Srpski rotar br 31 i 32 by Milica

OSNIVA^ ROTARI KLUB BEOGRAD D-2483

SRPSKI

SEPTEMBAR /OKTOBAR 2013. • GODINA III (Læææ) BROJ 31 i 32 Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs

[ETA(J)MO SRBIJOM

@RNOV NA AVALI

ROTARI KLUB BEOGRAD

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I

ISSN 2217-723æ

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm

PRI^A O OCU I SINU I POKLONU

Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

edan mladi} se pribli`avao danu Jmeseci diplomirawa na fakultetu. Nekoliko divio se jednom skupom sportskom

061.23(497.11)

automobilu u prodavnici automobila, a znaju}i da mu ga otac moè kupiti jer je bio imu}an, rekao je ocu {ta èli kao poklon za diplomski. IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadrìnu

ako se dan diplomirawa bli`io, mladi} je o~ekivao znakove koji }e K uputiti na to da mu je otac kupio automobil. Kona~no, na dan diplomirawa, otac ga je pozvao u svoju sobu. ada mu je rekao da je veoma ponosan {to T ima tako dobrog i pametnog sina i rekao mu koliko ga voli. Predao mu je

ISSN 2217-723æ

BROJ 31 i 32 SEPTEMBAR / OKTOBAR 2013. GODINA III (Læææ)

Velimir Stefanovi}

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Izdr`ava se od oglasa i donacija. Podr`ite ga.

poklon u vidu lepo upakovane kutije. Znati`eqan sin, ali i u neku ruku razo~aran, otvorio je kutiju, pogledao i - u woj je bila Biblija u ko`nom povezu, sa ugraviranim imenom mladi}a u zlatu. utito, mladi} je povisio ton na oca i Q izgovorio: ,,Ima{ toliko novca, a poklawa{ mi Bibliju?", i istr~ao iz ku}e ne uzev{i poklon.

^edomir Petriwac

shvatio da je wegov otac star i pomislio je da bi mo`da trebao da ga poseti. Nije video oca od dana diplomirawa. Pre nego je i uspeo da se organizuje da poseti oca, primio je telegram u kom je pisalo da je wegov otac umro i da mu je ostavio svu svoju imovinu. Oti{ao je ku}i istog trenutka kako bi odradio sve {to je potrebno.

Distrikt 2483 guverner 2013–2014 Velimir Stefanovi} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: ^edomir Petriwac Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs Mi smo uredili jesewi broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} PIB 103557058 Ra~un 255-0037390101000-41 otvoren kod Privredne banke Beograd a.d.

nogo godina je pro{lo i taj mladi} je postao uspe{an biznismen. Imao je M prelepu ku}u i divnu porodicu, ali je

ada je stigao do porodi~ne ku}e, K odjednom su tuga i `aqewe obuzele wegovo srce. Po~eo je da pretra`uje o~eve Trivko Ti}a Savi} i Haxi Du{an Glu{ac

va`ne stvari i papire i ugledao je jo{ uvek novu Bibliju, u istom stawu kako ju je i ostavio pre mnogo godina.

Zorica Milo{evi} a suzama u o~ima otvorio je Bibliju i po~eo je listati stranice. Kako je S listao, kqu~ automobila ispao je iz Biblije. Imao je oznaku prodavnice automobila iz koje je `eleo sportski automobil kao poklon za diplomski. a oznaci je bio datum wegovog diplomirawa, kao i re~i: N ISPLA]EN U POTPUNOSTI!

MESECOSLOV

SEPTEMBAR 2013.

Septembar je mesec OMLADINSKIH AKTIVNOSTI u Rotariju. Rotari klubovi {irom sveta obra}aju posebnu pa`wu na mnogobrojne Rotari programe za decu i omladinu. Tokom meseca mnogi klubovi organizuju posebne aktivnosti vezane za razmenu omladine.

NAJUZVI[ENIJA REPUBLIKA SAN MARINO OSNIVAWE REPUBLIKE, 301. godine

REPUBLIKA SLOVA^KA DAN USTAVNOSTI, 1992.

1800. Britanci pod komandom admirala Nelsona preuzeli su od Francuza Maltu. Pariskim mirom 1814. godine Britanija je i zvani~no dobila Maltu koja je postala va`na britanska baza na putu prema Indiji.

ROTARI KLUB VRAWE, ~arterovan 2009.

1928. ,,Parobrod Vili”, prvi crtani film u kojem se pojavio Miki Maus, prikazan je u wujor{kom bioskopu ,,Koloni teatar”.

BJR MAKEDONIJA - DAN DR@AVNOSTI, 1991.

DAN za{tite ozonskog omota~a

DAN geologa

REPUBLIKA MEKSIKO - DAN NEZAVISNOSTI, 1810.

1916. Zapo~ela je bitka na Kajmak~alanu.

DAN za{tite ptica le{inara

SAVEZNA REPUBLIKA BRAZIL DAN NEZAVISNOSTI, 1822.

DAN evropske ba{tine (klizni datum)

Me|unarodni DAN mira

REPUBLIKA MALTA - DAN NEZAVISNOSTI, 1964.

REPUBLIKA JERMENIJA - DAN NEZAVISNOSTI, 1991.

22 Evropski DAN bez automobila

26 DAN ~istih planina

29 DAN turizma

ROTARI KLUB LESKOVAC, ~arterovan 1997.

1970. Ri~ard Nikson je doputovao u Beograd, u prvu posetu jednog ameri~kog predsednika Jugoslaviji.

Veselje na brodovima Zorana Kuzmanovi}a, Slavka Stoj~i}a (RK Smederevo) i Skala Zoltana (RK Pali}) tokom plovidbe ka Smederevu.

ZAVR[ENA DRUGA REGATA* ROTARIJANACA SRBIJE

OD BEOGRADA DO GOLUBCA OD 12. DO 21. JULA 2013.

DOPLOVILE BELE LA\E! Odli~ne stvari vredi ponoviti. Pro{le godine smo plovili Tisom do Segedina i dru`ili se deset dana sa prijateljima Rotarijancima iz gradova na Tisi. Ove godine plovili smo Dunavom od Beograda do Golubca u organizaciji Rotari klubova Beograda, Pan~eva, Smedereva i Velikog Gradi{ta...

Dragi prijatelji, rotarijanci! U ime Organizacionog odbora Druge rotarijanske regate odmora i zabave ,,Od Beograda do Golubca 2013" zahvaljujem svim u~esnicima, a naro~ito rotarijancima i klubovima doma}inima: Beogradu, Pan~evu, Pan~evu - Mihajlo Pupin, Smederevu i Velikom Gradi{tu, kao i klubovima: Pali}, Beograd ûkarica, Topola Oplenac i Szeged-Tisa koji su tako|e uzeli u~e{}a. U nadi da }emo idu}e godine odràti tre}u regatu koju }emo obogatiti novim sadràjima Srda~ni pozdravi PDG Dragan Brajer Kapetan regate i bele la|e â&#x20AC;&#x201C; Dragan Brajer

*Regata (ital. regatta) je takmi~enje u veslanju, jedrenju, motonautici, koje se odr`ava na odre|enoj stazi sa startom i ciljem.

4 2

Kapetan i...

...kapetanica

@iveli!

Podizawe zastave na jarbol i... polazak!

Mladost regate

Veseo susret u Pan~evu

Dolazak regate u Smederevo bio je prilika za otkrivanje spomenika prosvetitelju Dositeju Obradovi}u koji je upravo na to mesto prvi put stao na srpsko tlo.

Jana, Sofia, Nikola, Ma{a, Katarina i Du{an

Imalo je i da se glocne

5 3

LI^NOSTI U NA[EM ROTARIJU ROTARI KLUB BEOGRAD

Ivanjici sam se rodio 1968. godine i zavr{io U srednju {kolu. Diplomirao elektrotehniku 1994. godine na Elektro-

{tam da jednog dana okupim multidisciplinarni tim stru~njaka koji }e se baviti nau~nim istra`ivanjima i inovacijama.

cione opreme D@ITI (GT), a od 2003. godine u Siemensu. Od 2006. godine bio sam u CEO novoosnovanoj kompaniji Siemens Enter-

vajder usluga objedinjenih komunikacija u Srbiji, Open it noÞ koja se bavi elektro i ICT inènjeringom i menad`ment i biznis konsaltingom, i Inving - najnoviji jointventure start up koji se bavi razvojem naprednih Þeb servisa. Bavim se ekonomskim istraìva~kim radom u oblasti stranih direktnih investicija, konkurentnosti kompanija, banaka i finansija, ICT, outsourcing. 2012. godine objavio sam istraìvanje o efika-

prise Communications, koju sam 2010. godine otkupio od Siemensa i tako se otisnuo u privatni biznis.

snosti doma}ih banaka - BIG IndeÚ. U`ivam u u~enju i osvajanju novih znanja iz ko-

-kreiranje i pu{tanje u rad novog sajta - portala Kluba, koji sada ima mogu}nost prikazivanja vesti, akcija, doga-

munikacija, tehnologije, ekonomije, menad`menta, psihologije, ve{ta~ke inteligencije, big data i dr. Volim da “pomeram granice”, da kreriram i razvijam nove projekte i biznise i ma-

|aja, kalendara predavanja, biografije gostiju, online aukcije slika, online izdanja SRPSKOG ROTARA... Sajt prati de{avanja i ostalih klubova u Distriktu. Sajt omogu}ava da svi ~lanovi budu bol-

ROTARI ^lan sam Rotari kluba Beograd od 2010. godine, ~lan UO od 2011/2012. godine. U 2012/2013. rotarijanskoj godini obavljao sam du`nost sekretara Kluba. Doprineo sam da se realizuju dve velike akcije u Rotari klubu Beograd:

Tijanin 18. ro|endan

tehni~kom fakultetu u Beogradu, smer elektronika i telekomunikacije, gde sam stekao i zvanje Mastera.

2010 - U gostima u NES communications

Drugi master - MBA stekao na [efildskom Univerzitetu (UK), u oblasti finansija. Radno iskustvo in`enjera sticao sam rade}i u doma}oj fabrici telekomunika-

6 2

Portoflio sada{njih investicija obuhvata nekoliko kompanija i biznisa, od kojih su najve}i NES Communications (eØ Siemens Enterprise Communications), NEScom - prvi servis pro-

NENAD SAKOVI] SKOM ROTARU, dao sam sebi malo slobode da vam ispri~am neke najva`nije detalje iz svog `ivota. Nadam se da }ete se i vi zabaviti bar upola od toga koliko sam ja, dok sam ih se prise}ao…

je informisani, jo{ otvoreniji ka Rotarijancima iz drugih klubova, da cenjeni gosti predava~i na vreme i sadr`ajno budu najavljeni i da se ta-

VUKOVI I PLANINSKA REKA U detinjstvu sam `iveo po selima na Goliji, sa sestrom i roditeljima prosvetnim radnicima. Od pecanja pastrmke preko lova na vukove i lisice sa samo deset godina, preko skijanja na ru~no pravljenim skijama i tesanja strela, do sviranja harmonike na seoskim igrankama - pri~a za unuke }e biti na pretek, Jednom smo ,,terali to~ak” pored reke, imao sam oko {est godina, nisam uspeo da uko~im na vreme i smandrljao sam se u reku koja je nado{la toliko da je odnela ~ak i

na na ,,Nu{i}ijadi’’ po~etkom septembra sa starim drugarima jedem {amrolne ,,Kod Bora” u glavnoj ulici i prise}amo se starih dana… Harmoniku je u srednjoj {koli ,,uspe{no” zamenila gitara - osnovali smo rok bend ,,Venerin breg” i sviruckali po lokalnim `urkama i gitarijadama. Zbog pet plus iz geografije i prvog mesta iz matematike na regionalnom takmi~enju, zvali su me ,,Kefalo”. Posle su me poneli kompjuteri - izgleda da je ~itav moj `ivotni put odredilo to {to je moj otac bio direktor {kole: uvek se trudio da mi obezbedi sve {to je bilo dostupno gradskoj deci, pa sam bio ponosni prvi vlasnik Komodora 64 u Ivanjici.

KOD CAJE IZ CUGA

ko obezbedi ve}a pose}enost predavanjima i sastancima. -Dobijanje globalnog granta i po~etak realizacije: zahvaljuju}i donaciji vrednoj 30.000 USD, Centri za porodi~ni sme{taj i usvojenje u pet ustanova u Srbiji dobili su ra~unare pomo}u kojih }e se u narednom periodu ra~unarski opismeniti vi{e od sto dece. Ovo je tek drugi globalni grant u na{em Distrihtu, a prvi koji radi Rotari klub Beograd í Dragi prijatelji, Uz svu zahvalnost {to ste me uvrstili u grupu ~lanova koji se predstavljaju u SRP-

most. Sre}a je bila {to smo ìveli u {koli pa je u blizini bilo starijih |aka - jedan od njih je sko~io za mnom i izvukao me. Moja majka je otad do kraja svog ìvota na taj dan palila sve}u. Za mene i za de~aka koji mi je spasio ìvot.

ROKER I KOMPJUTERA[ Divno vreme provedeno u Ivanjici u srednjoj {koli i danas me ~esto odvede u taj kraj: poslednjih godi-

Preferans i Ma~ak Fric (ko razume - shvati}e), jutarnji burek na povratku iz KST-a, Studenjak, kriza, studentske demonstracije, Antin dinar, ~okolada za marku i votka za tri od preprodavaca... nije nam bio ,,smor” ni grejanje vode u loncu za tu{iranje. ,,Sve je lako kad si mlad…”. Izazov je bio ,,o~istiti’’ prvu godinu u junu na ETF-u, ali je ve}i izazov bio polo`iti iz prve elektroniku kod ~uvenog Caje. Re{io sam, i uspeo. Kad sam pred kraj studija upoznao sada{nju suprugu, trazila mi je in-

deks da se uveri da sam stvarno na petoj godini nije verovala da spremam ispit piskaraju}i na kolenima, uz cimera koji je ,,partijske sastanke” odr`avao u sobi. Caja iz ,,cuga” i ozbiljno ura|en diplomski kod njegovog kuma pomogli su mi da se zaposlim nekoliko dana posle diplomiranja, u tada prili~no jakoj fabrici telefonskih centrala D@ITI u Zemunu.

IDILI^NI STEREOTIP Ono {to bi svaki roditelj èleo za svoju decu - da zavr{e fakultet, zaposle se, oène se, kupe stan i auto, dobiju decu - u mom slu~aju sve se nekako prirodno izde{avalo, ba{ tim redosledom. Napredak u karijeri podrazumevao je i godinu dana u hladnoj Rusiji, i nedelje posle toga na terenima po Srbiji i okolnim zemljama. U svakoj gnjavaì ima i ne~eg lepog: saznanje da se uvek vra}a{ svojoj veseloj porodici. I sad, ako je po onoj Tolstojevoj ,,Sve sre}ne porodice sre}ne su na isti na~in”, u na{oj, hvala Bogu, ne bi imalo materijala da se napi{e knjiga…

TIJANA Bila je si}u{na, mr{ava, plava, sa antena-loknama, i toliko nemirna da su me zbog nje zvali ,,tataoktopod” - morao sam da

7 3

koristim 18 ruku da bih je uhvatio svaki put kad zapreti opasnost da }e slomiti vrat. Sad je punoletna, meni je najlep{a i najpametnija na svetu, ume svaku situaciju da razlo`i na sitne delove i da ih ponovo poslo`i, svaki na pravo mesto.

SUSRET ZA PAM]ENJE II

Jednom smo ga zatekli u vrti}u kako glumi lokomotivu, na koju se naka~ilo petnaestak petogodi{njih ,,vagon~i}a”: polazaak - silazaak - ru~ak ko putuje dalje kre}emooo… I danas mu dobro stoji uloga lokomotive bi}e da sam pristrasan, ali ~ini mi se da se i ,,vagoni” tada ose}aju dobro.

Planira da na Be~kom univerzitetu nau~i kako da pronalazi nove izvore energije. Veruje da }e sa svojim Eko Musketarima da spasi planetu. Ako ikad posustane, tu sam da je pridr`im i ponovo bacim uvis. Ali ne}e biti potrebe.

JOCA êtrnaestogodi{nji ko{arka{ koji oboàva ,,Zvezdu’’ tr~i brè nego ja u njegovim godinama. Planira da studira u Americi i da radi u Guglu. Ne mislim da }e mu se ,,posre}iti” - njemu sve ide tako prirodno… Ba{ mu je ,,super” i u letnjem kampu, i po ki{i u planini, i u fensi letovali{tu. Dobro mu je i kad ima i kad nema, i kad jeste i kad nije, i kad moè i kad ne moè. Baka ga je zvala Dobrica, a on kaè da ,,sve ho}e, jer {ta mu vredi da se protivi”.

Moj kolega - student sa MBA studija na [efildskom Univerzitetu dobro je procenio da se u meni krije Rotarijanac. Pomogao mi je da otkrijem novu dimenziju u svom razmi{ljanju - ja, zapravo, volim da pomaèm ljudima, iako sam godinama mislio da je to ,,za neke druge”. Neverovatno je lep ose}aj zadovoljstva pri davanju, bez potrebe da ti se ne{to vrati. Nadam se da ne}e zvu~ati pateti~no ako kaèm da sam zahvalan Rotari klubu Beograd - i zato {to sam upoznao sve te pametne i obrazovane ljude, ali pre svega {to se, otkad se druìm s njima, ose}am plemenitije i vrednije. Ne samo dok sam sa njima, nego i dok pe{a~im ispod neba.

SUSRET ZA PAM]ENJE I Mo`da je sre}a lepa dok se ~eka, ali nije lo{a ni kad se malo pojuri… Mogao sam da ~ekam da mi {ansa da radim u velikoj svetskoj kompaniji zakuca na vrata, ali sam ipak odlu~io da iza|em i sretnem je: ,,Simens’’ me je jednog dana ~ekao iza }o{ka, i radost pri susretu je bila obostrana. Posle pet godina i sre}a se upetostru~ila, ~im se pru`ila prilika da otkupim deo kompanije od mati~nog ,,Simensa’’. Tako sam postao ponosni vlasnik akcija u kompaniji NES Communications, naslednici Siemens Enterprise Communications u Srbiji. Iskustvo sa velikim klijentima poput Splendida, brojne obuke i obilazak velikih svetskih centara u~vrstili su mi ,,petlju” da pokrenem jo{ dva ozbiljna biznisa: menad`ment konsalting i in`enjering kroz kompaniju Open It, i razvoj veb servisa kroz firmu Inving.

Sad, kad se osvrnem, puno je razloga za sre}u u ovoj prvoj polovini `ivota. Taman toliko da se jedva ~eka svaki slede}i dan í

PESNIK I WEGOVA ZADU@BINA

O STODVADESETOGODI[WICI RO\EWA MILO[A CRWANSKOG (1893 -2013)

1914. – Ono {to je glavno, bio sam po{te|en da idem, kao austrijski kaplar, u Srbiju. Ne verujem da bih to pre`iveo.

red kraj ove godine evo nas pred tre}im me|u najzna~ajnijim jubilejima u istoriji srpske kwi`evnosti - najpre je to bila sedamdesetogodi{wica smrti Jovana Du~i}a, pa potom dvestagodi{wica Wego{evog ro|ewa, a uo~i smo i stodvadesetogodi{wice ro|ewa Milo{a Crwanskog (1893).

an ro|ewa je bio 26. oktobar, ali, pesnik se, siD lom prilika (tragi~ki sudbinski slu~aj komedijant) nije rodio na preda~koj grudi - ni u banatskom Itebeju, gde su mu preci ìveli, ni u roditeqskoj ku}i u Ilanxi - kako bi to, po nekom prirodnom toku ìvotnih stvari, trebalo da bude, ve} se rodio u ôngradu, malom mestu u ju`noj Ma|arskoj, gde je pesnikov otac, kao u kakav austrougarski ,,~inovni~ki Sibir”, bio proteran po nekoj kazni politi~ke nepodobnosti, i gde }e ova mala porodica ìveti u najve}oj bedi… ,,Mati me je prepovijala”, zapisuje kasnije Crwanski, ,,u koritu u kojem se hleb mesio…”

10 2

Zbogom, `elim vam veselosti.

tako, od samog ro|ewa, Crwanski ìvi negde I drugde. Od svoje ~etvrte - ve} u Temi{varu, gde }e provesti sve svoje |a~ke godine. I eto prvog Crwanskovog kruga porodi~nih i li~nih seoba, pa i izgnanstava: Itebej-Ilanxa-ôngrad-Temi{var… A kada iz Temi{vara, posle mature, krene u svet, na studije, u Rijeci ili Be~u, po~e}e da mu se otvaraju i zatvaraju mnogo ve}i i tegobniji krugovi lutawa po svetu... I po blatwavim i krvavim rovovima Prvog svetskog rata i po mostovima tu|im izme|u dva rata i… po londonskim gradskim rovovimaobu}arskim suterenima u dugogodi{wem izgnanstvu posle Drugog svetskog rata. u me|uvremenu, a to su 20-te i 30-te godine proA {log veka, Crwanski najpre, ~etiri godine zaredom, od 1918. do 1921, objavquje ~etiri svoje, prve, raznorodne kwige: dramu Maska, pesni~ku zbirku Lirika Itake, kwigu pripovedaka Pri~e o mu{kom, roman Dnevnik o ârnojevi}u, pesmu Sumatra, odlomke poeme Straìlovo, putopisne strani-

ce Pisma iz Pariza, kao i, liki qudi’’ rekao, misle}i i krajem decenije, roman Seona Crwanskog, da je za ,,kwibe, pokazuju}i tako, danas je èvnost sudbonosna: velika to mnogo jasnije negoli pre duhovna zbiqa i kristalna 80 godina, sa kojom je visiìvotna svest, ono {to nas nom i {irinom svog spisa~ini qudima’’. teqskog dara on u{ao u srpIpak, sve }e mu se to grubo sku kwièvnost. osporiti - vi{edecenijskim izNajizrazitiji avangardignanstvom posle Drugog svetskog sta 20-ih godina, ,,politi~ki rata. U tim godinama wegovog tena levici’’, kako je to sam za gobnog ìvota tamo, u izgnansebe rekao, napadan bespostvu, u Londonu, on je ovde, u ze{tedno od tradicionalista mqi, od najvi{ih kwièvnih i konzervativaca - desetak zvani~nika bio progla{avan za godina kasnije vodi}e bitnu “mrtvog” pesnika. A ba{ u tim re~ u odbrani nacionalne godinama taj je ,,mrtvi” pesnik kulturne tradicije, kao {to svom ve} zna~ajnom delu prikqu}e postati i najè{}i pro~io i tako velika ostvarewa kao tivnik “marksisti~ke reli{to su Roman o Londonu, Druga gije” i komunisti~kog totakwiga Seoba, Kod Hiperborejalitarizma. ca, Lament nad Beogradom. li ni na tom talasu Ali iz kwièvnosti, uprkos ili vetru, ili pod najgrubqim nastojawima, nije moAutoportret, uqe tim pritiskom, Crwanski gao niti }e ikad mo}i biti izgnan. nije mogao da ne prepozna ni fa{isti~ki totalitarizam, {to se, me|utim, dugo pre}utkivakada je oti{ao i iz ìvota, novembra 30, golo, a kamoli priznavalo, naprotiv. Ali jo{ u dine 1977, wegova udovica je samo godinu dana jeku sukoba oko ,,levih’’ i ,,desnih’’ tridesetih kasnije, predose}aju}i i svoj bliski kraj i da }e godina Vinaver je u tekstu ,,Kome pripadaju ve- po}i u susret preminulom suprugu Milo{u, u svome stanu, u Beogradu, Mar{ala Tolbuhina 81, sa~inila testament i wime zave{tala Fond budu}e Zadu`bine. A {ta je to zadu`bina? - mo`da }e se neko upitati.

Foto L. Adrovi}

adu`bina - jedna je od najlep{ih re~i srpskog jezika. Ona se, po najstarijim shvatawima veZ zuje za - du{u, kao darivawe za du{u. A to mo`e

SVE^ANOST NA VRA^ARU U BEOGRADU

SPOMEN PLOÂ MILO[U CRWANSKOM „Od svih nas jedino je Crwanski ro|eni pisac”, rekao je jednom prilikom Ivo Andri} odaju}i time jo{ jedno priznawe velikom kwièvniku ~iju su spomen plo~u otkrili Branimir Kuzmanovi}, predsednik op{tine Vra~ar i Dimitrije Tasi}, sekretar Zadu`bine „Crwanski”. Po{to na zgradi u Mekenzijevoj 81, gde je Crwanski ìveo, nije bilo uslova spomen plo~a je postavqena na pro~equ restorana „Ora~”. Namera je bila da se trajno obeleì uspomena na velikog pisca, ~ija napisana re~ traje i koja svoju teìnu ne}e izgubiti jo{ dugo í

biti samo darivawe dobra. Jer du{i se moè samo dobro darivati, ona samo dobro prima. Crwanski je svome rodu i svakom ~oveku od duha ostavio ono najvrednije {to je imao - svoje delo, svoje kwige koje }e ìveti dokle }e ìveti srpski jezik i kwiga uop{te, iz koje se moè ~itati prevod sa svakog qudskog jezika. Taj veliki i ~asni zavet ~uva i zadu`bina pesnikova - Zadu`bina Milo{a Crwanskog - kao wegova ìva, radna ku}a kwièvne umetnosti, duha, kulture... í Dimitrije Tasi} Dimitrije Tasi}, magistar kwièvnosti, ve} je nepunih 15 godina sekretar Zadu`bine Milo{a Crwanskog, a od pro{le godine i sekretar u svojstvu upraviteqa. Bio je glavni i odgovorni urednik kwièvnih listova i ~asopisa (Vidici, Na{e stvarawe), urednik emisija iz kulture (TV-lektira i Kultura danas) TV Beograd i dugogodi{wi urednik i glavni i odgovorni urednik BIGZ-a, u vreme kada je ova izdava~ka ku}a vaìla za jednu od najve}ih i najuglednijih u biv{oj Jugoslaviji (1978-1999).

11 3

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I LETO 2013. GODINE

ROTARI KLUB BEOGRAD I PRIJATEQI U DRU@EWU I (PO)SLU@EWU ^lanovi Rotari kluba Beograd ve} nekoliko godina tokom dugog toplog leta provode vreme, ~etvrtkom, na prijatnim mestima, u zajedni~kom druèwu i sluèwu. Bez odela i kravate, ali sa rotarijanskom zna~kom. Ko moè i kad stigne sa godi{weg odmora, dolazi na druèwe, a (po)sluèwe i}a i pi}a traje do kasne no}ne ure, ~esto uz muziku. Tako se dobar glas o ovoj svojevrsnoj rotarijanskoj letwoj {emi svakog leta ~uje sve daqe i {ire. Sude}i po druèwu sa prijateqima iz Rotari kluba Beograd ûkarica i sa dragim gostima koji su do{li sa ~lanovima Kluba. VIDRA

12 2

Marina VIDRA na novobeogradskoj obali Save, SRBIJA[UME u Rakovici, KOD NE[E (ali Radovanovi}a) na Belim Vodama, ûkarica, ORA[AC na Bulevaru kod Vuka, MALIGAN u Surduku, odnosno, pre wega, rakija i vino dobrodo{lice u vikendici na{eg Ne{e Sakovi}a, RADMILOVAC na smederevskom putu, STARA KAFANA na Du{anovcu su adrese na{ih druèwa ovog leta. êkamo se, vidimo se, druìmo se na jednom od ovih lepih mesta. Do vi|ewa dogodine! Ă VIDRA

SRBIJA[UME

KOD NENADA

MALIGAN

KOD NENADA

MALIGAN

RADMILOVAC

13 3

STARA KAFANA

SUSRET DVA DU[ANA POSLE 45 GODINA

Jedna sasvim (ne)obi~na subota, 24. avgusta 2013. godine. Hayi Du{an Glu{ac, ~lan Rotari kluba Beograd i Du{an Jovanovi}, ~lan Rotari kluba Riccione Cattolica iz Riminija, Italija, drugovi iz detiwstva i kolege iz sredwe {kole sreli su se posle 45 godina.

SMEH NA[ NASU[NI Kada je avion ,,Briti{ Eirvejza'' dostigao svoju putnu visinu, preko razglasa se oglasio kapetan: - Dame i gospodo, govori va{ kapetan, Dobrodo{li na let 293 od Hitroua do Bangkoka. Vreme pred nama je lepo tako da }emo imati miran let. Zato se zavalite, opustite i... O, MOJ BO@E! Usledila je ledena ti{ina. Posle nekoliko trenutaka ponovo se oglasio kapetan preko interfona: - Dame i gospodo, `ao mi je ako sam vas upla{io. Dok sam govorio preko razglasa, stjuardesa je slu~ajno prosula {oqu vrele kafe u moje krilo. Treba da vidite na {ta li~i predwi deo mojih pantalona! Jedan putnik je povikao: - A tek da vidite zadwi deo mojih! Ă

AKTIVNOSTI

FONDACIJA „SOLIDARNOST SRBIJE” astavili smo uspe{no zapo~etu saradwu sa Studijom glume ,,Maska’’ i podelili 60 ulaznica za predN stavu ,,Ne verujte Darvinu’’ korisnicima dnevnih boravaka Stari grad, Rakovica i ^ukarica. Fondaciji ,,Milica Ki}anovi}’’ iz Vaqeva donirali smo ogledalo, stalak, wc {oqu, lavabo za potrebe opremawa prostorija Fondacije. U mnogobrojnim molbama za pomo} koje sti`u u Fondaciju, veliki je broj onih u kojima nam se obra}aju za pomo} u ode}i, obu}i, name{taju. Uspeli smo da odgovorimo ne neke: RETO centru smo poklonili radni sto i fotequ; ~etvoro~lanoj porodici iz Malog Mokrog Luga gde je majka invalid, a otac nezaposlen, donirali smo garderobu, kao i samohramoj majci petoro dece iz Topole.

Uspe{na akcija pomo}i Osnovnoj {koli ,,Du{an Dugali}’’ iz Beograda privedena je kraju odlaskom prve grupe dece i pratilaca na sedmodnevni boravak u Vrwa~ku Bawu. Ispratili smo ih i po`eleli lep oporavak. Druga grupa dece je planirana za septembar mesec.

Etape rada, kao {to je pomenuto obuhvataju sva ~etiri godi{wa doba, tokom kojih }e shodno ìvotnom ciklusu biqaka korisnici radom upoznavati i cikluse prirode. Od sa|ewa mladih biqaka, do hibernacije prirode u zimskom periodu, od odràvawa higijene i zdravqa prirode, pa do sekundarne upotrebe biqnog materijala u stvarawu ekolo{kih umetni~kih dela tokom kreativnih radionica, projekat }e tokom svoje realizacije stvoriti jedan novi svet za korisnike Boravka i za sve wegove u~esnike. Projektni zadaci }e biti realizovani na otvorenom prostoru Botani~ke ba{te, kao i u wihovom rasadniku, i odvija}e se u redovnim intervalima. Ovakvi programi i projekti zna~ajni su, jer se na ovaj na~in podiè kvalitet ìvota osoba ometenih u razvo-

ju, razvija se pozitivna slika o sebi, nezavisnost i socijalno prihvatqivi obrasci pona{awa, a s druge strane se razvija svest gra|ana i empatija za prava i potrebe osoba sa ometeno{}u. Ovaj pilot projekat je finansijski i logisti~ki podr`ala Fondacija ,,Solidarnost Srbije’’.

ove godine smo bili prisutni na Sajmu organizaciI ja civilnog dru{tva koji je odràn 30 i 31. maja na wièvna nagrada “\urin {e{ir”, koju zajedni~ki Trgu Nikole Pa{i}a u Beogradu. Prigodnim flajerom Kdodequju Fondacija ,,Solidarnost Srbije’’ i Ustai reklamnim materijalom smo predstavili na{ rad. Po- nova kulture “Parobrod” - Ku}a \ure Jak{i}a, dodeqesebno mesto na ovogodi{wem {tandu zauzela je izdava~ka delatnost Fondacije koja je sve obimnija. Pomenu}emo neka na{a izdawa: Monografija povodom jubileja 45 godina postojawa i rada Fondacije, [KR GUT, kwiga poezije pro{logodi{weg dobitnika kwièvne nagrade ,,\urin {e{ir’’, drugi tira` kwige poezije ,,365 qubavnih’’, ,,Venac venaca’’, ,,Gerontologija u Srbiji’’. Institut za botaniku, Fondacija Solidarnost Srbije i Centar za sme{taj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju - Dnevni boravak Stari grad, 04. juna u 12h, u Botani~koj ba{ti ,,Jevremovac”, su potpisali trojni protokol o saradwi i odràtli prvu radionicu u okviru projekta ,,Prozor u prirodu”. Realizacija ovog projekta }e pruìti mogu}nost korisnicima Boravka da na adekvatan i stru~an na~in upoznaju svet biqaka, drve}a i ekologije, a kroz neposredan kontakt sa ìvim materijalom o kome }e se sami starati. Putem aktivnog i pasivnog u~e{}a, a kroz sva godi{wa doba, korisnici }e neposredno upoznavati biqne vrste putem predavawa, sa|ewa, odràvawa i reciklirawa, ~ime }e ujedno razvijati i empatiju, odgovornost, kreativnost, a i pokazivati okolini svoje sposobnost i ume}a.

na je 25.juna 2013.god. u ku}i \ure Jak{i}a u Skadarliji, ovogodi{wem dobitniku - Nenadu Gli{i}u, kwièvniku iz Kragujevca - za rukopis kwige poezije pod nazivom “Doba. Ciklusi” Na konkurs za Nagradu se javilo 113 autora koji su konkurisali sa rukopisima neobjavqenih pesni~kih kwiga pod {ifrom, a ìri je ve}inom glasova odlu~io da Nagradu za 2013. godinu dobije rukopis Nenada Gli{i}a. Nagrada se sastoji od unikatnog, ru~no ra|enog {e{ira, po ugledu na {e{ir koji je nosio \ura Jak{i}, plakete, bareqefa u bronzi sa likom \ure Jak{i}a, rad vajara Ostoje Balkanskog i {tampawa pobedni~kog rukopisa u formi kwige, u tiraù od 500 primeraka. Pro{logodi{wi dobitnik je bio Miqurko Vukadinovi} iz Beograda. nstitutu za majku i dete u Beogradu donirali smo foteqe, stolice, lampe, komode. IFondacija “Solidarnost Srbije” je u okviru realizacije svojih programskih ciqeva, u julu mesecu, sprovela akciju prikupqawa prehrambenih proizvoda.

Tamo }emo opremiti prostor jedne ku}e za boravak {estoro dece iz materijalno ugro`enih porodica iz okoline Kraqeva. Najnovija aktivnost je Protokol o saradwi potpisan 13.avgusta ove godine izme|u Fondacije ,,Solidarnost Srbije’’ i Kraqeva, a Protokol je potpisao gradona~elnik Dragan Jovanovi}. To je formalizacija ideje o pokretawu inicijative za obnovu rada, odnosno osnivawe Zadu`bine An|elka i Tatije Savi} u Kraqevu ~iji ciq }e biti prosvetno-humani í

Prikupqene prehrambene proizvode teìne oko 150 kg je donirala, za potrebe kuhiwe, organizaciji “Versko dobrotvorno starateqstvo”, koje svakodnevno priprema oko 300 obroka za najugroènije gra|ane. Donirane proizvode je u ime Fondacije “Solidarnost Srbije” uru~io direktor Vladimir Ili}. Osmeh treba da stanuje u ,,Ku}i qubavi i dobrote,, i zbog toga }e Fondacija ,,Solidarnost Srbije’’ nastaviti sa mese~nim akcijama ,,100 osmeha za 100’’... èle}i da oni budu razlog osmeha na licima onih kojima }e biti nameweni.

ao rezultat dugogodi{we, uspe{ne saradwe sa ustaK novama i institucijama u Srbiji, isti~emo saradwu sa gradom Kraqevom koja se ogleda na nekoliko poqa. U Kraqevu uspe{no radi deo Departmana za socijalni rad.

18 2

O LAGANJU I PRA[TANJU Opra{tanje je napu{tanje mog prava da te mrzim zbog toga {to si me povredio Dr Arun Gandi, unuk Mahatme Gandija i osniva~ M.K.Gandi instituta za nenasilje, u svom predavanju 9. juna ove godine na univerzitetu u Portoriku, podelio je slede}u pri~u kao primer ,,nenasilja kod roditelja’’: ,,Imao sam 16 godina i ìveo sa roditeljima na institutu koji je osnovao moj otac u Ju`noj Africi, oko 18 milja izvan Durbana, u sredi{tu {e}erne plantaè. @iveli smo duboko u unutra{njosti zemlje i nismo imali suseda, tako da smo se dve sestre i ja uvek radovali odlascima u grad i posetama prijateljima ili odlascima u bioskop. Jednog dana me je otac zamolio da ga odvezem u grad gde se odràvala jednodnevna konferencija na {ta sam sa rado{}u posko~io. Budu}i da sam ionako odlazio u grad gde bih bio ceo dan majka mi je dala listu namirnica koju je trebalo nabaviti, a otac me zamolio da se pobrinem za neke teku}e poslove kao na primer da odvezem auto na redovni servis. Kada sam odvezao oca tog jutra rekao mi je. ,,Na|imo se ovde u 17 ~asova, i}i }emo ku}i zajedno’’. Na brzinu sam obavio sve zadatke i oti{ao direktno u najbliì bioskop. Toliko sam bio zaokupljen dvostrukim filmskim programom u kom je glavnu ulogu igrao Dòn Vejn da sam zaboravio na vreme. Bilo je ve} 17:30 kada sam se setio. Dok sam oti{ao u servis i preuzeo auto pa odjurio do mesta gde smo se otac i ja

trebali na}i bilo je ve} 18:00 ~asova. Zabrinuto me je upitao: ,,Gde si do sada?’’ Bilo me je sramota re}i da sam gledao vestern film sa Dònom Vejnom pa sam odgovorio: ,,Auto nije bilo gotov i zato sam ~ekao’’! Nisam znao da je on ve} zvao servis. Kada me je uhvatio u laì rekao mi je: ,,Ne{to nije bilo ispravno u mom vaspitanju tebe, {to ti nije dalo dovoljno samopouzdanja da mi kaè{ istinu. Kako bih video o ~emu se radi, odnosno gde sam pogre{io, umesto autom pe{a~i}u 18 milja (29 km) do ku}e i putem razmi{ljati o tome’’. Tako se on odenuo i obukao cipele i krenuo pe{ice ka ku}i. Ve} se bilo smrklo, put je bio neosvetljen i uglavnom nepoplo~an. Nisam ga mogao napustiti te sam tako pet sati i trideset minuta vozio iza njega posmatraju}i oca kako prolazi ovu agoniju zbog glupe laì koju sam izrekao. Tada sam ~vrsto odlu~io da nikada vi{e ne}u lagati. êsto se setim te ,,zgode’’ i pitam se u ~udu da me kojim slu~ajem kaznio na na~in kako mi ka`njavamo svoju decu da li bih uop{te nau~io svoju lekciju. Ne verujem da bih. Bio bih ka`njen i malo bih patio pa bih ponovo napravio istu stvar. Ali ova jedna lekcija o nenasilju bila je toliko sna`na da je ostala sveà u mom se}anju kao da se dogodila ju~e. To je snaga nenasilja.” í

ZANIMQIVOSTI

PRESTUPNE GODINE Prestupna godina ima 366 dana, 12 meseci, 8.784 ~asova, ili 527.040 minuta, ili 31,62 miliona sekundi. Takozvane, prirodne ili proste godine imaju 12 meseci, 365 dana, 5 ~asova, 48 minuta i 46,1 sekundu. Razlog tome je uskla|ivawe kalendarske godine sa astronomskom godinom, da ne bi s vremenom Nova godina pala u leto, a gro`|e dozrevalo u decembru ili januaru. Tako mesec februar, koji ina~e ima 28 dana, u prestupnoj godini ima 29 dana. Prestupne godine su sve deqive sa 4, ako nisu deqive sa 100, ali sa izuzetkom godina koje su deqive sa 400. Dakle, godine 1900, 2100, 2200, 2300, 2500 nisu prestupne jer su deqive sa 100, ali su zato 2000. i 2400. godina prestupne, jer su deqive sa 400. Zbog toga se dogodi da izme|u dve prestupne godine pro|e i vi{e od

uobi~ajene ~etiri godine. Primer: od 1896, do 1904. godine, punih osam godina, nijedna godina nije bila prestupna. Pro{la 2012. godina bila je prestupna godina u kalendaru. Slede}a prestupna godina je 2016, a onda slede prestupne 2020, 2024, 2028, 2032, 2036, 2040, 2044, 2048, 2052, 2056, 2060, 2064, 2068, 2072, 2076, 2080, 2084, 2088, 2092, 2096, 2104, 2108... (sve ovo se odnosi na gregorijanski kalendar). O, zar ve} novi vek? @ivi bili! A, da, sovjetski tenkovi su u{li u Prag i ^ehoslova~ku 1968, rat u Bosni po~eo je 1992. petooktobarska revolucija u Srbiji dogodila se 2000, a po~etkom 2012. godine progla{ena je la`na dr`ava Kosovo. Poga|ate, ovo su sve prestupne godine!

19 3

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB BEOGRAD

ROTARI KLUB KRALJEVO

OBEZBE\EN GLOBAL GRANT VREDAN 30.400 USD

NASTAVITI SA DOBRIM REZULTATIMA

Na{ doprinos sadràjnijem odrstanju dece odvojenih ili bez biolo{kih roditelja, mali je u odnosu na plemenitost hraniteljskih porodica, poput onih u selu Milo{evac, gde celo selo ima tradiciju odgajanja siro~adi dugu vi{e od 80 godina. Grant je namenjen Centrima za porodi~ni sme{taj i usvojenja u Beogradu, Milo{evcu, ]upriji i Ni{u i Centru za za{titu odoj~adi dece i omladine u Zve~anskoj u Beogradu. Predvi|ena je isporuka 40 ra~unara i 10 {tampa~a, sa pripadaju}im softverima koji, }e sluìti za ra~unarsko opismenjavanje dece koja u tim cen?rima ìve. Obuke }e sprovoditi Rotarijanci, Rotaraktovci i na{i prijatelji u ovim mestima i to u kontinuitetu u trajanju od tri godine. Obuhvati}e preko 180 dece u celoj Srbiji, koja }e time ste}i ve{tine koje im uglavnom nisu dostupne zbog uslova u kojima odrastaju, bez svojih bilo{kih roditelja. Rad na ovom Grantu trajao je vi{e od godinu dana. Za to vreme se u na{em klubu smenjivalo vi{e saradnika, od kojih je svako dao svoj doprinos da ovaj Grant obezbedimo Nenad Sakovi}, rukovodilac ovog projekta u Rotari klubu Beograd je rekao da je ovo najbolji primer snage Rotari organiizacije, i potvrda kako druènja i predavanja gostiju u klubu mogu da donesu ovakve projekte, koji su i veliki i vidljivi i koji menjaju i unapre|uju ìvote i onih kojima su namenjeni a i nas koji se bavimo da ih obezbedimo. Rad na ovom Grantu je bio vrlo zahtevan i izazovan, od kreiranja projekta prema kriterijumima Rotari Fondacije, do kvalifikacije i prikupljanja zahtevne administracije. Da bi se sve izguralo trebalo je imati i sre}e, ali i mnogo upornosti i puno uloènog vremena da se sve zaokruì i to sa obe strane, na{ih prijatelja iz Amerike iz RC Thomasvile, iz Rotari Fondacije i celog na{eg kluba. Dobijanje Global Granta je i pravi primer kako se davanje uvek multiplicira, kako se na na{u spremnost da damo na|e neko ko moè i spreman je da to nagradi i da da jo{ vi{e. Ovo je i istovremeno najbolja ilustracija uloge i veli~ine Rotari Fondacije, najve}e fondacije na svetu, njene transparentnosti, i dokaz na{e pripadnosti globalnoj zajednici Rotarijanaca, koji su spremni da pomognu i na{oj deci u [umadiji, Ni{u i Beogradu, rekao je predsednik Rotari kluba Beograd êdomir Petrinjac, nosilac priznanja Pol Haris í

20 2

Na sve~anoj sednici Skup{tine Rotari kluba Kraljevo, odr`anoj 2. jula 2013. godine, izvr{ena je predsedni~ka primopredaja. Predsednik Kluba u narednih dvanaest meseci bi}e Radovan Tipsarevi}.

Istovremeno, dosada{nja predsednica Rotari kluba Kraljevo Ljiljana Kordi}, podnela je izve{taj o radu u prethodnoj rotarijanskoj godini, istakav{i da je godina bila uspe{na rezultatima. Klub u proteklom periodu isti~e akcije na izgradnji sportskih terena, pomo}i izbeglicama, narodnoj kuhinji, me|unarodnoj saradnji... í ROTARI KLUB KUCURA -VRBAS

^ETIRI GODINE ROTARIJA U KUCURI I VRBASU Po{tovani prijatelji u Rotariju, u subotu, 18.05.2013. godine odr`ana je proslava ~etvrte godi{njice ~arterovanja Rotari kluba Kucura -Vrbas, u vrbaskom restoranu CFK ,,Drago Jovovi}”. Sve~anost je otpo~ela obra}anjem predsednika na{eg kluba Nikole Papuga svim prisutnim gostima i ~lanovima klubova. Osim ~lanova RC Kucura-Vrbas prisustvovali su i gosti iz Rotari klubova Novi Sad,

IN MEMORIAM STOJADIN VESI]

Be~ej, Kula. Ve} tradicionalno, tokom zabave odr`ana je licitacija suve {unke vrhunskog kvaliteta, kao i kolekcionarskog vina. [unku je izlicitirao Zoran \ur|evac, a kolekcionarsko vino Milorad Petrovi}, kum na{eg kluba. Prihodi od licitacije su namenjeni deci sa posebnim potrebama koja odr`avaju radionice u prostorijama kucurskog Caritasa. Uz dobru muziku orkestra “Stari Vrbas”, igru i ples provedeno je jedno nezaboravno ve~e í Rotarijanski pozdrav od Ane Ruskovski

PISALI SU NAM... Dragi Hadì Du{ane, hvala na informaciji o ROTAR-u, mo`da i to nije lo{e, mo`da }e biti vi{e ~itan i mnogima van na{eg kruga pristupa~an. Nadajmo se najboljem Sa najprijateljskijim pozdravom Milan C. Pe{i} Bad Harzburg, Nema~ka • Dragi Ti}o, u ime prijatelja iz RK Beograd Stari Grad koji su sa na{im i va{im Glu{ac Du{anom saradjivali zahvaljujem se na dosada{njoj uspe{noj saradnji. Mo`da je trebalo da predlog na{eg kluba, o pro{irenju redakcije sa predstavnicima drugih klubova ili zajednice klubova, realizujete. Iako bi se posao i dalje svodio na dva slova, ili nekoliko ljudi, makar bi i drugi klubovi imali privid zajedni~kog srpskog ~asopisa. U svakom slu~aju èlim vam uspe{an dalji rad i nadam se da }e ~asopis distrikta kad tad zaìveti. S iskrenim rotarijanskim pozdravima, Aleksandar Gaji} • Dragi prijatelju Hadì Du{ane, O~igledno je da ste u~inili veliki napor za nastanak "Srpskog rotara". ................................................ Svakako }u pratiti va{e elektronsko izdanje, i èlim vam puno uspeha. Srda~no u rotariju, Aleksandar Sa{a Gaji} RK Beograd Stari Grad • RC COLOMBO, SRI LANKA Dear Friends in RotarÚ, Just to share Þith Úou the Þonderful neÞs that PRID K.R. Ravindran of the RotarÚ Club of Colombo has been nominated RotarÚ International President Nominee for the Úear 2015/ 2016. Kind regards Rajiv Ýalpita IPP RotarÚ Club of Colombo

Ose}aju}i tugu i prazninu, obave{tavamo o velikom gubitku koji je zadesio Rotari klub Valjevo. Na{ brat u Roariju, Stojadin Vesi} - Cole, po profesiji veterinar, poginuo je prilikom vra}anja iz lova. Sahranjen je u ~etvrtak, 16. maja ove godine u 15:00 na Novom groblju u Valjevu. Sekretar RK Valjevo 2012 - 2013. Sr|an Janev

SLAVOMIR RUSKOVSKI (01.01.1966 + 22.06.2013.) Dragi prijatelji u Rotariju, sa `aljenjem Vas obave{tavamo da je preminuo na{ ~lan Slavomir Ruskovski. Bio je osniva~ i ~arter predsednik RK Kucura -Vrbas. Svojim zalaganjem i u~e{}em u mnogim akcijama na samo {to je pomagao malim i nemo}nim, ve} je menjao ljude, menjao je svet. Rotari klub Kucura-Vrbas

UPRKOS USPE[NOJ AKCIJI ,,SVI ZA LANETA'' MILAN NOVAKOVI] JE PREMINUO U BEÛ Milan Novakovi} (29), apsolvent Fakulteta organizacionih nauka, koga svi znaju po nadimku Lane, preminuo je u sredu, 14. avgusta ove godine na klinici u Be~u, gde je leào nakon operacije te{kog oblika tumora u ù~nom kanalu. Nakon humanitarne akcije ,,Svi za Laneta", koju su pokrenuli njegova porodica i prijatelji, prikupljen je novac za njegovo le~enje u Be~u, a zatim i operaciju u Arizoni. Milan je u martu primljen u kliniku Mejo u Arizoni, gde je uspe{no operisan od retkog i te{ko operabilnog tumora na ù~nom kanalu. Nakon operacije u Arizoni, vra}en je na kliniku u Be~u na postoperativno le~enje. U postoperativnom toku su nastale komplikacije sa kojima lekari, na àlost, nisu uspeli da se izbore. Sahrawen je na Novom grobqu u Beogradu u ~etvrtak, 22. avgusta 2013. godine.

21 3

22 2

MESECOSLOV

OKTOBAR 2013.

Oktobar je mesec SLU@EWA U PROFESIJI. U ovom mesecu Rotari klubovi isti~u va`nost poslovnog i profesionalnog `ivota svakog rotarijanca. Specijalne aktivnosti organizuju se radi promovisawa profesionalne AVENIJE SLU@EWA.

Me|unarodni DAN starih osoba

REPUBLIKA KIPAR - DAN NEZAVISNOSTI, (16. 08. 1960.)

REPUBLIKA KINA - DAN OSNIVAWA, 1949.

REPUBLIKA NEMA^KA - DAN UJEDIWEWA, 1990.

DAN za{tite `ivotiwa DAN stani{ta

10 ROTARI KLUB BEOGRAD DUNAV, ~arterovan 2006.

KRAQEVINA [PANIJA - DAN [PANACA

Evropski DAN posmatrawa ptica

9 Me|unarodni DAN prava deteta

ROTARI KLUB KRAGUJEVAC [UMADIJA, ~arterovan 2010.

14 1961 - dogodio se Draga~evski sabor truba~a u Gu~i.

ROTARI KLUB BE^EJ - OBECSE, ~arterovan 2009.

Svetski DAN za prevazila`ewe ekstremnog siroma{tva.

1997. U po`aru je izgorelo Jugoslovensko dramsko pozori{te u Beogradu.

DAN pe{a~ewa

DAN zdrave hrane

KRAQEVINA [VEDSKA - DAN ZASTAVE

REPUBLIKA AUSTRIJA - DAN DR@AVNOSTI, 1955.

DAN OUN, 1945. DAN akcije protiv klimatskih promena

1935. Pu{ten je u saobra}aj `elezni~ko - drumski ,,Pan~eva~ki most Kraqa Petra II” na Dunavu kod Beograda.

REPUBLIKA FINSKA - DAN ZASTAVE

REPUBLIKA ^E[KA - DAN OSNIVAWA, 1918.

U subotu 1944. godine list ,,Politika” se ponovo pojavila pred ~itaocima u oslobo|enom Beogradu. Dogodilo se jo{ jednom da ,,Politika” obustavi izlaèwe. Bio je to {trajk novinara i zaposlenih u Ku}i u leto 1992. godine kada su se svi usprotivili ideji onda{weg premijera Srbije Radomana Boòvi}a da list postane dràvno vlasni{tvo.

31 DAN Crnog mora

ROTARI KLUB BEOGRAD SINGIDUNUM, ~arterovan 1995.

Me|unarodni DAN {tedwe

DAN hrawewa ptica

23 3

24 2

[ETA(J)MO SRBIJOM

@RNOV NA AVALI SREDNJOVEKOVNI UTVR\ENI GRAD @RNOV, ZVAN I @RNOVAN, BRANIK BEOGRADA a ovaj tekst dobila sam Z ideju kad sam spoznala koliko retko Beogra|ani dolaze na Avalu i koliko malo znaju o njoj. Za to je delom zaslu`an i novinar RTS-a, Jovan Memedovi}, koji je jednog predivnog zimskog dana oti{ao na Avalu i utvrdio da je priroda prekrasna, vazduh ~ist i da ima svega osim ljudi koji u tome treba da u`ivaju. Zato, pomislih, mo`da Avala nije popularna jer se o njoj ne pri~a dovoljno, zapravo ne pri~a se uop{te osim o nesta{ici vode u selima u njenom podno`ju. A ona je tu pored nas, lepa i svima dostupna. Za po~etak malo geografsko-geolo{kih podataka, a kasnije }e biti i botani~kih, rudarskih i naravno istorijskih.

Srednjovekovni grad @rnov

vala je najsevernija {umadijska A planina, koja kao ,,ostrvoâ&#x20AC;? izviruje iz breùljkaste i zelene [umadije. Nalazi se 16,5 kilometara ju`no od Beograda i predstavlja najseverniju {umadijsku planinu, zapravo severni kraj {umadijske grede, koja se od Rudnika provla~i kroz nisku [umadiju i predstavlja razvo|e slivova Save i Dunava. Visoka je 511 metara, a iznad okolnog talasastog terena, kupasto se uzdiè oko 200 metara. Duga~ka je ~etiri pet, a {iroka oko dva kilometra. Nastala je utiskivanjem eruptivnih stena i sna`nim podizanjem prethodno nastalih talo`nih stena od pe{~ara, kre~njaka, laporca i drugog materijala. Osim magmatskih stena, naro~ito na kupastom vrhu, prisutan je i serpentin. Ostali vrhovi su Ladne vode, Zve~ara i Sakinac. Na Avali postoje i leì{ta bakra, cinabarita, olova, a rudarske aktivnosti, prekinute 60-ih godina pro{log veka, postojale su jo{ u preistoriji. Jedan mineral je ovde i otkriven. Re~ je o varijetetu lilita, a otkrio ga je srpski hemi~ar Simo Lozani}. Ovaj zelenkasti mineral nazvan je avalit. o pre 600 hiljada godina, ovu planinu su zapljuskivali talasi Panonskog mora, jer je to i bila - morsko ostrvo, ba{ D kao i susedni Kosmaj i obli`nja Fru{ka gora. Danas li~i na kupasto ostrvo u moru zatalasanog {umadijskog zelenila. Avala je omiljeno izleti{te planinara, Beogra|ana ljubitelja prirode, doma}ih i stranih gostiju. Do nje vodi 12 kilometara asfaltnog puta Beograd Mladenovac Kragujevac, koji je poznat i kao stari Kragujeva~ki put ili, kako se ~e{}e zove -

Avalski. Od podno`ja do platoa gde je parkirali{te i nazad, vodi krivudavi, kru`ni, jednosmerni asfaltni put u ukupnoj duìni od osam kilometara. Na za{ti}enom podru~ju ima oko 600 biljnih vrsta, od kojih su neke i lekovite, a neke, kao {to su zanovet, zlatan i zelenika, predstavljaju prirodne retkosti. Avala je obrasla samoniklim drve}em, a jednim delom je pod zasa|enom borovom {umom. Avalska {uma ~uva se kao svojevrstan park, a prete`no je listopadna, sa~injena od razli~itim vrsta kao {to su cer, hrast, bukva, grab, jasen, brest, lipa, bor, smr~a, jela i nekoliko sekvoja levo i desno na sredini puta od jarbola do Spomenika Neznanom junaku, na takozvanom ,,Putu stepenicaâ&#x20AC;?. [ume Avale ostale su sa~uvane, u odnosu na [umadiju, zahvaljuju}i strogoj naredbi knjaza Milo{a Obrenovi}a da se Avala ogradi i spase od daljeg uni{tenja. Do Drugog svetskog rata Avala je imala i svoj dan \ur|evdan, kad je na njoj bilo posebno ìvo i veselo. Od rane zore dolazile su grupe mladeì, Sokoli, skauti, planinari, ljubitelji prirode i me{tani okolnih sela u ìvopisnim narodnim no{njama. Uz pe~enje sa ra`nja {etalo se, razgovaralo, momci i devojke su se me|usobno ,,merkaliâ&#x20AC;?, igralo se kolo... Posle rata ovaj lep obi~aj pao je u zaborav. rajem 2007. godine Skup{tina K grada Beograda proglasila je Avalu za{ti}enim prirodnim dobrom

sa ukupnom povr{inom od 489 hektara. To je samo nastavak odluka da se Avala za{titi: prvu je doneo knez Milo{, zatim je 1936. godine progla{ena nacionalnim parkom, a Prezidijum Narodne Skup{tine 1946. godine donosi odluku po kojoj je Avala dobro od op{teg zna~aja. Zato na samoj planini nema mnogo gra|evina, ali svaka zasluùje da se poseti. Osim hotela na vrhu tu su i spomenik Neznanom Junaku, Spomenik sovjetskim ratnim veteranima, televizijski Toranj, dva spomenika Vasi ârapi}u i planinarski dom. Posle Prvog svetskog rata, lokalno stanovni{tvo prona{lo je ve}i broj grobova srpskih vojnika poginulih u ratu, me|u njima i grob jednog nepoznatog srpskog vojnika. Narod okolnih sela je vojniku podigao skromni spomenik. Kasnije je Dràvni odbor za podizanje spomenika Neznanom junaku odlu~io da mu se na vrhu Avale podigne reprezentativni-

25 3

Mauzolej kraqa Kira II u Pasargadu, Persija

Spomenik Neznanom junaku, autor Ivan Me{trovi}

ji spomenik. Projekt je izradio vajar Ivan Me{trovi}, u obliku mauzoleja sa karijatidama koje predstavljaju `ene u narodnim no{njama iz svih jugoslovenskih krajeva. Spomenik je gra|en od jablani~kog granita, a zbog njega su 1934. godine dinamitom razru{eni ostaci srednjovekovnog grada @rnova, {to i danas nailazi na o{tru osudu me|u istori~arima. Srbija se razlikuje od drugih zemalja u~esnica Prvog svetskog rata po tome {to sve druge zemlje imaju spomenike Neznanom vojniku, a samo Srbija Neznanom junaku. U neposrednoj blizini je i Spomenik sovjetskim ratnim veteranima koji su tu poginuli u avionskoj nesre}i, oktobra 1964. godine (autor spomenika je vajar Jovan Kratohvil). Na ni`em vrhu Avale, izgra|en je 1965. godine TV toranj, po projektu arhitekata Uglje{e Bogdanovi}a i Slobodana Janji}a, koji je sru{en u bombardovanju NATO -a 1999. godine. Toranj je bio najve}a gra|evina u SFRJ i jedan od za{titnih znakova Beograda. Putnici koji su drumom prilazili Beogradu znali su da su nadomak grada kada bi ugledali Avalski toranj. Do ru{enja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, Toranj je bio najvi{i sru{eni objekat na svetu. Sada je na mestu sru{enog tornja novi, isti, samo je metalna konstrukcija na vrhu koja nosi antene, malo vi{a od stare.

rednjovekovni avalski grad Srbi su zvali @rnov, a Turci su mu dali ime Avala, {to na turskom zna~i brdo, a na persijS skom pregrada ili prepreka. Ne zna se kada je prvi put sazi-

ZA[TO JE KRALJ ALEKSANDAR I KARA\OR\EVI] TAKO LAKO @RTVOVAO @RNOV ?

Kralj nadgleda pocetak radova 1934. godine

Za{to su kralju smetali ostaci grada koji poznati turski putopisac Evlija ^elebija pominje kao jedno od {est najzna~ajnijih utvr|enja u Srbiji, a arheolozi tvrde da su se

dan, mada mu je okolina bila naseljena jo{ u preistorijsko doba. Grad je {titio okolne rudnike ìve i cinobarita i, u obli`njem Ripnju, rudnik srebra. Verovatno su jo{ Rimljani podigli utvr|enje da bi kontrolisali prilaz Singidunumu i {titili svoje rudnike na Avali. Kasnije su Srbi tu sazidali tvr|avu, koju su potom Osmanlije pro{irile i oja~ale za potrebe napada na Beograd, koji je tada bio u ma|arskim rukama. U gradu je prema legendi stolovao, u pesmama opevani, Por~a od Avale, turski haramba{a i zulum}ar, koji je napadao, plja~kao i ucenjivao stanovni{tvo, a ujedno, kontrolisao put prema Beogradu i od Beograda, plja~kaju}i karavane i pojedince. Por~u je, na molbu njegovih `rtava, ubio srpski despot Zmaj Ognjeni Vuk, sin slepog Grgura, unuk \ur|a Brankovi}a. Vidljivih ostataka @rnova danas nema. Ceo prostor nekada{nje tvr|ave posle dizanja u vazduh zaravnjen je i zabetoniran i na njemu se nalazi samo spomenik Neznanom Junaku. Podaci o izgledu tvr|ave dostupni su u vidu zapisa starih hroni~ara, radova Aleksandra Deroka i nekoliko fotografija koje se nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu. ljudi na ovom lokalitetu bavili rudarstvom jo{ pre 4.000 godina? Drugi narodi po{tuju svoju istoriju i srednjovekovne gradove ~uvaju kao velike svetinje. Odgovora nema i ta misterija nikad nije razja{njena. Ru{enjem starog utvr|enja i pravljenjem ravnog platoa na vrhu Avale, vajar Ivan Me{trovi} je dobio svoje ,,veliko belo platnoâ&#x20AC;? koje je traìo. Njegov nacrt, koji je pre gradnje prikazan dvorskoj publici kao originalno delo, predstavlja zapravo ne{to izmenjenu kopiju grobnice persijskog cara Kira u Pasargadu u Persiji.. Potpisana povelja sme{tena u stakleni tubus zajedno sa srebrnim ~eki}em poloèna je u temelje spomenika. U avalsku piramidu uzidano je 4.000 kubika obra|enog kamena koji je èleznicom dovoèn iz ,,primorskeâ&#x20AC;? banovine. Tokom popodneva, na Vidovdan, 1934. godine, Vite{ki kralj Aleksandar I Kara|or|evi} Oslobodilac stigao je na Avalu. U pratnji pet a|utanata, kralj je obi{ao spomenik, a potom sve~ano otvorio spomeni~ki kompleks Neznanom Junaku na Avali. Kralj nije do~ekao da vidi u potpunosti zavr{en spomeni~ki kompleks na Avali, jer je u oktobru iste godine ubijen u Marselju, u Francuskoj, a ceo kompleks je zavr{en u septembru 1937. godine Ă

UMESTO VAS [ETA(LA) DUDA SAVI]

Spomenik sovjetskim ratnim veteranima, autor Jovan Kratohvil

Planinarski dom „^arapi}ev brest”

Inicijativa za podizanje Planinarskog doma ,,^arapi}ev brest” pokrenuta je 1950. godine. Potekla je od docenta dr Petra Kosti}a, profesora Medicinskog fakulteta i osniva~a i prvog predsednika beogradskog planinarsko-smu~arskog dru{tva ,,Avala”. Dom je prvi put otvoren za posetioce posle ~etiri godine, 1954. godine. Ceo kompleks ima planinarsko-sportsko-rekreativni i turisti~ki karakter, a pogodan je za vi{ednevne boravke, bavljenje mnogim sportovima i izlete prema vrhu i okolini. U blizini doma nalaze se dva spomenika posve}ena Kara|or|evom vojvodi Vasi ^arapi}u, koji je bio iz podavalskog sela Beli Potok. Jedan je u bronzi, rad vajara Du{ana Nikoli-

}a, a drugi je u drvetu i rad je narodnog vajara Bogosava @ivkovi}a. Ovaj spomenik nalazi se nedaleko od doma ,,^arapi}ev brest”, gde je do pre dvadeset godina stajao poslednji od {est brestova ispod kojih je tada{nji knez Vasa ^arapi} okupljao narod podavalskih sela i pozivao ga na ustanak protiv Turaka.

Avalski TV toraw, jedan od za{titnih znakova Beograda

znate dragi prijatelji, na{a Avala je lepa kao beogradske Ina dadevojke, tajnovita i puna ~e`nje kao nova ljubav, pouzdakao stara drugarica i kao sve u Beogradu prepuna istorije. Ona ~eka da je mi posetimo, nije nas zaboravila í

Putnici koji prilaze auto-putem Beogradu znaju da su nadomak grada kad ugledaju poznatu sliku

28 2

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

DDF, NID, POLIO PLUS, DRU@EWE, SLU@EWE

[ta je u Rotariju Program omladinske razmene?

Na{ pisac, nobelovac, diplomata, rotarijanac, Ivo Andri}, radwu svog romana ,,Gospo|ica'' smestio je u: A) Sarajevo B) Beograd V) Be~

Koliko ko{ta vakcina protiv de~ije paralize po detetu?

Ko je prvobitno odbio mesto vo|e Prvog srpskog ustanka koji je podignut u Ora{cu februara 1804. godine, pod vo|stvom \or|a Petrovi}a - Kara|or|a? A) Prota Mateja Nenadovi} B) Stanoje Glava{ V) Milenko Stojkovi}

5 6

U koje svrhe se mogu koristiti sredstva iz Rotari District Designated Fund (DDF)? [vajcarska garda slu`i u: A) San Marinu B) Monaku V) Vatikanu

7 8

[ta u Rotariju ozna~ava skra}enica NID? Glavni grad Litvanije je: A) Ki{iwev B) Vilnus V) Riga

Polka poti~e iz: A) Poqske B) Slova~ke V) ^e{ke

Najdu`a reka na svetu je: A) Amazon B) Misisipi V) Nil

RE[EWA NA STRANI 32

29 3

ZUKO D@UMHUR:

LIJEK JE BIJEG, CIJELI @IVOT BJE@IM U PUTOVANJA, PUTOPISE, SLIKARSTVO, ÎTANJE I ALKOHOL zaostav{tini jednog hercegova~kog pjesnika i novinara prona|en je, sasvim slu~ajno, odlomak iz nekog davnog intervjua sa U slikarem i putopiscem Zukom Dùmhurom. Po odre|enim pokazateljima moè se zaklju~iti da je razgovor vo|en krajem sedamdesetih godina pro{log vijeka i ovo je o~igledno samo njegov dio, ispisan naliv-perom na dva komada sad ve} raspadaju}eg ra~unskog papira. Izuzimaju}i pokoju slovnu gre{ku i pokoju ne~itko ispisanu rije~, odlomak prenosimo bez izmjena: Za vas svi kaù da ste dobar ~ovjek. - Nije ta~no. Apsolutno nije ta~no. U meni ima zla makar koliko i u drugim ljudima. Ono gdje bih sam sebi odao izvjesno priznanje, to je rigorozna odluka, odnosno sposobnost da kontroli{em sebe i sopstveno zlo. U meni kuljaju ljubomora, zavist, podlost, poriv za osvetom, proplamsaji ljute mr`nje. Da ih ne kontroli{em, imali biste posla s jednim od najlo{ijih ljudi koje ste ikada upoznali. Kontrola, to je klju~na rije~. Pa zar to nije glavna odlika dobrog ~ovjeka, da nadzire i kontroli{e svoje zlo? - Mo`da i jeste, ali ako ve} pri~amo o meni, to ne mogu re}i ja, samo neko drugi. Ja u sebi nosim neke druge ideje. Dobar ~ovjek ne postoji, to je zabluda lo{ih ljudi. Dobar ~ovjek je vje{ta~ka tvorevina, rezultat te{ke unutra{nje borbe sa samim sobom. Kada bi ta sumnjiva pojava, koju nazivate dobrim ~ovjekom, bar od{krinula pendère svog unutra{njeg svijeta, vidjeli biste da je unutar svih nas manje ili vi{e isti kal, sazdan od sli~nih nekvaliteta. Zato bih radije, umjesto o dobrom, govorio o pametnom ~ovjeku. Budi pametan da ne bi bio lo{. Pametan ~ovjek povazdan bi{}e po sebi, odstranjuje svoje lo{osti, i u jednom trenutku shvati da nikada nije dosta tog biskanja, da je lo{ karakter na{ du{evni korov, ti ga pljevi{ a on se otima, raste li raste. Ne date se ni ti ni on u toj pljevidbi bez kraja. Nikada ne moè{ odstraniti svoje mane, ali nikada ne smije{ ni prestati da ih tamani{. A ako si uporan, ako se ne predaje{, onda ti se poslije decenija savjesnog rada moè desiti i to da u ogledalu ugleda{ nekog nasmijanog i smirenog sebe. I tu ti je mo`da klju~. Ako potamani{ dovoljno svojih zala, ako ih nekako turi{ pod kontrolu, onda ispod njih izbije vedrina. Pojavi se osmijeh. Najljep{i prizor na nekom ~ovjeku je njegov osmijeh. Razvu~e{ ove svoje `valje od uha do uha i kaè{ sebi: ,,Pa, jebem mu mi{a, mo`da ba{ i nisam ispao tako lo{e…”

BOGATI SIROMASI Neki jako bogat poslovni èovek odluèio je da svom sinu poka`e šta je to siromaštvo kako bi više znao da ceni bogatstvo koje ima. Odveo ga je na jedno siromašno seosko imanje kod porodice sa puno dece. Proveli su tamo dva dana. ,,I, jesi li sad napravio razliku izmeðu

A rad, da li on pomaè da ~ovjek postane bolji? - Ja bih prvo odvojio dvije stvari: rad i teàk rad. Ja sam veliki protivnik te{kog rada. Niko ne bi trebao da radi te{ko. Pravedno dru{tvo ljudima treba olak{ati rad, pa }e im automatski olak{ati i ìvot. Ko god kaè da nas teàk rad oboga}uje i oplemenjuje, laè. Teàk rad samo iscrpljuje. Mo`da nam puni bisage, zbog toga i radimo, ali nam prazni vijuge, i cijelo tijelo, ispija i krv i vedrinu i ìvost i sve ono dobro ~ega ima u nama. Teàk rad zapravo je kazna, a ne nagrada. Rad bi trebao da je lagan, lijep, pun zadovoljstva i bez briga. A to ~ovjek moè lak{e obezbijediti sam nego s drugima. Zato su nekako najbezbri`niji umjetnici, oni ne zavise od {efova i preduze}a. Poslije te{kog rada moè{ se samo napiti, a alkohol je za ve}inu ljudi isto {to i te{ki rad - tegoba koja ih uni{tava. Drugo smo mi meraklije. Uni{tava i nas, ali to smo izabrali. Samo jedan lijek postoji i pali protiv te{kog rada. Lijek je bijeg. Ja cijeli ìvot bjeìm, u putovanja, u putopise, u slikarstvo i ~itanje. A bjeìm i u alkohol, ne krijem to. Ja sam ti ~uveni bjeà~. Bjeìm i slavim bijeg i bjeànje. Zato smo i izmislili umjetost, da se imamo gdje skloniti od te{ka ìvota i jo{ teèg rada. Zna~i, ipak postoji izlaz? - A kad pro|e to dirin~enje bez smisla i cilja, sa~eka nas lijep ìvot. Za{to da ovaj hudi ~ovjek malo i ne uìva? I to - evo odmah ispravke prethodne re~enice - ne malo i {krto, nego obilno i trajno. I kako to izgleda? - Mo`da se iza svega krije ovo: imati vremena za ~itanje. Eto klju~ne karakteristike lijepog i dobrog ìvota. Jer imati vremena za ~itanje istovremeno zna~i imati vremena za sve, za sve drugo {to ~ovjeka interesuje. Ta blagodet, da ima{ vremena, to je najljep{a stvar u pri~i o lijepom i ugodnom ìvotu. Zato sam ja u po~etku bio malo raspet. Volim knjige, ali volim i rakiju. Pa da se ne bi sudarali, da mi rakija ne bi udarila i na ìvot i na knjige, davno sam shvatio da je njoj vrijeme u ak{am. Preko dana radi{, a kad sunce po~ne padati, onda se opusti{. Kad pro|e dnevnik (U ta vremena TV dnevnik po~injao je u 20 sati - op. O. K.), tek onda uzme{ komad sira, malo dobrog hljeba i rakiju. Ako ne o~ekuje{ puno od ìvota, dobi}e{ sve {to ti treba, pa i preko toga… í Ozren Kebo

bogatstva i siromaštva?" - upitao je otac sina kad su se vratili ku}i. ,,Jesam, oèe!" - odgovorio je de~ak. Ja sam jedinac, a ona deca imaju i bra}u i sestre. Mi ispred ku}e imamo bazen, a oni imaju reku u kojoj mogu da plivaju i love ribe. Mi imamo klimu u ku}i, a oni samo

otvore prozore i struji im hlad od hrastova ispred prozora i sa reke. Mi o pticama gledamo na televiziji, a njima prave ptice sle}u na prozore. Mi imamo psa, a oni imaju stado ovaca. Jesam, o~e, nau~io sam šta je bogatstvo. I `ao mi je što i mi nismo tako bogati." í

NA[A PESMA VA[E ^ITANJE

MATIJA BE]KOVI]

Beograd, Terazije 1965. godine

BEOGRAD U BROJKAMA ili Ko ne voli Beograd na dlanu, dabogda mor'o jest' suvu 'ranu! (beogradski grafit) Beograd je na nadmorskoj visini: min. 66,6 m / maĂ&#x2DC;. 512 m. Beograd ima povr{inu od 322.268 hektara.

Moj grad. Kamena knjiga od koje se ne odvajam. Ako u meni ne{to vredi odatle jeste. Nicanje iz nestajanja. *AVALA, Homerov blistavi Anguron je izvor zemlje, vi{a, dublja i tajnija od 511 metara. Svaka sila tu udara.

- U Beogradu se 1829. godine pojavio prvi kaput. BEOGRAD za posve}ene: TO NIJE GRAD VE] GARD!

- U Beograd iz Zemuna 1834. godine sti`e prvo pivo i to~i se u Manojlovoj ba{ti na Zelenom vencu. GLAVNA PO[TA. Jedan se Vlajko zove Marsovac jer je 1929. godine tu zahtevao da telegram po{alje na Mars.

- Godine 1846. u Beograd sti`e prvi u~itelj muzike, Aleksandar Skrodilis, rodom iz Trsta.

- U Beogradu se 1850. godine pojavljuje prvi klavir{timer, Imro [penovi}, koji je oslepeo i kao slep izu~io u Pe{ti zanat klavir{timerski. NJEGO[EVOM privi|am @u}ka Kora}a kako pod zlatnom levicom pronosi prvi singl Bitlsa ,,Love Me Do''.

*AZBGU^NIK (deo) Petra Pece Popovi}a

32 2

RE[EWA KVIZA

NIKAD ZBOGOM VE] DOVI\ENJA. MOM GRADU JE POTREBNA NE@NA RE^!

I da sam bez jezika I da mi nije poznato Pre nego {to po~ne{ I {to bi rekao i kako bi zavr{io Ali kad }utim ja govorim u sebi A ono {to ka`em glasno Samo je krnjatak od toga Zato mi je lak{e da kulu~im i krampam Nego da slu{am Puna jezika i prepunjenih obraza.

Barem meni ne treba zboriti Kako to ne valja I kako bi bilo pametnije Ponekad i drugoga ~uti Koliko bi bilo bolje Da sam druk~iji Bilo bi bolje za drugoga Ali za mene ne bi Svak misli {ta je za njega bolje Jedino bih mogao slu{ati Kad bih mogao nekako Sam ispred sebe stati I sam sebi pri~ati sve ispo~etka.

]uti barem ti Zlatoust si kad }uti{ Fin si dok ne progovori{ Greota je da govori{ Kad ti }utanje nije teret Drugo sam ja Ja govorim od nevolje Da me jezik ne udavi Da mi se usta ne usmrde Ne dam da mi kidi{u na jezik I da me razjezi~e A ne}u ni ja dugo Pa pri~aj kad odem.

Ne svi|am se ja ni sebi Meni je to najmanje milo To i mene zbunjuje Niko to ne mrzi koliko ja Meni to najte`e pada Tu sam ja najvi{e o{te}en Ali zar da ~ekam dok o{tete pri~u Da je ni Bog ne mo`e popraviti.

Po godinu sam sebe nagovaro Da nekoga slu{am Ba{ da vidim {ta }e re}i Ali ~ini mi se nije ni zinuo Palac me prestigne I po~ne migati po ~arapi I ne mogu mu ni{ta Ja ho}u a palac ne}e Gledam ga a borim se s palcem Sav sam pod uzbunom Sme{kam se ali ne onome {to pri~a Nego ne~emu drugom Bojim se vide}e s kim se borim A znam Bog me gleda I mislim palac je pametniji Ne}es ga slu{ati ako si ~oek.

Da ti ne{to ka`em Pre nego {to po~nem govoriti Rado bih te slu{ao Nema zbora Samo kad bih mogao Da imam kad

TERAZIJE gde jo{ neotpevane pesme ~ekaju zbunjene kao provincijske ekskurzije.

[TRAFTA. Parada stravi~no mnogo neodoljivih `ena i dugi mar{ mu{kih uzdaha.

Ja ne trpim kad drugi pri~a Zamaram se kad }utim Po{tenije je da ti to ka`em Nego da pri~a{ A da te ne slu{am A da te ne ~ujem Nego punim usta I smi{ljam {ta }u ti re}i ^im ispregne{ jezik I poturi{ pri~u.

I kad ne{to pitam Odgovor me ne zanima ^inim se ~uo a ne ~ujem Znam {ta bih ~uo Ne ti~e me se {ta ko misli Nego {ta ja mislim Ne znam {ta ja znam To jedino ne znam A {ta misle i znaju drugi Znam koliko oni.

KU]A CVE]A. Mermer ispod koga Tito spava, izme|u Muzeja Ustanka i Vile mira. Slava velikih je u njihovom padu.

TESLA je u Beogradu proveo 32 sata, a bioskop se po njemu zvao 8 godina. Spomenik i muzej odolevaju.

\E RE^E,

1. Omladinska razmena je program RI koji svake godine omogu}ava mladima od 15 do 19 godina da jednu godinu studija zavr{e negde u inostranstvu. 2. B Beograd 3. USD 0,60 4. B Stanoje Glava{

I kad slu{am Trudim se da ne slu{am I kad se s nekim saglasim Ljutim se na sebe I {ta sam slu{ao I {to sam se saglasio. Du{a mi je da ka`em naopako Stidim se da govorim pravilno 5. Distrikti imaju pravo da sredstva iz DDF-a upotrebe za finansirawe programa po sopstvenom izboru. 6. V 7. National Immunization DaĂ&#x161;. 8. B 9. V 10. V

JAPAN? I ne}u da me popravljaju Znam da se tako ne kaè Ali ako kaèm onako kako se kaè To nije ono {to ho}u da kaèm. Pri~aju a ni{ta ne govore îm jednu izgovore moraju za njom A ne znaju koja im je slede}a Ni kud im koja ide Otme im se jezik pa ~eketaju Jedno po~nu a drugo ne zavr{e Sve tetiljancije i pobrkotine Zaglave se ko voda u grlicu Krkljaju kao prevrnuta boca. Niko nikoga i ne slu{a To su pri~e Ne ~uju sebe a ne drugoga Nego ljudi laù Za neke laì je {teta {to su laì Ali ja da laèm ne}u Tobo` slu{ati pletipri~u Pletipri~alica A da ih pita{ {ta je ko rekao Ni jedan ne bi znao Svako bi pri~ao svoju pri~u Ovo svak zna a samo ja priznajem Niko me ne nagoni nego ja ho}u. Niko sa mnom ne moè Ne}e to niko da trpi Svi su me ostavili Ne volim nikoga A najmanje sebe Usko mi je pod nebom A kamoli u prsima

Nemam nikog sem sebe A sebe sam najèljniji Ne ume niko da me ~uje A jedva sebe slu{am Sam sam sebi dosadio. Jedan se bio na{ao Kao ovo ti I izdrào {to ne bi niko I kupio me s tim Ali i on je tu skoro zavapijao Ne mogu vi{e I isko~io preko vrata Preko kojih }e{ isko~iti i ti. Niko mi ne dolazi Niti ja kome idem Pa jednoga uvatim Kao ovo tebe I pri~am mu dok ne ute~e A onda pri~am sam sa sobom Pobijem tojagu predase Pa se na nju izdirem Re~ima se zamajavam Na jezik do~ekujem Da se ìv ~ujem Do }utne minute A sve pri~am ne bih li se setio Onoga {to sam zaboravio. Ako }emo po{teno Ni s kim i ne pri~am Sem sam sa sobom Kad imam u sebe poverenja Ne mogu bez nikoga Ni{ta ni re}i ni znati

Malo ko moè bez ikoga Ni drvo bez drveta Ni ~oek bez ~oeka Ali poneko moè Kao bor osamnik E to drvo je junak I ~oek je ~oek Ako moè sam. Ne{to bih te pitao Da mi pravo kaè{ Ali ti }e{ re}i Ho}u ako znadem I ako je za kazivanje Kao da bih te ja pitao Ono {to ne zna{ I {to nije za kazivanje Pa {to da te pitam Kad znam {ta bi rekao. A ti zna{ da ja znam [ta ti zna{ i {ta ne zna{ I {ta je za kazivanje a {ta nije I da ho}e{ da pri~a{ pri~ao bi Ne bi ~ekao da te ja pitam Zato }u ja sve sam ispri~ati A ti slu{aj i nemoj me prekidati Samo ladi usta i klimaj glavom Je li sve onako kako sam rekao Jesam li {ta izostavio i o{tetio Pa ako jesam pri~a}u iznovice. Sve ho}u da ti kaèm A uvek zaboravim Uzgred budi re~eno Ne kaèm ja tebi ni{ta Nego gledam u tebe Ne u tebe nego u tvom pravcu Pa se ~ini da tebi pri~am A ja ne pri~am nikome nego pri~am svoju pri~u A gde god gledam Vidim ono o ~emu mislim Ă

MATIJA BE]KOVI] Ro|en je 29. 11. 1939. godine u Senti. Osnovnu {kolu zavr{io u selu Velje Duboko, niè razrede gimnazije u Kola{inu i Slavonskom Brodu, a vi{u gimnaziju sa maturom u Valjevu. Otac Matijin, Vuk Be}kovi} je bio oficir vojske Kraljevine Jugoslavije, 1944. godine pridruùje se ~etnicima i iste godine gine u Sloveniji. [kolske 1958/59, godine upisao se na Filolo{ki fakultet u Beogradu na grupu za jugoslovensku i op{tu knjièvnost. Prvu pesmu je {tampao kao gimnazijalac 1957. godine u "Mladoj kulturi". Za svoje pesni{tvo Be}kovi} je dobio nagrade: Milan Raki}, Oktobarsku, Sedmojulsku, Zmajevu, Disovo prole}e, Belovodsku rozetu, Zlatni krst kneza Lazara, Ravnogorsku, Stefan Mitrov Ljubi{a, Veliku Bazja{ku povelju, Odzivi Filipu Vi{nji}u, Biblios, Nagradu Vukove zadu`bine, Njego{evu nagradu, @i~ku hrisovulju itd. Za poemu "]era}emo se jo{" dobio je nagrade Tipar, Zlatni bestseler, Jovan Du~i} i Laza Kosti}. Za dopisnog ~lana SANU izabran je 1983. godine, a za redovnog 1991. godine. ^lan je Srpskog PEN centra.

^esma na Kalemegdanu prema Pariskoj ulici Terazijska ~esma

KA@U DA JE NAJBOQA ONA ^ESMA KOJA UVEK TE^E, PA MAKAR I NAJTAWIM MLAZOM!

Delijska ~esma u Knez Mihailovoj ulici

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?