Srpski rotar br 37 i 38 by Milica

OSNIVA^ ROTARI KLUB BEOGRAD D-2483

SRPSKI

MART / APRIL 2014. • GODINA IV (LææVI) BROJ 37 i 38 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

109. PROLE]E ROTARIJA

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

BROJ 37 i 38 MART / APRIL 2014. GODINA IV (LææVI)

Velimir Stefanovi}

PROLE]E U SRCU Slepi ~ovek sedeo je tog popodneva na stepeni{tu pred podzemnim prolazom na Terazijama. Ispred nogu stajao je {e{ir, ispred wega polo`io je papir na kome je pisalo: SLEP SAM, POMOZITE MI, MOLIM VAS. Novinar koji je upravo prolazio, zaustavio se i primetio da je u {e{ir uba~eno samo nekoliko nov~i}a. Nagnuo se, ubacio i on u {e{ir nov~anicu i bez tra`ewa dopu{tewa uzeo papir i na pole|ini napisao novi tekst. Tog kasnog popodneva novinar je opet prolazio pored slepog ~oveka koji je sedeo na istom mestu i primetio da je {e{ir gotovo pun sitni{a i nov~anica. Slepac je prepoznao korake ~oveka i upitao ga, nije li on mo`da onaj koji je napisao novi tekst na papiru i kad je dobio potvrdan odgovor, upitao ga je {ta je to napisao? Novinar odgovori: - Ni{ta {to ne bi bilo istinito. Prepisao sam tvoje re~i, ali na druga~iji na~in! – nasme{io se, potap{ao slepca i nastavio svojim putem. Slepac nije doznao da je na wegovom papiru pisalo: DANAS JE PROLE]E, A JA GA NE MOGU VIDETI! Mo`da i ti zna{ mnoge koji ne mogu videti prole}e... ali mogu osetiti tvoje prijateqsko srce?

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI Distrikt 2483 guverner 2013–2014 Velimir Stefanovi}

^edomir Petriwac

2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE;

Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: ^edomir Petriwac

3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE;

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili prole}ni broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} PIB 103557058 Ra~un 200-2716270101033-03 otvoren kod Po{tanske {tedionice

1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE;

4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU;

Haxi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi} Zorica Milo{evi}

6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

Sa naslovne strane Sandro Boti~eli: PROLE]E ili ALEGORIJA PROLE]A 1482. godina tempera na dasci format: 202 h 314 cm galerija Ufici, Firenca

MESECOSLOV

mart 2014. 1

1872. Botani~ki i zoolo{ki vrt Jelouston u SAD postao je prvi svetski nacionalni park. 1992. Bosna i Hercegovina stekla nezavisnost posle odluke gra|ana referendumom o samoopredeqewu.

ME\UNARODNI DAN @ENA

1618. Johan Kepler otkrio je tre}i zakon planetarnog kretawa.

1864. Engleski istra`iva~ Samuel Ýhite Baker otkrio je drugi izvor reke Nil u isto~noj Africi i nazvao ga Albertovo jezero.

1882. Robert Koh objavio je otkri}e MÚcobacterium tuberculosisa, bakterije koja dovodi do tuberkuloze.

Ovaj mesec posve}en je problemu NEPISMENOSTI u svetu. 13. mart i nedeqa u kojoj pada ovaj datum, posve}ena je ROTARAKT Klubovima i wihovim aktivnostima.

2 1855. Aleksandar Romanov postao je ruski car i veliki vojvoda pod imenom Aleksandar II.

SVETSKI DAN MIRA

26 DAN ADVOKATA SRBIJE

DAN ENERGETSKE EFIKASNOSTI

1935. Umro je na{ nau~nik i pronalaza~ Mihajlo Pupin.

1877. Emile Berliner izumeo je prvi mikrofon.

1975. Umro je na{ pisac i nobelovac Ivo Andri}.

21 DAN ZA[TITE [UMA (Odlukom OUN, 1976. godine)

30 1853. Ro|en je Vinsent van Gog holandski slikar.

Prvi broj „Srpskog Rotara” iza{ao je u martu 2011. godine na 16 strana

22 DAN ZA[TITE VODA (Odlukom OUN, 1976. godine)

23 DAN METEOROLOGIJE

ME\UNARODNI DAN BORBE PROTIV PU[EWA

1979. Britanski razara~ „London” isplovio je iz luke u La Valeti, ~ime su okon~ane vojne veze Velike Britanije i Malte, uspostavqene 181 godinu ranije.

DEVEDESET PET GODINA OD SMRTI GAVRILA PRINCIPA

SMRT JEDNOG GIMNAZIJALCA avrilo je preminuo 28. aprila 1918. godine. Da je jo{ samo malo izdrào! [est meseci kasnije rasG pala se golema imperija kojoj je wegov ~in posluìo kao povod da po~ne rat, a upravo je taj rat uzrok wene propasti. Izdahnuo je u sedam sati nave~e. Svetlost je ugasnula u }elijama, ali su se sun~ani zraci jo{ neko vreme zadràvali iznad horizonta Terezijen{tata; posledwi zraci su jo{ obasjavali zatvorsku straàrnicu u kojoj je i jedan me{tanin bio na slu`bi. Ime mu je bilo Franti{ek. Ne moè se ni zamisliti samo}a koju je Gavrilo morao da podnosi u godinama {to su prethodile wegovoj smrti. I sam poku{aj da se to razume na neki na~in bi umawio dimenzije wegovog stradawa. Jer, Gavrilo nikome nije ispri~ao svoju istoriju. Nema odjeka wegovih re~i ni misli koje su se kovitlale u wegovoj svesti ne, sve dok se wegova svest nije ugasila. One mogu da se shvate tek posle wegove smrti, s onu stranu groba koji on deli sa svoja tri druga na jednoj podini u Sarajevu. Ali, wegovu samo}u i wegove misli moèmo da shvatimo mi koji sad ìvimo pod mo}nijim satrapima u prefiwenijim i zlo}udnijim imperijama.

kolima do}i do rake, pa smo nosili sanduk na ramenima. Nimalo nije bio teàk. Spustili smo ga u raku i zaravnali mokri pesak tako da se ni{ta nije prime}ivalo. Potrudio sam se da zapamtim to mesto. Okuka, ìvica i kapija. Kad se zavr{ila no}na smena, skicirao sam to mesto na jedan list u mom notesu. Niko sem mene ne bi mogao da de{ifruje taj crte`. a{a carevina klonu i pristade na primirje 3. novemN bra 1918. godine. Bila je nedeqa. Tada sam bio na frontu, u blizini Treviza. Pripadao sam jednom od pozadinskih odeqewa. Leàli smo u blatwavom skloni{tu i ~ekali i ~ekali. Kao i milion drugih vojnika, pla{ili smo se da ne budemo streqani kao dezerteri ako se izvu~emo i krenemo ku}i samo dan ranije. Ali samo sat nakon {to je truba ozna~ila prekid vatre, nije tu vi{e bilo ni ìve du{e. Nije mi po{lo za rukom da se popnem na neka kola ili na voz, pa sam prepe{a~io celi put do ku}e. U Terezien{tat sam stigao 25. novembra. Grad je avetiwski izgledao. Blato do kolena, sme}e na sve strane, bez uli~nog osvetqewa, bez gasa, bez struje. U radwama zvrje prazni rafovi, magacini prazni. Redovi èna u sivim ritama i dece kojima glad iz o~i bije ~ekaju sledovawe hleba, 50 grama ne~ega {to je vi{e li~ilo na hranu za sviwe. Ali, uprkos svemu, vlada sve~ano raspoloèwe. Jer Nemci i Austrijanci se spremaju da napuste grad. Terezien{tat }e se odsad zvati Terezin. Gore na tvr|avi vijori se nova crveno - plavo - bela zastava. êhoslova~ka zastava!

vo {ta mi je ispri~ao onaj E ~e{ki vojnik koji je bio na du`nosti u no}noj smeni 28.

aprila 1918: ,, U jednaest sati iste no}i poru~nik je pozvao mene i jo{ trojicu vojnika u svoju kancelariju. Tu je bilo jedan drveni sanduk, Gavrilo Princip isti kao oni u kojima se drè pu{ke. Rekao nam je da treba da prevezemo taj sanduk na teo sam da odem u moju staru straàrnicu, da katoli~ko grobqe u kowskim kolima. Tamo }emo na}i uzmem kqu~eve i da otvorim Principovu }eliju. raku koja je iskopana na stazi izvan ograde. Na{ je zada- Bio bi to prijatan ose}aj u ovom danu. tak da sanduk spustimo u raku i da je izravnamo sa staBilo je prekasno. zom tako da ne ostane nikakav trag. Prikri~ao nam je da Ali, ja sam znao gde je Gavrilo sahrawen. Samo ja i su austrijske disciplinske mere veoma stroge i da nam niko drugi na svetu. Zadrào sam se samo jedan sat kod sleduje smrtna kazna ako ikad ikome o tome budemo pri- svoje ku}e, a onda pravo na grobqe. Bilo je kasno popod~ali. ne, ali je ve} bilo gotovo isto tako mra~no tu, i okuka, Zgledasmo se. Ve} smo znali da je u sanduku za pu{ke i ìvica, ni{ta se nije izmenilo. Traìo sam dok nitelo Gavrila Principa. Preminuo je nekoliko sati ra- sam bio sasvim siguran da je upravo na tom mestu zakonije, upravo kad smo mi stupili na du`nost. Ali, nismo pano Principovo telo. Uzeo sam jednu odlomqenu granu rekli ni{ta. Izneli smo sanduk na krug gde su kowska i wome opisao krug oko toga mesta. Kleknuo sam i pomokola ve} ~ekala. lio se Bogu za pokoj wegove du{e. Onda sam onu granu Kad smo stigli na grobqe, ponovo po~e ki{a, a pada- zabo u zemqu. la je gotovo svaki dan tog prokletog prole}a 1918. Nije se video ni prst pred okom, a imali smo samo jedan fead sam se vratio u grad, nai|oh na jedan kiosk gde wer. Pola sata smo lutali po blatu dok nismo na{li su neke ène prodavale ~ehoslova~ke zastave. raku. Nalazila se upravo na mestu gde staza pravi okuku Bio je to - moè se bez straha od preterivawa re}i - jei bila je do polovine zaklowena ìvicom. Nismo mogli dini artikal koji se toga dana nudio na prodaju u Tere-

Tvr|ava u Terezinu

zien{tatu - Terezinu. Zastave nisu bile ne znam kako savr{ene, ali, u svakom slu~aju, nisu bile od papira. Do}i do par~eta tkanine bilo je ravno podvigu. Ne znam kako su te `ene do{le do platna. Zastao sam i gledao te zastave neko vreme. Nije to, naravno, srpska zastava. Oblik i raspored su druga~iji, ali su boje ipak iste: crvena - plava - bela. Kupio sam jednu i odneo je ku}i. Kad sam zamolio sestru da prekroji zastavu i da je ponovo sa{ije, mislili su da nisam ~itav. Uop{te nisam skidao ~izme. Vratio sam se na grobqe u sami suton, jo{ se tu i tamo probijala crven izme|u ki{nih oblaka. Moju granu je oborio vetar, pa sam je bacio. Od ku}e sam poneo par~e kanapa i motku i postavio srpsku zastavu na grob Gavrila Principa” í Hans Koning (Tekst preuzet iz NOVE ZORE, broj 37/38 2013. godine).

]elija Gavrila Principa

HANS KONING (1921 - 2007) Sin istaknutog holandskog socijaliste Koningbergera (i Hans se tako potpisivao do 1972. godine), nakon nacisti~ke okupacije, napu{ta Holandiju i u~estvuje u pokretu otpora, a posle rata emigrira u SAD, gde pi{e romane, pozori{ne komade, kwige za decu, ~lanke, studije i monografije. Sa Noamom ^omskim igra va`nu ulogu u otporu Vijetnamskom ratu. Za razliku od ve}ine interpretacija na Zapadu u kojima se Gavrilo Princip predstavqa kao terorist, kao inkarnacija zla, {tavi{e i kao uzrok Prvog svetskog rata, Hans Koning pi{e sa u`ivqavawem u svest i psihu jednog darovitog zanesewaka i idealiste, {to je sasvim razumqivo. Jer je i sam bio u~esnik otpora protiv nacisti~ke okupacije Holandije. Upravo ste pro~itali posledwu glavu iz romana SMRT JEDNOG GIMNAZIJALCA (1974), romansiranu biografiju Gavrila Principa, koji je preveden na vi{e evropskih jezika í

E-mail: office¿rotarÚbeograd.org PUN RADNI STA@ Da bi prevarili sudbinu, qudi su se dovijali na razne na~ine. Ovo je pri~a o uspe{nom triku koji je vi{e puta upotrebio jedan mo}ni vladar. Iranski {ah Abas, kome su s pravom dodali i ono ,,Veliki’’ bio je sujeveran. Nekoliko proro~anstava koja su se ticala wega, a koja je dobio jo{ kad je bio de~ak, ostvarilo se, pa {ta je drugo mogao nego da u wih veruje. Abasu Velikom su {est puta, ni mawe ni vi{e, prorekli da }e umreti, ili poginuti, u roku od mesec dana. I, on je svaki put, da bi prevario sudbinu, na presto postavqao nekog zlo~inca, osu|enog na smrt. Taj bi, pored toga {to je nosio wegovo ime, i radio {ta je hteo, u odre|enim okvirima. Posle mesec dana, zlo~inac bi bio pogubqen, a Abas se vra}ao na presto. Ovaj iranski {ah `iveo je 71 godinu, a na prestolu je proveo 41 - do 1577. godine. Pun radni sta`, kako bi se to danas moglo re}i í Sava Pantovi} na{ novinar, pesnik i dramski pisac (1938 +1997)

ROTARI FONDACIJA Tokom 1917. godine de{ava se jedna od stvari koja }e umnogome odrediti kako Rotari Internacional danas izgleda. Tada{wi predsednik RI Ar~ C. Klamp (Arch C. Klumh) predla`e uvo|ewe nov~anih donacija „za ~iwewe dobra u svetu”. Kada je fond u kome su skupqene donacije 1928. godine dostigao 5.000 dolara preimenovan je u Rotari fondaciju i postao posebna celina u okviru Rotari Internacionala. Originalni fond poveren je petorici poverenika, ukqu~uju}i Klampa, da investiraju, upravqaju i administriraju svom imovinom Fonda koja }e biti kori{}ena za potrebe Rotari Internacionala. Dve godine posle osnivawa Fond je dao svoj prvi grant od 500 dolara Me|unarodnom dru{tvu za decu invalide. Od osnivawa 1917. godine Rotari fondacija postaje zna~ajan partner me|unarodnih organizacija i svetskih vlada u re{avawu velikih globalnih problema. Od prve donacije od 26,5 dolara 1917. godine Fondaciji je donirano vi{e od milijardu dolara. Vi{e od milion pojedinaca je dobilo priznawe POL HARIS FELLOÝS, jer je doniralo 1.000 ili vi{e dolara godi{wim programima Fonda. Stotine hiqada Rotarijanaca je svojim donacijama, volontirawem i svakom drugom vrstom pomo}i doprinelo globalnoj borbi protiv virusa de~je paralize, ali i opismewavawu, {kolovawu i re{avawu brojnih problema lokalnih zajednica {irom sveta. Prema podacima Rotari Fondacije, finansijski doprinosi Rotarija u iskorewivawu polija dostigli su

6 2

1,2 milijarde dolara dok se svet ne oslobodi ove bolesti. Od 1985. godine Rotari se bori protiv polio virusa, ali i inspiri{e sve oko sebe, pa je tako na wihov predlog doneta rezolucija na osnovu koje je formiran globalni program za eradikaciju polija 1988. godine. Do 2002. godine procenat obolelih od de~je paralize smawen je za 99 odsto u odnosu na 1985. godinu kada je projekat zapo~eo i kada je godi{we obolevalo oko 350.000 dece {irom sveta. Rotari je u saradwi sa UN i Svetskom zdravstvenom organizacijom organizovao Nacionalne dane imunizacije kada je hiqade rotarijanaca volonterski u~estvovalo u imunizaciji dece i kada je skoro dve milijarde dece imunizovano. Tu su zna~ajnu ulogu igrali i srpski Rotarijanci predvo|eni Rotari klubom Beograd prilikom imunizovawa dece na Kosovu i Metohiji gde se nalazilo `ari{te virusa, 1996 – 1997. godine. Dragan Brajer bio je predsednik Nacionalnog komiteta za eradikaciju virusa de~je paralize, a predsednik Rotari kluba Beograd bio je Dimitrije Mejo Tomovi}. U posledwe vreme Rotari i wegova Fondacija rade u saradwi sa Fondom Bila i Melinde Gejts na prikupqawu neophodnih sredstava za iskorewivawe polija. Wihov Fond je donirao 355 miliona dolara za kona~ni obra~un sa poliom, a ciq Rotari Fondacije je da na ovu pomo} odgovori sa dodatnih 200 miliona dolara í Za volontirawe ili donaciju posetite stranu ÞÞÞ.rotarÚ.org/endpolio

Glavni stan Rotari kluba Beograd

OVDE JE OSNOVAN ROTARI KLUB BEOGRAD

rodi~nom ru~ku. Ovaj objekat je bio pod za{titom dràve, a vlasnik hotela je bila Vra~arska zadruga. Zadruga je vr{ila nadzor nad poslovawem hotela preko komesara koji je bio nadre|en upravniku, pa se moè re}i da je ovaj sistem rukovo|ewa bio i neobi~an i neprakti~an, Rotarijanci su imali tu privilegiju da je dugogodi{wi upravnik hotela, Eduard Frankl, bio jedan od osniva~a Rotari kluba, {to je zna~ilo da }e Rotarijanci uvek biti dobro do~ekani i da }e se ose}ati prijatno. Za wih je bila rezervisana jedna od mawih sala, tzv. „sala pored terase”, koju su zvali i Rotari sala. U slu~aju okupqawa ve}eg broja gostiju, organizacije Ladies night-a ili prilikom Rotari konferencija koristile su se ve}e sale, a u letwim mesecima i velika terasa í (iz Monografije Rotari kluba Beograd - prof. dr Dejan îkara)

15. oktobar 1928. godine

POLIO PLUS PROGRAM

U prisustvu 19 ~lanova budu}eg Kluba, odr`an je osniva~ki sastanak Rotari kluba Beograd. Tada je, posle {iroke debate o svim aspektima Rotarija, aklamacijom doneta odluka o osnivawu, izabran Upravni odbor i usvojen klupski Statut. Ovaj datum se u svim internim klupskim dokumentima smatra danom osnivawa Rotari kluba Beograd. Ve} u prvoj godini rada Rotari klub Beograd je u proceduralnom, ali i u neformalnom smislu po{tovao sve standarde koje je ustanovio Rotari Internacional. Sastanci su se odr`avali svakog ponedeqka u 8 ~asova uve~e u prostorijama hotela SRPSKI KRAQ. U to vreme Beograd je imao nekoliko reprezentativnih hotela, PARIZ, KASINA i MOSKVA, koji su se nalazili na Terazijama, i hotel BRISTOL u Kara|or|evoj ulici. Ipak, najlep{i me|u wima bio je SRPSKI KRAQ, koji se nalazio na uglu Uzun Mirkove i Pariske ulice. Sagra|en je oko 1860. godine, a dozidan i renoviran u vreme osnivawa Kluba 1928. godine. Bilo je to lepo ~etvorospratno zdawe sa nekoliko sala i velikom terasom. Skoro sve sobe su imale kupatilo, toplu i hladnu vodu, a za grejawe, u toku zimskih meseci, koristili su se radijatori sa modernom centralnom kotlarnicom. SRPSKI KRAQ je bio elitno mesto na kome su se okupqali ugledni Beogra|ani, posebno nedeqom na po-

Polio Plus program Rotari fondacije, najuspe{niji je od svih rotarijanskih programa do danas, jer su sakupqana nov~ana sredstva za borbu protiv de~je paralize, primenom ubrzanog programa vakcinacije {irom sveta. Kada je Rotari po~eo da se zala`e za za{titu dece od Poliomielitisa po{lo se od toga da se godi{we oko 500.000 dece {irom sveta inficira ovim virusom. Ve} 1994. godine taj broj je opao na oko 150.000 dece. Saglasno proklamovanom ciqu, kroz Polio Plus program sprovodi se vakcinacija dece u svim zemqama u kojima je ovaj virus jo{ uvek prisutan. Ono „Plus” u imenu ozna~ava da se kroz ovaj program potpoma`e i borba protiv bogiwa, difterije, velikog ka{qa, tetanusa i tuberkuloze. Sada, po{to je kampawa pri kraju, rotarijanci bi trebalo da se koncentri{u na preostale zadatke, na ja~awe politi~ke voqe da se Polio savlada u zemqama u kojima je bolest endemska i u grani~nim podru~jima susednih zemaqa í

7 3

Svi projekti, nau~ne i stru~ne obuke timova rade na konkretnim ciljevima u jednoj ili vi{e oblasti interesovanja: MIR I SPRE^AVANJE SUKOBA / REZOLUCIJA PREVENCIJA BOLESTI I LE^ENJE ZDRAVLJE MAJKE I DETETA OSNOVNO OBRAZOVANJE I PISMENOST EKONOMSKI RAZVOJ ZAJEDNICE

AKTIVNOSTI

OBLASTI INTERESOVANJA ROTAR'S AREAS OF FOCUS

BEOGRAD

DODEQENA NAGRADA MILO[A CRWANSKOG U pro{lom broju na{eg lista „SRPSKI ROTAR”, na 36. strani, objavili smo da je dodeqena Nagrada Milo{a Crwanskog. U ovom broju samo da malo vi{e, slikama i re~ju pomenemo ovu zna~ajnu sve~anost. Kwi`evna nagrada Milo{a Crwanskog za 2011 - 2013. godinu sve~ano je dodeqena u ~etvrtak, 26. decembra 2013. godine, ta~no u podne, u maloj sali Kolar~evog narodnog univerziteta u Beogradu. Dobitnik ove zna~ajne nagrade je Goran Goci} za roman „TAI” koji je objavqen u izdawu „Geopoetike”, Beograd. Nagrada se sastoji od nov~anog iznosa (2 000 evra), Poveqe i Medaqe (bronzanog odlivka sa likom Milo-

8 2

Na samom po~etku, salom je odjeknuo glas velikog pesnika (audio – video snimak) koji je govorio svoju poemu „Lament nad Beogradom” 1965. godine u istom zdawu. Posle uvodnog obra}awa ~lana @irija Dimitrija Tasi}a, obratio se Milo Lompar, predsednik Zadu`bine, kao i prof. dr Radivoje Miki} ispred `irija za dodelu Nagrade.

{a Crwanskog). Me|u zna~ajnim donatorima koji su pomogli Zadu`binu je i Rotari klub Beograd koji u svojoj humanitarnoj aktivnosti ume da prepozna prave vrednosti dela iz oblasti kwi`evnosti, umetnosti, muzike.

Dobitnik Goran Goci} kra}om besedom zahvalio se prisutnima, a na kraju su ~lanovi hora „Oktoih” sa dirigentom maestrom Aleksandrom Sa{om Spasi}em pojawem zavr{ili ovogodi{wu dodelu. Sve~anosti su prisustvovali predsednik Rotari kluba Beograd ^edomir Petriwac, Haxi Du{an Glu{ac i Vesna Brajer í

9 3

BEOGRAD (PRED)NOVOGODI[WI SASTANAK BEOGRADSKIH KLUBOVA

U predve~erje minule godine, ta~nije, u ~etvrtak, 26. decembra 2013. godine, u sali hotela HĂ&#x2122;ATT odr`an je sastanak predsednika beogradskih Rotari klubova. Doma}in je bio Rotari klub Beograd i wegovi ~lanovi: ^edomir Petriwac, predsednik, Miodrag Trpkovi}, se-

kretar, Nikola Mandi}, izvr{ni sekretar i Dragan Brajer, predsednik Distriktne Rotari Fondacije. Sastanku je prisustvovao i Guverner na{eg Distrikta Velimir Ki}a Stefanovi}, kao i predsednici i sekretari deset beogradskih Rotari klubova (osim Rotari kluba Beograd Internacional, Rotari kluba Beograd Vra~ar, Rotari kluba Beograd Balkan i Rotari klubova Novi Be-

ne delegirani predstavnici beogradskih Rotari klubova - predsednici i sekretari. Da program bude oboga}en umetni~kim sadr`ajem, kako i dolikuje ovom zna~ajnom datumu, pa u Odbor treba ukqu~iti ~lanove koji su aktivni u raznim oblastima umetnosti Ă ograd i Zemun), kao i predsednici tri beogradska Rotarakt kluba. Dogovoreno je da doma}in centralne proslave godi{wice RI, 22. februara u hotelu HĂ&#x2122;ATT bude Rotari

BEOGRAD PRVI SASTANAK U NOVOJ GODINI... klub Beograd zbog iskustva u organizaciji proslava i sli~nih rotarijanskih sve~anosti. Da predsednik Organizacionog odbora bude ^edomir Petriwac, predsednik Rotari kluba Beograd, a da tim ~i-

...Normalno je da bude odràn u veseloj i opu{tenoj atmosferi. Naime, u ~etvrtak, 16. januara ove godine odràn je prvi sastanak Rotari kluba Beograd u novoj 2014. godini, kome je prethodio sastanak Upravnog odbora Kluba. Posle minulih praznika prijateqi su se skupili na vi|ewe i druèwe, jer se ve}ina srela prvi put od posledweg sastanka,

koji je odr`an 26. decembra 2013. godine, a sve je zapo~elo ~estitkama i `eqama za uspe{nu i blagorodnu Novu godinu. Sastanku u Klubu je prisustvovao i ADG Borivoje Kova~evi}, ~lan Rotari kluba Beograd Dunav. ADG koji je zadu-

`en za beogradske Rotari klubove, obavestio je prijateqe u Rotari klubu Beograd o najnovijim doga|awima i aktivnostima u na{em Distriktu 2483.

Uz i}e i pi}e tekao je razgovor o predstoje}im akcijama u Distriktu i Klubu. Sve je bilo u znaku dogovora oko priprema proslave 109. godina Rotarija, 23. februara, sa dosta ideja i brigom kako ih sve objediniti i realizovati te ve~eri, a da budu na radovawe i zadovoqstvo rotarijanaca i gostiju Ă

BEOGRAD SUDSKI IZVR[ITELJ ME\U ROTARIMA

U ~etvrtak, 23. januara ove godine na redovnom sastanku ~lanova Rotari kluba Beograd, a trudom na{eg Miroslava Mikija [ovrana, svojim prisustvom nas je udostojio g. Branislav

Radoj~i} koji je odrào predavanje na temu â&#x20AC;&#x17E;POLO@AJ IZVR[ITELJA U PRAVOSUDNOM SISTEMU REPUBLIKE SRBIJEâ&#x20AC;?. Tema je bila aktuelna i interesantna a ve}ina ~lanova je imala pitanja tako da se kasnije razvila ìva diskusija. Bilo je prili~no neuobi~ajeno da se gostu uputi toliko konkretnih i zanimljivih pitanja, ali je on stru~no i strpljivo odgovorio na svako, tako da je zasluèno dobio veliki aplauz od svih pristnih. Iz zaista impresivne biografije na{eg gosta izdvajaju se ovi podaci: Ro|en je u Beogradu 1973. godine, gde je zavr{io osnovnu i srednju {kolu. Pravni fakultet u Beogradu upisao je {kolske 1995/96 godine, gde je diplomirao 14. 02. 2001. godine sa op{tim uspehom 9,54.

Bio je zaposlen u Drugom op{tinskom sudu u Beogradu od 02. 04. 2001. godine, a zatim je radio kao vi{i sudijski saradnik do 15. 11. 2005. godine. Pravosudni ispit polo`io je u Beogradu 03.07.2003. godine, sa odli~nim uspehom. U Imenik advokata Advokatske komore Beograda upisan je 16.11.2005. godine i advokatsku delatnost je obavljao do 11.04.2013. godine.

BEOGRAD REDOVNA GODI[NJA (I VANREDNA) SKUP[TINA KLUBA

Ispit za izvr{itelja polo`io je pred Ministarstvom pravde Republike Srbije 03.07.2012. godine sa op{tim uspehom i ocenom 10. Imenovan je za izvr{itelja za podru~je Prvog osnovnog suda u Beogradu i Privrednog suda u Beogradu Ă

A NA SKUP[TINI BE[Eâ&#x20AC;Ś Na redovnoj Skup{tini (najvi{i organ Kluba) koja je odr`ana u sredu, 18. decembra pro{le godine, aktivni ~lanovi Kluba izja{njavali su se o sastavu Upravnog odbora koji je predlo`io

izabrani Predsednik (president elect) Hadì Du{an Glu{ac ~iji mandat po~inje u novoj rotarijanskoj godini, 1. jula 2014. godine. Nikola Mandi}, izvr{ni sekretar Kluba podneo je (usmeno i pismeno) finansijski izve{taj o polugodi{njem radu Kluba. Sedamnaest prisutnih ~lanova Kluba izabrali su Upravni odbor Kluba. ^lanovi Upravnog odbora Rotari kluba Beograd u rotarijanskoj 2014 - 2015. godini su: - Predsednik Kluba Hadì Du{an Glu{ac - Neposredno prehodni predsednik êdomir Petrinjac - Potpredsednik Nenad Sakovi} - Sekretar Miodrag Trpkovi} - Ceremonijar Sr|an Milinkovi} - Rizni~ar (blagajnik) Du{an Joksimovi} - Komitet za dobar ugled Kluba u javnosti, predsednik Miroslav [ovran - Komitet za administraciju, predsednik Nikola Mandi} - Komitet za projekte u lokalnoj, doma}oj i me|unarodnoj zajednici, predsednik Nenad Blagojevi} - Komitet za Rotari fondaciju - Klupsku i Distriktnu, Dragan Brajer - Komitet za ~lanstvo i nominacije - neposredno prehodni predsednik êdomir Petrinjac - Komitet za kontakte i saradnju sa Rotarakt klubom Beograd i mladima, predsednik Uglje{a Pavi}evi} Vanredna Skup{tina Rotari kluba Beograd odràna je u ~etvrtak, 30. januara 2014. godine, u novobeogradskom hotelu HÙATT sa jedinom ta~kom dnevnog reda - izbor predsednika Kluba za rotarijansku 2015 - 2016. godinu. Jedini kandidat bio je Trivko Ti}a Savi} koji je i izabran ve}inom glasova prisutnih ~lanova.

Na sednici Upravnog odbora Kluba je procenjeno da nema smetnji da se posle vanredne Skup{tine nastavi sa redovnim sastankom Kluba. Posle kra}eg izlaganja Predsednika Kluba êdomira Petrinjca i diskusije, Skup{tina je pro{la u rekordno brzom vremenu, jer su ~lanovi Kluba i prisutni gosti iz drugih beogradskih Rotari klubova (Rotari klub Beograd Dunav, Rotari klub Beograd Stari Grad) imali priliku da posle saslu{aju predavanje izuzetnog gosta - predava~a, uvaènog akademika g. Marka An|elkovi}a koji je odrào predavanje sa temom „GENETI^KI POLIMORFIZAM I NJEGOV ADAPTIVNI ZNAÂJ”. Akademik je bio gost na{eg ~lana Miroslava Mikija [ovrana. Evo nekoliko (za)pisanih zapaànja pa`ljivog slu{anja interesantne teme koja je ve}ini prisutnih malo poznata: • Do danas je izumrlo izme|u 300 miliona i tri milijarde ìvih vrsta. • Otkriveno je i popisano 1,5 milion do 1,7 miliona ìvih organizama na Zemlji (smatra se da ih je do danas bilo od 10 do 100 miliona). • DNK je {ifra ìvota za datu vrstu.

• Od svih ìvih vrsta na Zemlji samo ~ovek i pacifi~ki morski lav ne sadrè laktozu ({e}er) i nemaju laktazu kao enzim koji razlaè laktozu. • Tek pre oko 10.000 godina mleko postaje hrana, kada se obavila domestifikacija ìvotinja, tojest kada su se pripitomile i muzle. • Hemoglobin C se kristalizuje i tada nastaje teàk oblik anemije (sindrom oboljenja) i bolesni ne doìve reproduktivnu fazu ìvota (pr. Afrika, Bliski istok). • Deca nasle|uju hemoglobin C krajem prve godine ìvota, a dotle imaju hemoglobin F (fetalni hemoglobin). A posle predavanja koje je proteklo slikom i re~ju, akademik je bio prosto bombardovan pitanjima prisutnih, a onda se uz ve~eru koja je posluèna nastavilo sa razgovorom i }askanjem u spontanoj, prijateljskoj atmosferi. Za ovu priliku ve~era je imala slede}i MenÚ: - Caesar salad Þith chicken, crispÚ bacon and Grana Padano - Sole fich filet Þith vegetable risotto and olives salsa - Caramel panna cotta with chocolate sauce - Coffe or tea Ili u prevodu: - Cezar salata sa piletinom, hrskavom slaninom i Grana Padano sirom - File ribe list sa riòtom od povr}a i salsom od maslina - Krem od karamele sa ~okoladnim prelivom - Kafa ili ~aj

BEOGRAD DUNAV DOMA]IN ROTARI KLUBU BEOGRAD I ROTARI KLUBU BEOGRAD SAVA DUNAV I SAVA = BEOGRAD

Na prvom sastanku u novoj 2014. godini koji je odr`an u utorak, 14. januara sa po~etkom u 20h (okupljanje je bilo od 19:45h) u Kongresnoj sali hotela Majestic, Rotari klub Beo-

grad Dunav je ugostio prijatelje iz Rotari kluba Beograd i Rotari kluba Beograd Sava, ostvaruju}i tako dobru ideju o druènju i me|usobnim posetama prijatelja i Rotara iz beogradskih Rotari klubova. Na sastanku je ~lan Rotari kluba Beograd Dunav profesor i demograf dr Jovo Medojevi}, odrào zanimljivo i sadràjno predavanje na temu „Beograd - razvoj i kulturni identitet gra|anstva 1815-1882”. Za{to ba{ Beograd izme|u ovih godina? Beograd je 1815. godine postao prestoni grad knjaèvine (kneèvine) Srbije, jer je dotle prestonica Srbije bio Kragujevac, a 1882. godine je tako|e bio prestonica, ali kraljevine Srbije. Na predavanju smo imali priliku da kroz zna~ajno delo Jovana Sterije Popovi}a „Beograd nekad i sad” upoznamo Beli Grad kroz zanimljiv dijalog majke Stanije i sina joj Ne{e, kome u jednom trenutku podviknu, nezadovoljna novim ìvotom u velikoj varo{i: Ej, Beograde, kako li pocrni!

Na{ prestoni grad je po popisu iz 1841. godine imao 14.386 stanovnika i to: Srba 9.972, Jevreja 1.562, Turaka 1.197, a ostali stanovnici su bili Cigani, Grci i drugi. Izme|u ovih brojeva godina, u Srbiji su se smenjivale dinastije Obrenovi} i Kara|or|evi}, dogodila se predaja klju~eva 19. aprila 1867. godine knezu Mihailu Obrenovi}u III i srpskoj vojsci od strane Turaka (ostalo je zapisano da je tada poru~eno knezu: ^uvajte dobro klju~eve, mi }emo se vratiti!). Tako|e smo saznali da je Prvi srpski ustanak, 1804. godine bio prva srpska revolucija protiv otomanske imperije, da toponim Savamala nije dobio ime po reci

BEOGRAD STARI GRAD KLUPSKE STAROGRADSKE CRTICE IZ @IVOTA ROTARA

Savi, ve} po Svetom Savi, jer su ìtelji Savamale prvobitno ìveli na Vra~aru, da je Beograd u to vreme imao preko 300 kafana, da je dobio Knjigohranili{te, odnosno Biblioteku, kako je ovu kulturnu ustanovu zvao prosvetitelj Dositej Obradovi}. O kulturnom identitetu Beograda Tihomir R. \or|evi} tada je zapisao: ...Tu u varo{i, susreli su se opanak i cipela, fes i {e{ir, bistri duh, gusle i klavir, gedà i }ifta, povaro{eni seljak... Posle predavanja kako i dolikuje, uz ve~eru i pi}e, razgovaralo se prijateljski, ali pre nje, Rajko Mitiri} Predsednik Rotari kluba Beograd Dunav pozdravio je prisutne i na poklon dobio Monografiju i zastavicu Rotari kluba Beograd koje mu je uru~io êdomir Petrinjac, Predsednik Rotari kluba Beograd í

– Novu rotarijansku godinu Rotari klub Beograd Stari Grad zapo~eo je izuzetno prijatnim druènjem u restoranu „Sala{” na Gardo{u. – U toku letnje {eme smo organizovali i krstarenje Savom i Dunavom. – Septembar je do~ekan radno, u~e{}em na Multiclub Ýorkshopu, posetama drugim klubovima kao i po~etkom bliske saradnje na humanitarnim projektima sa na{im kumovima iz Rotari kluba ]uprija - Morava. – Na{i ~lanovi su tako|e bili na proslavi njihove ~arter godi{njice kao i na proslavi ~arter godi{njice na{ih kumova iz Rotari kluba Loznica. – Kao i svaki put posle Council of Legislation, dakle svake tri godine, doteruju se na{i Statut i Pravilnik da bi bili u skladu sa najnovijim izmenama Manual of Procedures. – Sve~ano smo poèleli dobrodo{licu novom ~lanu prof. dr. Aleksandru Jovanovi}u koji je odrào izuzetno zanimljivo predavanje „Vek i po sudske psihijatrije u Srbiji”.

Na{i ~lanovi u akcijama drugih klubova - Sveta Milovanovi} na poribljavanju, 27. oktobra 2013. godine.

Guverner D 2483 u poseti u Rotari Klubu Beograd Stari Grad, 6. novembra 2013. godine.

Poseta ADG dr Slobodana Stankova na{em Rotari Klubu, 13. novembra 2013. godine.

– Na{ ~lan dr Mladen Stojanovi} je jo{ jednom u ime Kluba dao velikodu{nu donaciju Institutu za ortopedsko hirur{ke bolesti Banjica. – Nastavlja se i akcija snabdevanja hranom Sigurne ku}e a molba Ustanove za pomo} deci do godinu dana u Zve~anskoj je, kao i uvek, prihva}ena. – Milan Mari}, donator u ime Kluba, je sa Sneànom Manolom, na{om rotarijankom, isporu~io sredstva za higijenu prema traènoj specifikaciji sredinom novembra. – Sveta Milovanovi} je bio u Crnoj Gori na proslavi dvestogodi{njice ro|enja Njego{a, odu{evljen organizacijom i prijemom crnogorskih rotarijanaca, pozvao ih je u goste kod nas. – Naravno, podrà}emo zajedni~ku akciju beogradskih klubova.

Predavanja: 18. septembar Maja Reljin Davidovi}, sopran falkon

2. oktobar - Mladen \juri}, asistent FON Univerziteta u Beogradu

30. oktobar - Aleksandar Jovanovi}, tema: Vek i po sudske psihijatrije u Srbiji

– [to se novih velikih akcija ti~e, posle aparata „Timatro” koji je po~etkom ove godine uru~en Institutu za psihijatriju, sada planiramo projekat koji bi postao tradicionalan i prepoznatljiv. – Po`eleli smo dobrodo{licu na{em guverneru Velimiru Stefanovi}u, a zatim i ADG dr. Slobodanu Stankovu. Obojica su bili veoma zadovoljni atmosferom kao i planovima na{eg Kluba. – Akcenat za ovu godinu stavlja se na {irenje ~lanstva i Rotari informisanje í Velimir Pavlovi} Predsednik Rotari kluba Beograd - Stari Grad

6. novembar - Aleksandar Gaji}, tema: Savremena Kina - utisci sa 4. Evroazijskog ekonomskog foruma EAEF 2013. godine.

BEOGRAD KA@U MI DA JO[ SI UVEK SAMA... ...a mnoga su prole}a za nama, a mnoge su jeseni za nama... Ovo su stihovi pesme koju peva Boba Stefanovi}. Davna 1975. godina... Da, ovo je evergrin.

Ali mi se u ~etvrtak uve~e, 6. februara ove, 2014. godine, na redovnom sastanku dru`i(s)mo sa wegovom }erkom Jelenom Stefanovi}. Ona je bila gost Rotari kluba Beograd. Odr`ala je predavawe na temu TEORIJE O NASTANKU ORIJENTALNOG PLESA I WEGOV UTICAJ NA UMETNOST I KULTURU DRUGIH NARODA. Re~ju i slikama. Ta~nije, primerima iz istorije, epoha, a sve to je prezentirano iz wene nove kwige koja nosi naziv STARA IGRA, NOVA UMETNOST. Naslovnu stranicu ove potrebne kwige na kojoj je naslikana Orijentalna princeza, ina~e najve}a qubav srpskog cara i kraqa Du{ana Silnog, kako nam je nadahnuto ispri~ala Jelena, ilustrovao je Boba Stefanovi}! A ko }e da pomogne, ako ne otac. Tako smo saznali za sve puteve plesa koji su vodi-

li od Starog Egipta, pa preko Indije, do Turske i na{eg vremena. A iz Indije je ostalo zabeleèno... Bogovi su stajali u pramoru (pramateriji), uzeli su se za ruke i zaigrali tako burno, da se prah kapqica svuda uskovitlao, pa je iz wega postao svet. ârobnim dejstvom igre u kolu (rotacionog kruga) iz pramora (pramaterije) izlu~ilo se Sunce, izvor ìvota na Zemqi... Go{}a je za uspomenu dobila primerak Monografije Rotari kluba Beograd, a posle predavawa, kao i obi~no, usledila su pitawa, vezana za ,,su{tinu’’ orijentalnog (a pogre{no nazivanog ,,trbu{nog’’) plesa, ali je Jelena sve te i takve dileme razjasnila na uverqiv na~in. No, ostalo je da lebdi ose}awe, da bi potpuni uspeh ove, ina~e

prijatne ve~eri bio jedan perfomans s plesom (da li trbu{nim?) koji je go{}a obe}ala da }e da izvede u jednom od budu}ih susreta, s obzirom da joj je bilo prijatno u mu{kom dru{tvu. Dragan Brajer je zatim predstavio go{}u iz Kotora Vlastu Mandi}, ~lanicu Rotari kluba Budva, Crna Gora, koju su mnogi od nas ve} imali zadovoqstvo da upoznaju, tako da je razgovor s wom bilo pravo u`ivawe. Vlasta je interesantna i zanimqiva dama, razli~itih aktivnosti i hobija, puna duha i vedrine í Rotarakt kluba Beograd Metropoliten dru`ili su se sa ~asopisom „POLITIKIN ZABAVNIK”, koji upravo, krajem meseca, ta~nije, 28. februara navr{ava 75. godina od kako izlazi kao izdawe novinske Ku}e „POLITIKA”.

ROTARAKT KLUB BEOGRAD CENTAR INTERAKT KLUB BEOGRAD CENTAR ROTARAKT KLUB BEOGRAD METROPOLITEN U DRU[TVU MLADIH U sredu, 12. februara ove godine u skadarlijskom hotelu „LE PETIT PIAF” mladi prijateqi iz Rotarakt kluba Beograd Centar, Interakt kluba Beograd Centar i

Predsednik Rotarakt kluba Beograd Centar Petar Petrovi} otvorio je zajedni~ki sastanak i pozdravio prisutne, a zatim je je prika~io zna~ku novoj ~lanici Kluba Tawi

@ivanovi} koja se primetno uzbu|ena zahvalila svima na ukazanom poverewu, radosna jer je postala ~lan ovog veselog dru{tva. Potom je ~lan Rotari kluba Beograd Haxi Du{an Glu{ac, dugogodi{wi ~lan redakcije lista „POLITIKIN ZABAVNIK” odr`ao zanimqivo i podacima sadr`ajno predavawe na temu „POLITIKIN ZABAVNIK NOVINA KOJA IZLAZI PETKOM”. Na kraju predavawa sledili su odgovori na pitawa, a svi prisutni su dobili primerke „POLITIKINOG ZABAVNIKA” koji su se odmah prelistavali i ~itali... í

BEOGRAD SINGIDUNUM RADNI SASTANAK SA DIREKTOROM ROTARI INTERNATIONALA Rotari klub Beograd Singidunum je u ~etvrtak, 13. februara ove, 2014. godine u 18 ~asova u AERO KLUBU u Uzun Mirkovoj ulici, organizovao radni sastanak sa Direk-

torom RI g. Gideonom Pajperom i ~lanovima Rotari klubova. Direktor Rotari Internationala g. Gideon Pajper u redovnom obilasku i poseti Rotari klubovima na{eg Distrikta boravio je u Podgorici, (Crna Gora), Novom Sadu, Subotici, Ni{u i Beogradu. Sastanku u Beogradu prisustvovali su Guverneri na{eg Distrikta, aktuelni, prethodni, budu}i, Velimir Ki}a Stefanovi}, Dragan Brajer, Nikola Obradovi}, Dejan ^ikara, a me|u prisutnima je vi|en i Vojislav Miti}. Prisutni su bili i asistenti aktuelnog Guvernera, Borivoje Kova~evi}, dr Slobodan Stankov, Pavle Bogeti} i Ka}a Lazarevi}. Prisutni su bili sada{nji i budu}i Predsednici i Sekretari iz slede}ih Rotari Klubova: RK Zemun, RK Bgd Dedinje, RK Bgd Stari Grad, RK Bgd Metropoliten, RK Bgd Balkan, RK Bgd Sava, RK Bgd Centar, RK Bgd Dunav, RK Novi Beo-

grad, RK Bgd International, Rotari klub Beograd (predstavljali su Guverner Dragan Brajer, sada{nji i budu}i Sekretar Miodrag Trpkovi} i budu}i Predsednik Kluba Had`i Du{an Glu{ac), kao i prijatelji iz Rotari klubova Pan~evo - Mihajlo

BEOGRAD JEDAN RADNI ^ETVRTAK

Pupin i RK Kragujevac. Nisu bili prisutni iz RK Bgd ^ukarica i RK Bgd Skadarlija. Predstavljanje ~lanova iz Klubova i komunikacija sa Direktorom vodila se na engleskom jeziku! Na kraju se g. Direktor RI obratio prisutnima i ovu radnu posetu na{em Distriktu priveo kraju. Doma}ini iz Rotari kluba Beograd Singidunum su zatim pozvali sve u~esnike na kra}i koktel, a kasnije je po~ela i ve~era tokom koje su u prijateljskom razgovoru nastavljene razmene ideja, ~uli su se saveti, novi predlozi... Ă

U ~etvrtak, 13. februara ove godine druìli smo se sa nama dragom Sanjom Panjeskovi}, koja je odràla predavanje na temu: ,,Mesto udruènja pacijenata u zdravstvenom sistemu Srbijeâ&#x20AC;?. Jedan od najva`nijih delova predavanja bilo je ono o KLJU^NIM POKRETAÎMA SNA@NIJEG GLASA PACIJENATA U SRBIJI, a najva`nije ta~ke ovog dela su:

1. Krovni glas - jedno nacionalno udruènje (koje uklju~uje u ~lanstvo udruènja iz razli~itih terapijskih oblasti) i povezivanje sa organizacijama na evropskom nivou; 2. Izgra|en kapacitet - (fudraising, pregovaranje, komunikacija sa dràvnim institucijama, project management, vo|enje organizacije, poznavanje zdravstvenog sistema, poznavanje prava pacijenata, vo|enje kampanja, poznavanje zakona - nacionalnih i evropskih...); 3. Odrìvo finansiranje; 4. ^lanstvo u regulatornim telima koja donose odluke u oblasti zdravstva (komisije, saveti...); 5. Jasna strtategija dràve da zakonskim okvirom uklju~i pacijente u kreiranje zdravstvene politike; 6. Jasan i transparentan dokaz nezavisnosti udruènja; 7. Kontinuirana edukacija i {irenje svesti pacijenata, javnosti i dràve.

Da podsetimo, Sanja je na sve nas ostavila sjajan utisak tokom svog pro{logodi{njeg mandata Predsednika Rotarakt kluba Beograd i bilo je pravo zadovoljstvo slu{ati i znati o svim aktivnostima koje Rotarakt klub Beograd i mladi prijatelji sprovode, uz na{u skromnu podr{ku. Za uspomenu na ovo ve~e, Predsednik Kluba ^edomir Petrinjac poklonio joj je primerak Monografije na{eg Kluba. Zatim je Predsednik Kluba prisutne ~lanove obavestio o poseti Rotari klubu Sombor gde je prisustvovao promociji njihovog projekta koji je dobio podr{ku na multi club workshop-u. Na{ Klub je potpisao donatorski Ugovor i pomogao ostvarenje ovog projekta sa 200,00 evra. Sekretar Kluba Miodrag Trpkovi} obavestio je prisutne o u~e{}u ~lanova na{eg Kluba na radnom sastan-

ku sa Direktorom R I g. Gideonom Pajperom koji je odr`an neposredno pre na{eg sastanka kod doma}ina Rotari kluba Beograd Singidunum. Na{ Klub predstavljali su pored Miodraga Trpkovi}a, Dragan Brajer i Had`i Du{an Glu{ac í

E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

Za uspomenu – bla`en me|u damama

AKTUELNOSTI DISTRIKT 2483 ROTARI KLUB BEOGRAD

Najvi{e dobija onaj koji najvi{e daje!

109. PROLE]E ROTARIJA DONATORSKO GALA VEÊ 18:00 -19:00 Ýelcome drink i registracija gostiju 19:00 Sve~ana ve~era, uru~enje Paul Harris priznanja, muzi~ki program, voditelj Svetislav Gonci} 20:00 Aukcija slika uglednog akademskog slikara Ratka Lali}a 20:30 Lutrija sa posebno pripremljenim i vrednim nagradama i poklonima i zabavni program uz u~e{}e poznatih gostiju, glumaca i istaknutih li~nosti javnog i kulturnog ìvota subotu 22. februara 2014. godine u velikoj Kristalnoj U dvorani hotela HÚatt RegencÚ u Novom Beogradu odràno je donatorsko gala ve~e povodom obeleàvawa i proslave 109. godi{wice Rotarija u svetu. Vi{e od 1,2 miliona ~lanova Rotari Internacionala u 200 zemaqa {irom sveta slavi Rotari dan, koji je 1905. godine obeleìo po~etak ovog neverovatnog putovawa za organizaciju koja je postala jedan od najve}ih pokreta~kih snaga humanitarnog rada u svetu. U okviru velike Rotari zajednice i na{ Rotari distrikt 2483, koji okupqa 65 klubova sa teritorije Srbije i Crne Gore, obeleìo je i proslavio ovaj zna~ajan datum. Razvijaju}i misiju Rotarija, {irewa prijateqstva u slu`bi dru{tvenih interesa, stimulisawa obrazovawa i promovisawu mira, me|unarodnog razumevawa, solidarnosti i pomo}i, na{ Rotari distrikt 2483 je svojim aktivnim u~e{}em ove donatorske ve~eri jo{ vi{e oja~ao, osnaìo i predstavio svoje Rotari programe koji }e doneti dobro lokalnoj zajednici u kojoj delujemo, a nama zadovoqstvo {to smo tome doprineli. U okviru Gala ve~eri zajedno smo bili i deo najve}eg humanitarnog programa Rotarija do danas, „Polio plus”, iskorewivawa de~je paralize u svetu. Danas su ostale svega tri zemqe u kojima jo{ postoji poliomijelitis, a to su zemqe zahva}ene ratom. Rotari ne}e odustati dok se u potpunosti ne iskoreni ova stra{na bolest. U ovoj misiji imamo saradwu i sa Fondom Bila i Melinde Gejts koji su ve} vi{e stotina miliona dolara poklonili u ovu svrhu. ve~e u hotelu HÚatt RegencÚ bilo je nezaboravno. Preko 300 rotarijanaca i gostiju na najlep{i na~in obeleìlo je A ovo 109. prole}e Rotarija. Doma}ini, ~lanovi Rotari kluba Beograd su izvanredno pripremili, organizovali ceo doga|aj, a

28 2

voditeq, glumac i rotarijanac Svetislav Bule Gonci} bio je odli~an voditeq. Pored beogradskih Rotari klubova, stigli su gosti iz Rotari klubova Srbije i Crne Gore, kao i gosti iz Republike Srpske, Ma|arske i Italije. Velimir Ki}a Stefanovi}, na{ aktuelni Guverner pozdravio je prisutne i poèleo prijatno ve~e i uspeh u ovoj humanitarnoj, donatorskoj ve~eri. Posebno je pozdravio nove nosioce Pol Haris priznawa u ovoj rotarijanskoj godini, me|u kojima i dva ~lana Rotari kluba Beograd, zaslu`ne da dobiju ovo znamenito priznawe - Nenada Sakovi}a i Sr|ana Milinkovi}a. No, najve}e priznawe dobio je ~arter predsednik Rotari kluba Beograd i na{ Guverner, predsednik Distriktne Rotari fondacije Dragan I. Brajer koji je nagra|en za svoj nemerqiv doprinos u radu i {irewu Rotari ideje svih 22 godine, koliko traje Rotari na na{im prostorima. Priznawe SERVICE ABOVE SELF AÝARD je dobio od aktuelnog Predsednika Rotari Internationala g. Rona D. Bartona (Ron D. Burton). Zna~aj ovog priznawa meri se podatkom da ga godi{we zasluèno dobije 150 rotarijanaca u celom svetu. Draganu su uz buran aplauz prisutnih ~estitali i Guverneri na{eg Distrikta 2483, sada{wi, prethodni, budu}i: Velimir Ki}a Stefanovi}, Nikola Obradovi}, Vigor Maji} i Dejan îkara, kao i supruga Vesna i }erka Sofia. Ono najva`nije u ovoj divnoj ve~eri bila je humanitarna lutrija gde sav prihod ide u fond Distriktne Fondacije. Svi u~esnici lutrije su kupili vi{e kupona po jedinstvenoj ceni od 200 dinara i skupqeno je 200.000 dinara, a poklone je obezbedila firma „Avon”. Slika uglednog akademskog slikara Ratka Lali}a posle duèg licitirawa i takmi~ewa izme|u stolova, donela je fondu Fondacije blizu 80.000 dinara i pripala je prijateqima koji su sedeli za stolom broj 18. Uz muziku i pesmu, na podijumu za igru je bilo tesno kada se u{lo u jutro novog dana... Ovi snimci su za uspomenu i nezaborav i - ovo je samo prvi deo. Drugi deo objavi}emo u narednom broju ÝEB ~asopisa „Srpski Rotar”, lista koji beleì re~ju i NIKONom sve {to je lepo i zna~ajno u na{em Distriktu. Snimali su Hadì Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi}.

29 3

NASTAVAK U SLEDE]EM BROJU

MESECOSLOV

aPrIL 2014.

APRIL je mesec posve}en ^ASOPISIMA Rotarija. Tokom celog meseca klubovi organizuju programe i aktivnosti koji promovišu ~itawe i koriš}ewe ~asopisa ROTARIJANAC (postoji od 1911. godine) i drugih zvani~nih regionalnih ~asopisa Rotarija. Ovaj mesec posve}en je i zaštiti ~ovekove sredine širom planete Zemqe.

ME\UNARODNI DAN [ALE

DAN Sekretarijata za za{titu `ivotne sredine Beograda

1947. Umro je Henri Ford, pionir automobilske industrije i osniva~ Ford Motor CompanÚ.

1960. Brazilija je postala glavni grad Brazila.

DAN STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

1968. U atentatu je ubijen Martin Luter King.

SVETSKI DAN ROMA (Odlukom OUN, 1971. godine)

DAN @RTAVA KONCENTRACIONIH LOGORA

1973. Umro je Pablo Pikaso, španski slikar.

12 21

1948. Predsednik SAD Hari Truman potpisao je Mar{alov plan ekonomske pomo}i posleratnoj Evropi.

SVETSKI DAN ZDRAVQA

1961. Sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin postao prvi ~ovek koji je odleteo u svemir.

3 SVETSKI DAN BORBE PROTIV AUTIZMA

1912. Brod „Titanik” potonuo u 2:20 posle pono}i, posle udara u ledenu santu, a od 2.227 putnika spasilo se samo wih 710.

DAN PLANETE ZEMQE

DAN SE]AWA NA @RTVE U KONCENTRACIONOM LOGORU JASENOVAC

Skup{tina grada Beograda je 26. decembra 2002. odlu~ila je da se period izme|u dva zna~ajna doga|aja u istoriji grada - od 16. do 19. aprila - obele`ava kao „Dani Beograda”. Slovensko ime Beograd prvi put je pomenuto 16. aprila 878. godine u jednom pisanom dokumentu - pismu pape Jovana VIII bugarskom knezu Borisu, a 19.

aprila 1867. godine kona~no je - po{to je posledwi turski komandant Ali Rizapa{a simboli~no predao kqu~eve Knezu Mihailu

na Kalemegdanu prestala gotovo troipovekovna okupacija i Beograd ponovo postao srpski grad. Nagrada grada Beograda, Nagrada grada Beograda za stvarala{tvo mladih i Nagrada grada Beograda „Svetislav Stojanovi}” se dodequju svake godine u aprilu, povodom sve~anosti „Dani Beograda” od 16. do 19. aprila.

DAN LABORATORIJSKIH @IVOTIWA

DAN ZAVODA ZA ZA[TITU PRIRODE SRBIJE 1938. Prvo pojavqivawe animiranog lika, zeca Du{ka Dugou{ka.

AVENIJA AMERIKA

NEURUÊNO NEOBI^NO PRIJATEQSTVO IZME\U NA[EG SLIKARA I FRANCUSKO - AMERI^KE STUDENTKIWE ZAPOÊTO 1956. GODINE OSTALO JE, ZBOG POGRE[NE ADRESE, NEURUÊNO BRANKO N. MIQU[ (22. 3. 1936 + 29. 2. 2012.) na{ grafi~ar, profesor, humanista, ~ovek Bio je uvaèni ~lan Rotari kluba Beograd o~etkom decembra (2013. godine), u ambasadu Srbije u Va{ingtonu do{la je jedna Amerikanka koja je goP vorila sa primetnim francuskim naglaskom. Do{la je sa neobi~nim predlogom: da {est grafika Branka Miqu{a iz li~ne, odnosno porodi~ne zbirke umetni~kih predmeta, preda Srbiji. Malo pre toga saznala je da je Branko Miqu{ preminuo u februaru 2012. godine. Bila je to vest koja ju je rastuìla, jer Miqu{a je poznavala jo{ od 1956. godine. Tri nedeqe potom, sa ata{eom za {tampu i kulturu Ivanom

36 2

Mangov, posetili smo je u wenoj ku}i u severozapadnom delu Va{ingtona, u predgra|u sa bujnim zelenilom, a wihova je uz to i u neposrednom predgra|u Rok Krik parka, prostrane i guste {ume u srcu ameri~ke prestonice, ina~e prenaseqene ko{utama i srnda}ima koji ~esto zalaze i u obli`wa dvori{ta. Do~ekali su nas gospo|a Manuel Dajmond i wen suprug Robert. Ona je, posle 28 - godi{weg prevodila~kog sta`a u Me|unarodnom monetarnom fondu, u penziji. On, biv{i novinar, a kasnije advokat, tako|e.

STUDENICA NA OBODU VA[INGTONA Ku}a, ni mala ni velika, udobno je name{tena: svi zidovi su popuweni slikama i grafikama, a na sto~i}ima i vitrinama su zanimqive skulpture. Jedna grafika Branka Miqu{a sredweg formata ,,Studenicaâ&#x20AC;&#x2122;â&#x20AC;&#x2122; iz 1956. godine, dakle jedan od wegovih ranih radova, sa

PISMO BRANKU MIQU[U {om, netragom je nestala. Wen stariji sin Dejvid svojevremeno ju je odabrao da mu ukrasi sobu u studentskom domu. Dopala se izgleda jo{ nekom, pa je, posle povratka sa jednog raspusta, nije vi{e zatekao. Manuel Dajmond je bila Manuel @ue, kada je 1956. godine, kao mlada Francuskiwa na zavr{noj godini sredwe {kole, koriste}i jedan program svoje vlade, sa grupom vr{waka posetila Jugoslaviju. Bio je to ustvari studijski izlet po jadranskoj obali, koji je po~eo u Kotoru, a zavr{io se u Rijeci. Bila je, kao svi koji ga posete uostalom, odu{evqena Dubrovnikom. Wena grupa se tamo upoznala sa jednom grupom mladih Jugoslovena, me|u kojima joj je najzanimqiviji bio mladi student slikarstva Branko Miqu{.

SUSRET U PARIZU

po~etka likovnih studija (mnogo pre nego {to }e ,,stroga geometrijska kristalizacija’’, kako je wegovu kasniju fazu opisao Miodrag B. Proti}, postati wegov za{titni znak), na vidnom je mestu, levo od kamina u dnevnoj sobi. Iz Miqu{evih ranih stvarala~kih godina su i ostale grafike koje nam je pokazala. Jedna, koju smatra najlep-

,,Druìli smo se kratko, nismo mnogo razgovarali, prepreka nam je bio jezik. Koristili smo malo francuski, malo italijanski, nije to bilo lako, ali smo ipak uspevali da shvatimo {ta je ko hteo da kaè’’. Kad se vratila ku}i, upisala se na studije politi~kih nauka. Jednu godinu je potom provela u Bolowi, na tamo{woj filijali ameri~kog ,,Xons Hopkins’’ univerziteta. Sa Miqu{em se ponovo srela u Parizu, gde ga je upoznala sa svojom sestrom i roditeqima. ,,Branko je tamo dosta radio, hteo je da do kraja iskoristi sve ono {to mu je pruào Pariz’’.

(Bio je na specijalizaciji u ateqeu Xonija Fidlandera, jednog od najve}ih grafi~ara 20. veka - prim.) Zanimala ga je tehnika grafike, `eleo je da se u Jugoslaviju vrati sa ne~im novim. Ve} tada je ono {to je radio bilo avangardno, svi oni simboli i metafore na wegovim grafikama, snovi, emocije’’... Slu~ajno poznanstvo iz Dubrovnika s protokom godina postaje prijateqstvo na daqinu, koje se u me|uvremenu pove}alo. Manuel odlu~uje da postdiplomske studije zavr{i u Kaliforniji, na Berkliju, i uspeva da za to 1962. godine dobije i vizu i stipendiju. Tamo sti~e diplomu maSlikar nesvakida{we imaginacije i jedinstvene simbologije, svojim stvarawem u~estvovao je u utemeqewu jedne sasvim nove ikonografije u odnosu na svetsko slikarstvo. Nazivaju ga slikarem „brzog duha”, „kontinuiteta i povezivawa”, jer wegova dela, koja polaze od najdavnijih po~etaka, nesporno otvaraju put u budu}nost. stera politi~kih nauka, upoznaje Roberta Dajmonda za koga }e se udati - i postaje Amerikanka. Zapo{qava se prvo u francuskoj ambasadi u Wujorku, u odeqewu za {tampu i kulturu, a onda sa Robertom koji dobija anga`man u Radiju Slobodna Evropa, tri godine provode u Minhenu. Kad su se vratili, ona postaje prevodilac u Me|unarodnom monetarnom fondu. ,,Prevodila sam stvari koje nisu bile mnogo interesantne - izve{taje i govore - ali sam imala priliku da sre}em zanimqive qude’’. Kao prevodilac 1979. godine putuje u Beograd, koji je doma}in godi{wem zasedawu Svetske banke u MMF-a. Impresionirana je za tu priliku izgra|enim ,,Sava centrom’’.

„Se}am se da nam je tada preporu~eno da se ne raspitujemo mnogo o Titu i ne vodimo politi~ke diskusije”, kaè. Bila je to, naravno, i prilika za novi susret sa starim znancem, Brankom Miqu{em. ,,Naàlost, nismo mogli da se dugo druìmo, jer sam ja bila veoma zauzeta na toj velikoj konferenciji’’, obja{wava. Ali i skromno vreme koje su imali na raspolagawu bilo je dovoqno da prijateqstvo u~vrste. Tada nisu slutili da im je to posledwi susret. Nastavili su prepisku, ali ona nije bila ~esta. ,,Kad su do{le 1990-te, bila sam upla{ena onim {to se doga|a u zemqi koja mi je ostala u lepim uspomenama. Bojala sam se da mu pisma sa Zapada ne na{kode, da mu ne naprave politi~ke probleme. A sem toga nisam imala ni telefonski broj da bih ga pozvala... Iz Jugoslavije su dolazile lo{e vesti’’. Vi{e nego ona, sa Miqu{em su u kontaktu bile wena sestra i roditeqi. Dobila je me|utim pismo u kojem je obave{tava da se oènio. Kaè da àli {to nije imala prilike da upozna wegovu suprugu Nadu i wegove sinove.

PISMO SE VRATILO Godine su prolazile i u martu 2011. godine Manuel odlu~uje da Branku napi{e pismo. Adresira ga na jedinu wegovu adresu koju je imala, novobeogradsku, Bulevar Lewina br.1. U wemu je iznela rezime svog `ivota od posledweg susreta i prilo`ila fotografije svih grafika koje joj je poslao, ,,uvek lepo i bezbedno upakovane’’, kako se prise}a. Odgovor nije dolazio, a posle {est meseci - pismo se vratilo neuru~eno. Adresa je precrtana, a na po{tanskom pe~atu konstatovano da primalac nije na toj adresi. Nekoliko meseci kasnije, Branko Miqu{ je preminuo, a neobi~no prijateqstvo je zbog toga ostalo nedore~eno.

Slike vra}a Srbiji jer misli da }e tako biti sa~uvane. ,,Mo`da }emo se preseliti u mawu ku}u, razmi{qamo i o preseqewu u Evropu gde su nam oba sina i unuci, a u svakom slu~aju vi{e }emo boraviti tamo...’’ - kaè nam. Sve Miqu{eve grafike koje su dokaz ovog nesvakida{weg prijateqstva, sada su u ambasadi Srbije. Sem „Sopo}ana” u kojima Manuel i Robert èle da uìvaju jo{ neko vreme í Milan Mi{i} stalni dopisnik POLITIKE iz Va{ingtona (Preuzeto iz dodatka KULTURA, UMETNOST, NAUKA lista POLITIKA, subota, 4. januar 2014. godine)

ukratko Prvi broj ~asopisa THE ROTARIAN {tampan je 1911. godine u tiraù od 3.000 primraka i odmah do{tampanih 2.000 primeraka. Urednik je bio êlzi R. Peri (koji je bio prvi generalni sekretar R.I. u periodu 1910 - 1942. godine). Danas se ~asopis {tampa u preko pola miliona primeraka. âsopis THE ROTARIAN je 2001. godine proslavio svoj devedesetogodi{nji jubilej. Mnoge poznate li~nosti objavile su svoj tekst i bili saradnici u ovom zna~ajnom ~asopisu. Izme|u ostalih i: ser Vinston êr~il, Rabindranat Tagore, Andre Moro, Albert Ajn{tajn, Ksavier Perez de Kueqar, Kurt Valthajm, Vili Brant, Perl Bak, Isak Asimov... U januaru ove godine ~asopis je obeleìo svoj 103. ro|endan! Na oglasnim stranama ~asopisa THE ROTARIAN mnoge firme i organizacije uz pla}anje oglasne tarife, nude robu i usluge koje moraju odgovarati visokim zahtevima Rotari Internacionala. THE ROTARIAN se {tampa u visokoj i ofset {tampi u Denvilu, Kentaki, SAD.

ukratko Prvi broj ~asopisa SRPSKI ROTAR {tampan je u martu 2011. godine, u 2.000 primeraka na 16 strana i besplatno je podeqen Rotari klubovima u na{em Distriktu, tada 2481.

Ostali brojevi su putem pretplate dostavqani Rotari klubovima u na{em Distriktu, sada 2483. Osniva~ ~asopisa je Rotari klub Beograd. Prvu redakciju ~asopisa ~inili su: Zoran Zdravkovi}, Mirjana Milivojevi}, Miroslav Miwa Nikoli}, Trivko Ti}a Savi}, Haxi Du{an Glu{ac i ^edomir Petriwac. Danas se ~asopisom bave i ure|uju ga Haxi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi}.

PREDAJA KQU^EVA Devetnaestog aprila 1867. godine knezu Mihailu sve~ano su predati kqu~evi Beograda ispred Kalemegdanske tvr|ave, na kojoj je povodom stogodi{wice tog doga|aja, 1967. godine postavqena spomen - plo~a sa natpisom: „Na ovom mestu je 6/19. aprila 1867. godine pro~itan ferman sultana Abdul Azisa kojim su beogradska, kladovska, smederevska i {aba~ka tvr|ava predate na upravu i ~uvawe knezu Mihailu Obrenovi}u III i srpskoj vojsci” í

Elektronski prelom prvog broja ~asopisa uradio je Predrag Petrovi}, a sve ostale brojeve uradila je i radi Zorica Milo{evi}. Oba saradnika su ~lanovi redakcije lista „Politikin Zabavnik”. Logo ~asopisa je osmislio Haxi Du{an Glu{ac, dizajner grafike, koji se bavi i grafi~kom lepotom i izgledom ~asopisa. Prvi broj {tampan je na obostranim kolornim stranama i imao je objavqena 34 kolora. Do ovog broja, SRPSKI ROTAR je ukupno {tampan na 696 strana, a objavqeno je ukupno 2.656 kolora. Na oglasnim stranama ~asopisa SRPSKI ROTAR ukupno je objavqen 31 oglas u razli~itim formatima! Prva ~etiri broja izlazila su mese~no, a kasniji brojevi dvomese~no. Brojevi SRPSKOG ROTARA 27 i 28 za maj - jun 2013. godine, posledwi su {tampani primerci. Danas ~asopis izlazi u ÝEB izdawu i moè se i{~it(av)ati na elektronskoj adresi Rotari kluba Beograd ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org a redakciji moète pisati na e-mail: office¿rotarÚbeograd.org Na gorwoj adresi postavqeni su svi brojevi ~asopisa SRPSKI ROTAR í KINESKA POSLOVICA Planira{ li za jednu godinu unapred, uzgajaj pirina~. Planira{ li za dvadeset godina, posadi drve}e. Planira{ li za ceo ìvot, razvijaj qude!

Ferman 1867. godine - obele`je na kalemegdanskoj stazi Ovaj spomenik knezu Mihailu na beogradskom Trgu Republike je podignut 1882. godine. Autor je Enriko Paci, vajar iz Firence.

PLAN ARHITEKTE ALBANA

[AMBONA IZ 1912. GODINE BEOGRAD KAO PARIZ Foto: regentstefan.ÞeeblÚ.com

- vodopadi na Terazijama - na Slaviji trijumfalna kapija - vazdu{nim tramvajima od Kalemegdana do Zemuna - Novi Beograd kao Venecija eograd bi danas izgledao potpuno druga~ije da je pre 102 godine za`iveo urbanisti~ki plan Albana [ambona, koji je B 1912. zamislio, izme|u ostalog, da Terazije krase vodopadi, da se zgrada Parlamenta nalazi na Ta{u, uz rasko{an nacionalni muzej, dok bi na Slaviji bila Trijumfalna kapija. Arhitekt Alban [ambon, Belgijanac francuskog porekla, pre 102. godine imao je viziju da od Beograda napravi grad koji }e se svojom lepotom meriti sa ve~itim arhitektonskim biserima – Parizom, Londonom, Berlinom… {tu na mestu kafane Albanija, muzej u Ta{majdanskom parku… - Kako je Alban [ambon pobornik tendencija istoricizma, on osnovnu ideju za rekonstrukciju varo{i sprovodi reinterpretacijom pro{losti. [ambonov plan daje izuzetno vredan predlog Kru`nog bulevara, rasko{nih Osmanovskih razmera, jasno razdvajaju}i gra|evinski reon od ostale teritorije - navodi se u monografiji Urbanisti~kog zavoda Beograda. Poseban izazov svakom arhitekti do danas predstavqa povezivawe grada sa rekom, a [ambon je smislio da na mestu terazijske terase treba da postoje kaskadni vodopadi po uzoru na vise}e vrtove koji bi se u ritmi~noj celini spu{tali ka Savi.

BEOGRAD KAKAV JE MOGAO DA BUDE

On je 1912. godine napravio prvi proevropski plan varo{i Beograda, a da Prvi svetski rat nije osujetio wegove zamisli, danas bi Beogra|ani umesto ve~itog saobra}ajnog kolapsa, nasred Slavije imali Trijum-

Na sada{wi izgled Beograda uticali su, sa jedne strane, autori sa krhkim, ,,lomqivim” vizijama, a sa druge, stvaraoci koji su bili istinske istorijske veli~ine. Ovi drugi su od Beograda `eleli da naprave ne samo evropski, ve} i boqi grad u odnosu na uzore sa Starog kontinenta. Hram posve}en Svetom Savi imao bi druga~iji izgled od ovog sada{weg, ali ne bi bio ni{ta mawe veli~anstven. Veliki arhitekta Stanko Mandi} planirao je posle Drugog svetskog rata da izgradwa Novog Beograda te~e tako da se formira novi grad sa sistemom ostrva i mre`om plovnih kanala. Tako bi Novi Beograd li~io na modernu Veneciju.

VAZDU[NI TRAMVAJ

falnu kapiju po uzoru na parisku, a Nemawina ili Ulica kraqa Milana mo`da bi danas bile beogradska Jelisejska poqa. Naime, [ambon je smatrao da Srbi kao ratni~ki narod zaslu`uju ovakvu kapiju. Smeli arhitekta predlagao je jo{ da ispred Skup{tine grada na posebnom korintskom stubu bude postavqen Spomenik slobode, po-

Gra|evinsko preduze}e „[umadija”, jo{ 1928. godine, predloìlo je da se Kalemegdan i Zemun poveù posebnom vrstom ì~are preko Save. Vazdu{ni tramvaj polazio bi na svaka dva minuta i putovawe do Zemuna bi trajalo oko pet minuta. Beograd ima autore koji su zna~ajno mogli da ga unaprede, ali i unakaze. Tako je isti Nikola Dobrovi} bio inicijator ideje da se na Dowem kalemegdanskom gradu izgradi sportski stadion posle Drugog svetskog rata. Ali kakav… Izgradwa stadiona je bila ideja Nemaca, jo{ pre rata, a tada su angaòvali arhitektu Vernera Marha, autora olimpijskog stadiona u Berlinu. Posle propasti nacisti~ke ideje, Dobrovi} predlaè da se ipak napravi stadion, ali mu se onda{we Udruèwe arhitekata suprotstavilo i uspelo u nameri da sa~uva Kalemegdan od uni{tewa í M. B.

BEOGRADSKE PRI^E

KAKO SMO NASLEDILI TURSKE RE^I Kako smo, pomalo trapavo, nasledili neke osmanske i turske re~i. Kalemegdan nije bojno, nego gradsko poqe, ko{ava je nastala od pojma „ho{ hava” ...piju}i rakiju i grickaju}i badem u ba{ti, ma`u}i na hleb kajmak ili ajvar, gledaju}i preko tarabe u kom{iju nam}ora i baksuza, pa onda pro{etaju}i u papu~ama i pamu~nim ~arapama po }ilimu, sedaju}i za astal i jedu}i ka{ikom ~orbu i sarmu, odmoriv{i se posle na jastuku i du{eku pokriveni jorganom skoro kao da smo iza{li iz serije o Sultanu Sulejmanu: ...ma bre, ALAL ti VERA s ti gurmanluci, al vi{e mi se jede pasuq s dimqenu slaninu al na zejtin! Samo uz to jok sok od vi{wu.

ko `elite da nasekirate beogradske istori~are i arheologe, onda obavezno pomenite kako na{ glavni grad ima ,,Kalemegdansku tvr|avu”. To je, prosto, neta~no, jer ovaj grad ima samo Beogradsku tvr|avu, ali i park, odnosno poqe ispred we. E, to je Kalemegdan. Zatim poslu{ajte op{te, ustaqeno mi{qewe da re~ Kalemegdan zna~i - bojno poqe - i opet }ete se izbrukati pred znalcima. - [ta zna~i re~ ,,megdan” ako nije ,,dvoboj” - upita}ete se, i opet dobiti negativan odgovor.

MEGDAN I POLJE U pomo} smo pozvali Bojana Petkovi}a, filologa i turkologa, koji je u Turskoj `iveo sedam godina, upore|uju}i svoja stru~na i prakti~na znawa. Sada je profesionalni turisti~ki vo-

di~, specijalizovan za turske turiste u Srbiji, kao i na{e koje krenu put Turske. - Za po~etak, ,,kale” zna~i tvr|ava, ma kako da je ova, na{a, imala Gorwi i Dowi grad - ka`ePetkovi}. - Pojam ,,kale” bila je odrednica koja je obele`avala prostor ispred tvr|ave, a re~ ,,mejdan” odnosi se na poqe, livadu, ili, kasnije - trg. Tako, kada jedan junak onoga doba poziva drugog ,,na megdan”, on ga ne zove doslovce na dvoboj, ve} na poqe na kojem }e seobra~unati. Petkovi} nas daqe vodi kroz imena delova na{eg grada, obja{wavaju}i da je Dor}ol dobio ime od dve turske re~i. ,,Dort” je oznaka za broj ~etiri, a ,,jol” je put. Dakle, Dor}ol je mesto gde se spajaju ~etiri puta, odnosno - raskr{}e.

JATAK U KREVETU Turska re~ ,,jatak” zna~i krevet. U na{em jeziku ovaj pojam odnosi se na ~oveka koji je saveznik hajduka, odmetnika suprotstavqenog turskoj vlasti. Kod nas je iskori{}en ovaj termin jer je jatak neko ko je obezbedio postequ, preno}i{te, odmetniku u nemilosti. U me|uvremenu ostajemo u gradu u kojem ~esto koristimo re~ ,,java{luk” kao oznaku za lo{e ura|ene poslove, ili za nesavesnost, pogotovo u administrativnim i dr`avnim poslovima. - Kada Turci nekome ka`u ,,java{“ to zna~i ,,polako”, savet da bude umeren - nastavqa na{ sagovornik. - Pomalo je sme{no pore|ewe, ali to je sli~no kao kada dana{wi klinci upotrebqavaju anglosaksonski termin ,,kul”. Dakle, usporavati nekog nervoznog i smirivati nekog do koga vam je stalo, na stranim jezicima bi, {aqivo gledano, moglo da zna~i da ga terate ,,u java{luk” ili ,,da kulira”.

U na{em jeziku je i ustaqena izreka koja je oduvek bila odre|ewe brzopletih poteza: ,,[to je brzo, to je i kuso”. - ,,Kuso” poti~e od turske re~i ,,kisa”, koja odre|uje ne{to {to je kratkog daha - nastavqa Petkovi}. [tavi{e, i najpoznatiji beogradski vetar, ,,ko{ava” ,,duva” sa turskim imenom. - Kada je 1521. godine Sulejman osvojio Beograd, bitka se odigravala po vrelom, te{kom avgustovskom vremenu. Posle brutalnog obra~una i mnogo `rtava, Sulejman je seo na ,,fi}ir bajir” i rekao ,,ho{ hava”. Fi}ir bajir je breg na kraju {etali{ta, kod dana{weg ,,Pobednika” i zna~i ,,breg za razmi{qawe”, a ,,ho{ hava” je vetar koji je rashladio Sulejmana, a taj termin zna~i ,,prijatno vreme”.

BELIGRAD ORMANI U Istanbulu i danas postoji Beligrad ormani, to je park koji nosi ime u slavu na{eg grada, a ,,ormani” zna~i ,,{uma”. - ,,Karaburmu” prevode kao ,,crni prsten”, mada, istini za voqu, re~ ,,burma” bi danas, u ovom jeziku, pre ozna~avala zavrtaw - ka`e na{ sagovornik. - Turska re~, nalik ovoj - ,,burun”, istovremeno, ozna~ava i ,,nos” i ,,rt”, pa nije iskqu~eno da je to prvobitno bio ,,karaburun” - ,,crni rt” pored Dunava. Ako u varo{i beogradskoj neko danas napravi ,,ujdurmu” mora da zna da su Osmanlije ovom re~ju ,,ujdurmat” ozna~avale izmi{qotinu. Tra~, rekao bi neko, ko ne koristi ni turske ni srpske re~i. - Da bismo napravili preciznu razliku, treba znati da je nekada postojao osmanski jezik - upozorava Petkovi}. - U vreme Otomanske imperije, to je bila ve{ta~ka tvorevina turskog, arapskog i persijskog jezika. Osmanski je bio pisan arabicom, a dana{wi turski latinicom. U 20. veku, pod Kemalom Ataturkom, 1928. godine sprovedena je jezi~ka reforma. Tada su postojale posebne grupe stru~waka, lingvista, koje su imale zada-

tak da zamene pozajmice iz arapskog i persijskog jezika starim, originalnim turskim re~ima. Tako smo mi, u stvari, od Osmanlija usvojili neke re~i koje dana{wi Turci vi{e ne koriste. Tako na{ sagovornik obja{wava da, ako danas od nekoga u Turskoj potraìte pe{kir, izgovori}ete re~ koju smo mi uveliko usvojili, ali je oni vi{e ne koriste. Turci }e uglavnom znati {ta ta re~ zna~i, ali su je oni zamenili svojom ustaqenom re~i ,,havlu”. Isto tako, ako pomenete ,,avliju”, ne}e pomisliti na ono {to mi ~esto podrazumevamo kao ku}no dvori{te, ve} na dvori{te koje ogra|uje dàmiju. - [ta tek re}i za re~ ,,peder” - sa osmehom }e Petkovi}. - Nekada su tako zvali oca. Na osmanskom jeziku, peder je otac, a danas su o~uvali taj termin samo kada kaù ,,kajin peder”, {to ozna~ava èninog oca, odnosno tasta. Istini za voqu, ovaj termin je izvorno gr~ki, i ozna~ava mu{ku sklonost ka homoseksualnosti, ali su ga Osmanlije, po svemu sude}i, nezgrapno prenele, daju}i mu potpuno druga~ije zna~ewe.

TERAZIJE Centralni trg u dana{wem Beogradu nedvosmisleno je nazvan po turskoj re~i koja ozna~ava vagu. Nekada je turski vodovod imao neku vrstu kule, koja je imala funkciju vodomera i raspore|ivala je vodu po razli~itim delovima tada{weg grada, pa je termin ,,terazije” bio dovoqno upe~atqiv da ga ni do danas ne promenimo.

KAO NEKAD Re~i koje su do danas sa~uvale isto zna~ewe i u turskom i u srpskom jeziku veoma su brojne. Tako, i kod nas i kod wih postoje sarma, |uve~, ~orba, {amar, ortak, varo{, ~izme, ~esma (ûkur-~esma doslovce zna~i ,,~esma u rupi”), ~eki}... - Kada Turci kaù biber, misle na papriku, a kada kaù ,,kara biber”, misle na za~in na koji ste prvo pomislili - kaè Petkovi}.

AVALE I PALANKA Naziv najbliè beogradske planine, prema mi{qewu na{eg sagovornika, nastaje iz osmanske re~i ,,havaleli” koja moè da ozna~i ili ne{to ogromno, veliko ili nezgrapno, ili, opet, onog ko je visok i dominira okolinom. ,,Palanke” su nekada bile drvena utvr|ewa koja su se nalazila na putevima kojima se prilazi va`noj tvr|avi ili gradu. Oko wih su se polako formirala mawa naseqa, a mi smo ovaj turski termin potpuno usvojili. Bulbulder je deo grada kroz koji je nekada proticao Bulbulderski potok, a u prevodu se radi o Slavujevom potoku, jer je ,,bulbul” - slavuj. Istovremeno, Top~ider je ,,tobdìjin potok”.

DRU[TVO ZA PIJANSTVO Re~ ,,dernek” izvorno zna~i ,,dru{tvo”. Bliè je onom zna~ewu koje predstavqa ,,udruèwe”, ali smo ga mi prihvatili kao sinonim za druèwe ili ùrku. Sasvim logi~no, u na{em slu~aju, posle derneka sleduje mamurluk, koji na turskom zna~i ta~no ono {to nam sleduje posle dobre pijanke. Pojam ,,kafana” nastao je iz re~i ,,kahve” i ,,hane”. Prva nam je odoma}ena i prepoznatqiva, i odnosi se na crni napitak, a druga je ,,dom” ili ,,ku}a”, pa je jasno kako je nastao ovaj pojam - mesto gde se pije kafa.

^UVAJ SE KIJAMETA Re~ kojom obi~no opisujemo nevreme, vejavicu ili kakvu sli~nu vremensku nepriliku, u turskom jeziku ozna~ava smak sveta ili sudwi dan.

ABERDAREVA Prema re~ima na{eg sagovornika, re~ ,,aber” na turskom zna~i ,,vest”. Tako je, posle usvajawa mnogih turskih termina

jo{ jedan na{ao svoje mesto. Naime, postoji ,,Aberdarev top” kojim je Kara|or|ev tobd`ija obele`io po~etak Prvog srpskog ustanka. On je bio ,,glasono{a” po~etka novog vremena i kona~nog dolaska slobode. Evo na~ina da pozdravimo kolege iz RTS-a. Naime, oni se nalaze u Aberdarevoj ulici, a kada pogledamo simboliku ovog imena, i oni su ,,glasono{e”, sude}i po profesiji kojom se bave í Izvor - Ve~erwe novosti i Facebook

BEOGRAD NA 29 BRDA (I BRE@UQAKA) Za~udo, malo Beogra|ana moè ta~no da nabroji brda na kojima obitavaju wihovi sugra|ani. Ako je nekada bilo poznato osam bregova: Kalemegdan, Vra~ar, Bawica, Dediwe, Zvezdara, Banovo brdo, Pa{ino Brdo i udaqenija Avala, danas se Beograd rasprostro na brda i breùqke koja su qudi ma{tovito krstili. âk }e i stru~waci, istori~ari i hroni~ari koji prate razvoj grada tek uz mnogo muke re}i koja su i gde se nalaze ta silna brda. A o wihovim imenima da i ne govorimo: 1. Petlovo brdo - 205 metara nadmorske visine. 2. Labudovo brdo 3. Banovo brdo (ranije Repi{ko brdo, Ordija, Golo brdo) - na 216,68 metara n. v. 4. Julino brdo - 124.23 metra n. v. 5. Kanarevo (Goqino) brdo - 107 metara n. v. 6. Bawica -198 metara n. v. 7. Dediwe (Dedinberg - Dediwsko brdo) 8. Zvezdara 9. Top~idersko brdo - 148 metara n.v. 10. Mili}evo brdo (izme|u Vi{wice i Slanaca) - 279 metara n. v.

11. Mitrovo brdo 12. Glum~evo brdo 13. Stoj~ino brdo (na pola puta izme|u Kowarnika prema Malom Mokrom Lugu) - 253 metra n. v. 14. Orlovo brdo (dana{wa okolina Mirijeva) - 266 metara n. v. 15. ]urtovo brdo (dana{wa okolina Mirijeva) 16. Male{ko brdo (iznad raskrsnice ,,Mostar'', preko puta pivare) 17. Vodi~ko brdo (vidi se odmah sa platoa spomenika Neznanom junaku na Avali) 18. Starac - Vasino brdo (izme|u Vin~e i Ritopeka) - 209 metara n. v. 19. Stanova~ko brdo (izme|u Vi{wice i sela Slanci) 20. Lisasto brdo (iznad sela Le{tana) 21. Lozovi~ko brdo (nedaleko od Bole~a) - 209 metara n. v. 22. Mora~ko brdo (ispred Umke) 23. Pa{ino (Lekino) brdo - 151 metar n. v. 24. Erino brdo (iznad Grocke) - 280 metara n. v. 25. Golo brdo (izme|u Velikog Mokrog Luga i Kumodra`a) - 248 metara n. v. 26. Veliko brdo - 201 metar n. v. 27. Belo brdo (iznad Ritopeka) - 252 metra n. v. 28. Nikino brdo (iznad sela Sinovec i Gradine na obali Dunava) - 257 metara n. v. 29. @uto brdo (ju`no od Velike Mo{tanice) - 200 metara n. v. Podaci iz teksta Dragana Vlahovi}a Izdava~: IP „Glosarijum” Dodatak u „Politikinom Zabavniku”

BEOGRAD ili ko ne voli Beograd na dlanu, dabogda mor'o jest' suvu 'ranu! (beogradski grafit) Jedan od najpoznatijih gradova u svetu po tome {to njegovi `itelji udi{u ~ist vazduh, sude}i bar po nadmorskoj visini, jeste i glavni grad Srbije - Beograd. Beograd je na nadmorskoj visini: min. 66,6 m / maØ. 512 m. Beograd ima povr{inu od 322.268 hektara.

AZBGU^NIK * Moj grad. Kamena knjiga od koje se ne odvajam. Ako u meni ne{to vredi odatle jeste. Nicanje iz nestajanja. BEOGRAD. Kakav aforizam od zajedni~kih istopljenih }utanja. AVALA, Homerov blistavi Anguron je izvor zemlje, vi{a, dublja i tajnija od 511 metara. Svaka sila tu udara. ADA odavno nije re~no ostrvo ve} velika kada i promenada vernika za bolji dan i nezaboravnu no}. ASFALT je iznedrio [ekija, Bebu, Tirketa, Preleta, Gagu, Magi... i nikako samo njih. Slobodan je ko ìvot daje za vi{e od ìvota. APRIL iz Zdravkove pesme zajapurenim devojkama diè suknje. BEOGRAD za posve}ene: TO NIJE GRAD VE] GARD!

VO@DOVAC niz padine, ~e`nja pod kestenovima i suza za u{trojenom pravdom.

ZVEZDARA izme|u Mili}evog plamte}eg neba i izbledele zvezde Danice.

VRA^AR na uzbrdici, ukleti autor tra`i svoju muzu.

IMA DANA kad nasmejani Profesor sre|uje rodoslov gr~kih bogova kao {tihove u sansu.

VELIKI MOSTAR sravnjen sa sve frizerajem ~ika Koste i Rifatovim slavskim baklavama. VILINE VODE nasute upomenama prevarenih `iranata i o`iljcima ratova. GRADSKI PODRUM je rupa i veliki vrisak SILUETA {ezdesetih. GLAVNA PO[TA. Jedan se Vlajko zove Marsovac jer je 1929. godine tu zahtevao da telegram po{alje na Mars. DOMOVINA. Obavezno izbegavati kafanu koja ima tako pokvareno ime. DU[ANOVAC nije slu~ajno, tu ima vi{e ljubavi nego poraza u Hemingvejevim knjigama. DEDINJE otmeno zbog emigracije {to uz ~aj tvrdi da je Rusija umrla kad je umro Pu{kin. DVA klju~na bermudska trougla urbanosti ukinuta su hodom vremena: SUNCE, KONJ i DESERT one radoznale mladosti; [UMA, LIPA i GRME^ gor~ina ove posustalosti.

JEVREMOVAC biljni planetarijum; Predvorje raja usred betonskog mora. KOSAN^I]EV VENAC Medijale ju~era{njeg sveta. Ku}a bez muzike ni danas ni{ta ne vredi. KOPITAREVA GRADINA. Odvezala se i kotrlja legenda o Tofiji. Dva sirota vrapca crvene. KU]A CVE]A. Mermer ispod koga Tito spava, izme|u Muzeja Ustanka i Vile mira. Slava velikih je u njihovom padu. KARABURMA u stalnom i{~ekivanju ko{ave {to cvili i jeca poput ciganskog }emaneta. MARINKOVA BARA vezana u ~vor legendi svojih izgaravljenih an|ela. MAKI[ rashodovanih vagona, komaraca i policajaca. NEIMAR nespokojnih prozora u ve~nom raskoraku izme|u graditelja i ru{itelja.

\ERAM bije Terazije u davno zaboravljenom stihu.

NOVI BEOGRAD ume da se oglasi Milanovim EKV urlikom. Kako je tamno i tiho posle vatrometa.

@URITI BULEVAROM. Trotoari pe~enog kestena, kuvanog |evreka i haube kineskih buvljaka.

NJEGO[EVOM privi|am @u}ka Kora}a kako pod zlatnom levicom pronosi prvi singl Bitlsa â&#x20AC;&#x17E;Love Me Doâ&#x20AC;?.

PADINJAK nosi osu|eni~ku mudrost: SAMO DUPE I POLITIKA NEMAJU KOSTIJU!

HAJDU^KA ^ESMA dva vremena i dve generacije. Tu se pucalo u vladare i pevalo iz ube|enja.

PICIN PARK nikad nije dospeo na razglednice {to se {alju rodbini.

HIPODROM avetinjski prazan i blatnjav kao Gogoljeve pri~e. Pobedniku nisu potrebni prijatelji.

SARAJEVSKA ostala bez daha i straha. Drainac je tu ispisao epitaf: MOJE JE SRCE BOMBA NA SKVERU!

CRVENI KRST. Lepotice su fatalnije i va`nije {to su udaljenije.

SAVINAC. Na Lazarevom prahu temelji tri najve}a Hrama: vere, znanja i zdravlja.

^UKARICA zbog koje je Nu{i} robijao. [TO NE MOGU, NE]U!

SENJAK me boli zbog pogubljenih i rasutih dukata sa natpisom: RO\EN LO[! („STIHOVE PI[EM ZA NADGROBNE SPOMENIKE tel. 40 - 033” - oglas u POLITICI, septembar 1946.)

^UBURA. Markoni i Mile Peri{i} je strasno raznose svetom. Tu mladi ljudi `ure u pesnike.

TRG REPUBLIKE ponekad na|e snage da se preobrati u Trg Slobode.

Â - Â- Â {eretski i {valerski pozdrav za prekodunavsku Ov~u, Bor~u i Krnja~u.

TERAZIJE gde jo{ neotpevane pesme ~ekaju zbunjene kao provincijske ekskurzije.

[TRAFTA. Parada stravi~no mnogo neodoljivih `ena i dugi mar{ mu{kih uzdaha.

TESLA je u Beogradu proveo 32 sata, a bioskop se po njemu zvao 8 godina. Spomenik i muzej odolevaju. TRO[ARINA. Zaseda na zaboravljenom Carskom drumu.

[UMATOVAC oplakuju klokotristi i preostali tezgaro{i estrade, a [ANSA odavno nije poslednja.

TURSKA mudrost: BE@I OD GRADA KOJI LE@I NA DVE VODE!

[TETA {to ne postoji jo{ neko slovo za sve adrese zavi~aja. Da ga ukle{em u knjigu od kamena i krvi. Jer ona `ivi od svojih uro|enih tuga.

]ALIJE, stajali{te pred LE[]E predaleko od VI[NJI^KE BANJE bez pacijenata.

NIKAD ZBOGOM VE] DOVI\ENJA. MOM GRADU JE POTREBNA NE@NA RE^!

FANTOM je jahao u „por{eu”. Sad robija u mitu. ^uvaju ga Ki{, Tapi, Vaske i ^avke. Mesto uspeha je ulica, mesto slave je u srcu.

*AZBGU^NIK Petra Pece Popovi}a, 2005.

Vasko Popa (Grebenac, 29. jun 1922 + Beograd, 5. januar 1991.)

BEOGRAD Bela si kost me|u oblacima Ni~e{ iz svoje loma~e Iz preorane humke Iz razvejanog praha

Nosio si ìvo vu~e oko vrata Svirao u lipov list Dve iskre su ti igrale po koùhu I ljubile ri|u bradu i ruke Nisam te zaustavljao Razbio bih ~elo o staru lipu Nisam hteo da se petljam U poslove vra~eva Oganj im ovde nema ~istu savest Otkinuo sam lipov list I svirku ti produìo

VELIKI GOSPODIN DUNAV Ni~e{ iz svoga nestanka Sunce te ~uva U zlatnom svome }ivotu Visoko nad lave`om vekova I nosi te na ven~anje ^etvrte rajske reke Sa trideset{estom rekom zemaljskom Bela si kost me|u oblacima Kost kostiju na{ih

VRA^AR POLJE Sreo sam te star~e pastiru Usred beloga grada Prolazio si ne{to posle pono}i Ognjenim poljem vra~eva Izme|u senki ku}a i lipa

Veliki gospodine Dunave U tvojim `ilama te~e Krv beloga grada Njemu za ljubav ustani na ~asak Iz svoje ljubavne postelje Uzja{i najve}eg {arana Probi olovne oblake I pohodi svoje nebesko rodno mesto Donesi na dar belom gradu Rajske vo}ke ptice i cve}e Donesi i kamen koji se mo`e jesti I malo vazduha od kojeg se ne umire Klanja}e ti se zvonici I ulice se prostrti pred tobom Veliki gospodine Dunave

MIRIS BEOGRADA rst je, nekada, dok smo bili gladni svega, mirisao na zemi~ke sa tvrdom korom i ko`ne cipele, na italijansku salamu T i farmerke marke ,,svinger’’, Pariz je mirisao na kroasane i caffe au lait, Atina na ù}kastu pra{inu Akropolja i ov~iji loj, Crikvenica je mirisala na crno - bele fotografije izreckanih ivica, na more i borove iglice. Mitrovac na Tari mirisao je na o{tre no}i, na razblaèni ~aj od {ipka koji se pije iz plasti~ne {olje, na ,,Gavrilovi}’’ pa{tetu... Miris Beograda, oh, pa to moè biti pri~a o ~itavom jednom ìvotu: Miris bureka sa vi{njama u staroj pekari iza Bajlonove pijace; Miris vla`nih le{nika u Botani~koj ba{ti i miris na{eg straha dok ih krademo i beìmo preko ograde od pobesnelog ~uvara; Pome{ani mirisi orahovog drveta, hortenzija, lastinih govanaca i roza sedefastog laka za nokte kom{inice iz dvori{ta; Miris ajvara i prvih tre{anja; {kripanje najlonki na halter na{e majke dok ponosna vodi nas tri u {etnju, na baklave kod ,,Medèda’’ i miris njene male tvrde ko`ne ta{ne model Dèki O, i miris njenog maju{nog crvenog karmina koji leì unutra i koji ona vadi drvcetom {ibice. Miris sumraka i lubenica sa prase}im repovima koje na{ otac znala~ki kucka i oslu{kuje i onda prti jedan dàmbo primerak na svoja visoka ramena, smeju}i se, dok mi tr~kamo za njim Drin~i}evom. Miris nedelje, sa zvucima radija koji se kroz prozore suterena u Gunduli}evom vencu, {ire po ulici kestenova, zajedno sa mirisima pohovanih {nicli, i prène kafe i zvucima radio prenosa fudbalske utakmice. I zatim, mirisi leda na klizali{tu na Ta{majdanu, miris novih fotelja u Domu pionira, mirisi slave i spektakla u Takovskoj kad proviri ^kalja ili Dragan Lakovi} iz zgrade televizije.

I miris Skadarlije, puberteta, lake nesvestice od zaljubljenosti, miris Old Spice after shave, pome{an sa mirisom gula{a od bubrega sa kajmakom u vru}oj lepinji. Miris parfimerija ,,Jasmin’’, sa svim onim la`nim biserima u izlozima, i miris otmenosti u ~uvenoj obu}arskoj radnji ,,Kralj’’ u Knez Mihailovoj ulici. Miris preprènog ulja u ,,Manjeù’’, i girica u ,,Poletu’’. I zatim, mirisi reke, miris dasaka na splavovima koje ljubimo mokri, dok leìmo na svim na{im ju`nim morima ispod ûkarice; I onda, miris ti{ine i sve~anosti u Narodnoj biblioteci Srbije na Vra~aru, miris indeksa i beogradskih tramvaja koji se ljuljaju penju}i se Beogradskom; miris traganja za mirisima sveta na Festu-u sa mirisom neba u junu i prvim poljupcima. Miris ,,Jelen’’ gra{evine u Me|unarodnom pres centru i miris va`nosti dok je pijemo uz zalogaje tatar bifteka -godinama kada je mirisao na belo vino. I kasnije, miris trave na Kalemegdanu iza Vojnog muzeja, pome{an u Beograd crnih vina, vrelih strasti, za~ina i ljutine. Miris pokislih kaputa na demonstracijama; i mirisi paljevine i straha, i miris bombi i bespomo}nosti. I, zatim, svi oni uàsni mirisi u redovima za vize, za banke, za kafu i benzin. I zatim, mirisi mamurluka, li~nih i politi~kih, mirisi uàsnih tekstova po novinama, mirisi {erpi i lonaca pome{ani sa mirisima mraza i gripa. Beograd tu`nih Novih godina, i opustelih leta, bez para, sa krntijama na ulicama, ozlogla{en, u cipelama od skaja. I, onda, ponovo, miris ruà i magnolija na Neimaru. Miris mermera i gro`|a, mirisi tamjana i divnih crkava, mirisi straha i nade na licima nedu`nih obi~nih ljudi, za~injeni mirisima golih pupkova i espresa, mirisi opu{tenosti i gr~a. Svi oni odlasci i opijaju}i miris povratka. Miris Beograda, to je pri~a. A, ja? [ta da kaèm? Miri{em na Beograd í Mirjana Bobi} Mojsilovi}

A Beogradu vra}ala njegovu vekovnu, prozra~nost i belinu Ej, pa nismo sve mirise osetili. Jo{ (o)se}am mirise sa [TRAFTE. Knez Mihailova br. 30.

Kad smo imali novaca. Mirisala je baklava iz MED@EDA, jeste, cipele iz prodavnice KRALJ su imale svoj miris, ali, mi smo bili mali za velike brojeve ovih cipela. Pomenu se gore Dom pionira.

Knez Mihailova br. 30. Zgrada je sru{ena 1992. godine

Terazije, zima 1956. godine

Radnja ~asovni~ara Pere Joki}a. O, kakvi su mirisi iz ove radnje dolazili. I kakvi glasovi. Pardon, pogledi strogog gosn Pere. (Kasnije smo èleli te poglede, ali...) Stajali ispred radnje skoro svako ve~e oko osam i bili gluvi na njegova gun|anja da mu zaklanjamo izlog. (Otud valjda i re~ gluvarenje poti~e od tog vremena...) êkali Sretena Sre}ka Pe{i}a, pomo}nika sajdìjskog i drugara na{eg, da zavr{i posao i da nastavimo da gluvarimo... I da odemo na najbolje kuvano crno vino, sa sve karanfili}em, a u hotelu MAJESTIC.

Znam, znam, Takovska 8. Pored Televizije. Broj 10. Ali, prvi mirisi stizali su iz Knez Mihailove 9, prvi sprat. Dom pionira Beograda. Na ovoj adresi od aprila 1952. pa do 1968. godine, kada se preselio u Takovsku 8. Ali, ja bih jo{ malo o mirisima iz na{eg starog Doma. Radomir Gaji} - drug Gaja. Upravnik Doma. [ana Luki} [otra, likovni pedagog. Leposava - Lela Tufegd`i}, tako|e. Drugarica Gara. Drugarica Marija. Bora Lazarevi}. Mita. Drugarica Olivera. Drugarica Branka Nik~evi}. Kakvi su to bili vaspita~i Doma. Puni mirisa.

Do dana{njih dana. Do kraja Vremena. Bar za nas iz Doma, sa letovanja na Jakljanu, zimovanja u Stani{incima na Go~u, Mitrovcu na Tari, Pionirskom gradu. Rade Deni} na subotnjim poselima pu{ta ,, Mi mladi,, sa ,,Telefunkenovogâ&#x20AC;&#x2122;â&#x20AC;&#x2122; magnetofona. Molimo ga - za opet. I opet. I opet...

im likovna dela. Prepoznajete li neka od ovih imena? Ose}am ih i danas u ovom na{em prestonom gradu, ose}aju ih i oni napolju. Nekima - mir prahu njihovom! Terazije Belog Grada. Najlep{i miris. Hej, hoteli MOSKVA i BALKAN. Palata ALBANIJA.

Terazije prole}a 1957. godine

Savezna narodna Skupstina leta, krajem {ezdesetih pro{log veka

Takvi su bili mirisi tih subota. A tek filmovi, Diznijevi crta}i koje je isto Rade pu{tao. A Sr|an \i|a Karanovi} u foto kino sobi montira svoj prvi igrani film u Domu ,,Pa`nja, snima se!,, koji je bio upravo snimljen na proteklom letovanju na Jakljanu. A sestre Beba i Vladana Krneti}, Tanja Tru{in, Dunja Doki}, Emilija Kova~evi}, Du{an Glu{ac, Du{an Jovanovi}, Milenko Jovanovi}, Goran Gvardiol, Mi{a ^olovi} u Likovnoj sekciji {ire specifi~ne mirise terpentina, uljanih boja, razre|iva~a, mirise me|unarodnih nagrada koje su stizale za uspela

DU[ANOV GRAD i odli~na kuvana vina zimi. Bioskopi KOSMAJ i BEOGRAD. Kakvi nazivi. Jo{ tada smo raspirivali bratstvo - jedinstvo, pamte}i i izgovaraju}i ih. Galerija ULUS na uglu Sremske. Prva izlo`ba MEDIALE. Olja Ivanjicki farba poklopac slivnika. Pardon, stvara. MED i ALA! Ala je mirisala u kratkoj pop - art haljini! Drug milicioner Ramo, rodom iz Nik{i}a, stoji u blizini i samo ne{to zapisuje u blok koji uredno vra}a u torbu o ramenu. Crni strogi pogled i jo{ crnji brkovi i najstro`i miris vlasti. Mimohod i sahrana Mo{e Pijade aprila1957. godine, prvomajske parade, Prva konferencija nesvrstanih, do~eci dragih, crnih, `utih, gostiju, crne limuzine, car Haile Selasije i zaustavljanje ispred MOSKVE da bi monarh bacio zlatnike narodu, a UDBA[I u civilu skupljali iste (u socijalizmu nema siroma{nih), prvi trolejbus od aluminijuma, miris asfalta kojima su se Terazije ponovile, a beogradska kaldrma zauvek izva|ena. Terazije broj 10. Najlep{i ulaz. Mermer i kocka. Neki vele da su stubovi od k a r a r a mermera. Zvirnite i danas tamo i proverite. Upravo se adaptira u veliki i moderan hotel CEPTER firme. No, nema nekog mirisa. Ne ose}a (se), brate! (i sestro!)

Terazije broj 16. Najlep{i mirisi iz tog ulaza. \or|e Marjanovi} i |okisti. Ko nekad u osam... Terazije broj 22. Violina malenog Jovana Kolundìje prvo izviri iz tog ulaza. A on, ulaz, toliko uzan da se, ~ini se, ulazilo sa strane. Prvo violina, pa Jovan, pa sestra Nada, pa... A miris vir{li sa senfom u prvom kiosku, na platou izme|u MOSKVE i BALKANA. U redu se stajalo za te mirisne vir{le. Drugarice, molim vas, PAR vir{li... A ispred BALKANA se to~i najlep{i sladoled. Prvi put iz aparata koji ne pravi kugle, ve} divnu {aru, u boji. Drugarice, za mog malog, SAMO vanilu. Od maline ga boli grlo!... Terazije broj 45. Turisti~ka agencija PUTNIK. A u izlogu najve}i brod i najve}i avion. PRAVI! Kladili smo se da mogu da plove i lete, samo kad bi nam ih dali! A nosevi nam na izlogu, i uve~e oni, mislim, brod i avion, osvetljeni, pa miri{uuu... A miri{e KASINA. Prva samoposluènja. Posluàvnik, pa ~orbast pasulj, kupus salata, dva hleba, pa... a na kraju kasa i debela drugarica prvo sve zapi{e na papir, pa otkuca ra~un na ma{ini, pa primerak meni, a drugi primerak probode na ekser kraj kase. Da se sve posle, na kraju smene sravni! A jeste li nekad osetili miris {ljake? To je onaj o{tri miris koji se momentalno oseti kada moj otac, loà~ Milan iz Terazija broj 10 po~ne da gasi oko ~etiri tone izgorelog uglja i pretvara ga u {ljaku, a ona {tipa li, {tipa, mislim, po nosu. Radio je taj posao 41 godinu, kad do|e zima, a ostalo vreme je bio sjajan majstor. Deset prstiju, jedanaest zanata. Za celu jednu zgradu. A znate li da je ispod Terazija i{la ~itava jedna mala èleznica sa nekolikor vagona

i razvozila ugalj po boksovima? Bilo nekad...Milan sa Terazija. Kako to gordo - miri{e! Umro u devedesetoj... 16. marta 1997. godine... A zgrada Robnih ku}a Beograd? Pratio sam stvaranje njenih mirisa dok se zidala. Prva, tooolika robna ku}a na brdovitom Balkanu. Sa mantilima, {u{kavcima koji su se zvani~no prodavali i vi{e nije bilo IN imati ih iz Trsta. A moj otac Milan mi ~esto pokazivao no}u, be{e ~esto oko pono}i, pusto Terazije, kako se crna limuzina zaustavlja ispred Robne ku}e i kako jedan par izlazi i razgleda izloge. Nedugo zatim ~uju se milicijske sirene i nekolika kola sa milicionarima, a i oni u civilu se raspore|uju po Terazijama. Eh, nije vi{e zanimljivo i - Tito i Jovanka ulaze u limuzinu i... umeo je na{ drug Tito ~esto sam da se doveze do Terazija i opet ista scena i zvuk i - miris strogo}e po~inje! A u bioskopu KOSMAJ se uvek ose}ao neki otu`ni miris, ustajalih milovanja u mraku, dok ne stigne zima i dok se ne potpali velika pe} - bubnjara koju pazi jedna tetkica. Ona je bila institucija! Usred napete filmske radnje ona dàra vatru. [iri se onaj prepoznatljivi miris {ljake i àra koji ispada na patos, pa u mraku sve svetluca i miri{e. Kad se vra}a, posle zavr{enog dàranja, obavezno je neko u{tine za zadnjicu. Tada nije bilo ,,vatanja’’ za istu. Posle se otvorio bioskop KOZARA i tu je bilo ve} sasvim druga~ije. Modernije. I neki drugi mirisi. Ha, ostali su mirisi piro{ki i mekika ispred ATINE na Terazijama. I danas miri{u, ali slabije i re|e. Mec Donald,s se sad ose}a ja~e! Ah,da, a na uglu Sremske i Terazija, iznad nekada{nje galerije ULUSA, gore, na krovu je kula od drveta u kojoj je Makavejev snimio onu nezaboravnu scenu sa golom Evom Ras i crnom ma~kom u filmu ,,Ljubavni slu~aj slu`benice PTT’’’a posle je izgorela ta kula i ne znam, danas, kad je ova postoje}a sagra|ena? A na istom ulazu je stanovala moja drugarica iz osnovne {kole Mirjana R. Ona i mama. Obe boànstveno lepe i zgodne. Ili mi se to samo tada ~inilo? Kad zajedno iza|u u {etnju, kom{iluk se umiri, uti{a. E, to su bili mirisi... i nemojte odmah one NATO mirise, ili one protestne, ili... Beli Grad jo{ ima SVOJIH mirisa. Kaldrma se jo{ ose}a. ÛJETE LI? Mogao bih jo{ malo i o najboljem kiselom kupusu u PAPUKU, o kuvanom vinu u MA@ESTIKU, o Bati Kamenom i o mom Hercegovcu Voji Krstarici (Govedarici), o sankanju niz parki} izme|u MOSKVE i BALKANA i kalpiii{{{ niz Prizrensku, jer su nas u Balkanskoj ~ekali milicionari i - uzimali sanke! A prvi put sam se vozio u bobu i kalpii{{{ niz stazu kod crkve Ruìce na Kali{u i skoro do Kule Neboj{e tako. On sav od gvo`|a i nas trojica na njemu, jer se drugi razbeè... A mo`da jo{ o velikom muralu ,,Beograd ju~e, danas, sutra’’ koji sam sa likovnom sekcijom {kole ,,20. oktobar’’ u Kosmajskoj ulici oslikao, a da nisam ni znao {ta je to mural. Ja sam oslikao celo ju~e, skoro danas i malo sutra! Boè, od tolikih mirisa se meni ra{ire nozdr... pardon, prsti mi se raspi{u i zato molim, nastavite (se)... Hadì Du{an Glu{ac Evo ja }u se malo ,,nastaviti”: Bioskop KOCMAJ, Bra}a MarØ. ,,Jedan dan na trkama”. Nas desetak, ve}inom Jakljanaca. Mnogi od gore pomenutih. Ceo jedan ,,red sa strane”. Film po~inje, publika jo{ ulazi. Roki Stena (kasnije se okumismo) vi~e: ,,Sedaj bre, dole, nije vam ovo pasa` za ûmi}evu!” Svi se smeju. Najvi{e se, i najglasnije, a najlep{e i najzaraznije smeje Dule Glu{ac. Doìvljaj za sebe je i}i s njim u bioskop. Kad svi utihnu, posle dobrog fazona,

mi ga podsetimo na isti. Onda on po~ne da se smeje. Tako zarazno da cela sala, jedan po jedan, po~inje da se kiko}e. Najzad svi urlaju od smeha. Zarazio ih. Onda se smeje cela sala, ali bez Duleta. On, od smejanja, zveknuo rukom o zid i razbio sat. Njemu nije sme{no, a mi ostali Jakljanci pocepali stomake, valjamo se po podu. Eh.... PotKONJAK Milan, Vankufer A {ta je sa mirisom Dor}ola? \a~ko kupatilo (danas je tu bazen 25 maj, ili kako se sad ve} zove) sa ukotvljenim starim, zar|alim {lepovima, gomilom nas klinaca koji hrabro plivamo izme|u njih, a policija (pardon, narodna milicija) nas juri. Kaù, voda je zaga|ena, zarazi}emo se, a i postoji (realna) opasnost da nas voda podvu~e pod {lep. Niko se nije zarazio, niti udavio. Ali zato kad do|em ku}i mokre kose, majka prebije boga u meni (normalno, iz straha {ta je sve moglo da mi se desi). No, to ne pomaè i ve} sutra, eto me opet na \a~kom. Ako nismo na Dunavu, a mi smo u Du{anovoj i igramo izme|u ~etiri vatre, ili fudbal. Zamisli, u Du{anovoj - na svakih pola sata pro|e po neki kamion. Probaj to danas! Lopte su bile skupe, roditelji ih nisu kupovali. Dosetili smo se da skupljamo stare novine i uop{te stare stvari, nosili na otpad koji je bio u blizini i prodavali. Rol{ule su bile retke, a bicikl jo{ re|i. Neki od nas koji su bili sre}ni da imaju ova blaga, davali su onima koji nisu te sre}e, da provozaju po jedan krug. Naravno, besplatno! Jednom prilikom je nekome palo napamet da napla}uje ove vo`nje. Bio je izba~en iz dru{tva! Onaj Trst sa po~etka pri~e, je bio toliko vaàn, da kada se otac vra}ao sa prvog slu`benog puta u Trst (ne onaj Kusturi~in!), u~iteljica me je pustila sa ~asova da vidim {ta mi je doneo. A doneo je lutku koja govori i hoda! I cigaret - `vake upakovane u paklice kao za cigare. A od tih `vaka si mogao da pravi{ balone .... i jednom re~ju bile su pravi hit i ceo razred je dobio po neku „cigaru”, a u~iteljica se „kobajagi” ljutila, jer deca ne smeju da pu{e ...eh, ti mirisi! Uìna! Par~e hleba i pekmeza, ili mast i hleba, vrlo retko salama! Ja tebi griz moga, a ti meni od tvog sendvi~a. Interesantno, nismo dobili `vale, a bilo nas je raznoraznih, i musavih i znojavih i prljavih. To su bili mirisi koji se ne zaboravljaju! A bioskop ,,Bra}a Baruh’’ ili od milja zvan, „Buvara” (danas bioskop REæ) - drvene rasklimatane stolice, ali u zadnjem redu balkona, prvi poljibac ... Jo{ jedan nezaboravni miris. Repertoar, ma koga je briga! Svakog jutra te probudi deda Su{i}, stari brka negde iz okoline Beograda, koji donosi mleko natovareno na kola koja vu~e konj~e. A deda Su{i} ga je okitio starim {e{irom. Miris sveèg mleka i konjskog znoja! Kalemegdanska tvr|ava, riznica svih na{ih pustolovina. Verovatno je scenarista Lare Kroft dete ovih krajeva, koji je dobio inspiraciju zavla~e}i se po lagumima i veru}i se po tvr|avi. To je samo mali izbor mirisa mog detinjstva, a ima ih jo{: igranke na Zvezdinom, prvi BITEF, [trafta i Ameri~ka ~itaonica, Klub knjièvnika, najbolji ro{tilj na Adi kod ~ika Janji}ija, Dom omladine i ,,Siluete’’ Cepelin... Miris lipa u Krunskoj ulici ... ima i nekih ru`nih mirisa, ali o njima ne}u, jer ovo je moj Beograd! Va{a Mira Milivojevi} ...I najmanje pismo odaje poseban miris, a uzbu|enje pred povezanim stranicama nove knjige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu.

Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih àrdina spravljen je i parfem. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzokoè nosa. U sebi sadrì zna~enja i njegove nijanse, dopunjava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidljivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravlje, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marljivosti i lenjosti - miri{e glad, a miri{e i sitost. Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije. Ali, i da ume da zaudara, onoliko... í

PESMA HRISTU Ti }e{ ostati samac na jezeru na kojem si propovedao ubogim ribarima da je sre}a u sirotiwi a spas u qubavi. Nesta}e hri{}ana na zemqi. Tvoje se ime ne}e vi{e izgovarati po crkvama niti }e te ko za {to moliti. Od istoka do zapada peva}e horovi novom sinu nebeskom koji }e doneti drugu istinu za druge qude. Ali ti }e{ ostati i kad hri{}ani budu nestali sa zemqe. I kad izraste trwe na putevima svih tvojih mu~enika, ti }e{ jedini ìveti, plavokosi i qupki mladi}u, jer si prvi ukazivao na puteve srca kao na puteve bo`je. Osta}e{, ali videv{i da je evan|eqe bilo nedovoqno. Jer nije Bog za qude u postignutoj istini nego u ve~itom traèwu. Tebe }e svi napustiti jer si verovao da si ga na{ao. Bog je stra{an samo u slutwi i neizmeran samo u o~ekivawu. I kad te se svi qudi budu odrekli, i kada te jo{ jednom budu svi ismejali, osta}e jo{ pesnici da ti se dive. I ve~ita Magdalina brisa}e i daqe svojim kosama tvoje krvave noge. Jer }e ostati u pameti samo ono {to je ostalo u qudskom srcu. Ti si svojom istinom samo ograni~io ne{to {to je neograni~eno; i govorio {to je neizrecivo. Ali si svojim ranama pokazao ono {to je boànsko u ~oveku. I zato, iako nisi otkrio boga, ti si ga posvedo~io. Jovan Du~i} /PLAVE LEGENDE/ na{ pesnik i diplomata (1875 + 1943)

O KALENDARU I RA^UNANJU VREMENA Kinezi su trenutno u 4710. godini, za Jevreje te~e 5774. godina, po kalendaru kojim su vreme zapisivali Srbi, sada je 7521. godina eki tvrde da su Srbi ovaj kalendar preuzeli od Vizantije, da je u pitanju merenje vremena od biblijskog potopa, N postanka sveta, dok ga neki vezuju za Vin~ansku kulturu. Sve je to manje bitno, ako se ima u vidu ~injenica da o njemu zna izuzetno malo ljudi. Drugi narodi su od manjih stvari napravili njihove za{ti}ene nazive, dok se kod Srba pomen ove ~injenice posmatra kao mitomanija o najstarijem narodu. Milan Stevan~evi} koji se skoro 40. godina bavi prou~avanjem kalendara, ka`e da je najstariji zapis o srpskom kalendaru nadgrobni spomenik iz 6. veka. Kao zvani~ni kalendar uvodi ga Sveti Sava u 13. veku i koristi se do 19. veka. Do tada je sve datirano po njemu - knjige, povelje, zakoni, nadgrobni spomenici, spomenici kulture. Mnogi spomenici, manastiri datirani su po starom srpskom kalendaru. Na primer, spomenik caru Lazaru koji je podigao despot Stefan Lazarevi}, naju~eniji ~ovek svoga vremena. Tu pi{e da se Kosovska bitka odigrala leta 6897. godine, indikta 12-tog meseca juna, 15-tog dana u utorak. Kamena plo~a u Carigradu ~uva zapis: Ova kupa se obnovi i ovo gradsko platno od \ur|a Despota Srbije 6956. godine. Ili da ne idemo do Bosfora, pa pro~itamo po~etak Du{anovog zakonika: Zakon blagovernoga cara Stefana u godini 6857. indikta 2, na praznik Vaznesenja Gospodnjega dana 21. maja. Stari zapisi svedo~e o jedinstvenoj kalendarskoj eri nastanka pa je tako grobni kamen popa Dabiziva (Stopac) iz 6139.godine ili po novoj eri 631. godine, a nadgrobnik svetog Klimenta u Ohridu ispisan 6424. godine, odnosno 916. godine. Godina po srpskom kalendaru po~inje sa aprilom a uskla|ena je sa julijanskim kalendarom, {to je zasluga Svetog Save koji je u 13. veku prihvatio rimsko ozna~avanje meseca i dana, kako bi pokazao zajedni{stvo hri{}ana. Kalendar U Protokolu Savinog Zakonopravila, iz vizantijskog doba slu`beni jezik je srpski a brojevi se pi{u sa dve ta~ke iznad slova (ili 7522.). Do kraja 17. veka postoji dvojno pisanje hronologije vremenske ere - po starom srpskom kalendaru i od Hristovog ro|enja. To je ~injeno uz odre|eni otpor i protestne dopise kako je u pitanju zapadno ra~unanje vremena, kao na primer, po aktu despotice Jelene, gde se posle svakog datuma dodaje novi, uz komentar ,,a na latinski na~in’’, pa ide godina od Hristovog ro|enja. Tako je i \ur|eva k}er Mara dodala godinu Hristovog ro|enja, uz napomenu da je to ,,po latinski’’ í

KREMAQSKI ^ASOVNIK LAZARA HILANDARCA

SRPSKO ^ASOMERJE

Srbin, Lazar - Crnorizac i Hilandarac, rodom iz Prizrena, 1404. godine je osmislio, izradio i postavio prvi ~asovnik u Rusiji na pro~equ stupa dvora Velikog kneza u Moskovskom Kremqu, gotovo 200. godina pre nego {to su {vajcarski ~asovni~ari,

54 2

danas poznati kao najboqi majstori u svetu, osnovali svoj esnaf (1601. godine). Od oko 1200 znamenitih ~asovni~ara Evrope, ovaj sluga Boìji se, hronolo{ki gledano, nalazi izme|u drugog i ~etvrtog mesta. Lazarov mehani~ki ~asovnik jedan od prvih 10 takvih satova u Evropi, merio je vreme bez prekida punih 217. godina, kada je zamewen novim, koji je ubrzo nestao u velikom poàru. Izra|en je po naruxbini Velikog kneza Vasilija Dmitrijevi~a i tada je ko{tao koliko i velika bogata{ka ku}a. - U to doba, kako pi{e u ruskim izvorima, Lazarev ~asovnik je bio pravo tehni~ko ~udo. Kao {to se moè videti na jednoj minijaturi iz 16. veka, imao je tri tega: jedan za pokretawe kazaqki, drugi za otkucavawe ~asova i tre}i za otkucavawe wihovih ~etvrtina, {to je bilo dodatno ~udo za ono vreme, kada minuti u drugim sredinama nisu imali zna~aja. Naravno da se monah Lazar nije smeo usuditi da ode na noge Velikom knezu moskovskom a da pre toga nije izradio bar desetak, mo`da i vi{e sli~nih ~asovnika {irom Balkana. Uostalom, i sa minijature se vidi da je bio sed i da nije mogao imati mawe od 55 - 60 godina. Mogu}e je i da ga je Velikom knezu moskovskom preporu~io li~no Despot Stefan Visoki - govori ma{inski inèwer @elimir Stefanovi}, istraìva~ srpskog ~asomerja. Iako Lazarev ~asovnik iz Moskve nije sa~uvan, jedan sat koji najverovatnije poti~e iz tog doba jo{ uvek se moè videti na Hilandaru. To je, bez sumwe, najstariji ~asovnik na Svetoj Gori i, uop{te, na{im duhovnim prostorima. Prema re~ima na{eg sagovornika koji ga je pre nekoliko godina opravio, ovaj mehanizam jo{ funkcioni{e. Po konstrukciji (zapiwa~a - ustavqa~) i kova~koj tehnologiji blizak je dobu onog moskovskog iz 1404. godine, s tom razlikom {to mu je umesto Lazarevog foliota (mehani~ki oscilator - takter u vidu dvokrake poluge sa pomi~nim utezima sa obe strane, za pode{avawe ta~nosti) ugra|eno klatno, koje, po svemu sude}i, poti~e iz 17. veka. - Pretpostavqam da je neko od monaha - ~aovni~ara, kojima Hilandar, ~ini se, nikada nije oskudevao, svojevremeno osavremenio taj sat, ugra|uju}i mu umesto foliota kao oscilatora, klatno, a ostavqaju}i sve ostalo sa zapiwa~om, koja je do-

Minijatura iz 15 veka na kojoj je predstavqen Srbin Lazar kako pokazuje Velikom knezu Vasiliju Dmitrijevi~u svoje delo, ~asovnik koji je izgradio na kne`evom dvoru u Kremqu.

NIKONOVSKI LETOPIS, 16. VEK U leto 6912. (1404.) godine veliki knez Vasilij Prvi naumi ~asnik i postavi ga na svome dvoru kod crkve Svetih Blagovesti. Ovaj se pak ~asnik naziva ~asomer i svaki puni ~as udara ~eki}em o zvono, odmeravaju}i i odbrojavaju}i ~asove dnevne i no}ne; ne udara{e ~ovek nego ono ~oveku nalik, samozvono i samopokretno, ~udnovato lepo nekako, stvoreno ~ove~ijom o{troumno{}u, prema{tovito i premudro. Majstor i umetnik ovoga be{e neki monah koji je do{ao sa Svete Gore, rodom Srbin, po imenu Lazar, a cena ovom beja{e vi{e od 150 rubaqa í

rilskim brojevima okretali. Prvi disk pokazivao je zemaqske ~asove dok su ostali pokazivali polo`aje planeta. Do tada je budni zvonar pomno posmatraju}i Sunce i sun~anik ozna~avao udarcem ~eki}a u zvono samo dnevne ~asove, i to je mogao da ~ini samo kada je bilo sunca. No}u bi vreme utonulo u mrak, bez kraja i po~etka. Odjednom, dolaskom Lazara dogodilo se nevi|eno ~udo. Nije se vi{e na stupu pojavqivao `iv ~ovek, ve} mehanizam u obliku ~oveka, koji je udarcem ~eki}a ozna~avao ~asove ne samo dnevne ve} i no}ne, kako je zapisano. Nikonovski letopis i drugi kratki zapisi svedo~e pak da je Lazarev broj~anik, u isto vreme bio i model heliocentri~nog sistema. Me|utim, Lazar sigurno nije bio vuk samotwak, koji je sve to sam izmislio. Wegov podvig u Moskvi je samo bio no{en talasom vi{evekovne u saboru znawa jelinsko-romejske tradicije i posve}ene zanatske ve{tine koja se uporno prenosila jo{ od obeliska drevnog Misira, pa preko Aleksandrije i wenih klepsidri i Museona, u kome je Aristarh jo{ u 4. veku pre Hrista upore|ewem senki

MUZEJ SRPSKOG ^ASOMERJA

minirala u ranija dva, tri veka. Upravo to je u~inio i Kristijan Hajgens 1657. godine, kada je zamenio foliot Galilejevim klatnom, {to je bila prava revolucija u ta~nosti merewa vremena. Stoga nije nemogu}e da je i taj sat napravio Lazar Svetogorac - kaè Stefanovi} i podse}a da je Xems Xerald Vitrou smatrao da je industrijsku revoluciju podstakao mehani~ki ~asovnik, a ne parna ma{ina. A o pa`we vrednoj tradiciji srpskog ~asomerja svedo~i i broj~anik ~asovnika na zvoniku srpskog manastira Sveti \or|e, udaqenog 40. kilometara ju`no od Temi{vara, Rumunija, na kojem su ~asovi ozna~eni ne rimskim ili arapskim, ve} staroslovenskim brojkama (Az, Vjedi, Glagol, Dobro, Jest…). Isto kao i na Lazarevom satu iz 1404. godine! Manastir su sagradili Brankovi}i jo{ 1485. godine, i, koliko je poznato, ovo je jedini sa~uvani broj~anik te vrste iz pre - Hajgensovog doba. âsovnik se, pomiwe i u Hilandarskom tipiku, a kako je Sveti Sava zavr{io ovaj spis 1199. godine, moè se zakqu~iti da se wegovo otkucavawe ~ulo i koju deceniju ranije. âk i pod pretpostavkom da nije re~ o mehani~kom, ve} o ~asovniku na vodu, ovaj podatak ne gubi na senzacionalnosti, jer se prvi takav sat (sopstvene izrade) u Zapadnoj Evropi pojavio tek 1251. godine, dakle najmawe pola veka kasnije, ne ra~unaju}i onaj koji su Karlu Velikom poklonili Arapi. S tim u vezi, zanimqivo je i da je srpski istori~ar i enciklopedista, Stanoje Stanojevi}, u svojim istraìvawima do{ao do podataka, iz turskih izvora, da su Osmanlije, ulaze}i prvi put sa vojskom u Skopqe, zaticali ~asovnike na visokim gradskim kulama iz, kako su govorili, „neverni~kih vremena”. A da su na{i preci itekako dobro znali koliko je sati, vidi se i po drvorezu Volfanga Resa iz 1521.godine koji prikazuje ~asovnik (najverovatnije doma}e izrade) na jednoj od Despotovih kula Beogradske tvr|ave, kao i sli~nom bakrorezu iz Pe}ke patrijar{ije. âsovnik je po potrebi svoga vremena imao samo jednu nepokretnu skazaqku dok su se diskovi broj~anika sa }i-

@elimir Stefanovi} i Mirko Vuka{inovi}, obnoviteqi mehani~kih ~asovnika od istorijskog zna~aja, do sada su restaurisali desetinu ~asovnika na na{im prostorima, izme|u ostalih i one na Hilandaru i Sremskoj Kamenici, dok su u manastiru Sveti \or|e, u Rumuniji, prvi prona{li broj~anik ispisan na starosrpskom. Oni ve} godinama traè sponzore koji bi finansirali wihovu ideju da se u unutra{wosti Beogradske ili Smederevske tvr|ave, ili na drugom pogodnom mestu, napravi Muzej srpskog ~asomerja, ~iju bi stalnu postavku ~inilo ~etrnaestak ~asovnika iz razli~itih epoha, kojima bi se predstavili slojevi u razvoju srpskog ~asovni~arstva. âsovnike bi sami obnovili ili rekonstruisali, napravili bi i monografiju, a sve poslove bi, kako kaù, zavr{ili za tri godine. Time bi Srbija stala u red sa nekoliko zemaqa sa najbogatijom istorijom ~asovni~arstva, a monah Lazar rame uz rame sa na{im gorostasima nauke i tehnike: Ru|erom Bo{kovi}em, Nikolom Teslom, Mihajlom Pupinom i Milutinom Milankovi}em í obeliska i bunara prora~unao veli~inu okrugle Zemqe i veli~inu Sunca oko kojeg se Zemqa okre}e, zatim Atinske „Kule vetrova”, pa 24-oro vrata klepsidre na Svetoj Sofiji u Carigradu ~iji je mehanizam „bu~no tandrkao”, sve do predpostavqene prizrenske ~asovni~arske {kole odakle je potekao. Ova srpska ~asovni~arska {kola svakako nije beslovesno umnoàvala zup~anike ~ime bi se sva posve}ena tajna zanata svodila na slepo kopirawe. Treba uzeti i obzir da je u Prizrenu boravio slavni polihistor Teodor Metohit koji je tu pisao i podu~avao Evklidove aksiome, prenose}i nauku Carigradskih univerziteta, pa je ~vrsta pretpostavka da je i sam Lazar bio u~eni polihistor, jer je o~igledno nosio u sebi ono pravoslavno, vaseqensko {to je dovelo do modela helicentri~nog sitema. Povodom {estogodi{wice rukodelanija i pomiwawa ~asovnika u Moskvi monaha Srbina Lazara, na Vavedewe, 4. decembra 2004. godine, na Liturgiji u crkvama u Beogradu, u Moskvi gde je postavqen ~asovnik, kao i u manastiru Hilandar na Svetoj Gori, krsnoj manastirskoj slavi, odakle je monah Lazar po{ao i manastiru Svetih Arhan|ela u Prizrenu, odakle se pretpostavqa da je monah Lazar potekao, pomenuo se imenom Srbin - Lazar ~erwec, onako kako je navedeno u dokumentima. Ostaje jo{ i pitawe, ko je izradio ~asovnik na dvoru despota Stefana „~ija su se zvona ~ula na dan hoda”? í Izvor - srbinside.rs

55 3

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB BEOGRAD

AMIGDALA U ROTARI KLUBU U ~etvrtak, 27. februara 2014. godine, u Rotari klubu Beograd se moglo slu{ati jedno interesantno predavawe sa temom „Neuropsihologija u marketingu” koje nam je na originalan i neposredan na~in odr`ao mladi Vladimir Mitrovi} (1982), ~lan Rotarakt kluba Beograd i wegov

no nam je pri~ala o ovoj prelepoj zemqi i - imamo otvoren poziv da budemo weni i gosti wihovog Rotari kluba! í

E-mail: office¿rotarÚbeograd.org IN MEMORIAM

SLOBODAN JANKOVI] Uva`eni rotarijanac, dugogodi{wi ~lan Rotari kluba Beograd, osniva~ i predsednik Rotari kluba Beograd Dediwe, Slobodan Xoni Jankovi} umro je petak, 14. februara ove godine u Novom Sadu. Sahrawen je u prisustvu porodice i prijateqa na Gradskom grobqu u Kragujevcu.

ORDEN PODVEZICE

prethodni predsednik. Predavawe je bilo zanimqivo jer je uz razgovor sa prisutnim ~lanovima bilo oboga}eno primerima iz `ivota, a nastalo je kao rezultat petogodi{we studije mladog predava~a. Poku{ali smo da odgovorimo na univerzalna pitawa: Ko sam ja? Ko treba to da zna? Za{to treba da znamo? Kako }e to drugi saznati? Kako `elim da oni odreaguju? Saznali smo {ta je amigdala, koja je wena funkcija i u kojoj je ona vezi sa hipotalamusom, a u kakvoj su oboje u vezi sa osnovnom temom, o marketingu. Vladimir, ina~e radi u sektoru MUP Srbije na poziciji za me|unarodnu saradwu i evropske integracije. Sastanku je prisustvovala i go{}a iz daleke Namibije, gospo|a Draga Bo{kovi}, profesor muzike, rodom iz Crne Gore, ~lanica wihovog Rotari kluba. Pu-

56 2

Zamislite da vas, na nekom kvizu, upitaju, na kojoj se nozi nosi Orden podvezice? Ve}ina bi poga|ala, pa {ta bude - rizik je pola - pola. Orden podvezice nosi se na levoj nozi a to je lako zapamtiti, jer se i sat nosi na levoj ruci. Bar kod ve}ine sveta. Do ustanovqavawa tog najneobi~nijeg i naj~uvenijeg od svih ordena do{lo je slu~ajno, bar tako mnogi pri~aju, jer se grofica od Solzberija na brzinu ude{avala za prijem. Da je imala vi{e vremena, mada je uvek malo vremena za sve~ano obla~ewe, Englezi bi danas imali orden sa drugim imenom. Ovako, grofica je do{la na prijem kod kraqa Edvarda Tre}eg, naklonila se, ili kniksovala, i sa wene leve noge spala je plava podvezica za ~arape. Kraq je bio kavaqer, sagao se i podigao podvezicu. Iza svojih le|a ~uo je neko {aputawe, okrenuo se i... ka`u da je izviknuo: ,,Neka se stidi ko r|avo misli’’! I, kad su se uti{ali, dodao je, da }e, od te `enske drangulije napraviti naj~uveniju podvezicu na svetu. To je i u~inio, proglasiv{i je za orden. Sve to dogodilo se 1348. godine a Orden podvezice postoji i danas. Dodequje se samo najzaslu`nijim li~nostima Engleske i sa wim se dobija i plemi}ka titula. Broj nosilaca ordena ograni~en je na 25. A onaj uzvik Edvarda Tre}eg (,,Neka se stidi ko r|avo misli’’) nalazi se i danas na grbu Engleske. Sad znate kako biste odgovorili na pitawe na nekom kvizu - na kojoj se nozi nosi Orden podvezice. Na levoj. Lako je zapamtiti - Englezi voze levom stranom ulice! í Sava Pantovi} na{ novinar, pesnik i dramski pisac (1938+1997)

SVET BEATRIKS POTER (1866 + 1943.)

Lejk Distrikt, Engleska a glavnom trgu, u starinarnici u Velikom Jarmutu police N prepune najrazli~itijih knjiga. U uglu, u malenoj sme|oj korpi, ,,leào” je zeka Petar. U sme|em kaputi}u sa zlatnim dugmetancima. Jutarnje svetlo je obasjavalo njegovo maleno, meko telo. Mrdaju}i u{ima, me{kolje}i se okruèn so~nim listovima salate, bio je neodoljiv prizor. Uzela sam zeku Petra, malenu knjiìcu sa zelenim koricama prepoznav{i crteè Beatriks Poter. e`ni fluidni crteì, okerastih tonova, kratkih poteza ~etN kicom, transparentnom akvarel tehnikom, bili su ljupki trag nekog drugog vremena pred zastra{uju}om pomamom tehnolo{kog razvoja i brzinom ìvljenja. Listam stranice magi~ne istine Beatriks Poter, koja me vra}a u vreme koga vi{e nema. Romanti~ni vrtovi prepuni cve}a, ìvih ograda, vo}a, ptica, ze~eva, jeèva, àbica…ìve spokojno u svetu u kome dani teku lagano. Sve je obasjano svetlom nade, optimizma, rado{}u. Svet u kome biljke, ìvotinje i ljudi ìve u savr{enoj harmoniji. Svet ispunjen ljubavlju i prema najsi}u{nijoj bubici, prema malenom cvetu kraj puta, tek olistalom drvetu, bespomo}noj ìvotinjici. Pomislim na pomamu zastra{uju}ih, novih generacija igra~aka za decu danas. Spajderman, Superman,Transformersi, ostali roboti, ~udovi{ta, zvezdani ratovi i interplanetarni mutanti. Svi stvoreni za ,,borbu” sa ne~im i protiv nekoga! Ali postoji jedna druga, po sve jednostavna stvar zbog ~ega stavljam svet Beatriks Poter ispred svih zadivljuju}ih, tehnolo{ko savr{enih, naravno i skupocenih igra~aka i zanimacija. To je ona jednostavna iskrenost i dobrota koja upu}uje maleno bi}e da se sa ljubavlju odnosi prema svim ìvim bi}ima koja ga okruùju. Da po{tuje njihovo postojanje i shvati njihovu ulogu, koja ma koliko bila mala, upravo je va`na da odrì ravnoteù u kosmi~koj pri~i. Okre}em stranice malene knjige, op~injena ose}ajno{}u kojom odi{u crteì i tekst Beatriks Poter.

prirodi uop{te. Njene najranije godine detinjstva ispunjavalo je druènje sa ìvotinjama. To je bio svet u kome je odrastala i napravila prve ilustracije po ìvim modelima ze~eva, mi{eva, morskih prasaca, àba, jeèva. Njene ljupke sage o ìvotinjicama su najprodavanije de~ije knjige u Engelskoj svih vremena. Prekrasna, netaknuta priroda Distrikt Lejka, kojom je bila op~injena Beatriks Poter danas je ista kao u vreme kada je ona ìvela i stvarala. Ja~aju}i finansijski, zbog dobre prodaje svojih knjiga, Beatriks je kupila veliki broj imanja i time spre~ila civilizaciju da u|e i uni{ti bajkoliki predeo Lejk Distrikta. Veliki deo tih imanja ostavila je Nacionalnom dobru i time zauvek za{titila ovaj blistavi dragulj ~iste netaknute prirode, zelenih prozra~nih jezera. Tako su maleni, ljupki junaci Beatriks Poter, u~inili veliku stvar za kulturno, turisti~ko i nacionalno nasle|e Velike Britanije. Gospodin Ri~ard Foster, glavni menadèr dru{tva ,,Oboàvalaca sveta Beatriks Poter” o~ekuje da ce ekranizovana pri~a o ìvotu i radu Beatriks Poter, koja je snimana u nestvarno lepom ambijentu ovog kraja, imati za efekat nove oboàvaoce knjiga Beatriks Poter i brojne turiste koji }e posetiti mesta {irom oblasti Lejk Distrikta. Ako se ikada na|ete u Engleskoj, ne propustite da posetite Lejk Distrikt i osetite duh vremena u kome je ìvela gospo|ica Beatriks Poter. Sasvim je izvesno da }ete sresti zeku Petra, koji veselo skaku}e, a to govori da sve {to je u~inila Beatriks Poter imalo je dubokog I trajnog smisla í Dora Zorica Kljaji}

eatriks Poter je ìvela na severozapadu Engleske u srcu Kumbrije, u oblasti Lejk Distirkta. Jednog od najlep{ih B krajeva u Velikoj Britaniji. Na farmi koja se zvala ,,Vrh brda”, ona je nalazila inspiraciju za najve}i broj junaka svojih ~arobnih knjiìca. ,,Vrh brda” je bila prva farma koju je sama kupila, po{to je postala finansijski nezavisna od prodaje svojih knjiga. To je bila zna~ajna ~injenica, uzimaju}i u obzir vreme u kome je stvarala i kada se na nezavisnost èna nije gledalo blagonaklono. Beatriks Poter je ro|ena 1866. godine. Odrasla je u Bolton Gardenu, Kensington. Od malena je pokazala neverovatnu naklonost prema malenim ìvotinjama i biljkama,

Zorica Dora Kqaji} grafi~ki dizajner, slikar, ~lan UNS, ULUPUDS.

57 3

[ETA(J)MO SRBIJOM

KOSMAJ-PLANINA ZAQU smat iza|e mu na isto - {umovita planina, samo }e mo`da ~iwenica da je ime keltsko, mo`da privu}i vi{e stranih gostiju. A da je {umovita stvarno jeste, jer je ~itav pejza` pod vegetacijom. Strmije strane obrasle su {umama bukve i hrasta, a mestimi~no ima i ~etinara. Du{u dalo da se sakriju hajduci, partizani i zaqubqeni parovi, s obzirom na to da se iz Mladenovca i Sopota do Kosmaja mo`e sti}i biciklom, ili laganom {etwom. a Rimqane je Kosmaj bio stani{te bogiwe Maje. Z Oni su u svoje vreme ovde imali utvr|eni grad i brojne rudnike. Jedan od wih zove se Babenijus, po

osmaj je, kao i Avala, pitoma, takore}i, gradska K planina na kojoj je sve poznato i o kojoj se sve zna. Visok je 628 metara, stotinak metara vi{i od Avale, a na wemu se isti~u tri vrha: Mali, Goli i Rutavi, ~iji nazivi lepo opisuju wihov izgled i visprenost stanovnika ovog dela [umadije. Iako wegovi obronci zahvataju op{tine Sopot i Mladenovac, na neki na~in Kosmaj je i Beogradska planina, jer je od glavnog grada udaqen samo 50 kilometara, pa i Beogra|ani ovde rado provode vikende i praznike. Neizbe`no je pore|ewe Kosmaja i najbli`e mu susetke Avale. Obe planine spadaju u niske i za dlaku su izbegle zvawe brda, ali ipak, kao ostrva, dominiraju iznad zatalasanog {umadijskog pobr|a. Sigurno bi se mnogi gledaoci zakleli da ime ove planine, koje asocira na re~ kosmat, poti~e od wegove {umovitosti, ali ne! me je, ka`u keltsko, vodi poreklo od keltske re~i I ,,cos’’ {to zna~i {uma i ,,mai’’ - planina. Pa, kako god bilo, nisu Kelti ni{ta boqi od Slovena, Kosmaj ili KoHotel u selu Babe

58 2

rimskom prokuratoru, po kome je i selo Babe, kaù, dobilo ime. Kosmaj je bio omiqena planina despota Stefana Lazarevi}a, koji je rado lovio u ovim {umama, po{to je prestonicu preselio iz Kru{evca u Beograd. Na Kosmaju je iznenada i poginuo u lovu, a spomenik, od belog ven~a~kog mermera u obliku obeliska, na mesto despotove iznenadne smrti, u blizini sela Markovac, postavio je wegov velmoà. Despot Stefan obnavqao je i gradio crkve i manastire, kojih je, na Kosmaju, u wegovo vreme bilo ~ak 13. Preko ove planine vodili su mnogi stari trgova~ki putevi. Dubrova~ki karavani najradije su i{li preko naseqenog, pitomog Kosmaja bogatog vodom. lanina ima izuzetnu klimu, kaù i da je vazduh P lekovit, jer se ukr{taju struje sa Karpata i Mediterana. Predawe kaè da, ni u vreme velikih epidemija, ovde nije zabeleèn nijedan slu~aj tuberkuloze. U blagodeti Kosmaja ne treba uop{te sumwati, kad se zna da je i Milo{ Obrenovi} imao konak kraj gejzira u selu Ropo~eva. Ovaj kraj je bogat mineralnim vodama i kulturno-istorijskim spomenicima. Naàlost, opremqena je i koristi se samo bawa Selters, ~ija Bawa Selters je voda sli~na francuskom Vi{iju i nema~kom Seltersu, po kome je i dobila ime. U wenoj blizini, na putu od Mladenovca ka Kosmaju nalazi se jo{ jedno izvori{te mineralne vode, Kora}i~ka bawa, koja odavno ne radi. U jo{ gorem stawu je Stojni~ka bawa, pa se moè re}i da su i najstariji me{tani tog sela zaboravili da imaju bawu. Ni sa spomenicima nije boqa stvar. Izdaleka vidqiv, poznati spomenik Kosmajskom partizanskom odredu, delo arhitekte Bogdana Bogdanovi}a, nalazi se ispod najvi{eg vrha i danas je omiqeno mesto mladih Mladenov~ana. Naàlost staze nisu osvetqene, a trava iz wihovih pukotina i `buwe, koje bi trebalo da bude ukras, prete da ponovo zauzmu svoje vekovno stani{te u divqoj formi. Izgleda da jo{ ne pridajemo dovoqno zna~aja ni svojoj istoriji, ni prirodnim bogatstvima. Kosmajci su u pro-

UMESTO VAS [ETA(LA) DUDA SAVI]

QUBQENIH I PARTIZANA {losti bili dobri ratnici, u~estvovali su u Kosovskom boju, ustancima i ratovima, pomenuti Kosmajski partizanski odred dao je 16 narodnih heroja i skoro {est hiqada palih boraca, a, prema predawu pod Kosmajem se rodio i ~uveni junak Ivan Kosan~i}. Malo je boqa situacija s kosmajskim manastirima. Predawe ka`e da je despot Stefan ovde gradio ili obnavqao manastire Pavlovac, Kastaqan i Tresije, kada ga je majka, knegiwa Milica posetila i videla le- Spomenik na Kosmaju potu novosagra|enih manastira, stresla se od odu{evqewa, pa je tako manastir Tresije dobio ime. Bli`e je istini da je manastir nazvan po potoku koji proti~e pored crkve. Hram, veroManastir Pavlovac

Spomenik Kosmajskom partizanskom odredu

vatno poti~e iz 13. veka, iz doba kraqa Dragutina, a despot ga je samo obnovio. Manastir je poru{en u 17. veku, a nedavno je potpuno obnovqen. sim spomenika despotu Stefanu, u blizini sela MarO kovac nalazi se i jezero. Po poreklu je ve{ta~ko, poribqeno je, pa je pravi raj za pecaro{e i kupa~e. Koliko poqubaca, zakletvi na ve~itu qubav, skrivenih hajduka, ustanika i partizanskih odreda pamte guste kosmajske {ume. Verovatno mnogo, jer je ovaj pitomi {umadijski lepotan raj za skrivawe tajni Ă

59 3

KRHKO JE ZNAWE... VAISTINU, PROVERITE GA

SVETA ZEMQA, ILI HODAWE OTVORENOM BIBLIJOM

Moleban je: A) molitva B) vrsta hleba V) deo mona{ke ode}e

Onaj dan kad stajaste pred Gospodom Bogom svojim kod Horiva kad mi Gospod re~e: saberi mi narod da im ka`em re~i dok su `ivi na zemqi, i da u~e tome i sinove svoje... (2 Moj. 19:9 2 Moj. 19:17, Jev. 12:18). Vrh Horiv nalazi se na:

Jerusalim, glavni grad dr`ave Izrael u prevodu zna~i: A) grad Tri vere B) grad Mira V) grad Naroda

Isus Hristos je u~io svoje u~enike molitvi. Pe}ina u kojoj su boravili nalazi se u blizini mesta Vaznesewa i iznad pe}ine danas se nalazi crkva O^E NA[, (Our Father - Pater Noster). Svog u~iteqa sledila su wih: A) 11 B) 12 V) 13

A) Sinajskoj gori B) gori Tavor V) Maslinovoj gori

VIA DOLOROSA u prevodu zna~i: A) Put Bola B) Kamena ulica V) Staza suza

3 4

Najstariji hri{}anski manastir na svetu je manastir: A) Svetog Save Osve}enog B) Svete Katarine V) El tabha Tre}i sveti grad pored Jerusalima i Vitlejema u Svetoj zemqi je: A) Nazaret B) Kapernaum V) Jerihon

Crkva Ro|ewa nalazi se u:

Brdo Golgota u prevodu zna~i: A) krst B) pe}ina V) lobawa

Kuvuklija je: A) kapela B) ptica kukavica V) stih iz tropara

A) Jerusalimu B) Nablusu V) Vitlejemu

RE[EWA NA STRANI 63

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

HAXI DU[AN GLU[AC

SENKA Zapis sa Zakintosa

edite, gospodine! Barka upravo isplovqava! - Ali, ovo nije ~amac kojim sam do{ao do Plavih pe}ina? - Ne, on je otplovio. Vi ste sve prevoze za danas pogubili u ovom plavetnilu i vrelom danu. I u ovom mestu. Sveti Nikola mu je ime. Agios Nikolaos. Da plivao sam i uìvao u pe}inama. Zavela me tirkizna boja mora, plivaju}i, udaqio se i ostavio ~amac sa ostalim putnicima iz grupe, vreme je prelepo i... sada sam u ovoj barci koja uplovqava u luku ovog malog mesta na ostrvu. - Eto, boqe da smo sada na onom gliseru, nego u ovoj barci s mirisom nafte! - dama mi pokazuje beli gliser koji se ququ{kao na talasima {to ih napravi barka! Izlazimo iz barke. Desetak putnika, turista iz ~amca, za~as se razmile po luci i uskoro u|o{e u autobus koji ih je ~ekao. Odo{e u nove turisti~ke pustolovine po ostrvu. Zato su i platili da im se ne{to dogodi, da ne{to vide, okuse, probaju. Da doìve! Sunce prì. - Hajde da se malo osveìmo! - predloì mi dama u crnom. Kafi} pust, sedimo u hladu koji pravi obli`wi zid. @edni smo. Prilazi nam sawiva devojka i uskoro donosi kolu, limunadu i vodu. Posmatram ovu damu, napisah ve}, u crnom. Zaustavila je barku koja je kretala, posledwa za taj dan, kako bih stigao i - seo pored we. Crna haqina s bretelama, prati struk negde do iznad kolena. I te grudi, aj, mandarinaste. Visoka dama u najboqim godinama. Telo odavno preplanulo. Pobraonilo. Veliki {e{ir tirkizne boje mora kod Plavih pe}ina, krije plavu kosu. Velike tamne nao~ari iza kojih su o~i naga|aju}e boje zenica. Crne papu~e sa crvenim cveti}ima kao dekoracijom. I ona mene posmatra. Skenira. - Gledamo se! - tek da razbijem ti{inu. - Ah, da, nisam se predstavila! Za vas samo Senka! Taman izustih da joj izgovorim svoje ime... - Ne treba! Samo, Belobradi! Dovoqno je! - Nego, ovde je samrtno dosadno, a vas tamo dole, u mestu, o~ekuju! - Ma, ne... zbuweno poku{avam da ne{to odgovorim i daqe posmatraju}i je. Ne`na, negovana koà wenih ruku traì moje i ustajemo.

- Da platim? - Idemo! Sve je u redu! - Molim vas da mi pomognete da privu~em onaj beli gliser. Te`ak je, a ovako je sigurniji kad je malo udaqen od obale. Zbog bure i talasa! Mislim u sebi, da ovde bure nema jo{ od aprila i da }e nova tek tamo u oktobru... Mo`da! No... Ska~em u vodu, plivam do ~amca u belom i privla~im ga kamenom stepeni{tu na keju. Senka hitro i spretno usko~i u ~amac, ja isplivavam i, onako mokar, za wom. Zbuweno se osvr}em za nekim pe{kirom... - Evo, ovo su va{e stvari koje su vam ostale u barci kojom ste do{li. Predao mi ih je mladi} iz ~amca. - Vozim vas do svoje ku}e, jer je vreme ru~ku. Mislim da imate toliko slobodnog vremena? Gliser sa belim, ko`nim sedi{tima i ona, Senka, za malim kormilom od mahagonija, ve{to i hitro upravqa izme|u ~amaca i ve} smo na moru. [e{ir je skinula da ne bi odleteo u more i duga, plava kosa lepr{a... Dva galeba prate nas, lete}i na pristojnom rastojawu. - Sada prolazimo pored ovog ostrvceta koje se zove Agios Nikolaos i po kome je mesto dobilo ime. Vidite gore, na vrhu, ru{evine. To je bila crkva, pa samostan... Zanimqiva pri~a. Kad stignemo, ispri~a}u vam je.

lovimo pored Plavih pe}ina. BLUE CAVE! Vo|en sigurnom rukom gliser usporava. Prilazimo i uskoro pristajemo uz maleni kej. - Molim vas da mi pomognete da priveèm i osiguram gliser. Od bure! Opet ska~em u vodu, razvla~im konop, lenger i pewem se. Stepenice u kamenu, uzane, strme i pewemo se. Senka ide ispred mene. (Ni senke nisu vi{e kao nekad. Da budu iza!) Na vrhu, ukaza se ku}a, sva u zelenilu. Prilazimo metalnoj kapiji koja se elektronski otvori. Dvori{te sa uzanom stazom do ulaza. Levo i desno ~empresi. Visoki. Zastajem i zagledam ih. - Kiparisi! To su ,,bo`ji prsti''! Stari Grci su verovali da preko wih vodi put do visina. I neba. I bogova! - Nego, presvucite se, umijte, a ja odoh da pripremim ne{to za ru~ak. Danas sam dala slobodan dan sobarici i kuvaru. Veliki je danas praznik na ostrvu. Sveti Dionisije. - Neka budu sa svojima u slavqu, vesequ i radosti. Kupatilo, besprekorno ~isto, uredno sloèni pe{kiri, tu{irawe, osveèwe koje mi je bilo potrebno, obla~im kratke pantalone i po~iwe moja radoznalost razgledawa salona. Ti{ina. ûje se samo rad u kuhiwi. Posmatram slike na zidovima. Stara platna u jo{ starijim ramovima. Brodovi i brodske zastavice. Na komodi stoje dva durbina. U uglu jedan pove}i globus. Stepenice {to vode na sprat. Ka velikoj terasi iznad ulaza. I sobama... Napokon se umorih. Te{ko sam u mraku razlikovao detaqe name{taja i predmete u sobama i niz stepenice, polako, oprezno, bio sam opet u salonu. Poku{avam da i{~itavam naslove kwiga u vitrini, noâ&#x20AC;Ś - Moj mu` je bio moreplovac! Ova èna ,,vilinskog'' karaktera stajala je tik pored mene, posmatraju}i moju radoznalost! - A gde je on?...Sada? - upitah. - O, otplovio je... pre nekoliko godina... Ovo je wegova ku}a, na samom rtu ostrva. Nedaleko je i svetionik.

- I kako vi, Grkiwa, sa tako odli~nim govorom na{eg jezika! - Ro|ena sam u Vrawu. Moj deda, Grk, tekstilac, poslom se skrasio u tom mestu i stvorio veliko imawe. I porodicu. - U to vreme bila je popularna jedna peva~ica zabavnih melodija, Senka se zvala. Moj otac voleo je da slu{a. I jo{ vi{e, da gleda. Ubavo je pevala i izgledala. I kad sam se rodila, dade mi weno ime! Udala sam se za Grka. Bogata i velika porodica. I stara. Svi su bili moreplovci... - A deca?- i daqe traju moja radoznala pitawa. Izviwavam joj se. - Boj se }utalica, ne pitalica! - kako kaù Vrawanci. - Nemam dece! Wegove plovidbe bile su sve ~e{}e. I sve duè... - Gore, uz drvene stepenice je spava}a soba. - Moja soba... Da vam je opi{em kako je polako oìvela...S va{im dolaskom... - @elite li da je pogledate? Slu{am je. Stojim neodlu~an. Ona se pewe uz stepenice, zastaje, i… ubrzo silazi. - Neka, ipak, opisa}u vam je… - Stil je mornarski. Krevet sa policama i kwigama iznad i sa obe strane ormani. Pisa}i sto sa druge strane postavqen ugaono. Kad se okrenete u sobi na zidu iza pisa}eg stola je na drvetu nacrtana ruka sa svim simbolima i linijama. Sa leve strane od ruke je slika koja prikazuje zmaja a na wemu sa lako}om stoji bogiwa koja ga sa osmehom vodi elegantnim pokretom. Sa desne strane je slika koja prikazuje orijentalnog boga koji sedi u prirodi sa li~nostima oko sebe. Obilaze}i daqe zid sa desne strane, ima prikazane dve kineske mlade devojke u ode}i i stilu pedesetih godina koje se radosno smeju, a izme|u wih je slika Gr~ke gde su nacrtane sve posebnosti gradova. I ostrva. Na zidu gde su ormani je jedna lepeza koja prikazuje namr{tenog strogog samuraja, a sa druge ga gleda kineski zmaj use~en u drvetu. Dolazimo do prozora gde su sve}e koje palim da bih osvetlila put sebi i drugima, ìvima i onima koji su oti{li negde drugde... - Jo{ malo, da zgotovim jelo, pa da ru~amo! Oprostite mi na sporosti! Stojim kraj prozora. Dan se primi~e kraju. Sa sutonom, toplota kao da jewava. U polumraku salona je prijatno.

enka je stajala kraj stola. Jelo je servirano. Posmatrala me je. Sme{kala se. - Moèmo da ru~amo! Izvolite u kuhiwu. Oprostite na ~ekawu i meniju! Nervozno se osvrnuh na zvuk melodije. - Ru~a}emo uz melodiju ,, Mandolina kapetana Korelija”! Nemate ni{ta protiv? Mali sto za dvoje. Plavo-beli ~ar{av, kakve sam vi|ao po tavernama. Dve ~a{e i boca crnog vina. - Molim vas, otvorite je! - daje mi fla{u. - Setila sam se scene iz detiwstva. ûjte je… - Nekada davno, kada je moj brat bio mali, na{a mama ga spremi posle popodnevnog spavawa i uìne i povede u {etwu. Odu i kod ro|ake, jedne bake. Mi{ko, kako u|e u ku}u, kaè: ,,Ja bih leba i masti." Mama da propadne u zemqu. Ona, prosvetni radnik, primer drugima, ispade da je povela dete van ku}e gladno, te ono, jadno, traì suva 'leba i masti.

Jo{ dobije i so i alevu papriku odozgo. Koliko mu je puta to zamerila dok je bio mali. Ona nije shvatala da su 'leba, mast i odozgo {ta ko voli, a uz to i zelene xenarike od kojih smo uvek dobijali osip ili temperaturu, simbol na{eg detiwstva. Jednostavnog, lepog i toplog detiwstva! - Ho}ete li mi re}i od ~ega je tako brzo sa~iweno ovo ukusno jelo? - Ovo je saganaki, prèni sir, a ova salata, to je horiatiki, na{a poznata salata s maslinama, feta sirom, povr}em, prelivena maslinovim uqem! - Jamas! - @iveli! Zasitiv{i se, dao sam se u bri`qivo ispitivawe ove dobre ène. U svakolikom smislu. Modra dubina wenih o~iju, ispuwenih uzbu|ewem… - U va{im stvarima koje su ostale u barci, bila je i kwiga Jungovih ,,Simbola''. - Arhetip, kolektivno nesvesno, psiholo{ka tipologija, proces individualizacije... - Razumete li Junga? - upita me. - Senka se u snovima zaista ~esto javqa u personifikovanom obliku. Senka se ~esto pokazuje i u nekom impulsivnom ili nepromi{qenom ~inu… Izrecitovah brzo i ~ini se, trapavo. Ustajemo, ona zatvara àluzine. Zbog hladovine. I prijatnosti. U ovoj ku}i ìvot se nekada odvijao u veoma otmenom i brèm ritmu. Kao da mi je sve ovo odnekud poznato. Kao da idem poznatim putem. Neosvetqene sobe, salon, foteqe, ose}am prisustvo svog patuqka. Tu je u blizini. Spava}a soba, veliki krevet, name{ten… moja tajna èqa…ah, taj moj vrli patuqak. Da u~inim s ovom ènom sve {to ho}u. Ili - jo{ boqe i lep{e - {to ona ho}e! Sve odu{evqewe milovawa, da je qubim i mazim, da je… - Senko, ja bih da tamo… - Psst… - prilazi mi stavqaju}i svoj prst na moja usta… - Dobro je {to ste vi Belobradi, a ne Plavobradi posetilac u ovoj ku}i! - S krotko srce povi{e }e ìvi{! - Ovih posledwih dana pred sve~anosti na ostrvu, malo vi{e tereta na meni, pa se snalazim da sa~uvam fizi~ki i mentalni integritet. Qudi oko mene su nau~ili da sam ja Big mama za uglavnom sve, pa me to katkad iscrpquje, jer mi otme puno vremena i snage. - Negde, na samom dnu svoga bi}a, ~ovek obi~no zna kuda treba da ide i {ta treba da radi…

O djeknu kratki, ali reski zvuk automobilske sirene. Znak da je stigao taksi. Izlazimo. Dr`i me pod ruku. Zajedno smo do{li do automobila. - @ivot je kako mesec, k'd pun, k'd prazan, Belobradi! Poqubila me kratko, a be{e dovoqno toplo. Okus vina na usni. [irila je miris pa~ulija. Ulazim u taksi. - Do Tsilivija, gospodine… - Znam, re~eno mi je, kirios! Okrenuh se da joj mahnem i jo{ jednom pozdravim. Metalna, zelena vrata upravo su klizila po {ini, zatvaraju}i se. A dole, iz grada, ~ule su se petarde i topovske salve, cika i vriska. Znak da upravo iznose mo{ti sveca… í

RE[EWE KVIZA: 1 A Moleban (molban) je prigodni molitveni obred, molitva. To je crkveno bogosluèwe kojim se obavqa molitva zahvalnosti ili moqewa. Molebani mogu biti zajedni~ki, koji se obavqaju u hramu pre i posle Liturgije ili li~ni u ku}i. Re~ moleban je imenica nastala od crkvenoslovenskog prideva, kao i re~ ve~erwe, skra}ivawem sintagme ve~erwa slu`ba. Stara re~ moleban pripada re~ima nastalim od staroslovenskog glagola moliti. Toj porodici re~i pripada i re~ molepstvije, sli~na po zna~ewu molebanu, s tim da moleban ima daleko odre|enija pravila. Za moleban se koristi pravoslavni kanon, bogoslu`beni ciklus od devet pesama iz 8. veka. 2 A Mojsijeva (Sinajska) gora visoka je 2690 metara. Ova gora, nazivaju je i Sinajskom, ustvari je planina koja se nalazi na ju`nom delu Sinajskog poluostrva u dràvi Egipat. Na wenom severnom podno`ju nalazi se najstariji hri{}anski manastir na svetu, manastir Svete Katarine, osnovan 527. godine. Ovu Svetu planinu Arapi zovu Xebel Musa i po svetim kwigama Bibliji, Tori i Kuranu, ona je sveto mesto za hri{}ane, Jevreje i muslimane. Na ovoj planini je Mojsije od Boga primio Tablice sa Deset zapovesti - Dekalog! U istoriji starog sveta, za biblijsko predawe i Stari zavet, za jevrejski narod, ne postoji svetije mesto od Mojsijeve, tojest, Sinajske gore. 3 B Sinajska gora je visoka, kr{evita planina na sinajskom poluostrvu, izme|u Egipta i Arabije. U wenom podno`ju, na severnoj strani, nalazi se najstariji hri{}anski manastir na svetu, u Egiptu, na jugu Sinajskog poluostrva, na 1700 metara nadmorske visine, okruèn stenama od granita, na mestu gde je po predawu jevrejski narod proveo u pustiwi sa Mojsijem 40 godina, traè}i obe}anu zemqu Hanan. U istoriji qudskog roda, ovde se Bog po prvi put javqa ~oveku. Manastir je posve}en Svetoj Katarini Aleksandrijskoj (oko 287 ? + Aleksandrija, 304. godine) nazvanoj i Katarina Sinajska, gde joj po~ivaju mo{ti. Jednako je po{tovana svetica i u pravoslavnoj vaseqeni i od rimokatolika, koji pohode ovu kapelu i manastir. Manastir je i u vreme islama ostao za{ti}en i sa~uvan, jer su monasi iz manastira oti{li u Medinu u posetu proroku Muhamedu, 625. godine i zatraìli wegovu za{titu. Tom prilikom od Muhameda dobijaju dokument o prorokovoj li~noj za{titi i on je vi{e puta spasao manastir od uni{tewa i nevoqa te vrste. Manastir nije od po~etka bio posve}en ovoj svetici, ve} od 9. veka, kada je jedan monah usnio gde se nalazi telo velikomu~enice svete Katarine (koja postrada mu~eni~ki oko 305. godine) i da oni trebaju preneti mo{ti u ovaj manastir gde one po~ivaju do danas. Ovaj manastir pohodio je i na{ sveti Sava, 1234. godine, tokom hodo~a{}a po Svetoj Zemqi. 4 A Nazaret se nalazi na severu Izraela. Udaqen je 25 kilometara od Galilejskog mora i devet kilometara zapadno od planine Tavor. Ima oko 70.000 stanovnika. Re~ nazer na jevrejskom zna~i {ibqe i spomiwe se tek od vremena Isusa Hrista, jer u wemu }e Bogorodica saznati da }e roditi Isusa Nazare}anina, odnosno, ovo je mesto gde je arhan|el Gavrilo saop{tio Bogorodici radosnu, blagu vest - gde su se dogodile Blagovesti ...a u {esti mesec posla Bog An|ela Gavrila u galilejski grad po imenu Nazaret devojci ispro{enoj za ~oveka po imenu Josifa iz Davidovog doma; devojka se zvala Marija. I u{av{i k woj an|eo re~e: raduj se ti {to si stekla milost, Gospod je s tobom ( blagoslovena si me|u ènama)... (Evan|eqe po Luki, 1. 26 - 28). U Nazaret se vratila Sveta Porodica ~im je umro car Irod ...jer su umrli koji su traìli ìvot detiwi... Ovde je Isus proveo detiwstvo, u~io kao de~ak, odrastao i postao ~ovek... 5 V U samom centru Vitlejema - grada hlebova ili ku}e mesa, (jevrejski Bet lehem - grad hleba, arapski Beit lahm - ku}a mesa), na delu trga Manger, onom mestu gde se po tradiciji rodio Spasiteq Sveta Gospod Isus Hristos danas se nalazi crkva, koji spada me|u tri najsvetija mesta hri{}anske religije. Grad se nalazi na devet kilometara ju`no od Jerusalima (nekad je bio udaqen oko 16 kilometara). Od 1995. godine Vitlejem se nalazi pod palestinskom samoupravom i od Jerusalima je odvojen betonskim zidom. 6 B Grad Jerusalim jedan je od najstarijih gradova na svetu, star oko 5 000 godina, umr{en istorijom, pro{aran zelenilom Sredozemqa i nabijen verom. Jerusalim, glavni grad Izraela, jedini grad na svetu koji nosi 70 imena qubavi i ~e`we, grad koji se na starim mapama nalazi kao centar sveta i koga i danas oboàvaju kao {to se oboàva nevesta! Ovaj Grad mira ({to zna~i u prevodu) nikada u svojoj istoriji to nije bio, jer svi zemqotresi, ratovi, osvajawa i razarawa, tragi~ne rasprave izme|u Jevreja i Palestinaca o sada{wosti, i budu}nosti grada - wegovi su nemiri. Kroz svoju istoriju, ovaj stari grad zvao se Salem ([alem) - mir, Ur{amem (Urushamem), na egipatskim hieroglifima, Urusalim na ar-

kadijskom jeziku, u vreme kraqa Melhisedeka nazva se Salem, pa Jebus, a od 996. godine pre Hristosa, kraq David ulazi u Jerusalim i naziva Sion, a ovim imenom od tada naziva se i ceo jevrejski narod. Kraq David proglasio je Jerusalim prestonicom kraqevstva 1004. godine pre na{e ere. Grob kraqa Davida nalazi se u Vitlejemu, wegovom rodnom mestu. Za Jerusalim se kaè: Ko nije u wemu prisutan, on i ne postoji! Jerusalim je sveto mesto tri vere: hri{}anstva, judaizma i islama i tu se nalaze svi istorijski spomenici i mesta koja su opisana u svetim kwigama - Bibliji i Kuranu. Ne mora se biti strogi vernik da bi se Grad mira u potpunosti doìveo. U ovom gradu je Abraham, Avram, Ibrahim - po judaizmu, hri{}anstvu ili islamu, praotac vi{e od polovine ~ove~anstva - hteo da `rtvuje svog sina Isaka (ro|enog sa Sarom, Jevrejkom) ili Ismaila (ro|enog sa slu{kiwom Hagarom, Egip}ankom), da dokaè vernost Bogu, ali ga je an|eo zadrào. Tim ~inom Abraham, Avram ili Ibrahim sklapa savez s jednim Bogom... 7 B Dok je Isus Hristos bio na zemqi, Dvanaestorica su se zvali u~enici. Oni su sledili Isusa, on ih je u~io. Posle Vaskrsnu}a i Vaznesewa, Isus Hrisos je poslao svoje u~enike da budu Wegovi svedoci i od tada su oni - dvanaest Apostola! To su bili obi~ni qudi, iz naroda, koje je Isus odabrao pripremaju}i ih za svoje u~ewe. Ovaj broj apostola je podudaran sa brojem sinova (12) praoca Jakova, od kojih poti~e dvanaest izraiqskih plemena. Kao {to su dvanaestorica Jakovqevih sinova stvoriteqi izraiqskog naroda, tako su dvanaestorica Apostola tvorci Novog Izraiqa, kada }e na kraju ovog sveta sedeti na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena. (Mt. 19,28.) Isus Hristos ih je poslao u apostolsku slu`bu upravo posle Besede na Gori i tako je ustanovio i prvu crkvenu hijerarhiju. Imena dvanaest Apostola kako su navedena u prvom kanonskom Evan|equ su: 1. Prvi Simon, koji se zove Petar (ribar na Galilejskom jezeru); 2. i Andrej brat wegov (ribar); 3. Jakov Zevedjev (ribar, prvi od Apostola postradao, pogubqen od ma~a rimskog cara Iroda Agripe); 4. i Jovan brat wegov (ribar, sinovi Zevedjevi); 5. Filip (ribar); 6. i Vartolomej (koji je indenti~an s Natanailom); 7. Toma (koji je posumwao da je Isus Hristos vaskrsao); 8. Matej (ranije Levej, carinik); 9. Jakov Alfejev (i Jakov, brat Gospodwi, prvi episkop Jerusalimske crkve i pisac Saborne poslanice, su dve razli~ite osobe); 10. Levej prozvani Tadej (Juda, sin Jakovqev. O wemu se ne govori {ire u Novom zavetu i spisima); 11. Simon Kananit (ili Zilot); 12. Juda Iskariotski koji ga i izdade... Mt. 10, 2 - 4. (Wega je zamenio Matej, Dela Ap. 1:20-26). Svih jedanaest Apostola bili su rodom iz Galileje, samo je Juda Iskariot bio iz Judejskog mesta Kariota, na oko dvadesetak kilometara jugoisto~no od Hevrona. 8 A Ulica sa ovim nazivom je najva`nija i najzna~ajnija ulica u Svetom gradu Jerusalimu. Ovim putem je Isus Hristos i{ao i nosio svoj Krst, od mesta su|ewa do brda Golgota. Ovaj put danas ima ~etrnaest stanica na kojima su se tada zbili va`ni trenuci. Vernici na svim stanicama obavezno zastanu u spomen na Isusovo stradawe i te trenutke koji su se dogodili na krstonosnom putu. Devet stanica imaju svoju istorijsku potvrdu u Evan|eqima, a pet stanica je stvorila ma{ta hodo~asnika tokom proteklih vremena. Za~etnik prolazaka Stradalnim putem bila je Bogorodica koja je ~esto prolazila ovim putem se}aju}i se kako je Sin Wen prolazio, patio i kako je umro... 9 V Na brdu Lobawa - Golgota, na mestu gde se nalazila pe}ina sa Hristosovim grobom, danas se uzdiè crkva Svetog Groba (HolĂ&#x161; Sepulchre). Pod wenim krovom nalaze se sjediwene Golgota, Gospodwi Grob, crkva âsnog Krsta i ostala sveta mesta vezana za Raspe}e Isusovo. Crkvu Svetog Groba podigla je carica Jelena majka cara Konstantina Velikog koji je Milanskim ediktom 313. godine priznao hri{}anstvo za zvani~nu religiju Rimskog carstva. Gradwa je po~ela 326. godine, a crkva je sve~ano otvorena 14. septembra 335. godine i bila je sva od zlata, srebra, sa mermernim stubovima i divnim mozaicima... 10 A Da bi se u{lo u Sveti Grob, mora se u}i u prvu, ve}u kapelu, Kapiju An|ela. Ova kapela, Kuvuklija, je iz 18. veka i ima rusku kupolu, jer su je Rusi sagradili. Deo Svetog Kamena ozna~ava ta~no mesto gde je zapravo sedeo An|eo na kamenu koji je bio navaqen na grob i gde su ga videle Marija Magdalina, Marija (majka Jakovqeva) i Saloma Preko groba je postavqena kamena plo~a da poklononici ne bi mogli da diraju ili odbiju delove kamena i na woj se obavqa slu`ba. Zbog brojnosti hodo~asnika u Grob mogu u}i tri ~oveka, a vreme boravka ograni~eno je na tri minuta! Ă

^esma - fontana u delu Zoolo{kog vrta u Beogradu, podignuta 1933. godine

Pa{ina ~esma u beogradskoj op{tini Zvezdara

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? ^esma i fontana ispred Glavne po{te u Takovskoj ulici u Beogradu, pu{tena u rad 18. maja 2012. godine

KA@U DA JE NAJBOQA ONA ^ESMA KOJA UVEK TE^E, PA MAKAR I NAJTAWIM MLAZOM!

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?