotarakta

stvari Beogra|anin, preciznije ja sam Novobeogra|anin. Detinjstvo sam proveo u Bloku I (oko bioskopa ,,Fontana’’).

Sticajem okolnosti, jer sam `iveo u “elitnom kraju”, rano sam nau~io da se tu~em ali sam svoje borila~ke ve{tine usavr{io u karate klubu gde sam dogurao ~ak do braon pojasa. IX beogradska gimnazija je bila poznata po kvalitetnim profesorima, tako da sam i ja sa zadovoljstvom u~io, i stekao mnoga znanja koja i sada eksploati{em.

U Vi{oj ekonomskoj {koli sam u~io spoljnu trgovinu i postao spreman da se zaposlim.

Moje prvo zaposlenje je bilo u ,,\uri \akovi}u’’. Zastupao sam najve}e proizvo|a~e gra|evinskih ma{ina: Poclain bageri, Hamm valjci, Zetellmeyer utovariva~i, PPM auto dizalice. Tri godine pre po~etka rata zaposlio sam se u Jel{ingradu iz Banja Luke kao direktor preduze}a u Beogradu.

6 2

Bavio sam se prodajom valjaka koje su oni proizvodili po licenci najve~eg svetskog proizvo|a~a Bomag iz Nema~ke. Ubrzo smo osvojili tr`i{te Srbije. Pored valjaka prodavao sam i alatne ma{ine. Fabrika alatnih ma{ina Jel{ingrad je bila najbolja fabrika u isto~noj Evropi i imala je uspe{an izvoz, pre svega u Belgiju, Dansku, Nema~ku i Rusiju.

Najve}i deo izvoza je i{ao preko mog preduze}a u Beogradu.

Kako u periodu nakon bombardovanja i tokom izolacije zemlje nije

bilo posla u metalnoj industriji pa ni prodaje alatnih ma{ina, odlu~io sam da otvorim sopstvenu firmu. Godine 2005. osnovao sam firmu ,,GFP’’ ko-

ja se bavi trgovinom ma{inama u gra|evinarstvu. Diler sam najve}eg svetskog proizvo|a~a pumpi za transfer te~nosti i ostalih materijala ,,Graco’’, SAD. Tako|e predstavljam najve}eg svetskog proizvo|a~a betonskih pumpi ,,Putzmeister’’ iz Nema~ke. Izvanredne rezultate u prodaji sam postigao sa italijanskim proizvo|a~em pumpi za malterisanje ,,Mixer’’ iz Vi}ence. Moje preduze}e je drugo po prometu malim gra|evinskim ma{inama i alatima u Srbiji.

Naravno, najva`nija ~injenica je da je direktor u mom preduze}u, mla|i sin, Darko. Od osnivanja firme poslujemo pozitivno i ve} nas svrstavaju u firme sa faktorom rizika u poslovanju 3B. Rotari klub Beograd sam do{ao 1994 godine. Moj kum je bio U Dragutin Zagorac. Do izbora za predsednika Kluba 2000. godine u Klubu sam obavljao razne funkcije u Upravnom odboru. Naro~ito sam bio aktivan u me|unarodnoj saradnji kao i u organizovanju dolazaka gostiju predava~a.

Tokom mog predsedni~kog mandata, zajedno sa ostalim ~lanovima

Sa suprugom Cicom na Maldivima, februara ove godine

Kluba, prikupili smo pre svega lekova i druge pomo}i u vrednosti od preko milion i dvesta hiljada maraka.

Organizovali smo distribuciju specijalnih sanitetskih vozila klubovima na ~ijim teritorijama su ambulante u planinskim oblastima. Ta vozila su omogu}avala kontakt lekara sa selima do kojih se te{ko dolazilo zbog lo{ih puteva. U na{ Distrikt je zahvaljuju~i Specijalnom administratoru Piteru Gutu stiglo preko 20 takvih vozila. Tako|e smo pomagali naselje sa izbeglicama sa Kosova koje se nalazilo pod Avalom. Jedna od najve}ih akcija koju smo sproveli 2001. godine je bila adaptacija de~ijeg odeqewa na Onkolo{koj klinici u Beogradu.

Bitno sam uticao da se uspostave specijalni odnosi sa RC Temi{var.

Moje izuzetno dostignu}e je bilo osnivanje Rotari klubova Pan~evo i Banja Luka. ^arter ceremonija RC Banja Luka je bio prvi doga|aj u Republici

Rot 06-07:Rot 06-07.qxd

4.7.2013

18:54

Page 2

MIROSLAV [OVRAN

2000. RC Banja Luka, Republika Srpska, sa Peterom Gutom.

2000. U RC Temi{var, Rumunija i...

2004. Kum Rotari kluba Pan~evo.

Srpskoj na kome su prisustvovali i Muslimani i Hrvati. Izuzetno sam ponosan na ~injenicu da oba Kluba uspe{no `ive rotarijanski `ivot.

Zbog obaveza u u~vr{}ivanju poslovanja moje firme morao sam nekoliko godina da napustim aktivno prisustvo na sastancima Kluba.

U Klub sam se vratio po~etkom ove godine. Odmah sam prihvatio obavezu da predvodim GSE projekat sa Distriktom 2390, ju`na [vedska, i povedem ~etvoro mladih ljudi iz Srbije.

Na{a grupa bila je sastavljena od izvanrednih mladih ljudi, nadarenih, edukovanih,pametnih i sposobnih. Ovo je interesantan projekat ne samo zbog mogu}nosti da mladi ljudi koji u njemu u~estvuju imaju priliku da ne{to nau~e o svom poslu ve} i zbog mogu}nosti da se kroz prezentacije u Rotari klubovima u najboljem svetlu pretstavi na{a zemlja. Mi smo imali devet izvanredno pose}enih i intresantnih prezentacija.

Tako|e, mladi [ve|ani koji dolaze u uzvratnu posetu mo}i }e da prenesu svoje utiske o boravku u Srbiji.

Svoje `ivotne, poslovne i rotarijanske uspehe sam postigao uz podr{ku i u~e{}e svoje porodice, a pre svega supruge Slobodanke-Cice. Stariji sin Marko je apsolvent informatike na FONu. Mla|i sin Darko je diplomirani ekonomista i radi kao direktor u na{oj firmi. Kao ~lan Rotaracta Darko je pre dve godine bio

izabran za Eric za klubove u Evropi.

Moja Rotari pri~a se nastavlja nesmanjenim entuzijazmom. Nadam se da }u svojim iskustvom, znanjem, energijom i ugledom pomo}i Klubu i Rotariju u Srbiji da bude bolji, ja~i Ă­

2013 - 05. GSE projekat sa Distriktom 2390, ju`na [vedska i ~etvoro mladih ljudi iz Srbije: Nemanjom, Vladimirom, Sanjom, Petrom.

GSE Team Serbien Montenegro

2013 - 05. 16. ~etvrtak. Rotari klub Beograd , predaja klupskih zastavica sa jednomese~nog puta po [vedskoj

3 7

Rot 08-11:Rot 08-11.qxd

4.7.2013

18:58

Page 1

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB BEOGRAD PRIMOPREDAJA PREDSEDNI^KE DU@NOSTI LADÙ'S NIGHT ILI

I POSLE ^EDE ^EDA U ~etvrtak, 27. juna 2013. godine, uo~i Vidovdana, ~lanovi Rotari kluba Beograd sve~ano su obavili primopredaju predsedni~ke du`nosti i veselo po~eli novu rotarijansku godinu.

Proslava je organizovana u sali Focaccia, hotela HÚatt na Novom Beogradu, a gosti su se okupqali ve} od 20 ~asova, gde je uz pi}e dobrodo{lice po~elo dru`ewe.

Bilo je veselo opet se videti sa dragim prijateqima u Rotariju: Guvernerom na{eg Distrikta Nikolom Obradovi}em, mladim damama iz Rotarakt kluba Beograd Sawom i Minom, dragom nam Draganom Savi} iz Rotari kluba Leskovac, Oliverom Abadi}, direktorkom {kole za decu o{te}enog vida ,,Dragan Kova~evi}'' u Beogradu.

Primopredaju predsedni~kog lanca uprili~io je potpredsednik Kluba Trivko Ti}a Savi} koji je u prvom delu protekle rotarijanske godine vodio Klub, a drugi deo godine je Klub vodio ^edomir Petriwac.

Wemu je Ti}a predao predsedni~ki lanac koji tako na{eg ^edu obavezuje da Rotari klub Beograd vodi i u novoj rotarijanskoj 2013 - 2014. godini.

Obojica su za uspomenu dobili opremqene slike kola`e ~lana Kluba Haxi Du{ana Glu{ca.

Sliku - kola` istog autora je za uspomenu dobila i Mirjana Milivojevi}, tehni~ki sekretar na{eg Kluba koja posle ~etrnaest godina na tom mestu, kao jedina dama u Klubu, odlazi - u ,,drugo preduze}e''!

Tokom ve~eri je organizovana ve} tradicionalna humanitarna lutrija (jedan tiket ko{tao je 200 dinara) sa vrednim poklonima koje su za ovu lepu priliku doneli ~lanovi Kluba.

Sakupqena finansijska sredstva bi}e namewena jednoj od skorih klupskih humanitarnih akcija.

Lutriju je vodio Haxi Du{an.

Prisutne je zabavqao orkestar ,,Amarkord'' uz ~ije zvuke smo u`ivali i prethodne godine í

8 2

Rot 08-11:Rot 08-11.qxd

4.7.2013

18:58

Page 2

9 3

4.7.2013

18:59

Page 3

FOTO HAD@I

Rot 08-11:Rot 08-11.qxd

10

Rot 08-11:Rot 08-11.qxd

4.7.2013

18:59

Page 4

MESECOSLOV

Jul 2013.

2

1884. Osnovana je Narodna banka Srbije. Prvobitni naziv bio je Privilegovana narodna banka Kraqevine Srbije. Od 1890. godine nalazi se u zdawu u stilu neorenesansnog akademizma u ulici Kraqa Petra. Zgradu je projektovao be~ki arhitekta Konstantin Jovanovi}, sin Anastasa Jovanovi}a, prvog srpskog litografa. Januara 1920. godine preimenovana je u Narodnu banku Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

7

1887. Ro|en je ruski slikar jevrejskog porekla Mark [agal, izuzetan kolorista i jedan od najorginalnijih slikara 20. veka.

Ve}i deo `ivota proveo je u Parizu.

12

PO^IWE DRUGA REGATA ODMORA I ZABAVE - OD BEOGRADA DO GOLUBCA 2013.

1892. Prigodnom sve~ano{}u odr`anom kod Terazijske ~esme pu{ten je u rad Beogradski vodovod. Iz pet dubokih bunara grad je dobijao oko 65 litara vode u sekundi. Bio je to po~etak modernog vodovoda u Beogradu.

17 1453. U bici kod Kastijona Francuzi su potukli Engleze.

Ova francuska pobeda ozna~ila je kraj Stogodi{weg rata.

3

1881. Pod pritiskom Velike Britanije, Osmansko carstvo je potpisalo konvenciju s Gr~kom kojom su Grci dobili Tesaliju i delove Epira.

8

1956. U Beogradu je ostvaren prvi javni TV prenos be`i~nim putem. Beogra|ani su pratili program na ~etrdesetak prijemnika sme{tenih u izlozima prodavnica.

13

1878. Zavr{en je Berlinski kongres, na kojem je revidiran Sanstefanski mirovni ugovor. Odlukama Berlinskog kongresa Srbiji su prikqu~ene oslobo|ene teritorije na jugu.

18

64. Rim je u po`aru - koji je prema legendi podmetnuo car Neron, {to istorijski izvori ne potvr|uju - izgoreo gotovo do temeqa. Neron je za po`ar optu`io hri{}ane i podvrgao ih je surovim represalijama.

22

23

27

28

1586. Tomas Heriot je iz Kolumbije doneo prve krompire u Englesku.

Bio je to neobi~no va`an trenutak, smatra se da je tek pojava krompira postepeno spasla evropski kontinent od gladi.

DAN ARHITEKATA

1804. ro|ena je francuska kwi`evnica Armandina Oror Lusil Dipen, baronica Didevan, poznatija pod pseudonimom @or` Sand, prete~a feminizma.

4

5

1858. U Mi{evi}ima kod Nove 1879. Ro|en je ameri~ki Varo{i, ro|en je srpski vojvoda teniser i politi~ar Dvajt Petar Bojovi}. Na ~elu Prve Dejvis, koji je 1900. godine armije oslobodio je Beograd osnovao tenisko takmi~ewe 1918. godine. nacija ,,Dejvis kup''. U vreme predsednika SAD Kelvina Nacionalni praznik SAD Kulixa bio je ministar rata Dan nezavisnosti. od 1925. do 1929. godine.

9

1913. Pobedom srpske vojske nad Bugarima zavr{ena je Bregalni~ka bitka.

Kraqevina Srbija je oslobodila i pripojila Ju`nu Srbiju (dana{wa Makedonija) kao i Staru Srbiju (dana{we Kosovo i Metohija).

14

10 1926. Ro|en je srpski glumac Pavle Paja Vujisi}.

Orson Vels ga je opisao kao ,,vulkan glume, `ivota i snage''.

19 1937. U Beogradu su odr`ane velike demonstracije protiv potpisivawa i ratifikacije konkordata izme|u Vatikana i Kraqevine Jugoslavije.

6

ROTARI KLUB SENTA ROTARĂ™ GRILL FEST

1798. Turci su u beogradskoj Kuli Neboj{a udavili gr~kog revolucionara i pisca Rigu od Fere.

11 DAN POPULACIJA 1869. Usvojen je novi Ustav Srbije, koji uvodi biranu Narodnu skup{tinu.

15

16

20

21

1099. U Prvom krsta{kom ratu, Krsta{i su zauzeli Jerusalim.

1889. Na kongresu Druge Internacionale doneta je odluka da se 1. maj slavi kao Me|unarodni praznik rada Dan radnika.

1969. Ameri~ki astronaut Nil Armstrong postao je prvi ~ovek koji je stupio na Mesec.

1989. Umro je austrijski dirigent Herbert fon Karajan, jedan od najve}ih dirigenata 20. veka. Vrhunski nivo je postigao diriguju}i Berlinskom filharmonijom i orkestrom Be~ke dr`avne opere. Po maj~inoj liniji bio je srpskog porekla.

1985. Umro je jedan od najve}ih srpskih glumaca Zoran Radmilovi}.

24

25

26

29

30

31

1817. Vo|a Prvog srpskog ustanka \or|e Petrovi} Kara|or|e je, ubijen u 1894. Odr`ana je prva Radovawskom Lugu kod Velike automobilska trka 1906. U Sarajevu, BiH, ro|en je Plane. Ubio ga je Vujica u Francuskoj, reli Vladimir Prelog, dobitnik Vuli}evi} prema nagovoru kwaza Pariz - Ruan od 130 km.

Nobelove nagrade za hemiju, Milo{a Obrenovi}a.

Vo`wu je po~eo 21 automobil, 1975. godine. (...Jedan srpski vo|a zaklao je a brzina je bila - 10 km! drugog srpskog vo|u, a Srbi mesto toga klawa zovu Radovawe...)

1832. U Srpskoj Crwi ro|en je srpski pesnik i slikar \ura Jak{i}.

1

U Rotari kalendaru ovaj mesec posve}en je PISMENOSTI I HUMANOSTI

2008. Umro je Mate Parlov, najboqi bokser biv{e Jugoslavije. Osam puta je bio prvak Jugoslavije u boksu.

Na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine je osvojio zlatnu medaqu, a u Havani 1974. godine postao je amaterski prvak sveta u polute{koj kategoriji. Godine 1976. u Beogradu je postao profesionalni prvak Evrope u polute{koj kategoriji, a 1978. godine i svetski {ampion.

1878. Umrla je na{a kwi`evnica Milica Stojadinovi} - Srpkiwa.

1930. Pobedom nad Argentinom, od 4: 2 u finalu Prvog svetskog fudbalskog prvenstva, reprezentacija Urugvaja postala je prvi prvak sveta u fudbalu. Prethodno je u utakmici igranoj pod potpuno neregularnim okolnostima u polufinalu sa 6 :1 pobedio Kraqevinu Jugoslaviju, sastavqenu samo od igra~a iz Beograda.

(MONTEVIDEO, BOG TE VIDEO)

1963. Glavni grad Makedonije Skopqe, pogodio je katastrofalan zemqotres.

1684. Poginuo je Vuk Mandu{i} u borbi protiv Turaka. Uz Stojana Jankovi}a i Iliju Smiqani}a, najomiqeniji je junak usko~ke epske poezije...

(A U RUKE MANDU[I]A VUKA, BI]E SVAKA PU[KA UBOJITA...)

11

Rot 12-13:Rot 12-13.qxd

4.7.2013

19:01

Page 1

IZ ALBUMA ROTARIJA

2013 - 05. 09. ~etvrtak, hor „Oktoih”, dirigent Aleksandar Sa{a Spasi}, rotarijanac

DA LI STE ZNALI? • Na Novom Zelandu nema zmija!

• ,,Titanik'' je bio prvi brod koji je koristio SOS signal.

• @irafe mogu bez vode du`e od kamila.

• Sedam miliona dolara ko{tala je izgradwa broda ,,Titanik'', dok je dvesta miliona dolara ko{talo snimawe filma o wemu;

• Da bi leptir mogao da leti mora da ima telesnu temperaturu od najmawe 30°S. • Veverice zaborave gde su sakrile 50% le{nika koje su sakupile.

• Jedina `ivotiwa sa ~etiri kolena je slon.

• Lav mo`e da se pari oko 50 puta dnevno!

• Slepi mi{evi uvek skre}u levo kada izlaze iz pe}ine.

• Kada su nilski kowi uznemireni eihov znoj poprima crvenu boju.

• Smeh smawuje nivo hormona koji uzrokuju ose}aj stresa i ja~a imuni sistem.

• Potrebno je 20 sekundi da jedno crveno krvno zrnce pro|e kroz na{e telo.

DATUMI

• Ro`wa~a je jedini deo tela koji se ne snabdeva krvqu.

Kiseonik prima direktno iz vazduha.

JUL 1 - po~inje nova rotarijanska godina 1 - DAN KANADE / 1867 / 4 - SJEDINJENE AMERI^KE DR@AVE - DAN NEZAVISNOSTI / 1776 / 14 - REPUBLIKA FRANCUSKA - DAN PADA BASTILJE /1789 / 21 - KRALJEVINA BELGIJA - DAN NEZAVISNOSTI / 1831 / AVGUST 1 - [VAJCARSKA - OSNIVANJE KONFEDERACIJE / 1291 / 2 - BJR MAKEDONIJA - ILINDEN / 1903 /

12 2

• Crkva Notr Dam u Parizu gra|ena je oko 400 godina!

Od 1015. do 1439. godine!

• „ToÚota” automobil se pravi za 13 sati, a „Rols RoÚs” za {est meseci.

• Prvi ,,HarleÚ Davidson'' motocikl napravqen je 1903. godine a kao karburator mu je slu`ila konzerva od paradajza.

• Brus Li je bio toliko brz da su morali da uspore film kako bi gledaoci mogli da vide wegove poteze. To je suprotno obi~aju u kinematografiji.

• Poreska slu`ba u SAD ima uputstvo za prikupqawe poreza i posle nuklearnog rata!

• Diznilend ne prodaje `vake. Volt Dizni nije `eleo da se gostima lepe za |on!

• Psi rase dalmatiner se ra|aju bez pega.

3 - ROTARI KLUB LOZNICA je ~arterovan / 2010 / 17 - REPUBLIKA INDONEZIJA - DAN NEZAVISNOSTI / 1945 / 17 - ROTARI KLUB JAGODINA je ~arterovan / 2004 / 20 - MA\ARSKA (naziv od 01.01.2012.) - DAN SVETOG STEFANA / National DaÚ 24 - UKRAJINA - DAN NEZAVISNOSTI / 1991 / 27 - ROTARI KLUB SOMBOR je ~arterovan / 1999 / 27 - REPUBLIKA MOLDAVIJA - DAN NEZAVISNOSTI / 1991 / 28 - ISTO^NA REPUBLIKA URUGVAJ - DAN NEZAVISNOSTI / od Brazila 1828 / 31 - ROTARI KLUB BEOGRAD STARI GRAD je ~arterovan / 1999 /

Rot 12-13:Rot 12-13.qxd

4.7.2013

19:01

Page 2

MESECOSLOV

avgust 2013.

1

1714. Umrla je engleska kraqica Ana, posledwi monarh iz dinastije Stjuart, tokom ~ije su vladavine 1707. godine kona~no ujediwene Enleska i [kotska pod jednom krunom.

Ovo je mesec ^LANSTVA i [IREWA ROTARIJA, vreme u kome se aktivnosti usmeravaju ka potrebi Rotarija za nala`ewem novih ~lanova i osnivawem novih klubova

2

Sveti prorok Ilija Ilindan

1552. Luteranima (sledbenicima Martina Lutera) je odobrena sloboda veroispovesti u Nema~koj.

7

1858. Kraqica Viktorija I odabrala je Otavu za prestonicu Kanade - tada Britansku severnu Ameriku, a od 1867. godine Dominion Kanadu.

12

ME\UNARODNI DAN MLADIH

3

13

18

17

23

27

28

5 10

14

15

1900. U Kini je ugu{en Bokserski ustanak seqaka, gradske sirotiwe i kineskih naconalista uperen protiv kineskih vlasti kao i protiv prevelikog uticaja stranaca.

6

1945. Na japanski grad Hiro{imu, Amerikanci su bacili atomsku bombu.

Ameri~ki bombarder tipa ,,B - 29'' izbacio je uranijumsku atomsku bombu na osnovu naredbe predsednika SAD Harija Trumana.

1962. Umrla je ameri~ka filmska glumica Norma Xin Mortenson, poznata kao Merilin Monro, jedna od najve}ih erotskih simbola u istoriji filma.

9

8

1914. Srpska vojska po~ela je bitku na Ceru, 1961. Granica izme|u protiv Austrougarske isto~nog i zapadnog monarhije. Ovo je bila Berlina kod prva velika savezni~ka Brandenbur{ke kapije je pobeda u Prvom svetskom zatvorena, {to je bila ratu. Od 200. 000 najava podizawa austrougarskih vojnika, Berlinskog zida. u Srbiji nije ostao ni jedan, osim 4.500 1941. ,,Lili Marlen'' u zarobqenika. Gubici izvo|ewu Lale Andersen, austrougarskih vojnika popularna vojni~ka pesma dostigli su 27. 000, a iz tokom Drugog svetskog stroja je izba~eno vi{e od rata, prvi 16. 000 srpskih vojnika, od put je javno kojih je 2.107 poginulo. emitovana u svetu, 1896. Xorx Karmak je na talasima otkrio zlato u pritoci Radio reke Klondajk u Kanadi, Beograda, izazvav{i jednu od za program najmasovnijih ,,zlatnih namewen groznica" i istoriji. nema~kim trupama na Mediteranu 1941. Trupe nacisti~ke i u Severnoj Africi.

Nema~ke doprle su u Drugom svetskom ratu do 1958. Televizija Beograd Lewingrada (danas Sankt po~ela je da emituje Peterburg) ~ime je eksperimentalni program po~ela bitka za grad. iz nedovr{enog studija na Tokom opsade i herojskog beogradskom Sajmu, koji su otpora `ivot je, ve}inom gra|ani pratili na od gladi, izgubilo oko aparatima postavqenim u 620.000 gra|ana, ali se izlozima prodavnica po Lewingrad nije predao. gradu. Prvo se na ekranu u 8.50 pojavila slika Me{trovi}evog ,,Pobednika" sa Kalemegdana. Prvu 1910. U Skopqu je informativnu emisiju ro|ena Agneza Gonxa ,,Dnevnik" od 20 ~asova Bojaxi - Majka Tereza, vodio je Mi}a Orlovi}. dobitnica Nobelove nagrade za mir 1979. godine.

1813. Umro je srpski junak Jovan Kursula.

22

4

1704. U Ratu za {pansko 1884. U Beogradu je nasle|e, englesko zavr{en `elezni~ki holandske snage zauzele su most preko Save. {pansku varo{icu Narednog meseca Gibraltar, va`nu zbog pu{tena je u saobra}aj izuzetnog strate{kog pruga Zemun - Beograd. polo`aja. Mirom u Utrehtu Srbija se jo{ na 1713. godine Gibraltar je Berlinskom kongresu 1878. godine obavezala postao britanski posed i on je to i danas kao britanska da }e izgraditi prugu prekomorska teritorija. kojom }e preko wenog podru~ja biti spojena 1896. Poginuo je nema~ki Austrija sa Solunom u in`ewer i pronalaza~ tada{woj Turskoj. Most Oto Lilijental, jedan je razaran u oba svetska od pionira avijacije, rata i potom obnovqan. isprobavaju}i dvokrilac. Posmtraju}i let ptica usavr{io je 1217. Krunisan je prvi jedrilicu i dokazao srpski kraq Stefan superiornost Nemawi} zakrivqenih nad ravnim (Prvoven~ani). krilima.

1913. Mirom u Bukure{tu, Rumunija, zavr{en je Drugi balkanski rat.

Wime su precizirane granice Bugarske prema Rumuniji i Srbiji.

11

1883. Petar Prvi Kara|or|evi} o`enio se princezom Zorkom, k}erkom crnogorskog kwaza Nikole Petrovi}a.

16

1984. Umro je srpski de~ji pisac i novinar Du{an Radovi}. U {iroj javnosti je posebno upam}en po radio emisiji Studija B ,,Beograde, dobro jutro", kojom je od 1976. godine osam godina budio Beogra|ane.

1804. Osnovan je Srpski praviteqvstvuju{~i sovjet u manastiru Voqav~a.

19

20

24

25

21

1940. Umro je ruski 1995. Umro je Hugo Prat, 1883. Ro|ena je revolucionar Lav italijanski strip autor francuska modna Trocki, jedan od vo|a i ilustrator. Wegova kreatorka Gabrijela Oktobarske revolucije, u smatraju se najvi{im ,,Koko" [anel, jedan od Siudad Meksiku (gde je dometima devete svetskih ,,modnih `iveo kao politi~ki umetnosti. Autor je diktatora" 20. veka, koja izgnanik). Prethodnog je gotovo {est decenija ~uvenog Korta Maltezea. dana smrtno ga je ranio Vi{e epizoda je suvereno vladala naru~eni ubica - {panski ekranizovano, posle visokom pariskom komunista. Sovjetska Pratove smrti. modom. vlada je odbacila odgovornost, ali se ubrzo 1899. Ro|en je ispostavilo da je atentat 1944. Savezni~ke snage argentinski pisac najverovatnije naru~io oslobodile su Pariz u Horhe Luis Borhes, sam Staqin.

Drugom svetskom ratu. jedan od najve}ih Na samom ulasku u grad literata 20. veka, saveznici su zastali profesor kako bi omogu}ili da u 1920. Ratifikovan je 19. anglosaksonske amandman ustava SAD, Pariz prvo u|e general kwi`evnosti i kojim su `ene dobile [arl De Gol sa svojim kriti~ar, direktor pravo glasa.

Nacionalne biblioteke Slobodnim Francuzima. u Buenos Ajresu, koji je presudno obele`io 1354. Srpski dr`avni sabor hispanoameri~ku proglasio je u Seru literaturu ali i 1918. Izvr{en (grad na istoku dana{we kwi`evnost uop{te. gr~ke Makedonije) je atentat na Du{anov zakonik . Prvi vo|u sovjetske deo objavqen je u srpskoj dr`ave 1885. Nema~ki prestonici Skopqu Vladimira in`ewer Gotlib 1349. godine. ,,Zakonik Dajmler patentirao je Ili~a Lewina, blagovernago cara Stefana" od ~ijih se prvi motocikl. utvrdio je op{ta na~ela tada{we posledica nije Srbije. Ra|en je na osnovu oporavio do obi~ajnog, crkvenog i vizantijskog smrti. (u stvari rimskog) prava.

26

30

31

29

13 3

Rot 14-19:Rot 14-19.qxd

4.7.2013

19:03

Page 1

AKTIVNOSTI PRVA ME\UNARODNA ROTARI KONFERENCIJA

VI[ENAMENSKI SISTEM DUNAV MORAVA - VARDAR - EGEJSKO MORE U Kongresnoj dvorani hotela ,,Pa{ina ~esma", 11. maja ove godine, predstavnici 16 Rotari klubova iz Srbije i Makedonije razmotrili su mogu}nosti javnog zastupawa ideje o izgradwi vi{enamenskog sistema Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more i doneli Deklaraciju o javnom zastupawu i formirawu Asocijacije klubova kojoj je to stavqeno u zadatak.

Sedi{te Asocijacije u naredne tri godine bi}e u Leskovcu, a na wenom ~elu }e biti predstavnik Rotari kluba Leskovac Ă­

Potpisnici Deklaracije - ko ne zna kako se ,,pravi" istorija neka pogleda ovu fotografiju za 15-20 godina!

14 2

KONFERENCIJA

BUDU]NOST REGIONA OHRID, MAKEDONIJA, 14-16. JUN 2013. GODINE

Rot 14-19:Rot 14-19.qxd

4.7.2013

19:04

Page 2

GROUP STUDÙ EæCHANGE - GSE A U [VEDSKOJ Na{ distrikt je ove godine, u periodu od 15. aprila do 13 maja, organizovao Group StudÚ EØchange (GSE) u saradnji sa Rotari distriktom 2390 iz [vedske. GSE je jedinstveni Rotari program posve}en istaknutim mladim profesionalcima, starosti od 25 do 40 godina, kojima se omogu}ava da mesec dana provedu u drugoj dr`avi i bolje se upoznaju

ROTARIJANAC Ovo je pri~a o jednom skromnom ~oveku: ^oveku koji je iz entuzijazma uradio ne{to, {to mnogi ne bi uradili ni da im se plati. ^oveku koji je kod ku}e ostavio svoju decu, a na put poveo tu|u. ^oveku koji je mogao da zara|uje novac, a oti{ao je da ga tro{i. ^oveku koji je sa nerotarijancima stvorio lepu sliku o srpskom Rotariju. ^oveku koji je u najboljem svetlu predstavljao svoj distrikt, iako u tom distriktu svetlo ponekad zatreperi. ^oveku koji je svoj Rotari klub predstavljao veoma zvu~no, zato {to su mnogi jedino tako mogli da ga ~uju. ^oveku koji se tokom tog putovanja: -selio 6 puta, -polomio dva kofera, -pao s bicikla, -podvrgavao raznim moralnim i fizi~kim isku{enjima, -kuvao na 80°, -smrzavao u ledenoj vodi, -proslavio svoj ro|endan... ^oveku koji je sve to izdr`ao, i ni u jednom trenutku nije pokazao kada mu je bilo te{ko. ^oveku koji je poveo raznoliku grupu ljudi, razli~itih godina, stavova, interesovanja, sklonosti i od nje napravio tim, kome su se svi divili. ^oveku koji je u ovom putovanju na{ao trunku zadovoljstva...

Dame i gospodo, gospodin Miroslav [ovran.

Ova pri~a posve}ena je vo|i puta "GSE Sweden" gospodinu Miroslavu [ovranu, u znak zahvalnosti.

Autor Petar Stojiljkovi} RTC Prokuplje

Miroslav [ovran

sa svojim profesijama kroz posete razli~itim institucijama i kompanijama, istovremeno se upoznaju}i sa kulturom, istorijom, na~inom `ivota i sistemom zemlje koju pose}uju. ^etvoro mladih iz Srbije boravilo je u ~etiri grada u Skoni, ju`noj oblasti [vedske, i u Srbiju se vratilo sa novim iskustvom i znanjem u oblasti svog poslovanja, ali i bogatiji za brojna poznanstva koja su ostvarili na svom studijskom putovanju.

Stipendisti Rotarija u [vedskoj bili su Nemanja \or|evi}, matemati~ar i umetnik, zaposlen u Petnici, Vladimir Miloradovi}, profesionalni fotograf, Petar Stojiljkovi}, ekonomista, zaposlen kao poreski inspektor, i Sanja Panjeskovi}, profesor {panskog jezika, koordinator za komuni-

kaciju u kompaniji ,,GlaÚoSmithKline’’. Lider mladog srpskog tima bio je Miroslav [ovran, ~lan Rotari kluba Beograd. Srpski tim je tako|e posetio osam Rotari klubova u [vedskoj, u~estvovao na distriktnog konferenciji u Malmeu, i tom prilikom predstavio Srbiju - istoriju, kulturu, prirodne lepote i znamenite ljude, a osim toga odr`ao i li~ne prezentacije o svojim pojedina~nim profesionalnim usmerenjima i iskustvima. Li~ne prezentacije ~lanova tima ostavile su najve}i utisak na {vedske doma}ine.

Na{ distrikt }e tako|e biti doma}in {vedskom timu mladih profesionalaca koji }e Srbiju posetiti u septembru ove godine, a Viveka Serder, predsedavaju}a komiteta GSE u [vedskoj, prisustvovala je Distriktnoj konferenciji od`anoj u Zrenjaninu 1. juna, kada se prisutnima predstavio i srpski tim.

Utiske srpskog tima iz [vedske ima}ete priliku da pro~itate u narednom broju ,,Srpskog Rotara” í

15 3

Rot 14-19:Rot 14-19.qxd

4.7.2013

19:04

Page 3

ROTARI KLUB BEOGRAD

JEDAN PRIJATAN ^ETVRTAK

dinstvo, saradnju, zajedni~ke Rotari vrednosti i da razvije dugoro~ni plan za ja~anje distrikta”.

U dogovoru sa DG Nikolom Obradovi}em sastanak je organizovao Rotari klub Beograd.

Gospodin Peiper nam je izme|u ostalog govorio i kako sa~uvati ~lanstvo, organizovati mlade i kako re{avati probleme u Distriktu kao {to je na{ zajedno sa Crnom Gorom.

Kasnije, redovnom sastanku Rotari kluba Beograd prisustvovali su i visoki predstavnici RI, iz Rusije Guverner D 2220 za 2011 - 2012 Aleksandar Borisov sa suprugom Elenom, dama iz [vedske, predsedavaju}a komiteta GSE u [vedskoj Viveka Serder i Guverner na{eg Distrikta Nikola Obradovi} sa suprugom kao i PDG Dragan Brajer District RotarÚ Foundation Chair sa suprugom Vesnom í

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU;

U ~etvrtak 30. maja ove godine u Hotelu HÚatt u Novom Beogradu sa po~etkom u 16 ~asova odr`an je zajedni~ki sastanak predstavnika Rotari klubova Beograda i Pan~eva sa Direktorom RI Gideonom Peiperom, koji je na osnovu odluke Borda direktora RI donete januara meseca ove godine, a odlukom predsednika RI imenovan za specijalnog predstavnika za Distrikt 2483, sa zadatkom: ,,Da unapredi je-

16

6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTIKOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

Rot 14-19:Rot 14-19.qxd

4.7.2013

19:05

Page 4

ROTARI KLUB BEOGRAD

III nagrada - Antunovi} Risto, Stawe I i Stawe II,

OMA@ KOLA@U

Dobitnici nagrade za asambla` - Assemblage Awards su:

U Beogradu je u ponedeqak, 10. juna ove godine u 19h u galeriji @elezni~kog muzeja u zgradi @eleznice, Nemawina br. 6 otvorena ME\UNARODNA IZLO@BA KOLA@A I ASAMBLA@A - VI MEMORIJAL ,,JOVAN MARKOVI] - KAMENI''.

Na izlo`bi su u~estvovala 42 umetnika sa 73 dela (iz Poqske, Holandije, Irana, Slovenije, Crne Gore, Gr~ke, Amerike i Srbije). @iri u sastavu: Zorica B. \or|evi}, Zorica Dora Kqaji} i Milica Jovanovi} Markovi} doneo je odluku: Veliku nagradu Grand -prix ,,Jovan Markovi} - Kameni'' za 2013. godinu dobio je:

I nagrada - Velovan Zdravko, Ekces u vrtu i Ure|ivawe vrta, II nagrada - Popovi} - Vojvodi} Marina, Ýhat time is it noÞ? i Svitac, III nagrada - Anti} Qiqana, Izrawawe Atlantide.

Lukasz CÚÞicki, umetnik iz Poqske, iz grada RzeszoÞ za rad ,,Spase of time-1 i 2 ", 30Ø30Ø3 cm, asambla` (ura|en tehnikom linoreza na drvetu koji je zalepqen na platno) Dobitnici nagrade za kola` - Collage AÞards su: I nagrada - Bandegi Elnaz, Pieces and Composition I, II, III II nagrada - Glu{ac Haxi Du{an, ~lan Rotari kluba Beograd, za kola`e Ka skorom i radosnom i Krajputa{ ili kola`u oma`,

Izlo`ba je bila otvorena do 26. juna í KOLA@ I ASAMBLA@ Evoluciju moderne umetnosti odredio je eksperiment.

Negirawu tradicionalne dvodimenzionalnosti slike i razvijawu slike u vremenu i prostoru doprinele su tehnike kola`a i asambla`a. Oko 1912. godine Pikaso i Brak po~eli su prvi da izra|uju kola`e, a potom se tehnikom kola`a slu`e dadaisti, nadrealisti, predstavnici Pop Arta i Pluksusa. Nadrealisti~ki slikari posebno su se slu`ili kola`ima sastavqenim od fotografija, pa je ubrzo do{lo do primene fotomonta`e {to }e u mnogome izmeniti klasi~nu kompoziciju slike. U svojoj zamisli asambla` se nadovezuje na kola`, ali dok je kola` vezan za vertikalu u domenu slike, asambla` ukqu~uje i plasti~ne forme.

Povr{ina asambla`a zauzima mesto u prostoru. On predstavqa delo koje se sastoji od primene urbanih industrijskih otpadaka.

U na{oj savremenoj umetnosti posebno se isti~u Aleksandar Lukovi}, Zoran Petrovi}, Bal{a Raj~evi}, Zdravko Velovan, Koqa Milunovi}, Zorica Dora Kqaji}, Qiqana Manzalovi}, Sne`ana Bekri}, Kosta Bunu{evac. Pioniri pokreta~i prve izlo`be kola`a i asambla`a bili su autor ovog teksta i Bal{a Raj~evi}, zatim su organizovali izlo`bu kola`a Du{an \oki} i Gordana Biba Markovi}. Mnogi na{i umetnici danas se bave kola`om i asambla`om, ali da bi ih pokrenula na ozbiqniju stvarala~ku i izlaga~ku delatnost Milica Jovanovi} Markovi} je organizovala bijenalne izlo`be kola`a, koje iako kamerne, daju odre|en uvid u bavqewe i primenu ovih likovnih postupaka.

Zorica B. \or|evi} dipl. istori~ar umetnosti

ROTARI KLUB BEOGRAD

ZOONOZE - OBOLJENJA LJUDI I @IVOTINJA U ~etvrtak, 13. juna ove godine, dobrotom na{eg ~lana Aleksandra Sa{e Pavlovi}a, imali smo zadovoljstvo da se dru`imo sa diplomiranim veterinarom Dr Branislavom Kurequ{i}em.

Na{ gost je imao predavanje re~ju i slikama na temu: ,,Zoonoze - oboljenja ljudi i `ivotinja”.

Dr Branislav Kurelju{i}, ro|en je 01.juna 1981. godine u Zrenjaninu.

Od 04. februara 2008. godine zaposlen je kao istra`iva~ na Odeljenju za patolo{ku morfologiju Nau~nog instituta za veterinarstvo Srbije gde se bavi specijalisti~kim poslovima i istra`iva~kim radom iz svoje oblasti koji podrazumevaju patoanatomsku i patohistolo{ku dijagnostiku i dijagnostiku transmisivnih spongiformnih encefalopatija.

Najve}i deo posla obavlja u laboratorijama Instituta, ali povremeno i na terenu, na farmama svinja i mle~nih goveda.

Trenutno je u zvanju nau~ni saradnik.

Kao autor ili koautor objavio je preko 50 nau~nih i stru~nih radova koji su proiza{li iz projekata Ministarstva nauke na kojima je bio anga`ovan. Radovi su objavljeni u

17

Rot 14-19:Rot 14-19.qxd

4.7.2013

19:05

Page 5

Nj. E. Stanislav Ho~evar nam je govorio o zna~aju datuma i jubileja za celokupno hri{}anstvo - 1700 godina Milanskog edikta*.

Biranim re~ima na{ gost je izneo vi|enje katoli~ke crkve koju predvodi u na{oj zemlji i objasnio da je pravilnije govoriti da je on katolik nego rimokatolik, da nam je danas vi{e i ~e{}e nego do sada potreban dijalog i razgovor po raznim pitanjima, jer }emo samo dijalogom do}i do re{avanja problema izme|u crkava.

U razgovoru koji je vo|en i tokom ve~ere Nj. E. je odgovarao na brojna pitanja koje su prisutni ~lanovi Kluba postavili í

referentnim ~asopisima me|unarodnog i nacionalnog zna~aja, neki su referisani na skupovima me|unarodnog i nacionalnog zna~aja i objavljeni u zbornicima navedenih skupova u celini ili u izvodu. Nekoliko radova ima tematiku iz oblasti izrade doktorske disertacije.

U~estvovao je na vi{e me|unarodnih i doma}ih skupova, uklju~uju}i i simpozijume organizovane 2007. i 2010. u Beogradu od strane ameri~ke fondacije za obuku veterinarskih patologa “Charles Louis Davis”. ^lan je Srpskog veterinarskog dru{tva, Veterinarske komore Srbije i Evropskog udru`enja veterinarskih patologa í ROTARI KLUB BEOGRAD

1700 GODINA MILANSKOG EDIKTA U ~etvrtak, 20. juna ove godine dobrotom na{eg ~lana Miroslava Minje Nikoli}a, imali smo zadovoljstvo da u na{em Klubu pozdravimo i razgovaramo s izuzetnim gostom, Nj. E. Stanislavom Ho~evarom, beogradskim nadbiskupom i mitropolitom.

18

*Milanski edikt je zakonski akt koji su 313. godine u Milanu zajedni~ki proglasili Konstantin I. Veliki, tada tetrarh Zapada i Licinije, tetrarh Istoka, a njime je slu`beno ozna~en kraj verskih progona u Rimskom Carstvu, dok je samo Carstvo zauzelo neutralan polo`aj u odnosu na religije.

Zakon nije samo zabranio progone hri{}ana, ve} nare|uje da se onima kojima je imovina po tom osnovu bila oduzeta vrati, {to uklju~uje i imovinu koja je pripadala Crkvi í Nj. E. Stanislav Ho~evar ro|en je 12. novembra 1945. godine u selu Jelendol, `upa i op{tina [kocjan kod Novog Mesta, na podru~ju nadbiskupije Ljubljana, Slovenija. Gimnaziju je poha|ao u Kri`evcima i u Rijeci, a potom je stupio u novicijat salezijanaca. Bio je vaspita~ u novicijatu u @elimlju kod Ljubljane. Teologiju je studirao na Teolo{kom fakultetu u Ljubljani. Postao je sve{tenik 29. juna 1973. godine.

Magistrirao je na Teolo{kom fakultetu u Ljubljani 1979. godine s tezom iz teologije: “Li~ni greh u dana{njoj hamartologiji.” (svk. “Osebni greh v dana{nji hamartologiji”). Od 1973. godine bio je vaspita~ u malom sjemeni{tu u @elimlju, a od 1979. upravnik te salezijanske ustanove.

Dve godine (1982-84.) bio je zamenik salezijanskog provincijala u Sloveniji. Zatim je ~etiri godine bio upravnik internata za srednjo{kolce - Modestovog doma u Celovcu (Klagenfurt) u Austriji. Godine 1988. bio je prvi put izabran za provincijala salezijanaca u Sloveniji, a od 1994. do 2000.godine obavlja drugi mandat iste slu`be. U~estvovao je na ~etiri generalna kapitula salezijanaca u Rimu. Dva mandata je bio predsednik Konferencije vi{ih redovni~kih poglavara i poglavarica Slovenije, i zatim dve godine generalni sekretar iste konferencije.

Na svetkovinu Gospodnjeg navje{tenja, 25. marta 2000. godine papa Jovan Pavle II imenovao ga je za nadbiskupa koa|utora u Beogradu. Biskupsko re|enje primio je 24. maja 2000. godine u crkvi Marije Pomo}nice na Rakovniku u Ljubljani. U Beograd dolazi za Duhove 2000. godine.

Na plenarnoj sednici Biskupske konferencije Jugoslavije u jeseni 2000. godine prima du`nost referenta za katehezu i mlade, za redovni~ki `ivot te postaje predsednik biskupske komisije za Karitas.

Dana 31. marta 2001. godine papa Jovan Pavle II, prihvata molbu za razre{enje dosada{njeg beogradskog nadbiskupa dr Franca Perka i tim istim mons. Stanislav Ho~evar preuzima slu`bu beogradskog nadbiskupa i mitropolita.

Za predsednika Biskupske konferencije SR Jugoslavije izabran je 16. aprila 2001. godine u kojoj obavlja i druge funkcije í

Rot 14-19:Rot 14-19.qxd

4.7.2013

19:05

Page 6

DRUGA REGATA ROTARIJANACA SRBIJE

OD BEOGRADA DO GOLUBCA 2013.

MIRAN DUNAV, BELE LA\E! ROTARI KLUB BEOGRAD

SVE JE MOGU]E

OBEZBE\EN GLOBAL GRANT VREDAN 30.400 USD Na{ doprinos sadr`ajnijem odrstanju dece odvojenih ili bez biolo{kih roditelja, mali je u odnosu na plemenitost hraniteljskih porodica, poput onih u selu Milo{evac, gde celo selo ima tradiciju odgajanja siro~adi dugu vi{e od 80 godina.

Grant je namenjen Centrima za porodi~ni sme{taj i usvojenja u Beogradu, Milo{evcu, ]upriji i Ni{u i Centru za za{titu odoj~adi dece i omladine u Zve~anskoj u Beogradu. Predvi|ena je isporuka 40 ra~unara i 10 {tampa~a, sa pripadaju}im softverima koji, }e slu`iti za ra~unarsko opismenjavanje dece koja u tim cen?rima `ive. Obuke }e sprovoditi Rotarijanci, Rotaraktovci i na{i prijatelji u ovim mestima i to u kontinuitetu u trajanju od tri godine.

Obuhvati}e preko 180 dece u celoj Srbiji, koja }e time ste}i ve{tine koje im uglavnom nisu dostupne zbog uslova u kojima odrastaju, bez svojih bilo{kih roditelja.

Rad na ovom Grantu trajao je vi{e od godinu dana.

Za to vreme se u na{em klubu smenjivalo vi{e saradnika, od kojih je svako dao svoj doprinos da ovaj Grant obezbedimo Nenad Sakovi}, rukovodilac ovog projekta u Rotari klubu Beograd je rekao da je ovo najbolji primer snage Rotari organiizacije, i potvrda kako dru`enja i predavanja gostiju u klubu mogu da donesu ovakve projekte, koji su i veliki i vidljivi i koji menjaju i unapre|uju `ivote i onih kojima su namenjeni a i nas koji se bavimo da ih obezbedimo. Rad na ovom Grantu je bio vrlo zahtevan i izazovan, od kreiranja projekta prema kriterijumima Rotari Fondacije, do kvalifikacije i prikupljanja zahtevne administracije. Da bi se sve izguralo trebalo je imati i sre}e, ali i mnogo upornosti i puno ulo`enog vremena da se sve zaokru`i i to sa obe strane, na{ih prijatelja iz Amerike iz RC Thomasvile, iz Rotari Fondacije i celog na{eg kluba.

Dobijanje Global Granta je i pravi primer kako se davanje uvek multiplicira, kako se na na{u spremnost da damo na|e neko ko mo`e i spreman je da to nagradi i da da jo{ vi{e. Ovo je i istovremeno najbolja ilustracija uloge i veli~ine Rotari Fondacije, najve}e fondacije na svetu, njene transparentnosti, i dokaz na{e pripadnosti globalnoj zajednici Rotarijanaca, koji su spremni da pomognu i na{oj deci u [umadiji, Ni{u i Beogradu, rekao je predsednik Rotari kluba Beograd ^edomir Petrinjac, nosilac priznanja Pol Haris í

U subotu, 15. i nedelju, 16.juna 2013. godine u prostorijama Mesne zajednice ,,Zeleno brdo’’, na Zvezdari odr`ana je radionica Udru`enja ,,Sve je mogu}e” i FIFH-a iz [vedske, koju je podr`ao Forum SÙD. Teme radionice bili su ,,Primeri i primena dobre prakse u cilju oja~anja kapaciteta i pobolj{anja uslova `ivota osoba sa invaliditetom’’. Osnovna ideja radionice je da promovi{e strate{ko planiranje i da pru`i podr{ku najpre ~lanovima Udru`enja da izrade strate{ki plan razvoja za narednih pet godina.

Akcenat je stavljen na predstoje}u Me|unarodnu Drinsku regatu za osobe sa invaliditetom 2013. godine. Ýorkshopu su prisustvovali u~esnici ,,Sve je mogu}e’’, predstavnici drugih udru`enja, kao i predstavnici Op{tine Zvezdara, Sportskog centra ,,Olimp’’ i Doma za odrasla invalidna lica.

Nakon Ýorkshopa, zajedno sa prestavnicima iz FIFH-a, posetili smo SC Olimp, ~ijom su pristupa{no{}u terena, ponu|enim sadr`ajima, kao i srda~nim prijemom direktora ,,Olimpa’’ i kompletnom upravom ,,Olimpa’’ i Op{tine Zvezdara, na{i gosti iz [vedske bili odu{evljeni í Sportsko rekreativno udru`enje osoba sa invaliditetom ,,SVE JE MOGU]E” Predsednica Lazi} Milada +381(0)62 287 467

19

Rot 20-23:Rot 20-23.qxd

4.7.2013

19:09

Page 1

TAJNA STARA 123 GODINE

POVRATAK ZMAJEVA Frederik Hart, domar Britanskog prirodwa~kog muzeja, na{ao je 1890. godine, pred vratima ustanove u kojoj je radio, paket s neobi~nim sadr`ajem... ratimo se u davna vreme na kada su Zemqom vladali V dinosaurusi. Tada su velike ptice letele nebom i verovatno odatle i poti~u legende o zmajevima. Kako nam je ve} poznato, o wima postoje mnoge legende koje govore o tim neverovatnim bi}ima koja bquju vatru iz usta, sa o{trim zubima i kanxama, sa malim krilima i velikim repom.

Upravo jedan takav primerak, ali u tegli, pojavio se pred vratima Britanskog prirodwa~kog muzeja 1890. godine. O ovom slu~aju javnost je saznala kada je u malom engleskom gradu Oksfor{iru Dejvid Hart na{ao tu istu teglu koja je stajala u samom uglu podruma, pokrivena starim stvarima. U woj se nalazilo ne{to {to je wemu li~ilo na malog zmaja.

Iznena|en {ta je na{ao u svom podrumu, odlu~io je da ceo doga|aj istra`i i sazna da li je to mo`da najve}e otkri}e na{eg doba. Kako je {ezdesetogodi{wi Englez kasnije otkrio, ovaj mali zmaj iz Nema~ke stigao je 1890. godine u Veliku Britaniju i to u Prirodwa~ki muzej koji je odbio ovaj nesvakida{wi poklon jer su sve shvatili kao neslanu {alu svojih nema~kih kolega.

Duh koji hoda, leti...

Dejvidov deda Frederik, koji je u to vreme radio kao portir u muzeju, prihvatio je poklon, to jest, teglu sa formaldehidom u kojoj se nalazio zmaj u polo`aju fetusa. Kako Dejvid Hart pretpostavqa, daqu brigu o ovom nesvakida{wem poklonu nastavio je wegov nedavno preminuli otac Xorx, koji je u toku selidbe iz Londona istu teglu poneo i sakrio u gara`u ku}e u kojoj Dejvid danas stanuje. Pored kutije u kojoj je na{ao teglu nalazilo se pismo na ~ijoj pole|ini je pisalo: “ZASTRA[UJU]I DUH�, dok je pismo potpisao, pretpostavqa se, neko od nema~kih nau~nika sa inicijalima J. V. U pismu je pisalo da nakon prihvatawa ovog neprocewivog poklona tajna ostane sa~uvana, a imena i po{iqaoci anonimni.

Kako pri~a Alstar Mi~el, Dejvidov prijateq, zmaj je verovatno napravqen od takozvane indijske gume jer je Nema~ka u to vreme bila jedan od glavnih izvoznika ove sirovine. Ostaje nejasno da li je zmaj zaista poslan da bi se ismejao Britanski prirodwa~ki muzej i nau~nici toga vremena ili je ipak u pitawu najve}e otkri}e na{eg vremena.

20 2

Dakle, ostaje samo da se uradi biopsija koja }e razjasniti da li su zmajevi zaista postojali ili je sve samo ma{ta...!

Japanski san Jo{ ne{to zanimqivo dogodilo se dvadesetdevetogodi{wem Dejvidu Nardieliju, Amerikancu koji `ivi u Osaki u Japanu. Kako gospodin Nardieli pri~a, negde u maju 2002. godine posle napornog karate treninga vra}ao se ku-}i. Padala je jaka ki{a. Upla{io ga je neobi~an {um koji je dolazio sa obli`weg malog jezera koje se grani~ilo sa wegovom zgradom.

Odlu~io je da proveri odakle dolazi taj ~udan zvuk.

Na wegovo zaprepa{}ewe ugledao je ne{to {to je izlazilo iz jezera.

Kada je boqe pogledao, video je bi}e koje je imalo dug beli vrat i dva izrazito crna oka. Odjednom, kako pri~a Nardieli, zver je krenula ka wemu, i on se u tom trenutku gotovo skamenio od straha.

Posle nekoliko trenutaka uspeo je da se pribere i otr~i do stana.

Sa prozora je nastavio da gleda stvorewe, ali sada sa bezbedne udaqenosti.

Stvorewe je iskakalo iz jezera oko 30 metara u visinu, ali kako Dejvid pri~a, za svoju veli~inu imalo je srazmerno mala krila, kao u slepog mi{a, a noge kao u ma~ke, sa dugim i o{trim kanyama i sigurno je bilo meso`der.

Slede}eg jutra, gospodin Nardieli raspitao se kod svojih kom{ija da li su i oni ne{to videli.

Ali, uglavnom je dobijao negativne odgovore sa obrazlo`ewem da su ~uli zastra{uju}e zvuke koji su dolazili ba{ sa jezera. Mogu}e obja{wewe ovog nesvakida{weg doga|aja je da je to stvorewe ostatak procesa evolucije neke davno zaboravqene vrste `ivotiwa, koja mo`da i ne pripada japanskom ekosistemu.

Kako je izjavio kriptolog Loren Kolman, velika verovatno}a je da je bi}e u stvari kopija mitolo{kog stvorewa koje `ivi na kopnu i u vodi, a da su u opisu primetili da je Dejvid od uzbu|ewa verovatno poneke stvari i preuveli-~ao. Po{to nisu na|eni dokazi da se takvo stvorewe zaista pojavilo te no}i, ostaje samo da ga jednom uhvatimo i slikamo, a ko zna, mo`da se pojavi i negde, blizu nas...?! Ă­ Milan Glu{ac

Rot 20-23:Rot 20-23.qxd

4.7.2013

19:09

Page 2

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB KRAQEVO

KRAQEVA^KI \ACI U RUMUNIJI Iz rumunskog grada Sibiua se upravo vratila grupa |aka i profesora kraqeva~kih {kola “Svetozar Markovi}” i “Sveti Sava”, koji su po programu “Moj grad doma}in” u tom gradu boravili osam dana. Bila je to, zapravo, uzvratna poseta vr{wacima u {koli “Samuel Von Brukental” u Sibiu, koji su u Kraqevu bili u oktobru pro{le godine, a ~itav projekat se ostvario na inicijativu bratskih Rotari klubova Sibiu i Kraqevo.

Ciq ovakve saradwe {kola je da se uspostave i unaprede prijateqski odnosi izme|u u~enika i da se razmene iskustva u nastavi. \acima je, naravno, uvek najdra`e dru`ewe, ali, kako je ovo bila i radna poseta, bili su u mogu}nosti da u~estvuju u pe{a~kim turama, u obilascima Etnografskog i Prirodwa~kog muzeja, da u Luteranskoj crkvi otpevaju himnu Svetom Savi i recituju O~e na{.

Bogatstvo ove posete ~ini i ~as istorije u seoskoj {koli u Slimniku, zatim revija saksonskih plesova i srpskih narodnih igara, koje su, svako u svojoj nacionalnoj no{wi i koreografiji izveli ve{ti u~enici.

U tematskom delu projekta, u~enici su u power point prezentaciji, kroz istoriju, arhitekturu i obi~aje, pred rukovodstvom {kola, nastavnicima, roditeqima i ~lanovima Rotari kluba Sibiu, predstavili svoje gradove.

Sve je bilo izvedeno na vrhunskom nivou i sa neskrivenom `eqom svih u~esnika da se saradwa nastavi í

ROTARI KLUB NI[ CENTAR

SIMPATI^NA AKCIJA Draga bra}o i sestre, koristim priliku da vas obavestim da je Rotari klub Ni{ Centar uradio jednu simpati~nu akciju 12. maja ove godine kada je na odr`anom republi~kom takmi~ewu iz istorije, nagradio najboqeg u~esnika nov~anom nagradom od 150 evra, uz prisustvo velikog broja medija.

Nagradu je dobio Du{an ^orbi} iz Novog Pazara, a cela akcija je sprovedena zajedno sa profesorom Mom-

ROTARI KLUB KRAQEVO

POMO] NARODNOJ KUHIWI Povodom 23. marta, dana kada je 2001. godine grupa inicijatora sa rotari idejom donela odluku o osnivawu Rotari kluba, ~lanovi Rotari kluba Kraqevo su posetili Gradski Crveni krst i uru~ili pakete namirnica za narodnu kuhiwu. Uru~eno je ukupno dvadeset paketa u kojima su pasuq, krompir, bra{no, {e}er, uqe, makaroni...

Predstavnici Crvenog krsta su se zahvalili na ovoj pomo}i, istakav{i da je svaki poklon zlata vredan, jer svakog dana pripremaju vi{e od 600 obroka za gradsku sirotiwu.

Rotari klubu Kraqevo ovo nije prva donacija u ovoj godini, a najavqeno je da }e biti jo{ sli~nih plemenitih akcija í

~ilom Pavlovi}em, istaknutim rotarijancem i direktorom Instituta za savremenu istoriju iz Beograda.

Ovo je samo deo akcije, a drugi deo }e biti izveden do kraja maja, kada }emo {kolskim bibliotekama u nedovoqno razvijenim op{tinama Mero{ina i @itora|a, zajedno sa Institutom za savremenu istoriju, donirati kwige iz istorije u vrednosti od po 200.000 dinara. Na ovaj na~in, smatramo da uspe{no povezujemo nove generacije sa tradicijom i kulturno istorijskim nasle|em, {to su vrednosti kojima Rotari uvek te`i í Rotarijanski pozdrav Nikola Pejovi} RK Ni{ Centar predsednik 2012/2013

21 3

Rot 20-23:Rot 20-23.qxd

4.7.2013

19:09

Page 3

ROTARI KLUBOVI ZAJE^AR I KIKINDA

POKLON BA[ VREDAN I POTREBAN Rotari klub Zaje~ar je, 21. 5. 2013, u saradwi sa Rotari klubom Kikinda, poklonio Zdravstvenom centru Negotin, automatski hematolo{ki analizator ~ija je vrednost oko 30.000 dolara. Aparat je vrhunski u svo-

Velimirovi}a @i~kog, dana 07. maja 2013. godine u hotelu ,,Hamburg'' u Zaje~aru.

Posle se~ewa slavskog kola~a i zdravice doma}ina Danila Guberini}a, usledila je podela tablet ra~unara najboqim u~enicima sredwih {kola u Zaje~aru.

Nov~ana sredstava za kupovinu tablet ra~unara prikupqena su na humanitarnom turniru u preferansu koji je odr`an u subotu, 30. marta ove godine í Sekretar Rotari kluba Zaje~ar Ninoslav Jovanovi} ROTARI KLUB BEOGRAD CENTAR

DOMA]INI MULTI CLUB ÝORKSHOPA U SEPTEMBRU

joj klasi. Ovo je jo{ jedna u nizu akcija koje sprovodi RK Zaje~ar u svojoj lokalnoj zajednici i okolini.

Negotin, kao i jo{ neki gradovi u Srbiji, izabran je od strane renomiranog svetskog proizvo|a~a medicinskih aparata "Mindray", iz grada [enzena-Hong Kong (NR Kina), koji je delom vlasni{tvo NR Kine. U planu je i donacija Domu zdravqa u Zaje~aru, koja bi trebalo da se realizuje do aprila slede}e godine í U dobru, sekretar Rotari kluba Zaje~ar Ninoslav Jovanovi} ROTARI KLUB ZAJE^AR

RA^UNARI ZA NAJBOQE Dragi prijateqi u Rotariju, ove dve fotografije snimqene su prilikom proslave krsne slave Rotari kluba Zaje~ar, Svetog Nikolaja

Dragi prijatelji u Rotariju, veliko nam je zadovoljstvo da vas obavestimo da }emo po~etkom septembra biti doma}ini 7. Multi Club Ýorkshopa.

Rotarijanci iz cele Evrope }e do}i u Beograd da se dru`e sa nama, upoznaju mnoge znamenitosti Beograda i urade ne{to plemenito.

Prethodna dva Global Granta koja je na{ klub radio su rezultat Multi Club Ýorkshopa. Na{i predstavnici su odlazili ranijih godina na Multi Club Ýorkshop, prezentovali projekte i oba puta smo dobili pozitivan rezultat.

Na sve~anoj Skup{tini koja }e se odr`ati 07. septembra 2013. godine, u~esnici }e glasati za predlo`ene projekte. Ovo je jedinstvena prilika da svi zajedno budemo doma}ini i da se upoznamo, dru`imo sa mnogim plemenitim ljudima iz Rotari porodice.

Ovim putem vas pozivamo da ukoliko imate u vidu neki projekat, slobodno nas kontaktirajte jer je mo`da slede}i Global Grant koji }e se realizovati u na{em Distriktu ba{ va{ projekat!

Ukoliko niste planirali velike akcije, to nije razlog da ne budete deo ovog doga|aja, jer novi kontakti sa Rotarijancima iz inostranstva mogu izroditi u budu}nosti i bratimljenja klubova i velike projekte.

Nadamo se da }e i ovaj Multi-Club Ýorkshop biti plodonosan kao i prethodni, da }e se sklopiti mnoga nova prijateljstva, lepo zabaviti na gala ve~eri … í Za sve informacije slobodno kontaktirajte Branislavu Radovi}, predsednika RK Beograd-Centar, tel: +381 63 288 232 kao i ostale ~lanove RK Beograd Centar.

^ekamo vas u Beogradu!

22

Rot 20-23:Rot 20-23.qxd

4.7.2013

19:10

Page 4

ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA

Chukung Ree 5.550 m

ISLAND PEAK EKSPEDICIJA, ISKUSTVO, ZADOVOLJSTVO Pre nepunih godinu dana sa nekoliko prijatelja sam se dogovorila da odemo na ekspediciju Island Peak (6.189 m) u organizaciji planinarskog dru{tva ,,EĂ˜treme summit team''. Do tada, najvi{a ta~ka na koju sam se popela je bio Olimp, nepunih 3.000m, u letnjim uslovima. Dakle, nikakvo iskustvo nisam imala, a ispred mene je bilo nepunih osam meseci za pripreme.

Namche Bazar 3.500 m

Island Peak 6.189 m

Tiengboche 3.870 m

Nangar Tsang 5.100m

Uslov da bi neko mogao da se popne na vrh je da ima izuzetnu kondiciju i tehni~ko znanje. Zbog toga sam po~ela intenzivnije da treniram, a vo|a ekspedicije, Dragan Ja}imovi} nam je organizovao par tehni~kih treninga, na kojima smo se upoznali sa opremom koja se koristi na usponu, savladali tehnike penjanja sa `imarom, spu{tanja sa osmicom.

Tako|e, organizovao nam je i zimski uspon na najvi{i vrh Balkana, Musalu.

Iz Beograda smo krenuli 18. aprila 2013. godine prema Nepalu. U Katmanduu smo dokupili nedostaju}u opremu, odleteli za Luklu i odatle krenuli u vi{ednevno pe{a~enje kroz Khumbu dolinu do baznog kampa. Spavanje je bilo dogovoreno po usputnim mestima u lod`evima, a u baznom kampu u {atorima.

Tokom hodanja kroz dolinu, ispred nas se uzdizao Mont Everest 8.848 m, najvi{i vrh na svetu.

Imali smo dva aklimatizaciona uspona, Nangar Tsang 5.100 m i Chukung Ri 5.550 m.

Zavr{ni uspon nam je krenuo iz baznog kampa, 02.maja 2013. godine u 1h posle pono}i. Bili smo podeljeni u grupe od po ~etiri osobe i svaka grupa je imala svog {erpasa koji nas je vodio na vrh. Imala sam sre}e da stignem do vrha pre nevremena koje je dovelo do prekida uspona, pa se mnogi nisu popeli.

Ovo je bio ispit za ozbiljnije vrhove i drago mi je da sam uspela. Mo`da }u jednog dana krenuti ka Mont Everestu... Ă­ Olivera Stevanovi}

23

Rot 24-28:Rot 24-28.qxd

4.7.2013

19:12

Page 1

SEDAMDESET GODINA OD SMRTI PESNIKA I DIPLOMATE

JOVAN DU^I]

@IVEO JE! O MLADOSTI I STAROSTI Za umne qude i lepe `ene ne postoji starost. Plemenite stvari ne stare, nego samo promene izgled, ~esto ~ak i na lep{e. U starosti se poka`u na licu karakter i du{a ~ovekova, kao {to se poka`u reqefi jednog brega tek u zimu kad izgubi {umu i potpuno ogoli. Ima lica koja sa staro{}u dobiju ne{to svetiteqsko, i mudra~ko, druga mu~eni~ko i bolesni~ko, a tre}a `ivotiwsko i zversko.

Znak r|avih qudi i r|avih `ena kojima se u mladosti nije raspoznavalo na licu wihov karakter jer je mladost svagda i u svemu neizmerna lepota. Ali ta su lica dobila u starosti izgled odvratan i u`asavaju}i, crte zlo~este, pogled krvni~ki. Istna, ni godine ne izra`avaju ta~no ~ovekovo doba. Ima mladih staraca kao {to ima puno i starih mladi}a. Starost ~ovekova odista po~iwe tamo gde svr{ava wegovo odu{evqewe. ^ovek koji ne mo`e da zatreperi, odu{evqen za neku ideju ili za neku li~nost, star je i mrtav.

Mladost, to je pre svega sveta vatra. Samo onda kad se ta vatra ugasi, treba le}i i umreti. ^ovek koji voli `ene nikad ne ostari; a ~ovek koji tra`i dru{tvo mladi}a, nikad ne tuguje.

Treba uvek tra`iti `ensko dru{tvo, ako ne i `ensku qubav. Uostalom, `ene nisu stroge prema godinama ~ovekovim; jer one tra`e mu`evnost vi{e nego mladost, a mu`evnost traje nesravwivo du`e nego mladost. Zato ima Don @uana pedesetih godina, koji otmu `ene i mladim Apolonima. U Rimu se nikad ni za koga nije reklo: ,,Umro je”, nego: ,,@iveo je”.

Qudi nas uvek pla{e na{im godinama, i kad smo stari i kad smo mladi, kad smo mladi da smo nedozreli za velika dela, a kad smo stari da smo postali nesposobni za velike namere. Star~evo iskustvo, ravno je u~enosti. Niko ne zna {ta nosi u sebi do posledweg daha. Priroda je u svemu ostavila sebi pravo na posledwu re~ í

MOJ OTAC, TAJNI SIN JOVANA DU^I]A Švajcarkiwa Karol Mintener prvi put za javnost otkriva kako joj je wen otac @an Mintener tek na samrti poverio da je on zapravo vanbra~no dete jugoslovenskog diplomate i poete iz Trebiwa. Zbog skandala sa 19-godišwom gospoðicom Fogel, koja se porodila 1925, Du~i}, ve} u pedesetim godinama, morao je da napusti diplomatsku slu`bu u Bernu, a 1927. godine imenovan je za ambasadora u Kairu Prelistavam biografsku kwigu Radovana Popovi}a ,,Du~i}” o~ekuju-

24 2

}i Karol Mintener u pariskom stanu naše zajedni~ke prijateqice Irene Bili}, rediteqke i direktorke filmskog festivala ,,Evropa oko Evrope”. Irena otvara vrata goš}i i iznenaðewe nije malo.

Preda mnom je 50-godišwa Karol Mintener, zapawuju}e sli~na mladom Du~i}u na fotografiji sa naslovne strane kwige, ista izdu`ena silueta, isti oblik i izraz lica. Led na po~etku razgovora razbija prvo pitawe: ,,Da li se vaša baka po ocu zvala An-

toanet Fogel i da li je 1925. godine `ivela u @enevi na adresi 9 Rue de la Ferme?”

Karol Mintener me pogleda iznenaðeno. Ka`em joj da adresa piše u biografiji Jovana Du~i}a koja je na stolu i predla`em joj da, pre nego što joj ispri~am šta u woj piše, ona ispri~a šta zna o poreklu svog oca.

NEDOZVOQENA QUBAV Mo`da uspemo da razjasnimo sporni period iz Du~i}eve biografije ve-

Rot 24-28:Rot 24-28.qxd

4.7.2013

19:13

Page 2

Jovan Du~i} je srpski pesnik, pisac i diplomata. Ro|en u Trebiwu, Stara Hercegovina, 5/17. februara 1871.godine, a umro 7. aprila 1943. godine u Geri, Indijana, SAD. Posmrtni ostaci preneseni su iste godine u portu srpskog manastira Svetog Save u Libertivilu, SAD. Wegova `eqa je bila da ga sahrane u rodnom Trebiwu. Ova posledwa `eqa Jovana Du~i}a ispuwena je 22. oktobra 2000. godine... da zanavek miris Jadrana bude blizu wega...

Du~i} je smatrao da veliki pesnik treba opevati najve}e istine o qubavi, Bogu, `ivotu, smrti.

Svoje pesme nije posvetio konkretnoj `eni, ve} peva o qubavi koja je sama sebi svrha. ,, Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna moja re~ u {umu, moj korak i bludwa...’’ PESMA @ENI je jedna od na{ih najlep{ih qubavnih pesama iako je ispevana samo ~istoj emociji.

Nagrada “Jovan Du~i}” je nagrada za pesni{tvo. Dodequje se svake godine tokom manifestacije “Du~i}eve ve~eri” u Trebiwu.

zan za wegovo diplomatsko slu`bovawe u @enevi gde je po~etkom oktobra 1924. postavqen za stalnog delegata u Društvu naroda (predratne Ujediwene Nacije). U leto 1925. godine ministar spoqnih poslova Kraqevine Jugoslavije, koji je u isto vreme i Du~i}ev prijateq, izveštava ga da se gospoða Fogel iz @eneve obratila Ministarstvu sa pismom datiranim 13. jula 1925. navode}i da je s poverewem primala u ku}u Du~i}a koji je tada ve} prešao pedesetu godinu, da je Du~i} zaveo wenu devetnaestogodišwu k}er Antoanetu i da }e se obratiti sudu ako Du~i} ne ispuni obe}awe, prizna dete za svoje i obezbedi mu izdr`avawe.

Gospoðica Fogel porodila se u novembru 1925. Du~i} sve pori~e, piše s prezrewem o gospoði Fogel i wenoj k}eri (,,nekakve manikirke”) i stavqa do znawa da je sve protiv wega ,,montirao” wegov prethodnik u Bernu - Milutin Jovanovi}.

Zbog ovog skandala Du~i} je ipak morao da napusti Švajcarsku, zapravo je iz we proteran.

Izgleda da se na ovo u Ministarstvu u Beogradu gledalo kao na ,,mušku aferu “, s razumevawem ve}im nego u Bernu, pa je Du~i} ve} u februaru 1927. godine imenovan za ambasadora u Kairu.

U junu 1927. dolazi u Beograd na odmor i u zgradi Ministarstva slu~ajno susre}e Milutina Jovanovi}a. Rezultat susreta je tu~a zbog koje }e obojica biti suspendovani s posla. Du~i} }e se u diplomatiju vratiti u novembru 1929. posle intervencije kraqa Aleksandra li~no. Iako Radovan Popovi} ka`e da je slavnog pesnika u ovu ,,neugodnu aferu uvukao” upravo Milutin Jovanovi}, ova švajcarska epizoda iz Du~i}eve biografije, izgleda da je bila mnogo komplikovanija. Zahvaquju}i Ireni Bili}, rediteqki iz Pariza, ,,Vesti “ ekskluzivno otkrivaju da je Du~i} iz vanbra~ne veze sa Antoanetom Fogel zaista

imao sina roðenog 10. novembra 1925. godine u @enevi koji je odrastao pod imenom @an Aleksandr Mintener. On je sve do smrti 2000. godine }utao o tajni svog porekla koju nije poverio ~ak ni svojoj supruzi, ni deci. O tome za ,,Vesti” govori Karol Mintener, }erka @ana Aleksandra Mintenera.

TAJNA STARA 75 GODINA - Moj otac @an Mintener uvek je }utao o svom biološkom ocu. Pokušavala sam nešto više da saznam ali je on odbijao razgovor. Bio je teško bolestan i pre nego što }e umreti 2000. godine zvao me je telefonom.

Rekao je: ,,Htela si da znaš kako se zvao moj otac. Evo imena: Jovan

Du~i}. Bio je Srbin i izgleda da je bio veliki~ovek”. Dohvatila sam na brzinu imenik koji mi je bio pod rukom i zapisala ime na prvoj stranici kako bih bila sigurna da ga ne}u zaboraviti. Otac je još rekao: ,,Molim te, ako moj otac ima porodicu i potomke, moja je `eqa da ni u kom slu~aju ne narušavaš red koji je uspostvqen, ne treba da se zna da postojimo”. Bilo je to u ponedeqak. U sredu je umro. Imao je 75 godina. Moj otac mi je dakle na samrti rekao ime svog oca jer sam uvek nastojala da otkrijem porodi~nu tajnu zbog ~ega se baka Antoaneta qutila. Rekao je da ne treba da se remeti postoje}i

porodi~ni red, jer je zapravo mislio da je Jovan Du~i} bio o`ewen i da je imao decu.

- Posle smrti oca bila sam jednom prilikom u Italiji pozvana na jednu ve~eru. Za stolom je bio jedan srpski violinista i još nekoliko Srba. Rekla sam da sam i ja delimi~no Srpkiwa jer je moj deda bio Srbin i zvao se Jovan Du~i}. Gosti za stolom su imali zapawen izraz lica. Ruski pijanista Konstantin Bogino, profesor moje mlaðe }erke Gabrijele, ustao je da telefonira svojoj `eni Miomiri, koja je Srpkiwa. Nisam tada shvatila ko je ta~no bio Jovan Du~i}. Detaqno mi je to objasnila tek Irena Bili} koju sam upoznala u jednom restoranu u Parizu 2003. godine. Upoznao nas je zajedni~ki prijateq koji je rekao da je Irena Srpkiwa i da treba da joj ispri~am svoju pri~u. Pokazala sam joj notes na kome je pisalo ime Jovana Du~i}a. Se}am se da sam joj rekla: ,,Nedavno sam saznala... to je ime mog dede. Izgleda da je on bio va`an ~ovek u Srbiji.”

- Kada mu je majka umrla otac je otišao u wenu ku}u i proveo u woj sate i sate. Wegovi bra}a i sestre od tetke ka`u da je nešto tra`io, to je bilo jasno. Posle o~eve smrti iz ku}e moje bake Antoanete odnela sam dva drvena sanduka sa papirima i dokumentima, ali još ih nisam detaqno pregledala.

POZAJMQENO PREZIME Karol predla`e da razgovor nastavimo sutradan ujutru u wenom novom stanu kako bismo zajedno mogli da pregledamo dva drvena sanduka sa tavana wene bake. Sti`em u dogovoreno vreme rano ujutru sa Irenom Bili}.

Na kuhiwskom stolu doru~ak i beleške. Karol odlazi u drugi deo stana da bi donela portret svog oca iz ða~kih dana. Irena prime}uje da je

25 3

Rot 24-28:Rot 24-28.qxd

4.7.2013

19:13

ovo prvi put da je ~uje da za Jovana Du~i}a ka`e ,,moj deda”. Na polici fotografije Karol Mintener iz vremena kada je imala tridesetak godina.

Opet otvaram kwigu o Du~i}u i uporeðujem fotografije. ,,Ka`u da li~im na o~evu stranu “, kratko komentariše Karol. Pokazuje fotografiPUT U KAIRO - Baka Antoaneta Fogel imala je osmoro bra}e i sestara. U porodici se zna da je wen mlaði brat Yejms Fogel išao u Egipat, u Kairo. Kada ta~no? Ne zna se. Navodno je išao u Kairo po svoje sestre. Ne znam zašto, ni kako - objašwava Karol.

To je zanimqiv podatak s obzirom na to da je Du~i} 1927. imenovan za ambasadora Kraqevine Jugoslavije u Kairu, a Švajcarci u ono vreme nisu putovali u Egipat tako ~esto kao danas. je svog oca iz detiwstva koje jasno govore da je Antoaneta Fogel o~igledno bila veoma privr`ena malom @anu Aleksandru i da se brinula o wemu.

- Moja prabaka, majka Antoanete Fogel, poti~e iz protestantske porodice koja se iz katoli~kog Frajburga preselila u @enevu. Moj pradeda, dakle otac Antoanete, zvao se Adolf Fogel. Evo, na wegovoj fotografiji piše da je bio pripadnik sudskog obezbeðewa u @enevi. Antoaneta Fogel je ostala trudna kada je imala 19 godina. U novembru 1925. porodila se pod prezimenom Fogel, mada na svim dokumentima i u izvodu iz kwige roðenih moga oca @ana piše da se preziva Mintener. Dala mu je ime @an Aleksandr...

Nisam znala da se @an na srpskom jeziku ka`e Jovan.

- Mintener je prezime wegovog o~uha kojeg nikada nisam videla.

Niko nije pri~ao o wemu. Kada su se moji roditeqi ven~ali 1956. tatin zvani~ni otac više nije bio `iv.

Nisam shvatala zašto se }uti o tome. Pitawa se nisu postavqala, to je bilo nešto što se ne radi. Moja baka Antoaneta Fogel udala se za gospodina Mintenera kada je moj otac imao ~etiri godine i tako je dobio wegovo prezime. Moja majka ka`e da je gospodin Mintener je bio carinik i da je voleo p~ele. Kada je umro, baka Antoaneta je nasledila wegovu penziju.

STRAH OD OTMICE - Mislim da je baka Antoanet po zanimawu bila frizerka. Sigurno je, ipak, razgovarala sa svojim sinom, ina~e on ne bi znao ko mu je

26

Page 3

otac. Ne znam, mo`da je i sam shvatio. Kada sam mu postavqala pitawe i govorila da }u pitati baku, on je odgovarao: ,,Ne treba da joj smetaš.”

Studirao je ekonomske nauke i doktorirao je. Posle je predavao u školi i osnovao svoje preduze}e. Ne znam, malo je ~udno da jedna frizerka koja sama podi`e svog sina u to vreme ima tako visokoškolovanog sina.

- Do desete godine moj otac nije išao u školu, iako je školovawe od šeste godine bilo obavezno u Švajcarskoj. Razlog je bio što je ,,Sloven”, kako su zvali tatinog biološkog oca, hteo da uzme dete. Moja baka Antoaneta plašila se da tata ne bude otet. Zato je tra`ila posebnu dozvolu od prosvetnih vlasti kako bi dete moglo da se obrazuje kod ku}e.

Moja mama ka`e da su neki u porodici smatrali da je ,,Sloven” hteo da uzme dete jer je u pitawu bio sin. Ona ZAQUBQENE O^I Ostaje nepoznato da li je za ove stihove zapisane u @enevi 1925-26.

Du~i}eva inspiracija bila upravo mlada Antoaneta Fogel: Gledam tvoje krupne o~i zaqubqene Gde sja vatra - ko zna - grešna ili sveta Svejedno qubiš li drugog ili mene Ti qubiš nevino kao cvet što cveta... misli da ga dete ne bi zanimalo da je bila }erka u pitawu.

Kroz zakr~eni hodnik prelazimo u salon prepun nerasporeðenog nameštaja i kutija. Karol iz spava}e sobe dovla~i dva sanduka koje je našla na tavanu bake Antoanete Fogel. Otvara kov~ege prepune pisama, dokumenata, starih fotografija, ise~aka iz novina. Na jednoj od wih @an ima tri-~etiri godine, zatim u ða~kim danima sa majkom, pa kao student...

- Ne znam da li sam nešto još propustila da vam ka`em. Kada sam imala devet godina išla sam sa mamom, tatom i bratom na Hvar. To putovawe ostalo mi je u lepoj uspomeni. Nisam vam rekla da je moj otac u slobodno vreme voleo da leti i bio sportski avijati~ar. Nadam se da sve ovo što sam vam ispri~ala ne}e biti pogrešno shva}eno. Moj otac nije `eleo da bilo kome smetamo.

LA@AN IZVOD IZ KWIGE ROÐENIH Karol Mintener predlo`i da pozove svoju majku koja `ivi u @enevi.

Ona i wen mu` @an davno su se razve-

li. Bivša supruga @ana Mintenera i majka wegovo dvoje dece prihvata razgovor s novinarima. Potresno je koliki je bio teret tajne za sve ~lanove porodice ~oveka koji je po svemu sude}i bio Du~i}ev sin.

- Mnogo toga sam ~ula ali nisam sigurna šta je i u kojoj meri zaista istina. Sigurna sam ipak u nekoliko stvari. Da sam se udala za ~oveka koji se zvao @an Mintener i sigurna sam da je wegov izvod iz kwige roðenih bio la`an. Takoðe sigurno je da je bio kod ku}e do desete godine i da je tek tada pošao u školu.

Wegova majka nikad nije izri~ito rekla istinu, bojala se. Kada je wegov zvani~ni otac, gospodin Mintener, umro, moj mu` nije hteo da mi poka`e porodi~nu kwi`icu koja sadr`i sve podatke o roditeqima i ~lanovima porodice. Bilo ga je sramota što je vanbra~no dete. Ja sam iz bur`oaske porodice i imamo rodoslov iz 14. veka. Ali Mintenerovi su imali porodi~ne tajne. Da, govorili su da je ,,Sloven’’ hteo da uzme dete. Ono što sam saznala ~ula sam od wegovih roðaka, bra}e od ujaka i tetaka. @elela sam da razgovaram sa wim o tome ali on je uvek odbijao. Govorio je da to obeš~aš}uje wegovu majku. Ja sam rekla da to nije ta~no, naprotiv, divim se wegovoj majci što je u ono vreme sama podizala svoje dete i nije ga napustila kao što su radile mnoge neudate majke. Naš stariji sin je umro. Majka mog mu`a se ~esto mešala u wegoNa grobqu u Bijeqini, na jednom nadgrobnom spomeniku nalazi se zapis: ,,Maga Nikoli} - @ivanovi}, sama pesnik i pesnika Jove Du~i}a prvo nadahnu}e’’.

Bila je jedna od mnogobrojnih `ena koja nije u ovozemaqskom `ivotu uspela da dosegne veli~inu wegovih snova o qubavi. vo vaspitawe i imala svoje ideje o svemu i uvek se ne~ega plašila. Mi smo se na kraju razveli.

Otišla sam í ,,Vesti on line’’ N. Joki}

Rot 24-28:Rot 24-28.qxd

4.7.2013

19:13

Page 4

TOP LISTA @ESTOKIH UVREDA ILI…

TRIDESET PISACA UBI[E PISCE Dakle, pisci, jednostavno ne vre|aju jedni druge na na~in na koji smo navikli u na{im svakodnevnim `ivotima. Vre|a se ali, kao da se te uvrede ne mogu uporediti sa `estokim uvredama iz pro{lih vremena. Razumqivo je, naravno, da pisci mogu izraziti svoja ose}awa na upe~atqiviji na~in s obzirom na prirodu wihove profesije. A tako|e ima smisla verovati da su stawa onih koji su dopustili sebi da tako izraze mi{qewe o drugima, koji se bave istim poslom kao i oni - samo lo{ije, po wihovom mi{qewu - neka od najfrustriraju}ih koja znamo. I zato }emo oprostiti na{im dragim piscima wihove ozloje|enosti.

Sledi izbor od trideset NAJ`e{}ih uvreda koje su oni upu}ivali jedni drugima: 30. Gistav Flober o @or` Sand: „Velika krava puna mastila” 29. Robert Luis Stivenson o Voltu Vitmenu: „..kao veliki ~upavi pas, koji upravo pu{ten sa lanca, wu{ka sve strane ovog sveta i laje na mesec” 28. Fridrih Ni~e o Dante Aligeriju „Hijena koja pi{e poeziju na nadgrobnim spomenicima” 27. Harold Blum o D`oani Roling (2000.) „Kako ~itati Harija Potera i ~arobwakov kamen? Pa, veoma brzo od po~etka i mo`da }ete tako sti}i do kraja. A za{to ~itati? Verovatno zato ako ne navedete sebe da pro~itate ne{to boqe, onda }e Roulingova uraditi to” 26. Vladimir Nabokov o Fjodoru Dostojevskom „Nedostatak ukusa kod Dostojevskog, wegovo monotono bavqewe licima koja pate od pred-frojdovskih kompleksa i koji se vaqaju u tragi~nim nezgodama qudskog dostojanstva - sve to te{ko da je za divqewe” 25. Gertruda [tajn o Ezri Poundu „Tuma~ sela. Odli~an ako ste bili na selu. Ako niste bili, nije” 24. Vird`inija Vulf o Oldosu Haksliju „ Sve sirovo, nekuvano i u znak protesta” 23. Herbert D`ord` Vels o D`ord`u Bernardu [ou „Dete-idiot koje vri{ti u bolnici” 22. D`ozef Konrad o Dejvidu Herbertu Lorensu „Obi~no |ubre i ni{ta drugo osim nepristojnosti” 21. Lord Bajron o D`onu Kitsu (1820.) „Evo, D`on Kits pi{e krevetsku poeziju i tri novele a sam Bog zna kome…Dosta vi{e sa Kitsom…ja vas molim, oderite ga `ivog; ako neko od vas to ne}e onda }u to uraditi ja li~no, ne postoji razlog trpeti to idiotsko balavqewe” 20. Vladimir Nabokov o D`ozefu Konradu „Ja ne mogu trpeti Konradov stil prepun prodavnica suvenira, fla{iranih brodova i ogrlica od quski romanti~nih kli{ea” 19. Dilen Tomas o Radjardu Kiplingu „Gospodin Kipling stoji pred svima u svom nemoralnom svetu za koji bih `eleo da je druga~iji” 18. Ralf Emerson o D`ejn Ostin „Romani gospo|ice Ostin…~ine mi se vulgarnim u nijansama, sterilnim u umetni~koj invenciji , zato~eni u bednim

konvencijama engleskog dru{tva, bez genijalnosti, duhovitosti i bez ikakvog su saznawa o svetu. Nigde `ivot nije tako stegnut i uzak. Jedini problem u umu pisca je - kako se udati” ” 17. Martin Ejmis o Miguelu Servantesu „^itawe Don Kihota mo`e se uporediti sa neodre|enom posetom sa strane najneo~ekivanijeg starijeg ro|aka sa svim wegovim {ega~ewima, prqavim navikama, nezaustavqivim se}awima i u`asnim saradnicima. Kada se do`ivqaj zavr{i i stari de~ak proveri sve (na strani 846 - pri~a se ~vrsto zakiva bez prostora za dijalog) vi }ete proliti suze; ne suze `aqewa ili olak{awa ve} suze ponosa. Uspeli ste uprkos svemu {to Don Kihot predstavqa” 16. [arl Bodler o Volteru (1864) „Moja dosada je rasla u Francuskoj - a glavni razlog je {to ovde svi li~e na Voltera …kraqa budala{tina, princa povr{nosti, anti umetnika i zastupnika `enske posluge” 15. Vilijam Fokner o Ernestu Heningveju „On nikad nije upotrebio re~ koja bi ~itaoca prisilila da posegne za re~nikom” 14. Ernest Hemingvej o Vilijamu Fokneru „Jadni Fokner… Zar on stvarno misli da veliki ose}aji proizlaze iz velikih re~i?”

13. Gor Vidal o Trumanu Kapoteu „On je punokrvna doma}ica iz Kanzasa sa svim svojim predrasudama” 12. Oskar Vajld o Aleksandru Poupu „Postoje dva razloga za{to ne voleti poeziju. Prvi je - ne voleti je, a drugi je ~itati Aleksandra Poupa”” 11. Vladimir Nabokov o Ernestu Hemingveju (1972.) „[to se ti~e Hemingveja, po prvi put sam ga ~itao ranih ~etrdesetih… ne{to o zvonima, loptama i bikovima…gnu{ao sam se” 10. Henri D`ejms o Edgaru Alanu Pou (1876.) „Entuzijazam za delima Poa je znak primitivne etape razmi{qewa” 9. Truman Kapote o D`eku Keroaku „On ne pi{e, on samo kuca na pisa}oj ma{ini” 8. Elizabeta Bi{op o D`eromu Dejvidu Selind`eru „Mrzela sam „Lovca u ra`i”. Trebali su mi dani da pro|em kroz kwigu, obazrivo, stranu po stranu i crvenela od sramote zbog svake wegove sme{ne re~enice. Kako su ga pustili da to uradi?”

7. Dejvid Herbert Lorens o Hermanu Melvilu (1923.) „Niko ne mo`e biti vi{e nalik na klovna, trapaviji i misaoniji u lo{em ukusu nego Herman Melvil ~ak i u velikom romanu kao {to je „Mobi Dik”…Iscrpqivawe jedne velike teme.

Postoji ne{to la`no u svemu tome. I to je Melvil. O dragi moj, kada sve~ano dupe wa~e, wa~e, wa~e…”

6. Visten Hju Oden o Robertu Brauingu „Ne mislim da je Robert Brauing bio dobar u krevetu.

Wegova `ena verovatno nije mnogo brinula o wemu.

27

Rot 24-28:Rot 24-28.qxd

4.7.2013

19:14

Page 5

On je hrkao i imao fantazije o dvanaestogodi{wim devoj~icama” 5. Artur Evelin Vogh o Marselu Prustu (1948.) „^itam Prusta po prvi put. Veoma siroma{na stvar. Mislim da je mentalno defektan.”

4. Mark Tven o D`ejn Ostin (1898.) „Nemam nikakvo pravo da kritikujem kwige, osim kada ih mrzim. ^esto `elim da kritikujem D`ejn Ostin, ali me wene kwige tako izlu|uju da ja ne mogu sakriti sav svoj bes od ~itaoca; I zato moram da se zaustavim uvek kada po~nem.

Svaki put kada sam pro~itao „Gordost i predrasudu” po`eleo sam da je iskopam i da udaram wenu lobawu wenim sopstvenim kostima”.

3. Vird`inija Vulf o D`emsu D`ojsu „Uliks je delo gadqivog studenta koji istiska svoje bubuqice” 2. Vilijam Fokner o Marku Tvenu (1922.) „Piskaralo koje se ne bi smatralo ni ~etvororazrednim u Evropi, koje je prevarilo nekoliko dokazano starih kwi`evnih skeleta, dovoqno lokalno obojenim, povr{nim i lewim, intrigama” 1. Dejvid Herbert Lorens o D`emsu D`ojsu (1928.) „Bo`e moj, koje je D`ems D`ojs oli~ewe nespretne zbrke misli! Ni{ta osim starih pedera i kupusi{ta citata iz Biblije a ostatak je dinstan u sosu od namernog, novinarskog, prqavog jednoumqa”

MARFIJEVI ZAKONI Ose}a{ li se dobro, ne brini. Pro}i }e te.

Nikad ne raspravqaj s budalom - qudi ne}e mo`da uo~iti razliku.

Kad god se ~ini da stvari kre}u naboqe, ne{to si prevideo.

Ako `eli{ napredovati, sla`i se.

Svaka `ica odse~ena na tra`enu du`inu bi}e prekratka.

Ako je vi{e od jedne osobe odgovorno za pogre{an prora~un, niko ne}e biti kriv.

Ma koliko dugo ili naporno ne{to tra`io po du}anima, posle kupovine, pojavi}e se to isto jeftinije na nekoj rasprodaji.

Kad ti tvoja ma~ka zaspi u krilu i izgleda krajwe zadovoqna i vredna qubavi, iznenada }e{ morati da ide{ u ÝC.

Da bi procenio vreme potrebno za izvr{ewe nekog zadatka: proceni koliko bi vremena moralo biti dovoqno, pomno`i to sa 2, a jedinicu mere zameni za slede}u vi{u jedinicu.

Tako odre|ujemo 2 dana za posao od jednog sata.

Svaka jednostavna ideja bi}e izre~ena na najkomplikovaniji mogu}i na~in.

Sve {to je dobro u `ivotu ili je nezakonito ili nemoralno ili debqa.

Zuboboqa ima sklonost da zapo~ne subotom uve~e.

Boqe imati u`asan kraj, nego u`ase bez kraja.

Verovatno}a da par~e hleba padne stranom namazanom puterom na tepih srazmerna je ceni tepiha.

Kad ne{to radi{, pa odlo`i{ alat za koji si siguran da ti vi{e ne}e trebati, zatreba}e ti istog ~asa.

Ako se zaglavi - primeni silu.

Ako se slomi, ionako ga je trebalo zameniti.

Pametnom lula omogu}uje da razmisli, a budali da ne{to strpa u usta.

Boqe vrabac u ruci nego iznad glave.

Ako `eli{ da ti atletska ekipa pobedi u skoku uvis, na|i jednog koji mo`e sko~iti dva i po metra, a ne petoricu koji mogu sko~iti po pola metra.

•••

Nemoj silom, uzmi ve}i ~eki}.

Kad sve ostalo zaka`e, uzmi i pro~itaj uputstvo.

Broj qudi u bilo kojoj radnoj grupi ima tendenciju porasta bez obzira na koli~inu rada koji treba izvr{iti.

Budala na visokom polo`aju je kao ~ovek na vrhu visoke planine; wemu se sve ~ini malim, a i on se svima ~ini mali.

Oni koji imaju, dobijaju.

Ako problem iziskuje brojne sastanke, na kraju sastanci postaju va`niji od problema.

28

Veruje se da je Marfijev zakon nastao davne 1949. godine u vazduhoplovnoj bazi u Kaliforniji za vreme rada na projektu MX981o uticaju akceleracije na pilote.

Dobrovoqci prepuni elektroda bili su prikqu~eni na eksperimentalni ure|aj, koji je usred eksperimenta stao.

U tom momentu, legenda tvrdi, Marfi je izgovorio sudbonosne re~i. Prema jednom drugom in`eweru, Marfi je krivio za gre{ku asistenta govore}i: „Ako ovaj momak mo`e i{ta da pokvari, pokvari}e!”

Po wemu, kasnije su in`eweri ovo koristili u me|usobnom razgovoru kao izreku „Ako se mo`e dogoditi, dogodi}e se.”

Drugi, ukqu~uju}i i Marfijevog sina, tvrde da je prvobitna izjava glasila: „Ako se neki posao mo`e obaviti na dva i vi{e na~ina, a samo jedan vodi u propast, bi}e ura|en ba{ na taj na~in”.

Koja god verzija bila ta~na, Marfi je u{ao u istoriju.

Rot 29-31:Rot 29-31.qxd

4.7.2013

19:16

Page 1

KRHKO JE ZNAWE...

PROVERITE GA

LUZITANIJA S KRILIMA NA MORU PLE[E

1

Kako se zvala izumrla ptica koja je nekada `ivela na obalama Indijskog okeana:

8

A) poqe, dolina, uvala B) livada, padina, planina V) jezero, potok, izvor

A) dado B) dedo V) dodo

2

Koju dr`avu su Rimqani zvali LUZITANIJA: A) Portugal B) Francusku V) [paniju

3 4

Indijske trbu{ne plesa~ice nazivaju se: A) bajadere B) konkubine V) bosonoge igra~ice

Ove srpske re~i koriste geografi u celom svetu zahvaquju}i na{em velikom nau~niku :

9

More koje jedino na svetu nema svoju obalu je: A) more princa Edvarda B) Sargasko more V) Beringovo more

10

Rotari klub Novi Sad je od 1995. godine kumovski klub Rotari kluba Beograd. U prevodu na engleski jezik naziv grada Novog Sada bi pravilno glasio:

Najve}i raspon krila kod ptica ima: A) NeÞ NoÞ B) NeÞ Garden V) NeÞ SitÚ

A) albatros B) kondor V) beloglavi sup

11

Svaki put kada ubacite USB u ra~unar, setite se, prvi USB-i su izmi{qeni i napravqeni u: A) SAD B) Izraelu V) Japanu

5 6

Jedan veliki vojskovo|a je u~estvovao u tri rata.

U jednom od wih je poginuo. Kom? A) prvom B) tre}em V) drugom

12

Rotarijanci koji dele zajedni~ke ineterese u smislu rekreacije, profesije i zdravqa formirali su u svetu do sada vi{e od 75 grupa. Kako se ovakve grupe nazivaju?

13

Glavni grad dr`ave Izrael je:

Re~ varvar je gr~kog porekla i zna~i: A) divqak B) stranac V) starosedelac

7

Drugi jezik kojim se najvi{e govori u svetu je: A) kineski B) engleski V) hindi

RE[EWA NA STRANI 35

A) Jerusalim B) Tel Aviv V) Kapernaum

29 3

Rot 29-31:Rot 29-31.qxd

4.7.2013

19:17

Page 2

[ETA(J)MO SRBIJOM PALINDROM(OS)

[ID spod najzapadnijih padina Fru{ke gore le`i varo{ [id, a oko I wega vinogradi, potok [idina, manastir Privina glava, lovi{te i jezero Mohara~. [id je najve}e gradsko naseqe u severnom delu Srbije, odnosno u ju`nom delu Panonske nizije. Sme{ten je u slikovitom i `ivopisnom delu Sre-

1. Nije Rotar, ali se okre}e 2. ...kakva lepota!

3. ...konja ispunio je dolinu!

ma, izme|u Dunava i pitomih obronaka Fru{ke gore na severu i Save na jugu, na samoj granici sa Hrvatskom i na nadmorskoj visini od ~itava 104. metra. Me|utim, [id se nalazi na na{oj najve}oj `elezni~koj magistrali Jesenice-Qubqana-Zagreb-BeogradNi{-Skopqe-\ev|elija, na delu gde je frekventnost saobra}aja veoma ve-

1. Noje po Starom zavetu, jedini pravednik u gre{nom rodu ljudskom koji se, po Bo`joj odredbi, sa svojom porodicom spasio...

2. ...- prokleto!

3. nosio je veliki...

RE[ENJA NA STRANI 35

30

Galerija slika ,,Sava [umanovi}''

lika. Nedaleko od grada prolazi i autoput Beograd - Zagreb. Na zapadu je povezan s Vinkovcima, a na istoku sa Sremskom Mitrovicom. Istorijski izvori ka`u da je za~etak naseqa bio ba{ na tom putu i da se zahvaquju}i wemu, [id kasnije i razvio, istina malo isto~nije. Od ovog druma kod sela Tovarnik odvaja se put za Vukovar.

O poreklu samog imena [id postoje razne pretpostavke. Po svemu sude}i, izgleda da je ime potoka [idina i naseqa vezano za mo~varno tlo, obraslo gustom {ikarom, zvanom sita. Naseqe koje je niklo oko site, nazvano je Sit, a kasnije [id, dok je potok koji prolazi kroz grad dobio ime [idina. Druga teorija govori kako je preko potoka bio sagra|en most jo{ u rimsko doba. Kako se na ma|arskom most ka`e hid, naseqe nastalo oko wega, dobilo je ime Hid, {to se kasnije pretvorilo u [id. Kako god bilo, u predtursko vreme i u prvim decenijama turske vladavine, naseqe pod ovim imenom nije postojalo, a po~elo je da se razvija dolaskom Turaka, pa su i prvi stanovnici bili Srbi, koji su u to vreme ~inili ve}inu stanovni{tva u Sremu.

Smatra se da je prvo naseqe nastalo oko potoka u prvoj polovini 16. veka.

U po~etku je bilo malo, ali ve} krajem 17. veka postaje centar za mawa naseqa prema Fru{koj gori i prema reci Bosut i bosutskim {umama.

Prve trgova~ke i zanatske radwe otvorene su s obe strane potoka. Ve} u 18. veku, naseqe se sve vi{e {iri, podignuta je grko-katoli~ka crkva, zgrada vlastelinstva Kri`evske biskupije i srpska pravoslavna crkva. Bosut ?? najdu`a i jedina reka u op{tini. Wegovo, ina~e, nedovoqno istra`eno izvori{te nalazi se u Hrvatskoj, severno od Slavonskog Broda, na planini Diq. [id je mesto u kome je odrastao i uvek mu se s mnogo qubavi, vra}ao na{ istaknuti slikar Sava [umanovi}. [umanovi} je ro|en u Vinkovcima, ali kao vrlo mali dolazi u [id i vremenom postaje wegov najpoznatiji stanovnik. Slikar koga znamo po de~jim portretima, pariskim predelima i aktovima pariskih muza, isticao je formu i insistirao na atmosferi, a svoj stil nazivao ,,kako znam i umem�.

Posle ~estih boravaka u Parizu, autor ,,Pijane la|e� i ,,Doru~ka na travi�, vra}ao se u [id, Fru{koj gori, wenim vinogradima i temi berbe Sava [umanovi}

Rot 29-31:Rot 29-31.qxd

4.7.2013

19:18

Page 3

UMESTO VAS [ETA(LA) DUDA SAVI]

Pred prole}e, 1934.

gro`|a. Lepotu te mirne fru{kogorske varo{i, ovekove~io je na slikama ,,[idski sokaci”, ,,Prole}e u {idskim ba{tama”, ,,Berba”, ,,[idijanke”, ,,Bera~ice”, ,,Prole}e u dolini svete Petke”, kao {to je lepotu Pariza sa~uvao na slikama ,,Par na klupi”, ,,Kraj s mostom” ,,Crveni }ilim”. ,,Most na Seni”, ,,Luksembur{ki park” i drugim.

U blizini [ida nalazi se najzapadniji, od svih 16 fru{kogorskih manastira, zove se Privina Glava, a sme{ten je na padinama Fru{ke gore, pored istoimenog sela. Pomiwe se u 17. veku, povodom obnove Minhenskog psaltira, rukopisa iz 14. veka. Na mestu starije crkve iz kasnog sredweg veka, 1741. godine. sagra|ena je nova posve}ena svetim Arhan|elima Gavrilu i Mihajlu i s wene ju`ne i isto~ne strane podignuti su dvospratni konaci. Hram ima trikonhalnu osnovu sa kupolom na slobodnim stubovima. Priprata je posebna jedinica, a na wenu zapadnu fasadu, krajem 18. veka dozidan je barokni zvonik. Oslikavawe ikonostasa sa 41-om ikonom, zatim ikone na stubovima pred oltarom, prestolne ikone i zidne slike uradio je krajem 18. veka Kuzman Kolari}. O to-

Akumulaciono jezero Mohara~ Crveni zid, 1936 - 37.

Manastir Privina Glava, 1942.

me kako je ovaj manastir dobio ime, opat Bonini navodi jednu veoma interesantnu legendu: - ,,Stariji qudi iz ovog mesta pri~aju da su ~uli da je despot Srbije Vuk Brankovi} dao ne malu sumu novca za gradwu ove crkve i manastira. Trebalo je da on bude glavni u Sremu, kojim je tada Brankovi} vladao, budu}i da su pravoslavne vere bili i on i wegovi prethodnici i naslednici. Po{to su graditeqi s novcem pobegli, lopovi su ih na nare~enom mestu ubili, a po tome je mesto nazvano Privina Glava, tj. prebijena glava”. Danas se misli da je manastir sagra|en tokom 15. veka i kao ve}ina fru{kogorskih manastira i ovaj se vezuje za porodicu Brankovi}. Takva verzija o nastanku manastira ima daleko vi{e verovatno}e nego ona da je wegov osniva~ lokalni vlastelin Priba iz 12. veka, tim pre {to je okolina gde se nalazi manastir nekada pripadala ~lanovima porodice Brankovi}, koja je u obli`wem Berkasovu, dr`ala tvr|avu. Prema turskim izvorima manastir je osnovan sredinom 16. veka Akumulaciono jezero Mohara~, koje vodom napaja istoimeni potok, najve}e je na Fru{koj gori, a isto~no od wega nalazi se jo{ jedno, nastalo pregra|ivawem i plavqewem doline potoka [idina, pa se i ono isto zove. Jedno je od najlep{ih na Fru{koj gori. Poribqeno je, a i prilaz je lepo ure|en, pa je zgodno za kupawe. Isto~no od jezera nalazi se lovi{te Vorovo. Mesta za u`ivawe, odmarawe, rekreaciju ili kulturno i duhovno uzdizawe ima dovoqno u op{tini [id, pa nije ~udo {to se tom gradu Sava [umanovi} uvek vra}ao í Reprodukcije slika Save [umanovi}a su dobijeni qubazno{}u Vesne Burojevi}, direktorke Galerije slika ,,Sava [umanovi}'' u [idu

31

Rot 29-31:Rot 29-31.qxd

4.7.2013

19:18

Page 4

Prof.dr Rajna Dragi}evi}

LEKCIJA IZ ETIKE ragi moji studenti, po{tovane kolege, budu}i profeDNasori, dan kada smo proslavqali va{e apsolventsko ve~e, odlo`en je maturski ispit malih maturanata jer su se testovi koje je trebalo da popuwavaju pojavili u javnosti.

Ovaj doga|aj samo je jedna od brojnih manifestacija uru{enosti na{eg prosvetnog sistema, kao i dru{tvenog sistema u svim oblastima. Dolaze}i na va{e ve~e i gledaju}i vas onako doterane,nasmejane, mlade i pune pozitivne energije, razmi{qala sam o tome ho}ete li uspeti da zadr`ite taj optimizam i kada diplomirate i kada se suo~ite s niskim platama, nedovoqnim uva`avawem profesorske profesije, prili~no nezainteresovanim u~enicima, roditeqima koji su uvek na strani svoje dece (~ak i ako je to na wihovu {tetu), razli~itim pritiscima i omalova`avawem. Mnogo toga oko vas ubija}e vam motivaciju.

Ipak, ako mene pitate, na listi vrhunskih zanimawa nalaze se slede}a: profesor, lekar, advokat, sudija, in`eweri, jo{ jednom, profesor. Ako pitate sve roditeqe ovog sveta ~ime bi `eleli da se wihova deca bave, odgovori}e vam na isti na~in.

Raznorazni nepismeni i polupismeni qudi danas sebe olako mogu nazvati nekakvim pi-arovima ili menaxerima, neobrazovane voditeqke sebe zovu novinarkama, a folk-peva~ice umetnicama, da i ne govorim o art direktorima, biznis konsultantima, bek-ofis administratorima, velnes konsultantima, ivent koordinatorima, kopi-print operaterima, marketing konsultantima, ofis-asistentima, portfolio-menaxerima, produkt dizajnerima. Iza zvu~nih naziva zanimawa naj~e{}e se kriju foliranti koji misle da se ugled mo`e ste}i preko no}i, kriju se oni koji nisu imali izdr`aj da zavr{e fakultet koji su zapo~eli, oni koji mewaju zanimawa i profesije kao prqave ~arape. Nemojte zaboraviti da se profesorom, lekarom ili sudijom niko ne mo`e samoprozvati.

Ponosite se svojim zanimawem koje se mo`e ste}i samo upornim, vrednim radom, odricawem, nespavawem i vi{egodi{wim samosavladavawem i samoodricawem. Ne dozvolite da vam bahati, hvalisavi i samouvereni vlasnici raznoraznih restorana, firmi, privatnih aviona, luksuznih stanova dr`e lekcije o uspehu, jer vi ste profesori, a oni su samo vlasnici kvadratnih metara! oku{avaju da omalova`e profesorsko zanimawe... Imajte na umu to da ste vi ~uvari dostojanstva svoje profesije.

P Zvawe profesora sti~e se sa puno truda, ali jo{ vi{e muke treba ulo`iti u znawe kako nositi tu va`nu titulu. Vodite ra~una o na~inu na koji se pona{ate i kada niste u {koli, razmi{qajte o svom odevawu, stavu, odnosu prema kolegama, prema u~enicima i wihovim roditeqima. Ako sebe srozate u sopstvenim o~ima, onda }e vas i okolina gledati sa omalova`avawem. Budite ponosni, samouvereni, budite spremni da u~ite i da se do`ivotno usavr{avate, jer vi ste profesori!

Volite svoje u~enike. Upoznajte ih sa onim plemenitim {to nose u sebi, a ~ega ~esto nisu svesni. Izvucite ono najboqe iz wih. Podignite im ugled u wihovim sopstvenim o~ima. Nipo{to im ne poklawajte ocene, ali im stalno omogu}avajte da poprave ocene koje imaju. Prepoznajte i po{tujte wihov trud. Poka`ite im da mogu biti uspe{ni ako rade. Ne ubijajte im voqu. Profesorski autoritet ne sti~e se preteranom strogo{}u i samovoqom, ve} pravedno{}u i nedvosmislenim dogovorom kojeg obe strane treba da se pridr`avaju. Hvalite najboqe jer }ete time inspirisati i ostale da se potrude i ponekad budu najboqi. Pru`ajte {ansu mnogima da ponekad budu najboqi. Nemojte biti drugari sa svojim u~enicima i poku{avati da im se na taj na-

32

Prof. dr Rajna Dragi~evi} srpska je leksikološkiwa i leksikografkiwa. Posebno obraðuje i postanak re~i.

Roðena je 1968. godine, a 1991. završila Grupu za srpski jezik i opštu lingvistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je za dve, a doktorirala osam godina kasnije.

~in pribli`ite. Vi treba da postavqate pravila u svojoj u~ionici, da odre|ujete granice, da dr`ite konce u svojim rukama, jer oni su u~enici, a vi ste profesori! e zaboravite da }ete predavati glavni predmet, prvi u N rubrici u Dnevniku, i da }ete sa svojim u~enicima provoditi vi{e vremena od svih ostalih profesora. Va{ uticaj na u~enike bi}e najva`niji. Budite svesni te odgovornosti. Kao profesori srpskog jezika, vi ste ~uvari na{eg jezika i kulture. U~ite u~enike da vole svoju zemqu. ^esto se mo`e ~uti kako profesori svojim najboqim u~enicima savetuju da {to pre odu odavde. Po~elo je da se podrazumeva da je najboqi uspeh u {koli sigurna propusnica za odlazak iz Srbije. Hajde da preokrenemo perspektivu!

Uka`ite najboqim u~enicima na to da treba da ostanu u Srbiji jer }e joj, kao najboqi, pomo}i da se oporavi i postane boqe mesto za `ivot. Ne dozvolite im da odu i da prepuste zemqu svakojakom olo{u! Zacrtajte im kao `ivotni zadatak da se bore protiv `ivog blata u koje tonemo.

Usadite im ose}aj za dru{tvenu odgovornost i objasnite im da ovu zemqu niko ne mo`e o~istiti osim wih. Ako se potrudite, vide}ete da }e vas |aci poslu{ati, jer vi ste profesori!

Budite uvereni da seme svih ekonomskih, politi~kih, kulturnih, moralnih reformi u ovoj zemqi mo`e da proklija samo u porodici, ali i u va{oj u~ionici, i to upravo na ~asovima srpskog jezika i kwi`evnosti! Zato se trudite da budete uzor svojim u~enicima. Krenite u rat protiv svih starleta, sponzoru{a, peva~ica, manekenki, tajkuna, biznismena i pobedite ih. Vi im morate postati orijentaciona ta~ka, svetionik u `ivotu! Za taj rat imate 45 minuta dnevno skoro svakog radnog dana, a to nije malo. Pobedi}ete tako {to }ete dati sve od sebe da sadr`aje koje treba da predstavite svojim u~enicima u~inite zanimqivim, uzbudqivim, sve`im. Uspe}ete u tome samo ako mnogo znate, ako volite ono {to radite i ako ste posve}eni. U~enici to mogu da prepoznaju, i to nepogre{ivo. Ne obazirite se na ~iwenicu da se neke va{e kolege ne pripremaju za ~asove, da mnogi ni{ta ne rade, a primaju platu, ne obazirite se na trule` oko sebe i ne predajte mu se! Neka va{ ~as bude oaza znawa u sveop{toj pustiwi, svetla ta~ka u mraku, zrno smisla u besmislu. Vi imate misiju: ako uspete da povratite autoritet {kole i znawa (a to se ne mo`e posti}i nijednim zakonom, ve} entuzijazmom profesora), pada}e kao domine sve prepreke ka boqem `ivotu u Srbiji. Od ~asa srpskog do ekonomskih reformi! Od ~asa srpskog do borbe protiv korupcije! Od ~asa srpskog do kosmosa!

Va{a mo} je ogromna i va{ zadatak jeod strate{kog zna~aja. U tome je razlika izme|u vas i raznoraznih menaxera, konsultanata, koordinatora, administratora, operatera, bogatih vlasnika lokala i ostalih eksperata za prodavawe magle. U wihovim rukama su projekti, lokali, avioni i kamioni, a u va{im rukama je budu}nost ove zemqe. Nikada nemojte zaboraviti: vi ste profesori! í 19. juna 2013. godine

Rot 29-31:Rot 29-31.qxd

4.7.2013

19:19

Page 5

ZAPIS

NO] POSLE NAPORNOG DANA Legao je ranije Sijalica u sobi pregorela nema rezervnu i nema ~itawa u kasnu no}nu uru No} punog meseca Onako veliki k'o tepsija uvukao se u sobu i osvetqava je Ti{ina no}i sa mese~inom Samo vrhovi kro{wi drve}a prave {um Kasno leto ipak prolazi Ose}a to po promaji koja tako|e prolazi kroz sobu i od{krinuta vrata Pokriven do u{iju posmatra prste {ake koja je tik pored lica Mese~ina pravi ~udne senke dok pomera prste i savija ih Java u snu ili san u javi Ili oboje tek Trenutni svrabe` sredweg prsta desne ruke Po~eo je sa ~e{awem koje prija ^e{awe jako sve mawe prijatno i bol sve prisutniji Ustaje i u kupatilu na svetlu vidi da je poderana ko`a prsta Umiva ga bri{e Snovi odavno i{~ileli raspr{ili se [e}er... da tako po~iwe napad {e}era Od prstiju na rukama U~inilo mu se da i oni na desnoj nozi ne{to kao po~iwu da trnu Nije siguran da li je to ~uo ili negde pro~itao o tome Mora ujutro rano do laboratorije da mu uzmu krv za analizu Ovo je ozbiqno ovako iz ~ista mira A ba{ je `eleo da {to du`e sawa Navija alarm na mobilnom telefonu za ranije bu|ewe Vrti se u krevetu razmi{qa samo jo{ to treba Kad je sve dobro sa zdravqem Nije mu bio potreban alarm ustaje pre wega gasi ga umiva se obla~i Kre}e u grad u laboratoriju Prst ~udnovato miran samo bol na dodir rane U laboratoriji nesnosna gu`va Kao da svi ovi qudi od sino} ~ekaju Dolazi pred {alter @ao mi je gospodine, sad je devet i pet, radimo do devet a i sto trideseti ste pa Ali molim vas moj prst {e}er manifestuje se svrbi boli Doobrro dajte mi broj Koji broj A pa vi nemate ni broj Uzmite ga kod sestre Gde Dole u dnu hodnika Odlazi Ne izdaju se vi{e brojevi za danas Vra}a se Ali molim vas ovo je ozbiqno znate i sami {e}er Gospodine, dajte mi uput da vam napi{em za ujutru {ta vam treba [ta ni uput nemate Molim vas sve to pripremite i do|ite Silazi niz stepenice razmi{qa Doktor i ambulanta su odskora na novoj adresi i jo{ se nisu razmestili Danas treba da radi po podne ali je po~eo godi{wi odmor a ko ga mewa Uskoro }e i podne Vreli dan je po~eo Setio se Dobre Doktorke i wene laboratorije kod Pionirskog parka Stari drugari sa letovawa i dru`ewa Odlazi tamo Dobar dan doktorka nije u laboratoriji {ta vam treba Obja{wava i qubazna sestra gleda mu prst

Dajte mi da ga previjem napravila se ranica inficira}e se jer te{ko zarasta rana Kod {e}era{a Jeste li jeli ne{to slatko Od jutros ni{ta `elim da bude {to ispravniji rezultat A ju~e Prise}a se Dve lepiwe tri ~a{e kole {tanglu Milka ~okolade kad je sino} stigao ku}i Dva par~eta pite jogurt par~e jabuke {tanglu bounty ~okolade i pred spavawe ka{iku meda O to je sasvim dovoqno da rezultat poka`e {e}er A jeste li pili vodu Ne Jeste li `edni Da Pa da {e}er ~ini svoje Evo ~a{a vode iz automata hladna je prija}e Dooobro sve je u redu do|ite sutra pre podne po rezultat Ne molim vas meni treba danas Dobro platite jo{ ovoliko i do|ite oko {est ve~eras Izlazi zadovoqan i po~iwe da u~estvuje u neizvesnosti o~ekivawa rezultata Ide bulevarom i bira stranu u hladovini Odlazi do crkve Svetog Marka Potrebna mu je molitva Prija mu hladovina i mir crkve Izlazi i {eta podnevnim Ta{majdanom Nervira ga ovako ure|eni park koji sada nema du{u i gu`va iako je vru}ina Odlazi do Pionirskog parka seda na slobodnu klupu Biciklista projuri pored ^uje se sirena Hitne pomo}i Ustaje ide do Terazija Prolazi pored fontane na Trgu koja ne radi Kako bi sada prijala voda i kapi u vazduhu Zar ve} {est Brzo se pewe stepenicama do laboratorije Dobro ve~e do{ao sam po rezultate Izvolite gospodine Molim vas pogledajte kakvi su Gospodine izvanredni Malo je ta mokra}na povi{ena no Rezultati su vam regrutski Ne veruje Molim vas da li biste mi izmerili pritisak O da 125 / 79 / puls 76 Zbuweno zahvaquje i pozdravqa Silazi niz stepenice zastaje i jo{ jednom pregleda HOLESTEROL 4,3 TRIGLICERIDI 1,9 GVO@\E 16 KREATININ 105 MOKRA]NA KISELINA 368 GLUKOZA 5,4 Ve~e napornog dana traje Umoran umiva se i ve} je u krevetu No} punog meseca Onako veliki k'o tepsija uvukao se u sobu i osvetqava je Posmatra sredwi prst {ake koja je pored lica Onako uvijen ututkan pamti slavnije i lep{e trenutke Mese~ina pravi ~udne senke dok pomera prste i savija ih Java u snu ili san u javi Ili oboje tek Trenutni svrabe` ka`iprsta desne ruke Po~eo je sa ~e{awem koje prija I odjednom onaj reski neprijatni bzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzvuk Komarac zuji oko glave Ustaje da upali svetlo u sobi Klik Seti se da nije kupio sijalicu Sedi na krevetu i ~e{e prst Kroz glavu prolaze scene dana koji je pro{ao Promaja se provla~i kroz od{krinuta vrata izme|u umornih nogu Had`i Du{an Glu{ac

33

Rot 29-31:Rot 29-31.qxd

4.7.2013

19:19

Page 6

SA NASLOVNE STRANE

ZLATIBORE, [IRI SVOJE GRANE...

Zlatibor je planina u Srbiji koja se prostire na povr{ini od oko 1000 km?, duga~ka je 30 km, a {iroka i do 15 km. Pru`a se pravcem severozapad-jugoistok. Najvi{i vrh je Tornik (1496 m). Zlatibor se prostire izme|u 43° 31’ N i 43° 51’ N, i izme|u 19° 28’ E i 19° 56’ E. Nalazi se na severnom delu oblasti Stari Vlah, grani~ne oblasti izme|u Ra{ke, Hercegovine i Polimqa. Obuhvata predele dveju op{tina Republike Srbije: ^ajetinu i U`ice u Zlatiborskom okrugu. Administrativni centar Zlatibora je varo{ica ^ajetina.

Treba praviti razliku izme|u imena planine i naziva nekada{we administrativno-teritorijalne jedinice (Srez zlatiborski) ~ije se teritorije nisu morale u potpunosti podudarati. Sada{wi Zlatiborski okrug obuhvata znatno {iru oblast od teritorije planine Zlatibor. Malu zabunu unosi i turisti~ko mesto Zlatibor (naseqe) koje ima isti naziv kao i planina.

Ju`na i isto~na granica Zlatibora su reke Uvac i Veliki Rzav. Na zapadu se Zlatibor grani~i sa Republikom Srpskom, selima Mokrom Gorom, Semegwevom i Jablanicom.

Zlatibor je oduvek imao veliki pograni~ni zna~aj. Na brdu Cigli kod Jablanice i danas se raspoznaje granica Srbije sa dvema carevinama - Austrougarskom i Turskom.

Pretpostavke poku{avaju da objasne poreklo imena Zlatibor U sredwovekovnoj srpskoj dr`avi ovaj kraj se nalazio u `upi Rujno koja je obuhvatala i dana{wu oblast Zlatibora. Ono poti~e od kr`qave biqke ruj (Rhus cotynus) koja se koristila za bojewe ({tavqewe) ko`e i izvozila se u Dubrovnik, a danas raste po selima Semegwevu, Stublu i Uvcu.

U turskim popisnim kwigama iz 15. i 16. veka imamo zabele`en naziv Rujni batra, {to zna~i rujna planina, brdo. Posle srpskih ustanaka postojala je kne`ina (potom kapetanija, pa srez) Rujno. Taj je naziv za teritorijalno-administrativnu jedinicu bio u upotrebi sve do polovine 19. veka kada se promenio u Srez zlatiborski.

U podno`ju Zlatibora, u selu Vrutci blizu U`ica, nalazio se manastir Rujno u kome je 1537. godine {tampana prva kwiga u Srbiji, danas poznata pod imenom Rujansko ~etvorojevan|eqe.* .............................................................................................................

ZA SVE SRBE U DANA[WOJ KNE@EVINI SRBIJI NAJZNATNIJE JE ONO JEVAN\EQE [TO JE [TAMPANO U RUJNU... pisao je Vuk Stefanovi} Karaxi}. * Rujansko ~etvorojevan|eqe je prva kwiga {tampana na tlu Srbije, a druga u granicama onda{we turske carevine. Wu je 1537. godine rezbario na 250 drvenih plo~a pod vo{tanicama monah Teodosije, potowi iguman starog manastira Rujno. Pisano je }irilskom azbukom. Iste godine su Turci saznali za ovu {tampariju i zapalili manastir, a {tampariju uni{tili. Mona{tvo je izbeglo u manastir Ra~u kod Bajine Ba{te. Jedan kompletan primerak Rujanskog ~etvorojevan|eqa nalazio se u Narodnoj biblioteci Srbije i izgoreo je prilikom nema~kog bombardovawa Beograda, 6. aprila 1941. godine.

.............................................................................................................

Osim napred izlo`ene pretpostavke, navode se jo{ dva mi{qewa o imenu Zlatibor, ali su ona logi~ki neosnovana. Ne mo`e se prihvatiti da ime poti~e od zlatiborskog belog zlatnog bora (Pinus silvestris var. Zlatiborica), po{to je naziv planine Zlatibor bio u upotrebi pre pojave ove vrste bora.

Tako|e je neosnovana i hipoteza da ime poti~e od trave zlatiborskih livada i pa{waka koja u drugoj polovini leta i ujesen dobije boju zlata, tj. po`uti po{to ta pretpostavka ne obja{wava odakle u nazivu ime bor.

Zvani~ne potvrde o imenu Zlatibor imamo tek od po~etka 19. veka. Prve pisane tragove o nazivu Zlatibor imamo u izve{tajima koje su u toku Prvog srpskog ustanka odavde slali ustanici. Tako|e je izvesno da ga pisci tih izve{taja nisu

34

izmislili ve} je on neko vreme i pre toga bio u opticaju, ali ne zna se koliko dugo. Pretpostavqa se, od druge polovine 18. veka.

Slo`enica Zlatibor ima u svom sastavu dve osnove: zlato i bor. Prvi deo slo`enice (zlato) je jasan, drugi deo (bor) najverovatnije upu}uje na drvo bor. Prema tome, slo`enica bi mogla zna~iti zlatni bor i da je planina po tome dobila ime. Pritom se misli na zlatiborski zlatni bor kao posebnu vrstu bora. Osnovna karakteristika borova sa ovim imenom je da, za razliku od drugih borova, imaju jedan deo `utih i `utozelenih iglica. No, mogu se postaviti dva pitawa. Prvo se odnosi na to ~ije se ime pre pojavilo - ime planine ili ime zlatnog bora (i sam bor sa takvim karakteristikama).

Ako se Zlatibor tako zvao i pre pojave zlatnog bora, onda ne postoji mogu}nost da je Zlatibor dobio ime po tom boru. Ako je obrnuto, onda takva mogu}nost postoji. Siguran odgovor na ovo pitawe se ne zna. Drugo je pitawe da li jedna takva pojava kao {to je boja ~etine (iglica bora), i to na jednom stablu, mo`e biti razlog za ime ne samo jednom u`em lokalitetu ({to nije iskqu~eno) nego i jednoj planini i {iroj oblasti. Malo je verovatno da je to tako.

Postoje tri predawa o postanku imena Zlatibora. Izvesno je da je to ime nastalo od re~i zlato, odnosno zlatni i bor, ali ne zna se na koji na~in. Jedno ka`e da je ime Zlatibora nastalo od zlatne boje wegovih pa{waka, {to nije sasvim verovatno, jer zlatiborski pa{waci nisu toliko stari, i ovo predawe ne obja{wava otkud re~ bor u imenu Zlatibora; drugo predawe ka`e da su se doseqenici iz Crne Gore i Hercegovine na Zlatibor hvalili bogatstvom borove {ume, govore}i: „Zlatan je to bor!”, a tre}e predawe, najta~nije, ka`e da je to ime postalo od jedne veoma retke vrste belog bora, tzv. zlatnog bora, ~ije je nau~no ime Pinus Silvestris Variegata Zlatiborica. Do sada su prona|ena tri zlatna bora u selu Negbini i stavqeni su pod za{titu dr`ave.

Nije iskqu~ena jo{ jedna mogu}nost vezivawa imena Zlatibora za bor. Naime, Zlatibor je u pro{losti (delimi~no i sada) bio veoma bogat borovim {umama. [ume crnog i belog bora bile su veliko bogatstvo ovog kraja. Koristili su ih kao gra|evinski materijal za ku}e i druge objekte: zgrade, ambare, ko{are, torove, ograde oko ku}a i imawa i sl. Od borova se proizvodio veoma dragoceni katran koji se izvozio u mnoge krajeve a stizao je ~ak i u Dubrovnik. Najzad, tu je borov lu~, koji je u pro{losti slu`io za osvetqavawe prostorija u kojima su qudi `iveli a koji su Zlatiborci prodavali po celoj Srbiji. Zna~i, od bora se moglo `iveti. Bio je zlata vredan, zaista zlatan bor. To je mogao biti razlog za ime ove planine. Ali nije ovde samo u pitawu velika ekonomska vrednost bora, upotrebna i tr`i{na. Beli bor ima crvenkasto`utu ili `utu, zlatastu boju kore, `uto stablo.

Dakle i izgled bora mogao je biti razlog za ime. Naro~ito ako imamo na umu beli bor (Pinus silvestris), bor zlata vredan i zlataste boje stabla, mo`e biti jedno od mogu}ih i verovatnih obja{wewa za ime ove lepe planine í

Rot 29-31:Rot 29-31.qxd

4.7.2013

19:19

Page 7

RE[EWE KVIZA 1. V Dodo (lat. Raphus cucullatus) je izumrla vrsta ptica trka~ica koja je bila endem ostrva Mauricijusa. Ovaj ro|ak golubova hranio se vo}em i gnezdio na tlu. Osnovna hrana ptice dodo bili su plodovi drveta ~iji je latinski naziv Sideroxylon grandiflorum, a koje se po wemu naziva „dodoovo drvo”. Ova neobi~na ptica izumrla je sredinom ili krajem 17. veka i danas se koristi kao arhetip za izumrle `ivotiwske vrste, prvenstveno zbog ~iwenice da je wegov nestanak prouzrokovan dolaskom ~oveka na Mauricijus 1598. godine. Ostavio je veliki uticaj na kulturu i jezik i zauzima zna~ajno mesto u istoriji Mauricijusa.

2. A Luzitanija (portugalski: Lusitania) bila je stara rimska provincija koja je obuhvatala gotovo celi dana{wi Portugal ju`no od reke Douro i delove dana{we [panije (dana{wa autonomna zajednica Extremadura i mali deo provincije Salamanka). Ime je dobila po Luzitanima (latinski: Lusitani) ili Luzitancima, starom indoevropskom narodu ~ija je bila postojbina. Glavni grad je bio Emerita Augusta (dana{wa Merida), a u doba Republike je bila deo provincije Hispania Ulterior, kao posebna provincija u doba Carstva.

3. A Bajadere (port. bailadeira) javne igra~ice i peva~ice u Indiji, igra~ice u indijskim hramovima (ind. dewadasis = slu`avke bogova) koje se odmalena posve}uju slu`bi bogovima i u svakom hramu ih ima 8-12.

4. A Albatrosi (Diomedeidae) su naj~e{}e ptice polarnih voda Antarktika, iako se mogu sresti u umerenim, pa i u tropskim morima. Najve}i me|u wima je albatros lutalica, koji mo`e imati raspon krila i do 3,60 m. Mawe vrste mogu imati raspon krila do 2,50 m.

Andski kondor (Vultur grÚphus) je vrsta ju`noameri~kog kondora, jedinog pripadnika roda Vultur, koji ima najve}i raspon krila od svih ptica (do 3,20 m), osim mo`da albatrosa lutalice.

5. B 6. B ...Gaj Julije u svojim ,,Komentarima’’ koristi re~ varvari za nerimqane sa kojima dolazi u kontakt na tlu dana{we sredwe i zapadne Evrope...

7. V Indi je indoevropski jezik koji se uglavnom govori u severnoj i centralnoj Indiji. Wemu je srodan celi niz indo dijalekata - panxabi, sindski i guxarati na severozapadu; marati na jugu; orija na jugoistoku, bengalski jezik na istoku i nepalski na severu. Pod pojmom hindi se podrazumeva i standardna verzija hindustanskog jezika koja je 26. januara 1965. godine postala slu`beni jezik Indije, uz dotada{wi engleski i jo{ 21 jezik naveden u indijskom ustavu.

8. A To su re~i za kra{ke oblike - poqe, dolina, uvala i koriste se u svetu zahvaquju}i na{em velikom nau~niku Jovanu Cviji}u.

9. B Sargasko more. ,,Najmorskije” od svih mora, more opkoqeno morem, more unutar mora, more koje se odreklo ikakve veze s kopnom od davnina je povezano s brojnim legendama i mitovima.

Sme{teno usred Atlanskog okeana, bez ikakvog dodira s kopnom, Sargasko more jedinstveno je u svetu. Oblikovano zbog specifi~nog protoka Golfske struje, ovo more je zapravo zatvoren elipti~an vrtlog koji se kre}e u smeru kazaqke na satu, zbog ~ega je more odvojeno od okolnog okeana. Hrawive materije koje sti`u okeanskim strujama ostanu zarobqene unutar Sargaskog mora, zbog ~ega se razvija velika koli~ina planktona, {to ~ini ovo more pravom oazom `ivota usred okeana. Prose~na temperatura mora ve}a je od okolnog okeana dok je prozirnost jako velika. Visoka temperatura i mirno more dovode do cve-

tawa sme|e alge roda Sargassum. Alga uz pomo} svojih aerocista pluta na povr{ini mora i tako maksimalno iskori{}ava sun~evu svetlost. Izrazito velika koli~ina ove sme|e alge na povr{ini dala je ovom moru i ime - Sargasko more.

Sme{teno uz isto~nu obalu Severne Amerike, oko ostrva Bermuda, ovo podru~je naziva se \avoqim ili Bermudskim trouglom. ^esta nestajawa brodova i aviona, kao i pri~e o morskim nemanima koje bi potapale brodove, samo su hranile ma{tu pomoraca {irom sveta. Prvi koji je opisao Sargasko more bio je Kristofor Kolumbo pri otkrivawu Novog sveta. Kada je do{ao u podru~je Sargaskog mora i video mnogo ,,morske trave” pomislio je kako je jako blizu obale, ali se iznenadio kada je shvatio da obale nema na vidiku.

10. B NeÞ Garden. Stari naziv Novog Sada je bio Neoplanta. Taj naziv je latinski, a Sloveni su ga samo preveli na svoj jezik i tako je dobijen dana{wi naziv. Naime, sad je staroslovenska re~ za ba{tu, tako da sad u imenu grada ne ozna~ava sada{wi trenutak, ve} je novi sad isto {to i nova ba{ta.

11. B Kao posledica izuma Universal Serial Bus, nama poznatiji kao USB, sredinom 1990. godine, fle{ diskovi su postali standard i medij koji koristi ve}ina dana{wih korisnika ra~unara. USB je, u su{tini, memorijski ~ip povezan sa USB konektorom. USB fle{ diskove su izumeli Amir Ban, Dov Moran i Oron Ogdan iz izraelske kompanije M-SÚstems.

12. Rotari drugari 13. B

PALINDROM(OS) RE[EWA horizontalno i verzikalno

R O T O R

O H O H O

T O P O T

O H O H O

R O T O R

P O T O P

O T E T O

T E R E T

O T E T O

P O T O P 35

Rot 36-37:Rot 36-37.qxd

4.7.2013

19:22

Page 1

NA[A PRI^A VA[E ^ITANJE

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu ISSN 2217-723æ

LIFT

Uz wih, kao li{aj na steni, starim u svojoj zanemelosti…

Milan \or|evi} „Pustiwa”

ni~ni socijalisti~ki gradi}...I ko bi rekao, na postavqawu kamena temeqca, da }e Nova Gorica nad`iveti zemqu koja je wu izgradila? Mesto na travniku, danas je slovena~ki Las Vegas, klopka za italijanske kockare… liftu posmatra `enu koja iznoU si kutije sa hranom, na jednom od ni`ih spratova. Uobi~ajeni {o-

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture.

Izdr`ava se od oglasa i donacija.

Podr`ite ga.

ping u jeftinijim italijanskim diskontima. @ena se bori sa kesama prepunim {pageta i deterxenata…Poma`e joj i podi`e kutiju sa vodom i sokovima. Kr{i temeqno pravilo - sa nepoznatima nikad neposredno.

Iznena|ena `ena se zahvaquje uzdr`ano, u strahu da je to, nekako, ne obavezuje. Ostaje sama sa usiqenim osmehom u kabini lifta. Pritiska dugme pored koga pi{e - Srbe na vrbe! Odgovor je tu, u nastavku, tamnozelenim markerom - Nema vrba, kol´ko ima Srba!

Stawe pre stanovawa... I ono dosadno, prakti~no lice svakodnevice.

Organizacija. Zapisuje sve {to nedostaje i {to treba nabaviti, odmah.

Useqavawe… Delove tu|eg name{taja, smestiti po pustim uglovima.

Ubla`iti tragove stranog ukusa…Otpakovati omiqene ukrase...

Muzika! Muzika je va`na, ispuwava prazninu koja se ogla{ava ehom.

Bu|ewa ne}e biti ista…Tra`i}e mesto za jutarwi ~aj, mesto za ~itawe.

Do`ive}e godi{wa doba u novom stanu, mora nau~iti ponovo strane sveta, vreme sunca na prozorima…

Merewa, ~eli~nom oprugom metra. Usvajawe odnosa, proporcija…

Miris boje zamewuje sve budu}e mirise: supe, kafe, sapuna... Aromu lavande iz komoda sa vunenom garderobom i pregrada sa ispeglanom posteqinom...Ali i reski vow cipela i imalina, na mah, miris osu{enog znoja iz korpe sa prqavim ru-

Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: ^edomir Petriwac Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs Mi smo uredili letwi broj SRPSKOG ROTARA:

Mirjana Milivojevi} Haxi Du{an M. Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

PIB 103557058 Ra~un 255-0037390101000-41 otvoren kod Privredne banke Beograd a.d.

bqem...Odsutnost zavesa, tepiha, lampi...Ogoqenost, rekla bi u sebi...

A glasno, uz blagu ironiju - minimalizam…

ulazu vi{espratnice, ovla{ni poU gled na po{tanske pregradke, vono telefona potvr|uje wenu otkrio joj je Jugoslaviju u malom… Zprisutnost u poluname{tenom Sva prezimena doseqenih u pogra- stanu. Glas sina iz Praga zabrinuto

BROJ 29 i 30 JUL / AVGUST 2013.

GODINA III (Læææ)

Distrikt 2483 guverner 2013–2014 Velimir Stefanovi}

2 36

NELA BEBLER

pomiwe sestru, wihovu }erku, koja se preseqavawu opire, tamo, u Beogradu...Gde su bili beogradska porodica, pre no {to su postali Slovenac i Srpkiwa...Ili su, mo`da, bili jugoslovenska porodica, koja se sada, poput zemqe, raspala?

Nespremni, bili su nespremni...

Uostalom, wihova generacija je izgubila i ´68. Stvarnost se poigrala i wihovim liberalnim uverewima i tradicionalnim principima koje su ru{ili u ,,pli{anom” socijalizmu…

Generacija zara`ena japijevskom groznicom, ili drogama, svejedno…Ukqe{tena, izme|u kloniranih komunisti~kih birokrata i agresivnih karijerista… Zate~ena janusovskim dvoli~jem nacional-{ovinizma…

Usisiva~, poput laufera, dijagonalno... U uglu kraj prozora, ro{ada male palme i televizora: rat drÚ-cookera i friteze otvara la`nu dilemu kuvajte bez uqa i `ivite zdravo, ili kuvajte u uqu i `ivite sre}no! Umre}ete od lo{ih vesti…

Morbidni, sivi film koji se vrti ponovo i ponovo: Slovenija, Hrvatska, Bosna… I sada opet, Kosovo.

Otvaraju se stihovi [imborske... ...Nekakvi qudi be`e pred nekakvim qudima.

U nekoj zemqi pod suncem i s nekim oblacima.

Za sobom ostavqaju nekakvo svoje sve, zasejana poqa, nekakve koko{i, pse, ogledalca, u kojima se upravo ogleda vatra...

Okru`uju je goli zidovi, ako ne ra~unamo planinske krajolike iza prozora. Umetni~ke slike su ostale tamo, na wihovom zidovima, bez wihovih pogleda. Ali ne ka`e, na{e slike...

Po{tuje neporecivo vlasni{tvo, onih koji su ih potpisali...Milosavqevi}, Berber, Lubarda, Damjanovski, Cijuha, Murti}... Imena slikara iz ra-

Rot 36-37:Rot 36-37.qxd

4.7.2013

19:23

znih republika...Ujediwena jo{ samo tako, udaqenim, imaginarnim zidovima, zemqe koje vi{e nema...

Kwige su daleko, kao i prijateqi...I dele wihovu sudbinu… U nekim bibliotekama, ipak, jo{ uvek na istim policama... @ivi pisci, zakrvqenih, malih jugoslovenskih naroda...Pisci siktavih glasova, ra~vastih jezika... Zarekla se da vi{e ne}e ~itati wihove kwige... Nikakvi ]osi}i, Aralice… Posle bibliocida u Hrvatskoj, spaqenih i recikliranih }irili~nih izdawa i „nepodobnih” autora…

Jednom je u beogradskom kontejneru ugledala sabrana dela Cankara. Stara gra|anska porodica osudila je slovena~kog autora, zbog posmrtne secesije…Neko je prosuo spla~ine preko plavog ko`nog poveza…Zar preko wene najdra`e „[oqice kafe”? A po{to je videla rafal Lemonova po Sarajevu, zauvek je re{ila besmisleno pitawe: koju biste kwigu poneli sa sobom u slu~aju odlaska? Nijednu. Kao u ,,Fahrenheitu 451”... @iveti od se}awa na kwige...

Belina, odsutnost boja, natera je da se vrati nedostatku re~i, posledici razornih doga|aja, koje sada prati posredno... U `enskim centrima protiv nasiqa, u ratnim godinama, shvatila je da je potro{ila isceliteqske re~i…I da }e ipak morati da ode…

Gotovo nevidqiva, wena sopstvena kwiga je postala neva`na. Tu tegobu ose}a kao crnu rupu u sebi, koja preti da implodira… Prepoznaje sitne znake, pulsiraju}i pritisak u slepoo~nicama, ve~erwe senke oko o~iju, povremeni bol u zglobu desne {ake, uprkos jo{ uvek glatkoj kosi, svetlom tenu… Nemost, kazna za odustajawe. A bilo je - pisawe kao disawe...

Sada samo posmatra. Iza stakla...

A poslovica ka`e - la`e kao o~eviNela Bebler ro|ena je 1950. godine u Beogradu.

Pi{e prozu koju objavljuje u knji`evnim ~asopisima.

Prevodi slovena~ku prozu. @ivi u Beogradu i Sloveniji.

Ovo je njena druga pri~a u na{em ~asopisu. (,,@enska no}'', Srpski ROTAR broj 13 i 14, mart i april 2012.)

Page 2

dac...Mo`da }e pisati. Mo`da samo puni kumuluse svoje imaginacije...

Vulkansko, sredwovekovno nebo...Uzbu|uje i fascinira. To je slika du{e… tvara vrata terase. Udi{e mladi O vazduh. Na severozapadu stenoviti obrisi Sabotina. Ogromni napis, okrenut ka italijanskoj strani, zasmetao je menama vremena i sistema, pa ga je prekrilo brzorastu}e `buwe…A onda je neko posekao grmqe, preko no}i i ponovo su osvanula u stenu uklesana, ogromna slova, NA[ TITO, okrenuta furlanskoj dolini…

Primorska bura u tom delu Slovenije je jaka… Povija se `bun `alfije koji je posadila na terasi, kao i ruzmarin i timijan... Karnevalsko sunce pred kojim zima uzmi~e...Posmatra sjaj mladih listova, sve`u prole}nu zemqu, bele kro{we razvejava vetar u mirisne smetove po plo~niku… Behar… Zaboravqena re~.

I re{ava da u obli`woj prodavnici cve}a potra`i baziliku, bosiqak… elika kabina lifta se spu{ta sa V gorweg sprata. Na zidu, crveno - beli hrvatski grb, ispod kog pi{e Ako te puknem ima da ti sve figure spanejo sa {ahovnice! Tamnooki de~ak sa biciklom. Devoj~ica na rolerima, {}u}urena u uglu . - Kako se pi{e{? - pita. Petogodi{wak je netremice gleda. Deca }ute. Ne{to u wihovom dr`awu kazuje joj da su stranci…Kao {to i oni ose}aju da je tujka. Na zidu lifta pi{e - ^efurji ven! - U prizemqu deci pridr`ava vrata, osmehuje im se. De~ak se na samom izlazu okre}e i dovikuje neobi~no albansko ime - Liridon!

Na sivom betonskom zidu trospratne gara`e prepune automobila, crveni grafit - Smrt kapitalistom in izkore{~evalcom revne populacije A malo sitnije - Naj `ivijo komunisti!

Na drugoj strani ulice, ispred svetlucavog hotela ,,Perla’’, uvek glasni italijanski hazarderi. Iz velikog xepa jednog od wih, proviruje `iva maskota, ~ivava… A ona, ni ma~ke, ni psa… Seqakawa, paso{i, granice…Bilo bi to mu~ewe `ivotiwa…

Grupa se name{ta za slikawe. Crvenooki, bledi. ^ovek sa foto-aparatom uzvikuje - Cheese! Ditte mozzarella!

Smeh...Poklonici centripetalne mo}i ruleta…I ne znaju da su mrtvi… Bez mi{qewa, bez ve{tine...Samo ~ekawe… Sati koji teku u no}i i dani koji teku u zombi-godine...

O, Fortuno!

Dok se vra}a iz cve}are, grad se zatvara u pusto predve~erje...Uskoro prime}uje da je sama na ulici. Ni dece, ni pasa… Kao u snu koji joj se stalno vra}a… Stoji tako ponovo izme|u Vukovara, Dubrovnika, Sarajeva i Beograda... Stoji tako sa saksijom bazilike u ruci i slu{a grmqavinu... Iza planinskih prevoja dopire brujawe...Iza neprozirnog neba, vibriraju}i zvuk... Na wenom nebu Milosrdni an|eo...

Slede}eg jutra u liftu je pisalo SRVIJA DO TOKIJA - }irilicom…Latini~no ? ili }irilicno V? Mladom autoru }irilica o~ito nije bli`a od latinice. Okre}e glavu. Ose}a mu~ninu. Na suprotnoj strani, Kosovo republika!

A no}u, nesanica... Netremice gleda ogroman mese~ev krug, do bola na dnu zenica... Navla~i gumene rukavice, uzima sun|er i deterxent sa raspr{iva~em i riba, bri{e i stru`e tu ogavnu prepisku, taj otrov koji se cedi niz metalne stranice lifta, tu grozu od koje joj se dijafragma pretvara u plo~u {to je deli na dve polovine… Kontrolisani i usmereni pokreti prerastaju u kru`ne, neartikulisane… Pogled joj ispuwava velika brqotina, koju razmazuje… Dosta, dosta! Klizi nani`e i ose}a, `u~ joj {aqe zrakaste impulse...

Nema suza koje bi to oprale. djednom, kabina lifta kre}e naO dole, sa 12. sprata... U prizemqu ~eka devojka staklastog pogleda, klati se na visokim srebrnim potpeticama...I izgovara mekim ruskim naglaskom - Ma}ki do igrawa, mi{u do kukawa! - I onda, bosanskim, zagubqenih vokala - Nau~´la me, bona, jedna Rusk´wa!

I posle tolikih smrti i godina, suze...I smeh ~ije registre mu{ko uho ne ~uje...I jasno vidi sebe u metalnoj kabini...I premorenu plesa~icu oko {ipke, koja joj, smeju}i se, pru`a ruku...I taj jutarwi suton...Iz pti~je perspektive...

Nee, ptice su bezazlene… í

37

Rot 38:Rot 38.qxd

4.7.2013

19:24

Page 1

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?