Srpski rotar br 47 i 48 by Milica

rot 01:rot 01.qxd

27.12.2014

13:26

Page 1

D-2483

ROTARÙ INTERNATIONAL

110 GODINA DRU@EWA I SLU@EWA

SLAVA NA VISINI BOGU I NA ZEMQI MIR! ME\U QUDIMA DOBRA VOQA!

MERRÙ CHRISTMAS AND HAPPÙ NEÝ ÙEAR 2015!

JANUAR/ FEBRUAR 2015. • GODINA V (LæææII) BROJ 47 i 48 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

27.12.2014

13:30

Page 1

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

BROJ 45 i 46 JANUAR / FEBRUAR 2015. GODINA V (LæææII)

Vigor Maji}

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2014–2015 Vigor Maji}

Hayi Du{an Glu{ac

Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Hayi Du{an Glu{ac Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili zimski broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} PIB 103557058 Ra~un 275-0102 2209 037639 otvoren kod Societe Generale Bank Srbija

Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi} Zorica Milo{evi}

DA LI BOG POSTOJI Po~etak 20. veka… Na Univerzitetu u Berlinu profesor je izazivao studente pitanjem: „Je li Bog stvorio sve što postoji?” Jedan je student hrabro odgovorio: „Da, stvorio je!” „Bog je sve stvorio?”, upitao je profesor ponovo. „Da, profesore”, odgovorio je student. Profesor re~e: „Ako je Bog stvorio sve, onda je stvorio i zlo. A sude}i prema pravilu – da naša dela govore ko smo mi – Bog je zao.” Student je }utao. Profesor je bio zadovoljan sobom i hvalio se studentima kako je još jednom dokazao da je hriš}anstvo samo mit. Jedan drugi student je podigao ruku i rekao: „Mogu li ja vas nešto pitati, profesore?” „Naravno”, odgovorio je ovaj. Student je ustao i rekao: „Profesore, postoji li hladno}a?” „Kakvo je to pitanje? Naravno da postoji. Tebi nikada nije bilo hladno?”, odgovorio je profesor. Mladi} je nastavio: „înjenica je da hladno}a ne postoji. Prema zakonu fizike, ono što mi smatramo hladno}om je zapravo nedostatak topline. Predmeti ili ìva bi}a se mogu prou~avati kad imaju ili prenose energiju, a toplina je ono što ~ini da telo ili materija prenose energiju. Apsolutna nula je potpuna odsutnost topline, materija postaje inertna i nesposobna za bilo kakvu reakciju. Hladno}a ne postoji, mi smo stvorili tu re~ da opišemo kako se ose}amo kad nemamo topline.” Student je nastavio: „Profesore, postoji li tama?” Profesor je odgovorio: „Naravno da postoji!” Student nastavi: „Ne, profesore, tama ne postoji. Tama je zapravo nedostatak svetla. Svetlo moèmo prou~avati, ali tamu ne. Zapravo, moèmo koristiti Njutnovu prizmu da razbijemo belo svetlo i prou~imo razli~ite duìne boja. Ne moèmo izmeriti mrak. Zrak svetla moè se probiti u svet tame i osvetliti ga. Kako moète znati koliko je odreðeni prostor taman? Ono što moète izmeriti je koli~ina svetla koje je prisutno. Tama je izraz koji ~ovek koristi da bi pokazao šta se dogaða kad svetlo nije prisutno!” Kona~no, mladi je ~ovek upitao: „Profesore, postoji li zlo?” Iznerviran profesor je odgovorio: „Postoji. Vidimo ga svaki dan u primerima ~ovekovog nehumanog ponašanja. U kriminalu i nasilju.” Na to je student odgovorio: „Zlo ne postoji, profesore. Ili barem, ne postoji samo za sebe. To je kao tama i hladno}a, re~ koju je ~ovek stvorio da bi opisao odsutnost Boga. Bog nije stvorio zlo. Zlo nije kao vera ili ljubav koje postoje kao što postoje svetlo i toplina. Zlo je samo nedostatak Boga, nedostatak Bo`je ljubavi u srcu.” Profesor je }utao i seo… í

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

27.12.2014

13:30

Page 2

NOVOGODIŠNJA ^ESTITKA GUVERNERA D 2483

ROTARI DOKUMENTA 2010 Manual of Procedure RotarÚ Part IV Article 9 Attendance Section 3 EØcused Absens Section 3 – EØcused Absences. A member’s absence shall be eØcused if (a) the absence complies Þith the conditions and under circumstances approved bÚ the board. The board maÚ eØcuse a member’s absence for reasons Þhich it considers to be good and sufficient. Such eØcused absences shall not eØtend for longer than tÞelve months. (b) the age of the member is 65 and above and the aggregate of the member’s Úears of age and Úears of membership in one or more clubs is 85 Úears or more and the member has notified the club secretarÚ in Þriting of the member’s desire to be eØcused from attendance and the board has approved. Standard RotarÚ Constitution stranici 249 Manuala ^lan 9 Prisustvo Section 3 – Opravdani izostanci Izostanak ~lana je opravdan ako je (a) u skladu sa uslovima i pod okolnostima koje je Upravni odbor odobrio. Odbor moè opravdati odsustvo ~lana iz razloga za koje smatra da su dobri i dovoljni. Na ovaj na~in pravdani izostanci mogu trajati najduè 12 meseci. (b) ~lan ima 65 ili više godina ìvota i zbir njegovih godina i godina ~lanstva u jednom ili više Klubova iznosi 85 godina ili više, a ~lan je u pismenoj formi obavestio sekretara Kluba o svojoj èlji da bude izuzet od obaveznog prisustva i dobio odobrenje odbora.

Svim Rotarijancima, ~lanovima Rotarakta i Interakta u našem Distriktu `elim sre}ne nastupaju}e praznike, dobro zdravlje i raspolo`enje i puno uspeha i sre}e u 2015. godini! Vigor Maji} Guverner RD 2483

OSVETLITE ROTARI U~inite vaš Klub vidljivim kao primer pouzdane organizacije koja gleda u budu}nost i koja neguje prijateljstvo i saradnju sa svim ljudima dobre volje!

Rot 04-05:Rot 04-05.qxd

27.12.2014

13:35

Page 1

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

ZA RAZMIŠQAWE Bilo je to jednom kada je negde u neko selo došao stranac. Znao je da tamo ìvi na hiqade majmuna. Odmah je seqacima ponudio 10 dolara za svakog majmuna kojeg }e za wega uhvatiti. Seqaci su sa oduševqewem primili ponudu stranca i odmah krenuli u lov. ôvek je onda od wih otkupio stotine majmuna koje su ulovili, a kad se broj majmuna malo smawio seqaci su ih prestali loviti. Stranac je zato podigao svoju ponudu i seqacima ponudio 20 dolara za svakog majmuna. Seqaci su bez oklevawa ponovo krenuli u lov. Broj majmuna još se smawio i qudi su se ponovo vratili ka poqoprivredi. ôvek je zato pove}ao ponudu na 25 dolara ali je vremenom ostalo vrlo malo majmuna tako da je bilo gotovo nemogu}e na}i još kojeg. ôvek je tada najavio novu ponudu. Za svakog majmuna seqacima je ponudio 50 dolara. U isto vreme on je morao zbog posla da otputuje i za kupovinu majmuna ovlastio je svog pomo}nika. Kako šefa nedeqama nije bilo, seqacima je dao ponudu pomo}nik: „Vidite sve ove majmune u kavezima koje je prikupio moj šef. Prodajem vam ih za 35 dolara, a kada se šef vrati u selo, moète mu ih prodati po 50 dolara za svakog.” Seqaci su se ozbiqno organizovali, prikupili su sve svoje uštede i otkupili sve majmune. Nikad više nisu videli ni ~oveka ni wegovog pomo}nika, ostala je samo okolina sela sa puno majmuna. Posle ovog ~itawa }ete mo`da boqe razumeti pri~e o deonicama, hipotekama i bankama kojih ovih godina ima sve više; mo`da }e vam biti lakše da razumete pri~e o uzrocima globalne finansijske krize i da }e vam biti jasno da je to pri~a o majmunima í

4 2

Rot 04-05:Rot 04-05.qxd

27.12.2014

13:35

Page 2

MESECOSLOV

JANUAR 2015.

Da li je ISTINITO?

JANUAR je mesec SVESTI O ROTARIJU. Ovo je vreme za proširewe znawa o Rotariju i aktivnosti meðu ~lanovima Rotarija u zajednici.

Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO?

1943. Rotari Internacional prihvata tekst sa poštanske marke kao Test ~etiri pitawa. Taj eti~ki kodeks Rotarijanstva od 24 re~i na engleskom jeziku sastavio je Rotarijanac iz ^ikaga Herbert J. Tejlor još 1932. godine.

1 2

NOVA GODINA

1958. Stupio je na snagu ugovor o osnivawu Evropske ekonomske zajednice, poznate kao Zajedni~ko tr`ište, koji su 25. marta 1957. u Rimu potpisale Belgija, Zapadna Nema~ka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija.

ROTARI KLUB ZEMUN ~arterovan 1995.

19 ROTARI KLUB NOVI SAD ~arterovan 1995.

1904. DAN LISTA

POLITIKA

DAN obrazovawa o zaštiti `ivotne sredine

Evropski DAN holokausta DAN kada je osloboðen konc. logor Aušvic

1994. U tadašwoj Saveznoj Republici Jugoslaviji uveden je novi, va`e}i dinar, koji se mewao prvo za 13, a dva dana kasnije za 12 miliona starih dinara. Razoren je finansijski sistem zemqe, novac je izgubio svaku vrednost i smisao. Malo (numizmati~ke) istorije sa brojem nula: 00 (dve nule) – 1. avgusta 1965. godine 0. 000 (~etiri nule) – 1. januara 1990. godine 0 (jedna nula) – 1. jula 1992. godine 000. 000 (šest nula) – 1. oktobra 1993. godine 000. 000.000 (devet nula) – 1. januara 1994. godine 00. 000.000 (sedam nula) – 24. januara 1994. godine ,,Nau~nofantasti~na” ra~unica propadawa gotovo uvek ,,bolesnog” doma}eg dinara: Kada bi se doma}em dinaru dodale sve nule, izbrisane u proteklih pedeset godina, pod uslovom da je kurs sve vreme bio stabilan, danas ni ameri~ke Federalne rezerve ne bi imale dovoqno dolara da kupe jedan dinar iz 1965. godine! Dodavawem svih izbrisanih nula tom dinaru od pre 49 godina dobila bi se suma od 100 biliona triliona sadašwih dinara, pa bi za wega, po kursu iz 1965. godine (od 1.250 dinara za 1 ameri~ki dolar) bilo potrebno 800 miliona milijardi gomila od po milijardu dolara!

1947. Umro je Pol P. Haris osniva~ Rotari pokreta

6 ROTARI KLUB NIŠ NAISUS ~arterovan 2009.

Da li }e biti KORISNO za sve?

HRISTOS SE RODI!

1943. U Wujorku je umro jedan od najve}ih nau~nika Nikola Tesla.

Nacionalni DAN bez duvana

1969. Na današwi dan ,,Bitlsi’’ su svirali na krovu petospratnice usred Londona, nastupivši zajedno posledwi put u javnosti.

(Podaci iz broja 3291, lista NIN, 23. januara 2014. godine)

SVETSKI DAN SMEHA

5 3

Rot 06-15:Rot 06-15.qxd

27.12.2014

13:47

Page 1

DEAR END POLIO NOÝ ZONE COORDINATORS: November is Foundation month, Þhich provides us Þith an opportunitÚ to share RotarÚ’s involvement in the Global Polio Eradication Initiative. Rotarians continue to do their part Þith fundraising, advocacÚ and aÞareness activities intended to highlight the progress and the challenges of the polio initiative. As of 31 October, a total of US$8.2 million has been raised this RotarÚ Úear, Þith $1.5 million so far in DDF contributions. Please continue to encourage Úour districts to give 20% of their unallocated DDF to receive the Ýorld Fund match and help us raise the $7 million in DDF funding needed to fullÚ utilize the Ýorld Fund match provided bÚ The RotarÚ Foundation Trustees. A neÞ and eØciting option for putting this additional DDF to Þork is to make a donation to Miles to End Polio. On 22 November, RotarÚ International General SecretarÚ John HeÞko and an official team of siÚ members of the RotarÚ Secretariat Þill be joining Arizona RotarÚ members to bike up to 104 miles in El Tour de Tucson to fundraise for polio eradication. The event attracts more than 9,000 cÚclists a Úear as one of the top cÚcling events in the United States. General SecretarÚ John and the RotarÚ team are aiming to raise US$1 million for the fight to end polio at the event. Ùou maÚ read about each of the Secretariat riders here. Personal contributions to the ride maÚ be made as Þell. I Þould like to thank all of Úou for everÚthing Úou did to make Ýorld Polio DaÚ a success. If Úou missed tuning in to the live-streamed event, vieÞ the full program and highlights, including polio survivor and Ironman athlete Minda Dentler's personal storÚ and a special video from ZiggÚ MarleÚ, here: http://neÞ.livestream.com/rotarÚinternational/ÞorldpoliodaÚ If Úou hosted Úour oÞn event, or celebrated in another ÞaÚ, please share Úour storÚ Þith us on endpolio.org. Ýe look forÞard to learning more about hoÞ Úou shared RotarÚ's polio eradication efforts Þith Úour communitÚ here: http://ÞÞÞ.endpolio.org/storÚtelling It’s hard to believe but it’s alreadÚ time to start thinking about hoÞ Úou Þill celebrate RotarÚ’s anniversarÚ on 23 FebruarÚ in Úour area. HoÞ Þill the districts in Úour Zone commemorate the daÚ? I thank Úou for everÚthing Úou are doing to help End Polio NoÞ and together Þe Þill make historÚ í SincerelÚ, Mike McGovern Chair International PolioPlus Committee 14 November 2014

6 2

AKTIVNOSTI

Rot 06-15:Rot 06-15.qxd

27.12.2014

13:47

Page 2

BEOGRAD [TA ZNAMO O EBOLI?

Sastanak ~lanova Rotari kluba Beograd u ~etvrtak, 6. novembra 2014. godine imao je puno gostiju i slede}i sadràj: Gosti su nam bili Prof. Dejan îkara i Prof. Dr. Aleksandar Sedmak (sin preminulog dugogodi{weg po~asnog ~lana na{eg Kluba Prof. Dr. Stojana Sedmaka). Kako je prethodne nedelje preminuo Prof. Dr. Stojan Sedmak, u IN MEMORIAM delu sastanka koji je zapo~eo minutom }utawa i pomenom, Prof. îkara, ugledni Rotarijanac i

idu}i Guverner na{eg Distrikta biranim re~ima govorio je o liku i delu Prof. Sedmaka. (U ime Kluba je data odgovaraju}a ~itulja u listu ,,Politika’’). Kratko se obratio i Prof. Aleksandar Sedmak, tako|e ugledni Rotarijanac, ~lan Rotari kluba Novi Sad – Petrovaradin - Fru{ka Gora (Klub je ~arterovan 30. 06. 2009. godine). Govorili su i Had`i Du{an Glu{ac, Dragan Brajer i Miroslav [ovran.

Sastanku je prisustvovao i Prof. Aleksandar Gaji}, ~lan Rotari kluba Beograd Stari Grad. Zatim je Sawa Paweskovi} predstavila svoju go{}u iz [vedske, gospo|u Britt Marie Lide, ~lanicu Rotari kluba Landskrona iz [vedske, koja je Sawi bila doma}ica tokom pro{logodi{we GSE u [vedskoj. Potpredsednik Rotari kluba Beograd Nenad Sakovi} predstavio je svoju prijateljicu i drugaricu iz {kolskih dana Dr.sci med Vesnu Mioljevi}, spec. epidemiologa u Klini~kom centru Srbije (Na~elnik Odeljewa za prevenciju i kontrolu bolni~kih infekcija KCS i zamenik Direktora Slu`be za bolni~ku epidemiologiju KCS), koja je odr`ala veoma stru~no, elokventno i razumljivo, a aktuelno predavawe o eboli – KOLIKO I [TA ZNAMO O EBOLI? Predavawe je ilustrovano fotografijama koje su prikazale epidemiju, krajem pro{le godine u Africi. Tako smo saznali

da je virus ebole koji je izolovan u sredwoj Africi (Gabonu i Demokratskoj Republici Kongo) razli~it u odnosu na virus izolovan u Obali slonova~e. To nam govori da se radi o novom soju virusa ebole koji se pojavio u decembru 2013. godine u {umskim podru~jima Gvineje i tada pro{irio na Liberiju i Sijera Leone. Ovo je prva epidemija ebole u ovim zemljama i ujedno najve}a epidemija zabele`ena do sada.

7 3

Rot 06-15:Rot 06-15.qxd

27.12.2014

13:48

Page 3

Posle predavawa postavljeno je dosta pitawa tako da se ispostavilo da su na{i ~lanovi imali veliko interesovawe za ovu temu. Vesna je plenila {armom i neposredno{}u tako da je Nenad zadu`en da uskoro organizuje novo predavawe i susret sa Dr. Vesnom Mioljevi}. Had`i Du{an je kao dobar doma}in gostima poklonio po jedan primerak Monografije na{eg Rotari kluba sa odgovaraju}om posvetom, tako da se nadamo da je i gostima bilo prijatno na ovom sastanku. Sastanak je bio dobro pose}en pa je pored 10 ~lanova i 2 kandidata bilo jo{ 6 gostiju, dakle 18 prisutnih. Ovo je radna biografija Dr sci med dr Vesne Mioljevi}: Diplomu doktora medicine stekla je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu stekla diplomu specijaliste epidemiologije. Od 2001.godine zaposlena je u Klini~kom centru Srbije. Na~elnik je Odeljewa za prevenciju i kontrolu bolni~kih infekcija i zamenik direktora Slu`be za bolni~ku epidemiologiju i higijenu ishrane Klini~kog centra Srbije. Dr Mioljevi} 2008.godine stekla je zvawe magistra medicinskih nauka, 2010.godine zvawe Primarijusa a 2014.godine zvawe doktora medicinskih nauka. Bila je u u prilici da se upozna sa organizacijom rada Cantonal Hospital Solohurn, SĂ&#x17E;itzerland, UniversitĂ&#x161; Medical Centre, Ljubljana, Slovenia UniversitĂ&#x161; Medical Centre, Maribor, Slo-

Rot 06-15:Rot 06-15.qxd

27.12.2014

13:48

Page 4

venia, UniversitÚ Hospitals, Geneva, SÞitzerland i Cochin Hospital, UniversitÚ Hospital of Paris, France. U~esnik je studije MOSAR 2007/2009. godine (Mastering Hospital Antimicrobial Resistance in Europe, programa koji je podràn od strane Evropske komisije. Osoblje Slu`be za bolni~ku epidemiologiju, u kome je dr Mioljevi} zaposlena, 2004. godine dobilo je priznawe Infection control team of the Úear 2004 od strane kolega iz Velike Britanije. Dr Vesna Mioljevi} ~lan je Udruèwa za prevenciju i kontrolu bolni~kih infekcija Srbije, kao i Srpskog udruèwa za le~ewe rana. Poha|ala je vi{e Trening course iz oblasti bolni~ke epidemilogije, mikrobiologije i infektivnih bolesti. Osim toga, vi{e puta u~estovala je kao predava~ u okviru kontinuirane medicinske edukacije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, Ni{u i Novom Sadu. Bila je predava~ na seminaru ,,Uvod u terensku epidemiologiju u organizaiji Evropske komisije za rekomstrukciju. Aktivan je u~esnik brojnih doma}ih i inostranih kongresa iz oblasti epidemilogije, mikrobiologije i infektivnih bolesti. Dr Mioljevi} je autor - koautor vi{e od 40 radova objavljenih i jednog poglavlja u stru~noj kwizi. U Klini~kom centru Srbije radi kao bolni~ki epidemilog í

ŠTA ^INI JEDAN ROTARI KLUB USPEŠNIM: - Odr`avawe ili pove}awe broja ~lanova; - Uspešni projekti (lokalni, regionalni, internacionalni); - Podrška Rotari Fondaciji; - Stvarawe novih lidera za distriktni i zonski nivo Rotarija.

BEOGRAD DRU@ENJE I VIP (PO)SLU@ENJE

U ~etvrtak uve~e, 13. novembra minule godine, i ako to nije bilo planirano, u dogovoru sa Hadì Du{anom ali i sa hotelom HÚatt, (u cilju {tedwe i smawewa tro{kova) redovni sastanak Rotari kluba Beograd je odràn na splavu ,,[korpion” na novobeogradskoj strani reke Save, gde smo ve} bili nekoliko puta tokom letwe {eme i gde smo uìvali u ,,savskim specijalitetima”. Prisutni su probali odli~nu riblju ~orbu i izvanrednu re~nu ribu koju Boban (doma}in) sprema po nekoj ,,tajnoj” recep-

AKTIVNOSTI

Multiple Pol Haris medaqe imaju osam nivoa sa uplatom od 2000 do 10. 000 USA dolara; Major Donor imaju ~etiri nivoa sa uplatom od 10.000 do 250.000 USA dolara; BeÜuest SocietÚ imaju ~etiri nivoa uplata, takoðe od 10.000 do 250. 000 USA dolara; Zvawe 100% Club dobija naziv onaj Rotari klub ~iji su SVI ~lanovi nosioci Pol Haris medaqe.

turi. Naravno, i ambijent (VIP salon na novom delu splava) je bio vrlo ugodan pa je sve zajedno doprinelo da raspoloèwe bude na visini. U opu{tenom i konstruktivnom razgovoru dotaknute su sve aktuelne klupske teme. Razgovarano je i o predstoje}em sastanku beogradskih Klubova i mogu}nosti da se na{ projekat kupovine monta`ne ku}e za postradalu porodicu u Obrenovcu kandiduje i dobije {iru podr{ku. Nezaobilazna tema je bilo i pitawe ~lanstva u na{em Klubu a u kontekstu ponovnog prijema biv{ih ~lanova. Hadì Du{an je procenio da }e na pomenutom splavu biti prijatnije, a dragi gost je bio i Stojadin Mirkulovski, stari Rotarijanac pa su Hadì Du{an, Nikola, Sr|an, Du{an, Uglje{a, Mi{ko, Sr|an – Leka i êda uìvali s obzirom da je Stole vrlo duhovito pri~ao dooobre viceve, a to je zna~ilo puno smeha i {ala. Uglavnom, kada je neko slu~ajno pogledao na sat shvatili smo da je skoro pono} i da je vreme da se razilazimo, iako je bilo izuzetno prijatno i opu{teno í

BEOGRAD PRVI SASTANAK BEOGRADSKIH ROTARI KLUBOVA U ROTARIJANSKOJ 2014 – 2015. GODINI

Na{ Klub se jo{ jednom, po ko zna koji put, pokazao kao dobar organizator i doma}in velikih skupova. U ~etvrtak, 20. novembra 2014. godine u 18h (tradicionalno) u hotelu ,,HÙATT’’ bio je doma}in prvog sastanka predstavnika svih beogradskih Rotari klubova koji se organizuje kako bi se blagovremeno dogovorili oko slede}eg dnevnog reda: 1. Dogovor oko sadr`ine proslave povodom obele`avawa: 110 godina RI, 25 godina od formirawa Inicijativnog Odbora za osnivawe prvog Rotari kluba u Srbiji, 5 godina od po~ etka objavljivawa ~ asopisa ,,Srpski Rotar”

Rot 06-15:Rot 06-15.qxd

27.12.2014

13:48

Page 5

2. Dogovor oko kandidovawa projekata za zajedni~ ku akciju svih beogradskih Klubova; 3. Dogovor oko organizovawa donatorske ve~ ere tim povodom (subota, 21. februar 2015. godine, hotel HĂ&#x2122;ATT). Imali smo zadovoljstvo da sastanku prisustvuju DG Vigor Maji}, DRFCC Dragan Brajer kao i predstavnici 10 beogradskih Rotari klubova, predstavnici RK Pirot i RTC Beograd, ukupno 19 prisutnih. Dogovoreno je da idu}i doma}ini budu ~lanovi Rotari kluba Beograd Vra~ar Ă

RAKIJA U RAKIJI Po zavr{etku tog sastanka Had`i Du{an je na redovnom sastanku Rotari kluba Beograd obavestio prisutne o prihva}enim zaklju~cima. Redovni sastanak Kluba je bio izuizetno interesantan i `ivopisan. Klub je zvani~no posetio DG Vigor

Rot 06-15:Rot 06-15.qxd

27.12.2014

13:49

Page 6

proizvo|a~u Dejanu i budu}em ~lanu RK Kraljevo, je Nikola Mandi}, izvr{ni sekretar Kluba „unapred” uru~io zna~ku – poklon na{eg Kluba. Kad ~ovek pravi takvu rakiju nema sumwe da }e biti dobar Rotarijanac í

Maji}, koji je u pozdravnom govoru, izme|u ostalog, naglasio ulogu i odgovornost na{eg Kluba u odre|ivawu sadrìne rotarijanskih aktivnosti u budu}em perodu. Imali smo priliku i zadovoljstvo da od wega ~ujemo u kom pravcu se razvija na{ Distrikt i kako on planira da obeleì predstoje}e jubileje. Guverner se zahvalio na svesrdnoj podr{ci koju u svom radu dobija od na{eg Kluba a kao poklon smo prvi dobili zastavicu na{eg Distrikta 2483, koja se prvi put {tampa i deli. Hadì Du{an je uzvratio biranim re~ima i molbom da Distrikt aktivnije podrì objavljivawe ,,Srpskog Rotara”, a Guverneru je poklonio primerak klupske Monografije sa posvetom. Gost nam je tako|e bio i Radosav Pej~i}, ~lan Rotari kluba Pirot koji se kratko obratio prisutnima u Klubu. Za to vreme su prisutni prrijatelji uìvali u degustaciji rakije iz Rakije (ili R²) koju su nam na{i prijatelji Miodrag Rajkovi} i Dejan Veljovi} iz na{eg kumovskog Rotari kluba Kraljevo predstavili. Ljubazni kelneri iz hotela skuvali su i posluìli liker od {ljive – vru}u rakiju ja~ine 30%, a {umadijsku Gledi}ku ljutu, {ljivovicu od 44% koja se proizvodi u selu Gledi}, zaseok Rakija, na kraju op{tine Kraljevo, na obroncima Gledi}kih planina, ve}ina je probala - vi{e puta. Naravno, otkupljena je sva raspoloìva koli~ina uzoraka a

ROTARI MEMORANDUM O RAZUMEVANJU (MOU) treba da sadr`i: - Uslove za klasifikaciju; - Odgovornost funkcionera; - Finansijski plan; - Zahteve vezane za teku}i ra~un; - Izveštavawe o toku projekta; - ^uvawe dokumenata; - Izveštavawe o zloupotrebama.

27.12.2014

13:49

Page 7

AKTIVNOSTI

Rot 06-15:Rot 06-15.qxd

BEOGRAD AKCIJA IZGRADNJA KU]E ZA PORODICU STOJKOVI] U OBRENOVCU

Dragi prijateqi, Upravni odbor Rotari kluba Beograd je doneo odluku da po~ne sa akcijom izgradwe porodi~ne ku}e za porodicu Stojkovi} iz Obrenovca. Porodica Stojkovi} su: suprug i otac Ogwen, elektrotehni~ar, supruga i majka Vesna, ekonomista, bez posla i Luka, sin, u~enik ~etvrtog razreda osnovne škole. Ku}a, graðena 1959. godine u kojoj su ìveli, je ošte}ena toliko da se posle majskih poplava minule godine sama urušila. Odlukom komisije za procenu štete, kao i u ve}ini drugih slu~ajeva, polurazrušena ku}a je svrstana u III kategoriju i ocewena kao ,,mogu}e popraviti” za šta dràva pruà pomo} od 250.000 dinara, ali kako sada izgleda samo za one koji se nisu àlili na rešewe komisije. Vešta~ewem ovlaš}enog veštaka vrednost ku}e je utvrðena na iznos od oko 19.000 evra i potpuno ošte}ewe. (Oba izveštaja su dostupna po zahtevu). Naša akcija se sastoji u obezbeðewu sredstava za nabavku i izgradwu monta`ne, jednospratne ku}e, površine 52 m2 ?? porodicu Stojkovi}. Za gradwu ku}e obezbedili smo izuzetno dobru ponudu od našeg prijateqa Branka Vukajlovi}a, vlasnika firme ,,Vukajlo Novil’’ d.o.o iz Ivawice, koji je odrekavši se svoje zarade, uz pomo} svojih prijateqa koji }e u~estvovati u izvoðewu, u èqi da pomognu ovu akciju, ku}u koja košta 10.000 evra ponudio da izgradi za 7500 evra, što košta oko 130 evra po kvadratu. Branko ima veliko iskustvo i reference u gradwi ekoloških ku}a u zemqi i inostrantsvu i moè

Rot 06-15:Rot 06-15.qxd

27.12.2014

13:49

Page 8

ovaj posao da završi u narednih nekoliko nedeqa, odnosno pre zime. Branko Vukajlovi}, glavni izvoða~, poklonio je dodatnu izolaciju za ku}u.Gradwa porodi~ne ku}e za porodicu Stojkovi} u Obrenovcu je pri kraju. Tokom decembra je podignuta konstrukcija, trenutno se radi fasada i unutrašwi molerski radovi. Ogwen, je donacijom fondacije ,,Caritas’’, izgradio temeq i pripremio sve za gradwu ku}e prema planu iz ponude. Za završetak cele akcije i isplatu ku}e, neophodno je da prikupimo još 3850 evra i molimo sve prijateqe da nas podr`e u ovom poduhvatu, i da svojim li~nim iili Klupskim donacijama pomognu da završimo gradwu ku}e i pomognemo useqewe porodice Stojkovi}. Zoran Jovi~i} iz Ivawice, koji je isporu~io stolariju za ku}u, poklonio je i dva kreveta. Najve}i donator iz Rotari kluba Beograd, ~ijom donacijom smo i kreirali akciju je naš prijateq Pavle Bani}, vlasnik firme ,,Smart Building Technologies’’ iz Beograda, i ovogodišwi Direktor komiteta za dobar ugled Rotari kluba u javnosti, koji je poklonio 30% sredstava, odnosno 2250 evra.

Naš prijateq êdomir Petriwac, prethodni predsednik Rotari kluba, nosilac priznawa Paul Haris FelloÞ se odrekao drugog PHF, kojeg mu je Klub dodelio za uspešno voðewe Kluba u prošloj godini i sredstva u iznosu od 500 evra usmerio u ovu donaciju. Ostali, do sada pristigli prilozi su od: Dragana Brajera, ~arter predsednika Rotari kluba Beograd i (5 Ø PHF i nosilac priznawa Service Above Self), od 100 evra, Milomira Gligorijevi}a, našeg ~lana, od 200 evra, Vlade Mati}a, ~arter predsednika Rotari kluba Beograd ûkarica (PHF) od 50 evra, Nenada Sakovi}a (PHF), od 200 evra, Jovana Ili}a od 100 evra, do sada smo prikupili ukupno 3100 evra, odnosno nešto preko 40% sredstava. Pozivamo Vas da svojim prilozima uzmete u~eš}e u ovoj akciji, kojom èlimo da ozna~imo naše prisustvo i pa`wu unesre}enima koji ìve na korak od nas, a koji nisu u stawu da samostalno povrate izgubqeno u poplavama. Izgubili su sve materijalno što su stvarali i imali i samo ~istom sre}om su spasili ìvote tog jutra od bujice, koja je ku}u poplavila, bukvalno, do plafona. Našom donacijom i izgradwom ove ku}e, po ugledu na pomo} koju smo kao Rotarijanci pruìli porodicama posle zemqotresa u Kraqevu, pomo}i }emo da ne izgube veru u društvo i qude oko sebe i obezbedi}emo da jedan osnovac (za sada, a mo`da i još jedan ili dva sutra), nastavi normalno detiwstvo, odrastawe i školovawe. Za sve informacije kontaktirajte koordinatora ove akcije Nenada Sakovi}a, potpredsednika Rotari kluba Beograd, na mob. telefon +381 64 81 70 007 ili na e - mail: nenad¿openit.rs.

27.12.2014

13:50

Page 9

AKTIVNOSTI

Rot 06-15:Rot 06-15.qxd

BAWA LUKA HUMANITARNI BAL ZA VELIKI JUBILEJ

Ve} tradicionalno prve subote u decembru Rotari klub Bawa Luka organizuje balove, a posledwe dve godine oni i u naslovu nose humanitarni karakter. Prošlog decembra bio je povod više – osam decenija od osnivawa starog Rotari kluba i 15 godina od wegovog reosnivawa. Uz prisustvo velikog broja ~lanova bawalu~ke Rotari zajednice (Rotari klub Bawa Luka, Rotarakt, Interakt, Inervil, Rotari klub „Gloria”) i wihovih prijateqa iz Bawe Luke, stigli su i Rotarijanci iz Austrije, Slovenije, Hrvatske, Srbije i BiH, meðu wima i Guverner distrikta 1910 gospodin Ýolfgang Stalzer i Guverner distrikta Srbije i Crne Gore 2483 gospodin Vigor Maji}. U bogatom programu nastupali su: Hor SPD „Jedin-

stvo”, sopran Duwa Simi}, „Bandoneon SÜuare”, Plesni studio „Gema”, Sara Spasojevi}, te Kurbalija etno bend. Posebno oduševqewe izazvao je nastup hora Udruèwa „Zajedno“. Wihove pesme su kod prisutnih probudile emocije, a kod mnogih i suze u o~ima. Pri dolasku na bal, dame iz Inervil kluba okitile su goste simpati~nim narukvicama i beyevima. Svi gosti su tokom ve~eri na poklon dobili monografiju o Rotari klubu Bawa Luka, a pri polasku mogli su od ~lanova Rotarakt kluba kupiti vino iz Vinarije „Ðuki}” u bocama i kesama specijalno dizajniranim za ovu priliku, sa prihodom – svakako – u humanitarne svrhe. Pored našeg guvernera Vigora Maji}a, budu}eg guvernera Dejana îkare, Vlade Mati}a iz Rotari kluba Beograd ûkarica, ovoj lepoj sve~anosti iz našeg Rotari kluba Beograd prisustvovali su Dragan Brajer i Miroslav Šovran sa suprugama í

Rot 06-15:Rot 06-15.qxd

27.12.2014

13:50

Page 10

27.12.2014

14:53

Page 1

AKTIVNOSTI

Rot 16-33:Rot 16-33.qxd

BEOGRAD ^UKARICA ^ARTER PROSLAVA

DRU@ENJE PRIJATELJA U beogradskom hotelu ,,Ora{ac’’ u subotu 29. novembra 2014. godine sa po~etkom u 18 ~asova Rotari klub Beograd ûkarica obeleìo je i proslavio sedmi put godi{njicu dobijanja ~arter priznanja. Pre toga, u ~etvrtak, 27.novembra 2014. godine u ,,Galeriji 73” na Banovom Brdu u 19 ~asova otvorena je izlo`ba slika nastalih na manifestaciji ,,Druènje i sluènje-Ada 2014”.

Proslavi je prisustvovalo 150 ~lanova Rotarija i Rotarakta iz 20 klubova, prijateqi, predstavnici ustanova koje pomaè na{ Klub kao i preduze}a koja nam pomaù u realizaciji na{ih projekata. Pro{li predsednik Kluba Aleksandar Kosti} i sada{nji predsednik Nenad \urovi} upoznali su prisutne o najva`nijim akcijama Kluba kao {to su: dolazak mladih muzi~ara iz Fuku{ime, pomo} KUD-u „Kriva Reka“ iz sela Berivojce-Kosovo i Metohija, manifestacija „Druènje i sluènje Ada 2014“, sti-

16 2

Rot 16-33:Rot 16-33.qxd

29.12.2014

18:50

Page 2

pendije za najboqe |ake, slikare i mlade sportiste, me|unarodna saradnja (Rotari klubovi iz [vedske, Norve{ke, [vajcarske, Nema~ke i dr). Predsednik Nenad \urovi} izvestio je prisutne o velikom broju akcija koje je na{ Klub organizovao: pomo} Obrenovcu, po~ev od isporuke hrane sa kompanijom „Metro“ i Crvenim krstom ^ukarice, uru~enje 11 fri`idera i 11 elektri~nih {poreta za poplavqene porodice, do opremanja Pred{kolske

AKTIVNOSTI

druènje Rotarijanaca i prijateqa bili su odli~ ni {to se moè videti i na fotografijama. I ovom prilikom Vam se zahvaqujemo na prisustvu i pomo}i u realizaciji projekata na{eg Kluba. U èqi da se {to vi{e druìmo i sluìmo na{oj zajednici ~estitamo Vam boì}ne i novogodi{nje praznike í Rotarijanski pozdrav, ârter predsednik Vladimir Mati} Sekretar Ivan Mileti} Predsednik Nenad \urovi}

D 2483

DISTRIKTNI SEMINAR O ^LANSTVU U subotu 22. novembra u Petnici je odràn redovni distriktni seminar o ~lanstvu. Seminar je obavezan za sve aktuelne predsednike klubova. U slu~aju spre~enosti, predsednik Rotari kluba poslao je svog predsednika Komiteta za ~lanstvo. Na seminaru se govorilo o slede}im temama: 1. Trenutna situacija sa ~lanstvom u na{em distriktu. 2. Klase profesija i specifi~ne kategorije ~lanstva. 3. Iskustva klubova u izboru novih ~lanova. 4. Finansijske i druge obaveze ~ lanova. 5. Angaòvanje ~ lanova u razli~ itim klupskim aktivnostima. 6. Unapre|ivanje odnosa ~lanova prema aktivnostima Rotari Fondacije. ustanove „Perka Vi}entijevi}“ sa igra~kama, {tafelajima, ra~unarom i televizorom i opremanja Srednje tehni~ke {kole sa 24 magnetne table i prate}om opremom. Za pruènu pomo} i podr{ku u ovim akcijama posebno se zahvalio Guverneru Vigoru Maji}u i Distriktu 2483 kao i na{im Rotarijanskim prijateqima iz [vajcarske, Nema~ke, Norve{ke, [vedske i Gr~ke. Predstavnicima preduze}a JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ i kompaniji „Oriflame“ uru~ene su posebne plakete kao priznanje i zahvalnost za pomo} u realizaciji projekata na{eg Kluba. Za doprinos profesiji uru~ ena je plaketa Savi Milosavqevi}u, generalnom sekretaru Sportskog dru{tva „ûkari~ ki“ i dugogodi{njem sportskom radniku. Uru~ ene su i stipendije, Ivani @ivi} i Ljubici Ili} kao najuspe{nijim slikarima sa na{e likovne kolonije, kao i Mili Mila~ i} i Jovani Vujanov najboqim |acima 13.beogradske gimnazije. Predsednicima Rotari kluba Beograd i Rotari kluba Beograd Skadarlija uru~ eni su virmani o uplati po 60.000 dinara za pomo} i realizaciju njihovih projekata i to za izgradnju ku}e u Obrenovcu za porodicu Stojkovi} i za Global Grant-nabavku pametnih tabli za tri srednje {kole u Obrenovcu. Na kraju sve~ anog dela programa uru~ eni su specijalni pokloni-rotarijanski ~ eki} za prisutne sve predsednike Kluba. U drugom delu programa odràna je tradicionalna aukcija slika koje su izradili umetnici na na{oj likovnoj koloniji „ Ada 2014“. Zahvaquju}i prijateqima Kluba i pojedinim ~ lanovima sakupqeno je 2.990 eura koji }e se upotrebiti pre svega za stipendije u 2014 -2015. rotarijanskoj godini. Atmosfera i

OSVETLITEROTARI – u~ inite va{ klub vidqivim kao primer dobre i stabilne organizacije! Va{ u Rotariju, Vigor Maji} Guverner Distrikta 2483 za Rotarijansku godinu 2014-2015. ROTARÙ INTERNATIONAL District 2483 Serbia and Montenegro Distrikt 2483 Srbija i Crna Gora Vigor Maji} Governor 2014-15 vigor¿petnica.rs

17 3

27.12.2014

14:56

Page 3

AKTIVNOSTI

Rot 16-33:Rot 16-33.qxd

BEOGRAD ,,DAROVANA SLOBODA’’

U ~etvrtak, 27. novembra 2014. godine na redovnom sastanku Rotari kluba Beograd gost je bio magistar istorije Miomir Mi{a Gatalovi}, koji nam je re~ju i slikama predstavio svoju kwigu ,,DAROVANA SLOBODA’’ – Partija i kultura u Srbiji 1952 – 1958. godine, nau~nu monografiju koja je bila wegov magistarski rad.

Tako|e, u posetu Klubu je stigao Rotarijanac iz Austrije Knut NeumaÚer, ~lan RC ÝIEN. Be{e ovo jedno korisno provedeno ve~e gde su se stariji ~lanovi potsetili vremena kad su bili mali, ili vrlo mali, a o kome je besedio predava~ koji se u to vreme nije rodio.

Ovo je biografija Mi{e Gatalovi}a: Mr Miomir Gatalovi} ro|en je u Beogradu 14. septembra 1981. godine, od majke Vere i oca Branimira Gatalovi}a. Pradeda mu je bio sudski brigadni general Branimir Gatalovi} (1874 + 1930), a baka slikarka Qubica Cuca Soki} (1914 + 2009). Po zavr{etku Pete beogradske gimnazije upisao je 2000. godine Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Odeqewe istorije, gde je diplomirao 2005. godine na Katedri za savremenu istoriju sa temom Posledwa generalova bitka. [arl de Gol i referen-

27.12.2014

14:56

Page 4

AKTIVNOSTI

Rot 16-33:Rot 16-33.qxd

KRALJEVO GLAVA IZNAD VODE

dumska kriza u Francuskoj 1969. godine u jugoslovenskoj {tampi, kod mentora prof. dr Dubravke Stojanovi}. Magistarsku tezu Partija i kultura u Srbiji 1952-1958. godine odbranio je na Katedri za istoriju Jugoslavije 2008. godine kod mentora prof. dr Qubodraga Dimi}a. Od 2007. godine je stru~ni saradnik javnog servisa Radio-televizije Srbije, gde je u~estvovao u izradi vi{e istorijskih emisija, od kojih bi trebalo izdvojiti serijal Zaboravqeni umovi Srbije i emisiju Slobodan Jovanovi} - Osvrt na ìvot i delo. U ediciji RARA Radio-televizije Srbije pisac je ìvotopisa Milana Vlajinca (1877-1964), Jovana Miodragovi}a (18531926), Jovana Risti}a (1831-1899), Koste Stojanovi}a (18671921) i Radoslava Gruji}a (1878-1955). Od 2009. godine je zaposlen u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu, gde je kao stru~ni saradnik u~estvovao u realizaciji vi{e nau~nih projekata i organizaciji nau~nih konferencija, od kojih bi posebno trebalo izdvojiti Me|unarodnu nau~nu konferenciju Prvi svetski rat i balkanski ~vor iz 2011. godine. Autor je nau~ne mongrafije Darovana sloboda - Partija i kultura u Srbiji 1952-1958. objavqene 2010. godine, jedan od autora kapitalnog nau~nog dela Kosovo i Metohija: vek va`nih doga|aja 1912-2012. objavqenog 2012. godine i autor vi{e nau~nih ~lanaka od kojih bi trebalo izdvojiti Izme|u ideologije i stvarnosti. Socijalisti~ki koncept kulturne politike Komunisti~ke partije Jugoslavije (Saveza komunista Jugoslavije) 1945-1960. godine, objavqen u ~asopisu Istorija 20. veka 2009. godine. Jedan je od urednika Zbornika nau~nih radova Prvi svetski rat i balkanski ~vor objavqenog 2014. godine povodom obeleàvawa jubileja stogodi{wice Prvog svetskog rata Ă

Majske poplave koje su tokom pro{le godine zahvatile ve}i deo Srbije nisu mimoi{le ni Kraqevo. Morava je potopila vi{e od 300 doma}instava u naseqima Grdica, Adrani i Sir~a, tako da su porodice u severnom delu grada ostale gotovo bez kompletnog ku}nog inventara. Toliki nivo vode zapadno Pomoravqe do sada nije videlo. Na sre}u, nije bilo `rtava. Rotari klub Kraqevo je odmah doneo odluku da prekine zapo~ete projekte i sva sredstva preusmeri za pomo} poplavqenom stanovni{tvu. Prva donacija sastojala se od 250 paketa hemijskih sredstava za higijenu i dezinfekciju objekata.

Ne}e biti hladno u porodici Rastovi} u Grdici

Na vest da je Kraqevo zahva}eno poplavom odmah su reagovali Rotarijanci iz bratskog kluba Sibiu u Rumuniji, koji su uputili pomo} od 3.000 evra, sa `eqom da polovina bude donirana Zdravstvenom centru â&#x20AC;&#x17E;Studenicaâ&#x20AC;&#x153;, a preostalih 1.500 evra ugro`enom stanovni{tvu. Oglasio se i bratski Rotari klub iz Ro~estera sa 500 funti. Porodicu Andri} u Sir~i posetio je i Phil Shorthous iz RC Ro~ester (drugi sleva)

Rot 16-33:Rot 16-33.qxd

27.12.2014

14:56

Page 5

Ponovo od po~etka: deo pomo}i porodici Nikoli} iz Grdice

AKTIVNOSTI

Sa ovim sredstvima Rotarijanci su sami po{li na teren da se i li~no upoznaju sa porodicama ~iji je `ivot voda okrenula naopa~ke. Jedan od prvih kriterijuma za pomo} bio je da u porodici ima dece. Tako su jedni dobili drva za ogrev, drugi name{taj, slede}i laminat, cement, plo~ice, gra|uâ&#x20AC;ŚSvaka od ovih porodica re{ila je ~itav svoj problem za iskazanom potrebom. Podeqeno je materijala i opreme vredne vi{e od tri hiqade evra Ă Radovan Tipsarevi}

BEOGRAD @ENSKO PREDUZETNI[TVO U MU[KOM KLUBU

Da sastanak u ~etvrtak, 4. decembra protekle godine ne bude ba{ sasvim ,,redovanâ&#x20AC;? postarale su se dve {armantne go{}e (jedna je arhitekta) koje su nam u najvi{e 10-ak minuta skrenule pa`nju na opasnost od vatre i po`ara, zna~aj preven-

cije, obuke, za{tite i sl. To je sve bilo interesantno ~lanovima koji imaju firme ili zna~ajniju imovinu, pa je predavanje eto, bilo korisno. U odsustvu Had`i Du{ana sastanku je predsedavao Ne{a Sakovi} koji je to uradio odli~no, uve`bavaju}i se za svoj mandat 2016 - 2017. godine.

27.12.2014

14:57

Page 6

AKTIVNOSTI

Rot 16-33:Rot 16-33.qxd

Po protokolu, prvo je predstavio go{}e – predava~ e g|u Svetlanu Stoji~ i} i Tatjanu Bani}, DIA iz firme ,,TE Group’’. [armantne go{}e su odràle kratko ali efektno predavanje o problematici prevencije i za{titi od poàra i drugih rizika u poslovanju preduze}a, a koji se zahtevaju od poslodavaca. U kontekstu pribliàvanja EU i na{a

zemqa je usvojila detaqne i stroge propise koji reguli{u pitanja procene rizika, bezbednosti i zdravqa na radnom mestu. U razgovor su se ukqu~ ili Ljuba, Dragan i Ne{a tako da se razvila zanimqiva diskusija koja je ukazala na mogu}nost uspostavqanja saradnje sa na{im go{}ama. Firma ,,TEGroup’’ simboli{e ,,ènsko preduzetni{tvo” u Srbiji ali su se menadèrke ose}ale veoma prijatno u ,,mu{kom” Klubu. Njihov komentar na kraju susreta je bio: ,,Nismo mogle da verujemo da ovakva gospoda jo{ uvek postoje u na{oj zemqi!” U nastavku sastanka Ne{a je prisutne obavestio o poseti na{ih ~ lanova RK Beograd – ûkarica, o napretku u realizaciji projekta kupovine monta`ne ku}e, o pozivu iz [kole za decu o{te}enog vida ,,Veqko Ramadanovi}” u Zemunu da prisustvujemo proslavi Dana {kole u decembru, i o drugim klupskim de{avanjima. Dragan je obavestio ~ lanove da }e i}i na proslavu ~ artera RK Banja Luka a pozvao je ~ lanove, koji mogu, da mu se pridruè u Ulcinju gde tamo{nji Rotari klub obeleàva uspeh u realizaciji me|unarodnog ,,Granta” uz podelu 50 Pol Haris odli~ ja zaslu`nim Rotarijancima (na{ Dragan tako|e dobija priznanje). Druènje je nastavqeno u vrlo prijatnom i opu{tenom raspoloènju uz kvalitetnu ve~ eru, dobro pi}e i nekoliko dobrih viceva í

SREMSKA MITROVICA Obnovqen Dom kulture u Jameni

PROSTOR ZA VI[ESTRUKE NAMENE Prostoriju namewenu za wihove aktivnosti vredne ène sela pretvorile u jedinstven etnolo{ki muzej Postoje datumi koji se nikada ne zaboravqaju, ostaju ve~ito urezani u se}awe, kao slova i re~i u mermeru. Tako }e i datum {esnaesti maj me{tani Jamene, jedinog sela u Vojvodini, zapamtiti kao dan kada je bez krova nad glavom, u katastrofalnim poplavama, ostalo 197 wihovih doma}instava, a ~lanovi Rotari kluba Sremska Mitrovica bili su me|u prvima koji su im od sveg srca pomogli. Dok se voda nije jo{ u potpunosti ni povukla, za 35 najugroènijih porodica obezbe|eni su {atori za nu`ni sme{taj, koji su stigli od humanitarne organizacije Releif BoÚ i prijateqa iz Norve{ke, Velike Britanije i SjediDanilo wenih Ameri~kih DrQevnai} àva. Rotari klub Beograd Metropoliten zasluùje posebnu zahvalnost za ovu akciju. Rotari klub Sremska Mitrovica svakom doma}instvu uru~io je i komplet sredstava za dezinfekciju. Tako|e za sva doma}instva obezbe|eno i podjednako je raspore|eno preko 40 tona cementa. Posle ovih aktivnosti Rotari klub Sremska Mitrovica odlu~uje da obnovi o{te}enu i dotrajalu zgradu Doma kulture u selu. Vrednost radova na obnovi zgrade pod ~ijim krovom su: velika sala sa pozornicom za razne kulturne doga|aje, okupqa-

Rot 16-33:Rot 16-33.qxd

27.12.2014

14:57

Page 7

wa me{tana i mogu}nost za zimsku nastavu fiskulture osnovaca, prostorija za mlade, prostorija za aktivnosti seoskog udruèwa èna i jedna za dru{tvene aktivnosti omladinskog sportskog kluba, iznosi preko tri miliona dinara. Radovi su po~eli 4. avgusta, a sve~ana primopredaja Doma na kori{}ewe odràna je u petak, 31. oktobra pro{le godine. Na obnovqenoj zgradi Doma kulture postavqena je i plo~a sa nazivima svih klubova i firmi koje su pomogle

renovirawe, a sve~ano su je otkrili Vigor Maji}, guverner Distrikta 2483 Srbija i Crna Gora-Rotari Internacionala i Zlatko Babi}, sekretar Rotari kluba Sremska Mitrovica, koji su presekli vrpcu otvaraju}i na taj na~in vrata renoviranog Doma. Prisutnim Jamen~anima i wihovim gostima, pored Maji}a i Babi}a, obratili su se: Nikola Vasi}, predsednik op{tine [id, Du{ica Qubojevi}, predstavnik holandske firme â&#x20AC;&#x17E;Levi 9â&#x20AC;&#x153; i Miodrag Star~evi}, predsednik Saveta Mesne zajednice Jamena. Svi oni su jedinstveno pozdravili ove rotarijanske aktivnosti, poèlev{i me{tanima da ove prostorije koriste za druèwa svih generacija i da ih o~uvaju za budu}e nara{taje. Poseban poklon Rotari klubu Sremska Mitrovica uru~ila je Milka Zari}, predsednica Udruèwa èna Jamena, rekav{i izme|u ostalog: - Vi ste jedini koji su nam ispunili sva obe}awa. Mi imamo sada ~ime da se ponosimo. Ovo Udruèwe je prostorije namewene za wihove aktivnosti pretvorilo u svojevrstan seoski etnolo{ki muzej u kome su smestile i predstavile stare stvari iz poku}stva, rukotvorine, oru|a i druge predmete. Kao dar Rotarija u prostoriji namewenoj mladima postavqeni su radni stolovi sa ra~unarima. Ovako je glasila i poruka Zlatka Babi}a: - Dragi me{tani Jamene, nadamo se da smo vam na{im akcijama pomogli da ublaìte va{u nevoqu i da }e vam obnovqeni Dom kulture biti centar lepih dru{tvenih, korisnih, humanih i kulturnih aktivnosti i za ponos budu}im nara{tajima.

Rot 16-33:Rot 16-33.qxd

27.12.2014

14:57

Page 8

Sve~anost su uveli~ali svojim programom ~lanovi folklora i hora Srpskog kulturno -umetni~kog dru{tva „Sveti Sava“ iz [ida i Danilo Qevnai}, ~lan Rotari kluba Sremska Mitrovica i wegova firma pirotehnike prirediv{i veliki vatromet, kao jedinstven doga|aj za ovo malo selo í Dom kulture Jamena obnovio je Rotari klub Sremska Mitrovica uz pomo}: Rotari distrikta 2483 – Srbija i Crna Gora, Firme „IT Services Levi9“ iz Amsterdama – Holandija, predstavni{tvo Novi Sad, zatim firmi „Marko gradwa“ d.o.o. Ruma i „Metal tehnika“ d.o.o. Sremska Mitrovica, Rotari kluba Krajova – Rumunija, Rotari kluba Segedin – Ma|arska, Rotari kluba Segedin-Tisa, Ma|arska, Rotari kluba Baja – Ma|arska, Rotari kluba Novi Sad, Rotari kluba Sombor, Rotari kluba Pqevqa – Crna Gora, Rotari kluba Beograd-Metropoliten, Rotari kluba Novi Sad-Dunav, Rotari kluba Be~ej i Rotarakt kluba Sremska Mitrovica. Ovoj izvanrednoj aktivnosti pridru`io se u novembru i Rotari distrikt 1913 Hrvatska. Nedeqko Terzi} Predsednik Odbora za informisawe i odnose s javno{}u Rotari kluba Sremska Mitrovica

AKTIVNOSTI

u IÝC-Dobrotvornom diplomatskom bazaru, koji je odràn u nedequ 7.decembra 2014. godine. Na{ {tand je nosio naziv ,,RotarÚ Club”, imao je vidqiva obele`ja klubova koji su u~estvovali i dominirala je prava prijateqska atmosfera u duhu Rotarija. IÝC CharitÚ Bazaar je uspe{no zavr{en i prikupqeno je 45.635 dinara, koji su poklonjeni u dobrotvorne svrhe udruènju ,,International Ýomen’s Club”. Na taj na~in, na{a ~etiri Kluba dala su zajedni~ki doprinos tradicionalnoj godi{njoj humanitarnoj akciji IÝC koja se odràva u Srbiji i u ve}ini zemaqa sveta. Na dobrotvornom bazaru, postavqeno je preko 50 {tandova na kojima je, pored na{eg rotarijanskog {tanda, bilo predstavqeno jo{ 40 zemaqa sveta. U~ esnici, predvodjeni ambasadorima, prikupqali su sredstva, nude}i posetiocima svoje tradicionalne proizvode, hranu, suvenire, knjige, igra~ ke, ode}u i drugo... Sav prihod je namenjen za pomo} ugroènom delu stanovni{tva. Protekle godine, IÝC je na humanitarnom diplomatskom bazaru, prikupio preko 136.000 evra i sredstva su doniranarazli~ itim grupacijamaugroènog stanovni{tva, kojimajepomo} najpotrebnija. Detaqni izve{taj o donacijama, IÝC saop{tava krajem decembra i u potpunosti je transparentan i dostupan u~ esnicima i javnosti. Tokom trajanja CharitÚ Bazara, posetili su nas mnogobrojni prijateqi, zvani~ nici i drugi. Rotarijance su pozdravili izme|u ostalih i po~ asni ~ lanovi Rotari kluba Beograd Vra~ ar, NJ.E. ambasador Kraqevine Holandije u Srbiji Laurent Stokvis, Konzul Irske Ann Pe{i} ( UO IÝC ), Baronesa Odilia Dorotea Stokvis ( Past President IÝC ), kao i Zafiris Lampadaridis (~ lan RK Beograd Vra~ ar i direktor hotela „EØcelsior” i jedan od direktora hotela ,,HÚ att” )... Dobrotvorni diplomatski bazar veoma je poznata, odràva se svake godine, izuzetno je pose}ena od strane diplomatskog kora, privrednika, javnih li~ nosti i gra|ana. Ovim putem, èlimo da se zahvalimo klubovima koji su u~ estvovali na dobrotvornom diplomatskom bazaru i dali veliki doprinos poznatoj humanitarnoj akciji IÝC i predstavili Rotari pokret u najboqem svetlu í Srda~ an Rotarijanski pozdrav, Lidija Bartu{ Vasiqevi} Rotari Klub Beograd Vra~ar Immediate Past President Club Foundation Chair 2014/15 +381 64 8420020 lidia.bv¿gmail.com club¿rotarÚ-vracar.org

IÝC CHARITÙ BAZAAR 2014. IÝC je me|unarodna humanitarna (mreà) organizacija koju ~ine ène ambasadori, diplomate, ili supruge diplomata, kao i u{pe{ne ène iz celog sveta. Po{tovani prijateqi u Rotariju, Sa zadovoqstvom vas obave{tavamo da je Rotari klub Beograd Vra~ar, uz pomo} i prisustvo Rotari kluba Beograd International, Rotari kluba Beograd Singidunum i Rotari kluba Pan~evo – Mihajlo Pupin, organizovao tradicionalno u~e{}e

27.12.2014

14:58

Page 9

AKTIVNOSTI

Rot 16-33:Rot 16-33.qxd

BEOGRAD VRA^AR

DRUGI SASTANAK BEOGRADSKIH ROTARI KLUBOVA U ROTARIJANSKOJ 2014 – 2015. GODINI I PROLE]E (BOTI^ELIJEVO) Sastanak beogradskih Rotari klubova odr`an je u ponedeqak, 8.decembra 2014. godine u hotelu ,,EØcelsior” (ul. Kneza Milo{a 5 ), sa po~etkom u 18,00h. U skladu sa dogovorom koji je postignut na nedavnom prvom sastanku beogradskih Rotari klubova, Rotari klub Beograd Vra~ar bio je doma}in ovog skupa.

Predloèn je slede}i Dnevni red: - Finalni dogovor oko na~ina i sadrìne proslave povodom obeleàvanja 110 godina Rotari Internationala, 25 godina od uspostavqanja Inicijativnog odbora za formiranje prvog Rotari kluba u Srbiji i 5 godina od po~etka objavqivanja ~asopisa „Srpski Rotar”. Razmatrani su i detaqi vezani za organizaciju Donatorske ve~ere (subota, 21. februar 2015. godine, hotel HÙATT) - Finalni dogovor oko kandidovanja projekata za zajedni~ku akciju beogradskih Klubova - Formiranje Organizacionog odbora Sastanku su prisustvovali: Guverner Velimir Ki}a Stefanovi} (po ovla{}enju zastupa aktuelnog Guvernera Vigora Maji-

Rot 16-33:Rot 16-33.qxd

27.12.2014

14:58

Page 10

}a), Dejan îkara, budu}i Guverner, Sveta Milovanovi} ADG, Predsednik Distriktne Rotari fondacije Dragan Brajer. Posle duè diskusije i vi{e predloga, dogovoreno je da se na slede}em, 3. sastanku beogradskih Rotari klubova sve detaqno dogovori i da se krene sa realizacijom ideje o predstoje}oj proslavi u Distriktu. A idu}i sastanak zakazan je za utorak, 16. decembar 2014. godine u 18h u hotelu ,,HÙATT’’. Doma}in je Rotari klub Beograd Metropoliten. Posle sastanka, odràno je zanimqivo predavanje na{eg prijateqa iz Rotari kluba Beograd Singidunum farmaceuta Sla-

AKTIVNOSTI

voquba Tasi}a (Institut za prou~avanje lekovitog biqa „Dr Josif Pan~i}”). Tema predavanja: Biqke na slikama velikih slikara - Boti~elijevo prole}e (Primavera). Prisutni su imali priliku da, kroz analizu Boti~elijevog remek - dela ~uju sveobuhvatnu pri~u o simbolici prole}a, biqaka, doga|anja u Firenci druge polovine 15. veka i porodici Medi~i. Slu{ali i gledali smo kako na{ gost i{~itava simboliku biqaka na ~uvenom platnu i poja{njenje Boti~elijevog pogleda i poruke posmatra~ima. Slavoqub Tasi} na RTS ima redovnu rubriku u okviru emisije „Boje `ivota” u kojoj obra|uje lekovito biqe na platnima velikih umetnika. Urednica emisije je Vesna Pavli~ek. Predavanju je prisustvovao i Miroslav Tasi}, tako|e ~lan Rotari kluba Beograd Singidunum í

BEOGRAD 97. ROÐENDAN ŠKOLE ZA U^ENIKE OŠTE]ENOG VIDA ,,VEQKO RAMADANOVI]’’ U ZEMUNU

Jedna jedina u Srbiji, ista kao druge a posebna. Redovni program prilagoðen u~enicima ošte}enog vida.

U petak, 12. decembra prošle godine, Hayi Dušan Glušac, predsednik Rotari kluba Beograd posetio je ðake i nastavnike škole i razgovarao sa direktorkom škole Radom Laban kojoj je ~estitao Dan škole i krsnu slavu Svetog apostola Andreja Prvozvanog (13. 12.). Posebno je bio dirqiv odli~no pripremqen program na priredbi koja je odràna za prisutne goste, roditeqe, donatore i drage prijateqe ove škole koja je bila medijski odli~no zabeleèna. Saradwa Rotari kluba Beograd i ove jedinstvene škole je tradicionalna. Dugi niz godina Klub pomaè dragi i vredni kolektiv. Škola se bavi obrazovawem i vaspitawem dece i omla-

Rot 16-33:Rot 16-33.qxd

27.12.2014

14:59

Page 11

dine iz cele Srbije kojima je obezbeðen smeštaj u savremeno opremqenom domu. Direktorka Radmila Laban na ~elu ovog podmlaðenog nastavni~kog kolektiva vredno i uspešno obavqa svoj humani poziv na najboqi na~in. Ova jedinstvena škola u našoj zemqi, ustanova duge tradicije je upravo proslavila 97. roðendan od osnivawa, 1917. godine u dalekoj Bizerti, na završetku Prvog svetskog rata. U dalekoj Bizerti, u Tunisu, 13. decembra 1917. godine u kasarni „Lambert” po~eo je sa radom Zavod za slepe i slabovide i gluve invalide, prete~a današwe Škole za u~enike ošte}enog vida u Zemunu. Prvi šti}enici Zavoda u dalekoj severnoj Africi bili su

oslepeli i ogluveli srpski vojnici koji su tokom Prvog svetskog rata izgubili vid i sluh. Upraviteq je bio Veqko Ramadanovi} (1874+1943), koji je sav svoj trud i pedagoško znawe i ume}e usmerio ka

Rot 16-33:Rot 16-33.qxd

27.12.2014

14:59

Page 12

ovim hrabrim vojnicima, da ih osposobi kako bi nastavili da `ive i budu korisni, kada se budu vratili u otaybinu i rodne domove í

Kada qudima ponudite olovku da nešto napišu, 97 odsto wih }e napisati svoje ime.

KAD NAM SE UKA@E PRILIKA DA NEKOM POMOGNEMO, TO JE PRIVILEGIJA @IVOTA I DRAGOCENI OSE]AJ RADOSTI. IZABERIMO DARIVAWE I PRU@IMO QUBAV!

^okolada sadr`i jednu prirodnu supstancu za koju se smatra da izaziva istu reakciju u telu kao kada se ~ovek zaqubi.

Tekstovi su iz školskog ~asopisa „SUNCE”, broj 29, decembar 2014. godine, koji se ureðuje i štampa u Školi za u~enike ošte}enog vida „Veqko Ramadanovi}” u Zemunu, sa kojom ~lanovi Rotari kluba Beograd imaju višegodišwu saradwu.

Sladoled koji se najviše pojede u Americi je od vanile.

Rusija ima najviše bioskopa na svetu. Isak Wutn poznati fizi~ar je toliko loše pamtio imena pa je ~ak zaboravqao imena svoje bra}e. Venera je najsvetlija od pet planeta koje se vide golim okom sa Zemqe i upravo qudi kada wu vide misle da su videli NLO.

KO BI REKAO Tokom no}i viši smo za pola santimetra.

Više od 50 odsto qudi na svetu nije nikada pri~alo telefonom.

Niko ne mo`e da poqubi sopstveni lakat.

Dve tre}ine ~ove~anstva nije videlo sneg nikada.

Nemogu}e je kinuti otvorenih o~iju. Kosa br`e raste kada je toplo vreme, nego kada je hladno. Qudima je potreban san da bi odmorili kosti i dali telu vremena da obnovi ošte}ene }elije. Posle tridesete godine `ivota qudi gube na visini.

Svaki kraq u kartama predstavqa jednog kraqa iz istorije: - kraq pik je jevrejski kraq David - kraq tref je Aleksandar Veliki - kraq herc je Karlo Veliki - kraq karo je Julije Cezar.

Dešwaci `ive deset godina du`e od levorukih.

Kod ~oveka je duìna od ru~nog zgloba do lakta jednaka duìni stopala. Za svaki spomenik na svetu koji pokazuje istorijsku li~nost na kowu vaè ista pravila: – ako kod statue kow ima obe predwe noge u vazduhu – osoba je poginula u borbi; – ako je kowu podignuta samo jedna noga – osoba je umrla od rana zadobijenih u boju; – ako su sve ~etiri noge na zemqi – osoba je umrla prirodnom smr}u. Spomenik knezu Mihailu na beogradskom trgu Republike

Originalna Koka Kola je bila zelene boje.

Antarktik je jedina teritorija na svetu koja ne pripada ni jednoj dr`avi. Mesec koji po~iwe nedeqom uvek ima petak trinaesti. U Finskoj su do pre nekoliko godina bili zabraweni crtani filmovi o Paji Patku, jer on ne nosi pantalone. Triskaidekafobija je strah od broja 13. U nekim hotelima u svetu ne postoje sobe sa tim brojem, a u trkama za „Formulu 1” ne postoji bolid sa brojem 13 í

AKTIVNOSTI

Jedan sat slušawa muzike, odnosno dr`awa slušalica u ušima, za 700 puta pove}ava broj bakterija u uhu.

U Kini više qudi govori engleski nego u Americi.

BEOGRAD SKADARLIJA TRE]I SASTANAK BEOGRADSKIH ROTARI KLUBOVA U ROTARIJANSKOJ 2014 – 2015. GODINI

@ensko srce br`e kuca nego muško. Najja~i miši} u našem telu je jezik. Prose~an ~ovek izgovori pet hiqada re~i dnevno. U jednoj bolnici u Australiji otvoreno je odeqewe za smeh gde se pacijenti smeju da bi se oporavili.

U utorak, 16. decembra prošle godine, u beogradskom hotelu „Park” u ulici Wegoševa broj 2, sa po~etkom u 18h odr`an je sastanak, tre}i po redu, beogradskih Rotari klubova. Dnevni red sastanka beogradskih Klubova je isti kao na sastanku odr`anom u ponedeqak, 8. decembra 2014 godine. Doma}ini sastanka bili su prijateqi iz Rotari kluba Beograd Skadarlija, a dogovoreno je da se predstoje-

Rot 16-33:Rot 16-33.qxd

27.12.2014

15:00

Page 13

}i rotarijanski datumi sve~ano obeleè i proslave u novobeogradskom hotelu „HÙATT”, a osnovan je i Komitet za organizaciju proslave u koji su pored ~lanova iz Rotari kluba Beograd kao doma}ina proslave, ušli predstavnici Rotari klubova i svi koji mogu, èle i umeju da pomognu. Takoðe je dogovoreno da slede}i doma}in i organizator sastanka bude Rotari klub Beograd Sava, 12. januara ove godine. Sastanku su prisustvovali predstavnici iz 12 beogradskih Rotari klubova, kao i prijateq – gost iz Rotari kluba Bor koji takoðe èli da se prikqu~i organizaciji proslave. Iz Rotari kluba Beograd, ovom sastanku su prisustvovali Dragan Brajer, Hayi Dušan Glušac i Trivko Ti}a Savi}. Rotarijanci iz beogradskih Rotari klubova Internacional, Novi Beograd i Balkan od po~etka ne u~estvuju u ovom dogovarawu i radu! Posle ovog po~eo je zajedni~ki sastanak ~etiri beogradska Rotari kluba (RK Beograd Sava, RK Beograd Dunav, RK Beograd Centar i RK Beograd Skadarlija) koji je

po~eo u 20h, na kom je gost predava~ Miomir Kora} direktor Viminacijuma govorio detaqnije i više o lokalitetu i nalazištu í

AKTIVNOSTI

Rot 16-33:Rot 16-33.qxd

27.12.2014

15:00

Page 14

BEOGRAD NIKOQDAN U SEDIŠTU ROTARI KLUBA

Sveti otac Nikolaj Arhiepiskop Miriklijski ^udotvorac je Krsna slava Rotari kluba Beograd i porodice Brajer, kao i ve}ine ~lanova Kluba. Sveti Nikolaj (u prevodu imena – pobednik, pobediteq naroda) roðen je u gradu Patari, oblast Likija, a `iveo je u gradu Mira Likijska u današwoj Turskoj.

Bio je veliki dobrotvor, ~inio je humana dela i ~uda, pomagao siromašne, le~io bolesne, radovao decu, ~uvao putnike na moru i kopnu. Po`ive 73. godine (270 + 343). Mošti mu po~ivaju u istoimenoj crkvi u gradu Bariju, Italija. Na ovaj sveti dan, u 4 sata posle podne, sve laðe, brodovi, plovila, bacaju sidro ma gde se našli, a veliki brodovi uspore plovidbu, dok se svi mornari i posada ne pomole svome svecu zaštitniku. Ina~e, porodi~na slava (sveti, sve~arstvo – u isto~nim i ju`nim krajevima, krsno ime – u zapadnim, posebno primorskim oblastima srpskog naroda su stariji nazivi) je 27. novembra prošle, 2014. godine postala deo svetske kulturne baštine. Uvrš}ena je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleða ~ove~anstva. Ovo je prvi upis kulturnih dobara iz Srbije na ovu listu. Meðunarodni komitet za

zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleða, na svom redovnom zasedawu u sedištu Uneska u Parizu, jednoglasno je doneo odluku o upisu, a na predlog Etnografskog muzeja u Beogradu. U petak, 19. decembra minule godine, u prostorijama Rotari kluba Beograd i advokatskoj kancelariji Brajer u Kursulinoj ulici broj 14, na drugom spratu, u srcu beogradskog Vra~ara, bilo je tesno, jer su pristizali Rotarijanci i ostali gosti. U 4 sata posle podne uz saslu`ewe protojereja oca mr. Aleksandra D. Sredojevi}a, (paroha Druge parohije hrama Svetog Save) koji se obrati prisutnima ... pleme naše malo, srpsko, jedino na ovoj našoj Zemqi ima Krsnu slavu i neka je slavi na mnogaja leta. Samo pravoslavni Srbi imaju porodi~nu slavu, koja je wihova krsna slava. Slava je sve~anost šire zajednice, cele porodice, ili više porodica, ~ak celog plemena... i predivno pojawe ~lanova hora OKTOIH usledilo je se~ewe slavskog kola~a. Posle besede sveštenika, koji je obavio molitvu svecu i pozdrava doma}ina, Dragana, Vesne i Sofie, nastavilo se dru`ewe, uz pi}e i i}e, kako dolikuje ovom sve~anom i posnom danu. Bili su prisutni ugledni beogradski advokati, prijateqi porodice Brajer, a iz Rotari kluba Beograd na Kr-

snoj slavi su bili ovogodišwi doma}in slave predsednik Kluba Hayi Dušan Glušac, Pavle Bani}, êdomir Petriwac sa suprugom, Leka Rankovi} sa suprugom, budu}i Guverner našeg distrikta Dejan îkara sa suprugom, a kasnije su pristigli i Nenad Sakovi} sa suprugom, Raša Burazor, kao i naši eh ~lanovi Vlada Mlaðan, Goran Kapisoda sa suprugama, koji su se pred ikonom sveca pomolili i posluìli slavskim ìtom.

Rot 16-33:Rot 16-33.qxd

27.12.2014

15:00

Page 15

Na mnogaja leta familiji Brajer, svim Rotarijancima i ~lanovima Rotari kluba Beograd! Zdravi bili! Ă

AKTIVNOSTI

Rot 16-33:Rot 16-33.qxd

27.12.2014

15:01

Page 16

BEOGRAD GODIŠNJA SKUPŠTINA ROTARI KLUBA

U ~etvrtak, 25. decembra 2014. godine u skladu sa Rotarijanskim pravilima i Statutom Kluba, odr`ana je redovna godišwa Skupština Rotari kluba Beograd na kojoj su tajnim glasawem birani i izabrani: a) ~lanovi Upravnog odbora Kluba u mandatu 2015 - 2016. godine; b) predsednik Rotari kluba Beograd u mandatu 2016- 2017. godine (president nominee).

Pre radnog dela obavqen je sve~ani ~in primawa tri nova ~lana u Rotari klub Beograd. Primqeni su Sawa Paweskovi} i Vladimir Mitrovi} eØ predsednici Rotarakt kluba Beograd i Miroslav Miki Šovran koji se ponovo vratio u mati~ni Klub. Vladimir i Miroslav primili su Rotarijansku zna~ku, ~lansku kartu Kluba, Statut Kluba i Monografiju Rotari kluba Beograd, dok }e Sawi na sve~an na~in takoðe biti uru~ena zna~ka, s obzirom da se nalazila na slu`benom putu u Šumadiji, a dok budete ~itali ovaj tekst, Sawa }e se nalaziti na sedmom kontinentu – u dalekoj Australiji. Miki je Klubu predao Monografiju Rotari kluba Bawa Luka koju je naš Klub dobio za uspomenu na kumovski Klub, tokom proslave dobijawa ~artera, 6. decembra. Posle zvani~nog dela sastanka i prijatne ve~ere, prijateqi su ostali do kasno u razgovoru i dru`ewu, da bi se zatim zajedno slikali za uspomenu (i dokumentaciju) na ovo sve~ano, ali radno ve~e í ^lanovi Upravnog odbora bi}e deo tima izabranog Predsednika Trivka Ti}e Savi}a u Rotarijanskoj 2015 – 2016. godini, a prezident nominee je Nenad Sakovi}, u mandatu 2016 – 2017. godine.

E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

Rot 16-33:Rot 16-33.qxd

27.12.2014

15:01

Page 17

DISTRIKT 3610 KOREJA

Rot 16-33:Rot 16-33.qxd

27.12.2014

15:02

Page 18

NA SVE ÊTIRI STRANE Ru~ne satove do sredine 19. veka nosile su iskqu~ivo ène, dok su mu{karci uglavnom nosili xepne satove (onaj mali xep sa desne strane prsluka i pantalona odela na{ih o~eva i dedova...) Razlog: mu{karci su bili fizi~ki aktivniji i ru~ni satovi su bili neprakti~ni oko ruke, jer su bili osetqivi i lako su se kvarili í U pokrajini Boòle, Francuska, od 1960. godine, Nacionalni institut za kontrolisano poreklo (Institut National des Appellations d’Originene) uveo je tre}i ~etvrtak u novembru kao termin pu{tawa vina boòle u promet. Propisan je i poseban ritual. Novi boòle (Beaujolais Nouveau) se {aqe kupcima, restoranima i prodavnicama, koji ne smeju da ga sluè ili prodaju do12,01h tog ~etvrtka. Obi~aji nalaù da svuda u svetu ovo vino mora biti popijeno do Boì}a (rimokatoli~kog), jer se posle ne smatra mladim í Kafa ne moè da uspeva na temperaturi koja je ispod 12 stepeni Celzijusa. Sa ve}ih visina dolaze najkvalitetnije kafe. Drvo kafe raste u predelima gde vlada tropska Arapska kafa i polutropska klima, u pojasu ekvatora i gde je temperatura izme|u 18 i 22 stepena Celzijusa í

Suprotno ukorewenom mi{qewu, magarci spadaju u najpametnije kopitare. Oni, na primer, dlakama na bradi probaju da li je kroz ì~anu ogradu pu{tena struja, a na opasno mesto stupaju samo kad gospodar pre|e preko wega í Biùterija od {trasa moè da bude prikladna zamena za skupe dijamante. Ovi blistavi kamen~i}i izra|uju se od stakla s velikim dodatkom olova. [tras je u 18. veku prona{ao francuski juvelir Federik [tras í Qudi koji najvi{e vremena provode ispred televizijskih aparata su Japanci. Oni prose~no ~ame ispred TV-a ~itavih devet ~asova dnevno! í Prvi grad na svetu koji je imao milion stanovnika bio je Rim 133. godine pre nove ere. London je milionitog stanovnika dobio tek 1810, a Wujork 1875. godine. Danas u svetu ima oko 300 gradova sa vi{e od milion stanovnika í Smatra se da je izreku „krv nije voda” skovao nema~ki car Viqem II (1888-1918) misle}i na srodstvo, odnosno zajedni~ko poreklo Engleza i Nemaca. Mada su ove dve zemqe razdvojene vodom, pripadnici wihovih naroda trebalo bi, po wegovom mi{qewu, da stoje jedni uz druge jer je od svih razlika ja~a zajedni~ka krv í Za najmawu dràvu na svetu se smatra Red malte{kih vitezova, ~iji Veliki majstor ima svoje sedi{te na jednom od sedam rimskih breùqaka. Wegova rezidencija – Vila del Priorato de Malta – se proteè na 1,2 hektara, a ovaj Red ima ~ak i predstavnike u nekim dràvama, koji uìvaju diplomatski imunitet í Svaki drugi stanovnik Rusije, starosti od 25 do 64 godine, ima fakultetsku diplomu i svrstava se u visokobrazovano stanovni{tvo te zemqe. Zbog toga, ali i nekoliko drugih va`nih parametara, Rusija je zauzela prvo mesto na listi najobrazovanijih zemaqa sveta í

Tri vode}e svetske robne marke ru~nih satova ,,Omega’’, ,,SÞatch’’ i ,,RoleØ’’ danas imaju promet od dvanaest i po milijardi evra godi{we í Kwiga prose~ne veli~ine sa imenima svih insekata, a na na{oj planeti postoji vi{e od 900.000 poznatih vrsta, imala bi oko 6.000 stranica í

Rot 34-37:Rot 34-37.qxd

27.12.2014

15:13

Page 1

ME\UDISTRIKTNA AKCIJA JAHORINA 2015.

Dragi prijatelji, bra}o i sestre u Rotariju, Sa velikim zadovoljstvom i ove godine organizujemo ve} tradicionalnu {estu MDA Jahorina uz nesebi~nu podr{ku ,,Aparthotel Vu~ko’’ (ÞÞÞ.aparthotelvucko.com) na Jahorini nivoa opremljenosti pet zvezdica. U mogu}nosti smo da Vam ponudimo: * Sme{taj na bazi punog pansiona (FB), doru~ak, ru~ak i ve~era za 150 evra + osoba sa izlo`benog stola (Buffet) po osobi, za 7 no}i iznosi 299 evra

34 2

* Sme{taj za decu do 6 godina, u sobi sa roditeljima - obezbe|en popust od 100%; * Sme{taj za decu od 6 do 12 godina, u sobi sa roditeljima obezbe|en popust od 50%po detetu (150 evra). U cenu nije ura~ unata boravi{na taksa u iznosu od 1,28 evra po osobi, po no}i; deca do 5 godina starosti su oslobo|ena pla}anja takse a deca do 12 godina uìvaju popust od 50%. Minimum osoba u apartmanu je 2 odrasle osobe. Period sme{taja grupe: subota 24. 01. 2015. do subote 31. 01. 2015. godine. Zbog limitiranog broja gostiju zainteresovani mogu da se prijave do 05. 12. 2014. godine. Akontacija u iznosu od 50% se pla}a pri prijavi, a najkasnije do 12. 12. 2014 godine. Svi ljubitelji uìvanja u skijanju mogu kupiti SKI PASS - 6-to dnevni po punoj ceni od 85,90 evra pri pla}anju akontacije. U slu~ aju da vremenski uslovi na Jahorini u tom periodu budu lo{i za skijanje celokupan iznos upla}enog SKI PASS-a }e biti vra}en. Tokom izuzetno lo{ih vremenskih uslova pro{le godine MDAJahorina 2014. je podràlo bezmalo 200 Rotarijanaca i prijatelja Rotarija. SKI PASS }e biti podeljen na recepciji prema spisku pri pruzimanju klju~eva soba. U skladu sa osnovnom idejom Rotari organizacije: SLU@ENJE I DRU@ENJE, Va{im uplatama unapred i u punom iznosu poku{a}emo da ostvarimo popust za SKI PASS na grupu, a sredstva koja prikupimo od ostvarenog popusta idu u klupski humanitarni fond. Hotel }e po tradiciji organizovati revijalnu trku za ~lanove Rotari kluba Beograd

Rot 34-37:Rot 34-37.qxd

27.12.2014

15:14

Page 2

Skadarlija i sve na{e goste. Uz veliku podr{ku ,Aparthotela Vu~koâ&#x20AC;&#x2122;â&#x20AC;&#x2122; u mogu}nosti smo Vam organizovati shuttle bus transfer od aerodroma do hotela i nazad po ceni od 150KM po turi (kombi bus raspola`e sa 20 sedi{ta). U slu~aju dovoljnog broja zainteresovanih postoji mogu}nost organizovanja autobuskog prevoza

SA NASLOVNE STRANE

O KATARINI SAVI] PRE NEGO [TO POSTANE VELIKA vo, imam ~ast i priliku da ne{to zapi{em o mladoj KaE tarini Savi}, koja ovih dana i nedelja istrajno radi i stvara, jer iskreno èli da kroz stvarala~ki hodnik hitaju}i na velika vrata u|e u svet nas velikih, a ja se tu na|oh da joj pripomognem glasnim svojim divljenjem za ono {to radi, tako da za neki usmeni savet ovde ne moè biti mesta. A ni potrebe. Njene ilustracije koje je radila i koje }e raditi opisuju je kao mladog stvaraoca koja je ve} razumela da su ìvot i umetnost igra, i da joj sasvim malo treba da bi razumela smisao i su{tinu umetnosti. rilikom svojih prvih susreta pred originalima Salvadora P Dalija, Huana Miroa, uspela je da tu vrelinu i toplinu, taj vatromet boja ìve [panije zapamti i prenese u svoje ra-

AKTIVNOSTI

Beograd - Jahorina, cena ce biti formirana u odnosu na broj zainteresovanih. Obave{tavamo Vas da je hotel u ovom trenutku u mogu}nosti da potvrdi dostupnost za traèni broj gostiju (150). Ovaj kapacitet je na raspolaganju RK uz garancije do 15. 12. 2014. godine; posle ovog datuma dostupnost kapaciteta zavisi}e od raspoloìvosti hotelskih sme{tajnih jedinica koje nisu prodate te Vam preporu~ujemo garanciju rezervacija uplatom 50% od o~ekivanog iznosa. U slu~aju dolaska manjeg broja gostiju od 150, hotel zadràva prava promene cene Ă

BEOGRAD SKADARLIJA JAHORINA 2015.

Dragi prijatelji, Pozivamo Vas da zajedno uìvamo u skijanju i ove godine organizuju}i {estu tradicionalnu Me|udistriktnu akciju JAHORINA 2015. U prilogu moète pogledati detalje ponude i prijaviti se za ovo nezaboravno druènje. Vidimo se na Jahorini da se u skladu sa Rotari sloganom DRU@IMO i SLU@IMO. Srda~an rotarijanski pozdrav, Natalija Markovi} Gaburovi} Sekretar 2014-2015. godine Rotari klub Beograd Skadarlija

dove, da tvrde i svedene linije japanskog manga stripa prenese u svoje ilustracije kola`nog stila. Svoju originalnost i svoje razumevanje pogleda na ìvot oko sebe uspeva da ugradi u skoro svaku svoju ilustraciju koja svojom toplinom zadrì pa`nju ~itaoca i odmah ga prenosi u sjajni svet gledaoca. a mladu KataZ rinu Savi}, koleginicu i stvaraoca koja sa malo re~i, svojim ilustracijama mnogo kaè, koja se evo, bavi umetno{}u, stvaraju}i, dive}i se ìvotu. Njen boravak u va{oj blizini, sa kolegama stvaraocima, znam, da}e jedan novi, originalniji kvalitet, jer priznajem, da nema vas, da nema umetnika, da nema umetnosti, ìvot koji nam je darovan bio bi prili~no ruàn, bez boje, usu|ujem se napisati - besmislen. lada Katarina Savi}, moja koleginica, ilustrator, kolaM ìsta, ekspresionista, autenti~na, a pre svega slobodna, ne robuje dogmama i {ablonima. Dakle, originalna. Vi{e se ne libi da se oku{a kao autenti~na stvarala~ka li~nost. Pomozimo joj u tome, da joj ona vrata s po~etka ovog nevelikog teksta budu {irom otvorena, a ne samo ot{krinuta. o}u da uskoro o~ekujemo od nje da nam pokaè svoH jim ilustracijama kakav je svet postojao pre nego {to Bog, |avo ili vreme, pretvore ovu planetu u veliku mrtvu prirodu! (po Brani Crn~evi}u). Hadì Du{an Glu{ac

Rot 34-37:Rot 34-37.qxd

27.12.2014

15:14

Page 3

...LEPI LI SU MLADI ROTARIJANCI JOŠ SU LEPŠE MLADE ROTARIJANKE A NAJLEPŠA... KROZ OBJEKTIV

SAWA PAWESKOVI] Rotari klub Beograd APARATA

Rot 34-37:Rot 34-37.qxd

27.12.2014

15:15

Page 4

rot 38-39:rot 38-39.qxd

27.12.2014

UTISCI

15:22

Page 1

Dora Zorica Kqaji}

Vestminsterska opatija

KU]A KRALJEVA London, Velika Britanija oraci odzvanjaju nemim zvukom koji nestaje u ta~ki gde K se pro{lost i sada{njost povezuju u savr{enoj harmoniji. Otvaram te{ke dveri pro{losti i ulazim u fascinantan svet sjaja i mo}i engleskih kraqeva. Vestminsterska opatija je velelepno arhitektonsko zdanje i mesto velikih istorijskih trenutaka engleske pro{losti i tradicije. u}a kraqeva, kako je druga~iK je zovu, se nalazi u centralnoj zoni Londona. Deo koji se zove Vestminster, po kome je i dobila ime, leì na levoj obali Temze. Tu se nalaze najreprezentativnije zgrade i spomenici Londona, kao {to su Parlament, Kraqevska palata, ministarstva, Vajthuse, Skotland Jard, Hajd park i dr. Ostajem bez daha pred ìvim istorijskim slikama, svesna svoje ograni~enosti i obi~nosti u odnosu na istorijsko nasle|e, njegova obele`ja, a iznad svega njegovo povezivanje sa sada{njo{}u. To predano negovanje tradicije i konstantno odràvanje engleske krune ,,blistavom”, nema samo nameru da nam govori o engleskim monarhijama kroz vreme, ono nam oìvqava istorijske periode i time nam daje mogucnost celovitijeg saznanja o vremenu ~iji nismo savremenici. Ta sna`na energija pro{log u sada{njosti se odraàva u svakom segmentu velelepnog zdanja Vestminsterske opatije. Osnovana je kao benediktanski manastir, pre 1000. godina, {to samo po sebi govori o njenoj istorijskoj vrednosti. Opatija je kroz vekove preure|ivana i dogra|ena za vreme Edvarda Konfesora, 1065. godine i, kasnije, za vreme Henri-

38 2

ja III u 13. veku. Od tada se nije menjala i moèmo je videti takvu i danas. Unutra{njost Vestminsterske opatije je remek delo gotske arhitekture. Englezi su umesto jednostavnog visokog luka gotskog enterijera tada{njeg na~ina gradnje, postavili niz strmih rebara u svodu i time stvorili ornamentalnu mreù koja daje impresiju jedinstvene povr{ine svoda. Vrhunac qudskog ume}a gradnje toga vremena ogleda se u oblicima na svodu koji su nalik na fenjere koji vise sa ~ipkastih lepeza. U ovom zadivquju}em odrazu graditeqstva pro{log vremena, ta fantasti~na {ema rebara i ornamenata u drvetu, koji pokrivaju celi svod Ku}e kraqeva, stapaju se u jednu maestralnu sliku arhitektonske rasko{i enterijera za sva vremena. a dan Boì}a N 1066. godine, dok je London treperio od svetlosti slavqa boì}ne atmosfere, prvi put je u ovoj crkvi obavqeno, u sve~anoj atmosferi, krunisanje Vilijama Osvaja~a. Od tada, pa sve do danas to je postala tradicija. U Vestminsterskoj opatiji se odràvaju sve va`ne ceremonije vezane za kraqevsku dinastiju. No, nisu samo mo}i rasko{ engleskih kraqeva ostavili dubok trag u Ku}i kraqeva. Engleska nikada nije zaboravqala svoje velikane umetnosti i nauke. U Vestminsterskoj opatiji postoji memorijalni ,,kutak pesnika”, koji potvr|uje da snaga rasko{i nikada nije mogla da nadi|e snagu qudske duhovnosti. Moje najdubqe impresije su upravo vezane za taj deo Ku}e kraqeva. Mo}na energija znanja, talenta i re~ i svetli posebnim svetlom ve~ nog: Vilijam [ekspir, ârls Dikens, Oskar Vajld, Dèjn Ostin, sestre Bronte, Tomas Eliot, Radjard Kipling…nau~ nici ârls Darvin, Njutn… Upijam taj poseban trenutak koji odjekuje otkucajem moga srca i u misli mi dolaze stihovi neprevazi|ene pesme ,,Ako” Radjarda Kiplinga*: ,,Ako moè{ da sa~ uva{ razum kada ga svi oko tebe gube i osu|uju te, Ako moè{ da sa~uva{ veru u sebe kada svi sumnjaju u tebe (…) Ako moè{ da sanja{ a da tvoji snovi ne vladaju tobom (…) Ako moè{ da pogleda{ u o~ i Pobedi i Porazu I da nepokolebqiv, utera{ i jedno i drugo u la`… *Radjard Kipling je nobelovac (1907) ~ ija je pesma ,,Ako” u Engleskoj progla{ena za najboqu pesmu svih vremena.

rot 38-39:rot 38-39.qxd

27.12.2014

15:22

Page 2

MESECOSLOV

FEBRUAR 2015. FEBRUAR je mesec RAZUMEVAWA I MIRA u svetu. Ovaj mesec je izabran zato {to je 23. februara ro|endan ROTARI INTERNACONALA i klubovima se preporu~uje da prezentiraju programe koji promovi{u razumevawe i mir u svetu, kao i da zapo~nu projekte Slu`ewa me|unarodnoj zajednici u drugim delovima sveta.

ME\UNARODNI DAN MO^VARNIH PODRU^JA

11 14 14

DAN O^UVAWA ENERGIJE

18 21

27 ROTARI KLUB TOPOLA OPLENAC ~arterovan 2007. godine.

ROTARI KLUB PALI] ~arterovan 2004. godine

1855. Ro|ena je Draga Qo~i}, prva `ena lekar u Srbiji.

1879. U selu Gostinci kod U`ica ro|en je Mihailo Milovanovi}, koji je u srpskoj vojsci imao zvawe ratnog slikara i tako imao ulogu posebnog u~esnika, svedoka i ratnog hroni~ara. Na ostrvu Krfu, 9. februara 1916. godine sa ~etrdesetak DAN DR@AVNOSTI slikara, postaje REPUBLIKE SRBIJE / 1804./ ratni slikar. Sretewe. Srpska vojska, jedina u Evropi uvela je ovo zvawe.

1835. Na predlog Joakima Vuji}a, a uz nov~anu pomo} Milo{a Obrenovi}a, u Kragujevcu je osnovano prvo pozori{te u slobodnoj Srbiji, Kwa`evsko – serbski teatar.

DAN OSNIVAWA ROTARI INTERNACIONALA, 1905. godine

SVETSKI DAN BOLESNIKA (obele`ava se od 1993. godine)

DAN ZAQUBQENIH

DAN SVETSKOG SPORAZUMEVAWA I MIRA

DAN BIOLO[KE KONTROLE

ME\UNARODNI DAN MATERWEG JEZIKA (od 1996. godine)

@ivotni moto: \e na dobro nai|i, dobro i jes, |e na zlo, nije gore, u zlu sam se i rodio

1939. Na dana{wi dan iza{ao je prvi broj lista ,,POLITIKIN ZABAVNIK’’

Um ro je u 87. godini ^es Rejnolds Peri, sekretarRotari Internacionala od 1910. do 1942. godine.

21 ROTARI KLUB METROPOLITEN je ~arterovan 2004. godine. 1613. Mihail Romanov, sin Moskovskog patrijarha, izabran je za cara Rusije.

MIRISI BELOG GRADA URBANE LEGENDE

ALEJA UPAM]ENIH ôvek od ~elika, beogradski fantom, Mile Rizik, saobra}ajac baletkih pokreta, prevoznik klavira… samo su deo prestoni~ke mitologije o kojima se pri~a iz genereacije u generaciju nogi od wih postaju jo{ za ìvota legende u mitoloM giji Beograda. âk i ako nisu najboqi u onome ~ime se bave, sigurno su me|u najpoznatijim sugra|anima. Broj onih koji su ih poznavali rapidno poraste kada umru. Svi naprasno tvrde da su ih znali, da su se druìli s wima, popili koju vi{e u wihovom dru{tvu... Oni su – urbane legende. O nekima od wih pisale su se reportaè, snimani filmovi, a pojedini su, shodno savremenom dobu, postajali zvezde „Jutjuba” i „Fejsbuka”. Wihovi ìvotopisi ~esto su nadgra|eni „pouzdanim kazivawima iz prve ruke” koja, idu}i od usta do usta po kafanama, autobusima i ulicama, dostignu razmere predawa i bajki. O ovim li~nostima sva{ta se pri~alo, o ponekima i pevalo. To je, uostalom, slu~aj sa svim mitolo{kim bi}ima. DRAGOQUB ALEKSI] akrobata i reìser „ôvek od ~elika” ro|en je 1910.godine i postao je verovatno prva op{tepoznata urbana legenda Beograda. Proslavio se izme|u dva svetska rata svojom

akrobatskom trupom koja je nastupala {irom Jugoslavije i Evrope. Na ulicama Beograda savijao je zubima metalne {ipke, visio drè}i u zubima uè povezano sa avionom koji je nadletao Kalemegdan, hodao i vozio bicikl preko konopca zategnutog izme|u zgrada... Wegovi javni nastupi uvek su bili besplatni. Bio je tvorac prvog srpskog zvu~nog filma „Nevinost bez za{tite”, u kome je i glumio. Snimio ga je 1941. godine, u toku okupacije. Ovacije publike u toku projekcije nadja~avale su ton u susednom bioskopu u kojem su Nemci pu{tali „svoje” filmove. Imao je problema sa posleratnim vlastima, koje su ga optuìle za kolaboraciju i pozajmqivawe filmske opreme od okupatora. U oba procesa je oslobo|en. Umro je 1985. godine u domu za stare u Beogradu, u siroma{tvu.

40 2

VLADA VASIQEVI] beogradski fantom Proslavio se u nekoliko letwih no}i 1979. godine, kada je u ukradenom „por{eu” – tada jedinom u Beogradu – oduzimao dah prolaznicima i zadavao muke miliciji vratolomnim vo`wama po centru grada. Svoje akcije najavqivao je na radiju, a radoznali Beogra|ani sjatili bi se uve~e na Slaviji da gledaju ovaj prvi „rijaliti {ou” u SFRJ, u kojem je Vasiqevi} uspevao da utekne od tro{nih plavih „zastava” sa rotacionim svetlima. Organi reda stali su mu na put zasedom uz pomo} autobusa javnog prevoza. U filmu o fantomu iz 2009.godine navodi se da je odsluìo dve godine zatvora. Deset dana po pu{tawu na slobodu smrtno je stradao posle saobra}ajne nesre}e u kojoj nije bilo svedoka. Povredama je podlegao u 32. godini. Wegov dosije jo{ nije prona|en. MILE RIZIK voza~ GSP-a Na sajtu „Urbane legende” pi{e da je vozio na nekoliko linija, ali je nemogu}e utvrditi na kojim jer niko nije stizao da uo~i broj autobusa. Otud je stekao i nadimak Rizik, jer je bilo hazardno voziti se s wim. Pri~alo se jo{ dok je bio ìv da je od Karaburme do Kumodraà stizao za 35 minuta radnim danom, a da je pravac Mirijevo 4 – Trg Republike savladavao za svega 11 minuta. Govori se i da se jednom, na po~etnoj stanici busa koji je trebalo da vozi, Mile infiltrirao me|u putnike i ostavio kabinu praznu. Vreme je prolazilo. Qude u vozilu uhvatila je nervoza, po~eli su da psuju {ofera kojeg nije bilo... Mile je tada ustao i viknuo: „Gde je, bre, ovaj voza~? Sad }u ja da vozim!” Seo je na mesto voza~a pred usplahirenim putnicima koji su ga molili da ne ~ini to. Rizik je, nasmejan, seo u kabinu, zatvorio vrata busa i dao gas... Jednom je, vele, suspendovan jer je iza{ao u susret zgodnoj dami koja je ùrila na posao, jurio je prema wenom odredi{tu i preskakao stanice na kojima je trebalo da iza|u ostali putnici. JOVAN BUQ saobra}ajac Da je kojim slu~ajem zaustavio Rizika zbog prebrze vo`we, verovatno bi mu pokret rukom da stane izveo kao u baletu. Ovaj milicioner bio je velika zvezda Beograda

bio drugi profesionalni bokser u Jugoslaviji, posle Ivana Prebega. Tri godine se borio po ringovima u Austriji, dok mu menayer nije naredio da preda jedan me~. Yigi ga je nokautirao i spakovao se za Beograd. „Ribqa ~orba” posvetila mu je jednu pesmu. Tu je i Stole Piksi, frula{ i uli~ni zabavqa~ iz Knez Mihailove, za kojeg na sajtu „Vukajlija” pi{e da „wegov unikatni performans ukqu~uje svirawe frule sa podignutom nogom i provla~ewe ruke ispod we”. Ne treba izostaviti ni muzi~ke „zvezde ,Jutjuba’” poput Travolte iz Bor~e Grede. Verovatno jedina osoba koja je i tih devesetetih bila sre}na je @ivadin @ika Obretkovi}. Ovaj veseli gradski sedamdesetih godina 20. veka. Regulisao je saobra}aj u centru grada gracioznim pokretima, napraviv{i umetnost od nekoliko dosadnih komandi kojima se pri pokazivawu pravaca voza~ima sluè wegove kolege. Na raskrsnicama prestonice i pe{aci su zastajali da gledaju wegovu koreografiju, ~ije je osnove savladao kao biv{i glumac amaterskog teatra. Na vrhuncu slave bio je pozvan da svoj talenat pokaè na londonskom Okdsford stritu, a gostovao je i u drugim evropskim metropolama. Na svetskom prvenstvu u gracioznom regulisawu saobra}aja osvojio je tre}e mesto. Prevremeno je penzionisan 1980. godine, posle ~ega je radio kao prodavac u trafici i ~uvar parkinga. Umro je 2010. godine u 72. godini. OSTOJA VUKA[INOVI] prevoznik klavira Mnoga glasila izvestila su po~etkom februara pro{le godine o smrti Ostoje Vuka{inovi}a. Nekoliko godina pre toga, postao je prava medijska senzacija. Svi su pravili reportaè o wemu, ba{ kao i „Politikin” nedeqni dodatak „Magazin”. Za sve je zasluàn oglas jednostavnog teksta „Klavire prevozi Ostoja”, kojim je Vuka{inovi} oblepio prestoni~ke autobuse, ulice, trgove... Saèta poruka privukla je novinare, zahvaquju}i kojima su otkriveni mnogi zanimqivi detaqi o ovom svestranom ~oveku. Do 71. godine ìvota, vi{e od pola veka, Vu-

junak poznat je u Beogradu po svojim uli~nim performansima i naravno {arenoj ode}i. Kao i omiqenoj sintagmi ,,u celini i celosti”. Obretkovi} je svoju slavnu karijeru po~eo u Studentskom gradu, gde je drào vatrene govore jo{ na radnim akcijama. Sada moète da ga vidite u Nu{i}evoj ulici gde voli da svira frulu, ali ponekada i daqe drì govore. Najva`nije je da se wegova popularnost ne smawuje a pro{le godine je u Beogradu prikazan i dokumentarac o @iki. ÛDO(VI[TE) NEVI\ENO Ima Beograd i urbanu legendu koja nije ~ovek. [ta je – ne zna se, jer je niko nije ni video. „Zna se” samo da ìvi na dnu Savskog jezera. Lokalni pecaro{i „osnovano” sumwaju da je re~ o ogromnom somu, duìne bar tri metra, kojem je druga polovina tela – od sredine ka repu – bele boje. Dakle, polubeli som! í

ka{inovi} je prevozio klavire, a rekord je oborio kada je u danu „uselio” 60 komada ovih instrumenata u muzi~ku radwu, koji su pristigli {leperima iz Subotice. Klavire je, prema sopstvenim re~ima, nosio Vuku Jeremi}u, Miri Adawi-Polak, Slavku [timcu, Bokiju Milo{evi}u... Stekao je sledbenike i na „Fejsbuku”, jer je wegova fan stranica za dve godine postojawa skupila vi{e od 7.000 obo`avalaca. LOKALNE LEGENDE Osim glavnih, postoje i lokalne urbane legende, vezane za pojedine krajeve grada. U takve spada Du{an Ivkovi} – Yigi Bau (1938–2009). U wegovom decenijskom uto~i{tu – kafani „Ta{majdan”, alijas „Kod Toze Grka” – ka`u da je

(POLITIKA – Dimitrije Bukvi}, Marija Brako~evi})

41 3

O BELOM GRADU

PALILULA JE DOBILA TAKVO IME ZBOG...

kojim je Srbija 1830.godine dobila samostalnost. Dogodilo se to u dana{wem Ta{majdanskom parku, izgra|enom 1954. godine. Odnedavno su i za posetioce otvoreni ta{majdanski lagumi koji otkrivaju istoriju Beograda od pre dve hiqade godina do vremena Drugog svetskog rata, kada ih je koristila i okupatorska komanda í

Kada je knez Milo{ Obrenovi} zabranio pu{ewe duvana u Beogradu zbog opasnosti od poàra, pu{a~i su palili svoje lule tek kada bi iza{li iz varo{i. Iz tog obi~aja je, kaè predawe, nastalo ime sela sme{tenog na ~etvrt sata hoda od grada. Druga pri~a kaè da je Palilula zapravo dobila ime prema grn~arskim pe}ima, lulama koje su se nalazile na wenom tlu. eograd je od 1860. godine podeqen na {est kvartova, a B jedan od wih, palilulski, ubrzo je postao najve}i, sa vi{e od 10.000 qudi. Od Ta{majdana ka Dunavu i Bulbulderskom potoku, dana{woj Cviji}evoj ulici nalazile su se ,,ba{te, vinogradi, pa{waci, ali i mlinovi, pa ~ak i letwikovci, ~iji su vlasnici ìveli u samom gradu”, pi{u putopisci. Prvih decenija 18. veka naselili su ga nema~ki i srpski trgovci i zanatlije koji su pristigli sa trupama austrijskog vojskovo|e Eugena Savojskog. Oni su podigli naseqe, KaKud vozi ovaj bus?

rlovu dolinu, koju je {etali{te Duga ulica (dana{wa Du{anova) povezivala sa beogradskom tvr|avom. U doba kneza Milo{a stanovnicima se besplatno delilo zemqi{te ,,kod sela Palilula”, podno napu{tene Batal yamije, gde se danas nalazi Narodna skup{tina. Na wivama su nikle zgrade i ulice, a novi ìteqi su stizali iz svih krajeva Srbije. Palilula je rasla u industrijsko predgra|e Beograda. Me|u prvima je dobila {kolu, a 1870.godine i polu-gimnaziju, a imala je i vi{u {kolu za ènsku decu, koju su poha|ale k}eri najuglednijih Beogra|ana. êtrdesetak profesora Beogradskog univerziteta je od 1926.godine odabralo Palilulu da u woj podigne jedinstvenu ~etvrt u Evropi, danas znanu kao Profesorska kolonija. Ona je bila primer kvalitetnog ìvqewa, sa mnogo ure|enih vrtova, redom u nizawu i arhitekturi ku}a, a nastawivala ju je intelektualna elita Srbije. Palilula je bila doma}in najzna~ajnijeg doga|aja u istoriji Srbije, objavqivawa sultanovog hati{erifa,

TATARI

SRPSKI ,,PONI EKSPRES’’ Legendarni „Poni ekspres“, ~iji su kuriri povezali isto~nu i zapadnu obalu Sjediwenih Dràva, postojao je svega 18 meseci – od aprila 1860. do oktobra 1861. godine. Relativno kratko, u odnosu na period od bezmalo 500 godina, tokom kojeg su na{i tatari na kowima prenosili diplomatsku po{tu izme|u Beograda i Carigrada. I dok su se jaha~i „Poni ekspresa“, po principu {tafete, mewali na svakih 120 do 160 kilometara, tatari su jahali i preko 900 kilometara bez odmora. Slika nekoliko stanica „Poni ekspresa“ sa~uvano je do danas i pretvoreno u svojevrsne muzeje, a Amerikanci su podigli i desetine spomenika u ~ast ovih neustra{ivih jaha~a, o kojima je ispisano i snimqeno na stotine kwiga i filmova. Kod nas, jedini „podsetnik“ na postojawe tatara – pismono{a su klupa ispred zgrade Glavne po{te u Beogradu, sa plo~icom na kojoj su ispisane godina ro|ewa i smrti Riste Prendi}a (1800 – 1892), posledweg srpskog tatarina, i ulica posve}ena tatarinu Bogdanu \or|evi}u. Tatari, diplomatski kuriri, nosili su diplomatsku po{tu ne samo prema Carigradu, Travniku, Solunu ili Vidinu, ve} i va`nu po{tu za nahije po Srbiji. Rista Prendi} je u svojoj 67. godini ({to je u to vreme bila duboka starost), doneo sultanovo pismo da se dozvoqava povla~ewe turske vojske iz Srbije. U martu, po snegu, prejahao je preko 900 kilometara od Carigrada do Beograda. Kada je Rista stigao u Beograd, Anastas Jovanovi}, dvoroupraviteq kod kneza Mihaila, video ga je kako dolazi i pitao: [ta ti je, Risto? A ovaj mu je odgovorio: Samo kod Kneza. Ponudio se Anastas jo{ jednom da preda pismo umesto wega, jer je Rista bio strahovito umoran, ali je stari tatarin jednako odgovarao: -Ne, ne, samo kod Kneza! Pozvali su Kneza, a Rista mu je predao pismo i pao od iznemoglosti. Vrlo lako je tada mogao da umre. Spasli su ga tako {to su ga zatrpali u veliko korito sa kukuruznim bra{nom, gde je ostao 30 sati. Budili su ga na svakih tri, ~etiri sata i davali mu po jedno rovito jaje i malo francuskog kowaka i on je preìveo – kaè Milorad Jovanovi}, kustos u PTT muzeju.

Tatar – kafa Razdaqina od Beograda do Carigrada u ono vreme se prelazila za oko 186 sati putovawa. Kada su obi~ni qudi putovali tako daleko, koristili su menzulane – po{tan-

ske stanice (u nekima se samo vr{ila zamena kowa, a postojale su i one u kojima je moglo i da se preno}i). Jahali su po 12 sati, pa odmarali. Ali, tatari uop{te nisu spavali – nakon {to bi uzjahali kowa u Beogradu, sjahali bi tek u Carigradu. Nisu smeli da spavaju, i izbegavali su i da se zaustavqaju, jer su nosili va`na pisma koja su mogli da im ukradu. - Tatari su bili niski rastom, kao xokeji, i `ilavi. Dok su obi~ni smrtnici od Beograda do Carigrada putovali oko deset, petnaest dana, tatari su tu razdaqinu prelazili za oko sedam. Da bi ostali budni, pili su tatar – kafu. To je me{avina suvog praha od kafe, malo {e}era i hladne vode, koja se oblikuje u grudvicu i stavi na jezik, da se topi dok ja{ete. Ide pravo u mozak, dr`i koncentraciju i spre~ava da zaspite. Kada su bili na zadatku, tatari nisu smeli da prejedu, jer je od jela moglo da im se prispava. Zato su obi~no pili gorki ~aj bez {e}era, a mo`da bi pojeli i malo somuna – obja{wava Jovanovi}.

Rekordi Prema Jovanovi}evim re~ima, sa~uvani su podaci i o par brzinskih rekorda. Tatar Bogdan \or|evi} prejahao je put od Carigrada za pet dana da bi doneo kopiju Hati{erifa iz 1830, kojim je Srbija postala Kne`evina, i za to dobio 500 dukata. Jo{ br`i od \or|evi}a bio je Lazar Aran|elovi}, zvani Inxe (na turskom: sitno), vrlo prgav ~ovek, kara|or|evac, koji je jednom prilikom „otka~io“ i

Za razliku od Prendi}a, temperamentni Inxe nije do~ekao da uìva u starosti. Pre nego {to se knez Milo{ 1859.godine vratio na presto, sklonio se iz Srbije u Carigrad, jer je znao da ga Milo{ ne}e po{tedeti. Tamo je ìveo neko vreme, dok Obrenovi} nije poslao nekog propalog trgovca da ga ubije. Naime, Inxe je u Carigradu pose}ivao neke srpske trgovce, u ~ijoj se ku}i jednog dana pojavio i Milo{ev pla}enik, koga su ovi odranije poznavali iz Beograda. Kada je Aran|elovi} iza{ao iz ku}e, prido{lica je krenuo za wim, udario ga noèm u grudi i ubio. Tokom ispitivawa u turskoj policiji, priznao je da je za to ubistvo bio pla}en.

Posledwa menzulana U turskoj carevini javne puteve, mostove, skele i menzulane, kao saobra}ajne ustanove, odràvalo je lokalno stanovni{tvo, odnosno ìteqi naseqa koja se nalaze pored tih objekata, u zamenu za oslobo|ewe najteìh poreza. Menzulane su, pored glavnijih puteva, bile raspore|ene u naseqima ~iji je raspored bio uslovqen konfiguracijom terena, odnosno razdaqinom koju kow moè pre}i a da se preterano ne zamori. Menzulana se obi~no sastojala od objekta, odnosno po{tanske stanice, {tale za kowe, senika, pojila za kowe i ogra|enog dvori{ta. Posledwa menzulana postojala je u Brzoj Palanci, sru{ena je 70 tih, kada je gra|ena HE \erdap 2, ali je tada u toj zgradi ve} bila po{ta. Elektroprivreda Srbije se tada obavezala da }e napraviti „stariju i lep{u“, izdignutu iznad nivoa jezera, ali to do danas nije ura|eno, iako postoji pisana obaveza í Kneza Milo{a. Inxe je Knezu Aleksandru Kara|or|evi}u doneo berat (sultanovu dozvolu) da moè da bude knez u Srbiji za ne{to vi{e od ~etiri dana. Ali, najbrì je bio Rista Prendi}. - Desilo se jednom da je Lazar Aran|elovi} odjahao sa nekim pismom Kneza Milo{a u Carigrad. Sutradan po wegovom odlasku, Knez je saznao ne{to {to je mewalo situaciju, pa je, iznerviran, napravio gu`vu po konaku. Jedini se Rista usudio da ga pita za{to je besan. Knez mu je objasnio da je poslao pismo po Inxetu, ali da su se okolnosti promenile i da ne zna {ta da radi. Rista mu je predloìo da napi{e drugo pismo, a on }e poku{ati da stigne Inxeta. Inxe je bio rekorder i sti}i ga sa danom ka{wewa bilo je nezamislivo. Me|utim, Rista ga je stigao u Jedrenu, dve, tri stanice pre Carigrada, za 100 sati. Inxe, verovatno, nije previ{e ùrio – kaè na{ sagovornik. Rista Prendi} (gore desno), ro|en u Aleksincu, bio je diplomatski kurir Kneèvine i Kraqevine Srbije, do 1837.godine i li~ni tatarin kneza Milo{a, a od 1837. do 1855.godine i engleski diplomatski kurir (u slu`bi engleskog konzula u Srbiji Xorxa Lojda Hoxesa), na osnovu ~ega je od Engleza dobijao platu, deset dukata mese~no. Wegova ku}a je svojevremeno bila jedna od najlep{ih i najve}ih u Aleksincu i sluìla je kao zgrada britanske po{te.

KAJMAK, [ALTER, PROMAJA I JE*I GA:

STRANAC OPISAO SRBIJU OD A DO [ Po~eo sam da ìvim sa svojom verenicom u Beogradu, glavnom gradu Srbije. Moj san se kona~no ostvario. Uìvam da ìvim ovde, ali u stranoj sam zemqi i stvari nisu uvek kao kod mene ku}i. Poku{ao sam sve svoje utiske da sumiram u srpskoj azbuci – napisao je Fabijan Vendrig iz Holandije na svom blogu. On je kroz sva slova azbuke opisao Srbiju svojim prijateqima iz inostranstva. A kao autobus Autobusi idu kroz celu zemqu, ali za wih ti treba vreme i strpqewe. U Beogradu ima mnogo autobusa i to je moj na~in transporta tamo. Svako jutro krenem 601 ili 65 i 88 i to je savr{en na~in da ve`ba{ gurawe i disawe, jer je svako jutro ogromna gu`va. Pored ovog maweg problema ja ipak svakog dana idem autobusom, ali mo`da je definitivno vreme da odrastem i kupim kola (Zastavu mo`da? Vidite pod Z).

Z kao Zastava Srpska zastava i Zastava fi}a.

B kao Busplus Svakog dana bi trebalo da ga koristimo, ali zapravo koristi ga samo polovina qudi. Danas policija mora da za{titi kontrolore Busplusa. Jednog dana sve }e to biti u redu (putnici i kontrolori }e biti prijateqi).

I kao Izvinite Moram da priznam da su Srbi veoma qubazni (mnogo qubazniji od Holan|ana). Ovu re~ mo`ete da koristite kada ne{to zabrqate (na primer kada nekome zgazite nogu u autobusu 601) i pali.

V za Vojvodinu Vojvodina je region u Srbiji i ima autonomiju. Pre Prvog svetskog rata pripadao je Austriji, a onda je bio deo Jugoslavije, a zatim su se i ove zemqe ra{~lanile pa su ostale u uniji Srbija i Crna Gora, a onda od 2006. godine ostala je samo Srbija. Pratite li me? Kako god, poenta je da je ovaj predeo uglavno ravan, qudi su nekako sporiji i govore sa akcentom. To je za sada jedini koji mogu da razlikujem.

J od je*i ga O.k. ovo je psovka. Qubaznija verzija ove re~i je „nema veze”.

G za gostoprimstvo Srbi su jako gostoprimqivi qudi. Nemojte da se iznenadite ako vas na pi}e ili ru~ak pozove neko koga ste tek upoznali. To je sjajno. Qudi uglavnom slu`e vodu, kafu i rakiju kada gosti do|u kod wih ku}i. Mi sada poku{avamo da radimo isto kod na{e ku}e.

L kao Leskovac Leskovac je grad koji je ju`no od Ni{a. Leskova~ka ro{tiqada je ne{to {to `elim da posetim od kako sam stigao u Srbiju. U ovom gradu govore sa jakim dijalektom koji zvu~i veoma sme{no.

D kao de~ko Ovo se koristi na mnogo raznih na~ina. Stariji qudi mi se tako obra}aju i ja to smatram komplimentom. Kada pre|em glavnu ulicu u blizini Ade policajac koji reguli{e saobra}aj mi dobaci: ,,Hajde de~ko”. \ kao |evrek Ka`u da je ovo tipi~na srpska hrana i najboqa je naravno. Ja nisam u situaciji da to sudim, ali da je ukus dobar ne mogu da poreknem. E za Eskime Do sada nisam primetio Eskime u Srbiji. Siguran sam da }u ih primetiti kada po~ne zima po{to je u Srbiji sve mogu}e.

44 2

@ kao èleznica Srpska èleznica ima vozove koji prevoze od ta~ke A do B i od B do C pa od D do A, kao svaka druga èleznica na svetu. Jedna je posebno lepa i pravo je umetni~ko delo qudskog inèweringa. Sagra|ena je za vreme Tita i ide od Beograda do Bara (dana{wa Crna Gora). Ja sam qubiteq vozova i ào mi je da ih vidim u ovako lo{em stawu u ovoj zemqi, ali uvek ima nade da }e se siutacija popraviti. Pre nekoliko godina novi vozovi su kupqeni od Rusije i nadam se da }e uskoro biti novih investicija tu pa }u mo}i da napustim autobuse definitivno.

K kao kajmak Kajmak je ukusan i kremast proizvod. Ako se Srbija prikqu~i Evropskoj uniji predla`em da odmah patentiraju kajmak (i jo{ mnogo drugih proizvoda).

Q za qubav Ovo je razlog za{to sam se preselio u Srbiju. Pre svega moja verenica je razlog za{to sam ovde. Tako|e, imam veliku qubav prema Srbiji i qudima u ovoj zemqi. Srbija nije najlak{a zemqa u kojoj moète da ìvite, ali tako je svuda na svetu gde treba da nau~ite novi jezik i kuluturu, nau~ite i shvatite qude. M za meso Srbi ne vole meso, Srbi vole MNOGO mesa. Imate pqeskavicu, koja je preukusna, }evape (tako|e, ukusne) i mnoga druga jela sa mesom. Mogu da napravim ceo sajt o tome, ali ne}u, jednostavno }u samo da uìvam o tome. N kao Nema problema ,,Nema” naj~e{}e ide u paketu sa ,,problema”. Ovo zna~i, ili da nema{ problema ili da ima{ mnogo problema.

W za wam wam Te{ko je na}i re~ koja po~iwe na W i nemam pojma za{to ju je Vuk Stefanovi} Karayi} stavio u azbuku.

^ kao ~estitam Ova re~ se koristi u brojnim situacijama kada `elite nekome da ~estitate ne{to ili ni{ta.

O kao obrazac Formulari su veoma va`ni u administraciji u Srbiji. Neophodno je da ima{ prave formulare sa pravim brojevima, pe~atima i potpisima kada vam treba ne{to od dr`ave. Ukoliko ne{to propustite onda imate ozbiqan problem. Mo`ete da probate da odete do {altera (pogledajte pod [) i poku{ate da re{ite stvari.

Y kao yem Ova re~ zvu~i jako egzoti~no, ali to je samo yem. Srpski jezik je sav u stilu: {to vidi{, to i dobije{. Zapravo, nisam ni upoznao Srbina koji voli da jede slatko ujutru.

P kao promaja Zvu~i veoma lepo, ali zapravo je to jedna surova stvar. Ukoliko èlite da ubijete Srbina napravite promaju i on - ona }e po~eti da se àli do besvesti i na kraju }e umreti. (Ne usu|ujte se da otvorite vrata i prozor u isto vreme po{to }e vazduh Srbima izazvati bol u le|ima i glavi). R kao radna kwiìca @eleo sam ovde da napi{em ne{to o „ro{tiqu”, ali svi znaju da je to meso pa je boqe da pi{em o ne~emu {to stranci ne znaju. Kada po~nete da radite morate da imate „radnu kwiìcu” koju morate da aktivirate u svojoj op{tini. Ja moju jo{ nisam dobio iako sam sve papire predao odavno, i nadam se da }e ova institucija biti prva `rtva zakona Evropske unije kada Srbija u|e u wu. S kao sudovi Sudovi moraju da se peru i u Srbiji, ali samo probajte da ih ne isperete lepo nakon {to ih operete deteryentom. To se smatra grehom, tako da dobro ih isperite vodom kako ne bi imali problem sa ènom. T za turbofolk To je muzi~ki stil u Srbiji. Neki qudi ga mrze, drugi da vole. Turbofolk je me{avina folk muzike sa modernom pop muzikom sa sli~nim stilovima koje ima Gr~ka, Bugarska, Rumunija i Albanija. Li~no meni se svi|a, ali od kako ìvim sa mojom dragom mogu da je slu{am samo kri{om (mislim, turbofolk).

[ za {alter Srbija ima {altere (na`alost) za mnogo stvari. Za previ{e stvari, moram da dodam. Elektronsko re{avawe administrativnih problema je daleko, daleko. Li~no, ovo mi je jako ~udno jer u ovoj zemqi ima mnogo ve{tih IT stru~waka (radim sa mnogima od wih). Za{to ih Vlada ne koristi da popravi servise za gra|ane? S druge strane, ne bi trebalo uop{te da brinete kad do|ete na {alter… jer ovo je Srbija i sve je mogu}e í Izvor: 24 sata

JO[ MALO O NA[EM PISMU

]IRILICA Od 1992. godine srpski i hrvatski jezik se smatraju posebnim jezicima, {to je i zavedeno u odgovaraju}im me|unarodnim institucijama pod oznakom ISO / FDIS 12190. Prema drugom standardu, ISO / FDIS 12199, srpski jezik nije uvr{ten u jezike koji koriste latini~no pismo, ve} je uz hrvatski jezik registrovana latinica, a uz srpski jezik samo jedno pismo – }irilica. U me|unarodnom razvrstavawu i kwi`ewu, blagodare}i odredbama UNESKO-a, ono {to je {tampano na srpskom jeziku, a hrvatskom latinicom, svrstava se u hrvatsku kulturnu ba{tinu! Kulturna ba{tina predstavqa jednu od karakteristika samosvojnog naroda. Predavawe svoje kulturne ba{tine u posed drugog naroda, ima samo jedno ime, ime koje se podrazumeva ~ak i onda kada ga ne izgovorimo, a to ime je – asimilacija! í (,,SVETOSAVSKO ZVONCE’’ – broj 8 / 2014. str.7.)

] kao }irilica ]irilica je zvani~no pismo u Srbiji, ali sre}om po mene latinica se koristi svuda. Nedavno sam po~eo sve boqe da je razumem, ali razliku izme|u ^, ] ili C jo{ ne znam. A ni onu izme|u Z, @ i \. U kao ulica Beograd je veliki grad i moète upasti u pravu frku dok traìte neku ulicu. Neverovatno ali to se uvek de{ava ba{ kad pada ki{a. Pitawe je: {ta se de{ava sa voza~ima u Beogradu pa se boje ki{e? Kada ne pada ki{a ne izgledaju kao da se pla{e… ni najmawe… F kao film Dok je postojala Jugoslavija filmska industrija je cvetala, ali sada stoji. Naravno tu su poznati filmovi Emira Kusturice. H kao hleb Srbija ima najboqi hleb na svetu, nema rasprave o tome. C kao crkva Postoji mnogo crkvi u Srbiji i uglavnom su pravoslavne. Druge religije tako|e imaju svoje crkve, manastire, yamije, i to uop{te nije problem. Crkve i manastiri su ovde prelepi i neki su moderni, a neki jako stari. Atmosfera koja se u wima ose}a ne moè da se opi{e, ona mora da se oseti… a ja se uvek ose}am dobrodo{lo.

45 3

KO JE BIO PRVI SRPSKI GENERAL I PRVI SRPSKI VOJNI PENZIONER a sretnete bilo koga na ulici, putu, sokaku, svejedno, D bilo kog mesta u Srbiji i da ga upitate da li zna ko je bio prvi srpski general, ko je osnovao srpsku Artiqerijsku {kolu (tako se u po~etku zvala Vojna akademija) i bio wen prvi upravnik, ko je bio prvi srpski vojni penzioner… [ta mislite: koliko }e ih znati? Osim istori~ara, vojnih lica (oficira i kadeta vojnih akademija) i onih koji su pasionirani zaqubqenici u srpsku istoriju 19. veka, verovatno malo ko. Ili gotovo niko. isto tako sretnete… i da upitate: ko je bio FranAleksandar Zah? IIlidati{ek bi vas u ~udu belo pogledali, ne{to natucali i ~ekali da im to vi kaète, ili bi odmahnuli rukom, okrenuli se i nastavili svojim putem. I, naravno, ponovo osim istori~ara, oficira i ostalih pomenutih, drugi malo ko ili, opet, gotovo niko ne bi znao. A taj ~ovek, taj Franti{ek – Frawo Zah, bio je upravo to {to biste pitali: ko je bio prvi… rawo Zah ro|en je 1. maja 1807. F godine u Brnu, gde je i umro 14. januara 1892. godine. Bio je izuzetno zna~ajna li~nost srpske istorije 19. veka. Srbiju i srpski narod zaduìo je velikim delima. Ro|eni êh, svestrano obrazovan, neprikosnoveni borac za oslobo|ewe i saradwu svih slovenskih naroda 19. veka. Jedan je od organizatora Prvog sveslovenskog kongresa, odrànog u Pragu, 1848. godine, na kome je od Srba bio jedino Vuk Stefanovi} Karayi}. A kako je Zah pre toga ve} boravio u jednoj misiji u Srbiji, nema sumwe da je on na tom Kongresu zastupao i Srbe. rbiju i srpski narod Zah je veoma dobro poznavao. U S Srbiji je, s kra}im prekidima, boravio gotovo pune tri i po decenije: od 1843. do 1880. godine. I to ba{ u vreme kad je Srbija vodila ratove za kona~no oslobo|ewe od Turaka. A kod srpske vlade u Beogradu bio je „emisar kneza ârtorijskog i nezvani~ni predstavnik poqske emigracije“. Srbija se u to vreme uveliko okretala ka Evropi. svemu tome ovaj je ~ovek dao veliki doprinos. OsnoI vao je Artiqerijsku {kolu, a rekosmo da je ona bila prete~a Vojne akademije, i bio wen prvi upravnik. Bio je prvi srpski general. Bio je na~elnik General{taba srp-

46 2

ske vojske od 1876. godine, u vreme rata s Turcima. Tada je komandovao Ibarskom vojskom. U tom ratu izgubio je nogu. I bio je prvi srpski vojni penzioner. Povodom dve stotine godina od ro|ewa Frawe Zaha, êsi su, u ê{koj, organizovali nau~ni skup o wegovom ìvotu i delu. Organizatori su bili Institut Masarikovog univerziteta u Brnu, Istorijski institut ê{ke akademije nauka (ogranak Brno) i Ju`nomoravski okrug (ne srpski, da ne bi neko pomislio). Od Srba je na tom skupu u~estvovala i govorila o delu generala Zaha Suzana Raji}, tada docent sa Katedre za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Zar je zaista mogu}e da su Srbi tako zaboravan i nezahvalan narod!? er u srpskoj istoriji Frawo Zah, taj po ocenama savreJdràvno-politi~ki menika visokomoralan ~ovek, nije bio bilo ko. Wegov program Srbije, odnosno „Plana Frawe Zaha“, kako se zvao taj dokument, posluìo je kao osnova za „Na~ertanije“ Ilije Gara{anina. Osim toga, Frawo Zah je autor kwige „Putopis (s krokijem) kroz Moravsku i Vardarsku dolinu“. Na Zvezdari, u Beogradu, dobio je i jednu kratku ulicu. Boqe i{ta nego ni{ta! í I. Brezac (Intermagazin.rs)

LAZAR PREQI], starac od 89 godina sa planine Golije, na pitawe {ta je zajedni~ko svim qudima na svetu, odgovara: ,,[to im je detiwstvo dosadno, ùre da odrastu, a potom bi èleli ponovo da budu deca. [to tro{e zdravqe da bi stekli novac, pa potom tro{e novac da bi vratili zdravqe. [to ìve kao da nikada ne}e umreti, a onda umiru kao da nikada nisu ìveli.” - Koje bi ìvotne pouke dao deci? Starac kaè: ,,Da nau~e, da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli. Da nije najvrednije ono {to poseduju, nego ko su u svom ìvotu. Da nau~e kako nije dobro da se upore|uju s drugima. Kako nije bogat onaj ~ovek koji najvi{e ima, nego onaj kome najmawe treba. Da nau~e kako je dovoqno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voqeno bi}e, a potom su potrebne godine da se izle~i. Da shvate kako postoje osobe koje ih vole ali to ne znaju da kaù, ni da pokaù. Da nau~e da se novcem moè kupiti mnogo, osim sre}e. Da dve osobe mogu da posmatraju istu stvar, a vide je razli~ito. Da nau~e da je pravi prijateq onaj koji zna sve tvoje mane a ipak te voli. Jer, vidi sinko, qudi }e zaboraviti {ta si rekao, qudi }e zaboraviti i {ta si u~inio ali nikada ne}e zaboraviti kakav si ~ovek bio i koje ose}aje u wima pobudio.”

ajmon Bek pe{a~i po nanosima sve`e napadalog snega u S specijalnim cipelama. ^esto prepe{a~i nekoliko kilometara da bi ucrtao jedan jedini oblik. Pe{a~i veoma pa`ljivo i prora~unato, naravno. I rezultati su zaista vredni truda. I vi{e od toga - oni su o~aravaju}i! Pomalo nas ispuni setom kad shvatimo da su dela Sajmona Beka privremena. Uskoro }e ih oduvati vetar ili prekriti novi sneg. Ove prelepe {eme je napravio u Francuskoj, u podno`ju Mon Blana.

SNE@NI [ETA^ erovatno nikad niste ~uli za Sajmona Beka. Ali posle ovih V snimaka koje gledate ne}ete zaboraviti ni njega, ni njegov rad. Sajmon Bek je umetnik. I to od posebne fele. Najpoznatiji je po svojim delikatnim i prelepim delima koje pravi u snegu, hodaju}i preko sve`e napadalih pahuljica.

reira ove velike geometrijske oblike koji imaju K razli~itu pri~u kad se posmatraju iz razli~itih uglova. Tako|e, razli~ito }e izgledati i u razli~itim delovima dana. Ali i dalje to radi. Hvala vam, Sajmone! Ă

s Bek bukvalno prepe{a~i kilometre da bi stvorio samo jedan od fascinantnih prizora koji su pred vama. I {to je najneverovatnije, spreman je da utro{i brojne ~asove na svaki od njih, iako je svestan da }e ih mo`da ve} za sat ili dva prekriti novi sneg ili oduvati sne`na me}ava.. Ali i dalje ih pravi. Pogledajte!

Pavle Bani}, Rotari klub Beograd

47 3

Rot 46-49:Rot 46-49.qxd

29.12.2014

19:54

Page 3

Meteorolozi upozoravaju:

ZEMLJI PRETI OPASNOST OD APOKALIPSE! Svetski stru~njaci za klimu upozorili su na zavr{enoj prvoj me|unarodnoj konferenciji meteorologa, da Zemlji preti opasnost od apokalipse - u~estale vazdu{ne turbulencije, sve vi{e vrelih i polarnih talasa, cunamiji u okeanima. a inicijativu Svetske meterolo{ke organizacije, agencije N UN, oko 1.000 nau~nika razgovaralo je u Montrealu na skupu koji je trajao od 16. do 21. avgusta pro{le godine o klimatskoj budu}nosti planete, prenose kanadski mediji.

stio je super ra~unar na ameri~kom univerzitetu Prinston, jedan od najsna`nijih na svetu, kako bi prou~io uticaj globalnog zagrevanja na mlazne struje, atmosferske struje velike brzine na vi{e kilometara nadmorske visine. Posle vi{enedeljnih prora~una, Vilijams je zaklju~io: ,,Klimatske promene pospe{uju te struje... Turbulencije tokom avionskog leta traja}e 2050. godine dva puta du`e”. Podse}aju}i da turbulencije sada prose~no traju jedan odsto tokom ukupnog leta komercijalnog aviona, Vilijams isti~e da, ukoliko koncentracija ugljen-dioksida bude nastavila da eksponencijalno raste narednih godina, ne}e biti mogu}e predvideti kako }e letelice reagovati na promene intenziteta vazdu{nih struja. i plovidba brodom ne}e biti mnogo bezbednija, jer meteN orolozi predvi|aju sve ~e{}e cunamije na okeanima. Vang navodi da u poslednje vreme ima izve{taja o ogromnim talasima visine 40 metara, dok su ranije talasi od 20 metara bili retkost. ,,To je tek po~etak klimatskih promena jer okeani }e imati vi{e uticaja na dodatno osloba|anje topolote i vodene pare”, ka`e Vang. Francuski meteorolog Erik Bren napominje da je ogromni lednik na Grenlandu po~eo da se topi i da bi, ukoli-

Skoro 10 godina od stupanja na snagu Protokola iz Kjota, ~iji je cilj smanjenje emisije gasa i efekta staklene ba{te, vi{e se ne postavlja pitanje da li Zemlji preti globalno zagrevanje. ,,To je nepovratna pojava, a svetsko stanovni{tvo nastavlja da se uve}ava i moramo da se tome prilagodimo”, izjavila je Dènifer Vanos sa Univerziteta Teksas.U prvoj deceniji 21. veka, prose~na temperatura na povr{ini planete porasla je za 0,47 stepeni Celzijusa. Pove}anje za jedan stepen zna~i sedam odsto vi{e isparavanja vode u atmosferi, a po{to isparavanje izaziva vazdu{na strujanja u atmosferi, moè se predvideti ubrzanje meteorolo{kih promena. Nau~na zajednica prognozira da }e prose~na temperatura na povr{ini Zemlje do 2050. godine porasti za dva stepena. ,,Oblaci }e se ~e{}e i brè formirati i ki{e }e biti obilnije”, {to }e rezultirati ~e{}im neo~ekivanim poplavama, upozorava

Sajmon Vang sa Univerziteta u Juti. Prema Vangovim re~ima, posledica pove}anja temperature bi}e sve vi{e talasa ekstremne toplote ili hladno}e. Epizode polarne hladno}e, poput one koja je protekle zime zahvatila veliki deo severne Amerike, kao i ekstremne toplote i su{e, bi}e sve ~e{}e i sve izra`enije, ka`e Vang. On napominje da meteorolozi sada moraju da, prilikom prognoziranja vremena, uzmu u obzir i ,,dodatne sile” nastale usled globalnog zagrevanja. tru~njaci za meteorologiju u budu}nosti }e morati da koriste supermo}ne ra~unare, kakvi su sada izuzetno retki. Pol S Vilijams, meteorolog s britanskog univerziteta Reding, kori-

ko se taj trend nastavi, u narednom veku nivo okeana mogao porasti za {est metara. Vanos smatra da je nu`no prilagoditi urbanizam i na~in `ivota u gradovima novoj stvarnosti kako bi se stanovni{tvo za{ititilo od apokalipse. Tokom petodnevne konferencije u Montrealu odr`ane su specijalizovane sednice o talasima toplote i su{e, polarne hladno}e, obilnim padavinama i poplavama, tornadima i tropskim ciklonima. Razgovaralo se i o uticaju klime na energetske i transportne sisteme, rad osiguravaju}ih dru{tava, kao i o saradnji javnog i privatnog sektora i nau~ne zajednice u re{avanju problema klimatskih promena í

Rot 46-49:Rot 46-49.qxd

29.12.2014

19:54

Page 4

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

VISOKI NOVINAR U ALEJI LEGIJA

Oktobra 1930. godine svoj jedini intervju koji je ikad dao nekom novinaru Adolf Hitler, budu}i kancelar nema~kog Rajha, bio je: A) novinaru ameri~kog ,,Wujork Tajmsa’’ B) novinaru londonskog ,,Tajmsa’’ V) novinaru beogradske ,,Politike’’

Prva sijalica u Srbiji napajana jednosmernom strujom, upaqena je 1884. godine u:

[ta je gumiarabika?

Prvi Arhiepiskop srpski, Sveti Sava, uspeo je da u Nikeji izdejstvuje da Srpska Crkva bude progla{ena Autokefalnom. Koje godine je to bilo?

Gde se nalazi Kitova aleja? A) u Rusiji B) u Kanadi V) u SAD

Koliko zapovesti sadr`i jevrejska Tora?

A) Karanovcu (Kraqevu) B) Kragujevcu V) Kru{evcu

A) dekorativni element ponavqaju}ih geometrijskih formi B) vrsta kafe V) vrsta smole

A) 1217. B) 1219. V) 1371.

A) 10 B) 248 V) 613

8 4

Po zapisima, u Izraelu pre 2000. godina, red su odr`avali rimski vojnici sakupqeni u sedam legija. U Jerusalimu u vreme Pashe, uo~i Isusovog hap{ewa, boravilo je oko 60.000 Jevreja, dok je red odr`avalo: A) 600 vojnika B) 1. 500 vojnika V) 10. 000 vojnika

Ako redovno ~itate list „Politikin Zabavnik” onda znate i odgovor na ovo pitawe: Stripski Gali su Asteriks i Obeliks, a stripski Stari Sloveni su...?

U bajci ,,^arobwak iz Oza’’ devoj~ica Doroti na putu sre}e Lava, Stra{ilo i...? A) Limenog B) Drvose~u V) Oxa~ara

Suprotno od visoko je...? A) nisko B) malo V) sitno

REŠEWE NA STRANI 52

49 3

Rot 50-53:Rot 50-53.qxd

29.12.2014

19:59

Page 1

[ETA(J)MO SRBIJOM

LELI] ad od Vaqeva krene ravno u brda, putnika }e do~ekaK ti Leli}, srpsko svetili{te, koje od skoro zovu „srpski Jerusalim“, jer ovde po~iva duhovni gigant srpskog naroda – vladika Nikolaj Velimirovi}.

crkvice, podigao jeromonah Mardarije, polovinom 16. veka. Ktitori su bili kne`evi Velimirovi} iz sela Jabu~ja. Manastir je dobio ime po izvoru Bogova voda, odnosno Bogova|a, za koji se odvajkada verovalo da je lekovita i da slepi mogu da progledaju ako se wome umiju. Danas se na mestu lekovitog izvora nalazi Haxi-Ruvimova ~esma. Vladika Nikolaj je ro|en u Leli}u, gde je 1927. godine i podigao svoju zadu`binu – manastir sa crkvom posve}enom svetom Nikoli, koja je osve{tana 1927. godine. U izgradwi hrama imao je nesebi~nu pomo} svog oca Dragomira i, kako je sam govorio, svojih seqana. Vladika je umro u Americi 1956. gde je i bio sahrawen, u Libertivilu kraj ^ikaga, na istom grobqu na kome je po~ivao i Jovan Du~i}. Mo{ti vladike Nikolaja prene-

te su u Srbiju 1991. godine i sada su u lepom kivotu, koji je sme{ten uz ju`ni zid naosa. U manastirskom dvori{tu nalaze se kapela i muzej posve}en `ivotu i delu svetog vladike za koga ka`u da je najve}i srpski bogoslov posle svetog Save. Oko crkve se prostire selo vrednih doma}ina i o~uvanih starih ku}a u kojima se za goste priprema zdrava doma}a hrana. [etwa kroz borovu {umu deluje okrepquju}e na zdravqe, jo{ ako se koristi za sakupqawe lekovitog biqa, korist i zabava su jo{ ve}i í

BOGOVA\A a podru~ju op{tine Lajkovac nalazi se nekoliko izN uzetno vrednih spomenika kulture, a najlep{a starina jeste manastir Bogova|a. Hram je na mestu nekada{we 50 2

Na jednoj strani, takozvanog, Dabinog jevan|ela koje je {tampano u Moskvi, 1730. godine, a ~uva se u manastiru, zapisano je svedo~anstvo o podizawu manastirske crkve i wenim ktitorima. Osim Dabinog jevan|eqa u oltaru se ~uvaju i dve velike ikone Hrista i Bogorodice, kao i dva stara rukopisa. Crkva je posve}ena Svetom \or|u. Turci su osam puta ru{ili i palili Bogova|u. Haxi Ruvim je dugo bio stare{ina manastira i u ono vreme dr`ao veliku umetni~ku {kolu rezbarstva, slikarstva i drugih umetnosti. Crkva je generalno obnovqena 1967.godine. Telo jeromonaha Mardarija po~iva u priprati crkve u Bogova|i, levo od groba u kome je po predawu sahrawen Grgur Slepi, sin despota \ur|a Brankovi}a. Na teritoriji Srbije Nemawi}i su podizali mnoge velelepne zadu`bine. Me|utim, osim wih postojale su i druge crkve i manastiri koji su tokom petovekovnog ropstva sravweni sa zemqom. Na temeqima tih bogomoqa podizani su novi hramovi koji su dobijali ime pre|a{we crkve. Obnovqene crkve sa~uvane su do danas mada su i one vi{e puta ru{ene i obnavqane. Takav je slu~aj i sa crkvom nekada{weg manastira Bogova|a. Za tu crkvu se veruje da ju je podigao sin kneza Lazara, Stefan Lazarevi} koji je po ugovoru sa ugarskim kraqem dobio i dolinu Kolubare. Stefanov naslednik, \ura| Brankovi} nije gradio crkve, ve} je s narodom zidao tvrde odbrambene gradove. Ne

Rot 50-53:Rot 50-53.qxd

29.12.2014

19:59

Page 2

UMESTO VAS [ETA(LA) DUDA SAVI] zna se gde su sahrweni despot \ura| i despotica Jerina, jer su Brankovi}i, pla{e}i se skrnavqewa, to ~uvali kao tajnu, ali se o wihovom sinu, slepom Grguru mogu ~uti razne pri~e. Da bi o~uvao Srbiju kao dràvu despot \ura| je morao da po{aqe svoju k}er, lepoticu Maru, u harem Murata II. Ali, po{to se despot oslawao i na Ugarsku pomo}, Mara nije bila dovoqna garancija sultanu, nego je \ur|e morao da mu po{aqe i svoje sinove, Grgura i Stefana. U Carigradu su ih Turci oslepeli, a slepi Grgur se tamo i zamona{io i po nekim istori~arima umro u Hilandaru kao monah German. Me|utim narodno predawe tvrdi da se vratio u Srbiju i mona{ki ìvot provodio u prvobitnoj Bogova|i gde je posle smrti i sahrawen. Isto tvrdi i jeromonah Josif u Trono{kom rodoslovu. A mo`da ~itava pri~a o slepom Grguru ima veze sa lekovitom Bogovom vodom, koja slepima vra}a vid i kojom se Grgur le~io. Svi autori pi{u da je jeromonah Mardarije 1545. godine podigao novu crkvu Bogova|u, na starim temeqima, {to zna~i da je na ovom mestu i ranije postojala bogomoqa, koja je verovatno sru{ena posle pada Despotovine. Mardarijeva crkva je bila toliko mala i teskobna da u woj nije moglo da se di{e. Ali su zato konak i ostale zgrade bili prostrani i dovoqni za ìvot kalu|era. Prema zapisima u crkvenim kwigama moè se zakqu~iti da je, od prve polovine 16. veka, pa do Tursko-austrijskog rata 1787. godine, ìvot u manastiru tekao mirno. U to vreme, Bogova|a je iz svog skromnog kwièvnog fonda pomagala susedne manastire i pojedince. Miran, gotovo harmoni~an ìvot i razvoj manastira, prekinuo je Austrijskoturski rat. Tokom tog rata u ~itavom Beogradskom pa{aluku, a posebno u Vaqevskoj nahiji spaqeni su skoro svi manastiri i crkve, pa i Mardarijeva. U godinama koje su prethodile Prvom srpskom ustanku, 1804., u Bogova|i su se ~esto sastajali Kara|or|evi ustanici, me|u kojima su bili Haxi-Ruvim i Haxi-\era. Manastir Bogova|a je, mo`da, imao va`niju ulogu u istorijskim doga|ajima koji su se de{avali u Srbiji na samom po~etku 19. veka, nego kao duhovni centar na ovom nemirnom prostoru. Osim {to je bio mesto sastajawa Kara|or|evih ustanika, va`nu ulogu zadrào je i u slobodnoj Srbiji, pa se u leto i jesen 1805. godine u Bogova|i sastajao Praviteqstvuju{~i sovjet. Kao spomen na te dane u porti je posledwih godina podignut nov, lep konak za goste koji je nazvan Kara|or|ev konak Ă

]ELIJE

ajanstveni duh klisure prisutan je i u vaqevT skom kraju. U `ivopisnoj klisuri reke Gradac, smestio se manastir ]elije. Prostor za manastiri{te u pro{losti je uvek pa`qivo biran, vo|eno

je ra~una ne samo o topografiji i sastavu tla, ve} i o osun~anosti i blizini vode. Skoro svi na{i manastiri podignuti su na mirnim, zaklowenim mestima, u dolinama planinskih re~ica ili u klisurama. Iako se ne znaju ktitori ba{ svih manastira, danas moèmo da pretpostavimo za{to su ba{ takva mesta birali za svoje zadu`bine. Pretpostavka se zasniva na tome {to je prirodno okruèwe klisure moglo da posluì kao nadahnu}e za duhovno stremqewe mona{kih zajednica, izdvojenih u slabo pristupa~nim predelima. Ta~no vreme nastanka manastira ]elije nije poznato. Prema istorijskim podacima, manastir poti~e iz sredweg veka, a narodno predawe vezuje ga, naravno, za kraqa Dragutina, koji je 1282. do 1316. upravqao ovim krajevima kao sremski kraq. Manastirska crkva Sveti arhan|eli Mihail i Gavril, leì na jednom uzvi{ewu koje se diè sa dna kotline. Prvobitnu crkvu sa~iwavali su oltar i gorwa

paperta, dok je paperta dozidana 1811. godine. Sada{wa crkva ima oblik la|e poput drevnih bazilika. Kube je devetostrano u ~ast svetih devet an|eoskih ~inova, a dozidano je 1936. godine. Porta stare crkve bila je ogra|ena jednostavnom ogradom, koja je produèna i prema manastirskom konaku i novoj crkvi-kapeli. U porti se nalazi zvonik i nekoliko starijih grobova, me|u kojima je i grob Ilije Bir~anina koji je na severnoj strani od oltara, dok se na ju`noj strani nalazi grob prepodobnog oca Justina ]elijskog. Zbog burnih istorijskih doga|aja, koji nisu po{tedeli ni ovaj manastir, od starih crkvenih vrednosti malo je toga sa~uvano. Me|u svetiwama su ostatak jednog ikonostasa sa dobro o~uvanim dverima i prestolnom ikonom iz 1816. godine, Haxi-Ruvimov prestolni krst, izrezbaren u drvetu, dve prestolne ikone iz 18. veka i najstarija ikona u hramu, Sabor svetih Arhan|ela iz 1790. rad Kara|or|evog vojvode Petra Molera. Mnoge stare manastirske kwige i danas se nalaze na drugim mestima. Manastirska crkva nije ìvopisana. Manastir ]elije pro~uo se po ocu Justinu Popovi}u, koji je od 1948. do 1979. godine bio duhovnik manastira stavqaju}i snaàn pe~at li~ne harizme na manastirski ìvot. Sveti Ava Justin ]elijski bio je veliki teolog, filozof, besednik, isposnik i spisateq. Zahvaquju}i wemu manastir ]elije stekao je veliki ugled u pravoslavnom svetu. Grob svetog oca Justina nalazi se na ju`noj strani oltara. Po wegovoj èqi grob nema drugog spomenika osim ove}eg kamenog krsta i cve}a na humci Ă

51 3

Rot 50-53:Rot 50-53.qxd

29.12.2014

RE[EWA KVIZA: 1V Predrag Milojevi}, novinar Ku}e ,,Politika’’ (1901 – 1999), bio je dugogodi{wi dopisnik iz Nema~ke u vreme Hitlerovog uspona i osvajawa vlasti. Bio je sagovornik Firerov, kojeg je oktobra 1930. intervjuisao, {to je jedini intervju koji je ovaj

ikad dao nekom novinaru. Udru`ewe novinara Srbije je 1996. godine pozvalo kao specijalnog gosta novinara „Politike” Predraga Milojevi}a i na posebnoj konferenciji, u prisustvu mnogobrojnih novinara i gostiju, Milojevi}a su upitali kakav je utisak na wega ostavio Hitler? „Hitler je bio qubazan i ostavio je na mene prijatan utisak!“ Usledili su burni protesti u sali: kako to govori o ~oveku koji je izazvao svetski rat i smrt miliona qudi? Milojevi} je pribrano nastavio: - „Gospodo, pitali ste me za prvi utisak, a ja sam intervju s vo|om male i potcewene stranke zavr{io upozorewem da je re~ o ~oveku opasnih namera! [est godina kasnije najuren sam iz Nema~ke pod pretwom smrti!“ Tad je usledio aplauz. 2A U Rusiji, na jugoistoku ^ukotke, u Beringovom moreuzu, nedaleko od uvale

20:00

Page 3

Provi|ewa, nalazi se malo brdovito ostrvo Itigran i na wemu se nalazi Kitova aleja, jedan od najzagonetnijih spomenika arkti~ke kulture. Pretpostavqa se da je Kitova aleja nastala u 14. veku. Ovaj zagonetni jedinstveni spomenik i svetili{te drevnih Eskima, lovaca na kitove, je spomenik jedinstven ne samo na ûkotki, ve} i na celom Arktiku. Na ostrvu gde niko nikada nije ìveo, oko 500 m se proteù dva reda ogromnih rebara i lobawa grenlandskih kitova, ukopanih u zemqu. Visina rebara dostiè gotovo 5 m. îne je dva paralelna reda lobawa i kostiju kitova. Bliè moru pore|ane su lobawe grenlandskih kitova, raspore|ene u 15 grupa po 2 do 4 lobawe. Ukopane su u zemqu ~eonim delom i uzdiù se metar ipo u visinu. Ne{to daqe, na uzvi{ewu, paralelno se proteè red na~iwen od ~equsti kitova koje su ukopane u zemqu vertikalno, na dubini oko pola metra, i uzdiù se 4 do 5 metara iznad tla. Svaka od ovih xinovskih kitovih ~equsti te{ka je 250-300 kilograma. Neobi~no je {to su kosti specijalno dopremqene sa drugih mesta. Od aleje se odvaja „put“ poplo~an kamenom. On vodi prema malom okruglom trgu koji ~ine prstenovi od kamewa i u ~ijem centru se nalazi drevno ogwi{te sa pepelom. Nau~nici smatraju da je to svetili{te drevnih Eskima. Zanimqivo je da savremeni Eskimi ne znaju ~emu sluè ti stubovi, iako se sa velikom pa`wom i po{tovawem odnose prema grobovima i ostacima obitali{ta svojih predaka. Kitova aleja se ne pomiwe ni u wihovom usmenom predawu. (Izvor: ,,Ruska re~’’ – Irina Re{etova) 3V Tora je prvi deo jevrejske biblije koja se naziva

Tanah. Sastoji od pet kwiga Mojsijevih i zbog toga se naziva jo{ i petokwi`je. Tora sadrì 613 micvi odnosno zakona (micvot = zapovesti) od kojih su 248 takozvane ,,pozitivne” zapovesti, koje govore {ta treba da se radi i nazivaju se naredbama, a 365 su ,,negativne” zapovesti, koje govore {ta ne treba da se radi, i nazivaju se zabranama. Tora je ugovor s Bogom, dokument koji sadrì pojedinosti o obavezama i du`nostima koje su se prihvatili kada je Bog izabrao Jevreje kao svoj narod i kada su ga oni prihvatili kao svog Boga. 4A 5B U Kragujevcu je 1884. godine upaqena prva sijalica napajana jednosmernom strujom, samo dve godine po{to je ,,svetle}e ~udo’’ predstavqeno na Svetskoj izlo`bi u Parizu. âst da osvetli Vojno – tehni~ki zavod imali su inèwer Todor To{a Seleskovi} i upravnik fabrike Pavle [afarik. Spektaklu su prisustvovali kraq Milan i kraqica Natalija, sa dvorskom svitom i predstavnicima vlade. A ve} 1885. godine zasvetleli su svi pogoni kragujeva~ke fabrike oru`ja, a napajawe je stizalo iz dinamo-ma{ine proizvo|a~a Sigmunda [ukerta iz Nirnberga. ,,[ukertova’’ dinamoma{ina u po~etku je imala pet kowskih snaga, a wen kapacitet je bio 30 sijalica od po 16 vati i dve lu~ne lampe od po 1.200 vati. 6V Gumiarabika (lat. gummi arabicum) je sok izlu~en iz stabla tropske akacije (lat. acacia senegal i acacia seÚal) o~vrsnuo u obliku staklastih, prozirnih ùtih ili sme|ih zrna veli~ine le{nika ili oraha. Najboqi je bistar ili ù}kast sok. Sluì kao

lepak, stabilizator, fiksativ i ugu{}iva~. Upotrebqava se za pravqewe akvarelskih boja, gva{a ili plakatne tempere. Posle su{ewa zadr`ava sposobnost ponovnog topqewa u vodi. Rastvara se dosta jednostavno. Zrna se istucaju u avanu i prah ostavi u ~ist sud; zatim se prelije vru}om vodom i izme{a drvenim {tapi}em. 7B Srbi su primili hri{}anstvo u 7. veku, ali tada jo{ nisu imali sopstvenu crkvenu organizaciju, potpadali su pod jurisdikciju Ohridske arhiepiskopije. Sveti Sava (Rastko Nemawi}) je 1219. godine rukopolo`en od strane carigradskog patrijarha Manojla I za „arhiepiskopa srpskih i primorskih zemaqa“, a srpska crkva dobija autokefalnost i dostojanstvo Arhiepiskopija. Od tada se srpski arhiepiskop birao i posve}ivao u srpskoj zemqi. 8 Stripski Stari Sloveni su Dikan i stric Vukoje, ro|eni iz pera

Laza Sredanovi}a, dugogodi{weg saradnika lista ,,Politikin Zabavnik’’ 9A

10 A

Rot 50-53:Rot 50-53.qxd

29.12.2014

20:01

Page 4

Lidija Bartu{ Vasiqevi}, Rotari klub Beograd Vra~ar

Du{an Joksimovi}, Rotari klub Beograd

Miodrag Trpkovi}, Rotari klub Beograd

Rot 54-57:Rot 54-57.qxd

27.12.2014

15:33

Page 1

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

PISMO IZ 1971. Pisao

Antonije Isakovi} Dragi Bo{ko, brbqiv si, to ti kaèm, ne pi{e{, a ja se su{im, sva{ta sawam, ne znam odakle da po~nem. Pisao si u po~etku, slabo sam odgovarala, to je bilo oda kada sam u Konfekciji radila na manètnama, tu me ubacio Jova, onaj zulufi, tvoj kum sa Vo`dovca, nema da se quti{. Posle sam pre{la na rukave ranglan samoinicijativno, zarada ve}a. Sada ti ja pi{em, bez odgovora si, tek onako ~ujem, koji se vrate iz Minhena. A ko zna, mo`da i laù. Naopa~ke se sve okrenulo, ho}u po redu pismo, ali je te{ko to. Po~nem, Sima i Bane u {koli, tvoja brada u obojice, i Sima tvrdoglav na tebe, {to naumi, onomad iz blesavluka razbio izlog na }o{ku, ukosnice i ve{ta~ke mirise pravi. Sima kaè da nije, ali uhva}en je, a meni nepredvi|en izdatak. [ta }u, odem kod ~e{qara i kaèm da perem izloge dvaput nedeqno, jedno tri meseca, pa da se namirimo. A on se sme{ka, uvija brk, i kaè, moè dvaput nedeqno, pa sad reci, Bo{ko. Mala se uspavala, taman dovde do|oh – prekid, u|e bez kucawa Dara kondukterka, jo{ uvek je na desetki, s vrata re~e da }e duvan da poskupi, ba{ me briga, ali mi zejtin unese nervozu. Obi|emo odmah tri radwe, nema ga, zrikavci o~istili. Na Kaleni}a pijaci, sre}a, kupim ~etiri fla{e, bakalnica do samousluge. Pozovem Daru na kafu, ugwavi me svojim Perom, onaj {to stanuje kod baba Zage {trkerke, se}a{ se, do{ao je iz Lazarevca, tanke brke u{iqio, kako ih samo uspravno drì, mora biti da ih maè nekim lakom, nevidqivim. Ugojio se trista nasto, celog }urana vu~e pozadi. Sav je trtica. A Pera, opet, misli da je lepo gra|en, uvek je u nekoj majici, na primer lila. Prvo je radio kod Gezovi}a, sada je kod Pante Bambusa, privatnika sa tri kamiona. Jedan je na Pantino ime, drugi drì na ènu Ruù, a tre}i kamion na ime svoje tetka Kose, {logirane. Namestio tetki sobu u zimskoj ve{ernici. I pri~a Pera, {ofer da je Panta Bambus odlazio u svoj rodni kraj, negde izme|u Kur{umlije i Prokupqa, da izvu~e nekog strica, siqivog, mo`da i }oravog, da ga prebaci u Beo-

54 2

Kwièvnik, akademik Antonije Isakovi} - Lule ro|en je Beogradu, 6. novembra 1923. godine. Gimnaziju je u~io u Beogradu, Kru{evcu, Aleksincu i Jagodini. U~esnik je u narodnooslobodila~koj borbi od1941. godine. Borio se do kraja rata u Prvoj proleterskoj i bio je ~lan Polit-odela brigade. Od 1945. godine Isakovi} je bio na du`nosti sekretara Okru`nog komiteta SKOJ-a i ~lan je Okru`nog komiteta KPJ u Svetozarevu, zatim ~lan Oblasnog komiteta KPJ u Kragujevcu. Zavr{io je vi{u partijsku {kolu ,,\uro \akovi}’’ u Beogradu, 1948. godine. Od 1949. godine Isakovi} je najpre ~lan Agitpropa CK KPS, zatim direktor Nedeqnih Informativnih Novina i odgovorni urednik kwièvnog ~asopisa Delo. Godine 1960. izabran je za generalnog direktora IP Prosveta i na toj du`nosti je ostao do 1974. godine. Izme|u ostalog, Isakovi} je bio i republi~ki i savezni narodni poslanik. Za dopisnog ~lana SANU izabran je 7. marta 1968, a za redovnog 22. aprila 1976. godine. Bio je sekretar Odeqewa jezika i kwièvnosti (1975-1981) i potpredsednik SANU (1981-1994). Dela Antonija Isakovi}a (Velika deca, Paprat i vatra, Prazni bregovi, Tren 1, Tren 2, Miran zlo~in) prevedena su na oko dvadeset stranih jezika. Prema wegovim pripovetkama ~ija dela su u Jugoslaviji najvi{e ekranizovana na~iwena su scenska dela (Tren, Molba iz 1950, Pismo iz 1971) i snimqeni filmovi (Kroz grawe nebo, Partizanske pri~e, Tri, Tren). Poznata pripovetka „Ka{ika“ je obavezni deo gradiva iz predmeta srpski jezik i kwièvnost u osnovnoj {koli. Antonije Isakovi} je bio dobitnik Zmajeve nagrade (1954), Sedmojulske nagrade SR Srbije (1962), nagrade Ivo Andri} (1977), NINove nagrade (1982). Umro je u Beogradu 13. januara 2002. godine i sahrawen u selu Babe kod Sopota í

grad, naumio i ~etvrti kamion da kupi. Panta se ne prazni lako, ho}e da ih sve ima na oku, jer kamioni su pravno wihovi, a stari su qudi, moè neko da ih za kesu ùtog {e}era podgovori, prodaju kamione, i Panta pod led. Ovako se Panta o wima stara, li~no im kuva poparu, ~orbice, pa i lekara pozove zbog pritiska, starawe je potpuno. I sad se ve{ernica patosira, izgleda da ve} pravi nove dve gajbe, stvara perspektivu i za peti kamion. Tako je socijalizam osiguran, na jedno lice jedan kamion, kaù da je sli~no i sa traktorima, pa i sa hektarima, proveravala nisam. Sve ti ovo pi{em da vidi{ – sve se kod nas snalazi, moè da zaradi, nije samo Nema~ka. Mnogo se Dara hvali Perom, donese joj sir, pa i meso. Na|u ti {oferi zabite pijace. A kaè da je veliki kavaqer, pet puta i{la na ~i{}ewe, sve higijenski i uvek plati, kod pravog doktora. Babice izbegava. Samo je ~udan, uvek kupuje nove, i pred ono, tera je da ih obu~e, pa na krevetu goli{ava, {tipka je, dirne je i za uvo, sve po redu, i onda ga}ice pocepa, pa kroz procep. I jednom htela da podvali, okrpqene uzela, pa je takve {amare popila. Morala je u nove da uska~e. Sva{ta na ovom svetu. Sve mislim, da nisi u ne{to sli~no upao, mo`da si sa dve, pa te izvla~e kroz pumpe {vapske. Tehni~arke su one, svetske. Presovan da mi do|e{. More, dolazi, obrisa}emo sve gumom, i za tebe i za mene. Od nule da po~nemo. Znam, nemoj da se mr{ti{, ne pquj kroz zube, i ne obe}avaj. Bo{ko, kao dràva, bi}e boqe, a ono zakrivilo. Razumem, svi vole da do|u, ne{to da dovuku, makar pantalone zvoncare, ma{nu zvekaste boje, plajvaz kao raketa, bilo {ta. I svako ~eka da ne{to od tog {arenila cimne, ro|aci, pa i kom{ije, kao da te u inostranstvu za rukav vuku i daju ti {to si jugovi}. Blesave navike, i mi smo ti neki svet. Ti ode godinu dana i vi{e pre studentske gu`ve. Bi ~vrsto, o}e – ne}e, i do nas ne do|e u fabriku da su to stranci zamesili. Sve se zavr{i govorom, pa kozara~ko kolo, svima laknu. Ja posle pitala u fabrici {ta je sa onim strancima, mene za-

Rot 54-57:Rot 54-57.qxd

27.12.2014

15:34

Page 2

pu{e na konferenciji, i ja se posle pitam – {ta mi bi. A na{ Mihajlo u dvori{tu mi kaè, ne razume{ ti, ~a~ka{ grawe. Pa i jeste, on je ~ovek sa spomenicom, iako je u penziji, boqe zna. Opet, druge stvari se dese, ti amandmani. Sve mislim ni{ta se ~vrsto ne zaka~i, mi smo kao one trudnice {to u tre}em pobace. Slu{aj, Bo{ko, da se vratimo na tvoj auto, u stvari zajedni~ki. Kupi polovwak, pa ga u Qubqani ofarbaj, nema tu {ta da {mirgla{, Slovenci znaju sve, i jednom do|i, ko }e ga u na{oj ulici prepoznati. Ho}u na sve da te podsetim, Bo{ko moj, da te vratim, u glavi, onomad umrla baba Cana. Pre rata radila u markarnici, i moler Steva, sobo – slikar, kako sebe naziva, odmah se pro{irio u wen sobi~ak. Dolazila iz op{tine jedna mr{avka, a Steva se napio, seo na prag, sekiru me|u noge, reào celo prepodne. Zamahivao, {qivu skoro isekao, gde vezujem quqa{ku za Malu. Magarac. Onda se skqokao, odvukli ga u {upu za drva i tu mrcvario san. Milicija do{la, crvenim voskom zape~atila baba – Stanin stan, i sad Steva moler obilazi vrata, zuri u crveni pe~at. Mrmqa: gde je gre{ku napravio? Ina~e je sve po starom, drug Mihajlo ostao isti. Slaèmo se dobro, sedi uglavnom ispod {qive. Pazi na Malu kad je na quqa{ci, zato mu kupujem cigare, jogurt, kada se vra}am s posla. Uglavnom }uti, zna{, nastradao ~ovek, invalid, vaqda i familiju pogubio, desilo se. A kad do|e dràvna slava, i zastave, slike, drug Mihajlo obu~e teget odelo, i nekud ode. U crkvu ne ide, to znamo. Ali, kud? Stariji je dosta od nas, i nije zgodno da ga ispitujemo. Vrati se, sedne pod {qivu, ~ita novine, u posledwe vreme latinicu. I tako, strese se, hukne, i jednom, kao da sam ga razumela, mo`da i nije rekao. Kao i pre, pu{i ,,dravu’’, pije ~aj od zove, jogurt. I ne dobija nikakva pisma, sem po{tar kad mu donese penziju. Raspri~am se tako, sve iz po~etka. Ba{ ho}u sve iz po~etka. Setila sam se, seti se i Bo{ko, Svetosavske crkve. I{la sam s mojom drugaricom Lalom, a ti nas pitao ,,ho}ete li semenke’’, mi dve uglas - ,,ho}emo’’. Posle smo se izgubile, prona{ao si nas kod cirkusa, na velikoj ba~vi, Italijani su terali motore, bradati debeqko obja{wavao neku silu, motori ukrug, strma ba~va, bilo mi ba{ stra{no. Meni po~e da se muti, ho}e{ da me odvoji{ od Lale. I ja bih, golica me da budem s tobom, ti si lepak, a opet, sigurnije utroje. Ako, mu~i se. I vidim, obja{wava{ silu centrifugu, i Lalu ne trpi{, ve} onda re~e da radi{ na liftovima u ,,Davidu Paji}u’’. I da su vas u~ili: zgrade idu u visinu, i sve }e vi{e liftova da pravite, preporu~io si se u perspektivi. To je bilo dosadno, a ti odmah hvata{. Metlica si. Gurnuo si nas prema onim automobil~i}ima, elektri~nim. Vidim, radi ti pokvaren mozak, ti i ja u jedan, Lala u drugi, a za wom upade avijati~arski vojnik. Nije mi bilo krivo, lep{a si. Tako nas odvoji. Imali smo dva sudara s wima. Lala mi davala neke znake, pravila sam se blesava. U oba sudara mi pobednici. @ilav si, gde god da te slu~ajno dodirnem, i, bebo, da ti sad kaèm, onda sam odlu~ila da bude sve, samo ti pu{tam da vidim kako ènske osvaja{. Mene si odveo na ,,avikone’’, a Lala i avijati~arski vojnik u|o{e u ,,ku}u straha’’. Samo, ni ja nisam vrabac, pita{ me ho}emo li da {etamo ili u cirkus. U cirkus, tamo su Glupi Avgusti za smeh, i lavovi za strah. Kupio si kisele bombone, a ja se upla{ila od majmuna. Veliki majmun ide po ìci, sad }e da padne, ne}e da padne, crne o~ice upro u mene. [to se majmunskom svetu dopadam. Pade sa ìce, vrisnu publika, majmun presko~i ogradicu, pa prema meni. Uhvatila sam te za ruku, prvo ja, Bo{ko, ti je vi-

{e ne pusti. Posle ispade: majmun bio neki Francuz, skide masku i pokloni se svima nama. Onda smo oti{li iza Svetosavske crkve, ho}e{ da se qubi{, ja se izmigoqila, ne znam za{to. Vidim, upaqenko. I iz mene pucketaju kokice. Uvijam se, kao pu{tam te, pa se kamenim. Kora~ali smo pored igrali{ta, svuda muklo, srca udaraju. Kod Kara|or|evog parka tramvaji pi{te. Ho}e{, lopove, ne{to da kaè{, ali ne ume{, a meni lepo s tobom. Zbunio si se, pa kao da te {tangla lupi, obgrli me naglo, ruka ti tvrda. Poqubio si me dok smo stajali uz visoku ogradu igrali{ta, neko ku~e je lajalo. Otkovao si dasku, pu~e, i mi kroz procep u|osmo u igrali{te. Kazao si: golovi bez mreè. Odveo si me na centar, odakle zapo~iwe utakmica. Oko nas tamno poqe, a grad je, {ta ho}e{ lep{e. Ogra|eni, u Skerli}evoj slabe sijalice, skrio nas mrak, grickao si me. I uporan si bio, sve vi{e, a ja ma~ka popustqiva. Provrteo si me do ki~me, sve mislim da smo na tom centru napravili na{eg Simu, ako ne te ve~eri, onda slede}e. Vodio si me na Adu, imala sam crven kostim sa ùtim cvetom, lepe, ~vrste grudi i noge. Svuda je u meni puna loptica. Pa kad upredem kroz onaj pesak, gde se mangupi bronziraju, ti bi se samo tukao. Kupovao si sladoled, pucali smo iz vazdu{ne pu{ke. A pred ve~e, sa Ade, uvek do|osmo ispod Svetosavske crkve, na|emo na{ prolaz, pa na centar. Ima onih {uwavica, posle sam videla, upi{anci i drko{i, {to se vuku kroz travu, dah}u uz tarabe, a centar je ~ist, nema ih. Te jeseni, svadba na{a, tvoj drug Kole harmonika{ svirao je, dva dana i dve no}i, polivali ste ga sifonom, samo da izdrì. Limuni i kafe, i izdrà. Odmah posle toga ode u vojsku, a nama se u maju rodio Sima. Tvoj matori nam dade sobu, raspored u }o{kove: spava}i i kuhiwski. U {upi sam prala pelene, ti drào tu alat. Sve si ispregra|ivao, pravio si razne police, ormari}e, i prostor ispod kreveta smo iskoristili. [ta nije bila ta na{a soba, kakav kavez, imao si i {tiglica. Pa ga Sima pustio. Radio si i daqe kod ,,Davida Paji}a’’, posle podne si pet liftova u gradu odràvao, nije nam bilo lo{e. U zimu ti umre otac, zaka~i ga grip. Plakao si, }utala sam uz tebe, pro{irili smo se, od wegove sobe napravi se prava kujna, tu je Sima prohodao. Onda do|e Bane, ti spretno dobi lift u ,,Igumanovoj palati’’ i jedan u [umicama, novogradwa, pro{irio se honorarac, imao si sad sedam dizalica. Slaèmo se kao mu` i èna, jedino ti ho}e{ da kupi{ ne{to, pa muti{, najzad razgovaramo, ti si za motor, ja za televizor. Tebe i decu da vodim na Adu, ubledela su, govorio si. Ja ne, pa ne! Da prevrne{ mene i decu, {ta }emo sakati, a televizor u ku}i – bioskop besplatan. Pobedi moja, ènska strana, ostade qut. Zvrkao si, zakidao levo – desno, od mene ponajvi{e, }utala sam, skupqao si paricu, hteo si motor. [ta }u, opu{tam, uzeo si deveti lift, ne moè{ da stigne{, razbacani su po Beogradu, sve teè upada{ u trolejbus sa masnim sandu~etom. Motor ti je alatka, jo{ bi neki lift uzeo, sve razumem, nikakav bes. Ali, ja zategla, ve{tica, nepotrebna. Po~eh da dobijam prve {amare, ti se su{i{, pre podne ,,David Paji}’’, posle podne liftovi. Samo, Bo{ko, ni moje srce nije hartija, pa gumicom da bri{em. Smu~e mi se one cure kad se na motor naprcaju, a gole butine izbace, lafovi gas mewaju, pa se drndek do ,,Cvetka’’ ~uje. êpi{ se i ti, Bo{ko, jer sam primetila, po~eo si crne kai{i}e, pa i lance, oko ruke da nosi{. Jedno posle podne, ti me udari u vrat. Pala sam, i dobro se se}am, odvede me u kujnu i na moju glavu pusti ceo vodovod. [ibnu voda, stresla me hladno}a, ali sam ostala zamu}ena. [ta bi, zaprepastim se, podiè me na kuhiwski sto. Nemoj, spusti zavesu. Nema{ vremena, podiè mi noge, one lupi{e u kalendar na zidu, a ti stoji{, i bi mi lepo.

55 3

Rot 54-57:Rot 54-57.qxd

27.12.2014

15:34

Page 3

Sinovi posopci, jednog dojim, drugog hranim, i ti zapiwe{, kupio si motor, do{lo se do ~etrnaestog lifta. A ja stalno vatru pripaquj, vru}a voda, peri, na tri sata doji, pijac, traìm jeftino}u, pa nazad, u prolazu ~ujem }ivot, spremam ru~ak, opet dojim, prepovijam, pquskam i ribam, cimam ceo dan, samo se tako cedim, odo{e noge, i sise, ni{ta vi{e nije ono {to je bilo. A bila sam... gde god pipne{, odsko~i ruka. I tako, ti jednom na ru~ku kaè{ – izgubio si {est liftova. Hauzmajstore obu~ili, sprovodi se racionalizacija. I sad ja znam: jednom nedeqno meso, i jednom iznutrice – to je kao dva puta meso. Krompir – pasuq, pasuq – krompir, spana} s prènicama, to je ve} tre}i put meso. I tako krug otvorim, pa zatvorim, ti se nada{ druge liftove da na|e{, grade se nove zgrade, ali i tamo zako~ilo, ne zavr{avaju se, najavi{e privrednu reformu. Ona }e sve re{iti, tako je u novinama. A ja ve} navikla, pa vrtim glavom. I ti vrti{. I drug Mihajlo vrti. Svi u dvori{tu isto. Do|e pred ve~e, pamtim dan, utorak bio, popio si qutu. Re~e, prodao si motor. Mene secnu: znam, ne{to smera{. Ho}e{ za Nema~ku, svi pametni odlaze. Tako si rekao. Otkud to sada? Mora se. Ne mora se. Mora se kad ja kaèm. Iskqe{tio si o~i, i meni je tebe ào, bebo moja, {to si klaso na vlasti, jednako se o tome pri~a. Sima na ulici po ceo dan, treba u {kolu da se upi{e. Bane se igra u dvori{tu. A ja, kako }u sa dva deteta? Ti opet: sna|i se, mora se. Pa nije rat. Rat je, ti kaè{. Sve se nadam, zadrà}u te, postadoh krotka. I sad, jedanput nedeqno meso, druge nedeqe iznutrice. Simi si kupio kwige, upisao si ga u {kolu. Brzo se smandrqa od igrali{ta na{eg, kod Svetosavske crkve. Onomad pro|oh, i wega vi{e nema, gde su bili golovi, zgrada velika, krov od pleha bakarnog, kaù – biblioteka. Na{ centar, ubilo ga, tako sam stajala poklopqena, a radnik u ùtom {lemu, pi{toqem u armiranu gredu, zabija li, zabija. I do|e avgust, ti donese veliku lubenicu sa Kaleni}a. Rase~e je na klupici, ispred {upe gde drì{ alat. Prvu kri{ku dade Banetu, Simi, pa meni. Sebi odreza na kraju, slatka je bila, crno seme, tankokorka, Bane se sav ubrqao. Tako si nas ~astio, a ja strepim. Promenio si se, slabo spava{, i no}u se pridiè{, gleda{ u decu, to ranije nisi ~inio. Vrati{ se u krevet, blene{ u uga{enu sijalicu. I re~e deci: mamu da slu{ate, tata mora na rad u drugu zemqu. A ja opet: Bo{ko, ne moè se, kako }u s decom? A ti: da se dogovorimo, Sima neka pazi Baneta, veliki je. A ko {kolu da pazi, ne moè se tako, Bo{ko. Mora se, nema druge, i no` zabode u klupicu. Sima se upla{i, a Bane te upita moè{ li noèm da je probu{i{. Ti se nasmeja, uze ga u krilo, a ja odoh da ti perem ga}e i ko{uqe. Sa prozora sam videla, ni{ta nisam ~ula, stalno si pri~ao sa Simom, Baneta si cupkao na kolenu. Celo popodne ostade s decom u igri, kupio si im i sladoled. Oprala sam ti sve, ispeglala, pri{ila dugmi}e svuda gde treba, ti u|e s decom. Obojicu si nosio u naru~ju, zaspali ti u dvori{tu. Oprostio si se s wima, i vidim, ovoga puta te ne mogu zadràti. Ti pogleda u rubqe naslaga-

no, tapnu me po le|ima. I ja rekoh: Bo{ko, pri~ekaj da se zaposlim, da vidim kako }e: posao, deca, ku}a. Zavrteo si glavom, mora u nedequ da krene{, tvoji drugari odlaze, kako }e{ sam u tu|i svet. A ja, u kom sam svetu? Znam, i nema~ki si u~io s wima, dve nedeqe, blesavci, gut, arbajt, nur arbajt, haben zi fir maih arbajt, morgen. Da, da, znam, to je sve. Ranije si opravio kufer, stavila sam ~istu novinu i sve poslagala. Uhvatio si me za ruku, polako, po~eo si da je qubi{, sporo si me obaqivao. Preko tvog ramena, veruj mi, gledala sam u kalendar, stoji, zna{, onaj veliki, pokazivao je sutra{wu nedequ, ~etrnaesti mart, a Mala se rodila 29. decembra. Ti se quti{ {to sam ga prenela sedam dana. De{ava se, rodi se i dva meseca ranije, a {ta je jedna nedeqa. Kaè{ oti{ao si u nedequ, ali ~etrnaestog februara. Gre{i{, mrtvo, i ne veruj tvojim drugarima, pobrkali ste. Evo dokaza: bio je lep dan, snega nigde, i ono ùto `buwe u parku cvetalo. Ti si jedva mantil preko ruke nosio. A februar najgori, gadan mesec u Beogradu, uvek sneg i ko{ava. Shvata{ li da si se prevario? \oka Zvicer, u{tvica, pi{e ti da se dete rodilo u januaru, laè. Dete je ro|eno u decembru, i tako je uvedeno u op{tinske kwige, Savski venac, do|i jednom i proveri. Zvicer me u januaru video, a pomiwe februar, kreten, misli da se onda dete rodilo. Ti zna{ da je Nova godina kod nas najstra{nija slava, svi pobele od tro{kova i lokawa, nedequ dana im treba da se pokupe. Pa tako i Zvicer, u januaru me video, a ono februar. Rekao je tad: Dobar dan, kom{inice, januarska deca su zdrava. A ja mu odgovorim: Zvicer, decembarska. Uvek je na ulici taj visok magarac, ~a~ka zube po ceo dan, da ti se smu~i, taj svet koji se mota oko tebe, ne zna{ {a radi, i od ~ega ìvi. Navikava{ se na wega, kao sunce {to te greje, a razara potiqak. To |ubre Zvicer, ono pi{e pisma, tro{i marke zabadava, s kojim ciqem, da razori brak. Bo{ko, vrati se, i tamo i ovde, radnici smo. Pre neki dan sastala se konferencija, svi su za na{u klasu, odreda. Bi}e zanimqivo, ne}e ti trebati vi{e inostranstvo, za{to da idem u Minhen, ima}emo {est dràva, pa biraj koju ho}e{. Sima ~etvrti razred ponavqao, bio tri meseca u popravnom domu, u Vaqevu. Sve se bojim, sprema se za Kapezed. Bane je dobar |ak, u~iteqica kaè prirodno inteligentan, nas uvek vadi priroda. Prirodna bogatstva pa nadaqe. Mala prohodala, pqunuta na tebe, ~ekamo te, pa da joj damo pravo ime, koje ti ho}e{. Bo{ko, {ta jo{ da ti pi{em, napravi gvint, pa se vrati, Rokfeler da postane{, vaqda nisi toliko blesav, jednom upalilo, ne pronalazi se svake godine nafta. Slu{aj, nisi umeo da se sna|e{ ovde, ne}e{ ni tamo. Pisao si mi, kolega u stanu Crni Aca, pa [orban, Miron Leskov~anin, Buta Ajkula i Cane Jovanovi}, kao da ste internat. Kako spavate? Sigurno ste napravili quqa{ke po mornarski, pa jedan iznad drugog. Vi ste, brate, crnci za Nemce, nego se vra}aj i ne zakeraj za Malu, i krava prenese, {to ne bi mogla èna, zato nazad, dok te ne isisa skroz podzemna minhenska, koju gradite za Olimpijadu.

Rot 54-57:Rot 54-57.qxd

27.12.2014

15:34

Page 4

Ti zna{ Jovu Cepelina, modna kroja~ka radwa, druga ulica od na{e, umro je, ne to, nego wegov Aleksandar, onaj mla|i, bio u ê{koj, prvo na moru upoznao lepu àbicu iz Praga, pa oti{ao woj u posetu. I odmah de~ko uvideo u glavu ga bistru, da je kruna ~e{ka po obliku, teìni, brat blizanac sa nema~kom markom. I Sa{a poneo dve torbe kruna, kod Bratislave upao u Be~, iz Be~a u Minhen, i tamo po}okao sve automate. Uglavnom vadio, cigare, po{tanske marke i poneki sendvi~. Cigare i po{tanske marke provaqao, tako od bolesne valute napravio zdravu. Kupio Sa{ko odelo, cipele crvenoùte, nema ih kod nas, bradica, {arena ma{na, i sa polovnim ,,folksvagenom’’ 1500 stigao u Beograd. Odmah s wim po{la Macka, ~inovnica banke, u na{oj ulici je prva pronela vru}e pantalonice, taj pederluk na ènskama, jer nekad si morao sukwicu da zadiè{, a sad svla~i{ pantalone. Ne}u da kaèm, zgodne su. Svako vreme drì svoje }o{e. Ni{ta nismo znali, i Sa{a sad, u glavu ga glupu, ponovo ode. Napuni svoj ,,folksvagen’’ krunama, opet u Minhen, }oka automate, odreda ih po~istio, pa se prebaci u Frankfurt. A Srbin, kavaqer ho}e da bude, i garderoberki gde je ve~eravao, svako ve~e je iz automata poklawao cve}e. Tako je Sa{a na sedmom buketu pao, i sad robija, tamo kod vas. A Mika Afrika, tvoj drug iz {kole i sa zanata, bio u [tudgartu, vratio se ~ovek, otvorio servis, specijalizovao se za ,,fijate’’. Tako dobro radi, za mawe od tri godine napravio ku}u na sprat i radionicu, idu}i od ,,Cvetka’’ ka Smederevu, sa leve strane. I plac je kupio kod Sutomora, pravi}e Mika Afrika vikendicu. Ima dva radnika, i tri u~enika, s wima samoupravqa. Kaè, dobro pla}a, i kod wega nema obustave rada. Pa sad ti vidi, ja sam protiv zabrawenih mu}ki kao {to je napravio Sa{a. Ali sam za Miku Afriku, potpuno. Pa makar izi{li iz ove na{e vladaju}e klase. Neka bude neko drugi. Vra}aj se, pa zajedno da gurnemo, deca po~iwu da te zaboravqaju. [ta da im pri~am, da si me vodio na Adu i u ,,Papuk’’ na pivo, ne veruju da imaju oca. Ne odugovla~i, ne mogu sama. Simu bijem ~esto, i na odmarawe. Predahnem, pa opet, izlomim prut, izgleda, xeparo{ postao. Kupuje sladoled Banetu i Maloj. I one ~okolade suboti~ke, s pirin~em. Pare mu ne dajem, meni onomad kupio kafu, i ~arape. To ti je Sima. Bane jo{ uvek dobar |ak, strah me je da ga ne pokvari. Sve ima kraj, pa i ovo moje pismo. Tako sam se raspisala, deca spavaju, sutra je nedeqa. Ne znam na koga sve da se qutim. Kolari}u – pani}u... @ivi smo, mi ìlavi, Balkanci stra{ni. Vrati se da Maloj damo ime i muke ove otpetqavamo zajedni~ki. Ne mogu vi{e sama, razapelo me: ku}a deca fabrika Razumi Bo{ko, sama sa iglama, to ne mogu. Sama, ènski jad. Sve udara, otvorena su vrata, ko da izdrì. Za{to ja krivac, ne}u greh. Nisam bez tebe ra|ala. I to je va`no. Pro~itaj pismo, molim te. Pro~itaj ga dopola, kako ho}e{, pocepaj ga. Ni{ta nije sramno. I to nije va`no. I ne ~itaj ga. Ne teram te. Ne mogu da te nateram. Samo ga pogledaj, i pre|i rukom preko stranica wegovih. I zna}e{, sve }e{ znati. Va`no je da sam ga napisala. Tu je me|u nama. Ostavi cimer – kolege, arbajt, sve {to ima{, i dolazi! Deca rastu, zna{, bez oca. Potrebna je ja~a, ja~a ruka za sve. Voli te tvoja Zorka

57 3

Rot 54-57:Rot 54-57.qxd

27.12.2014

15:35

Page 5

PREHRAMBENA (MEDIJSKA) HISTERIJA ALI TOTALNA

nekom picom), a ja sam sve sli~niji pokojnom faraonu Ramzesu nakon {to su njegove ostatke ,,le~ili” u Parizu.

Moja èna prirodno teì celoìvotnom obrazovanju. Pogotovo zdravstvenom. Pomno prati prehrambena uputstva po medijima. Naàlost se po njima i pona{a.

-,,Samo to ne”, zaurlala je `ena poslednjim snagama. -,,Na~ ula sam da se poslednja pomast vr{i obi~ nim semenskim uljem, a to je smrt za organizam”.

Ve} odavno smo u na{oj kuhinji otkazali gostoprimstvo svinjskoj masti, a ubrzo zatim i prera|evinama od iznutrica - a sve zbog sadr`aja holesterola. Zbogom pa{teticama, krvavicama, pe~enicama, slasnoj pr`enoj slanini i sli~nim divotama.

Bri`na kom{inica je, u strahu od na{eg neminovnog kraja, pozvala popa koji je u pratnji crkvenjaka zazvonio na vrata sa namerom odavanja poslednje pomasti.

I tako sad, bez strategije za bolji polo`aj na onom svetu, izgladneli, mumificirani, ali zdravi, ~ ekamo odlazak iz ovog prehrambenog svinjca... í

Onda je èna pro~itala da testenine debljaju. Kako nevolja nikad ne dolazi sama, neki je dripac u ènskoj reviji napisao da je paradajz mogu}i izvor karcinoma. I tako su s na{eg stola nestali {pageti a la carbonara, makaroni sa salsom i jo{ puno sli~nih lepota. Onda je neka baraba na televiziji ocrnila ulje, jer je to sporodeluju}i otrov i pre{li smo na margarin. Ne lezi vraè - neko je u jednom ~lanku o{tro napao isti jer je po {tetnosti blizak ulju. Sad prìmo luk u vreloj vodi. Uìvanje konzumiranja jaja nam je u nedeljnom magazinu ogadio neki stru~njak, a usput je zabranio i kori{}enje soli pri kuvanju. @ena je sladostrasno precrtala u jelovniku sve vrste jaja - u meko i u tvrdo, na oko i kajganu. Ni{ta vi{e ne solimo tako da potajno lièm bele naslage sa saksija za cve}e... Pre mesec dana je neka vegetarijanska koko{ka uverila ènu da su sve vrste mesa greh protiv tela i da su jedina istinski zdrava hrana {argarepa, repa, kupus, salata i neprskane jabuke. A onda je na radiju neki tip nau~no dokazivao da je povr}e dvostruki ma~ te da je njegova upotreba nau~no upitna nezavisno da li je uzgajano na prirodnom ili ve{ta~kom |ubrivu. Ostali su nam med, mleko i hleb... Onda su u ranije spomenutom nedeljniku dali na znanje da med prouzrokuje {e}ernu bolest, mleko da {kodi slezini, a hleb se po u~inku bitno ne razlikuje od testenina. U toj prehrambenoj stisci su se èna i k}erka okrenule ~aju od kamilice, zobenim pahuljicama i pirin~u kuvanom na vodi, a ja sam se bacio na pivo i barene krompire. Nedugo nakon toga na{ao se neki sadista sa tvrdnjom da pivo uzrokuje protin, a da su u krompiru otkrili opasne sastojke koji mogu uzrokovati o{te}enje prostate. Onda sam pre{ao na vino i mekinje, no kako vino uni{tava jetru, a zobene pahuljice i mekinje, po teoriji nekog zlikovca objavljenoj u dnevnim novinama, ko~e normalno funkcioniranje hipofize, ne znamo vi{e kako ni {ta... @ena ima 35 kila, k}erka koji kilogram vi{e (sumnjamo da se povremeno iskrade van na{eg nadzora odlazi da se truje

SLOVO R Mladi i obrazovan redovnik je stigao u samostan. Dodeljen je da pomaè ostalim redovnicima da kopiraju prepisuju}i stare propovedi i zakone. Primetio je, da uvek svi redovnici prepisuju iz kopija a ne iz originalnih svitaka. I tako novi redovnik ode do stare{ine samostana da ga pita za{to se ne prepisuje iz originalnih svitaka, ukazuju}i na to da je neko mogao samo malo pogre{iti ili ne{to propustiti u kopijama, pa ~ ak i u onoj prvoj napravljenoj, to nebi bilo nikada ispravljeno! U stvari, ta bi gre{ka bila uvek prepisivana u svim daljnjim kopijama. Stare{ina samostana re~e: „Vekovima smo prepisivali s kopija, ali si to dobro primetio.” Oti{ao je dole u mra~ne }elije ispod samostana gde su bili originalni rukopisi arhivirani i ~uvani u zaklju~anom sefu, a izgledali su kao da nisu bili otvoreni stotinama godina. Sati su prolazili, a niko nije video starog stare{inu samostana... Mladi se redovnik zamislio, i oti{ao da potraì starog stare{inu dole u mra}ne }elije. Video ga je kako udara glavom o zid i kuka: ,,Promaklo nam je R! Promaklo nam je R! Prednji deo glave mu je bio krvav, krv se niz lice slivala, a on je nekontrolisano plakao. Mladi redovnik je pitao starog stare{inu: ,,[ta je tako lo{e, O~ e?” [kripavim, prepuklim glasom mu odgovori stari stare{ina: ,,Re~ je bila... „CELEBRATE” (slavlje), a ne CELEBATE (celibat bez ènstvo)!

Rot 54-57:Rot 54-57.qxd

27.12.2014

15:35

Page 6

Nastavak iz pro{log broja

LISTA FOBIJA DO SADA REGISTROVANIH U PSIHIJATRIJI Epistaksiofobija - od krvarewa iz nosa eritrofobija - crvewewa ergofobija - od rada eufobija - od dobrih vesti Vestiofobija - od odela (egzibicionizam) vikofobija - od veštica Gamofobija - od braka galifobija - od Francuza geliofobija - od smeha glosofobija - od javnog nastupa (govora) gimnofobija - da }e nas neko videti nagog ginekofobija - èna genofobija – seksa Zelofobija - od qubomore zoofobija - ìvotiwa zeusofobija - od Boga Ideofobija - od novih ideja ilingofobija - od vrtoglavice itifalofobija - od ukru}enog penisa (erekcije) ihtiofobija - od riba jatrofobija - od lekara Judeofobija - od Jevreja Kaligenofobija - od lepih èna. karcinofobija - raka (bolesti) karnofobija - od mesa katoptorofobija - od ogledala klaustrofobija - zatvorenih prostora kakofobija - ru`no}e kenofobija - od praznog prostora kinofobija - pasa kirofobija - strah od rukovawa klinofobija - od kreveta i leàwa u krevetu koimetrofobija - od grobqa koitofobija - od polnog odnosa koprofobija - od izmeta kopridofobija - od prostitucije i polnih bolesti korofobija - od plesa i igrawa ksenoglosofobija - od stranih jezika ksenofobija – stranaca Lalofobija - od pri~awa, govora limnofobija - od jezera linonofobija - kanapa, gajtana i vezivawa ligrofobija - od povišenog glasa lalofobija - od govora lokiofobija - od raðawa Mastigofobija - od ka`wavawa medomalakutofobija - od gubqewa erekcije

melanofobija- od crne boje melisofobija - od p~ela menofobija- od menstruacije mizofobija - prqavštine i zaraze murifobija - od miševa monofobija - od samo}e

trihofobija - kose triskaidekafobija - broja 13 tripanofobija - iwekcije i drugih uboda trihofobija - od kose tropofobija - od promena Uranofobija - od raja

Nekrofobija - bolesti uopšte niktofobija - mraka nozofobija - od bolesti uopšte numerofobija - brojeva nudofobija – nagosti Oneirofobija - od snova ornitofobija - ptica ofidiofobija - zmija olfaktofobija - od mirisa ombrofobija - od kiše onomatofobija - da }e se ~uti odreðena re~ ortofobija - od vlasništava ohlofobija - od gu`ve (ruqe) Papafobija - od Pape partenofobija - od lepih devojaka pekatofobija - greha pedofobija - dece pediofobija - od lutaka pagofobija - od leda i smrzavawa panfobija - od svega penterafobija - od svekrve ili tašte pirofobija - vatre plutofobija - od bogatstva pogofobija - od tuðe brade potamofobija - od reke i vode koja te~e proktofobija - od anusa prozofobija - od napretka Sajberfobija - od ra~unara sajprifobija - od prostitutki sciofobija - od senke siderodromofobija - vozova sinofobija - Kineza skolinofobija - od škole socijalna fobija društva sofofobija - od u~ewa sitofobija – hrane

Fobatrivofobija - strah od trivijalnosti vezane za fobije fotofobija - setlosti fobofobija - straha fazmofobija - duhova fagofobija - od gutawa hrane, jedewa filofobija - zaqubqivawa filematofobija - od qubqewa frigofobija - od hladno}e fronemofobija - od razmišqawa Hagiofobija - od svetaca i svetih predmeta hadofobija - od pakla hapetofobija - da osoba bude dodirnuta harpaksofobija - strah biti opq~kan heksakosiohekekontaheksafobija od broja 666 hemofobija - krvi herpetofobija - gmizavaca heterofobija - od osoba suprotnog pola hedonofobija - od ose}aja prijatnosti hidrofobija - vode (drugi naziv je akvafobija) hipofobija - od kowa hipotomnostroseskvipedaliofobija - od dugih re~i hodofobija - od putovawa homiklofobija - od magle homofobija - homoseksualaca hoplofobija - od pištoqa hrematofobija - od novca

Tafofobija - pomisli da }e se biti `iv sahrawen tahofobija - od brzine talmatofobija - od mo~vara tanatofobija - smrti teratofobija - roditi ~udovište tokofobija - od raðawa tonzurofobija - od šišawa

27.12.2014

15:39

Page 1

^esma u beogradskom Ko{utwaku

Foto: Hayi Du{an Glu{ac

Rot 60:Rot 60.qxd

Spomen ~esma Ivanu Stamboli}u u beogradskom Ko{utwaku kod restorana GOLF

Da li je ISTINITO?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO?

Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e biti KORISNO za sve?